RANKO BUGARSKI

SAbRANA DLLA
KNJIGA 10
Recenzenti sabranih dela
MILKA IVI
MILORAD RADOVANOVI
Za izdavae
ARKO IGOJA
IVAN OLOVI
Likovni urednik
IVAN MESNER
Izdavai
HuHkO Du0ursk
PISMO
Beograd
1997
Uvoana naoomena
Ovo je pretampan tekst knjige prvi put objavljene u
ediciji Sveznanje (knj. 3) Matice srpske u Novom Sadu, maja
1996. godine. Sadrina i fora knjige odreeni su karakte
rom te edicie kao svojevrsne populare enciklopedije. Iz
vori tekst ovde se prenosi samo sa minimalnim tehnikim
prilagoenjima, ukljuujui modikacie u Registru usled
prelaska sa azbunog poretka irilice na abecedni redos/ed
latinice. U Bibliogrfji je registrovan meuvremeni izlazak
iz tampe Krista/ove Kembrike enciklopedije jezika kod be
ogrdskog No/ita i Furunovieve Enciklopedije tamparstva.
Beograd, novembra 1996. R.B.
l
Uvoc

ta j e pismo?
Svi mi koji ivimo u savremenim drutvima svakodnevno
smo okrueni razliitim pisanim tekstovima, bilo da ih sami proiz
vodi mo i l i da pri mamo one koje su drugi sainili . Tako piemo
pisma, kolske zadatke i diplomske radove, razne izvetaje, a esto
i pesme i pripovetke, pa i romane. A itamo novine i kjige, potu
koju sami dobij amo, obrasce koje teba popuniti i jo mnogo toga
- od jelovnika u restoranu do ulinih natisa ili reda vonje. Stoga
se sl obodno moe rei da smo uronjeni u svet sl ova i da se mnoge
stranice naih ivota i doslovno ispisuju.
Poev od prvog susreta sa bukvarom, m odrastamo u jed
nom grafkom okenj u sa koji m uskoro srastamo, doivlja
vajui ga kao normalan i neophodan deo svakidanj ice, pa ga
najee nismo ni svesni , kao ni vazduha koj i udiemo. Ali im
se malo zainteresujemo za svet pi sanih znakova, im se od njega
psi holoki odmaknemo kako bi smo ga bolje sagledal i , otki
emo da u nj emu i ma mnogo zanimljivog i j o uvek tajanstve
nog. Tek tada emo zapravo da shvatimo kol iki je znaaj pisma
u ivotu oveka.
7
RNKO BUGARSKI
U ovoj knji zi pokuaemo da, uz osl onac na naj noviju
naunu literaturu nekol iko discipl i na posveenih razl iitim as
pektima pisma, i zloimo jedno moderno shvatanje prirode i su
ti ne pisma, njegovog nastanka i razvoj a, kao i tipologije pisama.
Uz to e biti rei i o pismenosti, to podrazumeva da u i u
i nteresovanja dol azi pi smeni ovek, Homo scribens, pa e biti
razmotrene impli kacije i posledice mogunosti pisanja za i vot
drutvenih zajednica i pojedinaca.
Ovakav kombi novani pristup odgovara, verujemo, ne samo
aktuel ni m kretanj i ma u svetskoj nauci nego i nameni edicije
za koj u je knji ga pisana. On omoguuje celovit pogl ed na ispi
tivani predmet , kao i formulisanje teorij ski relevantnih uopte
nj a - dakako, i skazanih jednostavnim jezikom. Kao saet opti
uvod u problematiku pi sma, ovaj tekst e slediti savremeni ti
poloko-komparativni pri stup ovoj materiji , koji dopunjuje tra
dici onalna i storijsko-deskriptivna prouavanj a pojedi ni h pi sa
ma. Ovo znai da e vie panje biti posveeno strukturom tipu
i unutanjoj formi pisama nego njihovom spoljnom izgledu i po
jedi nostima okruenja u koji ma su nastal a. Zbog prostorih ogra
nienja nee se moi dublje zalaziti u arheologiju starih pisama,
kao ni u umetnike i tehnoloke aspekte pi sanja i tampanj a. Uo
stalom, takva obavetenja mogu se lake pronai i drugde (za dalju
orjentaciju moi e da poslui selektivna bibli ografja na kraju
kjige).
Pri l ikom razmatranj a pojedinih delova ukupne obraene
tematike, bi e uloen napor da se u granicama mogunosti bar
dotakne sve to je od veeg znaaj a. Ovakva kji ga ne moe
8
PISMO
da regi struj e sva vazmJa pi sma u i storiji oveanstva, ali e
vei na nj ih ipak biti pomenuta, a naj vanij a i neto podrobnije
predstavljena. U tom sklopu daemo i osnovne podatke o pi s
mi ma na junosl avenskom prostoru, al i ovu materju - i nae
bl i u i l ake dostupnu naem itaocu - neemo ire izl agati
niti i l ustrovati , kako bi vie mesta ostalo za podatke koj i e za
njega verovatno biti inforrativnij i . Bie uvedeno mnotvo poj
mova i termi na u vezi s pismom i pisanjem, a i l ustracije e
biti strogo u fnkciji teksta, ne pretenduj ui - za razl iku od
mnogih knj iga o pi smu - da budu samostalan ukras kj i ge.
=
Za poetak emo da se zapi tamo ta j e u stvari pismo. U
smi sl u vrednosnog odreenja, svakako se moe rei da je to
najvaniji znakovni sistem koj i je ovek i zumeo, j er na njemu
poivaju i mnogi drugi si stemi znakova, kao i ljudska civil iza
cija u cel i ni . Ovde treba zapaziti re izumeo. Naime, nema sum
nje da je i sam jezik takoe znakovni sistem, i to znatno starij i
i obuhvatnij i od pisma. Ali za jezik se ne moe rei da je izum
ljen, j er je nastao zajedno sa ovekom, kao jedno od nj egovih
bitnih obel ej a.

ovek bez jezika nije ovek, a bez pisma je

ipak ovek - i ako moda nije civi l i zovani ovek. Jezi k je, dakl e,
pri marno biol oki pa onda i kulturi fenomen, dok pismo nema
izvornu biol oku podl ogu i u cel osti pripada sferi kul ture.

to s e pak tie defnicije pisma, za nae potrebe bie do

voljno da - i zbegavajui razne mogue kompl ikacije - pi smo
sagledamo kao sistem komunikacie meu ludima putem kon-
9
RNKO BUGARSKI
vencionalnih vidlivih znakova, narito jezikih. Iz ovakvog
odreenj a proi sti e da se pismom u irem smi slu mogu nazi vati
i si stemi si mbolikog saoptavanj a i deja uz pomo vizuelnih
predstava koje nisu nuno jezik obli kovane, al i da se u osnovi
pi smo ipak vezuje za prirodni ljudski jezik. Mi emo u ovoj
knj i zi uzimati u obzir i navedeni iri smisao tamo gde je to
neophodno (kao pri l i kom razmatranja porekla pisma), ali emo
u principu prihvatiti suti nsku povezanost pisani h znakova sa
jezikim jedi nicama na razliitim nivoima strukture jezi ka. Pre
ma tome, poj am pi sma prvenstveno se odnosi na proizvoenje
verbal nih poruka pokretanjem nekog predmeta po vrstoj povr
i ni, tako da ostaj e trag koj i e neko drugi ko raspol ae istim
si mbolikim si stemom i l i kodom moi da odgonetne, tj . da pro
ita tu poruku.
Ovo bi , dakle, bilo pismo u optem smislu - u istoj ravni
apstrakcije kao kada se re jezik kori sti da oznai optelj udsku
mo govora. Ali kao to ista ova re obleava i posebne ma
ni festacije te sposobnosti u vidu pojedi ni h jezika drutveni h za
jednica (npr. fancuski i l i kineski jezik), tako i termin pismo
oznaava i posebne si steme pisanj a (npr. hijeroglifsko i l i alfa
betsko pi smo), kao i oblike pisanja pril agoene pojedi ni m je
zici ma (npr. ruska iri l i ca i l i eka l ati nica takoe su pi sma) .
U ovom potonjem sluaju, kada se mi sli na neku naroitu vrstu
pi sma, kori sti se i termi n grafja (od grkog korena sa znae
njem 'pi sati, pisanj e'), koj i emo nai u osnovi mnogih termina
upotrebljenih u ovoj knj izi. Najzad, kao to se re jezik nalazi
i u raznim specijal i zovani m i l i metaforikim znaenj i ma (npr.
10
PISMO
jezik l i rske poezije, romantizma, Ive Andri a, gluvonemi h, pe
la, raunara) , i re pismo ima sl ine dodatne upotrebe (npr.
pi smo dol i ne Inda, kali grafsko, kurzivno, Morzeovo, ensko
pi smo). U skl adu sa ovakvom praksom, mi emo se sluiti
ovom rej u u svim navedeni m znaenj i ma, a iz konteksta bi
trebalo da bude j asno koje se od nj i h i ma na umu.
Navedena defnicija pi sma obuhvata razne si steme i teh
nike pisanja, od naj starij i h do savremeni h. U davna vremena
pi salo se sl i kanj em, crtanjem ili urezivanjem na kamenu, ko
stima, drvetu, gl inenim i navoteni m ploicama, al atkama, grn
arji , metal u, zidovima i drugim tvrdim podlogama. Na mek
i m materij al i ma kao to su l i e, papirus, svi l a i pamuk, per
gament i papi r znakovi su ispi sivani uz pomo etkice, guijeg
pera, drvenog i metal nog perceta, sve do nalivpera, graftne i
hemijske ol ovke i drugih i nstrumenata, a uz kori enje boje,
masti l a i drugi h vidlji vi h i traj ni h tenosti , te novij i h tehnolokih
sredstava druge vrste.
Sa i zuzetkom arhajske faze pi sanja, kada su se znaci mogl i
grupi sati bez nekog naroitog reda i l i ispisivati kruno, pi smma
je svojstven konvencional an l i nearni redosled znakova pri l i kom
pi sanj a. U vei ni pi sama simbol i se niu sleva nadesno, al i su
kori ene i druge mogunosti . Za semitska pisma (kao hebrej
sko i arapsko) karakteri stian je smer zdesna nal evo. U vie
starih pisama prakti kovan je naizmenini sled - jedan red zde
sna nalevo, sl edei sleva nadesno, idui opet obrnuto itd. Ovak
vo al terniranje mogl o je da zahvata samo redove, al i i rei u
nj ima, pa i sl ovne znakove unutar rei , i me se orijentacija me-
ll
RNKO BUGARSKI
njal a kao u ogledalu: ako je npr. idui nadesno staj al o E, u
ovom poslednjem sluaju ono bi se u sledeem redu pisalo
obruto, kao 3, pa zatim ponovo kao E, itd. Ovaj poredak, sa
navedenim varij antama, nazvan je bustrofedon, to je grka ko
vanica koj a upuuje na okret vola pri oranju njive. U tradi cio
nalnom kineskom i japanskom pi smu znaci idu odozgo nadole;
sasvim je izuzetan obrnut smer pisanj a - odozdo nagore.

esto
se koriste i kombinacije, kao u savremenim obl icima pomenutih
dalekoi stonih pisama; a i u moderni m evropskim jezicima, gde
se normal no pie sleva nadesno, povremeno nal azimo natpise
i reklame ispi sane odozgo nadole.
U ranim fazama starih pisama (kao to su grko, l atinsko,
i l i i ndij sko pismo devanagari koji m je pisan sanskrit, drevni
jezik indijske civilizacije) pisalo se i kontinuirano, to se ugl av
nom jo uvek i ni u kineskom i j apanskom pismu (lat. scriptura
continua). To znai da nije pravljen razmak i zmeu znacima
predstavljenih jezikih jedinica - u ovom sluaju, rei - na ka
kav smo mi navikl i , to je oteavalo prepoznavanje tih jedinica
u tekstu. Zbog toga je kasnije uveden razmak, ili su rei i re
eni ce razdvaj ane nekim drugi m grafkim sredstvom (npr. us
pravnim crticima, kosim crtama, podignuti m takama i sl ino,
kao u raznim mediteranski m i bliskoistoni m pismima).
Tehniki uslovi i sredstva pi smene komunikacije kroz i sto
riju su odgovarali optim uslovima ivota i dostignutom stepenu
civi lizacijskog razvoj a pojedinih ljudskih drutava. Ve smo
neto rekli o tome kako se pi salo u drevnim vremenima, a
uglavnom nam je poznato kako se sve pie danas. Ipak nee
12
PISMO
biti naodmet da samo naznai mo iri nu dananjeg obuhvata poj
ma pisanja.
Tu spadaj u naroito rukopis, tampa i njen derivat - runo
pisanje na mai ni i l i daktilografja. Umetni ko pisanj e je kali
grfja, a i zbor i organizacij a grafkih sredstava u tampanom
tekstu idu u domen tipografje. Postoje i mnoga specij al na pi
sma - od kriptografje (taj ni h pisama) i stenografje (brzog pi
sanja) do Brjeve azbuke za sl epe, Morzeovog koda, naunih i
umetni kih notacia i transkripcia izvedenih iz konvencional
nog pisma. Nove, ranije nesluene mogunosti vizuel ne per
cepcije i produkcij e jezika otvaraj u dananje tehnike proizvo
enj a, obrai vanj a i emi tovanja pisanih tekstova elektronskim
putem. To su, pri mera radi , teletekst (prenos grafkih podataka
iz jednog centralnog izvora na televizijski ekran), telefaks (da
lj inski presl i ka tekstova), potom fotoslog, laserski tampai na
raunari ma, tekue vesti i reklame na j avni m zgradama i jo
mnogo toga.
Kako vidimo, pojam pisma i pi sanog potencijalno j e ui
stinu veoma irok, naroi to ako se nj ime obuhvate i ona sredstva
grafkog i zraavanj a koja nsu nuno verbalne pri rode. No mi
emo, kako smo ve rekl i , ipak suziti taj poj am na vizuel no
manifestovanj e jezikih sadraj a i poruka, jer tek jezik daje pi
smu njegovu pravu svrhu, pa se bez njega ono ne moe zapravo
ni razumeti ni prouavati .
1 3
RANKO BUGARSKI
Funkcie pisma
Poznato je da jezik obavlj a mnoge funcije - pored komu
ni kacijske, kao osnovne i najobuhvatnije, tu su saznaj na, kul tura,
simbolika, estetska, magijska i druge. Sl i an red funkcija ima i
pi smo, pri emu se najvanije meu nj ima u poneemu podudaraju
sa jezikima - razume se, uz razlike u manifestovanju koje proi
stiu iz osobenih svojstava i zadataka jezika i pisma.
I u sl uaj u pisma gl avna funkcij a tie se komuni kacije,
al i specijal i zovane na nain koj i odgovara samoj njegovoj suti
ni. Naime, dva fndamental na obelej a pisma su trajnost i pre
nosivost napi sanog. Govorni i skaz traj e samo dok ga proi zvo
di mo, i ne uje se daleko. Al i jednom zapisan, taj i skaz moe
da traj e godinama ili vekovima, a esto i da se prenosi na vel ike
dalj i ne. Jedno od temelj ni h svoj stava jezi ka j este di slokacija i l i
i zmetanje, tj . prevazilaenje onog to je
"
sada
"
i
"
ovde
"
: je
zi kom se moe govoriti i o vremenski i prostorno udaljeni m,
pa i nepostojei m stvari ma. Tako je j ezik omoguio oveku da
i skorai u vreme i prostor. Ali sledei korak od sedam mi lja
ui njen je upravo pronal askom pi sma, koje j e svoj i m pamenu
ti m osobinama oslobodilo govorni i n vezanosti za konketnu
si tuaciju ne samo u sadri nskom nego i u fzikom smisl u.
Upravo u ovome je utemelj ena osnovna svrha pi sma -
komunikacija na vremensku i prstoru daljinu koja razdvaja
poiljaoca i primaoca poruke. Ona se ostvaruje u razl i i ti m ob
l i ci ma, a uz to lei u osnovi i nekih drugi h, posebnih fnkcija
pi sma. Ovo podrazumeva da pi smo deluje kao svojevrsno skla-
14
PISMO
di.,te informacia, omoguuj ui beleenje dogaaj a kako stvari
ne bi ostale neraskidivo vezane za vreme i mesto deavanja,
pa tako predstavlj a kolektivnu memorij u oveanstva. A tako
pohranjene i nformacije mogu se prenositi u dubi nu vremena i
i rinu prostora, postaj ui dostupne nebrojenim kori sni ci ma. Mu
drost zena kae: ako utimo, jedno smo; ako govori mo, dvoje
smo. Ovome bi se - kako je ve negde proniclj i va pri meeno
- mogl o dodati sl edee: ako pi emo, mnogi smo !
Tokom dalj i h razmatranj a i maemo pri l i ke da utvrdimo
kako pi smo, pored ove svoje bitne uloge kao uvara i preno
snika i nformacija, slui i kao osl onac pojedi nanog pamenj a
al i i medijum spoznaje sveta, kao regul ator ponaanj a ljudi, kao
sredstvo ci vi l i zacijskog razvitka, drutvene kontrole i jezi ke
standardi zacije, kao si mbol magijske moi , rel igij skh uverenja
i grupne pripadnosti , kao izvor estetskog zadovolj stva kroz knji
evnu umetnost i i strai vanje mogunosti vi zuel nog izraza, i
na vi e drugi h naina. Iz svega ovoga moemo da nasl utimo
kol iko bi , za nas opi smenjene, i vot napreac postao oskudan
ako bi smo neki m udom bi l i l i eni vetine pi sanja.
Nauka o pismu
Pomenuemo, na kraju ovog uvodnog pregleda, i najvani
Je naune di scipl i ne ij i predmet ine razl i iti aspekti pisma,
kao i neke vane tehni ke termine koj i e nam biti potrebni u
daljem i zl aganj u. Opta nauka o nastanu, razvoj u i vrstama
pisama nema optepri hvaenog naziva, ali se nekada zove gra-
1 5
RANKO BUGARSKI
matologia - od gr. gramma 'slovo', dakle eti mol o ki 'nauka
o slovi ma'. (Isti koren je i u rei grmatika, i zvoro del u si n
tagme sa znaenjem ' vetina upotrebe sl ova'. ) Ova nauka, naj
vi e zaokupljena porekl om pi sma u cel i ni , kao i deifrovanjem
starih pi sama i praenjem nj ihove evolucije, najbl i a je arheo
l ogij i , a razvijal a se mahom pod okiljem sumerol ogije, egip
tologije, semiti stike, sinol ogije i drugi h posebnih discipl i na i sto
risko-filolokog usmerenj a. Problematiku pi sanj a na kamenu,
drvetu, glini i drugim tvrdi m podlogama izuava epigrfja. An
tikim i srednjovekovnim rukopisima bavi se paleogrfja, a po
sebno pravnim i admi ni strativni m dokumentima - diplomatika.
Lingvisti ka disciplina koja prouava sisteme simbola ko
ri enih u pisanju pojedinih jezika, naroito sa stanovita njihove
usklaenosti sa funkcionalnim jedinicama glasovnih si stema tih
jezika, zove se grfologia. (Sa ovi m ne treba meati popularo
znaenje grafologij e kao kvazi naunog zakjuivanja o karakter
ni m crtama pojedinaca na osnovu nj ihovog rukopi sa. ) Nekada se
iz podruja grafologije u naznaenom sistemskom smi sl u i zdvaja
grafetika kao ispitivanje fziki h, dake grafkih svojst

va pi sanih
simbola, kao to su i zgled, obl ik, vel iina i sl ino
Funkcional ne jedinice pi sanog jezika nazivaj u se grfeme.
Termi ni grafologia, grfetika, grafema sai njeni su prema ter
mi ni ma fonologija, fonetika, fonema u i straivanj u gl asovne
strukture, dakle govorenog jezika. I kao to j e fonema apstraktna
jedi ni ca gl asovnog koda koj a se u govoru fzi k real i zuj e kao
fon (i l i glas) koji se moe uti, tako je grafema apstraktna j e
di ni ca grafkog koda koja se u pi sanj u fziki ostvaruje kao
1 6
PISMO
.fi (i l i slovo) koje se moe videt i . (O slovima ovde govorimo
pojednostavljeno, mislei na alfabetska pisma. Kod pisama ije
grafeme pri kazuj u jedinice sa znaenjem, grafovi se alterativno
nazivaj u gliovi ako su urezani u kamen - preciznije, to su pe
trogli, za razl iku od na kamenu nasl ikanih petrograma. Iscrtani
grafovi , izvedeni kao i glifovi u vi e poteza, a naroi to kod
orijentalnih jezika, obino se zovu karakteri. Pri meri za prvo
su egipatski i l i majanski hijerogl i f, a za drugo ki neski i l i ja
panski karakteri . Ali ova terminologij a nije sasvim ujednaena. )
Grafeme su ono to u slovima (gl ifovima, karakteri ma)
prepoznajemo ako vl adamo dati m kodom, bez obzira na nji hove
razl iite fzi ke realizacij e - alografe (prema alofonima u fo
nologiji ) . Tako, kada vidimo likove date na Slici l, mi znamo
da je nj ihova si stemska vrednost i sta, da su oni samo razliite
real i zacije i ste grafemske jedinice, koju - sledei notacionu
praksu - uokvirujemo prelomlj eni m zagradama:
a, a, . . . ^ <a>
Slik l.
Pored gramatologije i grafologije, poj edinim aspekti ma pi
sma i pisanj a bave se i razne drge discipl ine - od sociologije,
psihologije i neurologije do studij a vizuel ne komuni kacije, teo
rije knji evnosti , pa i flozofje. Samo neto od ovoga moi e
da bude ukljueno u naa dalj a razmatranja, i to ono to je u
najbl i oj vezi sa jezikom.
1 7
2
Govot i oismo
Jezik i nj egove realizacije
Pre nego to razmotrimo odnos izmeu govora pisma,
potrebno je da odredimo kako se govor i pismo odnose prema
jezi ku. Jezik se moe defni sati kao organi zacij a verbal ni h zna
kova kojom vl ada svaki pojedinac kao lan odreene drutvene
zajednice. Ovako odreen, j ezik je u sutini apstraktna poj ava.
Meutim, samo poznavanj e j ednog si stema znakova jo nije do
voljno za komuni kaciju: mi se ne sporazumevamo tel epatski ,
prostim
"
itanjem mi sl i
"
- uz mogue krajnje retke i samo de
l i mine i zuzetke.
Za verbalno optenje oigl edno j e neophodno da se jezi k
materijal i zuje, tj . uini dostupni m ul i ma. Stoga se u svi m si
tuaciama jezi kog komuniciranj a j eziki si stem stavlj a u pokret
i real izuje; a real i zacija j ezika jeste - govor. Tako j e govor
skup svih pojedinanih ostvarenj a j ezika. Govorei , mi poke
emo mehanizme jezika na koji ma se zasnivaj u govori i novi .
A jezi k je ema po kojoj se obrazuj u reenice koje svakodnevno
i zgovaramo. Jezi k i govor stoje u odnosu koda i poruke, si stema
i procesa; govor je jezik u akcij i .
1 8
PISMO
Treba zapazi ti da u ovom tehnikom smi sl u, koj i je uao
u osnove moderne l i ngvistike, govor ne i skljuuje pi sanje, jer
sc jezi k moe ostvarivati razliitim sredstvi ma. Ako se real izuje
u zvunim talasima, to je govorenje ili usmeni govor ; ako u
grafkoj masi , to je pisane i l i pismeni govor ; a ako u gesto
vima gl uvonemih, to je gestikulirnje ili gestovni govor.
Mi emo se ipak, radi jednostavnosti, u nastavku sluiti
i re poznatom podelom na govor u znaenju usmenog jezika,
upuenog na ulo sluha, i pismo u znaenju pismenog jezika,
upuenog na ulo vida. Iz razl i ke u prirodi ovih ula proi stie
i to da se govor odvija u vremenu, dok se pismo rasporeuje
u prostoru. Prema tome, ako zanemarimo mal opre pomenutu
gestovnu realizaciju, jezik ima dve glavne manifestacije: govor
kao audi ti vno-temporal nu, i pi smo kao vizuelno-spacijalnu.
Pri upravo navedenom razli kovanju, sasvim je oigledno
da govoru pri pada prvenstvo, i to na vie naina.

ovek govori
otkad postoji , to e rei bar l OO 00 godina a moda i znatno
due, dok pie tek neki h pet mi lenijuma. Uproeno i ematski
predstavljeno, ako postoj anje govora zauzima duinu od jednog
metra, epoha u koj oj postoji i pismo pada tek u poslednjih pet
centi metara, to je odnos reda veliine od 20: l (v. Sliku 2).
OVO1. D
Slika 2.
1 9
OISDO. D CD
~
RANKO BUGARSKI
Zati m, u svim lj udskim drutvima uvek se govori l o, al i
naj vei broj nj i h ni do danas ne zna za pi smo. Potom, na svim
se j ezicima moe govori ti , ali vel i kom veinom nji h ni kada se
nije pisal o. Naj zad, i svaki pojedi nac najpre naui da govori ,
pa tek onda naui - i l i ni kada ne naui ! - da pi e. Ovako gle
dano, mogl o bi se rei da je pismo samo sekundaran i neoba
vezan pratilac govora, jedna srazmerno kasno steena veti na
neki h govorih zajednica i nekih pojedi naca u nj i ma da gl a
sovne i skaze svog jezika predstavlj aj u putem vi dlji vi h znakova.
Pri tome pismo ni gde nije zameni l o govor, nego ga je samo
dopuni la: u nekim lj udski m kolekti vi ma se samo govori , u dru
gi ma se govori i pie, al i nema nijednog u kojem bi se samo
pi sal o.
No koliko god sve ovo bi l o u osnovi tano, cela pria
i ma i drugu stranu. Naime, na pi sanju ipak poiva svekol i ka
ci vi l i zacij a na naoj planeti . Prvi si stemi pisanj a obel eavaju
grani cu izmeu prei storije oveanstva i njegove i storije, a i vot
u savremenom svetu teko bi se mogao zami sl i ti bez upotrebe
pi sma. Mi ivimo u drutvima u koj i ma zvanino ni smo dol i
na svet niti ga napusti l i , zavri l i neku kolu niti stupi l i u brak
s ve dok o tim dogaaj i ma nismo pri bavi l i l i st papira posut gra
fki m znacima. Pri tome jo, kako smo istakli na samom poet
ku ove knj i ge, ispred naih oiju stalno prolaze razni pi sani i
tampani tekstovi .
Stoga mi danas ugl avnom ne oseamo da j e pi smo i zve
deno i z govora, da je na bilo koj i nain od drugostepenog zna
aj a. Naprotiv, pre bi se moglo rei da se pisani jezik vi e ceni
20
PISMO
od govorenog. Uostalom, injeni ca je da su razvijena pisma
koji ma ovek danas raspol ae neto vie od grafke predstave
govora: ona poseduju, kao celoviti si stemi , i izvesnu meru sa
mostal nosti . Zato se moe rei - bar kad je re o ci vi l i zovanim,
dakl e nuno pismeni m drutvi ma - da su govor i pismo dva
ravnopravna sredstva jezikog i zraavanja, dva rel ativno auto
nomna komuni kacij ska si stema. Oni imaj u mnogo zajednikog
al i se ponegde i znatno razi l aze - pri emu svaki i ma i prednosti
i nedostataka u poreenju sa oni m drugi m.
Razlike izmeu govora i pisma
Podrazumevajui fundamentalne sl i nosti izmeu govora
i pi sma kao dvaj u medij a ostvarivanj a jezika, skrenuemo pa
nj u na razl i ke izmeu nj i h. Usled fzi ke blizine sagovorika,
u govoru vel i ku ulogu igraju modul acije glasa i tona, mimika
i gestovi . Sve se ovo u pi sanj u ne moe preneti , izuzev donekle
putem i nterpunkcije (koj a grubo odgovara i ntonacij i u govoru).
Zbog toga to mu je uskraena pomo ovakvi h i zraajni h po
magal a, pi sanje zahteva veu ekspl icitnost, paljivij u selekciju
jezikih sredstava i preciznost. Ovu potrebu podvl ai i izvesna
bezl inost veine formi pi sanja: ovek obi no zna kome govori ,
a retko kad za koga sve pie - bar kad je re o j avnoj komu
ni kacij i , za razl iku od privatne korespondencije i l i linih be
leaka. Osim toga, govor obino omoguuje proveru uspenosti
komunikacije u neposrednom kontaktu, koz zahteve da se re
eno blie obj asni i sl i no, dok pisanje nal ae pokuaj da se
mogui nesporazumi unapred otklone.
2 1
R!KO BUGARSKI
Iz razl i ka u samoJ prirodi ovih j ezikih medijuma proi
stie, dakle, to da je govor dinami an, tipino l i an, esto emo
tivan i manje obavezujui . Nasuprot tome, pismo je u osnovi
stati ki , objektivnij i , i ntelektual niji i sveanij i medij um. Pri to
me svest o trajnosti napisanog namee izvesno oseanj e oba
veze, pa i straha od moguih posledica krenja normi kodi f
kovanih u pisanj u. Tako se pi sanom znaku jo od pamtiveka
pripi suje svojevrsna mo, najpre u sferama magije i rel i gije, a
stari Lati ni ni su bez razloga stvori l i poznatu kri laticu
"
Verba
vol ant, scripta manent
"
- rei lete, napi sano ostaje. U svakod
nevnom ivotu, zahtev tipa
"
Samo ti to napii !
"
do danas je
zadrao vrednost pretnje zakonskom odmazdom za izgovorenu
uvredu, a svojeruni potpi s esto sl ui kao gl avna overa i ga
rancij a.
Sa svoje strane, pi smo raspol ae i nekm mogunostima
koj i ma u govoru nita ne odgovara - od upotrebe vel i ki h i mal i h
sl ova do izbora i rasporeda sl ovni h tipova, odnosno grafkih
jedi nica i celina kao to su strofe, pasusi ili pogl avlj a, uklju
ujui i slobodnij u upotrebu interunkcije radi postizanj a po
sebni h efekata. Sve se ovo kori sti , u umetnike svrhe, naroi to
u kali grafji i tamparstvu, al i i u kji evnosti, posebno u ek
speri mental noj poezij i . Pri mera radi , pesmicu o mi u mogue
je i tipografski predstaviti u formi mi jeg repa, kao to znamo
iz pustol ovi na male Alise Luisa Kerol a. Sl ino je sa
"
kali gra
mi ma
"
francuskog pesnika Gij oma Apoli nera - pesmama gra
fki obl i kovani m tako da l ie na svoj e predmete, pa tekst pe
sme
"
Mandol i na, cvet i bambus
"
i scrtava ove tri stvari . U ovak-
22
PISMO
vim sl uajevi ma poenta bi se oigledno i zgubi l a kada bi se tekst
pi sao na konvencionalan l i neari nai n.
Pomenute razl i ke oi tuju se na razl iitim ni voi ma jezike
strukture i upotrebe. U leksi ci , na primer, neke rei (npr. dui
i manje poznati tehni ki termi ni ) ree se j avlj aj u u govoru, a
druge (npr. skaradne) u pi sanju. Si ntaksa je u pi sanj u po pravilu
razuenija i bri lji vije kontrol i sana nego u govoru, gde reenice
neretko ostaju i nedovrene. Govorni diskurs obi no je u veoj
meri sveden, ablonizovan i repetitivan od pi sanog di skursa. A
stil koj i bi u govoru bio formalan, ak i zvetaen, l ake bi pro
ao u pi sanju.
Iz svega reenog bie jasno da nekim si tuacij ama i an
rovi ma prirodno bolje odgovara govorni , a drugi m pi sani me
dijum. Dijalog bolje izgl eda na ul ici nego na hartij i , a flozofski
traktat bolje je proitati nego odsl uati . Teko je i zami sl i ti go
vorni ekvivalent vel ikog del a poslovne korespondencije, sl oe
niji h pravni h odredbi , ili tabel arog prikaza rasporeda asova
ili reda letenja. Negde na sredini nal aze se deskriptivne fore:
neutral an opi s nekog pri zora i l i dogaaja moe se podjednako
uspeno dati u govoru i pisanju. A ima i graninih sluajeva:
pismo prijatelj u sasvim je bli sko govoru, a izgovorena zdravica
na sveanom ruku - pi sanju. Nisu retki ni prel azni obl i ci , kao
glasno i tanje napisanog govora, to je uzorak pi sanog pre nego
govorenog jezika.
Da sveero istaknute razl ike, dakako sasvim pojednosta
vljeno, i govorenje i pisanje su u svojoj sutini akti komunika-
23
RANKO BUGARSKI
CIJe, ali je fokus u prvom sl uaju na govorniku, a u drugom
na tekstu. Iz govora se razabi re ta govornik namerava da kae,
a iz pi sanog teksta - ta taj tekst po sebi znai. U prirodi je
govora da bude brza, neposredna reakcij a na doivljenu stvar
nost, dok pismo garantuje pregled nad aspekti ma stvarnosti koje
konzervira. Sportskim renikom reeno, govor i de na prvu l op
tu, a pi smo smiruje loptu !
A to se tie svakodnevnog ivota svih nas koj i govori mo
i pi emo, postoj anje dveju alternativnih mogunosti jezi kog i z
raza omoguuje nam skl adnij u raspodel u i efektnije aktiviranje
naeg ukupnog verbal nog repertoara. I to stoga to govorenje
i pi sanje, kol iko god bi l i u poneemu sl ini i nael no ekviva
l entni , po svojoj prrodi nisu i ne mogu da budu i sto. Ovo bi
trebal o da bude sasvi m j asno ve iz prethodnog izl aganja; do
daemo ipak samo jo pogled i z ugl a pojedinih jezika kao ce
l ovitih komunikacij skih sistema.
Zanemarujui ovom pri l ikom nepisane jezike, ak i pi sani
jezici najee i maj u svoje nepisane varjetete.

vaj carski dij a

l ekt nemakog doskora je bio gotovo i sklj uivo govori vari
jetet, ij i su predstavnici pi sal i na knji evnom nemakom. U
I ndij i , sa njenim stoti nama jezi ka i pi sama, pi sani jezi k nije
prosto zapi san govori j ezik nego i nstitucij a kategorij al no vi eg
reda. Klasini pisani arapski jeste varij etet koji m niko ne govor
(osi m to se pasusi pi sani nj i me recituj u pri likom verskh obre
da) , dok mnogi m arapskim govori m dij al ekti ma niko ne pi e.
Ovaj rascep sve je i zrazitij i to se vi e udalj avamo od al fabetske
grafke prakse. U kneskom, na primer, govor i pi smo nisu
24
PISMO
dva medijuma za saoptavanje i sti h poruka nego, praktino, dva
odel ita si stema komunikacije. Usl ed veoma rairene homofonije
(o kojoj e biti rei na drugim mesti ma u ovoj knj izi ), glasno
itanje nekog teksta na knjievnom kineskom esto bi bi lo bez
malo nerazumlj i vo. Iz tog i drugi h razloga, za stanovnike is
tone Azije govor je manjkav, nejasan i dvosmislen odraz pi
sanog jezika.
"
Pi i kao to govori
"
- ova formul a i z arsenala roman
tiarske fl ol ogije s poetka prol og sto lea saima jedan panje
vredan prosveti teljski program, i odigral a je vanu ulogu u sko
pu Vukovih nastoj anja na ukl anj anj u j aza izmeu pi sanog jezika
kulturni h elita i govornog jezika prostog naroda, u kori st ovog
drugog. Al i ovo uputstvo danas se ne bi smel o doslovno shvatati
ni kod nas, a pogotovo je neprimereno nealfabetskim tradicij a
ma. Pretpostavka prosenog Evroplj ani na da bi se na osnovu
izgovora neke rei moglo bar prbl i no zakljuiti kako je treba
pi sati , jednom Knezu mogl a bi se uiniti bi zarnom. Iz razlika
na koj e smo ukazali proi stie da, strogo uzev, niko ne pie kao
to govori , niti govori onako kako pie - to je, jednostavno,
nemogue. A nemogue je zbog posledi ca razli ke izmeu dvaju
ula: pismo ne moe da bude verna repl i ka govora zato to po
svoj oj pri rodi nije upueno na uho nego na oko. Otuda je, l i n
gvistiki gledano, pri hvatlj ivij a maksi ma
"
Pi i za oko, govori
za uho
"
. (Razume se, u oba sluaj a zapravo za organ koji di
ferencirano koordinira funkci oni sanje ovi h ula i odgovarajuih
jezikih kodova - ljudski mozak. )
25
RANKO BUGARSKI
Govor i pismo u lingvistici
Nauka o jeziku u svojoj novijoj i storiji razliito je vred
nevaJa govor i pismo. Tu se mogu uoiti tri glavna pri stupa, u
sJedeoj gruboj hronologiji. Prvi od njih, ukorenjen u fl ologiji
i tradicionalnoj gramatici, kao discipl i nama mahom posveenim
prouavanju pisanih tekstova, davao je primat pisanj u. Odraa
vaj ui drevna verovanja u magij u pisanog simbol a, i voen te
njom da se utvrde i sauvaj u od promena kanonske verzij e vi
s oko cenjenih tekstova, sakral ni h ali i profanih, ovaj pri stup je
s asvim prirodno u pisanj u gledao
"
pravi
"
jezik, dok je govorna
praksa ostala potpuno izvan kruga njegovog interesovanja. Po
i zumu tampe, on je dobi o novu potporu zahvalj uj ui oi gled
nom uticaj u knji ga i drgi h tampani h stvari na lj udski i vot i
ci vi l i zaciju. Odjeci ovakvog shvatanja i danas se oseaj u u mno
gim populari m reakcij ama.
Kajem prolog stoJea, usl ed zani manja lingvi sta za gl a
s ovne zakonitosti u razvoju jezika, ali i izrastanja fonetike i
dij alektologije, j aa svest o vanosti ivog govora. U sredite
panje tako dolazi govor kao i sti nska manifestacija j ezika, dok
pi smo odlazi sasvim u drugi plan i ak mu se, u neki m ek
stremnim ali uticaj ni m formulaciama, odri e j eziki status, i
me se nj egovo prouavanje prakti no i skljuuje i z domena l i n
gvi stike. Iako se sl i ni stavovi mogu nai i kod vodei h evrop
ski h teoretiara kao to su Herman Paul i Ferdinand de Sosi r,
ova tendencij a kul mi niral a je u amerikoj deskriptivnoj l i ngvi
sti ci kao jednom od ranijih obl i ka strkturalizma. Gl avni pred
stavnik ove orijentacije, Leonard Blumfld, u svoj oj uvenoj
26
PISMO
knji zi Jezik iz 1933. godi ne, odseno presuuje da
"
pi smo nije
jezi k, nego samo sredstvo beleenj a j ezika putem vi dlj i vih zna
kova
"
. Ovo stanovite pozival o se, dakako, na fl ogenetsko i
ontogenetsko prvenstvo govora, i u neki m l i ngvistikim krugo
vima i ma sledbeni ka i danas.
Sredinom naeg veka, meuti m, kri stalizuje se jedno tree
shvatanje, kompromi sno, po kome su govor i pismo u sutin dva
sinhronijski ravnopravna i komplementa medijuma jezika, iz
meu koj ih ne postoj i prosta niti potpuna konverti bil nost. Tako
pismo nije puka reprodukcia govorenog jezika u drugom medi
jumu, nego formal an sistem sa sopstvenim zakontosti ma, u punoj
meri dostojan naunog prouavanj a. Drugim reima, prethodna
opozicija izmeu jezika i pisma sada se preforulie u dihotomiju
govoreni jezikpisani jezik. Ovoj promen najvie su doprinela pro
uavanja pisanog jezika u okviru nekih pravaca evropskog stk
tural izma i funkcional izma (danska glosematika kola, posebno
Praka kol a sa Jozefom Vahekom, potom M.A.K. Halidej u En
gleskoj i dr. ). Ovo gledi te danas u svetu dominira, pa se tako
pismo ponovo nalo u okrilj u l i ngvistike, ali na nov i produk
tivnij i nai n.

