Umesnost Postojanja - Izbor Iz Misli Jovana Ducica

Vavilon (xplore)
Izbor, klasifikacija i Predgovor:

Mario Lampi}
Beograd, 2000.
UME[NOST POSTOJAWA
Jovana Du~i}a
izbor iz misli
Misaona proza Jovana Du~i}a, koja je svoj vrhunac dostigla u bravuroznim, filozofski dubokim, zapisima o ~oveku i wegovoj sudbini, sabranim u vanvremenim delima "Blago cara Radovana" i "Jutra sa Leutara", zauzima posebno, istaknuto mesto, kako u srpskoj, tako i u svetskoj kwièvnosti. Mali je broj svetskih literata koji su, na sli~an na~in i na jednom mestu, izneli toliko kontemplacija o su{tinskim pitawima ~ovekove egzistencije. Analiziraju}i najsu{tastveniju problematiku ~ovekovog postojawa i opstajawa, Du~i} je, manirom idejno neoptere}enog pesnikafilozofa, gra|anina sveta, velikog erudite i intelektualca manovsko-hakslijevskog tipa, svojom mi{qu pro{ao kroz najzna~ajnije filozofske, umetni~ke i politi~ke tokove misli, od antike do svog vremena, u sredinama i epohama qudske tradicije koje su za sobom ostavile najve}e tragove. Rezultante ovih intelektualno-kontemplativnih analiza za{le su u neslu}ene dubine i, na pojedinim mestima, kristalizovale se u misli o~i{}ene od tra5
Modus vivendi Jovana Du~i}a
UME[NOST POSTOJAWA
gova pojedina~nih tradicija, kultura i epoha, sposobne da, u vidu maksima, izva|ene iz konteksta, samostalno opstanu. Iza naslova "Ume{nost postojawa" krije se izbor i klasifikacija upravo ovakvih granitnih misli Jovana Du~i}a, oslobo|enih nacionalnih, politi~kih, kulturnih i vremenskih vizura, koje svojom dubokom konstativno{}u teè apsolutnim istinama, ili ta~nije re~eno, poku{avaju da ponude put za prevazilaèwe ~ovekovih naj~e{}ih pogre{aka u svesnom ili nesvesnom naporu da prona|e svoj optimalni modus vivendi.
misli
Jovana Du~i}a
Mario Lampi}, u Beogradu, novembra 2000.
Uàsi ìvota postanu jednim delom na{e sudbine samo ako se u wih naro~ito udubqujemo. Mnogi se qudi tuè da im pro|e ceo vek traè}i ìvotu wegov smisao, koji, ako uop{te postoji, i nije drugde nego u samom traèwu. Ko smisao ìvota nije traìo, taj nikad nije bio dovoqno sre}an.
Koliko vi{e razmi{qate o ìvotu, sve se vi{e otvaraju nove zasede i pokazuju nova bespu}a.
O ìvotu
Ima trenutaka kada se ~ovek vi{e pla{i ìvota nego smrti, to je najgore ose}awe koje se moè imati, to je vrhunac o~ajawa sa kojeg se pada ili u smrt ili u zlo~in. 7
Mi celog ìvota ne{to ~ekamo, a nadati se, to je pomalo o~ajavati.
UME[NOST POSTOJAWA
@ivot se ne da druk~ije zamisliti nego kao zatvoren krug, ni ~ovek druk~ije nego kao sredi{wa ta~ka u tom krugu.
Treba vi{e hrabrosti za ìvot, nego {to je treba za smrt.
misli
Jovana Du~i}a
Stradawe je stvar fizi~ka i stvar temperamenta; ali je stradawe i stvar duhovna: pitawe smisla o ìvotu i sre}i.
Jedna od najve}ih nesre}a, to je {to mnogi qudi ose}aju da su zalutali u ìvotu kao {to drugi zalutaju u {umi ili u velikom gradu. âk i ~ovek koji ne daje ìvotu ni{ta, traì od ìvota sve. @ivot je kula na bregu sa koje hiqadu prozora gledaju na hiqadu strana vidika.
Kad se uzme koliko na svetu ima ludaka, zatim glupaka, zatim podlaca, i najzad bezli~nih i bezbojnih qudi, ~ovek izgubi qubav za ìvot u takvom otrovanom vazduhu. 8
@ivot postoji na povr{ini zemqe; samo male oaze ìvota stoje, o~ajno se otimaju}i da ne uginu. A svugde je drugde smrt i }utawe.
Svako nalazi da je ìvot nepotpun, kad i ne bi umeo da kaè za{to tako misli. Voqa i akcija, to je jedini ìvot. Treba sebi stvoriti ne samo sredstva za ìvot nego i ideju o ìvotu.
Zaista, sva je tragedija ~ovekova u tome, roditi se i pro}i kroz sav ìvot, a ostati do kraja veka slep za najve}e istine ìvota.
ôvek ima neumitni nagon za ìvot pred kojim sve drugo i{~ezava, i nikakva mudrost nije u stawu da prema{i snagu tog instinkta.
O ìvotu
Prave}i od sudbine svemira svoju sudbinu qudsku, i obratno, ìvot tim postaje samo jedno crno more tuge i ~emera, izliveno na sve stvari i na sva bi}a. Iluzija o ìvotu, to je ~itav optimizam kosmi~ki. Pod suncem neba sve su stvari osvetqene jednakim rasko{nim i nesebi~nim bleskom; ali pod suncem ìvota ~ovekovog sve su stvari druk~ije obasjane, i druk~ije obojene, i druk~ije izraène. 9
UME[NOST POSTOJAWA
ôvek ne prestaje da, kroz sva svoja dobra i sve svoje promene, smatra qudski ìvot tegobom i isku{ewem.
Postoje ~etiri velike bede ~ovekove pred ìvotom, i to ~ovekovim ìvotom koji uvek traì namere i akcije, a to su: slabost voqe, li~na sujeta, razo~arewe, strah od drugog ~oveka. ôveka ozlovoqi prema ìvotu wegovo ose}awe da je sve prolazno, a, prema tome, i sve besciqno.
misli
Jovana Du~i}a
Postoji odista komedija qudi i komedija ìvota, a saznawe o tome olak{a mnogo razbijawe glave da se neke neobja{wive stvari brzo objasne.
10
Smrt nije nesre}a, nego samo jedna ~ovekova predrasuda: zato je predrasuda, {to je smrt za jednog ubica, a za drugog spasewe. U oba slu~aja ona je ve}a od ìvota, i u oba slu~aja, ona nije nesre}a za onog koji odlazi nego samo za one koje ostavqa.
O smrti
Jedino ~ega bi se ~ovek mogao pla{iti pred pomi{qu na smrt, to je stradawe fizi~ko koje obi~no prethodi momentu gde se kida izme|u ìvota i smrti. Nije stra{na smrt kao ~ovekov nestanak iz ìvota, nego je stra{na samo po onome {to smrt prati. Kao sre}a, i smrt je slepa. 11
ôvek i ne zna da se smrti ve}ma gnu{a nego {to je se pla{i. Smrt je ve}ma ru`na i odvratna nego {to je uàsna i jeziva.
UME[NOST POSTOJAWA
Smrt je u svetu neizmerno vi{e ra{irena nego ìvot, i smrt izgleda skoro normalno stawe egzistencije. Smrt od starosti je jedina normalna, ali se od starosti retko umire; a smrt od bolesti, koja je ~e{}a i naj~e{}a, uvek je smrt pre vremena.
Sve {to se moè re}i o smrti, to je da je prelaz iz ìvota u smrt stra{niji nego sama smrt.
misli
Jovana Du~i}a
Religije, koje su najve}e mudrosti, ~esto su govorile ushi}eno o ìvotu, ali nikada nisu govorile o smrti s uàsom ili s ponièwem.
12
Qudska sudbina je oduvek bila glavna osnova qudskog straha, i nikog nema koji se ne boji ìvota koliko i smrti.
O sudbini
Ma koliko ~ovek organizovao svoju sudbinu, nesre}e su neizbe`ne jer su neizbrojne, i jer su one van na{e mo}i i doma{aja. Samo su ograni~eni qudi zadovoqni sobom i svojom sudbinom. Sudbina je tu`na. Neosporno, religija je bila uvek najvi{a nauka o sudbini.
Qudi koji veruju u svoje vi{e sudbine, uvek veruju i da su silniji od svih protivnika i od svih prepona. 13
UME[NOST POSTOJAWA
Prava je nesre}a {to ni jedan ~ovek ne poznaje dovoqno za{to je odista stvoren, i koliko je odista sposoban, a zato nikad ne moè znati ni {ta ga ~eka u ìvotu, ni koliko je on sam gospodar svoje sudbine.
Ima qudi koji od po~etka izgledaju da nose svoju sudbinu kao go ma~ u rukama, i da ni{ta ne}e mo}i omesti wihove planove u ìvotu. Ovo je vrhunac duha i voqe koji postiù samo qudi dubokih proro~kih energija.
misli
Jovana Du~i}a
14
Treba se ~uvati vi{e sebe nego svih drugih zlotvora.
O ~oveku
Najve}i broj qudi ne znaju {ta ho}e, a veliki broj ne znaju koliko mogu. Najre|i je slu~aj ~oveka koji zna {ta ho}e i koliko moè. Neosporno, ~ovek i kad misli da je kona~no propao ne zna da ima jo{ jedan neotkriven zlatan rudnik u svom ìvotu. Ni kuge nisu toliko pomorile qudstvo, koliko wegove sopstvene predrasude i wegova uro|ena potreba da ~ini zlo i da ru{i. ôvek je konzervativna ìvotiwa, i uvek sve promene vr{i protivno svojoj voqi. 15
Tri instikta mi se ~ine usa|ena u ~oveka od prvog dana: qubav, lepota i vera.
UME[NOST POSTOJAWA
Svaki ~ovek moè biti veliki ako ho}e; ako ne kao general, a ono kao vojnik; ako ne kao izvanredan gospodar, a ono kao izvanredan sluga. Na{a veli~ina dakle zavisi od nas; a veli~ina je sre}a ve} tim {to je veli~ina. ôvek je, izvesno, po instinktu egoista; i mo`da nije prijateq drugoga ~oveka nego samo po istorijskoj navici.
ôvek mora da veruje u mnogostruki ìvot na ovom svetu, i da treba ìvot stalno po~iwati iznova.
misli
Jovana Du~i}a
Sve bede me|u qudima to su nesre}e koje u~ini ~ovek sam sebi, ili urade qudi jedan drugome. ôvek je najve}a {teto~ina na zemqi.
Zlo i nesre}a ne dolaze od Boga, nego od ~oveka.
16
Svi qudi imaju iste mane, ali nemaju iste vrline; u tome je sva razlika izme|u velikih i malih qudi.
Najboqi qudi to su oni koji su prema sebi najstroì, i koji oproste drugom i ono {to ne bi nikad oprostili samom sebi.
Svaki ~ovek je bio gotov da bude razbojnik po svojim instinktima, ali svaki ~ovek nije bio po instinktima gotov da bude dobar; zato {to za dobrotu treba vi{e mudrosti nego instinkta, i {to u prirodi ne postoje zlo}a i dobrota nego samo borba za ìvot izme|u ja~ih i slabijih. Nikome se ne robuje mra~nije nego samom sebi, jer na{a sebi~nost, to je tamnica pod zemqom na kojoj nema prozora. Prvi dodir ~oveka i ène, to je ve} jedna mala bojna ~arka.
O ~oveku
ôvek i èna su ne samo dva razli~na, nego i dva potpuno neprijateqska spola. Prva èna je bila bludnica, kao {to je prvi ~ovek bio razbojnik. ôvek vlada ènom samo kad vlada sobom; a mi vladamo sobom samo kad vi{e mislimo nego {to ose}amo.
Nikada ~ovek prema ~oveku nije pravedan: ni kad voli ni kad mrzi. 17
Ko se dotakne prqavog predmeta, on uprqa svoje telo, a ko se dotakne prqavog ~oveka, on uprqa svoju du{u.
UME[NOST POSTOJAWA
Ima qudi koji ne mogu ni da silno vole, ni da silno mrze; to su onda opasni sitni~ari i ube|eni cinici. Sve na svetu je u vezi sa ~ovekom, jer sve postoji samo utoliko ukoliko postoji za ~oveka i wegovu sudbinu. Za sitne qude sve je sitno, a za velike duhove nema sitnice; jer veliki duhovi vide sve u nedeqivosti. Sitan ~ovek se bavi samo sitnicama. Treba voleti ~ove~anstvo samo zbog nekoliko velikih qudi koje dadne s vremena na vreme. ôvek koji odista ima svoju sopstvenu du{u, veoma je redak me|u qudima. Filozofija nekog ~oveka o ìvotu, to je samo pri~a o znazi wegovog instinkta.
Mi odista ne razumemo ni~iju prirodu druk~ije nego samo kroz svoju prirodu.
misli
Jovana Du~i}a
Ja ne znam {ta je Bog, ali veliki ~ovek daje mi ideju o tome. 18
U ~ove~anstvu ima uvek vi{e nego u jednom ~oveku, ma kojem i ma kolikom. Hteti ne{to van svoje snage, to je najve}a tragedija ~ovekova.
O ~oveku
Traìti sebe postojano, to je neprestano pewawe ka idealu. Qude od duha traè, ali ih ne vole. Wima se dive, ali ih se boje. @ivotiwa je samoìva i pro`drqiva samo kad je gladna fizi~ki, a ~ovek je pro`drqiv i kad je najsitiji i najbogatiji. Nema mere qudskom egoizmu. Nema velikana za male qude.
Veliki ~ovek vas sudi po va{im vrlinama, a mali ~ovek vas sudi po va{im manama. Iz razloga koji su vrlo razli~ni: jedni su r|avi {to su nesre}ni, drugi {to su bolesni, tre}i su lo{e vaspitani, ~etvrti {to su po prirodi samoìvi. 19
UME[NOST POSTOJAWA
ôvek je dobar samo po jednom razlogu: ako je zdrav duhovno, a naro~ito ako je zdrav du{evno.
Nema qudske veli~ine ako u woj nema qudske dobrote; veli~ina bez dobrote, to je samo sila, nalik na silu materije.
misli
Jovana Du~i}a
Ideal je odvojiti svoju li~nost od terora grupe, i sli~iti sebi a ne celom svetu.
Qudi su po svojoj prirodi protivnici discipline i reda i neprijateqi svakog rada i napora. Svakog ~oveka odve} silnog drugi qudi smatraju tiraninom.
Gomila je uvek u stawu ludila; ~ovek dolazi do pameti i svesti samo kad se izdvoji iz mase.
20
Mo`da odista ~ovek mora da ima o sebi mi{qewe nesrazmerno i svojoj snazi i snazi drugih qudi pa da po|e za preteranim planovima; potpuno logi~an i uravnoteèn ~ovek ne ode daleko.
Nikad ~ovek, i kad je najpametniji, ne veruje da poznaje drugog ~oveka.
U ~ovekovom ìvotu je izvesna samo pro{lost; jer sada{wost ne postoji, a budu}nost }e tek postojati.
O ~oveku
Svet ima potrebu da uvek ide za ne~im {to je samo naslutio, jer nikad obi~ne stvarnosti nisu bile smatrane za potpune sre}e. ôvek zove uverewima i svoje fikcije o budu}im stvarnostima, po{to ~ovek mnogo mawe duguje razumu nego svojim instinktima.
ôvek se toliko mewa prema momentima i slu~ajevima, da nije uvek ni pouzdano pametan, ni pouzdano glup ili lud. ôvek se svaki dan za pone{to kaje {to je u~inio, {to naj~e{}e zna~i da je ~ovek u izvesnom momentu bio nesposoban da potpuno savlada uro|eno ludilo, i uradi ono {to je najmawe èleo da uradi. Zdravi su samo qudi koji su bez strasti, a takvih je najre|e. 21
ôvek nosi svoju tajnu sobom kao zakqu~an kov~eì} ili zape~a}eno pismo.
Od stotinu stvari koje ~ovek uradi, on ih je najvi{e uradio u ludilu ili u bunilu, ili bar slu~ajno, ali svakako najmawe promi{qeno.
UME[NOST POSTOJAWA
Mnogi qudi ne smeju da sa svojom istinom ostanu nasamo, kao {to dete ne sme da ostane u praznoj sobi. Zapamtite, da uop{te nema na svetu dva lica koja jedno drugo do kraja razumeju.
Nema ~ovekove zlo}e koja nije pome{ana sa dobrotom, niti ima ~ovekove dobrote u kojoj nema i zlo}e.
misli
Jovana Du~i}a
ôvek je jedina ìvotiwa koja napada i kad ne misli da je ugroèna; a mrzi i voli bez povoda i razloga. ôvek je po prirodi pun zluradosti i uveren da je, ako zlo pogodi drugoga, sam izbegao ne{to od kakvog zla koje mu je pretilo.
Jedna mana i jedna vrlina, to i jeste skoro sve {to ~ini sadrìnu ~ovekove li~nosti.
22
Najboqe }ete ~oveka ceniti po onome {to on uradi ba{ slu~ajno i nesvesno, a ne po onom {to uradi razmi{qeno i namerno.
Svaki je ~ovek po prirodi lud, ali, izvesno, svaki ~ovek nije po prirodi zao.
Samo idu}i za slepim nagonima, ~ovek odista ide za samim sobom; a, naprotiv, idu}i za razumom, on ide za izvesnim op{tim principima, {to u najvi{e slu~ajeva zna~i da ide za tu|om prirodom a ne za svojom glavom. Slu~ajnost, to su bo`je pojave u ~ovekovoj prirodi.
O ~oveku
ôvek koji je odista dobar, nikad ne}e nagonski u~initi nikakvo zlo, a ~ovek koji je odista r|av, nikad ne}e nagonski poèleti da u~ini nekom ni najmawe dobro.
Onaj jedan kon~i} koji prolazi kroz ~ovekovu afirmaciju me|u ostalim qudima, to je ono {to je bilo ja~e i impulsivnije od svake wegove voqe i namere, i zato bitnije i karakteristi~nije od svega. ôvek nikog ne vara koliko samog sebe.
ôvek celog ìvota moè da pravi dobrote ili zlo}e, ali je pitawe da li je u~inio puno sitnih dobara, a samo jedno krupno zlo, ili puno sitnih zala a samo jedno veliko dobro. Da biste ga presudili, treba znati da se ~ovek razaznaje u onom svome krupnom i bitnom potezu.
Najboqi qudi nose svoje zlato ne u xepu nego u srcu. 23
UME[NOST POSTOJAWA
ôvek po svojoj prirodi laè samog sebe, prikriva, izvr}e, maskira. Prirodna je sklonost ~oveka da izme|u sebe i ostalih qudi radije postavi ravnodu{nost nego zainteresovanost.
misli
Jovana Du~i}a
ôvek je sam sebe stvorio vi{e nego {to ga je stvorila i sama priroda. Nigde ~ovek nije toliko usamqen koliko u ogromnoj gomili sveta.
