LEKCIJE DOBRE VESTI

LEKCIJE DOBRE VESTI
Od Isusa sa Ljubavlju
LAKO
RAZUMLJIVI VODI ZA PROUAVANJE
SVETOG
PISMA
NAPOMENA: Ako nije drugaije naznaeno, u lekcijama su korieni engleski prevodi Svetog pisma koje je autor koristio u engleskom originalu a koji su neposredno prevedeni na srpski.
SADRAJ
PRVI
DEO:
DOBRA VEST KOJA
UZDIE UM
1. ISUS: DOITE I UPOZNAJTE SE S NJIM!..................7
KAKO PRISTUPITI PROUAVANJU.....................................................................7 KNJIGA KOJA OTKRIVA JEDNU LINOST...............................................................7 TA ISUS KAE O TIM NEMIRNIM VREMENIMA.......................................................8 KADA SE LOE STVARI DOGAAJU BOJEM NARODU: DA LI BOG BRINE?........................12 KOJI JE STVARNI UZROK PROBLEMA U OVOM SVETU?..............................................12 TA BOG INI SADA U NASTOJANJU DA POMOGNE?...............................................14 POGLEDAJTE ISUSA SLAB I ISKUAVAN KAO MI, A IPAK BEZGREAN............................16 DA LI JE ISUS ZAISTA BOG?.......................................................................16 KAKO NAS AGAPE LJUBAV ZAPANJUJE I ZADIVLJUJE.................................................20 ISUS NAS OPOMINJE: NEMOJTE MEATI EROS I AGAPE.............................................21 MOEMO LI BITI SRENI BEZ AGAPE LJUBAVI?.....................................................23 JO NEKE RAZLIKE IZMEU AGAPE I EROSA........................................................24 PRAVO ZNAENJE ISUSOVE SMRTI NA KRSTU......................................................26
2. NAE NEVOLJE: DA LI BOG ZAISTA BRINE?...........12
3. VELIKO OBEANJE: SPASITELJEVA BLIZINA..........16 4. DVE LJUBAVI RAZLIITE KAO NO I DAN..............20 5. NAUIMO TA JE AGAPE (STVARNA LJUBAV)........23
6. U HRISTU ZATO JE .....................................28 DOBRA VEST BOLJA NEGO TO MISLITE...................28
KOLIKO JE TA DOBRA VEST ZAISTA DOBRA?.......................................................28 UENJE ISTINA KOJE NIKADA NISMO JASNO SHVATALI..............................................28 HRISTOVA LJUBAV JE TAKO SNANA ...............................................................29 DA JOJ SE MORAMO ODUPIRATI DA BISMO SE SVRSTALI U IZGUBLJENE.............................29 JESTE LI ZABRINUTI DA LI E VAS BOG PRIHVATITI? EVO DOBRE VESTI!.........................30 BEZIMENI, DUBOKO USAENI STRAH JE ODAGNAN.................................................31 NEBESKO BLAGO POSTAJE NAE....................................................................33 VELIKI KONTRAST IZMEU DVE VRSTE LJUBAVI.....................................................34 KAKO JE MOGUE DA VI I JA POSEDUJEMO AGAPE LJUBAV?........................................35
7. BOLJE UPOZNATI ISUSA......................................33
8. TANO ILI POGRENO: ......................................37 LAKO JE BITI SPASEN A TEKO BITI IZGUBLJEN?.......37
TA JE ISUS U STVARI KAZAO......................................................................37 KAKO POSTAJE LAKO SPASTI SE....................................................................37 ZATO JE TEKO BITI IZGUBLJEN...................................................................38
9. NE DAJTE SE ZBUNITI:........................................40 PRAVI HRISTOS NASUPROT LANOM.......................40
TA BIBLIJA KAE O LANOM HRISTU..............................................................40 KAKO PREPOZNATI RAZLIKU........................................................................41
10. ENA KOJU SVET NIKADA NEE ZABORAVITI......44
OVA ENA JE BILA BEZNADEAN SLUAJ...........................................................44 SUSRET SA ISUSOM PREDSTAVLJAO JE ZA MARIJU NEIZMERNU SREU............................45 DA LI BISMO SE MI SLOILI SA ONIM TO JE REKAO JUDA ISKARIOTSKI ?.........................47 ISUS JE VOLEO AK I HLADNOG I OKORELOG SIMONA.............................................47
11. ZATO SU REI ...............................................49 ISUS PONOVO DOLAZI DOBRA VEST....................49

TA
E SE DOGODITI KAD
HRISTOS
BUDE DOAO DRUGI PUT?...................................49
12. BOG ISTINITO PREDSKAZUJE BUDUNOST..........52 13. SVAKO UMORNO SRCE ELI..............................56 DA NAE ODMOR U NJEGOVOJ LJUBAVI...................56 14. DIVNI PEAT BOJEG VLASNITVA....................62 15. FALSIFIKOVANI GOSPODNJI DAN.......................67 16. KAKO RAZGOVARATI SA BOGOM ......................75 I ZNATI DA NAS ON SLUA.....................................75
ZATO NAM BOG PREDSKAZUJE BUDUNOST?.....................................................52 NAPOMENE O DRUGOM POGLAVLJU DANILOVE KNJIGE.............................................54
DA LI NOVI ZAVET TVRDI DA JE NEDELJA POSTALA GOSPODNJI DAN?............................58 BOJI ZAKON U NOVOM ZAVETU...................................................................61
ISTORIJA GOVORI KAKO JE IZVRENA TA PROMENA.................................................68 ZAKON BOJI.......................................................................................74
KAKAV JE BOJI STAV PREMA NAMA?.............................................................75 JEDNOSTAVNI PRINCIPI KOJE SVAKO MOE DA NAUI...............................................77 MOEMO LI SAMI IZAZVATI KRATAK SPOJ U SVOJIM MOLITVAMA ?.............................77
17. BOJA UTENA ISTINA O SMRTI: .......................79 DA LI SU NEKI LJUDI OBMANUTI?............................79
LJUBAV (AGAPE) JE KLJU KOJI OTVARA TAJNU SMRTI.............................................79 DA LI JE MOGUE DA BILO KO RAZGOVARA SA MRTVIMA ?.........................................80 S KIM MEDIJUMI RAZGOVARAJU? DA LI SU DUHOVI ZAISTA MRTVI LJUDI ?.....................81
18. SVETLOST O MILENIJUMU .................................83 (HILJADU GODINA).................................................83

TA
SE DEAVA NA KRAJU HILJADU GODINA?......................................................85
19. IG ZVERI: ...................................................87 NEPRIJATELJEV ZNAK VLASNITVA..........................87 20. DAN KADA SAM UMRO .................................94 I OIVEO DA O TOME PRIAM.................................94
STVARNO
IVLJENJE
NALAZITE GA TAMO GDE TO NAJMANJE OEKUJETE !........................94
21. RADOST PRIDRUIVANJA .................................98 OVEKOVE VOLJE ISUSOVOJ...................................98 22. GOVORITI JEZICIMA: ......................................102 NOVI POGLED NA BIBLIJSKI DOKAZ.......................102
DA LI TREBA DA SE PLAIMO SVETOG DUHA?..................................................102 TA JE DAR JEZIKA PREDSTAVLJAO NA DAN PEDESETNICE?......................................103 TA SU NEPOZNATI JEZICI? (1. KORINANIMA 1,14)......................................104
DAR
KOJI JE BOLJI OD
JEZIKA ..................................................................104
23. PITANJE KOJE MNOGI POSTAVLJAJU:................106 TA ISUS SADA RADI?..........................................106 24. VELIANSTVENA ISTINA O OIENJU SVETINJE ...........................................................................111
KAD BOG
ODNESE POBEDU U VELIKOM RATU SA SOTONOM.....................................111
25. ISUSOVO REENJE .........................................115 ZA NOVANE PROBLEME SVAKOG OVEKA............115
ISUS I PROBLEM NOVCA..........................................................................115 PROBLEM NOVCA MORA SE REITI U PROTIVOM NE MOEMO BITI SPASENI....................115 KAKO RUKOVATI NOVCEM, ALI SAVLADATI LJUBAV PREMA NOVCU...............................118 TA JE NAJVANIJE KAD JE RE O NEBU..........................................................121 PRIA O NOVOM NEBU I NOVOJ ZEMLJI..........................................................123
26. UESTVOVATI VE SADA U RADOSTIMA NEBA..121 27. IMATI SREAN DOM U JEDNOM NESRENOM SVETU.................................................................125
28. BOJI LJUBAZNI POZIV DA SE IZAE IZ VAVILONA........................................................129

NAJBOLJE
DA LI ISTINSKA LJUBAV IKADA UMIRE?...........................................................125 ZATO DOM PROPADA ?..........................................................................126 KAKO SE DEAVAJU UDA.....................................................................127
VREME ZA IVOT JE UPRAVO SADA!...................................................129
29. KAKO DA SUBOTA POSTANE ...........................133 NAJRADOSNIJI DAN U SEDMICI..............................133
TA ZNAI DA JE BOG NAINIO SUBOTU ZA OVEKOVO DOBRO?...............................133 NA PRIMER: KAKO JE ISUS SVETKOVAO SUBOTU?.............................................134 KAKO JE GOSPOD DRANJE SUBOTE PRETVORIO U RADOSTAN IN..............................135
30. POSTOJI LI HRANA PO IZBORU NAEG STVORITELJA?......................................................137
DA LI JE BOGU STALO DO TOGA TA JEDETE?...................................................137 DA LI BOG BRINE O TOME KOLIKO STE ZDRAVI?................................................138 UNOENJE MESA U ORGANIZAM ...............................................................139 PRIVREMENI NAIN ISHRANE, POD VANREDNIM OKOLNOSTIMA...................................139
31. OTKRIVANJE SKRIVENIH BOLESTI ....................142 I SKRIVENIH TAJNI ISCELJENJA..............................142

JEDAN SKRIVENI RAZLOG KANCERA I DRUGIH ULOGA ISHRANE U NASTAJANJU I PREVENCIJI
KOBNIH BOLESTI...................................142 BOLESTI ............................................144
32. DAR PROROTVA: OTKRITI SAVREMENO UDO. 147
DA LI BOG DAJE PRAVI DAR PROROTVA U OVIM POSLEDNJIM DANIMA?........................147 KAKO RAZLIKOVATI PRAVOG OD LANOG PROROKA..............................................148 UDO ISTINSKOG DARA PROROTVA U POSLEDNJIM DANIMA.....................................149
33. DA LI SVETO PISMO ISTIE KOJA JE CRKVA PRAVA? ...........................................................................151

KADA KAKO
I KAKO JE
ISUS
OSNOVAO PRAVU
MOEMO PRONAI PRAVU
CRKVU?................................................151 CRKVU.........................................................152
ISTORIJA BOJE JEDINE PRAVE CRKVE............................................................152 PRIMENA TESTA BOJE REI.....................................................................153
34. NETO NAJVANIJE: KAKO USREITI ISUSA......156
1. ISUS: DOITE I UPOZNAJTE SE S NJIM!

Potpuno zbunjeni! Eto, kakvi smo. Ne samo to smo promaili put nego smo izgubili i adresu. Slini smo tunom i usamljenom psu koji zbunjeno sedi u svom kavezu na teretnim kolicima londonskog nosaa. Jedan stranac, prolazei pored njih, upita: ta je ovom psu? Dozvolite da vam objasnim, poverljivo ree nosa. Ovaj pas je pojeo oznaku odredita i sada ne zna ni otkuda je ni kuda ide. Da li vi znate kuda idete? Da li vam je ivot prazan i bez smisla? Da li zatiete sebe kako zurite u TV ekran dok vam je um potpuno blokiran, ili ste dosadili sami sebi a dosadno vam je i sve to taj bljetavi svet moe da vam prui kao zabavu? Da li vam budunost izgleda kao sivo, oblano nebo? Niste sami. Veina od pet milijardi1 i vie svetskih stanovnika osea se kao da putuje autobusom u uasnoj magli ne znajui odredite, veina, ali ne i svi. Svi mogu da itaju obine mape i pronau gde su, meutim, neki su pronali nadahnutu Mapu koja im govori ta oekuje ovaj svet. Mapa koju su oni pronali zove se Biblija. Otkrili su u njoj klju koji otkljuava njene stranice i pokazuje njena blaga nade i radosti. U njihovim oima je svetlost zato to nebeska svetlost blista u njihovom srcu. Oni su je pronali u Bibliji. Ta Knjiga se razlikuje od bilo koje druge na ovom svetu, zato to kae: Tako govori Gospod, a ne Tako misli ili pretpostavlja ovek. Ponekad biblijska vest blago miluje, ponekad probada kao otar ma. Hladna je kao elik kad treba da ukae na razliku izmeu ispravnog i pogrenog, meka kao barun kad vas uverava da se nepravda moe oprostiti i da ete postati nova osoba. Ta Knjiga e vam otkriti pravog Hrista. Ako budete voljni da Ga posmatrate, Sveti Duh e vam Ga pokazati.
KAKO
PRISTUPITI PROUAVANJU
Proitajte svako pitanje, koristei date citate da biste pronali tekstove u svojoj Bibliji. Pronaite odgovor u tekstu a zatim popunite predviene praznine. Ukoliko imate neko pitanje za koje smatrate da nije pokriveno odgovorom, ispiite ga na spoljnoj margini kao podsetnik za kasnija razmatranja. tampane beleke ispod praznina za upisivanje odgovora pomoi e vam da se razjasne delovi koje moda ne razumete. Svaka lekcija e biti sve laka, svaki korak jasniji. Koristimo prevod kralja Dejmsa, ali vas molimo da koristite i druge prevode koje imate. Zapaziete da se ponekad navodi Happiness Digest. Ta veoma korisna knjiga moe se nabaviti od izdavaa ovih lekcija, ili od osobe koja vam ih je dala. Zastanite za trenutak pre svakog prouavanja i pomolite se: Nebeski Oe, hvala Ti za Tvoju knjigu. Hvala Ti to si poslao Svetog Duha da mi je razjasni. elim da Te bolje upoznam i zato odluujem da tvorim Tvoju volju. U Isusovo dragoceno ime, Amin. Takva molitva bie usliena.
KNJIGA
1
KOJA OTKRIVA JEDNU
LINOST
Broj stanovnika nae planete u trenutku pisanja ovih lekcija (sredina 90-tih godina 20. veka). U ovom trenutku, krajem 2012. god., ta brojka je narasla na sedam milijardi. 7
LEKCIJE DOBRE VESTI 1. ISUS:
DOITE I UPOZNAJTE SE S
NJIM!
1. Koji je jedini pravi put do sree? Jovan 14,6 ODGOVOR: Isus kae: Ja sam ____, ________ i __________. 2. Da li se Isus skriva od bilo koga? Jovan 1,4.9. ODGOVOR: U njemu je bio ____; i ivot je bio ________ ljudima. To je bila istinska svetlost, koja obasjava _________ koji dolazi na svet.
3. Nije bitno ko ste ili kakve ste greke moda pravili u prolosti;
ako doete k Njemu, ta moete znati da On nee uiniti? Jovan 6,37. ODGOVOR: Onoga koji dolazi k meni neu ________________. Niko nije tako nisko pao da ne moe nai osloboenje u Hristu. Ako uviate svoju grenost, nemojte ekati da sami sebe popravite. Kako je mnogo takvih koji misle da nisu dovoljno dobri da dou Hristu. Zar oekujete da ete postati bolji zahvaljujui sopstvenim naporima? 'Moe li Etiopljanin promeniti kou svoju, ili ris are svoje? Moete li vi initi dobro nauivi se initi zlo?' Pomo nam je jedino u Bogu. Ne smemo ekati da steknemo dublje ubeenje, bolje prilike ili svetiji karakter. Mi nita ne moemo uiniti za sebe. Moramo doi Hristu upravo takvi kakvi smo. Happiness Digest, p. 13. Bog je obeao: Nikada neu isterati onoga koji dolazi k Meni (Jovan 6,37, poslednji deo, Good News Bible).
4. ta je Isus obeao da e dati svakome ko dolazi k Njemu? Matej

11,28.29. ODGOVOR: On daje ______. On kae: ________ od Mene. Taj pokoj je stvarni mir u srcu za kojim svako ezne, ali ga nikada ne nalazi u svetu. injenica da ste voljni da prouavate ovu lekciju predstavlja dokaz da ste zaista odluili da doete k Njemu. Dalje, On kae: Nauite se od mene. Budite uenik u Njegovoj koli. On je dobar Uitelj, toliko dobar da e svaki uenik koji bude uio od Njega dobiti najviu ocenu veni ivot.
TA ISUS
KAE O TIM NEMIRNIM VREMENIMA
5. Kakvo je, prema Isusovim reima, nae, dananje vreme? Matej 24,37. ODGOVOR: Kakvi su bili dani ________, takvi e biti i ______________.
6. Ako se vratimo prii iz Postanja o ljudima Nojevog doba. kakav
su populacijski problem oni imali, koji je slian naem danas?1. Mojsijeva 6,1
ODGOVOR: ...Kad se ljudi poee _______ na Zemlji _____.
NJIM!
Ovaj vek2 je poeo sa 1,6 milijardi ljudi a zavrie se verovatno sa blizu 7 milijardi, ukoliko se Hristos ubrzo ne vrati. Prehraniti ih bie tee nego spustiti ljude na mesec. Za samo 200 godina bie ih 150 milijardi koji se bore za mesto pod suncem. Alfred M. Rehvinkel /Rehwinkel/, u svojoj knjizi Potop /The Flood/ procenjuje da je broj stanovnika u Nojevo vreme mogao biti jednak naem dananjem.
7. Koji je moralni problem iskvario svet u Nojevim danima? 1.

Mojsijeva 6,2. ODGOVOR: Uzimali su ih ______ koje ______________________ Bilo je sasvim u redu to su se enili. Brak je bio deo Bojeg plana, jedna od prvih Njegovih ustanova. On je o braku dao posebna uputstva, zaodenuvi ga svetou i lepotom. Meutim, ta uputstva su bila zaboravljena, a brak se izopaio i poeo da slui sebinoj, poudnoj strasti. Gospod je Adamu dao jednu enu. Ali, posle Pada, ljudi su sledili svoje sopstvene grene elje; rezultat je bio da su zloin i beda bivali sve vei. Nisu se potovali ni brak, ni pravo svojine. Ko god bi poeleo enu ili imovinu svog blinjeg, uzimao bi ih silom i ljudi su likovali inei dela nasilja. Na savremeni svet brzo postaje nalik tom drevnom svetu.
8. Kakve su misli ispunjavale um ljudi u Nojevo vreme? 1. Mojsijeva

6,5 ODGOVOR. ...Sve njihove pomisli... bile su samo ____________. Bog je ljudima pre Potopa dao mnoge bogate darove, ali su ih oni koristili u sebine svrhe. Pretvorili su ih u prokletstvo zato to su se klanjali darovima umesto Darodavcu. Koristili su zlato i srebro, dragoceno kamenje, izabrano drvo za izgradnju svojih palata i pokuavali da nadmae jedni druge u ulepavanju svojih boravita izuzetnim zanatskim vetinama. Uivali su u prizorima zadovoljstava i nepravde. Ne elei da Boga zadre u svom seanju, uskoro su poeli da poriu Njegovo postojanje. Oboavali su prirodu umesto Boga prirode. Veliali su ljudski genije, oboavali dela sopstvenih ruku i uili decu da se klanjaju rezanim likovima. Isus kae da je nae vreme slino onom pre Potopa. 9. Mislite li da su ljudi u Nojevo vreme imali problem zagaenja? 1. Mojsijeva 6,11. ODGOVOR: A zemlja se __________ pred Bogom, i napuni se zemlja _________. Svake godine, stanovnici Severne Amerike bacaju u smee milione tona dragocene hartije i plastike, ija vrednost iznosi milijarde dolara. Uplaeni naunici upozoravaju na mogunost smrti ove planete. Neki se pitaju: Da li e ovo biti naa poslednja decenija? A ovo je bio i
2
Pisano sredinom 90-tih godina 20. veka
NJIM!
najkrvaviji vek u svetskoj istoriji. Preko 90 miliona ljudi ubijeno je ili umrlo u ratovima. Preko 1000 njih, suvie izgubljeni da bi mogli da nastave ivot, poini samoubistvo svakoga dana. Jo mnogo vie se zaustavi na samom pokuaju. Poslednjih godina strahovito su uveane stope ubistava, silovanja, tekih telesnih povreda i pljaki.
10.
ta Bog danas misli o ovekovom zagaivanju Njegove nekada lepe Zemlje? Otkrivenje 11,18.
ODGOVOR: Dok se narodi ________, Bog vidi da e najzad biti neophodno unititi one koji ____________________.
11.
Bacimo jo jedan pogled na ono to Isus govori o ljudima Nojevog doba. ta je nedostajalo u njihovom ivotu? Matej 24,3739.
ODGOVOR: Pre potopa oni su ________ i ________, _________ i __________... dok ne doe potop i odnese sve... Ono to im je nedostajalo bilo je poznavanje istine. Istina za danas jeste da e se Isus uskoro vratiti, i da priprema jedan narod za taj dogaaj.
12.
Kako je Bog dokazao svoju ljubav prema Nojevom narataju u tim traginim danima pred potop? 1. Mojsijeva 6,3
ODGOVOR: Njegov Duh borio se sa ljudima ________ godina. Metusalem, Noje i mnogi drugi trudili su se da sauvaju ivo poznanje pravog Boga i da zaustave moralna zla. Sto dvadeset godina pre Potopa, Bog je saoptio Noju svoju nameru, i dao mu uputstvo da gradi barku. Noje je trebalo da propoveda da e Bog dozvoliti da na Zemlju doe potop koji e unititi bezbonike. Oni koji budu poverovali i pripremili se putem pokajanja i reformacije, bie spaseni.
13.
Kako Gospod pokazuje svoju ljubav tebi i meni danas? Jovan 12,32.
ODGOVOR: Hristos, svojim Duhom __________ privlai k sebi. Isus je rekao: 'I kad ja budem podignut od zemlje, sve u privui k sebi' (Jovan 12,32). Hristos se mora otkriti greniku kao Spasitelj koji umire za grehe sveta; i dok posmatramo Jagnje Boje na krstu Golgote, tajna otkupljenja biva otkrivena naem umu a Boja dobrota vodi nas pokajanju. Umirui za grenike, Hristos je ispoljio neshvatljivu ljubav; i kad grenik posmatra tu ljubav, ona omekava srce, upeatljivo deluje na um i u dui izaziva skrueno kajanje... Grenik e se moda opirati toj ljubavi, moda e odbijati da bude privuen Hristu; ali ako se ne opire, Hristos e ga privui; saznanje o planu spasenja dovee ga do podnoja krsta u znak pokajanja zbog greha, koji su uzrokovali patnje milog Bojeg Sina.
10
NJIM!
Vi koji u srcu eznete za neim boljim od onoga to ovaj svet moe dati, prepoznajte tu enju kao glas Boji vaoj dui. Zamolite Ga da vam daruje pokajanje, da vam otkrije Hrista u Njegovoj beskrajnoj ljubavi, u Njegovoj savrenoj istoti. Happiness Digest, str. 11.
14.
Smatrate li da je ova lekcija korisna i informativna? _______ w
Sve svoje brige bacite na njega, jer se on brine za vas. 1. Petrova 5,7 Molite se Bogu bez prestanka. 1. Solunjanima 5,17
11
2. NAE NEVOLJE: DA LI BOG ZAISTA BRINE?

Bog je svemoan. Otuda se i zove Bog. Meutim, u svetu ima mnogo problema, tuge, alosti i tragedija. Zato Bog ne uini neto u tom pogledu? Na primer, Hristos se naziva Veliki Lekar. Zato onda doputa da tako mnogo ljudi pati i umire od raka? Zato to ne zaustavi? Naziva se i Knez mira. Zato dozvoljava da hiljade nevinih ljudi, ak male dece, trpe muenja i uase rata? Hristos takoe kae: Ja dooh da imaju ivot i izobilje (Jovan 10,10). Zato doputa da milioni trpe beskrajno siromatvo? Moda nije ugodno postavljati takva pitanja, ali ona zahtevaju odgovore. Veina ljudi eli da smesta dobije odgovor. Biblija ne izbegava ovakva pitanja. Pogledajmo i uverimo se! Bog je stvorio oveka savreno svetim i srenim. Upravo je prestupanje Bojeg zakona zakona ljubavi donelo jad i smrt. Ipak, ak se i kroz patnju, koja je posledica greha, otkriva Boja ljubav.
KADA
SE LOE STVARI DOGAAJU
BOJEM
NARODU:
DA
LI
BOG
BRINE?
1. Da li Bog tvrdi da je u stanju da sve uini? 1. Mojsijeva 18,14;

Jeremija 32,17 ODGOVOR: On kae: Ima li to ________ Gospodu? ... Nita nije tebi __________. 2. Ako to znamo, zato vidimo nepravdu i svirepost i stradanje na sve strane? Psalam 10,1. ODGOVOR: Zato _________________, o Gospode? Zato ____ ______ u vreme __________? 3. Moemo li biti sigurni da Bog stvarno brine o svakoj osobi? 1. Timotiju 2,3.4.6; Jovan 3,16. ODGOVOR: Bog na Spasitelj _____ hoe da se __________ spasu i ... koji sebe dade u otkup _________________. 4. Gde moemo videti primer kako Bog brine o svemu to je stvorio? Matej 6,26 (Proitajte Matej 10,29-31) ODGOVOR: Pogledajte na ______________... Otac va nebeski ___________. Da li ptiice rade da bi se odrale u ivotu? Ne! Ipak, hrani ih va nebeski Otac. Na je posao da verujemo da je Bog na nebeski Otac, i On e se brinuti za nas.
KOJI
JE STVARNI UZROK PROBLEMA U OVOM SVETU?
5. Ko je, po Isusovim reima, uzrok svih ljudskih problema? Matej 13,24-28.

12
LEKCIJE DOBRE VESTI 2. NAE
NEVOLJE:
DA
LI
BOG
ZAISTA BRINE?
ODGOVOR: A on im ree: __________ to uini.
6. Ko je taj neprijatelj? Matej 13,38.39.

ODGOVOR: Neprijatelj koji ga je posejao jeste ____________ 7. Odakle je avo doao? Otkrivenje 12,7-9; Luka 10,18. ODGOVOR: ___________. 8. Kakvo je on bie bio u poetku? Jezekilj 28,14.15. ODGOVOR: __________ bee na putovima svojim od dana kad _________ dokle se ne nae __________. Greh se pojavio u umu Lucifera (koji je postao sotona). Niko ne moe da objasni kako se greh zaeo u jednom savrenom biu. To je tajna bezakonja. I mada ne moemo da kaemo kako je greh poeo, znamo kako e se njegova vlast zavriti zahvaljujui Hristovoj rtvi. 9. ta je Lucifera navelo na greh i pobunu? Jezekilj 28,16.17. ODGOVOR: Srce se tvoje ponese _________ tvojom. 10. Koji je bio Luciferov cilj ta je eleo za sebe? Isaija 14,1214 (Zapazite ponavljanje line zamenice ja) ODGOVOR: Izjednaiu se sa ___________. Luciferov greh bio je samouzdizanje. Otuda je samoljublje, naelo u osnovi greha, u potpunoj suprotnosti sa naelom Boje vladavine koja je zasnovana na ljubavi (1. Jovanova 4,7.8). Greh je pobuna protiv Boga. U sri svakog greha nalazi se sebinost. Na nebu, Lucifer (koji je postao sotona) udeo je za Hristovim mestom i stoga eleo da Ga ubije kako bi Ga sklonio s puta. Jovan 8,44.
11.
Kad je sotonina pobuna prerasla u krizu, ta se dogodilo? Otkrivenje 12,7-9.
ODGOVOR: ...Sotona koji vara ____________: on je bio zbaen _________, i ___________ bili su __________ s njim. 12. ta je naa odbrana od sotonine obmanjivake moi? Jovan 8,32.36. ODGOVOR: I poznaete __________, i __________ e vas __________. To to znamo ta kae Biblija omoguuje nam da sagledamo sotonino delovanje. Ono je nepoznato veem delu ljudskog roda. To takoe otkriva kako deluje Boja ljubav, i kako e izgledati njen konani trijumf. Nema drugog naina da se uini kraj sotoninoj pobuni nego dozvoliti mu da u
13
NEVOLJE:
DA
LI
BOG
ZAISTA BRINE?
potpunosti ispolji svoj zli karakter tako to e razapeti Hrista. Jedino e na taj nain Bog zadobiti iskrenu odanost itavog svemira. Bog e dobiti rat, ali ljubavlju, a ne silom.
TA BOG
INI SADA U NASTOJANJU DA POMOGNE?
13. Znamo da je zlo dolo na sve ljude. Ali, kako Bog neprestano pokuava da otkloni zlo koje je sotona uinio i ini? Rimljanima 5,20.21.18. ODGOVOR: Gde se umnoi greh, _________________, da kao to carova _____________, tako i ________________... ... ___________. Besplatan dar doe na ___________ kao opravdanje ivota. Moda ljudi u svetu to ne znaju, ali oni duguju Njemu svaki blagoslov i svako dobro koje uivaju. On je dao taj besplatan dar opravdanja ivota svakom ljudskom biu, oslobaajui srce te uasne osude koja bi nam skrhala ivot da Hristos nije umro za nas. 14. Da li Bog upravo radi na tome da dobru vest jevanelja poalje svakome, ne izostavljajui nikoga? Rimljanima 10,12.13.17.18. ODGOVOR: Gospod je bogat _________ koji ga prizivaju. Vest jevanelja ode po ____________, i __________ po _____________. Otac nas voli, ne zbog velike rtve pomirenja, nego je On obezbedio tu rtvu zato to nas voli. Hristos je bio posrednik preko koga je On mogao da izlije svoju beskrajnu ljubav na pali svet. Bog bee u Hristu, i svet pomiri sa sobom (2. Korinanima 5,19). Bog je patio sa svojim Sinom. Agonijom u Getsimaniji, smru na Golgoti, srce Beskrajne Ljubavi platilo je cenu naeg otkupljenja. Happiness Digest, pp. 3.4. Gde god sotona radi, tamo je i Hristos na delu svojim Duhom, da poniti sotoninu mo. ovek moe da mrzi Gospoda i eli da Ga ponovo razapne, ali on duguje svoj ivot, i sve to je u stvari, onome to je Isus uinio za njega onoga dana kada je umro na krstu. 15. Kao to so mora proeti materiju da bi je sauvala, ta mi treba da budemo svetu? Matej 5,13.16. ODGOVOR: (Kao to moete videti): _______________________ So predstavlja ljubav Isusovu u srcu, Hristovu pravednost koja obuzima ivot. Ljubav prema Isusu ispoljavae se u elji da radimo kao to je On radio da bi blagoslovio oveanstvo i uzdigao ga. Ona e nas navesti da volimo, budemo neni i saoseajni prema svim stvorenjima o kojima na nebeski Otac brine. Happiness Digest, p. 37. 16. elite li da saraujete pomaganja drugima? sa Bogom u Njegovom delu
14
NEVOLJE:
DA
LI
BOG
ZAISTA BRINE?
_____________ w
15
3. VELIKO OBEANJE: SPASITELJEVA BLIZINA

POGLEDAJTE ISUSA
SLAB I ISKUAVAN KAO MI, A IPAK BEZGREAN
Svi se slaemo da je Hristos doao da spase ovaj svet. Otkuda, onda, da su zloin i zlo uopte toliko rasprostranjeni u svetu? Na primer, muslimani i budisti pitaju zato su hrianske nacije tako nemoralne, sa tako mnogo sebinosti. U Hristovom jevanelju nema lai. Ali problem je u tome to je neprijatelj (sotona) stvorio dimnu zavesu oko Hrista i uklonio Ga s vidika. A tokom mnogih vekova sotona je pokuavao da to uini i u Crkvi! Deo te dimne zavese je i ideja da je greh jai od Boga, da je kuanje na greh tako snano da mu je beznadeno rei Ne. I tako se mnogi predaju. Oni ne shvataju koliko je Spasitelj Isus moan, zato to misle da je On toliko drugaiji od nas da ne razume koliko su jaka naa iskuenja. On pripada mranim katedralama s vitraima, i daleko je od naih stvarnih potreba. Da li je Njemu suvie teko da se suoi sa zlom i grehom i da ih pobedi? Odgovor je ponovo jedno glasno Ne! Ova lekcija sadri veliku Dobru vest: Hristos je Bog u najviem smislu, ali je postao ovek u najdubljem smislu te rei. On je va Spasitelj. On vam je blii nego to ste ikada mogli da zamislite. 1. Koje se proroanstvo u Matej 1,21-23 ispunilo kad je Isus doao? Isaija 7,14 ODGOVOR: Devojka e zatrudneti i rodie _____, i nadenue mu ime ___________________________________
DA
LI JE
ISUS
ZAISTA
BOG?
2. ta znai posebno ime Emanuilo? Matej 1,23. ODGOVOR: To u prevodu znai __________________
3. ta je Bog Otac rekao o Isusu prilikom Njegovog krtenja? Matej

3,16.17 ODGOVOR: Ovo je _________________ koji je po mojoj volji. 4. ta su Njegovi sledbenici, koji su Ga najbolje poznavali, kazali o Njemu? Matej 16,13-16; Jovan 20,27.28. ODGOVOR: Ti si _________, sin _____________. I odgovori Toma i ree mu: ___________ i _________! 5. Kako je Hristos otkrivao boansku ljubav kad su Njegove patnje postale gotovo nepodnoljive? Kako to dokazuje Njegovu boansku prirodu? Luka 23,34; 1. Petrova 2,20-23.
16
LEKCIJE DOBRE VESTI 3. VELIKO
OBEANJE:
SPASITELJEVA
BLIZINA
ODGOVOR: Dok su ga prikivali za krst, On je rekao. ...Oe, ____________... Koji ne psova _________, ________ kad strada; nego se oslanjae ___________________. Ta nesebina ljubav bila je najvee udo u prilog injenici da je On Sin Boji!
6. Da li je On postao zaista ovek, u potpunosti ljudsko bie, kao to

je ostao u potpunosti Bog? Jevrejima 2,14-18. ODGOVOR: Kako pak deca imaju uea u ____________, tako i on _______________________... Budui da je Isus doao da boravi sa nama, znamo da je Bog upoznat s naim kuanjima, da sauestvuje u naim tugama. Svako od nas moe da shvati da je na Stvoritelj prijatelj grenika. U Spasiteljevom ivotu na Zemlji, mi vidimo da je Bog s nama. Nema bola ni zlostavljanja koje smo mi iskusili a da On to ve nije doiveo.
7. Koliko nam se Isus pribliio? Rimljanima 8,3.4.

ODGOVOR: Bog je poslao svog Sina ________. Uinio je to da bi se pravednost, koju zakon zahteva (arni) ______________... On je bio u obliju grenog tela (original i skoro svi prevodi Karadi, Stvarnost, ari) Ali, ne smemo ii suvie daleko. On je bio u obliju grenog tela, ali ne i u obliju grenog uma. Nemojte Njegov um uvlaiti u to. Njegovo telo bilo je poput naeg; ali um je bio um Isusa Hrista, koji je u stvari nesebina nebeska ljubav. U Isusu Hristu Boji um dat je nama ljudima (pravo udo!), i greh je pobeen. Sotona dospeva do uma preko tela, Bog dospeva do tela preko uma. 8. Kako Isus saosea s naim slabostima? On kae: Znam vae slabosti, nosio sam vae tuge i alosti, greh ne mora da odnese pobedu nad vama. Gledajte u mene i ja u vas izbaviti od greha i osloboditi. itajte Jevrejima 2,18; 4,14-16. ODGOVOR: On je u stanju da __________________ iskuavaju /U engl. jeziku glagol succor ima znaenje pomoi, uzdii/ Njega dotiu ___________________ U svaemu ________________... Isus je bio u potpunosti ovek, a ipak boansko bie. Ovaj tekst znai da je On bio kuan u pogledu apetita, seksa u svaemu, kao i mi ali bez greha. On zna kako se oseamo u svojim iskuenjima. Mada je bio potpuno Bog, On je odloio svoja boanska preimustva i borio se u bici koju i mi sami moramo da vodimo. Kako je On pobedio u sukobu sa sotonom? Reju Bojom i verom. On je uzeo ovekovu prirodu, da bi mogao shvatiti ovekove potrebe. Happiness Digest, p.3. ovek se odupire iskuenju tako to, uprkos snanom podsticaju da uini neto loe, dobro zna da on to moe da uradi, moe da odoli verom,
17
OBEANJE:
SPASITELJEVA
BLIZINA
vrsto se drei boanske snage. Tako je Hristos uspevao. On ne bi mogao biti iskuan u svemu kao mi da nije bilo mogunosti da poklekne. U svojim poslednjim asovima, dok je visio na krstu, Hristos je iskusio u najveoj moguoj meri ono to mi doivljavamo kad se borimo protiv greha. On je shvatao koliko ljudsko bie moe da se prozli kad se potini grehu. On je shvatao uasne posledice prestupanja Bojeg zakona, jer je bezakonje itavog sveta bilo stavljeno na Njega. 9. ta greh nama ini? Jakov 1,14.15 i Rimljanima 6,23 ODGOVOR: Uinjeni greh donosi ___________. Plata za greh je ________. Vidimo da je Bog ljubav, a ako greh donosi smrt, onda je Njegova najvea briga da nam pomogne da se oslobodimo greha. On ne moe olako da pree preko toga, zato to e nas greh ubiti! Greh daje svoju platu smrt (Good News Bible). 10. Dobro pogledajte krst. Duboko razmislite ta se tamo stvarno dogodilo. Matej 27,39-46. Mislite li da se Isus zbilja tako oseao kao da ga je Bog uistinu odbacio? VA ODGOVOR: ______________________. Ako kaemo Ne, predstavljamo Isusa kao glumca koji govori neto to nije stvarno osetio. Jedini pravi odgovor je Da. On se oseao odbaenim, ali je podneo tu agoniju kako bi nas spasao od tog oseanja odbaenosti. Verom, On je sagradio most za nas preko tog mranog ponora. 11. Kada je Isus odloio svoju boansku mo da bi postao ovek, da li je i On morao da se bori sa sopstvenom voljom kao to je sluaj s nama? Jovan 5,30; Luka 22,42. ODGOVOR: Ne traim ____________ volje svoje, nego ______________ koji me je poslao. To znai da je Isus, kada je inio svoja mona dela i iveo savreni ivot, iveo taj svoj ivot u potpunosti verom, kao to i mi moemo. On je na istinski primer pravednosti (injenje onog to je pravo) putem vere. Ali najlepe od svega je to to je On na Spasitelj! On ini vie od samog pruanja primera On je iveo savrenim ivotom za nas, i On ga ivi i u nama kad zacelo verujemo u Njega. Verom postajete Hristovi, i verom treba da rastete u Njemu dajui i uzimajui. Treba da date sve svoje srce, volju, slubu da date sebe Njemu kako biste posluali sve Njegove zahteve; i morate uzeti sve Hrista, puninu svih blagoslova da boravi u vaem srcu, da bude vaa snaga, pravednost, va veni pomonik - da vam da silu da posluate. Happiness Digest, p.33.
12.
Do koje je mere Isus morao da potini svoje ja kako bi nas spasao? Matej 26,39; Rimljanima 15,3.
18
OBEANJE:
SPASITELJEVA
BLIZINA
ODGOVOR: On se molio: Ne kako ________ hou, nego ______. Hristos _________ sebi. U svom stanju pre pada, Adam nije morao da prolazi kroz takve borbe. On nije morao da se odrekne sebe i ponese krst na kome valja razapeti svoje ja. Ali Isus je uzeo nau prirodu i morao da kae Ne! sopstvenoj volji kako bi sledio volju svoga Oca. Mislite li da je teko rei Ne! svojoj prirodnoj, sebinoj volji' Pogledajte u Isusa Hrista! Njegova blagodat je dovoljna da vam podari slavnu pobedu.
13.
Da li vas ta istina hrabri u verovanju da vam je Isus veoma blizu? w
19
4. DVE LJUBAVI RAZLIITE KAO NO I DAN

U engleskom (a i u naem jeziku) imamo jednu re za ljubav. Ona obuhvata sve poev od onoga to je Bog na nebu pa sve do stranih dubina holivudskog nemorala koji ljudi nazivaju ljubav. Takva re je toliko rastegljiva i maglovita da skoro vie nita ne znai. A ipak, nema rei koju bi bilo vanije razumeti. Kada su apostoli pisali Novi zavet, njihov jezik bio je bogatiji od naeg. Eros je bila obina, svakodnevna re za ljubav, kakvu obino ispoljavamo ili doivljavamo u svom svakodnevnom ivotu. Ona se odnosila na ljubav mua prema eni i obrnuto, na ljubav roditelja prema deci i obrnuto, na uzajamnu ljubav prijatelja, na ljubav prema plemenitom i lepom. Duhovni eros bila je Platonova sjajna ideja o uzvienoj, duhovnoj ljubavi, nasuprot istoj senzualnosti. Kad je apostol Jovan uzeo pero da ispie one slavne rei Bog je ljubav, on nije mogao rei Bog je eros. On je rekao Bog je agape. Kad su filozofi iz apostolskih vremena to uli, razljutili su se. Zato ne koristi nau re, i kae da je Bog eros? pitali su. Tako je poela borba koja se nastavlja ve blizu dve hiljade godina izmeu te dve oprene ideje o ljubavi. Zapravo to su dve ideje o Bogu tako udaljene jedna od druge kao dan i no. Svaki ovek, ena ili dete prihvatie jednoga dana jednu ili drugu kao svoj ideal u ivotu.
KAKO
NAS AGAPE LJUBAV ZAPANJUJE I ZADIVLJUJE
(U ovom delu lekcije, koristili smo re agape umesto ljubav ili milosre, kao to stoji u prevodu kralja Dejmsa, zato to je agape originalna re koju su koristili apostoli.) 1. Koliko su rei beskorisne ako neko nema agape u svom srcu? 1. Korinanima 13,1 ODGOVOR: Ako jezike oveije ili aneoske govorim, a nemam agape, onda sam kao _________________, ili ____________________. 2. Koliko su beskorisni vae znanje i vaa vera ako nemate agape? 1. Korinanima 13,2 ODGOVOR: _________ sam. 3. Ako razdate siromanima sve to imate, pa ak i umrete muenikom smru, a nemate agape, ta e vam to znaiti na kraju? 1. Korinanima 13,3 ODGOVOR: _________ mi ne pomae. 4. Od svih ljudi na ovom svetu koji se predstavljaju kao hriani, ko jedino poznaje Boga? 1. Jovanova 4,7.8 ODGOVOR: Agape je od _______; i svako ko voli (agape ljubavlju) roen je od Boga i poznaje Boga. Onaj koji ne voli (agape ljubavlju) ___________; jer _________ agape.
20
LEKCIJE DOBRE VESTI 4. DVE
LJUBAVI RAZLIITE KAO NO I DAN
5. Ako neko ima agape, kako e neustraiv i hrabar biti na dan suda? 1. Jovanova 4,17 ODGOVOR: Time se naa agape ljubav usavrava, da imamo _________ __ _____________. 6. Pomislite samo! Hodati smelo u Bojem prisustvu, pokraj svetih anela, sa savrenim poverenjem! To je predivno. ta agape ini sa naim uroenim strahom od suenja? 1. Jovanov 4,18 ODGOVOR: U agape ljubavi _____________________________. nema ________; nego savrena agape
7. Da li je mogue da neka osoba ima agape, a da ipak nastavi da

kri sveti Boji zakon? Rimljanima 13,10. ODGOVOR: Agape je ____________ zakona. Apostol Jakov kae (Jakov 2,10): Jer koji sav zakon odri a sagrei u jednome, kriv je za sve. A Jovan dodaje da e se Gospodnja crkva u poslednjim danima odlikovati poslunou prema Bojim zapovestima (Otkrivenje 12,17; 14,12). To je zapanjujue! Mnogi ljudi misle da su pravi hriani, zato to pretpostavljaju da znaju kako treba voleti. Ali e na kraju uti kako Gospod kae: ao mi je, nikad vas nisam znao (Matej 7,22.23). Ono to su oni imali bio je eros, a ne agape; nikada nisu saznali u emu je razlika.
ISUS
NAS OPOMINJE:
NEMOJTE
MEATI EROS I AGAPE
8. ta nam ljudska ljubav, roena od tela, kakvu svi imaju
(ukljuujui i neznaboce) omoguuje da sasvim lako inimo? Matej 5,46.47
ODGOVOR: Ako volite one _________________, _____ platu imate? Ne ine li to i ___________________? ... ta inite vie od ____________? 9. Meutim, ta nas agape osposobljava da inimo? Matej 5,44 ODGOVOR: ________________________________. 10. U skladu s tim, ta znai biti savren? Matej 5,45-48.
ODGOVOR: ________________________________. Ljubav prema oveku je spoljni izraz Boje ljubavi u srcu. I upravo je radi usaivanja takve ljubavi Car slave postao jedan od nas. A kada se ispune Njegove rei izgovorene pri rastanku: Volite jedan drugog, kao to sam vas ja voleo (Jovan 15,12), kada budemo voleli svet kao to ga je On voleo, tada e Njegova misija za nas biti ispunjena. Mi smo onda spremni za nebo, jer nebo nosimo u svom srcu.
21
LEKCIJE DOBRE VESTI 4. DVE
LJUBAVI RAZLIITE KAO NO I DAN
11. Eros je ljubav koja zavisi od lepote ili dobrote svog objekta. To je ona ljubav koja se ogleda u injenici da vi volite one koji vole vas. Sasvim suprotno tome, na kakvu je vrstu ljudi usmerena agape? Rimljanima 5,7.8.10. ODGOVOR: Bog pokazuje svoju agape ljubav prema nama, time to je Hristos, jo dok smo bili ____________, ________________. Dok smo bili _____________, mi smo se _______________. 12. Eros je vrsta ljubavi koja poiva na oseaju potrebe. Mu voli enu zato to mu je potrebna (i obrnuto). Deca vole svoje roditelje zato to su im potrebni (i obrnuto). Dva prijatelja se vole zato to su potrebni jedan drugom. Mada to nije nita pogreno, agape predstavlja sutu suprotnost. Ona ne poiva na oseaju potrebe. Koji je bio Isusov motiv kada je dao sebe za nas? 2. Korinanima 8,8.9 ODGOVOR: ... Iako je bio __________, On je vas radi _________________ ____________________. 13. Gde vidimo kako se agape najjasnije otkriva? 1. Jovanova 4,9.10 ODGOVOR: U ovome je agape, ... da je On voleo nas, i ______________________ kao rtvu za nae grehe. rtva pomirenja prineta je da bi nas izleila od naeg neprijateljstva prema Bogu. Otac nas voli, ali ne zbog te velike rtve. On ju je dao zato to nas voli. Hristos je bio posrednik preko koga je On mogao da izlije svoju bezgraninu ljubav na pali svet. 14. Da li vae srce govori: Hvala Ti, Gospode, za takvu ljubav? w
22
5. NAUIMO TA JE AGAPE (STVARNA LJUBAV)

