3 Drama4 Aleksandfar Nogo

201
Aleksandar Nogo
MAJSTORSKA
RADIONICA
rugalica nasilnoj smrti
202
Aleksandar Nogo
ALEKSANDAR NOGO ro|en je u â~ku 03. 12. 1961.

godine. Diplomirao na Filozofskom fakultetu Novi Sad
(studijska grupa za kwièvnost i srpski jezik) 1988.
Tokom 80-tih pisao kwièvnu kritiku za novosadski ~asopis Poqa.
Osnovao i vodio de~iju pozori{nu trupu (od 1995. do
1999.) pod nazivom Putuju}e yepno pozori{te Timotije je`
i wegovi drugari. Svoju autorsku predstavu Ma~ak u Zemqi
~uda /akciona pri~a sa puno detaqa/ pozori{na trupa izvodi
tri godine po Ba~kim {kolama. Kao jedno od pet pobedni~kih pozori{ta trupa u~estvuje na Zmajevim de~ijim igrama 1997. godine
Objavio dramu Timotije i Momo (pozori{no ispri~avawe u devet i po dana), izdawe Dobrica kwiga, Novi Sad
2004.
@ivi u Ba~kom Petrovcu.
Radi u Kulpinu kao u~iteq u {koli.
203
Majstorska radionica
Aleksandar NOGO
MAJSTORSKA RADIONICA
rugalica nasilnoj smrti
UÊSTVUJU
Lica
KAZIMIR TRANDAFILOVI], deda,
vlasnik radionice Gruji} i drug
TOMISLAV (TOMO), sin Kazimirov,
nesvr{eni student svega i sva~ega,
TIHOMIR (TIHO), majstor, navodno budu}i zet Kazimirov,
VELINKA (VELA) RAJI],
kom{inica, udovica Radomira Raji}a,
DRAGO, niì policijski inspektor,
MAWU[KO, wegov pomo}nik,
VETROSLAV, konobar, zaposlen u restoranu
Kod debelog grge~a
MALI, sudski kurir,
Pokojnici
RADOMIR RAJI], pokojnik koji gre{kom nikada nije
sahrawen,
@ivotiwe
MIKIKA, Kazimirov verni pas,
uglavnom u~estvuje wegov lave`,
Doga|a se: u mra~no doba (24. 03. 10. 06. 1999)
204
Aleksandar Nogo
I ÎN
Posledwi dani marta. Varo{ica u Srbiji.
Scena predstavqa prostoriju koja je me{avina stolarske radionice i sobe u kojoj se ìvi.
Na desnoj strani sobe nalazi se stolarska tezga po kojoj su
opruène dve-tri poluobra|ene grede, nekoliko dasaka i letvi uz
mno{tvo alatki: velika i mala renda, ~eki}i, bradve, kle{ta,
turpije... Ispred tezge podignuto ve{alo u obliku }irili~nog
slova G sa pajantom koja podupire leè}u gredu. Ve{alo dominira
~itavom scenom. Kanap sa om~om u visini je ~ela, visi prili~no
nezgodno i u prolazu ~esto ga rukom odmahuju jer smeta. Om~a se,
tako odgurnuta, s vremena na vreme wi{e na sceni.
Na zidu, iznad tezge, police sa konzervama boja i lakova, posude sa
tutkalom i lepkom; ~etke raznih veli~ina, nove jo{ neupotrebqene izme{ane sa starim, okamewenim od sasu{ene boje...
Na istom zidu, ispod police, visi oka~en alat; puno razli~itih
alatki za obradu drveta: testere, svrdla, sekire, bradve raznih
oblika i namena, konopci savijeni u kolute, mustre i uzorci
razli~itih oblika, ise~eni od kartona i lima. Levo, neposredno
ispred tezge, elektri~na kru`na testera. Pod wom i oko we
kupica strugotine. Pod, ina~e, uz tezgu, pokriven iverjem i tankim qu{tikama drveta oblawanim, upredenim i spiralno izuvijanim kao i pretesterisanim par~i}ima i okrajcima letvi i
dasaka. [ire i uè letve, daske, krsta~e bez imena pokojnika,
neofarbani poklopci ukopnih sanduka, nezavr{eni dowi delovi
sanduka... sve to uspravno nasloweno na zid, iza i oko tezge.
Na suprotnoj, levoj, strani scene, uza zid, stari dotrajao trosed
bez jedne noge, poduprt s nekoliko prestruganih par~i}a i okrajaka. Wemu se ne moè odrediti stil. Kraj wega, u uzglavqu, no}ni
sto~i}; naht-kasna iz kasnih 60-tih. Iznad troseda, na zidu tri
uramqene slike. U sredwem, najve}em ramu, u bledoùtoj izbledelosti fotografije te{ko se razaznaje mu{ki portret. Zna~ajno
maweg formata uramqena je nekakva diploma. Sa druge strane
portreta, u kitwastom ramu jeftina reprodukcija Svetog Tome,
za{titnika stolarskog zanata.
U dnu scene kuhiwski kredenac s kraja {ezdesetih, kraj wega
friìder zamrziva~ u obliku kocke sa ogromnim katancem koji
zakqu~ava poklopac. Uz friìder nekoliko gajbi sa praznim fla{ama piva, naslagane jedna na drugu, ali ne prelaze visinu zamrziva~a. Sve to je poloèno uza zid izme|u ulaznih vrata i zamrziva~a tako da je ulaz sa vawske strane u sobu prili~no ste{wen.
205
Na sredini scene okrugli kuhiwski sto prekriven nekim starim

heklanim miqeom. Na stolu, na limenoj tacni, bokal s vodom,
fla{a rakije i nekoliko ~a{a za vodu i rakiju. Tri stare foteqe
potkovi~asto okruùju sto. Pod sredi{ta sobe zastrven starim izgaènim tepihom na kojem se vi{e ne mogu razaznati ni
{are ni boje, {to od dotrajalosti, ali mnogo vi{e od sitnog
praha piqevine koji prekriva sve predmete na sceni. Sav name{taj je jednostavan, neupadqivih boja i linija tako da ~itava
soba odi{e ustajalo{}u.
Svetlost osredweg intenziteta, srebrnasto bela sa dosta ùte i iako upotpuwuje ustajalost i zapu{tenost, op{ti mrtva~ki izgled prostorije; svetlost mora biti topla, ~ak pomalo i
prijatna.
Na predwem delu pozornice, izvan scene, visoko u proscenijumu,
podignuta svetle}a reklamna tabla firme sa natpisom: MAJSTORSKA RADIONICA GRUJI] i drug; a za wu, naknadno
oka~eno, uko{eno, obave{tewe koje visi na par~etu kartona sa
neve{to, rukom, ispisanom porukom: RADNO VREME NOMSTOP. Neonsko svetlo reklamne table je neispravno i ~esto se u
treptajima pali i gasi samo od sebe.
I POJAVA
Tiho, Tomo.
U otkrivenom pogrebnom kov~egu (izme|u troseda i stola ) leì
Kazimir. Ruke pokojnika prekriène su na grudima. Iznad glave
velika ùta sve}a pobodena u lonac sa p{enicom, upaqena je za
pokoj du{e.
Iza scene, odjednom se za~uje pobesneli, gorki lave` psa, zapravo
izgladnele yukele vezane ispred ulaznih vrata. Tihomir (nadaqe
Tiho), glavni majstor i navodno pokojnikov zet, i Tomislav (nadaqe Tomo), pokojnikov sin, naprosto, kao katapultirani, upadaju na scenu kroz vrata. Tomo traè}i za{titu iza Tihovih
le|a upla{eno izviruje i {irom otvorenih o~iju, bez daha, posmatra kako ovaj nastoji da zatvori vrata za sobom koja se
ìlavo otimaju. Tiho, pri tom, neprestano {utira nogom kroz
od{krinuta vrata u pravcu laveà. Jednom rukom s mukom ih
zadràva da se ne otvore {irom, ispod pazuha te iste ruke
stiska nadlakticom Tomov kofer uz telo, a u drugoj ruci visi mu
puna gajba piva. Tiho je, ina~e, obu~en u radni~ki kombinezon,
pohaban, star, ali jo{ uvek svetloplave boje; jedan treger mu se
otkop~ao i visi na le|ima. Tomo je pristojno obu~en. Gra|ansko
206
Aleksandar Nogo
odelo; kravata, jeftin mali {e{ir u jednoj ruci, a drugom se

nesvesno pridràva za onaj treger {to visi na Tihovim le|ima.
Vidi se da je tek doputovao.
TIHO:
(Zatrpan stvarima koje nosi, ne moè da ih odloì,

bori se s vratima, besno)
îbe, ~ibe, bre! Stoko pogana! Mr{, tamo, yukelo {ugava...!
TOMO:
(Upla{eno)
[to je porastao tatin Mikika?!
TIHO:
(Uspeo nogom da zatvori vrata, odloìo gajbu na one

poslagane s praznim bocama, jo{ uvek drì Tomov kofer,
onom slobodnom rukom poku{ava da dohvati treger koji
mu visi. Vrti se u krug kao pas koji juri svoj rep. Nekako
prebacuje treger preko ramena)
Samo dok ga saranimo, ima odmah da ubijem ovo ker~e. Ne
mogu ni u ku}u da u|em od wega, ko ~ovek.
TOMO:
(Seda za sto, zna~ajno)

A {to ste ga vezali za nogu?
TIHO:
(Zauzet zakop~avawem tregera)

Da ne pobegne! On je pas ~uvar i treba da ~uva ku}u a ne da
jurca po ulici. Ko }e posle da ga savata!
TOMO:
Pse obi~no vezuju oko vrata...
TIHO:
(Kre}e prema stolu, u ruci dve fla{e piva, u hodu)

Kazimir nikada nije dao da ga vezujemo oko vrata, da se ne
obesi.
(Zastane, nadja~ava lave` iza scene)
îbe, bre! Taj samsov je sve {to je ostalo od Kzimirove
imovine. Mo{ odma da ga vodi{ sa sobom ili }u da
ubijem be{tiju ~im do|emo s grobqa!
TOMO:
Ne}e biti da je samo Mikika ostao od tate. A radionica...?
TIHO:
Radionica nikad nije bila Kazimirova. On nije bio

Gruji}...
TOMO:
Ali je bio drug! A firma se uvek zvala Gruji} i drug,

prema tome, ne{to je i tatino u firmi.
TIHO:
Mogu i ja da budem drug; svako mo` da bude drug to ni{ta

ne zna~i. Tatin je samo Mikika i dugovi koje ja otpla}ujem ve} tries godina. Zato firma ostaje ovde dok se
dugovi ne otplate, a ker~e mo{ odma da vodi{.
TOMO:
207
Ne moè{ ti ni{ta unapred da odre|uje{ i deli{. Mi

sad imamo sve {to je potrebno za testament. Tu je pokojnik, a tu je i nasledstvo. Molim lepo!
Za~uje se gorki lave` iza scene.

TOMO:
A {to je nezgodan...
TIHO:
Vrlo je nezgodan! Sve napred laje, a nazad curikira!
Prilazi foteqi da sedne, spu{ta Tomov kofer uz nogu stola.

Seda ali istog trena posko~i te izvadi iz zadweg yepa kle{ta
koja preko Tomove glave nabaci na tezgu, a zatim se spu{ta u
fotequ. Za~uje se tresak kle{ta.
TOMO:
Lak{e malo! Imaj po{tovawa prema pokojniku!

(Duboko uzdahne, vadi maramicu iz unutra{weg yepa
sakoa. Bri{e suzu)
Eh,... tata, tata...
TIHO:
Ni{ta wemu ne smeta. O{ pivo?

(Udarcem dlana otvara fla{u o ivicu stola. Zatvara~
pukne i otkotrqa se po podu)
TOMO:
Eh tata... jadni moj tata... Je li se mu~io dugo?
TIHO:
Nije. Na{o sam ga u sanduku. Vaqda je spavao... I tako...

Vidim ja on se ujutru ne diè pa sam pomislio: sigurno je
umro.
(Nakrene fla{u)
I eto... nisam se prevario.
TOMO:
Jadni tata ni krevet nije imao da umre ko ~ovek...

(Krsti se ispija rakiju za pokoj du{e)
... da se ispava pred smrt.
TIHO:
Lepo je umro... Malo iznenadno, dodu{e, ali zato lepo.
TOMO:
(Zagrcne se i po~ne da ka{qe)
TIHO:
Kad je umro imo je sve {to mu treba. Ja sam samo upalio

sve}u... A za krevet, zna{ i sam kad ga je prodao da je tebi
poslao pare, a taj krevet sam ja kupio... taman po~o da se
ku}im... ponado se èni}u se. Velim treba}e mi, da ne
spavam sa ènom u sanduku.
TOMO:
Tata ti je, koliko se se}am, na~inio bra~ni sanduk. Dupla

{irina... iza|e jeftinije, a i komotnije je, da s ne gurate.
TIHO:
Ne kaèm... dobar je za spavawe... Al ipak, nije zgodno da

~ovek pravi decu u sanduku...
208
Aleksandar Nogo
TOMO:
Ko vam je kriv kad ste posao preselili u ku}u, pa sad

nemo{ da se okrene{ u sobi.
TIHO:
A kud bi s wim? Radionica sva poplavqena. Voda do

kolena...
TOMO:
Sa~ekajte da se voda povu~e.
TIHO:
To su podzemne vode. Ni{ta ne vredi. Redovno plave u

prole}e i jesen. Ni jedne godine dosad poplava nas nije
mimoi{la.
TOMO:
Voda }e jednog dana poplaviti sve i potopi}e sva skrovi{ta. Eh, {to ti je ìvot... Na kraju sve bude ni{ta.
TIHO:
Sve je i{ta i sve je ni{ta.
TOMO:
Prosto ne mogu da verujem da je tata mrtav. Izgleda ko da

je samo zaspao.
TIHO: Skroz je mrtav. Do daske.

Vi{e ne obra}a pa`wu na pokojnika, on daqe govori hladno,
racionalno, kao da je re~ o nekim uobi~ajenim zanatskim temama.
Iako na momente izgleda, Tiho nije zlonameran. Sva su wegova
zapaàwa iskustvena i bez cinizma. On veruje u istinitost
svojih stavova i u wegovoj uverenosti ima izvesne prostodu{nosti. Oseti se uvre|enim tek kad wegovi sagovornici pogre{no konstatuju elementarne stvari vezane za wegov stolarski zanat, ali im ne protivure~i. Wegovo majstorsko dostojanstvo se ne spu{ta do prepirke sa neznalicama.
TOMO:
Gledam i sve ne verujem.
TIHO:
TOMO:
TIHO:
Pipni ako ne veruje{.

Barem ima lep sanduk. To je ute{no u ovom te{kom ~asu.
Nudili mi za wega lepe pare, da ga preradim u astal, a ja
budala nisam teo da ga prodam... @ao mi bilo da raskivam...
Je li to orahovina?
Nije.
Sve je tako tu`no i elegantno.
Drvo je solidno, molim lepo. Daska colarica...!
(Istegne se unatrag i kucne par puta pesnicom u bo~nu
ivicu sanduka)
Nije prozuklo a nema ni ì{ka. Ne}u da se pri~a sutra
kako sam na wemu {tedeo. Samo sam rukohvate skinuo s
kredenca. Nisu svi isti, al su mesingani... Izdrà}e
kilaù.
TOMO:
TIHO:
TOMO:
TIHO:
209
TOMO:
Eh, jadni moj tata kako si me tu`no do~ekao, kad bi samo

znao.
TIHO:
Nemoj tako...
(Otpije iz fla{e)
Po meri je i lepo mu stoji... Ko neki kaputi} od hrastovine. Sam si reko da je elegantan pokojnik.
TOMO:
Uvek je bio dostojanstven i skroman ~ovek.
TIHO:
ôvek je skroman samo kad umre.
TOMO:
Nije ta~no. Tata je uvek bio kompletna li~nost. Brinuo

je o svima nama.
TIHO:
[ta pri~a{, bre! On je uvek voleo samo sebe, a to je

demonsko zanimawe.
TOMO:
Tata nije bio izjelica i nije imao besne osobine ko {to

si uvek govorio za wega.
TIHO:
Otkad ga znam jeo je ko du{manin! Dawu spava, a no}u

tumara po kuhiwi i ostavi ko neki pacov. Krade hranu.
Samo ga gledam. Kad se do~epa hrane skroz se zaboravi,
jede ko neka svojta... Ajde molim te, da mu iste{e{ neki
drveni lebac ne bi ni primetio, i wega bi pojo. Imo je
neko kuhiwsko besnilo. Sav se pomami i samo `va}e,
`va}e i `va}e. Klopara vilicama po svu no} ko vr{alica.
TOMO:
To nije istina. Tata je bio ~astan ~ovek... i `vakao je

sasvim uobi~ajeno, kao {to, ina~e, `va}u svi qudi sa
bogatim ìvotnim iskustvom.
TIHO:
(Prezrivo)
âstan ~ovek!? Dvaespet godina me laè da ima }erku
koja }e se udati za mene. Jo{ joj je i ime izmislio. Kaè da
se zove Qubica i da je dala svoj pristanak. Dvaespet
godina ~ekamo da do|e i on mi stalno obe}ava lepu svadbu
Kod debelog grge~a. U me|uvremenu, ja sam mu ne{to
potpisao i on me otad stalno zove zete i preti da ne
smem da ga napustim. A }erku uop{te nema, i ta Qubica
jednostavno ne postoji i ko zna {ta sam ja wemu tada
potpisao.
TOMO:
U qubavi uvek ima ne~eg sme{nog, hi, hi, hi... I {ta }e{
sad kad ti je poraslo ènilo? Hi, hi, hi...!
TIHO:
Ja mogu da dokaèm da je mene Kazimir ~itavog ìvota

lagao.
210
Aleksandar Nogo
TOMO:
Po{tena ube|ewa u qubavi ~esto nisu dovoqna.
TIHO:
Dokazi ne laù, ne zaboravqaju. Na}i }u ja taj papir, pa