ôvek je uop{te lakom da veruje najpre u ono {to mu je najmilije, i zato uglavnom i presu|uje stvari uvek prema simpatijama i antipatijama, a ne prema osvedo~ewima.
ôvek se, po prirodnom strahu od ìvota, kloni i qubavi i mr`we, po{to one podjednako komplikuju ~ovekov ìvot.
24
ôvek se Boga boji ve}ma nego {to ga voli, i sve ga mawe voli ukoliko ga se ve}ma boji.
O Bogu i religiji
Ideja o Bogu jeste neizmerno prostranstvo, pojam o sveobimnom i totalnom, kakvu nikakva druga fikcija ne moè dati; a slika o Bogu je lepota, ~ak umetni~ki nenadma{na.
Poboàn je ~ovek u svom ìvotu bogatiji nego ~ovek bezveran: jer pobo`nost, to je ipak imati na broju jedno ose}awe vi{e, a ne mawe.
Negirati opstanak bo`ji, to je ili duhovna ili moralna poreme}enost, ili perverzija kakve filozofske {kole. 25
Na{ pojam o Bogu, to je najsavr{eniji od svih pojmova koji je qudstvo moglo imati: snaga, razum, dobrota, pravda, milosr|e; a sve ovo pod raznim imenima i u raznim slikama.
UME[NOST POSTOJAWA
Sve su religije svete jer u svima wima qudi traè uzor i ideal za svoj po{ten ìvot i svoje usavr{ewe na zemqi. Bog kao regulator svemira, ne daje se zamisliti nego samo kao apsolutan regulator i svega najsitnijeg u svemiru, pa i ~ovekove voqe i duha. Bez takvog duhovnog boànstva ne daje se zamisliti svet, a bez moralnog boànstva ne daje se zamisliti ~ovek.
misli
Jovana Du~i}a
ôvek koji veruje u duhovno i moralno boànstvo, ispunio je sve prostore sveta ne~im {to ga nigde vi{e ne ostavqa samog, i on zatim nije nigde napu{ten slepom slu~aju ni bespomo}no ostavqen neprijatequ.
Bog, i da nije stvarnost, on je najsavr{enija ~ovekova ideja o stvarnosti.
Kad Bog dadne qudima sva dobra ovog sveta, onda oni veruju da im Bog vi{e ne treba i rade sve {to je protiv wega. Religija jedina umerava ~ovekovo ludilo; jer i zlo i dobro su bili u prirodi pre nego {to su bili u religiji.
26
Na}i svoju religiju, to ne bi samo zna~ilo na}i svoje spasewe na onom drugom svetu, nego pre svega biti spasen na ovom.
Poboàn ~ovek nije nikad sam ni u praznoj sobi, ni u pustiwi, ni u tamnici, ni na dasci polomqenog broda na pu~ini. Istinsko religiozno ose}awe ide za ulep{avawem ~ovekovog karaktera vi{e nego ikoje qudsko umovawe. ôvek koji veruje u Boga, veruje u sve druge veli~ine oko sebe; a ~ovek koji ne veruje u Boga, taj izvesno ne veruje ni u {to drugo.
Versko ose}awe je jedini prozor~i} na koji ulazi svetlost u ~ovekovu tamnicu.
Ni{ta ne moè stati nasuprot uro|enom ~ovekovom o~ajawu, osim ideja o Bogu.
O Bogu i religiji
27
Dok god ciq nije ostvaren, ~ovek postoji, jer je sav u sili i akciji; a kad je najzad ciq postignut, ~ovek prestaje biti sila i akcija, i postaje sam nepotreban, ~ak ~esto {tetan svom delu. Ciq i sudbina su nerazlu~ni, i oboje su boànskog porekla. Retko je kad ~ovekov ciq zao; mogu biti zla samo sredstva. Nesre}ni su oni koji ne uo~e svoj pravi ciq, ili proma{e prava sredstva. 28 ôvek koji vidi ciq najjasnije, taj je ~ovek najsilniji.
Svaki ~ovek ima u ìvotu mnogo planova, ali nema nego jedan ciq.
O ciqu
ôvek koji jasno razazna kud ho}e, sve wegove unutarwe sile isti ~as krenu istim pravcem, i mnogim takvim qudima mo}ne voqe ne moè se ni{ta odupreti.
O ciqu
Ono {to nas vezuje za ìvot, i ono {to ne daje da se i{~upamo iz wega, to je jedan ciq koji nam uvek izgleda nepostignut. Sveta vatra, to je plamen koji osvetqava samo puteve onih koji stvarno ne gledaju kud idu, ali dobro znaju kamo odlaze.
Velikim qudima wihovi veliki ciqevi nikad ne izgledaju nemogu}ni, i oni ih odista postiù sa istom lako}om sa kojom i mali qudi postiù svoje male ciqeve.
Prori~u}i sebi neku mogu}nost, ~ovek zaboravi sve drugo oko sebe, i svom silinom instinkta ide ka tom ciqu, skoro zatvorenih o~iju; i pravo, kao kopqe ba~eno u prostor.
Oni koji su u sebi prona{li svoj ciq, vrlo ~esto i stignu da ga ostvare.
Prona}i sebi ciq, to je prona}i svoj put u ìvotu i odmeriti svoje mesto me|u qudima; to je istovremeno jedna ~ovekova duhovna mo} i wegova moralna du`nost; jer ko ne prona|e 29
UME[NOST POSTOJAWA
svoj ciq, taj luta kao slepac bez o~iju, ili kao zlo~inac bez moralnog smisla.
misli
Jovana Du~i}a
Uvek na{ ciq stoji u srazmeri sa na{om krajwom mo}i, kao da se na{a èqa za~iwe bez nas, u odsustvu na{eg razuma koji i nije prava mera ni na{e snage ni tu|eg otpora.
Izme|u nas i na{eg ciqa postoji jedna nerasudna ali sigurna veza, po{to mi nikada ne}emo duboko poèleti osim ono {to istinski moèmo i ostvariti.
30
U zdravom i mo}nom duhu je prvi znak zdravqa, to je ose}awe mere i ravnoteè. Zbog toga su na{e èqe uvek u srazmeri sa na{im duhovnim i moralnim zdravqem.
O èqi
Mnogobrojne èqe, to su uvek mnogobrojne mo}i i jo{ neostvarena dela; neostvarena ali precizirana dela. Ko ima mnogo èqa, taj ima mnogo snage, a ne samo mnogo ma{te ili puno sujete.
Prestajawe èqa, to je propast instinkta i prva smrt ~ovekova. @eleti, to je ìveti.
Apatija i smrt, to je jedno isto; a èqa i ìvot idu nerazdvojno. 31
UME[NOST POSTOJAWA
Na{e su èqe svagda zavisne ili od na{e sopstvene voqe ako je jaka, ili od ne~ije tu|e sugestije ako nismo dovoqno jaki.
@eqa koja je besna i neobuzdana, to je ve} èqa koja je upola postignut ciq.
misli
Jovana Du~i}a
ôvek koji ponovi sebi svoju èqu stotinu puta, on zatim izgleda sav od we izgra|en, a to je pravi put ka ciqu.
32
Ako govorite duè o sre}i, vi }ete se naposletku ose}ati pomalo nesre}nim. Ako postoji sre}a, onda je ona samo u èqama, jer je èqa pokret i akcija, zna~i jedini ìvot i jedina prava radost. Ko misli da je sre}an, on je odista sre}an.
O sre}i i nesre}i
Samo sre}a usamqena, nedeqiva, neuporediva, i sre}a koja stoji po strani svih drugih ~ovekovih blagodeti, to je sre}a svih sre}a, sredi{wi nerv na{e qubavi za ìvot, prava ~ovekova iluzija o sudbini. Sve su velike sre}e slu~ajne, i nema ~oveka koji je izmislio jednu sre}u. 33 Nema nijedne velike sre}e bez jedne velike obmane.
UME[NOST POSTOJAWA
Svaki ~ovek moè da uvidi kako treba da se odrekne hiqadu malih sre}a pa da do|e do jedne velike. Sve kwige na svetu trebalo bi da budu kwige utehe, toliko ima nesre}nih na zemqi. Prava velika sre}a to je uspeh sopstvenog dela.
Nije ta~no re~eno da je svaki ~ovek kova~ svoje sre}e; ta~no je, naprotiv, da je ~ovek uvek sam kova~ svoje nesre}e.
misli
Jovana Du~i}a
Mi smo istinski dobri samo kad smo istinski sre}ni.
Mali qudi ne znaju da treba biti velikodu{an ne samo prema nesre}nim nego i prema sre}nim. Jedan uslov sre}e, to je sugerisati sebi qubav prema neprijatequ. Uàsan je slu~aj {to ima mnogo qudi koji ne mogu biti potpuno sre}ni, ni ose}ati se velikim, bez istovremeno i ne~ije nesre}e. 34 Nije normalno da se bude nesre}an.
Sre}a, to je ose}awe da ~ovek ima {to mu je najpotrebnije.
O sre}i i nesre}i
Kada bi qudi razumeli koliko malo treba da se bude sre}an, izbegli bi time najgore dane u ìvotu. Sve je na svetu vezano jedno za drugo, pa su vezane i sre}a i nesre}a u qudskoj sudbini. ôvek istovremeno preìvquje sre}u i nesre}u, i onda kad za to ne zna.
Bezuslovno, najve}i je deo sre}e u samoodricawu.
Nema apsolutne nesre}e ni apsolutne sre}e, i zato ih obe istovremeno proìvqujemo. Dve su prave ~ovekove nesre}e: nemati zdravqa i nemati prijateqa. 35
Nesre}a nam izgleda mnogo mawa kad o woj }utimo nego kad o woj govorimo. Svaki ~ovek ima onoliko pameti koliko je potrebno da bude sre}an, ~ak i da svoju sre}u sam ostvari.
UME[NOST POSTOJAWA
Najgori ~ovek moè biti sre}an u novcu, i u zdravqu, i u deci, ali ne moè biti sre}an u du{evnoj lepoti ni u slavi me|u drugim qudima. Plemeniti qudi imaju slavu i kad nemaju sre}u; a slava je najve}a sre}a. Najve}i stepen sre}e to je nezavisnost.
misli
Jovana Du~i}a
Sre}e su mnogobrojne, i retko ima ~oveka koji nema u ìvotu bar jednu veliku sre}u, ~ak i onda kada misli da je potpuno nesre}an. Nijedan ~ovek ne ume da odmeri sre}u koju ima, nego samo sre}u koju nema. Najsre}niji je onaj koji ume da se udubi onoliko u svoju sre}u, kao {to se drugi udube u svoju nesre}u.
36
Pravi put na{e sre}e, to je u~iti ~oveka da podigne poverewe u sebe, {to zna~i razvijawe personalnosti do wenih krajwih mera.
Velika je pogre{ka ~ovekova, ~ak i beda, u tom {to misli da je nesre}a dubqa nego sre}a, i {to ne ume da se eventualnom sre}om hrabri, koliko se eventualnom nesre}om obeshrabruje.
Nijedna tu|a sre}a nije bez pomalo sre}e i za nas druge. Instinkt za ìvot, to je samo instinkt za sre}u, i jedno od drugog su nerazdvojni.
Ima puno sre}a rasejanih ulicom kojom ste danas pro{li.
O sre}i i nesre}i
U prirodi nema sre}a i nesre}a, nego ima samo smrt i ìvot. Sre}a, to je utopija zdravih; ali nesre}a, to je fantazija bolesnih. Nema sre}e koja se ne daje poru{iti u pra{inu, ako je samo vi{e tuma~imo nego {to je ose}amo. Nema sre}e bez spokojstva. ôvek ìvi celog ìvota u obmanama o sebi, i u predrasudama o drugima, a to mo`da ~ini sumu wegove sre}e na ovoj zemqi. 37
Te{ko srcu koje uzima san o sre}i kao sliku sre}e koja je mogu}na.
UME[NOST POSTOJAWA
Po{to ~ovek ili naj~e{}e uradi ili naj~e{}e kaè sasvim protivno od onog {to je sam èleo, zna~i da je ~ovek po instinktu lud, i da su ve}ina wegovih sre}a ili nesre}a slu~ajne.
Preterana sre}a pokvari qude isto toliko koliko i preterana nesre}a.
misli
Jovana Du~i}a
ôvek se brzo navikne na sve blagodeti koje mu ìvot donese, ali zatim ne uìva u sre}i koja je ve} u wegovim rukama, nego odmah ~ezne za sre}om uobraènom, koju smatra ve}om. Jaki qudi uvek veruju u svoju sre}u ve}ma nego u tu|u. Po svom instinktu ~ovek traì uvek suficit, po{to normalna sre}a nije nikom dovoqna.
Glavno je za sre}u ~ovekovu na svetu imati jedno uro|eno gospodsko ose}awe ìvota.
Moè se smatrati sre}nim onaj koji ose}a da ga drugi bar rado podnose.
38
@ena ne zna {ta je to op{ti ìvot, ni op{ta sre}a, ni op{ti ideal; sve meri po sebi i prema svojim potrebama. @ena ne zna da po{tuje, nego da voli. @ene ne traè ni da vi wih po{tujete, nego da ih volite.
O èni
@ene po~nu da qube samo onda kad su voqene, ili bar kad misle da su ve} voqene. @ena ho}e vi{e da bude voqena, nego da sama voli; i vi{e da je èle, nego da je vole. ôvek o èni zna samo ono {to je sam izmislio, i u {to je samo on verovao. 39 @ena se pretvara i laè, i kad qubi i kad ne qubi.
UME[NOST POSTOJAWA
@ena dobro zna da je slaba samo kad voli.
misli
Jovana Du~i}a
@ene su potpuno otvorene samo prema onim za koje unapred znaju da sve pra{taju.
@ena je najpre spol, pa onda ~ove~je bi}e. Ali i ~ovek isto tako. @ena je esteti~ki i fizi~ki ose}aj, a ne moralni.
@ena ne priznaje pro{lost, a jo{ mawe je àli; ona grabi od svakog momenta sve {to se moè ugrabiti. Ako vas èna napu{ta prva, to nije {to je uvre|ena va{im re~ima ili delom, nego {to je posredi drugi ~ovek.
@ena opra{ta ~oveku sve pogre{ke prema woj, ali ne opra{ta ni najboqu stvar u~iwenu zbog druge ène. @ena je istinitija prema sebi nego ~ovek, jer ~ovek ide za onim {to je nau~io, a èna za onim {to ose}a. @ela je goli instinkt, a tu sva merila razuma unapred propadaju.
40
@ena uvek mora da ima nekog koga }e mu~iti, bilo muà ili qubavnika.
ôvek uvek uradi {to mora, a èna uvek uradi {to ho}e.
O èni
I kada qudi najmawe ose}aju ko ih podiè i obara u wihovoj karijeri, ~esto to dolazi od èna. Jo{ }e èna oprostiti ~oveku i najteè poroke, ali èna ne pra{ta drugoj èni ni wene najve}e vrline. @ene po~iwu bivati duboko milosrdne tek kad su i same duboko nesre}ne; u sre}i su bezdu{ne i pustoglave, sasvim obratno od ~oveka koji je dobar samo kad je sre}an. @ena voli ~oveka dok joj veruje, i onda kad ga ne voli, ona traì da joj ipak veruje. @ena je dobra samo kad voli; ali kad voli, ona je vi{a od ~oveka.
Kad èna treba da se po~ne braniti, ona se ne brani, nego prestane da voli i po~iwe da mrzi. @ena ne podnosi spomen. 41
UME[NOST POSTOJAWA
Ako ho}ete da vas èna voli, treba joj dati prilike da vas sto puta slaè, i da uvek izgleda kao da to ne vidite.
Nikad ne pitajte ènu da vam kaè ne{to od svoje pro{losti.
misli
Jovana Du~i}a
@ena je toliko gipka i prilagodqiva, da, posle dva susreta sa nekim ~ovekom, ta~no zna kakvu on ènu voli. @ene ne mogu da ne varaju i kad su najzaqubqenije. @ena je blagodarna ~oveku i koji je ne voli, ali koji ima izgleda da je voli; ne traì u ~oveku herojstvo nego pa`wu; veruje i u laì ako su delikatne i ne`ne; i uìva u maloj sre}i, ako je ni{ta ne muti.
Prvi znak da jedna èna odista qubi, to je kad se u woj javi neodoqiva i bolna èqa da dobije dete od ~oveka kojeg voli. Vi{e za ènu vredi jedan dobar kalambur nego najdubqa Wutnova istina. @ena je perverzna duhovno, a ~ovek telesno.
42
Svaka èna je dosadna osim one koju volimo.
O èni
@ena nije uzela ni{ta od na{e civilizacije i religije; povila se samo za na{im namerama, i po{la za jakim ~ovekom. Mnoge su mlade ène ponosne na svoju vrlinu, ali je vrlo malo ostarelih èna koje se svoje vrline se}aju s preteranim ponosom. @ena je za nas jedno pijanstvo krvi kad smo mladi, ili bolest degeneracije kad smo stari. @ena je jedna divqa~ u ku}i. @ene su moralne vi{e po svom temperamentu nego po svom uverewu.
Najlep{a je èna u qubavi ona za koju kaèmo da je lepa a ne znamo za{to.
@ena voli ve}ma lepotu nego vrlinu; ali èna voli samo svoju lepotu.
@enu treba uzeti za ono {to jeste, i ne poku{avati da je izgra|ujemo boqe nego {to je Bog napravio; a ako se èna uzme za onakvu kakva je odista, ona moè jo{ doneti ~oveku neizmerno radosti. 43
UME[NOST POSTOJAWA
Ima me|u ènama vi{e heroja nego {to ih ima me|u qudima, ali su qudi celu istoriju prigrabili za sebe, i za pri~e o sebi. Ima i kod najzaqubqenije ène jedno mesto u du{i, koje ho}e da se sveti onom kojeg voli; jedna mra~na klica neverstva i zlo}e koju ni samoj sebi ne bi umela ni smela da prizna. @eni nije dovoqno da dobije najvi{e od ~ovekove sre}e, nego da {to vi{e otme od ~ovekove slobode. @ena vas najvi{e voli kad ima da ona pra{ta vama, a ne vi woj.
misli
Jovana Du~i}a
Ne ~ekajte nikakvo dobro od ènine pameti, nego samo od èninog srca.
@ena opra{ta ali ne zaboravqa; ~ovek zaboravi i kada ne oprosti.
@ena je najvi{a u svojim bespolnim qubavima; u qubavi majke, sestre ili k}eri ~ovekove. Nesre}a je {to na{e ludilo za ènom traje duè negoli i na{a snaga za ènu. Nema ve}e radosti ~ovekove od one koju moè da podeli sa jednom ènom.
44
Nema nesre}e ~ovekove koju èna nije u stawu ili da sasvim neutralizira, ili veoma ublaì. Najve}a ènina nesre}a, to je kad po~ne verovati da wena lepota propada.
O èni
Za ène izgubiti lepotu, zna~i kao tvrdici izgubiti svoj novac, ili kao vojniku svoj ma~ i slavu, ili gra|aninu svoj ugled.
