VODA I ALKOHOL

Svetlana Stanii

VODA
Voda se u ljudskom organizmu nalazi najvie u miiima, i njen procenat se smanjuje sa starenjem. U organizmu ene uestvuje sa 50-55%, a mukarca sa 55-60%, i njena osnovna uloga je formiranje uslova za odvijanje svih reakcija, u kojima uestvuje kao medijum. To znai da u organizmu od 75 kg voda uestvuje sa 40 litara.

U organizmu se nalazi: 40% u intracelularnom sastavu, 20% u vanelijskom sastavu, to obuhvata meuelijsku tenost, krvnu plazmu (teni deo krvi) i tenost koja je deo sekreta. Miii imaju 73% vode, masno tkivo 20%. Telo moe da izdri osam nedelja bez hrane, ali samo par dana bez vode. Ovo se ne deava zato to je voda bitnija, ve zato to telo ne moe da deponuje vodu.

Potrebe za vodom: izmeu 2.2 l za ene i 3.0 l za mukarce (samo tenosti)!!

Ljudski organizam odrava ravnoteu izmeu unosa i eliminisanja vode, uz dnevni unos od 2.5 do 3 litre. Voda koja se unosi u obliku tenosti, ali je i sastavni deo hrane, a deo vode se oslobaa iz metabolikih reakcija. Gubitak vode nastaje eliminacijom preko bubrega, creva, koe i plua. Na balans vode utiu aldosteron i antidiuretski hormon.

Voda je rastvara organskih i neorganskih materija, koje su hidrofilne. Njihova koncentracija u rastvoru zavisi od mesta u telu (izvan ili unutar elije), a kontrolie se kompleksnim mehanizmima. Funkcija vode je viestruka: TEMPERATURNA REGULACIJA Voda se zagreva kako temperatura tela raste, i hladi telo isparavanjem znoja sa povrine koe. Litar znoja koji ispari sa povrine tela oduzme telu koliinu toplote za iju produkciju je potroeno 600 kcal.

VODA POMAE UKLANJANJU TETNIH MATERIJA. Kroz znoj ili urin koji se izbacuju iz tela, telo se oslobaa i produkata metabolizma, vika elektrolita itd. (npr Na u znoju i urea u mokrai). UEE U SASTAVU SVIH TENOSTI Voda ulazi u sastav tenosti koja podmazuje zglobove, pljuvake, ui, amniotske tenosti, i naravno, krvi.

GUBITAK VODE I TOKSINOST

e je posledica gubitka 1-2% telesne tenosti. Sa 4% dolazi do gubitka miine snage, sa 10-12% gubitka telesne tenosti dolazi do izrazite slabosti, a sa 20% gubitka nastupa koma i smrt. Tenost se gubi bre kada se boravi u predelima gde je vazduh suv, tako recimo, 3 sata vonje avionom uzrokuje gubitak 1.5 litra vode iz organizma. U srednjem veku ljude su ubijali terajui ih da u kontinuitetu popiju 5 litara vode. Prekomeran unos vode izaziva glavobolju, zamagljen vid, greve i na kraju smrt.

ALKOHOL
Alkohol je tema koja se razmatra meu krugovima ljudi zaposlenih u zdravstvu, institucijama prava, dravnim i obrazovnim institucijama, delatnostima povezanim sa razonodom, ali i meu obinim svetom. Iako neesencijalni nutriciens, alkohol uestvuje sa proseno 3% ukupnog energetskog unosa kod 50% odraslog stanovnitva razvijenog sveta. Pored toga, alkoholizam je 3. na listi uzroka smrti odraslih, koji mogu biti prevenirani, odmah iza puenja i gojaznosti.

Alkoholizam je bolest koja ukluuje pojavu fiziolokih i psiholokih disfunkcija osobe, koje su povezane sa perzistentnim prekomernim unosom alkohola. Iako alkoholi, hemijski, predstavljaju grupu jedinjenja sa specifinom alkil reziduom vezanom za hidroksilnu grupu, kada kaemo alkohol, mislimo na etanol. Njegova energetska vrednost je 7 kcal/g.

Alkohol se ne vari, ve u izvornom obliku biva preuzet iz GIT*, poevi od eluca, prostom difuzijom, a na njegovu resorpciju utie hrana sa kojom se uzima. Hrana u elucu usporava pranjenje i stimulie sekreciju hlorovodonine kiseline, koja razblauje alkohol i usporava njegovu apsorpciju u krvotok. Putem krvi dospeva u sve elije u telu, oteujui proteine u membrani, dok ulazi u eliju. Najvea oteenja trpe GIT* i jetra, sa tim da se elije creva i eluca mnogo bre zamenjuju nego elije jetre.
*gastrointestinalni trakt

KAKO SE PRAVE ALKOHOLNA PIA?

