Analiza Direktne Podrske Poljoprivredi I Ruralnom Razvoju

ANALIZA DIREKTNE BUXETSKE PODR[KE POQOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU SRBIJE
Dr Natalija BOGDANOV Dr Tina VOLK Dr Miroslav REDNAK Dr Emil ERJAVEC
Beograd julseptembar 2008
ANALIZA DIREKTNE BUXETSKE PODR[KE POQOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU SRBIJE
Dr Natalija BOGDANOV, Univerzitet u Beogradu Dr Tina VOLK, Poqoprivredni institut Slovenije Dr Miroslav REDNAK, Poqoprivredni institut Slovenije Dr Emil ERJAVEC, Univerzitet u Qubqani
Beograd julseptembar 2008. godine
Urednica: Jelena Markovi}
Lektura i korektura: Qiqana obi}
Dizajn i priprema: Violeta \oki}
Izdava~: Tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smawewe siromatva
Tira`: 500
tampa: Standard 2, Pinosava
Vlada Republike Srbije T potpredsednika Vlade im za implementaciju Strategije za smawewe siromatva
Izrada analize omogu}ena je sredstvima Me|unarodnog odeqewa za razvoj (DFID) Vlade Velike Britanije u okviru projekta Podr{ka implementaciji Strategije za smawewe siroma{tva u Srbiji. Ova publikacija ne predstavqa zvani~an stav Vlade RS. Iskqu~ivu odgovornost za sadràj i informacije koje se nalaze u publikaciji snose autori teksta. Tako|e, tekst nije pisan rodno senzibilisanim jezikom, jer ga zvani~na administracija i zakonodavstvo jo{ uvek ne prepoznaju.
SADR@AJ
ANALIZA UTICAJA JAVNIH POLITIKA REALIZOVANIH U PERIODU OD 2003. DO 2007..................................................................................5 1 UVOD I CIQEVI ANALIZE ..................................................................................7 2 METODOLO[KI OKVIR ZA PROCENU AGRARNE POLITIKE ..............................8 2.1 Principi ciklusa javne politike (policy cycle).........................................8 2.2 Osnovne karakteristike CAP-a i procesa integracije .............................9 2.2.1 Razvoj i reforme CAP-a................................................................9 2.2.2. Stubovi CAP .............................................................................10 2.2.3. Zahtevi procesa integracije u CAP ..........................................12 3 STRATE[KI I INSTITUCIONALNI OKVIR AGRARNE POLITIKE SRBIJE .....14 3.1 Strate{ki okvir ...................................................................................14 3.2 Institucionalni okvir .........................................................................16 4 ANALIZA BUXETSKE PODR[KE POQOPRIVREDI I RURALNIM PODRU^JIMA SRBIJE ..................................................................19 4.1 Programi mera podr{ke u oblasti poqoprivrede i ruralnog razvoja .................................................................................19 4.2 Pra}ewe realizacije programa i sistematizacija mera buxetske podr{ke prema me|unarodnim standardima..............................23 4.2.1 Uskla|enost programirawa i sistema evidentirawa realizacije ........................................23 4.2.2 Sistematizacija mera za analizu agrarne politike ..................26 4.3 Poku{aj kvantitativne analize buxetske podr{ke poqoprivredi u periodu 20042007. godine ..................................................................29 5 ZAKQU^CI I PREPORUKE..................................................................................34 5.1 Zakqu~ci .............................................................................................34 5.2 Preporuke .............................................................................................36 5.2.1 Pra}ewe buxetskih sredstava ...................................................36 5.2.2 Op{te preporuke.......................................................................36 6 PRILOZI ............................................................................................................39
T potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije im za smawewe siroma{tva poverio nam je zadatak da pripremimo izve{taj o buxetskoj podr{ci poqoprivredi i ruralnom razvoju u Srbiji. Izve{taj je pripremqen na osnovu podatka koje su autorima na raspolagawe stavili Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Uprava za trezor Ministarstva finansija, Zavod za statistiku Republike Srbije, Sekretarijat za poqoprivredu AP Vojvodine i op{tinski organi koji su se odazvali pozivu da dostave traène informacije. Svima se zahvaqujemo na saradwi.
Analiza uticaja javnih politika realizovanih u periodu od 2003. do 2007.

Svaka odgovorna vlada svoje javne politike zasniva na detaqnim analizama i podacima. Primeri dobre prakse iz sveta pokazuju da uspostavqen sistem i redovan proces analize uticaja mera javnih politika doprinosi pove}awu transparentnosti rada Vlade, kreirawu efikasnijih i efektivnijih mera, odnosno boqem raspore|ivawu raspoloìvih sredstava i kapaciteta. T za implementaciju Strategije za smawewe siroma{tva pokrenuo je Analizu uticaja javnih im politika realizovanih u periodu od 2003. do 2007. godine kako bi utvrdili koliko su bile efikasne pojedine mere sprovedene u tom periodu. Na ovaj na~in poku{ali smo da identifikujemo one mere koje su pomogle boqi ìvot qudi u Srbiji, ali i one koje nisu isplative pa ih treba ili u~initi efikasnijim ili ukinuti. Mere koje su bile predmet analiza identifikovane su u saradwi sa saradnicima iz Vladinih i nevladinih organizacija. Analiziran je neposredan uticaj aktivnih mera zapo{qavawa kao i wihov posredan uticaj na smawewe siroma{tva. T ako|e je analizirana veza izme|u zapo{qavawa i obrazovawa odraslih odnosno zapo{qavawa i sprovedenih dokvalifikacija i prekvalifikacija. Kako je neobrazovanost identifikovana kao jedan od glavnih uzro~nika siroma{tva u Srbiji, posebna pa`wa u analizi posve}ena je obrazovnim merama sprovedenim u periodu od 2003. do 2007. godine i wihovom uticaju na smawewe siroma{tva u Srbiji. Analiziran je uticaj uvo|ewa obaveznog pred{kolskog obrazovawa, ispitana je veza izme|u kvaliteta obrazovawa i siroma{tva, kao i uticaj i efikasnost mera afirmativne akcije sprovedenih u protekle ~etiri godine. U oblasti zdravstva analiziran je i uticaj mera koje su namewene najsiroma{nijem stanovni{tvu sa fokusom na romskoj populaciji. Kako bi kompletirali sliku o tome koliko su efikasne mere koje dràva sprovodi za one najsiroma{nije, ura|ena je i detaqna analiza uticaja nov~anih nadoknada koje stanovni{tvo Srbije dobija (MOP i de~iji dodaci). Predmet analize bio je i efekat materijalnih subvencija na koje su mala i sredwa preduze}a imala pravo u proteklom periodu, kao i efekat mera koje je Vlada realizovala za podsticaj razvoja poqoprivrede. Rezultati koji su dobijeni u procesu analize uticaja politika i mera, predstavqeni su relevantnim Vladinim institucijama, civilnom dru{tvu i zajedni~ki su dogovoreni daqi pravci delovawa. Na ovaj na~in, omogu}eno je da rezultati analiza direktno uti~u na definisawe mera za poboq{awe ìvota najsiroma{nijih gra|ana Srbije u narednom periodu. Sam proces utica}e na izgradwu kapaciteta vladinih institucija za redovno analizirawe uticaja mera javne politike i uspostavqawe kontinuiranog procesa, kojim se isti~e posve}enost stvarawu demokratske i odgovorne vlade. Finalne verzije pomenutih analiza dostupne su na sajtu www.prsp.sr.gov.yu.
Tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smawewe siromatva
1 UVOD I CIQEVI ANALIZE

Poqoprivreda je zna~ajan privredni sektor Republike Srbije, a ruralna podru~ja nose veliki zna~aj u op{tem dru{tvenom smislu, kao i u smislu socijalne kohezije. Razli~ite studije i analize pokazuju da raspoloìvi prirodni, privredni i qudski potencijali ruralnih podru~ja Srbije nisu dovoqno iskori{}eni. Iako makroekonomski indikatori poqoprivrednog sektora beleè pozitivne promene, strukturna kriza se ne razre{ava zadovoqavaju}om dinamikom, a ruralno siroma{tvo je jo{ uvek ve}inom postoji (A@S, 2007). T ranzicija nije zavr{ena, a u pore|ewu sa drugim postkomunisti~kim zemqama, o~igledan je zastoj u op{tem razvoju. Republika Srbija traì svoj put u me|unarodnoj zajednici. U procesu su pregovori za pristupawe Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Proces evropskih integracija krenuo je s mrtve ta~ke, kandidatura za ~lanstvo u EU je jasna politi~ka vizija Vlade Srbije. Pripreme za ~lanstvo u STO i EU donele su zna~ajne promene u razumevawu uloge poqoprivrede i ruralnih sredina i u na~inu pruàwa podr{ke wihovom razvoju. Svi ovi izazovi zahtevaju redefinisawe razvojnog pravca zemqe u sprovo|ewu efikasne agrarne politike i politike ruralnog razvoja. Ciq ove studije bio je da na osnovu pregleda direktne podr{ke poqoprivredi i ruralnim sredinama koja je postojala u Republici Srbiji posledwih godina, izradi kvalitativnu i kvantitativnu ex post analizu agrarnog buxeta. Ova analiza posluì}e kao osnova za kvalitetno programirawe i efikasnije sprovo|ewe te politike u budu}nosti. Analiza buxetske podr{ke odnosi se na period 20042007/08. i obuhvata mere agrarne politike koje je sprovodilo Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede (MP[V). Podaci za 2003. godinu i prethodne godine nisu bili dostupni istraìva~kom timu, ili su, usled svoje nepouzdanosti i nepotpunosti, bili neprimereni za detaqnu analizu. Iz istih razloga, podr{ka poqoprivredi i ruralnom razvoju iz drugih resora na dràvnom nivou, kao i podr{ka pruèna na regionalnom i op{tinskom nivou, obuhva}ena je samo informativno. Pregled i analiza podr{ke poqoprivredi i ruralnim sredinama izra|eni su u smislu procene uskla|enosti agrarne politike Srbije sa teorijom ciklusa javne politike (policy cycle) i me|unarodnom praksom, naro~ito praksom EU. U tu svrhu, u prvom delu studije predstavqene su teorija kruga politike i osnovne karakteristike Zajedni~ke agrarne politike EU. Drugo poglavqe sadrì kratak pregled strate{kog i institucionalnog okvira agrarne politike Srbije. U tre}em, centralnom poglavqu, dat je inventar i analiza programa mera agrarne politike u okviru MP[V. Poglavqe, tako|e, daje analizu sistema pra}ewa realizacije programa u smislu buxetskih davawa i nastoji da utvrdi stepen uskla|enosti sistema evidentirawa realizacije sa sistemom programirawa. Nakon toga sledi poku{aj sistematizacije buxetske podr{ke poqoprivrednom i ruralnom razvoju prema me|unarodnim standardima i okvirna analiza te podr{ke u periodu 20042007.godine. Obiman empirijski rad u ovom poglavqu ilustrovan je primerima koji daju presek stawa i ukazuju na karakteristike politike u svim wenim fazama. U posledwem poglavqu saèti su zakqu~ci po shemi ciklusa javne politike koji ukazuju na nedostatke u razli~itim fazama agrarne politike, kako u pogledu mogu}nosti utvr|ivawa kvantitativnih efekata te politike, tako i u pogledu kompatibilnosti sa politikom EU. Na kraju, date su preporuke za naredne aktivnosti. Studiju dopuwuju prilozi koji sadrè {irok spektar podataka, dodatnih informacija i empirijskih analiza.
2 METODOLO[KI OKVIR ZA PROCENU AGRARNE POLITIKE

2.1 Principi ciklusa javne politike (policy cycle)
Posledwih decenija brojne zemqe suo~ile su se razli~itim fiskalnim krizama. U mnogim zemqama te krize su donele i redefiniciju uloge wihovih vlada. Ona je, pored liberalizacije i deregulacije, ukqu~ivala i reorganizaciju na~ina implementacije pojedinih politika. Na taj na~in razvio se novi koncept menaxmenta javnih politika, koji se temeqi na ciklusu javne politike (policy cycle). Teorijom se tuma~i ciklus javne politike kao najboqi na~in za kreirawe i implementirawe javne politike. U merama koje predvi|aju buxetske transfere ve}em broju od jednog u~esnika, {to po pravilu vaì za agrarnu politiku, ciklus javne politike moèmo podeliti u tri faze: Programirawe I. analiza stawa i definisawe problema, ako je mogu}e na kvantitavni na~in, II. formulisawe ciqeva koji su usmereni ka re{avawu problema (poboq{awe stawa koje nije zadovoqavaju}e ili odràvawe stawa koje je poèqno), III. izbor instrumenata/mera koje na najefikasniji na~in realizuju ciqeve, IV. finansijski okvir sa jasnim planom finansirawa i izvora sredstava u smislu javnih i privatnih fondova, V. plan sprovo|ewa programa i mera. Implementacija VI. institucije za sprovo|ewe politike sa jasnim procedurama i kontrolom, VII. priprema u~esnika za aplicirawe za mere i programe, VIII. finansijski postupci i pravila. Monitoring i evaluacija IX. pra}ewe efekata programa na osnovu pra}ewa indikatora, statistike i drugih izvora informacija, X. evaluacija programa u odnosu na realiziciju ciqeva, efikasnost, razli~ite dodatne kriterijume i predlog eventualnih dorada (promena) programa na bazi ste~enog iskustva. Evaluacija sluì i kao osnov za definisawe budu}ih programa. U praksi, mogu}e su razli~ite forme navedenih elemenata, ali osnova je standardna jasno definisawe programa na osnovu potreba i analize alternativnih re{ewa, wihova transparentna realizacija sa pra}ewem i ocenom rezultata. Po{tovawe tih elementa u prakti~noj realizaciji politike dobar je kriterijum za procenu kvaliteta neke politike. Teorija i praksa javnih politika poznaju i dodatne kriterijume, koji omogu}uju integralniju procenu razvijenosti javnih politika i odnose se na sve tri faze ciklusa javne politike. Programirawe A. Konzistentnost i konvergentnost mera. Program sadrì jasno definisan odnos problemciqevimere. Mere nisu kontradiktorne u smislu pra}ewa ciqeva, nego se dopuwuju. Za jednu namenu postoji samo jedna mera (mere se ne preklapaju). B. T ro{kovna efikasnost i komplementarnost mera. Odabrane su mere kojima }e posti}i najve}i u~inak i prepoznatqiv dodatni efekat u smislu dopuwavawa eventuelnih drugih programa, uz najmawe angaòvawe javnih sredstava. Visina podr{ke iz buxetskih sredstava definisana je na osnovu objektivnih kriterijuma. V. Strate{ko dizajnirawe mera. Mere su jasno definisane. Svaka mera obuhvata opis razloga i ciqeva, sadràj mere (vrsta, oblik i korisnici), finansijski i implementacioni okvir, kao i indikatore stawa, autputa i rezultata. G. Nediskriminatornost i dostupnost mera za sve potencijalne korisnike. Ovo podrazumeva po{tovawe temeqnih principa konkurentnosti. Svi potencijalni korisnici koji ispuwavaju kriterijume imaju jednake mogu}nosti konkurisawa za pojedinu meru. Kriterijumi su objektivni i nediskriminatorni.
D. Stabilnost mera. Stabilnost podrazumeva da se mere ne uvode i ne mewaju odjednom. Promene su postepene u smislu uvo|ewa i ukidawa kako bi se korisnicima dali {to stabilniji uslovi za wihovo trì{no delovawe. Ovaj princip je posebno vaàn u poqoprivredi koja ima duge proizvodne cikluse i gde postoji odloèno dejstvo nekih mera. Implementacija \. Kompetentnost institucija. Pravno je jasno opredeqeno koja institucija je odgovorna za sve ili pojedine faze ciklusa javne politike, kao i iz ~ega se wena odgovornost sastoji. Definisane su horizontalne i vertikalne kompetencije pojedinih institucija. Unutar institucija jasno je formulisana i sprovedena horizontalna koordinacija aktivnosti, kao i moderni elementi menaxmenta javnih institucija. E. T ransparentne procedure i kontrole. Za svaki program i meru jasne su i na racionalan na~in ujediwene procedure, koje omogu}uju efikasno aplicirawe, izbor korisnika i kontrolu implementacije u svim fazama. Zahtevi su prilago|eni sposobnostima korisnika. @. Stabilni finansijski izvori i kontrola finansijskog toka. Finansijski izvori se odre|uju za nekoliko godina (vi{egodi{wi buxet) i iskazuje relativnu stabilnost. Finansijski tok mora biti transparentan. Programi i mere prepoznaju se u elementima finansijskog ra~una. Odnos izme|u razli~itih nivoa mora biti definisan, a potrebna finansijska kontrola uspostavqena. Monitoring i evaluacija Z. T ransparentno pra}ewe finansijske realizacije programa i mera. Realizacija buxeta pra}ena je potrebnim jedinstvenim informacionim sistemom. Definisani su indikatori pojedinih mera i obezbe|eno wihovo pra}ewe. I. Stalnost i kvalitet analiti~kog rada. Izgra|ena je analiti~ka infrastruktura kojom se stalno (barem na godi{wem nivou) prati, sistematizuje i procewuje razvoj poqoprivrede i agrarne politike, kao i promene u buxetskim transferima u smislu realizacije ciqeva agrarne politike (strategije, zakoni). Pripremaju se godi{wi i vi{egodi{wi izve{taji koji se javno publikuju i diskutuju. Rade se i povremene parcijalne analize za pojedina pitawa agrarne politike. J. Procena efekata programa. Izvodi se procena efekata programa (impact assesment) na osnovu analize izvornih podataka iz informacionog sistema pojedinih mera, ili po, mogu}nosti, jedistvenog programa pra}ewa agrarne politike. Ocewuje se efikasnost mera, realizacija ciqeva i predlaù preporuke za promene. U svim fazama ciklusa javnih politika ne moè se zanemariti ni princip kompatibilnosti politike sa me|unarodnim pravilima. U zemqama ~lanicama pojedinih me|unarodnih organizacija (npr. STO, EU) po{tovawe tih principa je obavezuju}e. Za zemqe koje to (jo{) nisu, ve} se kandiduju za ulazak u ~lanstvo, postepeno prilago|avawe agrarne politike u svim fazama kruga politike predstavqa veliki izazov i moè znatno olak{ati proces pribliàvawa i ukqu~ivawa.
2.2 Osnovne karakteristike CAP-a i procesa integracije

2.2.1 Razvoj i reforme CAP-a
Zajedni~ka agrarna politika (Common Agricultural Policy) je kompleksan sistem pravnih propisa, buxetske podr{ke i direktnih javnih intervencija, koji uti~e na stawe u poqoprivredi i ruralnim sredinama Evropske unije. Sa implementacijom CAP-a postignut je najvi{i mogu}i stepen integracije zemaqa ~lanica. To zna~i da su ~lanice odlu~ile da se ta politika reguli{e iskqu~ivo zajedni~kim organima i da se za wu obezbedi zajedni~ki buxet. Ve} Rimskim ugovorom iz 1958, kojim je definisana Evropska ekonomska zajednica, CAP je formiran. U tih pedeset godina CAP je zna~ajno uticao na razvoj poqoprivrede, a generalno i na razvoj evropskih integracionih procesa. U proteklih pet decenija CAP je pro{ao kroz razli~ite faze i promene. Ciqevi se od po~etka formalno nisu promenili, a prioritetno se odnose na osiguravawe dohotka ruralnom stanovni{tvu, stabilizovawe trì{ta i podizawe produktivnosti i konkurentnosti proizvodwe hrane. U posqedwih deset godina, posebno mesto ima
zna~aj koji poqoprivreda ima za ìvotnu sredinu i bezbednost hrane. Argumenti za podr{ku zasnovani su na konceptu postojawa trì{nih nedostataka, odnosno priznavawu drugih va`nih neekonomskih funkcija poqoprivrede, koje trì{te ne reguli{e, a mogu imati zna~ajnu dru{tvenu ulogu. U tom se smislu govori o evropskom modelu poqoprivrede, odnosno o odrìvom razvoju poqoprivede. Op{ti ciqevi nikad nisu bili dovedeni u pitawe CAP je bio i ostaje konfliktno pitawe EU zbog mera agrarne politike i wihovih efekata. Bazi~ni koncept podr{ke temeqio se vi{e godina na cenovnoj podr{ci. To zna~i da je EU visokom uvoznom za{titom podigla otkupne cene glavnih poqoprivrednih proizvoda znatno iznad nivoa koji bi kreiralo puno delovawe trì{nih zakona, a onda bi se cene odràvale na tom nivou izvoznim podr{kama i razli~itim intervencijama na unutra{wem trì{tu. Visoke cene su doprinele podizawu proizvodwe i prestrukturirawu poqoprivrede, ali su, kada je EU postigla status neto izvoznika hrane, tro{kovi odràvawa tih cena porasli do te mere da je takva politika postala finansijski i politi~ki neodrìva. Rasla je i kritika me|unarodne zajednice zbog uticaja koji je ovakva politika EU imala na svetskom trì{tu. Sa visokim izvoznim subvencijama i dodatnom proizvodwom i ponudom EU je sniàvala cene na svetskom trì{tu i tako oteàvala razvoj poqoprivrede u drugim zemqama. Visoke cene proizvoda stimulisale su potro{wu proizvodnih inputa, pa i koncentraciju proizvodwe, {to je imalo negativan uticaj na ìvotnu sredinu. Od visokog buxeta, koji je neko vreme ~inio 70% ukupnog buxeta EU, najvi{e koristi imali su veliki proizvo|a~i nekih osetqivih kultura, kao {to su ìtarice, mleko, {e}er i gove|e meso. Oko 80% podr{ke i{lo je u ruke 20% proizvo|a~a. Najve}u korist imale su poqoprivredno najrazvijenije ~lanice (Francuska, Danska i Irska), koje i danas iz EU buxeta vi{e dobijaju nego {to u wega upla}uju. Takvoj raspodeli protive se naro~ito Velika Britanija, [vedska i Holandija, koje su neto davaoci u EU buxetu. Sve te kritike vodile su do postepenih reformi i promena koje otklawaju negativne efekte na trì{te, a odràvaju distribuciju koristi od CAP-a me|u zemqama. Prvo je proizvodnim kvotama fiksirana proizvodwa mleka, koja je do tada stvarala najve}i buxetski problem. Onda su se po~ele pla}ati povr{ine koje se ne obra|uju (set aside), sa ciqem da se smawi pritisak proizvodwe na trì{te. Druga i zna~ajnija reforma je ona iz 1992, koja je sprovo|ena pod pritiskom Me|unarodnih trgovinskih dogovora (danas STO) i koja je, uz snièwe cena, uvela direktna pla}awa povr{ine po hektaru i grlu stoke i dala poseban zna~aj politici ruralnog razvoja. Pro{irewe EU, novi zahtevi ~lanica STO, pa i definisawe nove uloge poqoprivrede u dru{tvu, uslovili su nove reforme zapo~ete 2003, a zavr{ene 2008. godine. Su{tina tih novih reformi je daqa trì{na deregulacija, uvo|ewe principa da se direktna pla}awa farmerima ne veù za odre|enu proizvodwu i daqe ja~awe politike ruralnog razvoja.
2.2.2. Stubovi CAP

U okviru dva glavna stuba mera sprovodi se CAP prvi stub su direktna pla}awa i trì{ne intervencije, a drugi defini{e politiku ruralnog razvoja. Ostale mere, kao {to su podr{ka op{tim uslugama i servisima za poqoprivredu, administrativno-tehni~kim aktivnostima i sli~no, nisu predmet CAP-a. Wih je, kao i neke mere iz prvog i drugog stuba politike, mogu}e izvoditi u obliku dràvne podr{ke (state aid), {to zna~i da ih u celini finansira zemqa ~lanica, ali je za wih potrebno dobiti dozvolu Evropske komisije koja proverava kompatibilnost sa pravilima konkuretnosti na zajedni~kom trì{tu.
Direktna pla}awa i trì{ne intervencije

Prvi stub sastavqen je od razli~itih mera, koje direktno ili indirektno podràvaju dohodak u poqoprivredi, a imaju mawi ili ve}i uticaj na trì{te i cene. U osnovi se politika deli u dve velike grupe: direktna pla}awa i trì{ne intervencije. Direktna pla}awa ova grupa mera je u fazi promena. Reforma iz 2003. godine dovela je do velikih razlika izme|u zemaqa ~lanica u pogledu na~ina i izbora mera u toj grupi. T renutno je dozvoqeno imati deo pla}awa u obliku jedinstvenih pla}awa za poqoprivredna gazdinstva na osnovu istorijskih prava, a deo je ostatak nekada{wih proizvodno vezanih pla}awa na povr{inu i po grlu. U postupku pregleda CAP-a u 2007. i 2008. godini (sa neobi~nim nazivom health check, {to bi u slobodnom prevodu zna~ilo zdravstveni pregled) proizvodno vezana pla}awa }e se uglavnom ukinuti, osta}e mo`da samo jo{ pla}awa za krave dojiqe i ovce, jer se tom proizvodwom odràvaju brdska i planinska podru~ja, pa bi wihovo ukidawe bilo {tetno za neprivredne ciqeve CAP-a.
10
Jedistvena pla}awa za poqoprivredna gazdinstva (single farm payment) na osnovu istorijskih prava imaju dva osnovna oblika. Prvi je da gazdinstva koja su u nekom referentnom periodu dobijala podr{ku za odre|ene proizvode (npr. mleko, ìtarice), isti iznos sredstava (prera~unat po hektaru poqoprivrednog zemqi{ta) dobijaju i nadaqe, ali mogu proizvoditi i druge kulture (otud i naziv proizvodna nevezanost decoupling). Po sada{wim rezultatima i prognozama takav sistem podr{ke vodi ekstenzivirawu i prestruktuirawu proizvodwe, jer proizvo|a~i nisu vi{e stimulisani za ve}i obim odre|ene proizvodwe. Ostaju i velike razlike u prose~nom iznosu pla}awa povr{ine po hektaru izme|u zemaqa ~lanica (od 100 evra u balti~kim zemqama do 500 evra u Belgiji i Gr~koj), a jo{ vi{e izme|u pojedinih gazdinstava unutar jedne zemqe. Drugi oblik regionalni model, prilago|en je za nove ~lanice EU, one koje su u{le u EU posle reforme iz 2003. godine. Po tom modelu, za koji se upotrebqava naziv SAPS Shema pojednostavqenih pla}awa na povr{inu (Simplified Area Payment Scheme), na poseban na~in defini{e se ukupan iznos za direktna pla}awa, onda se taj iznos deli sa poqoprivrednim povr{inama, za koje se o~ekuje da }e gazdinstva aplicirati za podr{ku. Poqoprivrednici za direktna pla}awa moraju ispuwavati odre|ene uslove koji su vezani za o~uvawe ìvotne sredine, bezbednost hrane i za{titu dobrobiti ìvotiwa. T uslovi nazivaju se unakrsna uskla|enost usloi va (cross compliance) i mawe su zahtevni dok se izvodi sistem SAPS, ali su vaè}i za mere direktnih pla}awa u okviru politike ruralnog razvoja. T rì{ne intervencije su u postupku deregulacije koja se ne}e zavr{iti promenama posle 2013. godine. Sada{wi raspon mera je veoma veliki: od spoqnotrgovinske regulative, interventnog otkupa i drugih oblika povla~ewa proizvoda sa trì{ta, podr{ke potro{wi odre|enih proizvoda, proizvodnih kvota i podr{ke proizvo|a~kim organizacijama (u vo}arstvu i povrtarstvu). Potrebno je naglasiti da u ovoj oblasti, kao i u direktnim pla}awima, zemqa ~lanica ne moè imati svoje mere, nego je politika u celini na nivou EU. U raspravi o CAP u 2007/08. godini donesen je predlog da se u taj blok mera prvog stuba svrsta i podr{ka raznim aktivnostima koje mogu sniziti rizik u poqoprivrednoj proizvodwi. Tu se, pre svega, misli na posledice vremenskih neprilika i epidemija biqnih i sto~nih bolesti. U ve}ini je re~ o kofinansirawu razli~itih oblika osigurawa proizvo|a~a. Do sada je bilo mogu}e te mere sprovoditi u obliku dràvne podr{ke. Rast cena u 2007/08. godine nametnuo je pitawe podr{ke siroma{nijih slojeva stanovni{tva razli~itim oblicima pomo}i u hrani. Mogu}e je da }e mo`da ubudu}e u tom pravcu do}i do novih mera.
Politika ruralnog razvoja