}e{ da vidi{ da ta èna uop{te ne postoji.
TOMO:
Jo{ nikad nije bilo ni{ta da nema ni{ta.
TIHO:
Kako to misli{?
TOMO:
Na primer, kocka je zakonom zabrawena na ulici, a nije

zabraweno da ène prolaze. One su hiqadu puta opasnije.
TIHO:
Nado sam se da }u imati decu. I da }e deca moje dece

imati decu i da }e se, uprkos vremenu, nekako obnoviti
Srpstvo.
TOMO:
Meni je moj tata ostao u lepom se}awu. Kao lik iz nekog

romana za decu.
TIHO:
Sad je u tvrdom povezu... od hrastovine.
TOMO:
Nije se ni oladio, a ti tako pri~a{ o wemu.
TIHO:
I mene ~udi da se jo{ nije oladio. Koliko je ve} mrtav, a

jo{ uvek drì toplotu. Ne otpu{ta ìvot. E, {to ~ovek
ume da se pokvari kad umre, prosto da ne poveruje{. Ko da
je jo{ uvek gladan, boè me prosti.
TOMO:
Kako to pri~a{?
TIHO:
[to? Da se ne postidi?
TOMO:
Pokojnik treba da ima pravo na svoje dostojanstvo.
TIHO:
A mrtvak, kolko ja znam treba da ima svoju ladno}u. To

im je svima svojstveno. A Kazimir, sve naopako... Ni u
grob ne}e ko ostali svet. Boè me sa~uvaj i sakloni ako
se ovaj ne povampiri.
TOMO:
Ovo su te{ka vremena za sve qude i samo smrt moè da nas

izbavi. A to je sasvim malo... Iako obuhvata sve.
TIHO:
Smrt je glavna nezgodacija u ìvotu i niko tu ni{ta ne

moè. Evo i Kazimira je obuhvatilo, al nekako nije
skroz, ravnomerno...
TOMO:
Umro je u najlep{im godinama kad je trebao s rado{}u da

ìvi.
Tihove komentare ~uje isprekidano, u odlomcima, po{to se, ina~e,

povremeno zadubquje u uspomene koje se ti~u wega i pokojnika,
otuda wegov op{ti izgled odaje utisak rasejane osobe; ali ispod
tog privida, iz wega progovara instinktivni oprez naslednika
koji strepi od mogu}e prevare.
TIHO:
TOMO:
TIHO:
TOMO:
TIHO:
TOMO:
TIHO:
TOMO:
TIHO:
TOMO:
TIHO:
TOMO:
TIHO:
TOMO:
TIHO:
TOMO:
TIHO:
TOMO:
211
(Ute{no)
Da je umro pro{le godine u ovo doba, dosad bismo ga svi
oàlili.
Na kraju ìvota ostane ti samo ono {to upamti{.
Ako nisi zaboravan.
Mislim da qudi treba da imaju svoje doga|aje, jer u
protivnom ìvot bi im bio dosadan. Tata je uvek brinuo
da na{i ìvoti budu sadràjni. Metodi~no se tome posve}ivao.
A ja mislim da bi mi trebali da se posvetimo gospodinu
Raji}u.
(Pokazuje u pravcu zamrziva~a)
Da izvadimo ~oveka iz zamrziva~a i da ga saranimo ve}
jednom... Makar i pod drugim imenom. Ili bez imena. Ako
se boji{ da se ne sazna, moèmo da ga zakopamo u neku rupu
pored groba. Treba mi, ~ove~e, zamrziva~. Qudi u wemu
drè hranu a mi ~uvamo gospodina Raji}a tolike godine.
Sad kad je Kazimir umro, moèmo kona~no i Raji}a da se
re{imo. Fino ga odledimo i odnesemo negde...
(Iznena|eno)
Zar je gospodin Raji} jo{ u friìderu?
Nismo ga vadili od 74-e.
(Naliva rakiju iz fla{e i krsti se u znak ~u|ewa, brzo
nekoliko puta)
Kako vreme leti... A ko ju~e da je bilo... Hi, hi, hi,... kad
se samo setim, hi, hi, hi.... {to je sme{no...!
Ima vi{e od tries godina kako ne otvaramo friìder.
Hi, hi, hi,...!
Kazimir udario katanac a tebi sme{no.
Pretraì mu yepove, naro~ito male, unutra{we.
Ne vredi. Jedino silom... ako upotrebimo }uskiju i na
polugu da nategnemo vrata...
[teta je da razvaquje{.
(Zabrinuto)
Ne znam {ta }u ako ne na|emo kqu~i}.
(Isto)
Preostaje ti samo da sahrani{ ceo zamrziva~.
Misli{ da uop{te ne odmrzavamo nego tako... |uture...
Boqe je. Izgled zamrznutog ~oveka, uop{te, ostavqa nelagodan utisak.
212
Aleksandar Nogo
TIHO:
Nije meni nelagodno... samo da se ne o{teti guma na

vratima. Posle slabo dihtuje... i vata se led.
TOMO:
Mislio sam vi{e teoretski.
TIHO:
Grobarsko iskustvo nije teoretsko, ono je zemqano.
TOMO:
Bilo bi malo sumwivo.
TIHO:
[ta?
TOMO:
Da sahranimo zamrziva~, i to jo{ no}u, tajno na grobqu.
TIHO:
Da mi je znati kako je Kazimir uspeo da se tako ve{to

izvu~e? Tolike godine da nikom nije bio sumwiv?
TOMO:
Onda se radilo mnogo solidnije nego danas, pa se tati,

ipak, omaklo. Ranije su donosili pokojnike da ih ovde
pripremimo za sahranu. Lepo smo ih obla~ili, zaklapali
u sanduke i isporu~ivali rodbini. I sve se to pla}alo.
Bilo je para ko {ume. Jedno ve~e, uo~i Spasovdana, tata i
Gruji} se vrate iz grada dosta kasno. Vasceli su dan
slavili Gruji}ev ro|endan i bilo ih prili~no uhvatilo.
Dovuku se, nekako do radionice, a gospodin Gruji}, onako
pijan, vaqda nije ni primetio, u prvi sanduk se strovali
te zaspi. Sutradan, rano ujutru, do|e rodbina po svog
pokojnika, a tata, jo{ pospan i mamuran, nije ni zagledao,
nego samo onako, na brzinu, zaklopi sanduk i isporu~i im
Gruji}a i oni ga sahrane kao svog pokojnika. I tako nama
ostane gospodin Raji} a po{to nismo znali {ta da radimo
ostavili smo ga u zamrziva~u da se ne pokvari. Dok ne
vidimo {ta }emo s wim. Posle je tati opala smisao za
odgovornost.
TIHO:
Sram vas bilo. @ivog ~oveka ste saranili, da mu uzmete

radwu. Treba vas sve pove{ati. Kazimira i mrtvog treba
obesiti.
TOMO:
Tata je nastavio da vodi radionicu samo iz obzira prema

mu{terijama a ne iz koristoqubqa.
TIHO:
Nema tu nikakve razlike.
TOMO:
Ali po{to se sve to desilo pri smawenoj vidqivosti, i u

mamurluku, tati se ne moè izre}i nega stroga kazna.
Imao je olak{avaju}u okolnost.
TIHO:
Kakvu?
TOMO:
Bio je ~astan ~ovek...
TIHO:
Svejedno vas treba pobiti. Iz dobrote.
213
II POJAVA
Vela, pre|a{wi.
Za~uje se kucawe na vratima i ono prekida Tiha. Kucawe je ispo~etka slaba{no, ali se poja~ava da bi zatim pre{lo u sna`ne i
tupe udare od kojih se tresu vrata.
TOMO:
To neko kuca?!
TIHO:
Kuca sna`no! To mora da je niì inspektor Drago. Samo

nià vlast kuca tako sna`no.
(Kucawe se sve vi{e poja~ava)
Ja poznajem kako vlast kuca. Niko drugi to ne moè biti.
On je siguran sam. I Mikika se u}utao sasvim... nit reì,
nit cvili.
TOMO:
Da nije ne{to oko tate? Mo`da testament...
TIHO:
Ako je Drago onda smo gotovi. Do{o da proveri dokle

smo stigli s ve{alom. Zavr{io bih ja to jo{ prekju~e,
nego me Kazimir iznenadi. E, {to on ume da pokvari
poso...
Glas spoqa: Trandafilovi}i! O, Kazimire, o, Tihomire!

TIHO:
(Prepoznaje glas)
To je Vela, neko nas zove na telefon. Nas po{ta iskqu~ila jo{ pro{le godine. Vele nismo pla}ali... Laù
lopovi...
Otvaraju se vrata i tromo, zbog pripitosti, ali i zbog vi{ka

kilograma, ulazi Vela, kom{inica, èna koja je odavno pre{la
{ezdesetu godinu, ali je uprkos godinama, gojaznosti i sklonosti
ka pi}u, stamenog dràwa. Tek kad ona u|e u sobu i zatvori vrata,
za~uje se napoqu lave`. Pas se oglasi nezainteresovano dva tri
puta i taj skromni, lewi lave` zamukne iznenadno i kratko,
neupadqivo, onako kako je i otpo~eo.
TIHO:
(Qutito)
Jel vidi{, doma}ina samo {to ne pokida, a za goste i ne
mari. Da ga poznaju, lopovi bi mogli komotno s wim da
odnesu celu radionicu usred dana i da ne trepnu.
VELA:
(Kako ulazi najpre ugleda gajbu s pivom, ustremi se pravo

na wu ne obaziru}i se na prisutne. Uzima fla{u, drugom
rukom otvara~ za fla{e koji joj je kanapom vezan oko
vrata i kratkim pokretom, izuzetno ve{to i lako je
otvori.ûje se prigu{eni prasak zatvara~a, koji odleti
214
Aleksandar Nogo
i sitno negde zvekne o pod. Zatim nakrene fla{u i

poprili~no otpije iz we. Sve se to de{ava veoma brzo,
uve`bano; gotovo neprimetno. Tek kad otpije skoro
polovinu fla{e u jednom nakretawu, Vela se okre}e
prisutnima)
Jel mo` pivo?
(Ne ~ekaju}i odgovor, ona nakrene fla{u jo{ jednom,
tako da je isprazni i vrati nazad u gajbu, a zatim se
uputi prema prisutnima)
Da nemate slu~ajno ladnog...?
TIHO:
Nemamo!
VELA:
... u friìderu?
TOMO:
Nemamo ni jedno!
TIHO:
Ne drìmo pivo u friìderu.
VELA:
Kog vraga onda drìte unutra?
TIHO,
TOMO:
[ta te briga!
VELA:
Ih, koliki ste katanac zapeli...

(Tek sad spazi Kazimira u kov~egu)
To Kazimir umro? A?!
(Nezainteresovano se krsti)
TOMO:
(Uve`bano skru{en)
Malo... no}as...
VELA:
Niko mi ne javqa pa ne znam.
TOMO:
Sve nas je iznenadio.
VELA:
E, kad je tako, daj jedno za pokoj du{e!
TIHO:
(Nevoqno odlazi do gajbi, uzima fla{u, otvara je kao

pre, donosi, predaje joj. Gun|a sebi u bradu)
I mrtav me ko{ta.
VELA:
(Kraji~kom oka gleda na Kazimira i nakre}e fla{u,

uop{te se ne obazire na Tiha)
Kad je umro?
TIHO:
No}as.
VELA:
(Po{to otpije)
Blago vama.
TIHO:
Da nas nije ko traìo?
VELA:
Ka }ete da ga terate na grobqe?
215
TOMO:
Sutra.
VELA:
(Po{to ponovo otpije)

[to, bre, ovo pivo ne ostaviste da se malo oladi. Vru}o
je ko pi{a}ka.
TIHO:
Ti nemoj da ga pije{ ako ti ne vaqa.
VELA:
Samo kaèm... Vaqa, al boqe je kad je ladno...

(Zna~ajno Tomu)
A je l znate vi da u Indiji mrtvace bacaju u Dunav?
TIHO:
Ma nije mogu}e! Ba{ u Dunav?!
VELA:
Aha, bilo na televizoru pre neki dan. Majke mi. Metnu ih

na ~amac i puste nizvodno...
TIHO:
I gde ih puste, ìvota ti?
VELA:
Negde... nizvodno, nisu prikazali gde. Posle i{le reklame za prawe su|a.
TOMO:
U zemqi ima dovoqno mesta...
VELA:
(Tihu)
Treba da obu~e{ neku crninu, kao i on
(Pokazuje na Toma)
TOMO:
Ima on odelo za ven~awe. Jeste da je svadbeno, al mo` da

mu bude i mrtveno.
VELA:
(Tomu)
A ti nisi imo ni{ta drugo da obu~e{?
TOMO:
(Zagleda se kao da isprobava novo odelo koje tek treba

da kupi)
[ta fali ovom odelu?
VELA:
(Znala~ki)
Uop{te nije sve~ano. Da nema{ neku crninu koja deluje
malo veselije?
TOMO:
Nemam.
VELA:
Mogu je da ti dam, ako o}e{. Ostalo od mog pokojnog

Radomira. Niko ga nije obla~io ima tries godina. I
veli~ina }e ti odgovara. Samo da se malo izluftira i
skroz je ko novo. Sad se ba{ taki modeli nose na
saranama.
TIHO:
(Jednom rukom naslowen na stub ve{ala, savla|uje se s

naporom)
Velo, reci ako ima{ neku poruku. Da nas nije kogod
traìo? I{o sam na stanicu da do~ekam Tomislava.
216
VELA:
TIHO,
TOMO:
VELA:
TIHO:
TOMO:
VELA:
TIHO:
TOMO:
VELA:
TIHO:
TOMO:
Aleksandar Nogo
(Primeti om~u i ve{alo, u}uti, oprezno pogledom pre|e

preko prisutnih i zastane na pokojniku)
Pa, vi ste... vi ste ga obesili... Obesili ste Kazimira!
(Umiruju je)
Nismo, nemoj da se dere{...
(Povla~i se prema izlaznim vratima. Kora~a pa`qivo)
Zato vas policija traì. Proveravaju kod mene da ne
pobegnete. Znaju da ste obesili oca, pa vrebaju da vas
navataju na gomili.
(Pa`qivo, da je ne upla{i, krene prema woj)
Nismo obesili Kazimira, jes ti poludela...!
(Qubazno, uverqivo, za wim)
Nismo! Tata je sam od sebe umro. No}as. Tihomir je samo
upalio sve}u. Je l tako Tiho?
(Rukom iza le|a pridràva od{krinuta vrata da se ne
zatvore. Tihu koji joj se ne{to vi{e pribliìo)
Ne prilazi!
(Tomu koji se pribliàva od strane pokojnika)
Ubice! Svi ste vi ubice! Ne primi~i se! Zva}u policiju!
Samo dok do|u... Ima da vas umlate ko goveda!
Niko nikog nije obesio, ne boj se Velo, {ta ti je, pobogu,
znamo se tolike godine...
(Iz petnih ìla nastoji da smiri situaciju)
Tetka Velo, je l moè sad jedno pivo...?
(Zaustavqa se na vratima, ali i daqe spremna da nestane u wima, na bilo kakav nagli ili nepredvi|eni
pokret ove dvojice)
Znam ja {ta ste se vi dosetili. Da me napijete i onda
obesite. Ne boj se tetka Velo dok te ne obesimo! E, evo
vam ga na!
(Presavije ruku u laktu)
O}ete da otklonite svedoka. Tako ste i Kazimira... Zato
ste i kupili pivo. Napijate qude da s ne otimaju, pa ih
ve{ate. Sunce vam àrko, da vas nikad ne ogreje...!
O, moj boè!
(Zaustavqen u pola koraka, sav se presamitio samo da ne
korakne, da je ne upla{i)
Samo se vi posluìte, slobodno, tetka Velo, mi }emo ovde
stajati i ne}emo se primicati. Za{to da se primi~emo?
Moè sve i odavde da se objasni. Jel tako Tihomire?
217
TIHO:
To smo za pokoj du{e kupili i treba da se popije. Ako si

za rakiju, ima i rakije, samo da donesem.
(Okrene se i uputi prema stolu)
VELA:
(Za to vreme iskorakne prema gajbama, uzme punu fla{u,

povu~e se prema vratima i nestane u wima ne zatvoriv{i ih. Spoqa se ~uje gde histeri~no doziva u pomo})
Upomo}! Qudi, upomo}! Policija! Ve{aju! Qudi, pomagajte! Qudi, upomo}!
TIHO:
(Ne stiè ni do polovine sobe. îm je koraknuo od