italac je svakako zapazio da je ono zastupljeno

i u naem prethodnom izl aganju, a tako e biti i u nastavku.
Interdi sciplinarna i straivanj a koj a su u okviru ovog sta
novita obavlj ena u novije vreme, a naroi to tokom poslednje
decenije, usredsredi l a su se pored ostalog na razli ke koje smo
del i mino ve pomenul i , ugl avnom ih pripi suj ui razliitoj pri
rodi dvaj u medij uma, odnosno ul a. Govoreni j ezik j e bri , ma
hom neformal an, neplaniran, i mpl icitan, fragmentaran, kontek-
27
RANKO BUGARSKI
stual i zovan i uronj en u govornu si tuacij u. U poreenju s ovi m,
pi sani jezik je sporij i , vi e formal an, plani ran, ekspl i ci tan, i n
tegri sao, dekontekstualizovan i di stanciran od situacije. Meu
ti m, bi tan je nalaz da ove razl i ke ni su kategorijal ne nego kon
ti nual ne, dakle samo pitanje stepena na jednom konti nuumu i z
meu zamiljeni h ekstremnih real i zacija. Pri tome sama priroda
jezi ka kao nadreene cel i ne ograni ava i usmerava i spolj avanje
ovi h parametara u i nterakcij i razl i i tih regi stara, anrova i sti
lova u govorenj u i pi sanju.
Ako u svetl u upravo reenog jezik za trenutak sagledamo
kao si stem normi , onda i spod naj apstraktnijeg sloj a optejezikih
nori lei sloj u kome se donekle diferenciraju govore i pisane
nore, i to kako strkturalno (edi nice, pravila) tako i funkcio
nalno (primena, dej stvo). Pr tome su govore i pi sane norme u
meusobnoj interakciji , to znai da govor utie na pi smo, ali i
obruto. Istovremeno su one u i nterakcij i i sa jezikm normama,
u vidu povratne sprege, to opet znai da govor i pismo, budui
bi tno odreeni jezikom, sa svoje stane deluj u na njega. Ovaj splet
odnosa koji si nhronij ski i dijahronij ski reguliu strukturu i evol u
ciu jezika, govora i pisma prikazan je na Sl ici 3, gde dvosmeme
stel i ce simboli zuju mreu uzaj amnih zavisnosti .
Jx
jezike
r1onne
Slika 3.
28
3
lotek|o oisma
Evolucij a lj udske komunikacije
U l . poglavlj u i stakl i smo da je gl avna i najoptija funkcij a
pisma premoi vanje vremenskih i prostorni h udalenosti i zme
u uesnika u jezikoj komuni kacij i . Ovo biva omogueno, ka
ko smo videl i , trajnou i prenosivou napi sanog u poreenju
sa i zgovoreni m. Al i da bi smo bolj e razumel i razmere ovog do
stignua, tako to emo ga postaviti u kontekst drugi h oveka
vi h sposobnosti , bie dobro da i zvedemo jednu malu evol ucionu
rekapitul aciju ljudske komunikacije.
Iako mogu da komuni ci raj u neposredno, ivoti nje ne mogu
da uvaju za kasniju upotrebu i nformacije koje su im dostupne,
pa sa smru svake jedi nke u nepovrat odl azi sve to je ona
tokom svog ivota naui l a, oseti l a ili i skusi l a - ostavljajui traga
jedi no u vidu opteg genetskog nasl ea date vrste. U sutini je
bilo i sto i sa ovekom - uz sve razl ike koje su ga i nae del i le
od i votinja - sve dok je njegov mozak bio jedi no skladite
informacij a. Bi tan prelom u ovom pogledu nastao j e tek kada
je ovek poeo da razvij a si steme za pohranu, obradu i prenos
i nformacij a i zvan svog mozga, tako i h i nei dostupnima ne
29
RNKO BUGARSKI
samo neposrednim sagovornicima nego i udaljenim savremeni
ci ma, kao i potomstvu. Ovakvo povezivanje fziki odel i ti h or
gani zama u prostoru i vremenu, i me su znaaj no prevaziena
ograni enja pojedinane egzi stencije, dal o je nov i znatno bo
gatij i smi sao pojmu komuni kacije. Ono je ujedno bi l o i vaan
preduslov za nastanak civi l i zacije, koja podrazumeva postoj anje
kolektivnog znanja i i skustva, nataloenog kroz bezbroj ne ge
neracije i sauvanog u raznovrsni m zapi sima, registri ma i ka
talozima, mapama, renicima i enci klopedijama - sve do el ek
tronske memorije naih dana.
Ove domete ovek je posti gao srazmero veoma kasno u
s vom evol ucionom razvoju, al i u etapama izmeu koj i h se raz
mak vi estruko smanj ivao kada je proces jednom kenuo. U
tome je uspeo sekundarni m kori enjem, u svakoj razvoj noj fa
zi , si stema koji ma je ve prethodno raspol agao. Tako j e Homo
posle mnogih mi l enijuma svoje evol ucije, tokom koj i h j e sva
kako disao i jeo, negde do pre l OO 00 godi na bi ol oke me
hanizme koji su omoguaval i ove radnje dodatno pri l agodio u
s vrhu govor, postaj ui tako Homo sapiens. Potom je pre oko
500 godina sada ve moderni ovek i zumeo pismo, prenosei
mo govora u medijum vidlj ivi h znakova na vrstoj povri ni i
ti me otvarajui put za nesl uene dalj e prodore. Sl edei vel i ki
i skorak uinen je pre vi e od 1000 godina izumom tampe,
kao postupkom umnoavanja i razai lj anja rukopi sni h tekstova
koj i je omoguio demokratizacij u pi smenosti, obrazovanj a i kul
ture. Najzad, decenije koje ve moemo l ako prebroj at i donose
razne telekomunikaciske sisteme, zasnovane na ranije osvoj e-
30
PISMO
ni m znanji ma i vetinama, a ubrzani razvoj elektronskog ru
llarstva koj i se odvija pred naim oima najavljuje novu teh
noloku revoluciju na podruju komunikacije.
U ovom sl edu treba zapaziti presudnu ulogu pronalaska
pi sma, kao bitno novog medijuma lj udskog i zraza. U poreenju
s ti m, sve to je kasnije usledilo - ukljuuj ui i mikroipove
dananj i ce - moe se svesti na ni z tehni kih pobolj anj a ko
muni kacij skih kanal a u ijoj osnovi ipak lei pi smo. Isti na, mo
derna tehnologij a donekle je rel ativi zoval a temelj ne razl ike iz
meu i zgovorenog i napi sanog. Sredstva kao to su radio, te
lefon, gramofon, magnetofon, kasetofon, fl m, televi zija, video
i druga omoguuj u neposredno konzerviranje i prenoenje go
vorni h i skaza. Ipak, sva ona svoj nastanak i razvoj u kranjoj
l i niji duguju mogunosti pisanja.
Izmeu mita i nauke
Jo od davnih vremena ovek je fasci niran pi sanim zna
ci ma kao taj anstvenim si mbol i ma okul tnih moi i natprirodnih
sila. Suoen sa eni gmom pisma, prmitivni ovek je u njemu
video boanski dar isporuen lj udima preko retki h odabranih
izaslanika - svetenika, vladara i pi sara, koj i su jedi ni bili po
sveeni u njegove taj ne.
O ovome svedoe mitovi i legende raireni u svi m zajed
ni cama na poecima pisanj a. Stari Egipani veroval i su da je
pi smo i zumeo bog Tot i podario ga ljudi ma. U drevnoj Indij i
se ova uloga pri pi sival a Ganeu, boanstvu mudrosti sa slonov-
3 1
RNKO BUGARSKI
skom glavom, koje je ak otki nulo jednu kljovu da bi mu sl ui l a
kao pi saljka. U Kini j e za pitanj a pi sma bio
"
zaduen
"
bog u
l i ku etvorookog zmaja. Isl amska i judeo-hri anska rel igij ska
tradicija takoe istiu boansko poreklo pi sma, kao to to i ne
i pri mitivne kulture i rom sveta. Pi smo je posvuda doivlj avano
kao nekakvo udo koje prevazilazi snage zemnih bia i nosi
oreol svetog. Otuda nije sl uaj no to to se i kasnije govori o
svetim knji gama, a Biblia se na neki m jezicima, uklj uuj ui i
na, zove
"
Sveto pi smo
"
. Tragovi ovog i skonskog sujevemog
i bogobojalj ivog odnosa prema pi sanom tekstu zadrae se sve
do danas .
U mi tolokoj i rel i gijskoj ravni , dakl e, odgovor na pitanje
otkud oveku pi smo bi o je u suti ni jednoobrazan, uz sve lo
kalne specifnosti . Za nauku se ovo ne bi mogl o rei . Reenj a
koj a su nuena, j o od prvi h promi ljanj a ove problematike od
strane grkih i ri mski h fl ozofa i i storiara, preko srednjove
kovnih i novovekovni h spekul acija sve do dana dananjeg, po
vremeno su bivala i i re pri hvaena, al i mal o kad bez rezervi ,
skepse i protivpredloga. I tako, dok se o razvoju pojedi ni h starih
pi sama danas dosta toga zna, zahvalj uj ui - u mnogim sl uaje
vi ma - bogatoj sauvanoj dokumentacij i , pitanje samog porekla
pi sma kao takvog jo uvek je u vel i koj meri otvoreno.
Zato je to tako? Pre svega, oi gl edno je da dokaznog
materijal a u vidu pisanih spomenika bilo koje vrste nema pre
nastanka prvi h pi sama, pa je sve to j e tome prethodi l o i do
toga dovel o vi e stvar hipoteti kog zaklj uivanj a nego empirij
ski utemeljenog naunog postupka. Zati m, i sto je tako evi dentno
32
PISMO
da se pitanje porekla pisma ne moe racionalno prouavati bez
prethodne sagl asnosti o tome ta je zapravo pismo - a ove,
kako smo ranije nagovestili, nema izuzev u jednom kraj nje uop
tenom i prilino maglovitom s misl u, nedovoljnom za koheren
tan i sistematski istraivaki zahvat u preistorij sku rekonstruk
ciju. Primera radi, potraga za korenima pisma nee dati iste
rezult ate ako se ovaj pojam uzima u najirem smisl u, kao vi
welna manifestacija simbolikog miljenja i optenj a, i ako se,
nasuprot tome, vezuje iskljuivo za grafiku predstavu jezika.
A ako se ovo potonje stanovite dalj e suzi - to se neretko
deavalo u novije vreme - tako to se za preutni ideal istinskog
pisanja uzima samo alfabetski princip, pa se taj idealizovani
obrazac projektuje u prolost, pitanj e porekl a ponovo e se pred
staviti u drukijem svetl u. Iz ovih i drugih razl oga cela ova
oblast naunog prouavanja, i pored brojnih postignutih rezul
tata, ostaj e nedovoljno osvetlj ena.
U svakom sluaju, evolucij a pisma trajal a je hiljadama go
dina. Prva pisma nastal a su i razvil a se u okrilju drevnih civi
lizacija, u pl odnim nizijama natopljenim velikim rekama ili na
obal ama mora. Danas je gotovo izvesno da su potpuna i au
tentina pisma samoniklo izrasl a - dakle, nezavisno jedna od
drugih - na svega nekoliko mesta kroz celu ljudsku i storiju: u
Mesopotamij i i Egiptu, Kini, Srednjoj Americi i moda Indiji.
Prema tome, ne moe se govoriti o jednom zajednikom praiz
voru svih pisama sveta. Tek znatno kasnije dol azi , usled kul
turnih i jezikih kontakata, do ukrtanj a, pozaj mljivanj a i pri
lagoavanja. Za ovo j e bil o dovoljno mogunosti , jer su naj-
33
RNKO BUGARSKI
vanij a od tih starih pisama traj al a i po 300 i vi e godina,
doivljavajui razne modi fkacije i transformacije. Za to vreme
i mnogi drugi narodi , bl i ski ali i udaljeni , mogl i su da od po
menutih i zvora preuzmu u najmanju ruku samu i dej u o pi smu,
a esto i njene konkretne real i zacij e.
Izvorita pisma
Govorei sada neto odreenije o izvori tima pi sma, mo
emo da kaemo da je ono nastalo kao rezul tat sticanj a razl i i ti h
lj udski h potreba. Tu su naroito evidencija o posedovanj u i trgo
vakim transakcij ama (pouzdano knj i govodstvo ne moe se vo
diti usmeno! ) , beleenje i drugi h podataka i dogaaj a za kasniju
upotrebu, slanje poruka prostorno udaljenima, kodi fkacij a nor
mi drutvenog ponaanj a u obl i ku razni h zakonika, ugovora,
povelja i drugog, i zraavanje rel i gij ski h oseanj a i umetnikih
pori va - i j o mnogo toga to trai da bude zapi sano kako bi
moglo da bude dostupno drugima i i ma trajnu vrednost.
Neke od pomenutih funkcija mogu se obavlj ati i nezavi sno
od pi sma, putem raznih predmeta ili postupaka ako im se spo
razumno prda si mboliko znaenje kakve poruke. Tako sl anje
abe jednom i ndij anskom pogl avi ci od strane drugog moe da
znai obj avu rata, bacanje rukavi ce oznaava izazov na dvoboj ,
a poiljka cvea i zraz je panje i naklonosti . Vezivanje vora
na marami ci sl ui kao podsetni k da se neto uradi , a broj anica
- da se u nekom narativnom sledu neto ne ispusti . Upi si vanje
u rabo moe da poslui kao evidencij a o zaduenu, a rezovi
34
PISMO
na tapu i l i vorovi na konopcu kao beleka o broju grla stoke
izvedene na pau, koj u uvee treba vratiti u tor. U krug sredstava
vizuel nog predstavljanj a koje prethodi pi sanju spadaju i razne
oznake vlasni tva i l i nog i dentiteta (igosanje stoke, peati ,
totemi , tetoviranje i drugo to funkcionie na nai n anal ogan
potpi su) .
Al i ovo su tek daleke pretee pisma, a kao oblici od njega
nezavisnog si mbol ikog ponaanj a najee preivljavaju napore
do s nji m i do danas. U blie pretee i najvanija izvori ta pisma
ubrajaju se naroi to slike i rani si stemi raunanja i raunovodstva.
"
U osnovi svekolikog pi sanj a lei sl i ka
"
- ovaj odreiti
sud uticajnog amerikog gramatol oga L J. Gelba pri l i no je iro
ko prihvaen, i ako je zbog nekih tekoa, al i i pod uti cajem
noviji h teorij a, del imino i osporen. Stanovi te koje on saeto
izraava doi sta deluje razumno, jer mu u pri log govore mnoge
poznate i njeni ce. U periodu gorjeg paleoli ta, dakle pre nekih
30 000 godina, na stenama i zidovi ma pei na u koj i ma je obi
tavao preistorijski ovek javlj aju se, i rom tadanjeg naseljenog
sveta i u vel i kom broj u, sl i ke i crtei - najee lj udi i ivoti nja.
Oni su mogli i mati karakter statikog pri kaza, ali - to je ve
blie pi smu - i dinami kog opi sa (npr. scene lova), pa i poruke
u vezi s ti m. I same predstavlj ene fgure bile su jedni m delom
konvencional no izvedene, ali je jo vanije to to se meu na
sli kanim i l i urezanim znacima nal aze i brojni apstraktni simboli
- kombinacije l i nij a, krugova, taaka itd. - za koje se pretpo
stavlj a da su moral i i mati ritual ne, magijske, mi toloke i ko
smoloke fnkcije.
35
RANKO BUGARSKI
Zati m, najstariJI poznati si stemi pi sanja, bez i zuzetka, u
poetku i maju jasnu i manje-vi e prepoznatlj i vu sl i kovnu po
dl ogu, da bi otuda evol ui rali ka principu reprezentovanj a j e
zi ki h jedinica, odnosno gl asovne strukture. Taj put ni gde nije
bi o obrnut. U ovom smi sl u poune su eti moloke veze, u raznim
jezi ci ma, izmeu znaenj skih polj a sl i kanj a, crtanj a ili aranja
s jedne strane, i pi sanj a s druge. Ponekad su t e veze sasvi m
neoekivane. Ako nekoga upitamo, na pri mer, kakva je sl inost
i zmeu pastrmke i pisma, on verovatno nee umeti da odgovori .
A sl i nost je u arama na koi ribe i l i stu papi ra, i na nj u upu
uj e zajedniki koren ovih rei donekle sl inog zvuka, sa znae
njem ' arati , ara' . Il i , zato se kae
"
!ep kao upi san
"
? - Zato
to upisan znai ' nasl i kan' , dakle !ep kao sl i ka. Istu si tuaciju
nal azi mo i u tako razl i i ti m jezicima kao to su staroegipatski
i gotski , gde je i sti gl agol znai o ' sl i kati ' i ' pisati ' . U juno
semitskim jezicima koren shf znai o je ' pi sati ' al i i ' dubiti ' .
Poj movi urezivanja, grebanj a i l i sl i kanja odreuj u etimol ogiju
i drugi h rei sa znaenjem ' pi sati ' - npr. gr. grafei n, l at . scri
bere, nem. schreiben, engl . i nscri be i td.
A otkud upadlj iva formal na sl i nost mnogi h rei u vezi
s pi sanjem i naziva za bukvu u vi e evropski h jezika? Nalazimo,
na pri mer, u naem jezi ku rei kao bukar bukica, bukalno
' dosl ovno' prema buka; u ruskom 6yKea znai ' sl ovo' ; u en
gl eskom, book je ' knj i ga' a beech - ' bukva'; u nemakom, ana
l ogno, Buch ' knj i ga' i Buche ' bukva ' . Sve se ovo objanj ava
tek saznanjem da su pripadnici i ndoevropske zajedni ce koj i su
i vel i na tim prostori ma pi sal i - na bukovoj kori . Etimol ogia
36
PISMO
nam, znai , moe otkriti ne samo kako se u poetku pisalo,
nego i na emu.
Ve i pomenute dvosmi slenosti ukazuju na odreene te
koe si stematskog razgranienj a
"
piktural ne
"
i
"
skriptural ne
"
funkcije nasl i kanog u rani m fazama. Drugi m rei ma, nije do
voljno jasna grani ca izmeu sl i kanj a kao umetni ke ekspresije
rcprezentacionog karaktera i sli kovnog saoptavanja koheren
tni h poruka - to jest, simbolike komunikacie vizuel ni m sred
st vi ma. Ta razl i ka moe biti naroito ugroena kada se sl i kovne
predstave odvij aj u u ni zu, kao u tehni ci stripa. No u ove kom
plikacije ovde se ne moemo uputati .

to se pak tie raunanja, bi l o da je re o registrovanj u

fizikih predmeta i l i o apstraktnij i m kalkul aciama vremena,
ono pokazuje bl i sku povezanost, od samih poetaka, embri o
nal ni h oblika pi sanj a sa merenjem i , naroito, brjanjem. Osl i
kani peinski zidovi na razni m konti nentima neretko sadre i neku
vrstu geometrj skih oznaka za raunanje vremena, odnosno rudi
mentari h lunarih kal endara, kakvi se i kasnije nal aze u usmenim
ali i pismenim kulturama. Kako se moe zakjuiti iz ve pome
nutih rezova i vorova, kao i iz injenice da i drutva koja ni kad
nisu ula za pismo redovno umeju da broje bar do 3, 5 i li 1 0 a
esto i dalje, brojanje evol uciono prethodi pisanju.
Al i u najbl i oj vezi sa pi smom, kako danas i zgleda, j esu
raunovodstveni si stemi koj i su na prostori ma Bli skog i stoka
bi l i kori eni jo pre neki h
l
O 000 godi na, to e rei nekol iko
mi lenij uma pre poj ave prvi h pi sama. Prema nedavno objavljenoj
37
RANKO BUGARSKI
i veoma zapaenoj teorij i ameri ke naunice Deni ze

mant-Be
serat, pi smo zapravo vue koren od ti h si stema, pre nego od
sl i ka. Naime, i z tog i kasniji h perioda pronaeni su u vel i kom
broj u gl ineni kamenii raznih vel iina i oblika (nazvani
"
to
keni
"
, engl . tokens) , koj i su sl ui l i kao registar vrste i kol i i ne
robe u nekoj transakcij i . U nj i h su bi l i urezani razl i i ti kon
vencionalni znaci - mahom l i nije i take - kakvi e se tek
znatno kasnije javiti na gl i neni m ploicama u prvi m i tek de
l i mi no deifrovani m obl i ci ma sumerskog pi sma. Pri tome je
upadlji va sl i nost i zmeu trodi menzional nih kamiaka i dvodi
menzionalnih zapisa na ploicama (v. Sl i ku 4: l - sedal o, 2 -
broj
l
, 3 - pas, 4 - ? , 5 - ulje, 6 - kamena posuda, 7 - itnica,
8 - krava, 9 - srce, materica, 10 - neka ivoti nja?, l l - ?, 12
- vuna) .

U 1f.
'|''
\ s |6 ['-'-'
9 < '-''=|-
Slika 4.
38
PISMO
A di rektna veza, prema ovoj pretpostavci , jeste u gl i nenim
.. kovertama
"
u koje su tokeni stavlj ani kako se ne bi rasturiti
i l i izgubi l i . Meuti m, kako ni ove stvrdnute vreice nije bilo
l ako otvarati radi pro vere sadraja, vremenom je uvedena praksa
da se taj sadraj na nji h otisne na spolja vidlji v nai n - dakle,
kol i ko i kakvih tokena ima unutra. Tako su tri dimenzije sve
dene na dve, zamenji vanjem tokena oti skom i stog izgleda, a
sami tokeni su postal i suvini, kao i vrei ce: ista evidencija
mogla se praktinije oti snuti neposredno na gl i nenu ploicu.
Jednom izvedena posle mi l enijumske pripreme, ova fascinantna
semiotika operacija tako je obel ei l a sam in raanja prvog
pravog pi sma u lj udskoj i storij i , jer je time otvoren put za po
vezivanje pi sani h si mbol a ne sa sami m predmetima nego sa
rei ma koje i h oznaavaju. U naredni m pogl avlji ma pri kazae
mo ovaj proces neto podrobnije.
Svodei nae razmatranje porekla pisma, ipak emo da
zakljui mo da pismo kao celina, po svemu sudei , nema jedin
stven poetak u sl i ci , urezanom kameniu ili neem treem.
Ono je nastalo u interakciji razl i itih ovekovi h moi i del at
nosti , a u fazi u koj oj su se stekle razne praktine i druge po
trebe koje smo pomenuli . Njegovi skomni poeci pre vie od
pet mil enij uma oznai l i su produkti van spoj pri mi tivne rauno
vodstvene tehnologije i umetni ke ekspresije. U svom potonjem
hodu koz istorij u ono e, dalje razvijajui svoje potencijale i
umnoavaj ui svoj e zadatke, izrasti u pl odotvoran i nezamenlji v
medijum moderog ivota.
39
4
Oc s|ike co s|ova
Tipologij a pisama
U ovom poglavlj u najpre emo da i zl oimo jednu osnovnu
tipologij u si stema pisanj a, zasnovanu na pi tanju ta u kojem
si stemu pi sani znak predstavlj a, tj . na kakvu se vrstu nejezi kog
enti teta ili pak jezike jedi ni ce on u nael u odnosi .
Ovde postoje dve poetne mogunosti . Jedna je da pi sani
znak di rektno upuuje na neki element stvarnosti, nek predmet
i l i pojam; takva pisma zovu se semasiografska. Druga mog
nost je da znaci pri kazuj u jezike jedinice na nek<m od ni voa
jezi ke strukture, to je temeljno zajedniko obel eje._glotogrf
skih pi sama.
Semasi ografski si stemi del e se, sa svoj e strane, na dve
kategorije. U prvu spada piktografsko i l i slikovno pi smo, u
sut i ni samo ni zanje manj e i l i vi e sti l i zovani h sl i ka i crtea
koj i se nazi vaj u piktogrmi. Pri nci p j e sasvi m j ednostavan,
kako pokazuj u pri meri na Sl i ci 5 .
Drugu kategorij u i ni ideografsko i l i pojmovno pi smo, ij i
ideogrmi belee i apstraktne poj move, dakle ono to se ne
40
PISMO
= oko \\= reka pti<a
Slika 5.
moe neposredno nasl ikati . Tako kug, koj i najpre oznaava
sunce, kasnije si mbol i zuje svetlost, toplotu, dan. Poguren lj ud
ski l i k sa tapom oznaava starca, ali i starost, nemo i l i oslo
nac. A dok jedan odreeni kineski znak oznaava enu, dva
t akva znaka jedan do drugog ne oznaavaju dve ene ve -
svau. Ideogrami mogu da budu jo apstraktniji , a i sloeni ,
to vidimo iz primera na Sl i ci 6.
prijatelj stvo
no
neprijateljstvo
d< plodnost (ptica+jaje)
Slik 6.
Pri i deografskom pri ncipu, kako vidimo, pi sani znak nije
vie sl ika, kao u pi ktografji , nego postaje si mbol , time to do
bija konvencionalno znaenje koje se iz njega samog ne moe
neposredno niti nedvosmisleno ii tati .
Prel azei na gl otografske sisteme, polazimo od okolnosti
da jezike jedinice postoje na razl i i ti m nivoi ma strukture je
zika, to daje vie teorij skih mogunosti nj ihovog odraavanja
4 1
RANKO BUGARSKI
u pi smu - od koj i h se koriste samo one koje su za ovu svrhu
podesne. Osnovna podel a i ovde je na dve kategorije: na pisma
koj a registruju jezike jedinice sa znaenjem (logografska, iji
su znaci logogrami) , i ona koj a reprezentuju jezi ke jedinice
bez samostal nog znaenja (onogrfska, sa fonogrmima kao
svoj i m znaci ma).
Prva grupa nosi kompromisan i zapravo nepreci zan naziv,
al i emo se mi nj i me sl uiti jer je sasvim uobiajen. Naime,
termi n upuuje na rei, a ove nisu jedine jedinice sa znaenjem.
Vee takve jedinice - si ntagme i reenice - moemo odmah
da i sklj uimo, jer zbog nj ihovog beskonanog broja ne bi moglo
da funkcionie pi smo koje bi moral o imati nov i drukij i znak
za svaku od nji h. Na drugoj strani , manje znaenj ske j edinice
od rei (u l i ngvi stikoj terminologiji moieme, pri emu j edna
re moe da sadri jednu i l i vie morfema) predstavlj aj u bolju
osnovu za pismo ve i zato to ih je u jezicima uvek manje
nego rei , poto se mnoge morfeme ponavlj aj u u celi m ni zo
vima rei . Otuda bi bilo teko upotrebljivo i pismo koj e bi bi l o
dosledno logografsko, u tom smsl u to bi i mal o zaseban znak
i za svaku sloenu re, ukljuujui i gramatike el emente u
njenoj strukturi . U pri meni na srpskohrvatski , na primer, ono
bi moralo da i ma razl i i te znake za rei itati, itanje, itam,
itao i td. , pa sve to opet razl i ito za pisati, pisanje, piem, pisao
i td. , to znai da bi se broj znakova merio deseti nama i l i sto
ti nama hilj ada. Mnogo je ekonominije zasnovati pi smo na mor
femi , to viestruko smanjuje broj ukupno potrebni h znakova,
i ako on i dalje ostaje vel i k. Pisma koj a se obino nazivaj u lo-
42
PISMO
gografski m, kao ki nesko, zapravo su u osnovi ovakva, tj . mor
fografska (sa morfogramima) , al i se ovi termi ni ree kori ste.
Fonografska pisma - ij i znaci , rekosmo, pri kazuju i sklju
i vo gl asovne vrednosti, bez neposredne veze sa znaenjem -
ponovo se dele na dve gl avne skupi ne. Prvu i ne silabika i l i
slogovna pisma, i l i silabarii, iji silabogrami predstavljaju slo
gove datog jezika, obino parove konsonant-vokal . U nekim
prelazni m oblici ma, ovde kao stoer najee slui konsonant,
dok se njemu pri drueni vokal i ubeleavaju neobavezno i ne
si stematski . Zato tako, a ne obrnuto? - Zato to u jezicima
po pravi l u i ma znatno vi e konsonanata nego vokal a, pa su oni
utoliko i nformati vniji . Mi bismo vokale esto mogli ak i da
izostavi mo, a da poruka ipak ostane prepoznatljiva. Tako, re
enicu
"
Zato pije kad ti kodi?" nije teko deifrovati i ako
se iz nje i spi u samo konsonanti (Zt pj kd t kd), al i bi to
bilo nemogue ui niti ako bismo videl i samo njene vokale (ao
ie a i oi ).
Najzad, u drugoj skupi ni nal azimo alabetska i l i glasovna
pisma, u koj i ma jedan pisani znak predstavlj a jednu osnovnu
funkcional nu gl asovnu j edi ni cu datog jezika - dakle, jedna gr
fema predstavlj a jednu fonemu. Iz ovog odreenj a vidi se da
je re o segmenta/nim jedinicama, koje uistinu ine osnovu
praktino svih nesi l abikih fonografskih pi sama. Postoji jo jed
na mogunost, ali margi nalna - da znaci pisma ne predstavlj aju
fonoloke segmente u vi du fonema nego distinktivna fonoloka
obeleja (tipa vokal sko/konsonantsko, oral no/nazal no, zvu
no/bezvuno, napeto/oputeno i td. ) iji m se opozicij i ma konsti-
43
RANKO BUGARSKI
tui u foneme. Za ovaj tip nema zgodnog naziva (mogao bi se
zvati obeleni prema engl . featural ), al i je on i i nae vie teo
rij ska nego praktina mogunost. Te je vrste si stem bi narnih
opozicij a izgraen za naune potrebe u savremenoj generati vnoj
fonol ogij i , koji bi , meuti m, bio kaj nje nepodesan za iru prak
ti nu upotrebu. Treba ipak rei da i storij a belei bar j edno us
peno konvencionalno pi smo i zgraeno na ovakvoj osnovi , i to
jo u 1 5. veku - korej ski hangul, o kojem emo jo neku re
rei kasnije.
Izl oenu tipoloku klasifkacij u pi sama moemo grafki
da predstavi mo kao na Sl i ci 7.
pt sr

-

semasiografska glotografska
. - - - - L - - - - ,

piktografska ideografska
~
logografska fonografska
silabika alfabetska "obelena"
Slika 7.
44
PISMO
Na ovoj ski ci pune crte idu ka si stemima koj i su u svakom
pogledu punopravna i i roko zastupljena pi sma, dok i spreki dane
lrl c vode si stemima koj i su margi nal ni , i ako na razl i ite naine
i nije sluajno to to se oni nal aze upravo na ekstremima.
Scmasiografja, real izovana kao pi ktografja, a u manjoj meri i
kao i deografj a, jo uvek nije pi smo u pravom smislu rei , jer
ne reprezentuj e jedi nice jezika - a mi smo pismo ipak povezali
sa jezikom. Na suprotnom kraju, kod
"
obel ene
"
fonografje,
j o uvek je re o j ezi ki m jedi nicama, al i na jednom vani sku
st venom nivou apstrakcij e koj i bolje odgovara naunoj trans
kripciji nego konvenci onal noj grafj i . Ovo ujedno znai da suti
nu pi sma treba vi deti u gl otografj i , ostvarenoj l ogografski i l i
fonografski , a u okviru ovog potonjeg pri ncipa, na sil abiki i l i
al fabetski nain - uz i zvesne rezerve u pogledu adekvatnosti
nekih od ovih termi na.
Hronologij a evolucije pisma
Polazei od ul oge sl i kovnog el ementa u pismu, kao jedine
raci onal ne osnove za ovakav poduhvat, u ovom odeljku i zve
emo saetu rekapitul aciju evolucij e pi sma, u meri u kojoj je
ona danas nauci poznata. To je j edna i ntelektualno uzbudljiva
povest, koj a svedoi o jednom od naj veih dostignua ljudskog
uma. I za ovaj pregled moe da nam poslui dijagram na Sl i ci
7, koj i j e sai nj en tako da pored tipologije odsl i kava - bar u
opti m crtama - i hronologij u razvoj a pi sma u cel i ni , i dui sl eva
nadesno. U tom smi sl u su tipologija pi sama i hronologij a pi sma
globalno paral el ne.
45
RANKO BUGARSKI
Prva faza u i storijskom razvoj u pisma jeste pi ktografj a,
na koj u se logino nastavlja ideografij a. U embrional ni m obl i
ci ma pisanja, kada je grafko beleenje bi l o retka i tematski
ograniena aktivnost, za zapi se o posedovanju, pozaj mi cama i
dugovima, prenosu i manja, porezi ma i sl i nom moglo je da bu
de dovolj no nizanje prosti h pi ktograma i i deograma za obine
predmete i pojmove, uz skuen repertoar linih imena i si mbol a
za brojeve.
Al i sa porastom potrebe za zapi sivanjem, kao i irenjem
kuga pi sanih materij al a na razne ugovore, proglase, zakoni ke
i drugo, postal a su neophodna grafka sredstva za i zraavanje
speci fniji h sadraja, uklj uujui i gramati ke distinkcije. A za
ovo je postojao samo jedan nain - vezivanje pisanih znakova
za jezik date civi l izacije. Stoga o i stinskom pi smu govori mo
tek kada potezi na crteu prestaju da predstavljaju neki predmet
i l i radnju, pa i i zveden pojam, i poinju da si mboli zuj u jedi nice
odreeni h jezi ka. Ovaj proces od fundamental nog znaaj a za
razvoj pisma, pri kome vizuelni znak predmeta dobija jeziko
tumaenje, naziva se fonetizacia.
Gl avno upori te fonetizacije u poetku su bi l e rei i l i ma
nje znaenj ske jedinice u nj i hovom sastavu, to je vodi l o l o
gografskom nai nu pisanja. Dalj om sti l i zacijom, odnosno fo
netizacijom, dolazi do predstavlj anj a glasovnih skupova u po
jedi ni m reima nekog jezika. Ovde je klj unu ulogu odigrao
pri nci p rebusa, i zveden i z homofonije - rai rene pojave da rei
i stog gl asovnog sklopa i maj u razl iita znaenja. Homofonij i je
i i nae pripalo vano mesto u poboljavanj u mehani zama pi -
46
PISMO
!anja. U ovom sl uaju, na pri mer, sumerski pi ktogram koj i je
predstavljao strel u poeo je da se kori sti i za oznaavanje poj ma
' /. ivot ' , koj i sa poj mom strele nije uopte bio povezan po zna
( enj u al i jeste na i sto zvunom pl anu - jer su sumerske rei
ta strel u i ivot i mal e identi an fonetski obl i k, /ti/.
Princip rebusa, koj i je oznai o prelomnu taku u prel asku
na [onografj u, neto podrobnije emo pri kazati na jednom ve
takom al i , nadamo se, razumljivom pri meru. Zami sl i mo da
je posredi srpskohrvatski jezik, i da u njemu crte stol a poinje
da oznaava ne samo taj predmet nego i broj l O. Ova dvo
smi sl enost mogl a bi se ukloni ti tako to bi uz taj crte radi
ispravnog
"
i tanja
"
, tj . razumevanja, u prvom sl uaju bio dodat
mali crte stolice, a u drugom, recimo, mal a aka sa napola
savijeni m prstima, koj a bi asoci ral a na brojanje; v. Sl i ku 8.
f
Slik 8.
Ovakvi h dodataka, zvani h determinativi, bil o je mnogo u
pismima starog sveta. Meuti m, u sledeem koraku i sti crte
stol a mogao bi da oznaava i sl uaj an sled tih gl asova u bilo
koj oj rei , pa bi se re stoka mogl a pi sati kao na Sl ici 9.
47
RNKO BUGASKI
r

KA
Slika 9.
Na ovaj nain pi sanje postaj e zavi sno od konteksta. Tu
ve uvel i ko tee proces konvencionalizacie pisma - to jest, nj e
govog udalj avanj a od vanjezi ke prepoznatljivosti , uz spora
zumno zadobijanje i sto jezikih vrednosti . Narednu i zavrnu
fazu ovog procesa predstavlaju fonografska pi sma, koj a se naj
pre ostvarju kao si l abika; od ovih je bio samo jedan korak,
al i presudan, do l i ngvi stiki naj doslednijeg, pa u tom smi sl u i
naj savrenijeg, oblika pi sanja - alfabetskog pisma.
Ovom pri ncipu kao da je tei l a hi lj adugodi nj a evol ucij a
pi sma, prel azei dugaak i konceptualno skokovit put od sl o
bodne slike, koja se moe
"
proi tati
"
na bi l o kom jeziku - to
znai i bez jezika - do potpuno konvenci onal nog znaka za jednu
fonemu j ednog odreenog jezika.
U prethodnom razmatranju izl oil i smo suti nu razl i i to
ustroj eni h si stema pisanj a. Meuti m, vano j e razumeti da se
data kasi fkacij a odnosi na pri ncipe ustrojstva, te da navedeni
ti pol oki i logiki sled
"
od sl i ke do sl ova
"
predstavlja ematsku
rekonstrukciju preenog puta i z moderne perspektive, a s ob
zi rom na pismo u cel i ni . Drugo je pitanj e kako su se razvij ala
48
PISIO
l '' ' l '' di na i storij ski nastala pi sma. Ako sada panj u usmerimo
u j i ma, i zneta podel a ukazae nam se kao samo uslovna, sa
1 1 1 1 1 1 gi rn meanim i prel aznim obl i ci ma. Istorijski gledano, ona
., , . ""no del i mino podudara sa danas poznatom hronologijom
I ' Vol ucije pojedi ni h pi sama, koja po pravi l u nije bi l a ni jedno
t a vna ni jednosmerna. Mnoga od tih pi sama ni su ni kada ni
. t t gl a do alfabetske faze, niti su uopte nuno smeral a tom ci lju.
l ' r i najvaanij a i najdugotrajnij a pi sma starog sveta - sumersko,
l ' gi patsko i ki nesko - tokom svog veoma dugog postojanj a u
broj ni m varij antama i derivati ma, a uz mnoga vrl udanja i zao
l.rlt e, u pojedi ni m razvoj ni m fazama razl i ito su kombi noval a
l' kmente vi e pomenuti h tipova - al i su uvek zapravo bi l a kom
hi novana. I samo i zrazi tija i l i trajnij a prevaga nekog od nj ih
donekle opravdava uobiajena pojednostavljenja pri koj i ma se
neko dato pi smo bez rezerve naziva i deografskim, l ogograf
k i r, si l abiki m i sl i no. Pisma i pak nisu proi zvod l aboratorije,
nego i vota i i storije. Tako i ovde nal azimo si tuaciju poznatu
i z l i ngvi sti ke tipol ogije u vezi s jezi cima, koj i , kako god bi l i
svrstani u ti pol oke kl ase, opkorauju svaku od ovi h, i spolja
vajui samo eventual nu domi naciju nekog od apstraktno kon
ci pi rani h ti pova, i uz to podloni tipol okim promenama u vre
menu.
Da u pomenuti m kombinacijama nema niega neobinog,
l ako emo da zakljuimo im se podseti mo da je i u naem al
fabeti zovanom svetu sasvim normalna intruzija drugih elemenata.
Da ponemo i zvan pisma u uem smislu, mnogi saobraani i
drugi znaci su piktografske prirode, jer se na nji ma direktno vidi
49
RANKO BUGARSKI
ta oznaavaju. Takvi znaci , koji svoji m i zgl edom presl i kavaju
gl avna obeleja oznaenog predmeta, u semiotikoj terminolo
giji nazivaju se ikonikim. Neke pri mere vidimo na Sl i ci 1 O.