Politika ruralnog razvoja, kao drugi stub CAP-a, koncipirana je tako da zemqe ~lanice re{avaju probleme u ruralnim sredinama po zajedni~kim principima i sa kofinansirawem iz EU fonda za ruralni razvoj. Ta je podr{ka prvenstveno usmerena prema podizawu konkurentnosti proizvodwe hrane i {umarstva, poboq{awe ìvotne sredine i kvaliteta ìvota u ruralnim sredinama i diverzifikaciju ruralne ekonomije. Politika sadrì sve elemente modernih javnih politika. Osnov za izvo|ewe je Strategija i Program ruralnog razvoja za odre|enu regiju. Strategija i program ukqu~uju analizu stawa, koja omogu}uje definisawe problema, ciqeva i prioriteta javnih intervencija. Iz spiska razli~itih mera po grupama (osovinama, osama) regioni ili zemqe biraju mere koje onda defini{u u skladu sa potrebama, mogu}nostima i sa ciqem {to ve}e efikasnosti programa. U programirawu potrebno je po{tovati principe konzistentnosti, konvergentnosti i kompatibilnosti mera, {to zna~i da se mere razli~itih politika ne razdvajaju, da nemaju suprotnih u~inaka i sli~no. Za pojedine mere odre|uje se finansijski okvir, koji se temeqi na razli~itim izvorima finansirawa. U~e{}e sredstava iz EU moè da ide i do 80% od ukupnih javnih sredstava. Ukupni finansijski okvir je odre|en u buxetskim pregovorima unutar EU, a za pretpristupnu podr{ku Evropske komisije. Implementacija mera izvodi se po odre|enim zajedni~kim pravilima koje iziskuju akreditaciju programa i posebnu agenciju za pla}awe kao finansijsku instituciju za sprovo|ewe mera. Finansijski sistem iziskuje razli~ite nivoe kontrole koji omogu}uju korektno tro{ewe javnih sredstava. Za pra}ewe programa odgovorno je posebno upravno telo (Managing Authority), uglavnom dràvna ili regionalna ministarstva za poqoprivredu. Program se prati na osnovu odre|enih indikatora. Implementacija odabranih mera treba da promeni stawe u pozitivnom smeru. Te promene i kvalitet rezultata programa ocewuju se posebnim sistemom u razli~itim fazama pripreme i sprovo|ewa programa.
11
U sadràjnom smislu politika ruralnog razvoja deli se na ~etiri osovine: 1. osovina sadrì mere za ja~awe konkurentnosti; podràvaju se razli~ite kapitalne investicije u proizvodwi i preradi poqoprivrednih proizvoda, kao i {umarstvu; zemqi{ne operacije, investicije u qudske resurse, unapre|ivawe kvaliteta i bezbednosti hrane, 2. osovina ukqu~uje mere za odrìvo gazdovawe resursima. To su razli~ita direktna pla}awa za pokrivawe dodatnih tro{kova ili izgubqenog prihoda za proizvodwu, koja omogu}uje boqe odràvawe prirodnih resursa, ìvotne sredine i vi{i nivo dobrobiti ìvotiwa (agroekolo{ke mere) ili za proizvodwu na podru~jima sa mawe povoqnim uslovima za poqoprivredu, kao i za odrìve sisteme {umarstva i drugo, 3. osovina ukqu~uje mere za poboq{awe kvaliteta ìvota i {irewe ekonomskih aktivnosti na selu. To su mere koje prevazilaze okvire poqoprivrede i {umarstva; mogu}e je podràvati razli~ite projekte u gradwu ruralne infrastrukture, u osnivawe mikropreduze}a, odràvawe kulturne i prirodne ba{tine i drugo. 4. osovina Lider pristup, kao 4. osovina, nije skup mera, nego na~in kako da se do|e do specifi~nih programa. Podràva se organizovawe lokalnih akcionih grupa, recimo lokalnih zajednica, koje se udruè za sprovo|ewe specifi~nih projekata iz grupa mera prve tri osovine. U principu, sve mawe zemqe, recimo Slovenija, Austrija i Bugarska, imaju jedan program ruralnog razvoja, dok se u ve}im zemqama program radi po pojedinim regijama. Odabir i finansijski okvir pojedinih mera je stvar odluke same zemqe. Po uredbi o ruralnom razvoju (Uredba EC, 1698/2005) definisano je da se od ukupnog iznosa za ruralni razvoj mora izdvojiti za prvu i za tre}u osovinu minimalno po 10%, za drugu najmawe 25% i za Lider 5%. Jedine obavezne mere su agroekolo{ke iz 2. osovine. Po zemqama je distribucija sredstava veoma razli~ita. Generalno se najmawe daje za 3. osovinu i za Lider pristup, {to zna~i, da u programima prevla|uje poqoprivreda i wen zna~aj. U zemqama sa niìm bruto doma}im proizvodom i lo{ijom strukturom poqoprivrede (ve}ina novih ~lanica EU), daje se mnogo vi{e za mere kojima se poboq{ava konkurentnost proizvodwe hrane. Zemqe sa razvijenom poqoprivredom (Holandija, Danska, Irska) ili zemqe sa prete`no brdskom poqoprivredom daju vi{e od 50% ukupnih sredstava za 2. osovinu, pogotovo za agroekolo{ke mere i mere za poqoprivredu u podru~jima sa ograni~enim mogu}nostima.
2.2.3. Zahtevi procesa integracije u CAP

Proces integracije u CAP-u sastoji se od harmonizacije zakonodavstva, izgradwe i ja~awa institucija i reforme politike. a) Harmonizacija zakonodavstva. Zemqa kandidat mora biti spremna da po pristupu sprovodi celokupnu pravnu regulativu u odre|enom podru~ju. Zajedni~ka agrarna politika (CAP) je utemeqena na uredbama (regulativama), koje nije potrebno direktno ugra|ivati u pravni poredak zemqe kandidata, ali se one moraju potpuno sprovoditi. Mere CAP-a veoma su zahtevne u pogledu institucionalne izgradwe i implementacije (finansijski postupci, informatika, kontrola, monitoring), pa i u pogledu razumevawa i programirawa mera, ~ak i za administraciju, a pogotovo za same korisnike. Zbog toga je preporu~qivo da se i pre pristupa pravni sistem prilagodi primeni mera, {to zahteva i ozbiqne reforme i su{tinska prilago|avawa. b) Institucionalna izgradwa. Visoki standardi modernih javnih politika ugra|eni su u sistem implementacije CAP-a. Agencije za pla}awe, sistem informativno-administrativne kontrole i druge institucije i aktivnosti moraju biti potpuno izgra|ene, {to zahteva i zna~ajne administrativne, finansijske i kadrovske promene. c) Reforma politike i podr{ka prestrukturirawu. Uspe{no prilago|avawe podrazumeva da se smawe negativni, a poja~aju pozitivni efekti EU integracija. Po pravilu, u svakoj zemqi znatan deo mera nije kompatibilan sa CAP-om, pa bi wihovo zadràvawe do samog pristupa davalo pogre{ne signale korisnicima. Potrebno je naglasiti da preuzimawe EU mera moè podràvati prestrukturirawe sektora i wegovo prilago|avawe, zato je racionalno i korisno da se politika postepeno prilago|ava principima i zahtevima CAP-a. To nije mogu}e bez reforme politike i buxetskog ja~awa podr{ke poqoprivredi. Ukqu~ivawe u CAP je posebna tema i jedno od najteìh pitawa u pregovorima za pristup EU, jer je potrebno ispuniti visoke pravne i institucionalne uslove. Zbog stalnih promena, CAP je za sve zemqe kandidate pokretna meta. To pogotovo vaì za budu}a pro{irewa iako su dosada{we reforme pokazivale odre|enu stabilnost u promenama. Glavni koncept politike ostaje, pogotovo sistem implementacije mera, a promene koje se de{avaju uvek nose elemente prethodne politike. T se glavni obrisi budu}ih mera mogu u odre|enoj meri predvideti. ako
12
Postoje}i model CAP-a ima pravnu i buxetsku osnovu do 2013. godine. Novi predlog }e biti definisan izme|u 2009. i 2012. godine i moè doneti zna~ajne promene. Osnovna dilema sa kojom se susre}e EU je argumentacija i vizija agrarne politike, izbor mera, odnos izme|u zajedni~kog i nacionalnog finansirawa, a pogotovo obim ukupnih sredstava za poqoprivredu. Politika direktnih pla}awa posle 2013. godine nije jo{ odre|ena. Predlozi idu od ukidawa, preko uvo|ewa jednostavnog pla}awa povr{ine po hektaru jednakog za sve ~lanice EU, do udruìvawa u sistem pla}awa politike ruralnog razvoja (direktna pla}awa kombinovana sa agroekolo{kim pla}awima i pla}awima za podru~ja sa ograni~enim mogu}nostima za poqoprivredu). U nekom obliku sistem direktnih pla}awa }e sigurno ostati, ali }e se poo{triti uslovi za dobijawe tih sredstava, a verovatno }e te mere biti kofinansirane iz EU i nacionalnog buxeta ~lanica. Primena direktnih pla}awa je veoma kompleksan sistem za koji je potrebno obezbediti veoma sloènu kontrolu povr{ina, stoke, aplikacija i finansijskih tokova. To je jedan od teìh institucionalnih zahteva za uspe{nu integraciju. Prilago|avawe je zahtevno i na podru~ju regulativa spoqne trgovine. Izvozne subvencije u EU }e se verovatno ukinuti, ali }e ostati sloèn sistem spoqnotrgovinske za{tite. Usagla{avawe sa pravilima i standardima STO je prvi uslov, uz dodatno uskla|ivawe sa specifi~nostima EU. Preuzimawe CAP-a zahteva wegovo detaqno poznavawe u smislu koncepcije, pravnog poretka i institucionalne podr{ke. Sva tri elementa mogu}e je ja~ati i sa dobro pripremqenom i izvedenom pretpristopnom podr{kom. Zemqe kandidati za pristup u EU imaju mogu}nost da koriste posebnu pretpristupno podr{ku IPARD. Taj sistem predstavqa politiku ruralnog razvoja u malom. Sa sredstvima EU podràvaju se mere pripreme i implementacije politike ruralnog razvoja, kao i pomo} poqoprivredi i ruralnim sredinama za odrìvo prilago|avawe uslovima ~lanstva u EU. Sistem politike je prakti~no identi~an osnovama politike ruralnog razvoja EU. Glavna razlika je u uèm izboru potencijalnih mera.
13
3 STRATE[KI I INSTITUCIONALNI OKVIR AGRARNE POLITIKE SRBIJE

3.1 Strate{ki okvir
Sistemsko i strukturno reformisawe agrarnog sektora Srbije po~elo je nakon politi~kih promena 2000. godine. Pravci reformisawa, dinamika i ukupni efekti do danas, pokazuju visoku kompatibilnost sa drugim evropskim zemqama koje su u ove procese stupile deceniju ranije. Sa druge strane, bogati resursi (i iz toga proizi{la visoka relevantnost sektora za nacionalnu ekonomiju), posedovna struktura i postojawe trì{nih uslova privre|ivawa i u doreformskom periodu, uslovili su izvesne razlike u odnosu na iskustva zemaqa u okruèwu. Reprivatizacija/restitucija zemqi{ta, suprotno drugim tranzicionim zemaqama, u Srbiji nije imala zna~ajnije posledice na agrarnu strukturu s obzirom na visoku zastupqenost privatnog sektora u ukupnim poqoprivrednim resursima i pre po~etka tranzicije. Generalno, najzna~ajniji elementi reformskih procesa u agrarnom sektoru Srbije od 2000. godine do danas su svakako bili: liberalizacija trì{ta, privatizacija prera|iva~ke industrije, aktivirawe agrarnog finansijskog trì{ta, kao i zapo~iwawe formirawa novih institucionalnih formi na svim nivoima. U pogledu promena u insitucionalnom ure|ewu sektora u periodu 20002007. godine, moè se re}i da su se one odvijale sporo, bez kontinuiteta u zapo~etim procesima, i da nisu bile pra}ene dovoqnim naporima na podizawu qudskog potencijala koji bi trebalo da iznese sloène reformske zahteve. Pored toga, vi{egodi{we me{awe nadle`nosti republi~kih i saveznih institucija je umnogome usporavalo institucionalne promene u sektoru. Naime, proces preno{ewa nadle`nosti u oblasti poqoprivrede sa saveznog na republi~ki nivo potpuno je okon~an tek 2004. godine. Do formirawa dràvne zajednice SCG (2003. godine) paralelno su funkcionisala Ministarstva poqoprivrede SRJ i RS. Uspostavqawem dràvne zajednice SCG, Ministarstvo poqoprivrede na saveznom nivou je uga{eno, a deo nadle`nosti koje je ono imalo (sanitarna kontrola, izvozni podsticaji i dr.) preraspodeqen je izme|u Saveznog Ministarstva privrede i unutra{we trgovine (koje je nastavilo da funkcioni{e) i Ministarstva poqoprivrede RS. Razdvajawem Srbije i Crne Gore, sve ingerencije u sektoru preuzelo je Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede (MP[V). Drugi razlog sporoj institucionalnoj transformaciji moè se traìti u ~estim promenama vladaju}ih struktura u MP[V. Strate{ka i programska opredeqewa reformskih vlada (u periodu 20002008. godine Srbija je promenila 6 ministara poqoprivrede) samo delimi~no su se mewala usled objektivnih promena makroekonomskog ambijenta. Nepostojawe kontinuirane i konzistentne politike jasno definisanog razvojnog opredeqewa i mehanizama za wegovo ostvarivawe, uslovilo je da efikasnost i ukupni rezultati sektora budu ispod o~ekivanog i objektivno mogu}eg nivoa. Pored toga, neizvesnost u pogledu pristupawa EU i STO, nepovoqno je uticala na dinamiku prilago|avawa zahtevanim standardima i procedurama. Agrarna politika Srbije je po~etkom 2000. godine bila usmerena na re{avawe urgentnih problema agrara i sanirawe stawa zate~enog u sektoru nakon kriznih devedesetih godina. Osnovni pravac wenog delovawa bila je podr{ka zemqoradni~kim gazdinstvima podsticajima za izmenu proizvodne strukture. Otvarawe spoqnog trì{ta i autonomni trgovinski preferencijali EU (sadràni u Rezoluciji 2007/2000 EC i dopuweni regulativom 2563/2000 EC), zajedno sa privatizacijom industrijskih preduze}a (pre svega {e}erana i uqara) povoqno su uticali na rast mogu}nosti izvoza. Podsticajima koje je MP[V davalo za proizvodwu industrijskog biqa uticalo se na izmenu proizvodne strukture i obezbe|ewe sirovina za prehrambene proizvode. U ovom periodu (20002003. godine) mewana su i sistemska re{ewa vezana za nadle`nost institucija i poja~an sistem kontrole u oblastima u kojima je siva ekonomija tokom devedesetih bila najizraènija. Relativno skromna buxetska izdvajawa za poqoprivredu nisu ostavila prostora za radikalnije promene u mehanizmima podr{ke. Od 2004. godine u agrarnoj politici Srbije na~iwen je snaàn zaokret u strate{kim opredeqewima i implementacionim mehanizmima u odnosu na prethodni period. Reformisana agrarna politika trebalo je da doprinese rastu konkuretnosti porodi~nih komercijalnih gazdinstava, uz zaokret implementacionih mehanizama od politike podsticaja dohotku na podsticawe investicija. Strategiju razvoja poqoprivrede je 2005. godine usvojila Vlada Republike Srbije (Slu`beni glasnik RS, broj 78/2005). U Strategiji su definisani op{ti strate{ki ciqevi:
14
izgraditi odrìv i efikasan poqoprivredni sektor koji moè da se takmi~i na svetskom trì{tu, doprinose}i porastu nacionalnog dohotka, obezbediti hranu koja zadovoqava potrebe potro{a~a u pogledu kvaliteta i bezbednosti, odràti podr{ku ìvotnom standardu za qude koji zavise od poqoprivrede, a nisu u stawu da svojim razvojem prate ekonomske reforme, osigurati podr{ku odrìvom razvoju sela, sa~uvati ìvotnu sredinu od uticaja efekata poqoprivredne proizvodwe, pripremiti poqoprivredu Srbije za integracije u EU, pripremiti politiku doma}e podr{ke i trgovine u poqoprivredi za pravila STO. Pored Strategije razvoja poqoprivrede, brojna druga strate{ka dokumenta usvojena u periodu 20012007. godine doti~u (direktno ili indirektno) pojedine aspekte poqoprivrede i ruralnog razvoja. Strategije usvojene po~etkom tranzicionog perioda ne pomiwu eksplicitno ruralna podru~ja, wihove potencijale i ograni~ewa, ili strukturne probleme, ali ih elaboriraju u okviru nekoliko karakteristi~nih pojmova: poqoprivreda; nerazvijeni regioni/podru~ja/oblasti; starewe i migracije stanovni{tva; za{tita ìvotne sredine; razvoj malih i sredwih preduze}a; seoski/ruralni turizam i sl. I pored toga da se u strate{kim dokumentima i operativnim planovima drugih ministarstava posledwih godina predvi|aju aktivnosti i mere vezane za ruralna podru~ja i wihova specifi~na razvojna ograni~ewa, interministarska saradwa u oblasti ruralnog razvoja nije ozvani~ena i ne postoji oficijalno telo koje bi na najvi{em nivou koordiniralo i pratilo aktivnosti Vlade. Nepostojawe ovog tela oteàva horizontalnu komunikaciju i koordinaciju, i izvesno smawuje efikasnost dràvne politike.
Kreditirawe poqoprivrede
Posle vi{e od decenije pauze, u Srbiji je 2004. godine obnovqeno kreditirawe poqoprivrednih gazdinstava po subvencionisanim uslovima. U prvoj godini primene ovog modela finansirawa, kreditirawe se vr{ilo po Uredbi o utvr|ivawu Programa mera za podsticawe razvoja poqoprivredne proizvodwe za 2004. godinu (Slu`beni glasnik RS br. 45/04, 70/04 i 83/04), a sredstva distribuirala (prema istoj Uredbi) delom preko Fonda za razvoj Republike Srbije, a delom preko poslovnih banaka. Pravo na kori{}ewe beneficiranih kredita imala su registrovana poqoprivredna gazdinstva (prema Uredbi o registru poqoprivrednih gazdinstva Slu`beni glasnik RS br. 45/2004). Decembra 2005. godine objavqena je Odluka o obrazovawu Fonda za podsticawe razvoja poqoprivredne proizvodwe u Republici Srbiji (Slu`benom glasniku RS br. 115/2005). Fakti~ki, ovaj Fond je podra~un MP[V iz kojeg }e se u toj godini i narednim godinama finasirati: kratkoro~ni krediti fizi~kih lica, preko poslovnih banaka; dugoro~ni krediti pravnih i fizi~kih lica, preko poslovnih banaka. Predvi|eno je da izvori finansirawa ovog Fonda budu: sredstva obezbe|ena u buxetu Republike Srbije za teku}u godinu; sredstva prikupqena od povra}aja kredita i druga sredstva ostvarena u skladu sa zakonom. Uredbom o utvr|ivawu Programa mera za podsticawe razvoja poqoprivredne proizvodwe za 2005, 2006. i 2007. godinu, kreditirawe je usmereno preko poslovnih banaka u saradwi sa Garancijskim fondom. Povra}aj sredstava kratkoro~nih i dugoro~nih kredita banke su upla}ivale na podra~un Fonda za podsticawe razvoja poqoprivredne proizvodwe u Republici koji su kontrolisali i administrirali Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede i Ministarstvo finansija Uprava za trezor. Kratkoro~ni krediti su odobravani na osnovu prijavqenog zemqi{ta u Registru poqoprivrednih gazdinstava fizi~kim licima sa rokom otplate do 12 meseci i bez valutne klauzule. Dugoro~ni krediti su odobravani na 5 godina sa grejs-periodom 13 godine. Pored poqoprivrednih kredita, ~ije su kamatne stope beneficirane sredstvima Agrarnog buxeta, od 2006. godine pojedine poslovne banke po~ele su sa uvo|ewem specijalizovanih kreditnih linija namewenih poqoprivredi. Osim toga, programi razvojnih fondova dizajnirani su u pravcu podsticawa ulagawa u nerazvijena podru~ja, MSP, agroindustriju i sli~ne namene, ~ime je u~iwen zna~ajan pomak u razvoju ruralnog finansijskog trì{ta u Srbiji i pove}ane mogu}nosti aktivirawa poqoprivrednih i ruralnih potencijala.
15
3.2 Institucionalni okvir

Politika razvoja poqoprivrede i ruralnih sredina u nadle`nosti su Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede. Delokrug rada Ministarstva pokriva sva podru~ja agrarne politike od strategije razvoja do implementacije mera podsticajne politike.
Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede

Delokrug rada Ministarstva utvr|en je u ~lanu 9. Zakona o ministarstvima (Slu`beni glasnik RS, broj 43/2007) i obuhvata poslove dràvne uprave koji se odnose na: - strategiju i politiku razvoja poqoprivrede i prehrambene industrije, - analizu proizvodwe i trì{ta poqoprivrednih proizvoda; bilanse poqoprivredno-prehrambenih proizvoda i sistem robnih rezervi osnovnih poqoprivredno-prehrambenih proizvoda, - mere trì{no-cenovne politike, strukturne politike i zemqi{ne politike u poqoprivredi, - mere podsticaja za unapre|ewe poqoprivredne proizvodwe, - predlagawe sistemskih re{ewa i mera za{tite pri uvozu poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda, - za{titu i kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta, - proizvodwu agrarnih inputa za poqoprivrednu i prehrambenu industriju, proizvodwu i promet alkoholnih i bezalkoholnih pi}a, etanola, duvana i proizvoda od duvana i prehrambenih proizvoda, - kontrolu kvaliteta poqoprivrednih proizvoda i prehrambenih proizvoda, vina, alkoholnih i bezalkoholnih pi}a, vo}nih sokova, koncentrisanih vo}nih sokova, vo}nih nektara, vo}nih sokova u prahu, mineralnih voda, etanola, duvana i proizvoda od duvana u unutra{wem i spoqnom prometu, - ruralni razvoj, - stru~ne poqoprivredne slu`be, - sistem trì{nih informacija u poqoprivredi, - proizvodwu, sertifikaciju i kontrolu kvaliteta i prometa semena i sadnog materijala, - priznavawe i za{titu sorti biqa i rasa doma}ih ìvotiwa, - utvr|ivawe ispuwenosti uslova, procenu rizika i sprovo|ewe mera kontrole vezanih za biolo{ku sigurnost kod ograni~ene upotrebe, uvo|ewa u proizvodwu, stavqawe u promet i uvoz geneti~ki modifikovanih organizama, - o~uvawe i odrìvo kori{}ewe biqnih i ìvotiwskih geneti~kih resursa za hranu i poqoprivredu, kao i druge poslove odre|ene zakonom. Organizaciona struktura MP[V obuhvata pet sektora: - Sektor za analitiku i agrarnu politiku, - Sektor za razvoj sela i poqoprivrede, - Sektor za agrarnu operativu, - Sektor za inspekcijski nadzor, - Sektor za pravne i op{te poslove. Sektori obuhvataju dvadeset odeqewa (ne ra~unaju}i Kabinet ministra) i ~etiri organa uprave: Upravu za za{titu biqa, Republi~ku direkcija za vode, Upravu za {ume i Upravu za veterinu. Odre|eni poslovi iz delokruga sektora, Uprave za veterinu, Uprave za za{titu biqa, Republi~ke direkcije za vode i Uprave za {ume obavqaju se izvan sedi{ta Ministarstva. U Ministarstvu kao posebna unutra{wa jedinica postoji Kabinet ministra, a uè unutra{we jedinice izvan sastava pojedinih sektora su: Grupa za internu kontrolu i nadzor; Projektni centar i Odeqewe za informacione tehnologije. Organizaciona struktura Ministarstva poqoprivrede mewala se posledwih godina, ali je i pored unapre|ewa i kadrovskog osnaìvawa, i daqe evidentno nedovoqno razgrani~avawe nadle`nosti i uspostavqawe efikasnijih horizontalnih i vertikalnih veza u sistemu, npr. ostaje nejasno za{to je i nakon najnovije unutra{we reorganizacije agrarna politika ostala u sklopu Sektora za agrarnu operativu, zajedno sa inspekcijama za kontrolu kvaliteta poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda, alkohola, alkoholnih i bezalkoholna pi}a, ako ve} postoji Sektor za analitiku i agrarnu politiku. Mere podsticajne politike sprovode se u okviru Agrarnog buxeta koji je deo ukupnog buxeta Republike Srbije. Raspored i kori{}ewe sredstava buxeta za potrebe poqoprivrede i ruralnog razvoja izvodi se na osnovu
16
posebnog akta koji donosi Vlada, na predlog MP[V, u skladu sa Zakonom o buxetu Republike Srbije. Obim potrebnih podsticajnih sredstava u oblasti poqoprivrede od 2006. godine projektuje se na bazi potreba za implementacijom zacrtanih ciqeva iz Strategije razvoja poqoprivrede Srbije. Na osnovu odobrenih sredstava, Ministarstvo donosi Program raspodele i kori{}ewa sredstava subvencija u oblasti poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede za teku}u godinu. Prema Zakonu o buxetskom sistemu ovaj Program je deo glavnog programa i u nadle`nosti je samo MP[V? program treba da ima jasno odre|ene specifi~ne ciqeve i pokazateqe uspe{nosti i delotvornosti, koji doprinose ostvarewu op{tih ciqeva glavnog programa Vlade. Sredstva i aktivnosti predvi|ene Programom operacionalizuju se: uredbama koje usvaja Vlada Republike Srbije na predlog MP[V, konkursima javnim pozivima zainteresovanim institucijama, proizvo|a~ima, udruèwima gra|ana, zemqoradni~kim zadrugama, lokalnoj samoupravi i dr. Konkursima se realizuju one aktivnosti Programa za koje se predvi|a sufinansirawe korisnika sredstava, programima kojima se finansiraju po pravilu vi{egodi{we akcije od op{teg interesa, za koje MP[V predvi|a obim i program aktivnosti u teku}oj godini (savetodavne slu`be, selekcija i sl.), direktnim finansirawem, na osnovu zahteva korisnika. Na ovaj na~in finansira se {irok spektar inicijativa vezanih sa jedne strane za unapre|ewe ukupnih potencijala ministarstva i drugih institucija (publikacije, promotivni materijal, konferencije, skupovi, komisije i sl.), dok sa druge strane ova sredstva sluè za pokri}e izdataka koji nisu predvi|eni drugim merama.
Pokrajinski fond za razvoj poqoprivrede

