Univerzitet Sinergija Fakultet za bezbjednost i zatitu Banja Luka

_____________________________________________

Seminarski Rad
Iz predmeta: PREKRAJNO PRAVO

Tema: Alkoholizam

Profesor: Doc. dr Milena Simovi Slobodanka Kri Banja Luka, Mart 2011. godine

Student: Neboja eri

___________________________________________________

S A D R A J:

1. Uvod..3 2. Alkohol4 2.1. Definicija alkoholizma i alkoholiara..5 2.2 Alkohol i droge6 2.3. Alkoholizam i zdravlje...........................................................................10 2.4. Alkoholizam i porodica........................................................................12 3. Alkoholizam zena....................................................................................13 3.1. Studije o enama alkoholiarima........................................................13 3.2. Profil ene alkoholiara........................................................................14 3.3 Konzumiranje alkohola u trudnoi......................................................14 4. Mamurluk................................................................................................15 5. Lijeenje alkoholizma..............................................................................17 5.1. Ciljevi lijeenja.....................................................................................18 7. Zakon o prekraju javnog reda i mira19 8. Zakljuak22 9. Literatura...23

1. Uvod
U okviru studija Fakuleta za bezbjednost i zatitu, prekrajno pravo je predmet koji je obavezan i koji je od velikog znaaja, da bi se odkolovao jedan dobar kadar za dalji nastavak rada. Da li u slubi policije, ministarstvu odbrane, privatnom sektoru bezbjednosti ili nekoj drugoj bezbjednosnoj agenciji. Prekrajno pravo je skup pravnih propisa kojima se odreuju prekraji, uslovi za prekrajnu odgovornost, prekrajne sankcije ( kao i uslovi za njihovo propisivanje i izricanje), prekrajni postupak i izvrni postupak. U ovom seminarskom radu, detaljno emo objasniti alkoholizam, a slobodno bi se moglo reci alkoholizam kao masovnu pojavu u svijetu. Alkoholizam je hronina, progresivna bolest, recidivantnog karaktera, koju karakterie elja za pijenjem alkoholnih pia u cilju postizanja zadovoljstva. U razvojnoj fazi bolesti obavezno nastaju telesna i duevna oteenja, koja su posredno ili neposredno posledice uzimanja alkohola. Progresivna deterioracija linosti je glavna karakteristika ove bolesti.

2. Alkohol

Re alkohol (al-gohlu) je arapskog porekla i pripisuje joj se vie znaenja: "vrlo fin" ili "onaj koji pali, ari". Pod alkoholom se u obinom ivotu podrazumeva samo etil-alkohol (C2H5OH). Etanol je bistra i bezbojna tenost, laka od vode, karakteristinog mirisa. Dobija se vrenjem eera iz voa pomou gljivice kvasca. Tako se dobijaju sva alkoholna pia namenjena ljudskoj upotrebi. Najjaa alkoholna pia sadre oko 45 % alkohola. Ako ovek odjednom popije 500 ml istog etanola, moe umreti. Otrovno dejstvo alkoholnih pia potie od koncentracije etilnog alkohola u njima1. Upotrebljava se kao sredstvo za ekstrakciju, dezinfekciju, konzerviranje kao i za razblaivanje odnosno meanje sa drugim materijama. Slui i kao polazna sirovina za celi niz hemikalija. U nekim alkoholnim piima prisutni su i drugi alkoholi kao to je metanol (CH3OH), ali u mnogo manjim koncentracijama. Metanol je vrlo otrovan alkohol. Zbog njegovog jednostavnog dobijanja i pristupane cene upotrebljavao se i za falsifikovanje alkoholnih pia. Poto je otrovan vano je da alkoholna pia sadravaju minimalnu koncentraciju metanola. U manjim koliinama on izaziva slepilo, a vea koliina od 25 gr, je smrtonosna. Razlog za njegovu otrovnost lei u tome to se metanol u organizmu pri sagorevanju pretvara u mravlju kiselinu koja razara vrlo osetljive nervne elije. Metilni alkohol se razgrauje znatno polaganije (oko 5 puta polaganije) u telu od etilnog alkohola, i ne oksidira potpuno u telu. Gotovo 50% metilnog alkohola izluuje se kroz bubrege i plua. Ako do intoksikacije doe uzimanjem samog metilnog alkohola, simptomi se mogu javiti tek nakon nekoliko sati, a nekad tek nakon jedan i vie dana. Simptomi trovanja metilnim alkoholom javljaju se u obliku jakih eludanih bolova, povraanja, smetnje vida sa proirenim nepominim zenicama, vrtoglavice, potekoa kod disanja, cijanoze, brzog i slabog pulsa, a nakon toga nastupa delirijum sa kolapsom. Osobe koje preive trovanje metilnim alkoholom, esto ostaju slepe itavog ivota. Rani poetni znak hroninog trovanja metilnim alkoholom je oteenje vidnog polja za pojedine boje. Ilegalni proizvoai alkoholnih pia, da bi poveali zaradu, esto deo obinog alkohola zamenjuju metanolom, bez obzira na to to je otrovan.

www.alkoholizam.com (datum posjete 15.03.2011)

Uticaj: Etil- alkohol se ponaa kao droga delujui na centralni nervni sistem. Njegovi efekti na ponaanje su rezultat njegovog uticaja na odgovor u nervnom tkivu, a ne u miiima i u ulima. Alkohol je sredstvo koje umiruje, i zavisno od doziranja, moe biti blago sredstvo za smirenje ili glavna supstanca za anesteziju. Ona uguuje izvesne funkcije mozga. Pri veoma malim koliinama, moe se pojaviti kao stimulativno sredstvo pomou prikrivanja izvesnih inhibitornih funkcija mozga. Meutim, kako se koncentracija poveava, daljnje uguivanje funkcije nervnog tkiva prouzrokuje klasine simptome pijanstva: nerazgovetan govor, nestabilan hod, poremeena ulna opaanja i nemogunost brzog reagovanja. Kod visokih koncentracija, etil-alkohol uzrokuje optu anesteziju. Jako pijana osoba e biti u slinom stanju kao koma i veoma e biti teko probuditi ga. U ekstremnim sluajevima, ako je koncentracija alkohola dovoljno visoka, bie spreene osnovne funkcije tela kao to je disanje, i to moe prouzrokovati smrt.

2.1. Definicija alkoholizma i alkoholiara

Definicija Potkomiteta za pitanja alkoholizma Svetske zdravstvene organizacije, doneta 1951.- e godine, glasi: "Alkoholiarem se smatra osoba koja ekscesivno pije i ija je zavisnost od alkohola tolika, da pokazuje vidljive duevne poremeaje ili takve pojave koje ukazuju na oteenja fizikog i psihikog zdravlja; poremeaje odnosa s drugim ljudima i pogoranje njenog socijalnog i ekonomskog stanja ili pokazuje samo znakove takvog razvoja. " Mnogi strunjaci smatraju da je ovo "socijalna definicija", te da ne naglaava dovoljno medicinske posledice konzumiranja alkohola, tj.da prenaglaava one socijalne. Po Jellineku, da bi se neko stanje oznailo alkoholizmom, trebalo bi da ispunjava bar jedan od sledeih kriterijuma: 1. 2. 3. 4. Psihiku i fiziku zavisnost Progresiju somatskih, psihijatrijskih i neurolokih komplikacija Gubitak kontrole nad piem Nemogunost apstinencije.