Slika JO.
Drugi su pak i deografski , budui apstraktni konvencio
nal i zovani , kao to su ovi na Sl i ci 1 1 :
a
Slika l l.
Znaci obeju vrsta sasvim su uobiajeni , a navi e i h na
lazimo na mestima kao to su aerodromi , el ezni ke stani ce,
saj movi i hotel i , gde se okuplj aj u predstavni ci mnogih jezi ka,
pa je dal eko l ake preneti odgovaraj uu i nformaciju tim putem
nego i spi sivati natpise na vi e jezi ka.
Logografski znaci ve su sasvim obini i u samom pi smu,
kao kada se brojevi pi u brojkama - i i zgovaraju, naravno, kao
rei , razl i i to u raznim jezi ci ma (npr. l = jedan/eins/one/uno . . . ) .
50
PISMO
l 'uk vi logogrami su i matematiki simboli kao +, -, itd. , si m
hul za procent %, oznake val uta kao E i l i $, zati m engleski
1 1 1 ak & (tzv. ampersand) , ekvivalentan rei and ' i ' , i mnogi
dr ugi . Oni se esto kori ste i u konvencionalnom pi smu, a nj ihov
hrj znatno se uveava u specij al ni m nauni m notacijama.
Al i i uopte uzev, pomenuti tipovi retko su kad ostvareni
u i ole i stom vidu, kako smo ve konstatovat i . Potpuno
"
isti h
"
pi sama zapravo i nema - kao, uostal om, ni jezika i l i rasa. Svi
rani logografski si stemi u stvari su bi l i logosilabiki, jer su nj i
hovi znaci , pored oznaavanja rei, po pravi l u kori eni i za
del ove sl oenih rei . Sl ino tome, mnoga stara i novija pi sma
s u kombi nacije si l abikog i alfabetskog pi sanja. Pri tome je,
kako emo videti u nastavku, veoma vanu ul ogu i gral a struk
t ura jezika koj i je bivao pisan. Sve je ovo samo jedan aspekt
opte evolucije pisma kao procesa postepene si stemati zacije raz
norodnih postojeih elemenata, prethodno moda pri menj ivanih
parcij alno, pa i haotino.
Semiotika pisma
Gledano iz ugla semiotike kao opte teorije znakova i zna
kovni h si stema, na poetku ranij e skiciranog puta nal azi mo sa
draj bez izraza, zato to u igru jo nije uao jezik. A na nje
govom kraj u imamo izrz bez sadraja, jer grafeme (kao ni
foneme koje predstavljaju) nemaj u nikakvo znaenje uzete po
jedi nano, nego oznaavaju tek kada se kombi nuju u reima.
Dok je sl i kovno
"
pi sanje
"
sasvim nezavi sno od jezi ka, alfabet-
5 1
RANKO BUGARSKI
sko pi sanj e od njega u potpunosti zavi si ; a i zmeu ovi h krajnosti
vizuel no reprezentovanj e predmeta i poj mova postepeno ali si
guro zamenj uje se beleenjem nj i hovih naziva u pojedi ni m je
zici ma. Ta putanja, dakl e, vodi od i koni kog znaka do i stog
si mbol a.
U ovom procesu odigrala se jedna ui stinu temeljna semio
tika promena, koju smo pr kraju prethodnog poglavlja i l ustrovali
pri merom raanja sumerskog pisma. Nai me, na poetku pisanja
vizuelni kod je upuivao direktno na predmete, pa su njegovi ele
menti bi l i maci za stvari, i l i prvostepeni znaci . Ali sa i nterven
cijom jezika vizuel ni elementi upuuj u na rei koje oznaavaj u
t e predmete, tako postajui maci znakova za stvari, i l i drugoste
peni znaci . Same stvari su na taj nain postale suvi ne, jer je
nj ihovu ulogu preuzeo jezik, i
"
i spal e su
"
, da tako kaemo, iz
pisma. Sutina ove promene moe se predstaviti kao na Sl i ci 1 2.
j ezik
Slika 1 2.
Potom je, kako smo videl i , i sama predstava o rei ana
l i tiki razl oena u njene sastavne del ove.
Osnove teorije o prvostepeni m i drugostepeni m znacima
nalaze se ve kod Ari stotel a. Ovaj mi sli l ac uz to je verovao,
kao i mnogi posle njega, da pismo naprosto reprodukuj e govor.
52
PISMO
Al i iz naeg pregleda moe se i zvesti opti zakljuak da pi smo
zapravo nije nikada bi l o sredstvo transkri bovanj a govora; takvu
ambi ciju mogu i danas i mati samo specij alni si stemi naune,
fonetske transkrpcije. Umesto toga, ono je bilo i ostalo instru
ment za vizuel no predstavlj anje jezika putem grafkog repre
zentovanja njegovi h razl i itih jedi nica. Pri tome pi sani znaci
uz manj i ili vei stepen vemosti odraavaju akustike vrednosti
odgovarajui h jedi ni ca datog jezika u odreenom razdoblju.
Izloeni sl ed dogaaja u razvoju pi sma podrazumeva jo
jednu semi oti ki , a i i nae, bitnu poj avu - linearizaciju. Na
samim poeci ma pi sanja, i za beleenje sasvi m jednostavni h
podataka, redosled grafkih si mbola nije morao bi ti vaan. Ako
je, na pri mer, trebalo zabeleiti podatak o posedovanj u etiri
ovce i tri krave, znak za ovcu mogao se j aviti eti ri puta, a za
kravu tri puta, u grupi. Al i raanje potrebe za razvijenij im i
speci fnij i m zapi si ma, koje je podrazumevalo i ntervenciju je
zika, u isti mah je nalagalo poredak znakova u nizu, to je ka
rakteri sti no za sve glotografske sisteme. Optije govorei , sin
tetiki doi vljaj sl i ke, koj a se moe obuhvatiti jedni m pogledom,
pretae se u analitiki i zraz jezika, koj i m se zbog l inearne pri
rode govora to celovito opaane mora razl oiti u sukcesivne
elemente. Drugi m rei ma, fziki svet se prelama kroz j ezik, i
tek tako prel omljen nalazi odraza u pismu. Ovaj proces, na i
jem je kraj u pisanje konano uhvati l o korak sa l ineamou go
vora, obeleava vel i ki i ntelektual ni uspon oveka. To ostvarenje
omogui l o mu je da i u pismu u potpunosti oblikuje, i u njemu
pohrani , sve bogate pl odove svoje jezike moi .
53
RANKO BUGARSKI
Da ovo i l ustrujemo obinim primeri ma iz svakodnevnog
ivota. Ako neki pojedinac, neka se zove Duan, sedei u s voj oj
sobi baci pogled kroz prozor i vidi grupu deaka kako j uri za
l optom po susednom dvori tu, njegov doivljaj tog pri zora je
u suti ni sintetian: on u i st i mah vi di sve to ul azi u njegov
vi dokrug. Al i ako Duan zati m poel i da Ivanu, koji sedi dalje
od prozora, opie prizor koji mu se ukazuje pred oima, cel o
vitost njegovog doivlj aj a automatski ustupa pred sukcesivno
u koj u namee anal itiki mehanizam govora koj i je, odvij aj ui
se u vremenu, nuno l i nearan. On mora da pone od deaka,
ili od l opte, ili od dvori ta, pa da onda neki m redom opi suje
ono to vidi .
Sl ikar i l i vaj ar, pri stupajui izradi svog umetnikog dela,
mora negde da pone - kao i mi , ukol i ko elimo da zavreno
delo posmatramo detalj po detalj ; ali mi i sto tako moemo da
ga vi dimo i u cel i ni , j er ono postoji u prostoru. Meutim, ono
to se odvij a u vremenu podl ono j e nekom redosledu: sl uaj ui
kakvu si mfoniju, mi smo - kao i u govoru - vezani za red
koj i m vi bracije vazduha dopi ru do nas. Za razl i ku od govora,
a zaj edno sa deacima koje Duan gleda, proi zvodima l i kovni h
umetnosti, i svi m drugim to doivlj avamo ulom vi da, pi smo
postoj i u prostoru - ali je, kao i vremenski vezani govor, a u
kontrastu prema vizuel ni m fenomenima, strogo podreeno za
koni tostima linearnog odvij anja.
Stoga, ako Duan sada svoj prikaz igre pretoi u pi sanu
re i da to Ivanu da proita, ovaj se opet sl ui ulom vida, kao
i Duan dok je gledao kroz prozor - ali ako pokua da kao i
54
PISMO
ovaj jedni m pogledom obuhvati sve, nee vi deti nita, i morae
da ita redom. Ovo pokazuje kako je govor i nterveni sao svojom
l i nearnou i analizirao Duanov prvobitni si ntetiki doivlj aj .
Ova analitika mo oduvek Jei u osnovi jezika i govora,
1 l i ngvi sti zato s pravom govore kako jezi k anal i zira real ni , pa
i magi narni svet u kome ive lj udska bia. Ali pi sanje nije
uvek i malo ovo jedi nstveno obeleje, nego ga je razvi l o tek
t okom procesa l i nearizacije. Neraskidivo vezan sa fonetizaci
j om, ovaj proces si guro vodi stvaranju prvih kompl etni h, dakle
sistematskih i formalizovanih pisama. Pri nj ihovoj upotrebi po
st oj i svest da je re upravo o pi sanju - nasuprot ranij i m nesi
stemati zovani m pojedinanim ili bez reda grupi sani m crteima
i l i grafkim znaci ma, ije su funkcije mogle da budu razl iite:
umetnike, magij ske, pa i komuni kacijske. Prva dva potpuna
pi sma u danas poznatoj i storij i sveta su sumersko i egipatsko,
koj i ma sada pri stupamo.
55
5
Na] stati]a pisma
Sumersko pi smo
Prvi nesumnjivi primeri konvencionalne upotrebe pi sanih
znakova nalaze se utisnuti na glineni m ploicama sa prostora Bli
skog i stoka. To je tzv. klinasto pismo ili klinopis, koji m su se
poev od oko 320. godine pre nove ere sluil i Sumerci . Prirodno
je to do raanj a pisma prvobitno dolazi upravo u donjoj Meso
potamij i , plodnom meureju Eufata i Tigri sa - toj kolevci ci
vi li zacije, gde su i znikli i prvi gradovi na zemaljskoj kugli (Uruk,
Ur, Vavi lon i drugi ). Sumersko pismo ujedno moe da posl ui
kao svojevrstan prototip neki h bitnih obelej a pisanja i procesa u
razvoj u pisma uopte, koji e - raume se, sa lokalnim varijaci
jama - u sutini biti ponovljeni tokom evolucije drugih starih pi
saa. Stoga emo nji h ovde prikazati neto podrobnije, a sline
tendencije u drugim sluajevima samo emo da registrujemo.
Posle Sumeraca, Akaani , Vavilonci, Asirci, Ugariti, Elamiti ,
Hetiti, Persijanci i drugi star narodi tog podrja pisali su svoje
tipol oki i genetski razliite jezike prilagoenim verzijama kl ina
stog pisma, da bi ono svoj dugi vek zavrilo negde sa dolaskom
hi anstva.
56
PI SMO

to se tie predmeta ovih zap

i
sa, u poetnoj fazi to su
1 1 11 l a v nom bil i pri mitivni raunovodstveni dokumenti raznih vrs
l t l Ndto kasnije javlj aj u se magijski i rel igijski tekstovi , kao
1 1 va ni ni progl asi i zakoni . Potom slede hronike, te zapi si pou
t n l l g, naunog i zabavnog sadraj a. ( Sl ina hronologija pisanih
l t l nrva uglavnom vai i za druga stara pi sma, uz izvesne spe
' l l i ( nosti . Savremenog i taoca, naviklog da visoko vrednuje pi
anu knjievnost, moda e da zainteresuje podatak da pisma na
' l aj u iz izrazito praktinih potreba, dok se beletri stiki tekstovi
p1 1 pravilu javljaju neto kasnije u nji hovom ivotnom toku. )
U pogledu formalnih principa, odnosno tipologije, arhaj ski
1 1 hl i ci sumerskog pisma su pi ktografskog, dakle j asno motivi
anog ili ikonikog karaktera. Ali ova ikoninost rano se i zgu
hi la, tako da je pismo ve do oko 2500. godine p. n. e. sti li zovano
u pravcu logografskog i si l abikog pisanj a, uz dodatak fonetskih
demenata - naroi to poto su ga, posl e samih Sumeraca, drugi
pomenuti narodi pri l agodi l i drukiji m strukturama svoji h j ezika.
Ovakav razvoj , kako emo odmah vi deti , uveli ko je di kti ral a
sama tehnika pisanja, pod koj om podrazumevamo pri rodu po
dloge i pi saljke, kao i nain obl i kovanja grafki h znakova. U
svakoj civi l i zacij i , materij alnu osnovu pi sanj a prualo je ono
ega je bilo u i zobilju; za Sumerce to su bi l e gl i na i trska.
Pomenuti proces omoguuje uvi d u jedan od najfasci nan
tnij ih aspekata ovekove evolucije - genezu glotografskog pi
sma. Njegovu rekapitul aciju za sumerski period dajemo na Slici
1 3 , koja na pri meru nekol i ko grafkih znakova uproeno Hu
struj e nastanak i razvoj kl i nastog pi sma. Stubac I daje nji hov
57
RNKO BUGARSKI
i zvorni oblik, u kojem su skoro svi prepoznatlj ive sl ike, sa sle
dei m znaenji ma: 1 - gl ava; 2 - usta, govori ti ; 3 - voda; 4
(kombi nacij a gl ave i vode) - piti ; 5 - noga, ii, staj ati , doneti ;
6 - zvezda, nebo, bog; 7 - zemlja (motivacija ovog znaka je
izgubljena); 8 - stidnica, ena; 9 - pl ani na; 10 (kombi nacij a
ene i pl anine) - robinj a (Sumerci s u uzimali robi nje od pl a
ni nski h plemena na i stoku) . Svi m ovim znacima odgovaral e su,
razume se, fonoloke vrednosti , pa su to bi le pisane rei - tani
je, morfeme - sumerskog jezika, o kome nauka inae mal o zna.
U tom smi sl u je sistem bio l ogografski . Al i njegov i zvori pik
tografsko-i deografski karakter ogleda se upravo u neposrednoj
prepoznatlji vosti znakova, to znai da su oni mogl i da pred
stavlj aj u i rei drugih jezika, dakako drukijeg zvunog obl ika.
U skoro su svi znaci rti rni za 90 stepeni u levo, to po
kazuje stubac Il. Ovaj na prvi pogled neobian i proizvolj an
zaoket i zgleda da je usl edio zbog naina dranj a ploice i l ak
eg praenja pi sareve ruke. Inae, sama poj ava nagi nj anj a i l i
preoketanja znakova, i zazvana razni m i ni ocima, bogato je do
kumentovana i u drugim pismima. (Uostalom, takva opta prak
sa, koj a ostavlja dosta prostora i i ndividual nim navi kama, pa i
u trenutnoj udi pi sara i prepisivaa, potrajae do znatno ka
snij i h vremena, kroz razl iite antike i srednjovekovne rukopi
sne tradicije. Do stabi l i zacije i standardi zacije oblika i pol oaj a
grafki h znakova zapravo e u punoj meri doi , kako emo
kasnije videti , tek sa i zumom tampe. )
Stubac III donosi , meuti m, j ednu daleko vaniju, fnda
mental nu promenu. Naime, u prethodnim etapama sl i ke su i s-
58
PISMO
I I m
1
\

2
\
i
|
m
u
H
w
3
4
a


5
f
|


6
* *
*

$-

a < v
o
<
9
w
(a

+

1 0
Slika 13.
59
RA:KO BUGARSKI
crtavane na gl i nenoj podlozi zaotrenom pi saljkom, to je pru
al o i roke mogunosti vi zuel nog reprezentovanja, al i je naro
i to za pi sanje u nizu bi l o nepraktino zbog rljanj a i zazvanog
gl i nom izbaenom potezi ma pisaljke. (Treba i mati u vi du da
se radi l o na vl anim ploicama, koje su se po ispisivanj u sui l e
i stvrdnj avale na suncu i l i , ree, pekle u pei ma. ) Stoga se ubrzo
prel o na tehniku utiskivanja pi saljke od trske sa trougl asti m
vrhom u gl inenu tabl i cu, to je davalo uti sak kl i na, zbog ega
se cel o pi smo i naziva kl i nasti m. Ovom tehni kom teko su se
mogle i zvoditi due i naroito zaobljene l i nije, pa je otuda kl i
nasto pismo srazmerno brzo evoluirala do sadrajno ispranje
nog i fonetski fksiranog si stema za manipul acij u manjeg broja
tipi ziranih otisaka koj i su se po odreeni m pravi l i ma kombi
noval i u sl oene znakove.
Ovaj proces gublj enja motivi sanosti znakova kroz apstrak
cij u i konvencionalizaciju, i l ustrovan u stupcu III, uznapredovao
j e, uz dodatna foral na uproenj a radi l akeg i breg pi sanja
i i tanj a, do etape pri kazane u stupcu IV. Znaci ovde ve del uj u
sasvi m arbitrarno sa stanovita sadraja, al i i m se zvuna vred
nost preci zi ra i utvruje - izmeu ostalog, uz ograniavanje
dej stva poli semije i homonimije. Pri tome j e nova manipul a
tivna tehnika omogui l a drastinu redukcij u broja odel i ti h zna
kova: dok se u arhajskoj pi ktografsko-ideografskoj fazi taj broj
moda peo i na 2000, ve do 2000. godi ne p. n. e. on se sveo
na nekih 500 znakova u optoj upotrebi . Pomenute tendencije
bi e j o i zraenije u potonji m verzij ama kl i nastog pi sma, pa
e tako staropersiski si l abarj stii gotovo na prag alfabetskog
60
PISMO
pi sanja. Kako pokazuj e Sl ika 1 4, on je sadravao svega 36 zna-
J.ova (uz 4 l ogograma) koj i su mogli da oznaavaju bi l o slogove
l l i pojedinane foneme. (Kako je ovo ve 6. vek p. n. e. , ovde
'e mora raunati sa uticajem ve nekol i ko stolea postoj eih
okolnih alfabeta - aramejskog, grkog i drugi h. )

m
a , a

t
a 0 . 0 . * l

l
i<(

T I , i
g , gi
e. ea f, I o
(
u , u
Tr T t , Ib
(
, 04
I(
f , f u
K , KB Mt L . L0 ((
.

, l a 0 . 0u
<j
k , k0
f
d , da
TTT
, &8
Tt
S, SB
<
T

8
ga
T
0 , 0
l
(

R . Il
T
Z , 2

8 gu
<i
d , du

l
, u

.
(
(
T

.
b
a
f<l 3. h
T
t I4

F . f
P
"
r.
<:(
D , D
'r
C , C8

P P

v, b'
Slika 14.
Egipatsko pi smo
Pribl ino paralelno sa sumerskim pismom, i ako sa malo
kasnij i m poetkom (moda oko 3 1 O. god. p. n. e. ) i verovatno
pod njegovi m del iminim uticajem, u starom Egiptu razvijao
6 1
RANKO BUGARSKI
se osoben obl i k pi sanj a koj i su Grci nazval i hieroglima (ot
pri l i ke ' svetorez' ) . Ovo ceremonijal no pi smo najee se nal a
zi l o po sveti l i tima kao to su hramovi i grobnice, te na usprav
ni m kameni m bl okovima spomeni ke funkcije (tzv. ste/ama) .
Nasuprot formalnoj svedenosti i geometrij skoj apstraktnosti
poznog kl i nastog pi sma kao sredstva za zadovoljavanje ovoze
maljski h potreba, hijerogl i f se obraaj u bogovima i venosti ,
pa svoj om vi zuelnom upeatlji vou i raskonom lepotom obl i
ka i boj a ine jedinstven amalgram pi sma i umetnosti .
Ovakvi m svoj i m izgl edom hijerogl i f del uju kao autenti
no pi ktografsko pi smo, al i je ovaj uti sak varlj iv. Pismo je za
pravo od samog poetka meovite prirode: uz nesumnji v udeo
semasi ografje, ono je ipak u osnovi glotografsko, na naroit
nai n se slui principom rebusa, a sadri tri vrste znakova (si
stemski gledano, sl ino sumerskom) . Prvu i ne logografski i n
terpreti rani pi ktogrami i i deogrami - sti l i zovani crtei lj udskih
gl ava, ptica, ivoti nj a, cvea i razni h predmeta. Drugu predsta
vlj aj u fonogrami - posebni dodaci koj i , ukazujui na i sto zvu
ne vrednosti , olakavaj u itanje ukl anj anjem dvosmi slenost i . A
treu obrazuju determi nativi - semantiki klasifkatori koj i oz
naavaj u red pojava na koje upuuje osnovni znak. Na pri mer,
ako i sti znak usl ed homoni mije sl ui za beleenje rei sa zna
enj em ' kua' i ' otii ' , tom znaku u ovom drugom znaenju
dodaj u se dve noge kao si mbol kretanja. (Ova mehani zam ve
s mo, na neto apstraktnijem nivou, i l ustroval i u prethodnom po
gl avlj u. ) Zanimlj ivo je, uzgred, da jedan od determi nativa nosi
znaenje ' apstraktan predmet' - to j e samo po sebi veoma ap-
62
PISMO
strak tan pojam! (V. Sl iku 1 5, koj a sadri razne vrste znakova;
to je
"
stranica
"
iz tzv. egipatske Knji ge mrtvi h. )
Slika 15.
I pored svoje naglaene sakralne namene, egipatsko pi smo
moral o je, i z razumlj ivih razloga, da se kori sti i u razl i i te sve
tovne svrhe - poev od spiskova robe i poseda, preko branih
i drugi h ugovora i pravnih kodeksa, do knji evnih formi (himne,
sage, basne, l irika) i naunih rasprava. Meu ovi m posl ednji m
pomenuemo, kao posebno aktuel na, podruja geografje i as
tronomije; potrebe navodnjavanj a i pretnja od poplava Nil a vo
dile su i zradi sol arnog kalendara. A materij al i na koji ma se sve
to pisalo ukljuival i su, pored kamena, krenjaka i grarije, i
63
RANKO BUGARSKI
meke podloge papirusa i pergamenta, uz upotrebu pi salj ke
masti l a.
Oigl edno j e da se ovakav raspo! nij e mogao pokri ti pri
menom i zvore monumentalne verzije urezanih ili sl ikanih hi
jerogl ifa.

im je pi sanje postalo neto i ra del atnost, to je

proi zvel o potrebu za manje nezgrapni m i bri m zapi sivanjem,
u Egiptu su - kao, videemo, i u drugim kulturama - razvijene
kurzivne forme pi sanja. Za razl iku od dekorativnih monumen
tal ni h formi, primereni h spomeni cima i j avnim natpi sima, kur
zivni obl ici pri lagoeni su efemernij i m potrebama, te pi sanj u
na mekim materijal i ma. (Pratei ruku, oni su u kasniji m si
stemi ma pi sanja bivali i ukoeni , pa se naziv kurziv do danas
zadrao u tipografji za kosa sl ova koji ma se esto istiu delovi
teksta. ) Ovakvi prakti nij i obl ici egipatskog pisma bili su hije
rtsko pi smo za rel igijske i demotsko za svetovne svrhe. Oni
su sti l i zacijom postepeno izgubi l i svoj sl i kovni karakter, pot
puno se l i avaj ui i koninosti , ali ipak nisu prerasli u al fabet.
Jedi no se moe rei da su to ve i zrazito fonografska pisma,
dok j e prvobitno hijerogl i fsko pi smo, kako smo videl i , bi l o sa
mo del i mi no takvo. (V. Sl i ku 1 6, koj a pri kazuje pomenuti pro
ces : l - hijerogl ifsko, 2 - hij eratsko, 3 - demotsko pi smo. )
Prethodno smo vi del i kako se sumersko pismo usled prak
ti ni h potreba srazmerno brzo menj al o u upravo naznaenom
pravcu. Meuti m, zahvalj uj ui upravo tome to su hijeratsko i
demotsko pismo preuzeli na sebe i rok opseg praktinij i h za
dataka, izvorni hijerogl i f mogl i su da ostanu sutinski nei z
menjeni , u svom punom reprezentacionom i koloritnom piktu-
64
PISMO
ral nom sj aju, tokom svog veoma dugog postoj anja. Jedino se
nj ihov broj , koji je u poetku verovatno bio osetno vei , posl e
nekog vremena ustalio na oko 500.
1 2
3
l t t " l
r
t
"

J
|
|
? _
/

`
-




.
4
L
( , ..)
- ..
, A


(
)
n
&

? ? 1 v

)
P fl i
H
H T |
r
(: l
a! c:
.. ..
=
.
b
'

:

IW I8 I70IW' !01 10
:o
>1 0 c I W c l W cW W W~W
L rt w
M H M
H M
Slika 1 6.
Za razl i ku od sumerskog pisma, egi patskim pismom pi san
Je samo jedan j ezi k, egipatski , a takoe pri bl i no do nastupa
nove ere. Neto due odral a se jedi no demotska verzij a do
5. veka nove ere, kada je ovaj jezi k u svoji m kasnij i m fazama,
a pod uticajem hrianstva, poeo da se pi e modi fkovanim
grkim sl ovi ma. Sveta pismena teokratske egipatske civil i zacije
tako su, posle vi e od 300 godi na kontinuirane upotrebe, po-
65
RNKO BUGARSKI
tonul a u mraku i storije, da bi nauka nj i hovu tajnu odgonetnul a
tek poetkom prol og stolea - o emu e biti rei u zavrnom
odelj ku ovog pogl avlj a. Iako nije posl uilo kao gotov obrazac
za dalj e pril agoavanje u primeni na jezike ml aih kul tura,
drevno egipatsko pismo verovatno je predstavljalo bar poetnu
i nspi raciju za raanje prvi h semitskih pisama na susedni m geo
grafski m prostori ma - proces u koj i emo da zavi rmo u sl e
deem poglavlju.
Knesko pismo
Dok su sumersko i egipatsko pismo davno izumrl i zaj edno
s a starim civi l i zacij ama koje su i h i znedri l e, kinesko pi smo,
kao jedna od vrhunski h tekovi na najstarije ive ci vil izacije, upo
treblj ava se u konti nuitetu bar nekih 3500 godina, sve do danas .
Na tom dugom putu ono je sauvalo svoj a osnovna struktural na
obelej a, i ako je doi velo razne promene - najee na l i nij i
foralnog uproavanj a kompl i kovanog grafkog naslea. Ne
ke od ovih promena i ovde su bile usl ovlj ene tehnikom pi sanj a
- od ranih obl i ka urezivanj a na ivotinj ski m kostima i lj utu
rama, potom na grnarij i i metal u, do i spi sivanja kiicom i ma
stil om na ploicama od drveta i bambusa, te na meki m po
dlogama kao to su svila, pergament i papi r.
Porekl om takoe piktografsko-ideografsko, knesko pi smo
je vremenom sti l i zovano i donekle fonetizovano, opet uz pomo
pri ncipa rebusa, a razvi l i su se i razl iiti stilovi pisanj a, uklju
ujui i kurzivne forme. (Sl ika 1 7 i l ustruje promenu nekh ka-
66
PISMO
raktera od naj starij i h oblika do nj i hovi h moderni h ekvi valenata,
a Sli ka 1 8 razne stilove pi sanja, rastue kurzi vnosti . )
bi k \Ld drv o ULbUL zemlj a voda tronoc
l
1 T
} _

'

T + B
A

Slika 1 7.
- J l - tt
w- . J 1
n n j: j J ,
tK "l7 1 1
Slika 1 8.
Najstarij i danas poznati pri merci kineskog pisma nalaze
se na tzv. "orakul arni m kosti ma" - kosti ma stoke i ljuturama
kornjaa, i z peri oda dinastije ang (oko 1 500 godine p. n. e. ).
67
RIKO BUGARSKI
Predmet ovih zapi sa su razna proroanstva, to govori o ranoj
pri meni kineskog pi sma u magijsko-rel i gij ske svrhe; no nij e iz
vesno da je to i njegova najranij a upotreba, jer - u Ki ni kao i
drugde - eventual ni ranij i zapisi na meki m materij al i ma l ako
su mogli propast i , a arheoloke i skopi ne mogu da budu stvar
i storij ske sluaj nosti . U svakom sl uaju, pismo jedne tako bo
gate i razvijene civi l i zacije van svake sumnj e je pokrival o uku
pan raspon njeni h raznovrsni h potreba, od raunovodstva i me
renj a do poezije i estetike.
Pri tome je - sl ino Egiptu, ali na drukij i nai n - i sto
uti l itarna funkcij a pi sma, zahvaljuj ui ve i samom izgledu i
sl oenosti njegovi h znakova, kombinovana sa arti stikom ek
spresiom. Tako karakteri koj i obrublj uj u neki kineski pej sa
esto jednovremeno predstavlj aj u tekst i dekoraciju, a tradi ci o
nal na ki neska kal igrafij a u mnogi m svoj i m ostvarenj i ma dosti
gl a j e retko vi ene vrhunce elegancije i vi zuel ne poeti nosti .

to se pak ti e unutranje, si stemske strane ovog pi sma,

treba rei da ono uopte nije i deografsko, premda se neretko
takvi m smatra. Ono, nai me, ne pri kazuje znaenja neposredno,
nego preko jedi ni ca kineskog jezika, to znai da je u suti ni
l ogografske pri rode. Ali i ovakvo odreenje treba preci zirati . U
ki neskom, kao jezi ku korenske (i l i i zol ati vne) strukture, nosioci
znaenj a su meusobno jasno razgraniene morfeme, koj e se
u i skazima prosto niu jedna za drugom, pa su si ntaksi ki ek
vi val entne rei ma. I morfeme su zapravo ono na ta se odnose
ki neski karakteri . S druge strane, kako se jedna morfema u i z
govoru najee ostvaruje kao jedan sl og, a sl ogovi su takoe
68
PISlO
odel i te jedi ni ce, karakter i ma zvunu vrednost na nivou sl oga.
Ovo je, meuti m, sekundarna podudarost koj a ki nesko pismo
ne ini si l abi ki m: setimo se da si l abogrami u
p
uuj u na i sto
glasovne skupove, a ne na znaenj ske jedi ni ce.
Ovako izvedeni trougao karakter-morfema-slog donekle je
ideal izovan, jer u modernom standardnom ki neskom, za razl i ku
od klasinog ki neskog, znatnij u ul ogu igraj u i rei sl oene od
dve, pa i vi e morfema, a vei na rei danas i ma i dva i l i vie
sl ogova. Otuda su i mnogi karakteri sl oeni . Ipak, ostaje bitna
i nj eni ca da svaki ki neski karakter sadri obavetenj a u pogledu
znaenj a ( morema) i zvuka (sl og) . Ovo je svakako povolj na
si tuacija, utol iko to onaj koji je ovl adao pri ncipi ma ovog pisma
pri pogledu na bi l o koj i karakter otkiva i ta on znai i kako
"
zvui " . Ali ove i ndi kacije esto su samo pribline, pa i nesi
gure, i z razl oga na koje emo odmah ukazati .
Naznaena struktura kineskog jezika u posebno zaotre
nom vidu namee pitanje jezike ekonomije, u smi sl u postizanj a
potrebni h semantikih di sti nkcij a formalno ograni eni m sred
stvi ma. Broj morfema u moderom ki neskom viestruko nad
mauje broj fonol oki moguih sl ogova. Pri struktural nom pri n
cipu da j ednoj morfemi odgovara jedan slog, iz ovog raskoraka
sl edi da e mnoge morfeme, esto sasvim nepovezane po zna
enj u, i mati identinu zvunu real izacij u. Drugim reima, ovde
se u jo akutnij em obl i ku j avlja problem homofonij e: gotovo
da nema sl ogova koji bi nedvosmi sl eno i zraaval i samo po jed
nu morfemu, prosek je moda 5- morfema po sl ogu, a neretko
i po desetak i vi e morema zvui potpuno isto !
69
RNKO BUGARSKI
U govoru se ovaj problem reava kontekstual no; meuti m,
u si stemu pisanja ij i znaci pri mamo prkazuju moreme a ne
sl ogove, karaktera bi nael no moral o da bude pri bl ino onoliko
kol i ko u jeziku ima morfema. Ovo izgl eda kraj nje nefunkcio
nal no, al i bar uvel iko redukuje dvosmisl enost govornog j ezika.
Upravo je zahtev da jedinice istog zvuka budu u pisanj u pred
stavlj ene razl iitim karakteri ma, j er upuuj u na razliita znae
nj a, urodio nepregledni m mnotvom karaktera. A ovo je opet,
sa s voje strane, zakonito porodi lo razl i i te mehanizme raste
reenj a gl omaznog tradi cionalnog grafkog i nventara. Pre sve
ga, drastino je smanjen broj karaktera. Dok vel i ki starii renici
sadre i do 50 00 karaktera, od koji h su mnogi zastarel i i l i
specij al i zovani , obrazovani ljudi danas barataju - kako se pro
cenj uj e - sa moda 5-600 nji h, dok je za osnovnu pi smenost
dovolj no i
"
svega" 2000 (to je za evropske pojmove takoe
ogroman broj razl i iti h grafkih znakova). Zati m, l i kovno su
uproeni i sami pojedinani karakteri . I tree, oni su tako ustro
jeni i kl asi fkovani da je njihova manipul acij a osetno olakana.
Da i l ustrujemo ovo poslednje, karakter se formal no kl a
si fkuj u po broj u poteza kiicom potrebni h da bi se i spi sal i -
u poj ednostavljenoj savremenoj verzij i , od l do 25; Sl i ka 1 9
prikazuje spi sak od 300 primamih karaktera, poredani h redo
sl edom rastue grafke kompl ikovanosti , a koj i se mogu upo
treblj avati samostalno i l i u kombinacij ama. Vel ika veina svi h
karaktera pripada kategorij i semanti ko-fonetskih sl oeni ca -
karaktera sl oeni h od semantikog klasifkatora (tzv. radikala),
koj i upuuje na znaenje, i fonetske oznake (tzv. fonetika), koj i
70
> 3I I
J
V
I
l
Z

2
W

T
C'
.
D ^
W
I

"
ze

c*
"
j

*
V
7
Y
L
Y

e
D
|
'
g
X
4
~

? L
"

: =I

1
|

I0
Z1z

2
R
4
0
.
18
* |
:
M
)
x
/i
"

i
=
/
"

.
.
W
J
:t

4t
C
W
/ x1f
C

7
I
m

L
.s
l

a
""

+v
7,
W ~ II0
P

I
C
=
d
|. m
::
4 m W
+II3
T^
"^
m

z
s
*
+*
g:..
t 2
u
_
+:
[ M
Y |
I0
/ Z

.
8
f =
h
:
/
=

II
J
*

#9
L*
=s a+ M
PISMO
).

-1 +
]
+u
"

~
3
h
4

d2
1

+
u
V
M.u +u
W = z.x
*
)
n =
L

+
o
v .
#t m |u M
++n
k
g.:

?
1x qn
+I3I ;tt
K
)
::
P
+
n

G mu
J
4
3

u I
L
:
+ =
1

m
J
m

+u

W
m
\

J6
0n

a
.w

. +a

M
m 7

j%
I +t
1
4

W z

L
q
W
=
W
4
W

.
:
,
L^
y
7
.
::
W"
R %
v0
*
E

IH
H*
m
*
R
8

mw
lM L0
/tkd 19.
!1
I ZIJ
} ZLZ
_ ZI3
:a

0
p W6
-::
q Z

I
9

J
m
H
ZI4

z
^

::

z
^

M^

s
R

Z67
F:o
4
4
M
z

U
+
M

.
+^
m
X0I
WZ

p
^
f=
B
7

M
4
W
y
w M
M

u.
^
9^
~

^
M*
"
"
Y

:
:.
M ZZ
.
-:
P

&

...
?6
.
%

9
:

:
L
W
W
.

Z4

=
.::
-
:
Z
5

-:
"

a
w

M
h"
RANKO BUGARSKI
ukazuje na izgovor. Radi kal i i fonetici i maju uzaj amno di skri
mi nativnu funkcij u: jedan bez drugog pruaj u samo nagovetaj
znaenj a odnosno zvuka, al i u spoj u daj u j asniju sl i ku. Radikal i ,
koj i h je prethodno bi l o vie stoti na, svedeni su na broj od 21 4,
al i mogunost razl i i tog kombi novanj a radi kal a i foneti ka um
noava grafki repertoar.
Tako, na pri mer, karakter za re /t' an g/ 'eer' sadri ra
di kal sa znaenjem 'pirina', koj i kae da je posredi neto u
vezi sa itari cama, i fonetik sa i zgovorom /t'ang/, koj i i nae
samostalno slui kao karakter za l i no ime, a ovde je samo
pozaj mljen kao i ndikator zvuka, zbog homofonije sa rei 'e
er'. Drugim reima, u sastavu ovog sloenog karaktera radi kal
kao da kae
"
ovaj fonetik do mene nije l i no ime nego itari ca
"
,
a fonetik kao da uzvraa
"
ovaj radikal do mene je upravo ona
i tarica koja zvui kao j a, dakle eer
"
. Ovo moe da nas pod
seti na sl i ne di skrimi nativne mehanizme koje smo pomi nj al i
ranij e, posebno kod egipatskog pi sma. Ako se pak zapi tamo
zar ne bi bi lo j ednostavnije i mati prost karakter sa znaenjem
'eer', odgovor je da bi moda bi l o, u tom pojedinanom sl u
aj u kao i u drugima, al i da bi ti me bio naruen temelj ni prncip
ekonomije na kome poi va ceo si stem. Naime, tako bismo opet
dobi l i nesavl adivo vel i k broj razliiti h karaktera koj i se moraju
ui ti kao odel ite jedinice - a daleko je ekonominije operi sati
mani m brojem komponenti koje razl i i ti m kombi nacijama po
potrebi daju sl oene znakove. Na spi sku od svega 21 4 radi kal a,
kao nosi l aca semanti kih kategorija, moe biti mesta samo za
neodreen opti pojam i tarica, zastupljen pirinem, al i ne i za
!
PISMO
svaku i tari cu ponaosob; za speci fkaciju, kako smo videl i , pri
begava se odgovarajuim foneti ci ma, koji drugde fnkcioniu
i samostal no, to je opet ekonomi no.
Na taj nai n, u ki neskom pismu ponovo vidimo na delu
kombinatomi pri ncip koji je poetni gl omazni i nventar sumer
skog pisma vremenom sveo na manipul i sanje tipi zirani m oti
sci ma kao komponentama znakova. Odi sta fascinira nalaz da
su u tako davna vremena, i nezavi sno jedni od drugih, korsnici
prvih pisama dol azi l i na sli ne ideje o tome kako uprosti ti i
operacionali zovati i nherentno glomazne logografske si steme pi
sanja. A pomenuti kombinatomi pri ncip doi e do punog i zra
aj a, kako emo vi deti u sl edeem pogl avlju, sa pojavom alfa
betskih pisama.
Poev od sredine prol og stolea bil o je i nekol iko pro
jekata romanizacie - to jest, l ati nike alfabeti zacije - ki neskog
pisma, to je jedna u nizu kineskih jezikih refori , preduzi
mani h u razna vremena, sa nejednakm dometom i uspehom.
Aktuel na verzija romani zacije, zvana pin-jin (pi n-yi n), zvanino
odobrena 1 958. godine, predstavlj a funkcionalno ogranienu do
punu tradi cional nog si stema pisanj a u domaoj i meunarodnoj
upotrebi , al i ne i i sti nsku zamenu za njega.
Tradicional no kinesko pi smo preuzeto je i pril agoeno za
pi sanje drugi h dalekoi stonih jezika - j apanskog, korej skog, vi
jetnamskog. Ovaj potez bio je prirodan u svetlu
O
gJmnog pre
s ti a kineske ci vi l i zacije u tom delu sveta (u i stonoj Aziji Kina
je odigral a ul ogu Grke i Rima u Evropi ), al i je bio kopan
!J
RANKO BUGARSKI
sa vel i ki m praktinim tekoama jer je re o jezi ci ma tipol oki
veoma razl iitim i od ki neskog i meusobno. Stoga s u u ovim
kulturama ponikli i al ternativni si stemi pisanja. Pomenute pro
bleme i l ustrovaemo kratkim osvrtom na j apanski sl uaj .
Negde oko 5. veka nove ere u Japanu se poelo pisati pi
smom kani (kanji ), i zvedenim i z tradicionalnih ki neskih karak
tera. Ali to nije ilo nimal o l ako, jer dok korenskoj strukturi ki
neskog odgovara kombi nacija l ogografskog i sil abi kog principa,
agl utinativnoj strukturi japanskog daleko je primereniji i zrazito si
l abiki tip pisanja. Zato je iz kanij a derivirano japansko silabiko
pismo kana, ije se dve srodne i izomorfne verzije, svaka sa po
48 znakova, danas zovu ktakna i hirgana; v. Sliku 20.
T
l fO M O OO O IO CM tl O fL ~c
..
roma
Z
^
C
7^ .
Q

I
T
)
>
IL

Z kaIakana

O |$

C
B
z
hrauana
1
Z
VB KO VO IB fO BO fBO O O f OU U
...
|
..

>
I
'/ 7

1 t

D 9 U 7
1
w}I OC O HO j M H fL HO I
.
Z
7
Z 7 ^

D
7 7

\ * 1 H J
.
.
1
B Kl VO O Ml GMl
b
Ml MO N BU M
.
Z R
C
>
.

C 7 ~
.

