Aleksandar Popovi

Paradni truljak
Igra za lutke u dva dela LICA: Pardon, paradni truljak Dalila, kamila s tepiha Kvocoka Sida aba Glava glumice Dogaa se tuda-svuda PRVA SLIKA: (NA PRVOM CUGU) (Kola: persijski tepih oko sredinje are ide ukrug est kamila) Pardon (doe pred tepih i gleda kako kamile etaju ukrug): Hej, sestrice! Zar vam nije dosadno?! Dalila (izae iz kruga i ode u ugao tepiha blie Pardonu, pa tu zastane): Ah... plemeniti neznae... ah... Pardon: Ja sam truljak... Dalila: Ja sam Dalila... Pardon: Hoe li, Dalila, da bude moj pomonik? Dalila: Hou... a ta ti radi? Pardon: Nita... Dalila: Ti si nitic? Pardon: Ali imam plan kako u postati neko i neto... naa e slika dospeti u novine! Dalila: Ah, odvani truljku, ah... Pardon: Kad ve imam lakovane izme, moram ih nekako upotrebiti... napraviemo paradu. Dalila: A ta emo jesti? Pardon: Kolae. Dalila: To volim... Pardon: A voli li da peva? Dalila: Volim kad sam sita.

Pardon: U redu, Dalila, u redu... nemoj samo da prekardai sa svojim zahtevima... ti nisi jo, moe biti, neka velika zvezda da bi sebi mogla dozvoliti luksuz da jede ananas dinje s kristal eerom... Evo ti, kao akontacija, jedna kisela bombona... Dalila: Hvala. Pardon: Nemoj samo sad da mi cvri kao palainka na usijanom tiganju, nego pusti glas preko trga da stakla zazvee na prozorima! (Mrak i promena dekora. Trg nekih smenih eira, nekih smenih noseva koji se sijaju kao ogledalca, nekih veselih cvetova, nekih plaviastih i oranastih treperavih osvetljenja. Svetlo lagano narasta. Pleh muzika: pompezni mar. Oko cvetova i eira smuca se Kvocoka i proviruje. Iz jednog pravca na trg dolazi Sida s akom torbom na leima. Ona se osvre i gleda levo-desno. Iz drugog pravca nastupaju u maru Pardon i Dalila.) Pardon i Dalila (nastupajui pevaju u duetu): Kroz koprive strie, Preko brda gmie, Niz gelender klie, Kroz odake lie, Sve blie i blie, i evo ga stie... (Puno, puno malih treperevih zvonia. ) Hor glasia (uz zvonie prihvati pesmu u brem ritmu): Ko neki bombuljak, ko neki apuljak, ko neki klempuljak, ko neki prpuljak, ko neki dabuljak, ko neki smotuljak - paradni truljak... Pardon i Dalila (uglas snano): Pardon!!! Sida: A zato Pardon? Pardon: Zato to sam ja izmislio da se tako fi no zovem... Pardon! Kvocoka: iveo na paradni Pardon s sa svojim baletskim

Dalilama! Pardon: Kniks, Dalila, kniks!... leva-desna, jedan-dva!... (Dalila se graciozno nakloni. ) Sida: I malo ti je to si paradni... i to si truljak... nego jo ima i tako lepo vaspitanu Dalilu! Pardon: Pa kad bih ja voleo da budem mnogo omiljen i slavan... jo kad bi mi izala slika u veernjim novinama na srednjoj strani... moram ja da pravim parade! Sida: Pa pravi ih kad si tako srean! Pardon: A mogu li se maline sa lagom praviti bez laga? Sida: Ne mogu... Pardon: Pa ne moe se ni jedna parada napraviti s nekim ko nema diplomu malog baletskog teaja pri Domu kulture Braa Stamenkovi. Sida: To znai da Dalila nije sluhista? Pardon: Ni govora! Dalila je notalna Dalila... ona sve po notama svira kaiicom u porcelanskoj olji... Dalila: Cin-cin-cin! Pardon: I nikad ne kae neu. Sida: Nego, kako ti kae, Dalila? Dalila: Hvala, ne mogu... Pardon: I nikad ne kae: ta je. Sida: Nego, kako ti kae, Dalila? Dalila: Mooo-lim... Sida: Ala si ti neka svilena Dalila! uvaj se samo nazeba i nemoj neprestano da gleda u beton! Dalila: A zato? Sida: Zato to svaki slon gleda u beton, a ti nisi slon nego si notalna Dalila... i moja, molim drugarica uiteljica kae: Ne treba nikad kriti oi! Dalila: A kako treba? Sida: Treba svoga sagovornika uvek gledati pravo u lice. Pardon: Kako se ti zove, devojice? Sida: Ja se zovem Persida Sida. Pardon: Molim te, PersidoSido, daj mi tvoj mali autogram! Sida: ta e ti?

