WordPress

1. Uvod u WordPress................................................................................................................................ 2
1. Uvod u WordPress................................................................................................................................ 2
2. Instalacija............................................................................................................................................ 2
3. Radno okruenje.................................................................................................................................. 3
2. WordPress i sadraj.............................................................................................................................. 4
4. Unos sadraja....................................................................................................................................... 4
5. Administracija sadraja......................................................................................................................... 4
3. Podeavanja sajta................................................................................................................................. 6
6. Plugins................................................................................................................................................. 6
7. Teme i vizuelno ureenje...................................................................................................................... 6
8. Navigacija............................................................................................................................................ 6
9. Korisnici............................................................................................................................................... 7

1/7
1. Uvod u WordPress

1. Uvod u WordPress

Prva verzija WordPress sistema je objavljena u maju 2003, i od tada, za veoma kratko vreme WordPress je postao
najpopularniji Content Management System. Zamiljen je kao blog platforma, ali WP je odavno prerastao tu ulogu
i danas se moe nai kao osnova mnogih blogova, ali i sajtova drugaije namene, kao i raznih web aplikacija.
WordPress je sastavljen od koda pisanog u HTML, CSS, JS i PHP jezicima. Ponekad ukljuuje i druge jezike.
WordPress nije konkurent ovim jezicima, ak ih ne moemo ni porediti, jer je WordPress sastavljen od njih.
WordPress je CMS, to znai da olakava postavljanje i ureivanje sadraja od strane vlasnika/urednika sajta sa
jedne strane, ali i olakava postavljanje sajta, sa druge.
Moramo razlikovati sajtove wordpress.org i wordpress.com. Prvi je centralna taka open-source WordPress
projekta. Na ovom sajtu moemo nai aktuelnu, kao i ranije verzije WordPress instalacije, ali i zvaninu
dokumentaciju, kao i mnoge druge korisne informacije. Ovde moemo nai i zvanine forume podrke. Takoe, tu
se nalazi repozitorijum pluginova pomou kojih proirujemo funkcionalnosti naeg sajta, veliki broj tema kojima
ureujemo izgled naeg sajta. Wordpress.com je komercijalni sajt koji prua neto drugaije iskustvo, u osnovi
iste, WordPress aplikacije. Pomou njega moemo veoma lako i brzo, uz nekoliko jednostavnih koraka kreirati
sopstveni sajt na webu. Ovde je instalacija pojednostavljena i automatizovana. Dovoljno je da izaberemo
besplatan ili plaeni domen, i na Wordpress sajt e automatski biti instaliran. Dodatne i naprednije opcije se
plaaju.
Kompanija Automattic (automattic.com) stoji iza wordpress.com projekta i mnogih drugih. esto se pogreno uje
da pomenuta kompanija upravlja wordpress.org projektom i razvija ga, to zapravo nije tano.

2. Instalacija

Wordpress nije softver koji se instalira na naem raunaru, ve zahteva pravilno konfigurisan server. Da bi bio
dostupan svim korisnicima, potrebno je postaviti WP na server koji je na internetu i povezati, podesiti domen koji
e ukazivati na taj sajt.
Instalacione fajlove preuzimamo sa wordpress.org.
Da bi sajt bio vidljiv i funkcionalan na pravoj adresi, potrebni su hosting i domen, koji se plaaju, ali radi vebe, ne
moramo odmah plaati i zakupljivati hosting/domen. Moemo u lokalu (na sopstvenom raunaru) simulirati
server i na njemu postaviti WordPress i vebati.
Podeavanje hostinga moe zahtevati razne detalje, ali su u kontekstu WordPress instalacije najbitniji: domen,
adresa ftp pristupa (moe biti ista kao domen, korisniko ime (username) i ifra (password). WordPress instalacija
podrazumeva kopiranje fajlova na server pomou FTP konekcije, definisanje baze u koju e WP smestiti svoje
unose, kao i pokretanje instalacione skripte na kraju. Fajlovi se na serveru obino kopiraju u public_html, a
instalaciju pokreemo putem putanje /wp-admin/install.php.
Veina hosting kompanija koristi neku verziju cPanel interfejsa, koji je namenjen podeavanjima raznih
parametara hostinga, izmeu ostalog i raznim podeavanjima u vezi sa bazama. Parametre za pristup cPanelu
konkretnog sajta dobijamo takoe od hosting kompanije.
Pored instalacije na pravom serveru, dosta esto je korisno instalirati WordPress u lokalu, na sopstvenom
raunaru. Na taj nain sajt nee biti dostupan na internetu, ali imamo veu kontrolu, niti je problem ukoliko
neto pokvarimo, jer moemo lake krenuti ispoetka, a i ne moramo plaati hosting i domen odmah. Najee
se koristi varijanta instalacije WAMP softvera (http://www.wampserver.com/en/), koji e od naeg raunara
napraviti server.
Nakon instalacije, moemo primetiti da se pojavljuju dodatni fajlovi u okviru public_html foldera u odnosu na
instalacione originalne fajlove. Najbitniji fajl je wp-config.php, u kome se nalaze parametri konkretnog sajta.
Veoma znaajan folder u okviru WordPressa je i wp-content. U njemu se nalaze fajlovi koji su deo sadraja naeg