@ena koja je odista mlada, ne broji ~ovekove godine. @ena broji ~oveku godine tek kada sebi po~ne da broji mesece. @ena sudi svoju mladost samo po svojoj lepoti.
Dok je èna mlada ona se boji samo lep{e od sebe i bogatije od sebe; ali docnije se boji i po~iwe da mrzi svaku ènu od sebe mla|u.
@ena ima samo onoliko godina koliko to izgleda ~oveku koji je voli.
@ena uvek voli nekog ~oveka vi{e nego wegovu qubav prema woj, i zato ènine qubavi tako ~esto nali~e po dobru ili po zlu na ~oveka koga vole. 45
UME[NOST POSTOJAWA
@enina zamisao je uvek ve}a od ostvarqivog, jer je èna u svemu artist, pun ma{te.
@ena je uvek najvi{a inspiratorka ~ovekova.
misli
Jovana Du~i}a
@ena ne trpi pobe|enog i okre}e glavu od svoje pobede. Kod ène je intriga qubavi uvek ve}a nego qubav. Lepu je ènu te{ko sa~uvati kao {to se ru`ne te{ko otresti.
46
Qubav je ose}awe koje je rezultat svih drugih ose}awa, zbir svih mogu}nosti ~ovekovih, najvi{ih i naj~istijih.
O qubavi
U qubavi se ose}a vi{e nego {to treba, pati vi{e nego {to se misli, sawa vi{e nego {to se ìvi, i kaè i ono u {ta ni sami ne verujemo.
Qubavnici su najve}i utopisti, a qubav je najve}a utopija.
O qubavi se ne moè ni govoriti pametno, jer qubav nije stvar pameti nego ose}awa; a zato {to je qubav istinska samo kad je slepa, ona ne podleè nikakvim merama razuma. Najve}i razlog {to se o qubavi ne moè pravilno misliti, to je {to se o woj odve} razmi{qa. 47
UME[NOST POSTOJAWA
Qubav je naj~e{}e jedno veliko ma{tawe, jer smo izmislili sve vrline kod ène koju volimo, i uobrazili da su sve sre}e mogu}ne, i zakqu~ili da su sve prepone sitne i neznatne. Sve {to znamo o qubavi znamo od pesnika. Qubav je najve}i izvor snage za iluziju, i najdubqi dokaz mo}i za akciju.
Qudi koji u qubav unose odve} srca, mawe stradaju, jer srce sve pozla}uje, i ne vidi ni{ta {to nije dobro.
U qubavi, kao i u religiji, sve po~iva na ose}awu i na verovawu u neverovatno.
misli
Jovana Du~i}a
Mi nekog qubimo ne zato {to tu qubav zasluùje potpunije i iskqu~ivije nego iko drugi, nego {to smo mi na tu li~nost prosuli jedno svoje sunce koje ga je ozarilo i izdvojilo od sveg drugog naokolo na zemqi. Slepa qubav, to je jedina qubav.
Biti zaqubqen, verovati u qubav kao u nebo, to je ìveti u najve}oj ~istoti i krajwoj sili dobrote. 48 Oboàvati, ne zna~i i qubiti.
Za punu sre}u u qubavi treba biti nesebi~an, i prema sebi krajwe neosetqiv; qubav iskqu~uje samoqubqe, i ne poveruje ni u ono {to je o~evidno.
Qubav je najve}i stepen svega {to nosi nekoristoqubivo srce, najve}e pregnu}e, totalno samoodricawe, ìvot u drugom bi}u i za drugu li~nost usa|enu u zenit jednog doba na{eg ìvota.
O qubavi
Qubav je ozbiqna i sveta stvar, ali su zaqubqenici za~udo uvek sme{ni za sve ostale qude. Postoji ludilo qubavi, a ne postoji mudrost qubavi.
Istinske qubavne nesre}e su iskqu~iva i tu`na privilegija samo odabranih duhova i velikih srca.
ôvek kad je istinski zaqubqen, on je istinski poboàn, i meni je ovakva qubav bila najrazumqivija. Qubav je sama sebi dovoqna i qubavi nije potrebna nikakva druga slava nego wena sopstvena. 49
UME[NOST POSTOJAWA
Qubav sve ispuni i sve zameni.
misli
Jovana Du~i}a
Govoriti o qubavi, to je ve} pomalo voleti.
@ena svoju qubav nosi s puno slasti i tuge, a ~ovek sa zlo}om i strahom.
Uvek izme|u ~oveka i ène ima jedna intriga spola.
Nepomu}ena sre}a u qubavi, to je ne traìti od ène vernost. Qubav je, kao slu~aj savesti, ose}awe hermeti~no i ponosito. Ili qubite slepo, ili beìte od èna. Qubav je najnesigurnije ose}awe.
Qubav je najve}e nespokojstvo i nasiqe nad sobom i nad drugim.
Qubav napravi vi{e nesre}nih nego sre}nih, i vi{e bede nego radosti.
îm qubav po~iwe da pri~iwava bol, ona od dobrotvora postaje krvnik.
50
@ena u koju smo zaqubqeni prestaje biti za nas obi~no qudsko bi}e, nego ili postane beli an|eo ili crni sotona. Mo`da bi uàsi qubavi bili mawi kada bismo mogli voleti samo one koje bismo hteli.
O qubavi
Qubav za neprijateqa, to je vrlina velika koliko i samo ~astoqubqe.
Zato {to je qubav jedna fatalna i nat~ove~anska sila, qudi su qubavi priznali weno boànsko poreklo. Qubav i smrt, to su jedina dva principa ra{irena na svakom deli}u sveta. Qubav je kao i vladalac, najvi{a kada najve}ma pra{ta.
ôvek se zaqubi gledaju}i ènu, a èna se naj~e{}e zaqubi slu{aju}i ~oveka. Qubav je iskrena jedino ako se nalazi sva u predmetu koji qubi, a ne u principima koji su izvan qubavi. Sve ostari pa ostari i ose}awe qubavi. 51
UME[NOST POSTOJAWA
Najlu|e qubavi su bile mnogo puta izvorima najvi{ih dela i najlep{e slave. Prava qubav je jedan ceo niz velikih slu~ajeva, ~ak i u ìvotu obi~nog malog ~oveka.
misli
Jovana Du~i}a
Ni{ta ne upropasti qubav koliko ~ovekova preterana dobrota.
Gde je mnogo qubavi, tu je malo ~ednosti; a mo`da i obratno, mnogo ~ednosti zna~i malo qubavi. Najsre}niji su u qubavi oni koji su izgubili smisao o sebi i svojoj ceni. Treba voleti bez obzira da li smo odmah voqeni u zamenu.
Ne postoji nijedna sre}a koja je u stawu da doma{i radost qubavi. Po{to i za otvorenu qubav kao i za otvorenu mr`wu, treba hrabrosti, zna~i da ~ovekova nesposobnost da nekog voli ili da nekog mrzi, dolazi samo iz kukavi~luka. 52 Duboka qubav je jedna mistika kao i vera.
Ose}awe qubavi po~iwe s roditeqima, nastavqa odmah s otaxbinom, i svr{ava, tek na tre}em mestu, u qubavi za ènu. Mi najja~e volimo one koje poznajemo, i najve}ma cenimo one koje ne poznajemo. Qubav je, po pravilu, jedno ose}awe zlo}e, sujete i egoizma; qubav je strast, a u strasti je ~ovek uvek zao, ako nije i glup i lud.
U qubavi izme|u ~oveka i ène postoji borba spolova, i neprijateqstvo ponekad krvni~ko; a ta borba spolova, to je najve}a dra` qubavi.
O qubavi
Qubav u svima wenim oblicima, to je jedino sveobimno ose}awe, iskqu~ivo, nerazumno, iznad ìvota i iznad smrti.
Nekad je u qubav uno{ena lepota, a zatim vera, dok je danas u qubav, uglavnom, unesena sujeta, zna~i jedna strast najteè ukrotqiva od sviju strasti. Prava qubav za drugog iskqu~ivala bi svaku qubav i obzir prema sebi; jer ina~e qubav ne bi bila po sredi nego sujeta. 53 Da je qubav jedno iskqu~ivo i totalno ose}awe, vidi se po tom {to ~ovek ~esto ubija sebe
UME[NOST POSTOJAWA
Qubav i tuga su nerazdvojni, a nisu nerazdvojni qubav i radost. Qubav je toliko delo ~ovekove ma{te, da se ~ak qubavne nesre}e naro~ito izmi{qaju, kako bi ~ovek zatim mu~io i sebe i druge.
kad nije u stawu da ubije u sebi jednu qubav odve} tegobnu.
misli
Jovana Du~i}a
[to je u na{em du{evnom ìvotu naj~udnije ali i naj~arobnije, to nije ni qubav, koliko qubavna intriga. Kada bi se izme|u ~oveka i ène sve svr{avalo sa da i sa ne, izvesno ne bi bilo vi{e qubavi na svetu.
Qubav je uop{te jedno stradawe romanti~ara, zna~i qudi vrele ma{te, vi{e nego velikog srca. Onog ~asa kad ~ovek zaqubqen oseti da su mu |onovi postali teì od olova, on je pobe|en. Zanimqivo je da se qudi razumeju najboqe sa ènama u koje nisu zaqubqeni.
U qubavi se treba boriti kao stari Skiti na bojnom poqu: beè}i od neprijateqa.
54
Plemenit ~ovek meri u svojoj qubavi koliko on voli drugo lice, a ne koliko je voqen sam.
O qubavi
Prave qubavi zalaze kao sunce posle kakvog prazni~nog i trijumfalnog dana, zahvataju}i celo nebo, i obasjavaju}i celu zemqu: kao da se ta qubav tek ra|a, a ne da zamire. Zaqubqeni nikad ne znaju ni za{to su o~arani, ni za{to su razo~arani, jer zaqubqenici ìve u bolesnom naponu ma{te i potpunoj razuzdanosti nerava. Nema, izvesno, nikakve vrline koja prevazlazi qubav ~oveka prema ~oveku. Znajte da vas qudi ne mogu voleti osim ako veruju da vi sam sebe preterano ne volite. Koliko se dvoje ve}ma vole, utoliko mawe umeju da govore o svojoj qubavi.
55
Qubomora je element mr`we u qubavi, po{to je mr`wa uvek proizvod nekog strahovawa. Qubomora zna~i qubav koja je poludela.
Kao i sve {to ìvi izvan ~oveka i u ~oveku, qubav tako|e ima svoje oboqewe. A to je onda qubomora.
O qubomori
Nema leka qubomori; i najboqi qudi i najve}i mudraci su skloni qubomori, jer je ona stvar temperamenta, a ne stvar uma. 56 Kao glad, ni qubav nema o~iju; ali qubomora nema pameti.
Qubomora je najbrutalniji izraz qubavi fizi~ke; uostalom, samo su seksualci qubomorni, a jedino sentimentalci ne znaju za qubomoru.
Qubomora na pro{lost jeste najsvirepija, jer je to ne{to bespovratno i nemerqivo. Ako smo qubomorni u mladosti, ni starost ne donosi leka. ôvek, uop{te, kad postane qubomoran, poveruje da vidi vi{e nego svi drugi qudi.
O qubomori
Qubomora je jedno merilo kojim se daje dobro izmeriti i ~ovekova pamet, i wegov karakter, i wegovo moralno ose}awe. Qubomora je nesumwivo jedno ose}awe koje je izvor najstra{nijih nepravdi i najprosta~kijih nastupa.
Kod ~oveka je qubomora samo slu~ajna i fizi~ka, a kod ène je qubomora obi~no du{evno stawe.
Qubomoran je ~ovek ne samo bez smisla za moral i pravi~nost, nego i bez po{tovawa za iskrenu qubav, u ime ~ije tobo` diè ruku. 57
Qubomora je jedno stawe potpunog ludila, po{to se u wemu i ~ovek dotle najispravniji okrene protiv svih zakona i religioznog morala i pravnog smisla.
UME[NOST POSTOJAWA
Qubomoran je ~ovek moralni idiot, a qubomorna èna je gora i opasnija od prequbnice.
misli
Jovana Du~i}a
Qubomora je jedna slepa sumwa, nalik na ìvotiwe za koje se zna da ìve bez o~iju. U najvi{em broju slu~ajeva, qubomoran ~ovek, to je onaj koji veruje da je èna ja~a od wega, i da joj on nije dovoqan. Qubomora je jedna forma gluposti.
Qubomora je samo jedan strah, a qubomoran ~ovek je kukavica. ôvek je najmawe qubomoran iz qubavi.
Treba da ~ovek prepusti èni qubomoru; a èna }e postati qubomorna, ~im ~ovek ne bude hteo da sam bude qubomoran.
Qubomoran je onaj koji ho}e da bude voqen vi{e nego {to sam voli.
58
Qubomoran ~ovek ìvi u ku}i sa duhovima i vampirima, u {umi ìvi sa a`dajama, na vodi, i kad je mirna, ìvi u olujama.
Kad bi qubomora trajala celog ìvota ~ovekovog, taj bi ìvot morao trajati vrlo kratko. Qubomora, prelaze}i u privi|ewa, napravi ~ove~ji duh himeri~nim, sumwalom i ~ovekomrscem.
O qubomori
Ako je èna qubomorna, ona to nije toliko zbog straha da ne izgubi ~oveka kojeg voli, po{to veruje da }e uvek jo{ nekog voleti, nego je qubomorna od straha da joj ga ne bude otela neka druga èna. Qubomora postoji i gde nema qubavi.
Qubomoran ~ovek postaje opakim, i najzad opasnim.
Qubomorni bi qudi trebali i sami da razumeju da oni ìve u moralnoj poreme}enosti, po{to, stvarno, qubomora zna~i pre mr`wu nego qubav. Qubomoran ~ovek obi~no nije plemenit, po{to sve prebrojava i premerava kod drugog lica pre nego kod samog sebe; i uvek veruje da je sve preplatio, i da je u svemu prevaren. 59 Um qubomornog lica sve vidi bez proporcija a zakon proporcije jeste glavni zakon misli.
UME[NOST POSTOJAWA
Po{to je tako qubomora proizvod strasti a ne razuma, strast je stoga jedino merilo sviju stvari u qubomori.
misli
Jovana Du~i}a
Qubomoran ~ovek nikad nema sre}e u qubavi; a naj~e{}e se smatra nesre}nim i kad ima najvi{e uspeha.
60
Brak se naj~e{}e sastoji od jednog laòva i jednog nasilnika.
O braku
Postoje dva mogu}a braka: jedan za mlade i za mladost, i drugi za stare i za starost. Prvi da se podeli sre}a i obest, a drugi da se podeli nesre}a i bolest. Pametan se ~ovek oèni na vreme. U mladosti je brak stvar qubavi i spola, a u starosti je stvar slabosti i straha od samo}e. Mlad mu` jo{ ima prava da veruje da }e sa~uvati svoju ènu i kad je mla|a od wega, ali je starac siguran da mladu ènu ne}e sa~uvati. 61 U braku ima trgovine.
UME[NOST POSTOJAWA
Obziri prema svemu drugom osim prema qubavi postoje u brakovima, kad se ti~e bar sedamdeset odsto obi~nog sveta.
misli
Jovana Du~i}a
Kada bi se ~ovek i èna uzimali samo iz qubavi, wihovi bi brakovi naj~e{}e bili fantasti~ni; a kad bi se i u braku qubav izme|u wih dvoje odraàvala vi{e srcem nego obi~nom navikom, rezignacijom i koristoqubqem, onda bi najvi{i broj brakova postao himeri~nim, bez veze sa stvarno{}u ìvota, i najzad o~ajnim. Qubavi su nakra}eg veka ba{ u samom braku.
ôvek i èna su ~e{}e u braku ortaci nego qubavnici.
62
Plemenite stvari ne stare nego samo promene izgled, ~esto ~ak i na lep{e. Lepota ima sve sezone kao i priroda, ali nema sezonu propasti, kao {to je nema ni priroda.
Um i lepota se samo mewaju, ali s vremenom ne propadaju.
O lepoti
Osim lepog na gr~ki na~in, postoji i bizarno kao lepo, i sna`no kao lepo, i primitivno kao lepo, i divqa~ko kao lepo, ~ak i prosta~ko kao lepo. Ali apsolutno lepo, to je samo ono gr~ko, i definisano; lepota u harmoniji, takva je bila aksioma celog gr~kog ìvota, pa i wihove umetnosti. 63
Lepota i boànstvo se ne daju izraziti re~ima; poku{ajte to pa }ete videti koliko je veliko siroma{tvo qudskog govora.
UME[NOST POSTOJAWA
Ima jedna postupnost u ostvarivawu qudskih lepota, koja od po~etka ~ovekove istorije ide ravnomerno i logi~no, ~ak i onda kad izgleda da je sav istorijski progres samo jedan niz bu~nih revolucija.
Tuma~ewa lepote, nisu u~inila drugo nego da se ukusi niveli{u, i da qudi po|u za jednom op{tom formulom lepote vi{e nego za svojim sopstvenim ose}awem; vi{e za tu|im re~ima, nego za svojim o~ima.
misli
Jovana Du~i}a
64
Treba verovati da nije ni{ta stvoreno, ili tek da je svet ju~e za~et, pa hteti i sam stvarati. Za duhove koji su svetlili me|u qudima, skoro nikad nije bilo sumraka. Genije, koji je lepota vi{a i od mladosti, nema svojih godina.
O stvarala{tvu
Pravi tvorac ide za instinktom, a ne za programom; i uzimaju}i novi pravac, on se i ne pita da li se i koliko odale~io od starog utapkanog druma. Ovakav tvorac nema namera nego samo potreba; jer je on pre jedan nov instinkt nego i{ta drugo. Najmawe je starost smetala qudskom geniju u wegovom stvarawu; zato se starosti ne moraju pla{iti daroviti qudi, nego samo nedaroviti pla{qivci. 65
UME[NOST POSTOJAWA
Ne vredi broj godina druk~ije nego samo u odnosu s ~ovekovim stvarawem.
misli
Jovana Du~i}a
Nesre}na je starost jedino kad ~ovek i samog sebe preìvi; a to je kad vi{e ne stvara, niti vi{e u~estvuje u ìvotu. Odista, imaju smao dva tvorca u svemiru: Bog i pesnik. Prvi sve po~ne, a drugi sve zavr{i. Samo pesnik stvara, jer samo on misli da bi izmislio.
îm je primitivan ~ovek po~eo da stvara, on je dobio ideju o stvarawu; a vide}i sebe kao tvorca jedne stvari, on je traìo da pozna i tvorca svih drugih stvari, pitaju}i se otkud i sve drugo oko wega.
Religija i bol, to su dva izvora stvarawa, i dve lepote koje nikad ne mewaju svoju snagu nad qudima. Nema velikog stvarawa bez velikog bola. Spol je mu~ewe iz kojega izbija stvarala~ka iskra.
66