Pardon: Treba mi, znam ja... kad si ti tako pametna, ti e jednoga dana postati neka velika linost, a ja u onda moi da se pohvalim da imam mali autogram velike linosti! Sida: A na emu da ti dam autogram? Ima li spomenar? Pardon: Imao sam i spomenar... ali ostao mi je u upi na klaviru kad sam cepao drva... sad ga vie nemam... ali daj mi autogram na tarabi! Sida: Dau ti, samo da potrimo do tarabe, jer ve je prilino kasno, a ja moram doi u kolu na vreme! Pardon: Ako emo morati da trimo, priekaj da izujem izme, jer ja uvek trim bos... tedim pendeta... Sida: Mora biti da ima punu kuu stvari kad si tako uvaran. Pardon: Imam stvari, ali bez kue... Sida: A kad padne kia, je l tebi pokisnu stvari bez kue? Pardon: Ne pokisnu... sklonim ih ja... neto u depove, neto pod kiobran... Dalilo, priuvaj mi izme dok se ja ne vratim i nemoj da se drui s mangupima! Dalila: Rei u im: Plezite se vi... pljujte s prozora na glave prolaznika, ja to neu da radim... ja nisam mangup, ja sam dobra Dalila... Daj mi jednu kiselu bombonu! Pardon: Dau ti kad se vratim, nisam ih ni ja jo dobio... nikako ne mogu da se setim ko bi mogao da mi ih d... Hajdemo, Sido! (Sida i Pardon brzo odu. ) Kvocoka (im odu Sida i Pardon ona doe kod Dalile): Ja sam vam najvie pljeskala kad ste marirali!... (Kamila se okree od nje, nee da slua. ) I ja sam tebe nazvala balerinom!... (Kamila se okree od nje, nee da slua. Kako se to okretanje ponavlja, izgleda kao da njih dve igraju neku okretnu igru. ) A vrlo verovatno da ti i nisi neka balerina! Dalila: Jesam! Kovocoka: I hoe li da se upozna sa mnom ili si ti jedna mnogo uobraena Dalila?

Dalila: Nisam uobraena, samo ne znam da li si ti mangup. Kvocoka: Nisam mangup, ja sam Kvocoka! Dalila: Milo mi je. Kvocoka: Drago mi je to smo se upoznale. Dalila: Ti ima domae vaspitanje. Kvocoka: Dau ti pola, Dalila, pa e za uzvrat i ti meni neto dati... da se trampimo!... Dalila: Hvala, ne mogu... ja sam gladna, a nemam nita ni slatko, ni slano... Kvocoka: Ima lakovane izme! Dalila: Pardonove izme? Kvocoka: Pojedi ih! Dalila: Zar obe?! Kvocoka: Nani ih od leve, pa ako ti jedna bude sita, drugu ostavi za uinu! Dalila: Pojela bih ja, ali se opet plaim da ti nisi mangup?... Moda me nagovara na neko zlo? Kvocoka: Ala te je majka lepo vaspitala da svoju najbolju drugaricu Kvocoku tako vrea! Dalila: Pa jesi li ti ozbiljno moja najbolja drugarica,Kvocoko? Kvocoka: Najozbiljnije! Dalila: Izvini onda, molim te, ako sam te neto uvredila! Kvocoka: Izvinjavam se, ali ako pojede levu lakovanu izmu! Dalila: Dobro, am!... Am-am-am... i gotovo... pojela sam! Kvocoka: Idi sad pa se pohvali Pardonu ta si uradila. Dalila: A ako se on namrgodi? Kvocoka: Ti mu reci: Ha-ha-ha!... Dalila: A ako se on naljuti to mu se u brk podsmevam? Kvocoka: Onda e te najuriti iz parade i na tvoje mesto u doi ja!... Ha-ha-ha... kvoc-kvoc-kvoc!... (Brzo se izgubi izmeu eira i cvetova. ) Dalila (sva oajna): Pardonu!... Ja nisam bila dobra!... Pardonu!... Ja sam se druila s mangupima!... . ta sad da radim?... Nagovorili su me da ti pojedem levu lakovanu izmu!... Pardonu!... Oprosti mi,

