NITAVOST PRAVNIH POSLOVA

ESEJ

Sadraj:

UVOD
Nevanost pravnih poslova postoji u sluajevima kada im nedostaje neki Zakonom predvieni uslov nastanka ili vaenja, usled ega ne proizvode nameravana pravna dejstva, koje su strane imale u vidu. Da bi pravni posao nastao i proizvodno pravna dejstva potrebno je da se ispune uslovi predvieni zakonom kao to su: sposobnost strana, postojanje pravmo relevantne volje, predmet, kauza i zakonska obavezna forma. Ako u momentu zakljuivanja pravnog posla nedostaje, makar i jedan od uslova za njegovu punovanost, takav pravni posao je nevaei i ne proizvodi eljena pravna dejstva.

U Zakonodavstvu i pravnoj teoriji je neosporno da nevaei pravni poslovi mogu biti nitavi i ruljivi. Osnov za ovu podelu u pravnoj teoriji je diskutabilan. Nitavost odn. ruljivost je sankcija koju predvia Zakon za pravne poslove koji ne mogu da proizvedu pravno dejstvo koje im je namenjeno. Sankcija ima za cilj zatitu odreenih interesa u drutvu. Nitavost kao sankcija za apsolutno nitavne pravne poslove zasniva se na povredi pravnih normi kojima se titi opti interes, i ona nastupa na osnovu Zakona po samom pravu. Opti i pojedinani interes sainjavaju jedinstvo i nekad ih je teko razdvojiti. Bez obzira na nedostatke ovog kriterujuma podele nevaeih pravnih poslova, moe se zakljuiti da se imperativnim pravnim normama, dobrim obiajima i uopte normama koje imaju za cilj zatitu javnog poretka, titi prevashodno opti interes i da pravni poslovi koji su u suprotnosti sa ovim normama se smatraju nitavim (apsolutno nitavim). Ako su pravnim poslom povreeni posebni interesi stranaka ili jedne od njih, radi se o ruljivim pravnim poslovima ( ralativno nitavim), i zato pravo na isticanje razloga ruljivosti ima samo povreena strana u pravnom poslu iji je interes povreen. Njeno je pravo da odlui da li e uopte isticati razloge relativne nitavosti ili nee, i da li e zahtevati ponitenje ravnog posla ili ne.

1. Vrste nitavih pravnih poslova

Nitavi pravni poslovi su: 1. Protivzakoniti; 2. Nemoralni; 3. Zelenaki; 4. Fiktivni; 5. Simulovani; 6. Pravni poslovi potpuno poslovno nesposobih lica;

7. Pravni poslovi zakljueni iznad okvira pravne sposobnosti pravnog lica.

1.1.

Protivzakoniti pravni poslovi

Protivzakoniti pravni poslovi su poslovi koji su zabranjeni na osnovu Zakona ili drugim normama objektivnog prava. Ova vrsta pravnog posla je u direktnoj suprotnosti sa imperativnim pravnim normama. Ovim pravnim poslovima se ne vreaju samo imperativne norme graanskog prava, nego i grane drugih grana prava. Prinudne norme kojima se sankcioniu protivzakoniti pravni poslovi, formulisane su na prepoznatljiv nain terminima: ne moe, ne sme,nitav je, i sl. U ostalim sluajevima, kada formulacija norme sa sigurnou ne upuuje na nitavost pravnog posla, sud e tumaenjem, imajui u vidu cilj Zakona i zatitu optedrutvenih interesa utvrditi za svaki sluaj posebno, da li postoji ili ne postoji nitavost. Broj zabranjenih poslova u svim oblastima prava nije zanemarljiva injenica. Posledica su sve vee intervencije drave u privatnopravne odnose. Sloboda ugovaranje ne sme da protivrei normama kojima se tite osnovne vrednosti u drutvu koje su sadrane u ustavu i imperativnim zakonskim normama. Pravni posao ne moe da proizvede pravno dejstvo ukoliko je u suprotnosti sa Ustavom i prinudnim propisima pozitivnog prava ( zakonske zabrane). Zakonske zabrane su predviene mnotvom zakona ne samo graanskog, nego i krivinog,upravnog i drugih grana prava. Kazuistikom protivzakonitih pravnih poslova se ne moemo baviti,jer je nemogue nabrojati sve pozitivno pravne zakonske zabrane u pravnom sistemu. Pokuaj njihove klasifikacije je takoe teak, jer postoji opasnost da se neki protivzakoniti pravni posao ne moe podvesti ni pod jedan kriterijum podele. Neke od zabrana su sadrane u osnovnim naelima Zakona o obligacionim odnosima, a konkretizovane u odgovarajuim zakonskim odredbama.