M
T
/tkd ZJ.
!+
PISMO
S obzirom na nji hov nastanak i i storij ski razvoj , prvi si
stem je pogodnij i za strunu, a drugi , kurzivniji , za svakodnevnu
i knji evnu upotrebu.
Odskora uz to postoj i i romani zovana verzij a j apanskog
pi sma, zvana romai (romaj i ) . Meuti m, ovo danas ni su etiri
al ternativna si stema za pisanj e i sti h tekstova, nego komponente
zajednikog konvencional nog pi sma u optoj upotrebi - to zna
i da se elementi svih nj i h kombi nuj u u bezmalo svakoj reeni
ci . Okvirna raspodel a pri tome j e sledea: karakterima kanija
pi e se vei na l eksi ki h rei , uklj uujui naroito one ki neskog
porekl a; karakterima hiragane gramati ke morfeme i neke do
mae rei ; karakterima katakane rei transkri bovane iz zapadni h
jezika i drugi del ovi teksta koj i se posebno i sti u; a romaij em
- reklamni segmenti , internaci onal ne skaenice i sl ino, npr.
u tampi . Ova meavina i ni japansko pismo najkompl i kovani
j i m na svetu, sl oeniji m i od ki neskog, iz koga je prvobitno
potekl o. Tolerisanje takve sl oenosti , sa uti l i tarnog stanovita
zauujue, moe se obj asni ti jedino kao odraz ukorenjene so
ci ol i ngvistike tradicije. Naime, pi sanje je u ovoj zemlj i od po
etka uivalo status prestine arti stike delatnosti, pa je japan
sko pi smo i zami ljeno upravo tako da bude i ntelektualno i
umetniki i zazovno, a ne j ednostavno i funkcional no - i to na
slee, kol i ko god moglo izgledati anahrono u moderim vre
meni ma, odral o se do danas.
!3
RNKO BUGARSKI
Deifrovanje starih pisama
Ukazaemo jo na problem odgonetanj a zapi sa pisanih ne
poznati m pi smi ma. Ovaj del ikatni i mukotrpni posao zahteva
odreena predznanj a o istorij i i kul turi date zajednice, a uz to
i i nventivnost (pa i detektivske sklonosti ! ) onoga koji mu pri
stupa. Uspeno reenje moe, meuti m, da bude od izuzetne
vrednosti. Ocenj uje se da je deifrovanje klinastog pisma done l o
vi e saznanj a o civi l i zaciji Sumera i Vavil ona nego svi arheo
l oki nal azi sa tog podruja. A ako se tome doda i dei frovanje
hij eroglifa, moe se rei da su ova dva i ntel ektualna dostignua
1 9. veka, uzeta zajedno, naem poznavanj u prolosti dodal a tri
mi l enijuma zabeleene i storije.
Tekst na nepoznatom pismu po pravi l u se moe odgonet
nuti samo ako je poznat jezik tog dokumenta, ili bar jedan od
jezi ka ukol iko je re o dvojezinom ili vi ej ezinom zapi su (bi
lingvalu, trilingvalu, kadrilingvalu). Upravo ova potonj a srena
okol nost omogui l a je deifrovanje egipatskih hijerogl ifa 1 822.
godi ne. Naime, Napol eonova ekspedicija u Egiptu 1 799. godi ne
otkri l a j e u delti Nila kamen od crog bazalta, nazvan rozeta
po mestu nalaza, sa tekstom na grkom i na egipatskom, pr
emu je ovaj drugi pisan u dve verzije - hijeroglifskoj i de
motskoj . (Kako je kasnije utvreno, kamen potie i z 1 97. go
dine p. n. e. , a predmet zapi sa je sveteniki dekret povodom k
ni san j a Ptol omej a V; v. Sl i ku 21 . )
Pol azei od grkog, francuski egiptol og

an-Fransoa

am
pol ion uspeo je da dei fruje ostal a dva pi sma. On je ti me de-
!
PISMO
fni tivno opovrgao i j ednu ukorenjenu zabl udu. Dugo se sma
tral o da su hijerogl i f pi ktogrami i l i ideogrami koj i di rektno
upuuj u na svete sadraje, al i je on, sledei svoj u intuicij u, sa
mim i nom deifrovanja dokazao da je si stem u osnovi gl oto
grafski, jer je re o zapisima na egipatskom jeziku, i to del i
mino fonografski .
Slika 21.
!!
RNKO BUGARSKI
Sl ian podvi g i zveo je 1 952. godine brtanski arhitekt Majki
Ventris uz pomo klasiara Dona

edvika. On je posle dugo

traj ni h napora, ovog puta bez oslonca u drugom jeziku, dei frovao
tzv. Linear b, pokazuj ui da je jezik tog dugo zagonetnog pi sma,
otkrivenog tokom arheolokih iskopavanj a u Knososu na Kritu
1 90. godine, bio grki . Tanije, to je bio grki dijalekt koj i se
i zmeu 1 40. i 120. godine upotreblj avao na Ktu i u j unoj
Grkoj . Ti me je pruen i dokaz o postoj anju preal fabetske pismene
kul ture na grkom tlu, jer je ovo pismo rel ativno ist primer si
l abi kog tipa (v. tabl icu iz Pilosa na Slici 22).
/tkd 22.
!
PISMO
U oba sluaj a, kao i i nae pri odgonetanj u zaboravljenih
pisama, vanu poetnu pomo pruil a je identi fkacij a vlastitih
imena, esto pozaj mljeni h iz drugih i nauci poznatiji h j ezika.
Tako je Ventri su veoma pomoglo j avljanje toponima Kosos i
Pi l os, a

ampol i onu - i mena Ptolomeja, Kleopatre i Aleksandra

Vel i kog. U ovom potonjem sl uaj u, koj i emo kratko da i l u
strujemo, imena vl adara nije bi l o teko uoi ti, jer su zbog svoje
vanosti i sticana stavlj anjem u oval an i l i duguljast okvir; to su
tzv. kartui (franc. cartouche) - u neku ruku, prototip kurziva!

ampolion je najpre dei fovao kart sa i menom Ptolomeja, da

jui znacima fonetske vrednosti, a zati m, pratei njihovo ponavlja
nje, i one sa imenima Kleopatre i Aleksandra (v. Sl iku 23).
F 1 U H 1
U< v < j)l
Z J J
^
L K b L T K &
/tkd ZJ.
Lcopzuz
= Aczdcr
Tako je uveao broj odgonetnutih znakova, to je u pri
meni na cel i nu teksta progresijom dovel o do deifrovanj a celog
pisma. Sve ovo nije, naravno, bilo tako jednostavno kako smo
!V
RNKO BUGARSKI
mi to uproeno prikazal i ; pored vel i kog znanja i strpljenj a,
kao i stvaral ake intuicije, uspehu je ponajvi e dopri nela zdrava
l i ngvi stika metodologija.
Tokom prolog veka najveim delom je deifrovano kli
nasto pismo (najpre u staropersij skom si l abarij u, kao njegovom
najj ednostavnijem i n

jsi stematskijem obl iku) , naj vi e zasl u

gom Nemca Georga Fridriha Grotefenda i Engleza Henrij a Ro
l i nsona. Ovde je klju pronaen prouavanjem trojezi ni h za
pi sa persij skih kalj eva, pisanih staropersij skom, elamitskom i
akaanskom verzijom kli nastog pi sma. Zati m je, u prvi m de
cenij ama naeg stolea, ugl avnom odgonetnuto hetitsko pi smo,
koj e se upotreblj aval o od oko 1 500. do 700. godi ne p.n. e. na
prostori ma Anatol ije i Sirije, i to najpre u njegovoj kli nastoj a
potom i hijerogl i fskoj real i zacij i (

eh Bedi h Hrozni , odnosno

Amerikanac . J. Gel b i drugi ) . Ovi hetitski si l abarij i sadre
naj starij e nauci poznate zapise jednog i ndoevropskog jezi ka.
Meuti m, u odsustvu neophodni h usl ova mnoga dokumen
tovana pi sma ni su ni do danas odgonetnuta (neka su samo ma
nji m del om proitana), tako da predstavlj aj u otvoren i zazov ot
krivakom duhu. Nj i h i ma u razni m delovima sveta i u razl i
i ti m kul turama. Na prostoru Mediterana i Bl i skog i stoka, to
se u prvom redu odnosi na preostal a vanija pi sma tog regi ona
- prtoelamitsko u El amu, drevnom kraljevstvu istono od Va
vi l onij e, neznatno ml ae od sumerskog i egipatskog al i mnogo
kraeg trajanj a (300-2200. p. n. e. ), te na pisma kritske i l i mi
nojske kul ture (2000-1 200. p. n. e. ) . Meu ovima su Linear A i
potpuno nepoznato pismo piktografskog l i ka pronaeno j edino

PISMO
na obe strane poznatog gl i nenog diska iz Festosa, verovatno iz
1 7. veka p. n. e. , sa utisnuti m znaci ma spiral no rasporeenim u
grupama od dva do pet, to upuuje na si l abarij (v. Sl i ku 24).
Slika 24.
U dol i ni Inda, na l okal i tetima Harapa i Mohendo-Daro,
iz mulja je i skopano nekol i ko stoti na peata od kamena i baka
sa urezani m l i kovima ivotinj a i predmeta i prateim grafkim
znaci ma, grubo datirani h u period oko 220. godine p. n. e. O
kratkovekoj prei ndoarij skQj kulturi koj oj su pripadal i ne zna se
ni ta, pa tako ostaju nepoznati jezik i pismo ovi h kratki h zapi sa.
Ovo pi smo nauka regi struje kao protoindisko (v. Sl i ku 25).
Kao svojevrstan kuriozitet vredi pomenuti jo zagonetno
pi smo zvano rngo-rngo na drveni m ploama i stenama uz
di novske kamene fgure Uskrnjeg ostrva u Pol i nezij i , koje
svoj u tajnu - ako je ui sti nu re o pravom pismu, u to neki
sumnjaju - ljubomorno uva jo od Uskrsa 1 722. godi ne, kada
je ostrvo otkri o hol andski admi ral Jakob Rohefen.
l
RNKO BUGARSKI
/tkd ZJ.
Meu nedovoljno upoznati m pismima ipak je najmarkan
tnij a porodica pi sama prekol umbovske Srednje i del i mi no Ju
ne Amerike, po svemu sudei nezavisnog nastanka, sa poecima
moda tokom poslednji h stoJea pre nove ere. Ovim pi smi ma
kroz vekove su se sl ui l e kul ture Ol meka, Maj a, Tol teka i Aste
ka, a prvi deifrovani spomeni ci padaj u u 2. i 3. vek nove ere.
Naj vanij e meu nji ma je pi smo kul ture Maj a na Jukatanu, koj a
je i i nae dosti gl a vi sok ci vi l i zacij ski nivo. Majansko pi smo
i ne hij erogl i f osobenog i upeatlj ivog i zgleda, urezani u ka
men ili i sl i kani na papiru od l i stova agave u vidu i l umi niranih
rukopi sa (v. Sl iku 26) .
Pojedi nani gli fovi i maj u obl i k zaobljenih kvadrata, koj i
su u kodeksima kurzivno ukoeni, obino s u rasporeeni dvo
stubano i i taju se u parovima odozgo nadoJe. Iako su majanski
jezi ci i danas u upotrebi na toj teritorij i , hijerogl i f su samo
del i mino odgonetnuti zato to su pansk osvajai u svom pra-
2
PISMO
Slika 26.
J
RNKO BUGARSKI
vovernom destruktivnom aru unitili gotovo sve to se od ove
"varvarske" kulture mogl o uni ti ti , uklj uuj ui i skoro sve ru
kopi se. Stoga su dosad ugl avnom deifrovani datumi , brojevi i
imena vladara, dok je sa konti nuirani m tekstovima i l o mnogo
tee. Ipak j e utvreno da j e pismo naj vi e kori eno u kalen
darske i hronoloke s vrhe, za bel eenje vaniji h dogaaj a u i
votu vladara, te u ritualni m, mitolokim i astrolokim funkci
jama.
I ovaj si stem dugo je smatran i stom piktografjom i l i ide
ografjom, ali su novij a prouavanja iza mnogih od vie stoti na
sauvanih slikovnih znakova otkri l a logografj u sa elementima
[onografje, i to uz, kako i zgleda, nei zbeni princip rebusa. Tako
uestal a pojava gl ave ajkule na gl ifovima nalazi objanjenje u
homofonij i rei sa znaenjem 'aj kul a' i 'broj ati ' /ok/, pa je
ova "sl i ka" zapravo znai l a 'od', 'do' i slino u vezi s datira
njem. Ovo pokazuje kol i ko kod l ogografski h si stema spolj ni
i zgled znakova moe da zavara ako se samo gl edaj u sl ike ume
sto da se u nji ma trae rei . A i re govorei , i ovde se u nekim
bitni m takama ponovi l a pri a o razvoj u pi sma u Starom svetu.
\ poj edi nostima je tu i tamo bi l o i inovacij a; u elabori ranom
pi smu Asteka, na pri mer, pronaeni su i crtei lj udskih li kova
koj i ma iz usta i zlazi bal oni sa upi sani m tekstom, kao u mo
derni m stripovima.
Napomenimo jo da kod hij erogl i fa, maj anski h kao i egi
patski h, sl ika neke ivotinje i l i bi lj ke (krokodila, psa, odreenog
cveta i sl i nog) esto i ma i simbolika znaenja, vezivanj em
za lokal na kul tura verovanj a o smrti i zagrobnom ivotu, srei
+
PISMO
i nesrei , lj ubavi i neverstvu i td. Ovakva si mbolika tekstu daje
dodatnu di menzij u, al i kako se iz njega ne moe neposredno
iitati , predstavlja i dodatnu tekou za dei franta ukol i ko mu
dati kulturni obrasci nisu ve poznati .

ematski sumiraj ui izloene di leme, nalazimo da jedna

sl ika u nekom hijerogli fskom nizu ima ak etiri mogunosti
tumaenj a - kao . upravo to, dakle sl i ka ili i l ustracij a, vanje
zi ki ornament; 2. si mbol neke apstraktne kategorij e; 3. re ko
jom se nasli kano i menuje u datom jezi ku; 4. neka
"
sasvi m de
seta
"
re, sa prethodnom povezana sluajnou homofonije. Sve
ovo pokazuj e koliko je trnovit i razni m zamkama posut put
odgonetanj a nepoznati h pisama, naroito u poetnim fazama tog
procesa, i ujedno objanj ava injenicu da bogata ri znica takvih
pi sama i rom pl anete jo uvek eka svoje kjuare.
Slika 27.
3
RNKO BUGARSKI
Na kraju ovog pregleda naj stariji h pi sama, na Sl i ci 27 pri
kazujemo lokacij e gl avnih pisama do poetaka alfabetskog pi
sanj a: - sumersko, 2 - egipatsko, J - protoi ndij sko, 4 - kri t
ska, 5 - heti tske, 6 - ki nesko, 7 - sevemosemitski protoalfabet.

AIIabctska pisma
Poeci alfabetskog pisanj a
Alfabetski pri ncip pisanj a, po kome jedna grafema odgo
vara jednoj fonemi , proi stekao je iz hi lj adugodinj e evol ucije
pisma. Stoga se zasluga za nj egovo otkrie ne moe u celosti
pripisati samo jednom narodu. Pa ipak, presudni korak od si
l abarij a ka alfabetu autohtono je ui njen, kol i ko se danas zna,
samo jednom: negde izmeu 18. i 1 6. veka pre nove ere, na
teri torj i dananj e Si rije i l i Palesti ne. Otuda se ne moe sasvim
i sklj uiti - iako nije ni malo verovatna - mogunost da je u
ovom konceptualnom skoku od i zvanrednog znaaja, koj i nama
u retrospekciji izgleda kao logian zavretak j ednog mi lenijum
skog procesa, vanu ulogu odi gral a i i ndividualna i nspiracija
nekog anoni mnog genija koj i izranj a iz pepel a vekova, pruaj ui
nam osnov budue pismenosti naj veeg del a oveanstva - fo
nemsko naelo pi sanja. Meuti m, mnoga pitanja u vezi s na
stankom i razvojem alfabeta j o uvek su u nauci sporna, pa
tako i mera eventualnog poj edi nanog dopri nosa ostaje u do
menu spekulacije.
!
RANKO BUGARSKI
S druge strane, bitni prelomni dogaaji mogu se dosta po
uzdano smestiti u i re prostorne i vremenske koordi nate. Do
nj i h je po pravi l u dol azi l o, kao i inae u razvoj u pi sma, u pro
cesu pri l agoavanja ve postojei h sistema pisanj a jezi ci ma
drukije strukture od onih za koje su ti si stemi prvobitno uo
bl i eni . Kako smo ve videl i , dve vel i ke civi l i zacije Bl i skog
i stoka, mesopotamska i egipatska, u neki m el ementi ma pri bl i
i l e s u se alfabetskom pi sanj u, al i ga u cel i ni ni su dosti gl e.
Ono se u potpunijoj formi razvi l o tek na prostoru i zmeu nj i h,
nastanjenom starim jevrejskim narodima.
Kako je do toga dolo? Pre svega, i egipatski i sumerski
si stem imali su u sil abikoj komponenti svoji h meoviti h gra
fki h repertoara znake koji su mogl i da predstavlj aj u i poj e
dinane foneme ako bi se pod odreenim okolnostima sl ogovi
sveli na nih. Tako su neki egipatski znaci pri kazivali jedno
konsonantske korene, a neki sumerski - vokal ske vrednosti . Ve
u ovome moe se videti embrion alfabetskog pisanj a. Pol azei
od ovakvi h si l abikih el emenata i podeavaj ui ih strukturi se
mi tski h jezika, pomenuti jevrej ski narodi i zradil i su prve kon
sonantske alabete, kod koji h su pi sani znaci zapravo predsta
vljal i i nventar konsonanata. Naime, u semitskim jezi ci ma no
si l ac l eksikog znaenj a je koren sainjen od konsonanata, dok
vokali uglavnom unose modifkacije gramatike prirode, za koje
se na poecima alfabetskog pisanj a smatral o da su od sekun
darne vanosti jer se i onako najee mogu razabrati i z kon
teksta (tako npr. koren ktb u arapskom nosi porodicu rei i obl i
ka u vezi s pi sanjem). Stoga su u pisanj u vokal i bivali i zosta-

PISMO
vljeni , ili upi sivani posebnim oznakama oko konsonanata. Ovaj
postupak zove se vokalizacia teksta, a same dodatne oznake
koj e omoguuju da se tekst i spravno i preci zno proita poznate
su pod sl i kovitim nazi vom matres lectionis ('majke i tanja') ;
takvo pisanje zvalo s e 'puno' (scriptio plena).
Naj starij i poznati protoalfabet, severosemitski, sastojao
se od 22 konsonantska znaka, a potie iz peri oda oko 1700.
godi ne p. n. e. Od nj ega vode koren mnoga pisma ovog tipa, uk
lj uuj ui feniansko, aramej sko, hebrejsko i arapsko. Kako se
iz i zloenog moe zakj uiti , konsonantski alfabeti su u stvari
prelazni oblici i zmeu si l abarija i potpunih alfabeta, pa ih stoga
neki strunjaci i ne svrstavaj u u al fabetski nego u sil abiki tip
pisanja. Veina njihovih si mbola reali zuje se sil abiki ; tako he
brejsk znak zvani bet nema zvunu vrednost samog konsonanta
lb/ nego sl ogova m0, !bel, !bi l, !bol ili /bu/. (Ovo je istovremeno
povezano sa okolnou, vanom za nastanak al fabeta, da se -
za razliku od vokal skih fonema - konsonanti po pravilu ne i z
govaraju samostal no nego uz neki pratei vokal , tako dobijajui
"i zgovorlj iva
"
i mena; uporedimo i danas l atini ne nazive slova
"be
"
, "ce
"
, "de
"
, "ef', "ge
"
, "ha
"
itd. ) . Meutim, mali i nventar
si mbola - do 30 - ove si steme ipak odreuje kao alfabtske.
U drevnom Mediteranu, kao basenu u kome se odvij ao
i ntenzivan privredni , trgovaki i kulturni ivot, u znaku broj nih
kontakata i razmene materij alnih i duhovni h dobara i zmeu ve
l i kog broj a lokalnih al i i udaljeniji h naroda, nastaj al a su, menja
la se, odumirala i u drugi m oblicima oivlj avala mnoga i raz
novrsna pisma. Tu su, primera radi , koegzi stirati ili se smenji -
V
RANKO BUGARSKI
val i tipoloki razl ii ta pisma Kri ta i Mi kene, kiparski i hetitski
silabari, te prvi konsonantski alfabeti . Pri tome su se neka od
nji h ostvarivala sredstvima nasleenog kl i nastog pi sma, al i su
vei nom razvijane i drukije, primerenije grafke aparature. U
takvi m uslovima veza i zmeu tipol ogije i hronologije, ustanov
Uena u 4. pogl avlju ove knj ige, nuno se rel ativi zuje, pa tako
treba posmatrati i okvi rnu podel u si mbol i zovanu nasl ovi ma
prethodnog i ovog pogl avlja. Nai me, u rel ativnoj ,
"
tipol okoj
"
hronol ogiji takva deoba i ni se opravdanom, iako su u apso
l utnoj honol ogij i sami poeci al fabetskog pi sanja - za razl i ku
od njegovih potpunij ih obl ika - moda neto starij i od ki neskog
pi sma u njegovoj dokumentovanoj i ve pri l i no razvijenoj fazi .
Jedno od vanij i h mediteranskih pi sama bio je ugaritski
kl i nasti konsonantski alfabet (nazvan po gradu U gari tu bl i zu
Bi bl osa) oko 1400. god. p. n. e. , sa 22 konsonantska znaka. Za
menj uj ui ki nasto pismo znacima s lovnog tipa, Feniani su oko
00. god. p. n. e. ostvari l i konsonantski pri ncip u naji stijem i
najprostijem vi du, to je - udrueno sa nji hovom pokretlj ivou
kao vodei h moreplovaca i trgovaca i stonog Mediterana - ui
ni l o da su upravo i z ovog pisma, a preko grkog, potekla naj
vanij a pisma zapadnog sveta. (Sl i ka 28 prikazuje fenianski
zapi s iz Bi blosa. )
Al i pre nego to nastavimo sa priom o prel asku konso
nantskh al fabeta u potpune alfabete, katko emo se osvrnuti
na naj vanije prel azne obl i ke si l abikog i alfabetskog pi sanj a
u ovom del u sveta. Pri tome moramo i mati na umu metodoloki
vanu okolnost da j e upotreba naziva kao to su semi tska pi sma,
V
PISMO
hebrej sko, arapsko i l i grko pismo stvar naune konvencije. Pri
blina datiranj a nekih od ovih pisama koja e da usl ede ne znae
da su narodi koj i se u nj ihovim nazi vi ma pomi nju pre toga bi l i
nepi smeni , nego, najee, da su s e oni - il i nj ihovi delovi -
ranije sl ui l i drugi m pismima. Tako su Jevrej i preteno pisali
aramej skim pi smom; Grci na Kitu i Kipru preal fabetskim si
l abarji ma; a meu nekim Arapima prei sl amsko junoarbijsko
pismo, iji je moderni i zdanak etiopsko pismo, bi lo je u upotrebi
dobar mi l enij um pre pojave pi sma koje nazivamo arapskim.
<v()1=/7`W~}1|T 7 K
!cT PlD
'+7!Y);1'YT'')*'fztJ/<
|4+l= ;-fleu',-u-)tv= /+r|s!76
IV)JW/"lii +:/>!as|+H1rs-j<+
ltku Z.
Meu potomcima severnosemitskog protoalfabeta iz reda
semitskih pisama posebno vana ul oga pripal a je aramejskom
pi smu, poev od oko 1 0. veka p. n.e. , iji e j ezik vekovi ma
sl uiti kao sredstvo i re komuni kacije na Bl i skom i stoku. Za
jedno sa hebrejski m, aramej sko je i zvoro pismo Starog zaveta.
Ono se ugasi l o negde do 3. veka n. e. , al i su od nj ega potekla
neka znaaj na pi sma - sirisko, potom persij sko pismo pah/avi
V l
RKO BUGARSKI
i preko njega avestisko, verovatno i brahminsko u Indij i , a i z
vesno hebrej sko i arapsko. Za razl iku od aramejskog, hebrej sko
i arapsko pi smo ostal i su u kontinui ranoj upotrebi do danas, i
to u sutinski nei zmenj enom obliku.
Dok je starhebrejsko pismo, kao i feniansko, i zvedeno
preko kanaanskog pi sma, kvadrtno hebrejsko pi smo, di rektne
aramejske deri vacije, konsol i dovano je tokom poslednji h stoJea
pre nove ere, sa 27 znakova u potpuniji m verzijama. Tzv. kva
drtna pisma pri menj ivana su u klasi ni m varij antama nekih
si stema pi sanj a u zvani ne i sveane svrhe. Tu su znaci pravi l no
upi si vani u zami ljene uzastopne kvadrate i ste vel iine, to je
tekstu davalo odmerenost i el eganciju (v. pri mer na Sl i ci 29) .
Tek znatno kasnije, za prakti nije potrebe uvedene su i kurzivne
forme hebrej skog pi sma.
w
\
>
\
~
\
\

Slika 29.
Znatno ml ae arapsko pismo derivi rano je iz aramej skog
preko nabatejskog i sinajskog pi sma, a dokumentovano j e od
V2
PISMO
4. veka nove ere. Grafki se veoma razlikuje od hebrej skog,
budui i zrazito kurzivnog karaktera: nasuprot kvadratima odli
kuje se obl i nama, a esto i povezanou znakova koji teku u
nizu (tzv. ligatur; istim terminom oznaavaju se, kod potpunih
al fabeta, spojena slova kao , o). Tipoloki je, meutir, sa
svim blisko hebrej skom; al fabetski ureeni si stem sadri 28
konsonantskih znakova, jedan poluglasni znak i dijakritike za
beleenje vokal a. (Diakritikim znaci ma nazivaju se razne crte,
kuki ce, take i druge oznake preko i l i oko pojedinih slova ra
zliitih alfabeta u ci lj u fnijeg razli kovanj a vrednosti nekih op
tij i h simbola - npr. , , u, 0, , , D, g itd. )
Ali hebrej sko i arapsko pismo uporedljivi su i po visokom
prestiu koji uivaj u u svoj im kulturama, jer su oba smatrana
svetinj om, boji m darom. Arapi su veroval i da je Al ah proroku
Muhamedu Kuran kazivao u pero. Vizuel ni odraz ovakvog sta
tusa j este i zuzetna kali grafska oramentika ovih pi sama; tako
neupueni posmatra moe da se nae u dilemi da li i mpresivne
are na nekom spomeniku predstavlj aj u nejeziki ukas i l i pak
dekorativno i spi san arapski tekst (kao kuranski tekst na Tad
Mahalu, prikazan na Sl ici 30) . (Sl ine nedoumice izazivali su
i egipatski hijerogli f, kao takoe vrhunski spoj umetnosti i pi
sanja. )
Vezano za rel igiju koj a zabranj uj e sl ikanje sveti h, a nekad
i profanih sadraja, arapsko pismo je u potpunosti preuzelo na
sebe dekorativnost koj a dolikuje svetilitima, a jedno od nje
govih glavni h obelej a je mnotvo grafkih varijanti i stilova
u koj ima se javlja.
93
RNKO BUGARSKI
ltku J.
Vraaj ui se procesu alfabetizacij e, nal azimo da su nJe
govu zavrnu fazu i zvel i Grci , na nain koj i nikada kasnij e nee
bi ti nezavisno ponovljen ni ti sutinski prevazi en. Upoznavi
se sa feni anski m pismom, oni su na toj osnovi , verovatno do
800. godine p. n.e., stvori l i prvi potpun) alabet. Taj odl uuj ui
korak oni su izveli tako to su za vokal e dodali posebne znake
i ste vrste kakvi su bi l i konsonantski nosioci semitskih sl ogova,
ovom operacijom pretvoreni u i ste konsonantske znake. Time
su Grci konsonante i vokale treti ral i ravnopravno, jer je to od
govaralo strukturi nj ihovog jezika - za razliku od semi tski h je
zi ka, gde je vokal i ma pripadal a manj a ul oga. Nedostaj ue znake
oni su pozajmi l i od aramej skog konsonantskog alfabeta, pri l a
goavaj ui njegove si mbole za konsonante koj i h u grkom nije
V+
PISMO
bilo u svrhu obeleavanj a grkih vokal a. Potom su i sami izu
meli neke dodatne si mbol e, ime je stvoren alfabet od 24 slovna
znaka - 17 konsonantskih i 7 vokal skih (v. kl asinu verzij u na
Sl i ci 31; u zagradi je savremena lati nina transli teracija).

, J, 7, +. , W, |ir ^. . . . . . F. T, I, K
|, M, N. K>, O, P, h. >. 1. U, Ph, Kh, P, )
hku J1.
Uz neznatne izmene, ovaj alfabet, koji se upotreblj avao i
i rom Istonog rimskog carstva, do danas je ostao u upotrebi
u Grkoj i na Kipru.
Stari Grci su uspostavi li i razliku izmeu izvorni h velikih
sl ova, kori enih za natpi se na kamenu, i malih slova kasnije
uvedenih za obino pisanje na grnariji , papirusu i navotenim
tabl icama. Ovo razli kovanje, potom preneto u druge alfabete,
poznato je pod latinskim nazivima majuskula (maiusculus ' ove
i ' ) i minuskula (mi nuscul us ' omanj i ' ) . Oba tipa slova mogu
da budu uspravna (kapitala, od capi tal i s ' glavni ' ) ili ukoena
(kurziv, od scri ptura cursiva ' pi smo koje tri ' ) . Minuskul a se
razvi l a i z uncijale (unci alis ' veliine unce' ) - knji kog maju
skulnog pi sma sa vel ikim ali zaobljeni m slovi ma, preko po
luunciale (semi uncialis) - preteno crkvenog rukopi snog pisma
smanjenih slova. Uncijala i poluuncij ala, veoma este u grkim
i latinskim rukopi sima i zmeu 4. i 8. veka, tako ine prelazne
obl ike od maj uskule ka minuskul i , a poluuncijal a je neposredni
95
RANKO BUGARSKI
izvor savremenih mal i h sl ova. Nasuprot vel ikim sl ovi ma, koj a
se pi u i zmeu dve zami ljene l i nije, mal a sl ova ispisuj u se
i zmeu etiri , jer neka od nji h idu iznad i l i ispod dveju osnovnih
l i nij a.
Kako smo ve ranije videl i , razvoj pi sma u celosti je obe
leen rastuom apstraktnou znakova, koj a do punog izraaj a
dolazi s a alfabetskim pi sanjem. Pa ipak se u oblicima dananj i h
sl ova, kol iko god ona bi l a konvencional i zovana i sti l izovana,
jo uvek krij e trag nj i hovog sl i kovno-pojmovnog porekl a. Preu
zi majui egipatske hij erogl i fe, Semiti su i zvri l i del i minu fo
neti zacij u uvoenjem pri ncipa akrofonie ('prednjeg glasa') . To
je konvencija po koj oj preuzeti sl i kovni znak poinje da oz
naava prvi sl og ili gl as u domaoj rei koj a ga sadri . Drukije
reeno, pojedi na sl ova najee su i menovana prema obi ni m
rei ma koje su nj i ma poinjal e.
Tako se u sl ovu A moe prepoznati preokrenuta volovska
gl ava - od semitske rei alef 'vo'. Ta re je inae ovekoveena
u prvom del u same rei alabet; njen drugi deo, naziv slova B,
j e od bet 'kua' - a uz mal i napor mate u njemu se jo moe
vi deti ograen prostor. Naziv treeg sl ova hebrej skog al fabeta,
gimel (doslovno 'kami l a', potom i ugl asti tap za bacanj e na
proti vni ka), obj anjava moguu asocijacij u grkog sl ova gama
i i ri l i nog sa grbom kamile. Ako sl ovo O nekoga podseti
na oko, a l ati ni no N na zmj u, to nee biti sluajno. (Sl i an
pri ncip nal azi mo u savremeni m dej im azbukama tipa "A je
kao al a, B je kao brat, V je kao vi l a . . .
"
.) Prema preovl auj uem
mlj enj u, upravo j e akofonj a otvori l a vrata al fabeti zacij i .
96
PISMO
Alfabetsko pisanje ukazuje nam se kao logian zavretak
jednog razvoj nog toka od prostog i konikog znaka do isto ap
straktnog si mbol a. U svemu bitnom, taj proces je okonan po
j avom prvog potpunog alfabeta u istorij i oveanstva, grkog,
koj i e da poslui kao prototip svih potonji h al fabetskih sistema.
Ovo ujedno znai da su se svi kljuni i ntelektual ni proboji u
fascinantnoj i storij i pisma odigrali u davnoj prolosti . Da reka
pitul i ramo, to su sledea dostignua: . sama i deja o si stemat
skom pisanju (za razliku od sl ikanj a, crtanj a i pri mitivnih mne
motehniki h radnji ), ija je gestacij a mogl a traj ati vie hiljada
godi na; 2. prelazak od semasiografje na glotografju uz pomo
pri ncipa rebusa i nastanak prvih pravi h pisama poev od 320.
god. p. n. e. ; 3. izrada prvog konsonantskog alfabeta, verovatno
na bazi akrofonije, oko 1 700. god. p. n. e. ; 4. ravnopravno do
davanje vokal skih znakova i nventaru znakova za konsonante,
i me je roen potpuni alfabet, oko 800. god. p. n. e. (Sva dati
ranj a su, dakako, samo priblina i podlona korekciji u svetlu
novih saznanja. ) Prva dva dostignua ostvarena su na nekol iko
mesta nezavi sno, a drga dva samo po jednom, da bi njihovi
rezultati potom bi li preuzimani i prilagoavani _drgde.
Zadivljuje pomisao da su ove domete postigli ljudi u ranim
fazama civil izacije, i to u procesu sopstvenog opismenjavanja
- a, razume se, bez oslonca u bi l o emu to bi liila na modernu
tehnologiju. U poreenju s ti m, sve to se desilo u potonjem
razvoju pisma, kol iko god bilo vano sa mnogih stanovi ta, mo
e se svesti na sukcesivna tehnika poboljanj a bez veeg pri n
cipijel nog znaaja. Poto je alfabetsko pisanje, oblikujui se od
V!
RANKO BUGARSKI
svoj ih pri kazanih nesistematskih poetaka u
"
razbijanju
"
slo
gova, uz to oi eno od raznh determinativa i logografskih sim
bol a, u grkom pismu konano sistematizovano na nivou do
sJednog formativnog prncipa, dalje od toga se nije imalo kuda
ii . Tako je alfabet kroz narednih blizu 300 godi na do danas
ostao strkturalno istovetan, pa mu je preostalo jedino da se
umnoava i iri po svetu uz odgovarajua doterivanj a
"
kozme
tikog
"
karaktera. Stoga e od ove take i na pregled biti neto
selektivniji i saetiji .
Alfabet osvaja svet
Jednom i zumljen, alfabetski princip srazmerno brzo se
proirio po svetu. Ako raunamo i konsonantske alfabete, ko
j i ma se piu arapski , hebrejski i drugi semi tski jezici na Bl i skom
i stoku (uz neke nesemitske drugde po svetu), onda je, uz j edan
vaan izuzetak i vie praktino beznaajni h, do danas alfabe
ti zovan ceo zemlji n ar. Vani izuzetak je i stona Azija, gde se
logografsko pi sanje odralo zahvaljujui monoj kul turi i tra
dicij i Ki ne. Ovo znai da je zemlji na l opta uglavnom podeljena
i zmeu dva glavna si stema pisanja - fonografskog, izvorno se
mi tskog a sa nekim uzori ma u egipatskom i sumerskom pi smu,
u kome su ukorenjene razne verzije arapskog, hebrejskog, gr
kog, l atinskog i i ri l i nog pisma, i l ogografskog u del ovi ma
Azij e pod kineskim uticajem. Pri tome je unutar fonografj e de
l ovala snana tendencij a prelaska od silabikog principa, zastu
pljenog u mnogim stari m mediteranskim i bliskoistonim kao i
j o nekim pismima (a do danas zadranog, meu veim jezicima,
V
PISMO
jedino u japanskom pismu), ka al fabetskom. Sva modema pisma
- u naelu, i uz manja ili vea odstupanja - al fabetskog su
tipa. A sva pisma koja nsu istorijski povezana ni sa jedni m od
dva vel ika pomenuta izvora, semitskim i kineskim - od Lineara
B do osobenog korejskog pi sma - bila su i ostal a ograni ena
na pojedine, rel ativno marginalne kulture.
Otkud ovako fenomenalan uspeh al fabetskog pisanj a na
ogromnim prostorima koji su ranij e bi l i tipol oki raznovrsniji
i l i jo uopte ni su bi l i opismenjeni? Najpre emo leti mino da
ukaemo kako je do toga dolo, a onda, u sl edeem odeljku, i
- zato. Poeemo, pri rodno, sa potomstvom grkog pi sma, kao
neposrednog i l i posrednog pretka veine srodnih si stema. Grki
al fabet posl uio je kao baza za nekol i ko porodica pi sama. Neka
od ovih su mahom lokalnog znaaj a: koptsko, za pi sanje naj
ml aeg obl ika drevnog egipatskog j ezika, zapravo kombinacij a
grkog i egipatskog demotskog pi sma, nastala u 3. i l i 4. veku
i jo uvek u l i turgij skoj upotrebi u j unom Egiptu i Eti opij i ;
gotsko, koje je u 4. veku sai nio vi zi gotski bi skup Vul fl a za
prevod Novog zaveta; te jermensko i preko ovog gruzisko, iz
4. i J. veka, oba i danas u funkcij i nacionalnih pi sama. Al i dve
porodice su od naj vee svetske vanosti - l ati nsko pismo u raz
ni m vari jantama i i ri l ina sl ovenska pi sma.
Latinsko pi smo, sai njeno prema grkom modelu uz vano
posredstvo etrurskog kao pisma j edne upeatlj ive ali sl abo poz
nate civi l i zaci je, j avlja se poev od 7. veka p. n. e. u desetak
verzij a na tlu Ital ije. U svom kl asinom obliku sadri 23 sl ova;
ovaj broj kasnije e porasti na 26, kol i ko standardna l ati nica
99
RANKO BUGARSKI
i ma s ve do danas. Naroito i mpresivna realizacij a ovog pi sma
jeste monumental na rimska kapitala, i t o najpre kvadratna a
potom i rustina (sa uim i izdueni m s lovima) i uncialna. Za
efemernije svrhe i ovde e se razviti kurzivni obl i ci , koj i ma su
i spi sani , i zmeu ostalog, i grfti na zidovima Pompej a. ( Sl i ka
3 2 pri kazuje natpis na stubu cara Trajana u Ri mu, jedan od
naj bolj i h primera spomenike kvadratne kapital e.)
Slika 32.
Neki vani ji rani alfabeti , zakl juno sa l atinski m, pri ka
zani su na Sl ici 33, redom: . fenianski , 2. starohebrej s ki , 3.
rani grki , 4. kasnij i grki , J. etrurski , 6. rani l atinski ; pod 7.
je data modera latinica.
l
PISMO
4
R