neu nikad vie! (Odjuri. ) Kvocoka (im Dalila ode, ona izae izmeu cvetova i eira, pa se radosno rakolji i poigrava. Muzika dez. Ona igra i peva u stilu mjuzik-hola): Kvoc-kvoc-kvoc-kokoka, to sam ja Kvocoka!... Nasaena na tri oka, spremna da se ma s kim koka, sve na raun tueg troka... Kvoc-kvoc-kvoc-kokoka, to sam ja Kvocoka!... Kvoc-kvoc-kvoc-kokoka, to sam ja Kvocoka... (Prestane da igra i peva. ) Ali to sam Dalilu natociljala!... Kvoc-kvockvoc!... Sad e je Pardon najuriti iz parade, pa e umesto nje primiti mene... Kvoc-kvoc-kvoc!... (Najednom zastane i oslukuje. ) Aha-aha... ide neko... (Brzo se sakrije izmeu cvetova i eira. ) Pardon (dolazi s Dalilom, oboje utueni i tuni):Morao sam preko trga da promariram u vunenim arapama, Dalilo... glupa moja Dalilo... (uju se zvonii. ) uje li kako nam se smeju? (uju se zvonii. ) Dalila: Ko nam se smeje?... Pardon (uju se zvonii): Svi... svi nam se smeju... Kvocoka (proviruje gore negde visoko iznad nekog cveta): Kvoc-kvoc-kvoc!... (Zvonii. ) Pardon: Svi nam se rugaju, pa ak i ona! Dalila (gleda levo-desno, Kvocoka se sakrije): Koja? Kvocoka (opet proviruje): Kvoc-kvoc-kvoc!... (Zvonii. ) Pardon: Po glasu bih rekao kao da je to neka Kvocoka... Dalila: Kvocoka nije dobra!... Ona je mangup!... Kvocoka: Kvoc-kvoc-kvoc!... (Oko nje naizmenino raznobojna svetla iz pitolja. ) Kvoc-kvoc-kvoc!... (Zvonii. ) Pardon (spazi je): Eno je, eno!... (Zvonii, zvonii, zvonii.) Popela se na okrugli ruiasti astal ispred poslastiarnice,

pa se smeje i krevelji... Kvocoka: Kvoc-kvoc-kvoc!... (Zvonii i raznobojna svetla naizmenino. ) Pardon: A oko nje igraju balet plaviaste vrljotine i ljubiaste krabotine!... (Zvonii i komeanje raznobojnog svetla. ) Dalila: Hej, vi plave i ljubiaste, ta to radite?!(Zvonii i komeanje raznobojnog svetla. ) Kvocoka: Tapiramo odake!... Kvoc-kvoc-kvoc!... Pardon: Istina je... to e ovoga prolea biti moderno za male ute kue: crveni krov s rodom na natapiranom odaku! Dalila: A ta to? Pardon: Okrugle minue od utog zlata... aha! Dalila: Kupi mi minue od utog zlata da i ja budem moderna! Pardon: Jeste, ali ti si neposluna... i svako ko je neposluan, on ima da bude demodiran... zbog toga ti nita neu kupiti... Pojela si mi levu lakovanu izmu!... Zato si to uinila? Dalila: Bila sam gladna... Pardon: to nisi pojela kola ili bananu? Dalila: Tako si mi obeao... ali kad ti nema ni kola, ni bananu... Pardon: Nemam ja ni rukavicu... mogla si mi pojesti i neku drugu malu rukavicu koju nemam! Dalila: Kad sve to nema ne moe da me zasiti... Pardon: Zar ti ba uvek mora biti sita, mala glupa i prodrljiva, Dalilo?! Dalila: Pa tako smo se dogovorili kad smo se prvi put u ivotu sreli na persijskom tepihu... Pardon: Ti si se vrtela ukrug oko cvetne are! Dalila: A ti si rekao: Hajde da se igramo parade, kupiu ti kola! Pardon: I ti si pristala. Dalila: Ja jesam, ali ti... ti mi nisi kupio kola... Pardon: I ti si mi zbog toga, mala i glupa Dalilo, pojela alat! Dalila: Ja sam ti pojela samo izmu, nemoj sad da preuveliava. Pardon: Pa izme su komandantu parade isto to su

odaaru one njegove crne okrugle etke!... Isto to su i krojaici igla i naprstak!... Dalila: Lako je tebi da fi lozofi ra sa mnom kad sam ja mala i glupa Dalila, pa sem malog teaja baleta pri domu kulture Braa Stamenkovi nemam drugih kvalifi kacija. Pardon: Misli ti ta hoe, mala Dalilo, ali ja bez leve lakovane izme ne mogu vie da obavljam svoj paradni zanat! Dalila: ta e onda s nama biti? Pardon: Rastaemo se zanavek... ah! Dalila: Uh, a ja? Pardon: Ti se vrati na persijski tepih da se eta ukrug sa svojim sestricama oko cvetne are. Dalila: Bie mi dosadno... nauila sam da sluam pleh-muzike i igram male balete... nemoj me ukoiti u razvoju! Pardon: Moram! Dalila: Zato mora? Pardon: Zato to ti nisi bila dobra... meni je ao, ali sama si kriva... kriva si kao na oko nakrivljena bereta... Dalila: Ako sam ja kriva, nisi ti kriv... ti si bio dobar... a ako mene kazni, ni tebi nee biti lako na srcu... Ostae sm kao stari panj... pa kad ti ostane tako sm kao to je sm najcrnji mrak bez ijednog svica, ta e?... ta e ti na ovom velikom svetu tako sm bez tvoje Dalile? Pardon: Ne znam... jo da imam dve izme, moda bi me primili u vojnike... i moda bi mi dali naduvenu kesu da gruvam u artiljeriji... a ovako?... Dalila: A ovako? Pardon: A ovako s jednom izmom, ko zna... jedna izma je za jednu nogu... jednu nogu imaju suncokreti... moda bih mogao da se upiem u suncokrete... Dalila: A ta rade suncokreti? Pardon: Sunaju se. Dalila: I imaju naoare za sunce?!