1.2. Nemoralni pravni poslovi

Nemoralni pravni poslovi su vrsta nitavnog pravnog posla, koji svojom sadrinom protivree moralnim shvatanjima drutvene zajednice. To su pravni poslovi zakljueni protivno dobrim obiajima contra bonos mores. Za raliku od protivzakonitih pravnih poslova kod kojih postoji nesaglasnot sa prindnom normom, nemoralni pravni posao nije u saglasnosti sa moralom drutvene sredine i kriterijumi za njegovo odreivanje nisu utvreni zakonom. Moral drutvene zajednice ini skup odreenih vrednosti pripadnika te zajednice koje strane u pravnom poslu moraju potovati. Teko je definsati ta ini moralna shvatanja jednog drutva, jer je moral promenjiva kategorija. Iako su nemoralni poslovi u irem smislu vrsta protivzakonitog pravnog posla, ipak ine posebnu kategoriju nitavih pravnih poslova, jer i to nije zabranjeno moe da ne bude poteno. Postoje razliiti sluajevi nemoralnih pravnih poslova. Na primer:

Izdavanje sobe u zakup radi vrenja prostitucije; ugovor o otkupu neveste radi udaje; obeanje nagrade da bi se dobila saglasnost za razvod braka; davanje novca na zajam radi kocke i sl. Pravne posledice nemoralnog pravnog posla su apsolutna nitavost sa svim konsekvencama koje iz ovog proizilaze. Ovi pravni poslovi se smatraju kao i da nisu ni bili zakljueni, tako da ne proizvode nikakvo pravno dejstvo. Strane koje su zakljuile nemoralni pravni posao ne mogu zahtevati njegovo ispunjenje, niti traiti povraaj onoga to su na osnovu takvog pravnog posla dale. Sud moe u celini ili delimino odbiti zahtev nesavesne strane za vraanje onoga to je drugoj strani dala, a moe i odluiti da druga strana ono to je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda optini na ijoj teritoriji ima prebivalite ili sedite.

1.3. Zelenaki pravni posao

Zelenaki pravni posao je jedna vrsta nemoralnog pravnog posla. Zelenaki pravni posao posebno regulie Zakon o obligacionim odnosima na sledei nain: Nitav je ugovor kojim neko koristei se stanjem nude ili tekim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenou, ili zavisnou, ugovori za sebe ili neko tree lice korist koja je u oiglednoj nesrazmeri sa onim to je on drugom dao ili uinio ili dr obavezao da e dati ili uiniti. Da bi se jedan pravni posao smatrao zelenakim pravnim poslom, potrebno je da se ispune sledei uslovi: 1. Objektivni uslov; 2. Subjektivni uslov. Objektivni uslov, se sastoji u postojanju oigledne nesrazmere izmeu inedbe jedne strane i protivinedbe druge strane. ta se smatra oiglednom nesrazmerom utvrdie sud vodei rauna o svim relevantnim okolnostima konkretnog sluaja. Disproporcija uzajamnih davanja treba da bude takva da je oigledno krenje naela ekvivalentnosti uzajamnih davanja stranaka kod dvostrano obavezujuih pravnih poslova. Subjektivni uslov, predstavlja stanje nude, teko materijalno stanje, nedovoljno iskustvo, lakomislenost i zavist. U vreme zakluenja zelenakog pravnog posla, potrebno je da na strani zelenaa postojalo znanje o postojanju nepovoljnih okolnosti (stanje nude, teko materijalno stanje, nedovoljno iskustvo, lakomislenost, zavist), na strani iskorienog i njegova namera da se ovo teko stanje iskoristi ( zloupotrebi ) da se za sebe ili neko drugo lice pribavi nesrazmerna imovinska korist na tetu iskorienog. Sva tri uslova moraju postojati istovremeno kako bi se ovakav pravni posao mogao smatrati zelenakim pravnim poslom.