Umetnost se ne daje objasniti nego samo osetiti, u tome je ona superiornija od svih tvorevina qudskog genija. Umetnost je najiskqu~ivija tvorevina qudskog genija, po{to za wu nijedna definicija nije dobra ni dovoqno ta~na.
O umetnosti
Svi su qudi sposobni bar za jednu od mnogih grana nauke, ali su za umetnost sposobni samo izabrani duhovi i naro~iti senzibiliteti. Pesnik je ~ovek ve~ite mladosti.
Ako je koji pesnik bio odve} lakom na slavu me|u qudima, to odista nije bio veliki pesnik, ni uop{te pravi pesnik. Za nauku je ~ovek deo sveta, a za pesnika je svet deo ~oveka. 67
UME[NOST POSTOJAWA
Za pesnika sve je lepo, ali i sve ta{to. Sve je najlep{e {to je stvoreno, ali sve je i ja~e od ~oveka. Zato su svi pesnici tu`ni po svojoj filozofiji. Jedini koji tuma~i, to je pesnik koji svemu traì krajwi smisao, i koji ose}a doga|aje oko sebe u winom bar jednom mo`da i jedinom odnosu; u odnosu prema ~oveku. Nauka o svetu misli, a pesnik o svetu ose}a.
Pesnik stvara samo u qubavi i samo kad izgubi pamet na|e velike puteve strasti i sna, iz kojih u wega sve poti~e.
misli
Jovana Du~i}a
Tajna pesnikovog stvarawa isto je tako duboka i neobja{wiva kao i tajna boànskog stvarawa.
68
Ima, dakle, u svakom umetni~kom delu ne{to apsolutno i op{te, i ne{to relativno i li~no; u prvom mi idemo za onim {to smo nau~ili, a u drugom za onim {to smo sami osetili.
ôvek nije pesnik zato {to stvara delo. On je samo vi{i od drugih qudi zato {to je jedini on wihova esencija; a govori kroz pesme, jer se sve veliko me|u qudima izrazilo pevawem.
Pesnici su jedini qudi koji gledaju na stvarnost pomi~u}i je uvek do wenih krajwih granica usavr{ewa. Pesnik misli podsvesno; on je jedini sasvim intuitivan, i nije izmislica kad se kaè kako on ima jedno ~ulo vi{e nego drugi qudi.
Pesnik je svagda i nepomirqivo idealist, jer sve gleda kroz ideal, to jest kroz prizmu savr{enstva.
O umetnosti
Pesnik je tuma~ boànstva, jer je boànstvo slika ~ovekovog ideala. Pesnik je religiozan, jer su pesnici i izmislili religiju. Pesnik bezboàn ne da se ni zamisliti.
Pesnik koji bi bio kukavica, ne da se ni zamisliti. Za umetni~ku lepotu ne treba nikakvo ogledalo, niti nikakav tuma~. 69
Ideja o boànstvu javila se, izvesno, u svojoj ~istoti i veli~ini samo kroz umetnost.
UME[NOST POSTOJAWA
Ne da se zamisliti istinski umetnik koji nije duboko ~astan ~ovek. Po{tewe umitnikovo je jedna glavna osnova wegovog dela. Kad jedan pesnik postane odista velik, on postane filozof; a ~im jedan filozof postane odista velik, on postane pesnik.
misli
Jovana Du~i}a
Pred delima velikih majstora svi qudi imaju iste utiske, bar za sve krupne odlike, a razlikuju se naj~e{}e samo u detaqima.
Pravi velikani nisu imali svoje herolde i truba~e da ih objavquju, niti su sami tuma~ili svoje programe i svoje umetni~ke namere. Nov umetnik, to je ~ovek koji unese nekolike nove emocije ili naro~ito samo pojedina~ne nove forme. Ni{ta vi{e. Ima novih umetnika, ali nema novih umetnosti.
Pristalice raznih {kola jesu u~enici a nisu sami novatori, jer je nov samo onaj umetnik koji je izraz samog sebe, nezavisno od svojih prethodnika, ali i od svojih savremenika. 70
Istinski personalan pesnik; to je samo pesnik duboko du{evan.
Umetnost se nikada nije mogla odvojiti od misije da bude afirmacija boànskog u ~oveku; i umetnost je uvek bila glavna veza izme|u neba i zemqe. Nema umetnosti bez lepote, niti se umetnost i lepota smeju odvajati; jer je to onda samo ve{tina i virtuoznost, a ne umetnost.
êsto je u istoriji postojao nesporazum izme|u umetnika i wihovih savremenika; a to je onda kada su umetnici bili vi{i nego wihovo dru{tvo, ili kada je wihovo dru{tvo stajalo kulturno i moralno vi{e nego wegovi umetnici. Ipak, nikad nije bilo nesporazuma izme|u najboqih umetnika i najpametnijih wihovih savremenika.
Najlep{a pesma jednog pesnika ima uvek izgled molitve; i najlep{a slika jednog slikara ima izgled ikone.
O umetnosti
Ko se vaspitavao na duhovima stare umetnosti i literature, ne treba da se boji da }e wegov ukus ikada zastareti. Ko je mnogo polagao na modernizam, pro{ao je i sam sa modom.
Pesnikovo je delo uvek kao jedno usamqeno ostrvo, koje izgleda da ima svoje sopstveno nebo i sopstveno sunce, na ~ijem osvetqewu zra~i wegova sopstvena lepota. 71
UME[NOST POSTOJAWA
[to jednu pesmu sa~uva i napravi ve~nom, to je wen intimni ton, intimna ideja o qubavi i sudbini, koje su u osnovi nemerqive i op{te.
Najve}i je pesnik onaj koji je imao najvi{e du{e, a ne najvi{e duha. Du{a je individualna, a duh je univerzalan.
misli
Jovana Du~i}a
Nema velikog kwièvnog dela koje nije poniklo iz bola.
Naro~ito bol, iskreno izraèn, sa~uva pesmu sveù kroz vekove; jer su sre}e razli~ne, ali su bolovi uvek isti. Pesni~ko delo, ukoliko je dubqe, utoliko je prostije; a ukoliko je prostije, utoliko se mawe o wemu moè govoriti.
Liri~ar }e postati velikim pesnikom samo onda kad bude kazao velike istine o trima najve}im i najfatalnijim motivima ìvota i umetnosti: o Bogu, o Qubavi i o Smrti. Najboqi je onaj pisac, koji misli da bi svako svoje delo trebao da iznova napi{e.
Treba sve dozvoliti mladom pesniku osim da nema talenta.
72
Svaki veliki pisac i artist treba da ima svoje centralno delo, koje predstavqa esenciju celog wegovog talenta. Umetni~ko stvarawe predstavqa jedan nenadma{an izvor sre}e ~ovekove, jer pravi umetnik ne moè nikad biti potpuno nesre}an. Neosporno, malo ih je pravih me|u tolikim umetnicima.
Nema pravih pesnika koje svet nije osetio ~im su do{li na videlo; niti ima velikih talenata koji ostanu u senci, zna~i nerazumqivi ~ak i najumnijim wihovim savremenicima.
O umetnosti
Za stvarawe treba puno snage i puno krvi, jer je umetnost stvar krvi i spola koliko i duha i glave.
Mikelan|elo je izvajao svog Davida iz jednog velikog komada mramora, koji je pre toga bio pokvario neki neznalica.
Kod najboqih duhova, umetni~ko stvarawe je bilo u najbliòj vezi sa svakodnevnim ìvotom. 73
Umetnici su zakovani za svoju sopstvenu prirodu i zato vrlo iskqu~ivi.
Nije mogu}e ni{ta tuma~iti {to se tuma~ewem ne daje prepraviti ili popraviti.
O pesnicima se mogu re}i samo obi~ne stvari. Ili samo neobi~ne zablude; zato ko o wima ne kaè ovo prvo, u opasnosti je da kaè samo ovo drugo. Umetnost se u~i od umetnika, a ne od kriti~ara, koji uvek isti~e sebe vi{e nego umetnika. Kriti~ar je jedno potpuno strano lice u stvarima gde prestaje kolektivni, a po~iwe individualni ukus i su|ewe.
O kriti~arima
74
Kriti~ar stvarno nije ni{ta drugo, ni vi{e, nego jedan prefiwen ~italac, koji zapisuje svoje impresije, i koji ima sujetu da ih objavquje.
Kriti~ar treba da pi{e samo o dobrim umetnicima i dobrim delima; a on je koristan samo kad hvali. Kriti~ara mrze podjednako i r|avi i dobri umetnici. R|avi pisci se boje wegovog znawa, a dobri pisci se ne boje wegove pameti, nego wegovog zlog jezika. Posao kriti~ara je neblagorodan, i nije ~udo ako izaziva zlu krv kada ho}e da bude nasilan.
O kriti~arima
Kriti~ar vi{e govori o sebi, nego ma koji drugi pisac. Kwiga kritika i studija umetni~kih, to je uvek biografija jedne sujete. Kriti~ar ne govori svagda da presudi kao sudija, nego da optuì kao dràvni tuìlac, ili da odbrani kao slavni advokat. 75
Ne postoji u umetni~kom su|ewu eksperiment ni princip, nego ose}awe i kapris, niti se sudi do kraja metodom i pame}u, nego temperamentom koji nije ni metodi~an ni pametan. Zato je kritika nepotrebna.
Kriti~ari bi bili potrebni samo kada bi u kwièvnosti plevili i ra{~i{}avali.
UME[NOST POSTOJAWA
Kriti~ar bi trebalo da ima istu mo} asocijacija, i isto toliko visok emotivan ìvot kakav imaju i pesnici, pa tek tad da imadne hrabrosti da veruje kako je tog pesnika dovoqno i pravilno osetio.
Kriti~ar sve vidi vezano za jedan vek, jednu generaciju, za ànr, za {kolu, za princip. On je toliko zauzet klasifikacijom takvih slu~ajnih fakata, da mu i najlep{i kvaliteti jedne li~nosti ispadnu iz vida.
misli
Jovana Du~i}a
Pesnik je uvek interesantniji i neosporno bogatiji od svakog kriti~ara, ~ak i kad je taj kriti~ar najve}i kwièvni filozof. Naj~e{}e o jednom piscu druk~ije misle sami tvorci, a druk~ije misle kriti~ari. Kriti~ar koji napada i pisce od talenta, to je klevetnik, kao la`ni svedok pred sudom.
Kad ma koji ~ovek govori o samom sebi, onda to moè jo{ ta~no; ali kad ~ovek tuma~i drugog, tu vi{e ne moè biti govora o ta~nosti, jer onda sve gledamo ili kroz svoju prirodu, ili samo kroz tu|e principe. A to je skoro redovno slu~aj kod kriti~ara.
76
Kriti~ar je, po principu, ili novator ili konzervativac; a ako pisac kojeg ocewuje ne bude ~ovek wegovih ideja, ili bar ~ovek we-
Niko nije toliko poùdan da izgleda naro~ito u~en i samostalan u mi{qewima, koliko kriti~ar; a to uvek pada na {tetu pisaca koje ocewuje, i koji ponekad predstavqaju ~ak pravi kapital jedne kwièvnosti.
govog kruga, moè da za to skupo plati takvu slu~ajnost.
O kriti~arima
77
Mr`wa, kao ose}awe podsvesno i nesvesno, izazvano strahom, koji je naj~e{}e zabluda, uvek je i ose}awe glupo. ôvek odista hrabar ne mrzi nego prezire, u ose}awu mr`we ima unièwa za nas same, a u prezirawu ima ponosa i uverewa da smo boqi i vi{i od onog koga preziremo, i da moèmo bez wega, i da smemo protiv wega. Pravi vi{i ~ovek ne mrzi ~ak ni onog koga se boji. Mr`wa je, kao i guba, bolest ubogih. Qudi mogu da nesebi~no vole, ali retko nesebi~no mrze.
Svaka mr`wa je strah ili zavist.
O mr`wi
78
Najbedniji je ~ovek koji ìvi u mr`wama na druge qude; taj se prvi ise~e noèvima koje je sam izo{trio. Na{e mr`we {kode nama vi{e nego na{em protivniku. Mudrac nema mr`we.
O mr`wi
Ako vam je neko u~inio zlo, sa~uvajte se da ga ne omrznete, jer }e vas mr`wa stati jo{ jednog novog gubitka i novog nespokojstva, i od neprijateqa trenutnog i slu~ajnog moète napraviti zlotvora stalnog i ube|enog. Od svega {to je ~ovek posejao, ni{ta nije ra|alo brè nego mr`wa. Mr`we rastu kao proletwe vode. [to je najàlosnije, qudi se fanatizuju u mr`wi, ali se ne fanatizuju u qubavi.
Mr`wa i qubav su u jednom pogledu nedeqive: ~ovek nikad ne mrzi drugoga nego iz qubavi prema samom sebi, a ~esto se doga|a i obrnuto. Mr`wa je stvar nepotpunog uma, koliko i nepotpune glave. 79
UME[NOST POSTOJAWA
Qubav nema svog izvora ni svog razloga, a mr`wa dolazi iz izvora koji su skoro uvek potpuno jasni. Niko ne mrzi koliko rob.
Dovoqno bi bilo mr`we klasifikovati, i videlo bi se koliko u wima ima nerazumnog i slu~ajnog.
misli
Jovana Du~i}a
Mr`wa zaslepquje i najotmenijeg, tako da ovaj obnevidi za sve vrline koje bi mogao imati wegov protivnik; a ovo zna~i unièwe koliko za srce toliko i za razum onog koji mrzi. Mr`wa, dakle, najpre poga|a onog koji je nosi.
Mr`wa je sama po sebi ose}awe nisko i ru`no, zato ~ovek ponosit ne moè da nosi mr`wu, kao {to ne bi nosio na le|ima xak |ubreta.
ôvek ne mrzi drugog ~oveka nego samo ako ga se boji, i zato mr`wa i strah idu naporedo.
80
Te{ko se odbraniti da ponekog ne mrzimo, i onda kad nam se ~ini da se nikog na svetu ne bojimo.
Kako upla{en ~ovek veruje da je sam sebi nedovoqan, on u strahu i mr`wi po~ini prestupe ili zlo~ine koje ina~e ne bi po~inio da nije mrzeo. Qudi mrze ne samo onog koji je od wih boqi ili gori, nego jo{ vi{e, onog koji je od wih druk~iji: {to zna~i da mr`wa nema kraja.
Mr`wa raste ukoliko vi{e raste strah iz kojeg je ponikla.
O mr`wi
Mrzeti, to, dakle, zna~i osamiti se, i iskqu~iti iz svega, i odvojiti od sva~eg op{teg.
ôvek koji mrzi qude, mrzi i istinu; i obratno: ko mrzi istinu, taj je neminovno i ~ovekomrzac. ôvekomrzac se najpre pokaè time {to veruje da je uvek on jedini koji ima pravo. 81
Pogledajte koje ste qude u svom ìvotu mrzeli, i vi }ete videti da nikog niste mrzeli zbog wegovih vrlina ili wegovih mana, nego najvi{e zato {to je bio druk~ije izgra|en negoli vi ili va{i najbliì.
Zavist ~oveka prema ~oveku prevazilazi sve druge poroke qudskog karaktera. Qubomora prema èni izgleda istog porekla kao i zavist prema ~oveku. Velikodu{nost ne treba gledati u odnosu prema nesre}nim i bednim, nego prema sre}nim i ja~im od sebe.
Zavist je uro|ena svakom ~oveku, makar to jedni krili, a drugi u sebi suzbijali.
O zavisti
Ni{ta se teè ne pra{ta qudima nego ba{ ono po ~emu su oni najboqi: velike sre}e ili velike ve{tine. 82
Bogata{i àle samo {to nemaju vi{e zlata, ali qudi od talenta su nesre}ni i otrovani i kada neko ima vi{e priznawa nego oni.
Superiornost jednog ~oveka, ma koje vrste ona bila, ne ti~e se samo onog koji je wome obdaren, nego se ti~e i svakog drugog ~oveka koji s wim dolazi u dodir. Zato ona vre|a ili sujetu, ili interes, ili ideju o sebi svih qudi iz wegove okoline. ôvek je netrpeqiv prema svemu {to ga li~no prema{a.
O zavisti
Retko je koja slava, bilo kakvog vojskovo|e bilo kakvog pisca, ostala da se u svakom veku ne na|e veliki broj wih koji su je osumwi~avali ili ~ak uprqali. Svi su veliki qudi i za ìvota krvavo platili svoju slavu. Svakako, i jeste te{ko svesrdno i stalno ceniti nekog koji je duhovno vi{i od nas.
Ono {to obi~ni qudi najmawe pra{taju drugom ~oveku, to nije novac nego talenat.
Ne stradaju najve}ma oni koji su najgori, nego ba{ oni koji su najboqi; i ma koliko da ovo izgleda apsurdno i fatalno, to je neumitni zakon qudskog dru{tva. 83
UME[NOST POSTOJAWA
Najve}i broj qudi pre}utkuju sva priznawa, veruju}i da priznavawem drugome wegove zasluge ili veli~ine krwe puno od samih sebe.
misli
Jovana Du~i}a
Velika je nesre}a {to se drugi qudi upiwu da i najboqe me|u nama uvere kako ih smatraju najgorim, i kako je wihova zasluga ta{ta, a wihovo delo bez vrednosti; ali je jo{ àlosnije {to i najboqi me|u tvorcima ponekad poveruju u takve tu|e re~i brè nego u svoju istinu.
84
Sujeta, koja je jedna krupna i fatalna pogre{ka ~ovekovog karaktera, najnespokojnija je i najaktivnija od qudskih pogre{aka, a moglo bi se re}i i da sujeta leì u centru sviju ~ovekovih mana, dok dru{tvo, uglavnom i pre svega, postoji za sujetu. Qudi su ve}ma vezani me|u sobom wihovim manama nego wihovim vrlinama. Zato je i sujeta jedan od prvih osnova na kojima po~iva dru{tvo.
O sujeti
Sujetan ~ovek, to je onaj koji èli da sebi dadne izgled ba{ onakvog kakav nije. 85
Nikad ~ovek nema toliko ni pameti da ne{to va`no ili dobro kaè drugim qudima, koliko uvek ima na umu da sebe svakom predstavi va`nijim nego {to je u stvari.
Sujeta je ose}awe ènino vi{e nego ~ovekovo.
UME[NOST POSTOJAWA
@ene su uglavnom sujetne na svoju lepotu, mnogo vi{e nego na svoju dobrotu, a naro~ito mnogo vi{e nego na svoju vrlinu. Vi{e nego i spolna strast, sujeta za dopadawem i osvajawem jesu glavni povod propasti mnogih èna.
Ako je ~ovek sujetan to je zato {to i u wemu ima puno ènskosti.
misli
Jovana Du~i}a