Navedeni inioci su i danas osnovni kliniki kriterijumi i nalaze se u svim savremenim klasifikacijama. U klinikoj upotrebi se nalazi medicinska definicija (Despotovi):

Alkoholizam je hronina, progresivna bolest, recidivantnog karaktera, koju karakterie elja za pijenjem alkoholnih pia u cilju postizanja zadovoljstva. U razvojnoj fazi bolesti obavezno nastaju telesna i duevna oteenja, koja su posredno ili neposredno posledice uzimanja alkohola. Progresivna deterioracija linosti je glavna karakteristika ove bolesti. U nemedicinskim strukama je aktuelna ekoloka definicija, bihejvioralni model, prema kojem: Alkoholizam je stil ivota, rizian oblik ivljenja, posledica ekolokih odnosa u drutvu. (Hudolin) Prema psihoanalitikom pristupu (Abraham): Alkoholizam je nain beanja od realnosti i sredstvo za zadovoljstva bez truda. Mihaljevi kae: "Alkoholizam je socijalno medicinska bolest zavisnosti koja nastaje dugotrajnim i prekomernim pijenjem, te dovodi do zdravstvenih, porodinih i irih drutvenih problema. Alkoholiar je ona osoba koja prekomerno konzumira alkoholna pia dui niz godina, tako da joj je pijenje postalo sastavni deo ivota i ponaanja." Prema alkohologu dr Gaiu: Svako ponovljeno pijenje bez obzira na koliinu i uestalost, koje stvara odredjene probleme i tekoe (zdravstvene i/ili socijalne), znak je alkoholizma i zahteva strunu pomo.

2.2. Alkohol i droge

Neke kombinacije alkohola, droga i lekova mogu imati manje ili vee neeljene efekte. Jedno je sigurno: meanje bilo kakvih droga ili lekova tetnije je od droga uzetih pojedinano i teko je predvideti kakvo e delovanje koja kombinacija imati na pojedinca. Alkohol i lekovi: Ako osoba uzima neki lek pod lenikim nadzorom, svakako treba pitati svog lenika o interakciji leka sa alkoholom.

Alkohol + Lekovi protiv bolova - ne-narkotici

Acetilsalicilna kiselina (andol, aspirin) i slini nesteroidni protivupalni lekovi najee se koriste meu starijom populacijom za ublaavanje bola. Neki od ovih lekova mogu izazvati krvarenje iz eluca, zbog erozivnih promena na sluznici eluca. Takoe, ovi lekovi smanjuju sposobnost zgruavanja krvi, spreavajui vezanje trombocita u ugruke. Alkohol moe pojaati ova oba nepoeljna efekta leka. Starije osobe koje meaju na svoju ruku ovu vrstu 6

lekova i alkohol su u poveanom riziku od nastajanja krvarenja iz eluca. Uz to, aspirin moe poveati dostupnost alkohola, poveavajui tako nepoeljne efekte uzetog alkohola2.

Alkohol + Lekovi protiv bolova - narkotici

Ovi lekovi se prepisuju za olakavanje od srednjeg do jakog bola. Oni ukljuuju opijate morfin, kodein, propoksifen (propoxyphene) i meperidin. Kombinacije opijata i alkohola pojaavaju sedativni efekat ovih supstanci, to poveava rizik od smrti zbog predoziranja. Pojedinana doza alkohola moe poveati dostupnost propoksifena, to poveava nuspojave leka.

Alkohol + Antibiotici

Antibiotici su lekovi koji se koriste u leenju infekcija. U kombinaciji sa alkoholom neki antibiotici mogu izazvati muninu, povraanje, glavobolju, ak i konvulzije. U ove antibiotike spadaju: furazolidon, griseofulvin, metronidazol i antimalarik kvinakrin. Izoniazid i rimfapin koriste se zajedno u leenju tuberkuloze, bolesti koja je posebno uestala meu starijim osobama i alkoholiarima. Akutno uzimanje alkohola smanjuje dostupnu terapijsku dozu izonijazida u krvi, dok hronini alkoholizam smanjuje dostupnost rifampina. U oba sluaja, uinak lekova je smanjen. Neki antibiotici u kombinaciji sa alkoholom ne izazivaju neeljene reakcije. Ali, stanje organizma koje je napadnuto boleu kontraindikacija je alkoholu, jer telu teti dehidracija i dodatno optereenje jetre.

Alkohol+Sedativi

Benzodiazepani (Apaurin, Lexaurin, Bensedin, Bromazepam, Lorazepam ,...) se najee koriste za smirenje i nesanicu iako imaju i druge namene. Zbog manjih opasnosti, u klinikoj praksi su zamenili barbiturate, koji se danas koriste veinom za hitna stanja i konvulzivne napade. Alkohol pojaava delovanje benzodiazepana, a oboje usporavaju rad srca i disanje zbog ega moe doi do poremeaja disanja, kome i smrti. Ovo moe biti posebno izraeno kod starijih ljudi.este su kod ove kombinacije rupe u seanju, pospanost i poremeena koordinacija i kretanje. Ove nuspojave poveavaju rizik od nesrea u domainstvu ili za vreme upravljanja automobilom. Male doze flurazepama mogu izazvati interakcije sa malim dozama alkohola i izazvati smanjenje vozake sposobnosti, ak i ako je alkohol uzet tokom jutra, nakon uzimanja flurazepama. S obzirom da alkoholiari esto pate od nervoze i nesanice, i to mnogi od njih piju ujutru, interakcija moe biti naroito opasna.

Alkohol + Lekovi za kardiovaskularne bolesti

Ova skupina ukljuuje brojne lekove koji se prepisuju u leenju bolesti srca i krvnih sudova. Akutna konzumacija alkohola sa korienjem ovih lekova uzrokuje smetenost ili gubljenje ravnotee i padanje. Ovi lekovi su: nitroglicerin, koji se koristi u leenju angine pektoris, rezerpin, metildopa, hidralazin i gvanitidin, koji se koriste u leenju visokog krvnog pritiska.
2

www.alkoholidroge.com (datum posjete 15.03. 2011)

Hronino uzimanje alkohola smanjuje dostupnost propranolola, koji se koristi u leenju visokog krvnog pritiska, to moe smanjiti terapijski uinak leka.