Za razliku od ostalih nitavih pravnih poslova, Zakon o obligacionim odnosima je kod zelenakog pravnog posla napravio izuzetak u pogledu pravnih posledica. Oteeni, za razliku od ostalih nitavih pravnih poslova, moe traiti da se njegova obaveza smanji na pravian iznos. Oteeno lice moe podneti zahtev za smanjenje obaveza na pravian iznos u roku od pet godina od zakljuenja pravnig posla (l.141.stav3. i 4.) Primer Zelenakog pravnog posla:
Zajmodavac me je zvao i prijetio. Nijesam znao gdje da naem novac da mu vratim, pria Roajac koji je prije godinu i po bio rtva zelenaa.

Prije oko pola godine zahvaljujui svojoj nepromiljenosti praktino sam stavio ivot na kocku. Iako je sada sve zavreno, mislim da sam sebi skratio oko deset godina ivota, a mir koji sam izgubio nikad neu povratiti. Bez tableta za spavanje san mi vie ne dolazi na oi, kae Roajac M. K., rtva zelenaa kome je morao da ustupi svoju dvospratnu kuu na primorju. -Bio sam prezaduen i htio da se izvadim iz dugova. Odabrao sam najloiji nain za to. Pozajmio sam novac kod jednog kamataa iz Podgorice i potpisao i ovjerio s njim ugovor u sudu kojim sam se obavezao da mu dam kuu na primorju ukoliko mu ne vratim novac za tri mjeseca. Uspio sam da mu vratim samo kamatu za prvi mjesec. Ve sledeeg mjeseca su nastali problemi. Zajmodavac me je zvao i prijetio. Nijesam znao gdje da naem novac da mu vratim. Policiji nijesam mogao da ga prijavim, jer sam i sam uzimanjem novca na kamatu od zelenaa napravio krivini prekraj, pria M. K. Nastupili su, kae, stresni mjeseci. Tvrdi da istu greku ne bi napravio ni kad bi mu djetetu ivot zavisio od toga. -Zelena mi je uzeo kuu na primorju. Da sam je prodao, ne samo to bih vratio dugove nego bi mi ostalo i uteevine. Ovako mi je skraeno pola ivota. Ne mogu da vjerujem da sam neto tako nepromiljeno sebi mogao da dozvolim, ali, ovjek, valjda, tek kad pogrijei uvidi greku, vajka se M. K. koji je u ralje zelenaa upao,jer nije mogao da podigne kredit. Roajski advokat Velija Muri smatra da zelenatvo postoji oduvijek, ali da drava, iako je to ureeno zakonom, ne ini dovoljno da se s tim obrauna. -Prema odredbama l. 252. crnogorskog Krivinog zakonika, zelenatvom se smatra ako neko za davanje novca ili drugih potronih stvari na zajam drugome, od tog lica primi ili ugovori za sebe ili drugog nesrazmjernu imovinsku korist, pritom iskoriavajui teko imovinsko stanje, teke prilike, nudu, lakomislenost ili nedovoljnu sposobnost za rasuivanje lica s kojime se takav posao ugovara. Zavisno od oblika poinjenog djela i teine nastalih posledica, propisane su kazne do tri godine zatvora ili novana kazna, zatim zatvor od est mjeseci do pet godina i novana kazna, i konano zatvor od jedne do osam godina i novana kazna. Ovom prilikom neu ulaziti u dublju pravnu analizu ovog krivinog djela, ali se da primijetiti da uz propisanu kaznu nije predvieno i oduzimanje pribavljene koristi, odnosno novca kao sredstva izvrenja djela koji je namijenjen djelatnosti zelenaenja, kazao je Muri. Po njegovim rijeima zakon, dobar ili lo, ipak je sankcionisao tu drutvenu pojavu koja se javlja sa pojavom raslojavanja ljudi na bogate i siromane i najee dolazi do izraaja u vremenima ekonomskih kriza, pada standarda ljudi i ekstremno neujednaenih privrednih