Nema nikoga, ni najlep{e ène niti najumnijeg ~oveka, koji ne bi ne{to na sebi preina~ili kada bi to mogli. Sujeta je ve}inom osobina pla{qivog ~oveka po{to pla{qivac ne moè da ìvi nasamo: i to ne samo izoliran u samo}i nego ni izoliran u samoj istini.
86
ôvek ne gre{i nikad u odnosu prema sebi, nego samo u pore|ewu prema onome {to stoji izvan wega. Drugim re~ima: kad se neko izdaje za ono {to nije, on nije sam u to uveren, nego je varalica.
Sujetan ~ovek ne traì da ga cenite nego da mu se divite; on nije, kao ni pla{qivac, nikad u sebi nego uvek van sebe, i zato je sav pot~iwen drugima.
Sujeta umawi velikog ~oveka, a malog ~oveka unakazi.
Sujetan ~ovek je stvarno jedan veliki laòv, bilo u odnosu prema drugim qudima, bilo u odnosu prema samom sebi.
O sujeti
Sujeta je i jedno ose}awe slabih qudi, po{to se oni uvek boje nadmo}nosti, {to bi zna~ilo i da sujeta i malodu{nost idu naporedo. Sujeta stoji ve}ma u vezi sa ~ovekovim karakterom, nego sa ~ovekovim intelektom. Sujetnom ~oveku je Bog oduzeo najve}e dobro: spokojstvo.
Sujetan ~ovek ne moè da izbegne sudbinu ni àlosnog ni sme{nog, ma koliko da nema nijednog ~oveka koji ne ìvi bar u nekoj sujeti i zabludi o samom sebi. Sujetan ~ovek je na svakom mestu jedan tu`ni samotnik.
Sujeta je neosporno jedna forma ludila, po{to je ~esto vladala i celim narodima.
87
Najnesre}niji su u ìvotu tvrdice.
O tvrdi~luku
Tvrdica nije samo tvrd na pari, nego i na lepoj re~i, i na pravednoj pomisli, i na dobrom savetu, i na korisnoj usluzi, zna~i na svemu {to ide na tu|e dobro.
Ni{ta u istoriji jednog dru{tva ili jednog naroda nisu privredili qudi tvrdice, a puno su poru{ili, i naro~ito puno pokvarili. Cicija{tvo nije uzrok nego posledica uro|enog zla u ~oveku. Cicije su nosioci jedne nesre}ne qudske prirode koja je poreme}ena, i koja moè da ide do prestupa i do zlo~ina. 88
Cicija je pre svega poro~an ~ovek, ma u kojem smislu li~nog morala.
Cicija ni{ta stvarno ne voli, i nikog stvarno ne trpi; on je nesrda~an i nepamentan; a kad izgleda i intelektualac koji u ne{to veruje, on je hladni i bezo~ni cerebralac koji je ne{to samo sra~unao i prebrojao. Cicija je, uglavnom, kukavica.
Po poroku cicija{tva poznaje se i sinteti~an slu~aj ne~ijeg karaktera, a ne samo jedna izolirana duhovna pogre{ka.
O tvri~luku
89
Nad svetom leì dosada kao debelo more nad zemqinom korom, toliko je dosada neizmerna na zemqi, da ~ovek uvek traì nekog da ga razonodi. Veliki deo sveta ne traì umetnost da se wome inspiri{e za velike akcije, nego da wom rastera o~ajnu dosadu.
O dosadi
Qudi se ne ène toliko iz qubavi i fizi~ke potrebe, koliko iz crne dosade, ne zato da s nekim podele zadovoqstvo i sre}u, koje se nerado dele, nego da podele dosadu. 90 Jedna porazna stvar za ~ovekov karakter, to je dosada.
Nije svetu draga ni umetnost {to je boànskog porekla i ciqa, nego {to odale~uje od obi~nog qudskog ìvota u kojem se davimo od dosade.
Dosada je do{la od civilizacije; preterano umnoàvawe zabave dovodi do o~ajne presi}enosti i zatim do mra~ne dosade. ôvek se hvali najvi{e onim ~ovekom ili onim gradom koji su mu omogu}ili da brè satre svoje sate i dane, jer su svi dani i sati dosadni. Ko se oslobodio dosade i straha, postao je pitom i plemenit.
O dosadi
Kod mudraca je dosada ~isto duhovna, a kod drugog je ~isto fizi~ka: prvom treba lek duhovni, a drugom posao fizi~ki, da tu dosadu rasteraju. Uglavnom, ukus za novim dolazi iz dosade, i po mr`wi za tu|e delo. Dosada, to zna~i biti samom sebi nedovoqan; to je ose}awe odvojenosti od svakoga i sva~ega, koje postane iskqu~ewem iz ìvota. Dosada ne samo {to ubija ~ovekovu voqu, nego mu izobli~i i karakter i izmeni navike. Nema leka protiv dosade ako se ona jednom nastani u ~oveku kao kod svoje ku}e. Ona izo91
UME[NOST POSTOJAWA
pa~i ~ovekov duh ubijaju}i wegovu veselost i qubav za ìvot.
misli
Jovana Du~i}a
Dosada ne dolazi od presi}enosti i monotonije, nego je dosada jedna obolelost du{e.
Najdubqe su dosade ba{ kod onih qudi koji imaju na~ina da dosadu izbegnu uìvawem i bleskom, zabavqawem i veseqem.
Sa porastom dosade, ~ovek se najzad oseti i da je ceo ìvot stao protiv wega. Stoga ovo ose}awe postane neprijateqem ~ovekovog mira i akcije.
92
@ivot nas u~i da su qudi mnogo mawe r|avi nego {to se misli, ali da su i mnogo glupqi nego {to je mogu}e i uobraziti. Ako ~ovek svojim neprijateqima opra{ta samo wihovu glupost, tim je oprostio najve}i deo wihove zlo}e.
O gluposti
Najve}a je beda {to glupak ne zna da je glup, kao {to ni r|av ne zna koliko je r|av; a svet bi mo`da bio spasen kada bi glupaci znali kakva su nesre}a za ~ove~anstvo. Glupost je nesumwivo u osnovi svakog poroka i zlo~ina. Velika je beda ~ovekova {to ni pamet ni vrlina ne silaze s oca na sina, ali je jo{ ve}a beda {to ni pamet ni vrlina nisu onoliko zarazne koliko glupost i porok. 93
UME[NOST POSTOJAWA
Glupost je u prirodi, i najpametniji ~ovek ne uspe da tome uvek izbegne, ali èna je glupa samo po izuzetku. Na deset qudi ima jedan uman, a na deset èna ima jedna glupa. Glupost je najve}i neprijateq zbliàvawa me|u qudima. Glupak, eto vam gotovog neprijateqa.
Od r|avih se moèmo odbraniti, ali glupak je jedini zlo~inac koji nas unapred obezoruàva.
misli
Jovana Du~i}a
Glupost je neumitni faktor neprijateqstva, jer je izvor svih nesporazuma i zabluda. Glupak ne veruje da uop{te mudrost postoji.
Glupak se naslawa na glupaka, kao slepac na slepca. 94 Glup ~ovek ne moè mirno da saslu{a pametnu re~, jer ga ona o{ine kao bi~ po o~ima.
Glupak se ne odvaja od sebe, kao ni r|av ~ovek.
Glup ~ovek smatra pametnog ~oveka kao svoju karikaturu. Najve}i nemoral, to je glupost.
O gluposti
Glupaci nisu dobri qudi, i ne treba sebi o wima praviti mnogo iluzija.
Vi{e bede dolazi od gluposti, koja je izvor nesporazuma, nego od sveg uro|enog zla na svetu. Glupost je zaraznija od svih bolesti. Zadovoqstvo glupaka i vetrogowa pove}ava jo{ ve}ma gor~inu ìvota onih koji stvarima ìvota daju preteranu cenu.
[to glupake najve}ma zamara, to je da prave duhovni napor; zato je uman ~ovek za wih samo donosilac patwe.
Mali ~ovek ìvi u svojoj gluposti bezbri`no i spokojno, kao svilen crv, u svojoj sjajnoj ~auri.
Kao {to ima qudi glupih duhovno, ima ih i glupih moralno. Ovo su najopasniji qudi i najmra~niji glupaci. 95
UME[NOST POSTOJAWA
Kukavica i glupak imaju to zajedni~ko {to je jedan glup voqom koliko je drugi glup pame}u. Glupaci su po pravilu lukavi, a umni su po pravilu naivni i lakoverni. Niko nema prava da bude o~ajnik; o~ajawe nije nikakvo uverewe, nego samo fizi~ka nemo}, bolest ili naj~e{}e glupost.
misli
Jovana Du~i}a
96
Kad bi ~ovek bio iskren prema sebi, ne bi nikada mogao biti ni laàn prema drugom.
O po{tewu
Ima jedna neosporna istina: ako se i najpametniji ~ovek ~esto prevari, po{ten se ~ovek nikad ne prevari.
Po{tewe je jedno veliko oko i veliko uho, uvek otvoreni i budni u ~oveku.
Po{tewu se u~e bogata{i od siromaha, jer se samo na siromahu moè da vidi kako po{tewe i sre}a stoje nezavisno od zlata. Bez po{tewa ne moè biti mudrost, koja se sastoji od istina. 97
Moral nije u glavi, nego u krvi i u stomaku, kao stvar organska.
Qubav i moral nisu ro|eni zajedno, niti se voze istim kolima; jedno je stvar bo`ja, a drugo je pronalazak ~ovekov. Bogata{ je plemenit iz sujete i iz straha, a siromah je dobar iz pobo`nosti i iz ~astoqubqa. Fizi~ki moral obi~no nije u prirodi ni u ukusu èninom koliko u ukusu ~ovekovom.
O moralu
Moral je nasiqe, naro~ito moral seksualni; a kad nije, onda je hipokrizija.
98
Moral je za ~oveka stvar idejna, a za ènu esteti~ka.
Svet je moralan iz mnogo razloga, a nemoralan je samo iz jednog razloga.
O moralu
Moralna snaga ~ovekova ne zavisi od fizi~ke snage, i to je najve}a na{a sre}a.
Ni godine ni kilogrami ne zna~e ni{ta za ~ovekovu duhovnu i moralnu snagu, a ona se jedina moè uzimati u obzir. Samo onaj koji ìvi za vrline, zadobija kroz sva doba i uìvawa i prijateqe.
ôveku ~istom po duhu ne padaju uop{te nedostojne stvari na pamet, kao da one i ne postoje, i kao da stvarno nisu mnogobrojnije od dobrih i ~istih; jer put ~asti je uvek samo jedan, i uvek vrlo kratak.
U~initi sebi dobro sa {to mawe zla za drugog ovo je, prema op{tem ose}awu u ogor~enoj qudskoj utakmici, ve} dovoqan ideal o dobru. 99
Novac i slava, to su dve najkobnije pohlepe; za novac se srqa u sramotu, a za slavom se srqa u sme{no.
Netrpeqivost mladosti prema starosti je prvi znak moralnog bezumqa kod jedne generacije.
UME[NOST POSTOJAWA
Ose}awe gospodstvenosti je vezano za darovitost i snagu moralnu ili duhovnu.
misli
Jovana Du~i}a
Dobro zajedni~ko i mir op{ti, to su ipak na{i najve}i motivi i najvi{a privi|ewa. ôvek odista moralno zdrav, mora biti odista moralno osetqiv.
Amoralna li~nost je slepa i gluva kao pe}inska riba.
100
Lukavstvo nije izvor nikakve ideje o ìvotu, a naivnost sama po sebi uvek predstavqa izvesnu ideju o stvarnosti, makar obi~no idealiziranu, i obi~no napravqenu prema ne~ijem sopstvenom duhu, naro~ito izvesnom temperamentu. Naivni su oni qudi koji o ìvotu imaju bar svoju iluziju, a lukavi su, naprotiv, osu|eni da uvek izobli~avaju i degradiraju pravu istinu.
Samo su glupaci lukavi, a samo inteligentni qudi mogu biti naivni.
O naivnosti i lukavstvu
Naivnost je suvi{ak zdravqa i snage, a lukavstvo je, naprotiv, perverzija, i strah od qudi i od ìvota. 101
Naivnost, to je mladost srca, ~ak i kad je ~ovek u svojim poznim godinama.
UME[NOST POSTOJAWA
Naivnost zna~i ulep{avati sve oko sebe. To je san u kojem je sve lep{e nego u istini. Naivnost je, dakle, osobina lepih du{a. Najdarovitiji qudi su obi~no i naivni qudi.
misli
Jovana Du~i}a
102
Prijateqstvo se zove qubav izme|u ~oveka i ~oveka. Gde ima straha, nema prijateqa. Qubav nekog ~oveka za wegove prijateqe, jeste i najsigurnije merilo za hiqadu drugih wegovih ose}awa.
O prijateqstvu
Izvesno je da je delikatnost najsigurniji na~in kojim se prijateqstva postiù, a naro~ito i da se ona vremenom odrè. ôveka najiskrenije volimo kada ga volimo zajedno sa wegovim nedostacima, ~ak kad ga volimo ba{ zbog wegovih nedostataka. 103
Prijateqstva se najvi{e kvare me|usobnim iznalaèwima razlika i raznih krajnosti.
UME[NOST POSTOJAWA
Ne treba prijateqa ceniti po pravdi, nego po srcu.
Obi~ni qudi ne ìve me|u sobom na bazi prijateqstva nego na bazi kompromisa.
misli
Jovana Du~i}a
Samo ~ovek bez qubavi izmislio je onu poznatu re~ da treba voleti ve}ma istinu nego prijateqa. Najve}ma se vole oni qudi koji imaju iste vrline, a najve}ma se mrze oni koji imaju iste mane. Najmawe ostare prijateqstva koja ne zamaraju, i neprijateqstva koja ne ko{taju truda ili novca. 104 U stvarima prijateqstva, presudniji je ukus negoli i novac i u~enost. Prijateqstvo se zadobija pa`wom ve}ma nego ikakvim herojskim dokazima. Pravo prijateqstvo, ono koje ide do heroizma, postoji samo me|u mladim qudima.
Ko prijateqa tuma~i i analizira, taj ga ne voli.
Najve}a je nesre}a kad ~ovek mora staviti na probu svoje prijateqe. Neprijateqi, to su ~esto samo na{i preru{eni prijateqi, koje od nas deli samo kakav nesporazum ili predrasuda.
O prijateqstvu
Poku{ajte i vi u ìvotu da svog neprijateqa napravite svojim prijateqem, i vide}ete kako od neprijateqstva do prijateqstva nema ni koraka.
La`ni prijateq, to je najgori i najopasniji ~ovek u na{oj okolini. Koliko god je ~esto lako od neprijateqa napraviti vernog druga, od la`nog prijateqa je nemogu}e ikad napraviti iskrenog prijateqa.
Ima qudi koji nisu imali ni{ta drugo nego ugledne prijateqe, i kojima je to za ìvot bilo dovoqno. Podeqena nesre}a je za polovinu mawa.
Nema prijateqstva bez srodnosti me|u du{ama. 105
Veliki uslov prijateqstva, to je ne traìti blagodarnost za u~iwene usluge.
UME[NOST POSTOJAWA
Mi nemamo sre}u da sebi biramo ni neprijateqa ni prijateqa. Neprijateqi nas sami prona|u i prvi napadnu, a prijateqi uvek do|u slu~ajno. Najboqi prijateqi, to su oni u ~ijem dru{tvu moèmo da }utimo a da se ipak ose}amo dobro kao i da se najsrda~nije razgovaramo. Prijateqstvo traè veseli i dobri qudi, a r|avi qudi i razbojnici (oni iz {ume, i oni iz salona), traè samo jatake i ortake.
misli
Jovana Du~i}a
Topao pogled i qubak osmeh na{ih poznanika, usre}ava i ohrabruje vi{e nego materijalna pomo}.
Nikad nas ni novac ne usre}i, koliko nas usre}i obi~na qubaznost drugih qudi.
R|avih qudi ima uvek vi{e nego {to se misli, a pravih prijateqa je uvek mawe nego {to i sami verujemo. 106
R|avi qudi beè od prijateqa, jer, po instinktu, beè od istine; a prijateqstvo je jedna krupna istina, zato {to je gola iskrenost.
Velika nesre}a ~ovekova jeste {to ìvot po~iwe mlado{}u, a svr{ava staro{}u; jer bi ìvot bio neizmerno savr{eniji da, naprotiv, po~iwe staro{}u, a svr{ava mlado{}u.
Samo je mladost stvarala~ka, ma u kojim godinama, ako ~ovek jo{ stvara, on je mladi}.
Mladim qudima je te{ko biti sre}an i zasi}en, jer je wihov ìvot preterano bogatiji u èqama nego u sredstvima.
O mladosti i starosti
Mladost i qubav, to je sve {to ima ìvot. To su dve nerazlu~ne sre}e koje posle sebe ostave pusto{ i pomr~inu. Mladi ne znaju {ta imaju i zato potcewuju ìvot. Ne znamo da smo mladi kad smo mladi. 107
UME[NOST POSTOJAWA
Mi saznamo {ta je mladost tek onda kad nas je napustila. Svaki dodir mladih jeste na osnovi ~ulnoj, i onda kad im najmawe tako izgleda. Mladost ima sve svoje zakone u krvi.
misli
Jovana Du~i}a
Nema nijednog ostarelog kraqa koji ne bi pristao da bude obi~an mlad poru~nik.
S godinama ~ovek izgubi o~i i to je zlo; ali zatim dobije i drugi vid za sve stvari, a to je jo{ gore. Mladost uzima za sre}u sve ono {to starost smatra sujetom ili ludilom.
Mladost je lepa {to je nerazumna i obesna, i {to ne zagleda u sve pored ~ega pro|e.
ôvek se vremenom naro~ito smawuje prema samom sebi.
108
Niko nije sujetan na svoju mladost, niti se ose}a da je presre}an zato {to je mlad; a svako je, naprotiv, i nesre}an i o~ajan kad je star.
Svaki je okvir uzak, i svaka se reka daje presko~iti. Svaka ideja je prestarela, i svaki je autoritet nasiqe. Svi su qudi suparnici, i sve su nesre}e samo qubavne. Svaki je zakon tiranija, a svaka je utopija ideja. To je mladost. Starost je bolest samo glupih qudi i ru`nih èna. Neko ostari kao zlato i mramor, a neko ostari kao cipela. 109 Starost je odista najru`nija stvar na svetu.
Mladost, to je bogatstvo i kraqevawe; to je ~ar telesne lepote i duhovne sveìne; lepota fizi~ke snage; beskona~nost nadawa; rasko{ u planovima od kojih je svaki ogroman i bezmeran, i od kojih svaki izgleda verovatan i kad je nemogu}.
U starosti niko nije bogat, ni onaj ~iji su podrumi puni zlata.