Alkohol+Antidepresivi

Alkoholizam i depresija su esto povezani, to dovodi do visokog rizika mogueg javljanja interakcija alkohol-antidepresivi. Alkohol pojaava sedirajui efekat triciklikih antidepresiva poput amitriptilina, znatno pogoravajui sposobnost upravljanja automobilom. Akutni alkoholizam poveava dostupnost nekih triciklina, to posledino poveava i njihov sedativni uinak. Hronini alkoholizam deluje tako to poveava dostupnost jednih, dok smanjuje dostupnost drugih triciklina. Kemikalija pod nazivom tiramin (tyramine), koja je pronaena u nekim vinima i pivima, reaguje sa nekim antidepresivima, kao to su inhibitori monoaminooksidaze, to moe prouzrokovati opasno poveanje krvnog pritiska. ak i jedno umereno pie moe stvoriti rizik za ovu interakciju.

Alkohol+Anestetici

Anestetici su lekovi koji se primjenjuju pre operacije, da bi bolesnika uveli u besvesno stanje u kome je osoba potpuno neosetljiva za bol. Hronini alkoholizam poveava potrebnu dozu anestetika propofola, potrebnu da se bolesnik uvede u besvesno stanje. Hronini alkoholizam takoe poveava rizik razvijanja oteenja jetre koji moe biti uzrokovan enfluranom i halotanom.

Alkohol+Antikoagulantna sredstva

Varfarin se propisuje da bi u odreenoj meri smanjio sposobnost krvi za zgruavanje. Uzimanje alkohola poveava aktivnost varfarina, to poveava rizik kod pacijenta od iskrvarenja. Hronino uzimanje alkohola smanjuje dostupnost varfarina, smanjujui zatitu od zgruavanja krvi (npr. kod umetnih zalistaka).

Alkohol + Antidijabetiki lijekovi

Oralni hipoglikemici se propisuju kod nekih bolesnika da bi se na taj nain smanjila koncentracija eera u krvi kod osoba sa dijabetesom. Akutna alkoholna konzumacija produuje, a hronina konzumacija smanjuje, dostupnost tolbutamida. Alkohol takoer reaguje sa lekovima iz ove skupine, to moe dovesti do razvijanja simptoma munine i glavobolje.

Alkohol + Antihistamini

Alkohol moe pojaati delovanje sedacije koji se javlja kod mnogih lekova iz ove grupe. Ovi lekovi mogu izazivati jaku smetenost i pospanost, posebno kod starijih osoba. Zbog toga kombinovano delovanje alkohola i antihistamina moe imati posebno znaenje unutar ove populacije.

Alkohol + Antipsihotici

Lekovi poput klorpromazina koriste se kod psihotinih epizoda da bi smanjili i ublaili simptome poput obmana ili halucinacija. Akutna konzumacija alkohola pojaava sedativni uinak ovih lekova, to za posledicu ima poremeenu koordinaciju pokreta kao i mogue 8

fatalne poremeaje u disanju. Dugotrajna kombinacija pijenja alkohola i antipsihotika moe dovesti do hroninog oteenja jetre.

Alkohol + Anti-konvulzivni lekovi

Ovi se lekovi koriste uglavnom za leenje epilepsije. Akutna konzumacija alkohola poveava dostupnost fenitoina, to istovremeno poveava mogunost razvijanja nuspojava tog leka. Hronini alkoholizam moe smanjiti dostupnost fenitoina, to znaajno smanjuje zatitu bolesnika od neeljenih epileptikih napada, ak i tokom perioda alkoholne apstinencjije. Alkohol i droge:

Alkohol+heroin

Jo jedna vrlo opasna kombinacija, jer i heroin i metadon (najee korieni opijati) usporavaju rad srca i disanje. Brojne smrti koje se pripisuju opijatima nastupile su upravo zbog meanja sa alkoholom.

Alkohol+kokain

Kokain je stimulans, alkohol depresor, a iz njihove kombinacije u jetri nastaje supstanca zvana kokaetilen koja pojaava delovanje kokaina, ali i doprinosi opasnosti od sranog udara i prestanka disanja. Takoe, obe droge mogu maskirati delovanje druge, pa je mogunost predoziranja poveana i zbog toga esto dovodi do trovanja.

Alkohol+ecstasy

Oboje doprinose dehidraciji i pregrejavanju tela, tako da je povean rizik od toplotnog udara. Takoe, optereuju jetru i bubrege, a vee koliine alkohola dovest e do mamurluka sledeeg dana, umesto afterglowa ecstasyja. Ecstasy moe sakriti delovanje alkohola, pa je poveana mogunost od trovanja i epileptikih napada.

Alkohol+speed

Kao kod ecstasyja i alkohola, jetra i bubrezi su dodatno optereeni ovom kombinacijom, telo dehidrira, a este su pojave agresivnog ponaanja i nervoze.

Alkohol+marihuana

Meanje alkohola i marihuane vrlo lako moe dovesti do munine, povraanja i vrtoglavice, uz smanjenu mo rasuivanja i koordinaciju. Alkohol i energetska pia: Iako se esto koriste zajedno, nije ih preporuljivo meati. Ova kombinacija nosi niz opasnosti po zdravlje: U energetskim piima nalazi se kofein koji deluje diuretski, kao i alkohol, pa tako zajedno doprinose dehidraciji organizma. Dehidracija moe spreiti organizam da metabolizira 9

alkohol, te moe poveati toksini uinak alkohola, jer produava ga i na sledei dan posle pijenja. Osim to to teti organizmu, smanjuje radnu sposobnost, ometa normalan porodini ivot, a ako je sluajno korisnik voza u prometu, mogunot nesree je vrlo izvesna. Dok je energetsko pie stimulans, alkohol deluje umirujue, uspavljujue za veinu ljudi. Centralni nervni sistem dobija razliite poruke to izaziva nepravilnosti u radu srca, a time i mogunost sranog i modanog udara. Stimulirajui uinak moe prekriti uinak alkohola tako da ovek koji mea alkohol i energetsko pie ne moe na vreme uoiti koliko je popio alkohola. Umor koji bi se javio nakon poveane koliine popijenog alkohola bio bi znak da je granica tolerancije organizma preena i da bi trebalo prestati sa konzumiranjem alkohola. Rezultat je potenciranje pijenja alkohola iznad granica mogunosti organizma to rezultira posledicama koje nosi poveano konzumiranje alkohola. Stimuliui uinak energetskog pia ne daje pravi uvid u stanje organizma iako je koliina alkohola u krvi jednaka onoj koja bi bila bez konzumiranja energetskog napitka. Kada stimuliui uinak energetskog pia nestane, delovanje alkohola dolazi naglo do izraaja sa svim negativnim posledicama kao to je vrtoglavica, povraanje, pospanost. Moe doi do ozbiljnih komplikacija kod respiratornog sistema i sl.