2/7
 sajta.
Veoma bitan aspekt svakog WordPress sajta je backup, ili rezervna kopija sajta, koju moemo iskoristiti da
povratimo sajt u funkcionalno stanje ukoliko doe do problema bilo zbog tehnike greke (kvar na serveru i sl),
sluajne ljudske greke (sluajno brisanje fajlova, trenutak nepanje i sl) ili namernog napada. Vano je
backupovati fajlove, ali i bazu sajta.

3. Radno okruenje

Svaki WordPress sajt ima dve strane, jednu koja je vidljiva posetiocima sajta, i drugu namenjenu samo za
administratore i urednike. Strana namenjena posetiocima je ono to vidimo kada otvorimo bilo koji sajt na webu
kao posetilac, dok sa druge strane, deo namenjen administratorima vide samo osobe kojima je to omogueno.
Admin panel, odnosno pristup njemu esto se ne postavlja kao link na samom sajtu, ve pristupamo preko adrese
sajta sa dodatkom /wp-admin.
WordPress admin deo se sastoji iz tri celine: Toolbar traka sa alatima, horizontalno u vrhu, Admin menu
administraciona navigacija (meni), sa leve strane vertikalno, i Work area (admin area) centralni deo
administracionog interfejsa, koji zauzima i najvei deo prostora.
Toolbar je jedna od najee korienih opcija WordPress admin dela. Toolbar je zavisan od konteksta, jer prua
najbitnije opcije koje su potrebne spram okruenja u kome se nalazimo. Fiksiran je u vrhu ekrana.
Admin menu se nalazi sa leve strane i u njemu se nalaze sve kategorije podeavanja sajta. Putem ovih opcija
moemo pristupiti svakom aspektu podeavanja. Veina ovih opcija sadri dodatne opcije sakrivene ispod.
Dodavanjem novih elemenata sajta i pluginova koji proiruju funkcionalnosti, moe se poveati i broj opcija koje
se nalaze u meniju.
Centralni deo svakog administracionog ekrana (stranice) se razlikuje u zavisnosti od toga kojoj smo opciji
pristupili. Na admin stranici Pages prikazivae se spisak svih stranica sajta, kao i opcije za njihovo ureivanje; na
admin stranici Plugins e biti prikazani pluginovi koji su instalirani i mnoge druge opcije koje se njih tiu i tako
dalje.
Settings opcija u admin meniju slui za generalno podeavanje sajta i u njoj se nalaze neke od najvanijih opcija.
Sadri nekoliko podstavki, ali i sami pluginovi koje eventualno dodajemo mogu dodavati svoje opcije za
podeavanje. Klikom na samu settings opciju, otvara se automatski prva potkategorija General. Neka od
podeavanja pogreno postavljena mogu dovesti do pogrenog funkcionisanja sajta ili prestanka rada kompletno.