Od Pokrajinskog sekretarijata za razvoj poqoprivrede dobijeni su podaci o utro{enim buxetskim sredstvima za poqoprivredu i ruralni razvoj u 2006. i 2007. godini. Za prethodne godine podaci ne postoje. Predvi|ena sredstva u 2006. godini iznosila su hiqadu trideset sedam milijardi dinara, a u 2007. godini hiqadu dve stotine osamdeset ~etiri milijarde dinara. Ovim sredstvima finansirani su, pored administrativnih tro{kova, i vi{egodi{wi pogrami: * Program mera za unapre|ewe poqoprivrede preko savetodavnog rada poqoprivrednih stru~nih slu`bi, * Program selekcijskih mera za unapre|ewe sto~arstva u AP Vojvodini, * Program rasporeda i kori{}ewa sredstava iz buxeta APV za 2006. godinu za {umarstvo i lov, * Program za{tite, kori{}ewa i ure|ewa poqoprivrednog zemqi{ta, * Program rasporeda i kori{}ewa sredstava iz buxeta APV za 2006. godinu za vi{enamensko kori{}ewe i za{titu voda, * Program rasporeda i kori{}ewa sredstava iz buxeta AP Vojvodine za 2006. godinu za mere i akcije u poqoprivredi, * Program rasporeda i kori{}ewa sredstava za 2006. godinu za ribarstvo, * Program rasporeda i kori{}ewa sredstava iz buxeta APV za 2006. godinu za JVP Vode Vojvodine, * Program ruralnog razvoja AP Vojvodine, * Program rasporeda i kori{}ewa sredstava iz buxeta AP Vojvodine za 2006. godinu za geoinformacioni sistem, * Nabavka raketa za odbranu od grada, * Dotacije nevladinim organizacijama. Programi se operacionalizuju javnim konkursima. Procenat iskori{}enih sredstava u odnosu na planirana je u 2006. godini bio visok. U 2007. godini teku}e subvencije za poqoprivredu nisu realizovane u planiranom, odnosno ugovorenom iznosu zbog neodobravawa sredstava u iznosu od otprilike 20%.
Od 2006. godine Ministarstvo poqoprivrede sprovodi i mere u okviru Nacionalnog investicionog plana (NIP). Prema Zakonu o buxetskom sistemu, Nacionalni investicioni plan je program Vlade kojim se sredstva ostvarena u postupku privatizacije, iz kredita me|unarodnih finansijskih institucija i drugih izvora utvr|enih zakonom, raspore|uju za investicije koje podsti~u zapo{qavawe, modernizaciju infrastrukture, dodatno ubrzawe privrednog razvoja, ravnomerniji regionalni razvoj i doprinose poboq{awu standarda stanovni{tva i za druge namene utvr|ene tim planom. Prioriteti NIP-a defini{u se odlukom Vlade. Mere koje se odnose na ruralni razvoj realizuju se preko MP[V u okviru odvojenog programa.
17
Finansirawe poqoprivrede i ruralnog razvoja sredstvima op{tinskih buxeta

U vezi sa merama agrarne politike na nivou op{tine istraìva~ki tim je dobio na uvid podatke o utro{enim buxetskim sredstvima od 29 op{tina Srbije za 2004, 54 op{tina za 2005, 60 op{tina za 2006. i 64. op{tine za 2007. godinu. Ostale op{tine nisu se odazvale zahtevu MP[V da dostave svoje podatke. Uvidom u raspoloìve podatke moè se zakqu~iti: - visina buxetskih podsticaja raste i pove}ava se broj op{tina koje imaju specifi~ne buxetske linije za poqoprivredu i/ili ruralni razvoj, - sredstva utro{ena za ove namene ne korespondiraju uvek ili u dovoqnoj meri sa strate{kim opredeqewima navedenim u op{tinskim strategijama. Razlog se moè traìti u relatvno skromnim buxetskim sredstvima za ove namene, nedovoqnom poznavawu buxetskog planirawa i nepouzdanoj evidenciji, - struktura dobijenih izve{taja je vrlo razli~itog nivoa detaqnosti, {to ukazuje na nepostojawe standardne forme za pra}ewe ovih tro{kova i svakako nedovoqno poznavawe sistematizacije mera podr{ke. U proseku je samo oko 15% op{tina dostavilo podatke po merama. Naj~e{}e podsticane aktivnosti su lokalne manifestacije, sufinansirawe u~e{}a na sajmovima, promocije lokalnih proizvoda i vrednosti, turisti~kih potencijala i sl. Pored toga, ve}ina op{tina koja ima poqoprivredni buxet izdvaja sredstva i za ve{ta~ko osemewavawe, za{titu biqa, prognoznu slu`bu i sl., a neke op{tine sufinansiraju i poqoprivredne kredite.
Donacije
Me|unarodna pomo} Srbiji u oblasti poqoprivrede intenzivirana je od 2001. godine i uglavnom se ogledala u vidu pruàwa tehni~ke pomo}i (oprema, laboratorije, vozila, kompjuteri i sl.) i treninga i obuke zaposlenih (najvi{e u pripremi za usvajawe EU procedura i pravila). Projekti pokrivaju kqu~ne elemente poqoprivrede, shodno usvojenoj Strategiji razvoja poqoprivrede RS i Nacionalnoj strategiji za pristupawe Srbije EU. Naàlost, odrìvost wihovih rezultata i zapo~etih aktivnosti i nakon zavr{etka ovih projekata nije uvek garantovana. Iako se u izve{tajima MP[V kao razlog naj~e{}e navodi nedostatak buxetskih sredstava, pre bi se reklo da ne postoji dovoqno interesovawe korisnika da se ove aktivnosti nastave. Procedura programirawa pomo}i je relativno udaqena od MP[V, a sam proces programirawa nije jo{ dovoqno zaìveo u politi~koj praksi srpske Vlade. Uloga ministarstva u dono{ewu odluka o prioritetima, po oceni zaposlenih, relativno je niska. Implementacione jedinice projekata su naj~e{}e bile u sastavu MP[V. Implementacija nekih projekata je otpo~ela kasnije od predvi|enog termina (od strane donatora), tako da nastaju problemi prioriteta projekta u odnosu na druge projekate, kao i u odnosu na situaciju i okolnosti na trì{tu ili sektoru, u politi~kom, ekonomskom i socijalnom okruèwu. Operativni timovi, koji implementiraju projektne aktivnosti, naj~e{}e obavqaju i administrativne poslove, {to umawuje efikasnost rada i svrsishodnost uloènih sredstava. Ovakve administartivne prepreke se naj~e{}e navode i kao uzrok ka{wewa u realizaciji projektnih aktivnosti. Osnovni problem u realizaciji projekta je odusustvo delegiranih lica, odgovornih za realizaciju projekta iz nadle`nih organizacionih jedinica ministarstva. Iz buxeta Vlade sredstva su usmerena uglavnom ka nacionalnim prioritetima razvoja, koji nisu predvi|eni u prioritetima EU, kao i u slu~aju kofinansirawa. Ministarstvo u~estvuje u odabiru projekta, pripremi i upravqa stru~nim delom projekta preko koordinatora projekta (zaposlenog u Ministarstvu) i menaxera projekta prema ugovoru potpisanim sa donatorom. ^lanovi Upravnog odbora projekta su predstavnici najzna~ajnijih interesnih grupa. Kao usko grlo, identifikovana je donatorska pomo} na projektima koji se implementiraju na lokalnom nivou. T amo je potrebno uspostaviti boqu koordinaciju i saradwu sa lokalnom samoupravom i lokalnim interesnim grupama koje sprovode odre|ene projekte, a da ministarstvo nije upoznato sa wima kako bi se izbegla bespotrebna preklapawa projekata, ali i dobile informacije o uspe{nosti i korisnosti pojedinih projekata. Izve{taji o realizaciji donatorske pomo}i dobijeni od MP[V su vrlo {turi i u pojedinim delovima kontroverzni, tako da se o uspe{nosti i problemima ne moè jasno suditi.
18
Pored Ministarstva poqoprivrede i drugih struktura na dràvnom nivou podr{ka poqoprivredi i ruralnom razvoju obezbe|uje se i na regionalnom i lokalnom nivou. U korpusu institucija regionalnog zna~aja posebno se svojom organizacionom strukturom, nadle`nostima i fondovima kojima raspolaù, izdvajaju vojvo|anske institucije. Sekretarijat za poqoprivredu Autonomne Pokrajine Vojvodine zna~ajan je partner Vlade i donosilac odluka politike koju Pokrajina implementira kroz specifi~no dizajnirane mere finansirane iz sopstvenih fondova. Razvoj poqoprivrede i ruralnih sredina podràn je i sredstvima op{tinskih buxeta.
4 ANALIZA BUXETSKE PODR[KE POQOPRIVREDI I RURALNIM PODRU^JIMA SRBIJE

4.1 Programi mera podr{ke u oblasti poqoprivrede i ruralnog razvoja
Inventar mera agrarne politike odnosi se na mere koje su se sprovodile u okviru MP[V. Izra|ena je na osnovu godi{wih Programa raspodele i kori{}ewa sredstava subvencija u oblasti poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede (Program MP[V) i obuhvata period 20042008. godine. Programi sadrè osnovne informacije o merama koje }e se primewivati u teku}oj godini i o planiranim sredstvima za wihovu realizaciju. Opisi mera u programima nisu uvek dovoqno detaqni i jasni da bi se samo na osnovu wih mogao ta~no odrediti wihov sadràj, pa su zbog toga bile pregledane i uredbe za operacionalizaciju pojedinih mera tamo gde one postoje. Pregled Programa MP[V po godinama i merama sa pripadaju}im uredbama i kqu~nim informacijama o wihovom sadràju nalazi se u Aneksu (Prilozi 14). Pored toga, izvr{en je pregled Nacionalnog investicionog plana (NIP) u delu koji se odnosi na MP[V i koji se po~eo sprovoditi 2006. godine. Ciq pregleda programa agrarne politike jeste stvoriti sliku o karakteristikama planirawa u pogledu sistemati~nosti, transparentnosti i konzistentnosti mera. Ve} grubi pregled ukazuje da Programi MP[V nisu ra|eni po nekom standardnom sistemu koji bi javnosti i korisnicima omogu}io relativno jednostavan uvid u politiku i pra}ewe wenih promena od godine do godine. To zna~i da nema jedinstvenog sistema grupisawa mera u potprograme i da se potprogrami i grupe mewaju. Najdetaqnije je razra|en Program za 2004. godinu, dok se u narednim godinama mere udruùju u sve ve}e grupe. U Programu za 2008. godinu sve mere (osim kreditirawa u poqoprivredi) nalaze se unutar grupe Subvencije javnim nefinansijskim organizacijama (Tabela 1). U programskom smislu problemati~no je i udruìvawe neizmirenih obaveza u samostalnu grupu umesto da se to uzme u obzir direktno kod mera na koje se te obaveze odnose. Pored toga, iste mere su u pojedinim godinama svrstane u razli~ite potprograme, odnosno grupe. T se na priako mer Registar poqoprivrednih gazdinstava u Programu za 2004. godinu pojavquje kao samostalna grupa unutar Teku}ih i razvojnih podsticaja, u 2005. godini svrstan je u grupu Mere za unapre|ewe sela, u 2006. godini u grupu Mere i akcije u poqoprivredi, u 2007. godini u grupu Subvencije za unapre|ewe poqoprivrede, a u 2008. godini to je samostalna mera unutar grupe Subvencije javnim nefinansijskim preduze}ima i organizacijama. Jedna od karakteristika svih Programa MP[V je da su nazivi potprograma, odnosno grupa mera, po pravilu vrlo op{ti i tako ne daju ni osnovnu informaciju o vrsti podr{ke. To u mnogim slu~ajevima vaì i za nazive pojedinih mera. Problem nejasnih naziva pojedinih mera nije specifi~an samo za Srbiju, ali je izraèniji nego u drugim zemqama. Direktno pore|ewe Programa po godinama oteàvaju i razli~iti nazivi mera u pojedinim godinama iako se one po svom sadràju nisu bitno mewale. Tako se na primer, podr{ka uvo|ewu i sertifikaciji razli~itih sistema bezbednosti hrane (EUROGAP, HACCP, ISO...) u svakom Programu skriva pod ne{to druga~ijim nazivom (2004. godine: Mere za poboq{awe kontrole kvaliteta; 2005. godine: Mere za poboq{awe izvoza, kontrole kvaliteta i marketinga; 2006. godine: Pod{ka za uvo|ewe i sertifikaciju sistema bezbednosti hrane; 2007. godine: Podr{ka za uvo|ewe i sertifikaciju sistema bezbednosti i kvaliteta hrane; 2008. godine: Podr{ka za uvo|ewe i sertifikaciju sistema bezbednosti i kvaliteta hrane i dobre poqoprivredne prakse).
19
Sa druge strane, postoje i primeri kada je naziv u Programu ostao isti i pored toga {to su se neki bitni sadràji mere promenili. To na primer vaì za meru Subvencije za industrijsko biqe, koja se sa istim nazivom nalazi u Programu za 2005. i 2006. godinu, pri ~emu u 2005. godini obuhvata suncokret, soju, uqanu tikvu i duvan i ima oblik premije po kilogramu isporu~enih koli~ina, a u 2006. godini obuhvata uqanu repicu, uqanu tikvu, duvan i hmeq i ima oblik pla}awa po hektaru.
T abela 1: Osnovne grupe mera u Programima za period 20042008. godine

2004. godina Neizmirene obaveze Teku}i i razvojni podsticaji: Subvencije za mleko i industrijsko biqe Mere unapre|ewa produktivnosti gazdinstava Mere ure|ewa poqoprivrednog zemqita Mere podsticawa izvoza Kupovina penice za strateke rezerve Regresirawe |ubriva i goriva Stru~ne poqoprivredne slu`be Registar poqoprivrednih gazdinstava Mere i akcije u poqoprivredi Subvencije za unapre|ewe sela Maine i oprema Mere za poboqawe kvaliteta mleka 2005. godina Neizmirene obaveze Teku}i i razvojni podsticaji: Subvencije proizvodwi i pove}awu produktivnosti Mere unapre|ewa sela Mere i akcije u poqoprivredi Stru~ne poqoprivredne slu`be 2006. godina SUBVENCIJE JAVNIM NEFINANSIJSKIM PODUZE]IMA I ORGANIZACIJAMA Neizmirene obaveze Teku}i i razvojni podsticaji: Subvencije proizvodwi i pove}awu produktivnosti Mere unapre|ewa sela Mere i akcije u poqoprivredi Stru~ne poqoprivredne slu`be ZGRADE I GRA\EVINSKI OBJEKTI MA[INE I OPREMA 2007. godina SUBVENCIJE JAVNIM NEFINANSIJSKIM PODUZE]IMA I ORGANIZACIJAMA Subvencije za unapre|ewe proizvodwe Stru~ne poqoprivredne slu`be Sredstva za otkup poqoprivrednih proizvoda (sredstva za podrku stabilnosti trìta poqoprivrednih proizvoda) MA[INE I OPREMA 2008. godina SUBVENCIJE JAVNIM NEFINANSIJSKIM PODUZE]IMA I ORGANIZACIJAMA NABAVKA DOMA]E FINANSIJSKE IMOVINE
Informacije po merama u Programima sadrè pre svega obrazloèwe razloga i ciqeve podr{ke, dok su opisi mera sve mawe detaqni u pogledu vrste, oblika i korisnika podr{ke. Ove informacije su neophodne za razumevawe sadràja mere. To pre svega vaì za mere koje se daqe operacionalizuju uredbama. Da bi se stvorila kompletna slika o pojedinim merama, treba, dakle, pratiti i uredbe koje se po pravilu donose sukcesivno i sa vremenskim zaka{newem u odnosu na Program. Pored toga, nazivi uredbi nisu uvek jednozna~no povezani (uskla|eni) sa nazivima u Programu. U nekim slu~ajevima naziv uredbe je sasvim druga~iji od naziva mere: Uredba o kori{}ewu sredstava za subvencije proizvo|a~ima poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda za 2007. godinu (SG RS, 64/07) zna~i operacionalizaciju Mera za podsticawe izvoza iz Programa za tu godinu. Direktno vezivawe Uredbi za mere u Programu oteàno je i zbog razli~itog udruìvawa ili razdvajawa pojedinih mera. U nekim slu~ajevima na istu meru Programa veè se vi{e Uredbi i obrnuto jedna Uredba obuhvata vi{e mera. Ima i primera da se Uredba odnosi na mere koje nisu predvi|ene Programom. U Pragramu za 2007. godinu takve su ~etiri uredbe (Uredba o premiji za duvan u listu za 2007, SG RS, 97/07; Uredba o kori{}ewu sredstava za kontrolu plodnosti obradivog poqoprivrednog zemqi{ta u 2007, SG RS, 80/07; Uredba o kori{}ewu sredstava za klasifikaciju kiselog obradivog poqoprivrednog zemqi{ta u 2007, SG RS, 80/07 i Uredba o utvr|ivawu Programa izvo|ewa radova na za{titi, kori{}ewu i ure|ewu poqoprivrednog zemqi{ta za 2007, SG RS, 67/07).
20
Nejasno definisawe pojedinih mera u programu oteàva pra}ewe sadràja i promena politike i time smawuje transparentnost politike. Kako Program ne sadrì sve neophodne informacije o vrsti, obliku i potencijalnim korisnicima pojedinih mera, na te informacije treba ~ekati do dono{ewa drugih operativnih dokumenata (uredbe, konkursi i sl.). Pored toga, u programima za pojedinu godinu postoji vi{e mera sa sli~nom namenom. Jedan od takvih primera sli~nih mera unutar jednog programa je podr{ka nabavci priplodne stoke koja se u svim posmatranim godinama sprovodila u okviru mere Regres za priplodnu stoku, a pored toga zavisno od godine, i u okviru drugih mera (20042006. godine: Subvencije za unapre|ewe sela, 2006: Podr{ka ruralnom razvoju, 2007: Podr{ka nabavci osnovnog stada i tovnog materijala, 2008: Podr{ka nabavci osnovnog stada u sto~arstvu, Podsticaj genetskog unapre|ivawa mle~nog govedarstva). Unapre|ewe proizvodwe vina, rakije i poqoprivredno-prehrambenih proizvoda sa geografskim poreklom u okviru Programa za 2007. godinu prema nazivu vrlo je blizu meri T radicionalni poqoprivredni proizvodi i wihova za{tita geografskog porekla u okviru NIP-a za istu godinu. Na delimi~no preklapawe mera ukazuje i podr{ka vo}arstvu i vinogradarstvu. U 2007. godini taj sektor se podràvao sa tri mere u okviru Programa i dve sli~ne mere u okviru NIP-a.
T abela 2: Mere podr{ke vo}arstvu i vinogradarstvu u Programu i NIP-u za 2007. godinu

Program
Podsticawe podizawa vi{egodi{wih zasada Podsticawe revitalizacije zapu{tenih, o{te}enih, sortno neadekvatnih i zaraènih vo}waka i vinograda Podsticawe proizvodwe sadnog materijala predosnovne i osnovne kategorije
NIP
Eradikacija ~okota vinove loze
Mati~ni zasadi vinove loze
Raspoloìve informacije ukazuju da bar kod nekih od tih mera postoji mogu}nost duplirawa podr{ke istim korisnicima, {to zna~i da isti korisnici za iste namene mogu dobiti podr{ku iz dve razli~ite mere. Delimi~no preklapawe istih ili sli~nih namena u vi{e mera upozorava na problem nedovoqne koordinacije politike kako unutar jednog programa, tako i izme|u razli~itih programa. Detaqnija analiza Programa po godinama pokazala je da su i pored vrlo razli~itog grupisawa mera u potprograme i razli~itih naziva mera, Programi za 2004. i 2005. godinu u pogledu vrste i broja mera dosta sli~ni. U oba Programa podr{ka proizvo|a~ima bazira se na sistemu pla}awa po jedinici proizvoda (premijama) za mleko, industrijsko biqe i p{enicu, regresirawu svih va`nijih inputa za poqoprivredu (priplodna stoka, gorivo, |ubrivo, analize zemqi{ta, kalcifikacija) i podr{ci investicijama na gazdinstvima (u obliku povra}aja tro{kova i kredita), dok su druge mere vi{e op{teg karaktera i podràvaju sektor kao celinu (podizawe kvaliteta, zemqi{na infrastruktra, stru~ne, savetodavne, nau~no-istraìva~ke, administrativno-tehni~ke aktivnosti i sl.). Prve ve}e promene u politici vidqive su u Programu za 2006. godinu koji se me|u prvima poziva na novu Strategiju razvoja poqoprivrede Srbije, donetu 2005. godine. U tom Programu podr{ka proizvo|a~ima p{enice svodi se na podr{ku u skladi{tewu, a premije za industrijsko biqe pretvaraju se u pla}awa povr{ine po hektaru i obuhvataju mawi broj kultura. Ponovo se uvodi regresirawe premija osigurawa u poqoprivredi, podr{ka nekomercijalnim poqoprivrednim gazdinstvima (po ~lanu starijem od 55 godina koji ne ostvaruje pravo na druge vidove podr{ke) i podr{ka organskoj proizvodwi (pla}awa po hektaru, odnosno grlu). Ostali vidovi podr{ke ne mewaju se bitnije u odnosu na prethodne dve godine. Programi za 2007. i 2008. godinu opet nose zajedni~ke karakteristike i zna~e korak daqe u pogledu promena politike. Podr{ka u proizvodwi industrijskog biqa po hektaru ukida se i, umesto toga, uvodi pla}ewe po kilogramu samo za proizvodwu duvana, a uvodi se podr{ka u tovu junadi (pla}awa po grlu). Regresirawe inputa za biqnu proizvodwu (|ubrivo, gorivo, seme) objediwuje se u jednu meru i za male proizvo|a~e (do 10 hektara) pretvara u pau{alno pla}awe po hektaru. Ukinuta je podr{ka nekomercijalnim gazdinstvima. Do zna~ajnih promena dolazi i u merama koje se odnose na razvoj sela.
21
T abela 3: Promene mera koje se odnose na razvoj sela u Programima za 20042008. godinu
2004. godina Subvencije za unapre|ewe sela Unapre|ewe gazdinstava: unapre|ewe rasnog sastava stoke kupovinom na doma}em trìtu i nabavkom iz uvoza investicije na gazdinstvima Unapre|ewe plasmana i kvaliteta: sertifikacija organske proizvodwe investicije u sortirke, pakirice Razvoj sela: edukacija, udruìvawe, ìvotna sredina 2005.godina Mere za unapre|ewe sela Unapre|ewe gazdinstava: unapre|ewe rasnog sastava stoke kupovinom na doma}em trìtu i nabavkom iz uvoza investicije na gazdinstvima Unapre|ewe plasmana i kvaliteta: sertifikacija organske proizvodwe investicije u sortirke, pakirice; skladita Razvoj sela: nepoqoprivredne delatnosti infrastruktura edukacija, udruìvawe, ìvotna sredina Podrka razvoju organske proizvodwe (pomo} organskim proizvo|a~ima) 2006. godina Podrka ruralnom razvoju Unapre|ewe proizvodwe i plasmana: unapre|ewe rasnog sastava stoke nabavkom iz uvoza investicije na gazdinstvima Ja~awe seoske infrastrukture 2007. godina Podrka nabavci osnovnog stada i tovnog materijala u govedarstvu Podrka razvoju sela kroz pove}awe konkurentnosti poqoprivrede i diverzifikaciju ruralne ekonomije Refundirawe dela trokova kupqene opreme za poqoprivredu i unapre|ewe prodaje 2008. godina Podrka nabavci osnovnog stada u sto~arstvu Podrka razvoju sela kroz pove}awe konkurentnosti poqoprivrede
Diverzifikacija ruralne ekonomije, organizovawe seoskog stanovnitva, zatita Podrka razvoju agro i ìvotne sredine seoskog turizma (oprema, objekti) Sredstva za izgradwu sistema podrke poqoprivredi i ruralnom razvoju
Podrka razvoju sela kroz diverzifikaciju ruralne ekonomije (turizam)
Sredstva za izgradwu sistema podrke poqoprivredi i ruralnom razvoju regionalni i lokalni centri Podrka razvoju organske proizvodwe (pomo} organskim proizvo|a~ima)
Podrka razvoju organske proizvodwe (pomo} organskim proizvo|a~ima)
U Programima 20042005. godine na razvoj sela odnosila se samo jedna mera koja je udruìvala vi{e vrlo razli~itih namena, od direktne podr{ke proizvo|a~ima (nabavka stoke), preko podr{ke investicijama u poqoprivredi i podr{ke sertifikaciji organske poqoprivrede, do podr{ke razvoju sela u uèm smislu (podr{ka seoskom stanovni{tvu). Mera je bila namewena samo odre|enim korisnicima (npr. za investicije samo poqoprivredni proizvo|a~i do 40 odnosno 55 godina starosti u zavisnosti od podru~ja). U Programu za 2007. godinu ta mera je razbijana u ~etiri, a u Programu za 2008. godinu u pet odvojenih mera koje su sada zaokruène prema nameni i pro{irene u pogledu korisnika (bez ograni~ewa starosti, razli~ito u~e{}e javnih sredstava u zavisnosti od podru~ja). Program za 2008. godinu u tom segmentu dosta se pribliìo zaokruìvawu mera na nivo pojedinih mera po uzoru na programe ruralnog razvoja EU kako u pogledu sadràja, tako i u pogledu korisnika i na~ina implementacije. Nesistemati~an pristup programirawu mera, stalne promene u klasifikaciji, kao i promene vrste i oblika mera ukazuju na to da je agrarna politika Srbije jo{ u fazi tranzicije i traèwa trajnijih koncepata. Posledwih godina mogu se naslutiti poku{aji pribliàvawa mera Zajedni~koj agrarnoj politici EU, ali se oni odnose samo na neke elemente te politike (pre svega politiku ruralnog razvoja), a ne na politiku kao celinu. To ukazuje na jo{ nedovoqno poznavawe i razumevawe koncepta politike EU koji se zbog toga nesistemati~no prenosi u doma}u politiku.
22
4.2 Pra}ewe realizacije programa i sistematizacija mera buxetske podr{ke prema me|unarodnim standardima
4.2.1 Uskla|enost programirawa i sistema evidentirawa realizacije
Ciq ovog dela analize bio je uspostaviti direktnu vezu izme|u pojedinih mera (ili dela mera) koje su opredeqene u Programu MP[V i evidencijama o realizaciji buxeta po buxetskim linijama i na toj osnovi proceniti uskla|enost sistema programirawa sa sistemom pra}ewa finansijske realizacije.
Problemi sa podacima
U toku pripreme ovog izve{taja autori su imali izuzetno oteàn pristup neophodnim podacima i informacijama zahtevanim od odgovaraju}ih slu`bi MP[V. Informacije su kasnile, izve{tavawi o wima bili su nepotpuno i nedovoqno precizni. Izuzetak je Uprava za trezor RS. Podaci o utro{enim buxetskim sredstvima dobijeni iz ra~unskog centra, {efova finasijske slu`be i slu`benika zaduènih za procesuirawe pojedinih buxetskih linija, zna~ajno se razlikuju. Razlike se pojavquju ne samo u vrednosnim pokazateqima, ve} i u obuhvatnosti buxetskih pozicija, wihovim nazivima i sl. Utro{ena sredstva za pojedine buxetske linije evidentiraju se po razli~itim kriterijumima: kao sredstva pla}ena u kalendarskoj godini 01.0131.12. teku}e godine; pla}awa u periodu od 01.01. teku}e godine do 30.01. naredne godine; sredstva odobrena za pla}awe u kalendarskoj godini, bez obzira na to da li su pla}ena ili ~ekaju isplatu. Postoje zna~ajna odstupawa o utro{enim sredstvima za pojedine linije kod slu`benika koji procesuiraju pojedine uredbe i u kona~nim izve{tajima finansijske slu`be i ra~unskog centra. Povratni tok informacija od vrha ka dole ne funkcioni{e automatski, tako da slu`benici nemaju uvid {ta je od odobrenih sredstava realizovano, a {ta preneto u naredni period. Standardne forme izve{tavawa i pra}ewa utro{enih sredstava ne postoje dokumentacija je neuredna i nesistemati~na, jedan deo nije dostupan u elektronskoj formi. Godi{wi izve{taji pojedinih slu`bi, koji su istraìva~kom timu dostavqeni, vrlo su niskog kvaliteta i pouzdanosti. Prime}eno je da se potpuno isti delovi teksta kopiraju iz godine u godinu, a samo cifre zamewuju novim, inoviranim podacima. Name}e se zakqu~ak da je postoje}a vertikalna hijerarhijska struktura nedovoqno efikasna za dinami~nije unapre|ewe rada slu`bi odgovornih za sprovo|ewe agrarne politike i monitoring wenog efekta. Poseban problem predstavqa nepostojawe adekvatne statisti~ke baze (osnovnih) podataka o poqoprivredi i ruralnim podru~jima. Struktura vrednosti poqoprivredne proizvodwe i wene promene se ne prate, podaci o strukturi farmi, strukturi dohotka farmera, potro{wi inputa i sl. se u Srbiji ne evidentiraju. Standardizovawe podataka sa evropskom praksom nije po~elo, ~ime je svaka komparacija sa okruèwem iskqu~ena. Zahtevani statisti~ki podaci dostavqeni istraìva~kom timu od Republi~kog zavoda za statistiku niske su informacione mo}i za potrebe ove analize iz ~ega se moè zakqu~iti da su usluge ovog servisa potpuno nefunkcionalne za iole detaqnije analize agrarnog sektora. Uprava za trezor MF raspolaè podacima o registrovanim gazdinstvima i wihovim resursima, ali ovaj, naàlost, parcijalni i sa drugim zvani~nim izvorima neuskla|en izvor informacija je jedini koji se temeqi na urednim bazama podataka koje se mogu upotrebiti i za razli~ite dubqe analize.
Za analizu je kori{}ena evidencija o utro{enim sredstvima za podr{ku poqoprivredi i ruralnom razvoju po pojedinim buxetskim linijama koju je obezbedilo Ministarstvo poqoprivrede. Izvor podataka za period 20042006. bio je ra~unski centar. Za 2006. godinu dostavqeni su i podaci finansijske slu`be MP[V, a za 2007. godinu samo podaci finansijske slu`be MP[V. Evidencija utro{enih buxetskih sredstava ra|ena je po sistemu ekonomske klasifikacije koja ne prati u celini mere u Programu za pojedinu godinu. Po{to ni u Programu nema formalnog opredeqewa iz koje buxetske linije }e se odre|ena mera finansirati, postupak uspostavqawa linkova temeqio se na analizi opisa u programima i traèwa najadekvatnije buxetske linije u listi realizacije programa. Dodatna pomo} u tom radu bio
23
je i poku{aj identifikacije linkova me|u programima i uredbama i uredbama i buxetskim linijama u realizaciji programa. U nekim slu~ajevima upore|ivani su i planirani i realizovani iznosi sredstava. U svakom slu~aju, rezultate tog dela analize treba smatrati indikativnim, pre svega kao podlogu za proveru i dogra|ivawe od slu`bi MP[V, drugih nadle`nih ministarstva i trezora, koji su, ili bi bar trebalo da su, detaqnije upu}eni u su{tinu pojedinih mera Programa i obuhvatnost utro{enih sredstava po pojedinim buxetskim linijama. Pore|ewe svih mera Programa sa evidencijom utro{enih buxetskih sredstava po godinama nalazi se u Prilozima 58 Aneksa. Prikazane su mere i planirani iznosi buxeta u okviru godi{nih Programa raspodele i kori{}ewa sredstava subvencija u oblasti poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede i paralelno sa tim buxetske linije iz godi{wih izve{taja o realizaciji koje po raspoloìvim podacima odgovaraju merama u programu. Za odre|eni broj mera nije bilo mogu}e prona}i odgovaraju}e linije u realizaciji i obrnuto, za neke linije u realizaciji nismo prona{li stavke u programu. Saètak kvantitativne analize uskla|enosti elemenata programa sa elementima realizacije prikazan je u tabeli 4.
T abela 4: Ukupna planirana i realizovana1 sredstva za podr{ku poqoprivredi i indikatori uporedivosti elemenata programa i wegove realizacije
2004.
Ukupna vrednost: Planirana sredstva u Programu (milioni dinara) Utro{ena sredstva (milioni dinara) Indeks realizacije (planirana sredstva=100) Vrednost mera koji nemaju par u realizaciji odnosno programu: Planirana sredstva u Programu (milioni dinara) Utro{ena sredstva (milioni dinara) Procenat mera u Programu koji nema par u realizaciji Procenat linija realizacije koji nema par u Programu 3401,6 3702,3 20,9 20,6 2577,5 2374,9 19,4 18,9 4395,2 7116,2 27,8 46,2 530,0 632,2 3,5 4,2 16267,8 17990,4 110,6 13308,7 12540,8 94,2 15784,0 15395,7 97,5 15105,0 15127,5 100,1
2005.
2006.
2007.
Iz tabele 4 jasno se vidi da u periodu 20042006. godine evidencije realizacije programa nisu adekvatno obuhvatale sve mere u programu. U tom periodu vi{e od 20% vrednosti programa nije bilo mogu}e direktno povezati sa realizacijom buxeta, odnosno za izme|u 20 i 50% realizacije buxeta nije bilo mogu}e prepoznati mere u programu. Od finansijski ja~ih mera u programu, ~ija realizacija nije pra}ena odvojeno izdvajamo: 2004: kupovina p{enice za strate{ke rezerve (dve hiqade miliona dinara), regresirawe |ubriva (dve stotine pedeset miliona dinara) i mere za poboq{awe kvaliteta mleka (osam stotina miliona dinara) 2005: subvencije za industrijsko biqe (hiqadu ~etiri stotine ~etredeset dva miliona dinara), regresirawe |ubriva (dve stotine miliona dinara) i podr{ka nabavci mehanizacije i sistemi za navodwavawe (~etiri stotine pedeset tri miliona) 2006: podr{ka nekomercijalanim gazdinstvima (hiqadu osam stotina pedeset dva miliona dinara), regresirawe goriva (devet stotina osamdeset ~etiri miliona dinara) i regresirawe |ubriva (tri stotine miliona dinara). Na strani stavki evidencije koje nije mogu}e povezati sa merama u programu izdvajamo za 2004. godinu slede}e stavke: * premija za p{enicu (tri hiqade dve stotine osamdeset devet miliona dinara) za koju nije jasno da li se radi o subvenciji proizvo|a~ima ili o kupovini p{enice za strate{ke rezerve (program) ili oboje i
Realizacija ne sadrì buxetske linije vezane za Veterinarsku upravu i Upravu za za{titu biqa.
24
* teku}e subvencije za poqoprivredu (tri stotine ~etrdeset ~etiri miliona dinara) za koje ne postoje nikakve informacije o nameni pla}awa Za 2005. godinu problemati~ne su: * premija za kupovinu p{enice (sedam stotina trideset ~etiri miliona dinara) i * teku}e subvencije za poqoprivredu (hiqadu jedna stotina dvadeset {est miliona dinara) U 2006. godini problemati~na stavka Teku}e subvencije za poqoprivredu porasla je ~ak na sedam hiqada ~etrdeset miliona dinara {to predstavqa vi{e od 60% buxeta u okviru ekonomske klasifikacije 451 Subvencije javnim nefinansijskim preduze}ima i organizacijama. Za godine 20042006. moè se re}i da sistem evidentirawa realizacije nije dovoqno fleksibilno pratio programske promene. Realizovana sredstva sve vi{e su se svrstala u, sa analitskog stanovi{ta krajwe problemati~nu stavku, Teku}e subvencije za poqoprivredu.
T la 5: Primeri odstupawa realizovanih sredstava u odnosu na planirana abe (milioni dinara)