2.3 Alkoholizam i zdravlje

Istorijski podaci o dejstvu alkohola: ushienju, raspoloenju, veselosti, menjanju stanja svesti, a naravno, i opasnostima, potiu iz davnih vremena, jo od Solomona, Mojsija, Biblije i Jovana Zlatoustog. Alkohol je najstariji lek oveanstva. Od 5.- og veka pre Hrista do otkria penicilina se koristi kao antiseptiko sredstvo. Antiki Grci ga spominju kao pie koje je bezbednije od vode. Homer je, moe se rei svesno, potrezvenio Hektora. U njegovom stavu o vinu nazire se da je ono otrov a ne junaki napitak, pa hrabrost pripisuje istom, nepomuenom umu. O alkoholu se uvek znalo da je ma sa dve otrice, nudei uivanje i relaksaciju kod umerenog korienja, ali i socijalne i zdravstvene probleme kod neumerenog korienja. Paracelzus, nemaki lekar i otac moderne farmakologije, a takoe i doktor koji nam je dao re 'alkohol', je rekao: "Da li je vino hrana, lek ili otrov, stvar je doziranja." Izreka iz stare Kine: "Najpre ovek uzima pie, pie trai pie, naposletku pie uzima oveka." Tu su i zablude u vezi korisnog dejstva alkohola na zdravlje ljudi, koji se prenose sa generacije na generaciju. Toksini efekti: Hemijska supstanca etanol, koja se nalazi u alkoholnim piima, je neurotoksina supstanca i sa svakim gutljajem se rtvuju neke od milijardi naih nervnih elija. Toksini efekti alkohola i njegovih metabolikih otpadaka napadaju organe u naem telu. Studije otkrivaju da prekomerna konzumacija alkohola znaajno povisuje rizik od brojnih zdravstvenih problema, ukljuujui visoki krvni pritisak, bolesti jetre, modani udar, demenciju, neke vrste karcinoma 10

(karcinom jetre, guterae, jednjaka i usta), a da ne spominjemo opasnost od zavisnosti kao rezultat stalne potronje. Svetska zdravstvena organizacija preporuuje da ene ogranie svoju dnevnu potronju alkohola na 20 grama, to je priblino pola litara piva, a mukarci na 30 grama, odnosno tri etvrtine litara piva. ene koje piju vino treba da se zaustave posle jedne ae, dok mukarci mogu da popiju i malo vie, oko 0,3 litara. Osobe koje prihvate ove preporuke svetske zdravstvene organizacije, doputaju sebi niskorizinu potronju alkohola.

"Ne postoji takvo konzumiranje alkohola koje je potpuno bez rizika", upozorio je
nemaki centar za probleme zavisnosti u Hamu. Sem toga, umerena potronja se kree u uskom rasponu, s obzirom da se dnevna potronja vea od 40 grama alkohola za ene i 60 grama za mukarce ve smatra opasnom. "Ne moe se sa sigurnou rei gde je granica za tetno konzumiranje alkohola", rekao je Arc Jens Rajmer iz nemakog drutva za leenje zavisnosti. Pozitivan uticaj: Istraivanja pokazuju da umerena potronja alkohola moe imati blagotvorno dejstvo na zdravlje ko d nekih osoba. Dokazi koje nude stotine istraivanja pokazuju da osobe koje konzumiraju male do umerene koliine alkohola ree obolevaju od bolesti srca nego oni koji uopte ne piju alkohol ili oni koji preteruju sa konzumacijom. Najee se u kontekstu blagotvornog delovanja na zdravlje spominje crno vino zbog sadraja polifenola, meutim dokazano je da i pivo sadri irok spektar bioloki aktivnih komponenti poreklom iz biljaka, ukljuujui polifenole i fitoestrogene. Kardiolog Armin Imhof sa Univerzitetske klinike u Ulmu ukazao je da alkohol ima tri korisna dejstva u prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Alkohol dovodi do promene sadraja masnoe u krvi. Najvaniji uticaj je da se poveava sadraj HDL ili "dobrog" holesterola. Alkohol, takoe, razreuje krv i spreava zapalenja. Imhof je ukazao na injenicu da pozitivni efekti po zdravlje ne zavise od vrste pia. Postoje indikacije da aditivi u vinu i pivu, odnosno polifenoli, moda takoe imaju zatitnu ulogu. On je izjavio: "Sve zavisi od popijene koliine. Najvei zatitni uticaj alkohola postie se konzumiranjem est grama alkohola dnevno. Ali, kad smete samo toliko malo da popijete, pitanje je ima li otvaranje boce uopte poentu." Nekoliko studija takoe pokazuje da umerena konzumacija alkohola znatno smanuje rizik od demencije i oslabljenih kognitivnih sposobnosti povezanih sa starenjem. Takoe, ini se da osobe koje svakodnevno unose umerene koliine alkohola ree obolevaju od Alzheimerove bolesti. Smatra se da alkohol razreuje krv i spreava nastanak krvnih ugruaka u mozgu. Kod sredovenih i starijih odraslih osoba svakodnevno uzimanje od jedne do dve ae alkoholnog pia je povezano sa niom smrtnou. Odreenije, uporeujui sa onima koji ne piju, odrasli koji konzumiraju jednu do dve ae alkoholnog pia dnevno, izgleda da imaju nii rizik od srane bolesti srca. Nasuprot tome, konzumacija alkohola kod mlaih odraslih ili utie jako malo, ili nikako u korist zdravlja. Korienje alkohola meu mladim punoletnim osobama je povezan sa veom opasnou od traumatinih povreda i smrti. 11

Strunjaci naglaavaju da stil ivota, kao to su redovne vebe, mnogo voa i povra i dijeta siromana zasienim mastima smanjuje rizik od hroninih bolesti. Nije preporuljivo da iko pone sa pijenjem ili da uestalije pije zbog zdravlja! Ser Riard Dol, profesor medicine univerziteta u Oksfordu u penziji, iznosi: "Verovanje da je alkohol lo za zdravlje je bilo tako ukorenjeno, da pomisao da male koliine mogu biti dobre za vas je bilo teko razmatrati. Iskljuivo u poslednjih 10 godina su kardiolozi i specijalisti u preventivnoj medicini poeli da to uzimaju za ozbiljno." Pozitivan uinak alkohola na zdravlje je impresivan, no kljuna re pri konzumaciji je uvek "umerenost"! Nijedna koliina alkohola nije bezopasna u sluaju trudnoe!

2.4 Alkoholizam i porodica

Najnovija istraivanja pokazuju da se alkoholizam po broju obolelih i umrlih u svetu nalazi na treem mestu, iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja, a 3-5% ukupne svetske populacije je zavisno od alkohola. Meutim, stvarni broj alkoholiara najmanje pet puta vei od broja registrovanih upravo iz razloga to mnogi danas negiraju ovaj problem. Srbija je na etvrtom mestu u Evropi po potronji alkoholnih pia. Po broju stabala ljiva prvi smo u svetu. Od ljive do ljivovice (koja je i na brend), sve je krai put i sve je vie onih koji za njom poseu. Mesto gde se alkoholizam prvo manifestuje je porodica. Veina alkoholiara koji se lee su u braku s dvoje dece, manji broj je rastavljen i to najee zbog alkoholizma, manji deo je mlaa populacija. Na samom poetku alkoholiar nailazi na razumevanje u samoj porodici. Deca ne znaju za njegovo bolesno stanje, a ena (mu) odobrava takvo ponaanje. Nastali ekscesi se skrivaju od okoline. Kasnije alkoholiar intenzivnije pije, dolazi do eih ekscesa. I dalje se sve krije od okoline. Dolazi do eih svaa. I deca saznaju za pijanstvo svog oca. U konfliktnim situacijama uestvuje itava porodica. ena gubi volju da dalje utie na svog mua. Deca su povuena u sebe i ive u stalnoj napetosti i strahu. Kasnije alkoholiar gubi svaki autoritet u porodici, sukobljava se sa drutvenim normama, porodinim obavezama i sopstvenom zavisnou od alkohola. ena silom prilika preuzima svu vlast u kui, brinui se o svim porodinim problemima. Deca prilaze majci, a alkoholiar se osea odbaenim od porodice. U ovom periodu javlja se prava ideja o leenju. Naravno, alkoholiar i ne pomilja na leenje.

