Amino-kiseline u ishrani efekti na CNS

poslednjih 40 godina istraivanja su nedvosmisleno dokazala da je funkcija mozga pod uticajem ishrane
biohemijski mehanizmi tih efekata nisu razjanjeni u

potpunosti
dokazano je da dve grupe amino-kiselina imaju uticaja

na funkciju mozga aromatine (triptofan, tirozin, fenilalanin) i kisele amino-kiseline (glutamat i aspartat)

Triptofan, tirozin i amino-kiseline razgranatog niza

 triptofan i tirozin su prekursori neurotransmitera serotonina, dopamina i noradrenalina unos ovih amino-kiselina hranom dovodi do brzog preuzimanja ovih amino-kiselina u CNS i direktno modifikuje njihovu konverziju u neurotransmitere dokazano je da dostupnost triptofana neuronima direktno utie na brzinu kojom ga oni konvertuju u serotonin

 primena tirozina poboljala je panju i smanjila efekte akutnog stresa kod vojnika (Lieberman,2003) tretman triptofanom moe uzrokovati promene modane funkcije modifikuje spavanje i raspoloenje pojava toksinog odgovora na neke preparate triptofana smanjila je interesovanje za primenu ove amino-kiseline u terapijske svrhe EMS (eozinofilija mialgija sindrom) neuroloke i pulmonalne komplikacije

 valin, leucin i izoleucin modifikuju biosintezu ovih neurotransmitera zbog kompeticije sa triptofanom i tizozinom za transport kroz krvno-modanu barijeru primena ovih amino-kiselina smanjuje sintezu dopamina serotonina i noradrenalina u maninim stanjima i poboljava simptome u spinocerebelarnoj degeneraciji
umerene doze daju bolje efekte od maksimalnih doza ?!

Ekscitotoksini aditivi u hrani

ekscitotoksini koji se dodaju hrani predstavljaju znaajan rizik za nervni sistem u razvoju
koliine prisutne u hrani mogu izazvati dovoljno visoki porast njihovog nivoa, koji dovodi do oteenja mozga i nastanka suptilnih poremeaja neuroendokrinih funkcija u kasnijem periodu

receptori na koje oni deluju su posebno osetljivi u periodu razvoja, to utie na psihoneuropatologiju i pojavu neurodegenerativnih bolesti u odraslom dobu

Ekscitotoksini aditivi u hrani

Treba naglasiti sledee injenice:
dokazano je da ekscitotoksini koji se dodaju hrani mogu slobodno da penetriraju u pojedine delove mozga koje krvno-modana barijera ne titi od ulaska ekscitotoksina iz cirkulacije ekscesivnom stimulacijom ekscitotoksini unitavaju centralne postsinatike receptore (Rothman i Olney, 1995), dok stimulacija u periodu razvoja pokree apoptozu neurona (Ikonomidou,1999)

Ekscitotoksini aditivi u hrani

prekomerna stimulacija ovih receptora dovodi do otvaranja kalcijumovih kanala i ulaska Ca++ u neurone
to pokree kaskadu dogaanja koja ukljuuje aktivaciju protein kinaza, fosfolipaza, azot oksid sintaze (NOS), proteaza, stvaranje slobodnih radikala i oteenje mitohondrija (Beal, 1992) kombinacija ekscitotoksina u hrani pokree mehanizme elijske smrti u CNS-u

Ekscitotoksini aditivi u hrani

stvaraju sekundarne produkte koji su takoe detruktivni i oteuju susedne neurone ljudi su 8 10 puta osetljiviji na dejstvo ekscitotoksina od ivotinja korienih za eksperimentalno ispitivanje efekata glutamata i aspartata prisutnih u ishrani

Ekscitotoksini
dodavanje MSG-a hrani ili MSG-a u kombinaciji sa aspartamom moe rezultirati znaajnim porastom nivoa glutamata i aspartata u plazmi rezultati nekih studija ipak dokazuju da nije mogue konzumirati toliko aspartama i MSG-a da bi njihove koncentracije u plazmi dostigle nivo koji dovodi do neurotoksinosti (Meldrum, 1993)
smatra se da koncentracije aspartata i glutamata u plazmi (glutamat + aspartat) mogu predstavljati indikator rizika za ispoljavanje neurotoksinosti (Butchko i sar., 2002)

Glutamat
glavni ekscitatorni neurotransmiter CNS-a

ima vanu ulogu u diferencijaciji, migraciji i preivljavanju neurona u toku razvoja

uestvuje u odravanju funkcije sinapsi i njihovoj plastinosti, u procesu uenja i stvaranja memorije kroz promene efikasnosti sinapsi (dugotrajna potencijacija i depresija)