tokova, posebno u sistemima koji nijesu pravno dograeni, odnosno u kojima se zakoni dosledno ne sprovode. Muri istie da je u zelenakim poslovima na privi pogled sve legalno, jer je pravni posao ureen u skladu sa graansko-pravnim propisima. Meutim, problemi i posledice tog protivzakonitog posla poinju nastajati kada rtva zelenakog posla zapadne u finansijsku krizu, to se po pravilu uvijek dogodi i kad uslijede ucjene od strane zelenaa. -Prvo se one plasiraju preko jakih ljudi, a konano se sprovode oduzimanjem zaloene imovine. Ne bi tu nita bilo neobino da je u ovjerenim ugovorima iznos zajma realno odreen, te da se na ime toga davalac zajma namiri iz zaloene imovine. Teina posledica se ogleda upravo u tome to primalac zajma, nudom natjeran, ugovorom koji je potpisao na znatno vii iznos od stvarnog, zapada u jo jedno, ali znatno tee stanje koje se bitno odraava na socijalno stanje porodice. On ostaje sam, od zelenaa biva tuen za dug koji se dokazuje ovjerenim ugovorom o zajmu, njegova imovina se plijeni srazmjerno friziranim ciframa iz ugovora, objanjava Muri. On smatra da zelenaima pogoduju razne okolnosti, a posebno ona koja se tie injenice da u praksi skoro i da nema sluajeva da je neko od zalenaa odgovarao za nelegalno i enormno bogaenje na raun drugoga. -Po mom uvjerenju, dokazivanje zelenatva nije tako problematino, pa proizilazi da drutvo i drava nijesu ba toliko zainteresovani da se bave suzbijanjem te pojave. Praktino, ispostavlja se da sa zelenaima jedino treba da se suoavaju graani, kazao je Muri koji iz svog advokatskog iskustva zna dva veoma teka sluaja u kojima su nastupile nesagledive posledice po porodice i same ljude koje je zelenatvo praktino povuklo u bezdan. -U jednom sluaju porodica je bila prinuena da proda svu svoju imovinu da bi vratila dugove zelenau. Kako su dugovi, zbog kamata i po otplati glavnice, ciklino narastali, dunik je procijenio da mu je jedini izlaz da posredovanjem u prometu narkotika doe do novca i namiri zelenaa. Konano, nevian u tom poslu, otkriven je i sada izdrava dugogodinju zatvorsku kaznu. U drugom sluaju, primalac nesrazmjerno ugovorenog zajma namjeravao je da uloi u otpoinjanje proizvodnog programa. Zbog nepredvienih privrednih tokova, uloeni novac nije efektuiran na planirani nain. Davalac zajma je, iskorisavajui stanje tog graanina, ugovorio nesrazmjerno vei iznos zajma od stvarno uzajmljenog novca. Konano, zajam se uveavao do mjere da je skoro sva imovina primaoca zajma uknjiena na ime davaoca zajma, naveo je Muri neke od sluajeva zelenatva s kojima je imao priliku da se sretne u advokatskoj praksi. Muri nije optimista da se zelenaenje moe iskorijeniti, ali je uvjeren da bi se ono moglo svesti na znatno manju mjeru.

1.4. Fiktivni ( prividni) pravni posao

Fiktivan pravni posao je onaj kod kojeg strane izjavljuju volju koja nije stvarna nego prividna. On se zakljuuje zbog toga, da bi se stvorio privid o njegovom postojanju, iako ga strane stvarno ne ele. Stranama u fiktivnom pravnom poslu nedostaje namera za preuzimanje prava I obaveza. One su svesne da ovakav pravni posao ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, jer pravno relevantne izjave volje za njegova nastanak nema, ali ga zakljuuje radi stvaranja privida za spoljni svet odn. trea lica. Cilj zakljuivanja fiktivnog pravnog posla je najee izigravanje nekih zakonskih obaveza ili prava treih lica.

Fiktivni pravni posao, treba razlikovati od putativnog pravnog posla, kod kojeg stranke ili jedna od njih, prilikom zakljuivanja pravnog posla, nisu znale za razlog njegove nevanosti, te pretpostavljaju da je posao punovaan. U ovom sluaju su stranke, ili jedna od njih, bile u izvinjavajuoj zabludi, to znai da nisu bile svesne. Putativna kauza ima za posledicu nemogunost nastanka punovanog pravnog posla, a fiktivna njegovu nitavost. Fiktivni pravni posao treba razlikovati I od simulovanog pravnog posla. Dok se kod fiktivnog stvara privid da je pravni posao zakljuen, iako se stvarno ne zakljuuje, kod simulovanog se zakljuuje jedan prividan pravni posao koji strane ne ele da bi njime prikrile drugi pravni posao ije dejstvo ele da se ostvari. Fiktivni I simulovani pravni posao imaju za posledicu nitavost pravnog posla. Pravne posledice fiktivnog pravnog posla su regulisane Zakonom o obligacionim odnosima (lan 66.). Primer Fiktivnog pravnog posla:
U malverzacijama s Hypo Leasing Steiermarkom u Hrvatskoj sudjelovao i ubijeni kamatar.