12

Ovo je kritian momenat u porodici. esto se reava tako to ena beei od problema, definitivno naputa mua i tako dolazi do raspada porodine zajednice. Vie se nita ne moe sakriti, a alkoholiar je identifikovan. injenica je da:

1/3 brakova se raspada zbog alkoholizma. Alkoholizam dovodi do zanemarivanja porodinih dunosti i nebrige za decu, a najgori sluaj je kada su oba roditelja alkoholiari. Alkoholizam dovodi do osiromaenja porodice, kako emocionalno, tako i materijalno. Alkoholizam dovodi do agresivnosti i nasilja u porodici, gde su esto rtve i deca. Alkoholizam dovodi do nastajanja nepotpune porodice, to je rezultat rastave ili prerane smrti alkoholiara. Alkoholizam dovodi do psihikih poremeaja unutar porodice, najvie kod dece. Alkoholizam je problem cele porodice i okoline.

3. Alkoholizam ena 3.1. Studije o enama alkoholiarima

Tek ezdesetih godina ovog veka poele su da se izvode prve studije o enama alkoholiarima. Pre toga teko da se mogu nai bilo kakve studije na tu temu i pored toga to je postojala obimna literatura o alkoholizmu. Raznovrsne teorije o uzrocima alkoholizma kod ena bile su samo proirena teorija o alkoholizmu mukaraca. Iz takvih pristupa bi proizilazilo da se podrazumeva da ne postoji gotovo nikakva razlika izmeu alkoholizma kod ena i kod mukaraca, te da se rezultati studija o alkoholizmu kod mukaraca mogu primeniti i na ene. Takve studije i tvrdnje samo su potvrivale da se u toku leenja nisu u dovoljnoj meri uzimale u obzir posebne karakteristike alkoholizma kod ena (uzroci, vreme obolevanja, vrsta konzumiranog pia, psihodinamika pijenja, motivacija za leenje, komplikacije, nain i ishod leenja, mogunosti porodine i socijalno-profesionalne rehabilitacije, itd.). Zajednika karakteristika je da se radi o konzumiranju alkohola. Univerzalnog pristupa nema, razlike su velike. Zbog toga alkoholizam kod ena predstavlja poseban socijalno-medicinski problem s obzirom na njihovu bioloku ulogu i uloge koju one imaju u porodici i drutvu. Neke studije nagovetavaju da je ena alkoholiar donekle bolesnija nego mukarac alkoholiar, jer je ona psiholoki vie konfliktna linost i konfuznija. Ali kada se tokom leenja svemu prethodno pomenutom posveti adekvatna panja i svi ovi inioci uzmu u obzir, onda se ranije uobiajene tvrdnje o loijem ishodu leenja znatno smanjuju.

13

3.2. Profil ene alkoholiara

Alkoholizam je bolest koja jednako napada sve graane: ljude razliitih rasa, drutvenoekonomskog poloaja, starosti, pola, itd. Zbog toga i ene-alkoholiari se nalaze meu svim rasama, imaju razliiti stepen obrazovanja, razliite poslove, razliiti nivo egzistencije, itd. Manje od 5% alkoholiara su stereotipi. To su oni alkoholiari koji se teturaju ulicom, grozno izgledaju: neoeljani su i prljavi, u starom odelu; nisu sposobni da se finansijski izdravaju, nemaju posao; ive sami, jer ih je porodica davno ostavila; itd. Meu enama-alkoholiarima se ovaj stereotip ne pojavljuje. Poto veina ena-alkoholiara pije sama kod kue, one piju kad ih niko ne vidi i posle toga legnu da spavaju. Sutradan ujutru su naspavane i spremne za kune poslove. to se poslovnih ena tie, njih nakon sveanih veera kolima voze kui. Zbog ovih injenica ene-alkoholiari ne teturaju ulicama naeg grada. Istinski alkoholiar nije stereotipni skitnica koji tetura ulicom s bocom u depu kaputa. Alkoholiarem se smatra ovek koji je dospeo u bolesnu zavisnost od alkohola i kod koga se usled prekomerne i dugotrajne upotrebe alkohola poinju javljati znaci telesnog, duevnog i socijalnog propadanja. Za ene-alkoholiare je u veini sluajeva karakteristino (naroiti za ene na visokom poloaju) da se trude da prikriju znakove alkoholizma sa izraenom minkom, elegantnom odeom, istom obuom, novom frizurom i bojom kose, itd. Zabrinjava to je jedan od najeih profila ene-alkoholiara situirana ena u ranim pedesetim godinama ivota. Ona je strunjak, uvek je tana, nije ni dan izostala sa posla, vredno radi i cenjen je lan svog kolektiva i svoje zajednice i smatraju je stubom drutva. Uprkos tome, ona ne moe da kontrolie svoju upotrebu alkohola. Onda, na primer, navri 53. godinu ivota i pouti zbog ciroze jetre, koja je po ivot pogubna bolest.

3.3. Konzumiranje alkohola u trudnoi

Veina ena-alkoholiara, znatno manje pije ili prestaje da uzima alkohol u toku trudnoe. Verovatno zbog toga to pridaju veliki znaaj materinstvu. Za vreme trudnoe ne sme se konzumirati alkohol. Svaka ena koja zna da ne moe da odoli aici alkoholnog pia, mora da pazi da ne ostane trudna. Veliki problem predstavlja uzimanje alkohola u toku trudnoe i posle poroaja. Poznato je da se u brakovima alkoholiara (bilo da je alkoholiar jedan od suprunika ili su oba), u znatno 14