3/7
2. WordPress i sadraj

4. Unos sadraja

Primarni tip sadraja u WordPress sistemu je post. Kada je WordPress kreiran, prvobitno je zamiljen kao blog
platforma i post je bio jedini mogui tip sadraja. Tokom godina, odavno je prerastao tu prvobitnu namenu i danas
moemo govoriti o njemu kao o potpunom CMS-u.
Osnovni tipovi sadraja su: Post, Page i Attachment (media).
Pored standardnih, podrazumevanih tipova sadraja, omogueno je dodavanje, registrovanje posebnih tipova
sadraja (eng. custom content type ili custom post type). Njih moemo koristiti po potrebi ukoliko elimo da
distanciramo, razdvojimo tipove (ablone) sadraja. Te tipove moemo sami kreirati, mada to omoguavaju i
odreeni pluginovi, koji sami dodaju te posebne tipove.
Post je objekat, obino sastavljen od teksta, slika i drugih detalja, organizovan pomou kategorija i tagova i
prikazan u loginom redosledu. Drugim reima, post moe, na primer, biti vest na sajtu koja se prikazuje
samostalno, ali i grupno, kao saetak, na stranici vesti. Postovi u WP-u se automatski sortiraju i vezuju u niz, belei
se datum i vreme objave, kao i autor. Omogueno je prikazivanje svih postova po hronolokom redu ili za
odreeni datum, mesec, godinu i sl, ili prikaz postova samo odreenog autora. Takoe, veoma bitan aspekt
postova su kategorije i tagovi pomou kojih kategorizujemo postove kako bismo i na taj nain mogli da
prikazujemo grupe postova koji pripadaju istoj kategoriji, oznaeni su istim tagom i tako dalje.
Drugi tip sadraja, page, veoma je slian postu. I page je objekat, sastavljen od teksta, slika i drugih detalja, ali bez
podrazumevane organizacije u niz, i bez kategorija i tagova. Svaki pojedinaan post i svaki page je nezavisna
celina, nezavisan objekat, ali dok se postovi automatski slau i povezuju u niz, to kod pagea nije sluaj. Relacija i
organizacija page elemenata se moe ostvariti jedino u vidu odnosa roditelj/dete (eng. parent/child) izmeu
samih page stranica. Drugim reima, jedan page moe biti roditelj (nadreeni) drugom pageu, time stvarajui
hijerarhijski roditelj-dete odnos.
Stranici za kreiranje post i page unosa moemo pristupiti na vie naina. Jedan od njih je iz toolbara, ali i iz admin
menija.
WordPress povremeno automatski uva izmene na stranici koju kreiramo.
Centralni deo unosa, post/page unosa, zauzima editor sadraja (eng. Content editor). Za njega moemo rei da
spada u grupu takozvanih WYSIWYG editora i u njemu unosimo praktino sav sadraj nae stranice. Moemo
koristiti visual i text reim rada. Slike moemo lako unositi u okviru sadraja stranice putem add media opcije.
Putem publish opcija definiemo objavljivanje (eng. publish) konkretnog post/page unosa u kome se trenutno
nalazimo.
Popularna funkcionalnost postova je featured image. esto se moe naii i na termin post thumbnail. To je slika
koja predstavlja sam post ili page.

5. Administracija sadraja

WordPress je sistem za upravljanje sadrajem, ili na engleskom Content Management System; shodno tome dve
moda najbitnije administracione stranice su Post i Page, u kojima upravljamo svim post, odnosno page unosima.
Quick edit opciju koristimo direktno na Pages/Posts administracionoj stranici kako bismo nainili izmenu, bez
potrebe da je kompletno otvaramo.
U nekim situacijama je potrebno promeniti vie unosa istovremeno, zbog toga su u WP-u omoguene masovne
izmene. Dovoljno je selektovati (tiklirati) vie eljenih post/page i izabrati eljenu operaciju iz padajueg. Izborom
Edit opcije otvaramo slian dodatni dijalog kao kod Quick edit opcije, samo to e se ticati svih selektovanih.
Izborom opcije Trash, moemo pomeriti na otpad sve selektovane.
Dok su opcije, odnosno stranice Posts i Pages skoro identine, Media opcija se prilino razlikuje. U njoj se
prikazuju sve slike i drugi fajlovi koje smo unosili na nae stranice. Po podrazumevanim podeavanjima, slike su