Pardon: Kad bi to imali, ja se ne bih dugo premiljao, ali nemaju ni naoare za sunce, ni more za kupanje, ni lopaticu za pesak... imaju samo sunanje i sunanje, pa opet sunanje. Dalila: O, ne idi ne idi, moj lepi Pardonu, u suncokrete, provree ti mozak!... Pardon: Ali opet moram negde gde primaju s jednom izmom, samo ne znam gde... (Pardon zamie izmeu smenih eira. ) Dalila: Kuda e, Pardonu? Pardon: Da uprtim korpu... ako u ma gde odlaziti, moram poneti svoj pajz bez hrane. ( Izlazi s korpom na leima; nosi je kao to se nosi ranac na kajiima. ) Dalila: Kuda odlazi, Pardonu, reci mi da i ja doputujem za tobom, da te zamolim da mi oprosti to sam pogreila, pa nisam bila dobra... neu nikad vie! Pardon: Ne vredi, Dalilo, ne vredi... ni ja sm ne znam kuda u... gde me oi vode i noge nose... Dalila: Gde je to? Pardon: Ne znam... moda je i u nekoj zalutaloj umi... ili u nekom neprohodnom i izgubljenom tavanu, teko meni!... Morau za savet da pripitam nekog aka, oni svata ue u koli, pa su mnogo naueni i bistri, vie znaju od mene i tebe, Dalilo!... (kolsko zvonce. ) uje li, to se smeje kolsko zvonce za odmor... brzo se skloni, Dalilo!... (Gura Dalilu. ) Dalila: Zato da se sklonim? Pardon: Zato to nisi bila dobra, a ja od nekog aka koji ovde protri da kupi kifl u hou da traim savet... Mogu da mi kau: Ne damo nita onome ko nije bio dobar... Skloni se!... (Gura Dalilu izmeu smenih eira. ) Sakrij se i ne mrdaj dok ja ne dobijem odgovor ta da radim s jednom izmom!... (Odgura Dalilu i brzo se vraa natrag. Dotri Sida s kifl om, on je presretne. ) Sido!

Sida: Ko me to zove? Pardon: Ja! Sida: Ko si ti? Pardon: Doskora sam bio paradni, a sad sam samo najobiniji truljak bez postavljenja... takozvani Pardon... Sida: Ima kratko i zvuno ime na kojem bi ti mogla pozavideti svaka ivaa maina, pa ak i trkaki automobil! Pardon: A u stvari ja sam samo jedan mali i umurasti besposliar... Sida: Vidim ja... Pardon: ta vidi, Sido? Sida: Ma ekaj, reci ti prvo meni, otkud zna kako se ja zovem... Pardon: Pa zar se ti ne sea?! Sida: ega? Pardon: Mi smo se upoznali! Sida: Kad? Pardon: U jedan lepi plaviasti sumrak. Sida: Ja se ne seam... gde je to bilo? Pardon: Na prozoru sobe u kojoj ti spava... imala si dugaku utu spavaicu s oranastim tufnicama... Sida: Zaista, ja imam takvu spavaicu od fl anela! Pardon: Ti si leala na belom uzglavlju... i smeila si se na mene iako su ti oi bile sklopljene... ja sam znao da ti u stvari muri... marirao sam jednu uspavanku s mojom Dalilom po ramu tvog irom otvorenog prozora... paradirali smo sve ukrug oko tvoje saksije s mukatlom! Sida: Zaista, ja u svom prozoru gajim mukatlu u saksiji! Pardon: Reci mi onda, stara moja poznanice Sido, ta ti vidi na meni. Sida: Vidim da je kod tebe sve nekako naopake. Pardon: Misli: majica? Sida: Pa i majica. Pardon: E, tu grei iako si ak... to je namerno!

Sida: A to? Pardon: To je moj izum... glavu provuem kroz rukav, a ruku kroz okovratnik... Sida: Strano! Pardon: Nije strano nego je praktino... Zar to jo niste uili u koli? Sida: Nismo! Pardon: Onda u i ja tebe neto da nauim... kome je desnica mnogo razvijena i ima atletski mii, vrst i velik kao to je vrsta i velika carigradska lubenica... taj zna da mu je desnoj ruci u rukavu tesno... kao to je meni... Zna, ja tri puta dnevno radim fi skulturu!... Sida: To je zdravo. Pardon: Jeste, samo nije najbolje to uvek radim istu fi skulturu istom rukom! Sida: Koju fi skulturu? Kojom rukom? Pardon: Desnom rukom diem i sputam kaiicu od tanjira do usta i natrag... gore-dole... srk-srksrk!... srk-srk-srk! Sida: Pa posle? Pardon: Ali ne posle, nego jo mnogo pre, ak u sredu... upoznao sam se s jednom utom Dalilom s persijskog tepiha i bilo nam je slavno... predstavljali smo parade i kreveljili smo se gde god smo stigli... ja sam cupkao, a ona je tako lepo i notalno dizala prainu... i sve je bilo cakum-pakum, dok mi odjutros na vrlo misteriozan nain nije poruala levu izmu. Sida: izmu u slatkom kupusu?! Pardon: Ne, ne... Sida: Ili pohovanu s pomfritom? Pardon: Bez garnira, onako... samo levu lakovanu izmu... Dalila (samo njen glas otpozadi): Am!!! Pardon: I gotovo... Dao sam joj za kaznu otkaz i rekao joj: Vrati se na persijski tepih da se eta ukrug, kao to si i pre radila!!! Dalila (samo njen glas otpozadi): Neu!!... Ovaj, hvala ne