stola, Vela je sve svoje radwe obavila i nestala. Pre
nego se za~uje weno zapomagawe Tiho govori u hodu pogleda uprtog u prepuwenu ~a{icu rakije koju nosi u ruci
i pazi da ne prospe)
Niko nikog nije obesio. Kazimir je umro prirodno... od
smrti. Svako umre od svoje smrti. Kod Kazimira niko nije
pomagao ni za...
(Ne stiè da zavr{i. Iznenadi ga weno zapomagawe i on
naglo potr~i za wom. Vi~e za wom u sobi i kad iza|e)
Velo, Velo da nije mo`da Drago javio kad }e...
(U pola re~enice iza|e iz sobe, ali se vi{e ne ~uje.
Zaglu{i ga besni, gorki lave` pred vratima. On ule}e
nazad u sobu kao iz topa izba~en, i otima se s vratima
kako pas ne bi u{ao za wim. Kao i na po~etku prve pojave,
s mukom zatvara vrata i psuje dok jednom rukom pridràva da se ne otvore vrata, drugom balansira da se ne
prospe rakija iz ~a{ice. Wegove psovke su samo neartikulisani uzvici i gun|awe preko kojih se izliva bes)
Ushmhszsz... Hmmrgmmgg... Zaklopi}u te s Kazimirom, ja
ti kaèm! @ivog!
(Popravqa treger koji otkop~an visi niz le|a. Poku{ava da ga prebaci preko ramena kao i pro{li put)
Pa mu laj do sudweg dana! Ne zvao se ja Tihomir, ako ti
meni zano}o{.
(Primeti da u ruci ima ~a{icu s rakijom i nakrene je
besno te ispije. Strese se {to od besa, {to od qutine
pi}a)
Uff...!
218
Aleksandar Nogo
III POJAVA
Pre|a{wi.
TOMO:
TIHO:
TOMO:
TIHO:
TOMO:
TIHO:
TOMO:
TIHO:
TOMO:
TIHO:
TOMO:
TIHO:
(Iznena|en svime {to se desilo i daqe stoji povijen

unapred)
Ode Vela!
Ode.
(Zabrinuto)
Ima da rastrubi po celoj varo{i...
(Zakop~ava treger)
Ne}e joj niko verovati. Vi{ da je pijana.
Smatra{?
[ta ima tu da se smatra. Vi{ i sam kakva je. Sva otekla
od piva ko sodarski kow.
Ne znam. Mo`da nas uvali u neku nevoqu?
(Prilazi ve{alu i sprema se da nastavi s poslom, pewe se
na tezgu i s we, nadne{en, posluje oko ve{ala)
Dolazi ovamo da mi pomogne{. Qudi su platili posao i
ovo mora da se nosi i montira, ina~e smo gotovi. Ako ne
zavr{im na vreme boqe odma sami da se obesimo.
(Prilazi, pa`qivo zagleda celu konstrukciju. Uhvati
za stup i protrese celu napravu da proveri stabilnost
konstrukcije)|
Izgleda stabilno u~vr{}e...
(Ne stiè da zavr{i po{to otpadne pajanta. Drvo
tresne o pod)
Nemoj...
(Po{to je greda tresnula)
da trese{... Nisam pajantu u~vrstio, luda~e jedan, o{ sve
da se raspadne!
Umalo da poginem...
(Obrecne se)
Otkud znam da nije gotovo!
(Uzima otpalu gredu, polaè je na tezgu preko naslaganih dasaka i letvi, maè lepkom oba leì{ta, pewe se
na tezgu i vra}a ispalu gredu uglavquju}i je krajevima u
wena izdubqena leì{ta)
E, gori si ni{tak i od Kazimira. Dodaj mi keser i dva
eksera, malo ja~e na|i, uzmi one...
219
TOMO:
(Uzima rende sa tezge i pruà mu, raspoloèno s puno

elana)
Evo odmah. Jesi video. Umalo da poginem...
TIHO:
(Primi rende u ruku, okrene se i besno ga baci na tezgu)

Je s ti nekada video keser u ìvotu, slep~e jedan?
TOMO:
Mo`da sam i video, otkud znam.

(Osvr}e se oko sebe)
Ovde ga nema.
TIHO:
A kako zna{ da ga nema?
TOMO:
Pretpostavqam...
TIHO:
Daj onda ~eki}. Jel zna{ {ta je ~eki}?
TOMO:
(Uzima ~eki} i pruà ga, zatim dodaje eksere)

Evo ti, samo pazi da ne ispusti{. Ovo moè da ubije
nekoga, koliko je te{ko.
TIHO:
(Prihvata ~eki})
Koga da ubije?
TOMO:
Pa nekog... Nekog neopreznog prolaznika... neko zalutalo

dete. Zavisi, kome padne na glavu ako se ispusti. Moè
svakog da ubije.
TIHO:
(Zakucava eksere u spojeve potporne kose grede)

Ko, bre, da zaluta u radionici?... More, ako ti si|em dole,
odma }e da ti padne na glavu; jel zna{! Slu~ajni prolaznik?!
TOMO:
Ja sam to samo onako... u primerima, da se oprez ne

uspava...
TIHO:
Ako te o{ajdarim ima odma da te uspavam.

(Zamahne ~eki}em u pravcu Tomove glave, ali se zaustavi)
Ne}e{ me ti ovde zamajavati. Drì ovu gredu odole, da ne
ispadne! Ti }e{ da me drì{ na oprezu...?
(Tomo stane ispod pajante i pridràva je odole, podigao
obe ruke iznad glave, ali ne moè da dohvati. Prikupi i
naslaè nekoliko okrajaka od dasaka, zatim se ispewe na
wih i tako pridràva gredu dok Tiho odgore ukucava.
Tomo je nestabilan i pri svakom udaru ~eki}a klati se, s
mukom odràva ravnoteù, trudi se da se ne sru{i sa sve
gredom koju je visoko iznad sebe izdigao obema rukama)
E sad je pot{prajcovano kako treba.
220
Aleksandar Nogo
TOMO:
(Izlazi ispod konstrukcije, udarima dlana ~etka odelo)

Uh, {to sam se umorio. Da sednemo malo i predahnemo?
TIHO:
(Silazi sa tezge i proverava ~vrstinu spojeva. Drmusa

celu konstrukciju, ali ona stabilno odoleva)
Treba jo{ da se potkajla u osnovi...
(Uzima dva pqosnata drvena klina i zabija ih u osnovu
stupa, u `leb wegovog postoqa)
Gledaj da ne ode u {reg.
TOMO:
(Pri|e tik uz stup i gleda u wega)

Gledam, gledam.
TIHO:
(Kle~i u bazi stupa, odguruje ga od sebe)

Ne moè{ tu ni{ta da vidi{, odmakni se,... tamo stani,
tamo... kod stola...
TOMO:
(Udaqava se idu}i unatrag, saplete se o sanduk i samo

{to ne upadne kod pokojnika. Povrativ{i ravnoteù
ispravqa se i ostaje da stoji izme|u stola i pokojnika u
sanduku)
Evo, evo! Gledam!
TIHO:
(Zakucava drugi klin)

Kako stoji, da se nije ukeke~ilo?
TOMO:
Nije, nije! Stoji pouzdano! Propelo se ko gromobran!
TIHO:
(Zavr{io je posao. Odlaè alat i seda za sto)

Dobro je da si nai{ao. Ne znam kako bih zavr{io da mi
nisi pridrào gredu. Mu~im se s ovim od kako je Kazimir
umro. Nemam nikog da pridrì ni na tren.
TOMO:
(Seda za sto)
Pa kako ide? Umire li narod? Ima li posla?
TIHO:
Slabo, bogami,... slabo...
TOMO:
Pa ne}e biti ba{ da je sasvim slabo. Razgovarao sam sa

Marinkovi}evim sinom kad smo dolazili. I on mi kaè
da mu tata dosta lo{e izgleda... Ne diè se iz kreveta... pa
ra~unam, pri kraju je a oni }e kod nas da naru~e sanduk, gde
bi drugde, i eto... ne{to }e da se zaradi.
TIHO:
Marinkovi} se ne diè iz kreveta ve} dvanes godina,

otkako je pao sa skele.
TOMO:
Jeste, ali Svetozar ranije nije govorio da mu tata lo{e

izgleda, a sad mi je rekao: On zaista lo{e izgleda. I ja
mu verujem. Vidi{ da se i kod vas ne{to de{ava.
221
TIHO:
Padne ponekad neko sa skele i polomi se. A mi onda

dvanes godina ~ekamo kad }e da umre da prodamo rodbini
sanduk. More {to si ti jedna protuva, gori si i od
Kazimira! Kad ti lepo kaèm, nema posla, ni{ta se ne
de{ava, i prestani da me nervira{.
TOMO:
(Pomirqivo)
Neka, da}e bog... [ta se odmah quti{? Dobro, de... umre}e
neko ve}...
TIHO:
Ko?
TOMO:
Neko... otkud znam ko? Neko bezveze...
TIHO:
Samo da ne moram za decu da pravim sanduke. To najvi{e

mrzim.
TOMO:
To mora da je najtu`nije.
TIHO:
Aha! Ima posla da se izlomi{, a nema{ {ta da naplati{.
TOMO:
(Nostalgi~no)
Eh, nekada, u sre}na vremena, kad su qudi umirali ko
muve, svaki dan je bilo posla preko glave. Se}am se kako je
~ika Gruji} govorio tati: Kazimire, nama i dve Fru{ke
gore da pose~emo, ne bi bilo dosta, kako je krenulo! Eh,
al sam ja imao lepo detiwstvo... to su bila vremena, a vidi
sad?
Seci u{i, krpi dupe. Sad samo klempavi mogu da preìve.
ôvek jedino da pusti neku ~umu. Ina~e, ne moè po{teno
da se zaradi.
I kod nas u gradu isto besparica... Jo{ i gore. Kakvo god
da smislim re{ewe, svako se zavr{ava na robiji.
I ovo }e tamo da zavr{i. Naru~ili iz zatvora. Kaù da }e
sud da izrekne smrtnu kaznu onom nesre}nom Prvoslavu, i
da ve{awe ne sme da kasni. Ne znam kako bi ga obesili da
ti nisi nai{ao da pomogne{.
îka Prvoslava, onog iz Stanogradwe? A {to wega?
Kaù ukro 7 metara zgrade.
Kako ukro 7 metara zgrade?
Zgrada od osam spratova mora da bude visoka najmawe 20
metara. A on je skratio, pravo spratove po metar i 50, 60.
Stanovi do{li visoki jedva metar i 20, 30. Ne mo` niko
da se ispravi u wima. Stanari tuìli preduze}e i tako se
saznalo. Samo, kasno se setili da tuè, kad su ve} svi
postali grbavi.
TIHO:
TOMO:
TIHO:
TOMO:
TIHO:
TOMO:
TIHO:
222
Aleksandar Nogo
TOMO:
Al se dosetio... Svaka mu ~ast.
TIHO:
Jo{ da ga nisu uvatili... gde bi mu bio kraj.
TOMO:
Neka su... [ta bi mi sad radili da ga nisu uvatili. Ipak

su najboqi poslovi koji se rade za policiju. Nema tu {ta.
TIHO:
Blagoslovene bile sve wihove potrebe.
TOMO:
A je l pla}aju u gotovini?
TIHO:
Ne znam. Kazimir pogodio posao, a pare niko nije video.

[to ti je bitanga. Uzme pare i umre. A meni ostavi sav
posao da zavr{im i predam ujutro. Gde si bio, {ta si radio nigde ni{ta. Gologuz ko i pre.
TOMO:
Ni{ta ne opameti ~oveka ko robija i prazni yepovi.
TIHO:
Mene je ovaj bedni ìvot s Kazimirom debelo opametio,

ali {ta sad da radim s tom pameti?
TOMO:
Mo`da da mehanizam jo{ malo doradi{, pa da traìmo

razliku u ceni?
TIHO:
Misli{ da }e pristati?
TOMO:
Naravno, dràva se nikad ne cenka. Ne moè ona da ~eka.

Treba to doraditi, ali tako da se dopadne vlasti. Ume}e i
ona malo qubavi da pokaè. Pa kad porastemo u poslu{nosti, kad joj odamo neko priznawe i vlast sve to ~uje i
vidi, zna}e i da prigrli.
TIHO:
(Zagledan u ve{alo)
Misli{ da ga metnemo u neki dizajn?
TOMO:
Ovde sa strane...
(Pokazuje rukom po ivici stupa)
TIHO:
Ako misli{ da udarimo neku estetiku... Moè tu sa

strane... Opi~imo hoblericom, izvu~emo ivicu... i bi}e
ko...
TOMO:
Ne, ne, to ne bi bilo dovoqno. Trebalo bi uspostaviti

neku tajanstvenost...
TIHO:
Ni{ta te ne razumem.
TOMO:
(Obilazi oko ve{ala i govori potpuno odsutno, sav

predan implikacijama)
Ja sam ~ovek koji nije kao svi. Ne uzimam samo gradivo iz
ìvota, ve} i iz literature i iz filmske umetnosti.
Pripomaèm se znawima iz kwiga i iz razgovora sa
u~enim qudima. Mene je prili~no te{ko pratiti.
223
TIHO:
Da nisi napustio sredwu {kolu dosad bi ve} i fakultet

zavr{io. Veliki si ti {piclov. Isti otac.
TOMO:
Sve ne{to razmi{qam za{to ne bismo i{li do kraja

mogu}nosti?
TIHO:
(Odlu~no)
Ne moè ni{ta da se mewa. Konstrukcija mora ujutro da
se isporu~i i to je kraj. Ne sme ve{awe da kasni. Treba
dràva da se obruka. Nego kad ovo isporu~im, da mi lepo
oteramo i Kazimira na grobqe, a onda, uve~e, kri{om da
odnesemo i gospodina Raji}a. [ta kaè{, da mi pomogne{? A...!?
IV POJAVA
Vela, niì inspektor Drago, wegov pomo}nik Mawu{ko, pre|a{wi.
Pred vratima se za~uju glasovi. Galama koja li~i na prepirku
pra}ena je tupim udarima u vrata. Udari se ponove nekoliko puta,
ali svaki put su sve sna`niji. Na kraju se spoqa za~uje mu{ki glas:
Policija! Otvarajte, da ne razvaqujem! Na sceni Tomo se kratko uzmuva, ne zna kud bi, {ta bi, a zatim sa dva tri kratka
skoka na vrhovima prstiju, na|e se na trosedu kraj Kazimirovog
uzglavqa. Samo {to sedne, jedna od da{~ica naslaganih i podmetnutih umesto nedostaju}eg nogara ispadne, trosed klecne i
Tomo se sasuqa na pod. Brzo uzima onu da{~icu, podiè ugao
troseda, i vrati je na svoje mesto, tamo odakle je ispala. Dok
oprezno seda, jednom rukom pridràva improvizovani nogar. Nakon
{to utvrdi da je sedi{te pouzdano, on brzo skru{eno prekrsti
ruke i tako oàlo{}en prividno se iskqu~i iz daqih doga|awa.
Tiho prilazi vratima, otkqu~ava ih i ona mu istog trena iskliznu iz ruku, {irom se otvore tresnuv{i u zid. Za~uje se besni
i gorki lave`. U sobu najpre provali Vela koja je s vawske strane,
najverovatnije, bila uprla da otvori na silu. Ona izgubiv{i
ravnoteù, upadne u sobu, odgurne Tiha sa vrata, zapravo ponese ga
svojom krupnom figurom i zaustavi se uletev{i pravo s wim u
gajbe sa pivskim fla{ama. Staklo sna`no zazve~i).
VELA:
(Bez daha, pometeno, ali prete}e oholo, jedva zavr{ava re~enicu)

Oo... o... tvaraj..., nanu vam razbojni~ku... materinu...!
Za wom ulaze Drago i Mawu{ko, ispitiva~ki, ali odmereno, stupaju na scenu. Idu prema ve{alu i stanu ispod wega. Zagledaju ga
odozdo, o~igledno zadovoqni izgledom naprave.
224
Aleksandar Nogo
(Ne obazire se na Tiha koji je, iskobeqav{i se ispod

Vele, ostao na ulazu i bori se sa psom da zatvori
vrata, kao i pre)
Zakqu~avate se usred dana?!
VELA:
(Izbavila se iz gajbi, u ruci ve} ima otvorenu
fla{u iz koje je prili~no otpila. Oholog dràwa,
kao onaj koji saslu{ava krivca uhva}enog na delu,
tek po{to se Tiho udaqi od we)
I kera spremili da obese, evo, vezali ga za nogu da ne
pobegne. O}e sve ìvo da pove{aju u varo{i. Obesi}e ceo svet ako ih ne zaustavimo!
TIHO:
(Zakop~ava treger kao i pre, Dragu)
Zakqu~avamo, gospodine inspektore. Lopovi su efikasniji popodne.
DRAGO:
(Svima, zna~ajno)
U okriqu no}i ~ovekovi neprijateqi smi{qaju planove o nano{ewu materijalne i moralne {tete. Zato
~ovek no}u treba uvek da zakqu~ava ku}u, dok preko
dana to nije neophodno.
MAWU[KO: (Kao da ~ita iz nekog slu`benog priru~nika)
No} je uvek sumwiva budu}i da je povezana sa razvratnicima, lopovima i ubicama.
DRAGO:
Pa {ta veli{ Mawu{ko, bi}e ovo jedno lepo ve{awe?
MAWU[KO: Bi}e gospodine niì inspektore, bi}e. Samo da ne
nai|e neko vreme, da nas ne iznenadi.
DRAGO:
[ta kaù Mawu{ko?
MAWU[KO: Ne javqaju ki{u, gospodine niì inspektore, ali
vremenu nikad nije verovati.
DRAGO:
VELA:
(Name{ta se ispred Draga)