Samo se u mladosti izda{no i svesrdno dele sre}e i nesre}e, zadovoqstva i porazi.
Mladost ne vidi kobne stvari ìvota, i zato je mladost vi{a nego ìvot.
UME[NOST POSTOJAWA
Za umne qude i za lepe ène ne postoji starost; uman ne sme ostareti, a lepa èna ne moè da ostari. Ko je jednom bio odista mlad, taj ne moè postati odista star, kao {to ~ovek koji je odista pametan, ne moè postati glup.
misli
Jovana Du~i}a
Treba imati mnogo mudrosti, pa znati ostareti bez ru`no}e, bez pakosti i bez tuge tri kobne stvari koje idu zajedno. Tuga starosti je najgor~a tuga qudskog veka. Postojale su na svetu mladost i starost i pre nego {to su qudi svoj ìvot prebroja-
Starost, kao ogledalo, pokaè {ta je ~ovek bio unutra{we celog svog veka, i onda dok je maska mladosti mogla jo{ da prikriva svu nakaznost koja je stajala iza we.
U starosti se pokaù na licu karakter i du{a ~ovekova, kao {to se pokaù reqefi jednog brega tek u zimu kad izgubi {umu i potpuno ogoli.
Mladost je svagda i u svemu jedna neizmerna lepota.
110
Ima ~ak na~in da se nikad ne ostari: mewati zemqe, ène i kwige; ili mewati bar jedno od to troje.
vali, a verovatno da je takav ìvot bio sre}niji.
Nesre}a je sa~ekati stare godine s mladi}kim navikama, za koje se vi{e nema snage, i na koje se vi{e nema prava. ôvek ostari slu{aju}i starce, a razboli se slu{aju}i bolesnike.
U starosti svi qudi izgledaju neprijateqi, jer su ja~i, a sve ène r|ave, jer su ravnodu{ne. Znak starosti, to je kad se nema voqe za {alu, ni snage za smeh. 111 Zdravqe i spol. To je mladost; a dokle god to dvoje traje, nema govora o starosti.
Prvi znak bliske starosti, to je kad ~ovek postane sumwalo.
ôvek koji nije bio u mladosti sr~an i muèvan, u starosti postaje babuskera, naro~ito po svom duhu i po svojoj ru`noj }udi.
UME[NOST POSTOJAWA
Starost ~ovekova odista po~iwe onde gde svr{ava ~ovekovo odu{evqewe. ôvek koji ne moè da zatreperi, odu{evqen za neku ideju ili neku li~nost, star je i mrtav. Ima ovakvih staraca i me|u mladi}ima. Kad je mlad ~ovek zaqubqen, on se smatra u qubavi nepobediv; ali ako ~ovek qubi u pozne dane, ose}a se slab i bedan.
misli
Jovana Du~i}a
ôvek koji voli ène, nikad ne ostari; a ~ovek koji traì dru{tvo mladi}a, nikad ne tuguje.
U mladosti je qubav samo radost i borba, a u poznije dane, bolest propadawa, strah od samo}e, potreba utehe i traèwe nege, makar i u re~ima. U mladosti qubav podiè ~oveka, a u starosti ga uniàva pred samim sobom, vi{e nego pred drugim.
Treba do pedesete misliti na ènu, do {ezdesete na filozofiju, a do sedamdesete na kuhiwu; ali nikad ne misliti na starost i na smrt. 112 Starost je zlo}a vi{e nego dobrota.
Mladost je toliko puna neizvesnosti pred ìvotom, nespokojstva, uzrujanosti, zaslepqenosti i pogre{aka, da bi mnogi qudi lako preàlili mlade godine kada wihova starost ne bi bila skop~ana s drugim bedama. Mo`da ideja o starosti dolazi uvek ve}ma od temperamenta nego od uverewa. Za sujetne qude starost je najsvirepije isku{ewe. Mlad ~ovek isti~e nove ideje, a star ~ovek samo staro iskustvo.
Treba uvek verovati da }emo doìveti godine koje odista èlimo, jer je to jedini na~in da ostarimo bez ogor~ewa na ìvot.
Starac je samac; a ako nije tvorac, on postaje o~ajnikom. Nove ideje dolaze od mladih qudi, a sve predrasude dolaze od staraca.
Ose}awe starosti je za ènu, obratno od ~oveka, jedno ose}awe gorke sramote i duboke bede. 113
UME[NOST POSTOJAWA
Starci su poro~niji nego {to su bili kao mladi qudi; a to zna~i, izme|u ostalog, da je fizi~ka slabost jo{ i izvor poroka. Dve stvari o kojima se pod starost najvi{e govori, to je novac i kuhiwa.
misli
Jovana Du~i}a
Kod mladih je ambicija jedan normalan izraz samouverewa, a kod staraca je sujeta jedna slabost prema sebi i netrpeqivost prema drugom. Veliki qudi nemaju vremena da broje godine koje su pro{le, nego godine koje im jo{ ostaju da ostvare svoje krupne namere. ôvek ostari samo kad ostare sve wegove strasti.
Ako mladi} od dvadeset godina ima morbidnu filozofiju ìvota, i nepotpun instinkt za akciju, onda je on gotov starkeqa. 114 Ako mladi} po~ne da obara pre nego {to je i{ta sam stvorio, i po~iwe da mrzi pre nego
Mladi ne umeju da mere dobre strane starosti, jer nisu kroz wu pro{li; i oni su ~esto odve} o{tri prema starima, jer je mladost istovremeno jedno ludilo, ~ak i jedno besnilo.
{to je i{ta duboko zavoleo, onda je on bliì nevaqalom starcu nego zdravom mladi}u. Istinski mlad ~ovek ho}e uvek da umre za ono {to voli, i nema vremena da mrzi. Ako mladi} ima osobine starca (sujete, mr`we, ogor~ewa, }ud), onda to nije mlad ~ovek, nego star nam}or.
Prvi znak mladosti, to je hteti biti ~uven i slavan; qubqen od èna i oboàvan od qudi. Najgor~a je starost u kojoj je ideja o smrti neprestano u glavi ~ovekovoj. Najve}i broj qudi u starosti misle na smrt sa ve}im razmi{qawem nego {to su u mladosti mislili na ènidbu.
Naro~ito nije mlad ~ovek onaj koji ne voli slavu, makar kakve vrste.
Samo mladi veruju da je ceo ìvot lep i svi qudi dobri. 115
Qudi nas uvek pla{e na{im godinama, i kad smo mladi i kad smo stari; kad smo mladi, da smo nedozreli za na{a dela, a kad smo stari, da smo postali nesposobni za velike namere.
UME[NOST POSTOJAWA
Qudi ose}aju u starosti da ih napu{taju uìvawa i prijateqi; ali to se doga|a i u mladosti ako su qudi lo{e }udi i po du{i nezadovoqni ìvotom.
Ima jedno àlosno doba u na{em ìvotu kad ~ovek ve} oseti da poznaje vi{e mrtvih nego ìvih.
misli
Jovana Du~i}a
Na brodu telesne radove rade mladi i sna`ni, ali na krmi sedi i starac, jer je uvek snaàn umom.
Nesumwivo, starost je nesre}a, ali je to i jedina od svih nesre}a koju svaki ~ovek sam sebi èli, i za koju moli Boga, i zbog koje i radi.
Zdrav ~ovek, i naro~ito mudrac, u {ezdesetoj godini nije starac nego jedva na pragu starosti.
Mudrac ne moè pasti u o~ajawe zbog starosti, jer je mudrac mlad dokle god mudruje, zna~i dokle god misli.
116
Qudi ~esto svoja sopstvena proricawa, vi{e nego i tu|a, uzimaju za gole istine. Prorok je onaj koji nave{tava pobedu dobra nad zlom, pobedu ~istog ideala nad r|avom stvarno{}u, trijumf sre}e nad nesre}om, vezu izme|u neba i zemqe. Pla{qivci nisu obdareni proro~kom mo}i, jer u duhu pla{qivog ~oveka postoji nered.
Svaki je ~ovek prorok, jer po ceo dan prori~e ili sebi ili drugom.
O prorocima
Bez proroka bi svet potonuo u mrak i izgubio put; i zato je Bog stavio u wega jednu toliku snagu kakvu u istoj meri nemaju ni pesnik, ni kraq, ni heroj. Proroci su prvi ukazivali na stvari za koje su heroji ginuli, kojima su pesnici pevali, i za koje su kraqevi stavqali na kocku dràve i narode. 117
UME[NOST POSTOJAWA
Proroci su ve~iti borci za ne{to {to je vi{e od svega onog za {to se bore obi~ni qudi, ili za koje ìve narodi, a to je vi{i zakon. Proroci su bili borci protiv idolatrije i zablude, mra~wa{tva i nazatka, koji su u krvi qudima.
misli
Jovana Du~i}a
Svagda je zemqa dala od sebe znak radosti kada se rodio jedan prorok.
Iako su i pesnici i kraqevi i heroji isti takvi bogoqudi, ipak su proroci bili jedini koji su govorili s Bogom nasamo. Qubav za otaxbinu, kao i qubav za Boga zadahnula je ~esto velike patriote pravom proro~kom inspiracijom, prave}i ih vizionarima.
Proroci nisu mogli postojati a da ne budu i sami istovremeno pesnici.
Ako proroci nisu svagda bili ni glavni tvorci svog u~ewa, ni poslanici bo`ji, oni su uvek bili inkarnacija svoje propovedi.
118
Najbolnije ~ovekovo razo~arewe, to je kad izgubi veru u svoje sopstveno delo.
Mnogi qudi imaju ose}awe da su u ìvotu bili vi{e puta razo~arani nego i o~arani.
O razo~arewu
Ka razo~arewu su skloni qudi prema wihovom temperamentu, a ne prema wihovom intelektu; jer je razo~arewe uvek bliè krvi i ose}awu nego duhu i pameti. Jaki karakteri nisu uop{te skloni razo~arewu; oni ne veruju lako da se mogu prevariti u svojim mi{qewima, niti da ih drugi mogu zavesti, ili nadbiti.
Jedan na~in da se izbegne razo~arewe, to je uzimati qudske sre}e samo za onoliko {to one stvarno zna~e: za igru sudbine, za stvar slu~aja, za ne{to {to leì iznad na{e zasluge. 119
UME[NOST POSTOJAWA
Razo~arewe, najkobnije ose}awe, to je prav put u o~ajawe i u propast. Jedino {to spasava ~oveka od razo~arewa, to zna~i i od o~ajawa, to je opet nemawe straha ni pred qudima ni pred doga|ajima.
misli
Jovana Du~i}a
120
]utawe je najboqi lek protiv nesre}e; ono je i najdostojanstveniji ~ovekov otpor i odmazda sudbini. Re~ je neprijateq zamaha i poleta. Dovoqno je da jednu svoju nameru dvaput nekom izgovorite, pa da ona odmah za polovinu oslabi.
O }utawu
Jedino }utawe moè da prikrije kod ~oveka strasti koje su najnasrtqivije i naj{tetnije: sujetu, lakomost, mrzovoqu, osvetqivost, mizantropiju.
Ima mudrih }utawa koja vrede vi{e nego i najmudrije re~i.
Jedino }utawe moè da sa~uva ~oveka od posledica koje mogu da mu nanesu trenutna i nesmotrena raspoloèwa, i nagle i nepromi{qene impulsije. 121
UME[NOST POSTOJAWA
Nikad ~ovek ne moè da kaè onoliko mudrosti, koliko moè da pre}uti ludosti, ~ak i gluposti.
misli
Jovana Du~i}a
Kad bi svi qudi i ène govorili samo ~etvrtkom, na svetu bi bilo mnogo mawe gluposti i mnogo mawe zla; jer ~ovek drugom ~oveku uvek vi{e {kodi re~ima nego delom.
ôvek koji pusti uvek jedan razmak u vremenu izme|u pitawa koje mu se postavi, i odgovora koji treba da dadne, jedini je koji moè da razmi{qeno kaè {ta ho}e.
Proverite u svom ìvotu da li su vam vi{e dobra donele va{e najblistavije re~i, ili kad ste u izvesnom momentu pribegli }utawu.
U re~ima uvek ima vi{e laì nego istine, i vi{e zlo}e nego qubavi; jer qudi naj~e{}e ne znaju ni sami {ta kaù, ni za{to su ne{to rekli. Re~ dovodi do vi{e nesporazuma, nego {to bi bilo nesporazuma da re~i uop{te ne postoje. Lak{e se izmire qudi zava|eni posle bitke ili neprijatnih dela, nego posle re~i u kojima je bilo uvreda.
122
Ne treba govoriti zlo ni o najgorim qudima.
Re~i sve iskvare, i izvitopere, i upropaste, i profani{u.
Vi{e nam {kode u ìvotu r|avi jezici, nego r|ava srca. Odavno je re~eno da iskrenost ne zna~i re}i sve {to ~ovek misli, nego ne re}i nikad ono {to ne misli; a ~ak su najopasniji qudi koji kaù sve {to im je na srcu i na pameti {to na umu to na drumu. Ima ~esto i vi{e plemenitosti da neke istine pre}utimo, nego da ih otvoreno kaèmo.
O }utawu
123
Skromnost je neprirodno ose}awe, ako je iskreno, a najsavr{enija forma laì, ako je izve{ta~ena.
Skromnost velikih qudi treba da bude u tom da sakriju kao porok ono {to je u wima boànsko.
Skromnost je zato nazvana vrlinom, jer samo skromnost moè da u ~oveku prikrije wegovu superiornost nad drugim ~ovekom; da ukroti zavist okoline, i da ne opomiwe druge na wihovu inferiornost.
O skromnosti
124
Sawalice su bili otkriva~i kontinenata, oslobodioci naroda i svetiteqi svoje crkve. Kod qudi od akcije snaga traje samo dokle traje wihov napor voqe, a kod sawalice snaga wegovog sna traje dokle traje i wegov ìvot. San je druga stvarnost i najve}a stvarnost; jer dana{wi san, to je sutra{wa istina.
Sawalice su karakterom ja~i nego takozvani realisti.
O sawalicama
Sawalica stavqa svoj san iznad ìvota, a sve druge qude ukupno smatra mawim od svoje fikcije. 125
Najve}i problem ~ovekov, to je spokojstvo u ìvotu.
O spokojstvu
Drugim bi}ima je dovoqno da imaju hranu i prebivawe pa da budu spokojna, i ~ak radosna, a jedino ~ovek moè posti}i i sva bogatstva i sve blagodeti, pa da ipak ostane nespokojan.
Sve velike vere i filozofije i{le su za tim da ~oveku najpre uliju u du{u spokojstvo.
126
Samo je istinski duboko ono {to je apsolutno umireno: duboke vode su mirne, i duboke {ume su spokojne, ali ni duboka misao se ne moè zamisliti druk~ije nego mirnom.
Ni{ta ~oveka nije na svetu potpuno zadovoqilo kako bi ga zatim i uspokojilo: vere i filozofije su donele ponekad utehu i ohrabrewe, ali nikad spokojstvo i mirno}u.
Nije bilo nijednog mudraca koji nije govorio kako spokojstvo i mudrost zna~e jedno isto.
O spokojstvu
Sva sre}a leì u ravnoteì izme|u strasti i apatije.
Svi su filozofi verovali da filozofija daje mir, i da biti mudracem zna~i biti sre}nim, po{to je mudrac jedini koji poznaje veli~inu samoodricawa. Samo su uzbu|ewe i strast dva neprijateqa ~ovekovog ìvota, jer oni ìvot zagor~e i skrate. ôvek razdraèn i qut, jeste stvarno lud i glup; jer strast zalu|uje i zaglupquje, oduzimaju}i ~oveku mo} humanosti i mo} spokojnog razmi{qawa. Spokojstvo daje uzvi{eni izgled i qudima i stvarima.
ôvek je nespokojan samo kad je u dru{tvu drugog ~oveka, naro~ito kad je u dru{tvu vi{e qudi zajedno, a skoro nikad kad je sam. Svagda u na{em ìvotu ima neko tre}i koji smeta na{em spokojstvu, kao {to tre}i smeta u braku. 127
Za miran ìvot treba {to mawe qudi i {to mawe re~i.
UME[NOST POSTOJAWA
Neposti`no je spokojstvo druk~ije nego samo udvoje.
misli
Jovana Du~i}a
Sve ~ovekove mane idu za tim da ~oveka obespokoje, a najvi{e wegov neobuzdan jezik.
Makar {to je ~ovek uvek ~eznuo za spokojstvom koliko i za svetlo{}u i vazduhom, ipak je on sam radio najvi{e protiv wega. Spokojstvo se jedino postiè samoodricawem, beàwem od samog sebe, pribegavawem ne~em vi{em nego {to smo mi sami.
Sve su dubine u prirodi mirne i sve duboke stvari u ~oveku: uverewa, vera, herojstvo.
128
ôvek se ne boji samo opasnosti koja postoji, nego jo{ vi{e opasnosti koju sluti; boji se i mogu}eg i nemogu}eg.
ôveku je uro|eno jedno jedino ose}awe, a to je strah od ìvota.
O strahu
Pla{qivci ~ak i ne ostare nego pomru jedva na pragu starosti.
Uznemirewe i strah na zemqi dolaze samo od ne~eg {to ~ovek sluti, a uvek sluti samo ono {to je stra{no. 129
Strah od umnih qudi je u prirodi ~ovekovoj, kao i strah od svega i {to je odve} mo}no i {to nas prema{a.
Pla{qivost je uzrok nebrojenih pogre{aka ~ovekovih, ~esto i samih wegovih zlo~ina.
UME[NOST POSTOJAWA
Koji ~ovek nije osetio strah pred qudima, nije imao ni strah pred ìvotom.
misli
Jovana Du~i}a
ôvek se na ovom svetu boji svega, i velikog i malog, insekta koliko i lava, zlih re~i koliko i zlih bolesti, hladno}e koliko i vru}ine, starosti koliko i sirotiwe. Od svega na svetu ~ovek se najve}ma boji drugog ~oveka. U svakoj ~ovekovoj hrabrosti ima pola straha.
ôvek se najvi{e pla{i onog {to najmawe razume.
Niko ne ume za sebe ta~no proveriti da li je voqen ili omrznut me|u drugim qudima, a zbog toga se i najmudriji ~ovek povede za prvom pretpostavkom, i po|e prvim utiskom straha. Strah zalu|uje i pomu}uje.
130
ôvekov strah od ìvota je toliki da bi od tog straha i umro, kad mu ne bi bio istovremeno isto toliko uro|en i wegov optimizam i voqa za ìvot.