U prethodnom prouavanju, videli smo koliko nam je potrebna ljubav: 1) Niko od nas sam po sebi nema ono to Novi zavet naziva onim pravim. 2) Ono to nam je zajedniko sa svima (ak i s neznabocima) jeste prirodno svojstvo eros ljubav koja voli druge zato to su fini prema nama, ili zato to su lepi, ili imaju za nas neku vrednost. 3) Kad Biblija kae Bog je ljubav, ona zapravo kae Bog je agape. Ta vrsta ljubavi voli ono to se ne da voleti, ak i neprijatelje. To je za nas neto nedostino, sem ako nam neko ne pritekne u pomo! 4) Biblija kae da smo, ukoliko nemamo agape, ak i ako govorimo jezike oveije i aneoske, u stvari nita, samo zvono koje zvoni ili praporac koji zvei. Ako razumemo sve tajne, pa ak i ako imamo takvu veru da i planine premetamo, a nemamo agape, nita smo. Moemo ak dati sve da bismo nahranili siromane, ili spaliti svoje telo, ali to nam nita nee koristiti bez predivnog dara agape. 5) Zajedniki imenitelj svih ljudskih bia je strah, ali agape izgoni strah. To odmah uini da nam u mozgu neto sine i kao da nam govori: niko od nas do sada ne moe tvrditi da ima odvie agape ljubavi! 6) Naa uobiajena ljubav, eros, zavisi od lepote ili dobrote svog objekta. Agape je ljubav koja je slobodna, i nezavisna, pa otuda moe da voli i rave ljude, ak neprijatelje. 7) Eros je ljubav zasnovana na oseaju potrebe. Agape, s druge strane, toliko je bogata da i nema potrebe, i voli bez ikakve primisli o bilo kakvoj nagradi, niti je eli. Kakvog li blaga! Zbog toga je ivot vredan ivljenja!
MOEMO
LI BITI SRENI BEZ AGAPE LJUBAVI?
1. Premda nam agape nije prirodno svojstvena, da li je mogue da je ipak dobijemo? Jovan 13,34 ODGOVOR: Novu vam zapovest dajem __________________; kao to ja ________________ _________________. 2. Kada e ljudi konano prepoznati istinski Boji narod? Jovan 13,35 ODGOVOR: Po tom e __________________ da ste moji uenici, ako ______________________________. 3. Navedite nekoliko od sedam osobina agape ljubavi, koje su vam, po sopstvenom miljenju, najpotrebnije. (Pogledajte one pobrojane u 1. Korinanima 13,4-8). VAA LISTA: _________ _________ ____________ _________ __________ ___________ ___________ __________ __________ _______ _________ __________
23
LEKCIJE DOBRE VESTI 5. NAUIMO
TA JE AGAPE
(STVARNA
LJUBAV)
4. Ako neko sledi Hrista zato to ceni Njegovu agape ljubav, a ne iz sebinog straha ili nadajui se nagradi, mislite li da e takva osoba ikada otpasti? Uporedite 1. Korinanima 13,8 sa Jovan 10,27-29 TA VI MISLITE? ___________ _____________ ___________ _______ ___________ __________ ____________________ ____________________ Nisu strah od kazne ili oekivanje nagrade podstakli Hristove uenike da Ga slede. Oni su videli Njegovu neuporedivu ljubav ispoljenu u Njegovom ivotu, i bili privueni pri pogledu na Njega. Ta ljubav omekava i potinjava duu. Ljubav se budi u srcu onih koji Ga posmatraju. Oni uju Njegov glas i slede Ga.
JO
NEKE RAZLIKE IZMEU AGAPE I EROSA
5. Eros je ljubav koja traga za Bogom. I to je temelj veine religija. Ba zato su i podizana svetilita i hramovi. Eros je plemenito traganje. Ali agape je neto sasvim suprotno: tu ne trai ovek Boga, nego Bog trai oveka. Proitajte Luka 19,10 i popunite praznine: Jer je Sin oveji doao ______________ ____________ _____________ __________ _______. 6. Kada o Bojoj ljubavi mislimo kao o erosu, uviamo da se On s nama igra murke, i da Ga je teko nai. Zbog toga je traganje za Njim muan posao, i nikada nismo sigurni da li smo uspeli. Nasuprot tome, koliko je blizu Gospod priao svakome od nas? Dela apostolska 17,27; Jovan 1,9. ODGOVOR: On nije ____________ ni od ________________. On je istinita svetlost, ___________________ ko dolazi na svet. Koliko vam je Gospod blizu? Koliko vas usrdno trai? On je isto toliko blizu kao i re vere koju vam ova lekcija upravo objavljuje! Kroz tu re On vas je ve pronaao. On kuca na vaa vrata u ovom trenutku (videti Otkrivenje 3,20). 7. Umesto da se krije od vas tokom celog vaeg ivota, koliko vam je On u stvari bio blizu jo od vaeg roenja, a da vi to niste u potpunosti razumeli? Psalam 139,1-5.7-13. ODGOVOR: Ti ______ _______ moju stazu ... i poznaje ____ _________ __________ ... Ti si me zaklonio _________ ___________ i _________ _______________ ______________.
8. Jo jedan kontrast: Eros je ljubav koja zavisi od vrednosti svog
objekta. Mi se, naravno, bolje ponaamo prema gradonaelniku nego prema ubretaru (a ipak bi bez ovog bili u uasnoj situaciji). Cene afrikih nevesti astronomski rastu to su obrazovanje i kultura devojke vei. Nai obiaji su otprilike u principu isti, iako
24
TA JE AGAPE
(STVARNA
LJUBAV)
spolja deluju drugaije. I opet je agape suprotna ovome: umesto da zavisi od vrednosti svog objekta, agape voli bezvredne ljude ba kao i dobre; meutim, agape stvara vrednost u svom objektu. (itajte Isaija 13,12). POPUNITE PRAZNINE: Bog e uiniti da ovek ________ ____ _____ ________ ________ ________ _______ ________ __________ ________ __ _____________ ____ ______________ ___________. Da to ilustrujemo. Evo jednog kamena pokupljenog s nekog praznog terena. On nita ne vredi. Ali pretpostavite da dok drim taj kamen u ruci, mogu da ga zavolim kao to majka voli svoju bebu. I pretpostavite da, postupajui tako, uspem da ga pretvorim u komad zlata. Koliko bi on sada vredeo? Upravo to ini Gospod s vama i sa mnom zahvaljujui svojoj agape ljubavi. A to i mi moemo nauiti da inimo za svoje blinje, uei se da volimo kao to On voli! 9. I ponovo: Eros je ljubav koja tei da se uspne, da se penje stalno navie. Ona eli unapreenje. Vidimo je svuda: u koli, politici, biznisu, ak i u crkvi. Kod koga se najpre zaela ta sebina ljubav? Isaija 14,12-14 ODGOVOR: Kod _________________. (Obeleite u svom Svetom pismu pet upotreba line zamenice ja i pet glagola i imenica koji izraavaju misao o sve veem uspinjanju.) 10. Nasuprot tome, kako se agape usuuje da se spusti nie, da sie? Filibljanima 2,5-8 ODGOVOR: (zapazite ovde sedam stepenika kojima se Hristos sputao, za razliku od Luciferovih ambicija): U Filibljanima 2,5-8 moemo pratiti sedam jasnih koraka koje je Hristos preduzeo u svom sputanju, pokazujui nam na taj nain agape: 1) On je dragovoljno odustao od svoje krune, pokrenut ljubavlju. 2) Ispraznio je sebe, dobrovoljno predavi za venost sve to mu je bilo drago, a to je nemogue uiniti sem uz pomo ovakve vrste ljubavi. 3) Uzeo je oblije sluge (roba). No, spustio se On jo nie. 4) Roen je kao ovek. Nijedno ljudsko bie nikada nije tako nisko palo, a da Bog nije otiao tako daleko da ga dosegne. 5) Ponizio se. Njegova majka Ga je rodila u tali neugodnog mirisa, i bila prisiljena da svoju bebu povije u prnje i poloi u magaree jasle. Njegov ivot bio je mukotrpan ivot jednog seljanina. 6) Postao je posluan do smrti. Ta smrt do koje je Hristos bio posluan izgledala je poput odlaska u pakao, poput ive, svesne osude svake elije jednog bia, poput osude celokupnog ljudskog greha. Sedmi korak koji je preduzeo to jasno pokazuje: 7) ak do smrti na krstu. Ne samo to je to bila jedna od najsvirepijih smrti ikada zamiljenih, ne samo jedna od najsramnijih nag visiti pred razjarenom gomilom koja je posmatrala Njegovu
25
TA JE AGAPE
(STVARNA
LJUBAV)
agoniju sa zluradim zadovoljstvom. Smrt na krstu nosila je u sebi ugraen uas dublji od svakog drugog. Ona je znaila prokletstvo Neba, smrt izgubljenih koji na kraju moraju propasti u beznadenom oaju, ono to Otkrivenje naziva drugom smru. U oajanju, On je povikao: Boe moj, Boe moj, zato si me ostavio? (Matej 27,46). U tiini, s dubokim potovanjem, razmiljajte o ovome. Vi i ja bismo morali da proemo kroz sve to da On nije zauzeo nae mesto i umro smru koja je jednaka naoj drugoj smrti kao mi i za nas.
PRAVO
11.
ZNAENJE
ISUSOVE
SMRTI NA KRSTU
Razmotrite ta je sve bilo sadrano u Isusovoj rtvi na krstu:
Isusove patnje bile su vee od fizikog muenja kome su bili podvrgnuti muenici. Sveto pismo kae: Gospod je poloio na Njega bezakonje svih nas (Isaija 53,6). To se ne bi moglo rei ni za jednog muenika. Bezakonje odvaja od Boga, ostavlja duu oajno samu, unitava svaki oseaj sigurnosti (Isaija 59,2). To znai da je Bog poloio na Njega daleko gori oseaj krivice, usamljenosti, nesigurnosti i oaja od onog koji smo mi u stanju da spoznamo. Upravo je to odvojilo Hrista od Njegovog Oca. Petar kae: Njegovo sopstveno ja /On/ ponelo je nae grehe na svom telu na drvo! (1. Petrova 2,24). Upravo je unutar svog sopstvenog nervnog sistema, u svom umu i dui, Isus nosio taj ubitani teret. Pavle je ak jasniji: On /Otac/ uinio je grehom Njega koji nije znao za greh (2. Korinanima 5,21). Hristos nije bio grenik, jer je bio bezgrean. Ali On je uinjen kletvom za nas: jer, stoji napisano: proklet svako ko visi na drvetu (Galatima 3,13). Greh i kletva ovde su istovetni. Postoje dve smrti u Svetom pismu, jedna nazvana snom (videti Jovan 11,11.13), to je smrt o kojoj obino govorimo i, s druge strane, stvarna druga smrt (videti Otkrivenje 2,11; 20,6; 21,8). Ova poslednja predstavlja veno odvajanje od Boga zbogom svetlosti, radosti i ivote, zbogom zauvek. I On /bezgreni Hristos/ koji posveuje i oni koji bivaju posveeni /grenici/ svi su od jednoga: iz tog razloga On se ne stidi nazvati ih braom (Jevrejima 2,11). On je va Brat! Eto kako je On po blagodati Bojoj trebalo da okusi smrt za svakog oveka (Jevrejima 2,9). Taj san koji mi nazivamo smrt ne moe biti ono to je On iskusio, zato to svaki ovek mora sam da okusi tu vrstu smrti. Ono to je Hristos okusio bio je sam pakao, koji mi moda neemo morati da iskusimo. Kad ovo shvatite, srce vam se ispuni beskrajnom zahvalnou. 12. Da li sada malo jasnije vidite ta znai hvaliti se Hristovim krstom? ________________ w
26
TA JE AGAPE
(STVARNA
LJUBAV)
27
6. U HRISTU ZATO JE DOBRA VEST BOLJA NEGO TO MISLITE

Knjiga Otkrivenja usmerena je poput reflektora na ono to se deava u poslednjim danima. Ona najsjajnije blista u 14. poglavlju, gde vidimo tri posebna anela kako lete posred neba, objavljujui veno jevanelje... svakome plemenu, i jeziku, i kolenu, i narodu (6. stih). Svakom kolenu znai svakoj porodici, a jevanelje je dobra vest.
KOLIKO
JE TA DOBRA VEST ZAISTA DOBRA?
Ako nije veoma dobra, ona ne moe biti isto, istinito Isusovo jevanelje. Moemo biti sigurni da e Hristov neprijatelj, stara zmija, koja se zove avo i sotona, koja vara sav vasioni svet (Otkrivenje 12,9) pokuati da izbaci onaj dobri deo tako da ona na kraju zavri kao loa vest ili neka zbunjujua formula. Da li je to dobar savet, ili dobra vest? Postoji rat u pozadini svih ratova na Zemlji veliki rat izmeu Hrista i sotone. Otkrivenje 12 upravo to opisuje. Tokom vekova sotona je pokuavao da porazi Hrista ili izopaavanjem Njegovog jevanelja ili unitavajui Njegov narod. Sada, u ovim zaista poslednjim danima, sotona zna da ima malo vremena (12. stih). On jo ee nastoji da dobru vest dri daleko od sveta zato to zna da je Hristovo jevanelje... sila Boja (eksploziv, na originalnom jeziku!) na spasenje svakome koji veruje (Rimljanima 1,16). Vest je tako dobra da bi nam trebalo mnogo vremena da je nauimo od sada pa do kraja sveta. Sve to moemo uiniti u ovoj lekciji jeste da blistavim reflektorom osvetlimo nekoliko najistaknutijih taaka. Dakle, dobrodoli da biste svoj preostali ivot (i venost!) posvetili tom uzbudljivom, radosnom otkriu. Nikada vam vie nee biti dosadno. Svetovni romani, filmovi, sport, materijalizam, takozvana uzbuenja i zabave sve postaje bljutavo u poreenju s njom. Svaki dan postajae izuzetan doivljaj dok pronalazite svee uvide u to zato je dobra vest toliko dobra; vi ste uenik u razredu Svetoga Duha.
UENJE
ISTINA KOJE NIKADA NISMO JASNO SHVATALI
1. ta je sutina Hristovog jevanelja? Jovan 3,16-18 ODGOVOR: Bog __ __________ svet da je _ ________ __________ _______, da nijedan _______ _________ nego da ima ____________ ivot. Bog nije poslao svog Sina na svet da ___________ svetu nego da se __________ kroz Njega _________. Onaj koji ___________ ve je osuen. Ma koliko to delovalo zapanjujue, dobra vest glasi da (a) Bog od nas zahteva samo jedno da verujemo. I (b) On je doao da spase, ne da osudi, svet, i (c) jedini nain da se neko izgubi jeste njegovo sopstveno neverovanje ovoj vesti. No, kakvo je to neverovanje? Da li bi to mogao biti i na problem?
28
LEKCIJE DOBRE VESTI 6. U HRISTU
ZATO JE DOBRA VEST BOLJA NEGO TO MISLITE
2. Opiite to 3,12.15.18.19
kobno
neverovanje
Jovan
3,18-21;
Jevrejima
ODGOVOR: Ono voli __________ nego svetlost... Svako ko ini ________ mrzi svetlost... onaj koji ini __________ ide ka svetlosti. Zlo srce neverstva ____________ od Boga ivoga. Umesto da omeka srce, neverovanje ___________ srce.
3. Kako srce koje ne veruje (tvrdo srce) postaje srce koje veruje?
Jovan 3,14.15; 12,32.33 ODGOVOR: Kad Hristos bude _________ na krst, On e privui _________ /i ene/ k sebi. Onaj koji odgovori na tu privlanu silu _____________ ... nego e dobiti ________ ivot. Dobra vest je zapanjujua! (a) Hristos je doao da spase svet (koji obuhvata i vas); (b) krst privlai sve (a to ukljuuje i vas), (c) Hristos vas nee prisiljavati ni na ta vi moete odluiti da se oduprete Njegovoj privlanoj sili; ali (d) ako se ne odupirete, biete privueni venom ivotu. Onaj koji ne veruje zapravo je onaj koji se odupire. Umirui za grenike, Hristos je ispoljio neshvatljivu ljubav; i kad grenik posmatra tu ljubav, ona omekava njegovo srce, upeatljivo deluje na um i podstie duu na pokajanje... Grenik se moe opirati toj ljubavi, moe odbiti da bude privuen Hristu; ali ako se ne opire, Isus e ga privui; saznanje o planu spasenja dovee ga do podnoja krsta i podstai na pokajanje zbog greha. Happiness Digest, p.11.
HRISTOVA
LJUBAV JE TAKO SNANA
DA JOJ SE MORAMO ODUPIRATI DA BISMO SE SVRSTALI U IZGUBLJENE
4. Ako dozvolimo Svetom Duhu da nas dri za ruku, moemo li nastaviti da inimo zla dela na koja nas podstie naa grena priroda? Galatima 5,16-18 ODGOVOR: Hodite po Duhu, i ________ ispunjavati __________ ... Duh /se bori/ __________ tela, ... tako da ________ inite ono to biste hteli. Hristos je poslao Svetog Duha, svog namesnika ili predstavnika, da bude pokraj vas i da vas nikada ne ostavlja (Jovan 14,16-18). Da ponovimo, jevanelje je velika dobra vest! Svetlost je jaa od tame; Hristova ljubav je jaa od mrnje; Njegova blagodat jaa je od sotone; i (zamislite samo!) Sveti Duh je jai od tela. Ali u 18. stihu (na grkom) znai tavie. Biti voen od Duha znai osloboenje od sebine motivacije pod zakonom. 5. Da li nam je lako ili teko da verujemo u dobru vest? Kako je to bilo u Hristovo vreme? Matej 13,58;17,20; Marko 6,6. ODGOVOR: Tamo nije uinio mnogo udesnih dela, zbog ______ ___________. Njegovi uenici nisu uspeli da isteraju demona zbog ______________. U svom rodnom gradu, Isus se udio zbog _____________.
29
Suoimo se s injenicom da smo svi roeni u stanju otuenosti od Boga tako da je na greni um neprijateljski nastrojen prema Njemu (Koloanima 1,21; Rimljanima 8,7). Mi lako moemo da ispoljimo neverovanje u dobru vest. Neverstvo je zadralo Izrailj da ne ue u Obeanu zemlju za itav jedan narataj. Jedina potekoa dok sledimo Isusa jeste da nauimo da verujemo koliko je dobra vest zaista dobra. Borba se vodi ne povodom dela niti pak poslunosti u pitanju je dobra borba vere (1. Timotiju 6,12). Kad jednom steknemo veru, svi avoli pakla ne mogu spreiti tu veru da donese rod u vidu dobrih dela (Galatima 5,6.22).
6. Da li je teko obratiti se? Jovan 3,2-6; 1,12

ODGOVOR: Mi smo roeni ___________. Onima koji su Ga _________, dao je vlast da budu ____________________. Obraenje nije neto to mi inimo. Mi ne raamo sebe. Nai roditelji doneli su nas na svet bez nae saradnje, a Sveti Duh je inicijator naeg novoroenja. Ako primimo Hrista, On e uiniti da se to udo ostvari. Primiti je samo druga re za verovati.
JESTE
LI ZABRINUTI DA LI E VAS
BOG
PRIHVATITI?
EVO
DOBRE VESTI!
7. Za koliko je ljudi Hristos umro? Koliko njih On eli da spase? 1.

Timotiju 4,10; 2,3-6. ODGOVOR: On je Spasitelj ______________. Na Spasitelj ______________ budu spaseni... /On/ je sebe dao u _________ za ____. ... hoe
To ne znai da e svi biti spaseni, za venost, jer e se neki odupirati i odbaciti poziv, a mnogi e pokazati neverstvo. Meutim, svi bi se mogli spasti kada bi to eleli. Hristos je ve Spasitelj svih ljudi, Spasitelj sveta (videti Jovan 4,42). Ali kako to moe biti tano? 8. Kad je Adam zgreio u Edemskom vrtu, koliko je ljudi zgreilo u njemu? 1. Korinanima 15,22.45; Rimljanima 5,12 ODGOVOR: U Adamu ____________. Smrt je dola na __________. Adam je predstavljao celi ljudski rod. Kad je on pao, ljudski rod pao je u njemu. U Bibliji, ime Adam znai svaki ovek. Biblija rauna itav ljudski rod kao da je u Adamu. Jedna ilustracija: itamo kako je Levije bio u svom pradedi Avramu mnogo pre no to je bio roen (Jevrejima 7,9.10).
9. Kad je Isus postao poslednji Adam i umro za ljudski rod, koliko

je ljudi bilo otkupljeno i opravdano u Njemu? Rimljanima 5,18. Videti Jevrejima 2,9.
30
ODGOVOR: Kao to je za greh jednoga /Adama/ ___________ dolo na sve ljude, tako je pravednou jednoga /Hrista/ ___________ ivota dolo na ______________. Hristos je trebalo da ___________ smrt ___ ___________. Smrt koju je Hristos okusio za sve nas nije bilo ono to mi nazivamo smru a to Biblija zove samo snom. Bila je to druga smrt, konana kazna za greh (videti Otkrivenje 2,11; 20,14). Nijedno ljudsko bie ne mora da umre tom drugom smru, izuzev ako istraje u pobuni i ne dopusti da Hristova smrt bude ta kazna. 10. Kako to moe biti tano? Isaija 53,6; 2. Korinanima 5,19; 1. Jovanova 2,2 ODGOVOR: Bog je stavio na /Hrista/ bezakonje ____ ______. Bog je bio u Hristu _______________ sa sobom, ne _____________ njihove grehe. On je rtva pomirenja... za grehe ________________. 11. Koji je to dar koji je blagodat Boja donela svim ljudima? Rimljanima 5,15.16. ODGOVOR: Dragovoljan dar zahvaljujui blagodati izlio se izobilno na ____________. A ... dar je ____________ od mnogih greha. U originalnom jeziku stoji mnogi, i znai isto to i svi koji su, prema 15. stihu, pomrli. Hristos je prolio svoju krv i platio kaznu za greh svakog oveka. Bog prihvata itav ljudski rod u Hristu, ba kao to je itav ljudski rod bio osuen u Adamu. Hristos je sada novi Poglavar ljudskog roda! On je ve umro svojom drugom smru. Bog vas je prihvatio u Njemu; prestanite da brinete o tome da li vas On prihvata kao svoje dete. Vi ste prihvaeni u Njemu. Hodajte uzdignute glave, u Njemu.
BEZIMENI,
DUBOKO USAENI STRAH JE ODAGNAN
12. Kakav to teret duboko usaenog psihikog straha nestaje iz vaeg srca im shvatite ovu dobru vest i poverujete u nju? Jevrejima 2,14.15 ODGOVOR: Hristos je umro za nas da bi mogao __________________ one koji su usled straha od __________ celog svog ivota bili _____________. Najvei strah od svih strahova jeste strah od druge smrti, uasavajui izgledi na konanu tamu i osudu. To je suvie duboko da bi se iskazalo reima. To truje na mir i sreu. Moda pokuavamo da ga zaboravimo, ali on je neiskorenjiv jer, kako kae Biblija, mi stojimo na njegovom pragu celog svog ivota. Dobra vest glasi da je Hristos skinuo tu osudu sa svih nas, i vaspostavio u nama mir. 13. ta je Hristos dao svetu, svakom oveku? Jovan 6,33.51.53
31
ODGOVOR: On daje ivot ____________________. ... Ako ne jedete telo Sina oveijeg i ne pijete Njegovu krv, neete ______________. Da Hristos nije umro za svet, svet bi morao da umre (2. Korinanima 5,14). Pavle je rekao neznabocima u Atini da u /Hristu/ ivimo, kreemo se i jesmo svi mi (Dela 17,28). Mi smo doslovno bili izbavljeni od groba, kao oni koji su ustali iz mrtvih (Rimljanima 6,13). Bez obzira da li verujemo ili ne, mi ve dugujemo Sinu Bojem za svaki svoj dah. ak je i naa svakodnevna hrana kupljena Njegovom rtvom. Nije li onda vreme da Mu kaemo: Hvala Ti!? I kada bi sav svet pripao meni, Time bih vratio tek mali deo, Jer Boja ljubav to me pleni, Zahteva duu i ivot ceo. Ajzak Vots 14. Koja nam poznata ilustracija pomae da razumemo ta je Hristos na krstu ostvario za sve ljude? Na dan 1. januara 1863. predsednik Abraham Linkoln potpisao je Objavu o oslobaanju, kojom je zakonski bio osloboen svaki rob na teritoriji Konfederacije. Tako je Hristos, na krstu, po zakonu poneo kaznu za greh svake osobe i oslobodio je osude. Meutim, nijedan rob u Graanskom ratu nije iskusio slobodu sve dok (a) nije uo tu dobru vest, i (b) poverovao u nju. Isto tako, mi moramo (a) uti dobru vest o onome to je Hristos ostvario na krstu, i (b) da u to verujemo. Tada emo doiveti osloboenje. 15. Jeste li odluili da vrsto stojite u svojoj slobodi u Hristu? Galatima 5,1? ________________.
32
7. BOLJE UPOZNATI ISUSA

Mi poinjemo da se pitamo: Da li je mogue da ijedno ljudsko bie moe imati tu istinsku ljubav, agape, u svom srcu? Nismo li svi sebini po prirodi? Odgovor glasi: Mi se uimo ljubavi agape od Hrista. On pokuava da nam je podari. To je stvarna poenta biblijske vesti. Kad Pavle opisuje u sedam koraka tu ljubav Isusa Hrista koji se iz svog nebeskog doma spustio ak do smrti na krstu radi nas (Filibljanima 2,5-8), on kae: Neka taj /isti/ um bude u vama. Mi moda kaemo: To je u redu za Njega; ali ja ne mogu tako da volim! Meutim, Pavle veli da to nije nemogue. Isus ne kae: Posmatrajte moj velianstveni ivot koji odie agape ljubavlju, ali vi nikad neete uspeti da je oponaate. Ne! On kae: Novu vam zapovest dajem, da volite... kao to sam ja voleo vas (Jovan 13,34). Ta ista ljubav preobraava i ponovo nas stvara prema Bojem obliju. Tada se srea uliva u na ivot. On nam nikada nije naloio da inimo nemogue. To je mogue ukoliko doemo u Njegovu kolu i dopustimo da nas pouava kao uenike. O, kakvu nam samo radost to donosi! ivot biva obogaen, ba tamo gde se nalazite. U ovom prouavanju videemo kako su neki ljudi poput nas dali dokaza o postojanju agape ljubavi u svom ivotu. Oni su sagledali Hrista verom; i to sagledavanje bilo je potpuno uspeno! I vi treba u tome da uestvujete.
NEBESKO
BLAGO POSTAJE NAE
1. Kako je samoljublje prikazano u Bibliji? Psalam 49,18

ODGOVOR: Jer duu njegovu blagosiljaju _____________________, kad ___________ sebi. za ivota njegova: i
2. Da li je to samoljublje neto to nas Isus podstie da negujemo? Matej 22,37-40 ODGOVOR: Ljubi blinjega svoga kao _______________. Isus ne ui da bi trebalo da ohrabrujemo ljubav prema sebi, poto je to suprotno njegovom uenju. Ako neko hoe da me sledi, neka se odrekne sebe. On zapravo kae: Kao to po prirodi nalazite da je lako voleti sebe u svom neobraenom stanju, tako sada, poto ste se obratili verom u Mene, volite svoje blinje. 3. ta nam to donosi stvarnu utehu i mir? Rimljanima 15,1-5 ODGOVOR: Jer i Hristos ne ugodi _____________. Bog trpljenja i utehe da vam da _____ ______ ______________ po _________ ________. 4. ta predstavlja Gospodnja radost u koju treba da uemo? Jovan 15,11; Matej 25,21; Jovan 6,38
33
LEKCIJE DOBRE VESTI 7. BOLJE
UPOZNATI
ISUSA
ODGOVOR: Ja sam siao s neba ne ___ _______ _________, nego volju ______ _________ ____ __________.
VELIKI
KONTRAST IZMEU DVE VRSTE LJUBAVI
5. Kada je Isus umro na krstu, kakav je bio Njegov pravi motiv? Kakvom je smru On umro? Uporediti Isaija 53,11.12 sa Otkrivenjem 2,11. ODGOVOR: Videe _______________ i _____________; ... opravdae mnoge; sam e _________________ bezakonja njihova... Ubrojan je meu ______________, sam nosio ________________ i posredovao za prestupnike. Isusov jedini motiv bio je agape i On je umro za nas jednakom _________ ___________ (Otkrivenje 2,11). On je poneo nae bolesti i nemoi nae uzeo na sebe... Bio je ranjen za nae prestupe, izbijen za naa bezakonja, kazna je bila na njemu naega mira radi, i Njegovim ranama mi smo se iscelili (Isaija 53,4.5). 6. ta pokazuje da je Isus podneo istu smrt kakvu e izgubljeni pretrpeti prilikom druge smrti? 2. Korinanima 5,21 (itajte i Psalam 22 Psalam o raspeu). ODGOVOR: Jer On /Bog/ je uinio Njega /Hrista/ ___________ ______________ __________ _____________... Isus je osetio strahovitu agoniju odvajanja od svog Oca. Bila je to smrt do koje je On bio posluan. Trebalo je da vi i ja proemo kroz sve to da Hristos nije zauzeo nae mesto, i umro naom drugom smru. Ta ideja o agape ljubavi iezava meu mnogima koji tvrde da slede Hrista zato to se jedan paganski pojam uvukao u na nain razmiljanja doktrina o prirodnoj besmrtnosti due. Ako ne postoji tako neto kao to je stvarna smrt, onda Hristos nije stvarno umro. Da je On otiao u raj onoga dana kada je razapet na krst (kao to mnogi pogreno veruju zbog loe postavljenog zareza u Luka 23,43), onda se On nije istinski ispraznio, niti je to na krstu bila prava smrt. Ideja o prirodnoj besmrtnosti due pretvara Hristovu rtvu u obmanu, prevarnu pozorinu igru. Meutim, kada Ga je na Golgoti obuzela tama, svetlost Oevog lica bila je zacelo potpuno povuena. Njegov vapaj; Zato si me ostavio? (Psalam 22) nije bio prenemaganje glumca. Isaija je bio u pravu: On je dao duu svoju na smrt (Isaija 53,12) ak drugu smrt (Otkrivenje 2,11). 7. Koliko je daleko Hristos otiao u traganju za vama i za mnom? Psalam 139,7.8 ODGOVOR: Ako siem u pakao, gle _________________. Kao to smo ranije ve videli, eros nije zlo sam po sebi. Nije pogreno eleti nagradu ili uivati u dubokom razmiljanju o Nebu i nagradama onih koji e najzad tamo ui. Stvar je u tome to je eros ljubav ne mnogo bolja
34
UPOZNATI
ISUSA
od one koju imaju neznaboci. Kao motivacija, on nee proizvesti istinsku promenu karaktera. Pavle kae: Nita mi ne koristi (1. Korinanima 13,3).
KAKO
JE MOGUE DA VI I JA POSEDUJEMO AGAPE LJUBAV?
8. Kad je Gospod kuao i isprobavao Mojsija da bi video kakvu vrstu

ljubavi ima, kako je Mojsije pokazao da poseduje agape ljubav? 2. Mojsijeva 32,7-10.31.32
ODGOVOR: Mojsije je uputio Gospodu izazov: ili da oprosti njihov greh /Izrailjev greh/, ili: ..ako nee, izbrii me, molim Te, iz _____________ koju si napisao. Jedina pauza u celoj verziji Biblije kralja Dejmsa nalazi se u 2. Mojsijevoj 32,32. Ovde Mojsije pravi prekid; ne moe da dovri reenicu. Na trenutak je sagledao uas venog pakla koji se prua pred njim ako bude podelio sudbinu Izrailja. Ali, on donosi odluku. Izabrao je da propadne s njima: Ako nee, izbrii me, molim Te, iz knjige koju si napisao (2. Mojsijeva 32,31.32). Mojsije je izdrao probu. Mogu da zamislim Gospoda kako prua ruke i grli svog uplakanog slugu. Pronaao je oveka po svom srcu.
9. Kako je apostol Pavle pokazao da ima istu takvu ljubav?

Rimljanima 9,1-3 ODGOVOR: Da bi spasao svoje sunarodnike, eleo je da sam bude ___________ od Hrista za brau svoju po telu. 10. Koja nas vrsta motiva jedino hrianima? 2. Korinanima 5,14.15 ini divnim, hristolikim
ODGOVOR: Jer __________ Boja _______________ ... da oni koji ne ive vie ____________ nego Njemu koji je za njih umro i vaskrsnuo. Svako ko sagleda pravu prirodu krsta, i veruje, ustanovie kako se udo agape ljubavi dogaa u njegovom sopstvenom srcu. Upravo e se na taj nain svet ponovo preokrenuti, jer ljubav (agape) Hristova nagoni nas da vie ne ivimo sebi, nego Njemu koji je umro za nas i vaskrsnuo (2. Korinanima 5,14.15). Mi gubimo iz vida sutinu Novog zaveta ukoliko propustimo da u njemu sagledamo agape. Mi takoe ostajemo u tami u pogledu toga ta je vera, jer novozavetna vera predstavlja ovekovo prihvatanje srcem irine, i duine i dubine i visine Hristove ljubavi agape (Efescima 3,18.19).
11.
itajte Pavlovu molitvu za vas (sve svete). Da li vae srce govori: Da, Gospode? Efescima 3,14-21 ODGOVOR: Ako Hristos boravi u naem srcvu verom, mi smo ukorenjeni i utemeljeni u ______________ ... sposobni da shvatimo ta je ___________ i ____________ i ___________ i ____________, i spoznati __________ Hristovu koja
35
UPOZNATI
ISUSA
prevazilazi ________________, da bismo se mogli ispuniti svakom puninom Bojom. w

36
8. TANO ILI POGRENO: LAKO JE BITI SPASEN A TEKO BITI IZGUBLJEN?

U jednoj od svojih pripovedaka o poecima Zapada, Mark Tven pria o starodrevnim propovednicima koji su govorili narodu o tome koliko je nebo divno mesto i da je skoro nemogue tamo doi, a koliko je pakao uasno mesto, ali je tamo vrlo lako stii (Mark Twain, Tonight, p. 118). Ista ideja istrajava i danas, u tolikoj meri da sam naslov ove lekcije iznenauje ljude. Zar nije sam Isus rekao da je Bog uinio da se teko ulazi na vrata koja vode u nebo, a da je vrlo lako ui kroz vrata koja vode u pakao? pitaju oni. Moda e stoga tako malo ljudi biti spaseno? Iznenadili biste se koliko je mnogo mladih (i odraslih koji su nekada bili mladi) potpuno napustilo hrianstvo, govorei: To je zapravo odve teko! Zato pokuavati i muiti se kad izgleda beznadeno ostvariti tako neto? Izvesno, ono to je Isus kazao uasno je izokrenuto budui da ljudi danas misle da je teko biti spasen, a lako biti izgubljen! Nema nieg dobrog u takvoj jednoj vesti, zar ne? Kad je Isus rekao da treba da propovedamo svetu jevanelje, hteo je da kae da svetu treba da objavimo dobru vest. (Ta re upravo to znai.) Naa budua srea zavisi od jasnog razumevanja ovog predmeta.
TA
JE
ISUS
U STVARI KAZAO
1. ta je Isus rekao o pitanju tano ili pogreno? Matej 11,28-30 ODGOVOR: Nai ete ____________ duama svojim. Jer je jaram moj ___________ i breme je moje ___________. 2. Zato On kae da je teko biti izgubljen? Dela apostolska 26,14.15 ODGOVOR: Zato me ____________? ________ ti je protiv _______ ___________. Bodilo je bio tap koji je ora na Istoku koristio da ubrza spori hod svojih volova. Savle je povreivao sebe tako to se borio protiv bodila sopstvene savesti. On nije jedini koji nalazi da je muno protiv bodila praakati se. Ko god odlae da se preda Isusu progoni Ga kao i nekada Savle. On se bori protiv Njega. Niko ne odlazi u pakao a da se usput dobro ne izudara. Da bi bio izgubljen, ovek mora da se bori protiv Svetog Duha. Isus je u pravu teko je to initi!
KAKO
POSTAJE LAKO SPASTI SE
3. ta vam Gospod ini jo od kad ste se rodili? Jeremija 31,3 ODGOVOR: _________ te ________ _________ (agape), zato ti _________ _________ __________.
37
LEKCIJE DOBRE VESTI 8. TANO
ILI POGRENO:
LAKO
JE BITI SPASEN A TEKO BITI IZGUBLJEN?
4. Kako se na jo jedan nain moe rei to isto? Rimljanima 2,4

ODGOVOR: Dobrota Boja ____ __________ _________. Kako On to ini? Na bezbroj naina ili dobrotom roditelja, prijatelja, uitelja, stranaca, ili ispoljavanjem naklonosti; opomenama i ukorima prijatelja koji nas vole; ili upeatljivim delovanjem Bojeg Duha, kao i uenjima Boje Rei. Takoe nam i sve stvoreno svakodnevno govori o Njegovoj venoj ljubavi. 5. Koliko uenika ima u Bojoj koli? Jovan 6,45 ODGOVOR: I bie ___________ naueni od Boga. 6. Koliko e ljudi Gospod zaista privui (ili jednostavno vui) sebi? Jovan 12,32 ODGOVOR: Ja u, kad budem podignut od zemlje, _________________. 7. Koliko je jaka ta sila kojom nas Gospod vue k sebi? 2. Korinanima 5,14.15 ODGOVOR: Ljubav (agape) Hristova _____________________. Jedini razlog iz kojeg nekima izgleda da je teko biti spasen jeste taj to oni nisu videli tu monu istinu o Hristovoj ljubavi niti su poverovali u nju. Ostavite po strani tu ljubav koja nagoni i ustanoviete da je teko biti spasen. Drugim reima, kad posmatrate ta se dogodilo na Golgoti kad je Hristos umro, vi prvi put shvatate da biste umrli, da sada ne biste imali nita, da On nije umro. Vi ste danas ivi i imate to to imate, zato to je On umro za vas. Kad to vidite i verujete vi ete nadalje smatrati nemoguim da ivite sebinim ivotom, ba kao to ste ranije mislili da je nemogue iveti ivotom ljubavi. Nije stvar u tome da uz velike napore nastojimo da budemo hriani ako ste videli krst, ne moete biti nita drugo! Uvideete da ne moete initi nita drugo sem da sluite Gospodu. Upravo je to znaenje izraza Ljubav Hristova nagoni nas. (Zapamtite, zadrati znai povui unazad, dok nagoniti znai gurati napred.) Staza prema Nebu moe doista biti strma, i mnogo ljudi razmilja na takav nain. Ali kad ponete da posmatrate i cenite Hristovu ljubav, uvideete da imate bateriju koja vas pokree nagore.
ZATO
JE TEKO BITI IZGUBLJEN
8. Kad neko nastavlja da se bori protiv Hrista i prisiljava sebe da se

oglui o Njegovu ljubav, ta u stvari radi? Rimljanima 2,4.5 ODGOVOR: ___________ za bogatstva Njegove dobrote i krotosti i trpljenja?... Nego svojom ________________ i ________________ sabira sebi _____________...
38
LEKCIJE DOBRE VESTI 8. TANO
ILI POGRENO:
LAKO
JE BITI SPASEN A TEKO BITI IZGUBLJEN?
Gnev je unutar vas. Savle iz Tarsa nastojao je da otvrdne i ostane nepokajanog srca sve dok se najzad nije pokajao na putu za Damask. Na kraju bi sam sebe ubio, da je nastavio kako je zapoeo. Praakati se protiv bodila sopstvene savesti loe je za ovekovo zdravlje. Borba protiv Svetog Duha izaziva ak preranu smrt. To je kao da se velianstvene nebeske lestve sputaju na stazu svake osobe, spreavajui njega/nju da ode u propast. ovek mora da pogazi raspetog Otkupitelja kako bi mogao da nastavi ivotom greha. 9. ta ine nepokajani ljudi? Kad se Izrailj opirao Hristu, ta se zaista dogaalo? Osija 13,9 (uporediti Osija 11,1.4 da bi se sagledao kontekst). ODGOVOR: O Izrailju, ti si ______________, __________________. Ovome nas ui cela Biblija. Ko grei protiv mene, ini krivo svojoj dui: svi koji me mrze vole smrt (Prie 8,36). Grenik se moe opirati toj ljubavi, moe odbijati da bude privuen Hristu; ali ako se ne opire, bie privuen Isusu; saznanje o planu spasenja dovee ga do podnoja krsta, uz kajanje zbog greha koji su izazvali patnje dragog Bojeg sina.... Isti boanski um koji deluje na sve u prirodi obraa se i srcu ljudi, stvarajui u njima neiskazanu udnju za neim to nemaju. Stvari ovoga sveta ne mogu zadovoljiti njihovu enju. Duh Boji ih preklinje da tragaju za onim to jedino moe dati mir i odmor blagodat Hristova, radost svetosti3. Happiness Digest, p. 11 10. Da li vas dobra vest o Hristovoj jo mnogo izobilnijoj blagodati motivie da Mu sluite? w
Nesebinosti prim. izdavaa
39
9. NE DAJTE SE ZBUNITI: PRAVI HRISTOS NASUPROT LANOM

Mislio sam da postoji samo jedan Hristos! govore mnogi. Da, postoji samo jedan pravi Hristos. Meutim, od poetka je Luciferova velika ambicija bila da se izjednai s Vinjim, ak i da uzdigne svoj presto iznad Hristovog (videti Isaija 14,12-14; Lucifer je postao sotona). On ui kako da se prerui u lanog hrista! Kako vreme tee, uz iskustvo koje traje hiljadama godina, on se vrlo izvetio u svom poslu. Njegova velika ambicija je da se predstavi kao Hristos. Njegova sotonska dua nita toliko ne eli kao da vidi kako mu se ljudski rod klanja, dokazujui na taj nain da je privren njemu, a ne njegovom omrznutom rivalu Isusu. Da li je mogue da on uspe kao lani hristos? Svi znamo koliko su neki ljudi vini da oponaaju druge glasom, pokretima, ak izgledom. Ogromna filmska industrija poiva upravo na toj tehnici. Jesu li ljudi pametniji od sotone? Nekoliko entuzijasta u programu uenja kod kue uspeno su se godinama predstavljali kao kvalifikovani lekari, pri emu je jedan od njih falsifikovao diplomu i sertifikate stvarnog medicinskog radnika istog prezimena, koji je iveo hiljadama milja daleko. Ako je sotona tako pametan da naui ljude kako da se lano prikazuju, koliko je tek savren u izvoenju sopstvenog velikog plana? Moda ete ak ustanoviti da je sotona ve pokuao da svoje prevarne planove primeni na vama.
TA
BIBLIJA KAE O LANOM
HRISTU
1. Da li sotona ve postie uspehe kao lani hristos? 1. Jovanova 2,18 ODGOVOR: ak i sada ima mnogo ______________; po tome znamo da je _____________________. Antihrist potie od grke rei koja znai neko ko je zauzeo Hristovo mesto. Oigledno je da niko ne moe stvarno da zauzme Njegovo mesto; otuda su to lani hristosi. 2. Ko e, po Isusovom predskazanju, doi i pokuati da prevari Njegov narod? Matej 24,5.23.24 ODGOVOR: Jer e mnogi doi ____ ______ ______ i _________ _________ _________. 3. ta je oduvek bio sotonin veliki posao? Otkrivenje 20,8.10 (uporediti Jovan 8,44). ODGOVOR (jednom reju): On ih ____________.
40
LEKCIJE DOBRE VESTI 9. NE
DAJTE SE ZBUNITI:
PRAVI HRISTOS
NASUPROT LANOM
4. itajte kako je jedan lani hristos strahovito obmanuo stari Izrailj. Kako se zvao lani bog kome su se oni klanjali u Ilijino doba? 1. Knjiga o carevima 16,30.32 i 18,18.19 ODGOVOR: Ahav je podigao oltar za __________. Ti si ___________ __________ Gospodnje, i iao si za ________. Znaenje rei Val je jednostavno mu ili Gospod/gospodar. Kako su vekovi proticali, Izrailju je bilo sve tee da pravi razliku izmeu istinskog bogosluenja Gospodu i bogosluenja susednih naroda. Oboavanje Vala bilo je vet falsifikat oboavanja izrailjskog Boga. Hramovi su bili dosta slini, a obredi preslikani. Narod je postepeno izgubio oseaj za razliku. Ilija je bio dovoljno otrouman da shvati znaaj onoga to se dogaalo.
5. Gde je u Jerusalimu sluba Valu drsko obavljana u Jeremijino

vreme? Jeremija 7,9.10.30 ODGOVOR: ____________________________.
6. Oigledno je da je lani hristos svojim lanim uenjima

obmanjivao narod mnogo pre nego to se zaista lino prikazao kao falsifikat. Koju su traginu greku Jevreji napravili a da toga nisu ni bili svesni? Jovan 8,42-47 ODGOVOR: ___________________________. Vekovima su Jevreji oekivali dolazak Mesije. Kad je najzad doao, oni su Ga ubili zato to nisu umeli da razlikuju pravo od lanog! Pavle je upozorio Korinane da budu obazrivi, zato to e se nepaljivom posmatrau ta razlika initi veoma mala (videti 1. Korinanima 10,20.21).
KAKO
PREPOZNATI RAZLIKU
7. Lani hristos prikazuje Isusa kako umire na krstu da bi postigao da Otac bude ljubazan prema nama. On predstavlja Boga kao hladnog i ravnodunog u odnosu na nas, a Hrista kao nekog ko podnosi Njegovu osvetu stradajui umesto nas. ta Biblija ui o istinskom Hristu i Njegovom delu pomirenja? Jovan 3,16.17 ODGOVOR: Sam Otac tako je voleo svet da je ___ ______ ______________ ___________ __________. Ova velika rtva nije prineta da bi se u Oevom srcu stvorila ljubav prema oveku, niti je ona trebalo da Ga uini voljnim da spase. Ne, ne! 'Bog je tako voleo svet da je dao svog jedinorodnog Sina.' Jovan 3,16. Otac nas voli, ne zbog velike rtve pomirenja, nego je On obezbedio tu rtvu zato to nas voli. Hristos je bio posrednik preko koga je On mogao da izlije svoju beskrajnu ljubav na pali svet. 'Bog je bio u Hristu, pomirivi svet sa sobom.' 2. Korinanima 5,19. Bog je patio zajedno sa svojim
41
DAJTE SE ZBUNITI:
PRAVI HRISTOS
NASUPROT LANOM
Sinom. Agonijom u Getsimaniji, smru na Golgoti, srce Beskrajne ljubavi platilo je cenu naeg otkupljenja. Happiness Digest, p. 3.4 8. Lani hristos ne moe biti stvarno kuan kao mi, te stoga i ne zna kako se mi oseamo! On je prikazan kako uzima drugaiju vrstu ljudske prirode u odnosu na ovu koju mi imamo. Tako nas lani hristos ne moe istinski spasti od naih greha. On moe samo da ih dopusti ili da ih oprosti, dok mi nastavljamo da greimo. Nasuprot tome, kakvu je vrstu ljudske prirode uzeo pravi Isus? Rimljanima 8,3.4 ODGOVOR: Bog je poslao sopstvenog Sina u ________________ da se _____________ zakona ispuni u _________. 9. Kako je potpuno istinski Hristos bio kuan naim iskuenjima? Jevrejima 4,15 ODGOVOR: /On/ je bio ________________, a ipak ostao bez greha. Kad je Adam zgreio u Edemskom vrtu, izgubio je vezu sa Bogom. Njegova sama priroda postala je zla. Kad je on pao, pao je i ljudski rod; mi smo svi bili u Adamu, mi smo Adam. To je ime kojim smo svi obuhvaeni. Mi imamo njegovu grenu prirodu. Ali, Hristos je doao da otkupi ljudski rod. On nije doao da otkupi bezgrenog Adama, koji nije pao, nego palog, grenog Adama to znai nas. Prema tome, On je uzeo na sebe nau palu, grenu prirodu, kako bi dosegnuo do mesta gde se nalazimo. On je doao da pobedi greh, da mu uini kraj. Stoga je morao da se suoi sa problemom tamo gde se ovaj ukorenio u naoj paloj, grenoj ljudskoj prirodi. On nije mogao da otkupi ono to nije preuzeo. Da bi uzdigao palog oveka, Hristos je morao da se spusti do njega. On je uzeo ljudsku prirodu, i poneo slabosti i izopaenja ljudskog roda. On, koji nije znao za greh, postao je greh nas radi. Unizio je sebe do najdubljih dubina ljudske bede, da bi se osposobio da dopre do oveka, i podigne ga iz unienosti u koju ga je greh utopio.
10.
Jedno pitanje za razmiljanje: Da je postojao samo jedan greh na koji Isus nije bio navoen, da li bi On mogao da nam pomogne u savlaivanju tog istog iskuenja? itajte paljivo Jevrejima 2,17.18 i onda formuliite svoj odgovor: ODGOVOR: ________________________________ Videli smo da apostol Jovan govori o antihristu kao da je ve doao. Evo jednog primera kako hristos koji nije stvarno uzeo nae telo pomrauje istinu o spasenju zbunjujuom maglom lane doktrine doktrine o bezgrenom zaeu. Milioni ljudi veruju da je Devica Marija ne samo bezgreno zaela nego je ceo svoj ivot provela bez i najmanjeg stvarnog greha. Ona nije bila u stanju da sagrei, govore oni. Na taj nain, ona je svom Sinu dala bezgrenu prirodu, razliitu od nae. Meutim, hristos koji je uzeo drugaiju vrstu tela ili prirode u odnosu na one kakve mi imamo ne moe nas spasti od greha. Fulton in
42
DAJTE SE ZBUNITI:
PRAVI HRISTOS
NASUPROT LANOM
(katoliki biskup) pokazuje zato je dogma o bezgrenom zaeu tako neophodna katolikom Hristu. On ne moe da pojmi kako je Spasitelj mogao da doe, po Pavlovim reima, u obliju grenog tela, a da ne popusti iskuenju. Pogledajmo ta on kae: Da je Beskrajna istota izabrala neki drugi nain da ue u oveanstvo osim ljudske istote /Marijina takozvana bezgrena priroda/, to bi stvorilo uasne probleme naime, kako bi /Hristos/ mogao biti bezgrean ako je roen od oveanstva optereenog grehom? Ako etkica uronjena u crnu boju postaje crna, i ako tkanina poprima boju farbe, zar ne bi i On, u oima sveta, takoe uestvovao u krivici koju osea ceo ljudski rod? Kad bi On doao na ovu Zemlju kroz penino polje moralne slabosti, verovatno bi slama i pleva visile na haljini Njegove ljudske prirode. U ovoj lekciji videemo kako je pravi Hristos roen od grehom optereenog oveanstva, a ipak nikada nije zgreio; kako ta etkica uronjena u crnu boju ipak nikada nije bila okaljana naim grehom; kako je On proao kroz penino polje moralne slabosti, a da se slama i pleva uopte nisu uhvatile za haljinu Njegove ljudske prirode. Ta istina o Hristovoj pobedi je novozavetno uenje o pravednosti kroz veru. 11. Misao da Hristos nije mogao da pogrei strana je Bibliji. Da je to tano, kako bi On zaista mogao biti kuan? Koliko je strano bilo kuanje koje je Isus podnosio? Jevrejima 5,7-9 (Razlog to On nije zgreio je jednostavno taj to je On odluio da ne grei.) ODGOVOR: On se molio s velikom __________ i __________ Onome koji je mogao __________________. 12. ta pokazuje da je na Spasitelj bio u stalnom sukobu sa sobom ba kao i mi, a ipak stalno odnosio pobedu u toj borbi? Jovan 5,30, poslednji deo: uporediti Jovan 6,38. ODGOVOR: Jer ja sam siao s neba ___ _______ _____ ______ _____ _______ ________ ____ _________. 13. 7,25 Koju nam to slavnu dobru vest donosi jevanelje? Jevrejima
ODGOVOR: Zato i ____________ spasti __________ one koji dolaze Bogu preko Njega, kad uvek ivi da _____________ za njih. Kae se da ovek odoleva iskuenju kad trpi snaan uticaj da uini neto pogreno i, znajui da moe tako postupiti, opire se tome verom, vrsto se drei za boansku snagu. Tako je izgledalo muno iskuenje kroz koje je Isus proao kako bi nas spasao od greha.
14.
Da li pozivate Hrista da vas izbavi od svakog greha? __________ w
43
10. ENA KOJU SVET NIKADA NEE ZABORAVITI