2004. Plan Mere podsticawa izvoza realizacija indeks (plan=100) Plan Podsticawe podizawa vi{egodi{wih zasada realizacija indeks (plan=100) Plan Regres za priplodnu stoku realizacija indeks (plan=100) Plan Premija za mleko realizacija indeks (plan=100) Plan Ukupno realizacija indeks (plan=100) 608,0 1126,5 185,3 30,0 102,5 341,8 402,0 336,4 83,7 3296,0 3296,0 100,0 16267,8 17990,4 110,6 2005. 500,0 847,6 169,5 391,0 43,0 11,0 402,0 223,5 55,6 2900,0 3242,0 111,8 13308,7 12640,8 95,0 2006. 600,0 906,5 151,1 210,0 97,8 46,6 452,0 0,1 0,0 3042,0 2459,6 80,9 13967,0 15395,7 110,2 2007. 800,0 978,4 122,3 1000,0 299,2 29,9 450,0 246,4 54,8 1800,0 1997,1 111,0 15175,0 15127,5 99,7
Radikalna promena u tom pogledu desila se 2007. godine. Evidencije o realizaciji buxeta u toj godini prakti~no u celini prate program. Za 2007. godinu nismo dobili podatke iz istog izvora kao za prethodne godine. Upotrebili smo evidenciju finansijske slu`be ministarstva, a ne ra~unskog centra kao u prethodnim godinama. T ba ista}i da sistemi pra}ewa realizacije buxeta od Ministarstva za finansije i u drugim zemqama re ~esto ne prate analiti~ki pristup u evidencijama realizacije. Ba{ zbog toga su paralelne evidencije resornog ministarstva nu`ne. Nepotrebno je nagla{avati va`nost toga da su obe evidencije bar na nekom nivou agregata uporedive i finasijski uskla|ene. Evidencija za 2007. godinu ne omogu}ava takve uporedne kontrole, {to smawuje wen kredibilitet. Jo{ ve}i je problem da paralelne evidencije ministarstva o~ito u prethodnim godinama nisu bile dovoqno kvalitetne da bi to omogu}ilo solidnu analizu realizacije Programa, kao jedne od va`nih informacija potrebnih kako za procenu realnosti planirawa, tako i za daqe analize. Postoji velika verovatno}a da se u planirawu nije posve}ivala dovoqna pa`wa analizi prethodnih realizacija Programa. Da su se dobro analizirale prethodne realizacije Programa, te{ko da bi kod pojedinih mera do{lo do tako velikih odstupawa izme|u plana i realizacije. U Aneksu (Prilozi 58) za programe mera za koje su bila mogu}a pore|ewa sa evidencijom utro{enih sredstava buxeta, prikazani su i indeksi realizaci25
je. Iako u ukupnom iznosu odstupawa realizacije od plana nisu problemati~na, u nekim merama te razlike su jako velike. U tabeli 5 navodeli samo neke primere. Izvu~eni primeri dosta dobro oslikavaju op{tu sliku stawa u pogledu uskla|enosti programa i realizacije. U nekim programima iz godine u godinu uo~ava se dosta ve}a realizacija od planirane (npr. Mere za podsticawe izvoza), u nekim realizacijama je stalno mawa od plana (npr. Regres za priplodnu stoku), u tre}oj grupi su mere u kojima je realizacija u nekim godinama znatno iznad plana, a u drugim znatno ispod (npr. Podsticawe podizawa vi{egodi{wih zasada) i samo u nekim merama ustanovqena su relativno mala odstupawa (npr. Premija za mleko). Na bazi prikazanih primera mogu se uo~iti pote{ko}e u planirawu i konsekventno i te{ko}e kod sprovo|ewa mera. Jasno je da u mawe-vi{e ograni~enom ukupnom buxetu za poqoprivredu ve}a realizacija u nekim merama nu`no rezultira smawewem sredstava za druge planirane namene. Neko ograni~eno vreme taj se problem moè re{avati prenosom isplata na drugu godinu (neizmirene obaveze sa svim negativnim konsekvencama), ali na duì rok, to, po pravilu, vodi u ozbiqne buxetske pote{ko}e (znakovi takvih pote{ko}a mogu se uo~iti u programu za 2008. godinu, gde planirana stavka Neizmirene obaveze iznose ve} dve hiqade stotinu ~etrnaest miliona dinara, {to predstavqa skoro 15% ukupnih planiranih sredstava za subvencije). Ve}i iznosi prenosa neizmirenih obaveza iz godine u godinu, pogotovo ako to nije evidentirano po pojedinim merama, mogu u ve}ini devijantno uticati i na same rezultate analize pravaca i promena agrarne politike. Istraìva~kom timu su ostali nepoznati uzroci za znatna odstupawa realizacije od plana u pojedinim meraama. Oni se mogu kriti u lo{em planirawu, ~estim promenama politike i rukovode}ih struktura u MP[V, gre{kama u evidenciji, a naj~e{}e su posledica neuvaàvawa principa odrìvog buxetskog finansirawa. T principi podrazumevaju realno planirawe na nivou pojedinih mera i tro{ewe u okviru plana, i uz razumnu buxetsku rezervu. Poznato je da je realno planirawe u poqoprivredi te{ko, pogotovo ako ne postoji dobra informaciona baza. Zbog toga je toliko va`nije da se to ima u vidu u pripremi implementacionih procedura. Najneizvesniji su tzv. Otvoreni konkursi, gde se npr. garantuje odre|ena isplata za sve isporu~ene koli~ine (npr. izvozni podsticaji za odre|enu robu u procentima od izvozne cene). U takvim slu~ajima sasvim se lako moè dogoditi da zahtevi budu znatno ve}i od raspoloìvih sredstava. Po pravilu, program bi trebalo da ukqu~uje klauzule koje ograni~avaju sprovo|ewe mere na odre|enu (planiranu) visinu ukupnih sredstava i klauzule koje donose nediskriminatorne postupke raspodele sredstava u slu~aju ve}eg obima zahteva. Sprovo|ewe takvih vrsta konkursa je teè od takozvanih otvorenih, ali je odrìvost buxetskog finasirawa dosta ve}a.
4.2.2 Sistematizacija mera za analizu agrarne politike

Agrarna politika po pravilu pokriva vrlo {irok dijapazon mera koje po svom na~inu delovawa ulaze na skoro sva podru~ja javnih politika, od op{te trgovinske politike, pa sve do socijalne politike zemqe. Da bi se razgrani~ila podru~ja delovawa agrarne politike i omogu}ila analiza zna~aja te politike, razvili su se razli~iti koncepti sistematizacije mera.
26
T la 6: Osnovna klasifikacija mera agrarne politike upotrebqena u analizi abe