mogu!!! Sida: A ti? Pardon: Oajan sam, ne znam kako u da sastavim kraj s krajem... a opet, mesec brzo istri... treba platiti raun za struju, za stan, za ogrev... pa pranje stepenica, lift... a gde su sitni trokovi... Jo je srea to ne puim! Sida: Zna li ti jo neto da radi sem to zna da cupka u lakovanim izmama? Pardon: ta znam: moda i znam? Sida: Zna li da igra na sportskoj prognozi? Pardon: Nisam za to ni uo. Sida: A za loto i hipo-toto? Pardon: Pojma nemam... Sida: ita li ti uopte dnevnu tampu? Pardon: Sumnjam, jer... seam se kad su mi jednom zatrebale novine da od njih napravim molersku krunu, ja sam ih kupio na kilo. Sida: A upotrebljava li neki deterdent, kad ve novine ne ita? Pardon: Od tih otmenijih stvari upotrebljavam samo ratluk na akalici. Sida: Jadna li ti koa, truljku, ... kad ti ne zna da deterdent nije za jelo!To je sredstvo za sneno belo pranje rublja!... I nisam te pitala zbog toga, vidim da si musav, higijena ti nije jaa strana!... Ali u kutijama s deteredentima ima nagradnih kupona, to ti je bila poslednja ansa da doe do neke crkavice... a ovako... probaj neto na dominama... Zna li da vara na dominama? Pardon: Jaoj, molim te, Sido, daj me ve jedanput upitaj neto to znam! Sida: Kad si ti ko bukva cepanica... S kojeg kraja da pipnem, ne znam... ima lovaku korpu na leima... Pardon: To je moj pajz bez zimnice. Sida: Zna li da bude lovac, da puca? Pardon: Znam da pucam jabukama i kestenjem u usijanoj rerni! Ba sam hteo to i da te pitam...

Sida: Pitaj me! Pardon: Ako strpljivo priekam u polju iza nekog grma, hoe li se neki zec na ranju prevariti da uskoi u moj pajz? Kvocoka (proviri; zvonii cikavo): Kvoc-kvoc-kvoc!... Sida: uti, glupi truljku, zar ne uje da ti se zvonii smeju! Kvocoka: Kvoc-kvoc-kvoc!... Pardon: Znam ja nju, tu zajedljivu Kvocoku!... Neka se smeje, ja u probati da ulovim zeca na ranju u svoj pajz, pa u se onda smejati, a ko se poslednji smeje, on se najslae smeje!... Ne znam samo ta da radim s ovom jednom lakovanom izmom... Sida: Pokloni je nekom muzeju. Pardon: Pa posle? Sida: Posle se upii u neku niu muziku kolu, pa naui da radi drvorez na violini! Pardon: Al kad nemam violinu... Reci ti meni neto to mogu s ovim to imam... Sida: A ta ima? Pardon: Imam vunene arape... Sad sam se setio!... U vunenim arapama znam da preskoim plot... ooooooooooo-op!!!... (Skoi i odleti sa scene. ) Sida: Plot je visok, truljku!... Niko preko plota ne moe da vidi ta se tamo s druge strane plota dogaa s tobooom! Pardon (samo njegov glas otpozadi): Sidooooo! Sida: Gde siiiiiiiii?! Pardon: Evo me iza plotaaaaaaa! Sida: Pii mi kad stigneeeeeee! Pardon: Zaboravio sam da ponesem plajvaz i trikae igleeeee! Sida: uvaj se da ne nazebe bez pulovera iz grmaaaaa!... (kolsko zvonce. ) Pardon: Zar ti nee sa mnoooom?! Sida: Htela bih al ne moguuuuu!... Zvoni zvonce za poetak asaaaaaa! Proao je odmoooooooor! (kolsko zvonce jenjava, Sida otri. )