Ima jedna pria u Jevanelju po Marku koja je toliko lepa da opini svakoga ko je voljan da je saslua. Ona je, poput dragog kamena u runoj zemljanoj posudi, smetena izmeu dve najstranije prie ikada ispriane, ba kao to je Isusov krst bio poboden izmeu dva razbojnika. Prva od te tri prie govori nam o tome kako su svetenici i knjievnici odluili da ubiju Isusa. Trea opisuje jo sramnije delo jednog od uenika, Jude Iskariotskog, koji izdajom prodaje svoju duu avolu i alje Isusa u smrt. U sredini nalazimo ovu predivnu priu o eni koju nikad neemo zaboraviti. Nikada nijedna ena nije uinila neto poput nje. Isus je njenom inu obezbedio trajno seanje: Zaista vam kaem: gdje se god uspropoveda ovo jevanelje po svemu svetu, kazae se i to za spomen njen ta uini ona (Marko 14,9). To znai da je njen in bitan deo venoga jevanelja i kao takav trebalo je da bude objavljen od strane trojice anela iz Otkrivenja 14. Stoga i mi moramo u ovu seriju pouka ukljuiti jednu posveenu iskljuivo njoj. Iako pria o njoj nesmanjenim sjajem blista gotovo dve hiljade godina, mnogi je jo uvek, naalost, ne znaju. Svaki od etvorice Jevanelista opisuje taj dogaaj, ali sa razliitim pojedinostima. Puno njegovo znaenje izranja iz praine vekova kao prastari mozaik, jasno oslikan, ali tek nedavno otkriven.
OVA
ENA JE BILA BEZNADEAN SLUAJ
1. Proitajte u Jevanelju po Marku 14,1-9 kakav je poklon ova ena donela Isusu. ODGOVOR: _________________________. Koja je bila njegova novana vrednost? __________ dinara (originalna grka re bila je denarius, srebrna kovanica vrednosti jedne nadnice; videti Matej 20,2). 2. Kakvim reima je Isus pohvalio ovu enu? Marko 14,6.8. ODGOVOR: Ona je meni uinila _________________________ _____ ... ta je mogla ____________________ pomazala ______ _____________________________ . Grka re prevedena ovde kao dobro znai: fantastino, ugodno, savreno, upravo kako treba. Ako Isus jednoga dana bude mogao rei za vas i za mene da smo uinili ono to smo mogli, to e biti najvea mogua pohvala. On nam nalae da priu o Mariji iznosimo gde god se bude propovedalo ovo jevanelje po itavom svetu (Marko 14,9; Matej 26,13). Mora biti da u toj prii postoji neto to razjanjava Novi zavet. 3. S kakvom se vrstom neoekivanog protivljenja ona susrela? Marko 14,4.5. ODGOVOR: Neki su se ____________. Ko su bili ti tajanstveni neki? Matej 26,8 _________________. Kako Jovan 12,4.5 tano ukazuje na izvor tog negodovanja? Zaetnik svega bio je ___________________.
44
LEKCIJE DOBRE VESTI 10. ENA
KOJU SVET NIKADA NEE ZABORAVITI
Juda je podmuklo naveo jedanaestoricu uenika na pomisao da je on u pravu to optuuje tu enu. Njima je nedostajalo duhovne pronicljivosti. Nisu imali ni najbleu sliku o tome koliko je on bio lo, a koliko je ona bila dobra! U ovim poslednjim danima potrebna je vea mo sagledavanja ili pronicanja nego to su je oni u to doba imali! 4. Ova ena koja je pomazala Isusa i od Njega dobila takvu pohvalu, bila je zaista posebna! Koju je vrstu sramotne prolosti ona imala? Marko, 16,9; Luka 8,2; Jovan 12,3. ODGOVOR: Njeno ime _______________________. Bila je opsednuta od strane sedam ___________ , to je bilo uasno stanje izgubljenosti. ena koja je pomazala Gospoda, u Mateju 26,7, Marku 14,3 i Luki 7,37 predstavlja istu osobu koja je u Jovanu 12,3 imenovana kao Marija. Nijedan pisac Jevanelja ne bi se usudio da ispria povest o Isusu, a da ne poslua nalog da u svoje Jevanelje ukljui priu o njenom inu pomazanja. U Luki 7,37.39 kae se da je ona bila grenica to znai, blae reeno, da je izgubila svoj moralni ugled (uporediti Matej 21,31 i Luka 15,1.2). S mnogo takta Luka iznosi drugi deo prie (7,36-50), koji obelodanjuje nekoliko zapanjujuih injenica: svojom neizreenom primedbom, Simon farisej nam otkriva da je on lino i intimno poznavao Mariju. Time to je jasno stavio do znanja da je Simon deset puta vei grenik od nje, Isus je naznaio da je upravo Simon bio taj koji ju je prvobitno zaveo i unitio njen ivot. Kada devojka koja ima samopotovanja pretrpi takvu nesreu, ona obino postane, u psiholokom smislu, neugledna olupina. Marija nije mogla da potrai psihijatra koji bi joj pomogao. Oseajui se povreenom i okaljanom, pobegla je u oajanju i bezglavo se bacila u bezdan samozaborava. Demoni su uli u nju da bi opseli njeno srce i um. Takve stvari se deavaju svakome ko ne zna za nadu, ve samo za oaj.
SUSRET
SA
ISUSOM
PREDSTAVLJAO JE ZA
MARIJU
NEIZMERNU SREU
5. ta je Isus uinio za Mariju, izgubljenu u oaju, oseaju krivice i oskvrnjenosti? Marko 16,9; Luka 8,2. ODGOVOR: On je isterao _______________________. Kada bi se molio da neko bude osloboen sotoninih kandi, kako se Isus molio? Poslanica Jevrejima 5,7: Sa _________________________________. Ne samo jednom ili dvaput, ve sedam puta Isus je izlio svoju duu u molitvi za ovu ljudsku ruinu opsednutu avolom. Poznavanje ljudske prirode navodi na misao da je sedmi demon, koji je konano isteran, bio Marijin duboki prezir prema oveku koji je okaljao njenu duu i upropastio njen ivot. ena koja je pretrpela rodoskvrnjenje prirodno e gajiti duboki prezir prema onome ko ju je zloupotrebio, gorinu koja tinja u njenoj podsvesti.
45
Kada je poslednji koren mrnje bio iupan, Marijino osloboenje bilo je potpuno. Mnotvo ljudi nosi skrivene oiljke prezira proetog mrnjom, koje samo Isusov glas velikom vikom i suzama moe da izlei. Naa zahvalnost Bogu koji nam prata omoguava nam da oprostimo drugima koji su nam teko skrivili. Poto je Marija znala da je njeno ogoreno srce konano bilo isceljeno, elela je da na neki nain Bogu kae: Hvala. 6. uvi Isusa kako pominje svoju smrt koja se pribliavala, (o emu su uenici nerado sluali), kakva se sjajna ideja rodila u njenoj glavi kao nain da kae: Hvala Ti to si spasao moju duu? Marko 14,8. ODGOVOR: Da pomae Njegovu ________________. (a) Kakva je bila vrednost ulja, ili mirisa, koje je kupila? Stih 3: ___________ (b) Koliko je srebrnika za to potroila? Stih 5: Tri _________. (c) Kako ga je pomazala? Stih 3, poslednji deo: Ona je __________________________________ na Njegovu glavu (a i na noge; videti Luka 7,38.46; Jovan 12,3). (d) ta je upotrebila umesto ubrusa da obrie njegove noge? _______________________. Nikakav parfem koji se mogao jeftino nai na rasprodaji nije bio dovoljno dobar za Marijinu nameru, nikakvo ulje inae dovoljno dobro za seljane ili ak za plemstvo. Ovo je bilo dostojno samog cara. Moete li zamisliti da se za to potroi 300 srebrnika iznos godinje plate radnika? Ne mari; nita nije bilo suvie vredno da se potroi na Onog koji je njenu duu izbavio iz pakla. Saznala je za Simonovu veernju gozbu i smislila sjajan plan. Ukoliko bi ekala Isusovu smrt da to uini, On nikada ne bi saznao za njenu duboku zahvalnost. Bila je iskljuena sa Simonove liste gostiju, ali e ona doi i nezvana da Ga tamo pomae, ni sama ne shvatajui duboko znaenje svog dela. Dugo zadravan izvor u Marijinoj dui naglo je potekao. Vrele suze oprale su Spasiteljeve noge, a zatim je grenica klekla da ih obrie svojom dugom kosom. Ovo je bilo najuzvienije delo koje je ikada uinio neki pokajani grenik, ali Juda, okorelog srca, i otupelih jedanaest uenika nisu uspeli da zapaze velianstvenost prizora. 7. Isus je pohvalio delo te ene, uzdiui ga do nebesa! Marko 14,68. Kakvi se razlozi mogu navesti u prilog njegovim oigledno preteranim reima o njoj? On je video neto to Njegovi uenici u svom slepilu nisu mogli da vide. a) U alabasterskoj boci, razbijenoj kraj Njegovih nogu, On je video svoje telo, ranjeno i slomljeno nas radi. b) U dragocenom miru koje je kapalo na pod i nestajalo u uvek ednoj zemlji, On je video svoju krv koja se proliva za mnoge radi oprotaja grehova, a ipak odbaenu i prezrenu od strane mnogih ljudi. c) U pobudama koje su Mariju pokrenule na taj postupak u ljubavi koju je to slomljeno, pokajniko srce gajilo prema Njemu Isus je video istinski odraz svoje ljubavi prema nama. d) U njenoj rtvi koju je uinila kada je kupila miro po ceni jedne teko steene radnike plate za itavih godinu dana, On je video potpuno
46
pranjenje sebe, odricanje od samoga sebe, u ulozi boanskog Zarunika naih dua. e) U njenoj prividnoj rasipnosti gledao je velianstvenu sveobuhvatnost nebeske rtve, jedino dovoljne da spase svet, iako e je prihvatiti samo aica stanovnika ove Zemlje.
DA
LI BISMO SE MI SLOILI SA ONIM TO JE REKAO
JUDA ISKARIOTSKI?
8. Koji je naoko plemenit cilj Juda predoio, objanjavajui zato ga ljuti ono to je Marija uradila ? Jovan 12,4.5 ODGOVOR : Zato se ovo tri stotine dinara (srebrnika) dalo ______________ ? Koliko bi od toga dospelo do siromanih? Stih 6: ___________. Da li je jedanaest uenika znalo za njegovo potkradanje blagajne? Judino rezonovanje zvualo je logino i naizgled u skladu sa Isusovim podseanjem da treba nahraniti i odenuti siromahe. Da smo mi bili tamo, da li bismo se pridruili jedanaestorici i svim srcem kazali Amin! ili Bravo! na Judin hladan, neosetljiv pravedni gnev? Jesmo li i mi slepi i tvrdog srca? Boji najvei problem danas moda nisu carinici I prostitutke nego ljudi koji tvrde da su religiozni a preziru agape kad se s njom susretnu. Duhovno stanje savremene Laodikeje (Otkrivenje 3,14-21) slino je stanju jedanaestorice koji su bili zaslepljeni Judinom obmanom. Koliko esto takozvanim Hristovim sledbenicima nedostaje mast za oi; oni nemaju nimalo vie pronicljivosti od uenika u trenutku kada ih je od Golgote delilo samo nekoliko dana! A bili su rukopoloeni za propovednike i apostole, za voe crkve!
ISUS
JE VOLEO AK I HLADNOG I OKORELOG
SIMONA
9. Koja je bolest pogodila Simona fariseja? Marko 14,3; Matej 26,6. ODGOVOR: _________. ta je on zakljuio o Isusu? Luka 7,39 ; on je smatrao da Hristos nije _____________. Simon je bio jedan od gubavaca koje je Spasitelj izleio. Njegov nain da kae hvala to si me iscelio bio je ponosit, dostojanstven, tipino farisejski. Kada je, meutim, video Isusa kako prihvata Marijinu rtvu, bilo mu je drago to od sebe nije napravio budalu priznavi ga za Mesiju. Ako je Mariju muilo sedam demona, Simonovo stanje bilo je jo gore, jer njega je muio jo jedan, osmi ponos i prezir prema veri kojom agape nadahnjuje oveka. 10. Kako je ljubazno i taktino Isus otkrio Simonu njegovu stvarnu duhovnu potrebu? Luka 7,40-46. ODGOVOR: Simon je bio taj koji je dugovao ___________ __________, a ne samo __________________. 11. Koji je odnos izmeu greha i pratanja? Stih 47.
47
ODGOVOR: Oni koji su dobili oprotaj za ___________ grehe, vole vie; dok oni kojima je malo _____________, imaju __________ _____________. Sutina Isusovih rei nije u tome da se moramo prepustiti avolu i poiniti mnoge grehe kako bismo nauili da volimo onako kako je Marija volela (moda nikada ne bismo nali vlastiti put povratka iz tog pakla!). Mi moramo shvatiti da smo krivi za mnoge grehe, da smo mi zapravo onaj ovek koji duguje 500 srebrnika, a ne pukih 50. Samo zahvaljujui Hristovoj milosti gresi koje su drugi poinili nisu i nai gresi. Nikome nije uroeno da bude bolji od ma koga drugog. Kako je Luter rekao, svi smo nainjeni od istog testa. Jedino kroz istinsko pokajanje i poniznost duha moemo isterati i onog osmog avola. 12. Teolozi i propovednici su dugo raspravljali o tome ta je smisao vere. Kako glasi Isusova jednostavna definicija vere? Luka 7,50. ODGOVOR: Ono to je _____________ imala bila je istinska vera svesrdna zahvalnost _______________ ljubav. Nita drugo nije vredno da se nazove verom. 13. Da li ste zaista zahvalni za ono to ste nauili tokom prouavanja ove dragocene knjige, Svetog pisma? w
Sve svoje brige bacite na Njega, jer se On brine za vas. 1. Petrova 5,7 Molite se Bogu bez prestanka. 1. Solunjanima 5,17
48
11. ZATO SU REI ISUS PONOVO DOLAZI DOBRA VEST

ekajui blaena nada i javljanja slave velikoga Boga i spasa naega Isusa Hrista. Titu 2,13 Biblija je puna obeanja u pogledu Isusovog dolaska (1518 puta). Samo Novi zavet sadri 380 pozivanja na Hristov povratak. To znai svaki dvadeset peti stih. Boja Re opisuje stanje sveta pred sam Isusov dolazak, i to zvui kao vesti iz dnevnih novina. Vreme istie: Ali ovo znaj da e u poslednje dane nastati vremena teka. Jer e ljudi postati samoivi, srebroljupci, hvalie, ponositi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblagodarni, nepravedni, neljubazni, neprimirljivi, opadai, neuzdrnici, besni, nedobroljubivi, izdajnici, nagli, naduveni, koji vie mare za slasti nego za Boga, koji imaju oblije pobonosti, a sile su se njezine odrekli... (2. Timotiju 3,1-5). uete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne uplaite; jer treba sve to da bude. Ali nije jo tada posledak. Jer e ustati narod na narod i carstvo na carstvo; i bie gladi i pomori, i zemlja e se tresti po svetu... Ali koji pretrpi do kraja blago njemu. I propovedie se ovo jevanelje o castvu po svemu svetu za svedoanstvo svim narodima. I tada e doi posledak (Matej 24,6.7.13.14). 1. Koje je dragoceno obeanje Isus ostavio za sve svoje sledbenike? Jovan 14,1-3 ODGOVOR: Idem da ______ pripremim mesto... i uzeu vas k sebi, da i vi budete gde sam ja.
TA
E SE DOGODITI KAD
HRISTOS
BUDE DOAO DRUGI PUT?
2. ta je Isus poeleo za nas u svojoj poslednjoj molitvi? Jovan 17,2426 ODGOVOR: Hou da i oni... budu ______________ sam ja...
3. Da li e se vratiti sam Isus, ili e to biti neko drugi? Dela 1,11

ODGOVOR: Ovaj _____________ koji se uze od vas ... tako e ____ _______ ___________ ___________ _________. 4. Kad bude doao, koliko e ljudi to znati? Otkrivenje 1,7 ODGOVOR: Eno ide sa ________ ________, i _______ ___ _____________ _______________________. 5. Koliko e njih u stvari videti Isusov drugi dolazak? Matej 24,27
49
LEKCIJE DOBRE VESTI 11. ZATO
SU REI
ISUS
PONOVO DOLAZI DOBRA VEST
ODGOVOR: Kao to ____________ dolazi od istoka, i ___________ _____________ ____________ ________. 6. Ko e biti s Njim kad se bude vratio? Matej 24,30.31 ODGOVOR: I poslae svoje _________ _________... i oni e __________ _____________ _______________ _____________. 7. ta e se divno dogoditi kad se Isus bude vratio? 1. Solunjanima 4,16 ODGOVOR: Sam Gospod e sii ... i ______ __ _______ _______ e _______ __________ ___________ _______ ___________ _________. 8. Poto umrli pravednici budu vaskrsnuti prilikom Njegovog povratka, ta e se dogoditi sa ivima koji budu imali tu sreu da Ga vide kako dolazi? Stih 17 ODGOVOR: A potom mi _____________________ zajedno s njima _______ _____ u oblake... 9. S kim e Boji narod iveti posle radosnog Hristovog povratka? Isti stih, poslednji deo. ODGOVOR: U susret ___________ u oblacima, i tako emo svagda biti ___________________.
10.
Imajui tu nadu, kako moemo saraivati sa Isusom u pripremi za Njegov skori dolazak? 1. Jovanova 3,1-3 ODGOVOR: I svaki ovek koji _________ kao i On to je ist. 11. Kako je mogue ostvariti takvu vrstu pripreme karaktera? Matej 19,26; Jovan 6,29 ODGOVOR: Ljudima je ovo ______________, a Bogu je _____ ___________. Ovo je delo Boje ____ ___________ onoga koga je On poslao. Jedan duboko misaoni pisac ovako je rekao: Kriza nam se postepeno prikrada. Sunce sija na nebu, putujui svojom uobiajenom putanjom, a nebesa jo uvek kazuju slavu Boju. Ljudi jo uvek jedu i piju, sade i zidaju, ene se i udaju. Trgovci jo uvek kupuju i prodaju. Ljudi se meusobno sukobljavaju u borbi za najvia mesta. Poklonici zadovoljstava jo uvek se tiskaju po pozoritima, na konjskim trkama i u kockarnicama. Svuda preovladava najvee ushienje, a as probe brzo se zavrava i svaki sluaj ubrzo e biti odluen za venost. Sotona vidi da je njegovo vreme kratko. On je pokrenuo sve svoje snage da bi ljude prevario, zaveo, zadrao u svojoj slubi i zaneo, dok se dan probe ne zavri i vrata milosti zauvek zatvore. Rei opomene naega Gospoda sa Maslinske gore ozbiljno odzvanjaju kroz sve vekove do nas danas: Ali se uvajte da kako vaa srca ne
50
LEKCIJE DOBRE VESTI 11. ZATO
SU REI
ISUS
PONOVO DOLAZI DOBRA VEST
oteaju deranjem i pijanstvom i brigama ovoga sveta, i da vam ovaj dan ne doe iznenada. Straite, dakle, jednako i molite se Bogu da biste se udostojili utei od svega to e se zbiti, i stati pred sinom oveijim. enja vekova, str. 636 orig. (o ovoj knjizi govoriemo kasnije u uputstvima za prouavanje) w
51
12. BOG ISTINITO PREDSKAZUJE BUDUNOST

Predskazivanje budunosti prosto fascinira ljude. Da bi se zadovoljila ta glad da jo danas vidimo ta e biti sutra, astrologija i svi ostali naini predvianja budunosti razvijaju se kao peurke posle kie. Od manje od 100 novina koje su objavljivale horoskope pre nekoliko decenija, ta moda se proirila na preko 1200 takvih listova koje 18 000 000 Amerikanaca svakodnevno paljivo ita. asopis Time kae da bi se stari Berozus, astrolog i prvosvetenik Vavilona, oseao kao kod svoje kue u drutvu sa dananjim amerikim astrolozima. Njihovi prorauni bili bi jedna od malo stvari koje bi mu u savremenom svetu, posle 50 vekova, bile bliske... Vavilonske mistine koncepcije univerzuma sasvim ozbiljno uzima veina mladih pripadnika nauno najobrazovanije generacije u istoriji... diplomirani studenti i vanredni univerzitetski profesori. Astrologija je smernica, ue za koje se ovek hvata u jednom nesigurnom svetu, navodi jo jedan popularni asopis. Drugi jedan posmatra primeuje: Velike civilizacije u prolosti okretale su se natprirodnom u svojim poslednjim asovima, i ova izuzetno poveana potreba da se zaviri u Zodijak znak je bliske propasti nae civilizacije. Dananja astrologija obogaena je neposrednim vezama sa spiritizmom koji ini da neka od njenih predskazanja deluju neobjanjivo tana. Ali ako se poblie pogleda u astroloka predvianja sutranjice, a onda u najsigurniju proroku re kakvu nalazimo u Bibliji, zapaa se jasna razlika. Jedino Bog zaista poznaje budunost, i On nas toliko voli da e nam rei ono to e za nas biti dobro da znamo. Danilo 2 je jedno jednostavno proroanstvo od koga valja poeti, azbuka biblijskog prorotva. Pogledajte kako su ta proroanstva povezana sa Bojom ljubavlju prema svima nama.
ZATO
NAM
BOG
PREDSKAZUJE BUDUNOST?
1. ta Boga odvaja od svih ostalih bogova ili religija? Isaija 46,9.10 ODGOVOR: Jer sam ja Bog, i nema ____________, koji javljam _________ od ____________ i izdaleka to __________ ________. 2. ta je Tvorac zvezda obeao da e uiniti za nas? Isaija 42,5.6.7.9 ODGOVOR: On koji je stvorio _____________ kae: Ja Gospod dozvao sam te ____________... Da otvori ____________ oi, da izvede _____________ iz __________... Ja javljam novo, ________________ kazujem ___________. 3. Kakav je to dar Bog dao oveku, koji zaista otkriva budunost? 2. Petrova 1,19-21 ODGOVOR: __________. Imamo ________ __________ _______ __________ __________
4. Postoje li takvi ljudi kojima Bog otkriva tajne budunosti? Ko su oni? Amos 3,7
52
LEKCIJE DOBRE VESTI 12. BOG
ISTINITO PREDSKAZUJE BUDUNOST
ODGOVOR: Jer Gospod Gospod ______________ ne otkrivi _________ slugama svojim _________________.
5. Koju je znaajnu titulu Isus dao Danilu u Mateju 24,25?

ODGOVOR: Danilo je ________________________ Proitajte drugo poglavlje Danilove knjige. Bog mu tu otkriva budunost ovog sveta. 6. Car Navuhodonosor bio je vladar drevnog Vavilonskog carstva, ohol, svirep i autokratski nastrojen. Koji je bio jedini nain da Gospod dopre do njega? Danilo 2,1.2 ODGOVOR: Navuhodonosor _______________, i __________ ga proe.
7. Da su astrolozi i spiritisti njegovog carstva znali kako da stupe u

kontakt sa Bogom, sigurno bi znali i ta je car sanjao. Koji je bio njihov razuman zahtev? Danilo 2,3-5 ODGOVOR: Kaite mi _______________ i ta san ______________. 8. ta pokazuje da je ovaj inteligentan ali nestrpljiv car ve bio prozreo prevaran nastup svojih astrologa? Danilo 2,8-12 ODGOVOR: On je rekao: Jer ste se dogovorili da kaete preda mnom __________________ dok se _________________; kaite mi ____ pa u videti da li mi moete rei ta znai. Kako nisu bili u stanju da izau na kraj sa snom i njegovim tumaenjem, astrolozi su bili prisiljeni da priznaju: Nema nikoga drugog koji bi mogao kazati caru osim bogova, koji ne ive meu ljudima. Oni su imali neku nejasnu ideju o istiskom Bogu koga nisu poznavali. 9. Kako je Danilo dobio saznanje o snu i njegovom znaenju? Danilo 2,19-22 ODGOVOR: Tada je tajna otkrivena Danilu ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________. 10. Ukratko, ta je to car tako udno sanjao?Danilo 2, 31-35
ODGOVOR: On je video ________ ija je glava bila od __________, prsa i miice od _____________, trbuh i bedra od _______________, noge od ____________ i stopala od __________ i ___________. 11. Kako je glasilo Boje tumaenje sna? Danilo 2,36-42
ODGOVOR: Zlatna glava bio je _________ /Vavilon/ , iza njega sledi drugo carstvo ______________ /Medopersija/ a tree carstvo je __________ /Grka/.
53
etvrto carstvo bie tvrdo kao __________ /Rim/. Stopala i prsti to znai da e u poslednjim danima carstvo biti _______________________________ /moderna Evropa/.
12.
Koji e veliki dogaaj u svetskoj istoriji potom uslediti? Danilo 2,44.45 ODGOVOR: Tada e Bog ... nebeski podignuti ______________ koje se nikada ________ __________ __________. 13. ije e to carstvo biti? Otkrivenje 19,12.16
ODGOVOR: _______________________. 14. Ko e se u tom carstvu oseati kao kod kue? Otkrivenje 7,13.14 ODGOVOR: Oni koji su doli od ________ __________, i oprali ________ ________ i _______ _______ u ___________ __________.
NAPOMENE
O DRUGOM POGLAVLJU
DANILOVE
KNJIGE
Vavilon, carstvo predstavljeno zlatnom glavom, osvojila je Medopersija, prikazana prsima i miicama od srebra. Zatim dolazi Grka, a posle nje gvozdena monarhija Rim (izraz istoriara Gibona). Rim je pao 476 n.e. i bio izdeljen na teritorije koje e kasnije postati evropske drave. Tokom vekova, razni ambiciozni vladara pokuavali su da ih objedine u jedno: Karlo Veliki, Karlo V, Napoleon, kraljica Viktorija, Kajzer Vilhelm, i u bliskoj prolosti Adolf Hitler. Svi su doiveli neuspeh. Predsednik SAD-a Vilson sanjao je o uspenoj Ligi naroda, to se nikada nije ostvarilo. Mi sada ivimo u vreme prikazano prstima od gvoa pomeanog sa glinom. Bojna polja bila su natopljena krvlju zbog vladara koji su pokuavali da obezvrede ovih est rei: Oni nee prionuti jedan uz drugoga. Napoleon je rekao: O, Boe, suvie si jak za mene. Ostali su oholo zamiljali da e njihova diplomatija doneti mir naoj generaciji s konanom svetskom vladom. Ali sve dok ljudska bia i dalje gree, svetska vladavina pod prosvetljenim, nesebinim vladarima bie nemogua, do dolaska Onog ija je haljina natopljena krvlju na krstu Golgote. On se ljubavlju uspeo na tron ljudskog srca i zadobio carstvo blagodati svojom rtvom. Kad se bude vratio u slavi, On e uspostaviti svoje veno carstvo. Mnogi e odgovoriti na Njegovu ljubav. Takav odgovor Biblija naziva verom. To e biti oni koji su oprali svoje haljine i ubelili ih u krvi Jagnjetovoj. Svaki korak u ivotu moe nas dovesti blie Isusu, moe nam doneti dublje iskustvo u pogledu Njegove ljubavi, i pribliiti nas blagoslovenom domu mira. Stoga ne odustajmo od poverenja u Boga, ve negujmo vrsto pouzdanje, vre nego ikada ranije. 'Dovde nam je Gospod pomogao' i On e nam pomagati do kraja. 1. Samuilova 7,12. Happiness Digest, p.61.
54
15. Jeste li zahvalni Gospodu to vas poziva da budete u Njegovom venom carstvu? ___________ w
55
13. SVAKO UMORNO SRCE ELI DA NAE ODMOR U NJEGOVOJ LJUBAVI

Ljudi koji dolaze Hristu zato to cene Njegovu ljubav otkrivenu na krstu ne ine to zato to ele nagradu ili zato to se boje pakla. Oni cene Njegovu rtvu prinetu njih radi, i predaju Mu se bez sebinog straha ili nade na nagradu. U prvim vekovima posle smrti apostola, paganska ljubav postepeno se uvukla u Crkvu. Pavle upozorava: Znam da e po odlasku mome ui meu vas teki vuci koji nee tedeti stada (Dela 20,29). On kae da e doi do velikog otpada (2. Solunjanima 2,3). Kad je novozavetna ideja o ljubavi bila pomuena erosom optereenim strahom, sve vrste lanih doktrina iz neznabotva uvukle su se u Crkvu. Pometnja je najpre nastala u pogledu predmeta ljubavi; zatim su usledile mnoge druge ideje koje Biblija uopte ne ui, kao to je svetkovanje nedelje umesto Subote istinskog Gospodnjeg dana, sedmog dana; klanjanje ikonama, duboko potovanje i, praktino, oboavanje Device Marije, i ostalo. Bogu je vano koji dan praznujemo, ne zbog legalistike brige o detaljima, ve zato to samo drei se istine moemo nai odmor u Njegovoj ljubavi i u potpunosti primiti Hrista. On je blagoslovio ... i posvetio samo jedan dan kao svoju svetu Subotu (2. Mojsijeva 20,11). Tu mi nalazimo odmor dui. Nema spasenja pomou bilo kakvog falsifikata, ve samo dranjem istine (Isaija 26,2). 1. Koji je dan u sedmici Bog odredio kao dan odmora? 2. Mojsijeva 20,8-11 i 1. Mojsijeva 2,1-3 ODGOVOR: _________________________ Ned. 1 8 15 22 29 Pon. 2 9 16 23 30 Uto. 3 10 17 24 Sre. et. Pet. Sub. 4 5 6 7 11 12 13 14 18 19 20 21 25 26 27 28
Evo tipinog meseca u naem kalendaru. Prva knjiga Mojsijeva govori kako je je poela naa sedmica: I sedmoga dana Bog je zavrio dela svoja, koja je uinio /stvaranje sveta/; i poinuo u sedmi dan od svih dela svojih koja je uinio. Bog je blagoslovio sedmi dan, i posvetio ga, jer se u taj dan odmorio od svih dela svojih, koja je uinio (1. Mojsijeva 2,2.3). Svaki dan sastoji se od veeri i jutra (1. Mojsijeva 1,5.8.13.23.31), tako da Subota, Boji sveti dan, traje od veeri /zalaska sunca/ do veeri /zalaska sunca/ (3. Mojsijeva 23,32). To odgovara naem zalasku u petak do zalaska sunca u Subotu (videti Luka
56
LEKCIJE DOBRE VESTI 13. SVAKO
UMORNO SRCE ELI DA NAE ODMOR U
NJEGOVOJ
LJUBAVI
23,54-56, NEB4, takoe GNB5). Zasnovan na tim biblijskim injenicama, sedmini ciklus stigao je do nas iz Edema, s nedeljom kao prvim danom sedmice i Subotom kao sedmim. 2. Svaki hrianin eli da prihvati Isusa kao svoj pravi primer. Koji je dan u sedmici Isus potovao kao dan odmora? Luka 4,16 ODGOVOR: Po svom obiaju, On je uao u sinagogu ____________ ____________ ___________. 3. Postoji li dan koji bi novozavetni hriani trebalo da svetkuju kao dan odmora? Otkrivenje 1,10. ODGOVOR: Bio sam u duhu u ______ _____________. 4. Koji dan Biblija posebno oznaava kao Gospodnji ili Njegov dan? Isaija 58,13.14 ODGOVOR: Ako odvrati nogu svoju od subote, da ne ini to je tebi drago na ____ _______ ____. ...Usta Gospodnja rekoe. Subota je dan koji pripada jedino Bogu. U Svetom pismu se on pominje kao moje subote (2. Mojsijeva 31,13, Jezekilj 20,12 i 44,24), i subota GOSPODA Boga tvojega (2. Mojsijeva 20,10, 3. Mojsijeva 23,3, 5. Mojsijeva 5,14). Hristos je, kada su Ga Jevreji optuivali da kri Subotu, rekao da je On gospodar od subote (Marko 2,23.24.27.28).
5. Prema Isusovim reima, da li je mogue da ljudska bia neki drugi

dan zovu Gospodnjim danom? Marko 2,27.28 i Matej 12,8 ODGOVOR: Sin oveji je gospodar ak i od ______________. Popularna ideja da je Subota jevrejski a nedelja hrianski dan odmora protivrei Svetom pismu. Ljudi mogu izabrati jedan od sedam dana u koji e se odmarati ili ak sluiti Bogu, oznaavajui ga kao Gospodnji dan. Ali, to se ne moe pomeati sa Subotom iz Pisma ili Gospodnjim danom. ovek, za koga je stvoren ovaj svet, nije imao udela u stvaranju Zemlje. Ona je u celini delo Boje. Premda je Boji jedini cilj prilikom stvaranja bio ovekova dobrobit, nai praroditelji ni na koji nain nisu doprineli stvaranju. Kad su prvi put otvorili oi, videli su savreno i dovreno delo stvaranja. Sve to su uinili i mogli da uine bilo je da uu u radost savrenog i dovrenog dela stvaranja koje im je Bog namenio. 6. Knjiga Dela apostolska belei na ukupno 84 mesta da je apostol Pavle praznovao sedmi dan Subotu. Pogledajte nekoliko primera u Delima 13,14.44; 16,13; 17,2; 18,4.11 POPUNITE PRAZNINE: Pavle je, po svom obiaju, uao k njima i _____ ________ ________ razgovarao s njima iz Pisma (Dela 17,2). U neznaboakom gradu,
4 5
NEB New English Bible GNB Good News Bible
57
NJEGOVOJ
LJUBAVI
Filibi, u dan ____________ (Dela 16,13 i dalje) izali smo iz grada na obalu reke, gde... Dela 16,13. Da li je neto izgubljeno u raunanju vremena? Da li je na sedmi dan isti kao onaj koji su Isus i Njegovi apostoli tako verno svetkovali? Istorija veli da nikada nije dolo ni do najmanje promene u sedminom ciklusu jo od Hristovog doba. Astronomi mogu jemiti u tom smislu. Nije bilo nikakve greke u raunanju vremena ni pre Hrista, jer On i Njegovi uenici ne bi ispoljavali toliko poverenja u pogledu istinskog Gospodnjeg dana da je sedmini ciklus bio promenjen od Adamovog vremena do njihovih dana.
DA
LI
NOVI
ZAVET TVRDI DA JE NEDELJA POSTALA
GOSPODNJI
DAN?
7. Postoje tri dana posebno istaknuta u povesti o Isusovoj smrti i
vaskrsenju: Veliki petak praznuju Ga rimokatolici i mnoge protestantske crkve u ast Hristove smrti; i nedelja koju, po sopstvenom kazivanju, svetkuju u ast Njegovog vaskrsenja. ta je Subota, prema Svetom pismu? Luka 23,54-56 i Luka 24,1 ODGOVOR: Subota je poinjala, dok se petak bliio kraju. Pre nego to je osvanuo prvi dan sedmice, Hristovi sledbenici odmarali su _______________ prema __________. Pogledajmo kako je taj odlomak preveden u verziji GNB Amerikog biblijskog drutva: Bio je petak, i trebalo je da pone subota... U subotu su se odmarali, kako je nalagao zakon. Vrlo rano u nedelju ujutru ene su otile na grob... Gospodnji pravi dan odmora je dan izmeu petka i nedelje. Hristova smrt na krstu oznaila je kraj Njegove rtve pomirenja u korist grenog oveka. Kad je sve bilo ispunjeno, On je povikao: Svri se! (Jovan 19,30). Time je hteo da kae da je rtva koja nam donosi spasenje okonana. Hriani uglavnom priznaju da je Hristova smrt nastupila popodne estog dana (tj. u petak), tako da je tokom sedmog dana (tj. Subote) Hristos poinuo od svog rada. 8. Da li je Isus mogao da promeni zakon, ili da svetost Subote pomeri na neki drugi dan? Matej 5,17-19 ODGOVOR: _________________________ Prevod Goodspeed glasi ovako: Kaem vam, dok traju nebo i zemlja, nijedna taka slova i ili crtica na slovu t nee biti izgubljeni dok se sve ne ispotuje. Pravda koju zakon zahteva je van domaaja grenog oveka, te stoga jedinu nadu moemo nai u Hristu i Njegovoj pravednosti. Mi je moemo primiti jedno verom kad prestanemo da verujemo telu (sopstvenoj sposobnosti) i potpuno se oslonimo na Njegovu blagodat. To je istinsko znaenje subotnog odmora. U Hristu Subota nam pokazuje
58
NJEGOVOJ
LJUBAVI
imamo Odmor Blagoslove Posveenje Svetost
kako dobijamo Odmor Blagoslove Posveenje Svetost
Vidimo da je Subota znak naeg jedinstva s naim dragim Spasiteljem, i da smo prihvaeni u Ljubaznome (1.Mojsijeva 2,1-3; 2 Mojsijeva 20, 811; Jezekilj 20,12.20; Efescima 1,6). Dok se odmaramo u subotnom danu, mi svedoimo svetu da smo na Bojoj strani, poto smo odabrali da ivimo u saglasnosti s Njegovim zapovestima. Tako priznajemo Boga kao svog suverenog Vladara koji je nainio svet za est dana i odmorio se u sedmi dan, kao i Spasitelja koji nas je otkupio, i takodje se odmarao u sedmi dan. Subota je spona koja ujedinjuje Boga sa svojim narodom.
9. Da li su apostoli promenili zakon ili pomerili dan odmora na neki

drugi dan? (Ne postoji nijedan tekst koji kae da su se oni ak usudili da to uine). Prema Pavlu, da li moemo uzeti tradiciju ili ljudske zapovesti za svog vodia? 2. Timotiju 3,16.17 ODGOVOR: Sve __________ dato je ___________ nadahnuem... Da Boji ovek bude _______________, temeljno pripremljen za __________ dobro delo. S obzirom da dranje nedelje nije deo dobrih dela kojima se ugaa Gospodu, ono nije korisno za nauku, dakle ono je suprotno istinskoj pravednosti kroz veru. 10. Da li postoji ikakav nagovetaj u Novom zavetu o svetosti nedelje? Evo osam tekstova koji pominju prvi dan sedmice. Pogledajte da li moete pronai takav neki nagovetaj: Matej 28,1; Marko 16,1.2.9; Luka 24,1; Jovan 20,1.19; Dela 20,7; 1. Korinanima 16,1.2. VA ODGOVOR: ______________________. Veina ovih tekstova samo pominje da je Isus ustao iz mrtvih prvog dana sedmice. Meutim, apostoli su uili da je krtenje, a ne svetkovanje prvog dana, istinski spomenik Hristovog slavnog vaskrsenja (videti Rimljanima 6,3-7). Sastanak pomenut u Delima 20 odran je u subotu na no, to je mrani deo biblijskog prvog dana. Prevod GNB kae: U subotu uvee okupili smo se na zajedniki obed. Skupljanje pomenuto u 1. Korinanima 16, 1-3 nema nikakve veze s javnim sastancima. To je bilo specijalno prikupljanje novca: Neka svaki od vas ostavlja kod sebe i skuplja, rekao je Pavle. U GNB stoji: Prvoga dana u sedmici svako od vas treba da ostavi na stranu neto novca, srazmerno onome to je zaradio. Oni su nedeljom obraunavali i ostavljali neto novca ili u kui ili tamo gde su obino radili, pripremajui se tako za Pavlovu posetu.
59
NJEGOVOJ
LJUBAVI
11. Koji subotni blagoslov jo uvek ostaje za sve one koji veruju u Isusa? Jevrejima 4,9 ODGOVOR: Dakle, ostavljeno je __________ narodu bojem. Taj stih trebalo bi da glasi: Ostavljeno je dakle Bojem narodu da praznuje subotni dan. 12. ta istinski subotni odmor znai za one koji veruju u Isusa? Jevrejima 4,3.4 ODGOVOR: Jer mi koji smo verovali zaista _______________kao to je On rekao, ... da nee ui ___________ _____________. Ne smemo nikada da pomeamo termin odmor koji se primenjuje na Subotu sa uobiajenom idejom o praznovanju. Ovo poslednje odnosi se na spavanje ili oputanje, dok ui u Boji odmor /pokoj/ ima duhovno znaenje. To obuhvata potpuno oslanjanje na Boje savreno i okonano delo spasenja. Da budemo odreeniji, to znai potpuno se predati Hristu koji je naa pravednost. 13. ta Gospod kae o potovanju bilo kog obiaja, kao to je i svetkovanje nedelje, o kojima ne ui Njegova Re? Matej 15,3.8.9 ODGOVOR: Zato i vi ________________________ Boje svojom tradicijom. ... Uzalud me potuju uei naukama i ____________ ljudskim. (Uporediti Matej 7,2123). Postoji istina i postoji la; postoji pravi Hristos i lani hristos; postoji istinski Sveti Duh, a postoji i njegov falsifikat. Postoji istinski dan odmora, a postoji i falsifikat. 14. Kakav e znak Subota zauvek predstavljati? Jezekilj 20,12.20
ODGOVOR: Da bi znali _________________.
15.
Kakva se divna budunost nalazi pred nama u Hristu? Isaija 66, 22.23; Otkrivenje 22,1-4. ODGOVOR: ____________________________ Iza subotnog odmora krije se konani cilj jevandjelja za ovaj greni svet savreno i konano ponovno stvaranje: Jer kao to e nova nebesa i nova zemlja, to u ja nainiti stajati preda mnom, veli Gospod.... od subote do subote dolazie svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod (Isaija 66,22.23 i Otkrivenje 21,1-4). Ovo delo otkupljenja pojavilo se u Bojem umu pre postanja sveta. Ono je ispunjeno u Hristu i bie potpuno ostvareno na kraju milenijuma u ivotu onih koji veruju. Zato ako je ko u Hristu, novo je stvorenje: staro proe, gle, sve novo postade (2. Korinanima 5,17).
60
NJEGOVOJ
LJUBAVI
BOJI
ZAKON U
NOVOM
ZAVETU
I Gospodu Bogu svojemu poklanjaj se i njemu jedinome slui (Matej 4,10). II Deice! uvajte se od idola. Kad smo dakle rod Boji, ne treba da mislimo da je Boanstvo kao ikone zlatne ili srebrne ili kamene, koje su ljudi majstorski nainili po svojoj zamisli (1. Jovanova 5,21; Dela 17,29). III Da se ne huli na ime Boje i na nauku (1. Timotiju 6,1). IV Molite se Bogu da ne bude beanj vaa u zimu ni u subotu. Subota je nainjena oveka radi, a nije ovek subote radi; dakle je gospodar sin oveiji i od subote. Jer negde ree za sedmi dan ovako: i poinu Bog u dan sedmi od svih dela svojih. Dakle je ostavljeno jo poivanje narodu Bojem. Jer koji ue u pokoj njegov i on poiva od dela svojih, kao i Bog od svojih. Jer kroz njega bi sazdano sve to je na nebu i to je na zemlji (Matej 24,20; Marko 2,27.28; Jevrejima 4,4.9.10 i dalje; Koloanima 1,16). V Potuj oca i majku (Matej 19,19). VI Ne ubij (Rimljanima 13,9). VII Ne ini preljube (Matej 19,18). VIII Ne kradi (Rimljanima 13,9). IX Ne svedoi lano (Rimljanima 13,9). X Ne poeli (Rimljanima 7,7). 16. Da li vae srce eli da odgovori na Boju blagodat, i ue u Njegov pokoj /odmor/? ODGOVOR: ___________________. w
61
14. DIVNI PEAT BOJEG VLASNITVA

Leti, kad vidimo kako je sve drvee zaodeveno divnim zelenim platom, moda ne moemo da razlikujemo zimzelena od ostalih drveta. Ali kada ih mraz uzme u svoj ledeni zagrljaj, liavajui ostalo drvee njihovog krasnog lia, zimzelena drveta jasno se uoavaju. Upravo e tako biti sa svima onima koji hode u poniznosti, hvatajui se drhtavom rukom za Hrista. Oni pak koji su samopouzdani i veruju sebi izgubie svoju lanu haljinu pravednosti kad naiu oluje iskuenja. Oni koji iskreno vole Boga i boje Ga se nosie haljinu Hristove pravednosti i u nevolji, kao to su je nekada nosili kad su u svemu napredovali. Samoodricanje, samoportvovanost, dobrota, ljubav, strpljenje, hrabrost to su svakodnevni rodovi onih koji su istinski povezani s Bogom. Njihova dela se moda ne objavljuju svetu, ali oni se svakodnevno bore sa zlom, i zadobijaju dragocene pobede nad iskuenjem. Oi Onoga koji vidi tajne srca, zapaa svaki uinjeni napor u poniznosti i smernosti. Neohodno je vreme probe da bi se otkrilo isto zlato ljubavi i vere u karakteru. Vreme probe je veoma blizu. Bog e staviti dragoceni peat odobravanja na ela svih onih koji veruju u pravog Hrista i slede Ga (Jagnje) u ovim poslednjim danima. Koji je to peat?
1. Koju nam dobru vest upuuje trei aneo? Otkrivenje 14,9.10