Veliki su to zlotvori inspektore...
DRAGO:
(Ispravqa je)
Niì inspektor.
VELA:
... vee-liki! Podmukli su ko jazavci. Znam ja wih. To

se od malih nogu u~i da laè, da krade, da ve{a... da
ide na glasawe. Oni su u stawu sad, izme|u sebe, da se
pobiju oko toga ko je gladniji. Kolko su samo puta
ap{eni do sada. To je odrastalo u prisustvu vlasti.
Garantujem da su ovog Tomislava i sad pustili iz
zatvora... samo na saranu... pa da se vrati...
DRAGO:
225
Nemoj tako Velo. Dobri su oni. Svet bi propao da

nije tako dobrih majstora.
VELA:
A {to su teli da me obese? [to su Kazimira obesili...?
DRAGO:
Ovo ne izgleda lo{e, Mawu{ko?
TIHO:
(Mawu{ku)
Pogledaj samo kakav je to materijal. Sve puno drvo.
Bukovina i ne{to malo jasena. Zato se tako beli.
Ina~e, sve ru~na izrada. Dugove~no poput dobrog
poku}stva.
(Povla~i ga dobronamerno, pa`qivo, unazad)
Pogledaj ga malo izdaleka. Svako ko ga vidi, zaqubi
se ve} na prvi pogled. ôvek prosto poèli da ga
obese.
DRAGO:
Kako ti se ~ini Mawu{ko?
MAWU[KO: (Umesto odgovora on uzmakne pred Tihovim zagrqajem i povrati se pod ve{alo. Stane ispod om~e,
podigne visoko ruke iznad glave, propne se na prste,
i po{to je sve to nedovoqno par puta posko~i sve
dok ne uspe da se rukama zaka~i hvataju}i om~u.
Zatim savije noge u kolenima i zaquqa se, kao dete,
radosno na improvizovanoj quqa{ci. Quqa se tako,
jedno vreme izbacuju}i se nogama sve sna`nije kako
bi poja~ao zalet)
Vaqa, gospodine niì inspektore, dobro je.
(Prestane da se quqa tako {to jednostavno otpusti {akama om~u a inercija ga neplanirano odbaci
gotovo u Kazimirov sanduk. On nekako nespretno
posrne i, ipak, uspe da se zaustavi, hvataju}i se
rukama za ivicu kazimirovog sanduka. Polovinom
tela presavijen, zabije se glavom pravo u leè}eg
Kazimira. Brzo se ispravi, popravi svoju uniformu
i pretvara se kao da se nije dogodilo ni{ta zna~ajno)
Solidarno napravqeno... izdrà}e.
Tomo iz svoje sede}e skru{ene oàlo{}enosti kraj odra, sva ova
de{avawa posmatra sa neskrivenom znatièqom, detaqno da mu
ne promakne ni najsitnija pojedinost. Iznenada se zasmeje Mawu{ku, iskreno, sna`no, zaceni se ali kad mu se pogled susretne s
Mawu{kovim, pri wegovom izbavqawu iz Kazimirovog sanduka,
Tomo se u trenu uozbiqi, obori glavu, bez re~i, prepu{taju}i se
svojoj izve`bano skru{enoj oàlo{}enosti.
226
Aleksandar Nogo
DRAGO:
(Tihu)
Majstore, svaka ~ast.
TIHO:
(amouvereno)
Nismo merili, al dvestapedes kila ìve vage mo`
da nosi ko od {ale.
DRAGO:
Vrlo dobro, vrlo dobro! Nego, ~uli smo da je Kazimir umro, pa smo se malo zabrinuli za posao. Ne bi
bilo zgodno da se s ovim zakasni. Ali ovo {to vidim,
ovo je dobro. Vrlo dobro majstore.
TIHO:
A od koga ste ~uli?
DRAGO:
Sve se ~uje... Ko da ne zna{.
TIHO:
Znam, gospodine inspektore, znam... Nadali smo vam

se i ranije. Bilo bi gotovo jo{ ju~e...
TOMO:
(Kad ~uje razlog posete, okuraèno, u hodu prema

policajcima)
A ja pomislio da niste do{li zbog poreza, gospodine
inspektore?
DRAGO:
(Odmerava Toma)
Ranije smo obilazili firme i druge poreske obveznike i proveravali je li i upla}en porez. Ali je
op{tina to sada izmenila. Sad te samo opomenu
jednom ukoliko kasni{, pa ako ne vredi do|e sutradan Mawu{ko i prebije te. Prebije ko ìvotiwu.
TOMO:
Nekad nije bilo tako.
MAWU[KO: Nije.
DRAGO:
To su odskoro uveli. Iza|e mnogo jeftinije za op{tinu.
TOMO:
To su se dobro dosetili.
DRAGO:
Dobra vlast mora da bude {tedqiva. Doma}inski da

se vlada.
(Ne skidaju}i pogled s Toma, pomalo prete}i, Mawu{ku koji je Tomu iza le|a)
Je l tako Mawu{ko?
MAWU[KO: Tako je, gospodine niì inspektore.

TOMO:
(Na Mawu{kov glas iza le|a, {trecne se i brè

boqe udaqi se od wih dvojice. Odlaze}i zaobi|e
Kazimirov sanduk i oàlo{}eno zauzme skru{enu
pozu sedaju}i na trosed kraj pokojnikovog uzglavqa.
227
Znaju}i da je onaj improvizovani nogar nestabilan

on seda oprezno pridràvaju~i rukom naslagane da{~ice da ne ispadne koja. Pri tom s poniznim
odobravawem ponavqa)
To je ba{ doma}inski...
DRAGO:
(Tihu)
Nismo mogli ju~e. Bili smo na uvi|aju.
TIHO:
Ne{to ozbiqno?
MAWU[KO: Ma, jok...

DRAGO:
Simi}u izgorela ku}a.
TIHO:
A zato je onoliko dimilo preko pijace... Znao sam ja

da nema ni{ta veliko za takav dim otuda, jedino ako
se nije nekome zapalila ku}a. I Simi}u, velite
izgorela ku}a?
MAWU[KO: Bio je to veliki poàr. Moj }ale kaè da ne pamti

takav poàr u vascelom svom legalnom ìvotu.
VELA:
(Iz foteqe, udobno opu{tena i zauzeta nakretawem pivske fla{e)

Ni ja ne pamtim takav poàr.
Svoje komentare bilo da se ti~u poàra ili ~ega drugog Vela, do

kraja ~ina, iznosi samouvereno, znala~ki odmereno i bez trunke
dvoumqewa.
TIHO:
Da nije ko stradao?
DRAGO:
Nije.
TOMO:
[teta.
VELA:
Niko nije stradao. A sve izgorelo i ku}a, i ambar i

pilana i stovari{te i sve.
MAWU[KO: Rasplamtelo se pa bukti sve do neba; a na nebu Mesec

pun, samo ~u~i i svetli... @ut ko somun kad ga izvadi{ iz pe}nice...
VELA:
Pa nek svetli, i treba da svetli... Mesec svetli jer

su wega tamo gore i metli... Da svetli.
DRAGO:
Sre}om su iza{li na vreme.
TIHO:
Vatrogasci?
MAWU[KO: Simi}i.
228
Aleksandar Nogo
VELA:
Vatrogasci nisu mogli da se probiju do pono}i.

Posle nije imalo vi{e {ta da se gasi.
TIHO:
Da nije ko podmetnuo poàr?
MAWU[KO: Nije.
DRAGO:
Nesre}ni slu~aj. Niko nije kriv.
MAWU[KO: Neispravne instalacije, a svuda lamperija, krov od

jelovine... Samo je vu{nulo. ûdo kolko qudi ne
vode ra~una.
VELA:
Planulo ko {ibica.
DRAGO:
(Tihu)
Vi niste bili tamo?
TIHO:
Da gasimo?
VELA:
îtav grad se okupio.
MAWU[KO: Bio je to stra{an poàr. Qudi se okupili po{to je

moglo besplatno da se gleda.
VELA:
(Tihu)
Kud da gasi{, taman se lepo razgorelo. Qudi poneli
leàqke, ba{tenske stolice. Pripremili sve... i
pi}e i meso...
MAWU[KO: (Veli, sau~esni~ki)

Samo ro{tiq je dosta kasnio...
VELA:
Moralo da se sa~eka dok izgori, da se napravi àr.

Bilo àra do kolena... jato volova da ispe~e{.
MAWU[KO: A {to se dobar }umur uvatio kad su vatrogasci, pred

zoru, stovari{te poprskali vodom. Mora da je izgorela neka japija od tre{we i bukve. Ja sam ku}i odneo
dobra dva yaka. ]ale mi se obradovao ko da sam doneo
ne znam {ta...
DRAGO:
(Tihu)
Ko bi pomislio da }e Kazimir umreti tako iznenada?
VELA:
Kad su ga iznenada obesili... [teta, tako lep poàr

da propusti.
TIHO:
Ni mi se nismo nadali, ali, eto,... sudbina.
MAWU[KO: (Sumwi~avo)
Svejedno, ipak je iznenada.
229
TIHO:
Niko do danas nije izbegao smrt.
VELA:
Kako da izbegne kad ve{ate. Majku vam razbojni~ku...

(Dragu)
Kaèm ti inspektore, da ih nisam uvatila oni bi...
TIHO:
(Veli)
A da ode{ ti negde da se lepo napije{?
VELA:
Ve} sam pijana.
TIHO:
Znam, ali da ode{ malo na neko drugo mesto. Da se

napije{ negde drugde. Ispo~etka...
VELA:
Ne marim.
(Ustane i ode prema vratima)
DRAGO:
(Tihu)
Pa kako tako odjednom?
TIHO:
Veselnik, samo se prestavio. Vaqda u snu. Da popijete ne{to gospodine Drago. Vaqa se, za pokoj du{e?
MAWU[KO: Ne pijemo na du`nosti.

DRAGO:
S obzirom na okolnosti, mogli bismo po jedno pi}e.

[ta veli{ Mawu{ko, pri kraju nam je smena?
MAWU[KO: Mogli bismo s obzirom na okolnosti, gospodine

niì inspektore!
VELA:
(Prema vratima, ali samo do gajbi s pivom da praznu

fla{u zameni punom koju u povratku otvara. Iza
le|a Tihu odobrava)
Vaqa se za pokoj du{e, vaqa... ! [to da ne vaqa...!
Tiho naliva rakiju u male ~a{ice na tacni. Sva trojica ustaju,

odaspu malo rakije na pod, prekrste se, ispiju ostatak. Vela seda
kad oni ustaju, sa zaka{wewem se prekrsti zavaqena u foteqi.
Preko ramena pqusne malo piva na pod i otpije. Te~nost zakloko}e u wenom grlu.
DRAGO:
Je l dolazio lekar?
TIHO:
Nije hteo da do|e. Zvali smo ga, a on veli da nam

veruje i da nema potrebe da dolazi.
MAWU[KO: [to jes, jes... bar, vi znate kako izgleda mrtvak.

DRAGO:
A pop?
230
TIHO:
Aleksandar Nogo
Nije hteo ni da ~uje da do|e. Samo je rekao: Fala

Bogu! i da smo svi mi Antihristi i da bismo i
Hristu prodali raspelo za sto dinara, samo da moèmo. Dodu{e parohijal nikad nismo pla}ali, ne
kaèm, ali opet {to je mnogo, mnogo je. Materijal i
ruke i sve za sto dinara... ne znam ba{ gde }e da na|e
takvu cenu
MAWU[KO: Eto, umro je, a mi nismo.

TIHO:
Umro je i leì kao {to uvek leè oni koji su umrli.
DRAGO:
Leì mrtva~ki. Samo jo{ nije uko~en, niti mu je nos

polegao na gorwu usnu.
MAWU[KO: Uop{te ne li~i na ulovqenu deveriku.

VELA:
Jesmo li i mi za wega mrtvi kao {to je on za nas?
MAWU[KO: Ne znam.
TIHO:
Ja sam mu jutros pevao malo, kolko sam znao: Ve~naja

pamjat, Ve~naja pamjat..., daqe ne znam re~i...
VELA:
[teta, da si znao vi{e, mo`da, bi ga i oìveo.
MAWU[KO: (Zgleda Kazimira)

Ne izgleda ko mrtvak i u licu uop{te nije bled.
VELA:
Dosad bi trebo da pobledi. Treba da bude ko tegla sa

pro{logodi{wim dunstom...
DRAGO:
(Tomu koji sva de{avawa motri iza ivice sanduka

kao iza vojni~kog grudobrana)
Moje su~e{}e, gospodine Tomislave.
TOMO:
(U znak odgovora samo uzdahne)

Eh, tata, tata, jadni moj tata...
Za~uje se kucawe na vratima.

MAWU[KO: (Tihu)
Neko kuca.
DRAGO:
(Tihu)
Pogledaj i pitaj ko je.
TIHO:
(Poslu{no ustaje, odlazi do vrata, zaustavqa se

ispred wih)
Neki je dobar ~ovek. Tako kucaju dobri qudi.
Otvara vrata i ulazi Mali, sudski kurir.
231
V POJAVA
Pre|a{wi, Mali, Vetroslav.
MALI:
(Zadihan, o~igledno je tr~ao)

Iz suda su zamolili da ne isporu~ujete ve{alo do
daqweg.
TIHO:
(Zate~eno)
Gotovo je... skroz...
MALI:
Nemaju gde da ga drè pa su zamolili da ostane kod

vas dok se Prvoslavu ne izrekne presuda.
DRAGO:
Ima da visi ko {unka.
MALI:
Ne}e, gospodine niì inspektore.
DRAGO:
Pazi da ti ne kaèm... vaqda ja znam. Ja ga apsio,

saslu{avao...
MALI:
Advokat je uloìo àlbu i su|ewe je odloèno za

po~etak juna. Tada }e i presuda biti izre~ena, gospodine niì inspektore.
DRAGO:
Koji, bre, jun! Jes ti normalan? Je l ti zna{ da sam

ja tad na odmoru...?
TIHO:
(Pokazuje na ve{alo)
[ta da radimo s ovim jo{ dva i po meseca?
VELA:
(Iz udobnosti foteqe)

Da ve{ate po ulici. Malo da ve`bate.
MALI:
Ne znam, gospodine niì inspektore, tako je re~eno

u sudu. Evo ovde sve imate napisano.
(Pruà Tihu koverat i skupa s wim svoju kwigu
po{te u koju se Tiho potpi{e. Mali zatim iza|e)
TIHO:
(îta pismo)
Zbog nemogu}nosti prostornog sme{taja... primorani da zamolimo... da sredstvo izvr{ewa presude
privremeno ostane kod Vas do daqweg... blagovremeno obavestiti o prenosu istog... i tako daqe...
predsednik suda svojeru~no... itakodaqe... datum dvadeset ~etvrtog marta... 1999. g.
MAWU[KO: Ja bi prvo pove{o sve te advokate!

DRAGO:
Meni sad prosto do|e da poludim, slu`beno, ovde

pred svima vama.
232
Aleksandar Nogo
MAWU[KO: I ja }u, ako dozvolite, s Vama da poludim, gospodine

niì inspektore, solidarno, u znak protesta.
DRAGO:
Na {ta se sve ovo izokrenu, verni moj Mawu{ko?
MAWU[KO: Vi{e ni ~oveka ne mo{ qucki da obesi{...

DRAGO:
Posle o}e vladavinu prava. Vele tako treba da

bude...
VELA:
Treba... stalno na televizoru pri~aju o tome... Samo

ja ne gledam politiku... nisam luda.
DRAGO:
U redu, slaèm se, nek im bude vladavina prava, ali

koji }e im moj onda advokati. Za {ta im oni sluè da
mi je znati?
MAWU[KO: Sigurno ih drè zato {to su Crnogorci. Oni su svi

povezani ko creva. Kad su {kolovani. Povezani su,
ina~e, i kad nisu {kolovani.
DRAGO:
Znam ja takve. Oduzmi im mo} i novac i vide}e{ {ta

}e od wih ostati.
MAWU[KO: A kako to da im oduzmemo?

VELA:
Oni se svi rode {kolovani. Zato se i zovu pravnici

jer su uvek u pravu.
DRAGO:
Znaju samo da pokvare posao. I ~oveku i dràvi.
MAWU[KO: I jo{ im se za to pla}a. Stoput vi{e nego nama.

DRAGO:
Posle ulice pune razbojnika, secikesa, prevaranata,

(Zna~ajno se okre}e prema Tomu, on pogne glavu da
izbegne pogled)
naro~ito prevaranata, ali i svodnika i inih nazlonavodnika...
VELA:
I ubica, i obe{ewaka, i...
DRAGO:
... i eto ti tvoja vladavina prava. Po|e dete neko, na

primer, u {kolu. Na ulici ga sa~ekaju neki zli qudi
i noèm ga, ili nekim sli~nim {iqatim predmetom
izbu{e ko sir. Ako je s mamom, naro~ito izbu{e
mamu. Za ~etres posto ja~e je izbu{e. @ivot }e ovde
za tren da se pretvori u nizbrdicu...
MAWU[KO: ... i ne}emo nikad znati kad }e ko da se sasuqa.