veem procentu javljaju komplikacije koje mogu da ugroze trudnou ili da dovedu do raanja oteenog novoroeneta. Alkoholizam oca nepovoljno utie na potomstvo zbog tetnog dejstva alkohola na muke polne elije. Vremenom se broj pokretnih spermatozoida smanjuje, oni postaju nepokretni i zbog toga ne mogu da oplode jajnu eliju. Alkoholizam majke dovodi do promena na plodu, koje mogu nastati tokom cele trudnoe ako ena dok je bremenita uzima alkoholna pia. Kod ena koje piju alkohol, ee se javljaju pobaaji i prevremeni poroaji. Spontani prekidi trudnoe do 28. nedelje od nastanka zaea uvek su praeni uginuem ploda, dok se prekid trudnoe posle tog vremena naziva prevremenim poroajem. Novoroene roeno u to vreme naziva se nedonoe i ono je manje sposobno za vanmaterini ivot od normalno roene bebe. Uzimanje alkohola u toku trudnoe je jedan od faktora koji dovode do prevremenog raanja. Alkohol, koji trudnica uzima, preko organa za varenje i njihove sluzokoe dospeva u krvotok, a odatle u sve organe i u sva tkiva organizma ploda. Alkohol preko krvotoka majke dolazi i u krvne sudove materice u kojoj se razvija plod. Alkohol i trudnoa ne idu zajedno i zato ne postoji umereno pijenje u trudnoi. U Sjedinjenim Amerikim Dravama 1988. godine su uveli zakon koji obavezuje proizvoae alkoholnih pia da na svaku etiketu alkoholnog pia moraju staviti upozorenje da je za vreme trudnoe konzumiran alkohol tetan za plod. S ovom merom su uspeli da oteenja ploda svedu na jednu desetinu.

4. Mamurluk

Mamurluk je fiziko i emocionalno stanje koje nastupa nakon prekomerne upotrebe alkoholnih pia. Javlja se i kod alkoholiara i kod nealkoholiara, ali su simptomi mamurluka intenzivniji i kompleksniji kod alkoholiara. Kad popijemo neko pie - vino, pivo, rakiju, ili neto drugo - ono dospeva u na eludac. Odavde, preko sluzokoe eluca ulazi u krvotok. Krv je prenosi kroz celi organizam. I tako, pomou krvotoka, on dospeva u sve organe i sva tkiva organizma. Zato, dok pijuckamo alkoholno pie, ono poinje da struji kroz nae telo, kroz svaki deli naeg organizma. I, to vie alkohola pijemo, sve vie i vie alkohola prolazi kroz nae telo. I, naravno, utie na razne naine. to vie popijemo, to vie utie na nae ponaanje. ak i posle prestanka pijenja, alkohol i dalje prolazi kroz na organizam. Dokle? Dok se ne preradi i izbaci. A to je dugotrajan proces. Najkasnije posle 24 sata posle prestanka pijenja sav alkohol se izbacuje iz organizma. ta se deava za to vreme, dok se sav alkohol ne eliminie? Organizam se polako vraa u normalno stanje. Jetra polako prerauje alkohol i izbacuje je iz organizma. Potrebno je odreeno vreme da se telo oporavi od prevelike koliine alkohola. Znai, posle alkoholisanosti i prestanka pijenja, dolazi do faze trenjenja. Ova faza je popularno nazvana mamurluk. Znai, mamurluk je ono stanje organizma, kada se ona eliminacijom alkohola, polako vraa u normalno stanje. Zato je mamurluk ono stanje, kako se 15

oseamo sutradan. Sutradan, nakon pijenja. A to nikako nije prijatno stanje. Ponekad predstavlja vrlo teko stanje, koje se vrlo muno trpi i podnosi, pa se esto doivljava kao prava bolest. Mnogi nisu sposobni ni za kakav psihiki ili fiziki rad. Drugi opet probaju da funkcioniu, ali to teko ide. Kad se sa strane gleda, deluju kao usporeni film. Sporo se kreu, obavljaju poslove polako, usporeno, klone se naglih pokreta, s vremena na vreme se dre za glavu zbog buke, sve im smeta, itd. Mamurluk je zapravo upozorenje organizma da ubudue treba manje piti. Ona nam jasno govori da smo preterali i da moramo smanjiti tempo, jer ovako nee izai na dobro. Na organizam ne moe jo dugo da izdri ovako naporan tempo. Simptomi mamurluka:

Glavobolja - Puca glava, hoe da se raspadne, i nikako da proe. Smeta Vam muzika, glasan razgovor, kripa vrata, itd. Zahtevate od ukuana da idu na prstima i da meusobno razgovaraju apuui. Munina i nagon na povraanje - To je jak oseaj, zato ovek proba da povraa. Ali, ne moe. Ne izlazi nita. Iz prostog razloga, to nema ta da povrati, jer mu je stomak prazan. A sa napinjanjem stanje postaje jo tee. Jaka e - Treba znati da alkohol dehidrira organizam, to jest, da je isuuje. To znai da utie na izluivanje vode iz organizma tako, to poveava izluivanje vode. Na taj nain organizam ostaje bez potrebne koliine vode i zbog toga se osea jaka e. Peenje u jednjaku - Ovo se javlja naroito kod onih alkoholiara koji piju jaka, koncentrovana alkoholna pia: rakiju, vinjak, itd. Do ove pojave dolazi zbog samog uticaja alkohola na jednjak, koji prolazei grebe jednjak. Vrtoglavica, umor, opta tromost i malaksalost - To se javlja zbog iscrpljenosti organizma. Kad uzmemo u obzir da celu no nismo spavali, bili smo na nogama, nismo jeli nego smo samo pili alkohol u enormnim koliinama, i ostali bez dovoljno vode u organizmu; nije ni udo to smo malaksali i to nam se vrti u glavi. Moe da se javi jo i neka nelagodnost, koju ne moemo drugome objasniti, jeza i drhtavica koja dolaze u talasima i drugo.

Psihiki simptomi mamurluka su depresija, kajanje i strah. Svima koji pate od izraenog mamurluka, moemo pruiti jednu utehu: Simptomi mamurluka se javljaju samo sutradan posle slavlja, i prou u roku od 24 asa. To znai da mogu potrajati najvie 24 asova, ali mogu da prou i za krae vreme. Od ega to zavisi? Zavisi od toga, za koliko vremena e se alkohol odstraniti iz organizma. Jetra razgrauje alkohol na ugljen-dioksid i vodu, koji se iz organizma eliminiu putem izdahnutog vazduha, znoja, stolice i mokrae. Jetra relativno polako razgrauje alkohol. Koliina enzima u jetri dovoljna je da se u njoj oksidira 8-9 g alkohola na sat. Ta razgradnja se ne moe niim ubrzati. Poto jetra stalno radi istim tempom, vreme razgradnje alkohola zavisi od koliine popijenog pia, kao i od koncentracije alkohola koji se nalazi u njemu. to je koliina alkohola koji je unet u organizam vei, i vreme potrebno za njegovu razgradnju i eliminaciju iz organizma je due. Tako, i mamurluk, sa svim prateim simptomima traje due kad se vie pia popilo, naroito ako su to bila estoka pia3.

www.lekcija.com (datum posjete 17.03.2011)