Ugljeni hidrati podleu fermentaciji, ili procesu razlaganja bez prisustva kiseonika, pod dejstvom bakterija. GLUKOZA* PIRUVAT ACETALDEHID + CO2 ETANOL Pivo se pravi od jema, tako to skrob iz zrnevlja biva razloen do prostijih ugljenih hidrata, koje zatim bakterije fermentiu do etanola, uz dodavanje hmelja za korekciju ukusa. CO2 koji se oslobaa u procesu fermentacije se koristi kasnije za gaziranje piva. Vino je produkt fermentacije samlevenog groa, od kojeg zavisi ukus i kvalitet. Posle fermentacije se isti i smanjuje mu se aciditet stajanjem u bavi. * ili maltoza

Destilisana pia se proizvode odvajanjem etanola od vode putem destilacije, zbog razliite take kljuanja, iz fermentisanog soka bilo koje vrste voa ili povra.

Metabolizam alkohola zavisi od pola, rase, visine, teine, fizikog stanja, hrane koja se konzumira, % alkohola u piu, prethodnog sna i sposobnosti za produkciju alkohol dehidrogenaze, enzima koji razlae 90% alkohola. Razlika izmeu mukaraca i ena je u metabolisanju alkohola jo u elijama GIT (30% alkohola kod mukaraca, 10% alkohola kod ena) i u koliini krvi u kojoj se rastvara. Mali procenat alkohola se izbacuje u nerazloenom obliku kroz urin, plua i znoj. Vei deo se katabolie do CO2 i vode u jetri.

Alkohol koji dospeva u krv ne moe biti deponovan u telu, ve ima prioritet kao energetsko gorivo nad svim drugim izvorima energije. Osim alkohol dehidrogenaze*, postoje jo dva puta razlaganja alkohola mikrozomalni etanol redukujui sistem (MEOS) i katalaza sistem. Sva tri za produkt imaju acetaldehid i odvijaju se u svim elijama organizma.
*zahteva Zn za aktivnost

KONCENTRACIJA (mg alkohola na 100 ml krvi)

50 (0.05%)

SPORADINI PIJANAC

HRONINI PIJANAC

SATI POTREBNI ZA METABOLISANJE ALKOHOLA

2-3

Euforija, smanjena tenzija, primetni poremeaji Izrazitiji poremeaji koordinacije pokreta

Nisu uoljivi efekti

75 (0.075%)

esto bez znaka

3-4

80-100 (0.08-0.1%)

Nekoordinisanost Minimalni znaci

4-6

125-150 (0.1250.15%)
200-250 (0.2-0.25%)

Na mahove nekontrolisano ponaanje

Letargija, usporenost Stupor i koma Mogua smrt

Prijatna euforija

6-10

Potreban napor za emotivnu i motornu kontrolu Pospanost i sporost koma

10-24

300-350 (0.3-0.35%) >500(>0.5%)

12-24 >24

Crno vino se istie kao najbolji izbor u nizu alkoholnih pia zbog umerenog procenta alkohola i zbog fitohemikalija (resveratrol), koje nastaju spiranjem sa opne zrna crnog groa. Zdravstveni benefit se postie konzumiranjem jednog pia dnevno za mukarce i malo manje od jednog pia dnevno za ene. Preterana konzumacija doprinosi velikom broju smrtnih uzroka: KVS oboljenja, razni oblici kancera, ciroza jetre, saobraajne nesree i samoubistva. Poveava se rizik za: aritmiju, hipretenziju, osteomalaciju, srani udar, osteoporozu, oteenje funkcije mozga, kolorektalni i kancer dojki, supresiju imunog sistema, poremeaje sna, hipoglikemiju i poveane trigliceride. Alkohol smanjuje i aktiviranje masti u procesu oslobaanja energije, ime se formiraju masne naslage, naroito u predelu stomaka. Alkohol ima diuretski efekat.

Objekt na koji deluje

Srana oboljenja

Benefit (u maloj koliini)

Smanjuje rizik, jer utie na smanjenu koagulabilnost, poveanje HDL lipoproteina, i oputanje krvnih sudova Pomae ljudima sa hipertenzijom, smanjuje pritisak

Rizik (u velikoj koliini)

Aritmije, oteenje sranog miia, poveava koagulabilnost, trigliceride Poveava krvni pritisak, vie isheminih i hemoragijskih udara

Hipertenzija i udar

Periferna vaskularna oboljenja

Regulacija krvne glukoze i dijabetes tipa 2 Skeletni sistem

Smanjen rizik zahvaljujui manjoj verovatnoi za formiranje tromba

Smanjenje rizika od koronarnih bolesti Povean uticaj estrogena na mineralni sadraj kostiju kod ena Poboljana cirkulacija

Bez rizika

Hipoglikemija, smanjena osetljivost na insulin, oteenje pankreasa Poveana opasnost od gihta, osteoporoze zbog unitavanja osteoblasta Smanjena funckija, oteena memorija, narito kod mladih Smanjenje miine mase

Funkcija mozga

Miino tkivo

Nema poboljanja

Rak

Bez poboljanja

Mogunost za pojavu raka: usta, jednjaka, creva, dojke, jetre, plua Masna degeneragija i eventualno ciroza, previe gvoa Inflamacija eluca i pankreasa i smanjena sposobnoat apsrpcije nutricienasa Smanjena funkcija Gubitak osetljivosti i kontrole nad miiima Fragmentisan san sa hrkanjem