ODGOVOR: On nas opominje da se ne klanjamo zveri i da ne primimo njen _________. 2. Koliko e se njih pokloniti zveri? Otkrivenje 13,8 ODGOVOR: I ______ koji ive na Zemlji __________ joj se, oni ija imena nisu ____________ u knjizi ivota Jagnjeta koje je zaklano od postanja sveta. O tom znaku zveri prouavaemo u jednoj od kasnijih lekcija. 3. Nasuprot tome, ta e raditi oni ija su imena zapisana u Jagnjetovoj knjizi ivota? Otkrivenje 14,12 ODGOVOR: To su oni koji ________ _________ ________ i ________ ________ _________. 4. Koje su posebno delo milosti etiri anela iz Otkrivenja 7,1 dobila nalog da ine? ODGOVOR: Drite ____________________. etiri anela deluju po svoj Zemlji kako bi sauvali Boje delo od unitenja usled uasnih ratova i nesrea. Aneli su skoro pustili etiri vetra za vreme Prvog i Drugog svetskog rata. Jedino zahvaljujui tome to ih stalno zadravaju jo nije izbio Trei svetski, nuklearni rat.
62
LEKCIJE DOBRE VESTI 14. DIVNI
PEAT
BOJEG
VLASNITVA
5. Koju blagoslovenu alternativu igu zverinom donosi drugi aneo koji se penje od istoka? Otkrivenje 7,2 ODGOVOR: I videh jo jednog anela koji se penje od istoka, i ima ________ _________ _______. 6. Koju je zapovest on dao etvorici anela? Otkrivenje 7,2.3 ODGOVOR: On je glasno doviknuo etvorici anela kojima je bilo dano da kvare zemlju i more, govorei: Ne kvarite ni zemlje ni mora ni drveta, dok ____________ sluge Boga naega na ___________ njihovim. Ova vest odzvanja itavim svetom. Ona dosee do kraja vremena. Ona prua ljudima mogunost da izaberu neto znaajno umesto iga zveri. Prema tome, ona je ista kao prva aneoska vest iz Otkrivenja 14,6.7.12. etiri anela upravo sada zadravaju tornado ljudskih strasti. Sadanjost je mali predah u oluji; etiri vetra su sotonski bes koji kljua neposredno ispod povrine, spreman da provali u bilo kom trenutku. Hvala Bogu to ih aneli zadravaju! Ove lekcije su jedno od sredstava koje Gospod koristi da na vae elo stavi taj dragoceni peat Boji. 7. Gde e, prema Jezekiljevim reima, otpoeti zapeaenje? Jezekilj 9,3.4.6 ODGOVOR: Od moje _______________. Oni to e biti zapeaeni uzdiu i ridaju zbog gadova koji se ine na zemlji. Posebno se njihove molitve uzdiu u korist crkve zato to njeni lanovi idu putem ovog sveta. Oni plau pred Bogom to vide da se religija prezire u domovima samih lanova crkve. Oni tuguju zbog ponosa, sebinosti, pohlepe i obmana koje su se uvukle u crkve. Duh Boji pokuava da ih ubedi u greh, dok sotonine sluge likuju. Bog je obeaen jer je Njegova istina pogaena. On kae u Jezekilju 9,4: Stavi znak na ela onih ljudi koji uzdiu i ridaju zbog svih gadova to se ine usred njega. 8. Prilikom odreivanja ko treba da primi peat ivoga Boga, na ta Bog gleda? 1. Samuilova 16,7. ODGOVOR: Jer Gospod ne gleda kao to ovek gleda; jer ovek gleda na ___________ izgled, ali Gospod __________ __________ ____________. 9. ta Bog kae da zna? 2. Timotiju 2,19. ODGOVOR: Ipak, temelj Boji stoji vrsto, imajui ___________: Gospod __________ one koji su ______________ i neka svako ko pominje ime Hristovo odstupi od _________________. Ovaj peat ili znak predstavlja simbol pobede nad svakim grehom. I oni su ga pobedili /avola, neprijatelja/ krvlju Jagnjetovom... (Otkrivenje 12,11).
63
PEAT
BOJEG
VLASNITVA
U Egiptu, aneo krvnik koji je iao zemljom i ubijao sve prvence Egipana zaobiao je domove gde je na dovratnicima bio postavljen znak dobijen kropljenjem krvlju (2. Mojsijeva 2.12,7.12.13). Tako e, pri konanom unitenju anelima unititeljima biti naloeno: ...Ne pribliavajte se bilo kome ko ima taj znak (Jezekilj 9,6). Peat Boji je dakle znak koji identifikuje Boji narod kao Njegov. 10. Ko stavlja peat? Efescima 4,30.
ODGOVOR: I ne alostite __________________, kojim ste _______________ za dan izbavljenja. (Sveti Duh stavlja peat, ali On sam nije peat.) 11. Gde Sveti Duh stavlja peat? Otkrivenje 14,1
ODGOVOR: I videh, i gle, Jagnje je stajalo na gori Sion, i s njim sto etrdeset etiri hiljade, koji su imali ___________________ ispisanog na svojim ________. Mora da Oevo ime predstavlja Njegov karakter iste, nesebine ljubavi. Kad Boji narod naui da voli kao to Bog voli, oni e imati na svom elu Njegovo ime. Njihova ljubav prema Bogu iskazuje se poslunou u odnosu na prve etiri zapovesti, a njihova ljubav prema blinjima u poslednjih est. 12. Kako se otkriva istinska ljubav?Rimljanima 13,10.
ODGOVOR: Ljubav ne ini ___________ blinjem; dakle, ___________ je ___________ ___________. Ako tvrdimo da volimo, ali ne ispunjavamo zakon Boji, mi poriemo Boji peat. A ako tvrdimo da drimo Boje zapovesti, ali ne ispoljavamo ljubav u svom ivotu, mi negiramo Sveti Duh koji utiskuje peat na elo Bojeg naroda, zato to je rod Duha ljubav (Galatima 5,22). 13. Peat je znak autoriteta koji se povezuje sa zakonima vlade. to se pie u ime carevo i zapeati prstenom carevim ne moe se porei (Jestira 8,8). Carica Jestira znala je da, ukoliko car Asvir zapeati persijski zakon, taj nikada nee moi da bude promenjen. Gde e se, prema Bojim reima, nai Njegov peat? Isaija 8,16 ODGOVOR: Svei svedoanstvo, _______________ meu mojim uenicima. 14. Peat je isto to i lini potpis. Gde nalazite Gospodnji potpis u Njegovom zakonu? 2. Mojsijeva 20,8-11. ODGOVOR: _____________________________________________________
64
PEAT
BOJEG
VLASNITVA
Peat mora imati tri detalja kako bi bio legalan: (1) Ime zakonodavca; (2) njegov poloaj ili autoritet; i (3) teritoriju nad kojom on vlada. Na primer, peat engleske kraljice bi glasio: Elizabeta (ime) kraljica (poloaj ili autoritet) Velike Britanije i Komonvelta (teritorija). Gde moemo nai Boji peat u Njegovom zakonu? Jedino zapovest o Suboti sadri sva tri bitna elementa: (1)Sedmi dan je subota Gospodu Bogu tvome (ime zakonodavca); (2) za est dana Gospod je nainio (Njegov poloaj ili autoritet, On je Stvoritelj); (3) nebo i zemlju, more, i sve to je u njima (teritorija nad kojom On vlada). Napomena: Znak i peat su jedno isto (Rimljanima 4,11). 15. ta je, po Jezekiljevim reima, potpis ili znak (peat) Gospodnji? Jezekilj 20,12.20 ODGOVOR: Dao sam im ___________________, da budu _________ izmeu mene i njih, da znaju da sam ja Gospod _______________. (12. stih). I svetkujte _______________; one e biti _________ izmeu mene i vas, da znate da sam ja Gospod ____________. Istinsko svetkovanje Subote podazumeva potpunu obraenost Hristu. Primiti peat Boji znai prihvatiti delovanje Svetog Duha na srce, odmor od greha i svoga ja: Dakle, ostavljen je pokoj /odmor/ narodu Bojem. Jer ko ue u pokoj /odmor/ Njegov, i on poiva od dela svojih, kao i Bog od svojih (Jevrejima 4,9.10). Naa sopstvena dela su dela ponosa i ljubavi prema sebi. im neko primi veno jevanelje koje donosi aneo vesnik, on poinje da praznuje Subotu, zato to voli svog Stvoritelja i Otkupitelja i klanja Mu se. U pitanju je odanost Bogu. Poziv koji upuuje zver jeste samoljublje. Oni koji odlue da umru sebi i nose krst sa Hristom zadobie pobedu nad zveri, njenom ikonom i njenim igom. ig zveri suproti se Hristovom krstu; a istinska Subota Gospodnja je, dakle, znak noenja krsta. 16. Evo liste karakteristika 144 000, onih koji primaju peat ivoga Boga: Otkrivenje 14,1-5 a) Oni su ____________ izmeu ljudi. b) Oni su pevali kao ____________. c) Oni su ________________ pred Bojim prestolom. d) U njihovim ustima nije _________________... e) Jer oni su ________________ /ista, istinska crkva, ili narod/. Ova posebna grupa stekla je iskustvo kao nijedna prethodna generacija Bojeg naroda. Oni su potpuno otvorili svoja srca da prime
65
PEAT
BOJEG
VLASNITVA
Hristovo izbavljenje od greha, tako da se o njima zacelo moe rei: Oni su bez mane (Otkrivenje 14,5). Oni su bili roeni u grehu ba kao to je i svako drugi na ovom svetu roen u grehu; ipak, oni su dozvolili velikom Prvosveteniku da im oisti srce od svakog zla. Oni su postali asni, zato to se u njihovim ustima nije nala nikakva prevara. U njihovom iskustvu pokazae se istina da je On u stanju u potpunosti da spase one koji dolaze Bogu preko Njega (Jevrejima 7,25). U njihovom karakteru uoie se praktini rezultati Hristovog zavrnog dela u nebeskoj svetinji. Sto etrdeset etiri hiljade su grupa koja je radosno primala svaku smernicu koju je Hristos slao svom narodu. Oni su se potinili Svetom Duhu tako da je On mogao da izdejstvuje potpunu promenu u njihovom ivotu. ak su i njihove navike u pogledu jela i pia, odevanja, zabave, njihove misli i namere dovedeni u saglasnost sa Isusovim primerom. Bez obzira da li je to doslovan ili simbolian broj, oni e biti ivi kad Isus bude doao. 17. Kakvu slavnu sliku pobede najzad vidimo? Otkrivenje 15,2-4 ODGOVOR: I videh kao stakleno more pomeano sa ognjem: i one koji su odneli pobedu nad _______ i njenom ___________, i _________________, kako stoje na staklenom moru i imaju harfe Boje. Hristos je uvek pred sobom gledao rezultat svoje misije. Njegov ovozemaljski ivot bio je pun muka i samoportvovanosti, ali Ga je radovala pomisao da sve to Njegovo muenje nee biti uzalud. Dajui svoj ivot za nas, On je u oveanstvu obnovio Boji lik. On e nas podii iz praha, preoblikovati na karakter prema svom sopstvenom i ukrasiti ga svojom sopstvenom slavom. 18. Da li vae srce govori: Gospode, ja elim taj peat. Molim te, oisti me, pripremi me da budem odan Hristu u zavrnim danima ovozemaljske istorije? ______________ w
66
15. FALSIFIKOVANI GOSPODNJI DAN

U Istonoj Africi, neka kua moe delovati savreno vrsta, dok drvnu grau u temelju i zidove izjedaju tropski termiti. Ponekad je dovoljno samo je malo gurnuti pa da se prazna ljuska prevrne na stranu. Moralna struktura naeg modernog drutva umnogome je ista. Zastraujue povean broj zloina samo je zvuk nevidljivih termita nemoralnosti i iskvarenosti na delu. Koliko je ljudi zapravo bez zakona u svom srcu ne moemo znati dok se ne ukae prilika da se to samo iskae. Primer za to su pristojni ljudi koji postaju pljakai prilikom nesrea kao to su zemljotresi, pobune i kada ih odsustvo policije hrabri da se domognu tue imovine. Ljudi koji se naoko dre zakona padaju u iskuenje da ga prekre: Svi to rade zato ne bih i ja? Sva njihova pravednost iznenada iezava. Vrlo krhke niti dre zajedno takozvano civilizovano drutvo. Za mnoge, ostaje samo dugotrajni strah da su uhvaeni u zamku spoljnu ljusku koja krije termite. Meutim, mi mnogo dugujemo Svetom Duhu to zadrava optu provalu bezakonja. Upravo se on neprestano bori sa bezakonicima dok se potpuno ne povue sa ovozemaljske scene, kao to je to uinio u vreme Noja (videti 1. Mojsijeva 6,3.5; Matej 24,37-39). Ovim se pokree sledee pitanje: Ako je Isus Hristos doao da spase svet, zato taj svet postaje sve gori, naroito u Severnoj Americi gde najvei procenat ljudi u svetu poseuje crkvu; zato je nasilje tu mnogo izraenije nego drugde? Verska sloboda nudi protestantskim crkvama najvee mogunosti u dosadanjoj istoriji za propovedanje jevanelja. Zato onda Amerika prua svetu najgori primer bezakonja? Sveto pismo otkriva koren tog zla: religiozne voe doprinele su slabljenju autoriteta Bojeg zakona, pokuavajui da zaobiu sedmi dan Subotu, koju je Gospod postavio u samo sredite svoga zakona. Ako kaemo da Boja zapovest o Suboti nije bitna, mi unitavamo jedinu silu koju ostalih devet mogu imati! Pogledajmo zato. 1. Koji jednostavan razlog daje modernog sveta? Isaija 24,5. Biblija za sve poasti naeg
ODGOVOR: Zato to su prestupili _____ ______, izmenili _______ ______, raskinuli _______ ______. 2. Kako su se Katolika crkva i protestantske crkve ujedinile da promene Boju uredbu, i da raskinu veni zavet? Citiraemo iz Katehizma katolike doktrine za obraenike, str. 50, koji je napisao veleasni Peter Gajerman: Pitanje: Koji je dan dan odmora? Odgovor: Subota je dan odmora. Pitanje: Zato mi praznujemo nedelju umesto subote? Odgovor: Mi praznujemo nedelju umesto subote zato to je Katolika crkva prenela svetost subote na nedelju.
67
LEKCIJE DOBRE VESTI 15. FALSIFIKOVANI
GOSPODNJI DAN
Udbenik hrianske doktrine ili katoliko verovanje i praksa, od Daniela Ferisa (Catholic Belief and Practice by Daniel Ferris), navodi: Pitanje: Kako dokazujete da /Katolika/ crkva ima mo da naloi dranje praznika i svetih dana? Odgovor: Samim inom promene dana odmora na nedelju, to priznaju i protestanti, i time protivree sami sebi, jer nedelju dre tako strogo dok istovremeno kre veinu ostalih propisa o praznicima te iste crkve (strana 67). Moete itati Bibliju od 1. Mojsijeve do Otkrivenja i neete nai nijedan jedini red koji potvruje svetost nedelje. Sveto pismo propisuje religiozno potovanje Subote. James Cardinal Gibbons, the Faith of Our Fathers, p. 89. 3. Da li protestanski svet priznaje da je to tano? (a) Ali, rei e neko, ona /subota/ promenjena je sa sedmog na prvi dan. Gde? Kada? I ko je to uinio? Niko to ne moe tano da kae. Ne, ona nikada nije promenjena, niti bi mogla biti, sem ukoliko ne bi usledilo ponovno stvaranje... Ako je promenjena, uinila je to uzviena osoba koja menja vremena i zakone ex officio mislim da mu je ime DOKTOR ANTIHRIST. Alexander Campbell, Address to the Readers of The Christian Baptist, No. III, The Christian Baptist, p. 41. (b) Rimska crkva... preinaila je etvrtu zapovest uklanjajui Subotu iz Boje Rei i uvodei nedelju kao praznik. N. Summerbell, History of the Christian Church, p. 41. 4. Da li rimokatolici i dalje kritikuju protestante to se tie ovog predmeta? U Bibliji se nita ne govori o promeni Gospodnjeg dana sa subote na nedelju... Otuda smatramo vrlo neloginim stav mnogih nekatolika, koji govore da e verovati samo ono to mogu nai u Bibliji, a ipak nastavljaju da svetkuju nedelju kao Gospodnji dan, jer tako nalae Katolika crkva. Leo J. Trese, Catholic priest, The Faith Explained, 1971 edition, p. 243
ISTORIJA
GOVORI KAKO JE IZVRENA TA PROMENA
Ubrzo poto je Konstantin priznao hrianstvo, praznovanje nedelje nametnuto je zakonom. Godine 321. n.e. od svih sudova, svih gradskih stanovnika i zanatlija zahtevalo se da se odmaraju na potovani dan Sunca sa izuzetkom zemljoradnika iji posao nije mogao da bude prekinut ili odgoen. Zakon cara Konstantina o nedelji nije bio zasnovan na Hristovom uenju nego na paganskoj filozofiji. Kada je njegov zakon o nedelji stupio na snagu, on je govorio o njemu kao o potovanom danu Sunca paganskom obiaju. Istoriar Avgust Neander kae: Nedeljni praznik, kao i svi ostali praznici, oduvek je bio samo ljudska uredba. Glavni cilj Konstantinovog edikta bio je da nedelju nametne hrianima kako bi stopio dve religije, paganstvo i hrianstvo. Ali, postepeno ovaj neznaboaki praznik izazvao je otpor u Crkvi i odstupanje od biblijske istine. Tokom vekova, Rimska crkva, poto je stavila peat svog odobravanja na promenu dana
68
GOSPODNJI DAN
bogosluenja, nalagala je svakome da dri nedelju kao sveti dan umesto Bojeg istinskog i svetog dana odmora. Na saboru u Laodikeji, 364 n.e. izdat je sledei edikt: Hriani ne treba da slede jevrejske obiaje i da izbegavaju rad subotom (prvobitni dan odmora), nego treba da rade toga dana; ali Gospodnji dan valja posebno da slave i, kao hriani, da po mogustvu toga dana ne rade. Ako se ipak nae da se dre jevrejskih obiaja, bie oterani od Hrista. Rev. Charles Hefele, History of the Councils of the Church, Vol. III, p. 316. 5. Da li su odmora? kalendarske promene poremetile sedmini dan
Ne, injenice se mogu proveriti u bilo kojoj enciklopediji. Kad je Isus bio na ovoj Zemlji, koristio se julijanski kalendar. Sedmica u upotrebi na Bliskom i Srednjem istoku u to vreme ista je kao i sedmica naeg dananjeg kalendara, koji je gregorijanski. Dani u mesecu su razliiti, ali dani u sedmici nikada nisu bili promenjeni. Julijanski kalendar korien 16 vekova nije bio sasvim taan u pogledu duine svoje godine, koja je bila dua za skoro etvrt sata. Godine 1582. prolena ravnodnevnica padala je 11. marta, deset dana pre 21. marta, to je bio datum za koji je Katolika crkva 321. godine n.e. vezala vreme Uskrsa. Papa Grgur XIII uveo je gregorijanski kalendar koji je poeo da funkcionie u Rimu u petak 5. oktobra 1582. godine. Petak 5. oktobar promenjen je u petak 15. oktobar. Sedmica je ostala netaknuta, a isto tako i dani u sedmici. 1585 Ned. Pon. 1 17 18 24 25 31 OKTOBAR Uto. Sre. 2 3 19 20 26 27 1585 et. Pet. Sub. 4 15 16 21 22 23 28 29 30
Sedmi dan sedmice u dananje vreme isti je kao i kada je Hristos bio ovde, s obzirom da ga kalendarske promene nisu pogodile. Tano je da su za vreme Francuske revolucije Francuzi pokuali da naprave desetodnevni ciklus ali to nije uspelo. Dobro je poznato da je Sovjetska Rusija uvela petodnevni, a zatim estodnevni ciklus i zabranila tampanje kalendara sa sedmodnevnim ciklusom. Sve je to bio savremeni pokuaj da se izbaci Gospodnji sedmini dan odmora. Meutim, Sovjetska Rusija nije u tome uspela. 6. Seate se nae lekcije o drugom poglavlju Danilove knjige, gde je veliki lik simbolizovao uzdizanje i pad naroda, i kraj svetske istorije prilikom Drugog Isusovog dolaska. Danilu je dato jo jedno proroko vienje u sedmom poglavlju, sa mnogo vie obuhvaenih detalja.
69
GOSPODNJI DAN
Biblijsko tumaenje simbola upotrebljenih u proroanstvu VETROVI se odnose na ratove ili sukobe (Jeremija 49,36.37).
70
GOSPODNJI DAN
VODE su ljudi, mnotvo i narodi (Otkrivenje 17,15). ZVERI su carevi ili carstva (Danilo 7,17. 23). Imajui te simbole na umu, proitajte 7. poglavlje Danilove knjige. Strana etvrta zver u vienju prikazana je sa sedam glava i deset rogova. 7. ta znae deset rogova? Danilo 7,23.24 ODGOVOR: A _____________ iz tog carstva jesu ____________ ili /carstava/ koji e nastati... Ve smo videli da je etvrto carstvo, koje odgovara gvozdenim nogama kipa /iz 2. poglavlja/, bio paganski Rim. Izmeu 351. i 476. godine n.e. Rim je bio izloen najezdi neznaboakih plemena sa Severa. Tako je na ruevinama paganskog Rima poniklo deset manjih carstava. 8. Ko je predstavljen malim rogom i kako Biblija opisuje tu silu? Danilo 7,8 ODGOVOR: Posmatrao sam rogove, i gle, meu njima se pojavio jo jedan ___________; i gle, na tom rogu bile su __________ kao _______________ i ________ ___________ ____________ ________ _________ __________ __________. a)Nastao od etvrte zveri. Danilo 7,7.8.23 etvrto carstvo prema Danilu 2, noge od gvoa, bilo je Rim. Deset rogova su isto to i deset nonih prstiju lika deset carstava koja su ponikla na ruevinama paganskog Rimskog carstva. Vojska Republike, ponekad pobeena u bici, ali uvek pobednik u ratu, napredovala je brzim koracima ka Eufratu, Dunavu, Rajni i okeanu; simbolino prikazane narode i njihove careve u vidu zlata, srebra, bronze uspeno je slamala gvozdena monarhija Rima. Edward Gibbon, the Decline and Fall of The Roman Empire, Vol. III, opte opaske posle poglavlja 38, str. 634. Na ruevinama politikog Rima, podigla se velika moralna imperija dinovskih razmera Katolika crkva. A.C. Flick, The rise of the Medieval Church. b)Pojavio se izmeu deset rogova ili carstava. 8. stih Istoriar Dejms Harvi Robinson izjavljuje: Osim imperatora u Konstantinopolju i raznih nemakih careva, u Evropi se razvijala loza vladara daleko monijih od ovih, naime, pape. Medieval and Modern Times, str. 40 c) Jo jedan e se pojaviti posle deset rogova. 24. stih Godine 476. n.e. dolo je do krize koja je prouzrokovala abdikaciju Imperatora. Varvarski napadai izazvali su pad starog Rimskog carstva. Godine 533. car Justinijan izdao je dekret u kome se Rimski biskup priznaje kao Poglavar svih svetih crkava. Godine 538. taj dekret stupa
71
GOSPODNJI DAN
na snagu. Upravo je zahvaljujui tome papstvo doseglo do pune politike moi, posle podele rimskih teritorija izmeu varvarskih plemena. d)Razliit od ostalih rogova. 24. stih Mnogo pre pada Rima, unutar Rimske imperije poela je da se razvija jedna crkvena drava... Jo jedna posledica pada rimske sile na zapadu bio je razvoj papstva. U odsustvu imperatora na zapadu, pape su brzo zadobile uticaj i vlast i uskoro izgradile crkveno carstvo, koje je u izvesnom smislu zauzelo mesto stare imperije. General History for Colleges, str. 348.316 e)Koji je izgledao jai od ostalih. 20. stih Osim imperatora u Konstantinopolju i raznih nemakih careva, u Evropi se razvijala loza vladara daleko monijih od ovih, naime, pape... najdua i najmonija loza vladara koju je svet ikada video. Medieval and Modern Times, str. 40.41 Ameriki katoliki pregled koji izlazi tromeseno, u broju od aprila 1991, pie: Mnogo vekova ranije, kada je Rim usled nemarnosti zapadnih imperatora bio preputen na milost i nemilost varvarskim hordama, Rimljani su se okrenuli jednoj figuri za pomo i zatitu, i zamolili da vlada nad njima... i tako... je otpoela svetovna suverenost papa. Smerno stupivi na cezarev presto, Hristov zamenik je uzeo skiptar pred kojim e carevi i kraljevi Evrope morati da se klanjaju s dubokim potovanjem tokom mnogo vekova.
f) Iupao tri carstva. Stihovi 8,20.24
72
GOSPODNJI DAN
Mali rog u svojoj borbi za vlast, pokorie tri carstva koja se suprotstavljaju njegovoj ambiciji. ta kae istorija? Edvard B. Eliot pie: Mogao bih da navedem tri /carstva/ koja su bila iskorenjena pred papom sa prvobitno date liste, naime Heruli, pod Odokarom, Vandali i Ostrogoti. Horae Apocalypticae, Vol III, p.134, note 1. Godine 533. n.e. car Justinijan, vladar Istonog carstva napisao je dekret kojim je uzdigao papu kao Poglavara svih crkava. Kako bi uinio delotvornim taj novi dekret, poslao je svog generala Belisarija sa vojskom u Afriku kako bi razbio Vandale koji su pruali otpor. Isti general borio se zatim protiv Ostrogota i konano ih isterao iz Italije 538. godine n.e. Tako su tri carstva bila iskorenjena pred malim rogom. Preostalo je sedam carstava, i to: 1. Saksonci Englezi 2. Franci Francuzi 3. Alemani Germani 4. Burgundi vajcarci 5. Lombardi Italijani 6. Vizigoti panci 7. Svevi Portugalci g)Govorie teke rei protiv Najvieg. 25. stih Neki od oholih i hulnih zahteva papstva navode se iz Ferarisovog Crkvenog renika: Papa je takav velikodostojnik i tako uzvien da vie nije ovek ve takorei Bog i zamenik Boji... Papa je krunisan trostrukom krunom, kao car neba i Zemlje i donjih regiona...Vlast Rimskog pontifa ne dosee samo do neba, Zemlje i onoga to je ispod Zemlje ve on vlada i anelima od kojih je vei... Jer on je tako velikog dostojanstva i vlasti da obrazuje jedan i isti sud sa Hristom. Papa je kao Bog na Zemlji. Prompta Biblioheca, Article Papa II, Vol. VI, pp. 26-29. h)Potirae svece Najviega. 25. stih Tokom mranog veka koji je otpoeo 538 n.e. papstvo je milione hriana progonilo do smrti. Taj uasni izvetaj jedno je od najmranijih kazivanja u ljudskoj istoriji. Citiraemo sada nekoliko istoriara. Da je Rimska crkva prolila vie nevine krvi nego ijedna institucija koja je ikada postojala u ljudskom rodu, nee osporiti nijedan protestant koji odlino poznaje istoriju. Leckys History of Rationalism in Europe, Vol. II, p. 32. Dopustimo jednom rimokatolikom autoru da iznese sledee injenice: Crkva /rimokatolika/ proganjala je ljude. Jedino bi osoba koja uopte ne poznaje istoriju mogla da porekne da su... protestanti u Francuskoj i paniji bili progonjeni uz puno odobravanje crkvenih autoriteta. Mi smo uvek branili proganjanje Hugenota (francuski protestanti) i pansku Inkviziciju... Kad smatra da je dobro upotrebiti fiziku silu, Crkva e to i uiniti... Hoe li ona dati apsolutnu slobodu i jednakost svim crkvama i svim verama? Katolika crkva ne daje nikakve garancije za svoje dobro ponaanje. The Western Watchman, 24. decembar 1908.
73
GOSPODNJI DAN
ZAKON BOJI
i) Pomiljae da promeni vremena i zakone. 25. stih Rimokatolika Prompta Biliotheca od Ferarisa kae: Papa ima tako veliki autoritet i mo da moe da izmeni /promeni/, objasni ili tumai boanske zakone. Vol. VI, p. 29. U rimokatolikim katehizmima korienim za pouavanje obinog naroda, zakon Boji je izmenjen tako to je druga zapovest koja zabranjuje klanjanje kipovima izbrisana. etvrta je skraena tako da podrava potovanje prvog dana sedmice (nedelje) umesto istinskog dana odmora. Deseta je podeljena na dve zapovesti. j) Boji narod predan u njegove ruke za vreme, vremena i pola vremena. 25. stih Vreme je godina. Vremena bi dakle bile dve godine, a pola vremena pola godine. Tako bi, ukupno, sila malog roga nastavila da vlada tri i po godine, to je proroki period, a sveti bi bili predani u njegove ruke za sve to vreme. To isto vremensko razdoblje pominje se u Otkrivenju 12,14 a u Otkrivenju 13,5 ponovo se o njemu govori kao o 42 meseca, raunajui da godina ima 12 meseci (12 x 3 1/2 = 42). Ponovo nalazimo isti vremenski period u Otkrivenju 12,6, kao 1260 dana, raunajui da svaki od 42 meseca ima po 30 dana (42 x 30 = 1260). Mali rog, papstvo, ponaae se kao vrhovni vladar u Evropi, progonei Boje svete za vreme doslovnih 1260 godina (dan simbolino predstavlja godinu). Istorija to potvruje. Justinijan je 533. godine n.e. izdao dekret kojim je papstvu dao neogranienu vlast nad svim crkvama. Taj dekret stupio je na snagu 538. n.e. kada je poslednje od tri carstva suprotstavljenih papstvu bilo iupano iz korena. Prema tome, poetak 1260 godina papske vladavine je 538. godina n.e. Tano 1260 godina kasnije, papstvo je izgubilo svoju svetovnu vlast. Na dan 20. februara 1798, Bertije, general francuske vojske pod Napoleonom, zarobio je papu u Rimu, uspeno uinivi kraj svetovnoj papskoj vladavini u Evropi. Posle toga praktino nije vie bilo progonstva svetih u Evropi. Oni su bili slobodni da slue Bogu. Carstvo e biti dato onima za koje je pripremljeno od postanja sveta. Danilovo vienje obraa se nama u ovim poslednjim danima, da ne bismo u neznanju sluili malom rogu, i konano bili uniteni s njim. Dobra vest glasi da nebeski sud ve sad oduzima vlast malom rogu da bi ga unitio do kraja. Mi i danas moemo znati da je ta sila izgubila mo nad nama. Ne samo u svetu oko nas nego i u naem sopstvenom srcu vladavina zla biva ukinuta dok verom sledimo Hrista u Njegovom zavrnom delu suda. 9. U sukobu izmeu malog roga i Gospoda Isusa, kojoj emo se strani prikloniti? _____________________
74
16. KAKO RAZGOVARATI SA BOGOM I ZNATI DA NAS ON SLUA

Oseam se kao da razgovaram telefonom, a na drugom kraju ice nema nikoga. Oseam se kao da moje molitve ne dopiru dalje od plafona. Kakva je svrha molitve kad Bog ve zna ta vam je potrebno? Pokuao sam da se molim, ali to nije funkcionisalo; nisam dobio nikakav odgovor. To su komentari nekolicine ljudi koji su se borili sa problemom molitve. Postoje i mnogi drugi koji ovako govore: Znam da Bog uje moje molitve i savreno sam uveren da e odgovoriti. Gospod me nikada nee razoarati. Gospod uvek uje moje vapaje, ak i kad znam da nisam toga dostojan. Ne bih danas bio iv da nije bilo molitve. Jedna nesrena i jadna devojka posvedoila je kako ju je u njenom najdubljem oajanju neko nauio da se moli jednostavnom Gospodnjom molitvom, iz srca. Za manje od 24 sata pronala je jedan TV program koji ju je podstakao na prouavanje Svetog pisma i doveo do bogate, zadovoljavajue vere koja je promenila njen ivot. Danas je ona srena i to samo zato to je kleknula i pomolila se Gospodnjom molitvom ponizno i iskreno. Nemojte dozvoliti sebi da pomislite kako je molitva beskorisna. Sledite savete iz Biblije. Nauiti razgovarati sa Bogom i prepoznati Njegove odgovore najznaajnija je vetina kojom moete ovladati.
KAKAV
JE
BOJI
STAV PREMA NAMA?
1. Proitajte Jevrejima 11,6 i odgovorite na sledea pitanja. (a) Pre nego to doete Bogu, ta morate najpre da verujete? ODGOVOR: Jer onaj koji dolazi k Bogu mora ______________ da On postoji ... (b) Poto ponete da verujete da Bog postoji, ta morate poverovati u pogledu Njegovog karaktera? ODGOVOR: ...Da On _________ onima koji _______________. Nema svrhe okretati neki telefonski broj, ukoliko ne verujete da na drugom kraju linije postoji neko s kim ete razgovarati. Ako verujete da Bog postoji, i da nagrauje one koji dolaze k Njemu, onda ste spremni da razgovarate s Njim i znate da vas On uje. 2. Koliko je na nebeski Otac voljan da nam da sve to nam je zaista potrebno? Matej 7,9-11 ODGOVOR: Kad dakle vi, zli budui, umete _____________ davati deci svojoj, koliko e vie ______ ___________ dati onima koji ____ __________? 3. Kako znate da e vas Bog sasluati? Jovan 9,31
75
LEKCIJE DOBRE VESTI 16. KAKO
RAZGOVARATI SA
BOGOM
I ZNATI DA NAS
ON
SLUA
ODGOVOR: Ako ovek potuje ___________ i _______ _________ ____, _________ _________. Ako Bog ne slua grenike u svako doba, za nas nema nade, jer smo svi grenici. Meutim, On uje one koji Ga iskreno mole za oprotaj. Jer ko god prizove ime Gospodnje spae se (Rimljanima 10,13). oveka koji se molio: Boe, budi milostiv meni grenome! Bog je uo i oprostio mu (Luka 18,13.14). Molimo vas, nemojte se udaljavati od Boga zato to znate da ste grenik! Bez obzira koliko se oseate grenim, doite k Njemu takvi kakvi ste. Nemojte pokuavati da najpre sami sebe oistite. Vi to ne moete. Kleknite na svoja kolena i recite: Gospode, budi milostiv meni, greniku. Ja dolazim Tebi zato to si me pozvao i zato to si ti moj Spasitelj. 4. Kuda bi trebalo da odemo da se pomolimo? Matej 6,6 ODGOVOR: Kad _________ svoja vrata, _________ ________ __________. Isus je esto odlazio u umu ili u brda da se moli (Luka 6,12; Marko 1,35). eleo je da nasamo razgovara sa Bogom, tamo gde nijedno radoznalo uho ne bi moglo uti ta je On hteo da kae. Mnogi od nas ne mogu pronai takvo jedno mesto za molitvu; ali, obino smo u stanju da pronaemo neki kutak ili neko vreme kad moemo biti sami sa Bogom izvesno vreme. Da li to elite? Onda i moete! 5. Proitajte Matej 6,7.8. Stavite znak X ispred tanog iskaza: ___ Molitva je otvaranje srca Bogu kao prijatelju, jednostavnim reima po sopstvenom izboru. ___ Bogu se dopadaju samo tano utvrene rei koje je pripremio neki strunjak. 6. Evo jednog Isusovog obeanja koje treba da razumemo. Proitajte Jovan 15,4 i 7. i popunite praznine: a) Budite u meni i ja u u vama znai ... Moje _________ u vama... (uporediti stihove 4 i 7). b) ...ta god hoete itite, i __________________. 7. Znai li to da moemo traiti bilo ta to je plod naih sebinih elja? Jovan 14,14 ODGOVOR: Ako bilo ta zatraite _______________, ja u uiniti. Pretpostavite da ste slubenik u nekoj poslovnoj firmi. Direktor vas poalje u banku sa zahtevom da vam se isplati 500.000,00 dolara za plate. Vi predajete pismo banci u ime kompanije. Oni vam daju novac bez ustezanja zato to znaju da ete to iskoristi za isplatu zarada. Kad biste novac zatraili u svoje ime, nita ne biste dobili. Dakle, moliti se u Isusovo ime nije neka magina formula, ve traenje neega to ete iskoristiti u Njegovom delu pomaganja drugima, u delu spasavanja sveta. 8. Koja je to tajna koja svaiju molitvu ini uspenom? Isaija 58,6-9
76
RAZGOVARATI SA
BOGOM
I ZNATI DA NAS
ON
SLUA
ODGOVOR: Ako smo voljni da _____________ ljudima u nevolji, Gospod e nas, kad Ga prizovemo, _________ ___________. Kad zavapimo, On e rei: ____________.
JEDNOSTAVNI
PRINCIPI KOJE SVAKO MOE DA NAUI
9. Da li znate Gospodnju molitvu? Odgovorite na sledea pitanja:
Nauite
je.
Matej
6,9-13.
a) Kome treba uputiti molitvu? b) ta treba da bude na prvom mestu; traenje neega za sebe, ili molitva da Gospod dobije ono to Mu pripada? Da doe ______ Tvoje. Da bude ______________ na zemlji, ________________. c) Smatrate li da re svakodnevni hleb ukljuuje i ostale ivotne potrebe, kao to su stan i odea? d) Kako nam Bog oprata nae nepravde? ... Kao to mi ___________ _________________ ... e) U ije se ime molimo ? Jovan 15,16 ...to god zaitete __________ __________ ___________... Isus je kazao: 'Traiete u Moje ime i kaem vam da u se moliti Ocu za vas: jer sam Otac vas voli.' 'Ja sam vas izabrao... da to god zaitete od Oca u ime Moje, On vam da.' Jovan 16,26.27; 15,16. Ali, moliti se u Isusovo ime je neto mnogo vie od pominjanja tog imena na poetku i na kraju molitve. To znai moliti se umom i duhom Isusovim, dok istovremeno verujemo u Njegova obeanja, oslanjamo se na Njegovu blagodat i inimo Njegova dela. Happiness Digest, p. 48. 10. Bog je ponekad spreman da nam da neto to mi nismo spremni da primimo. Pre nego to budemo u stanju da dobijemo od Njega ta god zatraimo, ta je naa dunost? 1. Jovanova 3,21.22.23. Navedite tri stvari: a) ... Zapovesti njegove ____________ i inimo to je _________. b) ... Da ___________ u ime Sina njegova... i c) ... da ________________ jedan drugog ...
MOEMO
LI SAMI IZAZVATI
KRATAK
SPOJ U SVOJIM MOLITVAMA ?
11. Ako neko tvrdoglavo i prezrivo odbija da poslua Gospoda, ta e se dogoditi s njegovim molitvama? Prie Solomunove 28,9. ODGOVOR: ak je i njegova molitva _____________. 12. Zato ponekad na nae molitve Bog odgovara jasnim Ne? 1. Jovanova 5,14.15
77
RAZGOVARATI SA
BOGOM
I ZNATI DA NAS
ON
SLUA
ODGOVOR: I ovo je ___________koju imamo u ________, da, ako to ________ _________ _________, On e nas ______________. I kad znamo da On ____________ to god molimo, znamo da__________ _____________ od Njega. David kae o naem Gospodu: Onima koji hode u bezazlenosti ne uskrauje nijednoga dobra. Psalam 84,11. Nijedan mudar roditelj koji voli svoju bebu nee joj dati otar no zato to ona plaui pokuava da ga dobije. Ne zaboravite da ste, bez obzira na svoje godine, jo uvek dete kad je re o poznavanju onoga ta je najbolje za vau budunost. ak i kad ne primimo ba ono to smo traili, u vreme kad smo traili, jo uvek treba da verujemo da Gospod uje i da e usliiti nae molitve. Mi smo tako zabludeli i kratkovidi da se ponekad molimo za ono to nam ne bi posluilo na blagoslov, pa nam na nebeski Otac u svojoj ljubavi uslii molitve tako to nam daje ono to e biti za nas najbolje ono to bismo i sami poeleli kada bismo boanski prosvetljenim pogledom mogli da vidimo stvari onakvim kakve one zaista jesu. Happiness Digest, pp. 45.46 13. Kakve su bile molitve kojima se Isus molio? Jevrejima 5,7.8, Matej 27,45.46 ODGOVOR: ... Sa _________ ________ _______ Onome koji je u stanju da Ga spase od smrti... Na krstu je oseao da Ga se Bog _____________. Tokom mranih asova na krstu Isus je do dna ispio au ljudske patnje. Sve nae suze i boli uzeo je na sebe. Iznesite svoje potrebe, svoje radosti, svoje tuge, svoje brige i svoje strahove pred Boga. Vi Ga ne moete opteretiti; ne moete Ga zamoriti. On koji zna broj vaih vlasi nije ravnoduan kad su u pitanju potrebe Njegove dece. 'Gospod je veoma saaljiv i nean u svojoj milosti' (Jakov 5,11). Njegovo srce puno ljubavi dotiu nae tuge pa ak i nae prie o njima. Iznesite pred Njega sve to zbunjuje va um. Njemu nita nije odve teko da ponese, jer u svojoj ruci dri svetove. (Videti Happiness Digest, p. 47 za praktine savete o molitvi) 14. Da li se pridruujete uenicima u njihovom zahtevu: Gospode, naui nas da se molimo? w
78
17. BOJA UTENA ISTINA O SMRTI: DA LI SU NEKI LJUDI OBMANUTI?

Razgovor sa umrlima postao je veliki biznis. Zainteresovani Amerikanci obasipaju medijume pozivima, od kojih ak neki dolaze iz crkava. Univerziteti nude teajeve o spiritistikim fenomenima i vraanju, ali ne uspevaju da ih isplaniraju u tolikom broju da zadovolje zahteve mladih studenata. Odavno umrlog Ralfa Valdoa Emersona prizvala je jedna osoba oduevljena uidi ploom. On joj je navodno rekao: Ne postoji tako neto kao smrt, jedino 'prelaz' kojim ovekov um i dua naputaju telo da bi 'preli' u drugi svet. Tinejderi misle da mogu kontaktirati sa mrtvima preko uidi ploa, ija je prodaja doivela pravi bum. Spiritistiki medijumi nameravaju da primene visoku tehnologiju. Ukoliko uspeju da smisle kako da to ostvare i da zarade novac, slanje poruke umrloj osobi postae tako jednostavno kao to je telefoniranje prijateljima. Koja se istina, prema Svetom pismu, krije iza svega toga? Gde su umrli? ta oni rade? Milioni ljudi u mnogim zemljama boje se da uine bilo ta to bi razgnevilo duhove njihovih umrlih roaka. Jedan razboriti Afrikanac u Zambiji imao je dobrog ujaka koji ga je usvojio kad su mu umrli roditelji, pomogao mu da se ikoluje i ak mu dao novac za venanje. Najzad je ujak umro. Otada je njegovog neaka stalno pratila nesrea. Vra mu je rekao da on moe da komunicira sa umrlim ujakom, a ovaj je navodno kazao da je nesrean zato to mu neak nije podigao skup nadgrobni spomenik kakav je eleo. Neak se stalno zaduivao da zadovolji preterano velike zahteve vraa, ali nevolje nisu prestajale. Konano, neak je stao da razmilja: njegov ujak je uvek bio ljubazan i saaljiv za ivota; kako je mogao da odjednom postane tako surov posle smrti? Upravo je tada poeo da ita svoju Bibliju i otkrio slavnu istinu koju ete vi sada pronai u ovoj lekciji.
LJUBAV (AGAPE)
JE KLJU KOJI OTVARA TAJNU SMRTI
1. Veliki razlog zato Bog obezbeuje ivot posle smrti je jednostavno ovaj: On svakoga od nas pojedinano isuvie voli da bi nas ostavio u venoj smrti. On eli da mi budemo s Njim. ta On osea prema nama? Jov 14,10-15 ODGOVOR: Ti e me __________ i ja u ti se ___________: ti e _________________ svojih ruku. 2. Koju je ilustraciju Gospod dao da bi nas uverio u vaskrsenje iz mrtvih? Jov 14,7-9.14 ODGOVOR: ______ ______ _________ ________ ________ _______ ______ ______ _______ _______ ______ ______ _____ _______ _____ Ako umetnik naslika svoje remek-delo koje potom bude uniteno u poaru, on eli da ga ponovo stvori. Ako pisac napie rukopis knjige koji posle toga nestane, on eli da to ponovo napie. Ako se delo arhitekte
79
LEKCIJE DOBRE VESTI 17. BOJA
UTENA ISTINA O SMRTI:
DA
LI SU NEKI LJUDI OBMANUTI?
srui, on eli da ga ponovo sagradi. Zar ne mislite da vas Gospod suvie voli da bi vas zauvek izgubio? Odgovor na to pitanje je da. 3. ta pokazuje da je Isus vrsto verovao u stvarni ivot iza groba? Luka 20,34-36 ODGOVOR: Oni koji se udostoje da dobiju... ________________ iz _____________,... oni ... su ____________ Boji poto su sinovi __________________. Mi ne znamo ta e zameniti brak u ivotu posle vaskrsenja. Neki su izjavili da ne bi poeleli veni ivot ako u njemu ne bude braka. Ali oni nisu dovoljno razmislili o svemu. Beskrajni Bog koji nas je stvorio obezbedie svaku sreu i druenje koji e svima donositi savrenu radost. 4. ta mora najpre da se dogodi pre nego to nastane bilo kakav ivot posle groba? Jovan 5,28.29 ODGOVOR: Svi koji su u grobovima _____________________ ustae ... u _____________________. 5. Koliko e stvaran biti taj novi ivot posle vaskrsenja? Isaija 65,17.21-25 ODGOVOR: Oni e graditi ________ __________ __________ i sadie ________ _________ __________ jee rod njihov. 6. ta ukazuje na silnu Gospodnju elju da zauvek bude sa vama i svojim vaskrslim narodom? Otkrivenje 21,1-5 ODGOVOR: Svetinja (Boje boravite) ________ ________ ... i sam Bog ________ _________ __________.
DA
LI JE MOGUE DA BILO KO RAZGOVARA SA MRTVIMA?
7. Koliko mrtvi znaju? Propovednik 9,5; Psalam 146,3.4; Jov 14,14.21 ODGOVOR: Propovednik 9,5 A __________ ne znaju ____________. Psalam 146,3.4 U taj dan ____________ sve ___________ njegove. Jov 14,14.21 Ako sinovi njegovi doive ast, on to ____________. 8. Mogu li oni hvaliti Boga? Psalam 115,17 ODGOVOR: Mrtvi te ______________ Gospode... 9. Moe li se mrtav ovek vratiti svojoj kui (ili drugde) kao duh preminulog ili privienje? Jov 7,9.10 ODGOVOR: ___________________________________.
80
DA
10. Ako mrtvi nastave da ive kao duhovi preminulih, njima nije potrebno vaskrsenje. U kom smislu je ovo, po reima apostola Pavla, u opreci sa Hristovim vaskrsenjem i samim jevaneljem? 1. Korinanima 15,12-19.23 ODGOVOR: Ako nema vaskrsenja mrtvih, onda ________________. ... dakle, nae propovedanje je __________, i vaa vera isto tako ______________. 11. Ko se mora vratiti na Zemlju pre nego to se dogodi vaskrsenje? 1. Solunjanima 4,13-17 ODGOVOR: _________________________. Pavle kae da mrtvi spavaju. Isus je takoe rekao svojim uenicima da je Lazar kad je umro zapravo zaspao (Jovan 11,11-14). Danilo je kazao da umrli spavaju u prahu zemaljskom (Danilo 12,2). Jov je govorio da mrtvi ekaju u grobovima do odreenog vremena vaskrsenja (Jov 14,13-15). Petar kae da ak ni David nije otiao na nebo nego je umro i bio ukopan, i njegov grob je meu nama do danas (Dela 2,29.34).
KIM MEDIJUMI RAZGOVARAJU?
DA
LI SU
DUHOVI
ZAISTA MRTVI LJUDI?
12.
Pokuaj da se razgovara sa umrlima je u potpunoj suprotnosti sa biblijskom istinom. Koji tekst tano opisuje konaan kraj onih koji ak samo pokuaju da stupe u kontakt s mrtvima? Isaija 8,19-22 ODGOVOR: A to nevolja i mrak , __________________, i oni oterani u ___________________. 13. Ko je arhineprijatelj biblijske istine i jevanelja Isusa Hrista? Otkrivenje 12,7-9 ODGOVOR: Neprijatelj i njegove pristalice su _____________ i njegovi ___________________. 14. Kako sotona i njegovi aneli uspevaju da se javljaju ljudima i da ih obmanjuju? 2. Korinanima 11,13-15 ODGOVOR: Jer takvi lani apostoli, _______________ pretvaraju se u _______ __________ _______. I nije udo jer se sam sotona pretvara u __________ ___________. Ideja o prirodnoj besmrtnosti due nasleena je iz neznabotva, a ne iz Biblije. Njoj nema mesta u hrianskoj crkvi. Ipak, mnoge crkve prihvataju tu lanu doktrinu, i pripremaju se da budu potpuno obmanute od strane duhova avolskih koji ine udesa (Otkrivenje 16,14). Ako se ne pokaju i ne veruju u biblijsku istinu, Otkrivenje tvrdi da e oni konano biti tako potpuno prevareni da e postati stan avolima i tamnica svakome duhu neistom (Otkrivenje 18,1.2).
81
DA
Da li vas brine neto to ne znate? Nemojte se obraati spiritistima ili takozvanim hrianskim medijumima da bi vam zli aneli otkrivali tajne koje moda znate. Umesto toga, idite pravo Gospodu koji vas toliko voli da je dao svog Sina za vas. On e vam rei sve to je potrebno da znate! I to e uvek biti dobra vest. Onaj koji je umro za vas, koji je siao u pakao da bi spasao vau duu, nee vam uskratiti nijedno dobro. Sotona svakoga koga obmane vodi u propast. Koliko je onda bolje okrenuti se Gospodu! U Njega se moete pouzdati. Bog je ljubav i On e vam dati sve to vam je potrebno da budete sreni sada i u venosti. w
82
18. SVETLOST O MILENIJUMU (HILJADU GODINA)