VELA:
Ja sam uvek govorila da deca ne treba da idu u {kolu.

[ta }e tamo...? Kad porastu, poène se, postanu
vojno sposobni, nek onda idu u {kolu.
DRAGO:
233
Pravda bi trebala s vremena na vreme da se pusti s

lanca. Ova teoretska dràva je nepodno{qiva.
MAWU[KO: A deci treba zabraniti da idu u {kolu.

GLAS
SPOQA:
TIHO:
GLAS
SPOQA:
VELA:
(Izme{an s razdraganim laveòm psa)

Gazde, alo, gazde, de ste!
(Krenuo da otvori vrata)
Ajde, ajde!
(Otvara ih i obave{tava prisutne)
Vetroslav! Nosi ne{to.
O}e l kera?
(Prodere se doma}inski iz foteqe)
Ne}e, ne}e!... Samo ponekad ho}e.
(Nakon {to Vetroslav u|e na pozornicu)
Ajte samo! Izvolte u objektima.
VETROSLAV: (U jednoj ruci nosi mawerku sa nekoliko porcija

jela naslaganih jedna preko druge. U drugoj ruci
najlon kesa sa ise~enim komadima hleba)
Gde da stavim ovo za ~ika Kazimira?
TIHO:
[ta je to?
KAZIMIR:
(Na glas Vetroslava, podiè se u sanduku i, tako,

polusede}i nestrpqivo rukama ma{e navode}i ga na
sebe)
Ovamo, ovamo Vetroslave, sokole podnebesni! Smelo samo perjanico oblakova, pelivanu prismoka i
pituqica, ovamo, hrabro mom~e, ovamo!
TIHO:
(Zaprepa{}eno)
Kazimire!?
TOMO:
(Isto)
Tata!?
VETROSLAV: (Profesionalno, poslovi~no)

Izvolite ~ika Kazimire, dok je jo{ toplo. Sve sami
specijaliteti doma}e kuhiwe. Prste da poliè{
Kod debelog grge~a!
(Dok ovo govori on ode do stola, uzme tacnu i
odnese je te stavi Kazimiru na krilo. Kesu sa
hlebom spusti u sanduk, pred Kazimira, ali tako da
mu bude na dohvatu ruke. Zatim poloì svoju ma-
234
Aleksandar Nogo
werku s porcijama, na pod, uz sanduk, odvoji prvu

{erpicu, skine poklopac s we, teatralno je zawi{e
i zanosno omiri{e pred prisutnima)
Blago-kisela gove|a ~orbica, sr~e se i kusa protiv
uroka i zazubica. Izvolite ~ika Kazimire, i mrtav
bi je jeo.
(Spusti {erpu na tacnu i istovremeno iz unutra{weg yepa svog sakoa vadi escajg umotan u salvetu
koji poloì na tacnu, pored {erpice. Vetroslav
se, ina~e, uop{te ne obazire ni na sanduk, niti na
op{tu pogrebnu atmosferu koju zati~e. Pona{a se
poslovno, sve~ano, kao da se nalazi pred va`nim
gostima u trpezariji svog restorana. Nakon {to
posluì Kazimira udaqi se, pri|e do stola, sipa
rakiju u ~a{icu i nakrene. Pri tom, konobarski
blagim, otmenim naklonom, poslovi~no pozdravi
Velu koja sedi za stolom)
Po{tovawe gospo|o.
VELA:
Sedi Vetroslave. Sedi da popijemo po jednu ko

qudi. Vaqa se za du{u.
VETROSLAV: (Seda i sipa sebi rakiju)

Vaqa se, vaqa. A je l to neko umro?
VELA:
Kazimir. Obesili ga wegovi.
VETROSLAV: A, nisu. îka Kazimir je ìv. Eno ga, sr~e ~orbicu.

VELA:
Sr~e kad ga nisu dovoqno obesili. On se tako isto

bio pritajio i za vreme rata i umro. I sve vreme je
tako mrtav ~ekao da rat pro|e. Posle je oìveo i
nastavio da vodi firmu. êkaj samo dok ru~a, ima
opet da nastavi da mrtvuje.
TOMO:
(Nakon zate~enosti koja je protekla u posluìvawu Kazimira, ra{iri ruke da ga zagrli, baci se na
wega)
Tata, ìv si, tatice moj!
KAZIMIR:
(Grubo odgurne wegov zagrqaj)

Mr{ tamo stoko jedna.
(Za sebe)
Umalo da mi prospe ~orbu.
(Tomu)
Kud si navro govedo jedno neslano... je l vi{ da
jedem.
235
TOMO:
(Povu~e se)
Samo kad si ti meni ìv, roditequ moj!
KAZIMIR:
(Sr~e ~orbu, `va}e, nerazgovetno preko zalogaja)

[ta ste to propeli, kog vraga, tako visoko. Zato vam
traqavo i ide. Kad je pod neravan. Jedan stru~ni
pomo}nik bi vam dobro do{ao.
TOMO:
Tata ja pomaèm.
KAZIMIR:
Zato i izgleda tako kilavo. Ko da }e ve{ na wemu da

se su{i... Eh, deco, deco... teretu moj... Dabogda vam
dobro bilo.
TOMO:
Samo kad si ti nama oìveo, tatice moj... Bogu

hvala. Neka si ti i gladan, samo kad nisi umro...
KAZIMIR:
Eh deco moja, a ko }e mene da gleda kad vi pomrete?
TIHO:
Dabogda obojica pocrkali.
TOMO:
(Ponovo proba da zagrli Kazimira, ovaj put opreznije)

Tata, mogu li da ti pri|em, tatice moj?
KAZIMIR:
(Nezainteresovano)
Za{to?
TOMO:
Zbog qudske topline i roditeqskog zagrqaja.
KAZIMIR:
êkaj dok jedem. U, bre, {to si ti jedna va{ka od

~oveka!
MAWU[KO: (Posmatra sve ovo pa`qivo, ali se uop{te ne

uzbu|uje)
Poznavaju}i Kazimira, ovo se moglo o~ekivati.
DRAGO:
Je l vidi{ Mawu{ko, kako ~ovek moè da se na~ini

da je mrtav.
MAWU[KO: E, al ne moè da se na~ini da je ìv.

DRAGO:
Wima bi bilo boqe da ovde otvore neki restoran,

kad toliko vole da jedu.
VELA:
(Vetroslavu)
[to ti je nauka. Izmisle da isprazne ~oveku èludac, al nikako da se sete kako da mu ga napune.
VETROSLAV: Nek do|u samo Kod debelog grge~a pa da vide kako

se puni stomak. Kuhiwa radi svaki dan, i nedeqom,
do 22 ~asa. Posluùjemo razne vrste predjela: hladna predjela, topla predjela, hors-d oeuvre, srpske
236
Aleksandar Nogo
specijalitete, sendvi~e sa salamom i sardinom, s

maslom i {unkom, s tuwevinom, sa ajvarom, me{ane,
engleske sendvi~e, amerikanske sendvi~e, razne vrste pica. Od jela imamo topla jela, hladna jela,
gotova jela, jela doma}e kuhiwe, srpske specijalitete, strane specijalitete francusku kuhiwu,
talijansku kuhiwu, rusku kuhiwu. Supe, ~orbe, variva, mesa kuvana, mesa pe~ena, meso sa ro{tiqa, sa
ra`wa, ispod sa~a, ribu morsku i re~nu, divqa~,
salate, razne vrste sireva, testa, torte i kola~e,
sladolede i kompote, sve vrste pi}a i koktele po
èqi, tople napitke, kafu, ~aj, osveàvaju}e napitke, sezonsko vo}e. Sva hrana uvek je sveà, zdrava, higijenski ispravna. Moè biti sna`na, masna
ili laka, posna, dijetalna, biqna, suva ili vo}na,
prema èqi. Kod nas gosti mogu, po sopstvenom
izboru, da prezalogaje, mezete, uìnaju, ru~aju kusaju, ~alabrcaju, ve~eraju, `deru, gumaju, srkaju, krkaju,
bokaju i sve po cenama popularnim i prihvatqivim,
toliko, da im sve izgleda, kad se najedu i plate, da im
je sve bilo gratis, badava, zabadava, bambadava, takore}i mukte. Uop{teno govore}i kod nas ima svega,
za svaki ukus i svaki yep.
MAWU[KO: (Pa`qivo preti Vetroslava sve klimaju}i glavom
u znak potvrde, kao da ga presli{ava i pri tom
pazi da ovaj ne{to ne pogre{i ili propusti)
Ima, ima, samo ja ribu nikad ne jedem. Ribe su
prepune fosfora. Treba no}u svi da me vide, da
sijam ko ~asovnik.
DRAGO:
Ispravno. U obavqawu svojih du`nosti vlast je

~esto prisiqena da bude pritajena.
MAWU[KO: Ja najboqe volim da se pritajim i kri{om da gledam.

Da mogu ~itav ìvot bih nekoga gledo. Bilo koga,
svejedno.
DRAGO:
To je pretvarawe neophodnosti u vrlinu, verni moj

Mawu{ko.
TIHO:
(Kazimiru)
Kakva je sad ovo zajebancija?
TOMO:
(Za{titni~ki)
Nije zajebancija. Vidi{ da tata jede.
KAZIMIR:
237
(Preko zalogaja, prska hranu dok pri~a)

Ja sam se s Qubi{om Grge~om dogovorio da se odsad
hranim kod wih i jo{ smo se sporazumeli da mi
ovamo donose ru~ak. To malo iza|e skupqe, ali zato
svaki dan posluùju sveà i topla jela.
VETROSLAV: (S profesionalnom pa`wom motri na Kazimira,

kad je ovaj pri samom kraju ~orbe, ustaje, uzima
praznu {erpu ispred wega i zameni je drugom, punom)
Glavno jelo, ~ika Kazimire, - tele}i ribi~, mladi
gra{ak sa restovanom mrkvom. A posle toga: desert.
TIHO:
Ti uop{te nisi kod sebe! Ko }e to sve da pla}a?
VETROSLAV: (Tihu, u prolazu)

Pla}eno unapred za {est meseci.
TIHO:
(Hvata se za glavu, besno)

[est meseci...! [est meseci...! Ajaoj... joj!... joj!
TOMO:
Mo`da si mal~ice prenaglio tata? Mo`da jo{ nije

kasno da se otkaè taj ugovor?
KAZIMIR:
(Pokaè mu presavijenu ruku u laktu)

Evo vam ga na! Malo ste se prera~unali gospodo. Jo{
Kazimir nije gotov. Moja posledwa èqa je da budem
besmrtan.
TOMO:
Kako?
KAZIMIR:
Ima da se uguram u istoriju pa da ne mogu da sklope

korice.
TOMO:
I {ta mi onda da radimo, tata?
KAZIMIR:
Da ugasite ovu sve}u. Privla~i mrtve ko govno

muve.
Tomo ode kraj uzglavqa, ugasi sve}u i vrati se na trosed. To u~ini

tromo vidno razo~aran i nezadovoqan.
KAZIMIR:
(Prome{koqi se zadovoqno u svom sanduku, zaustavi se da predahne na tren, a zatim nastavi da

trpa zalogaje hrane u usta)
I sanduk je veseo posle dobrog ru~ka.
(Tihu)
Ne}u vi{e da mi ti sprema{ jelo.
TOMO:
Za{to ne}e{, tata? Tiho ba{ dobro kuva.
238
Aleksandar Nogo
KAZIMIR:
Kuva ~orbu i tutkalo u istom sudu. Smrdi ko povra}ka. A onomad smo jeli gula{ koji je bio sa
firnajzom. On to sve radi namerno. O}e da me
otruje i prigrabi radionicu. Da nisam bio onoliko
gladan izvr{io bih samoubistvo.
VELA:
Kakve dobre zube ima{ Kazimire. Jesu ti to novi?
KAZIMIR:
Nisu, samo ih ne upotrebqavam stalno.
VELA:
Ima{ neke da izaberem. Ove {to sad nosim nisu

dobre. Male su mi, ùqaju. A one {to si mi proletos dao su mi najboqe ampasovale. Al sam ih
izgubila.
KAZIMIR:
(Tihu, Tomu)
Danas se brzo ìvi. Qudi toliko brzo tro{e da
ni{ta ne stigne da im ostane. Zato sam ja sve pare
{to sam od suda dobio uplatio Qubi{i Grge~u.
Ra~unam, bar, neko da ima vajde od tog posla. ôvek
traba da ima i mrsne dane za svoje vrline.
TIHO:
(Hvata se za glavu, besni)

O, ludo mrsna, luda~e ludi...!
VETROSLAV: (Kao i prethodno, ustane kad Kazimir zavr{i glavno jelo, zameni {erpicu na wegovoj tacni sa novim
sudom u kojem je desert)
Sita gosta muka ugostiti, jedino ga moè{ zasladiti. [tanglice u èle kremu, kako ste izvoleli
~ika Kazimire.
Ostali i daqe s nevericom nemo posmatraju Kazimira kako se
sladi poslasticom, kako sr~e i cok}e svoj èle. Vetroslav, kao i
prethodno, ustane, pokupi svoje sudove, poslaè ih po redu u
mawerku i polako se priprema da ode. Proverava da nije {ta
zaboravio. Kazimir posle jela, sede}i u svom sanduku obema rukama
zagrli samoga sebe.
DRAGO:
[ta mu je sad?
TOMO:
Tata uvek sebe zagrli kad se dobro najede. Ina~e je

nervozan ko neispavan hr~ak.
TIHO:
(Na sredini sobe, gleda Kazimira ispod oka)

E, smrti, smrti... jebo ti ja mater...!
Zatamwewe.
239
II ÎN
Prvi dani juna.
Scena kao i u prvom ~inu. Umesto ve{ala scenom dominira slavoluk (kao na slici).
Sa tog komemorativnog spomenika u obliku monumentalnog portala sa sredine arhivolta visi om~a.
I POJAVA
Kazimir, Tiho, Tomo
Uz stup slavoluka, od strane stolarske tezge, naslowene merdevine. Tiho, le|ima okrenut publici, gorwom polovinom tela
nadne{en nad mehanizam koji je sme{ten u arkadi. On ne{to
popravqa i po svemu sude}i poku{ava polugom da pokrene neki
zup~anik koji reguli{e namotavawe om~e. Povremeno udara ~eki}em, a zatim nateè zaglavqenu polugu ~iji slobodni kraj viri
iz arkade, koso prema publici.
Kazimir, ispod wega, s vawske strane, poteè duga~ku ru~ku
(polugu) koja je svojim dowim delom u~vr{}ena iznad baze stupa, a
gorwim, slobodnim delom, lu~no se, do nekih 45 stepeni, obara u
pravcu poda. Ona lako izlazi i vra}a se u svoje leì{te, u `leb na
stablu stupa. Ti pokreti su obavezno pra}eni metalnim zvukom
povla~ewa lanaca koji struù preko zup~anika. O~igledno je ne{to neispravno u vezi s wom i Kazimir je brzo, neuspe{no poteè, vi{e puta, napred-nazad. Ne{to dovikuje Tihu {to se ne
~uje razgovetno. Zaglu{uju ga Tihovo lupawe ~eki}em, kao i isprekidano metalno poskakivawe zup~anika koje je veoma glasno
pri svakom potezawu ru~ke. Naro~ito je bu~no zaglu{uju}e zujawe
kru`ne testere za kojom Tomo posluje.
240
Aleksandar Nogo
On drì u rukama par~e daske koje pa`qivo klizi po metalnoj

plo~i pravo na zupce testere. Piqevina ispada i vetar testere
je raznosi po podu. Neprijatan zvuk strugawa drveta pome{an sa
zvowavom testere i zujawem elektromotora zaglu{uju}e ispuwavaju ~itavu scenu. Upotpuwuju izgled udruènosti, uùrbane
solidarnosti, op{tu atmosferu predanosti zajedni~kom poslu.
Kazimir ne{to dovikuje i Tomu, ali on to uop{te ne registruje
usled op{te buke. Tek kad prepili dasku, on ugasi ma{inu i
testera se uti{a zaustavqaju}i se.
KAZIMIR:
(Tomu)
Ne vaqa ti to par~e! Treba ne{to debqe, da odigne
osovinu, da ne ~e{e zidove. Vi{ da {obowa!
TIHO:
(Odgore)
Ne ~e{e vaqak. Zup~anik je spao i ne vata kako
treba. Zaglavio se, ne mogu da ga izbijem. Daj tu
da{~icu da podmetnemo pod leì{te... da se odigne
vaqak i oslabi pritisak.
Tomo uzima onaj okrajak koji je prestrugao i pewe se merdevinama

sve dok se ne na|e iza presavijenog Tiha.
TIHO:
Drì ovu polugu. Vuci je na dole. Ne ispu{taj da ne

spadne vaqak.
(Uzima da{~icu iz Tomove ruke)
Daj to drvo da poturim pod leì{te.
Tomo uzima polugu prema upustvima, uhvati se za wu obema rukama

i ostane tako da visi odvojiv{i se od merdevina. Nogama mlataru
u vazduhu. Za to vreme Tiho se ispewe na sam luk, opkora~i ga iza
volute i zagwuri se u wenu unutra{wost ~itavom polovinom
tela.
TIHO:
Nategni, ja~e... ja~e, vuci!
Tomo se samo jo{ vi{e zaquqa i zamlatara nogama.

