ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA SPOLJANJIH I UNUTRANJIH POLNIH ORGANA ENE

1. U sastav karline kosti (os coxae) ne ulazi jedna od tri dole navedene kosti a) os ilium b) os ischii c) os sacrum Spoljanja karlina mera ijim se merenjem moe stei vrlo pouzdana informacija o preniku i obliku velike karlice oznaava se kao conjugata externa. Spaja gornju ivicu simfize sa vrhom rtnog nastavka L5 prljena i iznosi a) 25-27 cm b) 30-32 cm c) 20-21 cm Najiri spoljanji karlini prenik koji iznosi 30-32 cm odreuje se tako to se kraci Kolinovog pelvimetra pozicioniraju na a) velikim kvrgama butnih kostiju desne i leve natkolenice b) prednjim gornjim bedrenim bodljama desne i leve strane c) grebenima bedrenih kostiju desne i leve strane Pri uspravnom poloaju ene, zamiljena ravan ulaza male karlice sa horizontalnom ravni tela, gradi ugao koji odreuje akomodaciju fetalne glavice i iznosi od a) 30-40% b) 50-60% c) 70-80% Kotani deo poroajnog puta ima oblik valjka tako to njegov zadnji zid ine krsna i trtina kost, a prednji preponske kosti sa simfizom, koje su konveksne ka unutra. Duine ovih zidova nisu iste, ve se meusobno nalaze u proporcijama a) 10-12 cm : 5.5-6.5 cm b) 10-12 cm : 3.5-4.5 cm c) 10-12 cm : 7.5-8.5 cm Svi prenici karlinog ulaza polaze sa uglastog ispupenja - promontoriuma koji u topografskom smislu predstvalja spoj a) L3 sa L4 b) L4 sa L5 c) L5 sa vrhom krsne kosti

2.

3.

4.

5.

6.

7.

Najznaajniji sagitalni prenik karlinog ulaza, conjugata vera, s. obstetrica, prostire se od promontorijuma do najisturenijeg dela preponske simfize i iznosi a) 10-10.5 cm b) 9-10 cm c) 11-11.5 cm Oblik karlice sa popreno ovalnim ulazom i izduno ovalnim izlazom i dominacijom sagitalnog prenika na izlazu kakav je najei kod ena u Evropi oznaava se kao a) anthropoid b) android c) gynecoid U gornjoj karlinoj preagi- diaphragma pelvis, smeteni su sledei miii

8.

9.

www.belimantil.info

a) m. levator ani i m. coccygis b) m. sphrincter urethre i m. transversus perinei superfitialis c) m. levator ani i m. transversus perinei superfitialis 10. Fossa obturatoria u svom donjem delu gradi fibrozni kanal kroz koji prolaze n. pudendus i istoimeni krvni sudovi. Taj kanal ima veliki topografski znaaj i naziva se a) canalis obturatorius b) Alcock- ov kanal c) centrum tendineum perinei 11. Meu spoljanje polne organe ene koji se jednim imenom oznaavaju kao vulva ne spadaju a) male stidne usne, labia pudendi minoris b) devinjak, hymen c) vagina 12. Donji krajevi velikih usana spajaju se meusobno gradei najniu taku vulve. Taj anatomski predeo oznaavamo kao a) commisura labiorum majoris posterior b) commisura labiorum majoris anterior c) fossa navicularis 13. Materine veze sa najvanijom funkcijom u ouvanju statike ovoga organa su lig. teres uteri, s. rotundum. Sa bonih ivica materice prostiru se ka ingvinalnom kanalu uz perzistirajui embrionalni ostatak peritonealnog paga (processus vaginalis, s. canalis Nuck) i zavravaju na a) unutranjoj strani butina b) gornjim treinama velikih usana c) slepo, u ingvinalnom kanalu 14. Projekcija izvodnih kanala velikih tremnih lezda (glandulae vestibulares majores, s. Bartholini), parnih paravaginalnih lojnih lezda, veliine zrna graka, nalazi se na mestu koje predstavlja spoj spoljanje strane malih usana i unutranje povrine velikih usana na odstojanju od fossae navicularis navie za a) 6-6.5 cm b) 3-3.5 cm c) 1.5-2 cm 15. Kopulacioni organ ene vagina, predstavlja vezivno-miini kanal koji spaja vestibulum vagine sa uterusom. Grade je tri sloja, od kojih je unutranji sloj predstavljen sluzokoom od elija a) visokog jednorednog cilindrinog epitela b) sloenog vieslojno- slojevitog epitela c) niskog slojevitog epitela bez oroavanja Tacni odgovori 1c, 2c, 3a, 4b, 5b, 6c, 7a, 8c, 9a, 1ob, 11c, 12a, 13b, 14c,15b