[ifra 100 110 111 112 113 114 120 121 122 123 200 210 211 212 213 214 215 216 217 220 221 222 223 224 225 226 230 231 232 233 240 300 301 302 303 304 305 400 500 900 990 Grupa mera MERE TR@I[NO CENOVNE POLITIKE Mere podr{ke trì{tu Izvozni podsticaji Trì{ne intervencije Druge mere za stabilizaciju trì{ta Doma}a pomo} u hrani Mere podr{ke proizvodwi Direktna pla}awa proizvo|a~ima Subvencionisawe inputa Druga pla}awa proizvo|a~ima STRUKTURNE MERE I MERE PODR[KE RURALNOM RAZVOJU Pove}awe konkurentnosti poqoprivrednog sektora Modernizacija poqoprivrednih gazdinstava Ostala direktna podr{ka poqoprivrednim gazdinstvima Unapre|ewe i razvoj infrastrukture vezane za poqoprivredu Podr{ka proizvo|a~kim udruèwima za informacione i promotivne aktivnosti Podr{ka za uspostavqawe proizvo|a~kih grupa i asocijacija Podr{ka restruktuirawu prehrambene industrije Ostale mere na unapre|ewu konkurentnosti poqoprivrede Unapre|ewe ìvotne sredine i seoskog ambijenta Pla}awa farmerima u podru~jima sa hendikepom Pla}awa farmerima u za{ti}enim podru~jima Pla}awa farmerima za o~uvawe ìvotne sredine i starawe o dobrobiti ìvotiwa Podr{ka neproizvodnim investicijama Podr{ka po{umqavawu poqoprivrednog zemqi{ta Ostale mere podr{ke za{titi ìvotne sredine Unapre|ewe kvaliteta ìvota u ruralnim sredinama i podsticawe diversifikacije Diverzifikacija ruralne ekonomije Ruralna infrastruktura Ostale mere podr{ke ruralnom razvoju Izgradwa lokalnih kapaciteta (LIDER pristup) OSTALE MERE PODR[KE POQOPRIVREDI R&D Marketing i promotivni programi Veterinarska inspekcija i kontrola Inspekcija i kontrola za za{titu biqa Ostalo Socijalni transferi poqoprivrednom sektoru ADMINISTRATIVNI TRO[KOVI OSTALO nelocirano BUXETSKI TRANSFERI DRUGIM SEKTORIMA
27
Poznata je OECD klasifikacija mera ~iji je glavni ciq, ako malo pojednostavimo, da mere razvrsta po kriterijumu wihovog uticaja na trì{te. Mere su razvrstane u grupe, zavisno od posledica koje imaju na trì{ne distorzije (market distortion). Sli~an princip prati i STO klasifikacija po kutijama (boxes, trafic light system) i (donekle) klasifikacija po stubovima i osovinama, koja se upotrebqava unutar EU. Paralelno sa poku{ajem uspostavqawa linkova izme|u elemenata programirawa i elemenata evidencije realizacije izra|ena je i sistematizacija mera u razli~ite grupe. U prvom koraku ciq je bio uraditi dosta pojednostavqenu sistematizaciju mera sa relativno velikim grupama, a koja bi ipak omogu}ila bar grubu analizu agrarne politike po kriterijumima svih glavnih me|unarodnih klasifikacija. Pojednostavqen sistem ve}inom prati sistem EU klasifikacije sa mawim modifikacijama, koje uvaàvaju i neke principe OECD i STO klasifikacije. Upotrebqen sistem klasifikacije predstavqen je u Tabeli 6. Saètak kvantitativne analize mogu}nosti klasifikacije elemenata programa i elemenata pra}ewa realizacije mera agrarne politike prikazan je u tabeli 7.
T la 7: Rezultati kvantitativne analize mogu}nosti klasifikacije mera agrarne politike u abe grupe 2004. Ukupna vrednost: Planirana sredstva u Programu (milioni dinara) Utro{ena sredstva (milioni dinara) Vrednost mera koje nije mogu}e svrstati u odre|enu grupu: Planirana sredstva u Programu (milioni dinara) Utro{ena sredstva (milioni dinara) Procenat mera u Programu koje nije mogu}e nedvosmisleno klasifikovati Procenat linija realizacije koje nije mogu}e nedvosmisleno klasificirati 5117,5 8445,8 31,5 5599,8 6591,0 42,1 4400,0 7559,0 27,9 3846,0 693,9 25,5 16267,8 17990,4 13308,7 12540,8 15784,0 15395,7 15105,0 15127,5 2005. 2006. 2007.
46,9
52,6
49,1
4,6
Rezultati analize mogu}nosti klasifikacije ukazuju da veliki deo programiranih mera, kao i veliki deo stavki pra}ewa realizacije, nije mogu}e jasno klasifikovati. Sli~no kao i u analizi u prethodnom poglavqu i tu se vidi bitno poboq{awe stawa u 2007 godini. Problem klasifikacije se na strani programa po pravilu javqa zbog toga, jer programi, bar finansijski, nisu dovoqno razra|eni. Kao primer u okviru programa navodimo meru Ma{ine i oprema (2004; 2005) i meru Sredstva namewena finansirawu opreme za poqoprivredu (2006; 2007). Te mere se odnose na kratkoro~no kreditirawe (grupa 122), dugoro~ne kredite za poqoprivredu (grupa 211), kao i prehrambene kredite (grupa 216). Problemati~ni su i programi ve}inom nazvani Mere za unapre|ewe sela, koji objediwuju mere razli~itih osovina drugog stuba politike ruralnog razvoja, a u periodu 20042006. godine i mere trì{no-cenovne politike. Na strani realizacije se u nekim stavkama uo~ava isti problem kao i kod programa, a pogotovo su problemati~ne stavke Teku}e subvencije za poqoprivredu, Mere i akcije u poqoprivredi i Neizmirene obaveze, za koje se stvarno ne zna {ta je tu ukqu~eno, pa tako nije mogu}e razgrani~ewe ni na nivou stubova.
28
4.3 Poku{aj kvantitativne analize buxetske podr{ke poqoprivredi u periodu 20042007. godine
Iz rezultata analize u prethodnom poglavqu sasvim jasno proizlazi da analizom buxetske podr{ke na osnovu dobijenih informacija nije mogu}e izraditi egzaktne analize razvoja agrarne politike. Ni sa kombinacijom razli~itih drugih, po pravilu parcijalnih izvora, to nije mogu}e sa dovoqno visokom pouzdano{}u. U poku{aju da se naprave bar grube procene, sasvim spekulativno u{li smo u razradu nekih, sa stanovi{ta klasifikacije, najproblemati~nijih stavki realizacije buxeta.
T la 8: Utro{ena buxetska sredstva za podr{ku poqoprivredi po grupama mera abe u periodu 20042007. godine (indikativna procena)
[ifra grupe Vrednost u milionima dinara MERE TR@I[NO CENOVNE POLITIKE Mere podr{ke trì{tu Izvozni podsticaji Trì{ne intervencije Direktna pla}awa proizvo|a~ima Subvencionisawe inputa STRUKTURNE MERE I MERE PODR[KE RURALNOM RAZVOJU Pove}awe konkurentnosti poqoprivrednog sektora Modernizacija poqoprivrednih gazdinstava Ostala direktna podr{ka poqoprivrednim gazdinstvima Unapre|ewe i razvoj infrastrukture vezane za poqoprivredu Podr{ka restruktuirawu prehrambene industrije Unapre|ewe ìvotne sredine i seoskog ambijenta Pla}awa farmerima za o~uvawe ìvotne sredine i starawe o dobrobiti ìvotiwa Unapre|ewe kvaliteta ìvota u ruralnim sredinama i podsticawe diversifikacije Diverzifikacija ruralne ekonomije Ruralna infrastruktura OSTALE MERE PODR[KE POQOPRIVREDI* R&D Veterinarska inspekcija i kontrola Ostalo ADMINISTRATIVNI TRO[KOVI OSTALO nelocirano UKUPNO ZA ANALIZU* 100 110 111 112 121 122 200 210 211 212 213 216 220 223 230 231 232 300 301 303 305 500 900 13846,2 3126,5 1126,5 2000,0 7488,1 3231,7 3510,6 3507,0 3204,7 0,0 15,3 287,0 3,5 3,5 0,0 0,0 0,0 243,2 220,1 94,8 0,0 23,0 392,6 17992,5 8506,0 847,6 847,6 0,0 5142,9 2515,5 3469,2 3467,1 2995,4 0,0 0,2 471,5 2,1 2,1 0,0 0,0 0,0 428,9 297,8 32,9 40,0 91,1 137,4 12541,5 7419,1 902,8 902,7 0,0 2820,9 3695,4 6834,2 6762,6 2664,7 3431,4 11,9 654,5 32,7 32,7 38,9 5,1 33,8 421,6 280,2 0,2 2,0 139,4 952,8 15627,7 12734,9 1978,4 978,4 1000,0 2267,1 8489,4 2598,6 1880,7 1554,4 0,0 4,2 322,1 46,6 46,6 671,3 5,1 666,3 484,9 338,3 0,0 1,9 144,7 432,2 16250,7
2004.
2005.
2006.
2007.
* bez veterine
29
[ifra grupe Vrednost u milionima evra MERE TR@I[NO CENOVNE POLITIKE Mere podr{ke trì{tu Izvozni podsticaji Trì{ne intervencije Direktna pla}awa proizvo|a~ima Subvencionisawe inputa STRUKTURNE MERE I MERE PODR[KE RURALNOM RAZVOJU Pove}awe konkurentnosti poqoprivrednog sektora Modernizacija poqoprivrednih gazdinstava Ostala direktna podr{ka poqoprivrednim gazdinstvima Unapre|ewe i razvoj infrastrukture vezane za poqoprivredu Podr{ka restruktuirawu prehrambene industrije Unapre|ewe ìvotne sredine i seoskog ambijenta Pla}awa farmerima za o~uvawe ìvotne sredine i starawe o dobrobiti ìvotiwa Unapre|ewe kvaliteta ìvota u ruralnim sredinama i podsticawe diverzifikacije Diverzifikacija ruralne ekonomije Ruralna infrastruktura OSTALE MERE PODR[KE POQOPRIVREDI* R&D Veterinarska inspekcija i kontrola Ostalo ADMINISTRATIVNI TRO[KOVI OSTALO nelocirano UKUPNO ZA ANALIZU* 100 110 111 112 121 122 200 210 211 212 213 216 220 223
2004.
2005.
2006.
2007.
190,798 43,082 15,522 27,560 103,184 44,532 48,375 48,326 44,160 0,000 0,211 3,955 0,049 0,049
102,593 10,223 10,223 0,000 62,030 30,340 41,843 41,818 36,128 0,000 0,003 5,686 0,025 0,025
88,123 10,723 10,723 0,000 33,506 43,894 81,176 80,325 31,651 40,758 0,141 7,774 0,389 0,389
159,008 24,703 12,217 12,486 28,307 105,998 32,447 23,483 19,408 0,000 0,053 4,022 0,581 0,581
230 231 232 300 301 303 305 500 900
0,000 0,000 0,000 3,351 3,034 1,307 0,000 0,317 5,410 247,934
0,000 0,000 0,000 5,173 3,592 0,397 0,482 1,099 1,657 151,267
0,462 0,060 0,402 5,131 3,328 0,002 0,024 1,779 11,194 185,624
8,382 0,063 8,319 6,054 4,224 0,000 0,024 1,807 5,397 202,905
* bez veterine
Da bismo na neki na~in razbili buxetsku liniju Teku}e subvencije za poqoprivredu prema nameni, upotrebili smo podatke o utro{enim buxetskim sredstvima iz drugih parcijalnih izvora. Koristili smo dodatne evidencije iz slu`be za pra}ewe kredita i podatke iz izve{taja T zora o direktnim pla}awima. T podacima re im originalnu buxetsku liniju uspeli smo razbiti na vi{e linija prema wihovom sadràju, tako da je neraspore|en ostao znatno mawi iznos. Ukupni iznos utro{enih buxetskih sredstava ostao je nepromewen. Buxetska linija Poqoprivredna oprema u 2004. i 2005. godini prema raspoloìvim informacijama ukqu~uje subvencionisawe kredita i to kako kratkoro~nih, tako i dugoro~nih. Tu liniju smo razbili na osnovu dobijene specifikacije iz evidencije slu`be za pra}ewe kredita na Kratkoro~ne kredite poqoprivredi koji se svrstavaju u grupu regresirawe inputa (122), na Dugoro~ne kredite poqoprivredi koji predstavqaju deo grupe Podr{ka investicijama u poqoprivredi (211) i Prehrambene kredite koji idu u grupu Podr{ka investicija u prera|iva~koj industriji (216).
30
Buxetsku liniju Premija za kupovinu p{enice u 2004. godini u ukupnom iznosu tri hiqade dve stotine osamdeset devet miliona dinara raspodelili smo u dve linije: u liniju Kupovina p{enice u robne rezerve (112) stavili smo ukupan planiran iznos za kupovinu p{enice u robne rezerve (dve hiqade miliona dinara), a u Premiju za p{enicu (121) razliku do ukupnog iznosa realizacije originalne buxetske linije. I kona~no, neke stavke u mawim iznosima, iako nije bilo mogu}e jasno razdvojiti namene, svrstali smo u jednu grupu po kriterijumu (verovatno) ve}inskog udela. Preraspore|ivawe i dopuna podataka sa napomenama u vezi sa izvorima upotrebqenih informacija detaqnije su prikazani u Prilozima 912, paralelno sa originalnim podacima. Dodati i klasifikovani su i podaci iz NIP-a. Ukupna utro{ena buxetska sredstva za podr{ku poqoprivredi i ruralnom razvoju (zajedno sa NIP-om) po grupama mera iz tabele 6 prikazane su u tabeli 8. Daqa analiza temeqi se na podacima prera~unatim u evrima, ~ime se smawuje uticaj inflacije na rezultate. Kvantitativna analiza utro{enih sredstava za podr{ku poqoprivredi jasno pokazuje na zna~ajano smawewe buxeta za te namene u 2005. godini u odnosu na 2004. godinu. Posle tog pada, uo~ava se rast, ali nivo iz 2004. godine jo{ nije postignut.
Grafikon 1: Visina i struktura buxetskih sredstava za podr{ku poqoprivredi u periodu 20042007. godine po stubovima agrarne politike (indikativna procena)
Pored promena u visini ukupno utro{enih sredstava za podr{ku poqoprivredi u posmatranom periodu, mogu se uo~iti dosta velike oscilacije podr{ke po stubovima politike (Grafikon 1). Buxetska sredstva za mere trì{no-cenovne politike su se u razdobqu do 2006. godine brzo smawivala (u 2006. godini iznosila su 46% vrednosti iz 2004. godine), a u 2007. godini vidimo opet veliko pove}awe u odnosu na prethodnu godinu. Razlog za smawewe u 2005. godini moèmo traìti u smawewu ukupnog buxeta (u strukturi nisu vidqive bitne razlike), dok je u 2006. godini to posledica velikog pove}awe realizacije u okviru drugog stuba (uvo|ewe mere Podr{ka nekomercijalnim poqoprivrednim gazdinstvima) na ra~un prvog. Ako izuzmemo 2006. godinu, udeo prvog stuba u ukopnom buxetu u sve tri godine dosta je sli~an (7380%), ali ako pogledamo detaqnije strukturu grupa mera unutar prvog stuba, vidimo da je do{lo do radikalnih promena politike.
31
Grafikon 2: Visina buxetskih sredstava za trì{no-cenovnu politiku u periodu 20042007. godine po grupama mera (indikativna procena)
U okviru trì{no-cenovne politike sredstva za direktna pla}awa su se u periodu 20042007. godine zna~ajno smawila (Grafikon 2). U 2007. godini za tu namenu utro{ena je tek dobra ~etvrtina sredstava u odnosu na 2004. godinu, {to je posledica nepostojawa vi{egodi{weg planirawa mera i finansijskih izvora za wihovo sprovo|ewe. Na drugoj stani, u posledwe dve godine, a naro~ito u posledwoj godini, vidi se veliki porast sredstava za regresirawe inputa. Udeo tih sredstava u ukupnim sredstvima prvog stuba izuzetno je veliki (67%) i stoga neuporediv sa strukturom u EU ili u zemqama u okruèwu. U okviru mera drugog stuba, strukturne politike i politike razvoja sela ve} smo pomenuli meru Podr{ka nekomercijalnim poqoprivrednim gazdinstvima (Ostala direktna podr{ka poqoprivrednim gazdinstvima), koja se sprovodila samo u 2006. godini, a po obimu sredstava bila je vrlo zna~ajna. Taj diskurs jasno je uo~qiv i na Grafikonu 3.
Grafikon 3: Visina buxetskih sredstava za strukturnu politiku i politiku razvoja sela u periodu 20042007.godine po grupama mera (indikativna procena)
Ako izuzmemo sredstva za meru Podr{ka nekomercijalnim poqoprivrednim gazdinstvima (ona sama je predstavqala 92% svih mera u okviru udruène grupe Ostali programi ruralnog razvoja), onda se vidi da je ve}ina sredstava drugog stuba utro{ena u obliku podr{ke investicijama u poqoprivredi. Visina tih sredstava dosta
32
se smawila u 2007. godini, a u toj godini i ukupan iznos za tu politiku najmawi je u posmatranom periodu. To iznena|uje, pogotovo ako visinu sredstava u 2007. godini uporedimo sa zna~ewem te politike koja se proklamira u strate{kim i razvojnim dokumentima. Prakti~no, promenom administracije u MP[V sredinom 2007. godine, podr{ka ruralnom razvoju svedena je na minorni iznos. Nepoznato je da li je smawewe sredstava za ruralni razvoj posledica politike tada{we administracije, ili su razlog bili velika su{a i zna~ajan vremenski zaostatak u isplatama seqacima (zbog ka{wewa u formirawu Vlade). Prakti~no, ve}ina sredstava je plasirana u toj godini kroz direktna davawa, odnosno subvencionisawe inputa kako bi se ublaìli efekti su{e. Sredstva za finasirawe raznih slu`bi u posmatranom periodu rastu, ali treba naglasiti da su ta sredstva relativno mala, {to ukazuje na slabu razvijenost pre svega slu`bi za op{te servise za poqoprivredu (katastar, savetodavna slu`ba i dr.). Ovako mali iznos sredstava za podsticawe razvoja uslu`nih servisa moè se delimi~no traìti u ~iwenici da su oni finansirani iz donatorskih projekata i drugih fondova. Upotrebqena klasifikacija omogu}ava i druge vidove analize. Jedna od interesantnih pogotovo za poqoprivredne proizvo|a~e je analiza onog dela ukupne podr{ke, koja zna~i pre svega direktnu podr{ku proizvo|a~ima. U tu kategoriju moèmo iz prvog stuba politike ukqu~iti Direktna pla}awa proizvo|a~ima (121) i Subvencionisawe inputa (122), a iz drugog stuba pre svega Modernizacija poqoprivrednih gazdinstva (211), Ostala direktna pla}awa poqoprivrednim gazdinstvima (212) i Pla}awa farmerima za o~uvawe ìvotne sredine i starawe o dobrobiti ìvotiwa (223) (u grafikonu 4 prikazano u ukupnom iznosu: Druga direktna podr{ka drugog stuba).
Grafikon 4: Visina i struktura buxetskih sredstava za direktnu podr{ku poqoprivrednim proizvo|a~ima u periodu 20042007. godine po grupama mera (indikativna procena)
Ukupna sredstva za direktnu podr{ku proizvo|a~ima predstavqaju oko 80% ukupne podr{ke. Sli~no kao i kod ukupnih sredstava, i tu se vidi pad u 2005. godini, nakon ~ega je usledio postepen i dosta stabilan rast. Iako su skokovite promene obima podr{ke poput pada u 2005. godini za proizvo|a~e bolne, verovatno je jo{ vi{e problemati~no ~esto i radikalno mewawe vrste i oblika pla}awa. Po pravilu, korisnici razli~itih vrsta podr{ke nisu isti proizvo|a~i. Oni koji su u jednoj godini npr. koristili direktna pla}awa za odre|enu vrstu proizvodwe, nije nu`no da su u drugoj godini koristili i sredstva za regresirawe inputa u sli~nom iznosu. To zna~i da mewawe vrste pla}awa moè rezultirati i u jakoj redistribuciji sredstava me|u proizvo|a~ima. To svakako ne daje proizvo|a~ima ose}aj stabilnosti i sigurnosti, {to je jedan od bitnih uslova stabilne proizvodwe. Verovatno su ba{ radikalne i brze promene vrste buxetske podr{ke najve}i su{tinski problem agrarne politike Srbije. Taj problem bio je elaboriran u poglavqu o planirawu, a kvantitativna analiza realizacije buxetske podr{ke poqoprivredi te konstatacije smo potvr|uje.
33
5 ZAKQU^CI I PREPORUKE
5.1 Zakqu~ci
U sprovo|ewu agrarne politike Srbije moèmo prepoznati sve glavne faze ciklusa javne politike, ali su prepoznatqivi i zna~ajni deficiti u kvalitetu rada i aktivnosti. T deficiti postoje u svim fazama, a i pogotovo u implementaciji i monitoringu. Prepoznatqiv je pragmati~an pristup, koji je utemeqen jo{ na predtranzicionim elementima, kao i zna~ajnom ja~awu interesne politike. U pojedinim merama se prepoznaje populizam i nastojawe da se sanira nastalo stawe, umesto da se ide u susret spre~avawu da takva stawa nastanu. O~igledne su radikalne promene politike nakon promene administrativnih struktura na ~elu MP[V, {to je, sa aspekta interesa, sektora nedopustivo. Ovakve oscilacije u programskim opredeqewima nedopustive su sa aspekta ukupne efikasnosti sektora, interesa korisnika buxeta i proklamovanog ciqa na uskla|ivawu sa CAP-om. Insitucionalno, zemqa jo{ nije spremna za sprovo|ewe agrarne politike po principima modernih javnih politika, {to vaì i za preuzimawe politike ruralnog razvoja u predpristupnoj podr{ci EU, koja }e biti omogu}ena kad Srbija dobije status zemqe kandidata. Generalna ocena je da je u agrarnoj politici Srbije potrebno izvesti temeqite reforme u svim wenim elementima. To je neophodan preduslov da bi zemqa bila sposobna da realizuje svoje planirane ciqeve. Potrebne su institucionalne reforme, pogotovo u smislu podizawa adminsitrativnih kapaciteta. Potrebna je i celovita reforma agrarne politike, koju je potrebno staviti u moderan implementacioni okvir, sa glavnim ciqem podr{ke prestrukturirawu poqoprivrede i ja~awa ruralnog razvoja. Sinteza zakqu~aka u nastavku ura|ena je po shemi kruga politike. Programirawe A. Konzistentnost i konvergentnost mera Agrarna politika u Srbiji samo je delimi~no koncipirana na strate{koj osnovi. Aktuelna Startegija do danas nije podràna prate}im programskim dokumentima, pa su i mere za wenu implementaciju nedosledno pratile zacrtane ciqeve. U definisawu i izboru mera mogu}e je prepoznati traèwe su{tinskih razvojnih problema, ali je wihova konceptualizacija i kvantifikacija preko ciqeva i instrumenta izvedena samo u obrisima. Najve}i je problem, da se sli~ne mere ponavqaju u razli~itim oblicima, i to unutar istog programa i iste institucije (MP[V), a da efekti izostaju. Nije prepoznatqiv sistemski pristup, gde bi vi{e mera bilo fokusirano na isti ciq sa dopunskim efektima, nego je o~igledna parcijalnost i pragmati~nost pristupa. U tom smislu, indikativno je da se mere drugog stuba tretiraju gotovo kao posve odvojen deo politike, bez dovoqno brige o sinergetskom efektu koji se moè posti}i wihovom koordinacijom sa merama prvog stuba. B. T {kovna efikasnost i dodatnost mera ro Razpoloìvi javni dokumenti i informacije iz resornog ministarstva ne ukazuju da su pre odabira mera bile ura|ene ocene tro{kovne efikasnosti, dodatnosti mera, ili da je visina podr{ke definisana na osnovu objektivnih kriterijuma. Za ovakav pristup nedostaje i analiti~ka osnova i baze podataka, a nema indicija da se na wihovom uspostavqawu radi. U tom pogledu verovatno je re~ o praksi subjektivizacije u definisawu i izboru mera. V. Strate{ko dizajnirawe mera Konceptualizacija mera u razli~itim programima jo{ je nedovoqna. Mere se ne programiraju po principu razloziciqeviopis mere sa kriterijumimafinansijski i implementacioni okvirindikatori stawa, autputa i rezultata, nego na osnovu veoma skromnog, povr{inskog opisa ciqeva i instrumenta. Implementacioni mehanizmi nisu najboqe prilago|eni ciqevima definisanim u programu, {to u krajwem efektu dovodi do velikog udaqavawa od èqenih efekata. G. Nediskriminatornost i dostupnost mera za potencijalne koristnike U nekim merama mogu}e je prepoznati favorizirawe nekih grupa (npr. velike donacije sto~arskoj proizvodwi kroz razli~ite programe),iako generalno to nije tako signifikantan nedostatak politike. Kako princip
34
nediskriminacije nije jasno definisan, mogu}e je da donosioci odluka nisu svesni zna~aja tog principa u modernoj agrarnoj politici. D. Stabilnost i gradualnost mera Agrarna politika u Srbiji je jo{ zna~ajno obeleèna brzim promenama mera. Nove i finansijski zna~ajne mere se brzo uvode i brzo gase. Stabilnost mera nije obezbe|ena, {to je znak da je politika jo{ u tranziciji i da nema dugogodi{weg okvira koji svaka politi~ka i administrativna struktura ne bi mogla mewati po svojim, po pravilu, subjektivnim procenama. Implementacija \. Kompetentnost institucija za izvo|ewe politike U pogledu kompetentnosti odgovaraju}ih slu`bi i institucija, jasni i zabriwavaju}i su deficiti vertikalne i horizontalne koordinacije politike. Za Srbiju je karakteristi~no postojawe brojnih institucija koje rade na poqu agrarne i ruralne politike, bez centralne koordinacije i monitoringa na dràvnom nivou. Usko grlo je u deficitu koordinativnih tela i wihovih kompetencija unutar MP[V, glavne institucije za sprovo|ewe agrarne politike. E. T sparentne procedure i kontrole za sprovo|ewe mera ran Procedure za sprovo|ewe i kontrolu mera nisu bile detaqno istraìvane, ali se ve} na bazi parcijalnog pristupa u programirawu i sprovo|ewu mera moè zakqu~iti da one nisu dovoqno transparentne. Izve{taji o kontroli realizovane podr{ke ukazuju na visok procenat zloupotreba od korisnika. Nedosledne procedure sa jedne strane i nedostatak qudstva u kontrolnim slu`bama sa druge starne, ~ine sistem kontrole nedovoqno efikasnim u ovom momentu. @. Stalni i konzistetni finansijski izvori i procedure Finansijski izvori nisu odre|eni za vi{e godina unapred, ve} se mewaju u zavisnosti od godi{weg dràvnog buxeta i u~e{}a poqoprivrede u wemu. Na taj na~in nestabilnost politike se pove}ava. Finansijski tokovi nisu bili detaqno istraìvani, ali je i tu mogu}e konstatovati odstupawa od me|unarodnih standarda u pogledu sprovo|ewa buxetske politike, centralne koordinacije i transparentnosti. Monitoring i evaluacija Z. T sparentno pra}ewe programa i mera sa buxetskom realizacijom ran Podaci o realizaciji buxeta po nekim op{tim standardima nisu dostupni. Informacije su fragmentirane i decentralizovane. Javno dostupnih izvora detaqnih informacija o utro{enim buxetskim sredstvima za poqoprivredu nema. Jedini javni dokument su godi{wi programi koji sadrè indikativne buxetske okvire, bez dovoqno sistemati~nosti i konzistentnosti. Uz to, realizovana sredstva, kako se videlo, ne poklapaju se sa planiranim. Sistem indikatora za pra}ewe efekta nije postavqen. I. Stalnost i kvalitet analiti~arskog rada Analiti~arski rad se moè primetiti samo u fragmentima. Nema pravnog osnova za stalno pra}ewe agrarne politike, niti su izgra|ene kompetentne institucije. Godi{wih analiti~kih izve{taja o celokupnoj realizaciji buxetske podr{ke poqoprivredi i realizaciji ciqeva nema, niti je mogu}a wihova priprema zbog nedostatka administrativnih baza podataka. Nivo povremenih procena efekata politike je u veoma rudimentarnoj fazi. J. Procena efekata programa Procena efekata programa zbog nedostatka informacione osnove nije mogu}a. Agrarnu politiku Srbije je samo delimi~no mogu}e uporediti sa me|unarodnim standardima i teoretskim konceptima. Opis mera odstupa od tih standarda, ili one sadrè razli~ite elemente politike, koje je nemogu}e klasifikovati u konceptualno zaokruène grupe. I ono {to se moglo svrstati u grupe prema me|unarodnim standardima, ne govori o nekom odre|enom pravcu politike. Elementi me|unarodno kompatibilnije politike se uvode parcijalno, a glavni kurs politike nije mogu}e jasno definisati. O~ito je vra}awe politike na regresirawe inputa, {to je STO i EU nekompatibilna politika, ali se i to radi nedosledno i ad hoc. I tamo, gde se poku{avaju uvoditi EU kompatibilne mere, to su vi{e poku{aji, koji mogu biti i {tetni zbog nedostatka celovitog pristupa. Sude}i prema politici koja je analizirana, Srbija se konceptualno jo{ ne priprema za ~lanstvo u EU u smislu reforme politike.
35
5.2 Preporuke
5.2.1 Pra}ewe buxetskih sredstava
Iz analize buxetske podr{ke poqoprivredi realizovane preko MP[V, problema vezanih za sada{wi sistem pra}ewa utro{enih buxetskih sredstava i razumevawa zna~aja tih informacija za analizu efekata i programirawe agrarne politike proizlaze slede}e preporuke: a) Potrebno je nastaviti inventarizaciju svih buxetskih transfera za poqoprivredu u naj{irem smislu. To zna~i da treba obuhvatiti ceo buxet Ministarstva poqoprivrede, kao i sve mere drugih ministarstva koje se odnose na poqoprivredu. T balo bi ukqu~iti i podr{ku poqoprivredi koja se obezbe|uje razli~itim donare torskim programima, kao i subnacionalne (regionalne i op{tinske) programe, za koje smo dobili samo polovi~ne podatke. Prema iskustvu, najefikasnije je da se ti podaci sakupe po zavr{etku buxetske (kalendarske) godine i to prema stvarnoj realizaciji (pla}awima). Podaci se moraju integrisati u jedinstven sistem na svim nivoima na kojima se implementiraju mere podr{ke poqoprivredi i ruralnom razvoju, zakqu~no sa op{tinama. b) Slede}i korak je razgrani~ewe buxeta na mere koje se odnose na administraciju, druge korisnike van poqoprivrede (npr. {umarstvo, vodoprivreda) i mere koje predstavqaju podr{ku poqoprivredi u naj{irem smislu. Za takvo razgrani~ewe nema jako ~vrstih pravila i u mnogo ~emu to je stvar odluke u zemqi. Bitno je da se to uradi jedinstveno i da se onda isti principi razgrani~avawa koriste stalno i za sve namene. v) Daqe grupisawe mera podr{ke poqoprivredi zavisi od namena. Za razli~ite namene koriste se razli~ite metodologije (STO, OECD, EU). Svaka metodologija traì ne{to druga~iji pristup iako imaju i neke zajedni~ke karakteristike. Mere treba grupisati pre svega prema nameni (korisniku, obliku isplate, proizvodu), a mawe prema ciqu. Pametno je da je osnovna baza podataka razra|ena i organizovana {to univerzalnije na na~in koji omogu}ava klasifikaciju mera prema zahtevima razli~itih metodologija. To se moè uraditi samo ako je evidencija o utro{enim buxetskim sredstvima razra|ena do nivoa pojedinih sadràjno zaokruènih mera. Klasifikacija mera za nacionalne potrebe obi~no je prilago|ena specifi~nim potrebama zemqe uz uvaàvawe op{tih principa (najboqe EU) i principa uporedivosti u duèm vremenskom periodu. g) Klasifikacija mera i analiza agrarne politike izra|eni u okviru ove studije mogu posluìti kao polazi{te za daqi rad. To zna~i da treba kriti~ki pregledati izloène rezultate, potraìti i dopuniti podatke koji nedostaju, na toj osnovi izraditi celovitu (javnu) informaciju o utro{enim buxetskim sredstvima i kona~nu analizu agrarne politike, uspostaviti adekvatan na~in pra}ewa realizacije, koji }e omogu}iti raspore|ivawe mera u grupe prema me|unarodno uporedivim klasifikacijama i uspostaviti sistem redovne analize rezultata najmawe po kriterijumima upotrebqenim u ovoj studiji. d) Vi{egodi{we planirawe mera i potrebnih buxetskih sredstava moè se kvalitetno izraditi tek nakon zavr{ene analize dosada{we politike. U kontekstu planirawa zna~ajno je i obuhvatawe administrativnih tro{kova, jer }e se sa razvojem agrarne politike (i pribliàvawem EU) ti tro{kovi pove}avati paralelno sa pove}awem podr{ke poqoprivredi (nove institucije, kontrole i drugi zahtevi).
5.2.2 Op{te preporuke

Preporuke proizlaze iz procene stawa i zavr{ene analize. Podeqene su na institucionalne i na one vezane za reformu politike. One zahtevaju i odgovaraju}e zakonske promene. Institucionalne promene su osnov i za su{tinske promene politike. Potrebno je: a) Uvesti principe ciklusa javne politike u izvo|ewe agrarne politike Srbije. Ovakav sistemski pristup nedostaje i u radu drugih ministarstva, ali je u poqoprivredi ovaj problem urgentan zbog kompleksnosti politike i velikog broja heterogenih u~esnika na koje se ona odnosi. b) Reorganizovati MP[V i odrediti jasne kompentencije za programirawe i implementirawe politike. Kadrovsko oja~ati MP[V u delovima gde je to potrebno, pogotovo u vidu preuzimawa EU politike u budu}nosti. Na{a je procena da dosada implementirani projekti na institucionalnom ja~awu i izgradwi kapaciteta MP[V nisu dali zadovoqavaju}e rezultate ili da odrìvost tih rezultata nije obezbe|ena. v) Uvesti centralnu koordinaciju implementacije agrarne politike. Najadekvatnije mesto je MP[V.
36
g) Izgraditi transparentne buxetske informacione tokove i usaglasiti procedure, kao i formirati sistem finansijskog toka i ra~unovodstva, postepeno po principima EU. d) Izgraditi analiti~ke kapacitete za programirawe i analizu agrarne politike. Oja~ati MP[V, kao i investirati u izgradwu analiti~ke infrastrukture van MP[V. Ove kapacitete treba razviti na svim nivoima, budu}i da u zemqi ne postoji kadar sa ovakvim znawima. Ovakva znawa se moraju uvrstiti u obrazovne programe. Osigurati stalne finansijske izvore za taj servis. |) Edukovati ~inovnike u modernom menaxmentu javnih politika i uvesti prakse modernog menaxmenta. e) Pregledati, nadgraditi i ujediniti procedure za odabir korisnika i uvesti centralnu kontrolu. Ovaj posao mora imati najve}i nivo transparentnosti. Postepeno uvesti EU principe na tom podru~ju. Potrebna je reforma politike na slede}im principima: `) Definisati koncept agrarne politike, ciqeve i prioritete, koji postepeno prilago|ava agrarnu politiku zahtevima EU i uz to modernizuje sektor, ja~a ruralni razvoj, omogu}uje realizaciju pristupnih pregovora i uspe{an pristup zemqe u EU. z) Pripremiti vi{egodi{wi plan izvo|ewa politike sa odabirom mera i definisanim finansijskim i implementacionim okvirom; mere definisane na osnovu strate{kog dizajna (problemiciqeviopiskriterijumikorisniciindikatori). i) Obezbediti stabilan i siguran vi{egodi{wi buxet za agrar i mere podr{ke ruralnom razvoju.
37
6 PRILOZI
PRILOG 1: Program raspodele i kori{}ewa sredstava subvencija u oblasti poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede za 2004. godinu
Mera NEIZMIRENE OBAVEZE TEKU]I I RAZVOJNI PODSTICAJI PREMIJE ZA MLEKO I INDUSTRIJSKO BIQE Premija za mleko Uredba o regresu za priplodnu stoku i premiji za mleko za period januar-mart 2004. godinu (SG RS, 3/04). Uredba o premiji za mleko za 2004. godinu (SG RS, 45/04) Pla}awa za mleko isporu~eno mlekarama (razli~ita visina za proizvo|a~e u marginalnim i ostalim podru~jima) po litri proizvo|a~i Uredba Opis Oblik Korisnik
Premija za {e}ernu repu Uredba o premiji za proizvodwu Pla}awa za ugovorenu proizvodwu po {e}erne repe za period januar-mart po hektaru kilogramu 2004.godine (SG RS, 3/04) Uredba o premiji za {e}ernu repu za 2004. godinu (SG RS, 45/04) Premija za suncokret Uredba o premiji za proizvodwu Pla}awa za ugovorenu proizvodwu po merkantilnog suncokreta za period po hektaru kilogramu januar-mart 2004. godine (SG RS, 3/04) Uredba o premiji za proizvodwu merkantilnog suncokreta za 2004. godinu (SG RS, 45/04)
proizvo|a~i
proizvo|a~i
Premija za soju
Uredba o premiji za proizvodwu merkantilne soje za period januar-mart 2004. godine (SG RS, 3/04) Uredba o premiji za proizvodwu merkantilne soje za 2004. godinu (SG RS, 45/04)
Pla}awa za ugovorenu proizvodwu po kilogramu po hektaru
proizvo|a~i
Premija za duvan
Uredba o premiji za duvan u listu za Pla}awa za ugovorenu proizvodwu po kilogramu period januar-mart 2004. godine (SG po hektaru RS, 3/04) Uredba o premiji za duvan u listu za 2004. godinu (SG RS, 66/04)
proizvo|a~i
38
Mera Premija za uqanu tikvu
Uredba Uredba o premiji za proizvodwu merkantilnog semena uqane tikve za 2004. godinu (SG RS, 104/04)
Opis Pla}awa za predatu koli~inu uqarama
Oblik po kilogramu
Korisnik proizvo|a~i
MERE UNAPRE\EWA PRODUKTIVNOSTI GAZDINSTAVA Mere unapre|ewa u sto~arstvu Uredba o utvr|ivawu programa Kofinansirawe programa razvoja i unapre|ewa sto~arstva za selekcije, kontrole, testova, period januar-mart 2004. godinu (SG izlo`bi RS, 3/04) Uredba o utvr|ivawu Programa razvoja i unapre|ewa sto~arstva za period april-decembar 2004. godinu (SG RS, 45/04) Regres za priplodnu stoku Uredba o regresu za priplodnu stoku i premiji za mleko za period januar-mart 2004. godine(SG RS, 3/04) Podr{ka nabavci i uzgoju po grlu kvalitetne priplodne stoke (krave prvotelke, priplodni bikovi, ovce i koze koje su se prvi put ojagwile/ojarile, priplodni ovnovi i jar~evi) po ko{nici proizvo|a~i po institucije aktivnosti
Uredba o regresu za priplodnu stoku Podr{ka nabavci i uzgoju i nova p~eliwa dru{tva za period kvalitetnih p~eliwih dru{tava april-decembar 2004. godine (SG RS, 53/04) Uredba o regresu za priplodnu stoku i nova p~eliwa dru{tva za period april-decembar 2004. godine (SG RS, 53/04) Regres za podizawe novih zasada Podsticawe podizawa novih zasada {qive Uredba o kori{}ewu podsticajnih Pla}awa za nove zasade (visina u sredstava za podizawe zasada zavisnosti od gustine sadwe) {qiva u 2004. godini (SG RS, 58/04)
po hektaru
proizvo|a~i
Podsticawe podizawa novih zasada vinograda
Uredba o kori{}ewu podsticajnih sredstava za podizawe zasada vinove loze u 2004. godini (SG RS, 53/04)
Pla}awa za nove zasade
po hektaru
proizvo|a~i
Podsticaji za proizvodwu sertifikovanog semena i sadnog materiala
Podsticawe proizvodwe sertifikovanog semena soje
Pla}awa za proizvodwu sertifikovanog semena
po kilogramu
proizvo|a~i
Podsticawe podizawa mati~waka sa osnovnim sadnim materijalom
Podr{ka za podizawe mati~waka
proizvo|a~i
39
Mera Dodatne mere za podizawe produktivnosti gazdinstava Privremena podr{ka proizvo|a~ima hmeqa Podr{ka kontroli i iskorewavawu {tetnih korova
Uredba
Opis
Oblik
Korisnik
Uredba o premiji za proizvodwu hmeqa za 2004.godinu (SG RS, 66/04) /
Pla}awa za odràvawe hmeqenika Podr{ka izradi strategije i programa, obuka, informisawe, kupovina herbicida Povrat tro{kova analiza
po hektaru
proizvo|a~i
Subvencionisawe analize zemqi{ta i dobijawa preporuka za primenu odgovaraju}ih |ubriva Mere unapre|ewa plasmana poqoprivrednih proizvoda MERE URE\EWA POQOPRIVREDNOG ZEMQI[TA Pro{irewe poseda zemqoradnika
po uzorku
Podr{ka edukaciji kadrova za rad u robnoj berzi
Uredba o kori{}ewu sredstava za pro{irewe zemqi{nog poseda za period od 1. decembra 2003. do 31. marta 2004. godine (SG RS, 3/04) Uredba o kori{}ewu sredstava za kalcifikaciju kiselog obradivog poqoprivrednog zemqi{ta za period januar-mart 2004. godine (SG RS, 3/04) Uredba o kori{}ewu sredstava za kalcifikaciju kiselog obradivog poqoprivrednog zemqi{ta za period april-decembar 2004. godine (SG RS, 45/04)
Regresirawe kupovine po hektaru najmawe 3 hektara obradivog zemqi{ta (u zavisnosti od postoje}eg poseda i podru~ja) Podela kre~waka preko poqoprivredne stru~ne slu`be besplatan materijal
proizvo|a~i fizi~ka lica
Kalcifikacija zemqi{ta
Ure|ewe poqoprivrednog zemqi{ta
Uredba o utvr|ivawu Programa izvo|ewa radova na za{titi, kori{}ewu i ure|ewu poqoprivrednog zemqi{ta za 2004. godinu (SG RS, 67/04) Uredba o kori{}ewu sredstava za podsticaj izvoza poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda za period januar-mart 2004. godine (SG RS, 3/04)
Projekti kao komasacija, sistemi za navodwavawe, odvodwavawe, kontrola plodnosti I sl. Izvozni podsticaji (june}e meso, sto~na hrana, mleko i proizvodi, sveè i konzervirano vo}e, povr}e, sokovi, uqe, bra{no, vino, rakija) procenat od izvozne cene izvoznici
MERE PODSTICAWA IZVOZA
Uredba o kori{}ewu sredstava za podsticaj izvoza poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda za 2004. godinu (SG RS, 48/04 i 70/04)
40
Mera KUPOVINA P[ENICE ZA STRATE[KE REZERVE REGRESIRAWE \UBRIVA I GORIVA Regresirawe goriva
Uredba
Opis Republi~ka direkcija za robne rezerve
Oblik
Korisnik
Uredba o posebnim uslovima Regresi za dizel gorivo D2 za prometa dizel goriva D-2 za radove koli~ine do 30 l po ha u poqoprivredi u 2004. godini (SG RS, 39/04 i 70/04) / Kupovina i distribucija NPK preko robnih rezervi Regresirawe kupovine protivgradnih raketa Podr{ka savetodavnim aktivnostima, prikupqawe podataka o proizvodwi, trì{ne informacije Finansirawe izrade registra
po litri goriva
proizvo|a~i
Regresirawe |ubriva
Regresirawe protivgradne za{tite STRU^NE POQOPRIVREDNE SLU@BE REGISTAR POQOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA MERE I AKCIJE U POQOPRIVREDI T ro{kovi analiza uzetih uzoraka u unutra{wem prometu Podr{ka nau~nim i stru~nim aktivnostima
po raketi
institucije
MP[V
Finansirawe kontrole kvaliteta poqoprivredno-prehrambenih proizvoda i inputa Kofinansirawe manifestacija, izdavawa kwiga i nau~nih radova i drugih projekata Pokri}e dnevnica i putnih tro{kova ~lanova komisija ^lanarine me|unarodnim organizacijama Uredba o utvr|ivawu Programa o raspodeli i kori{}ewu sredstava za o~uvawe i odrìvo kori{}ewe geneti~kih resursa doma}ih ìvotiwa za 2004. godinu (SG RS, 53/04) Podr{ka za dràwe minimalnog broja grla ugroènih vrsta u proizvodwi (podovsko gove~e, bu{a, brdski kow, nonijus, balkanski magarac, moravka, mangulica, pramenka, ~okanska cigaja, balkanska koza, ìvina) Nabavka novih priplodnih grla / Uredba o utvr|ivawu Programa o raspodeli i kori{}ewu sredstava za o~uvawe i odrìvo kori{}ewe biqnih geneti~kih resursa za hranu i poqoprivredu za 2004. godinu (SG RS, 76/04) ûvawe kolekcionih zasada i kolekcija semena Dràwe nacionalne baze podataka, banke gena i drugi projekti po grlu
MP[V
Rad komisija i stru~nih saveta Me|unarodna saradwa i obaveze Genetski biqni i ìvotiwski resursi
MP[V
MP[V
proizvo|a~i, institucije
SUBVENCIJE ZA UNAPRE\EWE SELA
Uredba o kori{}ewu podsticajnih sredstava za unapre|ewe sela u 2004. godini (SG RS, 67/04)
41
Mera
Uredba
Opis
Oblik
Korisnik
Subvencije za unapre|ewe gazdinstava
Podr{ka u nabavci stoke iz uvoza i kupovini na doma}em trì{tu Podr{ka investirawu u postrojewa za proizvodwu vo}a, povr}a, pe~urka i cve}a Podr{ka investirawu u nabavci postrojewa i unapre|ewa sanitarnih uslova za gajewe stoke
procenat od proizvo|a~i tro{kova mla|i od 40 godina
Subvencije za unapre|ewe plasmana i kvaliteta proizvoda
Podr{ka razvoju i {irewu organske proizvodwe (tro{kovi sertifikacije, promene namena zemqi{ta) Podr{ka investirawu u postrojewa za sortirawe, pakovawe i standardizaciju vo}a i povr}a Promovisawe i za{tita lokalnih proizvoda
procenat od proizvo|a~i projekta mla|i od 40 godina, udruèwa gra|ana, lokalna samouprava, ZZ
Subvencije za razvoj sela
Edukacija seoskog stanovni{tva Udruìvawe i organizovawe seoskog stanovni{tva radi zajedni~kih aktivnosti Aktivnosti usmerene ka za{titi ìvotne sredine O~uvawe seoske zajednice i promovisawe ekonomskih i kulturnih vrednosti na selu
procenat od udruèwa projekta gra|ana, lokalna samouprava, ZZ
MA[INE I OPREMA
Uredba o utvr|ivawu Programa mera za podsticawe razvoja poqoprivredne proizvodwe za 2004. godinu (SG RS, 45/04, 70/04 i 83/04)
Kratkoro~no kreditirawe primarne proizvodwe do godine dana i kamatom 5,5%, bez valutne klauzule, preko Fonda za razvoj Dugoro~no kreditirawe primarne proizvodwe sa rokom vra}awa do 5 godina i kamatom 3%, sa valutnom klauzulom
registrovana gazdinstva
MERE ZA POBOQ[AWE KVALITETA MLEKA Mere za poboq{awe kontrole kvaliteta