Nacional poseduje sudsku dokumentaciju koja otkriva nove razmere donedavno katastrofalnog poslovanja Hypo Leasing Steiermarka u Hrvatskoj. Ukupni gubici te leasing kue procenjuju se na 80-ak miliona eura. Dokumentacija pokazuje da ju je kao svoj finansijski servis koristio i ubijeni kamatar I fudbalski menader Dino Pokrovac. U svemu je uestvovao i njegov prijatelj Ivan Popovski. On je od septembra 2006. u pritvoru jer je godinu dana pre, ispred caffe-bara Momento, fiziki napao Pokrovevu udovicu Moravku.U optunici protiv Popovskog zagrebako Optinsko dravno tuilatvo tvrdi da je on od poetka 2006.godine radi sticanja znatneimovinske materijalne dobiti vie puta telefonom zvao Moravku Pokrovac i traio da mu plati 400 hiljada eura na ime nepostojeeg dugovanja. Kako ona to nije htela platiti, on ju je fiziki napao i zavrio u pritvoru. Iznosei odbranu, Popovski je rekao da mu je pokojni Pokrovac bio najbolji prijatelj, te da je on negde 2002. godine za njega podigao kredit od 400 hiljada eura u Hypo banci. Zapravo se radilo o fiktivnom leasingu kod Hypo Leasing Steiermarka. Pokrovac je meseno na ime tog aranmana uplaivao izmeu 40 i 50 hiljada kuna. Nakon to je sredinom 2005. godine ubijen, Popovski je prestao uplaivatid dospele rate, jer nije imao novca. Ispriao je da ga je Pokrovac zamolio da za njega realizuje taj finansijski aranman, rekavi mu da on tamo ima svoju vezu. Mogue je da je ta veza bila pravnica Renata Plenar, u ijoj su kancelariji bili sklapali ugovori o tom fiktivnom pravnom poslu. Popovski je potom otiao potpisati ugovor koji nije ni proitao, jer za kredit nisu trebali niti iranti, a niti hipoteka. Uz spis je priloio i dokumentaciju o spornom aranmanu. Formalno je lice spornog kredita Agencija za posredovanje Centar, u njegovom vlasnitvu. Nominalno se radilo o kreditu za kupovinu univerzalnoga grafikog stroja marke Heidelberg. Ukupni trokovi za njegovu kupovinu iznosili su 3.097.034 kune.

Slubenici poreske uprave prekontrolisali su poslovanje preduzea Izolit trgovina, navodnog dobavljaa tog stroja, te u svom izvetaju napisali: Tokom nadzora utvrene su injenice koje ukazuju da isporuka navedenog stroja nije izvrena od strane Izolit trgovine trgovakom drutvu Krontrade, a niti je Krontrade isporuku izvrio preduzeu Centar vlasnitva Ivana Popovskog, kako je to prikazano u poslovnim knjigama Krontradea... Radi se o prividnom pravnom poslu iskljuivo radi pribavljanja novanih sredstava od Hypo Leasing Steiermarka. Ovaj sluaj pokazuje da je Hypo Leasing Steiermark sklapao fiktivne leasing aranmane, u to je od samog poetka bila ukljuena advokat Renata Plenar.