Nikad ne poznavaju}i dovoqno samog sebe, ~ak ~esto ni onoliko koliko poznaje ostale qude, ~ovek se nalazi okruèn nebrojnim strahovawima, po{to usled ovog poveruje da ga uvek wegove opasnosti odista prema{uju. Vi{e na{ih pogre{aka dolazi od straha nego od gluposti. ôvek nema samo smrtni strah od drugih qudi, nego i od istine, ako mu nisu prijatne. Verujem da sve nesre}e ~ovekove dolaze od wegovih lutawa i straha.
O strahu
Najve}a zla urade qudi ne iz qubavi za zlo, nego samo zbog straha od ìvota.
Strah je ina~e, uglavnom, proizvod ~ovekove ma{te koja je uvek jedno bolesno stawe duha.
U neprestanom ma{tawu i strahovawima od svega oko nas, mi doìvimo vi{e nego {to doìvimo u stvarnosti, i to kroz ceo dugi ~ove~ji ìvot. Samo udubqivawem u svoju li~nost, ~ovek uspe da boqe pozna i prirodu drugih qudi, i odmeri svoje odnose prema stvarima, i, najzad, da bar donekle potisne iz sebe na{ uro|eni mra~ni strah od ìvota. 131
UME[NOST POSTOJAWA
Usamqen ~ovek je jedini ~ovek oslobo|en; samo}a je jedino mesto gde se ne strahuje.
[to ~ovek duè vremena ìvi u dru{tvu, on sve vi{e ìvi u strahu. Strahovati, to zna~i umirati po sto puta dnevno. ôvek se napravi kukavicom, samo navikavaju}i se na stalno verovawe o sebi da je od svakog i svega slabiji.
misli
Jovana Du~i}a
Kad se ~ovek odista ne boji ni~eg, onda je i ja~i od sva~eg. Po{to ~ovek ve}ma voli ideju koju ima o sebi, nego {to voli i samog sebe, on stoga ima i strah od pravih istina.
132
Herojstvo i hrabrost nisu jedno isto: hrabrost moè biti bez herojstva, ali herojstvo sadrì u sebi oboje: i hrabrost koja je slepa sila prirode, i ideju koja je sila svesnog i dobrog genija. Hrabrost se ogleda najpre u merama ~ovekovim prema samom sebi. Hrabrost je jedan veliki uslov sre}e; bez hrabrosti se ne moè biti sre}an.
O heroizmu i hrabrosti
ôvek koji nije hrabar ne moè biti ni po{ten, jer za po{tewe su potrebne `rtve kakve kukavica ne ume da podnese; i potrebna je velikodu{nost, koju on ne moè ni razumeti. Potpun ~ovek se ne pla{i ni~eg osim sramote i kukavi{tva. 133
UME[NOST POSTOJAWA
Hrabrost se ne ogleda samo u krupnim pitawima ~asti i opstanka, nego i u vrlo sitnim odnosima, i gde se god traì nesebi~nost i dobrota. ôvek ima vi{e hrabrosti prema drugom, nego prema sebi. Heroizam nije samo jedan slu~aj fizi~ki pred smr}u, nego i duhovni pred ìvotom; ima svakodnevnih moralnih hrabrosti koje su stra{nije i lep{e negoli i fizi~ka hrabrost na bojnom poqu. Heroizam, to je snaga u kojoj ratuje boànstvo dobra protiv boànstva zla.
misli
Jovana Du~i}a
Heroj i pesnik, to su dva blizanca i dva najsavr{enija uzora qudskog soja. Heroj je pre svega karakter. Instinkt za ìvot koji je uro|en ~oveku, postane u wemu mawi i slabiji nego ~ovekova qubav za ideal, koja, me|utim, ~oveku nije uro|ena, nego samo stvorena istorijom.
134
Hrabrost prema sebi, to je sposobnost pojedinih qudi da se odreknu nekoliko nekorisnih ili {tetnih prohteva: kocke ili alkohola. Ali herojstvo prema sebi, to je kada ~ovek se-
bi ne dozvoli ni{ta {to nije u vezi s najdubqim osnovama ideje o ~asti i o op{toj sre}i.
Herojstvo ne zna~i hrabrost trenutnog pregnu}a, nego neograni~ena predanost ideji. Heroj ne voli krv i nasiqe.
Hrabrost mora da ima plemenit i nesebi~an ciq da bi se zvala herojstvom. Herojstvo je plemenito i ~isto i nevino.
Uop{te heroj, to je odista duh koji mewa zakone reda u prirodi, i koji na taj na~in udara na boànstvo; heroj pobe|uje ja~e od sebe, i stavqa sre}u slabih iznad sre}e jakih, a to zna~i sasvim protivno na~elima same prirode. Prometej je, neosporno, najve}i heroj me|u svim herojima sveta, jer nije ni lokalan, ni nacionalan, nego jedini heroj op{te~ove~anski. Svesna i prosve}ena hrabrost, to je najve}i stepen herojstva. 135 Heroj Prometej je heroj prosvetiteq, zna~i najvi{i soj heroja.
UME[NOST POSTOJAWA
Najve}i deo heroja bili su u svemu plemeniti i blagi qudi, a pla{qivi su redovno vrlo r|avi ali i drski qudi.
âst i du`nost, to su dva najve}a pokreta~a za svakog heroja, a sve drugo moè biti i samo sujeta i krvolo{tvo.
misli
Jovana Du~i}a
Vaspitati sebe u hrabrosti, to ne zna~i vaspitati sebe u razuzdanosti a jo{ mawe u svireposti.
Hrabrost pravog heroja je srame`qiva i devi~anski uzdr`qiva, a drskost bestidnih je uvek nabusita i ubojita.
I razbojnik moè biti odlu~an i li~no hrabar, koliko i heroj; razlika je samo u ciqu. Heroj ve}ma ceni, ~ak i ve}ma èli, u boju dobiti ranu nego dobiti orden; a samo sujetan i krvolo~an vojnik nema ovakvo ose}awe.
136
Heroji su qudi izvanredni, ve} i zato {to ne znaju za najve}u qudsku bedu, za strah na svetu.
Heroji jedan drugog istinski oboàvaju, i to bez svake zavisti, koja je, uostalom, uvek samo stvar egoista i krvoloka.
Ciq herojev bio je svagda izraz najve}e ~ovekove sudbine.
Heroj mora biti uzor ne samo sjajnom smr}u nego i svetlim ìvotom, i obratno. Ne razumevaju}i ni{ta od onog {to ih prema{a, qudi nisu razumevali ni heroje. Po{to qudi po prirodi mrze onog kojeg se boje, zna~i da je heroj, jedini koji se nikog ne boji, zato i jedini koji nikog ne mrzi.
137
Za plemenitog ~oveka qubav prema zemqi prevazilazi qubav prema porodici.
O rodoqubqu
ôvek se posle svih nepravdi vra}a u svoju otaxbinu kad je u opasnosti, da joj ipak pomogne. Ima samo dva ose}awa koja su dva najvi{a duhovna bogatstva, pored kojih i najsiroma{niji ~ovek ne moè biti potpuno ubog: to su patriotizam i vera. 138 Otaxbina nije ni tlo, ni pleme, ni jezik, nego kolektivni duh jednog naroda.
Mi volimo svoju zemqu i kad ne volimo svoje sugra|ane.
Ko voli svoju otaxbinu, on uvek ìvi u {irokom prostoru, na velikom suncu, u velikoj
zajednici, kao {to ~ovek koji iskreno veruje u Boga nije nikad ni sam ni beznadeàn. Bez ova dva ose}awa ~ovek je propalica.
O rodoqubqu
Nikad qudi nisu bili veliki vladari i generali ako nisu najpre bili i veliki patrioti, makar po talentu bili daroviti stratezi, pa ~ak i daroviti zakonodavci.
Otaxbina i patriotizam su u ~ovekovom idealu istovetni, ali su tako isto nerazdvojni pojmovi dràva i sloboda. Patriotsko ose}awe, dignuto do najve}e fino}e i ~ovekoqubqa, to }e biti ideal budu}eg qudstva.
Ideja o otaxbini uzima u na{em duhu ve}ma granice jedne moralne oblasti nego fizi~ke.
139
Politi~ari, dolaze}i na vlast, prvo iznevere qude koje su dotle voleli svim srcem. Politi~ar najve}ma imponuje nesebi~no{}u. Gde nema dobrog dru{tvenog tona, tu ne postoji dru{tvo nego ruqa; i ne postoji ni prijateqstvo, nego zluradost i zla namera. Mladi politi~ari se bore me|u sobom; uvek za ne{to {to }e tek postati; a stari politi~ari se sva|aju raspravqaju}i samo stare ra~une i stara zlopam}ewa. 140 Nepromi{qenost mladih qudi uni{tavala je ponekad i dràve, a starci su ih zatim ponovo vaskrsavali. Tiranin ne ubija samo qude, nego i qudska dela i qudske ideale.
O politici i vlasti
U svakom dru{tvu od deset lica, ima jedno lice koje je kraq i jedno koje je luda.
O politici i vlasti
Od svih qudskih blagodeti, izvesno je najmawe vladati gomilama koje su sazdane od toliko r|avih qudi po instinktu, zlih iz koristoqubqa, glupih po prirodi, slepih zbog strasti. I najboqe i najhumanije stvari su qudima morale biti nametnute lukavstvom i nasiqem. Svi oni kraqevi koji vladaju voqom naroda, i kad su bili najboqi za svoju zemqu i gra|ane, ne odràvaju se qubavqu nego silom. Politi~ar ne razume ~oveka nego gomilu s kojom jedino i ra~una i operi{e. 141
Instinkt vladawa je, stvarno, uro|en svakom ~oveku; i svako se bori da bi pot~inio fizi~ki ili duhovno drugog, kako ne bi bio ostavqen na tu|u milost.
Mnogi vlastodr{ci nisu voleli razumne qude, jer su im izgledali najopasniji.
Ako je stra{na potreba da se izbije na vlast, jo{ je svirepija potreba da se vlast sa~uva.
UME[NOST POSTOJAWA
Znam odista da sam gubio jednog za drugim svoje prijateqe kako se koji dizao na vlast. @e| za vla{}u je stra{nija nego è| za vodom. Vo| ima pamet koja druge ne zasewuje i moral koji druge ne pla{i. Vo|, to je ~ovek koji vlada voqom, kontinuitetom i taktom.
misli
Jovana Du~i}a
Istorija se odista ne moè smatrati borbom belih protiv crnih, ni borbom dobra protiv zla, nego samo ja~ih protiv slabih, qudi kojima su zlo i dobro bile sporedne vrednosti.
Nikad u istoriji nije vladao zakon nad nasiqem, jer nikada nije imao pravo slabi nego jaki. I onde gde ima samo dvoje, uvek jedno vlada a drugi podnosi to vladawe.
Sva mudrost kraqeva je u tom da ta snaga wegove vlasti ne bude samo fizi~ka nego duhovna i moralna. 142
Mo`da treba verovati da su narodu potrebni veliki qudi ali ih ni jedan narod ne treba da ~esto poèli.
U politici je romantizam opasno ose}awe, i vodi rasulu kad se unese u dràvni ìvot.
ôvek se mora odista izdvojiti iz gomile da bi mogao normalno misliti.
Lak{e je zavarati i prevariti ceo jedan narod, nego prevariti jednog mudrog ~oveka.
O politici i vlasti
Svaki je parlament popri{te ne samo najbesomu~nijih sujeta, nego i najrazuzdanijih mr`wi. Najve}i vladari su najvi{e zla po~inili svojim sopstvenim narodima, vi{e nego tu|im; i odista, za wihovu veli~inu su sami wihovi narodi prvi platili svojim najskupqim gubicima krvi ili zlata. Politi~ar po karijeri, obr}e svako pitawe na mogu}nost koncesije i kompromisa.
Jednoj zemqi nisu potrebni ni jaki qudi, nego jaki principi, ni diktatute najboqe i najprosve}enije ne~ije voqe, nego diktature dobrih dràvnih zakona. Samo tiranije progone znamenite qude, po{to tiranin sve apsorbuje u samog sebe. 143
UME[NOST POSTOJAWA
U svakom narodu, i za vreme sviju reìma, ima uvek vi{e nezadovoqnih nego zadovoqnih, pa makar reìm bio i najboqi; jer ~ovek po svojoj prirodi veruje da od dobrog ima i jo{ boqe, i da je zato uvek pot~iwen, i uvek prevaren.
Nema naroda koji je jedan reìm priznao da je dobar; ako je priznao, to je samo kad je taj reìm bio pro{ao, ili kad je do{ao drugi koji je uvek izgledao gori.
Svaki zakon qudi smatraju za nasiqe, a vladara su uvek smatrali kao pravog nasilnika.
misli
Jovana Du~i}a
144
Uqudnost je jedan na~in da se izbegnu potresi nespokojstva.
O uqudnosti
Samo u dru{tvu u~tivog ~oveka, moè ~ovek na}i spokojstvo. Po uqudnosti se najboqe razlikuje dru{tvo od ruqe. U~tiv ~ovek nosi olak{awe i radost. A ~ovek i najboqi, ako je li{en u~tivosti, nosi tegobu, koliko i grubost i zlo}u.
Treba drugima jedino pokazivati otvoreno na{a dobra ose}awa, a opaka ose}awa, ako ve} nije neko u stawu da uop{te izbegne, treba ih bar prikriti. U~tivost je jedan dar bo`ji koji se te{ko postiè; a u~tivost ne zna~i snishodqivost i 145
UME[NOST POSTOJAWA
Za prostaka je u~tivost jedan na~in da izgleda pomalo gospodinom.
servilnost koju svuda lako sretnemo, nego, naprotiv, u~tivost je jedan ponos koji dolazi iz ~ovekoqubqa, iz kulture, iz namere za dobrim. Koliko je za otmenog ~ovega u~tivost jedan prirodan na~in izraàvawa kao i wegov govor, toliko je za ~oveka po prirodi neotmenog, u~tivost jedan dobar ra~un, po{to se u~tivo{}u postiù veze, karijere, imawa i brakovi. Mora neko po srcu biti veoma dobar da bi mu se izvinila uro|ena opaka }ud i grub na~in; a treba neko da bude samo u~tiv, pak da ve} time bude za polovinu gospodinom. ôvek neharmoni~an ili neskladan, ne moè biti ni u~tiv, po{to u~tivost zna~i ceo jedan zbir dobrih na~ina koji se me|usobno upotpuwuju, i koji najzad uspeju da odista nekog uobli~e i usavr{e do potpunog dru{tvenog ~oveka. Dru{tven ~ovek, to ne zna~i ni u~en ni duhovit ~ovek, nego najpre ugla|en i uqudan, bez
misli
Jovana Du~i}a
Sarkazam nije u svojoj osnovi drugo nego porok i prosta{tvo.
146
grubosti i bez odale~ewa od jedne op{te usvojene forme. Onaj koji bude do kraja razumeo lepotu finih na~ina, lako uobli~i i svoja ose}awa, i usavr{i svoje moralne osobine. Jedan pravi estet nije u stawu da bude opak i zao, jer je opakost si}u{na, a zlo ru`no. ôvek je u~tivost nau~io od ène.
O uqudnosti
Ako lepa re~ otvara èlezna vrata, ru`na re~ odista zatvara sva ostala vrata u ìvotu; i to nepopravqivo.
147
148
Modus vivendi Jovana Du~i}a (M. Lampi}).... O ìvotu ......................................................... O smrti ............................................................ O sudbini ....................................................... O ~oveku ........................................................... O Bogu i religiji .......................................... O ciqu ............................................................. O èqi ............................................................. O sre}i i nesre}i ....................................... O èni ............................................................. O qubavi ......................................................... O qubomori .................................................... O braku ............................................................. O lepoti .......................................................... O stvarala{tvu ............................................. O umetnosti ................................................... O kriti~arima .............................................. O mr`wi ......................................................... O zavisti ........................................................ O sujeti ............................................................
Predgovor:
Sadràj:
5 7 11 13 15 25 28 31 33 39 47 56 61 63 65 67 74 78 82 85
O tvrdi~luku ................................................. 88 O dosadi .......................................................... 90 O gluposti ..................................................... 93 O po{tewu ..................................................... 97 O moralu .......................................................... 98 O naivnosti i lukavstvu ............................ 101 O prijateqstvu .............................................. 103 O mladosti i starosti ............................... 107 O prorocima .................................................. 117 O razo~arewu ................................................. 119 O }utawu ......................................................... 121 O skromnosti ................................................ 124 O sawalicama ................................................ 125 O spokojstvu ................................................... 126 O strahu .......................................................... 129 O heroizmu i herojima ............................... 133 O rodoqubqu ................................................. 138 O politici i vlasti ................................... 140 O uqudnosti .................................................. 145
149
UME[NOST POSTOJAWA
izbor iz misli Jovana Du~i}a
Izabrao, klasifikovao i naslovio:
Mario Lampi} Vavilon (xplore)