- FUNKCIONALNI KRUG - ULOGA HIPOTALAMUSA, HIPOFIZE, OVARIJUMA I OSTALIH ENDOKRINIH LJEZDA - MENSTRUACIONI CIKLUS - POREMEAJI MENSTRUACIONOG CIKLUSA
1. Tokom fertilnog perioda, ena ima ovulatornih ciklusa a) Oko 450 - 500

www.belimantil.info

b) Oko 1500 c) Oko 850 2. Menstrualni ciklus se deli na dve faze a) Primarnu i sekundarnu b) Folikularnu i lutealnu c) Ranu i kasnu sekretornu Ovulacija je a) Poetak menstuacionog krvarenja b) Poetak sazrevanja folikula c) Ruptura De Graafovog folikula i oslobadjanje zrele jajne elije u trbunu duplju Stigma foliculi je a) Avaskularna zona na povrini jajnika b) Stadijum razvoja zametka c) Struktura u CNS Dominantni folikul je a) Predoderedjen za ovulaciju b) Predodredjen za atreziju c) Predodredjen za transformaciju Lutealna faza menstracionog ciklusa a) Traje 11 dana b) Traje 28 dana c) Traje l4 dana Bioloku osnovu sazrevanja jajne elije ini a) Mitoza b) Mejoza c) Ekvaciona deoba Zona pellucida je a) Amorfna, acelularna struktura izmedju spoljne mebrane jajne elije i elija granuloze b) Amorfna, acelularna struktura izmedju elija granuloze i elija teke c) Amorfna, acelularna struktura izmedju tercijernog i De Graafovog folicula Kohorta folikula je : a) Grupa folikula u sri jajnika b) Grupa folikula koji rupturiraju istovremeno c) Grupa folikula koji sinhrono rastu u odgovoru na hormonski stimulans tokom folikularne faze menstruacionog ciklusa Zrela jajna elija u jedru sadri: a) 46 hromozoma b) 43 hromozoma c) 23 hromozoma Oogonije sadre: a) 46 hromozoma b) 49 hromozoma c) 23 hromozoma Ovulaciji predhodi : a) Nagli rast nivoa LH u krvi ene b) Nagli rast nivoa Progesterona u krvi ene

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

www.belimantil.info

c) 13.

Nagli rast Inhibina u krvi ene

Diktioten je : a) Somit, nastao tokom embrionalnog razvoja b) Produena, etvrta podfaza I mejotske deobe jajne elije c) Biogeni amin

14. Folikulogeneza je : a) Razvoj folikularnog ( granuloznog ) elijskog omotaa oko jajne elije koji se ciklino ponavlja tokom svakog menstruacionog ciklusa b) Razvoj elija tecae internae c) Razvoj jajne elije 15. Dysmenorrhoea je : a) Neredovna menstruacija b) Bolna menstruacija c) Povraanje u ranoj trudnoi Tacni odgovori 1a, 2b, 3c, 4a, 5a, 6c, 7b, 8a, 9c, 10c, 11a, 12a, 13b, 14a, 15b,