16

5. Lijeenje alkoholizma

Alkoholizam je bolest koja se moe leiti i zaleiti. Leenje alkoholizma, gledano delom i sa pravne strane, moe biti "dobrovoljno" ili prisilno. Prisilno lijeenje: Prisilno leenje se u nekim zemljama gde postoje zakonske osnove i zakoni o alkoholizmu, bazira na dosta irokim osnovama. Tako, na primer, kao razlog za podvrgavanje prisilnom leenju uzima se i "razaranje porodice" - to je, moe se mirno rei, kod znaajnog broja alkoholiara, ako ne i kod veine, obino sluaj. Prema tome, data je iroka zakonska osnova da se ljudi oboleli od alkoholizma, koji time ugroavaju i sebe i svoju porodicu pa i itavo drutvo, tretiraju praktino isto kao i drutveno opasni duevni bolesnici, te da se podvrgnu zakonski zasnovanom prisilnom leenju. Kod nas na alost nema Zakona o zavisnosti od alkohola ili drugih supstanci. Krivini zakon predvia prisilno leenje alkoholiara samo onda ako je on uinio neko krivino delo za koje sud smatra da mu je uzrokom bio alkoholizam i ako sud smatra da bi alkoholizam mogao i dalje biti uzrokom injenja eventualno slinih ili istih takvih krivinih dela. Na svu sreu novi Porodini zakon, kao i Krivini zakon predvia sankcije za nasilje u porodici, a ako su one poinjene u alkoholisanom stanju, predvia i obavezno leenje od alkoholizma. Zbog toga porodica vie ne treba da tolerie teror alkoholiara, ve odmah treba da pozove policiju koja e dalje reavati sudbinu nasilnika. Dobrovoljno lijeenje:

Iz prakse poznajemo nekoliko glavnih grupa razloga zato se alkoholiar odluuje na leenje:
Osea da mu zdravlje poputa. Telesne i nervne odnosno duevne komplikacije i bolesti ine da se alkoholiar poinje plaiti za svoje zdravlje i za svoju budunost. Razume se da se to dogaa samo ako je razum i kritinost barem donekle sauvana i ako pacijent uspeva da te svoje tegobe povee sa preteranim uzimanjem alkohola i tome ih i pripie. Opadanje radne sposobnosti i lo kvalitet rada, pa ak i pravljenje tete na radnom mestu je jedan od daljih razloga. Na poslu ima potekoa. Ne ispunjava normu. Mamuran je, bolestan, ne moe da izdri radno vreme do kraja, svaa se sa efom zbog slabog kvaliteta rada, itd. Kolege pored svog posla sve vie rade i njegov posao to, naravno, izaziva njihovo sve vee nezadovoljstvo i netrpeljivost prema alkoholiaru. Izostajanje sa posla usled pijanstva ili mamurluka ili ak i pijenje na samom poslu. To dovodi do toga da mu kolektiv postavi uslov: ili leenje - ili napolje! Mislim da se ne moe dovoljno naglasiti koliko je to vaan momenat i koliko bi nai radni kolektivi, ustanove i preduzea doprineli suzbijanju alkoholizma kada bi u svojim sredinama obratili panju na detekciju alkoholiara i kada bi bili otriji u pritisku na njih da se podvrgnu leenju. Na alost, 17

alkoholizam se u velikom broju sluajeva neshvatljivo tolerie pa se ak tolerie i pijenje na radnom mestu i za vreme radnog vremena. Porodini konflikti esto dovode alkoholiara na leenje. On osea raspad porodice, osea da vie nije ni mu ni otac. Neretko ga ena naputa i odvodi decu, to ini presudan momenat za donoenje odluke o leenju4. Na alost, neverovatno esto ena trpi sve i nema hrabrosti da povue spasonosan potez kojim bi odluno izmenila sudbinu i sebe i dece, jer, ne treba se zavaravati - porodicu alkoholiara bolje je potpuno rasturiti i njene lanove razdvojiti nego dalje iveti u takvom paklu. Parola "bolje dobar razvod nego lo brak" valjda nigde nije toliko znaajna i opravdana kao kada je u pitanju mu i otac alkoholiar. Nije retko u pitanju i izvesna kritinost i uvid u situaciju koju alkoholiar na neki nain sauva ili mu se naknadno javi. "Sramota me je pred svetom", "Imam odraslu decu koja ve idu u kolu. Ne elim da na njih upiru prstom i kau kako im je otac alkoholiar!" Nije ba na poslednjem mestu ni materijalni faktor. Na pie se potroe velike sume novca. Do kakvog stanja to dovede porodicu nije potrebno objanjavati. Ima i drugih razloga, no ovi koje sam iznela su najei. Sem toga oni se vrlo esto kombinuju pa bude i po nekoliko razloga zato se alkoholiar odluuje na leenje.

5.2. Ciljevi lijeenja

Uspostavljanje apstinencije je preduslov za leenje. Danas je leenje zavisnosti od alkohola mnogo lake nego pre 20-25 godina. Postoji niz institucija koje lee alkoholiare savremenim metodama. U sadanje vreme se nastoji da se alkoholiar tokom leenja ne izdvaja iz porodice i iz radnog procesa. Na taj nain bolesnik je u stalnoj konfrontaciji sa realnou pa zato stalno jaa i njegova motivacija za boljim i zdravijim nainom ivota. U isto vreme dobija objanjenje o svojoj bolesti, prihvata alkoholizam kao bolest od koje boluje, saznaje ta i kako treba da menja u svom ponaanju i nainu ivota. Cilj savremenog leenja je to potpunija reintegracija u drutvo, uz potpunu apstinenciju. Znamo da alkoholizam najpre dovodi do poremeenih odnosa u porodici alkoholiara. U porodici dolazi do prekida emocionalnih veza izmeu alkoholiara, njegove supruge i dece. Bolest zahvata ceo porodini sistem. Zato u leenju veliku vanost ima porodica obolelog, koju treba odmah ukljuiti u leenje. Od supruge se zahteva da prihvati alkoholizam kao bolest i da o njemu to vie naui. Od nje se zahteva i da polako menja svoj nain ivota. Potrebno je maksimalno angaovanje kako samog bolesnika, tako i njegove porodice u leenju i rehabilitaciji. Potrebno je promeniti poremeeno ponaanje kako alkoholiara, tako i njegove porodice. Upravo zato govorimo da je cilj svakog leenja i rehabilitacije
4

www.alkohol.co.yu (datum posjete 11.03.2011)