KAZIMIR:
(Potegne ru~ku)
ê{e vaqak... zato i zapiwe! Ose}am! Ni{ta to ne
vaqa. Mehanika smrti mora strpqivo i precizno da
se podesi, a vi ste kilavi.
(Potegne ru~ku par puta napred nazad i za~uje se
isprekidano, ali pravilno metalno poskakivawe
lanaca po zupcima zup~anika. Ono je iznenadno i
kontinuirano i u trenu cimne i izvu~e om~u do
samog vrha)
Vi{ da {obowa.
241
Ovo povla~ewe je pokrenulo ko zna {ta u slavoluku. Za~uje se

tresak i nekakvo pokretawe lanaca, zup~anika, vaqaka... Tiho se
kao ope~en trgne iznad mehanizma, i nekako, na jedvite jade, uspeva
da se odrì u svom sede}em poloàju. Tomo visi i o~igledno
upla{en iznenadnim doga|ajem zamlatara nogama jo{ ja~e, ne bi li
se dokopao sigurnosti merdevina.
TIHO:
(Qutito)
Ostavi tu ru~ku. O}e{ da mi ruke otkine, luda~e
jedan. Be` odatle! Mi~i se daqe! Tamo, tamo kod
sanduka stani da mogu da te gledam! Da nisi prilazio
vi{e!
(Za sebe)
Ludak, umalo da mi sameqe ruku!
(Tomu)
Ne pu{taj tu polugu! Samo drì!
TOMO:
Drìm, drìm!
Kazimir poslu{no kao krivac kome su oprostili brzo utekne

prema svom sanduku. Sedne u wega, zapravo usko~i kao u sanke i na
sve daqe motri pa`qivo kao vojnik iza grudobrana.
TIHO:
(Ponovo se presavije, zagwuri glavu u mehanizam.

Tomu)
Jo{ malo... samo da podmetnem. Drì, drì... vuci!
(Ispravi se, sedi na luku)
Dobro je, sad moè{ da si|e{. Polako otpu{taj
polugu, samo polako.
TOMO:
(Nogama se hvata za pre~ke merdevina i spu{ta se)

Polako, polako otpu{tam... Pustio!
TIHO:
(êki}em udara u unutra{wosti slavoluka, zatim

vadi metalni zup~anik veli~ine tawira)
Evo ga. Spao.
Opkora~i volutu, dohvati merdevine nogama i si|e nose}i u ruci

zup~anik.
TOMO:
[ta mu je?
TIHO:
(Pokazuje)
Spao sa leàja. Iskrivila se osovina. Zato nije ni
vatalo.
TOMO:
(Kazimiru)
Spao s leàja... tata. Mamicu mu wegovu!
(Tihu)
Treba da stavi{ ~eli~nu osovinu. Da nosi vaqak...
242
KAZIMIR:
Aleksandar Nogo
Ima tamo iza zamrziva~a, umotane u krpu, dve, tri.
(Odlazi i zavla~i se u prostor izme|u zida i zamrziva~a. û~ne i nestane u tom me|uprostoru)
Gde sve ne zavla~i{ ove stvari...? E, ako si ti
normalan...?
(Vadi i slaè na poklopac zamrziva~a razli~ite
predmete: neku staru {erpicu, keser, jedan stari
pra{wavi {e{ir, jednu sasvim novu, lakovanu, ali
isto tako pra{wavu mu{ku cipelu, nekoliko fla{a, providnu najlon kesu prepunu ve{ta~kih vilica
i slu{nih aparata i kratke ~eli~ne osovine umotane u masnu krpu)
Posle traìm alat po nedequ dana. Traìm ko luda
po radionici... Otkud on ovde?
(Izdigao keser i kesu s vilicama)
Kolko si samo zuba naskupqao? [ta }e ti to toliko?
KAZIMIR: Daj te zube ovamo. Sve s to proda na pijaci.
TOMO:
Kako sam drò! Jesi vido tata! [ta kaè{, kako
sam drò?! A?!
KAZIMIR: (Izdiè se iz sanduka i gleda u predmete koje Tiho
vadi i slaè na zamrziva~)
Ded ovamo, taj {e{ir. Daj da vidim. Donesi ovamo.
TIHO:
(Po|e prema slavoluku. U ruci nosi krpu sa zavijenim osovinama i kesu sa vilicama, drugom rukom
otresa pra{inu sa {e{ira udaraju}i wime po natkolenici. Pro{av{i pored sanduka baci ga Kazimiru zajedno s kesom)
Evo ti.
(Odmotava osovine i poleè ih na tezgu. Isprobava
ih redom. Uzima odgovaraju}u i ~eki~}em je nabija u
zup~anik. Kad ju je u~vrstio pokazuje Tomu)
Pewi se da vratimo zup~anik.
Tiho i Tomo se ponovo pewu na slavoluk. Sve isto kao i pro{li
put.
TIHO:
KAZIMIR:
TIHO:
(Zagleda {e{ir)
Vidi Radomirov {e{ir... hi, hi,hi... Spao mu a mi
nismo primetili... hi, hi, hi... Jeste Radomirov... hi,
hi, hi... wegov je, poznajem ga.
(Zagwuren u mehanizam, odgore)
Kojeg Radomira?
243
KAZIMIR:
Raji}a.
TOMO:
Hi, hi, hi... otkud ovde? Mora da mu je spao... hi, hi,

hi...
KAZIMIR:
Pa spao mu, sigurno mu spao kad ga nije ~uvao...

izgubio glavu, pa {to ne bi i {e{ir, ohohoho... hi,
hi...
(Stavi {e{ir na glavu ali on mu je preveliki i
padne mu do nosa)
TIHO:
(Kazimiru)
Otpusti ru~ku da spadne om~a. Da odmerimo duìnu.
KAZIMIR:
(Posko~i iz sanduka i za tren oka se na|e kraj

slavoluka, u hodu zapne za ivicu foteqe, splete se
po{to mu {e{ir pada preko o~iju. Obema rukakma
pridràva obod)
Evo, evo, odma.
(Potegne ru~ku i istog momenta om~a ispadne ~itavom svojom teìnom iz arkade, tresnuv{i o pod,
ali i daqe ostaje da visi. Onaj ispali kraj kanapa sa
om~om, na podu na~ini sklup~anu gu`vu, ~itavo
zamr{eno pletivo)
Lepo ispada, samo duìna nije dobra, mlogo se izvuklo, mlogo brate.
TIHO:
Mani sad duìnu: Posle }emo da namotamo kolko

treba. Ne diraj ni{ta dok ne u~vrstim zup~anik.
(Tomu koji se quqa kao i pro{li put)|
Drì dobro. Vuci i ne popu{taj!
TOMO:
Drìm, drìm dobro. Tata {ta kaè{, kako drìm?

[ta kaè{, tata!?
KAZIMIR:
(Vrqa nogom po onoj gu`vi od kanapa)

Stvarno se mlogo izvuklo.
TOMO:
(Mlatara nogama u zraku)

Kako drìm, tata!
KAZIMIR:
(Zagledan u kanap)
Preterano...
TIHO:
Gotovo je, sad polako popu{taj da nalegne vaqak...

samo polako, postepeno, nemoj da brza{.
(Tomo se nogama dohvati merdevina i polako se
prebaci na wih, otpusti pri tom polugu na kojoj je
visio. Za~uje se jedno klap, o~igledno je ne{to u
244
Aleksandar Nogo
mehanizmu naleglo kako treba. Istog momenta, kad

je otpusti, poluga kao hitnuta, sna`no izleti i
preko slavoluka uz tresak zavr{i negde u dnu sobe,
prema ulaznim vratima)
Pazi...! Zamalo da me udari u glavu. Kako to otpu{ta{, slep~e jedan. O}e{ da me o}oravi{! E, s kim
ja radim, s kim se ja patim, ubio me bog ako znam.
Obojica silaze niz merdevine jedan za drugim. Tiho gun|a. Dole, na
podu Kazimir nervozno povla~i ru~ku napred nazad, ali ni{ta se
ne de{ava osim karakteristi~nog metalnog zvuka koji prati
svako povla~ewe ru~ke.
KAZIMIR:
Sad ne vata nikako.
TIHO:
Daj da probam.
Tiho pri|e Kazimiru koji se, prave}i mu mesto, pomakne i stane

ispod arkade. On ugazi u gu`vu sklup~anog kanapa na podu. Tiho
pa`qivo, lagano vrati ru~ku u weno leì{te a zatim je naglim
trzajem silovito povu~e prema sebi. Sa iznenadnim trzajem poluge kanap se istog trena izvije, zategne i silovitom brzinom
uvu~e i nestane u trupu arkade. Namota se na vaqak u trenu, kao
prozorska roletna kad se potegne. Omotana oko ~lanka na nozi,
om~a se zategne, izvije Kazimira i povu~e ga za sobom sve dok mu
stopalo ne dodirne unutra{wi svod arkade. On visi tako okrenut naglava~ke, rukama i onom slobodnom nogom mlatara, koprca
se, otima, psuje i zapomaè da ga spuste.
KAZIMIR:
Spu{taj ovo, spu{taj dole, majku vam banditsku...!
TOMO:
(Sasvim spontano i nekontrolisano prasne u smeh,

ali se brzo uozbiqi. Stane ispod wega s ra{irenim
rukama)
Tata, tata, ne boj se, tatice moj... ne boj se... drì se
~vrsto!
(Poskakuje da ga dohvati ali ne uspeva. Jedino ga
pqesne po glavi i to svaki put kad posko~i uspe da
ga o{amari po ~elu, temenu ili potiqku)
KAZIMIR:
Spu{taj ovo... oca vam mangupskog... spu{taj me! Spu{tali vas lopatom, dabogda. Pocrkali dabogda! Prokletiwe, proklete...!
TOMO:
Kako psuje?
TIHO:
Kako vu~e?
245
TOMO:
Ne boj se tata, ne brini!

(U svega par koraka otr~i u dno sobe, dohvati jednu
praznu gajbu, vrati se, podmetne je ispod vise}eg
Kazimira, popewe se na wu i posko~i s we te nekako
dohvati Kazimira. Obema rukama uhvati mu se za
glavu, za ~elo i potiqak (ne za vrat), i ostanu da
vise tako obojica, po{to se gajba pri skoku izmakla
i odletela u stranu. Sad se obojica koprcaju i
otimaju. Tomo, drè}i se Kazimiru za glavu, mlati
nogama a Kazimir ga pqeska po rukama kako bi
oslobodio glavu. Ponekad proma{i pa o{amari samog sebe)
Drìm te tata, ne boj se, ne}e{ pasti, ne boj se!
KAZIMIR:
Ma, pu{taj, spu{taj me stoko krvolo~na...!
TIHO:
(Za to vreme cima polugu napred-nazad, ali ona se

pomera u prazno, bez ikakvih promena)
Preska~e, |ubre jedno, ne vata, ne}e da uvati ìvotiwa nepodmazana...!
KAZIMIR:
(Ne prestaje da pqeska Toma po rukama)

Pu{taj me zlikov~e jedan, pu{taj mi glavu magar~ino preispoqna, skidaj se...!
TOMO:
Ne boj se tatice moj, tu sam, drìm te, dobro te

drìm, ne}e{ pasti, ne boj se!
TIHO:
Evo ga, vata, uvatilo, krenulo je!
Kona~no nekako osposobi ru~ku i kanap po~ne lagano da spu{ta

Kazimira i Toma. Tek kad nogama dodirne pod Tomo otpusti
Kazimirovu glavu, a zatim ga pridràva da se lepo spusti i ne
povredi glavu i vrat. On se, zapravo, samo lagano spu{ta s wim
odràvaju}i ga u uspravnom poloàju. Tek kad udari glavom o pod i
tresne le|ima te se opruì ~itavom duìnom, on ga ostavi.
Hitro ga optr~i tako leè}eg i ~u~ne kraj nogu da mu skine om~u
sa ~lanka. Kazimir se rukama drì za glavu, a nogama nastoji da
{utne Toma.
KAZIMIR:
Skotovi pogani...! Umalo da me ubiju u ro|enoj ku}i...! Umalo da me ubiju! Bitange jedne podmukle!
Samo malo ste se zajebali gospodo.
(Odvla~i se prema svom sanduku. Okrene se, pokaè
im presavijenu ruku u laktu)
Jo{ Kazimirovo nije pro{lo. Ima da vas potamanim
ko pacove i srodne glogavce.
246
Aleksandar Nogo
TOMO:
(Gleda u slavoluk)
[to ima dobru kontru!
TIHO:
(Kazimiru)
[ta s tu prenemaè{ i skavi~e{ po radionici! Ko
da je bilo ne{to ozbiqno? Mo{ misliti... Malo te
cimnulo, pa {ta. Nije namerno.
KAZIMIR:
Sve vas treba pobiti. Ko zveri. Ma kakvi pobiti,

sve }u vas najuriti iz ku}e.
TOMO:
E, sad... najboqe... jo{ i da se isterujemo kad smo

zavr{ili posao.
(Tihu)
Kako dobro vu~e... {ta kaè{, a!? Iz mesta.
TIHO:
Koja kontra. Jo{ samo da se na{tima korak. Da ne

izvla~i do kraja i ne poteè odjednom.
TOMO:
Nova osovina, odma se vidi da radi kako treba. Tata

jes vido {ta radi nova osovina?!
KAZIMIR:
(Pewe se u sanduk, jednom rukom se drì za glavu,

drugom podupire le|a, gun|a)
Najuri}u ja vas. Proda}u vas, ma kakvi prodati,
pokloni}u vas u robqe... Zaposliti vas treba da
vra}ate ugaq u rudnik.
TIHO:
Mehanizam mora da radi sad i uvek.
KAZIMIR:
TIHO:
(Iz sanduka, ruka preba~ena preko ~ela, stewe)

Ej, Kazimire, crni Kazimire... {ta si doìveo, nesre}ni~e nesre}ni...! [ta si doìveo jadni~e jadni...! Pak~ad rani{ da te ujedaju u ro|enoj ku}i!
Predose}am da se nalazimo na korak od nekog juna~kog podviga.
Kakvog?
TOMO:
Jo{ ne znam. Moram da se setim.
TOMO:
KAZIMIMR: Ima li iko igde ovo da moè da vidi. Srce bi mu

prepuklo od tuge kako diù ruku na svog roditeqa...
na svog hraniteqa...
(O~ekuje reakciju, ali ona izostaje)
Da sam samo dvaes godina mla|i prekratio bih sebi
muke.
TOMO:
(Tihu)
Stani malo u sredinu, de da vidim kako izgleda.
(Name{ta ga izme|u stupova)
TIHO:
[ta da vidi{?
TOMO:
(Izmakne se)
Tako, malo vi{e prema sredini...
(Kazimiru)
Tata kako ti se dopada?
(Pokazuje rukom na Tiha)
Ko neka kapija èqa.
247
Umesto odgovora Kazimir protestno okrene le|a, koliko je to

mogu}e u polusede}em poloàju.
TOMO:
Nemoj da se quti{, tata.
KAZIMIR:
Ne qutim se. Zaboravqam vas. Posle }u da vas isteram iz ku}e.
TOMO:
I ko }e onda da te gleda, tata?
KAZIMIR:
Dove{}u nekog nepoznatog. Nekog ko ni{ta ne zna o

meni.
TIHO:
O}e{, kad bi svet bio lud i besposlen pa samo tebe

da gleda.
KAZIMIR:
Pri~a}u mu doìvqaje moje biografije. Moj primamqivo sabla`wiv ìvotopis, a on }e kao svaki
posebno privla~an slu{alac da brine o meni po`rtvovano.
TOMO:
A mi, tata?
KAZIMIR:
Vas ne}u nikad vi{e da vidim. Zgadili ste mi se za

~itav ìvot.
TOMO:
Za{to si na kraj srca, tata?
KAZIMIR:
Do|e mi da sve ovo prodam, da kupim kowa i odja{em

u neku legendu, ili bar u istoriju. Da vas nikada
vi{e ne vidim u ìvotu.
TOMO:
(Dobronamerno, trudi se da ga odobrovoqi)

Kow je masivna, sna`na i opasna ìvotiwa, tata. Ti
nikada nisi jahao kowa, a vreme nije herojsko.
KAZIMIR:
Nek nije.
TIHO:
(Prostodu{no, vez trunke ironije)