Nema u programu
Krediti za investicije u osnovnu opremu (ma{ine za muù, laktofrizi)
gazdinstva male i sredwe veli~ine procenat projekta

po kilogramu
Kofinansirawe tro{kova uvo|ewa sistema kvaliteta (ISO)

Uredba o premiji za merkantilnu p{enicu roda 2004. godine (SG RS, 78/04) Uredba o premiji za semensku p{enicu roda 2004. godine (SG RS, 100/04) Pla}awa za koli~ine uskladi{tene kod pravnih lica i za prodate koli~ine
prera|iva~ka industrija
proizvo|a~i
Nema u programu
Pla}awa za proizvedenu naturalnu robu radi dorade
po kilogramu
proizvo|a~i
Nema u programu
Uredba o utvr|ivawu Programa Krediti preko fonda za razvoj rasporeda i kori{}ewa sredstava za kreditirawe preduze}a prehrambene industrije za 2004. godinu (SG RS, 66/04)
42
Mera NEIZMIRENE OBAVEZE TEKU]I I RAZVOJNI PODSTICAJI PREMIJE ZA MLEKO I INDUSTRIJSKO BIQE Premija za mleko Uredba o premiji za mleko za 2005. godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 3/05 i 38/05 Subvencije za industrijsko biqe Uredba o premiji za proizvodwu merkantilnog suncokreta za 2005. godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 26/05) Pla}awu za mleko isporu~eno mlekarama (razli~ita visina za proizvo|a~e u marginalnim i ostalim podru~jima) Pla}awa za ugovorenu proizvodwu po hektaru Premija za suncokret Premija za soju Premija za duvan Premija za uqanu tikvu Premija za hmeq Mere podsticawa Uredba o kori{}ewu izvoza sredstava za podsticaj izvozapoqoprivrednih i prehrambenih proizvoda za 2005. godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 3/05, 42/05, 71/05 i 81/05) Regres za |ubriva Kupovina |ubriva preko Robnih rezervi po povoqnim paritetima Izvozni podsticaji (june}e meso, sto~na hrana, mleko i proizvodi, sveè i konzervirano vo}e, povr}e, sokovi, uqe, bra{no, vino, rakija) procenat izvoznici od izvozne cene po litri proizvo|a~i Uredba Opis Oblik Korisnik
po kilogramu
proizvo|a~i
proizvo|a~i
Podsticawe podizawa novih zasada vo}a i vinove loze
Uredba o kori{}ewu Pla}awa za nove zasade (visina zavisna od podsticajnih sredstava za gustine sadwe) podizawe zasada vo}a u 2005. godani (Slu`beni glasnik RS, broj 29/05 Uredba o kori{}ewu podsticajnih sredstava za uvo|ewe i sertifikaciju sistema bezbednosti hrane u 2005. godini (Slu`beni glasnik RS, broj 44/05) Uvo|ewe savremenih sistema kontrole kvaliteta usagla{enih sa svetskim standardima (EUROGAP, HACCP, ISO...) i aktivnosti u oblasti marketinga i promocije poqoprivrednih proizvoda (prisustvo na me|unarodnim sajmovima, seminarima, izlo`bama, smotrama, kao i edukacija zaposlenih u razli~itim oblastima
po hektaru
proizvo|a~i
Mere za poboq{awe izvoza, kontrole kvaliteta i marketinga
procenat projekta
Podr{ka nabavci mehanizacije i sisteme za navodwavawe
43
Mera Podr{ka izgradwi trì{ta zakupa zemqi{ta
Uredba Uredba o kori{}ewu sredstava za obradivo poqoprivredno zemqi{te dato u zakup (Slu`beni glasnik RS, broj 21/05)
Opis
Oblik
Korisnik
Regresirawe kupovine najmawe 3 hektara pa hektaru proizvo|a~i obradivog zemqi{ta (u zavisnosti od fizi~ka lica postoje}eg poseda i podru~ja)
PREMIJA ZA PROIZVODWU I SKLADI[TEWE P[ENICE
Uredba o subvencionisawu proizvodwe i skladi{tewa p{enice roda 2005. godine (Slu`beni glasnik RS, broj 60/05 i 71/05)
Pla}awa po hektaru zasejanih povr{ina
po hektaru proizvo|a~i
Pla}awa po toni uskladi{tene p{enice po toni
MERE UNAPRE\EWA PRODUKTIVNOSTI GAZDINSTVA Mere unapre|ewa u sto~arstvu Uredba o utvr|ivawu Programa razvoja i unapre|ewe sto~arstva za 2005. godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 38/05) Kofinansirawe programa selekcije, kontrole, testova, izlo`bi po institucije aktivnosti
Regres za priplodnu stoku
Uredba o regresu za priplodnu stoku i selekcionisane p~eliwe matice za 2005. godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 16/05)
Podr{ka u nabavci i uzgoju kvalitetne priplodne stoke (krave prvotelke, priplodni bikovi, ovce i koze koje su se prvi put ojagwile/ojarile, priplodni ovnovi i jar~evi)
po grlu
proizvo|a~i
Podr{ka nabavci i uzgoju kvalitetnih p~eliwih dru{tava
po ko{nici
Podsticawe podizawa mati~waka sa osnovnim sadnim materijalom
proizvo|a~i
Podr{ka Uredba o premiji za proizvo|a~ima hmeqa proizvodwu hmeqa za 2005. godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 26/05) Podr{ka kontroli i iskorewavawu {tetnih korova /
Pla}awa za odràvawe hmeqenika
po ha
proizvo|a~i
Podr{ka u izradi strategije i programa, obuka, informisawe, kupovina herbicida Podr{ka u razvoju i {irewu organske proizvodwe (tro{kovi sertifikacije, promene namena zemqi{ta) Podr{ka investirawu u postrojewa za sortirawe, pakovawe i standardizaciju vo}a i povr}a Promovisawe i za{tita lokalnih proizvoda
Subvencije za Uredba o kori{}ewu unapre|ewe plasmana podsticajnih sredstava za i kvaliteta proizvoda unapre|ewe sela u 2005. godini (Slu`beni glasnik RS, broj 10/05)
procenat od projekta
proizvo|a~i mla|i od 40 godina, udruèwa gra|ana, lokalna samouprava, ZZ
44
Mera Mere za poboq{awe kvaliteta mleka
Uredba
Opis
Oblik
Korisnik gazdinstva male i sredwe veli~ine
Uredba o kori{}ewu Krediti za investicije u osnovnu opremu podsticajnih sredstava za (ma{ine za muù, laktofrizi) podizawe kvaliteta mleka u 2005. godini (Slu`beni glasnik RS, broj 86/05)
MERE UNAPRE\EWA SELA Kalcifikacija zemqi{ta Uredba o kori{}ewu sredstava za kalcifikaciju kiselog obradivog poqoprivrednog zemqi{ta u 2005. godini (Slu`beni glasnik RS, broj 21/05) Uredba o utvr|ivawu Programa izvo|ewa radova na za{titi, kori{}ewu i ure|ewu poqoprivrednog zemqi{ta za 2005. godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 38/05) Podela kre~waka preko poqoprivredne stru~ne slu`be besplatan proizvo|a~i materijal fizi~ka lica
Projekti kao komasacija, sistemi za navodwavawe, odvodwavawe, kontrola plodnosti i sl.
SUBVENCIJE ZA UNAPRE\EWE SELA Subvencije za unapre|ewe gazdinstava Uredba o kori{}ewu podsticajnih sredstava za unapre|ewe sela u 2005. godini (Slu`beni glasnik RS, broj 10/05) Podr{ka u nabavci stoke iz uvoza i kupovini na doma}em trì{tu Podr{ka investirawu u postrojewa za proizvodwu vo}a, povr}a, pe~uraka i cve}a Podr{ka investirawu u nabavku postrojewa i unapre|ewa sanitarnih uslova za gajewe stoke procenat od tro{kova proizvo|a~i mla|i od 40 godina
Subvencije za razvoj sela
Uredba o kori{}ewu podsticajnih sredstava za unapre|ewe sela u 2005. godini (Slu`beni glasnik RS, broj 10/05)
Edukacija seoskog stanovni{tva Udruìvawe i organizovawe seoskog stanovni{tva radi zajedni~kih aktivnosti Aktivnosti usmerene ka za{titi ìvotne sredine O~uvawe seoske zajednice, i promovisawe ekonomskih i kulturnih vrednosti na selu
udruèwa gra|ana, lokalna samouprava, ZZ
MA[INE I OPREMA
Uredba o utvr|ivawu podsticajnih sredstava za obnovu poqoprivredne opreme i mehanizacije u 2005. godini (Slu`beni glasnik RS, broj 10/05, 50/05)
45
Mera MERE I AKCIJE U POQOPRIVREDI Tro{kovi analiza uzetih uzoraka u unutra{wem prometu
Uredba
Opis
Oblik
Korisnik
Finansirawe kontrole kvaliteta poqoprivredno-prehrambenih proizvoda i inputa
MP[V
Podr{ka nau~nim projektima i stru~nim aktivnostima
Rad komisija i stru~nih saveta Me|unarodna saradwa i obaveze
Pokri}e dnevnica i putnih tro{kova ~lanova komisija ^lanarine me|unarodnim organizacijama
MP[V MP[V
Genetski biqni i ìvotiwski resursi
Uredba o utvr|ivawu Programa o raspodeli i kori{}ewu sredstava za o~uvawe i odrìvo kori{}ewe geneti~kih resursa doma}ih ìvotiwa za 2005. godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 38/05)
Podr{ka za dràwe minimalnog broja grla ugroènih vrsta u proizvodwi (podovsko gove|e, bu{a, brdski kow, nonijus, balkanski magarac, moravka, mangulica, pramenka, ~okanska cigaja, balkanska koza, ìvina) Nabavka novih priplodnih grla ûvawe kolekcionih zasada i kolekcija semena Dràwe nacionalne baze podataka, banke gena i drugi projekti
po grlu
Stru~ne poqoprivredne slu`be Registar poqoprivrednih gazdinstava Subvencionisawe analize zemqi{ta i dobijawa preporuka za primenu odgovaraju}ih |ubriva
Podr{ka savetodavnim aktivnostima, prikupqawe podataka o proizvodwi, trì{ne informacije Finansirawe izrade registra
Institucije
MP[V
Uredba o kori{}ewu Povrat tro{kova analiza sredstava za sistematsku kontrolu plodnosti obradivog poqoprivrednog zemqi{a (Slu`beni glasnik RS, broj 38/05)
po uzorku
Nema u programu
Uredba o kori{}ewu sredstava za podsticaj izvoza poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda za 2005. godinu (Slu`beni glasnik RS broj 3/05, 42/05, 71/05 i 81/05)
46
Mera NEIZMIRENE OBAVEZE SUBVENCIJE PROIZVODWI I POVE]AWU PRODUKTIVNOSTI PREMIJE ZA MLEKO I INDUSTRIJSKO BIQE MERE PODSTICAWA IZVOZA Uredba o kori{}ewu sredstava za subvencije proizvo|a~ima poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda za 2006 godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 5/06) Izvozni podsticaji (june}e meso, sto~na hrana, mleko i proizvodi, sveè i konzervirano vo}e, povr}e, sokovi, uqe, bra{no, vino, rakija) procenat od izvozne cene izvoznici Uredba Opis Oblik Korisnik
Premija za mleko
Uredba o premiji za mleko za Pla}awa za mleko isporu~eno po litri 2006. godinu (Slu`beni mlekarama (razli~ita visina za glasnik RS, broj 117/06) proizvo|a~e u marginalnim i ostalim podru~jma) Uredba o subvencionisawu proizvodwe industrijskog biqa roda 2006. godine (Slu`beni glasnik RS, broj 56/06 Uredba o regeresu za kvalitetnu priplodnu stoku i selekcionisawe p~eliwe matice za 2006. godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 15/06) Pla}awa za ugovorenu proizvodwu po hektaru po hektaru
proizvo|a~i
Subvencionisawe proizvodwe industrijskog biqa
proizvo|a~i
Podr{ka u nabavci i uzgoju kvalitetne priplodne stoke (krave prvotelke, priplodni bikovi, ovce i koze koje su se prvi put ojagwile/ojarile, priplodni ovnovi i jar~evi)
po grlu
proizvo|a~i
po ko{nici Podr{ka u nabavci i uzgoju kvalitetnih p~eliwih dru{tava Regresirawe Uredba o uslovima i na~inu Refundirawe tro{kova minieralnih |ubriva i kori{}ewa sredstava za dizel goriva regresirawe mineralnih |ubriva i dizel goriva za setvu ozimih kultura za 2006. godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 82/06); Uredba o uslovima i na~inu kori{}ewa sredstava za regresirawe mineralnih |ubriva za radove u poqoprivredi u 2006. godini (Slu`beni glasnik RS, broj 23/06) procenat vrednosti do maksimalnog iznosa proizvo|a~i
47
Mera
Uredba
Opis Podr{ka u privatnom skladi{tewu za koli~ine maksimalno 4 tone po hektaru
Oblik po toni
Podr{ka u skladi{tewu Uredba o subvencionisawu p{enice skladi{tewa p{enice roda 2006. godine (Slu`beni glasnik RS, broj 58/06 MERE UNAPRE\EWA SELA Podsticawe podizawa novih zasada vo}a, vinove loze i hmeqa Uredba o kori{}ewu podsticajnih sredstava za podizawe vi{egodi{wih proizvodnih zasada vo}a, vinove loze i hmeqa u 2006. godini (Slu`beni glasnik RS, broj 27/06) Uredba o raspodeli i kori{}ewu podsticajnih sredstava za unapre|ewe sela u 2006. godini (Slu`beni glasnik RS, broj 11/06)
Pla}awa za nove zasade (visina po hekataru u zavisnosti od gustine sadwe)
proizvo|a~i
SUBVENCIJE ZA UNAPRE\EWE SELA
Unapre|ewe rasnog sastava stoke nabavkom iz uvoza Investicije na poqoprivrednim gazdinstvima
Kofinansirawe uvoza stoke uz ra~un (vi{e za marginalna podru~ja po grlu) Nabavka ma{ina i opreme za poqoprivredu (ratarstvo, hortikultura, sto~arstvo) Popravka, dogradwa i adaptacija objekata za sme{taj stoke Unapre|ewe plasmana (su{are, hladwa~e, skladi{ta)
procenat od tro{kova
proizvo|a~i mla|i od 40 godina
proizvo|a~i mla|i od 40 godina, udruèwa gra|ana, lokalna samouprava, ZZ
Obnova i ja~awe seoske infrastrukture
Kofinansirawe infrastrukture procenat od (elektrika, putevi, vodovod, projekta kanalizacija, seoski domovi, biznis inkubatore) Dogradwa i adaptacija objekata procenat od projekta i nabavka opreme za bavqewe agro, eko i drugim oblicima turizma Dogradwa i adaptacija objekata i nabavka opreme za bavqewe tradicionalnim zanatima Razvoj i promocija lokalnih proizvoda i seoskih vrednosti
lokalna samouprava, udruèwa i zadruge
Diverzifikacija aktivnosti na poqoprivrednim gazdinstvima
fizi~ka lica, lokalne samouprave, udruèwa gra|ana, zadruge
Podizawe kapaciteta za rad na razvoju sela i organizovawu seoskog stanovni{tva radi zajedni~kih aktivnosti
Edukacija za strate{ko planirawe, udruìvawe i zadruge, obnova sala{a, demonstracione farme, regionalna saradwa i mobilnost mladih farmera i wihovog udruìvawa
48
Mera Za{tita ìvotne sredine i seoskih predela
Uredba
Opis Seoska |ubri{ta, sto~no grobqe, vetroza{titni pojasevi, po{umqavawe i zatravqivawe erozijom ugroènih podru~ja, izgradwa potpornih zidova, nasipa i drugih vidova za{tite od erozije, sanirawe deponija, uspostavqawe proizvodwe glistewaka
Oblik procenat od projekta
Korisnik fizi~ka lica, lokalne samouprave, udruèwa gra|ana, zadruge
fizi~ka lica
Integralni projekti za ponovno po hektaru uspostavqawe pa{nih sistema u viskoplaninskim oblastima (pastiri, terenska vozila, tovarne ìotiwe, oprema, agregati, skloni{ta, obuka pasa) Ko{ewe visokoplaninskih prirodnih livada
Pod{ka za uvo|ewe i sertifikaciju sistema bezbednosti hrane
Uredba o kori{}ewu podsticajnih sredstava za uvo|ewe i sertifikaciju sistema bezbednosti hrane u 2006. godini (Slu`beni glasnik RS, broj 56/06)
Kofinansirawe tro{kova uvo|ewa sistema kvaliteta
procenat projekta
Organska proizvodwa
Podr{ka u razvoju organske poqoprivrede Razvoj i promocija organskih proizvoda Podizawe kapaciteta za rad na razvoju organske poqoprivrede Podr{ka uspostavqawu organske proizvodwe Podr{ka organskoj sertifikaciji
fizi~ka lica, lokalne samouprave, udruèwa gra|ana, zadruge
Mere unapre|ewa u sto~arstvu
Uredba o utvr|ivawu Programa razvoja I unapre|ewa sto~arstva za 2006. godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 58/06) /
Kofinansirawe programa selekcije, kontrole, testova, izlo`bi
po aktivnosti
institucije
Podsticawe podizawa mati~waka sa osnovnim sadnim materijalom Podr{ka nekomercijalanim gazdinstvima
proizvo|a~i
Uredba o kori{}ewu sredstava podr{ke nekomrcijalnim poqoprivrednim gazdinstvima u 2006. godini (Slu`beni glasnik RS, broj 8/06)
Podr{ka ìvotnom standardu za fizi~ka lica qude koji zavise od poqoprivrede, a nisu u mogu}nosti da svojim razvojem prate ekonomske reforme
~lan nekomercijalnog poqoprivrednog gazdinstva
49
Mera Podr{ka trì{tu zakupa
Uredba Uredba o kori{}ewu sredstava za obradivo poqoprivredno zemqi{te dato u zakup u 2006. godini (Slu`beni glasnik RS, broj 15/06)
Opis Podr{ka starijim seqacima koji daju zemqu u zakup mladima uz ugovor na 5 godina
Oblik po hektaru
Korisnik registrovana gazdinstva
MERE I AKCIJE U POQOPRIVREDI Podr{ka premijama osigurawa u poqoprivredi Uredba o uslovima i na~inu Kofinansirawe premija osigurawa procenat kori{}ewa sredstava za stoke i useva vrednosti regresirawe osigurawa ìvotiwa, useva i plodova u 2006. godini (Slu`beni glasnik RS, broj 27/06) Uredba o kori{}ewu sredstava za kalcifikaciju kiselog obradivog poqoprivrednog zemqi{ta u 2006. godini (Slu`beni glasnik RS, broj 15/06) Podela kre~waka preko poqoprivredne stru~ne slu`be besplatan materijal proizvo|a~i
Kalcifikacija zemqi{ta
Uredba o utvr|ivawu programa Projekti kao komasacija, sistemi izvo|ewa radova na za{titi, za navodwavawe, odvodwavawe, kori{}ewu i ure|ewu kontrola plodnosti i sl. poqoprivrednog zemqi{ta za 2006. godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 15/06) Uredba o utvr|ivawu Programa o raspodeli i kori{}ewu podsticajnih sredstava za o~uvawe i odrìvo kori{}ewe geneti~kih resursa doma}ih ìvotiwa za 2006. godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 23/06) Podr{ka za dràwe minimalnog broja grla ugroènih vrsta u proizvodwi (podovsko gove|e, bu{a, brdski kow, nonijus, balkanski magarac, moravka, mangulica, pramenka, ~okanska cigaja, balkanska koza, ìvina) Nabavka novih priplodnih grla ûvawe kolekcionih zasada i kolekcija semena Dràwe nacionalne baze podataka, banke gena i drugi projekti po grlu proizvo|a~i, institucije
Subvencionisawe analize zemqi{ta i dobijawa preporuka za primenu odgovaraju}ih |ubriva
Uredba o kori{}ewu sredstava za sistematsku kontrolu plodnosti obradivog poqoprivrednog zemqi{ta (Slu`beni glasnik RS, broj 15/06) /
Povrat tro{kova analiza
po uzorku
T ro{kovi analiza uzetih uzoraka u unutra{wem prometu
Finansirawe kontrole kvaliteta poqoprivredno-prehrambenih proizvoda i inputa
MP[V
50
Mera Podr{ka nau~nim i stru~nim aktivnostima, poqoprivrednim i seoskim manifestacijama i informisawu poqoprivrednika Registar poqoprivrednih gazdinstava Me|unarodna saradwa i obaveze STRU^NE POQOPRIVREDNE SLU@BE
Uredba /
Opis
Oblik
Korisnik
Finansirawe izrade registra [tampawe obrazaca za registraciju gazdinstava ^lanarine me|unarodnim organizacijama
MP[V
MP[V
Podr{ka u savetodavnim aktivnostima, prikupqawe podataka o proizvodwi, trì{ne informacije
institucije
MA[INE I OPREMA Sredstva namewena za Uredba o utvr|ivawu finansirawe opreme za programa mera za poqoprivredu podsticawe razvoja poqoprivredne proizvodwe za 2006. godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 3/06) Kratkoro~no kreditirawe primarne proizvodwe do godine dana i kamatom 5,5%, bez valutne klauzule, preko Fonda za razvoj Dugoro~no kreditirawe primarne proizvodwe sa rokom vra}awa do 5 godina i kamatom 3%, sa valutnom klauzulom registrovana gazdinstva
Nema u programu
Uredba o raspodeli ii kori{}ewu podsticajnih sredstava za investirawe u poqoprivredu u 2006. godini (Slu`beni glasnik RS, broj 11/06
procenat projekta do maksimalnog Nabavka plastenika, staklenika iznosa po i opreme, nabavka pakerica, opremi i sortirki i opreme farmi Oprema za navodwavawe, vadilice, protivgradne mreè, motokultivatori, sejalice, atomizeri i elektri~ni pastiri, oprema za muù i hla|ewe sirovog mleka
Podr{ka investicijama na gazdinstvima
fizi~ka lica, zadruge, udruèwa gra|ana
Nema u programu
Uredba o kori{}ewu sredstava za subvencije proizvo|a~ima poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda za 2006 godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 5/06).
Krediti preko Fonda za razvoj
51
Mera SUBVENCIJE ZA UNAPRE\EWE POQOPRIVREDE MERE PODSTICAWA IZVOZA Uredba o kori{}ewu sredstava subvencija proizvo|a~ima poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda za period januarmart 2007. godine (Slu`beni glasnik RS, broj 6/07) Uredba o kori{}ewu sredstava za subvencije proizvo|a~ima poqorivrednih i prehrambenih proizvoda za period januarjun 2007. godine (Slu`beni glasnik RS, broj 50/07) Uredba o kori{}ewu sredstava za subvencije proizvo|a~ima poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda za 2007. godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 64/07) Premija za mleko Uredba o premiji za mleko za period januar-mart 2007. godine (Slu`beni glasnik RS, broj 6/07) Uredba o premiji za mleko za period januar-jun 2007. godine (Slu`beni glasnik RS, broj 38/07) Uredba o premiji za mleko za 2007. godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 64/07) Lista preporu~enih / sorti centri za testirawe sorti, vinove loze i hmeqa procenat vrednosti proizvo|a~i Pla}awe za mleko isporu~eno mlekarama (razli~ita visina za proizvo|a~e u marginalnim i ostalim podru~jima) po litri proizvo|a~i Izvozni podsticaji (june}e meso, procenat od sto~na hrana, mleko i proizvodi, izvozne cene sveè i konzervirano vo}e, povr}e, sokovi, uqe, bra{no, vino, rakija) izvoznici Uredba Opis Oblik Korisnik
Podr{ka premijama Uredba o uslovima i na~inu Kofinansirawe premija osigurawa u kori{}ewa sredstava za regresirawe osigurawa stoke i useva poqoprivredi osigurawa ìvotiwa za period januar-mart 2007. godine (Slu`beni glasnik RS, broj 6/07) Uredba o uslovima i na~inu kori{}ewa sredstava za regresirawe osigurawa ìvotiwa za period januar-jun 2007. godine (Slu`beni glasnik RS, broj 38/07) Uredba o uslovima i na~inu kori{}ewa sredstava za regresirawe osigurawa ìvotiwa, useva i plodova u 2007. godini (Slu`beni glasnik RS, br. 71/07 i 99/07) (Slu`beni glasnik RS, broj 67/07)
52
Mera ro{kovi analiza T uzetih uzoraka u unutra{wem prometu Registar poqoprivrednih gazdinstava i Vinogradarsko-vinarski registar Me|unarodna saradwa i obaveze Genetski biqni i ìvotiwski resursi
Uredba /
Opis Finansirawe kontrole kvaliteta poqoprivredno-prehrambenih proizvoda i inputa Finansirawe izrade registra [tampawe obrazaca za registraciju gazdinstava
Oblik
Korisnik MP[V
MP[V
^lanarine me|unarodnim organizacijama Uredba o utvr|ivawu Programa o raspodeli i kori{}ewu podsticajnih sredstava za o~uvawe i odrìvo kori{}ewe geneti~kih resursa doma}ih ìvotiwa za 2006. godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 23/06) Podr{ka za dràwe minimalnog broja grla ugroènih vrsta u proizvodwi (podovsko gove|e, bu{a, brdski kow, nonijus, balkanski magarac, moravka, mangulica, pramenka, ~okanska cigaja, balkanska koza, ìvina) Nabavka novih priplodnih grla ûvawe kolekcionih zasada i kolekcija semena Dràwe nacionalne baze podataka, banke gena i drugi projekti / po grlu
MP[V
Podr{ka nau~nim i stru~nim aktivnostima, poqoprivrednim i seoskim manifestacijama i informisawu poqoprivrednika
Podsticawe u podizawu novih zasada vo}a, vinove loze i hmeqa
Uredba o kori{}ewu podsticajnih sredstava za podizawe vi{egodi{wih proizvodnih zasada vo}a i za popunu mladih vi{egodi{wih proizvodnih zasada vo}a za period januar-jun 2007. godine (Slu`beni glasnik RS, broj 50/07) Uredba o kori{}ewu podsticajnih sredstava za podizawe vi{egodi{wih proizvodnh zasada vo}a za 2007. godinu (izmena 97/07), (Slu`beni glasnik RS, broj 64/07)
Pla}awa za nove zasade (visina u zavisnosti od gustine sadwe)
po hektaru
proizvo|a~i
53
Mera Podsticawe u proizvodwi sadnog materijala predosnovne i osnovne kategorije
Uredba Uredba o kori{}ewu podsticajnih sredstava za podizawe mati~nih zasada vo}a, vinove loze i hmeqa u periodu januarjun 2007. godine (Slu`beni glasnik RS, broj 50/07) Uredba o kori{}ewu podsticajnih sredstava za podizawe vi{egodi{wih proizvodnih zasada sa naslonom vinove loze i hmeqa za 2007. godinu (izmena 97/07), (Slu`beni glasnik RS, broj 64/07)
Opis Podr{ka za podizawe mati~waka
Oblik /
Unapre|ewe proizvodwe vina, rakije i poqoprivrednoprehrambenih proizvoda sa geografskim poreklom
Uredba o raspodeli i kori{}ewu Kofinansirawe projekata podsticajnih sredstava za unapre|ewe proizvodwe vina, rakije i poqoprivredno-prehrambenih proizvoda sa geografskim poreklom u 2007. godini. (Slu`beni glasnik RS, broj 80/07
proizvo|a~i, udruèwa, zadu`bine, Nio
Podr{ka u razvoju Uredba o raspodeli i kori{}ewu organske proizvodwe sredstava za podr{ku razvoju organske proizvodwe za 2007. godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 95/07) Podsticawe revitalizacije zapu{tenih, o{te}enih, sortno neadekvatnih i zaraènih vo}waka i vinograda Podr{ka za uvo|ewe i sertifikaciju sistema bezbednosti i kvaliteta hrane Uredba o raspodeli i kori{}ewu Podr{ka kr~ewu starih zasada i podsticajnih sredstava za podsa|ivawu eradikaciju i revitalizaciju vinograda za 2007. godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 80/07)
po hektaru, grlu, ko{nici
proizvo|a~i
po ~okotu i sadnici; 25% organizatoru rada (zadruga, organizacija proizvo|a~a)
proizvo|a~i
Uredba o kori{}ewu podsticajnih Kofinansiraje projekta uvo|ewa po projektu i sredstava za uvo|ewe i sistema GLOBALGAP gazdinstvu sertifikaciju dobre poqoprivredne prakse prema zahtevima GLOBALGAP-a za 2007. godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 95/07)
proizvo|a~i
Podr{ka trì{tu zakupa zemqi{ta
Uredba o kori{}ewu sredstava za obradivo poqoprivredno zemqi{te dato u zakup u 2007. godini (Slu`beni glasnik RS, broj 80/07) Uredba o regresu za kvalitetnu priplodnu stoku i selekcionisane p~eliwe matice za 2007. godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 64/07)
Podr{ka starijim seqacima koji po hektaru daju zemqu u zakup mladima uz ugovoru na 5 godina
Podr{ka u nabavci i uzgoju kvalitetne priplodne stoke (krave prvotelke, priplodni bikovi, ovce i koze koje su se prvi put ojagwile/ojarile, priplodni ovnovi i jar~evi) Podr{ka u nabavci i uzgoju kvalitetnih p~eliwih dru{tava
po grlu
proizvo|a~i
54
Mera Mere unapre|ewa u sto~arstvu
Uredba Uredba o utvr|ivawu Programa razvoja i unapre|ewa sto~arstva za 2007. godinu. (Slu`beni glasnik RS, broj 64/07 Uredba o utvr|ivawu Programa razvoja i unapre|ewa sto~arstva u Republici Srbiji za period 2008-2012. godine (Slu`beni glasnik RS, broj 99/07)
Opis Kofinansirawe programa selekcije, kontrole, testova, izlo`bi
Oblik po aktivnosti
Korisnik institucije
Podsticaj tova junadi
Uredba o kori{}ewu podsticajnih sredstava za tov junadi u 2007. godini (Slu`beni glasnik RS, broj 67/07) Uredba o uslovima i na~inu kori{}ewa sredstava za regresirawe repromaterijala za proizvodwu ratarskih i povrtarskih kultura u 2007. godini. (Slu`beni glasnik RS, broj 67/07 Uredba o raspodeli i kori{}ewu podsticajnih sredstava za izgradwu sistema podr{ke ruralnog razvoja u 2007. godini (Slu`beni glasnik RS, broj 104/07).
Pla}awa za tovqenu junad, zaklanu u klanicama (grla minimalno 100 dana u tovu) do maksimalnog iznosa po gazdinstvu Povrat tro{kova nabavke goriva, |ubriva i semena
po hektaru
proizvo|a~i
Regresirawe inputa u ratarsko-povrtarskoj proizvodwi
procenat vrednosti do maksimalnog iznosa
proizvo|a~i
Sredstva za izgradwu sistema podr{ke ruralnog razvoja
Kofinansirawe formirawa lokalnih informacionih centara
procenat vrednosti projekta
ruralno stanovni{tvo u razli~itim oblicima organizovawa
NEIZMIRENE OBAVEZE
Premija za mleko Regres za priplodnu stoku Mere za unapre|ewe sela Mere podsticawa izvoza Kalcifikacija poqoprivrednog zemqi{ta Mere ure|ewa poqoprivrednog zemqi{ta Regresirawe inputa za poqoprivrednu proizvodwu Mere unapre|ewa poqoprivredne proizvodwe Stru~ne poqoprivredne slu`be
STRU^NE POQOPRIVREDNE SLU@BE
Uredba o kori{}ewu sredstava za podr{ku u sprovo|ewu poverenih i.drugih stru~no-savetodavnih poslova u poqoprivredi za 2007. godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 67/07)
Podr{ka savetodavnim aktivnostima, prikupqawe podataka o proizvodwi, trì{ne informacije
institucije
55
Mera SREDSTVA ZA OTKUP / POQOPRIVREDNIH PROIZVODA (SREDSTVA ZA PODR[KU STABILNOSTI TR@I[TA POQOPRIVREDNIH PROIZVODA
Uredba
Opis
Oblik
Korisnik
Ma{ine i oprema Subvencionisawe prehrambene industrije Uredba o utvr|ivawu Programa raspodele Krediti preko Fonda za i kori{}ewa sredstava za kreditirawe razvoj preduze}a koja obavqaju delatnost u oblasti prehrambene industrije za period januar-mart 2007. godine (Slu`beni glasnik RS, broj 6/07) Uredba o utvr|ivawu Programa raspodele i kori{}ewa sredstava za kreditirawe preduze}a koja obavqaju delatnost u oblasti prehrambene industrije za period januarjun 2007. godine (Slu`beni glasnik RS, broj 38/07) Uredba o utvr|ivawu Programa raspodele i kori{}ewa sredstava za kreditirawe preduze}a koja obavqaju delatnost u oblasti prehrambene industrije za 2007. godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 67/07)godinu prera|iva~ka industrija
Sredstva namewena finansirawu opreme za poqoprivredu
Uredba o utvr|ivawu Programa mera za podsticawe razvoja poqoprivredne proizvodwe za 2007. godinu (Slu`beni glasnik RS, br. 73/07 i 113/07)
Podr{ka razvoju sela kroz pove}awe konkurentnosti poqoprivrede i diverzifikaciju ruralne ekonomije Podr{ka razvoju sela kroz investirawe u poqoprivrednu opremu i mehanizaciju Uredba o raspodeli i kori{}ewu podsticajnih sredstava za podr{ku razvoju sela kroz investirawe u poqoprivrednu opremu i mehanizaciju u 2007. godini. (Slu`beni glasnik RS, broj 67/07) Kofinansirawe investicija na poqoprivrednim gazdinstvima procenat vrednosti investicije (vi{i za marginalna podru~ja) proizvo|a~i
56
Mera Podr{ka razvoju sela kroz investirawe u ruralni turizam
Uredba
Opis
Oblik procenat vrednosti investicije
Korisnik fizi~ka lica i preduzetnici
Uredba o raspodeli i kori{}ewu Podr{ka projektima seoskog podsticajnih sredstava za turizma (investicije i podr{ku razvoju sela kroz promocija) investirawe u ruralni turizam za 2007. godinu.(Slu`beni glasnik RS, broj 67/07)
Podr{ka nabavci osnovnog stada i tovnog materijala u govedarstvu
Uredba o raspodeli i kori{}ewu Refundirawa dela tro{kova podsticajnih sredstava za kupqenih grla. podr{ku nabavke osnovnog stada i tovnog materijala u govedarstvu u 2007. godini. (Slu`beni glasnik RS, broj 67/07)
po grlu
proizvo|a~i
Neizmirene obaveze po osnovu podr{ke ruralnom razvoju Nema u programu Uredba o premiji za duvan u listu za 2007. godinu (Slu`beni glasnik RS, broj 97/07)
PRILOG 5: Pregled uskla|enosti stavki programa i linija pra}ewa realizacije i procena mogu}nosti klasifikacije za 2004. godinu
Program Naziv grupa i mera Ekonomska klasifikacija 451 Subvencije javnim nefinansijskim preduze}ima i organizacijama Neizmirene obaveze Teku}i i razvojni podsticaji Subvencije za mleko i industrijsko biqe Premija za mleko Premija za {e}ernu repu Premija za suncokret Premija za soju Premija za duvan Premija za uqanu tikvu Mere unapre|ewa produktivnosti gazdinstava Mere unapre|ewa u sto~arstvu Regres za priplodnu stoku Grupa 0 Realizacija Naziv stavke Grupa Vrednost (mil. din) Program Realizacija Indeks
1000 0 0 121 121 121 121 121 121 0 301 122 Mere unapre|ewa u sto~arstvu Regres za priplodnu stoku 301 122 Premija za mleko Premija za {e}ernu repu Premija za suncokret Premija za soju Premija za duvan 0 0 121 121 121 121 121 121
300,0 0,0 0,0 3296,0 798,0 848,0 550,0 413,9 6,1
0,0
0,0 0,0 0,0
3296,0 897,3 1059,4 660,2 286,0 0,0
100,0 112,4 124,9 120,0 69,1 0,0
120,8 402,0
12,7 336,4
10,5 83,7
57
Program Naziv grupa i mera Regres za podizawe novih zasada Podsticawe podizawa novih zasada {qive Podsticawe podizawa novih zasada vinograda Podsticaji za proizvodwu sertifikovanog semena i sadnog materiala Podsticawe proizvodwe sertifikovanog semena soje Podsticawe podizawa mati~waka sa osnovnim sadnim materijalom Dodatne mere za podizawe produktivnosti gazdinstva Privremena podr{ka proizvo|a~ima hmeqa Podr{ka kontroli i iskorewavawu {tetnih korova i {teto~ina Subvencionisawe analize zemqi{ta i dobijawa preporuka za primenu odgovaraju}ih |ubriva Mere unapre|ewa plasmana poqoprivrednih proizvoda Mere ure|ewa poqoprivrednig zemqi{ta Pro{irewe poseda zemqoradnika Kalcifikacija zemqi{ta Ure|ewe poqoprivrednog zemqi{ta Grupa 0 211