Pardon: Kad se bude vraala iz koleeeeeee, ... (Svetlo lagano trne. ) udari preicom kroz polje pored grmaaaaaaaa!... Doi da vidi da li mi je u pajz uskoio zec na ranju. (Svetlo sasvim trne.) Kvocoka (kratko u mraku): Kvoc-kvoc-kvoc!... ZAVESA DRUGA SLIKA (U polju nekih kiobrana, nekih likom opletenih fl aa, nekih lepih kristalnih aa, nekih abaura.) Pardon (s korpom na leima sedi i peva): Preko polja, kas, kas!... Pa u korpu, pa u korpu -umbas!!!... Zeko, jesi li uskoio? aba (proviruje iz Pardonove korpe): Ja nisam zeka! Pardon: Nego? aba: Ja sam aba. Kvocoka (odnegde proviri; cikavo zvonii. ): Kvoc-kvockvoc!... Pardon: Iskoi, abo, iz moga pajza, neu te!... Smeje mi se Kvocoka to sam umesto zeca na ranju ulovio abu na lastiu! Kvocoka (opet odnekud proviri; cikavo zvonii): Kvockvockvoc!... aba: Ne sluaj ti zlobnu Kvocoku, jer ja nisam aba kao neka obina aba! Pardon: A kakva si ti neobina aba? aba: Ja sam zaarana aba koja zna da skae preko tarabe! Pardon: Zar je i to neko znanje? aba: Jeste, kad ti kaem!... Kad preskoimo devet taraba, iza devete tarabe nai emo desetu staru upu i u upi na ekseru visi jedanesti arobni kaput... ooooo-p!...

(Pardon skoi s korpom i odleti sa scene. ) Dalila (samo njen glas van scene): Pardooooon!... . Gde siiiiiii?... Pardooooon!... (Dolazi ucveljena i plana, sedne i plae. ) Nigde ga nema... nikad ga vie neu nai... dobri moj Pardon! (Zapeva tuno uz tamburicu. ) ivot je more, talasi ga kreu, na tim talasima, ovek zida sreu... (Veselo kolsko zvonce, agor dece. Dotri Sida i naleti na Dalilu.) Sida: Dalila!... Dalila: Na put se kreem, put mi je dalek, moda se s tobom rastajem zanavek... Sida: Zato tako tuno peva, Dalila? Dalila: Zato to nisam bila dobra. Sida: Ma da nisi ti ta Dalila koja je Pardonu poruala levu lakovanu izmu?! Dalila: Aha... ta sam... ali se mnogo u ivotu kajem... Sida: Pa hoe li od sada biti posluna? Dalila: Hou! Sida: Hoe li svake nedelje praviti truljku puding sa suvim groem?! Dalila: Bih ja, ali kad ne znam da ulupam jaja icom. Sida: A zna li u avanu da istue tukom kocku eera? Dalila: Ne znam! Sida: A zna li s tiganja da obrne palainku u vazduhu? Dalila: Ne znam! Sida: Zna li ti uopte ta je to tiganj? Dalila: Ja? Sida: Ti- ga ti!... Ti ga ti!... Ti ga nee pogoditi!... Razume li? Dalila: Ba nita! Sida: Pa ta ti zna?... ekaj, zna li ta je ovo? (Violina stilizovano. Sida povlai neki veliki stilizovani rajsferlus.) Dalila: To je neki mali voz.

Sida: Auuuuuuuu!... Ala si ti neka glupa Dalila kad ne zna da je ovo rajsferlus. (Stilizovano, Sida povlai veliki rajsferlus. ) Dalila: Rajsferlus? Sida: Rajsferlus, mala glupa Dalilo... to nije nikakav voz, nego je to samo jedan mali rajsferlus za crvene vindjakne... Eto, sad zna! Dalila: Znam! Sida: I nisi vie tako glupa kao to si bila pre glupa kad si pojela levu lakovanu izmu! Dalila: Eh, da smo se ranije sreli... oh... da me naui ta je to rajsferlus... ah... da budem pametna... uh... (Zapeva tuno uz tamburicu. ) ivot je more, talasi ga kreu, na tim talasima ovek zida sreu... Sida: Ne tuguj, mila, dobra Dalilo... ja u sad rei truljku da ti sve oprosti i da te ponovo primi u drutvo... Dalila: Ali on ne moe bez leve lakovane izme... Sida: Kupiemo mu u februarskoj radnji levi lakovani lak, pa neka preleakira sve leve stvari: i izme, i ui, i brkove, i ulice... Kad ve toliko luduje za tim levim lakom! Dalila: Ali gde da ga naemo da mu damo ta leva lakovanja?... Ko zna gde je on sad?... Moda se u oajanju bacio pod avion?... Sida: Nije-nije!... Ja znam gde je on... tu je iza grma... eka da mu zec na ranju uskoi u pajz... Pardoooooooon! Dalila: Pardoooooon!!! Kvocoka (proviruje tu i tamo; piskutavi zvonii): Kvockvockvoc!... Sida: Ko se to kliberi u visokoj travi? Kvocoka (izae, pa igra i peva u stilu mjuzik-hola): Kvoc-kvoc-kvoc-kokoka, to sam ja Kvocoka!... Nasaena na tri oka,