F

7 U
Bb
1 "
7
<
4 L Ud
A
C B
La
3 T
0
Ff
J "
H
g
M
O m E
u
Hh
|
| |
t |i
_

4l
> J

H
Kk
L L 7 J L Ll

f P
mm
3 7
*
r
` Z NO
O C L
L
C
C Uo
|

I fp
T W
f W
Uq

l
R |
H
X
I
2
7
z
R T 7
1

Tt
Y
` N
Uu
V V
Ww
7 .
7 X
Yy

J < R
Slika 33.
Raspad Zapadnog ri mskog carstva doveo je do progresiv
nog umnoavanja l atinskog pisma, koje je na toj teritori ji tokom
Srednjeg veka porodi l o vel iki broj modifkovanih kurzivnih mi
nuskula, koje paleografja naziva
"
naci onal ni m
"
. Ovaj proces
svojevrstan je grafki ekvival ent rastakanja govornog l atinskog
jezika na modere romanske jezike. Meu ovim regionalnim
derivatima l ati nice su beneventana (una Ital i ja i Dal maci ja),
langobardsko pismo (severna Ital i ja), vizigotsko pismo (

pani -
101
RANKO BUGARSKI
j a) , merovinko pismo (Francuska), te insulara (ostrvska, an
gl o-irska) pi sma. Ovi obl i ci pi sanja bi l i su i u kancel arij skoj
upotrebi , u crkveni m i dvorski m pi sari cama. U ci lj u reduko
vanja ovog arenila, u sklopu refori Karl a Vel i kog u 8. veku
proi zvedena je karolinka minuskula ili karolina - vano fra
nako pi smo, zami ljeno kao opteevropski obl i k l ati ni ce, i do
sta iroko pri hvaeno zahvaljujui svojoj jasnoi kao i estetski m
kval i teti ma. Izmeu 8. i 12. veka afrmaciju l ati ni ce na svoj
nai n je potpomogl a tzv. kuria/a - pi smo rimske papske kan
cel arije, u vi e verzija.
Poev od 12. veka izdanak karol i ne nazvan gotica (koji
ne treba meati sa prvobitnim gotskim pi smom biskupa Vul fl e)
proi rio se na severozapadu Evrope, meu germanskim naro
di ma, al i je od 15. veka poeo da se povl ai pred neodolji vi m
naletom humanistike - italij anske humani stike prerade karol i
ne. Sasvi m u duhu vremena, tamna i i zl omljena slova goti ce
ustupi l a su mesto svetl i m i zaobljeni m pismenima humani stike,
upravo kao to se u arhi tekturi gotski nai n graenj a povukao
pred renesansni m romans ki m sti l om. (Posl ednje upori te goti ca
je nal a u Nemakoj , gde se uz latinicu, a u statusu kvazi na
ci onal nog nemakog pisma, upotrebljaval a sve do II svetskog
rata, kada ju je nacistiki reim proterao i z zvanine upot rebe
kao, navodno, jevrej ski izum!) Tako je humani stika prevl adal a
na celom l ati ni nom podruju, postajui osnovom dananje in
teraci onal ne l ati nce.
Lati ni ca e tokom vekova sl uiti kao uzor za sve zapadne
al fabete, pa je ona u svoj i m razl i i ti m verzij ama danas naj raire-
l Z
PISMO
nije svetsko pismo. Uz cel u Evropu i zuzev i ri l i nog i grkog
podruja, ona pokiva vel ike delove sveta, uklj uujui i tako
razl iite jezike kao to su turski , svahi l i , vijetnamski i indo
neanski (kod koji h je zameni l a neko ranije pismo), a i veina
pisama danas u i zradi za ranije nepi sane j ezike Afri ke, Amerike
i drugih konti nenata jeste latinina. Dodaj mo tome projekte ro
manizacije kineskog, japanskog i l i arapskog, i dobiemo sl i ku
svetske prevlasti l ati ni ce kao nesumnj i vo praktinog i intera
ci onal no upotreblj ivog pisma, ali i vanog simbola presti ne
zapadne ci vi l i zacije.
Prve slovenske al fabete, odnosno azuke, izradili s u

i rlo
i Metodije i njihovi ueni ci u 9. i 10. veku. Kako poetkom 10.
veka svedoi monah Crorzac Hrabar, Sloveni pre primanja hri
anstva nisu i mali pismo, nego su se sporazumevali, itaui i
gatajui, "rtami i rezar
"
(dakle, rezovima u drvetu), ali su po
tom prihvati l i slovenska pismena. Hronoloki je prvenstvo po svoj
prl i ci i mala glagolica (od stsl . glagolati 'govoriti'), namenjena
prevoenju crkvenih knjiga na starosl ovensk. Ovo komplikovano
i nepraktino pismo, ija derivacija nije pouzdano utvrena iako
njeni uglavnom izmiljeni znaci odaju optu gku i nspiraciju,
i malo je dva glavna oblika: stariji obli (bugarski), i ml ai ugl asti
(hrvatski). Ova potonja verzija (kojom je pisana poznata Baan
ska ploa, iz Bake na Krku, oko 110. godine) zadrae se u
crkvenoj upotrebi u Dalmacij i do sredine 1 9. veka.
Gl agolji cu je ubrzo poti snul a i po vanosti daleko nad
mai l a j ednostavnij a iril ica, sastavlj ena po obrascu grke un
cij ale. Njena tri osnovna tipa su ustavni, najstariji i sveani , sa
l J
RNKO BUGARSKI
odelitim uspravnim slovi ma, ij u l epotu odlino i l ustruje Mi
rosl avlj evo jevanelje s a kraja 1 2. veka - najstariji sauvani
srpski i ri lini spomenik; i z ovoga izvedeni poluustavni; te br-
ZOpi5ni za potrebe rastue svetovne pi smenosti . (Navedeni ter
mini, uobiajeni u slovenskoj paleografj i , odgovaraju uncij al i ,
poluuncijali i kurzi vu u l atinskoj . )

iril ica je tokom stoJea u

razni m nacionalnim redakcijama vi e puta reformisana, kako
bi uhvati l a korak sa j ezikim promenama O staroslovenskog
peri oda i bila pri lagoena specifnostima pojedinih slovenskih
jezika. Tako je Vuk Karadi izveo dalekosenu reformu srpske
i ri l ice, prvi put pri menjenu u njegovom Srpskom rjeniku
1 8 1 8, a zvanino prihvaenu 1 868. godine. A rska irilica, koju
je poetkom 1 8. veka preuredio Petar Vel iki , svoj dananj i obl ik
dobija posle Oktobarske revolucije. Pored slovenskih jezika, pri
lagoeni m verzij ama i ri l ice piu se i neki jezici biveg Sov
jetskog Saveza (kao tatarski, uzbeki i kirgiski), a del imi no i
mongol ski . I iri l i ca se kori sti pri izradi novih pisama, premda
znatno manje nego lati nica. Sve ovo obezbeuje iri l ici drugo
mesto po svetskoj rairenosti .
Na srskqhrvatskom jezi kom podruju danas su u i rokoj
upotrebi samo iri l i ca i l ati nica, ali su u prolosti, uz nj ih i
glagolj i cu, tu bila zastuplj ena i drga pisma. U srednj ovekovnoj
Bosni pi sal o se i bosanicom - zapadnom, preteno katol ikom
i hrvatskom varij antom brzopisne iri l i ce, ij i je poznat spo
meni k povelj a Kul i na bana iz 1 1 89. godi ne. Jugoslovenski Je
vrej i sl ui l i su se i hebrej skim pismom, a sa dolaskom Turaka
na ove prostore stiglo je i arapsko pi smo. Nedugo potom mu-
l +
PISMO
sl i mani su sai ni l i arbicu, obl i k ovog pisma pri l agoen za pi
sanje srpskohrvatskog jezika. Arabica je kori ena i za tam
panje knj iga, pa je u Bosni i Hercegovini od 1 6. veka do II
svetskog rata nastao znaaj an korpus alhamiado literature (ovaj
arapski termi n, sa znaenjem 'nearapski ', oznaava del a pisana
panskim, a potom i drugim jezicima, ali arapskim pismom).
Latinsko pismo verovatno je inspi ri sal o neke osobene i
do danas nedovoljno razjanjene obl i ke pisanj a, kao to su ger
manske rune. Ovo pi smo otrih poteza, po tradicij i (ali proble
matino) asoci rano sa okultni m moi ma, kori eno je u seve
rozapadnoj Evropi izmeu 3. veka p. n. e. i 1 7. veka za krae
zapi se na amajl ij ama i nadgrobni m spomeni ci ma. Zajedniki
starogermanski runski alfabet, nazvan futalk (futhark) po i me
ni ma svoj i h prvi h est sl ovni h znakova, sadravao je 24 takva
znaka, sasvim idi osi nkratino ureena u tri serije od po osam
- moda po nekom magij skom pri ncipu, i l i pak u pedagoke
svrhe, radi l akeg uenja (v. Sl i ku 34) .
f P
4
7 P
t 1
D
M I b

N
|
3
4

Y >
M I
1

H
&
D I
I
<
|
T L C 8 H p m K
ltku J1.
l 3
RNKO BUGARSKI
Rune su umele da zau i duboko u ,.tue
"
teritorije, pa
je tako runski alfabt pronaen i na jednom spomeniku u ruevi
nama crkve iz 6. veka u Brezi (Bosna). Latinica ih je ipak vre
menom sasvim potisnuta.
\ ranom kel tskom peri odu na Britanskim ostrvi ma se j a
vilo i krajnje neobino pismo zvano ogam (ogam, ogham), neu
tvrene derivacije, sa 20 simbol a sainjeni h kombinacij ama ta
aka (za vokale) i crtica (za konsonante) i urezivanih u kamene
blokove ili drvene ploe, naroito du uglova, i to u istorij i
pisma izvanredno retkim smerom odozdo nagore. Zahvalj uj ui
svoj oj prostoj strukturi, ovaj alfabet - koji modernog itaoca
moe da podseti na Morzeov kod - od svih je najl aki za ure
zi vanj e i ispolj ava naj manje kali grafskih pretenzij a (v. Sliku 35).
m

G "
*
.

_
b
/
/
/tku JJ.

0z
0
f
9
M
9
Idui iz Evrope dalje po svetu, treba da uz ve ranij e na
vedene pomenemo jo neke al fabete. U Indij i poev od 3. veka
p. n. e. nal azi mo vel i ku i razgranatu porodi cu od preko 200 al-
106
PISMO
fabeta, koj a (bez i kakve mogue veze sa protoindij ski m pi smom
iz dol ine Inda) po svoj pri l ici vodi poreklo od medi teranskih
uzora, posebno aramej skog i fenianskog pisma (zahvaljujui
trgovaki m putevima izmeu Indije, Arabi je i Mediterana) . In
dij ski prototip svi h ovi h pi sama, koj a danas opsluuj u stotine
jezika u Indij i i okol i ni , jeste brahminsko pi smo; naporedo s
nj i m u poetku je kori eno i pismo kharti , ali je ono izalo
iz upotrebe ne ostavljajui potomke. Naj rai reni ji i zdanak brah
mi nskog pi sma je devanagari ('sveto gradsko pismo') , koj i m
je pisan sanskri t a i danas se pi u hindi i mnogi drugi jezici .
Ovaj al fabet, dokumentovan od 7. veka, ima 48 sl ovni h znakova
(34 konsonantska i 14 vokal ski h); meutim, svi vokali osim a
upisuj u se dodatno uz konsonante, kao i u drugi m indijskim
pi smi ma, to otkriva nji hov semitski praizvor i donekle im us
krauje status potpunih al fabeta kakvi su grki i l ati nski . Naj
upadljivije vi zuelno obel eje devanagarij a je horizontalna crta
iznad svakog znaka, to u konti nui ranom tekstu daje punu gor
nju l i ni ju na koj u su znaci
"
okaeni
"
(v. Sl iku 36, sa l atininom
transl iteracijom odlomka) .
fq'i't: 4"itn.JCm:
tlljtiOI -
|I!|
ravabran nrab pasyed vidvadbhir brhmanaib
wha dharatrinuure!t kodhalobh.ivarjilb
Slika 36.
l !
RANKO BUGARSKI
Zbog prestia kineske civilizacije, u Vjetnamu i Koreji se
vekovima pisalo prilagoenim kneskim karakterima. Danas se vi
jetnamski pie romanizovanim pismom koje su sainili portugalski
jezuiti u 1 7. i 1 8. veku. A u Koreji je, deli mino usled tipolok h
nepodudaosti , kralj Sejong l +1. godine uveo svojevrstan fo
netski al fabet, koji je verovatno izumeo on sam uz pomo savet
nika na svom dvor. On je napre nazvan onmun ' narodno pismo'
(za razl iku od elitnog kineskog), ali je poetkom 20. stolea prei
menovan prestinije kao hangul (han' gil ' veliko pismo'). Danas
se u Junoj Korej i oba sistema, ki neski i hangul, upotebljavaj u
naporedo, al i j e u Severoj Koreji hangul potpuno potisnuo starji
sistem. Hangul je prvobitno imao 28 slovnih znakova, ali su etiri
vremenom zastarel a i izala iz upotrebe. Ono to ovaj obl ik pisanja
i ni sasvim izuzetnim jeste okolnost da u njemu segmenti simbola
za grafeme analitiki predstavljaju artikulaciono-akustika ubc/c-
ja govorni h glasova (tipa napeto/oputeno, aspirovano/neaspi
rovano, otvoreno/zatvoreno), to ne ini nijedno drugo konven
cionalno pismo na svetu. Tako se iz i zgleda nekih grafema moe
videti, pri mera radi, gde vrh jezika dodi ruje nepce ! Hangul je
otuda i ngeniozan si stem, l i ngvistiki na nivou danas aktuelnih
fonol okh teorija, i u tom smislu verovatno najsavrenij i al fabet
svih vremena; no ovo i pak ne znai da je i u praksi nuno
nadmoan drukije utemeljenim sistemima pisanja. (Slika 37
prikazuje osnovne kombinacije konsonanata /levo/ i vokal a /go
re/ u savremenoj verziji ovog pisma. )
Rasprostiranje po svetu alfabeta - i pisama uopte - po
pravi l u je sledi lo pravce irenj a pojedinih religija - putem geo-
l
P IS :O

|
. m

.
|
yz cO ycU O yO U
P
0U

8| l ^
3

O
|
L 0
H H * 1
5
L c

-|
C d

t
!
t 1
1

H
c
t(|)
N |

^

~l
O 0

a
H
M
c

O
|
U
b
a[

H ^

U u

l
/
$
^ ^ ^| ^
5 C
|
O X
ej a
^
5
o U

e j

I | ^ ! \
d <
R
Z
|

m
|
3 3

Z
|
R
k


*
m
l
L

N
r|
!
'\

E
* l J

F
a|
!
3
*
w

^|
7
b t|
H 3 1
3 4|
Slika 37.
grafskih osvaj anj a i kul turni h uti caja - sa koj i ma su gl avna pi
sma, kao i najvaniji nji ma pi sani jezi ci , bival i u manjoj i l i
veoj meri poi stoveeni . Takva veza postoji i zmeu i ndij skih
al fabeta i hi nduizma, hebrej skog pi sma i j udaizma, arapskog
pi sma i i sl ama, l ati ni ce i katol i anstva, i ri l i ce i pravoslavlja.
U tom sklopu verski razlog umeo je da nadj aa l i ngvi stiku
s tvarnost. Tako je arapski alfabet, podesan za pisanje arapskog
jezika, preuzet i za ni z drugi h jezika i slamskih naroda, ijoj
s trukturi zapravo ne odgovara - persij ski , urdu, ujgurski u Ki ni ,
l V
RANKO BUGARSKI
doskora malaj ski i turski, pa del imino, u posebnim okolnosti
ma, panski i srpskohrvatski i td. Ovo je arapsko pismo dovel o
na tree mesto po svetskoj rasprostranjenosti, posle lati ni ce i
iri l ice.
Sada smo u prilici da malo izotrimo sl i ku grafkog omo
taa nae planete, datu na poetku ovog poglavlja. Pomenuta
kretanj a, uz veliku kolonijal nu ekspanziju u 1 9. veku, dovela
su do toga da danas u svetu i mamo pet glavnih zona. Dve naj
vee, latinina i iri lina, sustiu se na teritorij i bive Jugosl a
vije, presecaj ui srpskohrvatski jezik. Od Hrvatske kao svoje
i stone granice latinica i de koz cel u zapadnu i severnu Evropu,
zati m preko Atlantika u obe Amerike i dalje, pokivajui naj
veim delom Pacifk i Okeaniju, a uz t o i dobar deo Afrike.

irilici je zapadna granica u Srbij i, odakle se prostire u veli kom

i stonoevropskom i del i mino central noazijskom poj asu sve do
Paci fka. Zona arapskog pisma obuhvata sevemu Afiku i preko
Bl i skog i stoka protee se delom central ne Azije do Indonezije.
Kinesko pi smo zauzi ma i stonu Aziju - Ki nu, Tajvan, del imino
Japan i Koreju. Najzad, vel ika porodica indiskih pi sama i r
se i z Indije u Tibet, Burmu, Tajl and, Laos, Kampuiju,

ri Lan
ku i dalje do Filipina. Na rubovima ili u depovima ovih pet
veli ki h zona nal aze se i mnoga druga pisma, mahom lokalnog
znaaja. Od
"
nerasporeeni h
"
pisama po vanosti se i stiu j a
pansko, ki neskog poreka ali ipak samosvojno, te grko u Evro
pi i hebrejsko u Izraelu. Ve nam je poznato da su sva ovde
pomenuta pi sma, osim ki neskog i j apanskog, alfabetskog tipa,
iako nisu sva potpuni alfabeti .
110
PISMO
U dva tabelama pregleda na kraju knji ge dat je grafki
rezi me naeg izl aganj a o pismima sveta. Sl ika 4 1 pokazuje gru
bu i del i minu, mestimino jo uvek spekulati vnu, genealogiju
i hronologiju vanij i h pisama pomenutih u ovoj knji zi . Skica
se ne sre uzimati doslovno, ve slui samo za najoptij u ori
jentaciju. Kao i u tekstu, pojedini nazivi se esto zapravo odnose
na cele porodice pi sama, ili na ranije odnosno kasnije faze ne
kog pi sma, pa stvarna grafika i storija sveta pokazuje mnogo
vie konti nui teta i prepl itanj a nego to to ovakvi dij agrami mo
gu da nagoveste. A Sl ika 42 pri bl ino prikazuje ivotni tok gl av
nih pisama, ubedlj i vo govorei o nj ihovoj dugovenosti . Naj
due je dosad traj alo egipatsko, u svoja tri oblika (3600 god. ),
a neto krae kl i nasto (3200 god. ) . Al i kako su se ova pisma
davno ugasila, apsolutni rekorder uskoro e postati kinesko pi
smo (3500 god. do danas, i sa i zglednom budunou) . Grki
alfabet (2800 god. ) takoe e ubrzo prei granicu od tri mile
nijuma trajanja, a neto kasnije l ati nica
,
i hebrejsko pismo. I
i ri l ica, kao najml ae svetski raireno pi sto u aktivnoj upo
trebi , ve je starij a od hi lj adu godi na.
Pismo, nacionalnost i j ezi
Pri marno povezano sa reli gij om, pismo e se u
\
asnijem
sledu dogaaja, sa raspadom starih imperij a i poecima 'k

msti
tui sanja nacija, sekundarno vezivati - opet u razl i i toj me -
i sa naci onalnou. Sa ovog stanovi ta, na pri mer, rune i agam
su rana
"
nacional na
"
pisma germanskih i keltskih naroda, uz
Izvesnu meru diferenciranj a (npr. nemake, skandinavske, en-
l l l
RNKO BUGARSKI
gleske, kotske i l i irske verzije). Sl i no tome, klasina rimska
latinica vremenom e poroditi iroku lepezu izdanaka (francu
sku, i tal ijansku, pansku, rumunsku, nemaku, englesku, holan
dsku, vedsku, dansku, fnsku, eku, poljsku, maarsku, hrvat
sku i td.).

i ri lica e se takoe umnoiti kroz verzije kao to

su staroslovenska, bugarska, ruska, ukraj i nska, belorska, sr
ska, makedonska itd. \ drgim delovima sveta izradie se
mnotvo pi sama za jezike pojedi ni h naroda. (Sl ika 38 sadri
mali i zbor pisama koja ranije nisu i l ustrovana.)
Ipak ne treba uzi mati da je veza izmeu pisma i nacio
nalnosti nuna, univerzalna i nepromenlji va. Naprotiv, u mno
gim sluajevi ma nju bi bilo teko ustanoviti, tim pre to nije
ni kakva retkost da neki narod iz civi l i zacijski h, konfesional nih,
ideol oki h i l i prakti nih razloga, sopstvenom volom ili pod ne
kom vrstom i storij ske pri nude, svoj e tradicionalno pi smo za
meni nekim drugim, ne gubei time svoj nacional ni identitet.
Malopre smo pomenul i neke primere takve zamene pi sma. Do
dajmo tome da su neki narodi biveg Sovjetskog Saveza stica
jem politikih okolnosti ak dva puta u ovom veku menjal i pi
smo (od arapskog u l atinicu pa onda u iri l i cu). Bl ie nama,
Rumuni su 1 863. godine preli sa iri l i ce na l atinicu, dok su
Turci pod evropski i modemizatorski orijenti sanim Ataturkom
1 928. godine arapsko pi smo zameni l i latinicom. Ovde se treba
setiti i mal oas pomenutog japanskog pisma, sainjenog od vi e
odeli ti h komponenti, koje bi zbog tako meane istorij ske deri
vacij e bi lo teko dovesti u vezu s nacional nim identitetom Ja
panaca.
l l Z
etlopsko
koptsko
]etmensko
gtuzi] sko
siti]sko

tami!sko
bumansko
tibetsko
etoki]sko
eskimsko
PISMO
0=too+ -=p L + tape ntmm~
9w 1 qwpt =v-q mq=tq ptna
ovenut6cn taaa+ p~ vcqwcvane
d .x q 0m=s
bpl,y %t rP l-
= 0pq1 .. ~pmE= g t=lLT

?a
-6 a6=l -ac >z.
---.:+ t- 1s~~~
.../ |/=/ =
~, -~tl' - l . -=~ j ~

|
aL w dmLut7Om m
ssrGr o
QaLW7LaM9$&oL
+,:
=

'
ommi x =a;Tr==
.> &: x :.
~\= t=<j umu oxm
;., '"6i-!4"r 2: \ | l*
.JSi<l''<' l
Uaa ItlN 0Awe V
G J BP A 0MJ 03P8
MN 9MV OMAG 0wMA U
AL JO< rLH| cV, o1oo
1oJ, Q,/ DA: r=' <r,
. >JdJIe oJrb<.-
|Pos|eda| adva sa si l abari|i , a ostal i sa altabeti )
ltkd J.
J
RNKO BUGARSKI
I narodi koji se si nhronij ski sl ue dvama pismima, kol iko
god predstavljali srazmernu retkost, rel ativizuj u pomenut aso
cij acij u - to je dobro poznato mnogi m govoricima srpsko
hrvatskog koj i prihvataj u oba njegova pi sma, ne delei ih na
"
svoje
"
i
"
tue
"
. A ire gledano,
"
nacionalne
"
verzije lati ni ce
i i ri l ice danas u opticaju u Evropi (da ne idemo dalje po svetu)
naj ee su tol i ko sl i ne da bi retko kome palo na pamet da
svoj etniki identitet vezuje za male specifnosti u pisanj u -
osi m, razume se, ako se tako neto radi u svrhe pol i tike ma
nipulacije, za to je pi smo kao i jezik zahval na materija. Ukrat
ko, premda se pismo i jezi k esto oseaj u kao i nioci naci onal ne
pripadnosti , u i stonoj i jugoistonoj Evropi i zrazitije nego
drugde, to nema snagu optevaee norme, kako za drutvene
zajednice tako ni za nj i hove pojedinane l anove.
Na kaju, kao to nema nune podudarosti izmeu pisma
i nacionalnosti , tako je nema ni izmeu pisma i jezika. Ve smo
vi e puta konstatovaH da pojedini tipovi pi sama bolje odgovaraj u
odreenim tipovima jezike strukture nego neki m drugim. Ali smo
i sto tako utvrdil i da je iz raznih vanjezikih razloga esto pribe
gavano pril agoenji ma nepodesnh preuzeti h pisama strukturama
sopstvenog jezika. Ve pominjanim primeri ma moemo dodati da
su hebrej skm pismom izmeu ostalog pisan i ladino (dij alekt
panskog) i j idi (dijalekt nemakog). A tokom arapske vladavine
u panij i Jevrej i su govori li arapski ali su pi sali hebrej ski, dok
su Aapi koj i su po povratku panske vlasti prihvatili pansk kao
svoj govori jezik svoj a dela na tom jeziku pisali arapskm pi
smom, tako stvarajui izvoru alhamijado pi smenost.
l +
PISMO
Kao to je evidentno da se jednim pismom mogu pi sati
razliiti
'
\ jezici , tako u punoj meri vai i obrnuto, da se jedan

jezik me pi sati razl i i ti m pi smi ma. Na sinhronijskom pl anu

ovo dokumentuju pri meri srpskohrvatskog, j apanskog i korej
skog, a lu dij ahronij skoj projekcij i takvi sluajevi se vi estruko
umnovaj u, pri emu se i sti jezi k neretko presvlai u tipoloki
sasvi mraznol i ka pisma. U davna vremena hetitski je, na primer,
pi san/najpre klinastim pi smom pa potom hijeroglifma. Persij ski
je taoe krenuo od kli nastog pisma, da bi preko pisama pahl avi
i av)stijskog stigao do arapskog (da su novije politi ke pri li ke
bile drukije, lako je mogao da zavri sa l atini com). A egi patski ,
kao j ezik sa naj duom zabeleenom kontinuiranom i storijom,
pi san je kl asinim hij eroglifma, zati m hijeratskim i demotskim
pismom, i naj zad grkim odnosno koptskim alfabetom.
Zakljuujemo da pismo pokazuje izvesne korelacije sa je
zikom strukturom, a potom i sa drutvenim kategorijama kao to
su rel igija i nacija, u novije vreme i drava - ali ono ispoljava i
nemalu meru autonomije u tim odnosima. Mogue su razl iite
kombi nacije ovih el emenata, a svaka empirij ska situacija u po
neemu je sui generis; zato se ovde teba uvati neodmerenih
tvrenja i komotnih uoptenja.
Uporedno vrednovanj e pisama
Poto smo u prethodnim odeljci ma videli kako se alfabet
sko pisanje rairi l o po ogromni m svetskim prostranstvima, sada
emo da razmotrimo ve naj avljeno pi tanje - zato je ta uloga
3
RANKO BUGARSKI
pripala upravo alfabetskim, a ne neki m drugim si stemi ma pi
sanj a. Socioloki odgovor mogao bi da bude da je to obina
i storij ska sl uajnost, jer su se po svetu naj vi e proiri l i narodi
ij i su j ezici ve bili alfabeti zovani . U ovome ima istine, ali
takvo rasuivanje zanemaruje injenicu da su koz istoriju alfabet
prihvatal i i mnogi naodi koji se nisu nigde naroi to irli i koji
su mogl i da uine i drukiji izbor. A lingvi stiki odgovor bi o bi
da je alfabet jednostavno po sebi najbolji tip pisma. I u ovome
i ma i stine, ali to opet nije sve: takav stav ne sre da pomuti pogled
na neka dublja i kompleksnija pitanj a uloge pisma u i vot ljud
skih zajednica, na koj a emo se u nastavku takoe osvruti .
Sa isto l i ngvi sti kog stanovi ta, za alfabetsko pi sanje se
moe rei da predstavlja naj savrenij i obl i k pi sanj a - naj vi e
zbog s voje jednostavnosti , ekonominosti i pri l agodli vosti . Ono
je jednostavno utol iko to ne kombi nuje jedi ni ce razliitih vrsta
i nivoa, to neal fabetske sisteme po pravi l u ini nezgrapni m.
Ekonomi no je zato to operi e mal i m brojem osnovnih zna
kova - priblino onol ikim koliki je i broj fonema datog jezika,
a to je najee oko 20-40. Razl i i ti m kombinacij ama ovi h j e
di ni ca dobijaju se deseti ne, pa i stotine hi ljada rei , i me se
od malog dobij a mnogo. Ovako gledano, manj e su ekonomi ni
si l abi k si stemi , sa vi e deseti na i li koj om stotinom osnovnih
jedi ni ca (er moguih slogova u svakom jezi ku i ma znatno vi e
nego fonema) , a pogotovo logografski si stemi , sa vie hi lj ada
znakova koj i se od poetka moraj u zasebno uiti , pa je i opi
smenj avanj e u principu mnogo l ake u alfabetskim si stemima.
S druge strane, ovi i pak imaj u dovolj an broj jedi ni ca da rei
l l
PISMO
ne moraj u da budu predugake kako bi se meusobno razl i ko
vle (to bi bio sluaj kada bi ih bi lo, recimo, manje O deset).
Tako alfabti pogaaju pravu meru ekonomi nosti . Najzad, oni
su pri l agodlji vi jer se l ake usklauju sa strkturama razl iitih
jezika nego, na pri mer, logogrami , ija je modi fkacij a najee
kompl ikovana. Ove osobi ne uinile su alfabetski tip pisanja naj
pogodniji m i za internacionalnu komuni kaciju.
U upravo naznaeni m odnosima kije se bar deo obj a
njenj a nauci poznate injenice da su sva stara pisma bez izu
zetka, dospevi iz semasiografske u gl otografsku fazu, unutar
ove potonje poinj al a uz dominacij u logografje, i spoljavajui
jaku tenju ka si l abografj i i potom fonografj i (iako su ovu
poslednju dostizal a samo u manjoj meri ) . Drugim reima, l o
gografski si stemi evolutivno tee da se preobrate u si l abike,
a ovi u alfabetske. Taj proces mogao je kod pojedi ni h pi sama
da se reali zuje i l i ne, ali je bitno da on ni kada i ni gde nije bio
obrut: nijedan ve alfabeti zovan si stem nije naknadno postao
si l abarij , niti je koj i si labarij krenuo na
"
pogrenu
"
stranu, ka
logografj i .
I z svega ovoga, meuti m, ne treba bez rezervi zakljuiti
da su alfabti u svakom pogledu nuno i pojedinano superi orni
al ternativnim oblicima pisanja. Svi ti si stemi ne mogu se ob
jektivno rangirati na nekoj dekontekstual i zovanoj skal i apsolut
nog kval iteta, pa su i staknute prednosti al fabeta, po sebi ne
sumnj ive, u stvarosti ipak rel ativne. Pre svega, to se samog
al fabeta tie, treba i mati u vidu da je u njegovoj osnovi jedan
apstraktan pri ncip, kao takav teorij ski i st i elegantan, ali da u
l !
RANKO BUGARSKI
njegovoj pri meni na pojedine jezike nei zostavno dol azi do kom
pli kacij a jedne ili druge vrste. Al i j o vanij e od ovoga je to
to, u nael u, svakoj kulturi odgovara si stem koj i je sama stvo
ri l a za svoje potrebe - pri emu vana uloga pripada i struk
turnom tipu nj enog jezika. Uz to, i svaki pojedi nac prirodno
prihvata tradi cionalni si stem kroz koj i se opi smeni o, i obi no
nije skl on da ga bez vel i ke nude menj a za neto
"
bolje
"
.
Ako se do kraja proslede i mpl i kacije modernog shvatanj a
da pi smo poglavito slui za skladi tenje i transmisiju informa
cija, onda, strogo uzev, svaki si stem pisanj a i spada jednako vre
dan: svako drutvo pohranjuje i prenosi i nformacije koj e su mu
potrebne, na nain koj i mu je dostupan. Tu, dakle, nema mnogo
smi sl a govori ti o preteama i razvij eni m obl i cima, ili o savren
stvu al fabetskog principa. Ovaj
"
egal i tari zam
"
naizgled se su
protstavlj a
"
evolucioni zmu
"
prhvaene sl i ke o razvoj u pi sma
i z perspektive tipologije i hronologije. Meutim, ova dva pri
stupa zapravo se uzaj amno ne i skljuuju, jer je i pak re o ra
zl i i ti m stvari ma, pa ih je produktivnije sagl edati kao komple
mentarne.
Naime, stav o jednakoj vrednosti odnosi se na nepono
vlj i vu raznol ikost ljudskih kultura, ukljuujui i nj i hove jezi ke
i pi sma, a ove ne podleu apri omoj aksi olokoj hijerarhi zacij i .
A s tav o ketanju od jednih obl ika ka drugima, koj i mogu sa
odreeni h gledi ta da budu razvojno pril agoeniji , pa utol i ko i
"
progresi vniji
"
, vai za pismo kao celovi t fenomen i tu je me
todoloki bitan. Kako smo ve ranij e vi deli , kol i ko god bio e
matska rekonstrukcija, on ipak unosi kakav-takav red i omo-

PISMO
guuje racionalno i koherentno razmatranje jednog pitanj a koje
bi bez toga l ako moglo da potone u kovi tlacu partikul arni h fa
kata i proi zvoljni h sudova o nji ma. U naj manju ruku, dake, tu
i mamo pri ncip organizovanja jednog naunog podruj a - u ko
me, i nae, meu relevantni m autori ma ima dosta nesl aganja
upravo o ovakvim pi tanji ma.
Kol i ko je, i nae, cela stvar kompl i kovana i dvosmislena
na nivou pojedi nani h empirij skih situacija moe se pokazati
na pri meru Ki ne. Poznato je da bez vei h tekoa pismeno opte
i mnogi Kinezi koji se u govoru, usled vel i ki h dijalekatskih
razl ika, ne bi mogl i sporazumevati . Tako je zaj edni ko pismo
-d ne zajedniki govori jezik! - postalo glavni obj edinjujui