Realizacija Naziv stavke Grupa
Vrednost (mil. din) Program Realizacija
Indeks
Podsticawe podizawa vi{egodi{wih zasada {qive Podsticawe podizawa vi{egodi{wih zasada vinograda
211
15,0
93,8
625,1
211
211
15,0
8,8
58,4
121 211 0 121 301 122
121 211
45,0 18,0
0,0 0,0
0,0 0,0
9,9 13,5 16,6
0,0 0,0 0,0
0,0 0,0 0,0
216 0 211 122 213 Pro{irewe zemqi{nog poseda Popravka agrohemijskih osobina zemqi{ta Ure|ewe poqoprivrednog zemqi{ta Podsticaj izvoza poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda 211 122 213
5,0
0,0
0,0
170,0 130,0 85,0
373,1 109,9 15,3
219,5 84,6 18,1
Mere podsticawa izvoza
111
111
608,0
1126,5
185,3
Kupovina p{enice za strate{ke rezerve Regresirawe |ubriva i goriva Regresirawe goriva Regresirawe |ubriva Regresirawe protivgradne za{tite Stru~ne poqoprivredne slu`be
112 0 122 122 305 301 Stru~ne poqoprivredne slu`be 301 Regres za gorivo 122
2000,0
0,0
0,0
900,0 250,0 50,0 240,0
1057,7 0,0 0,0 204,5
117,5 0,0 0,0 85,2
58
Program Naziv grupa i mera Registar poqoprivrednih gazdinstava Mere i akcije u poqoprivredi T ro{kovi analiza uzetih uzoraka u unutra{wem prometu Podr{ka nau~nim i stru~nim aktivnostima Rad komisija i stru~nih saveta Me|unarodna saradwa i obaveze Genetski biqni i ìvotiwski resursi Subvencije za unapre|ewe sela Subvencije za unapre|ewe gazdinstava Subvencije za unapre|ewe plasmana i kvaliteta proizvoda Subvencije za razvoj sela Ekonomska klasifikacija 512 ma{ine i oprema Ma{ine i oprema Mere za poboq{awe kvaliteta mleka Mere za poboq{awe kontrole kvaliteta 500 301 301 500 223 0 Grupa 500
Vrednost (mil. din) Program 70,0 Realizacija 0,0
Indeks
0,0
T ro{kovi analize uzetih uzoraka
500
10,0 15,0
2,7 0,0 0,9 0,0 3,5 304,5 0,0 0,0 0,0
27,0 0,0 42,7 0,0 7,9 0,0 0,0 0,0 0,0
Rad stru~nog saveta za sto~arstvo
301
2,0 2,5
Genetski biqni i ìvotiwski resursi Kapitalne subvencije za poqoprivredu
223 2001
45,0 0,0 150,0 150,0 150,0
2001 (Kapitalne subvencije za poqoprivredu) 2001 (Kapitalne subvencije za poqoprivredu) 2001 (Kapitalne subvencije za poqoprivredu)
2131 Poqoprivredna oprema 211 216
2131
3767,5 800,0 100,0
4439,0 0,0 0,0
117,8 0,0 0,0
59
Program Naziv grupa i mera Grupa
Vrednost (mil. din) Program Realizacija
Indeks
STAVKE EVIDENCIJE KOJE NEMAJU PAR U PROGRAMU Premija za p~ele Premija za p{enicu Teku}e subvencije za poqoprivredu Mere i akcije u poqoprivredi Zavod za izradu nov~anica Ispitivawe poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda na ostatke pesticida i te~nih metala Program dugoro~nog razvoja i uskla|ivawe zakonodavstva sa Evropskom unijom UKUPNO ZA KVANTITATIVNU ANALIZU NIJE UKQUÊNO U ANALIZU Izve{tajno-prognozerska slu`ba Zdravstvena za{tita ìvotiwa 301 303 2,1 0,0 94,8 0,0 122 1000 1000 1000 500 500 0,2 3289,2 344,0 48,6 19,7 0,5
500
0,2
16567,8
17990,4
108,6
60
Program Naziv grupa i mera Ekonomska klasifikacija 451 Subvencije javnim nefinansijskim preduze}ima i organizacijama Neizmirene obaveze Teku}i i razvojni podsticaji Subvencije proizvodwi i pove}awu produktivnosti Mere podsticawa izvoza Premija za mleko Subvencije za industrijsko biqe (Subvencije za industrijsko biqe) (Subvencije za industrijsko biqe) (Subvencije za industrijsko biqe) (Subvencije za industrijsko biqe) (Subvencije za industrijsko biqe) Regresirawe |ubriva Podsticawe podizawa novih zasada vo}a i vinove loze Mere za poboq{awe izvoza, kontrole kvaliteta i marketinga Podr{ka nabavci mehanizacije i sisteme za navodwavawe Podr{ka izra|ivawu trì{ta zakupa zemqi{ta Mere unapre|ewa u sto~arstvu Regres za priplodnu stoku Podsticawe podizawa mati~waka sa osnovnim sadnim materijalom Privremena podr{ka proizvo|a~ima hmeqa Podr{ka kontroli i iskorewavawu {tetnih korova i {teto~ina Mere za poboq{awe kvaliteta mleka Subvencije za skladi{tewe p{enice Registar poqoprivrednih gazdinstava Kalcifikacija zemqi{ta Ure|ewe poqoprivrednog zemqi{ta 111 121 121 121 121 121 121 121 122 211 216 211 211 301 122 211 121 301 211 121 500 122 213 Popravka agrohemijskih osobina zemqi{ta Ure|ewe poqoprivrednog zemqi{ta 122 213 Premija za hmeq Mere za suzbijawe gubara 121 301 Pro{irewe zemqi{nog poseda Mere unapre|ewa u sto~arstvu Regres za priplodnu stoku 211 301 122 Podsticawe podizawa vi{egodi{wih zasada Podsticawe ulagawa za uvo|ewe hasap-a 211 216 Podsticaj izvoza poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda Premija za mleko (Premije po vrstama) Premija za duvan Premija za {e}ernu repu Premija za suncokret Premija za soju Premija za uqanu tikvu 121 121 121 121 121 111 121 500,0 2900,0 1442,1 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 200,0 391,0 182,0 453,0 400,0 120,8 402,0 20,0 9,9 78,1 150,0 240,0 60,0 80,0 80,0 130,2 13,7 223,5 0,0 3,8 70,0 0,0 0,0 0,0 25,0 0,2 32,5 11,3 55,6 0,0 38,9 89,6 0,0 0,0 0,0 31,2 0,3 847,6 3242,0 0,0 134,0 326,3 316,3 386,5 0,2 0,0 43,0 187,5 169,5 111,8 80,7 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 11,0 103,0 300,0 0,0 grupa Realizacija Naziv stavke Vrednost (mil. din) grupa Program Realizacija Indeks
61
Program Naziv grupa i mera Mere za unapre|ewe sela Mere i akcije u poqoprivredi Genetski biqni i ìvotiwski resursi Interventne mere i akcije Podr{ka proizvo|a~ima p{enice T ro{kovi analiza uzetih uzoraka u unutra{wem prometu Stru~ne poqoprivredne slu`be Stru~ne poqoprivredne slu`be Podr{ka nau~nim i stru~nim aktivnostima Subvencionisawe analize zemqi{ta i dobijawa preporuka za primenu odgovaraju}ih |ubriva Rad komisija i stru~nih saveta Me|unarodna saradwa i obaveze Ma{ine i oprema* 301 301 122 grupa 2001 1000 223 1000 121 500
Realizacija Naziv stavke Kapitalne subvencije za poqoprivredu
Vrednost (mil. din) grupa Program Realizacija 2001 751,4 934,5 / / / / 220,0 / / / 822,2
Indeks
109,4
301 500 2131 Poqoprivredna oprema ukupno 2131
/ / 3393,8 3393,8 100,0
STAVKE EVIDENCIJE KOJE NEMAJU PAR U PROGRAMU Program dugoro~nog razvoja i uskla|ivawe zakonodavstva sa Evropskom unijom Premija za kupovinu p{enice Zavod za izradu nov~anica Premija za p~ele Protivgradne rakete Genetski biqni i ìvotiwski resursi Mere i akcije u poqoprivredi Stru~ne poqoprivredne slu`be ^lanarine me|unarodnim organizacijama T ro{kovi analize uzetih uzoraka Teku}e subvencije za poqoprivredu Regres za gorivo UKUPNO ZA KVANTITATIVNU ANALIZU NIJE UKQUÊNO U ANALIZU Zdravstvena za{tita ìvotiwa Izve{tajno-prognoznerska slu`ba 0 303 301 32,9 0,7 500 72,9 0,0
121 500 122 305 223 1000 301 500 500 1000 122 13308,7 0,0 0,0 0,0
733,8 0,7 0,2 40,0 2,1 116,9 213,5 9,9 7,6 1125,9 51,6 12540,8
0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 94,2 0,0 0,0 0,0
* Nije u programu, radi uporedivosti dodato u kolonu programa u visini realizacije.
62
Program Naziv grupa i mera Ekonomska klasifikacija 451 Subvencije javnim nefinansijskim preduze}ima i organizacijama Neizmirene obaveze Teku}i i razvojni podsticaji Subvencije proizvodwi i pove}awu produktivnosti Mere podsticawa izvoza 111 Podsticaj izvoza poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda Premija za mleko 111 600,0 906,5 151,1 300,0 0,0 0,0 grupa Realizacija Naziv stavke Vrednost (mil. din) grupa Program Realizacija Indeks
Premija za mleko Subvencije za industrijsko biqe Regres za priplodnu stoku Regresirawe goriva Regresirawe |ubriva Subvencionisawe skladi{tewa p{enice Mere unapre|ewa sela Podsticawe podizawa vi{egodi{wih zasada Podr{ka ruralnom razvoju Pod{ka za uvo|ewe i sertifikacije sistema bezbednosti hrane Podr{ka razvoju i promociji organske proizvodwe Mere unapre|ewa u sto~arstvu Podsticawe podizawa mati~waka sa osnovnim sadnim materijalom Podr{ka nekomercijalanim gazdinstvima Podr{ka izra|ivawu trì{ta zakupa zemqi{ta Mere i akcije u poqoprivredi Podr{ka premijama osigurawa u poqoprivredi Kalcifikacija zemqi{ta Ure|ewe poqoprivrednog zemqi{ta
121 121 122 122 122 121
121
3042,0 366,1
2459,6 0,0 0,1 0,0 0,0 0,0
80,9 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0
122
452,0 984,0 300,0 200,0
211 2001 216
Podsticawe podizawa vi{egodi{wih zasada Kapitalne subvencije za poqoprivredu Podsticawe ulagawa za uvo|ewe HASAP-a
211 2001 216
210,0 700,0 300,0
97,8 63,6 237,6
46,6 9,1 79,2
223 301 211 212 211 Pro{irewe zemqi{nog poseda 211 Mere unapre|ewa u sto~arstvu 301
50,0 120,8 20,0 1851,9 100,0
0,0 96,2 0,0 0,0 40,1
0,0 79,6 0,0 0,0 40,1
122 122 213 Popravka agrohemijskih osobina zemqi{ta Ure|ewe zemqi{nog poseda Ure|ewe poqoprivrednog zemqi{ta 122 213 213 223
250,0 80,0 90,0 0,0 45,0
0,0 62,9 10,4 0,0 32,7
0,0 78,6 11,5 0,0 72,7
223
63
Program Naziv grupa i mera Subvencionisawe analize zemqi{ta i dobijawa preporuka za primenu odgovaraju}ih |ubriva T ro{kovi analiza uzetih uzoraka u unutra{wem prometu Podr{ka nau~nim i stru~nim aktivnostima, poqoprivrednim i seoskim manifestacijama i informisawu poqoprivrednika Registar poqoprivrednih gazdinstava Me|unarodna saradwa i obaveze Stu~ne poqoprivredne slu`be Ekonomska klasifikacija 511 zgrade i gra|evinski objekti Podr{ka nabavci ma{ina, opreme i objekata Podr{ka nabavci ma{ina, opreme i objekata Ekonomska klasifikacija 512 ma{ine i oprema Sredstva namewena finansirawu opreme za poqoprivredu (Sredstva namewena finansirawu opreme za poqoprivredu) (Sredstva namewena finansirawu opreme za poqoprivredu) (Sredstva namewena finansirawu opreme za poqoprivredu) (Sredstva namewena finansirawu opreme za poqoprivredu) 2131 (Krediti) 211 211 grupa 122
Realizacija Naziv stavke Sistemska kontrola plodnosti
Vrednost (mil. din) grupa Program Realizacija 301 20,0 28,8
Indeks
143,8
500 301
T ro{kovi analize uzetih uzoraka
500
40,0 43,1
10,4 0,0
25,9 0,0
500 500 301 ^lanarine me|unarodnim organizacijama Stru~ne poqoprivredne slu`be 500 301
30,0 35,0 220,0
0,0 31,5 155,2
0,0 90,0 70,6
Poqoprivredna oprema ukupno Poqoprivredna oprema
211 211
1934,0 0,0 0,0 3400,0
205,1 61,9 0,0 0,0 111,2 2000,0
Dugoro~ni krediti Kratkoro~ni krediti Prehrambeni krediti Kvalitet mleka
211 122 216 211 0,0 0,0 0,0
1400,0 290,0 89,1
0,0 0,0 0,0
STAVKE EVIDENCIJE KOJE NEMAJU PAR U PROGRAMU Premija za {e}ernu repu Premija za suncokret Premija za soju Premija za uqanu tikvu Premija za kupovinu p{enice Sajmovi u zemqi Mere i akcije u poqoprivredi Program dugoro~nog razvoja i uskla|ivawe zakonodavstva sa Evropskom unijom Zavod za izradu nov~anica Teku}e subvencije za poqoprivredu 121 121 121 121 112 216 1000 500 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,1 0,6 0,1 0,0 15,6 32,8 13,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0
500 1000
0,0 0,0
8,1 7045,8
0,0 0,0
64
Program Naziv grupa i mera UKUPNO ZA KVANTITATIVNU ANALIZU NIJE UKQUÊNO U ANALIZU Sredstva namewena nabavci opreme za saobra}aj 990 grupa
Realizacija Naziv stavke
Vrednost (mil. din) grupa Program Realizacija 15395,7 0,0 100,0
Indeks
0,0
Zdravstvena za{tita ìvotiwa Sredstva namewena za unapre|ewa sistema laboratorija 305
303
0,0 17,0
0,2
0,0 0,0
Program Naziv grupa i mera Ekonomska klasifikacija 451 Subvencije javnim nefinansijskim preduze}ima i organizacijama Subvencije za unapre|ewe poqoprivrede Mere podsticawa izvoza 111 Podsticaj izvoza poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda Premija za mleko Lista preporu~enih sorti Podr{ka premijama osigurawa u poqoprivredi T ro{kovi analize uzetih uzoraka Registar poqoprivrednih gazdinstva Me|unarodna saradwa i obaveze Genetski biqni i ìvotiwski resursi Podr{ka nau~nim aktivnostima 111 800,0 978,4 122,3 grupa 0 Realizacija Naziv stavke Vrednost (mil. din) grupa Program Realizacija indeks
Premija za mleko Lista preporu~enih sorti Podr{ka osigurawu u poqoprivredi T ro{kovi analiza uzetih uzoraka u unutra{wem prometu Registar poqoprivrednih gazdinstava i Vinogradarsko-vinarski registar Me|unarodna saradwa i obaveze Biqni i ìvotiwski geneti~ki resursi Podr{ka nau~nim i stru~nim aktivnostima, izlo`bama, poqoprivrednim i seoskim manifestacijama i informisawu poqoprivrednika Podsticawe podizawa vi{egodi{wih zasada Podsticawe proizvodwe sadnog materijala predosnovne i osnovne kategorije
121 301 122 500 500
121 301 122 500 500
1800,0 10,0 15,0 20,0 150,0
1997,1 8,0 2,0 13,3 66,7
111,0 80,2 13,3 66,4 44,5
500 223 301
500 223 301
70,0 55,0 90,0
64,7 46,5 53,8
92,4 84,6 59,7
211 211
Podsticawe podizawa vi{egodi{wih zasada Podsticawe proizvodwe sadnog materijala vinove loze i hmeqa
211 211
1000,0 20,0
299,2 13,0
29,9 65,0
65
Program Naziv grupa i mera Unapre|ewe proizvodwe vina, rakije i poqoprivredno-prehrambenih proizvoda sa geografskim poreklom grupa 216
Realizacija Naziv stavke Subvencionisawe vinogradarsko-vinarske proizvodwe sa geografskim poreklom Podr{ka nabavci osnovnog stada i tovnog materijala u govedarstvu Podr{ka razvoju organske poqoprivrede Podsticawe revitalizacije vo}aka i vinograda o{te}enih od bolesti
Vrednost (mil. din) grupa Program Realizacija 216 50,0 38,6
indeks
77,3
Podr{ka nabavci osnovnog stada i tovnog materijala u govedarstvu
122
122
70,0
70,0
100,0
Podr{ka razvoju organske proizvodwe Podsticawe revitalizacije zapu{tenih, o{te}enih, sortno neadekvatnih i zaraènih vo}waka i vinograda Podr{ka za uvo|ewe i sertifikaciju sistema bezbednosti i kvaliteta hrane Podr{ka izgradwi trì{ta zakupa zemqi{ta Regres za priplodnu stoku Mere unapre|ewa u sto~arstvu Podsticaj tova junadi Regresirawe inputa u ratarsko-povrtarskoj proizvodwi
223 211
223 211
6,0 180,0
0,0 121,5
0,4 67,5
216 211 122 301 121 122
Podsticawe ulagawa za uvo|ewe hasap-a Podr{ka izgra|ivawu trì{ta zakupa zemqi{ta Regres za priplodnu stoku Mere unapre|ewa u sto~arstvu Pods ticaj tova junadi Regresirawe inputa u ratarsko-povrtlarskoj proizvodwi
216 211 122 301 121 122
40,0 16,0 450,0 146,0 150,0 5632,0
28,9 15,8 246,4 121,4 100,0 6671,0
72,2 98,9 54,8 83,1 66,7 118,4
Sredstva za izgradwu sistema podr{ke ruralnog razvoja Neizmirene obaveze Stu~ne poqoprivredne slu`be Sredstva za otkup poqoprivrednih proizvoda Ekonomska klasifikacija 512 ma{ine i oprema Subvencionisawe prehrambene industrije Sredstva namewena finansirawu opreme za poqoprivredu (Sredstva namewena finansirawu opreme za poqoprivredu) (Sredstva namewena finansirawu opreme za poqoprivredu) Podr{ka razvoju sela kroz pove}awe konkurentnosti poqoprivrede i diverzifikaciju ruralne ekonomije
240 1000 301 Stru~ne poqoprivredne slu`be Premije za kupovinu p{enice otkup
0 0 301 112 0
30,0 500,0 205,0 1000,0 0,0 254,0 2000,0 0,0 0,0 100,0
0,0 0,0 155,1 1000,0 0,0 252,0
0,0 0,0 75,7 100,0 0,0 99,2 95,0
216
Prehrambeni krediti
216 0 211 122 2001
2131 (Krediti) Dugoro~ni krediti Kratkoro~ni krediti 2001 Podr{ka razvoja sela kroz pove}awe konkurentnosti poqoprivrede i diverzifikaciju ruralnog razvoja 2001 Neizmirene obaveze po osnovu podr{ke ruralnom razvoju
400,0 1500,0 107,0
0,0 0,0 107,0
Neizmirene obaveze po osnovu podr{ke ruralnom razvoju
2001
246,0
124,7
50,7
66
Program Naziv grupa i mera grupa
Realizacija Naziv stavke
Vrednost (mil. din) grupa Program Realizacija
indeks
STAVKE EVIDENCIJE KOJE NEMAJU PAR U PROGRAMU Premija za duvan Ka{wewe isplate inputa za poqoprivrednu proizvodwu (preneto iz prethodne godine) Unapre|ewe sela ruralni razvoj UKUPNO ZA KVANTITATIVNU ANALIZU NIJE UKQUÊNO U ANALIZU Nabavka administrativne opreme Nabavka automobila 990 990 0 0 10,0 60,0 0,0 0,0 121 1000 0,0 0,0 170,0 432,2
2001
0,0 15105,0
30,0 15127,5 100,1
PRILOG 9: Pregled originalnih podataka o utro{enim buxetskim sredstvima za poqoprivredu (ukqu~uju~i NIP) i korekcije vrednosti i klasifikacije za 2004. godinu
buxetski kod 451001 451003 451004 451005 451006 451017 Premija za mleko Premija za {e}ernu repu Premija za suncokret Premija za soju Premija za duvan Premije za kupovinu p{enice Kupovina p{enice u robne rezerve Premija za p{enicu 451002 451030 451027 451028 451026 451007 451008 451018 451019 451010 451141 Regres za priplodnu stoku Premija za p~ele Regres za gorivo Regres za gorivo Podsticawe izvoza poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada {qive Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada vinograda Pro{irewe zemqi{nog poseda Popravka agrohemijskih osobina zemqi{ta kalcifikacija Ure|ewe poqoprivrednog zemqi{ta Teku}e subvencije za poqoprivredu 122 122 122 122 111 211 211 211 122 213 1000 336,44 0,19 931,04 126,61 1126,47 93,77 8,77 373,11 109,94 15,35 344,01 Originalna baza Naziv stavke grupa 121 121 121 121 121 1000 vrednost 3296,01 897,27 1059,41 660,20 285,96 3289,23 112 121 122 122 122 122 111 211 211 211 122 213 1000 2000,00 1289,23 336,44 0,19 931,04 126,61 1126,47 93,77 8,77 373,11 109,94 15,35 344,01 plan RAZLIKA grupa 121 121 121 121 121 vrednost 3296,01 897,27 1059,41 660,20 285,96 Korigovano napomena
67
buxetski kod 451241 451014 451016 451011 451012 451020 451021 451009 451029 451013 451025 451015 512311 512311 512311 512311
Originalna baza Naziv stavke grupa Kapitalne subvencije za poqoprivredu Mere i akcije u poqoprivredi Rad stru~nog saveta za sto~arstvo Mere unapre|ewa u sto~arstvu Stru~ne poqoprivredne slu`be Izve{tajno-prognozerska slu`ba Genetski biqni i ìvotiwski resursi Zdravstvena za{tita ìvotiwa [tampawe informacija i biltena (Zavod za izradu nov~anica) T ro{kovi analize uzetih uzoraka Ispitivawe poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda na ostatke pesticida i te~nih metala Program dugoro~nog razvoja i uskla|ivawe zakonodavstva sa Evropskom unijom Poqoprivredna oprema Prehrambeni krediti Kratkoro~ni krediti Dugoro~ni krediti Ukupno 2001 1000 301 301 301 301 223 303 500 500 500 500 2131 2131 2131 2131 18087,39 vrednost 304,49 48,56 0,85 12,68 204,47 2,14 3,54 94,85 19,66 2,70 0,52 0,17 4439,00
Korigovano napomena grupa 211 1000 301 301 301 301 223 303 500 500 500 500 211 216 122 211 vrednost 304,49 48,56 0,85 12,68 204,47 2,14 3,54 94,85 19,66 2,70 0,52 0,17 424,53 Razlika do sume kredita 287,00 1727,47 2000,00 18087,39 / KREDITI KREDITI
buxetski kod 451001 451002 451003 451004 451005 451031 451043 451006 451007 451008 451009 451010 451011 451012 Premija za mleko Regres za priplodnu stoku Premija za {e}ernu repu Premija za suncokret Premija za soju Premija za uqanu tikvu Premija za hmeq Premija za duvan Podsticawe ulagawa u podizawu zasada Podsticawe ulagawa u podizawu zasada Zdravstvena za{tita ìvotiwa Ure|ewe poqoprivrednog zemqi{ta Mere unapre|ewa u sto~arstvu Stru~ne poqoprivredne slu`be Originalna baza Naziv stavke grupa 121 122 121 121 121 121 121 121 211 211 303 213 301 301 vrednost 3242,01 223,55 326,27 316,33 386,51 0,24 3,85 133,96 10,00 21,54 32,91 0,24 13,70 213,46 grupa 121 122 121 121 121 121 121 121 211 211 303 213 301 301 vrednost 3242,01 223,55 326,27 316,33 386,51 0,24 3,85 133,96 10,00 21,54 32,91 0,24 13,70 213,46 Korigovano napomena
68
buxetski kod 451013 451014 451015
Originalna baza Naziv stavke grupa T ro{kovi analize uzetih uzoraka Mere i akcije u poqoprivredi Program dugoro~nog razvoja i uskla|ivawe zakonodavstva sa Evropskom unijom Premija za proizvodwu i skladi{tewe p{enice Pro{irewe zemqi{nog poseda Popravka agrohemijskih osobina zemqi{ta kalcifikacija Izve{tajno-prognoznerska slu`ba Genetski biqni i ìvotiwski resursi Podsticawe izvoza poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda Regres za gorivo [tampawe informacija i biltena (Zavod za izradu nov~anica) Premija za p~ele Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada jabuke Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada kru{ke Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada maline Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada oraha Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada leske Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada vi{we Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada tre{we Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada kajsije Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada breskve Mere za suzbijawe gubara Podsticawe ulagawa za uvo|ewe HASAP-a Protivgradne rakete ^lanarine me|unarodnim organizacijama Teku}e subvencije za poqoprivredu Dugoro~ni krediti Kreditirawe prehrambene industrije Kratkoro~ni krediti Kapitalne subvencije za poqoprivredu Ukupno 500 1000 500 vrednost 7,56 116,87 72,90
Korigovano napomena grupa 500 1000 500 vrednost 7,56 116,87 72,90
451017 451018 451019
121 211 122
733,76 130,15 24,95
121 211 122
733,76 130,15 24,95
451020 451021 451026
301 223 111
0,69 2,11 847,58
301 223 111
0,69 2,11 847,58
451027 451029
122 500
51,62 0,71
122 500
806,81 0,71
T rezor
451030 451032 451033 451034
122 211 211 211
0,19 5,53 2,42 1,08
122 211 211 211
0,19 5,53 2,42 1,08
451035 451036 451037 451038
211 211 211 211
0,40 0,04 0,72 0,50
211 211 211 211
0,40 0,04 0,72 0,50
451039 451040
211 211
0,49 0,33
211 211
0,49 0,33
451041 451042 451044 451045 451141 512311 512311 512311 451241
301 216 305 500 1000 2131 2131 2131 2001
70,00 187,47 39,98 9,93 1125,87
301 216 305 500 1000 211 216 122
70,00 187,47 39,98 9,93 20,51 2000,00 283,99 1460,00 822,19 12574,43 razlika KREDITI / KREDITI
822,19 12574,43
211
69
Originalna baza Naziv stavke grupa 451001 451003 451004 Premija za mleko Premija za {e}ernu repu Premija za suncokret Subvencionisawe proizvodwe industrijskog biqa 451005 451031 451002 Premija za soju Premija za uqanu tikvu Regres za priplodnu stoku Podr{ka premijama osigurawa u poqoprivredi Regresirawe mineralnih |ubriva Regres za gorivo1 Regres za gorivo Podr{ka nekomercijalnim privrednim gazdinstvima 451026 451017 Podsticawe izvoza poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda Premija za kupovinu p{enice Podr{ka skladi{tewu p{enice 451007 451032 451033 451035 451036 451037 451038 451039 451040 451049 451047 Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada {qive Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada jabuke Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada kru{ke Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada oraha Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada leske Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada vi{we Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada tre{we Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada kajsije Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada breskve i nektarine Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada duwe Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada jagode 111 112 121 211 211 211 211 211 211 211 211 211 211 211 3,66 16,11 26,71 0,51 2,91 1,26 0,15 0,25 1,24 0,05 2,53 906,50 0,02 121 121 122 0,63 0,11 0,11 121 121 121 vrednost 2459,57 0,04 0,05 grupa 121 121 121 121 121 121 122 122 122 122 122 212 111 112 121 211 211 211 211 211 211 211 211 211 211 211 vrednost 2459,57 0,04 0,05 298,68 0,63 0,11 272,64 12,09 294,11 1012,31 641,41 3431,44 902,75 0,02 61,82 3,66 16,11 26,71 0,51 2,91 1,26 0,15 0,25 1,24 0,05 2,53 T rezor baza ministarstva T rezor T rezor T rezor T rezor T rezor T rezor Korigovano napomena
buxetski kod
70
buxetski kod 451048 451050 451051 451034 451043 451008 451018
Originalna baza Naziv stavke grupa Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada kupine Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada borovnice Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada ribizle Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada maline Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada hmeqa Podsticawe ulagawa u podizawu novih zasada vinograda Pro{irewe zemqi{nog poseda Podr{ka izgra|ivawu trì{ta zakupa zemqi{ta 211 211 211 211 211 211 211 vrednost 0,02 2,34 0,03 0,10 6,78 33,10 40,10
Korigovano napomena grupa 211 211 211 211 211 211 211 211 vrednost 0,02 2,34 0,03 0,10 6,78 33,10 40,10 28,77 237,63 62,89 0,02 10,37 96,18 155,23 32,72 10,35 31,51 15,64 0,17 32,82 12,97 8,06 28,77 919,95 63,64 45,00 31,50 1400,00 2000,00 290,00 205,07 RAZLIKA Baza ministarstva Baza ministarstva Baza ministarstva KREDITI KREDITI baza ministarstva
451042 451019 451010 451052 451011 451012 451021 451013 451045 451046 451009 451014 451015 451029 451053 451141 451241
Podsticawe ulagawa za uvo|ewe HASAP-a Popravka agrohemijskih osobina zemqi{ta kalcifikacija Ure|ewe poqoprivrednog zemqi{ta Ure|ewe zemqi{nog poseda Mere unapre|ewa u sto~arstvu Stru~ne poqoprivredne slu`be Genetski biqni i ìvotiwski resursi T ro{kovi analize uzetih uzoraka ^lanarine me|unarodnim organizacijama Sajmovi u zemqi Zdravstvena za{tita ìvotiwa Mere i akcije u poqoprivredi Program dugoro~nog razvoja i uskla|ivawe zakonodavstva sa Evropskom unijom [tampawe informacija i biltena (Zavod za izradu nov~anica) Sistemska kontrola plodnosti Teku}e subvencije za poqoprivredu Kapitalne subvencije za poqoprivredu Registar poqoprivrednih gazdinstva Me|unarodna saradwa i obaveze
216 122 213 213 301 301 223 500 500 216 303 1000 500 500 301 1000 2001
237,63 62,89 0,02 10,37 96,18 155,23 32,72 10,35 31,51 15,64 0,17 32,82 12,97 8,06 28,77 7045,84 63,64
216 122 213 213 301 301 223 500 500 216 303 1000 500 500 301 1000 211 500 500
512313 512314 512315 512311
Kratkoro~ni krediti Dugoro~ni krediti Prehrambeni krediti Poqoprivredna oprema ukupno
122 211 216 211
1400,00 2000,00 290,00 205,07
122 211 216 211
71
buxetski kod 512312 512316 551114 551113 551107 551108 551109 551110 551111 551104 551112 551116 551115 551106 551103 551101 551102 551105
Originalna baza Naziv stavke grupa Poqoprivredna oprema Kvalitet mleka NIP eradikacija ~okota vinove loze NIP tradicionalni poqoprivredni proizvodi i wihova za{tita geografskog porekla NIP poja~avawe elektromreè NIP izgradawa, popravka i ure|ewe atarskih puteva NIP izgradwa i dogradwa vodovodne mreè NIP izgradwa i dogradwa kanalizacione mreè NIP komasacija u selu potkawe NIP kotao na sojinu slamu NIP mati~ni zasadi vinove loze NIP po{umqavawe neobraslih povr{ina u Srbiji NIP izgradwa i opremawe centra za {umsko seme NIP opremawe enolo{ke laboratorije NIP izgradwa skladi{nih kapaciteta NIP izgradwa novih farmi NIP adaptacija, popravka i dogradwa postoje}ih farmi NIP ekolo{ka mesna su{ara Ukupno 211 211 211 216 232 232 232 232 213 231 211 990 990 305 216 211 211 216 vrednost 61,89 89,15 5,06 2,02 0,50 8,88 14,45 10,00 1,51 5,06 2,02 0,00 0,00 2,02 94,11 17,31 53,96 15,11 15627,86
Korigovano napomena grupa 211 211 211 216 232 232 232 232 213 231 211 990 990 305 216 211 211 216 vrednost 61,89 89,15 5,06 2,02 0,50 8,88 14,45 10,00 1,51 5,06 2,02 0,00 0,00 2,02 94,11 17,31 53,96 15,11 15627,86
Originalna baza Naziv stavke grupa Premija za mleko Premija za duvan Regres za priplodnu stoku Podsticawe tova junadi Podr{ka nabavci osnovnog stada i tovnog materijala u govedarstvu Podr{ka premijama osigurawa u poqoprivredi Regresirawe inputa u ratarsko-povrtlarskoj proizvodwi T ro{kovi analize uzetih uzoraka Podsticaj izvoza poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda Podsticawe ulagawa u podizawu zasada Podsticawe podizawa mati~nih zasada vo}a, vinove loze i hmeqa Eradikacija zaraènih zasada vo}a; revitalizacija 121 121 122 121 122 122 122 500 111 211 301 211 vrednost 1997,11 170,00 246,41 99,98 69,97 2,00 6671,00 13,28 978,44 299,25 13,00 121,53 grupa 121 121 122 121 122 122 122 500 111 211 301 211 vrednost 1997,11 170,00 246,41 99,98 69,97 2,00 6671,00 13,28 978,44 299,25 13,00 121,53 Korigovano
72
Originalna baza Naziv stavke grupa Podr{ka izgra|ivawu trì{ta zakupa zemqi{ta Podsticawe ulagawa za uvo|ewe HASAP-a Podr{ka razvoju organske poqoprivrede Mere unapre|ewa u sto~arstvu Stru~ne poqoprivredne slu`be Genetski biqni i ìvotiwski resursi Premije za kupovinu p{enice - otkup Podr{ka nau~nim aktivnostima Me|unarodna saradwa i obaveze Unapre|ewe sela ruralni razvoj Registar poqoprivrednih gazdinstva Ka{wewe isplate inputa za poqoprivrednu proizvodwu (preneto iz prethodne godine) Subvencionisawe vinogradarsko-vinarske proizvodwe sa geografskim poreklom Lista preporu~enih sorti Podr{ka razvoja sela kroz pove}awe konkurentnosti poqoprivrede i diverzifikaciju ruralnog razvoja Neizmirene obaveze po osnovu podr{ke ruralnom razvoju Dugoro~ni krediti Kratkoro~ni krediti Prehrambeni krediti NIP eradikacija ~okota vinove loze NIP tradicionalni poqoprivredni proizvodi i wihova za{tita geografskog porekla NIP zavr{etak regionalnog vodosistema Parije NIP investicije u sanaciju ugroènih podru~ja zahva}enim poplavama NIP poja~avawe elektro mreè NIP izgradawa, popravka i ure|ewe atarskih puteva NIP izgradwa i dogradwa vodovodne mreè NIP izgradwa i dogradwa kanalizacione mreè NIP komasacija u selu Potkawe NIP kotao na sojinu slamu NIP mati~ni zasadi vinove loze NIP po{umqavawe neobraslih povr{ina u Srbiji NIP izgradwa i opremawe centra za {umsko seme NIP opremawe enolo{ke laboratorije Ukupno 211 216 223 301 301 223 112 301 500 2001 500 1000 vrednost 15,82 28,90 0,02 121,36 155,14 46,54 1000,00 53,77 64,69 30,00 66,73 432,25
Korigovano grupa 211 216 223 301 301 223 112 301 500 211 500 1000 vrednost 15,82 28,90 0,02 121,36 155,14 46,54 1000,00 53,77 64,69 30,00 66,73 432,25
216 301 2001
38,63 8,02 107,04
216 301 211
38,63 8,02 107,04
2001 211 122 216 211 216
124,66 400,00 1500,00 252,00 5,06 2,61
211 211 122 216 211 216
124,66 400,00 1500,00 252,00 5,06 2,61
232 211 232 232 232 232 213 231 211 990 990 305
185,23 436,00 49,77 156,44 156,41 118,44 4,24 5,06 2,01 127,16 109,41 1,90 16487,27
232 211 232 232 232 232 213 231 211 990 990 305
185,23 436,00 49,77 156,44 156,41 118,44 4,24 5,06 2,01 127,16 109,41 1,90 16487,27
73
Vlada Republike Srbije
Tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smawewe siromatva Vlada Republike Srbije Palata Srbije, kancelarija 115 11 070 Beograd, Srbija tel: 011/311 46 05, 311 74 98 faks: 011/213 97 54 prs.ifp@gov.rs www.prsp.gov.rs www.srbija.gov.rs