spremna da se ma s kim koka, sve na raun tueg troka... Kvoc-kvoc-kvoc-kokoka, to sam ja Kvocoka!... Dalila: A kome si ti to opet smeje, zlobna Kvocoko? Kvocoka: Smejem se vaem bivem paradnom truljku koji je preko trga promarirao u vunenim arapama!... Kvoc-kvoc-kvoc!... Sida: To znamo!... Bilo, pa prolo... udnog li uda!... I svakog uda za tri dana dosta! Kvocoka: Kvoc-kvoc-kvoc!... A da li znate... kvoc-kvockvoc... da je u pajzu umesto zeca na ranju ulovio abu!... Kvoc-kvoc-kvoc!... Dalila: Lae, ti si zlobna!... Ti mnogo lae! Kvocoka: Ako mi ne verujete, preskoite preko devet taraba, pa ete se i sami uveriti... Eno ga Pardon, skae sa abom po barama! Sida i Dalila (uglas): Jaoooooo... Kvocoka: Pantalonice je ukaljao... komarci su ga izujedali... ikovi ga zamrsili... vunene arape su mu skroz mokre, nazepe... Pardon (samo njegov glas iza scene): A-a-a piha!!! Kvocoka: ujete li!... Kvoc-kvoc-kvoc!... Kija kao nilski konj!... Kvoc-kvoc-kvoc!... Sida: E, pa to je mnogo mnogo je!... Iako si Kvocoka, opet ne bi umela biti tako pakosna i zla! Kvocoka: E, ba hou, uta-ta!... Kvoc-kvoc-kvoc!... Dalila: Jesi li je ula, Sido!... Ona je i mene nagovorila da pojedem levu lakovanu izmu. Sida: Pa to mi odmah to ne kae da se Kvocokinih zala ve toliko nakupilo da emo s njom smesta morati na suenje! Kvocoka: Jaoj, nemojte, molim vas... Kvoc-kvoc-kvoc!... Ja se plaim!... Kvoc-kvoc-kvoc!... Dalila: A kako se nisi plaila, Kvocoko, kad si mene nagovarala da pojedem levu lakovanu izmu? Kvocoka: Nisam verovala da e i moje delo doi na videlo... Kvoc-kvoc-kvoc!... Oprostite mi... pustite me da jo malo budem pakosna... Kvoc-kvockvoc!...

Sida: Ne vredi ti sad da moli, Kvocoko!... Ti si htela drugome jamu da iskopa, pa e sad sama u nju upasti... Kuvarica e ti suditi!... Ona je kraljica kujne s krunicom od belog utirkanog platna... Hej, kraljice-kuvarice! Glava glumice (s kuvarskom dijademom od belog utirkanog platna sa lingerajima): Ko me zove, ko me ite? Sida: Mi, kraljico kujne nae!... Kovocoka je jedna napravila puno zala i treba joj suditi! Glas glumice: ta je Kvocoka uradila? Kvocoka: Nita-nita!... Kvoc-kvoc-kvoc! Dalila: Mnogo je lagala! Sida: Bila je mnogo zlobna i zavidna! Dalila: Nagovorla me je da paradnom truljku Pardonu pojedem levu lakovanu izmu! Glava glumice: To je strano! Kvocoka: I ta e sad sa mnom biti?... Kvoooc... Glava glumice: Zna se... i ue se... ue se kad doe vee... (Sa strane uleti ruka glumice, zgrabi Kvocoku i brzo je odnese sa scene. Saksofon se raskokodae, violina zakrii. To je muziki uvod za pesmu. ) Sida i Dalila (zapevaju u duetu): A kad doe tuno vee. Za Kvocoku kobno vee, Kuvarica kratko ree... Glava glumice (peva dalje): Presuda je: na uvee, na pirinu da se pee, presuda je na uvee... I nek ivot dalje tee... (Glava glumice se lagano sputa nanie. ) Sida: E, pa tako joj i treba kad je bila mnogo zla! Dalila: A nama treba neto drugo... Sida: ta nama treba? Dalila: Treba nam da naemo mog dobrog truljka... Sida (poe ukrug po sceni): Hajd za mnom da ga potraimo...

moda se sakrio iza nekih vrata. Dalila: A da nije uao u ifonjer? Sida: Nigde ga nema, kao u zemlju da je propao! (Dolazi Pardon u arobnom kaputu na esnaest redi dugmeta koja sviraju. Asocijacija na harmoniku. Kaput je do zemlje. Vide mu se samo ruke i glava. On dolazi pritiskujui rukama na dugmeta svoga kaputa. Svira harmoniku veselo i cupka po taktu. Za njim cupka aba. ) Hej, vas dvoje!... ta to kod vas tako veselo svira? Pardon: To svira moj jedanaesti arobni kaput iz desete arobne upe koja se nalazi iza devete tarabe!... Zar me ne prepoznajete?! Dalila: Neto si nam poznat po uvenju! Sida: Ko si ti? aba: Pa to je va paradni truljak... Pardon: Pardon! Dalila: Nisi ti moj Pardon ... moj Pardon ima vunene arape, a ti ih nema?!... Pardon: Ja ih nemam zato to imam arobni kaput, jer arobni je kaput aroban zato to je dugaak! Svi (uglas): ak do zemlje! Sida: Zaista?! aba: A ko obue takav arobni kaput ak do zemlje, on sakrije noge i niko ne moe da zna da li on na nogama ima dve ili samo jednu lakovanu izmu! Svi (uglas): Odlino! Pardon: Pored toga, ... nearobni stari kaputi su ili na jedan ili na dva reda dugmeta... a ovaj stari arobni kaput ima esnaest redi dugmeta... i to muzikalnih! (Zasvira harmoniku i svi zaigraju i zapevaju. ) Svi (pevaju uz harmoniku): Kroz koprive strie, preko brda gmie, niz gelender klie, kroz odake lie, sve blie i blie,