faktor ki neske nacije, civilizacije i kulture, to mu je dalo izu-
zetan presti . Zato se tradici onal ni nain pisanja, koji je uz to
pri meren strukturi samog jezika, odrao sve do danas. I zato
al fabeti zacij a ki neskog, premda mogua - kao to pokazuju pin
-ji n i slini projekti - a sa nekih stanovi ta i lingvistiki pre
porulji va, ostaj e ogranienog dometa. U irem obimu ona bi
bi l a kulturno neostvariva, jer bi oznai la preki d sa hiljadugo
di nj om tradicijom logografske pi smenosti . Ali i sa stanovita
si nhonijske komunikacije i zmeu Kineza ona bi pored mo
guih prednosti i mala i dva kupna nedostatka. Dosledna alfa
betizacij a, upuena na glasovne a ne na znaenjske j edinice,
imala bi za posledicu prenoenje vi sokog stepena homofonije
govornog jezika u pi smo, dakle razgranatu homonimiju, dok bi
s druge strane svaki od vel i ki h kineskih dijalekata, u govorom
smislu zapravo odel itih jezika, morao da dobije zasebno pismo.
V
RNKO BUGARSKI
Na i stom pri meru mogu se i l ustrovati jo neke tekoe i
nedoumice u vezi s vrednovanjem pisama. Kada se bolje po
gleda, vi di se da na pi tanje
"
ta i ni dobro pi smo?
"
nema je
dinstvenog odgovora: pokazuj e se da postoji vi e moguih kri
terijuma valj anosti pi sma, koj i se uz to mogu meusobno su
koblj avati . Okvi ro uzeto, oni se mogu svesti na meri la efka
snosti i l akoe uenj a i upotrebe. Pod efkasnou se ovde naj
vi e mi sl i na ekonominost, jednostavnost, brzinu, preciznost i
sl i na manje-vie formalna svojstva nekog si stema i njegove
pri mene. Sa ovog stanovita alfabetsk si stemi su generalno U
prednosti nad logografski m, pa i si l abiki m. Ovo preimustvo,
vidlj i vo i u obinom pisanju, jo je i zrazi tije u novij i m tehno
logij ama, pa se ki neski i japansk pokazuj u srazmerno nezgod
nim za tampanj e i dakti l ografju. Dodue, ovaj krupan nedo
statak donekle je umanjen u potonj oj raunarskoj tehnologij i ,
koj a doputa drukiju konfguraciju i manipul acij u elemenata
u strukturi znakova. Druga realna sl abost ki neskog i japanskog
pi sma koj a je aktuel i zovana moderni zacijom i vota - pi sanje
strani h i mena i uopte pozajmljenica iz zapadnih jezika - ostaje
probl em kome se ne vi di zadovolj avaj ue reenje.
Meuti m, lakoa uenj a i tanj a i pisanj a i kasnije pri mene
ovih vetina nije u oekivanoj korelacij i sa faktorima efikasno
sti . Naime, iako je potreban znatno vei i ni cij al ni napor za usva
janj e jednog tako sl oenog si stema kao to je kineski nego za
neki al fabetski si stem, i tanje ki neskog, kada se to jednom nau
i , i de l ako i brzo. Prema neki m i straivanj i ma, lj udi koj i pod
jednako teno itaju kineski i engleski , ki neski itaju bre. Ovu
l Z
PISMO
moda neoekivanu razliku podupi m i optij i nalazi da se pri
normalnom itanju na bilo kojem pismu zapravo ne
"
hvataju
"
pojedinana sl ova nego cele rei , grupe rei pa i reenice - to
bi znai l o da su u tom pogledu logografski si stemi ekonomi niji
od alfabetski h. (Uz to je re o razl iitim vrstama tekoa: uenje
mnotva zasebni h l ogograma j e napor za memorij u, ali itanje
alfabetskih tekstova podrazumeva anal itiku sposobnost seg
mentovanj a grafkih cel i na na nj ihove sastavne jedinice. Ne
kome moe jedno biti tee, drugome - drugo. )
Analogno je, najveim delom, i u pisanj u. Svakako je da
l eko tee nauiti pi sati ki neski nego koj i alfabetizovan jezik
(i ako kod nedosledne alfabeti zacije, kao u savremenom engle
skom, deca i maju nemal i h poetni h tekoa), al i pi sanje kine
skog kasnije ide za evropske pretpostavke neobino brzo i ele
gantno. Ovde dodatnu potkreplj ivaku ul ogu igra i motivacija,
jer je pravi izazov savl adati takav si stem, a njegovi inherentni
kal i grafski elementi pri dodaju tome i vaan sastoj ak umetni kog
izraza. (Uzgred reeno, da li je psiholoki realno oekivati da
e neko ko je to postigao, i ve time stekao odreen presti,
tek tako sve to da napusti u kori st ekonominijeg ali ogoljenog
i toli ko
"
nekineskog
"
pin-j i na?)
Sa ovim je u uskoj vezi i pitanj e ireg opi smenj avanja.
Standardne zapadnjake pretpostavke, po koj i ma bi stopa pi
smenosti u tako kompl i kovanim pi smi ma morala bi ti ni ska, i
ovde padaju u vodu. Iako je za ranij e peri ode teko doi do
pouzdani h podataka, rauna se da je ni vo pi smenosti u kineskoj
civi l i zacij i kroz i storiju bio bar uporedlji v sa onim u Evropi .
l 2 l
RNKO BUGARSKI
A po procenama Uneska, Japan je sredinom naeg stolea i mao
97-98% pi smenog odrasl og stanovnitva - vie nego Francuska,
Bel gij a i l i SAD. Nasuprot tome stoj i ni ska pismenost Indij e,
zemlj e koju ve vekovi ma karakterizuj e mnotvo alfabetski h pi
sama. Takoe, na 25 teritorij a u Afici i Azij i koje j e Unesko
klasi fkovao kao one sa najni om stopom pismenosti u svetu -
do 5 % - bez i zuzetka su u upotrebi fonografski sistemi pisanj a.
Oigledno je, dakle, da nivo pismenosti odreuje stepen razvi
jenosti drutva, vie nego sam ti p pisma.
Prema tome, i zneti uporedni podaci j asno govore o rel a
tivnosti alfabeti zacije kao pretpostavke masovnog opi smenj a
vanja. Kao to je ranije navedeno, alfabet u veini sluaj eva
ol akava ovaj proces, ali ima i znaaj nih izuzetaka, jer l ogo
grafski si stemi istone Azije uporno i uspeno dre svoj teren,
i sa dobrim razlozi ma. Ki nesko i j apansko pi smo, uz sve svoj e
nezgode i kompl i kacije, proizveli su neke od najpismeniji h kul
tura koj e svet poznaje. (Procenjuje se, na primer, da je sve do
pol ovi ne 1 8. veka vie kj iga objavljeno na kineskom nego na
svi m drugim jezicima s veta zajedno. ) S druge strane je, reci mo,
geometrij ski j ednostavni ogam zauvek ostao zatvoren u malom
krugu pi sara na srednj ovekovnom evropskom severozapadu.
Stoga j e tvrenje kako j e tradicionalno ki nesko pismo nekako
propustil o da uhvati korak, da se modemizuj e u pravcu si l a
bikog i najzad alfabetskog pisanja, obi an evropocentrini ste
reoti p. to vai za veinu ne mora da vai za sve - naroi to
ako i ma valjani h protivrazloga.
ZZ
PISMO
Moemo da zakljuimo da matemati ki formal izam, kome
su po svom duhu bl i ski alfabetski si stemi pisanj a, ima nesum
nji vi h preimustava ali ne predstavlj a nuno vrednost po sebi ,
nezavisno od kulturog konteksta svake sredi ne ponaosob. Sva
ki si stem pisanja i ma i prednosti i nedostataka, i za neke svrhe
nije osobi to pl odotvorno odmeravati ih in abstracto sa nekih
pretpostavljenih univerzalnih polazita. Umesto toga valj a ih
razmatrati u odnosu prema speci fnim jezici ma i kulturama, a
S obzi rom na mogunosti i potrebe razl iitih grupa kori snika
datog pisma. Pri tome, kako pokazuje iri uvid u konketne
empirij ske si tuacije, u i zradi i prihvatanj u si stema pisanj a i sto
l i ngvi stiki kri terijumi kval iteta, kao to su ekonomi nost, ef
kasnost i sl i ni , u cel ini igraju manj u ulogu od vanjeziki h ini
laca - i storijski h, civi l i zacijski h, kulturni h, verski h, pri vredni h,
politikih i drugi h.
l ZJ
J
lismcnost
ta je pi smenost?
\ dosadanjem izl aganj u mi smo povremeno, uz razma
tranj e pisma, pomi nj al i i oigledno srodni poj am pismenosti,
ne daj ui ni kakvu njegovu defniciju. Meuti m, u ovakvoj knj i zi
pi smenost se ne sre uzimati kao unapred poznat, neanal i zi ran
koncept, i sada je vreme da se i nj ime mal o pozabavi mo. Pa
ta j e, onda, pismenost? Standardna renika defni cij a glasi da
je to sposobnost i tanja i pisanja. Ovo je neosporno tano, al i
sasvi m nedovoljno: kako se moglo naslutiti koz ceo prethodni
tekst, i kako e biti eksplici tnije pokazano u nastavku, pisme
nost j e mnogo vie od toga. Naime, sama sposobnost itanj a i
pi sanj a podrazumeva i podstie niz drugi h umenj a i veti na sa
koj i ma se vi estruko proi ma, pa se otuda mora govori ti o ra
zl i i ti m kogni tivnim, psiholokim, soci ol oki m i drugi m impl i
kacij ama i posledicama pi smenosti .
Zato je ovo podruje naroito tokom posl ednje decenije
postal o predmet i ntenzivnog multi di scipl i narnog prouavanj a,
uz uee l i ngvistike, antropologije, sociologije, psi hologij e, ne
urol ogije, komunikologije, i storiografje, pedagogije i drugih di -
Z+
PISMO
sciplina, a najee pod zajednikim i menom
"
studija pisme
nosti
"
(engl . literacy studies). A pored sticanja naune aktuelnosti ,
pitanja pismenosti zadrala su svoju vekovnu drtvenu aktuelnost,
jer u svakom drutvu ima rnih problema i dosta nezadovoljstva
u vezi s pojedinim aspektima pismenosti (ili nepismenosti , ili po
lupismenosti !) njegovih lanova, narito ali ne iskjuivo na plju
uenja i nastave itanja i pisanja, i uopte obrazovanja, od predkol
skog do visokog, ukljuujui i edukaciju odraslih.
Nemajui mogunosti da zal azi mo u sve ovo, ovde emo
dati samo neke optije napomene. Najpre, to se tie mogueg
i reg odreenj a poj ma pi smenosti kako se on danas mahom
shvata, to nije samo sposobnost itanj a i pisanja nekog pisma
(i l i , u viej ezini m si tuacij ama, dvaju ili vi e nj ih), nego i skup
drutveno organizovani h prakti ni h aktivnosti povezani h sa vla
danjem jednim dodatni m simbol ikim si stemom i kanalom ko
muni kacije. Biti pi smen znai aktivno i pouzdano obavlj ati ove
delatnosti, u razl i i te svrhe i u speci fni m kontekstima upo
trebe, to opet podrazumeva razvijanj e optih intelektualnih spo
sobnosti - naroi to ako se pi smenost stie na vreme i u toku
kolskog obrazovnog procesa. (Poziti vne saznajne posledice
obino izostaju u akcijama opismenj avanja odrasl i h, gde je do
bitak vie tehni ke i pragmatike pri rode). Pismen ovek je uz
to po svojoj prirodi ovek od znanj a i obavetenosti , al i i po
tencij al ni stvaralac u novi m svetovima koje otvara pi smo; stoga
je razvoj pismenosti i storij ski bio praen i zrastanjem novih obli
ka umetnosti , meu nj i ma i verbalne. ak i kada je re o go
voru, govoriti jedni m pisani m j ezikom nije i sto to i govori ti
l Z3
RNKO BUGARSKI
nepi sani m jezikom; kako je jo Gal i l ej pri meti o, raspol agati mo
gunou pisanja znai stvarati jedan svet na papiru.
Dalje, bi tno j e da se zapazi da pismenost nije uni verzal na
lj udska sposobnost, te da se i tamo gde postoj i ona ne j avlj a
kao j ednoobrazna vetina, nego u celoj lepezi veoma razl i i ti h
i spoljavanj a. Stoga znaenje pismenosti varira od jedne lj udske
zajednice do druge i od jednog razdoblj a do drugog u okviru
i stog kolektiva. Uz to idu i vel i ke varij acij e u vrsti , stepenu i
funkcij ama pi smenosti i zmeu pojedi ni h drutvenih grupa, kao
i pojedi naca. Stoga se u najnovijoj l i teraturi i sama re
"
pi
smenost" esto javlj a u mnoi ni , pa se govori o razl i i ti m pi
smenostima.
Meu drutvi ma u koji ma postoj i pismo ima onih koja su
samo rudi mentaro pi smena, kao i drugih u kojima je ova spo
sobnost tol iko bitna i rairena da se naprosto podraumeva. \
manj i m zajednicama na niem stepenu civil izacijskog razvi tka pi
smenost je po pravilu oganiena na mali broj posveeni h i po
vremeno se praktikuje samo u nekim domenima, kao to su re
l igija, raunovodstvo ili trgovi na. Nomadska populacij a Tuarega
Ra severu Afke, na primer, ve dugo poseduje pismo ali se nji me
veoma retko kori sti , i to samo za stvari kao to su arolije i pisanje
ljubavnih pi sama. Na drgom kraju skale, u razvijenim moderim
drutvi ma gotovo da je teko navesti bilo koju vaniju oblast ivota
gde pismenost ne bi i gral a ni kakvu ulogu.
Pomenuti raspon obuhvata i evoluciju u vremenu, pa i sta
zajedni ca moe u ranij i m fazama da i ma elitnu, a kasnije, upo-
l Z
PISMO
redo sa svoj i m optim ci vi l i zacij skim napretkom, i HG3OVHH pi
smenost. A taj razvoj i de raznim tokovima, tako da speci fni
karakter pi smenosti odraava lokalni civi l i zacij ski tip, domi nan
tne kulturne obrasce i si steme drutvenih vrednosti . U nekim
kul turama preovlauje
"
pragmatika
"
i l i
"
egzaktna
"
, u drugima
"
spekul ativna
"
ili
"
humanistika
"
vrsta pismenosti (npr. u Kni ,
odnosno Indiji ) . Unutar ovakvi h optih kategorij a dol azi do da
lj eg diferenciranj a pismenosti po anrovima - npr. na svakod
nevnu, naunu, li teraru i druge, esto sa j o fniji m podel ama,
a u i rem i sl obodnijem smi sl u govori se i o muzikoj , mate
matikoj , tehni koj i l i elektronskoj pi smenost i .
Meu i niocima koj i odreuju preteni tip pismenosti moe
da bude i samo pismo: formalne odlike i izraajni potencijal si
stema pi sanj a u konvencionalnoj upotrebi ponekad utiu na ka
rakter date pismene tradicije. Takav je sluaj , na primer, kod in
herentne kaligrafskih pisama kakva su aapsko ili j apansko, koja
svoj im kul turama tako daju i svoj osoben pat, nasuprot svede
nom i srazmemo
"
isposnikom
"
evropskom alfabtizmu. Ali ovde
se teba koni ti grubih uoptenj a, kao kada se tvrdi da su stari
Grci rano dostigl i zavidan nvo teorijskog mljenja i logikog ra
suivanja samo zahvaljujui svom apstraktnom alfabetu, dok je
slian razvpj na Dal ekom istoku navodno oteavalo
"
prizemnije
"
logografsko pisanje. Ako u drevnoj Kini logika nie posebno ne
govana, razlog za to bie u drukijem usmerenju tradicional ne
kneske kulture, pre nego u nekakvoj manjkavosti njenog pisma.
Unutar i ste zajednice, neki drutveni sl ojevi (ugl avnom i n
telektualci ) takorei danonono neto itaju i piu, a drugi (kao
Z!
RANKO BUGARSKI
fzi ki radni ci) svoje aktivnosti ove vrste moda svode na po
vremeno itanje stripova i navrlj ane pozdrave na razglednici
sa odmora. Ponegde se, u tradi cional ni m kao i u moderni m kul
turama, mogu zapaziti i i zvesne pol ne razl i ke, odnosno dife
renciranje na
"
muku
"
i
"
ensku
"
pi smenost.
A to se tie pojedi naca, do danas je ostalo sporno pi tanje
t a zapravo treba smatrati individualnom pismenou, i kakvi
standardi i memi instrumenti tu treba da vae. Ovde se morau
uzeti u obzir i velike razl i ke zavi sne od uzrasta, ne zaboravlj aj ui
ni probleme pismenosti kod odraslih, kao i razl ike izmeu samih
veti na itanja i pisanja. itanje se po pravi l u lake ui (po nekim
nalazima, pribli no dvostruko lake) i ire praktikuje nego pisanje.
Otuda mnogo vi e ljudi ure da ita nego da pie, a i oni koji
umej u oboje gotovo uvek mnogo vie itaj u nego to piu. U
pogledu standada, teko bi se mogao nazvati pismenim ovek
koji ure samo da se potpie i da s mukom odgonetne neki javni
natpis, ili da sri ui proita obian lanak u novi nama, i koji uz
to i ma problema i sa brojanjem; a ovakvih ima mogo meu for
malno opi smenjenima. Ove tekoe i ne metodoloki problema
tinim zvanine statistike o procentu pismenih u pojedinim zem
ljama, naroito oni m zaostalijim, gde je posebno teko izgraditi
adekvatan i pouzdan i nstrumentarij za proveru pismenosti.
Da bi se izbgle zamke elementarne pismenosti ili polu
pismenosti kao veoma rai reni h poj ava, u novije vreme se kao
meri l o i obrazovni ci lj postavlj a tzv. funkcionalna pismenost -
to jest, opremljenost za uestvovanj e u onim oblicima ivota
odreene zajednice ili drutvene grupe koj i podrazumevaj u pi-
Z
PISMO
smenost. A ove oblasti veoma se razl i kuj u u pojedi ni m drutvi
ma, zbog specifnih ivotnih usl ova koj i odreuj u ne samo
obim nego i gl avne funkcije i opti presti pi smenosti . Ono to
se u jednoj kul turi ubraj a u najvanije zadatke pi smenosti , kao
nauni i tehnoloki razvoj i l i znaajna pi sana kj i evnost, nee
uopte biti na dnevnom redu neke pri mi tivnije zajednice, kojoj
pismenost treba samo za trgovane i l i veronauku. Pitanje dometa
i vrste pismenosti u zaotrenom obli ku se postavlja u aktuelnoj
civi l i zacij skoj epohi razvijenog dela oveanstva. Recimo samo
da se ovde, s pogl edom u budunost koj a je ve poela, sada
sa dobrim razlozi ma govori o runarskoj pismenosti kao meri
potrebnih znanja i vetina.
Najzad, valja i stai da pismenost nije sama sebi ci lj , nego
sredstvo za posti zanje izvesnih drutveni h i i ndividual ni h cilje
va, ve prethodno postojeih ili novi h, omoguenih upravo pi
smenou. Stoga nije tol iko vano ta ljudi postaju sami m tim
to su pismeni , koliko ta oni rade sa svojom pismenou i
kako se kori ste njenim potencijal i ma. Ne postoj i pi smenost koja
bi bi l a i st a za sve, uvek i svuda, pa ni kakav univerzal i stiki i
statiki pogled ovde ne moe da bude od neke vee kori sti .
Pismenost j e sloen i dinamiki poj am koj i treba diferencirano
i anal itiki pri menj ivati na pojedine empirij ske situacije, sa pu
nom otvorenou prema njegovi m raznolikim manifestacij ama,
usl ovljenim ni zom civi l i zacij ski h, kulturni h, i storijski h, drutve
nih i indvidual nih okolnosti .
Al i da bi se ovakvo gledanj e i stinski pri hvatil o, potrebno
je osloboditi se nasleeni h predrasuda, apriorih vrednosnih su-
l ZV
RNKO BUGARSKI
dova i evropocentri ni h stereotipa koj i pismenost pojednosta
vljeno vi de kao oigledan, neproblematian i za sve obavezan
put ka racionalnost i , moderizacij i i lj udskoj srei . Uz sve to
je reeno o nesporni m prednostima pi smenosti , jasno je da pro
bl emi nerazvijenog sveta nee nestati samim njegovi m opisme
nj avanj em, iako se ti m putem lake mogu stvoriti usl ovi za nj i
hovo reavanje. Osi m toga, nije nimalo humano predstavlj ati
odsustvo pi smenosti kao kakvu bolest i l i poast (kao u popu
l ari m propagandni m sl oganima o i skorenji vanj u nepi smenosti ) ,
a mi l i one lj udi u svetu koj i u svoj i m okvirima sasvim lepo fun
kci oni u bez pi sma, kao defektne predstavnike lj udske vrste.
Ovo ti m pre to ovakve predstave, veoma rairene naroito u
pol i ti ki m i obrazovni m krugovima, nemaj u valj anog osl onca
u poznatim i njenicama o i storjskom razvoj u i dananjem sta
nj u oveanstva. O razvoju oveka bez pisma ve smo ranij e
dovolj no rekl i , a to se tie dananji ce dodaemo samo sl edee.
Bi ti nepi smen u vi soko pi smenom drutvu naj ee jeste oz
bi lj an hendi kep i oko toga se vredi potrudi ti ; al i biti nepismen
u kol ektivu male ili nikakve pismenosti naprosto je prirodno
stanje. Drugo je pitanj e da l i takva zajednica i ma elju i l i mo
gunost da se uklj ui u tehnoloku ci vi l i zacij u zapadnog ti pa,
za to bi pismenost predstavljal a neophodan preduslov.
irenje pismenosti
Izmeu i zuma pisma u Starom svetu i samog poj ma ma
sovne pi smenosti proteklo je nekol iko hi lj ada godina. Nai me,
kroz sve ovo vreme pi smene su bi l e samo malobroj ne el i te,
J
PISMO
verske kao i svetovne. Pi smenost je veoma dugo smatrana da
rom boj i m koji nije za obine smrtnike, pa je bi la strogo u
nadlenosti faraona, careva i kaljeva, svetenika, dvorskih i po
tom manastirski h pi sara i prepi sivaa. Osim toga, ona je omo
guaval a pri stup znanju i moi , postajui prerogativom i uenih
krugova. Sve ovo uinil o je pi smenost snanim i nstrumentom
drutvene kontrole. Stoga nije udo to su pismeni pojedinci u
raznim tipovi ma drutava ljubomoro uva!i ovaj svoj dragoceni
posed, daleko od svake pomi sl i da ga podele sa neposveenim
masama. (Delimini izuzeci su Grka i Rim. )
Kako smo ve ranije imali pri l i ke da vidimo, na poecima
pi sanja uveliko se pi salo na raznovrsni m prirodnim ili proi zve
denim tvrdim podlogama, gde nije postoj ala mogunost um
noavanja i razailjanja i stog teksta - a takva mogunost je
osnovna pretpostavka svake i re pi smenosti . Ali ovo ogranienje
nije vai l o za meke materijal e, od koj i h je papirus veoma rano
bio u i rokoj upotrebi, da bi mu se posle pridrui l i pergament
i, znatno kasnije, papi r. Na nj i ma i spisani tekstovi mogli su se
prenositi i pohranj ivati u rani m bibliotekama, od koji h je naj
vea bi l a Aleksandrij ska - za koju se rauna da je u jedno vreme
sadravala ak 700. 000 spi sa. (Rei biblioteka, Biblia i nji ma
srodne upuuju na i me drevnog feni anskog grada Bi blosa, sre
di ta proi zvodnje i i zvoza papirusa, pa je Bi blija eti moloki za
pravo ' papirus; knji ga od papirusa' ; a re pergament analogno
potie od imena grada Pergamena u Mal oj Aziji . ) Meke podloge
svakako su bile prakti nije, al i i daleko podl onije propadanju,
pa i gubljenju, to j e dugorono ipak moglo da ogranii nj i hovu
J
RANKO BUGARSKI
traj nost. Stoga je mnotvo na nj i ma pi sani h tekstova u razni m
kulturama ostalo nedostupno nauci jer naprosto ni su sauvani ,
verovatno uklj uujui i mnoge i z rani h faza pi smenosti starih
ci vi l i zacij a.
Svojevrstan prel azni obl i k od tvrdi h ka meki m podl ogama
predstavljal e su navotene tabl ice od gl i ne ili drveta, utol iko
to su one doputale bri sanje i ponovno i spi si vanje zaotrenom
pi salj kom (l at. sti l us - otuda i re stil) . Takve tabl ice su bivale
i prekl opljene radi zatite napi sanog i spoj ene sa strane - po
dve, tri i l i vi e (diptih, triptih, poliptih; i sti teri ni u sl i karstvu
oznaavaju sl i ke analogno sastavljene i z del ova). Ova tehni ka,
poznata jo Asirci ma poev od 8. veka p. n. e. i potom Grci ma,
u starom Ri mu je ve i roko korena za svakodnevne potrebe.
Ovakvi kodeksi (l at . codex) ve predstavlj aju zametak knjige
kakvu mi poznajemo.
Meuti m, poj am rukopisa u pravom smi slu rei , kao gl av
nog obl i ka pisanj a na mekim materij al i ma pre izuma tampe,
vezuj e se naroito za papirus, koj i su masovno upotreblj aval i
jo stari Egipani , i potom pergament. esto kori en rukopi sni
obl i k bi o je svitak ( l at. rotulus) - dugaka i spi sana rol na, nekada
sa drveni m tapom na j ednom i l i oba kraj a radi l akeg savij anja
i odvij anj a. Poznati su, na primer, tzv. Svi ci Mrtvog mora, i l i
Kumranski rukopi si - kul tumoi storij ski veoma vana zbi rka i z
vorni h jevrej skh tekstova iz perioda oko 1 80. godine p. n. e. ,
vei nom pi sanih kvadratnim hebrejski m pi smom, koje su pasti ri
sl uaj no otkri l i u peinama uz obalu Mrtvog mora 1 947. godi ne.
JZ
PISMO
Rukopi si domi ni raju naroi to poev od ranog Srednjeg ve
ka, mnogo puta prepi sivani u okviru razl iitih prepisivakih ko
la i tradi cija, najee po manastiri ma, u posebni m odajama
zvani m skriptorii ; kroz sl edeih hi lj adu godina u Evropi e
veti na pi sanja praktino ostati monopol kaluera. Iako po pra
vi lu anoni mni , prepi sivai su mogl i da unose i obelej a vl asti te
ruke, ukljuujui i povremene "autorske" greke. Rukopisi su
raeni kali grafski , i mnogi od nj i h su prava umetnika remek
del a. Nj ihovoj vi zuel noj lepoti dopri nosi l a je upotreba vi e boja
i , osobito, iluminacia - posebnih dekoracija teksta. Meu ovi
ma je vano mesto prpadalo inicialu - prvom slovu na poetku
pogl avlja i l i pasusa, veih dimenzij a i ukraenom ornamentima
i l i kovni m moti vi ma; sam tekst esto je bio proaran mal im
i l ustracijama, zvanim miniature. Sastavlj ane su i lepo povezi
vane zbirke na pergamentu pi sani h rel i gijskih i klasinih tek
stova, koje se takoe zovu kodeksi ; to su zapravo prve prave
knj ige, premda rukopi sne.
Radi tednje dosta skupog materijala, i l i pak u cilj u na
memih izmena postojeeg zapi sa, tekstovi rukopisa su esto bri
sani , odnosno strugani , kako bi se na i stoj podlozi i spi sao nov
tekst, i to neretko u vi e sl ojeva. Takav rukopi s zvao se palim
psest (od gr. ' ponovno struganje' ) . Otkrivanje starijeg teksta
i spod gornji h sl ojeva, koje se danas postie pri menom speci
jalnih fotografski h tehnika, od vi estrukog je znaaj a za paleo
grafju, jer moe da prui dragocene morfol oke, hronoloke i
kulturnoi storij ske podatke.
l JJ
RANKO BUGARSKI
to se tie sadraj a, srednj ovekovni rukopisi bili su po
sve
eni verskim temama, budui raeni po nalogu crkveni h ku
gova i plemstva. Od poetka 1 3 . veka j avljaj u se i gi l de sve
tovni h pi sara, koje za potrebe ml ade graanske kl ase i zrauj u
rukopi se i kj i ge poslovne, pedagoke, naune, zabavne, ku
l i narske, beletri stike i druge tematike.
Al i od najvee vanosti bio je pronal azak papira i tam
parske tehnike, koj i je omoguio srazmerno brzu, j ednostavnu
i j efti nu i zradu kopij a nekog i zvorika u velikom broju pri me
raka, a time i razvoj pi smene kul ture i kulturu difuzij u. Papir
je ki neski izum i z 1 05. godine nove ere, koj i su Arapi preuzeli
negde u 7: veku a u Evropu preneli preko panije u 1 2. veku.
tampa je takoe pronaena u Ki ni , i to naj kasnije u 7. veku
u
sm
i sl u pravljenj a oti saka ori gi nal nog teksta, a poev od 1 1 .
v
eka
i kao tehnika pokretnih drveni h (od kraja 1 4. veka i me
tal ni h) kockica sa urezanim pojedinani m karakteri ma. U na
redni m stoleima ovo otkri e bie masovnije kori eno u Korej i
ne
go
u samoj Ki ni .
\ Evropi se tampa j avlja sredinom 1 5 . stolea, moda
ne
zav
i sno od ki neskog prethodnika, a pri pi suje se Johanesu Gu
tenbergu, koji je u Maj ncu naini o runu presu za tampanje
p
u
tem
pokretnih metal ni h slova. Jedna od prvi h tako proi zve
d
e
ni
h knj i ga, tzv. Gutenbergova Biblija, dovrena je 1 456. go
di
ne, a tampana je na l atinskom, goticom i - to e ostati
r
e
dov
na praksa rani h tampara - u veroj i mi tacij i rukopi snog
sti l a, s a rukom dodati m i l umi nacij ama (Sl i ka 39 prikazuje jednu
strani cu).
l J+
PISMO
Slika 39.
Do kraj a veka tamparije su iznikle po celoj Evropi . Go
dine 1 494. tampana je i prva srpska iri l ina knj i ga, uraena
sa bogatim dekoracij ama u tamparij i Crnojevia na Ceti nj u -
Oktoih ( ' osmogl asni k' : knj i ga za liturgij sko pojanje u osam gl a
sova u pravosl avnoj crkvi ). Iste godine u Senj u je na hrvatskoj
glagolji ci tampan Misal (knj i ga mol i tvi i pesama kori ena pri
l i kom sl uenj a mise), prvi za koj i se pouzdano zna da je nastao
na junosl avenskom tl u. Sve knj ige tampane u tom prvom raz
doblju, zakljuno sa 1 500. godi nom, zovu se inkunabule (l at.
i ncunabul um ' povoj ; poetak' ) .
J3
RKO BUGARSKI
Tokom narednih vekova izraeno je mnotvo slovnih ti
pova l atini nog al i i iri l i nog pi sma, na bazi rukopisnih tra
dicij a i stilova, uz del i mi no regionalno, konfesionalno i nacio
nalno diferenciranje. Ti me su i ranije pomenute verzije ruko
pi sne l ati nice dobile svoje tampane ekvival ente (npr. goti cafr
kturu a humanistika antikvu), dok j e tamparstvo sa svoje strane
i znedri l o i nove forme tipografskih pi sama. Naporedo s ti m,
pravosl avni Sl oveni na i stoku i jugoi stoku Evrope obl ikuj u ra
zl i i te varj ante i ri l i ce.
Ovakav razvoj dogaaj a stvori o je tehnoloke uslove za
postepenu demokratizaciju pisanja. U davna vremena, kada se
pi sal o po si stemu
"
kl i n u plou
"
ili sl i kanjem kompl ikovani h
hijerogl i fa, pisanj e ni i sto tehniki gledano nije mogl o bi t i po
pul arna del atnost. U ovom smi sl u njegovom irenju dopri nel e
su, kako smo ranije ustanovi li , kurzi vne i minuskulne forme.
A tamparstvo i tipografj a dodae tome bitnu komponentu um
noavanj a i razai ljanj a tekstova u razl i i ti m grafkim verzij a
ma, i me su postignute tehnol oke pretpostavke za ire i bre
opismenj avanje. Za razl i ku od prethodnog razdoblja, kada su
knj i ge bile retke i skupe, i najee na l atinskom, novostvorena
graanska i talaka publ ika mogl a je i na svom jeziku da i ta,
pored vi soko cenjeni h rel i gij skih i umetnikih del a, tivo proi z
vedeno radi pouke i zabave, to je dal o zamah popularoj pi
smenosti.
Svoj prilog ovom procesu dale su i pratee i nsti tucije kao
to su izdavake, knjiarske i novinske kue, koje su zadovo
lj avale potrebe rastueg trita tampanih materijal a. Profesi o-
J
PISMO
nalni izdavai i knj i ari poi nj u da posl uju ne dugo po pojavi
prvi h tamparija - ne raunajui nj ihove prethodnike koji su
radi l i sa rukopi si ma. Prve prave novine i asopisi u Evropi se
j avlj aj u u 1 7. veku (nj i hov embri onalni pretea su Acta diurna
' dnevni spi si ' u Rimu Jul ij a Cezara poev od 59. god. p. n. e. -
neka vrsta zidnih novina, a u Srednjem veku su postoj al i ru
kopi sni bi lteni sl ine name ne).
Runo sl aganje bie mehani zovno tek u 1 9. veku (kada
na scenu stupa i pisaa maina, naprava zamiljena znatno ra
nije ali ostvarena tek 1 867. godine kao izum ameri kog pro
nal azaa Kri stofera oulza) . Polovinom naeg stolea u iru
upotrebu e ui fotoslog i , potom, danas aktuelni raunarski
slog. Nov proboj u irenju navike itanj a oznai l a j e masovna
poj ava broirani h i jefti ni h depni h kji ga, izazivajui pravu re
volucij u u izdavatvu sa poetkom oko 1 930. godi ne. A sada
se proizvode meunarodna i zdanj a encikopedij a, strunih i
umetni kih knj i ga i asopi sa na vie jezika i stovremeno, to
znaaj no smanjuje trokove produ'kcije i ubrzava proces irenja
i nformacia. Treba, najzad, pomenuti sada masovno kori enu
mogunost umnoavanja tekstova putem kserksirnja (otoko
piranja), kao i sve i ru praksu komuniciranja tzv. elektronskom
potom i sl i ni m mediji ma.
Al i od bar j ednake vanosti bili su spoljni , drutveni uslovi
za razvoj pi smenosti . U raniji m epohama pismenost se mahom
rasprostiral a po svetu osvaj anjem novi h teritorija za stare im
perije, pa je tako l ati nica mari ral a sa ri mskim l egij ama, a arap
sko pismo j e galopiralo sa ratni ci ma polumeseca. Sl ine posle-
l J!
RANKO BUGARSKI
dice i malo je, dakako, i irenje i stonog i zapadnog hri anstva.
U ranom modernom periodu od Renesanse do i ndustrij ske re
vol ucij e - okvirno, izmeu 1 500. i 1 800. godine - irenj e pi
smenosti , naroito alfabetske, i l o je u korak sa savremenim
obl i ci ma optenja, udruivanj a i razmene unutar i izmeu dru
tveni h kol ektiva, sa razvojem kol stva, komuni kacij a i privrede,
sa stvaranjem pol i ti ki h zajednica i obl i kovanjem nacional ne
svesti . Posebno treba zabeleiti doprnos pi smenosti optoj de
mokrati zacij i ivota, j er je ona u svoji m strogo ograni eni m
ranij i m obl icima pre del ovala suprotno, kao i nstrument represije
el i ta nad masama (t o se ponegde odral o i do danas) . Meuti m,
idej e sadrane u knj i gama, novi nama, brourama i na pl akati ma
svoj i m brzi m rasprostiranjem omogui l e su i takve drutvene
prevrate kao to su ameri ka i francuska revol ucija, koj e su
pripremi l e teren za pl odan razvoj graanske demokratije. A vi
zij a moguih bl agodeti potonjeg industrijskog, naunog i teh
nol okog razvoj a sa svoje strane je podstakl a opismenjavanje
novih sredina i drutvenih sl ojeva.
Tako je pi smenost - ne zaboravi mo, snano podrana
tamparstvom - odgovori l a odreenim lj udskih potrebama i
ujedno stvori l a prostor za itav ni z novih del atnosti . No uz sve
to, shvatanje o masovnoj pi smenosti kao optem drutvenom
dobru zapravo se razvij a tek tokom 1 9. stoJea (pri emu j e
jo oko 1 850. godine umela da ita i pie j edva jedna deseti na
odrasl e svetske popul acije), da bi na vek doao i do ideal a
pi smenosti kao univerzalnog ludskog prva. Ai od prava do
ostvarenj a i ovde je, kao i u mnogim drugi m ivotnim domenima,
J
PISMO
veoma dugaak put. Uprkos novijem razmahu pismenosti, i po
red uestal i h i neretko uspenih nacional nih i meunarodnih
projekata za suzbijanje nepi smenosti, jo smo daleko od opi
smenjenosti svih ljudi . Prema podaci ma Uneska, u svetu danas
ivi blizu mi l ijardu nepismenih i znad 1 5 godina starosti, to bi
moglo da znai da je najmanje svak trei odrasl i stanovnik
nae planete jo uvek nepismen.
Pri tome postoj e i zuzetno vel i ke razl i ke izmeu najrazvi
jeniji h i najsl abije razvienih zemalja, u rasponu od prakti no
stoprocentne do minimalne pismenosti - ne raunajui , dakako,
nebrojene male plemenske zajednice koje uopte ne znaju za
pismo. U dananjoj Jugoslavij i , prema podacima iz 1 99 1 . go
dine, potpuno nepi smeni h meu odrasl i ma ima 1 0 - 1 5%; broj
funkci onal no nepismenih teko je utvrditi , ali se, raunat prema
broj u oni h bez zavrene osnovne kol e, penje na dobri_h 30%
(kod ena ak 40%) - zaista skroman rezultat za jednu evropsku
dravu !
Nepi smeni su, dakle, naj gue koncentri sani u naj sl abije
razvijeni m zemljama; uz to i h je uvek vie meu siromanij im
nego bogatij im drutvenim sl ojevima, meu enama nego mu
karcima, i na sel u nego u gradu. Prema tome, svetski prototip
nepismene osobe jeste siromana seljanka u nerazvijenoj zemlj i .
A to se tie pomenutih kampanj a za opi smenjavanje, one naj
ee postiu samo rel ativan uspeh, ak i tamo gde i ma stvarnog
interesovanj a - j er ima i zajednica koje za tako neto ni su zai n
teresovane, naprosto zato to u svom ivotu ne oseaj u nikakvu
potrebu za pi smom (ima i takvih pojedinaca u pismenim dru-
l JV
RANKO BUGARSKI
tvi ma) . S druge strane, ve postojea mera pi smenosti kolektiva
i poj edinaca moe se u nepovoljni m okol nostima i izgubi ti, pa
se postavlj a i pitanje odravanja steene pi smenosti . Vidimo,
znai , kako se teorij ski apsol utno pravo na pi smenost u i votu
ipak rel ativizuje.
Na kraj u, kako stvari stoje ako pi smenost dovedemo u
odnos, ne prema broju ljudi, nego prema broj u jezika - ne za
boravlj aj ui da svi pripadnici pi sani h jezika nisu nuno pisme
ni ? Statistiki gl edano, ovde je sl i ka pri l i no sumora. Razma
traj ui prostiranje pisma po svetu, ustanovi l i smo da je manj i
broj opti h obrazaca pri lagoavan strkturama novi h jezika, pa
se broj pi sama brzo umnoavao. Al i ako bi se iz toga stekao
uti sak da su do danas manje-vie svi jezi ci sveta dobili pismo,
to bi , naalost, bilo veoma daleko od isti ne. Tano je da nema
nijednog veeg i vanijeg jezika bez pi sma, al i ovakvi jezici
i ne samo manj i procenat svih postojei h jezika.
U ovom trenutku irom pl anete nalazimo pravo bogatstvo
od neki h hi ljadu pisama. Ovaj broj se s jedne strane uveava
i zradom pi sama za ranij e nepi sane jezike, al i se s druge strane
s manj uje gaenjem neki h del imino pi sani h idioma mal i h za
jedni ca. Meuti m, j ezika danas ima ak oko 5000. Ovo znai ,
grubo uzev, da se tek na svakom petom jeziku moe pisati -
da i ne govori mo o pisanju kao rairenoj svakodnevnoj del at
nosti , a pogotovo o znaaj nijoj pi sanoj kj i evnosti kao nekom
meri l u, j er je ovako neto ostvareno moda samo u stoti nak
jezi ka. Pomenute proporcije jo su izrazitije ako se podseti mo
da su mnogi jezici nastal i , odsluili svoje i nestal i jo pre i zuma
+
PISMO
pisma. A i u savremenom svetu smo svedoci dramatinog odu
miranj a vel i kog broja malih jezika koj i su ve nestal i - i l i e
ubro nestati - sa l i ca zemlje ni kada ne stekavi mogunost da
se nj ihovi iskazi zapiu. Ako sve ovo uzmemo u obzi r, ne moe
mo i zbei zakljuak da je, gl edano komparativno i kvantitati vno
iz jezikog ugla, pismenost daleko od univerzalnosti, skoro
predstavljaj ui kulturnu retkost - pre izuzetak nego pravi lo. Pi
smo i pisanje ostaju nedosanjani san za vel i ku veinu jezika
prolosti i sadanjosti.
Standardizacija pisma
Jedan vaan usl ov irenja pismenosti , koj i objedinjuje teh
nol oke i kulturne aspekte ovog fenomena a koji u prethodnom
odeljku nije ekspl icitno naveden, zasl uuje posebnu obradu u
ostatku ovog poglavlj a; to je standardizacija pisma i pisanja.
U ranim fazama pisma bi l o je dosta kolebanj a u broju,
izgl edu i orijentacij i pojedinanih grafkih simbola, kao i u
smeru nj ihovog i spisivanja u nizu. Sa irenjem prakse pisanja
postepeno se smanji vao obim ovih varijacija - to jest, krenuo
je proces standardi zacije razl iitih aspekata pisma i pisanja. Do
izvesne mere ujednaavanja i regul isanj a dol o je tokom stoJea
i u najstariji m pismi ma, da bi stabi l i zacija najvei stepen do
stigla u alfabetskim obli cima pisanj a.
Poetni i nventar znakova jednog alfabetskog sistema to
kom vremena j e tipino doi vljavao odreene modifi kacije, uki
danjem nekih simbol a a dodavanjem drugih, ili pak razdvaja-
141
RNKO BUGARSKI
njem odnosno spaj anjem pojedinih meu nj i ma. Pr tome su
simboli dobijal i svoj manje-vie konaan vizuel ni oblik u ma
l om broju standardnih varijanti (vel ika i mala, pisana i tam
pana, osnovna i kurzivna slova, te kod nekih pisama - siste
matski samo u arapskom - poziciono odreeni alograf, tj. raz
liiti oblici istih grafema u nezavisnom i u poetnom, srednjem
i zavrnom pol oaju u reima). Konsolidovanje izgleda znakova
uklj uival o je i orijentaciju, pa oni vie nisu mogli - kao u
nekim starim obl icima pisanj a - proizvolj no da
"
gledaju
"
l evo
il i desno, nagore il i nadol e. Sva sl ova su pojedinano imeno
vana, a utvren je i njihov redosled u okvir al fabeta. (U ovom
poretku nekada su kodirane i mitoloke i l i kosmol oke pred
stave strukture sveta i toka stvari - upor. i danas i zraze tipa
"alfa i omega
"
,
"
od A do
"
. ) Imena i redosled u nizu vani
su za utvrivanje porekl a i hronol ogij e pojedi ni h alfabeta,
zbog mogueg preuzi manj a ovih el emenata od datiranih sta
riji h uzora.
I pojedine vrste alfabeta dobi le su svoje nazive, najee
- kao i kod rei alabet -prema imenima dvaju ili vie poetnih
sl ova u tako ureenom nizu. Lati niki , a ree i drugi alfabeti
zovu se i abecede, a iri l iki azbuke - po l ati nskim imenima
slova A, B, C, D, odnosno slovenskim nazivima sl ova A (az)
i B (buki). Kasnije uvedena slova, domaa i l i preuzeta, redovno
se svrstavaju na kaj niza. Smer pisanj a, koji je i nae veina
pisama menjala tokom svog trajanj a, takoe je standardi zovan.
Sva modema pisma teku sleva nadesno i odozgo nadole; u ne
kim nealfabetskim pismima, kao to su kinesko i j apansko, ko-
142
PISMO
riste se i razl iiti smerovi , ali su i takve kombinacije podlone
odreenim pravilima.
Iako j e stabi lizacija grafke prakse poela jo u davna
vremena, najvei podsticaj standardizacij i pisma pruio je izum
tamparske tehnike. Samom svojom prirodom tampa smanjuje
obim prostornih, vremenskih i socijal nih varij acij a, pa tako na
mee i stroga ogranienj a raznol ikosti rukopisnih tradicija i i n
dividualnim prepisivakim slobodama (i grekama), favorizu
jui jednoobrazna reenj a koja kodifkuju pisanu re razdvaja
jui je od areni l a govore prakse. Tako je j ednom utvrenu
kanonsku verziju nekog teksta mogao u istovetnom obliku i
istovremeno da ima pred oima veliki broj italaca, to ranije
nije bilo mogue, a to je unapredilo egzaktnost, udarnu snagu
i uticaj tampanog materijal a. Sa novom tehnikom, mesto ru
kopisne kal igrafje uveliko je preuzel a tipografj a, koj a je pri
lagodil a neke od ve postojeih tipova sl ova i uvel a nove.
Pmera radi , grki alfabet, koji je nakon nekoliko stoJea
slobodnije upotrebe u vie svoj ih formi stabilizovan u svom kla
sinom obliku u 5. veku p. n.e. , uveo je pisanje izmeu dve linije,
dajui ispisanom tekstu geometrijski dosledan likovni utisak, koji
e tampa samo pojaati. Razlika izmeu maj uskule i minuskule,
takoe grkog porekla, tipografski se uobliava kao verzal (velika
slova) nasuprot kurentu (mala slova), sa meuoblikom zvanim k
pitala (slova oblika verzala a veliine kurenta, dakle
"
mal a velika
slova
"
). A odblesak razl ike izmeu ugl astog i zaobljenog, odnosno
kvadratnog i kurzivnog naina pisanja, u tipograf ji se j avlja koz
podelu na noral (osnovni , nemarkirani slog) i kurziv (markirani
143
RANKO BUGARSKI
a P
0
j J
H e L X
L
e L
K }
f }
T
u U
B U
>} A o L D
n
q M
r 3
JJ H
7 y
J
.
H MJ
P
9
m
a A dD gG l o L t
D d D m lj Lj
P
U
e L 0 l 1 D r H v N
e L
j
n s b z Z
l K K nj Nj
u b 1
j
u
e L
X