Funkcija jetre

Bez pozitivnog uticaja

GI trakt

Smanjen rizik od bakterijske infekcije

Imuni sistem Nervni sistem Poremeaji sna

Bez poboljanja Bez poboljanja Relaksacija

Impotencija i libido
Kombinovanje sa lekovima Debljina

Bez poboljanja
Bez poboljanja Bez poboljanja

Doprinosi problemima kod oba pola

Depresivno dejstvo na CNS Masne naslage u predelu stomaka

Unos nutricienasa

Obezbeuje u maloj meri vitamin B i gvoe Bez poboljanja

Vodi brojnim deficijencijama, proteina, vitamina i minerala Veliki broj toksinih efekata na fetus

Zdravlje fetusa Socijalizacija i oputanje

Poveava nivo serotonina Doprinosi nasilnom i dopamina ponaanju

Saobraaj

Bez poboljanja

Saobraajne nesree

Rizici po zdravlje se javljaju sa dve ae dnevno alkohola za ene i 3 ae dnevno alkohola z amukarce. Efekti prekomerne upotrebe alkohola, po proceni, smanjuju ivotni vek za 15 godina. Proteinski i vitaminski unos je izuzetno nizak, osim u sluaju piva, gde je marginalan. Ako bi osoba koristila pivo kao izvor nutricienasa trebalo bi da unese : 40-50 flaa za zadovoljenje potreba za proteinima 65 flaa za zadovoljenje potrebe za tiaminom 6 flaa za zadovoljenje potrebe za niacinom. Za razliku od piva, crno vina ima puno gvoa i ekstenzivan unos moe dovesti do toksinog efekta.

Deficijenciju nutritivnih materija alkohol daje zbog: Niskog nivoa nutricienasa Loe funkcije pankreasa, loe apsorpcije masti, pa time i liposolubilnih vitamina Diuretskog efekta

CIROZA JETRE
Prva faza masne degeneracije jetre nastaje nakupljanjem masti koje se ne troe u jetrinim elijama jer alkohol ima primat u oslobaanju energije. Masti ometaju normalnu ishranu elija kiseonikom i nutriciensima, jetrine elije odumiru, a na njihovom mestu se formira oiljno tkivo. Jednom obolela od ciroze jetre, osoba ima 50% anse da preivi etiri godine.

Nema tano odreene koliine alkohola koji se konzumira, koja garantuje pojavu ciroze u periodu od dest godina. Po nekim istraivanjima je 80 grama alkohola dnevno za mukarce (7 piva na dan), a po nekim 40 grama za mukarce i 20 grama za ene dovoljno da izazove cirozu u periodu od deset godina.

ALKOHOL I MIKRONUTRICIENSI

Svi hidrosolubilni vitamini su zbog diuretskog efekta u deficitu. Liposolubilni vitamini su u deficitu jer pankreas zbog oteenja ne vari masti, dok jetra ne pretvara vitamin D u aktivan oblik. Od minerala, najugroeniji je magnezijum zbog diuretskog efekta, ija je deficijencija delimino odgovorna za halucinacije koje ljudi doivljavaju u toku akutne intoksikacije, a iza toga Zn i Fe (zbog krvarenja i problema sa deponovanjem u jetri).

ALKOHOLIZAM

Smatra se da je 40-50% rizika za alkoholizam genetski regulisano, a tendenciju imaju srodnici prvog reda. Npr. deca alkoholiara imaju 4 puta vie rizika da i sami to postanu, bez obzira na eventualno odrastanje u drugoj porodici. Zato sva deca sa istorijom alkoholizma u porodici treba da budu informisana o tetnosti ove bolesti ve u dobu od 10 godina. Odnos meu polovima je 4:1 za mukarce, mada ene ee odbijaju leenje.

Naunici su utvrdili da postoji veza izmeu alkoholizma i depresije, iako alkohol kratkorono smanjuje depresiju. Najvei broj ubistava je povezan sa alkoholom. 13% stanovnitva severne Amerike je pogoeno alkoholizmom, ali za razliku od belaca, crnci, Meksikanc i Azijati su skloniji ovoj bolesti. Ako se pravilno lei, smatra se da 60% ljudi moe biti izleeno od alkoholizma. Naroito je uestalo sporadino napijanje, kada su u pitanju mlade generacije, to je vie od 4 pia zaredom za ene i 5 za mukarce.

LEKOVI KOJI SE KORISTE ZA ALKOHOLIZAM

NALTREXON, blokira endorfinske receptore za alkohol u mozgu i suprotno alkoholu smanjuje luenje dopamina. Efekat je nedostatak zadovoljstva potaknut uzimanjem alkohola. DISULFIRAM, izaziva povraanje u toku uzimanja alkohola, jer blokira metabolizam acetaldehida. ACAMPROSTAT, kao neurotransmiter, smanjuje elju za piem.

HVALA NA PANJI!!