18

zavisnika od alkohola, uz prekid pijenja, kvalitetna promena ponaanja kao i sreivanje porodinih, radnih i drutvenih interakcija. Da bi se to postiglo, pokuava se sa aktiviranjem cele porodice u promeni vlastitog ponaanja. Zbog toga se u veini sluajeva, uz edukaciju, sprovodi psihoterapija ili porodina terapija alkoholiara i njegove porodice da bi se postupno uspostavilo ponaanje koje e biti temelj daljoj apstinenciji i okretanju zdravom nainu ivota. Posle intenzivne faze leenja sledi produena terapija iji je cilj da se alkoholiar i njegova porodica aktivno ukljue u druenje sa drugim ljudima koji imaju isti problem i to po principu - pomaui drugome, pomaem i sebi. Cilj leenja je uspostavljanje novog, zdravog modela ivljenja. To podrazumeva promene na svim poljima: 1. poboljanje fizikog i psihikog zdravlja (druenjem sa lanovima porodice, pravilnijom ishranom, redovnim lekarskim pregledima, kvalitetnijim korienjem slobodnog vremena, itd.) 2. poboljanje porodinog funkcionisanja (preuzimanje uloge supruga i oca, reavanje porodinih problema, druenje sa lanovima porodice, doprinos poboljanju materijalnog stanja porodice, pruanje oslonca deci, itd.) 3. poboljanje profesionalnog funkcionisanja (reafirmacija na radnom mestu, preuzimanje i reavanje radnih zadataka, napredovanje u radnoj sredini, sticanje poverenja kolega, pomo i podrka kolegama na poslu, itd.) 4. poboljanje ireg socijalnog funkcionisanja (poboljanje odnosa sa rodbinom, prijateljima, komijama, pruanje pomoi, druenje, itd.) Dakle, cilj je rehabilitacija i resocijalizacija zavisnika i njegove porodice. Pod rehabilitacijom se podrazumeva proces pomoi pojedincu da bi se osposobio za normalno drutveno funkcionisanje u fizikom, psihikom i socijalnom smislu. Pod resocijalizacijom, koja se odvija paralelno sa procesom rehabilitacije i nadograuje se na njega, podrazumevamo aktivnosti koje se vode u cilju ukljuenja rehabilitiranih osoba u normalne drutvene tokove. Vano je rei da su i leenje i rehabilitacija i resocijalizacija delovi jedne celine ili procesa, jer jedna zavisi od uspeha ili neuspeha drugog, a svi zajedno imaju isti cilj - usmeriti pojedinca na kvalitetniji nain ivljenja.

7. Zakon o javnom redu i miru

I OSNOVNE ODREDBE lan 1. Predmet zakona Ovim zakonom propisuju se prekraji javnog reda i mira i prekrajne sankcije koje se izriu poiniocima prekraja. lan 2.

19

Znaenje izraza (1) Javni red i mir, u smislu ovog zakona je usklaeno stanje meusobnih odnosa graana nastalo njihovim ponaanjem na javnom mjestu i djelovanjem organa i slubi u javnom ivotu, radi obezbjeivanja jednakih uslova za ostvarivanje prava graana na linu bezbjednost, mir i spokojstvo, privatni ivot, slobodu kretanja, zatitu ljudskog dostojanstva i prava maloljetnika i drugih lica. (2) Pod prekrajima javnog reda i mira smatraju se: prekraji protiv funkcionisanja dravnih organa i javnih slubi; prekraji protiv interesa maloljetnika i drugih lica i ostali prekraji koji su uinjeni na javnom mjestu. (3) Pod javnim mjestom u smislu ovog zakona podrazumijeva se mjesto na kojem je slobodan pristup pojedinano neodreenim licima bez uslova ili pod odreenim uslovima, kao i prostorije dravnih organa, preduzea, drugih pravnih lica i drugih mjesta kada je usljed blizine ili izloenosti vidiku ili ujnosti izvrenom radnjom dolo do uznemiravanja ili negodovanja graana.

Osnovni prekrsaji javnog reda i mira (najee izazvani upotrebom alkoholnih pia):
lan 7. Svaa, vika, vriska i nepristojno ponaanje Ko naruava javni red i mir svaom, vikom, vriskom, izvoenjem ili reprodukcijom muzikih sadraja ili tekstova, noenjem ili isticanjem simbola, slika, crtea ili tekstova, nepristojnog, uvredljivog ili uznemiravajueg sadraja i drugim nepristojnim ili drskim ponaanjem, kaznie se novanom kaznom od 50 do 300 KM. lan 8. Vrijeanje Ko grubim vrijeanjem drugog lica ili drugim bezobzirnim ponaanjem izazove osjeanje fizike ugroenosti ili uznemirenosti graana, kaznie se novanom kaznom od 200 do 800 KM. lan 12. Tua i fiziki napad Ko naruava javni red i mir izazivanjem, uestvovanjem u tui ili fizikim napadom na drugoga, kaznie se novanom kaznom od 400 do 1.200 KM lan 14. Upotreba pirotehnikih sredstava (1) Ko pali pirotehnika ili eksplozivna sredstva na mjestima i na nain kojim izaziva uznemirenost graana, kaznie se novanom kaznom od 300 do 900 KM . (2) Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzee i drugo pravno lice novanom kaznom od 2.000 do 6.000 KM. (3) Odgovorno lice u preduzeu i drugom pravnom licu kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana novanom kaznom od 400 do 1.000 KM.

20

lan 16. Neovlaena upotreba oruja (1) Ko neovlaeno upotrijebi oruje, kaznie se novanom kaznom od 400 do 1.200 KM. (2) Ako uinilac prekraja iz stava 1. ovog lana ugrozi bezbjednost lica ili imovine ili izazove osjeanje uznemirenosti graana, kaznie se novanom kaznom od 500 do 1.500 KM. (3) Neovlaenom upotrebom oruja iz st. 1. i 2. ovog lana smatra se: ispaljivanje hitaca iz oruja, pokazivanje oruja na javnom mjestu ili rukovanje orujem na nain kojim se moe izazvati zastraivanje ili ugroavanje bezbjednosti ljudi ili imovine. (4) Pod orujem u smislu ovog lana podrazumijeva se: vatreno oruje, vazduno oruje, rasprskavajue i gasno oruje, hladno oruje, oruje sa tetivom i posebno oruje. lan 17. Uivanje droge Ko uiva opojnu drogu na javnom mjestu ili psihotropne supstance, kao i lice koje se bavi prodajom, odnosno preprodajom droge, kaznie se novanom kaznom od 500 do 1.500 KM.

21

8. Zakljuak

Alkoholizam je hronina, progresivna bolest, recidivantnog karaktera, koju karakterie elja za pijenjem alkoholnih pia u cilju postizanja zadovoljstva. Alkoholizam je bolest koja se moe leiti i zaleiti. Leenje alkoholizma, gledano delom i sa pravne strane, moe biti "dobrovoljno" ili prisilno. Na osnovu prethodne dve definicije, odnosno itavog teksta o alkoholizmu, moemo zakljuiti moemo da konzumiranje alkohola moe i te kako imati tetne posljedice. Agresivnost je jedna od odlika alkoholizma. Fiziki obrauni, prekraj u saobraaju, uivanje opojnih droge na javnom mjestu i upotreba oruja su este pojave, do kojih dolazi upotrebom alkohola.

22

9. Literatura

1. www.alkohol.co.yu (datum posjete 11.03.2011) 2. www.alkoholizam.com (datum posjete 17.03.2011) 3. www.alkoholidroge.com (datum posjete 15.03.2011) 4. www.lekcija.com (datum posjete 17.03.2011) 5. www.narodnaskupstinars.net (datum posjete 25.03.2011)

23