4/7
prikazane sa umanjenim prikazom (eng. Thumbnail), dok su ostali fajlovi prikazani podrazumevanim,
odgovarajuim ikonicama. Ovaj nain prikaza se naziva Media Grid. esto se za sve ove slike i druge fajlove koristi
termin Attachment (prilog).
Iako se jedna slika moe koristiti na vie razliitih stranica, ona je ipak primarno vezana samo za jednu od njih.
Obino je vezana direktno za page/post na kome je prvi put uneta. Ukoliko je uneta kroz Media library, nee biti
vezana nigde.
Moemo odreenu sliku povezati (eng. Attach) sa odreenim post/page unosom ili razvezati (eng. detach) ukoliko
to elimo i povezati sa drugom, putem media library stranice, ili direktnim izmenom media unosa.
Kada unesemo odreenu sliku u WordPress sajt, ona automatski dobija Attachment stranicu, koja podsea na
regularne page unose, osim to je sadraj stranice samo ta slika.

5/7
3. Podeavanja sajta

6. Plugins

WordPress dodatak (ili na engleskomplugin) je programski kod pripremljen na specifian nain koji proiruje ili menja
osnovnu funkcionalnost WordPress sistema. Moemo rei i da je to deo softvera, koji sadri grupu funkcija koje utiu
na funkcionisanje WordPress sajta.
WordPress dodaci su, kao i jezgro, pisani u PHP jeziku i bez potekoa se ugrauju u osnovnu instalaciju. Sami po sebi,
bez WordPressa, dodaci ne mogu funkcionisati.
Svaki plugin je drugaiji i primena konkretnog zavisi od zamisli autora.
WordPress je otvoren sistem, i ukoliko imamo odgovarajue znanje iz PHP, HTML, JS i drugih neophodnih jezika, ne
moramo uopte koristiti pluginove, odnosno, moemo ih sami kreirati.
Kao osnovna taka u radu sa dodacima, izdvaja se zvanian repozitorijum pluginova na adresi
http://www.wordpress.org/plugins. Svako moe napraviti i objaviti plugin. Takoe, postoji veliki broj pluginova koji
rade istu stvar. Uz to, vrlo mali broj pluginova je kreiran od strane osnovnog WordPress tima, ve razni autori
doprinose ovom direktorijumu pluginova. To nikako nije problem, naprotiv, ali treba biti svestan da neki pluginovi ne
rade ba najsjajnije.
Veliki broj dodataka je besplatan, ali postoje i oni koji se plaaju. Za veinu korisnika, besplatni su oigledan izbor, ali
imajte na umu da obino plaeni imaju omoguenu tehniku podrku, kao i da (uglavnom) imaju vie mogunosti i/ili
bolje obavljaju zadatak, ali to ne mora biti pravilo.
Plugin moemo instalirati na vie naina: instalacijom kroz admin deo, pretraivanjem ili uploadom fajlova, kao i
runom instalacijom putem FTP konekcije.
Odreeni plugin moe imati dva osnovna stanja: Instaliran ili Aktiviran .
S vremena na vreme e se pojavljivati informacije o auriranju pluginova. Ukoliko se to desi, preporuka je to pre
izvriti auriranje.

7. Teme i vizuelno ureenje

Vizuelno ureenje sajta u WordPress sistemu vrimo pomou tema (eng.theme) koje se sastoje od raznih
elemenata, ukljuujui HTML, CSS, PHP, JS fajlove, slike i mnoge druge elemente. Moemo rei da je tema skup
pravila, koja su specifino strukturirana kako bi WordPress sajt izgledao i ponaao se na specifian nain.
Tema moe kompletno izmeniti izgled, ali i korisniki doivljaj sajta. Ono to teme omoguavaju je da nakon nekog
vremena promenom teme, promenimo i kompletan izgled sajta bez potrebe da kreiramo sajt od nule, ali to ipak
nije jednostavan proces, jer svaka tema, kao i plugin, zahteva podeavanja i ima svoja pravila.
Teme moemo uslovno reeno porediti sa pluginovima. U okviru naeg sajta moemo imati vie instaliranih tema,
to znai da su spremne za upotrebu, ali za razliku od pluginova, samo jedna tema moe biti aktivna u odreenom
trenutku. Kao i pluginovi, teme se pakuju u zip arhive.
Teme i vizuelne aspekte sajta podeavamo iz opcijeAppereanceiz administracione navigacije. Tu se nalazi i
veoma korisna opcija pod nazivomCustomize. Izborom ove opcije u centralnom delu se prikazuje sajt kao to ga
posetioci vide, a levo se nalaze razne opcije podeavanja. Promenom raznih podeavanja, odmah vidimo kako e
te izmene uticati na prikaz.
Widget je specifian deo prikaza sa odreenom funkcionalnou, koji se moe postavljati u specifino definisane
regione koji mogu prihvatiti widgete i koje najee nazivamosidebars.
Dostupni widgeti zavise od mnogih parametara. Neki su dostupni u samom WordPress jezgru, neki postaju
dostupni odreenim pluginovima ili izborom teme, dok neke moemo i sami kreirati. Podeavanja widgeta se
takoe nalaze uAppearancekategoriji, u okviru Widgets opcije.