Kompanija Deneral elektrik plaala je sedam miliona dolara godinje 200 naunika koji su radili u Santa Barbari, Kalifornija, pokuavajui da saznaju ta e se dogoditi 2000. godine6. Ratno vazduhoplovstvo troi petnaest miliona dolara godinje na istu vrstu projekta. Naunici prouavaju prolost i sadanjost, i onda na osnovu toga prave pretpostavke o budunosti. Iznalazi se takoe konsenzus prognoza mnogih naunika. Neki misle da e u 21. veku ovek napustiti toak i kretati se na vazdunom dueku. Avioni sa 1000 putnika krstarie brzinom samo neto niom od brzine zvuka. Letilice bre od metka prevozie vas za 40 minuta do bilo koje take na svetu. Bakterijske bolesti bie eliminisane. Energija za Sjedinjene Drave dobijae se iz dvanaestak stanica, od kojih bi jedna, ako se postavi na Maunt Vilson-u, mogla da podigne inverzioni sloj Los Anelesa na 19.000 stopa i odagna smog. Vetrovi koji duvaju s mora mogli bi se apsorbovati, a kia bi od pustinje nainila raj sve do Las Vegasa. Samo nam dajte vremena, vele oni, i mi emo stvoriti raj na Zemlji. Samo e 10% od 330 miliona Amerikanaca raditi dok bi preostalih 90% dobijalo platu jednaku dananjoj godinjoj socijalnoj pomoi, naime 30 do 40 hiljada dolara, jednostavno da ne bi radili. Emanuel Mesthene sa Harvarda misli da e ovek sam savladati prvobitni greh i nainiti svoje nebo bez Boga ovde na Zemlji. Meutim, neki ne vide budunost tako ruiasto. Herman Kan predvia drutvo okrenuto zadovoljstvima puno zdrave degeneracije, drutvo kojim e vladati mala elita dok e ostali postojati kao bezumno mnotvo koje uzima drogu, zabavlja se u cirkusu, a polovina ih je u zatvoru. Neki predskazuju da e siromani narodi ratovati protiv super bogatih Sjedinjenih Drava. ta Biblija kae o budunosti? A ve znamo da se u ono to ona kae moemo pouzdati! 1. Da li Sveto pismo govori da e savremeni ovek reiti problem ekolokog zagaenja i uiniti ovaj svet lepim i srenim? Videti Otkrivenje 11,15.18 ODGOVOR: Carstva ovog sveta postae carstva naeg ___________ i Njegovog Hrista... ... Narodi su se ______________, i doe _________ Tvoj, ... da Ti ___________ koji su unitili Zemlju.
Mislilo se na problem Milenijumske bube (Millenium Bug, Y2K-Year 2000 Problem) koji je pretio da se javi kod digitalnih ureaja koji su radili sa formatom datuma u kome je godina predstavljana sa zadnje dve umesto sve etiri cifre. Postojalo je pitanje ta e se desiti zbog neprepoznavanja datuma prilikom prelaska raunanja vremena iz starog u novi milenijum (sa 1999. na 2000. godinu, odnosno sa 99 na 00), da li e doi do zastoja mnogih malih i velikih raunarskih sistema koji upravljaju osetljivom infrastrukturom. Velika sredstva su uloena i izvrene temeljite provere raunarskih sistema da se taj problem predupredi i sve je uglavnom prolo bez posledica. Meutim dogaalo se da su se negde javljali problemi koje strunjaci nisu predvideli, kao prilikom prelaska sa 00 na 01 kod nekih raunarskih sistema, to se desilo Norvekoj nacionalnoj eleznici na prelasku iz 2000. na 2001. Tada nijedan od vozova nije mogao da krene.
6
83
LEKCIJE DOBRE VESTI 18. SVETLOST
O MILENIJUMU
(HILJADU
GODINA)
2. Koju nam sliku Bog daje o tome ta e greh uiniti u pogledu budunosti nae planete? Isaija 24,3-6 ODGOVOR: Zemlja e se __________________, i bie __________ oteena ... Zemlja je takoe _______________ pod _______________ svojim . ... Prokletstvo e ________________ Zemlju i _________ ____________________________________. 3. Koju je bolju nadu Isus obeao svom narodu? Jovan 14,1-3 ODGOVOR (3. stih): Opet u ______________ i uzeu ______ k sebi, da i vi ____________ gde __________________. 4. Kakvo e naslee dobiti oni koji odgovore na Hristovu ljubav? 1. Solunjanima 4,16.17 ODGOVOR: Mrtvi u Hristu _______ _______; a potom mi ivi ________ _______ ________s njima... u oblake, u susret Gospodu na nebo, i tako emo svagda _________ ___________ _________. 5. ta e se dogoditi sa onima koji odlue da nastave da se bore protiv Boga? Jeremija 25,30-33 ODGOVOR: I u onaj e dan biti od kraja do kraja zemlje _____________ od Gospoda... 6. Neki ljudi cene Gospodnju ljubav i predali su mu svoje srce u dobrovoljnu slubu. Gde e oni biti uzeti kad se On bude vratio? Otkrivenje 20,4.5 ODGOVOR: Oni e oiveti i carovati s Hristom ____________ ___________.
7. Zato e sotona biti vezan hiljadu godina? Proitajte Otkrivenje 20,1-3.5 i pogledajte beleku u tekstu koji sledi.
84
O MILENIJUMU
(HILJADU
GODINA)
VA ODGOVOR: ________________________. Ostali mrtvi su izgubljeni ljudi. Oni koji ive i vladaju sa Hristom su otkupljeni, koji e biti uzeti na nebo kad se Hristos bude vratio. Na Zemlji nee biti nikog ivog. Bezdan je na grkom abyssos, to znai pusto, nenaseljeno mesto. (itajte o tome u sledeem pitanju.) 8. Kako e Zemlja izgledati tokom tih hiljadu godina? Jeremija 4,2127 ODGOVOR: Pogledah na zemlju a, gle, ________________ je i ____________. (Ovo je isti izraz kao abyssos u grkom jeziku.) Sotona nee imati ta da radi, sem da luta tamo-amo po upropaenoj planeti i posmatra rezultate svog rata protiv Boga. U meuvremenu, sveti e se baviti suenjem zajedno sa Hristom (videti Otkrivenje 20,4-6 i 1. Korinanima 6,2.3). Otac odbija da sudi bilo kome od izgubljenih a da sveti ne uestvuju u tome u potpunosti (videti Jovan 12,47.48).
TA
SE DEAVA NA KRAJU HILJADU GODINA?
9. Koji to prekrasan grad silazi od Boga s neba? Otkrivenje 21,2 ODGOVOR: ___________________ ... 10. ta je Isus kazao o dva vaskrsenja? Jovan 5,28.29; Dela apostolska 24,15 ODGOVOR: Postoji vaskrsenje __________ i vaskrsenje ________ (Ta dva vaskrsenja razdvojena su periodom od hiljadu godina.) Bie vaskrsenje... i ________________ i __________________. 11. Kako sotona uspeva da prevari izgubljene da pomisle kako su u stanju da uine i nemogue? Otkrivenje 20,5.7-9 ODGOVOR: Sotona e biti ___________ iz svoje __________ ... i _______________ narode ... Oni su izali ... i opkolili ___________ i voljeni _______; i sie _________ od Boga s ___________ i prodre ih. 12. Poto oganj uini kraj nesrei izgubljenih i oisti ovu zagaenu Zemlju optereenu prokletstvom greha, ta e se dalje dogaati? Jezekilj 28,18.19; Malahija 4,1; Prie 11,31; Otkrivenje 21,1.3-5 ODGOVOR: I videh ________ nebo i ________ zemlju... Svetinja Boja je meu _________, i On e ______________, i oni e biti Njegov ____________. I Gospod e ____________________ iz oiju njihovih, i ____________ nee biti vie... Evo, sve ______________.
85
O MILENIJUMU
(HILJADU
GODINA)
13. Da ste vi na Bojem mestu, da li biste mogli da smislite bolji nain da okonate greh i stvorite jedno sreno carstvo? Videti Otkrivenje 5,11-13 ___________ Bog je bio strpljiv sa onima koji su se odluili na pobunu. Najzad e svi videti da je On bio i pravedan i milostiv. Svojim nainom ivota i svojim karakterom, svako ljudsko bie slobodno bira. Izgubljeni e sami sebe oceniti kao nedostojne venog ivota. Spaseni e svu ast pripisati svom Spasitelju. Hristos e osvojiti carstvo ogromnom veinom glasova u svom svemiru. U svim vekovima Boji narod vaspitavan je u koli iskuenja. Oni su na Zemlji hodali uskom stazom; oni su oieni u pei nevolje. Hrista radi podnosili su protivljenje i mrnju. Pristajali su na samoodricanje i doivljavali gorka razoarenja. Spoznali su sve zlo greha, njegovu silu, oseaj krivice koju on stvara i svekoliki jad. Ali sada su dani bola zauvek okonani. Car slave otire suze sa njihovih lica, uklonjen je svaki uzrok alosti. Oni pevaju pesmu hvale, umilnu i skladnu; svaki glas prihvata melodiju i tako himna sve vie narasta odzvanjajui nebeskim svodovima: Spasenje Bogu naem, koji sedi na prestolu i Jagnjetu. I svi stanovnici Neba odgovaraju: Amin. Blagoslov i slava i premudrost i hvala i ast i sila i jaina Bogu naem zauvek (Otkrivenje 7,10.12). w
86
19. IG ZVERI: NEPRIJATELJEV ZNAK VLASNITVA

Neprijateljev peat ili ig zveri nije beznaajna stvar. Gospod retko podie glas i vie; ipak, On veoma glasno izvikuje najhitniju opomenu u tom smislu. Biti dobar itavog svog ivota, a onda primiti ig zveri u poslednjim asovima bila bi to strana tragedija. ig zveri je poslednji korak u oboavanju sebe. Svaka osoba koja odabere da bude sebina primie na kraju ig zveri, sem ako se u meuvremenu ne desi neto to bi je promenilo. I trei aneo za njim ide govorei glasom velikim: Ko se god pokloni zveri i ikoni njezinoj, i primi ig na elo svoje ili na ruku svoju, on e piti od vina gneva Bojeg (Otkrivenje 14,9.10). Jedina stvar koja e nas uiniti imunim na primanje tog iga jeste primanje Bojeg peata (videti materijal za prouavanje Lekcija br. 14). Otkrivenje kae da svi oni koji ne prime peat Boji programiraju sebe za primanje iga zveri. Vreme je da budemo sigurni da smo dobro razumeli ta je to, i kako da ga izbegnemo. 1. Da bismo razumeli ta je ig zveri, najpre emo utvrditi ko je zver iz Otkrivenja 13. Zver je versko-politika sila koja je dominirala istorijom 1260 godina. Danilova knjiga i Knjiga Jovanovog Otkrivenja uzajamno se dopunjuju kao brava i klju, objanjavajui jedna drugu. Na primer, Danilo opisuje etiri velike zveri koje su mu pokazane u vienju lav, medved, leopard i jedna udna zver slinija adahi nego bilo kojoj drugoj zveri. Lav je simbol Vavilona, bogat i velianstven; medved je predstavljao Medopersiju, svirep i edan krvi; leopard je bio Grka, pametan i hitar Danilo opisuje te tri zveri po imenu (Danilo 2,38; 8,20.21); i etvrta zver, svemona, simbolizovala je carstvo koje je usledilo posle Grke, pagansko Rimsko carstvo. Zver koju vidimo u Otkrivenju 13 kombinuje karakteristike etiri prethodna svetska carstva. a)Adaha joj je dala svoju silu, i svoj presto, i veliki autoritet. Otkrivenje 13,2 Ovo nije teko shvatiti. Ona dobija svoju silu, svoj presto i veliki autoritet od adahe, koja je simbol zla i deluje preko Rimske imperije. Ali, sada se neto novo deava sa Rimskom imperijom, to se nikada ranije nije dogodilo u istoriji. Negde usred svoje povesti, ona je napustila svoju zvaninu pagansku religiju, i njen karakter se promenio tako da se od politike pretvorila u religioznu silu. Kako su imperatori postajali sve slabiji, premestili su svoju prestonicu iz Rima u Konstantinopolj. To je ostavilo prazan prostor koji je rimski biskup pourio da popuni. Ubrzo je on poeo da gospodari nad ostalim biskupima i da prisvaja ugled koji su nekadanji rimski imperatori u Rimu iskljuivo uivali. Tako joj je adaha dala svoju silu, svoj presto i veliki autoritet. Jedan pisac kae: Na
87
LEKCIJE DOBRE VESTI 19. IG
ZVERI:
NEPRIJATELJEV
ZNAK VLASNITVA
ruevinama politikog Rima uzdigla se moralna imperija Rimske crkve dinovskog oblika (A.C. Flick, The Rise of the Medieval Church): Adaha : Rimska imperija koju je iskoristio sotona Sila: Vojska pod vostvom Belizara: Rim Veliki autoritet: Justinijanovo pismo kojim priznaje autoritet rimskog biskupa kao pape 533. god n.e. b)Jedna od njenih glava bila je ranjena na smrt. Otkrivenje 13,3 U vreme Napoleona, Francuzi su poeli da veruju da je Rimokatolika crkva njihov neprijatelj. Njegova vojska umarirala je u Italiju, odluna da uini kraj papstvu. Bertije je zarobio papu 1798. Tako je papstvo, koje je druge odvodilo u ropstvo, i samo bilo odvedeno u ropstvo. c) Njena smrtna rana se iscelila, ceo svet se zaudio tome... i poklonio se ... zveri. Otkrivenje 13,3.4.7.8 Izleenje papske smrtne rane ilo je postepeno; ali, najznaajniji korak je preduzet 11. februara 1929. godine kada je Musolini obnovio papsku svetovnu vlast. Papa je ponovo postao car. Jedan zvaninik koji je prisustvovao potpisivanju sporazuma izmeu Musolinija i papstva rekao je: Mi smo sada svedoci potpisivanja ovog dokumenta. Dok mastilo tee iz tih pera, ono lei pedesetdevetogodinju ranu. Premda je Rimska crkva nekada bila ranjena, rana je sada zacelila. Velika popularnost pape Jovana Pavla II videla se prilikom njegovih poseta Americi bez presedana, poseta nemoguih dve ili tri decenije ranije. Jedna komisija anglikanskih i rimokatolikih teologa preporuila je ujedinjenje dve crkve, da bi se izleila 450-ogodinja podvojenost. Po tom planu ujedinilo bi se 760 miliona rimokatolika i 65 miliona anglikanaca, ukljuujui 3 miliona amerikih episkopalaca. Baptista dr Bili Grejam kazao je da on rimskog papu vidi kao nekog ko e predvoditi u sjedinjavanju svih crkava. Danas se papstvo uveliko vraa na scenu svetske vlasti. Kod svih novih naroda treeg sveta i kod zapadnih naroda, jasno se moe sagledati strahovito narastanje njegove sile. U mnogim zemljama, ono vodi glavnu re u obrazovanju. Ono gradi velianstvene i masivne katedrale, iri svoje ruke u znak dobrodolice milionima onih koji se preobraaju u njegovu veru. I ostale crkve izvan rimskog tora trae njegovo vostvo. Rt. Rev. Don Morman, anglikanski voa, rekao je da, ukoliko treba da doe do konanog jedinstva izmeu crkava, onda mora postojati jedan centralni poglavar crkve, a taj poglavar, sasvim jasno, treba da bude rimski biskup. d)Zver je govorila hule. Otkrivenje 13,5.6, Danilo 7,25. Kad je Isus opratao ljudima grehe, Jevreji su ga optuivali za hulu, govorei: Ko moe pratati grehe, osim jedinog Boga? (Luka 5,21). Jedan rimokatoliki pisac kae: Svetenik zauzima mesto samog Spasitelja koji, govorei: Ego te absolvo (latinski, 'Ja te oslobaam') razreava greha. ...Oprostiti jedan jedini greh iziskuje sveukupnu Boju
88
ZVERI:
NEPRIJATELJEV
ZNAK VLASNITVA
svemo ... Ali ono to Bog moe uiniti svojom svemoi, svetenik takoe postie reima: Ego te absolvo a peccatis tuis /Razreavam te tvojih greha/. Isti pisac dalje kae: Ali biemo daleko vie zaueni kad ustanovimo da u znak poslunosti reima svojih svetenika HOC EST CORPUS MEUM /latinski, 'Ovo je telo moje'/ sam Bog silazi na oltar, dolazi kad god Ga oni pozovu... Oni Ga premetaju po svojoj volji, od jednog mesta do drugog; oni mogu, ukoliko ele, da Ga zatvore u svetinju, ili izloe na oltaru, ili da Ga iznesu van crkve; oni mogu, po svom izboru, jesti Njegovo telo, ili Ga dati kao hranu drugima... Svetenik moe, na izvestan nain, biti nazvan tvorcem svoga Tvorca. Alphonsus de Liguori, Dignity and Duties of the Priest, pp. 26-36. U jednoj rimokatolikoj enciklopediji stoji: Papa je tako velikog dostojanstva i tako uzvien da nije samo ovek ve, da tako kaemo, Bog i Zamenik Boji... Papa je kao Bog na Zemlji. Prompta Bibliotheca, Article Papa, Vol. VI, pp. 26-29. Jo je 1894. godine papa Lav XIII rekao: Mi na ovoj Zemlji zauzimamo mesto Svemogueg. e)Zver ratuje sa svetima. Otkrivenje 13,7 Za vreme papske nadmoi u Evropi, kau nam istoriari, milioni ljudi su usmreni zato to nisu hteli da priznaju papstvo kao istinsku crkvu Boju na Zemlji. Papa Martin (1417-1431) kazao je poljskom kralju u pogledu hrianskih sledbenika Jana Husa: Stavi sebi u dunost da istrebi husite. Imaj na umu da se te bezbone osobe usuuju da proglaavaju naela slobode... Oni smatraju da je Hristos doao na Zemlju da ukine ropstvo; oni pozivaju narod na slobodu... Spaljuj, ubijaj, opustoi sve, jer nita ne bi moglo biti ugodnije Bogu, ili korisnije za stvar kraljeva, od istrebljenja husita. f) Data joj je vlast na etrdeset dva meseca. Otkrivenje 13,7; Danilo 7,25; Otkrivenje 12,6 (Jedan dan u biblijskom proroanstvu = jedna godina) Rimski car Justinijan izdao je dekret da rimski biskup, papa, treba da bude poglavar svih crkava. Taj dekret stupio je na snagu godine 538. n.e. kada su arijanski Ostrogoti oterani iz Rima. Te godine poela je svetovna vladavina papstva, koja je, neoslabljena bitkama, trajala 1260 godina, sve do sudbonosne 1798. godine kada je francuski general Bertije uao u Rim, proglasio republiku i zarobio papu. 2. Koliko e se njih pokloniti zveri? Otkrivenje 13,8 ODGOVOR: I ___ koji ________ ________ ________ poklonili su joj se, oni ija imena ______ _______ zapisana u Jagnjetovoj knjizi ivota... To vreme je vrlo blizu. Ali, dok posmatramo kako se ogromno mnotvo ljudi okree Rimu, ne smemo pomiljati da e svi krenuti u tom smeru. Bog ima jedan narod koji e Mu ostati odan. Na Zemlji e postojati samo dve klase: oni ija su imena zapisana u Jagnjetovoj knjizi ivota, i oni koji se potinjavaju zveri.
89
ZVERI:
NEPRIJATELJEV
ZNAK VLASNITVA
Iako prepoznajemo ova proroanstva, mi potujemo mnoge iskrene pristalice Rimokatolike crkve. Nije nikakvo kritizerstvo niti zadrtost priznavati jasnu istinu Boje rei u proroanstvima Danilove knjige i Otkrivenja. Proroanstva ukazuju na papstvo kao sistem. Meutim, u itavoj istoriji to je delovanje jednog principa u svakom ljudskom srcu prirodna tenja za uzdizajem i vladanjem nad svojim blinjima. U sluaju da postoji i najmanja sumnja da li smo zaista pronali zver i njen ig, Bog daje i broj zveri, tako da svi mogu biti sigurni ko je ona ba kao da ima broj pasoa ili broj poreske obaveze. 3. Koji je to broj zveri koji nam pomae da je prepoznamo? Otkrivenje 13,18 ODGOVOR: Njen broj je __________ (ispiite ga ciframa). Rimljani Jovanovog vremena govorili su i pisali latinskim jezikom. Ovaj jezik koristi rimska slova kao brojeve. Rimokatolika Biblija (verzija Douay) ima beleku uz taj stih: esto ezdeset est. Vekovima se smatralo da je titula rimskog pape Vicarius Filii Dei, to znai 'Zamenik Sina Bojeg'. S obzirom na injenicu da je sam Sin Boji izjavio da je Sveti Duh Njegov Zamenik na Zemlji (Jovan 14,16-18), uzimanje ove titule deluje prilino drsko. Slova ispisana na papskoj mitri su sledea: 'VICARIUS FILII DEI', latinski izraz koji znai 'ZAMENIK SINA BOJEG'. Katolici dre da Crkva, kao vidljiva zajednica, mora imati i vidljivog poglavara. Hristos, pre svog uznesenja na Nebo, naimenovao je sv. Petra kao svog predstavnika... Otuda i titula 'ZAMENIK HRISTOV'. Our Sunday Visitor, (Catholic Weekly), Bureau of Information, Huntington, Ind., 18. april 1915. Papstvo zaista tvrdi da je Zamenik Sina Bojeg, Vicarius Filii Dei na sopstvenom jeziku. V 5 I C A R I U S 1 100 0 0 1 5* 0 F I L I I D E I 0 1 50 1 1 500 0 1
Ukupno = 666 (* U = V = 5). 4. Prorok Jovan video je jo jednu zver u Otkrivenju 13,11. Odakle se pojavila ta zver? ODGOVOR. ... Iz _____________. More predstavlja ogromno mnotvo naroda. Zemlja mora, dakle, biti neto suprotno nenaseljeni deo sveta iz kojeg je trebalo da se pojavi nov narod otprilike u vreme kada je papstvo bilo odvedeno u ropstvo usled svoje smrtne rane 1798. godine. Koja se to velika nacija uzdizala da bi zauzela istaknuto mesto i vlast otprilike u vreme kada je 1260 godina papske premoi okonano 1798. godine? Samo se jedna pojavila u uveliko nenastanjenom delu sveta, i to su bile Sjedinjene Amerike Drave, koje su proglasile nezavisnost 1776. i ivele svoj poetak oko 1798. Ta nacija se pojavila u novom svetu, prostranom ali umnogome nenaseljenom kontinentu.
90
ZVERI:
NEPRIJATELJEV
ZNAK VLASNITVA
5. Opiite zver koja je izala iz zemlje. Otkrivenje 13,11.12 ODGOVOR: On je imala ________ kao __ ___________, a govorila je kao ___________. Ona je inila _____ __________ prve ________ pred njom, i uinila je da se _________ i __________ __________ poklone __________ _________ ija se smrtna rana iscelila. Dva roga kao u jagnjeta upuuju na mladost i miran karakter mlade Amerike, i na njena dva principa o graanskoj i verskoj slobodi, koji su tako mnogo pomogli da se nacija razvije u uspenu svetsku silu. (Sjedinjene Drave su jo uvek mlada nacija). Za razliku od rogova ostalih zveri ili carstava, ova dva nisu imala krune. Osnivai Amerike odluili su da izvuku pouku iz evropske istorije i stvorili novu naciju bez kralja. Ali, kakva teta to se njen karakter izmenio, to je umesto jagnjeta postala adaha koja vri svu vlast prve zveri. Amerika e tek postati sila koja progoni, i pruiti ruku da prihvati ponuenu ruku papstva. Tako e vrsto biti jedinstvo izmeu dve sile da e to uiniti da se zemlja i oni koji ive na njoj poklone prvoj zveri ija se smrtna rana iscelila. 6. ta ta zver slina jagnjetu govori onima koji ive na zemlji? Otkrivenje 13,14 ODGOVOR: Da naine __________ _______ koja je maem zadobila ranu, a ipak ostala iva. Ikona zveri je kopija onoga to je papstvo uinilo nadmonim u mranom veku sjedinjavanje crkve i graanske vlasti, tako da crkva dobije vlast da primenjuje svoje dogme preko sudova i policije. Narodi sveta uglavnom su se oteli bilo kakvoj crkvenoj dominaciji. Graanska vlast trebalo bi da bude slobodna od verskog upravljanja. Isus je naloio da crkva i drava budu odvojene: Dajte dakle carevo caru, a Boje Bogu (Matej 22,21). Ameriki ustav garantuje potpuno odvajanje crkve i drave, to ljudima omoguuje da posluaju ovaj Isusov nalog. Meutim, Otkrivenje kae da dolazi vreme kada e se Amerika odrei svih principa koji su doprineli njenom uspehu, i navesti ostale nacije da slede njen primer u nametanju religioznih verovanja i prakse. Tada e ponovo oiveti tlaenje i progonstvo, tako uobiajeni tokom mranih vekova. Da li ovo izgleda neverovatno? Napredak kojim se ovek hvalie nalazi se samo na povrini. Ispod toga ljudska priroda je i dalje zla. Kako se ratovi, krvoprolia, pobune i prirodne katastrofe budu umnoavali, vladari sveta bie silno zbunjeni, ne znajui ta da rade. Vrlo lako se u krizi mogu okrenuti Rimskoj crkvi radi moralnog i duhovnog vostva. Ispunjenje ovih zavrnih stihova poglavlja samo je na korak od nas. 7. Papstvo tvrdi da je promena Gospodnjeg dana sa sedmog na prvi dan vrhunski znak njegovog autoriteta, koji protestanti sa zadovoljstvom potuju. Kako e gotovo svi koji ive na zemlji postati voljni da prihvate ig zveri? Otkrivenje 13,16-18
91
ZVERI:
NEPRIJATELJEV
ZNAK VLASNITVA
ODGOVOR: Uinila je da svi... prime ig na ___________ ili ____________ ... (New International Version: ... Primorala je svakoga ...) Svete koji dre zapovesti Boje odlikuje svetkovanje sedmog dana Subote. ig zveri je falsifikat Bojeg istinskog znaka, da bi se obmanuo to vei broj ljudi. Mnogi e primiti ig zveri iako e pretpostavljati da su bezbedni jer se dre veeg dela religiozne prakse. Danilo 7,25 otkriva kako je papstvo pokualo da promeni Boji zakon zamenjujui dan izabran od Boga drugim Gospodnjim danom. Ne bi bilo poteno optuiti papstvo za to zlodelo da ono samo nije bilo voljno da prizna tu istinu. Katoliki autoriteti otvoreno priznaju da su samo oni odgovorni za promenu Boje svete Subote. Pitanje: Imate li neki drugi nain da dokaete da /Rimska/ crkva ima vlast da uspostavlja praznike ili propisuje pravila? Odgovor: Kad ne bi imala takvu vlast, ona ne bi uinila to u emu se svi religiozni ljudi slau s njom ona ne bi mogla da uspostavi svetkovanje nedelje, prvog dana u sedmici, umesto Subote sedmog dana, to je promena za koju nema osnove u Svetom pismu. Stephen Keenan, A doctrinal Catechism, p.174. Naravno, Katolika crkva tvrdi da je ta promena njeno delo... a to delo je znak njenog crkvenog autoriteta u stvarima religije. Cardinal Gibbons, by Chansellor H. F. Thomas. Nema dokaza u Svetom pismu da je Bog hteo da dan odmora bude promenjen sa Subote na nedelju, tako da bi oni nekatolici koji ne prihvataju vrednost /katolike/ tradicije kao izvor vere, trebalo logino da potuju Subotu kao dan odmora. Fransis J. Ripley, This is the Faith, p. 178 U Bibliji se nita ne govori o promeni Gospodnjeg dana sa Subote na nedelju. Za tu promenu znamo jedino putem tradicije /katolike/ crkve... Upravo zbog toga smatramo tako neloginim stav mnogih nekatolika, koji tvrde da veruju samo onome to mogu nai u Bibliji, a ipak i dalje praznuju nedelju kao Gospodnji dan na nagovor Katolike crkve. Leo J. Trese, The Faith Explained, p. 243. Oni koji prime ig na elo verovae da je nedelja Gospodnji dan ak i ako Biblija govori drugaije. Oni koji prime ig na desnu ruku znae u potpunosti da je to lano, ali e iz straha i radi sigurnosti ipak stati uz veinu pre nego na Boju stranu. 8. Koliko znaajnim Gospod smatra ovaj predmet iga zveri? Otkrivenje 14,9-12 ODGOVOR: Oni koji se svrstaju u redove neprijatelja Vladara svemira, pie od _________ _________ Bojega koje je ______ _______ utoeno u au ________ _______. Oni koji odbiju da prime ig zveri predstavljaju manjinu. Oni trpe prezir i suprotstavljanje roaka i prijatelja. Neki e izgubiti dragoceni posao zbog Subote. Ali sve nevolje koje podnose nisu nita u poreenju sa obeanjem o Bojoj naklonosti prema njima.
92
ZVERI:
NEPRIJATELJEV
ZNAK VLASNITVA
Ali, molimo vas da zapazite: jo niko nije primio ig zveri. Konana pitanja jo nisu razjanjena svima. Gospod ima mnogo vernog naroda koji svetkuje lanu subotu iz neznanja, i oni e biti prosvetljeni. U pitanju je odanost i poslunost prema Bogu. Zver poziva na samoljublje. Oni koji nose krst sa Hristom zadobie pobedu nad zveri, njenom ikonom i igom, koji predstavljaju suprotnost Hristovom krstu; pravi Gospodnji dan odmora na taj nain postaje znak noenja krsta. 9. Ovo e biti ozbiljna proba za sve koji ive na Zemlji. Kako emo jedino dobiti snagu da se odupremo tom stranom pritisku? Otkrivenje 13, 8. ODGOVOR: Verom, svesrdno cenei rtvu ______ _______ zaklanog od ___________ _____________. I Otkrivenje 12,11: Mi emo pobediti _________ ___________ ________; i neemo mariti za __________ ___________ ________ _______. 10. Da li zaista moramo da ivimo po cenu pobune protiv Gospoda? Galatima 2,20; Rimljanima 6,5 ODGOVOR: Jer kad smo jednaki s njim _________ __________, biemo i _________ _________. 11. Da li se Isus molio: Ja moram da ivim! kada se suoio sa krstom na kome je umro za nas? Filibljanima 2,4.5-8 VA ODGOVOR: _________________ Sada je vreme da se u potpunosti potinimo Jagnjetu koje je zaklano za nas. Kriza koja se brzo razvija ispitae do krajnjih granica trpljenje i veru svetih, ali Bog e ipak imati narod koje e ostati veran Njegovoj istini, mada suoen sa protivljenjem sveta. 12. Da li se molite za Hristovu blagodat koja e vas osposobiti da ostanete vrsti u neprihvatanju iga zveri? ___________
93
20. DAN KADA SAM UMRO I OIVEO DA O TOME PRIAM

Ponekad ujemo da je neko umro, ali se brzim vetakim disanjem ili masaom srca vratio u ivot. Obino nam takvo jedno iskustvo pomae da jasnije sagledamo prave prioritete u svom ivotu. Jedan sam od onih koji je umro, a ipak sam i dalje iv. Moj nain ivota posle tog iskustva sasvim je drugaiji od onog kojim sam iveo pre nego to se to dogodilo. Kad sam umro, suoio sam se sa sopstvenim malim trenutkom istine. To je pomoglo da drugaije postavim svoje prioritete. U stvari, ne bi bilo tano rei da sam ikada istinski iveo pre takve smrti. Nisam znao ta je zapravo ivot sve dok nisam otkrio umiranje sebi. Poto se to desilo, poeo sam da shvatam neto to ranije nikada nisam video: svet prirode ui tu istu veliku istini nije mogue iveti stvarnim ivotom pre nego to najpre umremo. Na primer, uzmimo dinovsko drvo u umi: kako je ono nastalo? Malo seme palo je na zemlju i umrlo. Svaka vlat trave pria istu priu; Ako zrno penino, kad padne na zemlju, ne umre, onda jedno ostane; ako umre, mnogo roda rodi (Jovan 12,24). Isus je prvi ovek na Zemlji koji je zapazio da sve u prirodi jasno upuuje na tu istinu. Jeste li vi zaista puni ivota, sreni, i da li se sjajno oseate? Sada emo se odmah suoiti sa jednom zapanjujuom injenicom: Sveto pismo je jedina knjiga na svetu koja nam prua plan sa uputstvima za ivot koji proishodi iz smrti. Svet prirode daje nam takvu pouku, a Biblija je udbenik koji se slae sa uenjem prirode. I knjiga prirode i Sveto pismo plod su pera istog Autora! Hajde da istraimo ovu tajnu ivota.
STVARNO
IVLJENJE
NALAZITE GA TAMO GDE TO NAJMANJE OEKUJETE!
1. Da li stvaran ivot dolazi kucajui na vaa vrata? Jeste li sigurni? Videti Jovan 1.4.9 (uporedite Jovan 14,6) ODGOVOR: Hristos, ivot i Svetlost sveta obasjava svakoga ____________ ________ _______________ ___ _________. Odgovor je Da! Ta Svetlost je ono to donosi ivot. I ona je ve dola do vas. 2. Nasuprot onome to verovatno 99% ljudi misli, kakvu vrstu ivota Hristos donosi? Jovan 10,10 ODGOVOR: Doao sam da oni mogu imati __________, i da ga mogu imati ____ ____________. 3. Proitajte iskustvo nekoga ko je zaista umro i ponovo oiveo. Kakvu vrstu zadovoljstva on osea? Psalam 16,10.11 ODGOVOR: Nee ostaviti duu moju u ___________; ... u Tvom prisustvu je ___________ ___________; u desnici Tvojoj ___________.
94
LEKCIJE DOBRE VESTI 20. DAN
KADA SAM
UMRO
I OIVEO DA O TOME PRIAM
U Delima apostolskim 2,27 Petar navodi te rei. Ako pogledate tekst, shvatiete da se to odnosi na Isusa (proitajte stihove 27-32). Isus je prvi ovek na ovoj planeti koji je istinski iveo a poeo je tako to je najpre umro. Gle, Ja sam zauvek iv, veli On. Kad u Jovanu 12,24 kae da obino seme koje samo ostane ne moe nita da uini, On govori o sebi. Prijatelji su Ga podsticali da se spase od svojih ubilaki nastrojenih neprijatelja u Palestini. Jedini nain da istinski ivim, odgovorio je On u stvari, jeste da ostanem ovde i umrem. 4. Koji je jedini nain da istinski ivite, sada i uvek? Galatima 2,19.20 ODGOVOR: ...Zakonom __________, da _______________. Ja sam ___________ s Hristom; a ipak ____ ________, ali ne _______ nego Hristos. A ivot kojim sada ivim u telu, ivim ________ koji me voli i daje sebe za mene. Neki vole da misle kako umreti zakonu znai biti gluv za zakon. Ne. Onaj koji je mrtav zakonu vie ne kri zakon. On kae: Zakon mi nalae da inim ono to moje ja odbija da uini. Stoga e ja umreti. Nae ja koje se razapinje s Hristom je samoljublje. Mi se odriemo sopstvene sebine volje koja je po svojoj prirodi protivna Bojoj volji. Neprestani sukob besni u srcu svake osobe i nije mogu nikakav kompromis. Jedno ili drugo mora biti razapeto moramo iznova razapeti Hrista ili razapeti sebe. Sam Gospod Isus vodio je istu borbu u sopstvenoj dui. On nije umro samo jednom, na krstu, nego se u svakom trenutku svog ivota odricao sebe. U Njegovoj dui, kao i u naoj, sopstveno ja borilo se za prevlast: Ja ne traim svoju volju, govorio je On, nego volju Oca koji me je poslao (Jovan 5,30). Upravo je tako On umirao svakoga dana. I ivot apostola Pavla predstavljao je stalnu borbu sa sobom. I on je kazao: Svakog dana umirem (1. Korinanima 15,31). Njegova volja i njegove elje svakodnevno su bile u sukobu sa dunou i Bojom voljom. Umesto da sledi svoje sklonosti, on je inio Boju volju, iako je to znailo razapeti svoju prirodu. Meutim, rezultat je bio udesna radost. Kad on kae: Ja sam razapet s Hristom, on pod tim podrazumeva da i on sledi Isusov primer. Ne kako ja hou, nego kako Ti hoe postalo je njegova neprestana svakodnevna molitva. 5. Pavle podstie hriane svog vremena stavljajui pred njih kao izazov jedno iznenaujue Zar ne znate? Rimljanima 6,3-5 ODGOVOR: Zar ne znate da smo svi koji smo se krstili u Isusovo ime u stvari bili krteni ___ _______ ________? 6. Pogledajte kako se ide tom udesnom stazom ka ivotu u Rimljanima 6,6.7 ODGOVOR: Na _______________ se razapinje s Njim, da bi se unitilo _______________, da vie ne bismo _________________. Samo onaj koji _____________ oslobaa se greha.
95
KADA SAM
UMRO
Kad je u algebri x + 2 = 4, znate da je x = 2. Ko je ovde stari ovek? Galatima 2,20 nam otkriva ko je taj tajanstveni gosp. X: to je nae ja. Kad ono umre, telo greha, sama njegova sutina bivaju uniteni. I sve dok samoljublje ne umre, taj koren greha ne moe se iupati. Jasno, to nije neto to se moe uiniti jednom za svagda. Stari ovek oivljava svakog novog dana, i isto tako esto mi moramo kleknuti i dopustiti da nae ja umre s Hristom (videti Luka 9,23.24). 7. Bacite jo jedan pogled na taj tekst koji objanjava kako to ide. Moe li iko sam razapeti svoje ja? Galatima 2,20 ODGOVOR: Na stari ovek se razapinje ___ Hristom. Ono to Pavle kae (prema originalnom jeziku) jeste da se njegovo ja razapelo s Hristom. To jest, njegov sebini ponos, njegova sebina volja koja se protivila Bojoj, njegova sebina ambicija, njegovo hvalisanje sopstvenim postignuima ili sposobnostima to je njegovo ja. Nemogue je da bilo koje poteno srce sagleda Hristov krst, poveruje, a da nastavi da ivi sebinim ivotom. Jer Hristova ljubav nas obuzima kad smo doli do ovoga zakljuka: ako je jedan sam umro za sve, to znai da su svi umrli /to jest, svi e umreti/. A Hristos je umro za sve zato da oni koji ive, ne ive vie radi sebe /tako je, smatraju to nemoguim/, nego radi onoga koji je za njih umro i vaskrsnut bio. (2. Korinanima 5,14.15 kombinovani prevod arni-Bakoti). Mnogi se pitaju: 'Kako da svoje ja potinim Bogu?' Vi elite da Mu se predate, ali ste slabi to se tie moralne snage, robovi ste sumnje, a vama vladaju navike vaeg grenog ivota. Vaa obeanja i odluke osipaju se poput peska. Vi niste u stanju da kontroliete svoje misli, nagone, naklonosti. Svest o prekrenim obeanjima i lanim zavetima slabi poverenje u sopstvenu iskrenost i stvara vam oseaj da vas Bog ne moe prihvatiti; ali, ne morate oajavati. Ono to je potrebno da shvatite jeste prava snaga volje. To je vladajua sila u ovekovoj prirodi, sila odluivanja ili izbora. Sve zavisi od ispravnog delovanja volje. Bog je ljudima dao mo izbora; On e dakle delovati u vama da hoete i inite ono to Mu je ugodno. Tako e cela vaa priroda biti dovedena pod kontrolu Duha Hristovog; vaa ljubav bie usredsreena na Njega, vae misli bie u harmoniji s Njim... Ispravnim vebanjem volje, u vaem ivotu moe doi do potpune promene. Potinjavanjem svoje volje Hristu, vi se pridruujete sili koja je iznad svih poglavarstava i vlasti. Vi ete dobiti snagu odozgo da ostanete vrsti, i tako ete stalnim predanjem Bogu biti osposobljeni da ivite novim ivotom, ivotom vere. Happiness Digest, p.21 8. Kad umrete sebi, ta se dogaa s vaim starim strahom? Psalam 27,1-3 VA ODGOVOR: _______________________. 9. Kako moete opisati radost svog novog ivota ovde i sada poto ste umrli s Hristom? Rimljanima 8,13-21 VA ODGOVOR: _____________________________.
96
KADA SAM
UMRO
Postoje zaista mune i ozbiljne borbe sa samim sobom, i beskrajni sukobi. Ali, najvanije je da nam blagodat Boja daje snagu. Njegov krst se nikada ne sme gubiti iz vida! Upravo on ini lakim na deo. Da li je Njegovo breme u Getsimanskom vrtu i na krstu bilo lako? Ne. Njegov znoj lio je u vidu kapljica krvi, ak Mu je i srce prepuklo u poslednjoj agoniji. Breme koje On naziva lakim je jednostavno Njegovo breme koje mi nosimo. Vera koja radi kroz ljubav ini nam ga lakim za noenje, jer shvatamo kakvu je teinu to predstavljalo za Njega. Jedina teka stvar u nastojanju da budemo pravi hrianin je, prema tome, odluka da dopustimo da nae ja bude razapeto s Hristom. Mi nismo nikada bili pozvani da budemo razapeti sami jedino s Njim. Ali, hvala Bogu, za nas je milion puta lake da budemo razapeti s Hristom nego to je za Njega bilo da bude razapet sam! Posmatrajte Jagnje Boje, i sve zbilja postaje lako. Kada gledam udesni krst Golgote, Na kojemu Gospod slave strada, Tad sve je nita spram te lepote, I gordost moja u prah pada. A ako to ipak izgleda teko, na zaboravite da je i dalje mnogo tee boriti se protiv takve ljubavi i odbijati upornu slubu Svetoga Duha, u elji da ostanemo izgubljeni! Prava i uska staza nije teka ona je uska, to znai da ne moemo poneti sa sobom svetski prtljag sebinosti. Mi se zaista moramo boriti u dobroj borbi vere, ali to je tano to borba vere. Dok se borimo i molimo bez prestanka, moramo isto tako neprestano disati ukoliko elimo da ivimo, ali, da li je to teko? Zdrava osoba die, napree svaki mii kao to hrianin napree svaki deli svoje snage. On jede zato to je gladan, a ne zato to mora. I on nalazi da stalno vebanje i aktivnost predstavljaju mnogo veu radost nego ivot neaktivnog invalida. 10. Da li vae srce kae da Bojoj tajni ivota? __________ w
97
21. RADOST PRIDRUIVANJA OVEKOVE VOLJE ISUSOVOJ

Time to inimo ovo ili ono ne moemo zaraditi spasenje. Sveto pismo ui da se ljudi spasavaju samo verom u Hrista. Znajui da je to tano, mnogi se pitaju zato je toliko neophodno da budemo krteni. Ako se neko spasava verom, zato je delo kao to je krtenje tako vano? Da li bi Bog zaista uskratio pokajanoj osobi pristup u svoje Carstvo ukoliko on/ona nije krten/a? Da li bi moglo biti da je krtenje staromodni ostatak sujeverne prolosti? Ako Isusova uenja tumaimo na savremeniji nain, da li emo ustanoviti da krtenje vie nije neophodno za hriane? Moemo li smisliti neki laki metod krtenja nego to je starinski nain sahranjivanja u vodi? Da li je kropljenje dobra zamena? Zato nije? Da li je uvek ispravno biti krten i drugi put? Kako to da neki krteni ljudi nikada ne postaju zaista dobri hriani? ta je stvarni razlog koji se nalazi iza Isusove ideje o krtenju? Zato ga je On naloio? emu nas ono ui? ta krtenje ini za oveka? Kakvu promenu ono donosi? Moda nikada niste krteni i elite da saznate ta krtenje znai. Moda ste ve krteni, ali hoete da jasnije shvatite razlog tog obreda. 1. Kad se poelo sa krtavanjem? Koji je bio stvarni problem Jovanovih slualaca? Matej 3,1-6 ODGOVOR: _____________ __________ ___________ ___________ ___________ __________ ___________ ____________ __________ ____________ ___________ __________ __________ Ti ljudi su videli da je greh bolest sa veoma dubokim korenom. Bili su to obini ljudi, asni i otvoreni, voljni da priznaju svoju potrebu. 2. Pogledajte Jovanovu vest u Matej 3,7-12 i pronaite odgovore na sledea pitanja: a)Koji su jo problem ti ljudi imali (8. stih)? ODGOVOR: Donosite dakle _______ dostojan ______________. b)Gde je Bog otpoeo da reava na problem greha? (10. stih) ODGOVOR: Sekira je postavljena na __________ _________. c) Koje su dve vrste krtenja pomenute? (11. stih) ODGOVOR: Ja... vas krtavam __________ , a Onaj koji ide za mnom _________ Duhom... 3. Zato se, po vaem miljenju, bezgreni Isus podvrgao obredu krtenja? Zar krtenje ne znai priznanje i kajanje zbog greha? Matej 3,13-15
98
LEKCIJE DOBRE VESTI 21. RADOST
PRIDRUIVANJA OVEKOVE VOLJE
ISUSOVOJ
ODGOVOR: A Isus odgovori i ree mu: Ostavi sad, jer tako nam treba ispuniti svaku ___________. Tano je da sam Isus nije uinio nijedan greh (videti 1. Petrova 2,2123). Ali Bezgreni se umeao meu grenike, zato to ih je voleo i doao da ih spase. Mi svi zasluujemo krst, ali On je poneo krst umesto nas. Stavio se na nae mesto i oseao se onako kako se mi oseamo (uporediti 1. Petrova 2,24). Da li ste se osetili krivim, zagaenim, prljavim usled greha? Isus je nosio to breme umesto vas i zna kako se oseate. On je uzeo na greh na sebe. Krten je da bi nam ostavio primer. Gospod je stavio na njega bezakonje svih nas (Isaija 53,6). 4. Kakvu je radost i sreu Isus osetio posle krtenja? Matej 3,16.17 ODGOVOR: uo je glas s neba kako govori: Ovo je ______ _____ __________ koji je ___ ______ ________ ____________. Ko god bude poao Njegovim tragom svakako e uti isti glas sa neba koji govori: Ovo je moj dragi sin (ili draga erka). 5. Koja nas tri koraka pripremaju za krtenje? ODGOVOR: a) Marko 16,15.16 _____________________. b) Dela apostolska 2,37.38 ___________________. c) Matej 28,19.20 _________________________. Verovati znai vie nego samo dati mentalni pristanak, kao kad se kae 2 + 2 = 4. To znai ceniti rtvu koju je Isus podneo nas radi (videti Rimljanima 10,10 i Galatima 5,6). Vera je isti to i verovanje. To je iskreni odgovor srca koje ceni Boju ljubav. Ona unosi novi ivot u ovekovu duu. Vi se moda pitate: ta je greh kad iziskuje toliku rtvu za otkup svoje rtve? Da li su sva ta ljubav, sva ta panja i ponienje /Hristovi/ neophodni da ne poginemo, nego da imamo ivot veni? Happiness Digest, p. 11 To je istinska novozavetna vera koja vodi oveka pravo do pokajanja, to je drugi korak. ovek poinje da ui kako da mrzi greh. Zatim se odvraa od greha zato to ne eli da doprinosi Hristovoj patnji. Takvo pokajanje je Boji dar (videti Dela apostolska 5,31). Ono neposredno vodi do treeg koraka poslunosti. Vera znai da je srce pomireno sa Bogom; kako je pak nemogue biti pomiren sa Bogom a ne biti istovremeno pomiren sa Njegovim svetim zakonom, vera ini vernika poslunim svim Bojim zapovestima. Kad ovek pozove Svetog Duha u svoje srce, najlaka je stvar na svetu posluati ih. Sveti Duh ispisuje taj sveti zakon u srcu, i mi mu se zapravo radosno pokoravamo. 6. Ako neko odbije da veruje, ta ga oekuje?Marko 16,16 poslednji deo; uporediti Jovan 3,16-20
99
ISUSOVOJ
ODGOVOR: Ko ne veruje ve je ____________, jer nije __________ u ime jedinorodnog Sina Bojeg. 7. Koji je, po vaem miljenju, ispravni metod krtavanja? Matej 3,6; Jovan 3,23; Dela apostolska 8,36-39 ODGOVOR: (obeleite jedan odgovor): ( ) Biti polivan; ( ) biti pokropljen (poprskan); ( ) biti pokopan (uronjen) u vodu. 8. Koji je dublji smisao krtenja? Rimljanima 6,3.4 ODGOVOR: Zar ne znate da smo svi koji smo se krstili u ime ____________ bili _______ ______ u ____________? Stoga smo _____________ putem ____________ u ___________; da kao to je Hristos ___________ iz _________ slavom svoga Oca, tako i mi treba da ______________ u _________ __________. 9. Meutim, ta ovde znai smrt? Hristovoj smrti? Rimljanima 6,5-7 Kako mi uestvujemo u
ODGOVOR: Znajui ovo da se ______________ razape _______, da bi se telo greno ___________, da vie ne bismo __________ grehu. Evo tajne! Staro greno ja nije samo odagnano ili kanjeno nego ono treba da umre sa Hristom i bude sahranjeno tako da se ne moe ponovo videti. (Otuda je krtenje simbol ukopa ono se mora obaviti uronjenjem, ili u suprotnom nema nikakvog smisla.) Niko ne moe iveti s Hristom ukoliko najpre ne pristane da umre s Njim. Upravo na taj nain sila grenog ja biva unitena. To znai staviti sekiru na koren drvetu. Dozvoliti da nae ja umre sa Hristom isto je to i pridruiti nau volju Njegovoj (ili izabrati Njega) (Matej 26,39; Jovan 6,38). 10. Da li to znai da svako od nas postaje savren posle krtenja? Filibljanima 3,12-14 ODGOVOR: Jedno pak inim, zaboravljajui ono to je __________, seem prema onome to je ________ _______. I trim ka ____________ radi _____________ Bojeg u __________ _________. 11. ta svaka novokrtena osoba predstavlja u Bojim oima? 1. Petrova 2,1.2 ODGOVOR: Kao _________ _________ budite eljni pravog mleka ________ , da uzrastete za spasenje. 12. Da li je ponekad ispravno obaviti drugo krtenje?Dela apostolska 19,1-5 VA ODGOVOR:_______________. Razbojnik na krstu nije mogao biti krten, a ipak mu je Gospod obeao da e biti u raju. No, ako neko moe da se krsti, onda je krtenje neophodno (Jovan 3,3-5).
100
ISUSOVOJ
Nikodim je znao da Hristos ovde upuuje na krtenje vodom i na obnavljanje srca Duhom Bojim. Po prirodi, srce je zlo a ko e isto izvaditi iz neista? Niko(Jov 14,4). Nijedno ljudsko bie ne moe izmisliti ili pronai lek za duu obolelu od greha. Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Bojem niti moe. Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, blud, krae, lana svedoanstva, hule na Boga (Rimljanima 8,7; Matej 15,19). Izvor srca bie proien. 13. Jeste li voljni da budete krteni uronjenjem, u znak svog sjedinjavanja sa Hristom?__________ w
101
22. GOVORITI JEZICIMA: NOVI POGLED NA BIBLIJSKI DOKAZ