Glutamate NMDA

Polyamines Glycine

Trauma

Inzult

Epilepsija

Hipoglikemija

Prekomerna ekscitotoksina lezija

Glutamat
krvno-modana barijera obezbeuje izolovanost i zatitu mozga od varijacija nivoa glutamata u plazmi cirkumventrikularni organi (area postrema, pinealna lezda, neurohipofiza i dr.) nisu zatieni kada se jednom nae u ekstracelularnom prostoru glutamat odlazi u okolna podruja interelijskom difuzijom

Mononatrijum glutamat - MSG

unosi se u obliku preiene mononatrijumove soli ili kao meavina amino-kiselina ili peptida, nastalih hidrolizom proteina
poremeaj prirodnog odnosa amino-kiselina

Chinese restaurant syndrome

autolizovani kvasac, hidrolizovani soja protein, Na-kazeinat

Mononatrijum glutamat - MSG slobodni glutamat unet u obliku MSG-a ulazi u CNS preko cirkumventrikularnih organa u svim stadijumima ivota hiperaktivacijom NMDA receptora, podtipa za glutamat, on brzo unitava neurone, posebno u dejem uzrastu derivat glutamata, domoina kiselina, izaziva oteenje mozga i poremeaj pamenja kod odraslih

Mononatrijum glutamat - MSG

istraivanja su dokazala da glutamat unet u ovom obliku izaziva modane lezije, neuroendokrine poremeaje, poremeaje ponaanja, memorije i uenja i degeneraciju retine
hiperaktivacijom NMDA receptora on dovodi do degeneracije neurona aplikacija MSG-a eksperimentalnim ivotinjama izazvala je akutnu nekrozu neurona u hipokampusu i hipotalamusu (Kubo i sar., 1993)

Aspartam

A S P A R T A M

- vetaki zaslaiva sadri aspartat, fenilalanin i metanol

prisutan u velikom broju proizvoda kao aditiv bezalkoholna pia, proizvodi bez eera

nakon unoenja brzo hidrolizuje na amino-kiseline koje sadri i metanol

A S P A R T A M

- oksidativno oteenje elija - oteenje mitohondrija - poveanje intracelularnog Ca++

- stvaranje slobodnih radikala - ekscesivna produkcija NO - oslobaanje slobodnog Fe++ u mozgu

- mutacije DNK - inflamatorni odgovor na oteenje elija

A S P A R T A M

Aspartam ima mutagena svojstva, poveava Incidencu tumora mozga (Roberts,1997)

Reakcije na aspartam glavobolja, konfuzija, depresija, konvulzije, agresivno ponaanje, pogoranje Alzheimerove bolesti

Aspartam potpuno bezbedan nema dokaza o uticaju na modane funkcije (Butchko, 1997)

A S P A R T A M

Aspartam izaziva napade panike i glavobolju (Blumenthal, 1997)

Hronino izlaganje aspartamu, remeti memoriju kod pacova (Christian i sar., 2004)

Kod mladih eksperimentalnih ivotinja izaziva akutnu nekrozu neurona u hipotalamusu

Sinergistiko delovanje i interakcije MSG-a i aspartama

iako postoje preporuene prihvatljive doze ovih aditiva, njihovi kombinovani efekti nisu dovoljno proueni kritini period od 6-te nedelje gestacije do starosti deteta od nekoliko godina kombinovani ekscitotoksini efekti rezultiraju ozbiljnim poremeajima ponaanja (poremeaj panje i hiperaktivnost)

Sinergistiko delovanje i interakcije MSG-a i aspartama

specifina kombinacija ovih aditiva u hrani ispoljava sinergistike efekte tipa inhibicije diferencijacije neurona (Lau i sar., 2005) nezreo nervni sistem moe biti osetljiv na ovakav toksini inzult, dokazan in vitro, budui da su koriene koncentracije koje se postiu unoenjem ipsa ili napitaka koje deca obino konzumiraju

Suplementacija amino-kiselinama

Glutamin, triptofan i fenilalanin, amino kiseline koje se koriste

za sintezu neurotransmitera se esto preporuuju kao suplementi ishrani

To esto moe biti kontraproduktivno !