1.5. Simulovani ( prikriveni ) pravni posao

Simulovani pravni posao je onaj koji strane zakljuuju iako njegovo pravno dejstvo ne ele, da bi njime prikrili drugi pravni posao ije dejstvo ele da se ostvari. Simulovani pravni posao je prividan I zakljuuje se radi toga da bi se njime prikrio drugi, disimulovani pravni posao, iji nastanak I pravno dejstvo strane stvarno ele. Za razliku od fiktivnog pravnog posla gde do nastanka pravnog posla ni ne dolazi jer se stvara privid o njegovom postojanju, kod simulovanog pravnog posla zakljuuje se simulovani da bi se njime prikrio disimulinovani pravni posao. Kod simulovanog pravnog posla treba razlikovati: 1. Simulovani ili prividni pravni posao koji strane ne ele, ali ga svesno zakljuuju da bi prema treim licima izazvao lanu predstavu kao da je valjan; 2. Disimulovani pravni posao koji za trea lica nije vidljiv, a iji nastanak I pravno dejstvo strane zaista ele. Simulovani pravni poslovi se obino zakljuuju sa namerom da se obmanu trea lica ili ne udovolji nekoj zakonskoj obavezi. Moe se dogoditi da strane zakljue ovaj pravni posao I bez nepotenih namera, nego samo sa ciljem da bi se uvao u tajnosti. U pogledu vanosti simulovanog pravnog posla razliita pravila vae za simulovani u odnosu na disimulovani pravni posao, a u pogledu pravnog dejstva treba razlikovati dejstvo meu stranama od dejsvta meu treim licima. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, prividan (simulovani) ugovor nema dejstvo meu ugovorenim stranama. Ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi vai ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. Simulovani (prividan) pravni posao je nitavan I ne proizvodi nikakva pravna dejstva izmeu strana, jer ga nisu ni htele. Disimulovani pravni posao e se smatrati pravno valjanim pod pretpostavkom da sadri sve elemente potrebne za njegovu punovanost. Moe se dogoditi da oba pravna posla, simulovani I disimulovani, ne vae, jer se strane u poslu koriste simulovanim pravnim poslom da bi prikrile neki zakonom ili moralom nedozvoljeni cilj. Primer simulovanog (prividnog) pravnog posla:

Prema injeninom utvrenju tuioci Slobodan i Miljko Boani i pok. Radia Boani, otac tuenih, pored ostalih, naslednici su imovine iza svog oca pok. Gvozdena Boania biv. iz Gue. Prema ugovoru o deobi overenom kod Optinskog suda u Gui pod Ov. br. 594/69 od 27. oktobra 1969. godine, zakljuenim izmeu svih naslednika pok. Gvozdena Boania, ugovara u Radii Boaniu, pravnom prethodniku tuenih -protivtuilja, pripala je sva imovina koja je predmet ovog spora. Na osnovu izvedenih dokaza u postupku je utvreno da je navedeni ugovor o deobi simulovani pravni posao kojim je prikriven ugovor o kupoprodaji zakljuen izmeu pok. Radie Boania i tuioca Miljka Boania, po kome je Miljko prodao svom bratu 1/2 ovde spornih nepokretnosti, kao i polu-zidanu kuu, koja je takoe predmet spora, za cenu od tadanjih 3,5 miliona dinara. Kako pok. Radia nije imao para da plati dogovorenu kupoprodajnu cenu to je sa tuiocem Slobodanom Boaniem zakljuio ugovor o zajmu 30. oktobra 1969. godine na osnovu koga je zajmodavac Slobodan dao na zajam Radii iznos od milion tadanjih dinara sa rokom vraanja do kraja februara meseca 1971. godine. Takom III tog ugovora zajmoprimac Radia daje kao zalogu zajmodavcu svoju livadu, mesto zvano ,,Strana (koje je u postupku nalazom vetaka identifikovano i utvreno je da se radi o ovde spornim kat. parcelama br. 908/3, 913/1, 911 i 910), a takom VII ugovora ugovorne strane su se dogovorile da ukoliko zajmoprimac do dogovorenog roka ne vrati pozajmljeni novac prenee livadu datu u zalogu zajmodavcu, tako da e se pozajmljeni novac smatrati kao isplata za vrednost nekretnine. Takoe, uvidom u priznanicu od 25. oktobra 1969. godine utvreno je da je Miljko Boani pozajmio Radii Boaniu iznos od 2,5 miliona ondanjih dinara sa rokom vraanja do 1. januara 1970. godine, ali je sasluanjem svedoka utvreno da novac nije pozajmljen ve da je ta priznanica sluila kao dokaz da je pok. Radia Boani dugovao bratu Miljku na ime neisplaene kupoprodajne cene navedeni iznos. U postupku je utvreno da su tuene -- protivtuilje naslednice imovine koja je predmet spora iza svog oca pok. Radie Boania na osnovu reenja o nasleivanju Optinskog suda u Gui Ov. br. 58/76 od 26. jula 1976. godine. Na osnovu utvrenog injeninog stanja sudovi u pobijanim odlukama nalaze da je na osnovu odredbe lana 24, stav 1, 25, stav 1, 4 i 5, lana 28, stav 4, lana 61, 69 i 72, stav 2 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i lana 973, stav 1 Zakona o obligacionim odnosima protivtubeni zahtev osnovan te da su protivtuilje suvlasnice sa protivtuenim na navedenim nepokretnostima u odnosima i na nain blie preciziran u izreci prvostepene presude. U zahtevu za zatitu zakonitosti saveznog dravnog tuioca istie se da je u pobijanim presudama pogreno primenjeno materijalno pravo jer su pobijane presude u suprotnosti sa odredbama lana 124, 126, 127, 132 i 135 Zakona o obligacionim odnosima. U pobijanim presudama sudovi su zauzeli pravno stanovite da je ugovor o deobi zakljuen 27. oktobra 1969. godine simulovani pravni posao kojim se prikriva ugovor o prodaji nepokretnosti zakljuen izmeu pok. Radie Boania i tuioca Miljka Boania. Odredbom lana 66, stav 2 Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi vai ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. Prema navedenoj zakonskoj odredbi poto se simulovanim pravnim poslom prikriva drugi pravni posao, simulovani posao je nitav, jer stranke nisu