Svako ko odgovori na Boji poziv eli da dobije jedan blagoslov koji je iznad svih ostalih: dar Svetoga Duha. Ako neko nema Svetog Duha, on je kao telo bez ivotnog daha. On je duhovno mrtav. Kad god se Sveti Duh izlivao, tu se morao nai i Boji narod. Postoji sklad izmeu biblijskog uenja i istinskog dara Svetog Duha. Ovo prouavanje posveeno je radu Svetoga Duha i nainu na koji Ga moemo prepoznati. Posebno hoemo da ustanovimo ta Sveto pismo kae o daru jezika, jer se on izrazito javio u novozavetnoj apostolskoj crkvi. elimo da dublje uemo u ono ta apostoli stvarno govore o tome. Kako razumete izuzetno irenje pokreta koji istiu govorenje jezicima u dananje vreme? Oni objedinjuju rimokatolike, baptiste, luterane, episkopalce, ljude iz skoro svih verskih zajednica. Vreme je da dopustimo Bibliji da izlije tako neophodnu svetlost na ovaj fenomen.
DA
LI TREBA DA SE PLAIMO
SVETOG DUHA?
1. Evo jasnog odgovora na to pitanje. Jovan 14,16.17 ODGOVOR: Otac... e vam dati drugog ____________, da ______ ______ ___________. 2. Koje je stvarno znaenje rei neutean /sirotan, u prevodu Vuka Karadia/ u tekstu Jovan 14,18? VA ODGOVOR: ___________________________. Pravo znaenje rei uteitelj je onaj koji je pozvan da sedne kraj vas. Sveti Duh je va stalni pratilac i prijatelj. Isus je kazao da vas On nikada nee ostaviti, jer e boraviti s vama zauvek. Vi biste bez Njega bili siroe. 3. Pogledajte ta Isus kae o tome kako e nas Sveti Duh teiti. Jovan 14,26; Jovan 15,26; Jovan 16,13 ODGOVOR: On e vas nauiti ____________. Duh istine... svedoie za ___________. On e vas uputiti na _____________ i pokazae vam ______ ______ ____________ ___________. 4. Kako moete znati da li ste ve primili dar Svetog Duha? Proitajte paljivo Jovan 16,7-11 i uoite tri stvari koje Sveti Duh ini za vas? ODGOVOR: Kad On doe /k vama/, On e ____________ svet za _________, i za ____________, i za __________.
102
LEKCIJE DOBRE VESTI 22. GOVORITI
JEZICIMA:
NOVI
POGLED NA BIBLIJSKI DOKAZ
Jeste li ve poeli da uviate svoju grenost? Onda ste primili Svetog Duha. Jedino vas On moe ubediti u to. Da li ste poeli da shvatate koliko je uzvieno i isto Boje merilo pravednosti? To je dokaz o Njegovom delovanju! Jeste li poeli da razumevate injenicu da je sotona osuen i izbaen iz vaeg ivota? To je dokaz vie. Neki nisu dobili taj nebeski dar, zato to su ponosni na sopstvenu pravednost i srca su im tvrda kao beton. Prema Isusu, pokajanje i aljenje zbog greha su prvi dokaz o delovanju Svetog Duha. Videti Luka 18,9-14. Dok je delovanje Duha tiho i neprimetno, njegove posledice su oigledne. Ako je srce obnovljeno Duhom Bojim, ivot e svedoiti o toj injenici. Happiness Digest, p. 26.
TA
JE DAR JEZIKA PREDSTAVLJAO NA
DAN
PEDESETNICE?
5. Proitajte jednostavnu priu o Pedesetnici u Delima apostolskim 2,1-11. Da li su ljudi sluali mrmljanje nerazumljivih rei, ili su uli stvarne jezike? ODGOVOR: Kako mi ujemo svaki svoj _________u kome smo se rodili? (Uporedite Otkrivenje 14,6 da biste pronali opte znaenje jezika kao govornog sredstva). Postoje dve rei koje su prevedene kao jezik u Delima 2 glossa i dialektos. Od prve smo dobili re glosar ... a od druge dijalekt. Glossa su govorni jezici, a dialektos govorni dijalekti ili maternji jezici. Glossa se koristi u Otkrivenju 14,6. udo Pedesetnice bio je dar istinskih govornih jezika i dijalekata. 6. Postoji li neki dokaz da je dar jezika o kome se kasnije govori u knjizi Dela apostolska bio taj isti dar? Dela 10,46 i 19,6 (Glossa je re upotrebljena u oba teksta.) ODGOVOR: Sluali su ih kako govore _____________ ... Govorili su ______ _____________ i _______ ___________. Ta dogaanja bila su ponovljena Pedesetnica u manjem obimu. udo se ogledalo u korienju jezika novih za govornike, ali koje su sluaoci razumevali. Velika raznolikost jezika predstavljala je ozbiljnu prepreku za punu komunikaciju u vreme apostola, kao to je umnogome sluaj i u dananjem svetu u nerazvijenim oblastima. Sveti Duh osposobio je te ljude da se slobodno izraavaju. 7. Dok itamo ta je Pavle rekao Korinanima, da li nalazimo da se iznosi podatak o nekoj drugaijoj vrsti jezika? 1. Korinanima 12,1.28 VA ODGOVOR: ___________________________.
103
JEZICIMA:
NOVI
I opet se koristi glossa, sa odrednicom, vrste jezika, to jasno znai govorni jezici. Glossa se uvek upotrebljava samo za govorne jezike u Novom zavetu, ukljuujui i jezike anela (1. Korinanima 13,1).
TA
SU
NEPOZNATI
JEZICI?
(1. KORINANIMA 1,14)
8. Zato je re nepoznat u Bibliji kralja Dejmsa napisana kurzivom? 1. Korinanima 14,2.4.13.14.19.27 VA ODGOVOR: (pogledajte ____________________________ napomenu u daljem tekstu):
U prevodu Kralja Dejmsa, rei ispisane kurzivom dodali su prevodioci, dovoljno poteni da nam na taj nain kau da tih rei nema u originalnom grkom ili jevrejskom jeziku. Prevodioci su smatrali da smisao iziskuje dodavanje izvesnih rei, ali ponekad te dodatne rei stvaraju zabunu. Apostol Pavle nije koristio termin nepoznati jezik; ono to on kae u svakom od sluajeva jeste jezik, u znaenju strani jezik. Crkva u Korintu bila je sastavljena od mnogih nacionalnosti i kultura. Njihovi subotni sastanci predstavljali bi pravu zbrku da nisu sledili Pavlov savet u pogledu prevoenja. On je nastojao da oni razumeju ono to se govori, a ne da to bude nekakvo mrmljanje. 9. Da li bi iko ikada trebalo da govori nepoznatim ili stranim jezikom na javnom skupu a da neko ne prevodi kako bi svi imali koristi? 1. Korinanima 14,26-28.33.40 ODGOVOR: Ako ne bude prevodioca, neka ____________ u crkvi... Obeleite u svojoj Bibliji mnogo toga to Pavle govori o tome koliko je bitno da svaka izgovorena re bude jasna i razumljiva (1. Korinanima 14,5-20). Jasno je da on govori o jezicima (stihovi 21-25). On kae da, ukoliko se razmeete znanjem stranih jezika, sve to time moete uiniti jeste da zasenite onog koji ne veruje, ali ako prenosite neku razumnu istinu, vi ete ga ubediti. Pavle je za ovo drugo. Ako vam neko propoveda na kineskom, razumee ga jedino Bog (sem ako niste i vi Kinez). Njegova dua moe biti obuzeta uzbuenjem dok iznosi prekrasan govor, ali za sluaoce je sve to grki (tajanstvenost). Na taj nain on propoveda samo sebi (izgrauje sebe).
DAR
KOJI JE BOLJI OD
JEZIKA
10. Da li vam je Bog dao dar svog Svetog Duha? 1. Korinanima 12,7-11 ODGOVOR: U ____________ se pojavljuje Duh na korist... Taj isti Duh razdeljuje ____________ svakome kako ___________. 11. Sveti Duh svakome daje razliiti dar. Ne smemo nikada oekivati da drugi imaju isti dar kao mi. Ili da ih navodimo da veruju da moraju stei neko iskustvo u vezi sa darom kako bi primili Svetog
104
JEZICIMA:
NOVI
Duha. Koji je to izvrstan nain komunikacije mnogo bolji od govorenja svim jezicima i ljudskim i aneoskim? 1. Korinanima 12,29-31 i 13,1-3 ODGOVOR: To je imati ________. Ma koji bio va maternji jezik (dialektos), molite se da vas Sveti Duh oslobodi bojaljivosti koja vas spreava da govorite drugima o tome ta je Hristos uinio za vas. Kad uspete da nekome prenesete neku duhovnu istinu koja e ga usmeriti ka venom ivotu, uinili ste ono to prema Pavlu treba uiniti. Drite se agape, kae on, i starajte se za duhovne darove, a osobito da prorokujete. Prorokovati u ovom smislu znai pomoi nekome duhovno, prenosei mu istinu. Onaj koji prorokuje govori ljudima da bi se popravili /izgrauje ih duhovno/, podstie ih /ohrabrujui ih duhovno/ i tei (1. Korinanima 14,3). 12. Ako neko primi Svetog Duha, koji je prvi rod koji e donositi u svom ivotu? Galatima 5,22 ODGOVOR: Ali rod Duha je ____________. To je rod koji se moe dobiti jedino kad neko sledi Hrista verom u Njegovom delu ienja nebeske svetinje, u njegovom konanom pomirenju. Boji odgovor na izazov koji postavlja lano i falsifikovano, takozvano krtenje svetim Duhom , zasnovano na lanoj doktrini i nepokoravanju Bojim zapovestima, jeste taj dar istinske ljubavi agape. Taj dar nema cene! 13. Da li traite od Gospoda da vam pokae koji vam je dar Duha ve dao? ______________
105
23. PITANJE KOJE MNOGI POSTAVLJAJU: TA ISUS SADA RADI?

On je zauzet i danju i nou obavljajui veliki posao pripremajui jedan narod da bude spreman kad On doe. To je najvaniji posao koji se vri danas u svetu. On ima kancelariju, sedite gde se upravlja tim poslom. To je nebeska svetinja. Bog je uputio Mojsija da sagradi zemaljsku svetinju, da moe nastavati meu njima (2. Mojsijeva 25,8). Ona je bila podignuta prema jednom obrascu, senci ili tipu nebeske svetinje. U samoj svetinji nalazio se sto od zlata za poseban hleb, sedmokraki svenjak i zlatni kadioni oltar. Sto je bio postavljen prema severu, a na junoj strani stajao je svenjak sa sedam iaka. Njegove grane bile su ukraene izvrsno napravljenim zlatnim cvetovima, nalik ljiljanima, i sve je bilo od solidnog zlata. Poto u atoru nije bilo prozora, svetiljke su gorele dan i no. Zlatni kadioni oltar stajao je ispred zavese koja je odvajala svetinju od svetinje nad svetinjama. Iza unutranje zavese nalazio se sveani deo svetinja nad svetinjama koja je bila sredite simboline slube pomirenja i posredovanja. Ona je inila simboliku vezu izmeu Neba i Zemlje. Jedan koveg, nazvan koveg zaveta, predstavljao je jedini komad nametaja u toj prostoriji, mesto gde su se uvale kamene ploe na kojima je sam Bog ispisao deset zapovesti. Aneli od zlata, heruvimi, pokrivali su ga svojim krilima. Iznad njega nalazila se sveta ekina vidljivi dokaz boanskog prisustva. Sve to bilo je samo slabi odraz slave pravog svetilita na nebu, veliki centar dela za ovekovo otkupljenje. Isus je tamo, ali ta radi? 1. Usredsrediemo se na jedan stih u knjizi proroka Danila. Isus je zakazao sastanak sa svojim narodom. itajte Danilo 8,14 i zapazite vreme, mesto i delo koje treba obaviti. ODGOVOR: Do ___________ ___________ /vreme/ onda e se _________ /mesto/ ____________ /delo/. 2. ta je bila Boja namera kada je Mojsiju kazao da naini svetinju? 2. Mojsijeva 25,8 ODGOVOR: Neka mi naine ____________ da ________ ________ ___________. 3. Mojsiju je bio dat obrazac (2. Mojsijeva 25,9). ta su predstavljali svetenici? Jevrejima 8,5 ODGOVOR: Koji slue po __________ ___________ ___________. Zemaljska svetinja je udbenik iz koga saznajemo kakva je nebeska svetinja. 4. Ko je na veliki Prvosvetenik? Jevrejima 4,14
106
LEKCIJE DOBRE VESTI 23. PITANJE
KOJE MNOGI POSTAVLJAJU:
TA ISUS
SADA RADI?
ODGOVOR: Imamo velikog poglavara svetenikog ... _______________ __________ ________... 5. Gde On slui? Jevrejima 8,1.2 ODGOVOR: Imamo takvog Prvosvetenika koji ______ _____________ ... , koji je sluga ___________ _______ i istinskoj ___________ ________...
6. U Jevrejima 9,1-5, Pavle opisuje zemaljsku svetinju. Sastojala se od dva odeljenja sa zavesama na ulazu u svaki deo. Opiite razliite predmete u svakom delu: ________ ________ _______ ___________ ____________ ______ ___________ _______ ___________ _____ ___________ ___________ ____________ _____ ____________ _________ _________ ___________ _________ 7. Poto se u zemaljskoj svetinji nalazio koveg sa Bojim zakonom, ta je Jovan video u nebeskoj? Otkrivenje 11,19 ODGOVOR: I hram Boji ________ _______ _______ i pokazao se ________ ________ ________. S obzirom da je zemaljska svetinja bila simbol ili senka, u njoj nalazimo mnogo ilustracija Hristovog dela za nas. U 3. Mojsijevoj 4 nalazi se izvetaj o tome kako je narod verom polagao svoje grehe na jagnje (videti 3. Mojsijeva 4,32.33, uporediti Jovan 1,29; Otkrivenje 13,8). ienje svetinje opisano je u 3. Mojsijevoj 16 kao Dan pomirenja. 8. Dan u godini kada je prvosvetenik sam ulazio u drugo odeljenje svetilita ili svetinju nad svetinjama zvao se Dan
107
TA ISUS
SADA RADI?
pomirenja. Bilo je to ienje svetinje, koje je simbolino predstavljalo Hristovo konano delo uklanjanja problema greha koji je muio Boji svemir hiljade godina kao otvorena rana. itajte o Danu pomirenja u 3. Mojsijevoj 16. Zapazite naroito stihove 29.30.33.34: POPUNITE PRAZNINE: (29. stih) Desetog dana sedmoga meseca ... (30. stih) svetenik e izvriti ____________ za vas, da budete ___________ od svih svojih ____________.
ak i danas jevrejski Dan pomirenja (Jom Kipur) mnogim pobonim Jevrejima simbolizuje Dan suda. U jednoj prekrasnoj i upeatljivoj atmosferi, drevni prvosvetenik je simbolino istio sve duboko ukorenjene grehe u izrailjskom narodu, i izgonio iz logora kuaa sotonu. Ta sluba je simbolizovala konano uklanjanje sotone i greha iz Bojeg svemira i upuivala misli naroda na vreme kada e On stvoriti novo nebo i novu zemlju gde pravda ivi (2. Petrova 3,13). Na krstu je na Spasitelj predao sebe kao savrenu rtvu, dovoljnu da spase svakog grenika na ovom svetu. Ipak, bez slube konanog Dana pomirenja u nebeskoj svetinji, problem greha nikada ne bi bio u potpunosti razreen. Bez Hristove zavrne slube u svetinji, greh bi nastavio da postoji kao otvorena rana, kao greh koji biva oproten, ali nikada iskorenjen. 9. Dan pomirenja bio je dan oienja od greha. Kako se mi danas istimo? 1. Jovanova 1,7.9
108
TA ISUS
SADA RADI?
ODGOVOR: Ako mi ________ ________, kao to je On sam u svetlosti, imamo ___________ ___________ ___________ __________... Ako _______ ________ ______, veran je i pravedan da nam oprosti grehe nae, i ________ __________ __________. I priznavanje i naputanje greha, i svakodnevno hodanje za Hristom, deo su ovog naroitog dela oienja (videti i Jevrejima 9,22.23). Ali, to je delo Prvosvetenika koji nas isti. Nismo mi zadueni za ienje svetinje; On jeste. Meutim, na je posao da saraujemo s Njim, da Mu dopustimo da On to uini u naem srcu, kao to se izvetaj o gresima brie na nebu. 10. Koje dragoceno delo Spasitelj obavlja za sve one koji Mu se obraaju u veri? 1. Jovanova 2,1 ODGOVOR: pravednika... Imamo ________________ kod Oca, _______ __________
Advokat je pravnik branilac koji zastupa optuenog na sudskom pretresu. To je Hristov posao s punim radnim vremenom da brani vas i mene od osude koju je greh navukao na nas. Kako nas On brani? Ne tako to e iznalaziti izgovore za nas, niti to e govoriti da je greh u redu. On nas brani tako to uzima na sebe nau osudu, podnosi nau kaznu, umire za nas smru koja je nama namenjena, i uklanja sa nas greh. On menja nae sebine, grene pobude tako da mi u stvari uimo da mrzimo greh i sebinost, a da volimo pravednost. Kao na Prvosvetenik, Hristos je i na duhovni Lekar, na boanski Psihijatar koji lei nau duu obolelu od greha. Nemojte da pogreno shvatite: Otac nije na neprijatelj koga treba ubeivati. Hristos je na zastupnik kod Njega; a na neprijatelj je sotona koji nas optuuje i govori da je na sluaj beznadean. Znaajna odluka koju moramo doneti jeste: Da li emo verovati naem Spasitelju, ili verovati naem neprijatelju? 11. Za koliko je ljudi Isus ve platio cenu otkupa? 1. Jovanova 2,2
ODGOVOR: On ________ ____________ ... grehe celog _______. Plata za greh je smrt, naime druga smrt (Rimljanima 6,23; Otkrivenje 2,11). Hristos je okusio tu smrt za svakog oveka (Jevrejima 2,9). Nijedna osoba vie ne mora da umre drugom smru, sem ukoliko odbaci ono to je Hristos ve uinio za nju ili njega. Pomirenje znai cena otkupa. Mi svi dugujemo ak i svoj fiziki ivot toj Hristovoj rtvi. Mi Mu ve beskrajno mnogo dugujemo. Svaki komad hleba nosi peat Njegovog krsta. Bez obzira da li u Njega verujemo ili ne, mi Mu dugujemo sve (videti Rimljanima 5,18; 6,15; 2. Korinanima 5,19-21). 12. Koje velianstvene nove pobude ispunjavaju srce koje je Hristos oistio? Rimljanima 6,14.15 ODGOVOR: Vi niste pod _____________, nego pod _____________.
109
TA ISUS
SADA RADI?
Kad srce dobro proceni koliko je Sina Bojeg kotalo da nas otkupi, mi kaemo Hvala Ti tako to Mu sve potinjavamo. Ta motivacija pod blagodau mnogo je snanija od podsticaja na greh, budui da tamo gde se umnoava greh, blagodat biva jo izobilnija (Rimljanima 5,20). Svetlost je jaa od tame, ljubav je jaa od mrnje, Hristos je jai od sotone, i blagodat je jaa od greha! Ni strah od kazne, ni nada na venu nagradu ne navode Hristove uenike da Ga slede. Oni vide Spasiteljevu neuporedivu ljubav koja se otkrivala za vreme Njegovog ivota na Zemlji od vitlejemske talice do golgotskog krsta. On privlai kad Ga posmatramo, On omekava i potinjava duu. U srcu onih koji gledaju u Njega budi se ljubav. Oni uju Njegov glas i idu za Njim. elite li srean ivot? To je upravo to! 13. Da li ste odluili da taj sreni ivot ivite jo danas u saradnji sa Hristom? _____________ w
110
24. VELIANSTVENA ISTINA O OIENJU SVETINJE

KAD BOG
ODNESE POBEDU U VELIKOM RATU SA SOTONOM
U Starom zavetu, istinsko bogosluenje obavljano je u vidu simbola i senki, u neku ruku poput dece koja se igraju igrakama i tako ue o ivotu odraslih. Prvosvetenik, grenik izabran izmeu ljudi, rukovodio je slubama. On je bio samo predslika Isusa Hrista, pravog bezgrenog Prvosvetenika na nebu, i nije mogao nikoga da spase. Ne zaboravimo da su slube zemaljske svetinje okonane na Hristovom krstu. Bila je to samo predstava ili prikaz dela Isusa Hrista kao Spasitelja sveta, sen dobara koja e doi (Jevrejima 10,1). Njene slube koje je vodio prvosvetenik bile su primer ili sen nebeskih stvari (Jevrejima 8,5). Vi s ljubavlju posmatrate sliku voljene osobe u njenom odsustvu. Ali kad voljena osoba najzad stigne, vi vie ne gledate u sliku, jer je va voljeni/voljena s vama. Dakle, kad je Isus, Veliki Prvosvetenik lino doao, slika ili simbol jevrejskog svetilita vie nije bio potreban. Zavesa u hramu pocepala se na dva dela od vrha do dna, to je znailo da je zemaljskoj svetinji sada doao kraj (Matej 27,51). Kad se Isus uzneo na nebo posle vaskrsenja, otpoeo je svoje delo kao prvosvetenik u boljoj svetinji od one stare. Njegovi uenici sledili su Ga verom dok je ulazio u svetinju na nebu (Jevrejima 4,14). Sada imamo takvog poglavara svetenikog koji sedi s desne strane prestola Velianstva na nebesima, koji slui u svetinji i istinskom svetilitu, koje je nainio Gospod, a ne ovek (Jevrejima 8,2). Tako nae misli bivaju upravljene na istinsku svetinju na nebu, jer je zemaljska svetinja bila samo njena predslika. Budui da je vizija data Danilu bila za vreme posletka (8,17.19), on je razumeo da svetinja koju treba oistiti jeste nebeska, a ne zemaljska. 1. Kad je Isus otpoeo poslednju fazu svoje slube? Danilo 8,14 ODGOVOR: Do __________ i __________ dana, onda e se ___________ ______________. Videli smo da je zemaljska svetinja imala Dan pomirenja, kada su narod i svetilite bili je simbolizovala konano uklanjanje sotone i upuivala misli naroda na vreme kada e On zemlju gde pravda ivi (2. Petrova 3,13). jednu slubu pod nazivom ieni od greha. Ta sluba greha iz Bojeg svemira, i stvoriti novo nebo i novu
2. Koje je to prevano delo Danilo video da se odvija u nebeskoj svetinji Danilo 7,9.10 ODGOVOR: Deset hiljada puta deset hiljada stajalo je pred Njiim; sud _______ _______ i _________ _____________. (Videti i Danilo 7,22.26)
111
LEKCIJE DOBRE VESTI 24. VELIANSTVENA
ISTINA O OIENJU SVETINJE
3. Deo ienja svetinje je i delo suda. Prekreni zakon u kovegu predstavlja merilo na sudu (videti Jakov 2,12). U Otkrivenju 14,7 vidimo sud kao deo jevaneljske vesti. Opii narod koji uje vest iz Otkrivenja 14,12 i veruje u nju: ODGOVOR: Ovde je __________ ___________ i __________ ______________. __________ koji _________ ___________
4. Obratite panju na 4. Mojsijevu 14,34 i Jezekilj 4,6. Koji vremenski element simbolizuju 2300 prorokih dana? ODGOVOR: Svaki dan __________________.
U vremenskim proroanstvima Danila i Otkrivenja, jedan dan simbolino predstavlja doslovnu godinu. Ovo je potvreno mnogim ispunjenjima i primenama ovog principa. 5. U Danilu 9, aneo se vraa da bi proroku dao podrobnije objanjenje o 2300 dana (godina). Na koji se deo vremena aneo sada usredsreuje? Danilo 9,24 ODGOVOR: _________ ___________ tvome narodu. 6. Koja je polazna taka tog znaajnog proroanstva? Danilo 9,25 ODGOVOR: Zato znaj i razumi da _____ ________ __________da se Jerusalim obnovi i sagradi ...
112
O tom dekretu nalazimo zapis u sedmom poglavlju Jezdrine knjige. Tamo naznaeno vreme je sedma godina vladavine cara Artakserksa. Istorija nam kae da je to bila 457. godina pre Hrista. 7. Mesija i Njegova sluba predstavljaju inu taku proroanstva od 2300 dana. Koji se dogaaj zbiva krajem proroanstva od 70 sedmica? Danilo 9,26.27 ODGOVOR: Posle _________________ sedmica, Mesija /pomazanik/ bie _______________. Sedamdeset sedmica mogu samo znaiti sedmice godina. Proroanstvo u stvari slika vremenski period od 490 doslovnih godina, a ne samo 490 dana. Svaki detalj tog vremenskog proroanstva odgovara Hristovom ivotu ukoliko se sledi princip dan = godina. Poev od 457. godine pre Hrista, 69 sedmica ili 483 godine dovode nas do 27. godine posle Hrista kada je On pomazan prilikom svog krtenja. Sedam godina doseu do 34. godine posle Hrista, a to je godina kamenovanja Stefana kada se zavrio period predvien za jevrejski narod. Tri i po godine poto je otpoeo svoju misiju (sredinom poslednje proroke sedmice), Isus je bio pogubljen ili razapet. rtveni sistem dobio je svoje ispunjenje. Proroanstvo govori: On e ukinuti rtvu i prinos. U preostalom delu poslednje proroke sedmice, evaneoski poziv upuivan je posebno Jevrejima. Ali posle kamenovanja Stefana 34. godine posle Hrista, vest o spasenju slobodno se objavljuje celom svetu. Ako od 2300 godina oduzmemo 490 godina iz Danila 9,24, ostaje nam 1810 godina. Poevi 34. godine posle Hrista, 1810 godina proteu se do 1844. Prema tome, 2300 dana iz Danila 8,14 zavravaju se 1844. godine. 8. ta e se dogoditi na kraju perioda od 2300 dana ili godina? Danilo 8,14 ODGOVOR: Onda e se __________ ___________. 9. Pored oienja nebeske svetinje, ta je jo potrebno oistiti? 3. Mojsijeva 16,30 ODGOVOR: Svetenik /e/ _______________ za ______, da vas ____________, da moete _________ _________ od svih _________ ___________ pred Gospodom. ienje nebeske svetinje iziskuje i oienje srca Bojeg naroda. 10. ta je narod trebalo da ini tokom tog posebnog vremena? 3. Mojsijeva 23,28-32 NAVEDITE neke od Bojih naloga upuenih narodu tokom Dana pomirenja: __________ ___________ __________ __________ __________ __________ ___________ __________ __________ ___________ __________ ___________ __________ _____ Dok su svetenici u zemaljskoj svetinji vrili pomirenje, od Izrailja se zahtevalo da mui svoju duu u znak pokajanja. I danas se Boji narod istinski kaje u poniznosti srca. Zapaa se duboko, verno istraivanje srca.
113
11. Koji je jedan od darova to nam ih Isus daje, prema Delima apostolskim 5,31? ODGOVOR: Bog Ga je uzdigao da bude Poglavar i Spasitelj da da Izrailju ____________ i _____________ ________. Jer nema drugog imena pod nebom datog ljudima kojim bi se mi mogli spasti (Dela apostolska 4,12). Mi primamo blagodat Boju, ali vera nije na Spasitelj. Njom se nita ne zarauje. To je ruka kojom se drimo Hrista i prisvajamo Njegove zasluge, lek protiv greha. I mi se ne moemo pokajati bez pomoi Duha Bojeg. Pokajanje dolazi od Hrista ba kao i oprotaj. Blistava svetlost s krsta otkriva Boju ljubav, koja nas privlai sebi. Ako joj se ne odupiremo, biemo dovedeni do podnoja krsta u pokajanju zbog greha koji su razapeli Spasitelja. Tada Duh Boji kroz veru stvara novi ivot u dui. Misli i elje bivaju dovedene do poslunosti Hristovoj volji. Srce, um bivaju obnovljeni. Tada se zakon Boji ispisuje u mislima i srcu, i mi moemo rei s Hristom: Hou initi volju tvoju, Boe moj (Psalam 40,8). ienje nebeske svetinje je najznaajnija aktivnost koja se obavlja danas! Svet mora uti tu vest. 12. Da li se molite: Gospode, oisti i moje srce? _____________ w
114
25. ISUSOVO REENJE ZA NOVANE PROBLEME SVAKOG OVEKA

Bezazleno dete ne pokazuje ljubav prema novcu. Ali, kako godine prolaze, normalno ljudsko bie razvija ljubav prema novcu ba kao to alkoholiar udi za piem. To je neto sa im svi moramo neprestano da se borimo. Ljubav prema novcu kvari draesnu bezazlenost detinjstva. Odrastao ovek koji voli novac uglavnom je nesrena, sebina, pohlepna osoba. Srebroljublje je koren svakog zla (1. Timotiju 6,10). Gotovo svako zlodelo proistie iz strasti prema novcu ili zloupotrebe seksualnosti. Opte je poznato da veina milionera koji imaju vie novca nego to njihove porodice mogu eventualno da potroe tokom celog ivota, eznu za jo vie novca. Zato? Gramzivost se useli u oveka i nikada se ne moe zadovoljiti. Zato je ljubav prema novcu koren svakog zla? Kako jedan Hristov sledbenik moe reiti problem novca: da ga stekne dovoljno kako bi zadovoljio svoje potrebe, a da ipak izbegne zamku da eli vie nego to mu je potrebno? Taj problem novca je takoe u korenu svetskog sukoba izmeu komunizma i kapitalizma. Uveliko je odgovoran i za pogubne vojne trokove mnogih nacija. Ljubav prema novcu vodi svetske nacije kao robove, ba kao to farmer vodi neukrotivog bika pomou prstena provuenog kroz njegove nozdrve. Sotona koristi srebroljublje da i pojedince i ceo svet odvede u propast. Sveto pismo prua reenje za problem novca. To bi okonalo sukob izmeu onih koji imaju i onih koji nemaju, i obezbedilo da svetsko stanovnitvo nikada ne trpi oskudicu. Veina ljudi ne zna koje je to reenje. No, hriani koji cene Boju ljubav ispoljenu na krstu, uspevaju da za sebe otkriju tu tajnu. Pogledajmo u emu se ona sastoji!
ISUS
I PROBLEM NOVCA
1. Da li su Isus i Njegovi uenici imali bar neto novca u svom vlasnitvu kako bi zadovoljili svoje potrebe? Jovan 13,29 VA ODGOVOR: ________________________. 2. Da li je Isus upotrebljavao novac da plati porez? Matej 17,24-27 VA ODGOVOR: ____________________________. Poenta je u tome to novac sam po sebi nije neko zlo. Sam Isus ga je koristio. Kao drvodelja u Nazaretu, On ga je bez sumnje i zaraivao. Ono to je zlo jeste ljubav prema novcu. Posedovati novac nije greh; ali ako smo sebini tu onda dolazi greh i unitava nas kao to je uinio sa Judom Iskariotskim.
PROBLEM
NOVCA MORA SE REITI
U PROTIVOM NE MOEMO BITI SPASENI
115
LEKCIJE DOBRE VESTI 25. ISUSOVO
REENJE ZA NOVANE PROBLEME SVAKOG OVEKA
3. Veinu od nas ostali deo sveta, pogoen siromatvom, smatra bogatim. Proitajte kako se Isus pozabavio tim problemom, savetujui jednog nesrenog bogataa, i pokuajte da odgovorite na sledea pitanja: Marko 10,17-31 1. Da li Isus voli bogate ljude (21. stih)? _____________. 2. Pretpostavite da svi bogati ljudi na svetu posluaju Isusov savet upuen pomenutom oveku; da li bi onda milioni ljudi iveli u bednom siromatvu? _________ __________ _____________ _____________ __________ _________ __________ __________ 3. Dobro razmislite! Da li je Isus rekao da je bogatom oveku nemogue da ue u nebesko carstvo (stihovi 23-25)? _________ __________ _____________ _____________ __________ _________ __________ __________ 4. ta je, po vaem shvatanju, Isus mislio da bogata osoba mora uiniti? _________ __________ _____________ _____________ __________ 5. ta e se sada desiti sa osobom koja rtvuje svoje bogatstvo za Hrista (29. i 30. stih)? _________ __________ _____________ _____________ __________ _________ __________ __________ 6. I ta e on/ona dobiti u svetu koji e doi? _________ __________ _____________ _____________ __________ 4. Jedna od Hristovih pria govori nam ta moemo uraditi s novcem da iz njega izvuemo korist za sadanjost a i za venost. Proitajte Luka 16,1-8. (Da bi bila jasnija, ova pria uzeta je iz prevoda Good News Bible.) Isus je ispriao svojim uenicima sledeu parabolu: Neki bogata imao je slugu koji je upravljao njegovim imanjem. Poto je bogatom oveku reeno da upravitelj rasipa novac svog gospodara, ovaj ga je pozvao i kazao mu: 'ta ja to ujem o tebi? Podnesi mi raun u celini kako si upravljao mojim vlasnitvom, jer ne moe vie da bude moj upravitelj.' Sluga je pomislio: 'Moj gospodar e me otpustiti s posla. ta da uradim? Nisam dovoljno jak da kopam rovove, a sramota me je da prosim. Oh, znam ta u uiniti! Onda u, po prestanku posla, imati prijatelje koji e me rado primiti u svoj dom.' Tako je on pozvao sve ljude koji su dugovali njegovom gospodaru. Upitao je prvog: 'Koliko duguje mom gospodaru?' 'Sto buradi maslinovog ulja', odgovorio je ovaj. 'Evo tvog rauna', rekao je upravitelj, 'sedi i napii pedeset.' Zatim je upitao drugog: 'A ti koliko ti duguje?' Hiljadu buela penice', odgovorio je. 'Evo tvog rauna', kazao mu je upravitelj, 'napii osamsto'. Na kraju je gospodar pohvalio nepotenog slugu to je postupio tako prepredeno; jer, ljudi ovog sveta mnogo su lukaviji u upravljanju poslovima od ljudi koji ive u svetlosti. Podvucite taan odgovor:
116
a) Bogata iz ove parabole je: (imperator Cezar); (bilo koji milioner); (sam Gospod). b) Sluga je (neki kriminalac); (ja sam). c) Imanje predstavlja : (novac koji, po gospodnjoj dozvoli, dospeva u nae vlasnitvo); (rimske vojne zalihe). d) Gospodarevi dunici predstavljaju: (lenje, bezvredne ljude); (due koje su postale blagoslovene zahvaljujui mudroj upotrebi naeg novca). 5. Proitajte Luka 16,9-12 iz prevoda Good News Bible: A Isus je nastavio: Dakle, kaem vam: nainite sebi prijatelje svetovnim bogatstvom, tako da biste, poto se ono razdeli, bili uz dobrodolicu primljeni u veni dom. Ko god je veran u malom, bie veran i u velikom, ko god je nepoten u malim stvarima, bie nepoten i u velikim. I najzad, ako niste bili verni u rukovanju svetovnim bogatstvom, kako vam se moe poveriti istinsko bogatstvo? I ako niste bili verni u onome to pripada nekom drugom, ko e vam dati ono to vama pripada? Nijedan sluga ne moe biti rob dva gospodara; on e jednog mrzeti, a voleti drugog; on e jednom biti veran a drugoga prezirati. Ne moete sluiti i Bogu i novcu. a)ta je po vaem nepravednosti KJV)? miljenju svetovno bogatstvo (mamon
VA ODGOVOR: _______________________. b)Zar ne biste bili sreni da vas na nebu prime kao dobrodolog gosta u domove onih ljudi kojima ste pomogli u ovom ivotu? VA ODGOVOR: (proitajte Danilo 12,2.3): _____________. c) Ako vi i ja nismo bili verni i puni ljubavi prilikom upotrebe zemaljskog novca koji nam je Bog poverio ovde, kako nam moe dati dar venog bogatstva? VA ODGOVOR: ____________. 6. Isus je ispriao mnogo pria o novcu. Proitajte Luka 12, 13-21 i odgovorite na ova pitanja: a)ta je po vaem shvatanju pohlepa? VA ODGOVOR: ______________. b)Moete li zamisliti bilo kog istinskog hrianina u ovim nemirnim vremenima koji se ponaa lagodno, jede i pije i veseli se dok svet tone u propast? ODGOVOR: _________. c) ta, po vama, znai bogatiti se u Bogu?
117
ODGOVOR: ______________________. Psalmista opisuje upravo tog bogataa kad pie: Ree bezumnik u srcu svom: nema Boga (Psalam 14,1). Taj ovek je iveo i planirao samo za sebe. ivei za sebe, on je odbacio boansku ljubav koja bi milostivo potekla ka njegovim blinjima. Tako je on odbacio ivot. Jer, Bog je ljubav, a ljubav je ivot. iveti za sebe znai propasti. Pohlepa, elja da se neto iskoristi za sebe odvaja duu od ivota. Sotonin se duh ogleda u nastojanju da se neto dobije, izvue za sebe. Hristov duh ogleda se u davanju, rtvovanju sebe radi dobra drugih.
KAKO
RUKOVATI NOVCEM, ALI SAVLADATI LJUBAV PREMA NOVCU
7. Koji je prvi princip koji treba da nauimo to se tie rukovanja novcem? 5. Mojsijeva 8,11-13.17.18 ODGOVOR: uvaj se da _____ ___________ Gospoda _________... On ti _______ ___________ da stie __________ ... 8. Na koji praktian, zdravorazumski nain hrianin priznaje da sve to ima potie od Boga? 5. Mojsijeva 14,22 ODGOVOR: Verno daj __________ od sveg __________ , to raa njiva svake godine. 9. ta znai re desetak? 3. Mojsijeva 27,30.32 ODGOVOR: (30. stih) Svaki __________ ... je Gospodnji: to je __________ Gospodu. (32. stih) ... ___________ bie svet Gospodu. Mi treba da desetkujemo uveanje, to jest, svoj neto prihod. Na primer, vlasnik bakalnice ostvari sedmino bruto prihod u iznosu 1000 dolara, ali mora da isplati 700 dolara za iznajmljivanje, za robu koju je prodao i za plate zaposlenih. Iznos njegovog neto prihoda ili uveanje bio bi dakle 300 dolara. Od toga odvaja desetak. Farmer moe prodati etvu za 10.000 dolara, ali ako je potoio 8.500 dolara da bi ostvario tu etvu, njegovo uveanje bilo bi 1.500 dolara. 10. Da li je Isus uzdizao naelo davanja desetka? Matej 23,23
VA DOGOVOR: ___________. 11. Govorei o starozavetnom planu davanja desetka, ta Pavle kae o Gospodnjem planu u dananje vreme za podravanje dela propovedanja jevanelja irom sveta? 1. Korinanima 9,13.14 ODGOVOR: Tako je i Gospod zapovedio da _____ ______ _________ ____________ od ____________ treba da _________. 12. Ako zadravamo desetak i darove, za koji greh postajemo krivi? Malahija 3,7-9
118
VA ODGOVOR: ______________________. 13. Gde bi trebalo da donosimo desetak? Malahija 3,10
ODGOVOR: Donesite _____________ u ________ ____ ______ ___________ __________. Ba kao to je ovekovo telo organizovano, usklaeno, objedinjeno, tako je i Crkva organizovana kao Hristovo telo. Spreme predstavljaju riznicu prave Boje crkve na Zemlji. Rad Crkve treba da se odvija organizovano i po utvrenom redu. Svi propovednici primaju iz riznice skromnu platu za ivot, ime se obeshrabruje elja za uveanjem bogatstva putem unapreenja. Plan davanja desetka koristi lanovima Crkve u tom smislu to ih stalno podsea da njihovo bogatstvo u celini potie od Boga. I na taj nain oni se spasavaju od pogubnih posledica ljudske sebinosti. Njihov ivot postaje lepi. Oni postaju bolji ljudi i delo Boje irom sveta ide napred. To je u skladu sa Bojim planom: A sinovima Levijevim evo dajem u nasledstvo sve desetke od Izrailja za slubu njihovu ... u atoru od sastanka (4. Mojsijeva 18,21). Rei sluba i rad svetenika znae isto. Tako i Gospod zapoveda da oni koji jevanelje propovedaju od jevanelja ive (1. Korinanima 9,14). 14. Vraanjem desetka Bogu dokazujemo svoje potenje. Kako se dokazuje ljubav? Psalam 96,8.9 ODGOVOR: Dajte __________ slavu _______ ________ _________... Nosite _________ i idite u dvore njegove. 15. Kad Gospod bude video da vi savlaujete grenu, sebinu ljubav prema novcu, ta e rado uiniti za vas? 2. Korinanima 9,8 ODGOVOR: A Bog je kadar uiniti da meu vama izobiluje svaka blagodat; da vi uvek _________ sve _________ _________ izobilujete za svako dobro delo. 16. Kada sotona navali kuajui nas srebroljubljem, koje seanje uvek doprinosi naoj pobedi? 2. Korinanima 8,9 ODGOVOR: Jer znate __________ naeg Gospoda Isusa Hrista da je, iako bogat, _____________ vas radi, da se vi Njegovim ______________ obogatite. Mi saoseamo sa Hristom kad uestvujemo u zajednici Njegovih muka. Svaki in samoportvovanosti za dobro drugih jaa duh dobroinstva u srcu onoga koji daje, jo tenje ga povezujui sa Otkupiteljem sveta koji 'osiromai da se vi njegovim siromatvom obogatite' (2. Korinanima 8,9). I tek onda kad na taj nain ispunjavamo boanski cilj stvaranja oveka, ivot moe postati za nas blagoslov. Happiness Digest, str. 37,38. w
119
120
26. UESTVOVATI VE SADA U RADOSTIMA NEBA