x
J
f
T 1 u
a > A O

h /
v
z
3
. J n }
f l
o , uH
.M D
lC
mJ
u /
dI
gG lL
O!
tU

D
dJ
h I
lj Lj z I U
c! dJ 1d
DJ
TJ v V

e
jJ
n D
8
z

f
F
kd
nj Nj


Slika 40.
1 44
PISMO
slog za posebna i sticanja). Unuta ovih osnovnih slovnih tipova
vremenom su izraene mnogobroj ne stilski diferencirane vari
jante za posebne tamparske i tipografske svrhe.
Sl ika 40 (preuzeta iz Prvo
p
isa sr
p
skoga jezika, str. 38)
prikazuje osnovne standardizovane oblike savremene srpskohr
vatske irilice i l atinice. Za naune i druge specijalne potrebe
u naoj l atinici korste se i dopunske grafeme iz opte l atinice:
<q, W, X, y>.
Kao poseban aspekt grafke kodifkacije pomenuemo iz
rdu pisama za ranije nepisane jezike. Popularno reeno, tu se
ide od glasa do sl ova - za razliku od deifrovanj a starih pisama,
gde je pravac kretanj a od sl ova do glasa. Usmene kulture su
se kroz istoriju najee opi smenjavale u dvostepenom postup
ku. Najpre bi njihove el i te usvoj i le kompletan pisani jezik nekog
prestinog suseda, pa je taj jezik sluio kao medij um domae
pismenosti , a potom bi - esto nakon dueg vremena - dvoje
zini pojedinci ostvari val i zami sao da pismo drugog jezika pri
l agode za pi sanje svog maternjeg. Tako su, na primer, postupili
Hetiti u odnosu prema sumerskom i akaanskom, a Japanci,
Korejci i Vijetnamci u vezi s kineskim.
Iako je, kako smo ranije videli, nastanak pojedinih pi sama
plod truda mnogih generacij a i otuda po pravilu anonman, za
sluge za prilagoavanje ve postojeih pisama novim jezicima
ponekad pripadaju i nadahnutim pojedincima, voama svojih
naroda. Ovde se moemo setiti kralj a Sejonga i korejskog han
gula, iako je ovaj sluaj specifan zbog i novativnosti ispoljene
145
RANKO BUGARSKI
u konstruisanj u ovog sasvim apartnog pisma. Mnogo je tipinija
situacija kada do takvih poduhvata dolazi u uslovima predsto
jee i l i ve obavljene kolonizacij e.
Primi tivne zajednice irom sveta esto su autohtono raz
vile obl i ke pi ktogafskog i l i pikto-ideografskog pisanja - od Es
kima na Aljasci i severnoamerikih Indijanaca do Bumana u
Africi , i od australijskih domorodaca do Jukagira u Sibiru. Al i
nijedna od ovih zajednica, svakako zbog odsustva civi l izacijskih
preduslova, nije spontano dostigla fazu fonografje, dakle pra
vog pisma. Tek sa dolaskom hrianski h misionara i kol oni za
cijom ti h prostora stvorena je mogunost primene evropski h ob
razaca fonografske pismenosti u i zradi pisama za jezike l okal ni h
zajednica, bi l o da su se tog posla poduhvatali sami misionari
i l i pak domai ugl edni ci . Kao rani primer prvog sluaja na
veemo al fabet koj i j e za jezik Maja polovinom 1 6. veka izu
meo panski biskup Dijego de Landa. Ovaj sistem nije, dodue,
bio uspean, pa nij e ni doprineo deifrovanju autentinog ma
janskog hijerogl ifskog pisma; u kasnij im vremenima, a naroi to
u ovom veku, misionari (esto sa valjanim l i ngvistikim obra
zovanj em) e i mati mnogo vie uspeha u ovom posl u, proiz
vodei adekvatna pisma za stotine jezika.
Drugu mogunost i lustruj e indijanski poglavica Sekvoja,
koji j e 1 82 1 . godine sai nio originalan silabarij za svoj jezi k
eroki , koj im su se decenijama potom slui l i misi onari. Zanim
lj i v je i sl uaj pi sma za jezik naroda Bamum u Kamerunu, koje
je krajem 1 9. veka i zradio kralj Ndoja. Ovo pismo je veoma
brzo prel o put od izvorne piktografje do si labografje (sa sve
146
PISMO
manj e znakova, do nekih 70 na kraju, i sa tendencijom alfabe
ti zacije). To je bi l a svojevrsna rekapitulacija i nae hi ljadugo
dineg procesa, pod uticajem priruni h strani h uzora; sl ine
pojave zapaene su i kod drugi h pisama nastalih koloni zacijom.
U savremeno doba, pak, izradom pisama vei nom se bave ti
movi strunjaka, uglavnom l i ngvista. Uopte uzev, ovde je naj
pre potrebno i zabrati i adaptirati odgovarajui sistem pisanja,
najee alfabetski, a zatim utvrdi ti i pravi la pisanja, dakle pra
vopis (o pravopisu e biti vie rei u narednom odeljku).
Kod ve utvreni h pisama moe se iz raznih razl oga uka
zati potreba za nj ihovom reformom. Kada je posredi samo po
kuaj da se modifkacijom pravila pisanja uhvati korak sa pro
menama u jeziku, to je srazmerno lako postii. Meutim, ne
kada se - iz raznih vanjezikih, a ree i jezikih razl oga - ide
i na promenu samog pisma, to j e korak od dalekosenog i
dugoronog znaaja, i l ustrovan u prethodnom pogl avlju. I kako
je na tom mestu ve istaknuto, isto l i ngvistiki kriterijumi mo
raju se u ovakvi m poslovima, bilo da je re o izradi i l i o reformi
pisma, kombi novati sa socioli ngvistikim, kulturnim i poli ti
kim meril ima, kako bi rezultat bio uistinu prihvaen u jezi koj
zajednici. Ovo stoga to vidlj ivost ini pisma i pravopise emo
cijama podl onim segmentima svakog jezika, koj i simboli zuju
grupnu l ojalnost i i dentitet, pa otuda mogu snano da utiu na
drutvenu strukturu i vrednosne sisteme zajednice. Tu vana
ul oga pripada kolektivnim stavovima prema jeziku, koj i mogu
uiniti veoma poeljnim da jedan jezi k bude vizuel no sl ian
nekom drugom, i l i pak da se od njega to vie razl ikuje. Ube-
147
RANKO BUGARSKI
dljive potvrde za ovo mogu se nai na raznim stranama, uklju
ujui i noviju istoriju junosl ovenskih naroda sa njihovim je
zi cima i pismima. U celin, jezike reforme obino su vie stvar
politi ke nego l i ngvistike.
Pismo i pravopis
Ako su se napomene u prethodnom odeljku uglavnom od
nosi l e na standardi zaciju samog pisma kao i nventara gafkih
simbola, sada treba neto da kaemo i o standardizovanju pi
sanja kao procesa, a ovde sredinja ul oga pripada i zradi pra
vopisa. Dok pojam pisma i l i grfje podrazumeva bilo kakvo
pisanje, ui pojam ortogrfje ili pravopisa odnosi se na pra
vilno pi sanje. Pravopis je, dakle, skup konvenci onal ni h pravi l a
za i spravnu, tj. struno normiranu i drutveno sankci onisanu
upotrebu neke grafje u datom jeziku. To je standardizovan si
stem za pisanje nekog posebnog jezi ka, koji ukljuuje - kod
al fabetski h pisama, koja emo ovde uzeti za primer - propisan
skup grafema, odnosno slovnih znakova i znakova interpunkcije,
i ni z pravila za nji hovo kombinovanje pri l i kom pisanja (npr.
upotreba vel i kih i mal i h slova, sastavljeno i rastavljeno pisanje,
glasovne promene u nizu, skraenice, pi sanje pozajmljenica i
imena iz drugih jezika, i td.). Posebnim dodatkom ovom i nven
taru mogu se smatrati znakovi za brojeve, veinom logogrami
i zvedeni iz oblika obinih slova, iji je poredak u nizu mogao
imati i numeriku vrednost (kao u grkom alfabetu), i l i pak
specijalno konstruisani (kao rimski i arapski brojevi; ovi drugi ,
148
PISMO
koj i poznau i bi tan pojam nul e, zapravo potiu iz Indije, odakle
su ih Arapi preuzel i u 7. veku i preneli u Evropu).
Pravopis je jo konvencionalniji od alfabeta: mnogi jezici
piu se l ati nicom, ak nj enim sasvim bl iskim ako ne i iden
tinim verzijama, al i ne postoj e dva sa istovetnim pravopisnim
pravil ima. Jednom stabi l i zovani , naroi to uz pomo tampe, al
fabet i pravopis i ne temelj za i zgraivanje standardnih ili knji
evnih jezika -jezikih varij eteta kodifkovanih u normativnim
prirunicima, meu koji ma su za standardizacij u pisanja, osim
pravopisnih, veoma vani i renici.
Pravopisi mogu da budu ustroj eni na razl iitim pri ncipima.
Pravopis koj i odraava starija stanja jezika i l i u pisanj u stranih
imena prenosi nj i hov izvorni pisani obl i k obino se zove eti
moloki, a onaj koj i tei reprodukcij i savremenih zvuni h vred
nosti -fonetski. Tako se u pisanj u l atinicom u Hrvatskoj kom
binuju ova dva naela, sa aktuel nom tendencij om porasta eti
molokog, dok se u Srbij i u upotrebi obaju pisama sledi fonetski
princip (uz mogue alternativno i l i dodatno izvorno pi sanje ime
na iz lati ninih jezika). Treba uzgred da primetimo da su po
menuti populari termini zastarel i i sa naune strane neprecizni.
U prvom sl uaj u zapravo je vie re o morfolokim nego o eti
mol oki m obavetenjima, a u drugom o fonolokom a ne fo
netskom nivou - to, dakako, podrazumeva modero i u svetu
prihvaeno razl ikovanje fonologije kao nauke o funkcionalnim
jedinicama glasovnih sistema od fonetike kao nauke o fzikim
svojstvima pojedinih glasova.
149
RANKO BUGARSKI
Pravopis odraava specifne kul turne i drutvene norme
poj edi ni h zajednica, pa j e podloan i razni m vanj ezikim uti
caj i ma, kao i dejstvu jezi kih promena u vremenu. Ove pro
mene glavni su razlog to se savremeni pravopisi alfabetskih
pisama tol iko razl i kuj u u meri ostvarivanj a sistemske fonem
sko-grafemske korespondencije. Ve nam je poznato da je takva
korelacij a tipa l: l samo pri ncip i i deal; u real i zacij i , nij edan
konvenci onalni sistem pisanja nije dosl edno i potpuno fonem
sk, a j o je manje fonetski. Nai me, i ako jedna grafema esto
predstavlja j ednu fonemu (npr. sh. <k>), neretko ista grafema
izraava vie fonema (npr. franc. <s> je /s/ ili /z/), a i obruto,
vie grafema izraava i stu fonemu (npr. pan. <b> i <v> su
/v/). Kako lati nski alfabet nije i mao poseban znak za fonemu
//, jer takve u lati nskom nije bilo, ona se danas u razni m j e
zi ci ma predstavlja razl i i ti m grafemama: i tal . <sc> i l i <sci>,
franc. <ch>, nem. <seh>, polj . <sz>, ma. <s> i td.
Kako vidimo iz ovih pri mera, grafeme se mogu pisati j ed
nim sl ovom, ali i sl ovnim grupama: digramima sa dva znaka,
trigramima sa tri , tetrgramima sa etiri (npr. nem. <tsch> za
//). Sa i zuzetkom lati ninih di grama <lj , nj , d>, oba pi sma
srpskohrvatskog jezi ka i maju jednosl ovne grafeme za foneme
koj e zastupaju. (Za tel epri nterske potrebe u l ati ni cu se uvode i
posebni digrami , kao <sx> za // i l i <zh> za //). Pri tome se
isti osnovni znaci mogu modi fkovati dodavanjem dijakri tikih
znakova za obel eavanj e drukije zvune vrednosti , kao kod
naih latininih <, , , , , polj. <S, i>, nem. <a, o, i> i td.
150
PISMO
I u i stom jezi ku moe da bude znaajni h odstupanja u
oba pravca. Tako engl. fonema If/ ima eti ri grafoloke alter
nati ve u razni m rei ma; obrnuto, grafol okoj sekvenci <ough>
odgovara ak est fonemskih vrednosti. Ali ak i tako naizgled
haotian odnos izmeu izgovorenog i napisanog kakav nalazimo
u engl eskom (i li, u neto manjoj meri, u francuskom) ipak po
iva na pomenutom fonemskom pri ncipu, poznatom otkad po
stoji alfabet. Stvar je samo u tome to su narodi ovih jezika to
naelo uvel i znatno ranije, al i u meuvremenu nisu bitno pri
lagoaval i svoj pravopis. A rastui raskorak izmeu jednom
utvrenog pravopisa i stalnih govornih promena upravo i uraa
takvim neusaglaenostima i zmeu govora i pisanja kakve danas
nalazimo u engleskom i francuskom. Pisanje na ovim jezicima
vemij e odraava davnanj i nego dananj i i zgovor; tako se engl.
knight ('deak' , potom 'vi tez') pre pet vekova uisti nu i zgovaralo
/kniht, dok je usled meuvremenih glasovnih promena savre
meni i zgovor /nait/.
Prema tome, i njenica da oba pisma srpskohrvatskog je
zi ka idu u red onih koja se u najveoj meri pribliavaju fo
nemsko-grafemskoj korespondencij i nij e rezul tat nikakve i nhe
rentne
"
foneti nosti
"
ovog j ezika, odnosno njegovih pisama i l i
pravopisa, kako su to laici skloni da veruju. Jednostavno, mi
smo danas u srenijem pol oaju od veine drugih naroda, zah
valj uj ui tome to je Vukova reforma i zvedena dosledno i sraz
memo nedavno, pa nije bi l o vremena za ispoljavanje mal opre
navedenog raskoraka i zmeu govora i pisanja.
15 1
RNKO BUGARSKI
Prenoenje znakova iz jednog pisma u drugo - esto ogra
nieno nepodudarnostima izmeu grafolokih sistema, naroi to
kod j ezi ka u tom pogledu veoma razliitih - zove se trnslite
rcija. Ovaj postupak razl i kuje se od transkripcije- prenoenja
glasova u pismo, koje je sa svoj e strane sputano nemogunou
pretakanja svih zvunih vrednosti u grafki medijum. Tu se
razl ikuj u ira i l i fonoloka transkpcija, koja se zadovoljava
prenoenjem fonemskih jedi nica i kojoj su neki pravopisi bliski,
i ua i l i fonetska transkripcija, koja nastoj i da registruje i po-
. jedi nosti fonetskog reda, a kori sti se u specijalnim strunim pi
smima od koj ih je najpoznatije Meunarodni fonetski alfabet
(Interational Phonetic Alphabet - l P A.). Postupci translite
racije i fonoloke transkripcije pri menjuju se, nekada i kombi
novano, pri l i kom prenoenja imena i z jednog j ezika u drugi;
problemi su najvei kada se u evropske j ezike prenose npr. arap
ska i l i kineska i mena.
Ovde je vano primetiti da m sve vreme govori mo o j e
di ni cama j ezikog koda, a ne o nj ihovoj realizacij i u govoru, i
to zato to je samo ono prvo, a ne i ovo drugo, rel evantno za
pravopis - bar u pri ncipu. Nij edno pismo ni ti pravopi s u optoj
upotrebi ne mogu da reprodukuju sve uj ne vrednosti, ni ti i m
t o uopte moe da bude cilj . (Tome mogu samo donekle da se
pri bl ie pomenuti sistemi notacije koje za svoje potrebe i zrauj u
fonetiari .) Stvar je u tome to - kako je to jo pre vie od
jednog veka veoma jasno i zrazi o nemaki l i ngvist Herman Paul
- jedna i zgovorena re nije sled odreenog broja nezavi sni h
glasova, od koji h bi se svaki mogao predstaviti neki m alfabet-
152
PISMO
ski m znakom. U sutini , ona predstavlja konti nuiran i sl iven
glasovni tok sainjen od neodreeno veli kog broja moguih seg
menata, pa alfabetski si mboli uspevaju samo da priblino oz
nae neke karakteristine take u tom toku. U terminologiji mo
derne fonologije, ovo znai da alfabetsko pisanje nastoj i da za
belei disti nktivne jedinice glasovne strukture koje percipiramo
u govornom ni zu, a ne sam taj niz - foneme, a ne fone.
Drugim rei ma, alfabetskom pisanju u naelu odgovara
fonoloki pravopis. Meutim, sasvi m je normal na pojava da jed
na ortografja kombinuje jeziki nivo koji nael no i pri marno
predstavlja sa el ementima drugih nivoa, pa izgl eda da u ovom
smisl u i nema
"
istih
"
ortografja. Od fonolokog nivoa mogua
su odstupanja u dva pravca: prema
"
gore
"
, ka nivou morfofo
nologije i morfologije, pa i leksikona, i prema
"
dole
"
, ka ni vou
fonetike. Prvi sl uaj (
"
duboku ortografju
"
) i mamo kada se el i
sauvati morfol oka prozirnost napi sane rei , ouvanjem zaseb
nog identiteta sastavnih morfema, a ti me i njena etimol ogija,
po cenu odstupanja od i zgovora. U drugom sluaju (
"
pl itka or
tografja
"
) i de se ka to blioj reprodukcij i i zgovome vrednosti ,
bez obzira na identitet morfema. U naem jeziku, pisani lik
predsednik priblino bi ilustrovao morfofonoloki pri ncip, lik
pretsednik fonol oki , a l i k precednik - fonetski . Poto vaea
pravopisna pravila normira ju prvi navedeni l i k, ve i ovaj primer
pokazuje da na u osnovi fonoloki pravopis sadri elemente
morofonol okog predstavljanja, i me inkinira u pravcu suprot
nom od fonetskog.
153
RANKO BUGARSKI
Ovakva inklinacija inae je tipina za fonoloki ustrojene
pravopise, i predstavlja snanu dijahronijsku tendenciju. Jezi ke
promene, ako nisu propraene ortografski m pri lagoenji ma,
vremenom unose nered u povri nsku fonemsko-grafemsku si
stematiku, ali se zato u pravopisu jasnije ocrtavaj u ne samo
preanja stanja jezika nego i vee jedi ni ce na jednom dubljem
nivou reprezentovanja. Stoga su ovakva odstupanja vea u ranije
ustanovljeni m pravopisi ma, a manja kod kasnije uvedenih i l i
nedavno reformi sanih, pa su srpskohrvatska, litvanska, fnska,
panska, eka ili turska ortografja bl ia ostvarenja fonolokog
pri ncipa nego engleska i l i francuska (tj . prve su srazmemo , .pl i t
ke
"
, a druge su ve postale pri l i no
"
duboke
"
).
Treba rei da je pomenuta tendencija, kakve god bi le prak
ti ne posledice njenog delovanja (npr. za uenje i tanja i pi sanja
na engl eskom), u saglasnosti sa psihol i ngvistikim i neurol i n
gvisti ki m nal azima da pojedinani konsonanti i vokal i nisu pla
uzi bi l ne mi ni mal ne jedinice u procesima produkcije i percepcije
govora, nego da takve jedinice treba pre traiti na nivou veih
segmenata - sl ogova, odnosno morfema. Zasad ostaje u sferi
spekulacije zanimljivo pi tanje da li ovo ima veze i sa injeni com
da su si l abiki i logografski sistemi pi sanja samonikl o nastajali
u razni m delovima Starog sveta, dok j e alfabetsko pisanje i zum
ljeno svega jednom.
Meutim, nazvati tip pravopisa o koj em govorimo fono
l oki m zapravo je, strogo uzev, takoe svojevrsno uproenj e.
Nai me, fonoloki nivo, pored segmental ni h fonema kakve su
konsonanti i vokal i , obuhvata i suprasegmental ne i l i prozodijske
154
PISMO
fenomene kao to su akcent, dui na i i ntonacija, koj i su u go
voru esto disti nkti vni (tj. uti u na razl i kovanje znaenja) a u
pi sanju se najee odraavaju nesistematski i l i fakultativno, i l i
se pak nikako ne odraavaj u. Kategorijal no posmatrano, ovo je
gl avna sl abost alfabetskih, tj. fonol okih ortogafja. Dodue, ne
ki pravopisi ovog tipa nastoje da i to pokrju u nekoj mer - npr.
panski i italijanski belee naglasak, a eki i fnski duinu. In
tonacija se samo okviro moe nagovestiti interpuncijom.
Iz navedenog razl oga ovakve pravopise pre bi trebalo zvati
fonemskim, mislei na segmentalne foneme. Ali ni tu nije kraj
kritikoj anal izi poj mova i termi na, jer dok je kod konsonanata
stvar manje-vie u redu, kod vokala, kao glavnih nosilaca po
menutih prozodij skih pojava, fonemsko-grafemska podudarnost
neretko je daleko od potpune. Ovo je produena posledica
"
is
tonog geha
"
samog alfabeta, koji je kao izvorno semi tski pro
i zvod, ve smo videl i, od samog poetka zapostavljao bel eenje
vokala. I pored vel i kog grkog dopri nosa, ova neravnomernost
ni do danas nije sasvi m uklonjena, pa esto nalazimo da vo
kalskih fonema i ma vie nego vokalskih grafema (to onda zna
i da je u mnogim alfabetski pisani m jezicima i ukupan broj
fonema vei od broj a grafema). Usled toga se u jezicima sa
disti nktivnim akcentom i kvantitetom te razl i ke u obinom pi
sanju general no ne registruju, iako se po potrebi nekada mogu
obeleiti posebni m dijakritikim dodacima.
Pokuaj mo, pri mera radi , da proi tamo sasvi m obine
reenice naeg jezi ka kao to su
"
Nema radni ka
"
,
"
Grad je
pao
"
i l i
"

ta je radi o?
"
. Ovde nam nee pomoi kolsko pra-
155
RNKO BUGASKI
vi l o da se ima i tati
"
kako j e napisano
"
, prosto zato to se ne
zna t a j e napisano: u svakom pri meru mogua su dva seman
tiki j asno razl i i ta
"
i tanja
"
(donekl e vetaki pri mer
"
Gore
je gore
"
, reci mo, nudi ak etiri). Postoj e samo dve mogunosti:
i spravno i tanj e mora se ili dedukovati i z i reg konteksta, i l i
obezbediti dodavanjem znakova za akcent i kvantitet pri l i kom
pi sanj a. Prvi postupak uopte vie nij e pitanje ortografje, a dru
gi ostaj e u nj enim granicama ali na poseban nain, zahtevaj ui
dodatnu obuku i specijalno znanje izvan normal ne upotrebe
konvenci onal nog pisma.
Dvosmislenosti pomenutog tipa mogle bi se sistematski
izbei jedino ako bi u ovakvi m j ezi ci ma bilo mnogo vie za
sebnih vokalskih grafema. U naem standardnom jeziku, sa nj e
govih pet vokala koji mogu da budu katki i l i dugi , nenagl aeni
ili naglaeni , i si laznog ili uzlaznog tona ako su naglaeni , mo
ral i bismo i mati nekol i ko puta vie odel i tih vokalskih si mbol a.
Tek tada bismo, strogo govorei , imali potpun fonemski pra
vopis, koj i bi uveliko bio i fonoloki - ali ne bi, iz iznetih
razl oga, ni tada bio fonetski. Iz svega reenog sledi zaklj uak
da u praksi nema savrenih pisama niti pravopisa, te da se moe
govoriti samo o stepenu aproksimacij e principima koji ine os
novu datog sistema pisanja.
156
8
Svet u ogledalu pisma
Pismo i civilizacija
Na samom poetku ove knji ge utvrdil i smo da je jezik
neodvoj iv od sutine oveka, a da je pismo ovekov izum, neto
bez ega su lj udi iveli hiljadama godina, pa i danas esto ive.
Ali tehnol ogij a pisanja ipak j e oznaila ogromnu prekretnicu u
i votu oveanstva. U ovom, zavrnom poglavlju osmotriemo
neke i mpl i kacije i posledice veti ne pisanja i pismenosti.
U svim ljudski m zajednicama se govori , a u nekima od
njih se uz to i pie - ali je ta pismenost uvek utemeljena u
usmenoj kul turi i njome okruena. Otkad je sveta i veka, drutva
bez pisma u svoji m okviri ma ipak mogu da dostignu punou
ivljenja. Nj ima nipoto nisu nedostupni mnogi oblici privrede
i l i trgovi nske razmene, pa n verbalna umetnost vi sokog dome
ta; setimo se samo drevnih epova, balada i drugih spevova, koji
su usmeno prenoeni kroz bezbroj ne generacij e da bi tek kasnije
bili zapisani - od mesopotamskog Gilgamea, i ndijske Mahab
harte i Ramajane, grke Ilijade i Odiseje do germanskih i nor
dijskih saga i naih narodnih pesama. Postoje i svedoanstva o
zauujuoj sposobnosti orijentacije bez oslonca na pisani jezik
157
RNKO BUGARSKI
i raunske operacije koje on omoguuje. Jedno od nj ih j e na
vigacij a prei storiskih plemena Poli nezije, bez kompasa i karte,
hi lj adama milja po Paci fku. A kako smo videl i u prethodnom
poglavlj u, ak i danas, u j eku raznih projekata opi smenjavanj a,
neke zaj ednice oseaju da mogu i dalje komotno da ive bez
pi sma, onako kako su uvek ivele.
No i pored svega ovoga, i njenica je da su isklj uivo us
mene zaj ednice mahom male, upravo kao to je i komuni ka
cijski dobaaj lj udskog glasa ograni en. One su uz to i prostije
ustroj ene. A sl oeni oblici socijal ne organi zacije, kakve podra
zumeva raanje starih civi l i zacija, nisu ni gde nastal i bez pi sma.
Ovo ukljuuje naroito razvijenu poljoprivredu i uzgoj domaih
ivoti nja, razuenu trgovinu i saobraaj , metal urgij u i poetke
industrije, upravljake institucije, razvoj umetnosti i drugo. Bez
pisma je posebno nezami sl i v nastanak gradova i razvitak urbane
ku tl ure.
Upravo reeno vai za sve vel i ke drevne i mperije bez i zu
zetka - od Mesopotamij e i Egipta, preko Persije, Grke i Rima,
do Indije i Kine. Nijedna od nj ih ne bi mogla da fnkcioni e
bez osl anjanja na pismo. Tako, na pri mer, uvrivanje grke
vladavi ne i donoenje j edinstvenih standarda admi nistracije i
prava na ogromnom prostoru od Pel oponeza do doline Inda ne
bi se ni kako moglo ostvariti bez kohezivne snage pi sane rei .
A tu snagu moe da nam predoi i kontrast i zmeu arol ikih
i fragmentarih usmeni h kultura ameri kih Indijanaca i jedin
stva centrali zovanog kineskog carstva, gde je zajedniko pi smo
okupi l o - i zadral o na okupu - stotine mi l i ona ljudi. Ovaj
158
PISMO
primer podvlai sutinsku razliku i zmeu usmenih zajednica,
kod kojih je meugeneracijski prenos znanja i iskustva sveden
na line i porodine kontakte, i drutava koja su u pi smenosti
stekla akumulativno sredstvo to prevazilazi ova ogranienja,
obezbeujui civili zacijski kontinui tet. Kad je re o pomenutim
prostranim carstvima, treba zapaziti da za stvaranje i odravanje
njihovih razgranatih komuni kacijskih mrea nije potrebna ma
sovna, pa ni ira pismenost: dovoljna j e admi nistrativna infa
struktura sai njena od malog broja pismenih dravnih i novni
ka, rasporeenih na kljunim mesti ma.
Vetina pi sanja pruila je, dakle, osnovu za praktino fun
kcioni sanje starih civilizacija u admini straciji , trgovini , ipio
matiji , zakonodavstvu. Zakoni k vavilonskog kralja Hamurabija
oko 1 80. godine p.n.e. , na primer, utvrdi o je, na nai n vidljiv
svi m podanicima, ta sve nije dozvoljeno i kakve kazne oekuju
prekrioce. S druge strane, pismo je, udrueno sa sposobnou
i zvoenja sofsticiranih raunski h operacija, omoguilo rano po
stignute uzlete u matemati ci , astronomiji , logici , flozofji i dru
gi m discipli nama ljudskog duha. Ipak, iz svega ovoga ne treba
zakljuiti da je pismo samo po sebi bilo presudni ini lac u na
stanku civili zovanog ivota, jer su u i gri oi gledno bi l i i drugi
faktori. Adekvatniji opti zakljuak bie da je pismo i stovre
meno proi zvod i i nstrument civilizacije, neto to ona donosi
ali i to regulie njene tokove. Nema civili zacije bez pisma, ali
ni pisma bez civili zacije.
A da Ii je za pravi civili zacijski zamah dovoljno bilo kakvo
pi smo, ili su neki tipovi pi sma - recimo, alfabetsk - ve samom
159
RNKO BUGARSK
svojom pri rodom predodreeni da civili zatorsku ulogu ispunja
vaju u najveoj meri , i uspenije od drugih sistema pisanja?
Ovo teorijski zanimljivo pi tanje podstaklo je tokom posl ednjih
decenija raspre u koje su se ukljui l i strunjaci iz raznih disci
pl i na i koje jo ne jenjavau. U osnovi se spor vodi izmeu
zastupnika tzv.
"
al fabetske hipoteze
"
, koji veruju da je tek al
fabetsko pisanje prokri l o neke bitne puteve materijal nog i du
hovnog napretka ljudskih drutava, i onih koji osporavaju ovako
povl aen pol oaj ovog sistema pisanja u odnosu prema dru
gima.
Uz
"
alfabetsku hipotezu
"
stoje neka poznata imena. Istak
nuti predstavnik starije kole miljenja u gramatologiji , Dejvi d
Diri nder, svom kapi talnom del u dao je naslov
"
Alfabet - klju
za istoriju oveanstva
"
. Njegov sunarodni k, bri tanski antropo
log Dek Gudi, u nekol i ko knjiga je obrazlagao stanovite da
samo alfabet odsl i kava prave mogunosti ljudske intel i gencije
i kulture, dok logografski sistemi ograniavau raspon moguih
nai na miljenja i kulturnih obrazaca. Kao najbolji primer on
isti e visok nivo teorijske i naune misl i kod al fabeti zovanih
Grka, koja je pol oila temelje svekol i koj zapadnoj civil izaciji.
Kanadski komunikolog Maral Makl uan ak je ispevao svoje
vrsnu hi mnu alfabetskom pri ncipu, u ni zu karakteristi no l api
darnih, problematinih al i podsticajnih opask. A glavna opo
zicija ovim autorima dolazi upravo ovih godina iz redova ml a
ih, svestranije obavetenih i utol i ko manje dogmati nih l i n
gvista specijal i zovanih za pitanja evolucije i tipologije sistema
pisanja, koji istiu da su prednosti alfabeta samo usl ovne i re-
160
PISMO
la tivne, te da je insistiranje na njihovoj apsoluti zaci ji samo izraz
zapadnjakih predrasuda prema drugom i drukijem.
Argumenti obeju strana ovde se ne mogu ni sumarno izlo
iti. Rei emo samo da je alfabetska pi smenost neosporo ila
ruku pod ruku sa krupnim civilizacijskim dostignui ma zapad
nog sveta, ali da to jo ne znai da je ona jedini validan uzor
za celu planetu. Alfabet jeste podrao procese moderni zacije
na raznim stranama, ali dananji Japan, na primer, kombinuje
najsloenije nealfabetsko pismo sa jednom .od najrazvijenijih
svetskih tehnologija. Ne treba zaboraviti ni na ranije date po
datke o stopi pismenosti u pojedi ni m zemljama, ukrtene sa
zastupljeni m si stemi ma pi sanja. Sve u svemu, izgleda da se po
menuta hipoteza, ma koli ko mogla izgledati atraktivna, u svojim
ekstremnim forulacijama ne moe odrati. Pre e biti da je
bitan generator promena i napretka samo pismo, dok njegov
specifni tip u najboljem sluaju igra sekundarnu ulogu u jed
nom sklopu u kome primat pripada l okalnim civilizacijskim,
kulturni m i drutvenim okolnostima.
Donekle po strani od ovog sporenja stoji jedan broj znaaj
nih autora koji su u novije vreme iz razliitih uglova podstakli
teorijsko i nteresovanje za prouavanje prirode pi sma i njegovog
mesta u ljudskoj kulturi . Tako, recimo, francuski flozof

ak
Derida pod imenom gramatologije razvija uenje po kome su
pi smo i knjige apsolutno bitni za nae moderno shvatanje jezika,
ljudskih bi a i drutava. Njegov sunarodnik i kolega Rolan Bart
razrauje koncepciju pi sma kao
"
skripture
"
(ecriture), koja e
uticati na knjievnoteorijske pri stupe problematici pi sanja: uk-
161
RANKO BUGARSKI
ljuujui i karakteri stike ,,rukopisa
"
pojedinih kola, razdoblja,
pol ova ili autora. A britanski lingvist Roj Hari s nedavno je i zlo
io osobeno shvatanje identi teta pisma kao pisma, a ne kao
proste grafke alternative govoru. U ovom vienju, pi smo i ni
grafku komunikaciju nainom optenja sui generis, koji otuda
moe ali i ne mora uvek da se oslanja na strukturalne modele
koje nude drgi naini optenja, na prvom mestu govoreni jezik.
Ovakvi pristupi jo jae istiu i zvesnu nezavi snost pisma u naj
irem smi slu od govora; to im garantuje flozofsku i semi oti ku
aktuel nost, ali-tako nam bar zasad i zgleda- po cenu slabljenja
si stematske osnove za koherentno prouavanje pisma i pisama.
Pismo i ljudski um
Da bismo razumeli kako je pismo moglo da del uje tako
podsticajno na razvoj oveka i njegove civili zacije i kulture,
potrebno je da bar u najkraem razmotri mo njegov ui nak na
ljudski um. Taj ui nak ima vie komponenti. Pre svega, ve
smo vi deli da pi smo, pored unapreivanja komunikacije i drugih
funkcija, sl ui i kao nezamenljiv oslonac memoriji, kroz mo
gunost zapisivanja podataka za kasniju upotrebu. Meu sva
kidanjim pri merima su voenje beleaka na asu u koli, bez
ega bi pri mljeni sadraj bio brzo zaboravljen, zatim voenje
dnevnika, l i ste za kupovinu, rokovnici i sl i no. Uz to kod alfa
betskih pi sama utvreni redosled simbola dodatno olakava sve
vrste organizovanja i klasifkovanja podataka, pa i njihovo zapam
ivanje. (Ne moe se uzeti ozbiljno primedba nekih tradicionali
stiki nastojenih komentatora da je pismo evol utivno unazadilo
162
PISMO
oveka utol iko to je omoguilo da r.1U memorija usled slabijeg
treni nga
"
zakrlja
"
, a to je onda ugrozi lo i kontinuitet oralne
tradicije. Usmeni spevovi odl ino se uvaju zapisivanjem, a mo
deri ovek valjda i ma i preeg posla nego da naizust ui i
doivotno pamti hiljade stihova!)
Pismo, dakle, otvara pristup i nformacijama nezavisno od
prisustva drugih ljudskih bi a. Stoga pismenost i jeste neto
vie od vetine itanja i pisanja: ona je isti nska veba uma,
uporedljiva sa jaanjem miia kroz fzi ke vebe, jedna pot
puno nova
"
tehnologija i ntel ekta
"
, kako je nazivaju neki autori.
Tako je ovek, otkrivajui mogunost pisanja, otvorio sebi put
u jedan novi mentalni svet.
Pismen ovek moe da zaustavi misao u letu, pretvarajui
je u znake na papiru, te da je okree i obre, ponavlja, saima
i proiruje, tako razvijajui sposobnost uoavanja i uporeiva
nja, analize i argumentacije. Fil ozof Fransis Bekon jo davno
je rekao da pisanje stvara egzaktnog oveka. Pored razvijarJa
l ogikog miljenja i boljeg razumevanja sveta, tim putem se na
vii stepen podiu umee i ntrospekcije i samosvest ljudske je
dinke. Nasuprot anoni mnosti oral ne tradi cije, ovek se pisanjem
individuali zuje. Uz to, dakako, pismenost omoguuje upozna
vanje sa i ntelektual ni m bogatstvom nataloenim kroz stoJea u
nebrojeni m pisanim tekstovima, to izmeu ostalog doprinosi
stvaranju svojevrsnog kol ektivnog
"
pismenog mental iteta
"
, ali
i duhovne sredi ne u kojoj pojedi nac moe u potpunosti da raz
vije svoje potencijale za keativno pisanje. Sve ovo u vel i koj
meri podstie i kritiko miljenje, zbog ega su pismeni ljudi
163
RANKO BUGARSKI
kroz i storiju esto bival i - a ponegde i do danas ostal i - predmet
podozrenja, pa i progona. O tome reito govore razni crkveni
i svetovni i ndeksi zabranjeni h knjiga, kao i ritual no spalji
vanje knji ga u ostraenoj reiji total itarnih rei ma.
Prema i znetom, pismo naem umu nudi osnovni mne
moni ki okvir, a s druge strane i moan anal itiki pri ncip.
Stoga prelaenje iz usmenosti u pi smenost, kao i iz jedne
pismenosti u drugu, nije samo tehni ki korak nego i prel omna
taka u obrasci ma uenja i saznanja.
Svoj uti caj na l judsku misao, a ti me i na sav ovekov
real ni i i magi nari svet, pismo uvel iko ostvaruje del ujui i na
sam jezik. Gledano najpre spolja, da tako kaemo, pismo kao
relativno autonoman jeziki kod otkriva neoekivane potencijale
grafkog izraza, moda najupeatljivije u vi zuelnoj lepoti i slo
enosti istonjakih pisama, kao i u kal i grafji uopte.
Zati m, i vanije od ovoga za razvoj civilizacije, pisani je
zi k utvruje drutvene norme, regul ie pravila ponaanja, pri
emu ta autoritara funkcija utie i na njegovu sopstvenu struk
turu i evoluciju. (Primetimo uzgred da rei autor i autoritet
imaju isti koren, sa znaenjem 'poroditelj, stvaralac'.) Japanski
jezik je, na primer, pretrpeo vel i ke promene otkad je poeo da
se pie kineskim karakterima. Latinski se ak ugasi o kao go
vorni jezi k, poraajui moderne romanske jezike, upravo kada
je stekao pismo i tako kodifkovan poeo da okotava. I kad
smo ve pomenul i lati nski , dodajmo u prolazu da pismo na
neki nai n obezbeuje jezicima zagrobni ivot. Dok nepisani
1 64
PISMO
jezici koji i zgube svoje govorike nepovratno odlaze bez i kak
vog traga, ba kao i narodi koji su nji ma govori l i , jedan pi sani
jezik moe i dalje da ivi u svoji m sauvanim tekstovima - pa
ak, ako je dovoljno vaan, i da posthumno poizvodi nove tek
stove rel i gij skog i l i naunog sadraja, naravno kroz delatnost
govorni h predstavni ka drugih, ivih jezika.
A optije uzev, zahvaljujui moi pi smenih el ita i prestiu
pi sanog jezi ka, konvencije pi sanja u poneemu postaj u obrazac
i za kultivi sanu govornu upotrebu. Tu je od naj veeg znaaja
bio nastanak ortografja, o emu je ve bilo rei , i razvoj stand
ardnih odnosno knj ievnih jezika, vi soko cenjenih u poreenju
sa drugim jezikim varijeteti ma. Nji hovom ugl edu dopri nela je
i si mbolika vrednost koju jezi ku, videl i smo, daje stabi l i zovano
vi zuelno ostvarenje. Sve ovo podvlai takoe ve pominjanu
ulogu pi sma kao mehani zma drutvene kontrole. S druge strane,
s tim je u vezi i ul oga pismenosti u i zgraivanju apstraktnog
jezika konceptualne anal i ze, kao i posebnih si mbol ikih jezika
matematike, geometrije, fzike, hemije, raunarstva i drugih ob
lasti . Menj aj ui tip oveku dostupnih kognitivnih i mental nih
operacij a, pisanje unapreuje sposobnost
"
meta-milj enja
"
kao
i upotrebe metajezika, odnosno kitiku kontrolu mi saonih pro
cesa i jezikih operacija.
Povratni uticaj pi sma na jezik verovatno je naj dublj i u
ravni percepcije jezikih, a preko nji h i psihikih struktura i
procesa u svesti samih govorika. Ako jezik ini svet objektom
refleksije, pismo preobraa i sam j ezik u predmet koj i se moe
posmatrati , otelovlj uj ui ga u grafkom medijumu; ono ujedno
165
RANKO BUGARSKI
prua i i nstrumente za njegovu anal i zu. Pismo omoguuje lju
dima da ralanjuju govorni tok u del ove i cel i ne, tipove i ka
tegorije, te da ga rekonstruiu putem analitikih i si nteti kih
mehani zama koj i su na neki nain, bar l atentno, moral i postoj ati
u govoru al i koji, osveeni putem pi sma, povratne deluju i na
sam govor. Na taj nain, pi smo ne presl i kava samo ve neza
visno postojeu strukturu jezi ka, nego mu i namee deo struk
ture, obli kujui ga onako kako to bez pisma ne bi bil o mogue.
Ove mogunosti lee u osnovi lingvistike kao nauke o j ezi ku.
A bez pi sma, razume se, ne bi ni bilo l i ngvi stike, kao ni drugi h
nauka.
Ali i obini ljudi, nestrunjaci za jeziku problematiku,
pokazuj u se podlonim dubokom uticaj u pisma kojim piu svoj
maternj i jezik, bili toga svesni ili ne. Ako je pi smo kod koji m
se i spi suj e svaka kul tura, ono je u i sti mah i deo intelektual ne
opreme svakog njenog opi smenj enog l ana. Ovo se pokazuje i
u svakodnevnoj komunikaciji. Knezi i Japanci, na primer, mogu
se nai u pol oaju da tee shvataj u ta se govori ako ne znaj u
kako se date rei piu. A deava se i da se ueni kineski sa
govorni ci, kada upotrebe neku redu i l i izrazito viesmi slenu re,
ispomau tako to prstima u vazduhu
"
nacrtaju
"
dati karakter,
to se odmah razume!
Razvijajui svest o jeziku, o j edinicama sopstvenog jezi ka
i njegovi m gramatikim mogunostima, pi smo unapreuje poi
manj e jezikih poj ava, ali ide i dalje i dublje od toga. Da pone
mo j ednim banalnim i ekstremnim pri merom, i zgleda da u ne
kim nepi sanim jezici ma zapadne Afike ne postoji re sa zna-
1 66
PISMO
enjem 're' - to bi valjda
znai l
o
d
a njihovi govoriCI ne
poseduju ak ni pojam o ovoj osnovnoj
jezikoj jedi nici. Pred
stavnici pi sanih
jezi ka, pak, po pravi l u
su svesni upravo onih
nji hovih jedi nica koje njihovo
pi smo i
zdv
aa i reprezentuje. Ta
ko alfabetska
pi smenost vodi fo
nems
k
oj
segmentacij i - i l i , pro
stije reeno, za obinog predst
avni ka ne
kog alfabetski pisanog
jezika rei su sastavljene od sl o
va. N
a
s
uprot tome, logografska
pi smenost raa svest o jedi ni cama na nivou slogova i l i more
ma, u koj oj nema mesta za p
ojedi na
ne foneme, pa se u tom
sluaju rei automatski del e na
slogo
v
e,
odnosno mor
f
eme. Sve
se ovo odraava u specifni m proble
m
i
ma uenj a i poduavanja
i tanja i pi sanja na ti pol oki
razl ii tim
jezicima i pismima, a
pomenute i ntuicij e
obi l ato su
potvrene
u nizu eksperi menata.
Povrh toga, kod pisanih j ezika perc
epcija jezikih pojava na
supti lne naine se stapa sa i
r
m
kul turi
m obrascima, sistemima
vrednosti, pa i konvencionalnim
nai n
i
m
a vienja sveta izvan je
zika. O ovome postoji mnogo s vedoanst
ava - od etnopsiholokih
i kultu
roi storijskih do psihol i n
gvistikih
i neuropsiholokih. Se
timo se samo
emotivnih rea
k
cija na so
pstveno pi smo, naroito
kada se ono si mbol iki povee sa kon
f
esi
onalnom ili naci onalnom
pripadnou, ili nalaza da se o
belej a r
azliitih pisanih tradicija
pojedinih naroda u neki m sl u
ajevima
mogu dovesti u vezu sa
specifnostima sistema pisanja u koj ima
su oblikovane. (Ovo po
gotovo vai za autohtone tra
d
icie u is
taivanj u samog jezika,
dake lingvistike kol e - od
stare
G
r
k
e do Indije i Kne.)
Idui dalje, ustanoviemo da kara
k
ter pi sma koji m se neka
zajednica sl ui moe da uti