Arginin

Poliamini Putrescin

Glutamin

Glutamat

Prolin
NH4+, HCO3- CPSI

CP

Ornitin
OCT

Urea

Citrulin
Aspartat

Arginaza

NO

ASS

Oksalacetat

Argininosukcinat
NO Sintaza (NOS) ASL

PC

Piruvat Maleat Fumarat

O2 Agmatin NMMA, ADMA

Arginin
Proteini
Kreatin

Tabela 1. Prosena vrednost vremena (u sekundama) pojavljivanja simptoma kod svih grupa (X SD)
Grupe Pentazol Arginin 3 Arginin 9 Arginin 27 Arginin 81 Arginin 243 Njukanje 40,22 3,87 36,63 11,83d 32,75 2,19d 16,25 2,31d 20,63 6,78d 41,50 7,05 Klonus prednjih apa 70,63 22,06 51,14 19,71a 53,67 15,96 45,14 5,22c 51,17 5,85 59,75 17,01 Generalizovane klonine konvulzije 109,63 47,18 83,57 46,43 94,00 24,85 79,57 33,03 91,57 62,48 84,63 45,69

Spermin 1
Spermin 3 Spermin 9 Spermin 27 Spermidin

19,00 5,04d
20,38 9,32d 35,63 7,87 37,63 6,19 31,50 7,15b

46,50 5,09c
46,14 4,71c 63,14 30,55 52,13 5,08a 44,67 5,65c

94,83 32,54
79,29 48,68 71,17 22,12 83,88 38,30 70,17 26,57a

L-NAME + Spermin 1
a-metilornitin Midazolam

47,25 11,62d
30,38 6,09c 60,75 13,02d

71,25 11,17c
45,63 5,01c 85,00 26,76

129,00 40,30a
63,63 21,49d -

a p < 0,05 vs. PTZ; b p < 0,01 vs. PTZ; c p < 0,005 vs. PTZ; d p < 0,001 vs. PTZ

Uticaj L-arginina na koncentraciju NO2 + NO3 kod pacova tretiranih pentazolom

Strijatum
nmol/mg proteina c

a p < 0,05 vs. Kontrola b p < 0,01 vs. Kontrola c p < 0,001 vs. Kontrola d p < 0,05 vs. PTZ e p < 0,01 vs. PTZ f p < 0,001 vs. PTZ

Modano stablo
nmol/mg proteina

a p < 0,05 vs. Kontrola b p < 0,01 vs. Kontrola c p < 0,001 vs. Kontrola d p < 0,05 vs. PTZ e p < 0,01 vs. PTZ f p < 0,001 vs. PTZ

50 40 30

60 50 c, e b, f a, f f f 40 30 20 10 0

c c, e b, f f f f

20 10 0 Kontrola PTZ

Arg 3

Arg 9

Arg 27

Arg 81 Arg 243

Kontrola

PTZ

Arg 3

Arg 9

Arg 27 Arg 81

Arg 243

Hipokampus
nmol/mg proteina c

a p < 0,05 vs. Kontrola b p < 0,01 vs. Kontrola c p < 0,001 vs. Kontrola d p < 0,05 vs. PTZ e p < 0,001 vs. PTZ
c

Mali mozak
nmol/mg proteina c

a p < 0,05 vs. Kontrola b p < 0,01 vs. Kontrola c p < 0,001 vs. Kontrola d p < 0,05 vs. PTZ e p < 0,001 vs. PTZ
c c, d

50 40 30

60 50 40 30 20

b, e e e

a, e

a, e b, e

20 10 0

10 0 Kontrola PTZ Arg 3 Arg 9 Arg 27 Arg 81 Arg 243 Kontrola PTZ Arg 3 Arg 9 Arg 27 Arg 81 Arg 243

Uticaj L-arginina na koncentraciju NO2 + NO3 kod pacova tretiranih pentazolom

Kora prednjeg mozga

nmol/mg proteina

a p < 0,05 vs. Kontrola b p < 0,01 vs. Kontrola c p < 0,001 vs. Kontrola d p < 0,05 vs. PTZ e p < 0,001 vs. PTZ
c, e b a a

Bazalni prednji mozak

nmol/mg proteina

a p < 0,05 vs. Kontrola b p < 0,01 vs. Kontrola c p < 0,001 vs. Kontrola d p < 0,05 vs. PTZ c, e e p < 0,001 vs. PTZ

35 30 25 20 15 10 5 0 Kontrola PTZ Arg 3 Arg 9 Arg 27 a d

60 50 40 30 20 10 0 c c c a, e e

Arg 81

Arg 243

Kontrola

PTZ

Arg 3

Arg 9

Arg 27

Arg 81 Arg 243