i evo ga stie... (Bri ritam. ) Ko neki bombuljak, ko neki apuljak, ko neki klempuljak, ko neki prpuljak, ko neki dombuljak, ko neki smotuljak - paradni truljak... Pardon!!! Sida: E, ja sad moram da skrenem nalevo, tamo mi je kua... ali, pre nego to se rastanemo... Pardon: Zar emo se rastati?! Sida: Da, naalost... putevi nam se razilaze... ipak... vi ste samo neki truljci, neke Dalile, neke abe, a mene kod kue eka brdo domaih zadataka. (Jedna ruka sa strane spusti Kvocoku na scenu meu prisutne i odozdo izroni glava glumice. ) Glava glumice: Presuda je bila da Kvocoka ode na uvee, ali, pomislite, snela nam je jaje i tako je zasluila pomilovanje... (Glava tone. ) Kvocoka: Neu vie nikada biti pakosna i nevaljala, dajem vam asnu re!... Primite me u svoju paradu! Svi (uglas): Primamo te, Kvocoko!!! Sida: Onda je opet sve u redu, ja mogu da se pourim, da bih na vreme napisala domae zadatke!... Pardon: Ali im zavri, Sido... doi kod nas u goste, videe pored vrata tamburicu umesto zvonca... samo zasviraj mi emo ti otvoriti... kod nas te nita nee podseati na kolu... Sida (mahne publici): Do vienja, drutvo!... Brzo ode. SVI (mau za Sidom i viknu uglas): Do vienja!... (Onda se okrenu publici i poklone se. ) Do vienja!... ZAVESA

BELEKA O DRAMI

PARADNI TRULJAK* ALEKSANDRA POPOVIA Dramski tekstovi za decu Aleksandra Popovia (Princ abac, Mesingani konj, krti berberin, Paradni truljak itd. ) jesu najava mogunosti stvaranja novog pozorinog oblika u lutkarstvu kod nas. Umesto do tada dominantnog lutkarskog uprizorenja koje je imitiralo veernju pozorinu formu, infantilizma i utilitarne vaspitnosti, Aleksandar Popovi prilagoava strukturu svog dela prirodi lutke: oslobaa je velikih uvoda, priprema i razmiljanja. Paradni truljak je efektna, zabavna igra za lutke u dva dela i dogaa se tudasvuda. Kao i ostale Popovieve drame namenjene lutkarskom izvoenju, odlikuju je labavi, ali ipak povezani elementi radnje, karaktera , zanimljivi dijalozi, songovi. U Paradnom truljku, Pardon jedan mali i umurasti besposliar, kako je glavni junak sm sebe imenovao otmeno i zvuno da bi mu mogla pozavideti svaka ivaa maina, nadmee se u nadrealnoj igri reima s kamilom Dalilom i devojicom Sidom. I dok se u toj, naizgled besciljnoj, igri kokoka Kvocoka rakolji u ritmu dez muzike, oko nje igraju balet plaviaste vrljotine i ljubiaste krabotine, a hor zvonia peva ritmine pesmice neobinih deminutiva (bombuljak, apuljak, klempuljak, truljak), tvorei stabilnu muziko-ritmiku formu. I u Paradnom truljku jezik likova blizak je kolokvijalnom govoru, zastupljen je govor razliitih drutvenih slojeva, provincijalizmi, lokalizmi. A kada upotrebi pouan ton, da podseti decu na domae vaspitanje, Popovi esto upotrebi folklorni fond poslovice najee. I najozbiljnije teme ovekovog trajanja, Popovi duhovito, neno, saoptava dejoj publici: ta e ti na ovom velikom svetu tako sm, odjekuje kljuna misao komada. Stilska srodnost Popovievih veernjih drama i pozorinih i lutkarskih komada za decu je jasno uoljiva. Verbalne dosetke i jezika igra imaju u Paradnom truljku veliki performativni potencijal lako se pretvaraju u uzbudljivu scensku igru. Milivoje Mlaenovi

*Lutka-igra Pardon, paradni truljak izvedena je prvi put u beogradskom Malom pozoritu 1973. godine.