Analiza Direktne Podrske Poljoprivredi I Ruralnom Razvoju

Enviado por

Dados do documento

Título original

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Analiza Direktne Podrske Poljoprivredi I Ruralnom Razvoju

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

ANALIZA DIREKTNE BUXETSKE PODR[KE POQOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU SRBIJE

Dr Natalija BOGDANOV Dr Tina VOLK Dr Miroslav REDNAK Dr Emil ERJAVEC

Beograd julseptembar 2008

ANALIZA DIREKTNE BUXETSKE PODR[KE POQOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU SRBIJE

Beograd julseptembar 2008. godine

Urednica: Jelena Markovi}

Lektura i korektura: Qiqana obi}

Dizajn i priprema: Violeta \oki}

Izdava~: Tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smawewe siromatva

tampa: Standard 2, Pinosava

Vlada Republike Srbije T potpredsednika Vlade im za implementaciju Strategije za smawewe siromatva

Analiza uticaja javnih politika realizovanih u periodu od 2003. do 2007.

Tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smawewe siromatva

1 UVOD I CIQEVI ANALIZE

2 METODOLO[KI OKVIR ZA PROCENU AGRARNE POLITIKE

2.2 Osnovne karakteristike CAP-a i procesa integracije

2.2.2. Stubovi CAP

Direktna pla}awa i tr`i{ne intervencije

Politika ruralnog razvoja

2.2.3. Zahtevi procesa integracije u CAP

3 STRATE[KI I INSTITUCIONALNI OKVIR AGRARNE POLITIKE SRBIJE

3.2 Institucionalni okvir

Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede

Pokrajinski fond za razvoj poqoprivrede

Finansirawe poqoprivrede i ruralnog razvoja sredstvima op{tinskih buxeta

4 ANALIZA BUXETSKE PODR[KE POQOPRIVREDI I RURALNIM PODRU^JIMA SRBIJE

T abela 1: Osnovne grupe mera u Programima za period 20042008. godine

T abela 2: Mere podr{ke vo}arstvu i vinogradarstvu u Programu i NIP-u za 2007. godinu

Eradikacija ~okota vinove loze

Mati~ni zasadi vinove loze

Podrka razvoju sela kroz diverzifikaciju ruralne ekonomije (turizam)

Podrka razvoju organske proizvodwe (pomo} organskim proizvo|a~ima)

T la 5: Primeri odstupawa realizovanih sredstava u odnosu na planirana abe (milioni dinara)

4.2.2 Sistematizacija mera za analizu agrarne politike

T la 6: Osnovna klasifikacija mera agrarne politike upotrebqena u analizi abe

230 231 232 300 301 303 305 500 900

5.2.2 Op{te preporuke

Pla}awa za ugovorenu proizvodwu po kilogramu po hektaru

Mera Premija za uqanu tikvu

Opis Pla}awa za predatu koli~inu uqarama

Podsticawe podizawa novih zasada vinograda

Pla}awa za nove zasade

Podsticaji za proizvodwu sertifikovanog semena i sadnog materiala

Podsticawe proizvodwe sertifikovanog semena soje

Pla}awa za proizvodwu sertifikovanog semena

Podsticawe podizawa mati~waka sa osnovnim sadnim materijalom

Podr{ka za podizawe mati~waka

Uredba o premiji za proizvodwu hmeqa za 2004.godinu (SG RS, 66/04) /

Podr{ka edukaciji kadrova za rad u robnoj berzi

proizvo|a~i fizi~ka lica

proizvo|a~i fizi~ka lica

Ure|ewe poqoprivrednog zemqi{ta

MERE PODSTICAWA IZVOZA

Opis Republi~ka direkcija za robne rezerve

SUBVENCIJE ZA UNAPRE\EWE SELA

Subvencije za unapre|ewe gazdinstava

procenat od proizvo|a~i tro{kova mla|i od 40 godina

Subvencije za unapre|ewe plasmana i kvaliteta proizvoda

procenat od proizvo|a~i projekta mla|i od 40 godina, udru`ewa gra|ana, lokalna samouprava, ZZ

Subvencije za razvoj sela

procenat od udru`ewa projekta gra|ana, lokalna samouprava, ZZ

MERE ZA POBOQ[AWE KVALITETA MLEKA Mere za poboq{awe kontrole kvaliteta

Krediti za investicije u osnovnu opremu (ma{ine za mu`u, laktofrizi)