e - na ve
oma prefnjene i jo nei-
167
RKO BUGARSKI
straene naine - na neke aspekte percepcije, anal ize i razu
mevanj a spoljnog sveta od strane njeni h l anova. Re je, dakl e,
o nekoj vrsti grfke relativnosti, kao mogueg a ranij e neza
paenog segmenta tzv. j ezike rel ati vnosti - hipoteze po koj oj
specifna struktura pojedinih jezika i ma uticaja na nai n na
koj i nj ihovi predstavnici doivljavaju svet oko sebe. Ovde je
vaan i poj am grafke intuicie - jezike i ntuicije uslovljene
sistemom pisanja koji m raspol au lanovi neke kul ture. Budui
vezane, ne za pismo uopte, nego za konkretna pisma razl iitih
etnoj ezikih zajednica, grafke intuicije dopri nose naroi tim j e
zikim percepcij ama asoci rani m sa odreeni m sistemom pisanj a
kao sredstvom anali ze i interpretacije, pa mogu da imaju i ta
nane kognitivne efekte - to i h upravo i dovodi u sferu jezike
rel ativnosti.
Osvrui se sada na psiholoki pol oaj i drutveni status
pojedi
_
naca u vezi s pismom, moramo da ukaemo na oi gledno
razl i i tu poziciju nepismenog oveka u nepi smenoj i u pismenoj
zaj ednici. Prvi sl uaj j e pri rodan, da tako uslovno kaemo -
uz vanu dodatnu napomenu da u takvi m kul turama neki pre
stini govori anrovi i sti lovi i graj u ul ogu analognu funkcij i
pi sanj a u pismeni m drutvima. Ali sasvi m j e neto drugo bi ti
nepismen u okruenj u pismenih: to moe da bude i te kakav
hendi kep. Neto je bolje, i ako daleko od dobroga, biti polupi
smen - a dobro je, u takvim okolnosti ma, samo biti pismen
(uz sve prethodno i znete ogade u pogledu sadri ne i merenj a
te sposobnosti). A u si tuacij ama gde s u u opti caju dva pi sma,
dobro j e biti i
"
dvopi smen
"
.
168
PISMO
Ako smo ovako obelei l i skalu i zmeu nepismenosti i
"dvopi smenosti
"
, moemo, imaj ui u vidu raznol ike empi rijske
si tuacije u svetu, naznaiti malu probnu tipol ogiju pi smenosti.
Tako bi smo imali jednostruku pi smenost u jednom jezi ku, dvo
struku pi smenost u istom jezi ku, dvostruku pismenost u dva
jezika, i viestruku pismenost u vie jezika. Ovde ne moemo
i i u i ra razmatranja, pa emo se ograniiti na empirijski sraz
memo redak, a teorij ski zanimlji v i eksperimentalno bar valjano
naet, sl uaj naporedne upotrebe dvaj u pi sama za isti jezik. Nai
me, vana ul oga koja pismenosti pripada u uenju, saznanju i
pamenju ovde se prelama kroz dva grafka kOda u i stom
"
jed
nojezi nom
"
mozgu, i time otvara novu perspektivu prouava
nju ti h procesa.
Upravo na jezik jedan je od retkih koj i se sinhronijski
sl ue dvama pismima u optoj upotrebi, dodue u ovom sluaju
sasvim bl i skim, izomorfni m i uzajamno konvertibil ni m. Dvo
azbuni m govoricima sprskohrvatskog mogu se, na pri mer, po
kaz
a
ti al fabetski dvosmisleni l i kovi, dakl e takvi koj i se mogu
proi t
a
ti bi lo iri l icom i l i lati nicom, dajui razliite rezultate
(PECA: resa i l i Peca? HEBA: Neva i l i Heba?). Tada brzina
prepoznavanja, odnosno ukljuivanje jednog i l i drugog koda,
pokazuje koj i je od nj ih blii datom ispi taniku. Iz ovakvih i
sl i ni h ogleda izvlae se i druge vrste zakljuaka - o strukturi
mentalnog leksikona, o pohranj i vanj u l eksikih i gramatikih
jedi ni ca u mozgu, o procesima odl uivanja pri l i kom izl oenosti
rei ma i ne-reima (tj. grafol oki moguim ali leksi ki neostva
reni m l i kovima kao to su vosar i l i blikac) u oba pi sma, i td.
169
RNKO BUGARSKI
Jo perspektivnij i rezul tati dobijeni su eksperi menti ma sa
subjekt i ma koj i svoj jezi k al ternativno piu tipol oki veoma ra
zli i t i m pi smi ma, recimo jednim logografski m a drugim si l a
biki m i l i al fabetskim, kao to su Japanci i Korejci. Istraivanja
su ukazala na mogunost da razliiti si stemi pisanja angauj u
razl iite modane funkcije i l i su pak Jokal i zovani u razni m de
lovi ma mozga. Tako su, na pri mer, ponovlj ena neurol i ngvistika
ispitivanja disl eksij e (tekoe u itanju i zazvane povredom moz
ga) nagovestila da se logografski i fonografski si mbol i odvojeno
obrauju kod i talaca upoznati h sa si stemi ma koji sadre oba
tipa, kao kod kandi i kana karaktera u japanskom. Nai me, ote
enj a j ednog tipa simbol a ni su automatski praena slabosti ma
u percepcij i drugog tipa.
Ovo bi znai l o da razli ke i zmeu l ogografskih i fonograf
skih s i stema ni su prosto povri nske razl ike kodiranja, nego su
povezane sa neuropsi hol oki m razl i kama u pohranjivanj u i ob
radi j edi ni ca pi sanog jezi ka. Pri tome japanski pacijenti znatno
ree gube sposobnost identifkacije logografski h nego fonograf
ski h si mbola; a korej ski subjekti, kako se pokazalo, bolje pamte
rei predstavljene kineskim pi smom nego hangulom. Da li, on
da, vrsta usi drenost l ogografskih si stema na dalekom Istoku
i ma, pored kulturne, i neurol i ngvi stiku podl ogu? Vremena da
je stekne svakako j e bi l o dovolj no!
Istraivanja ove vrste pokazuju da je za potpunije razu
mevanj e fenomena pi sanja potrebno prui ti i objedi ni ti ni z raz
norodni h i ni laca, meu nji ma i neuroanatomsku bazu pi sme
nosti. Ovim se jo jednom potvruj e da za pi smene zajednice
170
PISMO
pojedince, pisma ni su puka sredstva preslikavanja govornog
toka u njegovu grafku predstavu, nego sastavni del ovi ukupnih
jezikih sistema koj i se njima sl ue. Otuda i imaju tako dubok
uticaj na poimanje jezikih jedinica i na optu jeziku svest
svoj ih kori snika.
Budunost pisma
Ovu knjigu, koj a se u svom naj veem delu bavila dalekom
i bli om prol ou, kao i sadanjim stanjem pi sma i pi smenosti,
zavri emo spekul ativnim pogledom u budunost.

ta se na
ovom podruju moe oekivati u 2 1 . veku?
Skoranj i proboj i u oblasti raunarske tehnologij e i tele
komunikacija ve su doneli nove tehnike proizvoenja, skla
ditenja, prenosa i razmene zapi sa i tekstova - od mi kroflmova,
mikoprocesora i kompakt diskova, preko elektronske pote i
raunarskih onferencij a, do teleteksta i telefaksa. Ove novosti
zahvati l e su razne ivotne domene, a taj proces svakako e se
ubrzavati u godinama koje dolaze.
Da uzmemo za pri mer samo oblast izdavatva, prema ne
kim oekivanjima ve kroz dvadesetak godina elektronsko izda
vatvo bi mogl o da postane dominantan oblik prenosa i irenj a
informacij a. Ve se uvel i ko eksperimentie sa potpuno novim
medijima, kao to su tzv. elektronske novine, koje se (sa svim
i l ustracijama) prel i stavaju i itaju preko raunarskog ekrana, sa
perspektivom da se putem prij ema zvunog zapisa i - sluaju!
Re je o multimedijskoj
"
informativnoj kutij i
"
, kombinaciji no-
17 1
RANKO BUGARSKI
vi na, televizije i radij a, koja bi uz to doputala direktno uklju
ivanj e novinara i reportera na video-kanal i neposrednu ko
munikacij u sa
"
i taocima
"
- dakle, jedan konti nuiran proces
obnavlj anja i razmene informacija.
Ako je ovo vizija novina bez hartije, ve se uveliko radi
na proi zvodnji knjiga bez papira - na di sketama. Ovde je
nael no i teorijsk najinteresantnij e eksperi mentisanje sa tzv. hi
pertekstom - tehni kom proi zvoenj a tekstova za prijem preko
interaktivnog ekrana, koj a i taocu omoguuje raunarsko ma
nipul i sanje nj ihovim fragmenti ma.

italac tako
"
eta
"
po tekstu
u vie pravaca, i stovremeno sagledava razl iite bl okove, uoava
njihove dodirne take i mogue veze, pa ih, sledei razne ra
spol oi ve staze po svom nahoenju, povezuje u novim kombi
nacij ama. Tekstovi tako nemaju zadat j edi nstven poetak, tok
i zavretak, nego doputaju viesmerno
"
rai tavanje
"
sa al ter
nati vni m ul azima, putanjama i izlazima.
Ova tehnika kije u sebi znatne heuri stike potencij ale,
pa se moe koristiti u didaktike svrhe (udbenici raznih struka,
renici, encikopedije i sl ino). Pojedi ni entuzijasti ve neko
vreme eksperimentiu hipertekstom u keativnoj knjievnosti,
doivljavajui ga kao tehnol oki odgovor na intuitivne i zazove
ovakvom eksperimentisanju sklonih pisaca - od Lorensa Sterna
i Denij a Didroa u 18. veku, preko Doj sa i Borhesa, do Mi lo
rada Pavi a kod nas. Hipertekst, koj i aktuel i zuje razne moderne
i postmoderne i deje o otvorenom delu, o dekonstrukcij i i in
tertekstual nosti, omoguuje prekomponovanj e i razgranavanj e
teksta uspostavljanjem novih mrea, al i i njegovu ekstenzij u u
172
PISMO
druge, srodne tekstove koj i se po elj i mogu pozvati na ekan
(kao kada se u konvenci onalnom i tanju prosledi referenca u
fusnoti). Uz mnotvo razl iitih itanj a ide i mogunost sl obod
nog dopi sivanj a, to itaoca dovodi u stvaral aku simbiozu sa
autorom, pa se time i sam pojam autorstva rel ativi zuje. (U ovom
pogl edu hipertekst je sl i an usmenoj knj i evnosti, gde narod
ni peva i ma analogne sl obode u i nterretacij i teksta.) Pred
nosti, kao i mogue sl abosti, hiperteksta u knj i evnosti vre
menom e svakako da proceni knj i evna teorij a i kri ti ka.

to se pak nas tie, bitno j e da zapazimo da se ovakvim

postupci ma razbij a l i nearnost, po sebi jedno od glavnih optih
obelej a pi sma. Pred nama je fenomen nesekventivnog pisanja
i nel i nearnog organi zovanj a vi zuel ni h i nformacija, kakvo do
puta raunarski ekran, to teorij ski ini j asan preki d sa li ne
arnou tradicionalnog tampanog teksta. Zato se ovde moe
govoriti o treoj tehnol okoj revolucij i na podruju pisanj a: po
sle samog izuma pisma i kasnijeg otkri a tamparske tehnike
(Gutenbergove gal aksije po Makluanu), na dnevni red dolazi
el ektronska pismenost. Ona oveku prua mogunost da se najzad
otrgne od fksiranosti tampanog teksta, koji se mora itati redom
steva nadesno, odozgo nadole, od pre do poslednje stanice.
lako neki medijski proroci naj avljuju skoru smrt knjige,
o tome j e preuranjeno govoriti, jer knji ga ak i fziki uzeto
i ma prednosti koje joj garantuju dug ivot i u i zmenjeni m uslo
vima (na pri mer, moe se poneti u krevet i na put! ). Kul tura
tampane knj i ge kakvu poznajemo po svoj pri l ici e se odrati,
iako uz i zvesne modi fkacije.
173
RNIO BUGASKI
Meutim, kakva god ih sudbina oekvala, knjige i novine
su samo jedan aspekt ire teme pisma i pismenosti koj u mi ra
matramo. Gledano u cel ini, moe se rei da smo u pogledu ma
sovne pismenosti stigli na prag svojevrsnog paradoksa: ideal sve
opte pi smenosti po prvi put u i storij i i zgleda dostian upravo u
eri kada elektonski audio i video ureaji u mnogim domeni ma
potiskuju pisanu re. Drugim reima, nekadanj a
"
primaa
"
us
menost veine, koju je odmenila rasprostranjena pi smenost, sada
kao da se vraa u vidu
"
sekundare
"
, tj . postpi smene, usmenosti.
Ali paradoks je samo prividan, jer e pismo, makar i u donekle
i zmenjeni m oblicima, nesumnjivo sauvati svoja glavna uporita.
Mogua je izrazitija specijalizacija po domenima i anrovima, tako
to e se neki sadraji jo vie nego danas upuivati na oralne a
drugi na grafke kanale. U ukupnom obimu ovo bi moglo da
vodi otijem diferenciranju govora i pisma kao jezikh medij u
ma, uz izvesnu redukciju potoneg. Time bi pismo ostal o vaan
medijum jezika, ali bi se jo u veoj meri
"
odlepilo
"
od govora
nego to je do toga dol o ve po i zumu tamp.
Principijelne i uopteno gledano, ta se zapravo desil o?
Koj a j e bitna novost koj u donosi elektronska revolucija u pi
smu? Pozivajui se na na ranije i zl oeni okvir u kome se pis mo
pre svega povezuje sa informacijama, nalazimo da se infora
cije mogu ponovo pohranj ivati u memoriji , kao i pre nastanka
pi sma, ali sada u memorij i - raunara! I kao to je pi smo i zum
lj eno kada je obim i nformacija prerastao mogunosti lj udskog
pamenj a, tako nova tehnologij a i zrasta zato to je opseg po
stojei h i nformacij a prevaziao ono to se moe sauvati u kon-
174
PISMO
vencional nom pi smu.

tavie, pohrar:jivanje je danas mogue i

bez tradicional nog pisma, ija se ul oga naprosto preskae time
to elektronsko tampanje direktno preobraa i nformacije u ob
l i k itljiv za mai nu. Time naelno prestaje potreba za pi sarima,
izdavaima i knj iari ma, jer je sve neposredno dostupno na zah
tev. Reci mo, i najvee enci kl opedije se mogu ekrani zovati, uz
mogunost kontinuiranog inoviranja, pa se pritiskom na dugme
lako dobijaju podaci koji bi i nae zahteval i dugo i mukotrpno
prel i stavanj e i uporeivanje. A mogu je i dijalog (akustiki, vi
zuel ni ili kombinovani) izmeu oveka i elektronske memorije.
Sve ovo ima mnogo i mpl ikacija, u koje ovde ne moemo
ulaziti. Treba i pak i stai da je tu uvel i ko re o teorij i, dok se
u praksi stvari mnogo sporije menjaj u, a razl ii ti tokovi jo dugo
teku naporedo. Drukije reeno, svemoni raunar i pak jo nije
ovladao lj udima i nj ihovom okolinom u mer koja bi nama, pa
i naim bl ii m potomcima, davala razloga za zabri nutost. Iz
meu ostal og, nema realnih izgl eda da e ljudi koji prave i
prodaju knj i ge i novine uskoro ostati bez posla!
Moe biti da e u predstojeem razdoblj u oveanstva tra
dici onal na pi smenost postati manje vana u svakodnevnom i
votu i obinoj komunikaciji, u admi ni straciji, trgovini i poli tici,
gde e je odmeniti elektronski oblici usmenog saobraaja. Iz
vesno je, meutim, da e ona svoju punu vanost zadrati u
dalj em razvoj u ljudske mi sli , obrazovanju, nauci i tehnologiji,
kao i u knji evnosti. To znai da e ovekov napredak u sferama
saznanja i razumevanja nastaviti da zavi si od pi smenosti, makar
i osetno modifkovane.
175
RANKO BUGARSKI
Da se na kraju j o j ednom vrati mo pojedi ni m pi smi ma i
jezici ma. U pogledu distribucij e glavni h tipova pisma, svet e
po svoj prilici ugl avnom ostati podeljen onako kako je to ranij e
konstatovano, uz i zrazitu i moda rastuu dominacij u alfabet
ski h si stema al i i uz opstanak logografskih pisama kod pri bl ino
jedne petine oveanstva u istonoj Aziji . Ne i zgleda verovatno
da bi alfabet, koji se u svom prodoru zaustavio pred Kineskim
zidom, mogao u budunosti da savlada i tu prepreku. Jo su
manj i izgledi da bi u ul ozi i rom sveta pri hvaenih konvencio
nal ni h svakodnevnih pi sama mogli konano da se nau uni ver
zalni si stemi znakova i si mbola koj i bi se razl iito itali u sva
kom j eziku, poput brojeva. Ovaj jo srednjovekovni ideal moda
je neke anse imao u 1 8. veku, potom je u ogranienoj meri
ostvaren kroz specij alizovane sisteme tipa
"
Vidljivog govora
"
(Vi si bl e Speech) ili Meunarodnog fonetskog alfabeta, ali su do
danas tzv. nacionalne ortografje tol iko ukorenjene da mogu samo
da budu povremeno modifkovane ali ne i ugroene bilo kakvim
projektom svetske grafke unifkacije. Svet ne izgl eda nita
spremnij i za jedinstven sistem pisanj a nego za jedan sveopti jezik,
ili pak za zajedniku svetsku vl adu.
A moe li se oekivati neka radikalna promena veoma
nepovolj ne proporcije pisanih i nepi sani h j ezika? Rekl i bi smo
da moe, i to nabolje - ali , da tako kaemo, naj vei m delom
i z pogreni h razloga. Naime, nee se nekom naglom i koordi
niranom akcijom opismeniti svi danas postojei jezici (i ako nek
od nj i h svakako hoe), nego e naj vei broj jezika da izumre
u doglednoj budunosti. Praktino bez izuzetka, to e biti ne-
176
PISMO
pi sani jezici mal i h zajednica (koj ih j e i i nae daleko najvei
broj meu jezicima sveta), pa e u onome to preostane pisani
jezici poeti da ine vei nu.

ak je verovatno da e, kada uku

pan broj jezika padne na oko hi lj adu, to se pri sadanem stanju
stvari moe oeki vati pre kraj a i dueg veka ako ne i znatno
ranije, manje-vie svi preivel i jezici i mati pi smo. Ovo otuda
to je u i votu jezi ka postojanje pisma evol uciono vana adap
tacija - potkrepa za govorni ke manji h i inae ugroeni h jezika
da ipak ostanu pri svom jeziku, ne prel azei na neki prestiniji
idi om.
Pri jednom ovakvom scenariju, lake bi se iri l a grupna
kao i pojedinana pismenost, bar globalno posmatrano, i sa i zu
zecima koj i su uvek mogui al i koj i ne utiu bi tnije na optu
sl i ku. (Razume se da bi osnovni predusl ov za ovo ipak bi o eko
nomski napredak: nepi smenosti e biti dok god ima kraj nje be
de.) Tako bi konano bio ostvaren ideal univeralne pi smenosti
- u epohi u kojoj e, kako smo mal opre nagovesti l i , konven
ci onalnom pisanu pripadati drukij a i, verovatno, neto manja
ul oga nego danas. Ali pi smo e dobi ti nove oblike, od koj ih
se neki ve naziru. U svakom sl uaju, ostae na snazi zapaanje
da se ovekov svet uveliko ogleda u njegovom moda najveem
i zumu - pi smu.
177
p. n. e.
3200
3000
2800
2600
2400
2200
2000
1 800
1 600
1400
Ugdrtsko

1200
1 000
l

800
+
~
600 staroperijsko
400
200
o
200
amerika
400
gotsko
600
800
1000
+
n. e.
kritka
l
sevemosemitsko
heti tsko
1nsko
ansko
staro- g ko
.
etrrko
hebreJsko
'tatinica
inlica
tijsko
protoindijsko
etiopske
p. n. e.
3200
3000
2800
2600
2400
2200
2000
1 800
1 600
kinesko
1 400

1 200 7
1 00
!
0
800
C
C
600

X
V
400

200
o
200
japansko
400
600
800
1000
+
n. e.
.
-.
1

!
p.
n
. e.
3000 2500 2000 1 500 1 000 500 o 500
. .
1 000 1 500 2000
l l l
llJn1sku|h|croe||lsko_h|cra|sko,dcmo|sko)// / / / / / ///' / /]
iPROTOELAMITSKO |
jPROTOINDIJSKO |
I KRITSKA Z
IHETITSKO _
j KIN|sKO / //
' /
'
'
|nktMtIsko / / / /l
| uOtsae|s|a)'/ ' / / //T / / '//// / /'/]
|
Lt
TI
NI
C
t
'
' ;
, / T ; T ' /
;
' l
r Z
/
r ' . . / Z
--.- .
ara / . . ' / / // / / ' // |
! INDIISkt( lt' a ' l
' ' ' ' .
l
a a eh / / / / / / / / / / / /
|tM|k|k / / '
|ARAPSKu // T / ///// // |
|ItPANSKO / /// // ]
ICI RI LICA /// |
l l l l l l l l l l l
3000 2500 2000 1 500 1 000 500 o 500 1 000 1 500 2000
p.
n
. e. . .
-

S
C
Uibliogra1ij a
Iako u svetu postoj i veoma obuhvatna li teratura o pojedi
nim aspekti ma pi sma i pisanja, nije bi l o gotovih obrazaca za
pisanje si ntetike a obimom nevel ike knj i ge ove vrste. Za ira
obavetenja i taoca upuujemo samo na manji izbor dela, re
dosledom koji okvi ro prati tok naih i zlaganja. O optim pi
tanj i ma pisma, naroito njegove i storije, na naem jeziku postoji
samo obimni kompendij Z. KuJundi a Knjiga o knizi, I tom:
Historia pisama, Zagreb 1 957
2
, krcat arheol oki m i etnograf
ski m podaci ma, ali nedovolj no pregl edan i nuno zastareo; v.
sada i leksikonski jezgrovit a veoma i nformativan opti pregled
D.

kiljana
"
Pismo
"
, Lingvistiki asopis SOL, br. 1 2-1 3, Za
greb, 1 99 1 . Meu najpoznatij e tradicional no pi sane pregl ede na
drugim jezicima idu M. Cohen, L grande invention de l ' ecri
ture et son evolution I-III, Pari s 1 958; H. Jensen, Die Schri
in Vergangenheit und Gegenwart, Berlin 1 969
3
; D. Diri nger,
Writing, London 1 962; B. 1cTHH, Bo3HUK1WBeHue u pa3-
Bumue nucb.a, MocKBa 1 965. Modernije poglede zastupaju
l. J. Gel b, A Study of Writing: The Foundations of Grammato
logy, Chicago 1 963
2
i A. Gaur, A History of Writing, London
1 984. - Zapaena studija o odnosu govora i pi sanja u perspektivi
18 1
RNKO BUGARSKI
aktuelni h istaivanja je D. Biber, Variation Acrss Speech and
Writing, Cambridge 1988, a prirodu pisanog jezika istanano
anal i zi ra J. Vachek, Written Language Revisited (ed. P. A. Luel
sdorff, Amsterdam 1988. - Pi tanje porekla pisma provokati vno
razmatra R. Haris, The Origin of Writing, London 1 986, dok
hipotezu o raunovodstvenim korenima pisma autori tativno i z
l ae D. Schmandt-Besserat, Before Writing, Austin, Texas 1992.
Savremen prikaz postanka i razvoj a stari h pisama ponaosob, u
koricama j edne knj i ge, daje zborik: W. M. Senner (ed.), The
Origins of Writing, Li ncoln, Nebraska 1989. - Moderno kon
cipiranu l ingvisti ku tipol ogiju pisama iznose
G
. Sampson, Wri
ting Systems: A Linguistic Introduction, London 1 985, i F Coul
mas, The Writing System ofthe World, Oxford 1989. O samom
alfabetu j o je nezamenlj ivo monumental no del o: D. Diringer,
The Alphabet: A Key to the History of Mankind I-II, New York
1 968
3
. - O usmeni m i pi smenim tradicij ama i anrovi ma re
prezentativno obavetava zborni k: S. Petrovi (ur.), Usmeno i
pisano/pismeno u knjievnosti i kulturi, Novi Sad 1 988, a mo
nografske pri kaze ove materije i l ustruje E. A. Havelok, Muza
ui da pie, Novi Sad 199 1 (E. A. Havel ock, The Muse Lears
to Write, New Haven/London 1986). - Iscrpan uvod u proua
vanje rukopi sa daje V. Novak, Latinska paleografja, Beograd
1 99 1
3
, a osnovne poj move i z tamparstva i ti pografje H. Kl ajn,
Mali leksikon tamparstva i grfke, Beograd 1 979. Saet pre
gled razvoj a pi sma i tamparstva dat je u svesci Komunikacija
i jezik (Savremena i l ustrovana enciklopedij a), BeogradLj ublj a
na 1968. N. sada i D. Furunovi, Enciklopedia tamparstva
I-III, Beograd 1 996/. Istoriju knji ge podrobno prikazuje A. Sti p-
182
PISMO
evi, Poviest knjige, Zagreb 1 985. - Razmatranje nekih pitanja
standardi zacije pisanj a, uz osnovne podatke o istoriji naih pi
sama, sadri uvodno pogl avlje o pismu novog Prvopisa srpsko
ga jezika (pri r. M. Pei kan, J. Jerkovi i M. Piurica), Novi
Sad 1 993.

i re, naroito o iri l ici i njenim tipografskim nor

mama, pie M. Peikan, Naa azbuka i njene norme, Beograd
1 993 ; standardna istorij ska rasprava o iri l ici je P. ori, Isto
ria srpske irilice, Beograd 1 990
3
. - O aktuelnim raspravama
sa podruj a pismenosti i njenih kognitivnih, psihol okih i so
ciol okih impli kacija i scrpno obavetavaju skoranji zborici:
D. R. Ol son, N. Torance, A. Hildyard (eds.), Litercy, Lan
guage and Learing: The Nature and Consequences ofReading
and Writing, Cambri dge 1 985 ; D. R. Olson, N. Torance (eds.),
Litercy and Oralit, Cambridge 1 991 ; R. J. Scholes (ed.), Li
tercy and Language Analysis, Hi l l sdale, New Jersey 1 993. Ta
koe i dve najnovij e monografje: D. R. Olson, The World on
Paper: The Conceptual and Cognitive Implications of Writing
and Reading, Cambridge 1 994, i D. Baton, Literacy: An In
troduction to the Ecology of Written Language, Oxford 1 994.
- Filozofsku misao o pismu i l ustruje uticaj no delo: . Derida,
O grmatologiji, Sarajevo 1976 (J. Derida, De la grammato
logie, Paris 1 967). - Enciklopedijske podatke o razni m aspek
tima pisma daje D. Kistal, Kembrika enciklopedia jezika (deo
V - Jezi ki medijum: pisanje i i tanje), Beograd 1 996 (D. Cry
stal, The Cambridge Encyclopedia of Language, Cambridge
1 987).
183
RNKO BUGARSKI
Napomena: Na nekol i ko mesta u ovoj knj i zi u tekst su
uneti pri l agoeni krai delovi iz autorovih ranije obj avlj enih
radova, to zbog prirode i namene knj ige nije posebno naz

naeno.
184
Registar
Ovaj regi star i ma tri del a. Prvi obuhvata 80 pi sama
k
oj
a
se u knj i zi pomi nju. Drugi sadri bl i zu 150 tehnik
i h ter
mi
na
'
uklj uujui i neke vanij e opte poj move, ali nij e ni izdal eka
kompl etan poj movni k (skaenica p. ovde znai
"
pism
o
"
i l i
"
pi

sma
"
). U oba del a, kod pi sama odnosno teri na koji se u te
kst
u
nalaze vi e puta, upuuje se samo na naj vanij a
mes
ta.
Tr
ei
deo i ni i ndeks od 50 l inih i mena.
l. Pisma
akaansko 80
amerika 82-85, 1 46
arabica 1 05
aramejsko 9 1 , 94
arapsko 92-93, 1 09-1 1 0
asteko 84
avestijsko 92
bamumsko 1 46-1 47
beneventana l O l
185
bosanica l 04
brahmi nsko 92, l 07
burmansko 1 1 3
erokij sko 1 1 3, 1 46
iri li ca 1 03-1 04, l l O, l 1 2,
1 44
demotsko 6, 76
devanagari l 07
egi patsko 61 -66, 76-77, 84
el ami tsko 80
eski msko 1 1 3
etiopsko 9 1 , 1 1 3
etrursko 99-1 OO
feni ansko 90, l OO
glagolj ica l 03
gotica l 02, 1 34
gotsko 99, 1 02
grko 94-95, 1 00, 1 43
grzijsko 99, l 1 3
hangul 44, 1 08, 1 45
hebrej sko 92-93, 1 32
heti tsko 80, 86, 90
hijeratsko 64
hi ragana 74-75
humani stika l 02
i ndij ska 1 06-1 07, 1 1 0
i nsul ama l 02
japansko 74-75, 1 20, 1 70
jermensko 99, 1 1 3
junoarabij sko 91
RANKO BUGARSKI
kana 74
kanaansko 92
kandi 74-75
karol i na l 02
katakana 74-75
kharoti l 07
knesko 66-75, 86, 1 1 0,
1 1 9-1 22
kparsko 90
koptsko 99, 1 1 3
korej sko N. hangul
kritska 78-80, 86, 90
kuri j al a l 02
l angobardsko l O l
l atinica 99-1 03, 1 1 0, 1 1 2, 1 4
l i near A 80
l i near B 78
maj ansko 82-84, 1 46
merovinko l 02
mikenska 89-90
minoj ska N. kri tska
nabatejsko 92
ogam 1 06, I l l , 1 22
186
pahl avi 91
persij sko 9 1 , 1 1 5
pin-ji n 73, 1 1 9, 1 2 1
protoel amitsko 80
protoindij sko 8 1 , 86
romai 74-75
rongo-rongo 8 1
rune 1 05-1 06, I l l
semitska 90-9 1
severosemitsko 86, 89
si naj sko 92
2. Termini
abeceda 1 42
akrofonij a 96
alfabet 88, 94, %, 1 41 , 1 6-1 61
alfabetsko p. 43-5, 48,
5 1 -52, 87-1 1 0, 1 1 6-1 23
alhamijado 1 05, 1 1 4
alograf 1 7, 1 41 -1 42
antikva 1 36
a buka l 03, 1 42
biblioteke 1 3 1
bi l i ngval 76
PISMO
187
si rij sko 9 1 , 1 1 3
starohebrejsko 92, l OO
staropersij sko 60, 80
sumersko 37-39, 56-6 1 , 86
tami l sko 1 1 3
ti betsko 1 1 3
ugari tsko 90
vijetnamsko l 08
vi zi gotsko l O l
Brajevo p. 1 3
brojanje 37
brojevi 46, 50, 1 48
brzopi s 1 04
bustrofedon 1 2
dati lografja 1 3 , 1 37
determi nativi 47, 62
di gram 1 50
dijakritiki znaci 93, 1 50
diplomatika 1 6
dipti h 1 32
elektronska pota 1 37
elektronske novine 1 7 1
epigrafj a 1 6
Festos (di sk) 8 1
foneti k 70-73
foneti zacija 46
fonografij a 42-5, 1 70
fonogram 41 -2, 62
fotokopi ranje 1 37
fotosl og 1 37
fraktura 1 36
futark 1 05
gl asovno p. v. alfabetsko p.
gl i f 1 7, 82-84
glotografj a 40-5
graf 1 6-1 7
grafema 1 6, 1 49-1 5 1
grafeti ka 1 6
grafka i ntui cija 1 68
grafka relativnost 1 68
grafj a 1 0, 1 48
grafti 1 00
grafologij a 1 6
gramatologij a 1 5-1 6, 1 61
RNKO BUGARSKI
188
hijerogl i f 1 6-1 7, 61 -62,
64-5, 76-78, 8 1 -85
hi pertekst 1 72-1 73
homofonija 46, 69, 72, 84
i deograf j a 40-1 , 45-6
i deogram 40-4 1 , 50-5 1 , 62
i koniki znaci 48-9, 57-59
i lumi nacije 1 33
i ni cijal 1 33
inkunabule 1 35
interpunkcija 1 48
i zrada pi sama 1 45-1 47
kali grafj a 1 3, 68, 92
kali gram 22
kapitala 95, 1 00, 1 43
karakteri 1 7, 66-75
kartu 79
kli nasto p. 37-38, 56-61 , 80,
89-90
ki nopi s v. kl i nasto p.
kj i ga 1 32-1 34, 1 36-1 37,
1 7 1 -1 73
kodeks 1 32-1 33
konvencionali zacij a 48, 60
kriptografj a 1 3
kseroksi ranje 1 37
kurent 1 43
kurziv 64, 95, 1 43
kvadratna p. 92, 1 OO
kvadr1 i ngval 76
li gatura 93
l i neari zacij a 53-55, 1 73
logografja 40-4, 1 1 9-1 23,
1 70
logogram 42, 50
1ogosi l abika p. 5 1
majuskula 95
matres Jectioni s 89
Meunarodni fonetski
alfabet 1 52, 1 76
mi nijature 1 33
mi nuskul a 95
monumentalna p. 64, 99
monografja 42-43
morfogram 43
Morzeovo p. 1 3, 1 06
normal 1 43
novine 1 37, 1 7 1
"obeleno" p. 43-4, 1 08-1 09
ortografja v. pravopi s
PISMO
paleografj a 1 6
pal i mpsest 1 33
papir 1 34
papi rs 1 32
pergament 1 32
petrogl i f J 7
petrogram 1 7
pi ktografja 40, 45-46, 58-59,
8 1
pi ktogram 40, 49-50, 59, 62
pi smenost (stati stike) 1 2 1 -1 22,
1 39
poj movno p. v. i deografja
po1i pti h 1 32
poluuncijal a 95
polu ustav l 0
pravopis 1 48-1 56
raunarski slog 1 37
raunarstvo 30, 1 7 1 , 1 73-1 7 4
radikal 70-73
rebus 46, 96
refora pi sama 1 47
romani zacija 73-75, 1 02-1 03,
1 08
rotacija znakova 58-59
rozeta 76-77
189
rukopi si 95, 1 32-1 33
rusti ka 1 00
scri pti o plena 89
scriptura continua 1 2
semasiografja 40, 45
si l abarij 43-5, 60-6 1 , 74,
80-8 1
si l abogram 43
skriptorij 1 33
sl i kovno p. v. piktografj a
slogovno p. v. si l abarij
slovo 1 7, 1 48, 1 50
smer pi sanj a 1 1 -1 2, 1 06,
1 4 1 -1 42
stel a 62
stenografj a 1 3
strip 37, 84
svi tak 1 32
3. Imena
Aleksandar Veliki 79
Apol i ner, Gijom (G.
Apol l i nai re) 22
Ari stotel 52
Ataturk, Kemal (K.
Ataturk) 1 1 2
RANKO BUGARSKI
tampa 30, 1 34-1 37, 1 43-1 45
telefaks 1 3
telekomuni kacij a 30, 1 7 1
teletekst 1 3
tetragram 1 50
tipografj a 1 3, 1 36, 1 43
transkripcij a 1 52
transl i teracij a 1 52
tri gram 1 50
tri l i ngval 76
triptih 1 32
uncijal a 95, 1 00
ustav 1 03
verzal 1 43
vokal i zacij a 89
Bart, Rolan (R. Barthes) 1 61
Bekon, Fransi s (F Bacon) 1 63
Bl umfl d, Leonard (L.
Bloomfeld) 26
Borhes, Horhe Lui s (J. L.
Borges) 1 72
190
Crnorizac Hrabar l 03
edvik, Don (J.
Chadwick) 78
i ri l o 1 03
Derida, ak (J. Derri da) 1 61
Di dro, Deni (D. Di derot) 1 72
Di ri nder, Dejvi d (D.
Di ri nger) 1 60
Dojs, Dej ms (J. Joyce) 1 72
Gal i lej (G. Gal i lei ) 1 26
Gelb, Ignaci us (1. J. Gelb) 35,
80
Grotefend, Georg Fri dri h (G.
F Grotefend) 80
Gudi , Dek (J. Goody) 1 60
Gutenberg, Johanes (J.
Gutenbrg) 1 34, 1 73
Hali dej , Majki ( M. A. K.
Hal l iday) 27
Hamurabi 1 59
Hari s, Roj (R. Hari s) 1 62
Hrozni , Bedi h ( B. Hrozny) 80
Julije Cezar 1 37
PISMO
191
Karadi, Vuk Stefanovi 25,
1 04, 1 5 1
Karlo Vel i ki 1 02
Kero! , Lui s (L. Carol l ) 22
Kleopatra 79
Landa, Dijego de (D. de
Landa) 1 46
Makluan, Maral (M.
McLuhan) 1 60, 1 73
Metodije l 03
Napleon (N. Bonaparte) 76
Ndoja (Njoya) 1 46
Paul , Herman (H. Paul ) 26,
1 52
Pavi, Mi lorad 1 72
Petar Vel i ki l 0
Ptolomej 76, 79
Rohefen, Jakob (J.
Roggeveen) 8 1
Rol i nson, Henri (H.
Rawli nson) 80
Sejong (Sejong) 1 08, 1 45
Sekvoja (Sequoia) 1 46
RNKO BUGARSKI
Sosi r, Ferdinand de (F. de
Saussure) 26
Stem, Lorens (L. Sterne) 1 72
ampol i on, an-Fransoa (J.-F
Champollion) 76, 79
mant-Beserat, Dcni z (D.
Schmandt-Besserat) 38
192
oul z, Kri stofer (C. L.
Sholes) 1 37
Traj an 1 00
Vahek, Jozef (J. Vachek) 27
Ventri s, Majki (M.
Ventri s) 78, 79
Vul fl a (Wul fl a) 99, l 02
Sadraj
Uvodna napomena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
l . UVOD
ta je pismo? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Funkcije pisma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Nauka o pi smu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 5
2 . GOVOR I PISMO
Jezik i njegove realizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 8
Razlike izmeu govora i pisma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 1
Govor i pismo u lingvi stici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
3. POREKLO PISMA
Evolucija ljudske komunikacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Izmeu m
i
ta i nauke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 1
Izvori ta pisma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
4. OD SLIK DO SLOVA
Tipol ogij a pi sama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Hronol ogij a evolucije pisma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
Semotika pisma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 1
193
RANKO BUGARSKI
5. NAJSTARIJA PISMA
Sumersko pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
Egipatsko pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 1
Ki nesko pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
Deifrovanje starih pisama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
6. ALFABETSKA PISMA
Poeci alfabetskog pi sanj a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
Al fabet osvaja svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
Pi smo, nacionalnost i jezik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1 1
Uporedno vrednovanje pisama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1 5
7. PISMENOST
ta je pi smenost? 1 24
i renj e pi smenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 30
Standardizacij a pi sma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 41
Pi smo i pravopis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 48
8. SVET U OGLEDAU PISMA
Pi smo i civi l i zacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 57
Pi smo i ljudski um . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 62
Budunost pi sma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 7 1
Bi bl i ografja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 8 1
Regi star . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 85
l . Pi sma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 85
2. Termi ni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 87
3 . Imena 1 90
1 94
CIP - KaTaJOrH3alHja y ny6JHKalHj H
HapoAHa 6H6JHOTeKa Cp6Hjc, EeorpaA
003(091 )
EYfAPCKl, PaHKO
Pi smo l Ranko Bugars.ki . - Beograd : igoja
tampa, 1 997 (Beograd : Cigoj a tampa). - 1 94
str. : i lustr. ; 2 1 cm. - (Sabrana del a l
Ranko Bugarski ; knj . 1 0)
Prema uvodnoj napomeni ovo je pretampano l .
izd. iz 1 996. - Tira l 000. - Bi bliografija:
str. 1 8 1 - 1 84. - Regi stri .
930. 27
a) IHCMO - lCTopHj a 6) Ianeorpaqmj a
1 0=5662721 2