10

htele ono to su izjavile, a za disimulovani pravni posao vai pravilo da se njegova punovanost presuuje prema pravilima koja vae za taj posao. Kako je u konkretnom sluaju disimulovan pravni posao ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, u postupku je bilo potrebno utvrditi da li simulovani ugovor o deobi sadri sve elemente disimulovanog ugovora o kupoprodaji, kao i da li su ispunjeni zakonom propisani uslovi za punovanost tog ugovora. Posebno se u konkretnom sluaju mora voditi rauna o injenici da pok. Radia Boani, kao kupac u prikrivenom ugovoru o prodaji, nije platio prodajnu cenu, te su sudovi duni da ocene utvrene injenice u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima koje se odnose na prava i obaveze ugovornih strana u sluaju neispunjenja obaveza iz ugovora. Kako navedene odlune injenice koje se odnose na postojanje i punovanost prividnog pravnog posla, tako i na ispunjenje obaveza ugovornih strana iz prividnog ugovora, u ovom sporu nisu utvrene a od bitnog su uticaja na ocenu osnovanosti tubenog i protivtubenog zahteva, to se osnovano u zahtevu za zatitu zakonitosti ukazuje da su pobijanim presudama povreene odredbe Zakona o obligacionim odnosima. (Reenje Saveznog suda Gzs. br. 50/98 od 17. decembra 1998. godine) Izvor: Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

1.6. Pravni poslovi potpuno poslovno nesposobnih lica

Pravni poslovi koje zakljui lice potpuno poslovno nesposobno su nitavi. Njihovi pravni poslovi ne proizvode nikakva pravna dejstva. Poslovno nesposobno lice nije u stanju da formira I izrazi pravno relevantnu volju ni da prihvati izjavu volje druge strane. Nitavi su I pravni poslovi koje zakljui lice koje je poslovno sposobno, ali se u vreme zakluenja nalazi u stanju privremene neuraunljivosti ( alokoholisanost, uticaj opojnih droga, I sl.)

1.7. Pravni poslovi zakljueni izvan okvira pravne sposobnosti pravnog lica
Pravna lica kao subjekti prava nastaju radi ostvarivanja pravom dozvoljenih ciljeva. Njegov pravni subjektivitet vezan je za realizaciju ciljeva radi kojeg se osniva. Pravno lice moe zakljuivati one pravne poslove koji su u skladu sa delatnou za koju je registrovano. Ono poseduje tzv. Specijalnu pravnu I poslovnu sposobnost za razliku od fizikog lica koje roenjem stie optu pravnu sposobnost tj. Moe biti nosilac svih prava I obaveza u granicama zakona. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, koji usvaja sistem specijalne pravne I poslovne sposobnosti pravnih lica, pravno lice moe zakljuiti ugovore u pravnom pormetu u okviru svoje pravne sposobnosti. Ugovor zakljuen izvan okvira pravne sposobnosti ne proizvodi pravno dejstvo. Savesna strana moe zahtevati nadoknadu tete koju je pretrpela usled zakljuivanja takvog ugovora, koji ne proizvodi pravno dejstvo. Tumaenjem ovog lana pravni posao zakljuen prekoraenjem delatnosti pravnog lica bio bi nepostojei, jer ne proizvodi pravno dejstvo. Pravno lice ne poseduje pravnu I poslovnu sposobnost za pravne poslove koji prelaze obim delatnosti za koji mu je pravni poredak dodelio svojstvo