6/7
8. Navigacija

Navigacioni meniji su veoma bitan detalj koji moramo paljivo postaviti. U zavisnosti od teme, moe biti
omogueno vie lokacija menija. Uglavnom, svaka tema ima jednu glavnu lokaciju pri vrhu stranice i po potrebi jo
neke.
Kreiranje menija bi se moglo predstaviti u nekoliko koraka: kreiranje odreenog menija, pridruivanje kreiranog
menija odreenoj lokaciji u temi i dodavanje stavki u meni. Krajnji cilj je dodati stavke menija na lokaciju u temi,
ali to ne inimo direktno, ve stavke vezujemo za meni, a njega (kao grupu stavki) vezujemo za lokaciju.
Administracija menija i sva podeavanja se nalaze uAppereancekategoriji administracione navigacije u okviru
opcijeMenus. Sa leve strane ove administracione stranice se prikazuju dostupne opcije koje moemo linkovati u
navigaciji (pages, posts, runo uneti linkovi i kategorije). Desno su prikazani meniji i njihove stavke.
Veoma bitna opcija je Theme locations. Pomou nje biramo gde e se prikazati meni (ako uopte) i njegove
stavke. Podeavanje lokacije menija moemo izvriti i iz posebnog taba na vrhu Menus stranice, oznaenog sa
Manage Locations.
Pored ugraenih lokacija, menije moemo prikazivati i putem widgeta.

9. Korisnici

WordPress sadri sistem za upravljanje korisnicima kojima definie nivoe pristupa i privilegija na sajtu. Moemo
imati jednog, nekoliko ili na hiljade korisnika. Prilikom instalacije WordPressa, kreirali smo prvog korisnika,
odnosno nalog koji koristimo za administraciju. Posetioci sajta po porazumevanim podeavanjima ne moraju
posedovati nalog da bi pristupili sadraju. Sa druge strane, registrovani korisnici mogu imati vie mogunosti.
Postoji pet osnovnih kategorija korisnika, i shodno njima priviliegija koje pruaju vie ili manje mogunosti:
Administrator, Editor, Author, Contributor i Subscriber. Kod sajtova u mrei sajtova (povezanih) se pojavljuje i
Super Admin nivo.
Svaki nivo pristupa moe biti dodeljen veem broju korisnika. Najvii nivo pristupa je administrator, kome pripada
i na nalog. Najnii je Subscriber, koji ima vrlo malo mogunosti. Izmeu njih se nalaze ostali nivoi.
Korisnike moe dodavati korisnik sa admin privilegijama, ali se moe omoguiti i slobodna registracija putem
General stranice, settings dela.
Klikom na username pored slike ili na opcijuEdit My Profileu gornjem desnom uglu, dolazimo do Profile stranice i
izmene sopstvenog profila.
Gravatar je servis nezavisan od WordPressa, ali ipak tesno povezan sa njim. Unos avatar slike u sajt nije omoguen
direktno u sajtu, ve preko ovog servisa.
Komentari predstavljaju veoma znaajan deo sajta koji omoguava vei nivo interaktivnosti i komunikacije meu
posetiocima. WordPress ima ugraene funkcionalosti za rad sa komentarima. Svi komentari na sajtu se prikazuju
u okviru administracione stranice Comments. Njoj moemo pristupiti putem istoimene kategorije u
administracionoj navigaciji.
Opcije komentara se mogu promeniti ad-hoc na konkretnom post unosu, samo za njega, ali se mogu podeavati i
za itav sajt.

7/7