Boqe da uzja{e{ neko sviw~e, da ti se noge suqaju po
zemqi dok ja{e{.
TOMO:
(Za{titni~ki, uvre|eno)
I gde }e tata tako da stigne?
248
Aleksandar Nogo
TIHO:
Ne znam, ali je bezbednije. Moè boqe nogama da

balansira kad zaokre}e.
TOMO:
Tata }e sam odlu~iti {ta }e da ja{e. Nemoj ti da

pametuje{. Tata najboqe zna. Je l tako tata?
KAZIMIR:
Odlu~io sam da se u ìvotu bavim samo onim {to

volim. I ni~im drugim.
TIHO:
[ta je to?
KAZIMIR:
(Posve}eno, prete}i)
Mo`da }u da nau~im ruski pa da odem u Moskvu da se
zaposlim kao Staqin. A ako me jo{ jednom naqutite
ima odma da nau~im nema~ki, a onda }ete videti
kako se to zavr{ava. Jo{ nisam siguran {ta vi{e
volim. Moram da razmislim.
TIHO:
(Pumpa ru~ku na stubu. Svako vra}awe ru~ke prema

stubu namotava kanap uvla~e}i ga u arkadu)
Razmisli, ali brzo, pa da zavr{imo s ovom {trankom. Izmerimo duìnu, vi{ak namotamo na vaqak...
sredimo korak... Ajde da se to brzo uradi. Brzo,
brzo...
KAZIMIR:
Ha, brzo... Brzo samo ìvot pro|e. I novac..., ako je

mali. A kad bi vi znali koliko ja toga mislim...?
Danima mislim i samo mislim...
(Za sebe)
Eh, kad bi mi neko sve to od{tampao kao roman...?
TOMO:
Tata {ta toliko misli{?
KAZIMIR:
Tako... sva{ta ne{to... ne biste vi to razumeli.
TOMO:
Otkud zna{?
KAZIMIR:
Prosto znam. Niko ne zna odakle misli dolaze. One

se samo tako jave i nestanu. Lutaju kao muve leti po
astalu. Padnu na mu{emu, lutaju malo, lutaju i odlete. Posle niko ne zna kud nestanu.
TIHO:
(Predano namotava om~u podizawem ru~ke)

Dajte qudi da zavr{avamo...
KAZIMIR:
Vidi{ da ne razumete... vi ni{ta ne razumete i meni

bi bilo boqe da vas oteram. Najurim govna i gledam
posla.
249
TOMO:
Ja razumem... tata, ja sve razumem. Samo {to }utim.
KAZIMIR:
ôvek taman smisli {ta }e da kaè, pa kaè. A onda

opet mora da }uti i smi{qa. I tako mu pro|e ìvot.
TIHO:
Dajte, bre, nek neko do|e ovamo. Da vidimo dokle da

se izvla~i...
Svako pokretawe ru~ke na stubu napred-nazad lagano uvla~i kanap u arkadu odiù}i om~u sa poda. Metalni zvuk lanaca koji
struè zup~anike prati ~itavu ovu radwu jednoli~no, ~ak pomalo uspavquju}e.
Ne shvataju}i sasvim jasno {ta se od wega o~ekuje Tomo pristupi
i stane iza kanapa koji se odiè ispred wegovog lica. Tek kad mu
se om~a na|e u visini grudi Tiho zaustavqa daqe povla~ewe ru~ke.
On stane Tomu iza le|a.
TIHO:
Dodaj tu om~u.
Tomo mu dodaje om~u prebaciv{i je preko svog ramena. Tiho je

uzima, olabavi, na~iniv{i dovoqno veliki krug da kroz wega
pro|e Tomova glava i ravnodu{no mu je namakne oko vrata, ali je
ne zateè. Kad vidi da mu je om~a oko vrata Tomo je zbaci sa sebe i
u jednom naglom i neo~ekivanom pokretu iskora~i izvan slavoluka.
TOMO:
Be` od mene... nesre}o jedna... Sam se obesi, dabogda,... pa visi o svom tro{ku kolko ti drago. [ta
ti jo{ ne}e pasti na pamet? Na meni bi da se
ve`ba{... manija~e!
TIHO:
(Zauzeto posluje oko om~e)

Samo sam hteo da vidim duìnu... Koliko da se izvla~i. Ne mo` ovoliko da visi.
TOMO:
Obesi neki yak, pa meri duìnu.
TIHO:
Onda je kratko. Fale noge.
TOMO:
Da ne bi nekog pokojnika da ti iskopam i donesem,

samo da bi ti imao {ta da ka~i{ i klatara{ ovde po
sobi?
TIHO:
Imamo mi pokojnika, imamo... Nisi vaqda zaboravio.
KAZIMIR:
(Za sebe, odsutno)

I tako,... ~oveka svi zaborave. I rodbina.
(Tihu)
Za{to meni niko nikad ne pi{e?
250
Aleksandar Nogo
TIHO:
Zato {to si zao.
KAZIMIR:
Ali rodbina to ne zna:
TIHO:
Mo`da se pro~ulo.
KAZIMIR:
Ne verujem da je zbog toga.
TIHO:
Jeste, jeste... pro~ulo se, sigurno...
KAZIMIR:
Kod nas zakr`qavaju li~nosti. Zakr`qavaju. I vidim ja. Nama se ukazuje istorijsko vreme, a karakteri
nam zakr`qali.
(Tomu)
Ja sam uvek brinuo {ta }e od tebe postati, sine moj.
Zato {to si ro|en bez du{e.
TOMO:
Kako sam ro|en?
KAZIMIR:
Bez du{e.
TOMO:
Kako to?
KAZIMIR:
Tako. Ovi novi {to se ra|aju, oni se svi ra|aju bez

du{e. Do sad je na zemqi umrlo oko 3,5 milijardi
qudi, a danas ìvi 6 milijardi. Pa ti ra~unaj! @ivi
mnogo vi{e no {to ima slobodnih du{a. Sve du{e su
ve} zauzete. Zato ovi novoro|eni proìve ~itav svoj
vek bez du{e. Takvi ste i vas dvojica. Zato ni ovo
soko}alo ne umete da zavr{ite ko svet.
TOMO:
[ta mu fali? Radi ko sat i usput uliva strahopo{tovawe. Odavde kad ga gledam ~ini mi se ko da je
ceo svet mrtav ili se sprema da umre.
KAZIMIR:
Ni{ta vi ne umete qucki da zavr{ite. Kad ni{ta vi

ne razumete... Ve{alo je dobra starinska ustanova.
Nije ti to nekakvo tamo bang pi{toqem. Ono
rasteè smrt i omogu}ava da se ona u detaqima
pokaè velikom mno{tvu qudi.
TOMO:
Da nije smrtne kazne, pravda bi odavno satrulila.

Kroz na{ izum se potvr|uju zakoni.
KAZIMIR:
Streqawe nije sigurno. Pogodi{ ga u srce, lekari

mu zamene srce. Imaju ve{ta~ko. Ali kad ga obesi{
za glavu, ne mogu da mu zamene glavu.
TOMO:
[to je sigurno, sigurno je.
251
TIHO:
I ~isto.
TOMO:
Krivce ne treba ubijati u krvi. Ovaj na{ mehanizam

ubija najdruga~ije do sada. Bez prolivawa krvi. Takore}i dijetalno.
TIHO:
Ni je ne volim kad krv lipti. Nekako mi je suvi{e...

onako... lepqivo.
TOMO:
A i nehigijensko je. Skupqaju se muve. Ne mo{

ni~im da ih otera{.
KAZIMIR:
Ma, ne dolazi u obzir krv. Treba, zar, jo{ dvojicu da

zaposlim samo da peru ma{inu? Ko }e sve to da
pla}a? Jeste li vi normalni?
TIHO:
Ovo je dobar mehanizam.
TOMO:
Nije ovo samo mehanizam smrti. Ovo je ne{to mnogo

gore.
TIHO:
I kad pustimo ovo u pogon...
TOMO:
... istorija }e da se otrgne s lanca. Istorija smrti

ima da se deli na smrt do Trandafilovi}a i smrt
posle Trandafilovi}a. Vide}e{. Samo dok proradi.
TIHO:
A da isprobamo sa gospodinom Raji}em?
TOMO:
Kako si se dobro setio. Vadi ga da probamo... Tata,

daj kqu~ od zamrziva~a.
TIHO:
Da oka~imo Raji}a... Samo da probamo... Vrati}emo

kqu~.
KAZIMIR:
Nemam kqu~, izgubio sam ga, ko zna kad. A i {ta }e

vam. Samo odignite poklopac sa suprotne strane,
otpozadi, ionako nema {arke. Skinuo sam ih.
TIHO:
Kako skinuo?
KAZIMIR:
O{arafio. Da mogu da otvaram poklopac. De bi

ladio pivo ~itav ìvot? ûvo meso?
TIHO:
A gospodin Raji}?
KAZIMIR:
Ima mesta, sa strane, mo` da se naslaè pola gajbe.

A moè i polutka da stane. Ne{to izme|u nogu a
ostatak uza zid ako je pakovano po kilu.
252
TOMO:
TIHO:
TOMO:
Aleksandar Nogo
(Iza zamrziva~a odiè poklopac, oprezno, lagano.

Kad ga malo odigne i zaviri unutra neo~ekivano ga,
upla{eno zalupi i pritisne rukama odgore kao da
spre~ava da se poklopac sam od sebe ne odigne i
otvori)
Uh! Leb ti se ogadio...!
[ta je bilo?
Ko da mi se sve {to znam, ~itav ìvot, zaledio u
jednom pogledu.
(Oprezno podiè poklopac, ali ga brzo ispusti, uz
tresak ga zalupi)
Ko sladoled! Hi, hi, hi!
KAZIMIR:
A kakav }e da bude zale|en ~ovek... izmotavate se tu

ko da ste videli duha!?
TIHO:
Otvaraj ve} jednom da ga oka~imo i isprobamo mehanizam.

(Pri|e, odiè poklopac i uz Tomovu pomo} vadi
gospodina Raji}a, ~upa ga iz leda)
Vataj za noge, pod kolena poduhvati, obujmi s obe
ruke! Aj sad na tri. Jedan, dva, iskre}i dok odiè{.
Iskreni ga na kant. Aj sad; jen, dva...
(Samo {to je odigao gospodina Raji}a, drè}i ga
ispod pazuha Tiho ga ispusti otresaju}i ruke stane
da ih trqa, gura pod pazuhe, me|u noge, ne bi li ih
ugrejao)
Ladno, ladno... joj, joj {to je ladan... Prsti otpadaju
kolko àri!
Bar, ne smrdi... hi, hi, hi!
(Za sebe)
Duhovi varalice mogu ~oveku da zaklone vid i da
u~ine da mu se od jedne stvari privi|a neka druga. A
an|eli mogu sami sebi da stvore telo. Od vazduha
kojeg nagomilaju, zgusnu i o~vrsnu...
(Kazimiru)
Mani sad an|ele i duhove i do|i da pomogne{!
[to se duhova ti~e, oni sa svoje strane, mogu da se
pojave ili zgu{wavaju}i vazduh kao an|eli ili ako
pozajme du{e umrlih. Du{e se onda {uwaju oko mesta
gde su umrle. Tako mrtvi mogu da budu ìvi, na
poseban na~in, i sa wima vaqa ra~unati i dogovarati
se i ako je mogu}e odràvati dobrosusedske odnose.
TOMO:
KAZIMIR:
TIHO:
KAZIMIR:
253
TOMO:
(Tihu)
Iskrenuo sam ga, sad bi moro da iza|e.
TIHO:
(Navla~i rukave preko {aka i poduhvata gospodina

Raji}a)
Jen, dva, tri, diì, diì, tako, drì ga, dobro je, aj
sad ovamo, na patos, spusti ga na patos.
Kona~no izvade gospodina Raji}a koji je u poluzgr~enom obliku,

spu{taju ga na pod ispred zamrziva~a.
TIHO:
Uop{te nije teàk. Samo je ladan.
TIHO:
Mnogo je ladan.
Nakon {to malo ugreje ruke Tiho ga uzima ispod pazuha a Tomo za
noge. Ponesu ga prema ve{alu. Utom i Kazimir ustaje iz svog
kov~ega da im pomogne. Glava mu do nosa upala u Raji}ev {e{ir. On
odlazi ispod arkade, uzima om~u i priprema je za gospodina Raji}a.
Namaknu mu je ispod pazuha i ostave ga da sedi na podu u namotajima opruènog konopa. Tiho stane sa strane i potegne polugu.
Metalno strugawe prati ujedna~eno uvla~ewe konopca u slavoluk. On se najzad zategne i po~ne da odiè gospodina Raji}a sa
poda koji, uskoro, ostane da visi oka~en ispod pazuha, ali sa
podsavijenim nogama. Kazimir boja`qivo pri|e i sa nekom da{~icom u ruci skromno ga pokrene odgurnuv{i ga. Telo se blago
zaquqa napred nazad.
TOMO:
Hi... hi... hi...!

(Nekim okrajkom letve sna`no odgurne gospodina
Raji}a i ostavi ga da se tako quqa)
Hi... hi... hi...!
TIHO:
Ja istinski verujem u ovaj mehanizam.
KAZIMIR:
Stra{an je ~ovek koji istinski veruje.
Istog momenta za~uje se lupa na vratima i Velin Glas: Otvarajte, {ta ste se zakqu~ali s tim mrtvakom!
Kazimir odmah napusti sve i pobegne u svoj kov~eg. Usko~i u wega.
Tomo i Tiho se uzmuvaju oko poluge. Nekako je obojica pokrenu.
Spuste obe{enog i hitro ga ispetqaju iz om~e te brzo ponesu i
vrate natrag, u zamrziva~. Samo ga ubace i tresnu poklopac te
zaklope. Sve to urade u trenu i Tomo sedne odgore, nasko~i na
poklopac, i ostane tako, prividno dokon i nezainteresovano
greje ruke pod pazuhom. Tiho otvara vrata i ulazi Vela nose}i na
ve{alici odelo.
254
Aleksandar Nogo
II POJAVA
Pre|a{wi, Vela.
VELA:
(Tomu)
Ostalo od pokojnog Radomira.
(Izdiè odelo koje je donela)
Nije no{eno. Imo ga svega po godine. Posle stajalo
u ormanu, i tako... Tvoj broj. Samo malo da se izluftira naftalin i skoro ko novo.
TOMO:
[ta }e mi odelo?
VELA:
Za saranu Kazimiru... Ne mo{ takav da ide{ na

grobqe.
TOMO:
Kakvu sahranu èno boìja? Kazimir je ìv, eno ga

tamo ni{ta mu ne fali.
KAZIMIR:
Eto kako duhovi varalice u~ine da ~ovek vidi pogre{no.
VELA:
(Kazimiru)
Zar ti nisi mrtav?
KAZIMIR:
Bio sam, ali sam do{ao.
VELA:
Za{to si do{ao?
KAZIMIR:
Tamo nije bilo onako kako sam o~ekivao. Ne}u vi{e

da idem sve dok tamo ne bude onako kako treba da
bude. Sem toga sam ogladneo i bilo mi zima.
VELA:
Da nisi slu~ajno video mog Radomira?
KAZIMIR:
Jesam, ba{ nedavno.
Tomo prasne u smeh. Zaceni se.

VELA:
[ta kaè, kako mu je tamo?
KAZIMIR:
Ni{ta ne kaè. Smrzo se skroz.
TOMO:
Ko neka udaqena planeta, hi, hi, hi... okovana ledom.

Hi..., hi..., hi...!
VELA:
Sutra idem na grobqe. Upali}u sve}u... Neka ga

svetlost malo ogreje.
KAZIMIR:
Ni{ta ko smrt ne ìvi.
TOMO:
Aha! ôvek samo tako, odjednom, sam od sebe, oladi

se, legne na zemqu i postane stvar. I to je sve.
255
VELA:
Tako je bilo i sa mojim pokojnim Radomirom. Samo

on nije legao na zemqu. Utopio se.
TOMO:
Nema to veze. Lego na zemqu, lego na vodu na isto ti

ispliva.
VELA:
A kako je kad se ~ovek utapa? Je l ostane ~itav?
KAZIMIR:
Ne znam.
TOMO:
Ja sam ~uo da se ni{ta ne ~uje.
VELA:
(Ugleda slavoluk)
[ta ste ovo na~inili, ako boga znate? Kakva vam je
ovo sprava?
KAZIMIR:
Nemilosrdno dobra.
VELA:
A {ta }e vam?
(Obilazi oko slavoluka, zagleda ga. O~ito ne prepoznaje namenu)
TOMO:
Za op{te dobro.
VELA:
(Oka~i ve{alicu sa odelom na om~u)

Zgodno je da ka~ite stara odela da se luftiraju na
promaji i suncu.
KAZIMIR:
Zgodno je sva{ta da se oka~i.
VELA:
[to ne spustite jo{ neki kanap da se ka~i vi{e

ode}e odjednom? Ili neki popreko da udarite da
mo` posteqina da se su{i.
TOMO:
Jedino jo{ mi brinemo za op{te dobro.
VELA:
Uf... mo{ misliti!
TIHO:
Mi sad radimo samo za dràvu.
VELA:
Blago woj. Ako se s vama ne ovajdi ne znam s kim }e.
TOMO:
Dràva }e nas uvek za{tititi, ako treba i od istine.
VELA:
Boqe nek vam plati ovo soko}alo.
TOMO:
Plati}e.
VELA:
Je l ostalo jo{ onog piva?
TIHO:
Nije.
TOMO:
Jeste.
(Ispravqa se)
Nije, nije!
256
Aleksandar Nogo
KAZIMIR:
Zasluga je kao zejitin. Uvek ispliva na vrh. Sve

ne{to mislim...
TOMO:
[ta misli{, tata?
KAZIMIR:
Velo, zasluùje{ gajbu piva, ma kakvu gajbu, dve... ma

celu pivaru zasluùje{...
VELA:
Znam.
TIHO:
(Iznena|en)
[ta mu je?
KAZIMIR:
Pivo za Velu! Odma da ste doneli.
TIHO:
Je s ti normalan?
KAZIMIR:
Odma da s doneo. Nemoj da ti ja sad ustajem...
Tiho nevoqno ode i donese Veli pivo. Ona ga otvori i odmah

nakrene.
KAZIMIR:
Treba pove}ati produktivnost. Vi{e om~i odjednom

da ubacimo.
TOMO:
To je dobro! Odli~no si se setio! To je prava stvar.
TIHO:
Jo{ jedno tri bi mogle da se metnu, da bude knap, a

bez gurawa.
TOMO:
To je dobro. Dobro je za grupna pogubqewa. A zgodno

je i za porodi~na ve{awa. Mama i tata sa strane,
deca u sredini...
KAZIMIR:
Ovo je doba tehni~kih dostignu}a.
TIHO:
Na~ini}e se sve {to treba da se na~ini.
VELA:
[to, bre, ovo malo ne oladite, ako boga znate!