Gospod je nadahnuo apostola Jovana da posveti dva cela poglavlja opisima o tome kako e nebo izgledati Otkrivenje 21 i 22. itati oba ta poglavlja prava je radost. Meutim, mnogi imaju pogrenu predstavu o nebu. U pravu su kada kau da e tamonja uivanja nadmaiti i najruiastiju matu, i da e to biti prekrasnije mesto od najboljih odmaralita koja se uopte mogu zamisliti. Ali postoji neto to mnogi zaboravljaju. Moda bismo to mogli ilustrovati na sledei nain: Kad bi vam neko ponudio potpuno plaen trajni odmor po vaem izboru u jednom od najluksuznijih svetskih odmaralita, da li biste u tome mogli uivati sami, bez najblieg voljenog bia ili prijatelja? Ako malo razmislite o odgovoru, ubrzo ete shvatiti da biste se ak i na Havajima, u vajcarskoj, ili na junim morima jadno oseali i u najvelianstvenijem okruenju kad biste bili sami. A posebno biste bili nesreni ako vas uz to jo i grize savest. Ne biste mogli da uivate u klimi, plaama, planinama, hrani ili hotelima. Fizika uivanja ne ine nebo. Ono to nebo ini nebom jeste boraviti tamo sa Isusom, biti s Njim jedno. Kad ste izuzetno sreni, vaa fizika okolina nije toliko bitna. (Materijalistiki nastrojeni roditelji esto ne shvataju zato tinejderi koji su uivali u svim moguim vidovima savremenog luksuza u svom domu, ipak ponekad bee od kue.) Nebo je satkano od sree koja se stalno preliva. A dobra vest glasi da kad ovo razumemo, nebo zapravo poinje ve ovde i sada. Vi ve sada moete okusiti radosti neba kad pokazujete Hristovu ljubav nekom drugom. I kao roditelj koji zauvek uiva u svom detetu, vi ete uivati u zajednitvu sa onim ljudima koje ste zadobili za Hrista, i to ne samo u preostalim danima svog ivota nego kroz beskrajne vekove venosti.
TA
JE NAJVANIJE KAD JE RE O NEBU
1. ta nebo ini zaista nebom? Proitajte Jovan 14,3, poslednji deo; Otkrivenje 7,17 VA ODGOVOR: _____________________. Nebo bez Hrista ne bi bilo nebo. Pretpostavite da moete zakucati na vrata neba i da vam jedan aneo kae. Uite. Vi ste dobrodoli. Sve predivne stvari o kojima ste oduvek sanjali nalaze se ovde. Ali ne i Isus. On je u bolnici gde tei bolesne, ili na bojnom polju gde slui ranjenom vojniku, ili nosi hranu gladnima, ili tei obehrabrenog tinejdera, ili visi na krstu, On nije ovde. Da li biste uli unutra? 2. Mnoge popularne crkve veruju da spaseni idu pravo u nebo kada umru, gde uivaju u raju dok mi ostali ovde na Zemlji moramo da nastavimo borbu sa sotonom. (a) Da li bi neko ko poznaje
121
LEKCIJE DOBRE VESTI 26. UESTVOVATI
VE SADA U RADOSTIMA NEBA
Hristovu ljubav mogao da bude srean zbog takve nagrade? (b) Zar ne bi vie voleo da ostane na bojnom polju dok se ne dobije rat? VA ODGOVOR: (a) _______; (b) _______ . 3. Iako jo uvek nema Nove zemlje, kada radosti neba stvarno poinju? Jovan 15,11; 1. Jovanova 5,11.12 ODGOVOR: Bog nam je dao __________ veni, i taj ivot je u _______________. Ko ima Sina ________ ________ _______. 4. ta pokazuje da popularna ideja da spaseni idu na nebo im umru, nije tana prema Svetom pismu? Dela apostolska 2,29.34; Jovan 5,28.29; 1. Korinanima 15,51-54 VA ODGOVOR: Gde se David jo uvek nalazi? _______________. ta se mora dogoditi pre nego to umrli postanu besmrtni? Novozavetna ideja ljubavi (agape) utemeljena je na vaskrsenju umrlih. Falsifikovana ideja ljubavi zasnovana je na nebiblijskoj ideji o prirodnoj besmrtnosti due. Sem ako nas Gospod ne obrati od naeg sebinog naina ivota, nikada ne bismo mogli da budemo sreni na nebu. Istinski hrianin uivae u noenju krsta sa Hristom vie nego u mnogim takozvanim zadovoljstvima bez Njega. Drugim reima, sve dok ima bolesnih i napaenih ljudi kojima Isus eli da pomogne, mi emo biti sreniji radei s Njim u nastojanju da im pomognemo, nego to bismo bili uivajui sami na nebu. 5. Prema Bibliji, ta biva sa spasenima od trenutka smrti do vaskrsenja iz mrtvih? Danilo 12,2; 1. Solunjanima 4,13.16 ODGOVOR: Mnogi koji _________ u ______ __________ probudie se... Jer e________________ sii s neba s glasom arhanelovim i s trubom Bojom, i _________ _________ uskrsnue _____________. Za to vreme, dok spavaju, oni ne znaju nita (Propovednik 9,5). Oni su poput umornih vojnika koji moraju malo da odspavaju (Otkrivenje 14,13.14). U meuvremenu, oni koji su ostali bore se na Isusovoj strani tokom okonanja rata sa sotonom (videti Otkrivenje 17,14). 6. Osim susreta sa Isusom, ta e biti vae najvee zadovoljstvo poto vaskrsnete (ili se preobrazite) prilikom Isusovog dolaska? Danilo 12,2.3. Uporedite Propovednik 11,30. ODGOVOR: Oni koji su zadobili due sijae kao _______ _________; i oni koji ___________ ____________ kao zvezde vazda i doveka. Najveu radost na nebu nee vam priinjavati uzimanje ukusnih plodova, posmatranje prekrasnih pejzaa, niti sluanje divne muzike. Bie to susret s ljudima koji e se tamo nai zahvaljujui onome to ste vi uinili i kazali, pozivajui ih da tamo dou! Tada e vae lice zablistati kao sunce.
122
PRIA
O NOVOM NEBU I NOVOJ
ZEMLJI
7. ta pokazuje da veni dom spasenih nee biti neki nestvaran oblak negde u svemiru? Matej 5,5; Otkrivenje 21,1 ODGOVOR: Krotki e __________ _________. Video sam _____________ i ___________ ... i mora vie nema. 8. Zato e biti stvoreno novo nebo i nova Zemlja? Otkrivenje 21,3 ODGOVOR: Bog je premestio svoj ator (ili presto) da bude ____________ i On e __________ _________ __________ _________ __________ _________ _________. 9. ta e iveti na novom nebu i novoj Zemlji? 2. Petrova 3,10.13 (zapazite poslednji deo). ODGOVOR: Mi ekamo novo nebo i novu zemlju, gde _____________ ivi (uporediti 1. Korinanima 6,9.10). Pravednost je ispravno postupanje ljubav i istinska poslunost Bojim zapovestima. Otkupljeni e naii na dobrodolicu u domu koji Isus priprema za njih. Tamo njihovo drutvo nee biti podli ljudi sa Zemlje, laljivci, idolopoklonici, neisti i neverni; oni e se druiti sa onima koji su savladali sotonu i boanskom blagodau obrazovali savreni karakter. Svaka grena sklonost, svaki nedostatak koji ih ovde mue bie uklonjeni Hristovom krvlju, i bie im darovana izvanredno blistava Njegova slava koja prevazilazi sjaj sunca. A moralna lepota, savrenstvo Njegovog karaktera blistaju iz njih, uveliko nadmaujui spoljni sjaj. Oni su bez mane pred velikim belim prestolom, uestvujui u dostojanstvu i preimustvima anela. Imajui u vidu slavno naslee koje moe biit njegovo, ta e ovek dati u zamenu za svoju duu? Matej 16,26. On je moda siromaan, a ipak u sebi poseduje blago i dostojanstvo koje svet nikada ne moe podariti. Dua otkupljena i oiena od greha, sa svim plemenitim silama posveenim slubi Bogu, od nenadmane je vrednosti; a na nebu, u prisustvu Boga i svetih anela, javlja se radost i zbog samo jedne otkupljene due, radost koja se iskazuje pesmama i svetim trijumfom. Happiness Digest, p. 61 10. Da li e tamo biti ivotinja? Isaija 11,6-9. Ko e se s njima igrati? VA ODGOVOR: __________________________. 11. Koje su neke od aktivnosti Bojeg naroda na novoj Zemlji? Isaija 65,17.21-23.25 ODGOVOR: Oni e______________ i _________________; oni e ________ _________ i _________ _________ njihov.
123
12. Koji e to grad biti divna prestonica Boje nove Zemlje? Otkrivenje 21,2 (itajte, po mogustvu, i stihove u nastavku) ODGOVOR: Novi _______________. 13. Koja e posebna hrana biti obezbeena kako se smrt nikada vie ne bi vratila? Otkrivenje 22,1-3 (ukoliko imate vremena, itajte i ostale stihove u tom poglavlju). ODGOVOR: Plod sa _________________. 14. Gde e se Boji narod redovno okupljati radi ostvarivanja zajednitva? Isaija 66,22.23 ODGOVOR: Od _________ do ___________ dolazie ___ ______________ preda mnom, veli ___________. Otkupljeni e postati jedna velika Subotna kola, a slava otkupljenja u Hristu bie sadraj nae pouke. Subotna kola ovde i sada samo je predukus one radosti koja e tek doi. Oigledno, mladina ili meseno putovanje do glavnog grada, Novog Jerusaliima, obavljae se radi uea u uzimanju ploda drveta ivota. 15. Jagnje je simbol razapetog Hrista. Kad Ga nazivamo tim imenom, to znai da se seamo da je On umro za nas. Prebrojte u svojoj Bibliji i oznaite koliko puta se Jagnje pominje u Otkrivenju 21 i 22, i zapazite naglasak. ta e nas uvek podseati na Isusov krst? ODGOVOR: ______________________________. Ostaje samo jedan podsetnik: na Otkupitelj zauvek e nositi oiljke od raspea. Pogled na Njegove ranjene ruke, stopala, rebro, uvae sveom uspomenu na cenu koju je On platio da bi nas spasao. Ali, greha i grenika vie nee biti za itavu venost. 16. Da li ste isto toliko obuzeti pripremom za nebo koliko i eljom da tamo stignete? __________
124
27. IMATI SREAN DOM U JEDNOM NESRENOM SVETU

Postoji nain da imamo nebo ovde na Zemlji i sada srean dom pun ljubavi. Ali kad je Isus rekao da je nae vreme slino Nojevom (videti Materijal za prouavanje br. 1), On je dodirnuo ono to je najosetljivije u nama. Nema mnogo domova takvu ljubav. Ti ljudi koji su sve izgubili prilikom potopa prethodno su bili potpuno opsednuti ulnim zadovoljstvima. Uzimali su za ene sve koje su hteli i sve misli srca njihova... bile su svagda samo zle. Danas se brakovi i porodice alarmantno raspadaju. Znamo da se priblino polovina savremenih brakova zavrava razvodom, ili pak biva zatrovana neverstvom. Nekada nije bilo tako. U zapadnoj civilizaciji, postojan dom je hiljade godina smatran neim sasvim normalnim. Deci iz prethodnih generacija pomisao na razvod roditelja bila je neto strano i tako daleko kao sam Nojev potop. Kad bi deca dolazila kui iz kole, majka i otac uvek su bili tu. Oekivalo se da dom bude neosvojiva tvrava. Zatim, iznenada, oko 1844. godine dolo je do jedva primetnih promena, pukotina koje su se sve vie irile tokom decenija. Temelji zapadnjake moralnosti i potenja poeli su da se uruavaju. Pojavila se moralna trule. Mi smo ve poeli da shvatamo znaaj 1844. godine i vidimo kako taj fenomen neverstva na mapi biblijskog proroanstva predstavlja znak skorog Hristovog dolaska. Isus e onima koji veruju u Njegovu dobru vest dati izuzetnu blagodat sposobnost da se odupru neverstvu i nemoralu koji danas preplavljuju svet. A to znai istu sreu ovde i sada.
DA
LI ISTINSKA LJUBAV IKADA UMIRE?
1. Da li je Gospodnja namera bila da ljubav ikada umre? Matej 19,4.5 ODGOVOR: Iz tog razloga ovek e ostaviti oca i majku, i _________ svojoj ____________ i bie __________ jedno telo. 2. Ali, da li je mogue da ljubav nestane? Matej 24,12 ODGOVOR: Da, ... zato to e se bezakonje __________, ljubav mnogih _____________. 3. Prema Isusu, zato je Bog uopte dozvolio razvod ak i u onim krajnjim sluajevima? Matej 19,7.8 ODGOVOR: Zbog ___________ vaeg ________. 4. Ako nema bezakonja i ako srce nije otvrdnulo, da li ljubav ikada umire? 1. Korinanima 13,4-8 ODGOVOR: Ljubav ________ trpi,... __________ snosi, _________ veruje, _________ se nada... Ljubav nikad ______________.
125
LEKCIJE DOBRE VESTI 27. IMATI
SREAN DOM U JEDNOM NESRENOM SVETU
ZATO
DOM PROPADA?
5. Naite odgovor u Psalmu 127,1 i ispiite ga sopstvenim reima. VA ODGOVOR: __________________________. 6. Koliko je bitna uloga mua u izgradnji srenog doma? Efescima 5,23 ODGOVOR: Mu je _________________ U engleskom jeziku re husband (mu) doslovno znai houseband (vrpca koja povezuje dom), poput obrua na buretu, da tako kaemo. U grkom jeziku ovde se kae da upravo mu uva porodicu od propasti ba kao to Hristos uva crkvu od raspada (re saviour znai onaj koji treba da sauva) 7. Poto je mu Bogom odreeni odravalac doma, da li ena treba da ga krivi za sve ono to nije u redu? Prie Solomunove 14,1 ODGOVOR: Svaka mudra ena ___________ kuu svoju, a __________ svojim rukama raskopava. Kada bi mu bio savreno bie kao Adam pre pada, ena bi mogla s pravom da ga krivi ako neto poe naopako. Ali Sveto pismo kae: Svi su sagreili. I ena je mudra ako to shvati, ako moe da se stavi na muevljevo mesto i osea ono to on osea. Svaki partner dobrovoljno e snositi ak i vie no to iziskuje njegova krivica. Ovo moda nije poteno, ali moe biti mudro. Bog e jednoga dana otkriti ta je poteno, a ta nije. U meuvremenu, mudra ena gradi svoju kuu, a sud preputa Bogu. Mu takoe gradi svoju kuu. 8. Pokuajte da pronaete ijedan pravi razlog zato avo uvek uspeva da razori dom. Pogledajte paljivo tekst u Jakovu 4,7 (poslednji deo). ODGOVOR: Neko se nije ______________ avolu, da ga natera _____________. 9. Ako je samo jedan brani partner pravi hrianin, moe li dom biti srean? 1. Korinanima 7,13.14 ODGOVOR: Mu koji ne veruje biva ______________ enom /koja veruje/, i ena koja ne veruje biva _______________ muem /koji veruje/. Posveen u ovom tekstu znai pod snanim uticajem radi postizanja svetosti. Jerusalimska Biblija to ovako prevodi: Mu koji ne veruje postaje jedno sa svetima preko svoje ene. Ne zaboravite Isusove rei o soli u Mateju 5,13. Brani partner koji veruje moe da sauva
126
dom od raspadanja, ba kao to je so u drevna vremena spreavala kvarenje ribe. 10. Evo jednog pitanja za razmiljanje: Moete li doznati ko spaja dvoje ljudi branom vezom? 1. Mojsijeva 24,1-14.44.50 ODGOVOR: Gospod ______________ ovu devojku (Reveku) da bude Isakova ena. O njihovom sjedinjenju reeno je: Ovo je dolo od ____________. Ako odluite da ne verujete u ovo naelo, va brak zaista nee potrajati. Ako odluite da u to poverujete, onda Gospod gradi va dom koji e zacelo opstati. 11. Ko zdruuje dvoje u brak? Ko ih razdvaja? Matej 19,6
ODGOVOR: _______ sastavlja, ... ali __________ rastavlja. Problem retko stvara trea osoba. Upravo se mu i ena sami razdvajaju najpre u umu i srcu. Problem trougla gotovo uvek nastupa tek kasnije. 12. Na koji praktian nain moete dopustiti Hristu da gradi va dom tako da ovaj nikada ne propadne? Razmotrite kako se Hristos nosio sa problemom volje koja se suprotila volji Njegovog Oca. Matej 26,39 ODGOVOR: Hristos se molio: Ipak _________ ja hou, nego kako __________. Ono to je potrebno da shvatite jeste istinska snaga volje... Sve zavisi od ispravnog funkcionisanja volje. Bog je ljudima dao mo izbora; na njima je da biraju... Vi Mu moete dati svoju volju; On e onda delovati u vama da hoete i inite ono to Mu je ugodno. Tako e cela vaa priroda biti dovedena pod vlast Hristovog Duha. Happiness Digest, p.21
KAKO
SE
DEAVAJU
UDA
13. Kako se to dogodi da oveka obaspe srea i on stekne enu? Prie Solomunove 18,22 i 19,14 VA ODGOVOR: _______________________. Ljubav koja se ovde pominje drugaija je od sebinog oseanja koje svet naziva ljubavlju. Sebina ljubav zavisi od dobrote ili vrednosti svog objekta. Nijedna ena ne moe dati ono najbolje ako nije voljena i cenjena. 14. Moe li mu promeniti svoju enu nabolje? Efescima 5,25.33
ODGOVOR: __________ svoju enu kao to Hristos ________ crkvu i _________ _______ za nju.
127
15. Kako se mudra ena odnosi prema svome muu kako bi ga promenila nabolje? Efescima 5,22.24.33 ODGOVOR: ene, _____________ svoje mueve, kao to crkva ____________ Hrista, tako i ene __________________ u svemu. ... I ena da _______________ svoga mua. Nemogue? Nije ako na svemudri Tvorac i Otkupitelj kae da je to obrazac istinske sree. Klju je dvostruk. Muevi mogu voleti svoje ene na taj predivan nain jedino ako shvataju kako Hristos voli crkvu. A ene mogu uzvratiti na isti nain samo ako razumeju odgovor crkve na Hristovu ljubav. w
128
28. BOJI LJUBAZNI POZIV DA SE IZAE IZ VAVILONA

Isus je danas popularan. ak su se i neke motociklistike bande okrenule Isusu. Stojei uspravno na svojim mainama oni sada propovedaju religiju. Oznake sa Isusovim imenom zamenjuju simbole mira. Jedan prst podignut uvis to znai da ste Isusova osoba. Biblije se pojavljuju u studentskim gradovima irom drave. Hrianske novine u podzemnoj eleznici prodaju se mnogo vie od ostalih radikalnih na istom mestu. Mnogi su iz halucinogenih ponaanja preli u pokret. Hard rok postao je hrianski i osvojio crkve. Rok muzika Svetog Duha odzvanja brzim ritmom, uveliko oponaajui frenetino izvoenje profesionalaca uz ogroman broj decibela. Mladi bee od kue u svojim tinejderskim godinama da bi se pridruili Isusovim komunama, obrazovnim centrima, manastirima i farmama gde je prouavanje Svetog pisma glavno zanimanje. Oni tumae Bibliju krajnje doslovno, a neki se odriu porodice smatrajui da je to jedini nain da se pronae dubina Hristovog uenja. Hrianska krajnja desnica postala je mona politika sila, uz povike da je sruila istorijski ameriki zid razdvajanja crkve i drave. Oni hoe dravu koja bi podrala hriansku religiju kao jedini nain da se nacija spase od moralne propasti. Njihov program milionima zvui verodostojno; ali, moe li veina odreivati linu veru? ta se dogaa svuda oko nas? Da li je to ono na ta Sveto pismo misli kad govori o dugo oekivanom krtavanju Svetim Duhom? To je pitanje od ogromnog znaaja za sve.
NAJBOLJE
VREME ZA IVOT JE UPRAVO SADA!
1. ta e doi u poslednjim danima, prema obeanju u knjizi proroka Joila? Dela apostolska 2,16-18 ODGOVOR: I bie u poslednje dane, govori Gospod, izliu od __________ na __________; __________ sinovi vai i keri vae, mladii vai _______________ i starci vai _______________. ... Izliu u te dane od ______________________. Mnogi religijski pokreti priznaju da je Drugi dolazak blizu. Mnogi vide 2000. godinu kao kraj. 2. Da li e svako imati priliku da uje vest jevanelja pre kraja? Matej 24,14; Avakum 2,14 ODGOVOR: I ovo jevaelje ______________ u celom _______ za svedoanstvo _________________; i tada e doi posledak. 3. Mislite li da je Isus predvideo pojavu lanih pokreta u nae vreme? Matej 24,4.5.11.12.24 ODGOVOR: ... Mnogi e doi u ime moje, govorei ___________; i ___________ mnoge.
129
LEKCIJE DOBRE VESTI 28. BOJI
LJUBAZNI POZIV DA SE IZAE IZ
VAVILONA
4. Kakvog e Isusa Jovanova 4,1-3
prikazivati
pokret
lanog
probuenja?
1.
ODGOVOR: Oni nee priznavati da je Isus zaista doao u _________ ________. Ovim se pokree ozbiljno pitanje: Da li je 'Hristos' tog popularnog pokreta stvarni Hristos? Popularni Isus je onaj koji nije pobedio greh. Na drugom kraju tradicionalnog establimenta religiozni ljudi kau da Hristos nije mogao da pogrei te, prema tome, ni da bude kuan kao mi. Ma kako ovek na to gledao, njihov Hristos nije pobedio greh u naoj ljudskoj prirodi. Ako ne shvatimo Jovanove rei, u opasnosti smo da se pridruimo gomili koja govori: Gospode, Gospode!, ali Ga ne poznaje. 5. Kakav e duh vladati popularnim religijskim pokretima poslednjih dana? Otkrivenje 18,1-3. ODGOVOR: ____________, __________Vavilon veliki i postade ________________ i tamnica svakom _________________. Vavilon znai pometnja i predstavlja simbol crkava koje su pre svog pada uivale istinsku prisutnost Svetog Duha, ali su zatim otpale usled odbacivanja istine. Vavilon nije samo jedna crkva to su majka i erke (videti Otkrivenje 17,1-5). ena u proroanstvu simbol je crkve (2. Korinanima 11,2; Jeremija 6,2; Otkrivenje 12,1.17). ista ena predstavlja pravu crkvu, a pala - crkvu bez Svetog Duha. Ovo proroanstvo u Otkrivenju upuuje na vreme kada e crkve koje odbiju da prihvate istinu Boje Rei biti tako obmanute da e prihvatiti lani sveti duh i postati stan avolima, dok e istovremeno iskreno misliti da su primile Svetog Duha. Mi moramo znati istinu! 6. Kada e se ispostaviti da su mnogi verski ljudi nekada uzalud ili u crkvu? Matej 23,37.38 ODGOVOR: Isus je rekao onima koji su Ga odbacili: ... vaa kua ___________. 7. ta je sutina prve aneoske vesti? propovedanja te vesti? Otkrivenje 14,6.7 Koliki e biti opseg
ODGOVOR: Ovaj aneo ima veno _____________ da objavi... svakom ___________ i __________ i ___________ i _________... To je poslednja Boja vest ovom svetu. Nije to neka nova vest ona je vena i predstavlja ono isto jevanelje koje je Isus uio. To je obnavljanje prvobitne vesti koju je, po Bojoj elji, oduvek trebalo da uje celi svet. 8. Zapazite da ta vest poziva ljude da se poklone Gospodu kao Tvorcu neba i Zemlje (7. stih). Ako Njega uinite Gospodarom svog ivota i istinski Ga prihvatite kao Tvorca, kakva e biti vaa
130
VAVILONA
poslunost Gospodu? Uporediti Otkrivenje 14,7 sa 2. Mojsijevom 20,8-11. VA ODGOVOR: _________________________. 9. Mnogi e se obratiti Gospodu u poslednjim danima. ta e svako od njih initi? Isaija 56,1-7 ODGOVOR: Ako se drimo spasenja, mi emo ________ _______ da je ne _____________. ... A tuine koji pristanu uz Gospoda, ... i ljube ime Gospodnje, ... koji god __________ ________ da je ne ___________... 10. Kad neka crkva poznaje istinu, a ipak se priklanja ljudskim zapovestima, kako Bog gleda na njihovu slubu Bogu? Matej 15,9 ODGOVOR: Ali _____________ me potuju... 11. ta se, prema Gospodnjim reima, stvarno desilo sa svakom takvom crkvom? Otkrivenje 14,8 (to je druga aneoska vest) ODGOVOR: ________, ________ , ____________ grad veliki, jer otrovnim vinom bluda svojega napoji sve narode. Kada je Hristos rekao Jevrejima koji nisu verovali: Ostavie vam se vaa kua pusta, Njegov Sveti Duh ih je napustio. Kada se pravi Sveti Duh iseli zbog neposlunosti propovednika i naroda, useljava se lani sveti duh. Konano e Otkrivenje 18,1.2 u potpunosti biti ispunjeno. Celokupno jevanelje bie falsifikovano, a ljudi e zamiljati da su spaseni mada e se u stvari pripremati da prime ig zveri. Protivljenje Bojem zakonu pretvara se u protivljenje samom Hristu. 12. Ima mnogo iskrenih ljudi u Vavilonu koji jo ne vide sasvim jasno istinu. Bog ne gleda na vremena neznanja (Dela apostolska 17,30). Ali kad neka osoba zna istinu, a i dalje se o nju ogluuje, kakav je zapravo njen odnos sa Gospodom? Prie Solomunove 28,9 ODGOVOR: Ko __________ uho svoje da ne uje __________, i molitva je njegova ___________. 13. Gde se Isus nalazi danas i ta tamo radi? Evo etiri biblijska teksta Jevrejima 8,1.2 i 7,25; Otkrivenje 11,19; Otkrivenje 14,12 (plodovi trostruke aneoske vesti). ODGOVOR: Hristos je u poslednjoj fazi svoje prvosvetenike slube, simbolizovane otvorenim hramom gde se vidi koveg Njegovog zaveta. Oni koji slede Isusa verom ... dre _____________ i _________ __________. Prema Poslanici Jevrejima, jedini nain na koji zaista moemo doi Isusu jeste prii Mu kao Prvosveteniku koji nas spasava u potpunosti. Drugaije kazano, On nikada ne radi polovino. Mi Mu moramo dati ceo svoj ivot. Moramo Mu dozvoliti da oisti svaki trag sebinosti i
131
VAVILONA
neposlunosti iz naeg srca. Istinska ljubav nije neko uzvieno emocionalno putovanje, nego ispunjavanje zakona praeno stvarnom promenom naina ivota. To ukljuuje i svetkovanje Subote. Tako e istinsko probuenje koje priprema narod za Isusov dolazak podrazumevati i dranje Subote. 14. Dok posmatrate kako se dogaaji odvijaju u pravcu konanog sukoba izmedju Hrista i sotone, da li vas Sveti Duh privlai i podstie da stojite uz Hrista i da Mu budete odani? Jovan 6,37.40.44.45 ODGOVOR: a) Sve to meni daje Otac _________ _________. b) Svaki koji _________ Sina i ____________ Ga ima ___________ __________ __________ __________ __________. c) Niko ne moe doi ________, ako ga ____________ Otac koji me je _____________. d) Bie svi ____________ od Boga. Svaki koji uje od _________ i naui, doi e ___________. Isus je obeao: Zamoliu Oca i On e nam dati jo jednog Pomonika koji e zauvek ostati s vama. On je Sveti Duh koji otkriva istinu o Bogu. Svet Ga ne moe primiti zato to Ga ne vidi niti Ga poznaje. Ali vi Ga znate zato to On boravi s vama i u vama (Jovan 14,16.17 GNB). On vas neprestano podsea na ono to treba da znate i ukazuje vam na pravu stazu. On je toliko strpljiv s vama kao da ste vi jedina osoba na Zemlji. Taj Pomonik, Sveti Duh, koga e Otac poslati u moje ime nauie vas svemu i podsetiti vas na sve to sam vam kazao (Jovan 14,26 GNB). Ako Svetom Duhu budete predali svoju volju i odluili da hodate Njegovim putem, sotona nee moi da vas nadvlada. Razlog je dosta jednostavan: Duh Sveti jai je od tela (videti Galatima 5,16.17). Silina Hristove ljubavi ini da sve privlanosti sveta deluju isto tako bledo kao ulina svetiljka u poreenju sa istom blistavou Sunca. 15. Da li vae srce govori: Hvala Ti, Gospode, to spasava moju duu i upuuje me na svaku istinu? ________________
132
29. KAKO DA SUBOTA POSTANE NAJRADOSNIJI DAN U SEDMICI

Osnovni ton Isusove vesti svetu je radost: Ovo vam kazah, da radost moja u vama ostane i radost vaa se ispuni (Jovan 15,11). Radovae se srce vae, i vae radosti niko nee uzeti od vas (Jovan 16,22). Ko moe odoleti takvoj jednoj vesti? Postoji radost koju ste moda proputali itavog svog ivota radost svetkovanja Gospodnjeg dana na najradosniji nain. Kad mukarac i ena otkriju jedno drugo i ujedine svoja srca brakom, deava se ponekad da neko od njih kae: Gde si bio/bila itavog mog ivota? Nisam znao ta je ivot dok nisam sreo/srela tebe! ini se kao da si stvoren/a za mene. Kad budete poeli da uivate u Suboti u skladu sa Gospodnjom namerom, bie to nalik savrenom venanju. Isus kae: Subota je nainjena oveka radi (Marko 2,27). Onaj isti Gospod koji je stvorio vas, stvorio je i Subotu. Vi i Subota stvoreni ste jedno za drugo. Ako to niste znali, propustili ste neto to je od ivotnog znaaja za vau sreu. Ovo prouavanje pomoi e vam da otkrijete kako se vi i Subota savreno dopunjujete. Kad budete shvatili ta kae Sveto pismo i kad odluite da se ugledate na Hristov nain dranja Subote, ona e za vas postati najradosniji dan u sedmici. Odjednom ete otkriti kako u stvari ivite od subote do subote. A to e i ostalih est radnih dana uiniti veselijim.
TA
ZNAI DA JE
BOG
NAINIO
SUBOTU
ZA OVEKOVO DOBRO?
1. ta Isus daje svima onima koji su umorni od noenja tekih tereta ovog sveta? Matej 11,28.29 ODGOVOR: Dau vam ______________. 2. Sa im je povezan taj dar odmora? Jevrejima 4,4.9.10 VA ODGOVOR: __________________________. Re sabat znai odmor. Nova engleska Biblija ovako prevodi 9. stih: Subotni odmor jo uvek eka na Boji narod. ta bi moglo vie da osvei umorno telo i duu od odmora na kraju duge sedmice mukotrpnog rada? Meutim, zamor o kome Isus govori nije samo fizike prirode. On govori o tekom teretu zabrinutosti, sindromu takmienja sa susedima i naoj svakodnevnoj napetosti. Sve nam to bolno ranjava duu. 3. ta je Bog nainio za ovekovo dobro? Marko 2,27 ODGOVOR: ____________ je nainjena oveka radi... Neki su pogreno mislili da ovek, poto je Gospod nainio Subotu njega radi, moe i da je se lii ukoliko to eli. Oni ovako rezonuju: Ako mi je prijatelj ispekao pitu, mogu da je pojedem sa zahvalnou ili da je
133
DA SUBOTA POSTANE NAJRADOSNIJI DAN U SEDMICI
bacim u smee, po sopstvenoj elji! Ali kad Gospod naini neto za nae dobro, to dolazi otuda to On poznaje nau potrebu. Subota nije neto ime se moemo poigravati po sopstvenom nahoenju da je svetkujemo ako to elimo, ili da je izostavimo. Ako odbijamo da je praznujemo, ponaamo se kao pacijent na samrti koji odbija da uzme lek, a ovaj bi mu, po saznanju lekara, jedino mogao pomoi. Dranje Subote je tano ono to je savremenom oveku potrebno da ublai napetost koja mu unitava ivot. 4. Kad Subota poinje a kad se zavrava? 3. Mojsijeva 23,32, poslednji deo. ODGOVOR: Od veera do __________. ta znai re vee? Marko 1,32. ___________. Dan u Bibliji poinje sa zalaskom Sunca. Prema tome, biblijska Subota poinje o zalasku Sunca u petak, a zavrava se pri zalasku sunca u Subotu. Petak se naziva danom pripreme (Luka 23,54). Isus je bio razapet oko 3 sata u petak popodne, a kako se sunce sputalo na nebu, subota osvitae, sa poetkom o zalasku sunca.
NA
PRIMER:
KAKO
JE
ISUS
SVETKOVAO
SUBOTU?
5. Marko nam pria o jednoj tipinoj suboti u Isusovom ivotu. Marko 1,21-35. Proitajte tekst a onda pokuajte da odgovorite na sledea pitanja: a)ta je bila Isusovca glavna aktivnost subotom? _______ ________ ________ ________ ________ ________ ________ b)Zavisno od potrebe, ta je On jo bio spreman da uini subotom? _______ ________ ________ ________ ________ ________ ________ c) Poto se Subota zavrila o zalasku sunca, kog posla se Isus prihvatio? _______ ________ _______ ________ ________ ________ _________ d)Iako moda nije otiao u krevet sve do ponoi te Subote uvee, kad je ustao sledeeg jutra?_____________________________________ A ujutru, ustavi _____________, izaao je ... i otiao na ___________ mesto i tamo ____________. 6. Proitajte opis jo jedne tipine subote u Isusovom ivotu. Matej 12,1-14. Pokuajte da pronaete odgovor na ova pitanja: a)Mislite li da su uenici zaista prekrili Boji zakon o Suboti, ili su samo prekrili ljudske, jevrejske tradicije? ______________________ b)Da li je Isus rekao da su njegovi uenici krivi, ili ne? c) ta nam Boji zakon govori da inimo subotom? d)Na koji nain su fariseji stvarno prestupali Subotu? Tada su fariseji izali i odrali _________ kako bi Ga _____________. 7. Kako je Isus oslobodio Subotu od tih munih jevrejskih obiaja? Jovan 5,5.6.8-10.16.
134
VA ODGOVOR: _______________________________. 8. Kad je bio uhapen i izveden pred sud, kako je Isus odgovorio svojim tuiteljima? Jovan 5,17.18? ODGOVOR: Moj Otac dosad ________ i _________. Ono to je Isus podrazumevao pod reju posao nije svetovno zaposlenje da bi se zaradilo za ivot, nego rad na ublaavanju ljudske patnje. Jevreji su ga lano optuivali i za huljenje i za prestupanje Subote. Neki koji jo uvek ne razumeju punu istinu misle da je Isus zaista krio Subotu, i koriste to kao izgovor za nepotovanje Subote. Ali, da su Jevreji bili u pravu optuujui Ga za prestupanje Subote, onda su s pravom mogli da Ga osude i za huljenje. Meutim, to ne moe biti tano (uporedite Jovan 10,33).
KAKO
JE
GOSPOD
DRANJE
SUBOTE
PRETVORIO U RADOSTAN IN
9. Kako je Gospod organizovao radosno druenje svih onih koji dre Subotu? Dela apostolska 2,44.46.47; Matej 16,18; 1. Korinanima 12,27.28 ODGOVOR: _________________________. 10. Koje redovne navike ne bi trebalo da se odreknemo? Jevrejima 10,22-25 ODGOVOR: Ne ostavljajui __________ ________ kao to neki ________ _________ _____________. Crkva je telo Hristovo gde svaki lan nalazi najvee mogue zadovoljstvo u zajednitvu i slubi. Crkva okuplja ljude i obezbeuje zajednicu koja nam pomae da rastemo u Hristu. Tu mi moemo ostvariti svoje mogunosti u pogledu razvoja karaktera i linosti. U crkvi dolaze do izraaja nai pojedinani darovi i sposobnosti. Subotna kola (ili crkveni as za prouavanje) jeste vreme kada je Gospod Isus, svojim Duhom, prisutan meu nama da bi nas pouio istinama iz svoje Rei. Prilikom bogosluenja mi doseemo do najvie take koju ljudsko bie moe dosegnuti sputamo se na kolena pred Bojim prestolom u slubi Bogu sa ostalima iz Njegovog naroda. Tu susreemo ljude koji nas hrabre, a mi onda, za uzvrat, hrabrimo druge. Sve to mogue je zahvaljujui Suboti. 11. Kuda je Isus iao svake subote? Luka 4,16
ODGOVOR: ... I kad je __________________, otiao je u ______________ u dan ____________ _______________. 12. Kako bi trebalo da se pripremamo za Subotu pre nego to ona otpone? 2. Mojsijeva 20,8; 2. Mojsijeva 16,22.23 ODGOVOR: to ete pei _____________, i to ete kuvati ________________.
135
Mi se seamo Subote tokom cele sedmice, planirajui sve unapred kako ne bismo oskvrnili njene svete asove. Petkom pripremamo sve to moemo tako da kua bude uredna, osnovno pripremanje hrane dovreno, odea spremna, itd. Subotni obroci treba da budu ukusni i dobro spremljeni, ali ne po cenu nekog velikog posla subotom. Subota je spona koja objedinjuje sedmicu. Sedmica postoji Subote radi. 13. ta je s kupovanjem i prodavanjem u subotu? Nemija 10,31
ODGOVOR: Da ne _______________ subotom. 14. Da li uestvovanje u svetovnim poslovima, razgovorima i svetovnim zadovoljstvima doprinosi svetkovanju Subote? Isaija 58,13.14 svetovnim radosnom
ODGOVOR: ...I bude ga slavio ne ________ ______ _________ i ne inei to je _______ ________, ni _______________ rei. Tada e se _________ _________ __________. 15. Iako je Subota pre svega roendan ovog sveta i proslavlja uspomenu na stvaranje, na koje jo veliko delo ona podsea? Efescima 2,10; 2. Korianima 5,17 ODGOVOR: Mi smo sazdani u Hristu za _______________... Ako je ko u Hristu, nova je ________ ... Kad je dovrio svoje delo otkupljenja ljudi onog poslednjeg petka popodne uoi Subote, Isus je uzviknuo: Svri se (Jovan 19,30). Dakle, vidimo da je Subota istinski znak krsta, uspomena i na stvaranje i na otkupljenje od greha. U Hristu nalazimo poivanje; u Njemu drimo Subotu, u Njemu nalazimo odmor od greha i svoga ja. 16. Da li ete rei da na Isusov poziv da svaki sveti subotni dan provedete s Njim? _____________
136
30. POSTOJI LI HRANA PO IZBORU NAEG STVORITELJA?

ta neko jede veoma je lino pitanje. Kad ogladnimo, mi prirodno elimo da pojedemo ono to je po naem miljenju zadovoljavajue. esto se u svojoj ishrani rukovodimo linim, ak sebinim, predrasudama. Ali, sve je vie ljudi koji uspevaju da naue da izbor hrane uveliko doprinosi zdravlju te, prema tome, i naoj srei. Drugi odlau promene dok ih bolest na to ne natera. U takvim sluajevima, apetit ustupa mesto zahtevima prostog preivljavanja. Ostali, znatno mudriji, umeju da predvide mogunost bolesti pa su dobrovoljno promenili svoje navike u ishrani. Oni shvataju povezanost izmeu hrane i zdravlja. A ima i mnogo ljudi drugaije vrste onih koji vie vole zdravu ishranu zato to iskreno uivaju u jednostavnoj hrani. Takvi ljudi esto postaju vegetarijanci. Zato vegetarijanstvo? Ko je prvi pomislio na takav nain ishrane? Zato ga sve vie ima irom sveta? Postoji vie razloga: tenja za zdravljem, ekonomski momenat (vegetarijanska hrana jeftinija je od mesa) i ukus. Meutim, jedan razlog iznenauje mnoge: upravo Sveto pismo ui da je vegetarijanska ishrana smatrana boljom u prolosti i da e ponovo postati ovekov univerzalni izbor. Postoji ak i jedan bolji razlog za vladanje apetitom: Jedino ako imamo zdravo telo i bistar um, moi emo da cenimo sadanje Hristovo delo kao naeg Prvosvetenika u Njegovoj zavrnoj slubi oienja svetinje, i pripremanja naroda za Njegov drugi dolazak. Bog je zainteresovan za nae zdravlje. Ovo prouavanje ukazae na odreene injenice u tom pogledu.
DA
LI JE
BOGU
STALO DO TOGA TA JEDETE?
1. ta pokazuje da je Bogu drago kad uivamo u ukusu izvrsne hrane? Psalam 103,2-5 ODGOVOR: Blagosiljaj Gospoda /zahvali Mu, ceni Njegovu dobrotu/... koji _____________ tvoja usta __________ stvarima... 2. Neki misle da im je ivot tako malo zabavan da bar zasluuju zadovoljstvo koje prua hrana. ta pokazuje da Gospod ne eli da im kvari raspoloenje u tom smislu? Isaija 55,2 ODGOVOR: Jedite ono to je ___________, i neka vaa dua uiva u ______________. Pretilina se odnosi na jevrejsku re koja zaista nema nikakve veze s prekomernom teinom. Upotrebljena je sedam puta u Bibliji, i uvek upuuje na zadovoljavajuu, zdravu, odgovarajuu ishranu. (Prema ovom tekstu, preterano gojazna osoba se neodgovarajue hrani.) Ti stihovi govore da je Gospod usadio oseaj gladi u nae telo, i da uiva da zadovolji tu potrebu zaista dobrom hranom. A fizika glad postaje simbol
137
LEKCIJE DOBRE VESTI 30. POSTOJI
LI HRANA PO IZBORU NAEG
STVORITELJA?
duhovne i emocionalne gladi koje, po Bojoj elji, takoe treba u potpunosti da zadovoljimo.
DA
LI
BOG
BRINE O TOME KOLIKO STE ZDRAVI?
3. Proitajte 3. Jovanovu 2 i odgovorite na pitanje: ta Bog iznad svega eli za vas lino? ODGOVOR: Ljubazni, iznad svega elim da _____________ i da bude _____________, kao to je _____________________. 4. Ponevi grehe sveta, ta je jo Hristos istovremeno nosio? Matej 8,16.17 (proitajte ovo paljivo, jer e vam delovati iznenaujue). ODGOVOR: On nije nosio samo nae grehe, nego je sam uzeo nae _____________, i poneo nae _______________. To znai da Gospod ne eli da mi budemo bolesni, ba kao to ne eli da greimo. Spasenje nije neka nagrada u kojoj e se uivati posle smrti. Slediti Hrista znai iveti srenijim, zdravijim ivotom jo ovde i sada. 5. Vratite se na poetak, na prvo poglavlje u Svetom pismu. Koju nam je hranu Bog dao kad nas je stvorio? 1. Mojsijeva 1,29 ODGOVOR: I ... ree Bog: Evo, dao sam vam ___________________, po svoj zemlji i _______________________ rodna koja nose seme; to e vam biti za hranu. Da bismo znali koja je hrana najbolja, moramo prouiti Boji prvobitni plan za ovekovu ishranu. On koji je stvorio oveka, i razume ta je ovom potrebno, odredio je ta e Adam jesti. 6. Poto je greh naruio savrenstvo ivota u kome je, po Bojoj nameri, trebalo da uivamo, ta je Gospod dodao ovekovoj ishrani? 1. Mojsijeva 3,18 ODGOVOR: ___________ poljsko... Pre greha, ishrana se sastojala od voa, zrnevlja i oraastih plodova. Poto se pojavio greh, Gospod je dodao ono to mi danas nazivamo povrem. No, nije se ula nijedna re o korienju ivotinjskog mesa. (Meat u prevodu Biblije kralja Dejmsa stara je engleska re koja znai i hrana, a ne nuno meso). Preko hiljadu godina, ljudski rod je imao vegetarijansku ishranu. 7. Dok je ovekova ishrana bila vegetarijanska, kakvo je bilo njegovo zdravlje i da li je bio dugovean? 1. Mojsijeva 5,3.4.5.11.27, itd. VA ODGOVOR: ________________________________.
138
STVORITELJA?
8. Posle uasnog unitenja sveta potopom u Nojevim danima, ta je Gospod dopustio preivelima koji su izali iz Nojevog kovega da bi ponovo otpoeli ivot u tom opustoenom svetu? 1. Mojsijeva 9,1-4. ODGOVOR: Meso je dato za hranu pod vanrednim okolnostima poto je _____________________. 9. Budui da je ovek poeo da jede meso, ta se dogodilo s njegovim ivotnim vekom? 1. Mojsijeva 11,23.25.32 i 25,7.8 VA ODGOVOR: ______________________________. 10. Kakav je Boji plan u pogledu venog doma Njegovog spasenog naroda? 2. Petrova 3,12.13, Otkrivenje 21,1-4 ODGOVOR: ekamo, po obeanju njegovu __________ nebo i ___________________, gde pravda ivi. Nee biti vie ________________________________________________. 11. Mislite li da e na obnovljenoj Zemlji otkupljeni ubijati ivotinje da bi jeli njihovo meso? Isaija 11,6-9 ODGOVOR: Nee uditi ni ____________ na ___________ svetoj gori mojoj... Dva prva poglavlja Svetog pisma govore o novom svetu gde nije bilo greha, bolesti, nesree, bola, ni smrti. Dva poslednja poglavlja Biblije govore o upropaenom svetu koji je obnovljen, ponovo stvoren, gde opet nee biti greha, bolesti, nesree, suza, bola, ni smrti. Drugaije kazano, Boji plan spasenja podrazumeva obnovu svega to su Adam i Eva izgubili kad su pozvali sotonu da vlada umesto Boga. Nezamislivo je da e i ovek i ivotinje upranjavati surovi lov na slavnoj, srenoj, novoj Zemlji.
PRIVREMENI NAIN ISHRANE, POD VANREDNIM OKOLNOSTIMA
UNOENJE
MESA U ORGANIZAM
12. ta je Bog izriito zabranio, ak i ako jedemo meso? 1. Mojsijeva 9,4 ODGOVOR: Ali ne jedite ______________________, a to mu je ______. 13. Da li je ta Boja zapovest ponovljena u Novom zavetu, i da li je primenljiva na sve ljude? Dela apostolska 15,19.20.28.29 ODGOVOR: uvajte se od _____________ i od ___________. Da se uvate od __________________ i od __________________________. Kako se ova Boja zapovest praktino primenjuje vidimo na primeru ponaanja neposlunih Ilijevih sinova (proitajte 1. Samuilova 2,12-17). Oni nisu hteli da jedu natopljeno ili kuvano meso predvieno za njih, iz koga je krv bila oceena i kuvanjem otklonjena. Uporno su zahtevali preno meso sa ukusom krvi. Izvetaj pokazuje da je Bog to smatrao ozbiljnom krivicom.
139
STVORITELJA?
14. Kad pomislite na rtvu koju je Hristos vas radi podneo umrevi na krstu, jeste li spremni da Mu se radosno potinite? Rimljanima 12,1.2 ODGOVOR: Molim vas, dakle, brao, milosti Boje radi, da _______________ u ______ ivu, svetu, ugodnu Bogu... Ono to Hristos ini za nas i u nama od velike je vanosti u naem svakodnevnom ivotu. To zahteva da nae navike u pogledu jela, pia i odevanja budu takve da obezbede ouvanje fizikog, mentalnog i moralnog zdravlja. Mi elimo da Gospodu prinesemo svoje telo ne kao rtvu oteenu ravim navikama, nego - kao rtvu ivu, svetu, ugodnu Bogu. 15. Koje uobiajene namirnice Bog zabranjuje da koristimo? Prie Solomunove 23,29-35; 1. Korinanima 6,19.20; 2. Korinanima 6,17; Otkrivenje 21,27 ODGOVOR: ________________________. Gospod nam kae da ne udovoljavamo nijednoj tetnoj navici, niti da uzimamo supstance koje stvaraju naviku zavisnosti, zato to kodimo sebi kad skvrnimo svoje telo na bilo koji nain. Sve to od nas stvara robove suproti se naelima Hristovog jevanelja (Galatima 5,1). 16. Kako ovek moe odneti pobedu nad svakom takvom loom navikom? Filibljanima 4,13; Luka 4,18 ODGOVOR: Sve mogu u ________________ koji mi mo ________. Hristos je doao da propoveda ______________ ... da oslobodi ___________. To znai vama i vas! Hristos je na Spasitelj ovde i sada! On nas nee primoravati nasuprot naoj volji, ali ako hoemo da hoemo, On e nam dati silu. Napravite izbor, a onda Ga zamolite da vas oslobodi. Uvek birajte, ak ako to znai i hiljadu puta dnevno. Moda se pitate zato je On dopustio da stvorite neku lou naviku koju sada morate da savlaujete. Odgovor glasi: Tako moete iz prve ruke upoznati Njegovu spasonosnu silu. 17. ta je najbitnije od svega da bismo u ovim poslednjim danima iveli slobodni i zdravi? Luka 21,34.35 ODGOVOR: Ali se uvajte da vam srca ne oteaju _________________ i ______________________i da vam ovaj dan ne doe ______________. ivimo u velikom konanom Danu pomirenja. Isus obavlja naroito delo pripremanja naroda za svoj Drugi dolazak. Mi moramo ouvati svoj um bistrim kako bismo mogli dovoljno ceniti ono to On upravo radi! Samo emo onda znati kako da saraujemo sa Svetim Duhom. A bistar um moguno je imati samo ako smo slobodni od svake neiste navike.
140
STVORITELJA?
18.
Jeste li odluili da nadalje ivite slobodni u Njemu? __________ w
141
31. OTKRIVANJE SKRIVENIH BOLESTI I SKRIVENIH TAJNI ISCELJENJA