11

subjekta prava. Sistem specijalne pravne I poslovne sposobnosti u svom istom obliku prihvaen je u anglosaksonskom pravu ( ultra cires doktrina). Osnivakim aktom ili statutom, odreuje se delatnost pravnog lica koji se obavezno upisuje u sudski registar pravnih lica. U zasnivanju obligacionih odnosa pravna lica su duna da postupaju u skladu sa svojim optim aktima. S obzirom da delatnost pravnog lica utvena statutom upisuje u sudski registar, a podaci iz registra su javni I svima dostupni, druga strana se ne moe pravdati time da joj podaci iz registra nisu bili poznati. Ako se statut ili opti akti pravnog lica promene, a druga strana koja o tome nije bila obavetena, ne moe snositi tetne posledice takvog pravnog posla. U zavisnosti od vrste pravnog lica, sudbina zakljuenog pravnog posla izvan pravne ( I poslovne) sposobnosti se razlikuje. Za nekomercijalna pravna lica ( zadubine, ustanove, fondacije I itd.), za koji vai sistem apsolutne specijalne sposobonosti, pravni posao zakljuen izvan pravne sposobnosti ne proizvodi pravna dejstva, nitav je, dok za preduzea ( komercijalna pravna lica), za koje vai sistem relativne ( manje stroge) specijalne sposobnosti, pravni posao proizvodi pravna dejstva pod Zakonom odreenim uslovima.

Zakljuak
Nitavost pravnih poslova je onaj pravni posao koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima, ako cilj povreenog pravila ne upuuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u odreenom sluaju ne propisuje neto drugo. Za nitavne pravne poslove vae sledea pravila: Nitavi pravni poslovi ne proizvode nikakvo pravno dejstvo i smatra se kao da nisu ni zakljueni. Takav pravni posao je od poetka bez pravnog dejstva i protekom vremena ne moe postati punovaan; Nitavan pravni posao ne postaje punovaan kada zabrana ili neki drugi uzrok nitavosti naknadno nestane; Za nitavne pravne poslove vai Rimska maksima:Quod ab initio vitiosum est non potest tractu temporis convalescere;

Nitavne pravne poslove mogu ponititi strane u pravnom poslu, druga zainteresovana lica i dravni organi po slubenoj dunosti. Na nitavost sud pazi po slubenoj dunosti, jer svojim sadrajem vreaju optedrutveni interes i pravni poredak.

12

Da bi se nitavan pravni posao ponitio, potrebno je pokrenuti postupak pred sudom za njegovo ponitenje. Presuda suda kojom se ponitava pravni posao je deklarativnog karaktera, jer se konstatuju razlozi koji su doveli do nitavosti od momenta njegovog zakljuenja. Zahtev za ponitenje pravnog posla ne zastareva. Pravo na isticanje nitavosti nije vezano za rok, niti se gubi protekom vremena. Sankcijom nitavosti pravnih poslova spreava se njihovo dejstvo koje je u suprotnosti sa javnim interesom izraenim putem imperativnih normi i dobrih obiaja. Nitavost pravnih poslova u pravnom sistemu odreena je granicama javnog poretka tog sistema. U ovom eseju, osim ukratko objanjenog samog pojma nitavosti pravnih poslova, dati su primeri i vrste nitavosti pravnih poslova.

Literatura:
1. http://www.hrphotocontest.com/index.php?menu=7&img=191585 2. http://www.vjesnik.hr/Pdf/2004%5C12%5C29%5C03A3.PDF 3. www.pravos.hr 4. http://www.apeiron-uni.eu/predmeti/Osnovi%20gra%C4%91anskog%20prava.htm 5. www.udg.cg.yu 6. http://bs.wikipedia.org/wiki/Konvalidacija 7. www.crnarupa.singidunum.ac.yu 8. http://forum.mojepravo.net/viewtopic.php?t=469 9. http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20050506/temedana01.asp

13

10. Prof. dr Danica Popov, Graansko pravo, opti deo, Novi Sad, 2009.

14