(Pokazuje fla{u)
Sve mogu da razumem, al samo vi mi niste jasni. Za
koji moj vas sudbina drì, da mi je znati... Kakvi ste
vi to qudi! Ni pivo ne umete da oladite ko svet.
KAZIMIR:
(Zami{qeno)
Bog se ne zanima za tehnologiju i potcewuje wene
mogu}nosti.
TOMO:
Mogli bismo da napravimo i jedan u varijanti sa

daqinskim upravqa~em. Da sve bude na dugme. Posle
ve{amo iz foteqe. Ko u Americi.
257
KAZIMIR:
A da ugradimo to~kove, pa da nas bog vidi. E, to bi

bio poso. Montiramo neke polovne gusenice i pustimo ga nek se samo kre}e. Ono ode do Beograda,
Pan~eva, Novog Pazara ili gde treba, tamo ga sa~ekaju, qudi se sami pove{aju, rodbina ih poskida i
ono nam se vrati nazad. Samo. Zna put. Ima elektroniku.
TIHO:
Bog me ubio, ako ste vi normalni. Zna li neko od vas

kolko guseni~ari tro{e nafte? Vi ni o ~emu ne
mislite.
VELA:
U Americi ubijaju ~oveka tako {to ga metnu da sedne

na stolicu pa mu onda puste struju u dupe. Bilo na
televizoru, ja gledala o~iju mi. Taka im demokratija, vele...
TIHO:
Amerika! Eh, gde je Amerika, a gde smo mi...
TOMO:
Da moè Tesla da ih vidi sigurno bi se odu{evio i

rekao im: Qudi, al ste se dosetili, svaka vam ~ast!
TIHO:
A mo`da i ne bi, mo`da bi samo }utao i ~udio se?
Kazimir se iznenada zapla~e i po~ne da {mrca.

TOMO:
Tata, za{to pla~e{?
KAZIMIR:
Poga|a me lepota ovog mehanizma.
TOMO:
Potresno je lep, al, ipak, nemoj, tata. Te{ko mi

padaju tvoje suze.
KAZIMIR:
Kad si budala. îtav ìvot radim pogre{an poso.

Koliko je lak{e ~oveka ubiti nego li sahraniti. I
ja to saznam tek sad, pod stare dane.
TIHO:
I kad ubije{, ~oveka opet neko mora da sahrani.
KAZIMIR:
Ostavi{ ga rodbini i ba{ te briga.
TIHO:
A ako pobije{ i rodbinu...?
KAZIMIR:
E, budalo jedna...
Otvaraju se vrata.
Ulaze Mawu{ko i Drago.
258
Aleksandar Nogo
III POJAVA
Pre|a{wi, Mawu{ko, Drago, Mali.
MAWU[KO: îju rodbinu nameravate da pobijete?
TIHO:
Ni~iju!
KAZIMIR:
Ni~iju!
TOMO:
Mi to samo onako, raspri~ali se... ni{ta ozbiqno.
TIHO:
Da nam bude lak{e.
MAWU[KO: Da vam bude lak{e?

KAZIMIR:
Ru`na nam familija pa se mi tako {alimo.
DRAGO:
Da znate vi koliko ru`ni vole da ìve, ne biste se s

tim {alili.
MAWU[KO: Nije svaka stvar {ale radi, je l tako gospodine

niì inspektore?
DRAGO:
Tako je Mawo, desnico moja operativna.

(Ugleda slavoluk s oka~enim odelom)
[ta vam je ovo, kukala vam majka?!
MAWU[KO: Soko}alo neko... izgleda... momentalno...

DRAGO:
Monumentalno, Mawo, stvarno je monumentalno.
MAWU[KO: E, e, to. Jeste.

TOMO:
Popravili... da bude dugove~no. Stabilnije je na dva

oslonca.
DRAGO:
Popravili?!
MAWU[KO: Da bude stabilnije?

DRAGO:
Vi stvarno niste normalni.
VELA:
Sve ti je to moj do mojega, inspektore.
MAWU[KO: Koje?
VELA:
Dobro, de, nije sve. Ima ne{to i tvoj do tvojega, pa

razvrstajte.
TOMO:
Pustili smo malo ma{ti na voqu i, eto... otelo se...
MAWU[KO: Otelo vam se?

TIHO:
Nije mnogo...
MAWU[KO: I {ta sad da mi radimo... [ta }emo sad, gospodine

niì inspektore?
DRAGO:
259
Ne znam. O~i me bole koliko je lepo. Gledaj Mawu{ko kako je lepo.
MAWU[KO: Al su oni ovo ukrasili!

TOMO:
Mi, dizajnirali malo budu}nost...
TIHO:
Rendi}em...
MAWU[KO: Rendi}em?
TIHO:
Fine radove... Ne{to i glodalom, a ve}i deo smo

~ukali dletom... i keserom.
DRAGO:
Ja prosto nemam re~i kolko je ovo lepo.
MAWU[KO: Ni ja nemam re~i, gospodine niì inspektore. Solidarno nemam re~i.

KAZIMIR:
Ko da pozira za se}awe.
TOMO:
Ko da je iza{lo iz nekog doga|aja kojeg se vi{e

niko ne se}a...
MAWU[KO: Odakle je iza{lo?

KAZIMIR:
Zauktava se za istoriju.
DRAGO:
Svaka vam ~ast. Ne znam koliko ste popravili ìvot, ali smrt sigurno jeste.
MAWU[KO: I to samo tako... evo ga gde stoji ovde. Momentalno.

TOMO:
Kao probu|en san.
KAZIMIR:
Civilizacijo, probudi se da umre{.
DRAGO:
Da nisu oblici malo onako... pretrpani?
TIHO:
Ma, jok.
TOMO:
Svi ovi spretni oblici imaju vrednost simbola.
MAWU[KO: A kako to radi?

TOMO:
Zgodno.
TIHO:
Vu~e na gore. Otmeno i polako, bez cimawa. [esto

kila izvu~e ko od {ale. Na{timovano da ne ubrzava. Pogodno je za pojedina~na izvr{ewa, ali nakon {to ubacimo vi{e om~i, bi}e zgodno za porodi~na kao i za grupna pogubqewa. Konstrukcija je
stabilna, drvo kvalitetno, mehanizam na{timovan
i podmazan. Spremno za upotrebu. Servisirawe obezbe|eno. Garancija sto godina.
DRAGO:
E, svaka vam ~ast.
260
VELA:
Aleksandar Nogo
A kako }ete da napla}ujete?
TOMO:
Unapred.
KAZIMIR:
Ja bi po kilaì.
MAWU[KO: Po kilaì?
KAZIMIR:
Do 60 kila jedna cena, preko 60 kila duplo. Za

porodi~na i grupna pogubqewa dajemo popust, a
moè i u ratama. U dve mese~ne rate. Na vi{e rata
nem ra~un da dajem.
MAWU[KO: Debeli se najvi{e isplate...

TOMO:
Ni{ta nije po{to. Sve se de{ava ovde pred nama.
DRAGO:
Ja prosto nemam re~i.

(Stavi ruku na uvo)
Jel ~uje{ Mawu{ko?
MAWU[KO: [ta je l ~ujem?

DRAGO:
Ti{inu. Ni{ta se ne ~uje. Samo miri{e na smrt.
TIHO:
To je firnajz. Bezbojni. Nije se skroz osu{io. Ja

premazo dvaput. Vaqa, ako negde bude kisnulo.
KAZIMIR:
U na{oj radionici je mir. Vlada }utawe i vazduh se

okamewuje posle svake izgovorene re~i. Sve moè
jasno da se ~uje. Ovde se zna red. Ovo je ozbiqna
firma.
DRAGO:
êstitam Kazimire. Zadivqen sam. Ostaje samo da

va{u aktivnost sada preselimo u zakonski okvir
obaveznog postupka. Ali sad kad je posao ovako
dobro ura|en to }e se desiti po inerciji.
TOMO:
I da se naplati...
TIHO:
Ja sam ovih dana ìveo u najve}em strahu jer sam

stalno mislio da }e svakog ~asa Drago poslati
Mawu{ka da nam se osveti za ka{wewe kaznom
kakvu svet do sada jo{ nije video. E, sad mi je
laknulo.
DRAGO:
Nema potrebe za takvim merama. Sve je obavqeno na

vreme.
TIHO:
Sad mogu da se okrenem ìvotu. Ne mogu da ga

zapostavim zbog posla. @ivot nije samo smrt.
TOMO:
Razlika u ceni da se naplati...
DRAGO:
To se podrazumeva, a ja bih vas jo{ i ~astio.
261
MAWU[KO: I ja bih.
TOMO:
Hvala, ne treba
TIHO:
Nema potrebe.
Otvaraju se vrata. Ulazi Mali.

MALI:
Pismo za firmu Gruji} i drug.
Pruà Kazimiru kwigu po{te u koju se on potpisuje. Uzima pismo

i ne otvara ga.
KAZIMIR:
[ta je ovo?
MALI:
Obave{tewe iz suda. Ne}e biti ve{awa.
DRAGO:
Kako, moli}u!
TOMO,
TIHO,
KAZIMIR:
[ta! [ta re~e! Nemogu}e?!
DRAGO:
Je s ti Mali pri sebi?! Je l zna{ ti {ta pri~a{?!
MALI:
Ne}e, ne}e. Tako je sud odlu~io. Prvoslavu je izre~ena kazna od 15 godina robije. Jutros ga odveli na
izdràvawe kazne.
MAWU[KO: Vi ste tamo svi poludeli. Svega mi, ako niste.

TIHO:
[ta da radimo sad s ovim?
MALI:
Ne znam. Mo`da da sa~ekate... ako bude jo{ neko

su|ewe?
MAWU[KO: Koje bre jo{ neko su|ewe! Je l ti zna{ da je

gospodin niì inspektor prekinuo godi{wi odmor.
Do{o ~ovek s mora samo zbog ovoga?
TOMO:
Ovo je stvarno neverovatno. Nepojmqivo...
KAZIMIR:
A za koga ja sve ovo radim! Za ~ije dobro se ja mu~im

i zlopatim svo ovo vreme! Za ~ije boqe sutra ja ovde
danima skapavam s ovim dandarama i lezilebovi}ima {to ni ekser ne umeju vaqano da ukucaju...!
TOMO:
Tata se potresao. Nemoj tako, tata... Sav se uzrujao.

Mali, je l vidi{ {ta si uradio?
MALI:
[ta sam uradio?
KAZIMIR:
Ma, ko kaè da ne}e biti ve{awa. Malog! Vataj

Malog!
SVI:
Vataj ga! Daj ga ovamo! Meni, meni, daj ga meni!
262
Aleksandar Nogo
Svi se bace na Maloga osim Vele. Ona iskoristi gu`vu otr~i do

vrata, uzme pivo iz gajbe i vrati se u svoju fotequ. Zna~ajno je
iskosi u pravcu slavoluka, da boqe posmatra doga|awa. Udobno
zavaqena otpija iz fla{e, zadovoqna.
Zate~en i zbuwen Mali se ne otima. Oni ga odignu sa poda i
odnesu pod slavoluk. Tek kad mu namaknu om~u oko vrata, Mali
po~ne da se otima. [utira ih nogama i poku{ava da otme ruke
koje mu Mawu{ko ~vrsto drì zavrnute na le|ima.
MALI:
Pustite me! [ta radite! Pustite me!
DRAGO:
Drì ga! Dr` ga! Ne popu{taj!
MAWU[KO: Ne popu{tam, gospodine niì inspektore!

TOMO:
Gica se da te bog sa~uva... {ini mu jedan {amar.
Pqesne {amar.
TIHO:
Al je ìlav! Migoqi ko zmija...
DRAGO:
(Zategne om~u)
Dr` ga, dr` ga da se ne izvu~e. Mawo, pazi da ti se
ne sasuqa...!
MAWU[KO: Pazim! Drìm! Ni{ta ne brinite!

Ponovo pqesne {amar.
KAZIMIR:
(Izvu~e se iz gu`ve, stane pored stupa, uhvati

ru~ku, potegne je, ali ni{ta se ne dogodi. Cima je
napred-nazad ne bi li se mehanizam pokrenuo)
Ne vata... Ne}e da uvati, protuva drvena...
(Cima je napred-nazad)
Mamicu ti tvoju... nepodmazanu...!
Zatamwewe.
U mraku, preko strugawa lanaca, kretawa zup~anika, op{teg
krkqanca, psovki, udaraca, pqeskawa {amara za~uje se ne~iji glas:
Krenulo je!
KRAJ

3 Drama4 Aleksandfar Nogo

Enviado por

Dados do documento

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

3 Drama4 Aleksandfar Nogo

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

201

ALEKSANDAR NOGO ro|en je u ^a~ku 03. 12. 1961.

Na sredini scene okrugli kuhiwski sto prekriven nekim starim

odelo; kravata, jeftin mali {e{ir u jednoj ruci, a drugom se

(Zatrpan stvarima koje nosi, ne mo`e da ih odlo`i,

(Uspeo nogom da zatvori vrata, odlo`io gajbu na one

(Seda za sto, zna~ajno)

(Zauzet zakop~avawem tregera)

Pse obi~no vezuju oko vrata...

(Kre}e prema stolu, u ruci dve fla{e piva, u hodu)

Ne}e biti da je samo Mikika ostao od tate. A radionica...?

Radionica nikad nije bila Kazimirova. On nije bio

Ali je bio drug! A firma se uvek zvala Gruji} i drug,

Mogu i ja da budem drug; svako mo` da bude drug to ni{ta

Ne mo`e{ ti ni{ta unapred da odre|uje{ i deli{. Mi

Za~uje se gorki lave` iza scene.

Vrlo je nezgodan! Sve napred laje, a nazad curikira!

Prilazi foteqi da sedne, spu{ta Tomov kofer uz nogu stola.

Lak{e malo! Imaj po{tovawa prema pokojniku!

Ni{ta wemu ne smeta. O{ pivo?

Eh tata... jadni moj tata... Je li se mu~io dugo?

Nije. Na{o sam ga u sanduku. Vaqda je spavao... I tako...

Jadni tata ni krevet nije imao da umre ko ~ovek...

Lepo je umro... Malo iznenadno, dodu{e, ali zato lepo.

(Zagrcne se i po~ne da ka{qe)

Kad je umro imo je sve {to mu treba. Ja sam samo upalio

Tata ti je, koliko se se}am, na~inio bra~ni sanduk. Dupla

Ne ka`em... dobar je za spavawe... Al ipak, nije zgodno da

Ko vam je kriv kad ste posao preselili u ku}u, pa sad

A kud bi s wim? Radionica sva poplavqena. Voda do

Sa~ekajte da se voda povu~e.

To su podzemne vode. Ni{ta ne vredi. Redovno plave u

Sve je i{ta i sve je ni{ta.

Prosto ne mogu da verujem da je tata mrtav. Izgleda ko da

TIHO: Skroz je mrtav. Do daske.

Gledam i sve ne verujem.

Pipni ako ne veruje{.

Eh, jadni moj tata kako si me tu`no do~ekao, kad bi samo

Uvek je bio dostojanstven i skroman ~ovek.

^ovek je skroman samo kad umre.

Nije ta~no. Tata je uvek bio kompletna li~nost. Brinuo

[ta pri~a{, bre! On je uvek voleo samo sebe, a to je

Tata nije bio izjelica i nije imao besne osobine ko {to

Otkad ga znam jeo je ko du{manin! Dawu spava, a no}u

To nije istina. Tata je bio ~astan ~ovek... i `vakao je

Ja mogu da doka`em da je mene Kazimir ~itavog `ivota

Po{tena ube|ewa u qubavi ~esto nisu dovoqna.

Dokazi ne la`u, ne zaboravqaju. Na}i }u ja taj papir, pa

Jo{ nikad nije bilo ni{ta da nema ni{ta.

Na primer, kocka je zakonom zabrawena na ulici, a nije

Nado sam se da }u imati decu. I da }e deca moje dece

Meni je moj tata ostao u lepom se}awu. Kao lik iz nekog

Sad je u tvrdom povezu... od hrastovine.

Nije se ni oladio, a ti tako pri~a{ o wemu.

I mene ~udi da se jo{ nije oladio. Koliko je ve} mrtav, a

Pokojnik treba da ima pravo na svoje dostojanstvo.

A mrtvak, kolko ja znam treba da ima svoju ladno}u. To

Ovo su te{ka vremena za sve qude i samo smrt mo`e da nas

Smrt je glavna nezgodacija u `ivotu i niko tu ni{ta ne

Umro je u najlep{im godinama kad je trebao s rado{}u da

Tihove komentare ~uje isprekidano, u odlomcima, po{to se, ina~e,

Nije meni nelagodno... samo da se ne o{teti guma na

Mislio sam vi{e teoretski.

Grobarsko iskustvo nije teoretsko, ono je zemqano.