Gde moete nai porodicu koja nije bila pogoena uasnom poasti po imenu kancer? Isto tako, esto ujemo da su nam neki prijatelji iznenada umrli usled sranog udara. ak ga i ene sada dobijaju, a ponekad i mladi. Na sve strane zapaamo ljude zaokupljene procesom ubijanja samih sebe (neki to rade bre od ostalih). I sve je to greh zato to Sveto pismo kae: Ne ubij! To podrazumeva i ubiti sebe. Nemate prava da skraujete sebi ivot, ili da upropaujete njegov kvalitet. Bez obzira da li to inite brzo pomou metka, ili sporo cigaretama, stresom, loom ishranom ili strahovanjem, sve je to greh. tavie, podjednako je greno ubijati sopstveni duh malo-pomalo, slabiti sopstvenu i tuu sposobnost uivanja u ivotu. Unitavanje sopstvene sree predstavlja vid samoubistva; unitavati sreu drugog ravno je ubistvu. Ipak, roditelji esto ba tako postupaju prema svojoj deci, a da toga i nisu svesni! Kao to e ovo prouavanje pokazati, roditelji esto doprinose da im deca kasnije u ivotu dobiju kancer, time to unose nemir u njihovu duu. (Da, a oni su to nauili od svojih roditelja.) Kakvog li zaaranog kruga! Mala deca odrastaju nosei u sebi bolest od samog poetka, srljaju pravo u astmu, alkoholizam, zavisnost od droga, bolesti izazvane stresom, rane srane napade, moda ak i kancer esto zato to su im roditelji neobaveteni. ak i kad roditelji ponu da shvataju ta se deava, oseaju se nemonim da zaustave pogubni talas. Smrt dolazi usled greha. ivot dolazi zahvaljujui Hristu (Jovan 10,10). ivot podrazumeva ne samo ivot posle vaskrsenja nego i ivot ovde i sada, srean, slobodan, zdrav telom, duom i duhom. Mi duboko istraujemo Re kako bismo otkrili skrivene tajne u osnovi bolesti, korene gde najmanje oekujemo da emo to pronai. U tom procesu, mi takoe pronalazimo izleenje tamo gde najmanje to oekujemo. Postoji izleenje verom, ali to je neto daleko uzvienije od senzacionalnog fanatizma i isceljenja gledanjem TV-a. Kad nauimo da ispoljavamo istu novozavetnu veru, proces isceljenja poinje odmah da deluje. Krenite s tim dovoljno rano u ivotu, i uivaete u boljem zdravlju do kraja svojih dana. Bez obzira koliko ste stari ili bolesni, nikada nije suvie kasno da uivate u izleenju, bar do izvesnog stepena.
JEDAN
SKRIVENI RAZLOG KANCERA I DRUGIH KOBNIH BOLESTI
1. Koji je bio skriveni razlog to su pojedini ljudi u korintskoj crkvi bili bolesni a neki ak i prerano umrli? 1. Korinanima 11,27-30 ODGOVOR: to se tie Gospodnje veere i hleba i vina, neki su jeli i pili _______________. Takva osoba ___________ sebi jede i pije, ne razlikujui ____________________. Zato su __________ meu vama _________ i _____________, i mnogi ______________________.
142
LEKCIJE DOBRE VESTI 31. OTKRIVANJE
SKRIVENIH BOLESTI I SKRIVENIH TAJNI ISCELJENJA
Prouavaoci Biblije uglavnom se slau da je re o fizikoj bolesti i smrti. Pavle ovde dodiruje vrlo osetljivo, bolno mesto. Sud ne znai samo goreti u jezeru ognjenom. Originalna re je osuda ili kazna. ovek sam sebe kanjava. Mada Pavle govori o Gospodnjoj veeri, njegove rei se isto tako mogu primeniti na uobiajenu svakodnevnu hranu. Nedostojno znai jesti nepromiljeno, ne razlikovati Gospodnje telo u svakodnevnoj hrani. Vera u Novom zavetu je svesrdno uvaavanje Hristove ljubavi prema nama. Drugim reima, vera je razlikovanje Gospodnjeg tela, razumevanje da je ak naa svakodnevna hrana otkupljena za nas Njegovom rtvom. Jedan mudri autor je rekao: Hristovoj smrti dugujemo ak i svoj ovozemaljski ivot. Hleb koji jedemo otkupljen je Njegovim slomljenim telom. Voda koju pijemo kupljena je Njegovom prolivenom krvlju. Nikada niko, bio on svet ili grean, ne uzima svoju svakodnevnu hranu, ve se hrani Hristovim telom i krvlju. U svaku veknu hleba utisnut je golgotski krst. On se ogleda u svakom izvoru vode. Sve to Hristos je istakao ustanovljenjem simbola svoje velike rtve. enja vekova, str. 660 /orig./ iveti verom predstavlja suprotnost nainu na koji savremeni ovek ivi pod stresom ili obuzet oholou, nastojei da odri korak s drugima, pokuavajui da ih impresionira; nae srce brzo udara i iznutra smo stalno na ivici nerava. Takav stres i ponos vode u bolest. Jedna osoba, rtva kancera, izjavila je: To je veoma muan posao. Povremeno ima izboenih mesta gde mogu malo da predahnem, pa moda da ak i pomalo uivam, ali moram stalno da se penjem, a planina nema vrha. Kako je tuno tako iveti! A ipak milioni bivaju uhvaeni u zamku stresa koji je nalik poroku. 2. Postoji li medicinski dokaz da strah, stres, napetost i nespokojstvo duha pripremaju put za pojavu kancera i ostalih bolesti? VA ODGOVOR: ___________________. Ponaanje fatalno? Anksioznost se smatra stvarnim uzrokom veine sranih oboljenja? (naslov u San Diego Union). Dok se nastavlja istraivanje mnogih bolesti pod nazivom kancer... jedna mala ali sve vea grupa medicinskih istraivaa iznalazi eventualnu povezanost izmeu kancera i psihologije (emocionalni obrasci)... Oigledno su najsklonije kanceru one osobe koje poriu i potiskuju svoje emocije poto doive ... gubitak ili tragediju... Takvi ljudi... kanaliu svoju emocionalnu reakciju unutar sebe... To za uzvrat naruava ravnoteu telesnih hormona (asopis Time). 3. Koje ivotodavno iskustvo Isus daje svakome ko doe k Njemu? Matej 11,28-30 ODGOVOR: ... Dau vam _____________. Taj duhovni odmor oputa vam duu u samom korenu stresa koji vodi smrti a to je naa uroena usredsreenost na sebe. Jaram koji nam Isus
143
nudi jeste krst koji emo poneti kad nauimo da u svom srcu cenimo krst koji je On nosio. Mi se tada razapinjemo s Njim. 4. Kako moemo saznati tu dragocenu tajnu ivota i zdravlja u ovom modernom svetu koji podsea na dunglu i prepun je stresnih situacija? 12. Mojsijeva 20,8-11; Jevrejima 4,9 VA ODGOVOR: __________________.'' Na margini uz tekst u Jevrejima 4,9 stoji dranje Subote. Ako budemo drali Subotu u skladu sa Gospodnjom namerom, krenuemo u doivotnu kolu gde emo nauiti kako biti srean poput Isusa. Bolje zdravlje e gotovo sigurno uslediti. 5. ta bolesnoj osobi u stvari moe doneti vie dobra od mnogih lekova? Prie Solomunove 17,22 ODGOVOR: _______________________________ kao lek, a duh alostan sui kosti. 6. ta bi, prema Bibliji, mogao biti skriveni uzrok ira na elucu i drugih slinih bolesti? I kako se to lei? Prie 15,17 ODGOVOR: Uzrok je ____________; lei se ____________________. Mrnja je nekad usmerena prema sopstvenoj linosti. Nisam dobar!, esto kaemo, ali je to samoptcenjivanje loe za zdravlje. Dalje, ugojeni vo moda nagovetava ozbiljan problem prejedanja, koji esto ide zajedno sa mrnjom prema sebi. 7. Kakvo to iskustvo izgoni strah koji inae vodi u bolest? Kako moemo stei to olakanje? 1. Jovanova 4,18.19 ODGOVOR: ... Savrena _________ izgoni _________... Mi uimo da volimo shvatajui da je On najpre _______________________.
ULOGA
ISHRANE U NASTAJANJU I PREVENCIJI BOLESTI
8. Koje nam je vrste hrane Bog dao za jelo? 1. Mojsijeva 1,29; 3,18.19 ODGOVORITE: (Molimo da navedete etiri vrste.) a) _________________________________ b) _________________________________ c) _________________________________ d) _________________________________ 9. Kada je Gospod dao privremenu dozvolu da se jede i ivotinjsko meso? 1. Mojsijeva 9,1-5
144
VA ODGOVOR: _____________________________________________________________ _______________________________________ Bilo je to posle potopa koji je unitio svu vegetaciju. Kad su ljudi poeli da jedu meso, odmah im se skratio ivotni vek. Pre potopa iveli su skoro po hiljadu godina. Premda je tano da je ljudima nekada davno doputeno da koriste mesnu hranu, sada je dolo do promene. Od 1844. godine, Gospod radi na pripremanju naroda za Drugi Hristov dolazak. On sada poziva na promenu naih navika u pogledu ishrane da se vratimo Njegovom prvobitnom planu. Meso nikada nije bilo najbolja hrana; meutim, njegovoj upotrebi se sada dvaput vie moe prigovoriti, zato to se bolesti ivotinja brzo ire. Oni koji koriste mesnu hranu skoro i da ne znaju ta jedu. esto, kada bi mogli da vide ivotinje dok su jo ive, i kada bi znali kakav je kvalitet mesa koje jedu, oni bi ga sa odvratnou napustili. Ljudi neprestano jedu meso puno klica tuberkuloze i raka. Tuberkuloza, rak i druge opasne bolesti prenose se na taj nain (Sluba isceljenja7, str. 313 originala). 10. Koja je jedna od veoma Amerikanci ine u svojoj ishrani Solomunove 25,27(prvi deo). estih greaka i ishrani svoje koje mnogi dece? Prie
ODGOVOR: Jesti _________________ nije ______________. Med, naravno, znai eer i slatkii mada se za na rafinisani eer nije znalo u Solomunovo vreme. Doktor Cecilija Rozenfeld izvetava: Tokom svoje prakse, ustanovila sam da je iznenaujui broj suprunika iz razvedenih brakova patio od poremeaja ravnotee eera u krvi. Mnogi od tih mueva i ena pokazivali su simptome razdraljivosti, naprasitog ponaanja, nenormalne preosetljivosti i krajnjeg zamora (New Materia Medica, avgust, 1962). Doktor Stiven P. Gajland /Gyland/, u svom obraanju Amerikom medicinskom udruenju rekao je da poremeaj ravnotee eera u krvi predstavlja vodei uzrok samoubistava, izofrenije, hroninog zamora i depresije. To je stvarno udno! Odvie eera moe doprineti razvodu i tragedijama, kao i emocionalnih poremeaja kod mladih. 11. ta nam Novi zavet savetuje kad je re o promeni naina ishrane? 2. Korinanima 6,17 ODGOVOR: Ne dotiite _________________________________. Neistota je svaka tetna vrsta hrane i pia. To podrazumeva neisto meso navedeno u 3. Mojsijevoj 11,1-24; duvan u svim oblicima; tetne droge svih vrsta; aj, kafu i kola pia koji sadre kofein, kao i sve vrste alkoholnog pia. To isto tako podrazumeva i svaku nezdravu naviku. Oni koji dolaze blie Hristu u Njegovom zavrnom delu u nebeskoj svetinji radosno e se odrei svake kodljive navike. Oni uviaju da njihovo telo treba da bude mesto gde e boraviti Sveti Duh (videti 1. Korinanima 6,19.20).
7
Kod nas prevedeno i tampano pod nazivom U potrazi za boljim ivotom, Preporod
145
12. ta Gospod moe da uini, i ta On silno eli da uini za sve one koji veruju, i cene ljubav koja je Sina Bojeg navela da umre nas radi? 2. Mojsijeva 15,26 ODGOVOR: ________________ koju sam pustio na Egipane neu pustiti __________; jer sam ja Gospod ___________________. U 2. Mojsijevoj 15,23-25 vidimo da je drvo donelo isceljenje gorkoj vodi. Kada su nam vode ivota gorke, nae ivotne snage slabe i mi lako postanemo plen bolesti. Unesite to drvo, krst na Golgoti, u vode svog ivota i dozvolite da ih ona uini slatkim. Tada ete znati da su ova obeanja istinita. Proces izleenja odvijae se svakog dana u vaem ivotu sve dok Isus ne bude ponovo doao! Naunici su ustanovili da se rtve kacera plua nedovoljno emocionalno prazne. Testovi pokazuju da su ljudi koji imaju mune situacije u ivotu i potiskuju svoja oseanja bili podloniji kanceru plua od onih koji su se dovoljno emocionalno praznili. Neugodne ivotne situacije ukljuuju poremeene brane odnose, loe odnose sa decom, neuspeh u karijeri, i potekoe na seksualnom planu. Ima mnogo lekara koji smatraju da depresija, frustracije u linim odnosima, prikrivanje problema, potiskivanje emocija mogu doprineti pojavi kancera. esto postoji sklonost da se lini problemi zatakavaju stavljanjem maske veselosti, dok se bol krije duboko u sebi. Takva bolesna emocionalna stanja mogu nastati jo u detinjstvu. Ali postoji dobra vest koju psihijatri i lekari esto ne znaju a to je Hristova ljubav. I, da ponovo naglasimo, to drvo, krst, donosi isceljenje. Jedan razboriti autor kae: Recept za isceljenje telesnih, umnih i duhovnih bolesti nalazi se u reima naeg Spasitelja: Hodite k meni... i ja u vas odmoriti (Matej 11,28). Iako su ljudi sami na sebe navukli patnje time to su greili, On ih posmatra sa saaljenjem. U Njemu oni uvek mogu nai pomo. On e uiniti neto veliko i uzvieno za sve one koji se pouzdaju u njega. Sluba isceljenja, str. 115 originala
146
32. DAR PROROTVA: OTKRITI SAVREMENO UDO

Veina hriana smatra da je dar prorotva prestao sa smru dvanaest Isusovih apostola. Novi zavet je poslednje Boje otkrivenje oveku, vele oni. Ali sada je dolo do promene. Milioni lanova raznih crkava interesuju se za savremene proroke i njihova proroanstva. Svaki as neki moderni prorok objavi predskazanje koje ljude odmah navodi na pitanje: Da li je Gospod obnovio dar prorotva u hrianskoj crkvi? Decenijama su neki branili tvrdnje Meri Bejker Edi kao proroice, dok su drugi drali da je Dozef Smit bio pravi prorok. Uporedo s tim ogromnim savremenim interesovanjem za proroanstva ide i oivljavanje drevne astrologije. Ljudi na sve strane trae vezu sa natprirodnim. Astrologija i glasni tabloidi kao da pruaju ono to se eli. Najpre emo prouiti sve ono to Sveto pismo kae o daru prorotva da li je to zbilja dar koji je prestao sa apostolima, ili dar koji e Bog ponovo dati i nama u poslednjim danima. Potom emo istraiti kako moemo razlikovati pravog od lanog proroka. Konano emo razmotriti koliko je taj dar bitan, i kako nae veno spasenje zavisi od pravilnog postavljanja u odnosu na istinitu proroku vest koju Bog alje.
DA
LI
BOG
DAJE PRAVI DAR PROROTVA U OVIM POSLEDNJIM DANIMA?
1. Kad je Hristos otiao na nebo posle vaskrsenja, koje je razliite duhovne darove dao svojoj crkvi? Efescima 4,8.11 ODGOVOR. On je dao jedne _____________, a jedne ___________, a jedne ____________, a jedne _______________ i uitelje... 2. Koja su bila tri razloga za davanje tih darova? Efescima 4,12 ODGOVOR: (a) Za ______________ svetih, (b) za _____________________ , (c) za _______________________ Hristovog. 3. Koliko e dugo ti darovi ostati u Crkvi? Efescima 4,13-15 ODGOVOR: Dok svi dostignemo u ____________ vere, i _________________ Sina Bojega, u __________________, u meru rasta visine Hristove... da govorimo istinu u _____________, da uzrastemo u Njemu ______________________. Svi su hriani saglasni da darovi evanelista, pastora, uitelja i misionara ostaju neophodni sve do Gospodnjeg dolaska. Zato onda ne i dar prorokovanja? U tekstu se kae da su ti darovi potrebni dok svi ne doemo u jedinstvo vere... dok ne postanemo savreni. Izvesno, mi to jo nismo postigli! Crkva jo uvek potrebuje te darove, ukljuujui i dar prorotva.
147
LEKCIJE DOBRE VESTI 32. DAR
PROROTVA:
OTKRITI
SAVREMENO UDO
4. Proitajte ta Pavle govori o Gospodnjem narodu pri kraju vremena, koji eka dolazak Gospoda naega Isusa Hrista 1. Korinanima 1,4-8. Koji e se poseban dar potvrditi ili pojaviti meu njima? ODGOVOR: Svedoanstvo ____________ utvrdilo se meu vama. 5. ta je svedoanstvo Isusovo prema Bibliji? Otkrivenje 19,10 ODGOVOR: Svedoanstvo Isusovo je ____________________. 6. Sada proitajte Otkrivenje 12,17 gde Jovan govori o pravoj Crkvi kao eni. Koje dva jasna obeleja ima prava Crkva? ODGOVOR: (a) /Oni/ _________________________. dre ___________________ i (b) imaju
Ako se jo niste upoznali sa dragocenim darom prorotva, imate pred sobom jo jedan blagoslov! Gospod nam nikada ne daje neki dar dok se ne uveri da nam je ovaj potreban. Ako On kae da vam je taj dar neophodan da biste bili bez mane u dan Gospoda naega Isusa Hrista, upoznavanje s njim za vas nee predstavljati uzaludno troenje vremena. On nas dovodi u jedinstvo vere.
KAKO
RAZLIKOVATI PRAVOG OD LANOG PROROKA
7. Proitajte ponovo ta Gospod kae o darovima duha u Efescima 4,11.12.16. Da li zapaate izraze izgraivati i rasti? ta pravi prorok ini za Crkvu: da li je izgrauje ili rastura? Sada proitajte Matej 7,15-20 i odgovorite: Da li istinski prorok (podvucite taan odgovor): a) Rastre ili rasteruje stado kao vuk, da li donosi trnje i kalj? b) Da li on izgrauje crkvu, jaa slubu i dovodi Isusove sledbenike do jedinstva? 8. Koji se test mora primeniti na prorokovo uenje i njegov rad? Isaija 8,19.20 ODGOVOR: ___________ i _______________ traite; ako oni ne govore u skladu sa ______________, to dolazi otuda to u njima nema _______________. Mora se primeniti isti test kao kad je re o pravoj Crkvi (videti Materijal za prouavanje broj 33, Da li Sveto pismo ukazuje koja je Crkva prava?). Ako takozvani prorok porie jasno biblijsko uenje, on ne moe biti pravi prorok. Na primer, mnogi savremeni proroci veruju u optenje sa mrtvima. Rut Montgomeri tvrdila je da je pokojni Artur Ford, koji je doprineo zastranjenju biskupa Pajka, i koji je umro 1971. godine, napisao knjigu preko nje. Prema Isaiji 8,19.20, to je jasan dokaz da u njenim takozvanim prorokim otkrivenjima nema svetlosti.
148
PROROTVA:
OTKRITI
SAVREMENO UDO
9. ta moemo oekivati u ovim poslednjim danima?Matej 24,24 ODGOVOR: ___________ proroci, /koji/ e pokazati ____________ __________________ da bi _______________, ako bude mogue, i izabrane. i
10. Ako neko pokua da vas obmane dajui vam falsifikovanu novanicu od 20 dolara, da li biste posle toga odbacili svaku novanicu od 20 dolara ak i ako su ispravne? VA ODGOVOR: _____________. (Postojanje falsifikata dokazuje da negde postoji i pravi original.)
UDO
ISTINSKOG DARA PROROTVA U POSLEDNJIM DANIMA
Najzad je dolo vreme da se istinski prorok otvoreno prepozna. Moda ste u ovim lekcijama zapazili navode iz nekoliko korisnih knjiga kao to su: Happiness Digest, enja vekova i Sluba isceljenja. Napisala ih je Elen G. Vajt koja je bila pozvana da radi kao prorok 1844. godine u vreme kada se proroanstvo o 2300 godina iz Danila 8,14 konano ispunilo. Sve do svoje smrti u 87. godini (1915. god.), kao Boji vesnik radila je pravi posao i donosila prave plodove. Nikada joj uenja nisu odstupala od merila Svetog pisma. Njene poslednje rei izgovorene pred irom publikom glasile su: Preporuujem vam ovu knjigu (Bibliju). Njen ivot i njeni spisi izgraivali su crkvu, jaali slubu, proslavljali Hrista, vodili svete do savrenstva. Milioni svedoe o vrednosti njenih spisa koji su ih doveli blie Gospodu. Isto tako, jedan iroki svetski pokret za osnivanje kola, bolnica, univerziteta, izdavakih kua pa ak i Medicinskog fakulteta neposredan je plod njenog ivota slube i otkrivenja koja je dobila od Gospoda. Ako na nju primenimo Isusov test, po rodovima njihovim poznaete ih, nalazimo obilje dokaza da je njeno pozvanje bilo istinsko. Ali ne morate nikome verovati na re. Moete sami okusiti i pogledati itajte Happiness Digest, enju vekova, Veliku borbu, Slubu isceljenja, Vaspitanje, ili bilo koju od knjiga is njenog pera. Na svakoj stranici pronai ete nepogreiv otisak boanskog nadahnua. 11. U ovo vreme emancipacije ena moe se postaviti jo jedno pitanje. Da li Biblija govori o enama (kao i o mukarcima) koje su bile pozvane da rade kao proroci? Proitajte 2. Mojsijeva 15,2; 2. Carevima 22,14; Dela apostolska 21,8.9 ODGOVORITE (navedite nekoliko imena): ___________ __________ ____________ _____________ _____________ _________ __________ 12. Vi elite da postanete jak, srean hrianin, neko ko e rasti u Gospodu i biti od pomoi drugima. Kakav onda treba da bude va stav u odnosu na vesti koje su plod istinskog dara prorotva? 2. Dnevnika 20,20 ODGOVOR: Verujte Gospodu Bogu svojemu i biete ____________, verujte prorocima njegovim i biete ______________.
149
PROROTVA:
OTKRITI
SAVREMENO UDO
Oni koji iskreno i ponizno prihvate vest dara prorotva (o kome se ponekad govori kao o Duhu prorotva) rastu kao sreni, posveeni hriani. Njihov ivot i uticaj takoe doprinose izgradnji Crkve. ak i cele crkve, kao i ustanove, udesno napreduju kad slede savete koje je Gospod dao preko tog dara. 13. Kada nam istinsko svedoanstvo Isusovo progovori, kakvu nam vest upuuje? Otkrivenje 3,19 ODGOVOR: Koje god ljubim one i _______ i ____________; postaraj se, dakle, i _____________________________. Spisi Elen G. Vajt, kao svedoanstvo Isusovo esto donose ukor. Ali uz to uvek ide i isceljenje. Stalno nam se ukazuje na Jagnje Boje, koje uzima na sebe nae grehe. Proitajte 1. Korinanima 2,1.2 da biste ustanovili kako se ta istina o krstu uzdie u spisima Duha prorotva: Kada bi grenici bili pozvani da samo jednom ozbiljno pogledaju krst, kada bi u punoj meri sagledali raspetog Spasitelja, shvatili bi dubinu Bojeg saoseanja i svu grenost greha. Hristova smrt dokazala je veliku Boju ljubav prema oveku. Ona je zalog naeg spasenja. Ukloniti krst od hriana isto je kao ukloniti sunce s neba. Krst nas pribliva Bogu, miri nas s Njim. Ispunjen saaljenjem i samilou, pun oinske ljubavi, Gospod gleda na patnje koje je Njegov Sin izdrao da bi spasao ljudski rod od vene smrti i prihvata nas u Ljubljenome. Dela apostola, str. 209 /orig./ w
150
33. DA LI SVETO PISMO ISTIE KOJA JE CRKVA PRAVA?

Vrlo popularna re danas jeste ekumenski i odnosi se na objedinjavanje razliitih denominacija u jednu svetsku Crkvu. Re katoliki znai univerzalan, opti i odraava ubeenje mnogih ljudi da Crkva treba da bude sjedinjena u jedno telo. Da li je Isus nameravao da Njegova Crkva bude iscepkana na tako mnogo razliitih grupa? Da li Mu je drago kad vidi kako se oni koji tvrde da su Njegovi sledbenici izmeu sebe svaaju? Da li Sveti Duh stvara sklad i jedinstvo? Da li je drsko i oholo tvrditi da je jedna denominacija prava Crkva. Da li je Sveto pismo toliko jasno to se tie tog predmeta da svaka iskrena i potena osoba moe ustanoviti koja je to prava Crkva danas? Mnogi od nas iskusili su koliko je ponekad teko pronai nestali klju za neku vanu bravu. Ponekad isprobamo desetak kljueva sa svenja dok konano ne otkrijemo jedan jedini koji savreno odgovara obliku brave i njenim unutranjim elementima. Uporedimo sada biblijska merila u pogledu prave Crkve sa bravom koju je napravio boanski Majstor, koji je u poetku osnovao svoju Crkvu. Moemo li pronai klju? Gde u dananjem svetu moemo nai Crkvu koja se uklapa u biblijske uslove?
KADA
I KAKO JE
ISUS
OSNOVAO PRAVU
CRKVU?
1. Na koji je jednostavan nain Isus osnovao svoju Crkvu? Jovan 1,35-45. ODGOVOR: Isus... ree... _____________ za mnom. Pozivanjem Jovana, Andrije, Simona, Filipa i Natanaila otpoinje osnivanje Hrianske crkve. Jovan je svoja dva uenika uputio Hristu. Tom prilikom je jedan od njih, Andrija, naao svoga brata i pozvao ga Spasitelju. Tada je pozvan Filip, a on je otiao da trai Natanaila. enja vekova, str. 141 /orig./ 2. Koji je istinski Temelj na kome je Isus sagradio svoju Crkvu? Matej 16,13-18 ODGOVOR: Na ovom ___________ ja u ___________ svoju crkvu... ta je stena? To ne moe biti Petar, jer je on sam rekao da je Stena sam Hristos (videti 1. Petrova 2,5-8). Na mnogo mesta u Svetom pismu kae se da je Hristos Stena 5. Mojsijeva 32,3.4.15.18; 1. Korinanima 10,4; Psalam 71,1-3. Re Petar znai mali kamen koji se moe pokupiti sa tla i baciti, petros na grkom. Meutim re za Stenu na kojoj Isus gradi svoju Crkvu glasi petra, to znai velika vrsta gromada koja izbija iz stenovitog tla.
151
LEKCIJE DOBRE VESTI 33. DA
LI
SVETO
PISMO ISTIE KOJA JE CRKVA PRAVA?
KAKO
MOEMO PRONAI PRAVU
CRKVU
3. U nastojanju da naemo pravu Crkvu, koga jednostavno sledimo? Marko 2,14; Marko 8,34; Jovan 15,13-15 ODGOVOR: Prolazei... ree mu: ...Ko hoe ______________ neka se ________________ i uzme ________________ i ________________. (Drugim reima, ii Isusovim tragom). 4. Proitajte navedene stihove i onda odluite da li Gospod ima u svetu jednu pravu Crkvu: Efescima 4,4-6. VA ODGOVOR: ________________________________. Kad Pavle kae jedno telo, on pri tom misli da postoji jedna Crkva, zato to telo znai crkva (videti 1. Korinanima 12,27.28). Ta jedna Crkva nalazi se irom sveta, meu svim plemenima, jezicima i narodima (Otkrivenje 14,6.7). Od svih razliitih grupa na Zemlji koje tvrde da su sveti Boji, Gospod istie jednu grupu i kae: Ovde je trpljenje svetih, koji dre zapovesti Boje i veru Isusovu (Otkrivenje 14,12). Drugaije kazano, Boja istinska Crkva odlikovae se poslunou prema Njegovim zapovestima i svojom ivom, snanom verom u Isusa. Vavilon je re koja znai pometnja i upuuje na ogromnu meavinu religija u sukobu i svai, koje ne slede Hrista i ne dre Njegove zapovesti. Vavilon je pao zato to usled odbacivanja istine ne moe vie da vodi ljude stazom prema nebu.
ISTORIJA BOJE
JEDINE PRAVE
CRKVE
5. Molimo vas da proitate Otkrivenje 12,1-6 i 12,13-17 i da zatim odgovorite na sledea pitanja: a)ta simbolizuje ista ena? 2. Korinanima 11,2 ODGOVOR: ______________________. b)Koju dvanaestoricu simbolino predstavljaju dvanaest zvezda? Otkrivenje 12,1 ODGOVOR: ______________________. c) Ko to mrzi pravu Crkvu? Otkrivenje 12,9 ODGOVOR: _______________________. d)ta je sotona pokuao da uini Bojem narodu tokom perioda od 1260 godina? Otkrivenje 12,6.13
152
LI
SVETO
ODGOVOR: ________________________. Ta ena nije Devica Marija, jer to nije doslovan nego simboliki jezik. Boja Crkva je uvek shvatana kao ena (uporediti Jeremija 6,2). Period od 1260 dana simbolizuje godine, poinje 538. pre Hrista a zavrava se 1798. posle Hrista. 6. Sada ponovo proitajte Otkrivenje 12,17. Poto se 1260 godina okonaju i mi dospemo da poslednjih dana simbolino predstavljenih ostatkom semena njezina, koja dva elementa otkrivaju kako Bog ukazuje na svoju pravu Crkvu? ODGOVOR: (a) /Oni/ dre ____________ _____________ i (b) imaju _________ ___________. U potrazi za pravim kljuem koji odgovara Bojoj bravi biblijskog proroanstva, mi zapravo traimo Crkvu koja dri istinski dan odmora, sedmi dan, Subotu. Ukazujui na svoju pravu Crkvu, Gospod kae: Ovo su oni koji dre zapovesti Boje. Samo ova jedna injenica znatno bi suzila nae istraivanje. Drugo, mi traimo Crkvu koja ima i drugo obeleje ovde istaknuto oni imaju svedoanstvo Isusa Hrista ili Duh prorotva (videti Otkrivenje 19,10). A da bi klju odgovarao bravi, obe karakteristike moraju biti oigledne. Ima crkava koje tvrde da svetkuju sedmi dan ili Subotu, ali nemaju Duh prorotva, niti objavljuju isto jevanelje o pravednosti kroz veru. A ima i takvih crkava koje tvrde da imaju proroka, ali ne praznuju biblijsku Subotu. Nijedna od njih ne uklapa se u proroanstvo. I, naravno, u Crkvi se iznad svega mora zapaati hristolika ljubav. 7. Koje predivno iskustvo treba da proima srce Bojeg naroda u istinskoj Crkvi? Jovan 13,34.35 ODGOVOR: Da ______________ jedan ___________ kao to sam ja ___________ vas... 8. Koji se test mora primeniti na sva uenja prave Boje Crkve? 1. Timotiju 3,15 ODGOVOR: Crkva ivoga Boga je ...stub i ________________.
PRIMENA
TESTA
BOJE REI
U ovom kratkom prouavanju ne moemo razmotriti sve testove istine koje prava Crkva mora da zadovolji. Ali, moemo pogledati bar nekoliko. Prava Crkva: a) Veruje u istinu o Boanstvu (Matej 28,19.20). b) Veruje da Hristos postoji od venosti, kao boanski Sin Boga Oca (Jovan 1,1-3.10.14; Jevrejima 1,2; Mihej 5,2). c) Veruje da je ovek po svojoj prirodi smrtan (Jov 4,17; 1. Timotiju 6,15.16).
153
LI
SVETO
d) Veruje da umrli spavaju, da su bez svesti, sve do vaskrsenja (Jovan 11,1114; Psalam 146,4; Propovednik 9,5.6). e) Dri pravi sedmi dan Subotu kao znak jedinstva i zajednitva sa Gospodom i kao znak istinskog obraenja i posveenja (Luka 4,16; Jezekilj 20,12.20; Jevrejima 4,9.10, tekst na margini; Otkrivenje 1,10). f) Veruje da greh i grenici nee veno postojati, nego e im doi kraj (Malahija 4,1-3). g) Sledi Boji plan u pogledu desetka (3. Mojsijeva 27,30.32; 1. Korinanima 3,16.17). h) Sledi Hristov primer pranja nogu (Jovan 13,1-17). i) ivi zdravim nainom ivota (1. Korinanima 3,16.17). j) Veruje u spasenje i pravednost kroz veru i to pokazuje u svom iskustvu (Rimljanima 3,20-31; 4,1-25; Efescima 2,8). k) Veruje u istinske darove Svetog Duha, pravo krtenje Svetim Duhom i u istinski dar prorotva (1. Korinanima 12,1-31; 14,1-40; Efescima 4,8). l) Sledi Hrista verom u Njegovoj slubi u svetinji nad svetinjama nebeskog svetilita, gde je 1844. godine On otpoeo svoju slubu konanog pomirenja (Danilo 8,14; Jevrejima 6 do 10). 9. Da li se moe nai Crkva koja zadovoljava sve ove testove, osim Crkve adventista sedmog dana? VA ODGOVOR: ___________________. 10. ta e osposobiti pravu Crkvu da dovri delo objavljivanja jevanelja celom svetu u ovom poslednjem narataju? Jovan 12,32.33; 1. Korinanima 1,17.18; 2,1.2 ODGOVOR: I kad ja budem ______________ od zemlje, sve u ______________ k sebi. A ovo je govorio da ____________ kakvom e _________________... Jer sam odluio da... znam samo ___________, i to _______________. Gledajui raspetog Otkupitelja, bolje shvatamo veliinu i znaaj rtve koju je Velianstvo neba podnelo za nas. Plan spasenja nam se prikazuje u svoj svojoj slavi, a pomisao na Golgotu budi u naem srcu iva i sveta oseanja. Hvala Bogu i Jagnjetu bie u naem srcu i na naim usnama; gordost i sluenje sebi ne moe da napreduje u dui koja se ivo sea prizora sa Golgote. enja vekova, str. 660, 661 /orig./ 11. Da li je prava Crkva na Zemlji savrena u ovom trenutku? Filibljanima 3,12; 1. Korinanima 3,2.3; Jevrejima 5,11-14; 1. Petrova 2,1-3; Otkrivenje 3,14-21 OIGLEDAN ODGOVOR: ______________. Prava Crkva nije neki muzej ili mauzolej savrenih svetih ljudi. To je bolnica za leenje dua bolesnih od greha. U stvari, nijedna savrena osoba ne bi trebalo da se pridrui Crkvi takva osoba ne pripada ovde, ona pripada nebu. Isus ukorava i ispravlja svoju Crkvu. Laodikeja je sedma ili poslednja Crkva u istoriji sveta, a ona je izrazito nevoljna, nesrena, siromana, slepa i gola, kae sam Isus. No On e oistiti Laodikeju i pripremiti je da postane Njegova sveta Nevesta (Otkrivenje
154
LI
SVETO
19,7-9). To je delo koje On vri u svom konanom pomirenju u svetinji nad svetinjama nebeskog svetilita. w
155
34. NETO NAJVANIJE: KAKO USREITI ISUSA

Vi elite da budete hrianin, i to onaj koga Bog potuje. Videli ste mnogo takvih koji tvrde da slue Isusu, ali ne uspevaju da postanu sjajni hriani. Ponekad se pitate da li ste vi uspeli. Postavljate sebi pitanje: Zato poeti, a onda odustati? Isusu teko pada kad neko krene da Ga sledi, a onda odustane i dopusti avolu da ga ponovo odvue u svet. Sotona se ruga Hristu, govorei: Stavio sam jo vie ljudi na svoju stranu. A kad ovek pone a zatim odustane, on uvek odvrati jo nekog. Prijatelj koji posmatra sklon je da kae: Taj i taj nije uspeo; siguran sam da ni ja to ne bih mogao. Nema svrhe ni da krenem. Iz tog razloga mnogi iskreni ljudi nikada ne postanu hriani. Vi ne biste stigli dovde u prouavanju ovih lekcija da u vama nije bilo duboke elje da stalno sledite Isusa. Ovo prouavanje saima u nekoliko rei kako biti srean, veran hrianin celog svog ivota. Nijedan predmet u seriji ne moe biti znaajniji od ovog. Kao hrianin, vi ste karika u Bojem lancu spasavanja sveta. Ali nijedan lanac nije jai od svoje najslabije karike. Ako vi popustite, to je kao da je ceo lanac popustio, jer se to tie i tamo nekog drugog. Ta osoba zavisi od vas; ako vi odustanete i potonete, ona takoe propada. Dakle, vi se ne spasavate sami; vi spasavate i nekog drugog! Dalje, vi stojite vrsto da biste proslavili i opravdali Gospoda koji je za vas umro. To su pravi razlozi nae elje da budemo verni i sreni hriani sve vreme. Evo naina kako da se, prema Svetom pismu, to postigne. 1. ta je uvek prvi korak ukoliko hoemo da postanemo srean hrianin? Jovan 3,16 ODGOVOR: Da nijedan koji ga _____________________________. Drugaije reeno, da li emo biti srean hrianin ne zavisi od toga da li inimo dobra dela nego od ispoljavanja vere. Prvi korak sastoji se u verovanju da vas Bog voli kao da ste vi jedina osoba na celom svetu za koju je Hristos umro. Vi predstavljate ceo svet za svim njegovim gresima; rtva na krstu podnesena je vas radi. 2. Ako verujete da vas Bog toliko voli, ta ete isto tako verovati u pogledu svog ivota? Rimljanima 8,31.32 ODGOVOR: Ako je Bog s nama ________________________? Evo odgovora na na problem obeshrabrenosti. Ma ta eleli, ma ta da vam je potrebno, Bog e to obezbediti. Verujte u to i nikada neete pasti u greku da upropastite svoj ivot. Gospod vas mudro ostavlja da saekate pre nego to dobijete dar koji elite, ali On vas nee ostaviti da ekate ni dan due nego to je neophodno za vau venu sreu. Kao primer kako je ovek ekao na Gospoda da ispuni elje njegovog srca, proitajte izvetaj o Josifu u 1. Mojsijevoj 41,37-45.
156
LEKCIJE DOBRE VESTI 34. NETO
NAJVANIJE:
KAKO
USREITI
ISUSA
3. Koji jedini dar mi moemo dati svom Gospodu? Prie Solomunove 23,26; Matej 11,28-30 ODGOVOR: Sine moj, daj mi _____________________, i _________ neka paze na ___________________. Hodite _____________ ,... nauite se _____... Dati svoje srce Gospodu isto je to i uzeti jaram koji Isus spominje. Jaram je ono ime se povezuju dva vola. Isus vas nee prisiljavati. To je kao kad stupate u brak re je o dobrovoljnom inu. Najbolje vreme za predanje Bogu jeste dok ste mladi, ali ako ste propustili da to uinite tada, nije suvie kasno uiniti to i danas. Evo jednog saveta kako da se odmah predate Bogu u molitvi: Oe nebeski, hvala Ti to si uvek mislio o meni i to si me voleo sve do danas. Nisam uvek shvatao da si mi prijatelj, ali sada to verujem. Hvala to si dao svog jedinog Sina da strada i umre umesto mene i to si s Njim zajedno patio. Odluio sam da Ti se prepustim kao svom voi od sada pa nadalje. Ti si obeao da e me prihvatiti, dati mi oprotaj i oistiti me; i ja verujem da e Ti to uiniti. Sada, poto sam doneo odluku i zauvek Ti se predao, sauvaj me u svojoj ljubavi. Ovo te molim u Isusovo ime. Amin. 4. Kad put postane hrapav i pomiljate da sve napustite, koji je jedini pravi razlog da nikada ne odustanete? 2. Korinanima 5,14.15 ODGOVOR: Ljubav Hristova _____________ nas... Da Hristos nije umro za vas, gde biste sada bili? _________. Poto je to tako, za koga emo, po sopstvenoj odluci, od sada iveti? Vie ne ive __________, nego __________ koji je za njih umro. 5. ta je Bog obeao da e uiniti kad smo u iskuenju? 1. Korinanima 10,13 ODGOVOR: Ali je Bog veran, koji nee ____________________ nego to moete, nego e uiniti ________________________________... Verovati znai oslanjati se jedino na Boju re, ekati samo na tu Re, initi ono to Re kae. Najvie emo ugoditi svom Spasitelju ako verujemo u Njegova obeanja. 6. ta e uvek pomoi da avo pobegne od nas? Jakov 4,7.8 ODGOVOR: ______________ se dakle Bogu, a _______________ avolu i _________ od vas. Pribliite se ___________ i On e se pribliiti vama. Protiviti se ovde znai zauzeti svoj stav i rei Ne! 7. Otkuda to da novi i stari hriani uvek imaju iskuenja? Jakov 1,2-4 ODGOVOR: Kuanje _________ gradi trpljenje. A trpljenje ___________________, da budete _______________ i celi, bez ikakve mane. neka
157
NAJVANIJE:
KAKO
USREITI
ISUSA
8. Kad shvatate koliko vas Bog voli, kako onda i iskuenja i nevolje doprinose vaoj srei? Rimljanima 5,1-5 ODGOVOR: Hvalimo se i _____________ , znajui da ___________ gradi ____________; a trpljenje iskustvo, a iskustvo nadanje; a nadanje nee se _______________, jer se ________________ izli u __________ naa ____________________ koji je dat nama. 9. Koja nam jednostavna pouka pokazuje kako da nastavimo duhovno da rastemo? 1. Petrova 1,23 i 2,1-5 ODGOVOR: Mi smo ponovo roeni ne od ______________ nego od ________________... Mi rastemo kad elimo iskreno __________ rei... Mi smo ivo ____________ u Njegovoj duhovnoj __________... Potrebna vam je duhovna hrana, inae ete umreti od gladi. Ne dozvolite da proe ijedan dan a da neto ne pojedete iz Svetog pisma, bez obzira koliko ste zauzeti. Kad vam se ukae prilika, provodite vie vremena sa Biblijom, naroito subotom. Stalno beleite u svojoj Bibliji. Neka vam ona bude drug. 10. Kako je Isus shvatao molitvu? Jovan 5,30; Marko 1,35; Jevrejima 5,7.8 ODGOVOR: Ja ne mogu ___________ sam od sebe... A ujutru _________ ustavi izie, i otide _____________ da se moli. Koji je dok je bio u telu, prinosio ___________ i ____________ uz veliki vapaj i suze Onome koji je mogao da ga izbavi od smrti, i bio _______________... ali se od stradanja nauio _________________... Ako se ne molite, to dolazi otuda to (a) ne shvatate svoju stvarnu potrebu, svoju glad; ili (b) moda ste u duhovnom pogledu neto ljuti na Boga. Ako imate problem (a), itajte Matej 5,6. Ako je u pitanju problem (b), itajte Rimljanima 5,10.11 a onda razgovarajte sa Gospodom o tome dok ne primite pomirenje. Drugim reima, dok se jo jednom ne pomirite s Njim. 11. Koliko se esto David molio? Psalam 55,17
ODGOVOR: ____________, i ___________, i u __________ moliu se... 12. Kako je Danilo nastavio da se moli ak i kad su prijatelji ili neprijatelji pokuali da ga zaustave? Danilo 6,7-10 VA ODGOVOR:________________________. 13. U emu je tajna neprestanog primanja od Gospoda samo onog to je dobro? Matej 10.8 ODGOVOR: Zabadava _____________, zabadava ____________.
158
NAJVANIJE:
KAKO
USREITI
ISUSA
Drugaije kazano, stalno dajte i stalno ete primati. Svakoga dana pomozite nekom drugom da doe blie Gospodu. Tada ete duhovno rasti. 14. Ako mu ili ena ili verena osoba pone da flertuje s nekim drugim, to uvek ini nesrenom drugu stranu. Kako se Isus osea kad mi ponemo da flertujemo s Bojim neprijateljem ovim svetom? 2. Korinanima 11,2; Jakov 4,4; 1. Jovanova 2,15-17 ODGOVOR: Ja __________ za vas Bojom ___________... ... Ne znate li da je prijateljstvo ovoga sveta neprijateljstvo Bogu? Jer koji hoe _____________________ da bude, _____________ Boji postaje. Ako neko ________________, ljubav Oeva _________ u njemu... ________ elja, i elja __________, i __________ ivota nije od Oca, nego je od ovoga sveta. A svet _____________ i elja ___________: a koji ______________________ Boju ______________________. ta biste pomislili o eni koja flertuje s mukarcima koji su joj ubili mua? A svet je razapeo Hrista; kako moemo biti u prijateljstvu sa svetom? Pogledajte ta Biblija kae o tome: a) Svetovno odevanje (1. Timotiju 2,9; 1. Petrova 3,1-4; Isaija 3,1623). b) Svetovne zabave i druenja (Filibljanima 4,8; 2. Korinanima 6,14-18). c) Hrianska merila za srean ivot (Efescima 5,1-11). 15. Gospod nas nee tako lako pustiti da odemo niti e nas zaboraviti. Pojedini nemaju jasnu predstavu o tome koliko je jaka Njegova ljubav. I upravo zato ne uspevaju. Misle da se moraju drati Gospodnje ruke, da On nee mariti i ako odu. Ko dri iju ruku? Isaija 41,10.13 ODGOVOR: Jer ja _________ tvoj _____________ i kaem ti: ne boj se, ja u ___________. 16. Koliko e vas On vrsto drati, po svom obeanju? Jovan 10,27-29 ODGOVOR: Niko ih _________________ iz moje __________. Svi oni koju obuku haljinu Hristove pravednosti stajae pred Njim kao izabrani, verni, istiniti. Sotona ih ne moe istrgnuti iz Spasiteljeve ruke. Hristos nee dopustiti da ijedna dua koja u pokajanju i veri trai Njegovu zatitu, potpadne pod vlast neprijatelja. On je zadao svoju re: Neka se uhvati za silu moju da uini mir sa mnom; i uinie mir sa mnom. 17. Mi se ne spasavamo dajui obeanja Bogu (to je stari zavet). Mi se spasavamo verujui u Njegova obeanja nama (to je novi zavet). No, ponekad smatramo da je teko verovati! Hoete li se pomoliti molitvom uznemirenog oca iz Marka 9,24: Verujem, Gospode, pomozi mome neverju? __________ w
159
NAJVANIJE:
KAKO
USREITI
ISUSA
160

LEKCIJE DOBRE VESTI - Vodic Za Proucavanje Svetog Pisma - Od Isusa Sa Ljubavlju - Word2003

Enviado por

Dados do documento

Título original

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

LEKCIJE DOBRE VESTI - Vodic Za Proucavanje Svetog Pisma - Od Isusa Sa Ljubavlju - Word2003

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

DOBRA VEST KOJA

1. ISUS: DOITE I UPOZNAJTE SE S NJIM!..................7

2. NAE NEVOLJE: DA LI BOG ZAISTA BRINE?...........12

6. U HRISTU ZATO JE .....................................28 DOBRA VEST BOLJA NEGO TO MISLITE...................28

7. BOLJE UPOZNATI ISUSA......................................33

9. NE DAJTE SE ZBUNITI:........................................40 PRAVI HRISTOS NASUPROT LANOM.......................40

TA BIBLIJA KAE O LANOM HRISTU..............................................................40 KAKO PREPOZNATI RAZLIKU........................................................................41

10. ENA KOJU SVET NIKADA NEE ZABORAVITI......44

11. ZATO SU REI ...............................................49 ISUS PONOVO DOLAZI DOBRA VEST....................49

BUDE DOAO DRUGI PUT?...................................49

ISTORIJA GOVORI KAKO JE IZVRENA TA PROMENA.................................................68 ZAKON BOJI.......................................................................................74

17. BOJA UTENA ISTINA O SMRTI: .......................79 DA LI SU NEKI LJUDI OBMANUTI?............................79

18. SVETLOST O MILENIJUMU .................................83 (HILJADU GODINA).................................................83

SE DEAVA NA KRAJU HILJADU GODINA?......................................................85

NALAZITE GA TAMO GDE TO NAJMANJE OEKUJETE !........................94

ODNESE POBEDU U VELIKOM RATU SA SOTONOM.....................................111

25. ISUSOVO REENJE .........................................115 ZA NOVANE PROBLEME SVAKOG OVEKA............115

28. BOJI LJUBAZNI POZIV DA SE IZAE IZ VAVILONA........................................................129

VREME ZA IVOT JE UPRAVO SADA!...................................................129

29. KAKO DA SUBOTA POSTANE ...........................133 NAJRADOSNIJI DAN U SEDMICI..............................133

30. POSTOJI LI HRANA PO IZBORU NAEG STVORITELJA?......................................................137

31. OTKRIVANJE SKRIVENIH BOLESTI ....................142 I SKRIVENIH TAJNI ISCELJENJA..............................142

KOBNIH BOLESTI...................................142 BOLESTI ............................................144

32. DAR PROROTVA: OTKRITI SAVREMENO UDO. 147

33. DA LI SVETO PISMO ISTIE KOJA JE CRKVA PRAVA? ...........................................................................151

MOEMO PRONAI PRAVU

ISTORIJA BOJE JEDINE PRAVE CRKVE............................................................152 PRIMENA TESTA BOJE REI.....................................................................153

34. NETO NAJVANIJE: KAKO USREITI ISUSA......156

1. ISUS: DOITE I UPOZNAJTE SE S NJIM!

KOJA OTKRIVA JEDNU

LEKCIJE DOBRE VESTI 1. ISUS:

4. ta je Isus obeao da e dati svakome ko dolazi k Njemu? Matej

KAE O TIM NEMIRNIM VREMENIMA

6. Ako se vratimo prii iz Postanja o ljudima Nojevog doba. kakav

ODGOVOR: ...Kad se ljudi poee _______ na Zemlji _____.

LEKCIJE DOBRE VESTI 1. ISUS:

7. Koji je moralni problem iskvario svet u Nojevim danima? 1.

8. Kakve su misli ispunjavale um ljudi u Nojevo vreme? 1. Mojsijeva

Pisano sredinom 90-tih godina 20. veka

LEKCIJE DOBRE VESTI 1. ISUS:

LEKCIJE DOBRE VESTI 1. ISUS:

Smatrate li da je ova lekcija korisna i informativna? _______ w

2. NAE NEVOLJE: DA LI BOG ZAISTA BRINE?

SE LOE STVARI DOGAAJU

1. Da li Bog tvrdi da je u stanju da sve uini? 1. Mojsijeva 18,14;

JE STVARNI UZROK PROBLEMA U OVOM SVETU?

5. Ko je, po Isusovim reima, uzrok svih ljudskih problema? Matej 13,24-28.

LEKCIJE DOBRE VESTI 2. NAE

ODGOVOR: A on im ree: __________ to uini.

6. Ko je taj neprijatelj? Matej 13,38.39.

Kad je sotonina pobuna prerasla u krizu, ta se dogodilo? Otkrivenje 12,7-9.

LEKCIJE DOBRE VESTI 2. NAE

INI SADA U NASTOJANJU DA POMOGNE?

LEKCIJE DOBRE VESTI 2. NAE

3. VELIKO OBEANJE: SPASITELJEVA BLIZINA

3. ta je Bog Otac rekao o Isusu prilikom Njegovog krtenja? Matej

LEKCIJE DOBRE VESTI 3. VELIKO

6. Da li je On postao zaista ovek, u potpunosti ljudsko bie, kao to

7. Koliko nam se Isus pribliio? Rimljanima 8,3.4.

LEKCIJE DOBRE VESTI 3. VELIKO

LEKCIJE DOBRE VESTI 3. VELIKO

Da li vas ta istina hrabri u verovanju da vam je Isus veoma blizu? w

ODGOVOR: ...Kad se ljudi poee ___ na Zemlji _.