Beograd
Izdava~:
Mario Lampi}
Slog, prelom, grafi~ko ure|ewe i re{ewe korica:
Za izdava~a:
Mario Lampi}
Telefon plasmana:
011/613-056
[tampa:
Grafi~ko preduze{e Fle{,

Beograd Tel: 011/106-912; Faks: 011/106-769
Tira`:
500
CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 886.1/.2.01 DUÎ], Jovan Ume{nost postojawa : izbor iz misli Jovana Du~i}a / [izbor, klasifikacija i predgovor Mario Lampi] . Beograd : Vavilon (xplore) , 2000 (Beograd : Fle{) . 149 str. ; 20 cm a) Du~i}, Jovan (1871-1943) Filozofija ID=87899916
Tira 500 . Modus vivendi Jovana Du~i}a : str. 5-6.

Umesnost Postojanja - Izbor Iz Misli Jovana Ducica

Enviado por

Dados do documento

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Umesnost Postojanja - Izbor Iz Misli Jovana Ducica

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Vavilon (xplore)

Izbor, klasifikacija i Predgovor:

Modus vivendi Jovana Du~i}a

Mario Lampi}, u Beogradu, novembra 2000.

Mi celog `ivota ne{to ~ekamo, a nadati se, to je pomalo o~ajavati.

Treba vi{e hrabrosti za `ivot, nego {to je treba za smrt.

Treba se ~uvati vi{e sebe nego svih drugih zlotvora.

Zlo i nesre}a ne dolaze od Boga, nego od ~oveka.

Ja ne znam {ta je Bog, ali veliki ~ovek daje mi ideju o tome. 18

Nikad ~ovek, i kad je najpametniji, ne veruje da poznaje drugog ~oveka.

Najboqi qudi nose svoje zlato ne u xepu nego u srcu. 23

Bog, i da nije stvarnost, on je najsavr{enija ~ovekova ideja o stvarnosti.

Versko ose}awe je jedini prozor~i} na koji ulazi svetlost u ~ovekovu tamnicu.

Prestajawe `eqa, to je propast instinkta i prva smrt ~ovekova. @eleti, to je `iveti.

Apatija i smrt, to je jedno isto; a `eqa i `ivot idu nerazdvojno. 31

Mi smo istinski dobri samo kad smo istinski sre}ni.

Sre}a, to je ose}awe da ~ovek ima {to mu je najpotrebnije.

Bezuslovno, najve}i je deo sre}e u samoodricawu.

Ima puno sre}a rasejanih ulicom kojom ste danas pro{li.

Preterana sre}a pokvari qude isto toliko koliko i preterana nesre}a.

@ena dobro zna da je slaba samo kad voli.

Nikad ne pitajte `enu da vam ka`e ne{to od svoje pro{losti.

Svaka `ena je dosadna osim one koju volimo.

Najlep{a je `ena u qubavi ona za koju ka`emo da je lepa a ne znamo za{to.

Ne ~ekajte nikakvo dobro od `enine pameti, nego samo od `eninog srca.

@ena opra{ta ali ne zaboravqa; ~ovek zaboravi i kada ne oprosti.

@ena je uvek najvi{a inspiratorka ~ovekova.

Qubavnici su najve}i utopisti, a qubav je najve}a utopija.

U qubavi, kao i u religiji, sve po~iva na ose}awu i na verovawu u neverovatno.

Qubav sve ispuni i sve zameni.

Govoriti o qubavi, to je ve} pomalo voleti.

Uvek izme|u ~oveka i `ene ima jedna intriga spola.

Qubav je najve}e nespokojstvo i nasiqe nad sobom i nad drugim.

^im qubav po~iwe da pri~iwava bol, ona od dobrotvora postaje krvnik.

Qubav za neprijateqa, to je vrlina velika koliko i samo ~astoqubqe.

Ni{ta ne upropasti qubav koliko ~ovekova preterana dobrota.

kad nije u stawu da ubije u sebi jednu qubav odve} tegobnu.

Qubomoran je ~ovek moralni idiot, a qubomorna `ena je gora i opasnija od prequbnice.

Qubomoran ~ovek postaje opakim, i najzad opasnim.

Brak se naj~e{}e sastoji od jednog la`ova i jednog nasilnika.

^ovek i `ena su ~e{}e u braku ortaci nego qubavnici.

Um i lepota se samo mewaju, ali s vremenom ne propadaju.

Ne vredi broj godina druk~ije nego samo u odnosu s ~ovekovim stvarawem.

Istinski personalan pesnik; to je samo pesnik duboko du{evan.

Nema velikog kwi`evnog dela koje nije poniklo iz bola.

Treba sve dozvoliti mladom pesniku osim da nema talenta.

Umetnici su zakovani za svoju sopstvenu prirodu i zato vrlo iskqu~ivi.

Kriti~ari bi bili potrebni samo kada bi u kwi`evnosti plevili i ra{~i{}avali.

govog kruga, mo`e da za to skupo plati takvu slu~ajnost.

Svaka mr`wa je strah ili zavist.

Mr`wa raste ukoliko vi{e raste strah iz kojeg je ponikla.

Sujeta je ose}awe `enino vi{e nego ~ovekovo.

Ako je ~ovek sujetan to je zato {to i u wemu ima puno `enskosti.

Sujeta umawi velikog ~oveka, a malog ~oveka unakazi.

Najnesre}niji su u `ivotu tvrdice.

Cicija je pre svega poro~an ~ovek, ma u kojem smislu li~nog morala.

pa~i ~ovekov duh ubijaju}i wegovu veselost i qubav za `ivot.

Dosada ne dolazi od presi}enosti i monotonije, nego je dosada jedna obolelost du{e.

Glupak se ne odvaja od sebe, kao ni r|av ~ovek.

Moral nije u glavi, nego u krvi i u stomaku, kao stvar organska.

Moral je nasiqe, naro~ito moral seksualni; a kad nije, onda je hipokrizija.

Moral je za ~oveka stvar idejna, a za `enu esteti~ka.

Svet je moralan iz mnogo razloga, a nemoralan je samo iz jednog razloga.

Moralna snaga ~ovekova ne zavisi od fizi~ke snage, i to je najve}a na{a sre}a.