- IVOTNA DOBA ENE - PUBERTET, ADOLESCENCIJA - PERIMENOPAUZA, MENOPAUZA, SENIJUM

1. Pubertet je : a) Bioloka faza tokom koje devojica postaje fiziki i psihiki zrela b) Bioloka faza koja traje od 13 do 20 godina c) Bioloka faza rasta i razvoja devojice, tokom koje ona dostie seksualnu zrelost Pubertet zapoinje : a) U sedmoj godini ivota devojice b) U desetoj godini ivota devojice c) U etrnaestoj godini ivota devojice Pojava sekundarnih seksualnih karakteristika nastaje: a) Pre prve menstruacije b) Posle prve menstruacije c) U detinjstvu Menarha je: a) Seksualno diferenciranje b) Prva menstruacija c) Pojava pubine dlakavosti Pubarcha je : a) Pojava pubine dlakavosti b) Pojava aksilarne dlakavosti c) Ubrzan rast poetkom puberteta Pubertas praecox je: a) Interseksualizam

2.

3.

4.

5.

6.

www.belimantil.info

b) Prevremeni pubertet c) Psihiki poremeaj u pubertetu 7. Rast i razvoj dojki u pubertetu naziva se : a) Nubilitet b) Pubertas praecox c) Telarcha Nubilitet je : a) Fizika i psihika zrelost b) Fizika i seksualna zrelost devojica c) Period koji predhodi pubertetu Galaktoreja je a) esta pojava u pubertetu b) Izuzetno retka pojava u pubertetu c) Iste uestalosti kao i u drugim periodima razvoja ene Aksilorna dlakavost kod devojica u pubertetu obino se javlja a) Oko 12 e godine b) Oko l5 godine c) Oko 14 godine Metrorrhagia juvenilis je a) Prva menstruacija b) Disfunkcionalno krvarenje c) esto krvarenje iz materice kod devojica u pubertetu Adolescencija je a) Period od 10e do navrene 20e godine ivota b) Period od poetka puberteta do prve menstruacije c) Period od prve menstruacije do punoletstva Trudnoa u adolescenciji je a) Bez rizika za majku i plod b) Visokorizina c) Sa istim rizikom kao kod zrele ene Prekid trudnoe u adolescenciji je a) Ima vei rizik nego kod zrele ene b) Rizik je isti kao kod zrele ene c) Rizik je manji Anorexia nervoza, uz znatni gubitak telesne mase a) Dovodi do dugotrajnih amenoreja b) Ne remeti menstruacioni ciklus c) Ponekad dovodi do amenoreje Menopauza je a) Razdoblje u ivotu ene b) Poslednja menstruacija u ivotu ene c) Period od poslednje menstruacije do smrti Menopauza se moe da potvrdi samo retrogradno, posle a) Jednomesene amenoreje b) estomesene amenoreje

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

www.belimantil.info

c) 18.

Jednogodinje amenoreje

Fizioloka menopauza nastupa a) Izmedju 55-60. godine b) Izmedju 45-55 godine c) Izmedju 40- 45 godine

Perimenopauza je a) Period u ivotu ene b) Poslednja menstruacija c) Poremeaj menstruacionog ciklusa Tacni odgovori 1c, 2b, 3a, 4b, 5a, 6b, 7c, 8b, 9b, 10a, 11b,12a, 13b, 14b, 15a, 16b, 17c, 18b, 19a

19.

-METODE PLANIRANJA PORODICE. - KONTRACEPCIJA: FIZIKE, HEMIJSKE, HORMONSKE I DRUGE METODE - NAMERNI PREKID TRUDNOE. STERILIZACIJA
1. Kontracepcija se definie kao a) spreavanje nastanka trudnoe b) odravanje zaete trudnoe c) kod amenoreje 2. Coitus interruptus znai a) prekid polnog odnosa b) korienje kondoma c) jednokratno uzimanje pilula 3. Za korienje intrauterinih kontraceptivnih uloaka moramo uraditi sledee analize a) kolposkopiju b) Laparascopiju c) jednopoteznu curetagu 4. Intrauterini uloak (IUD) moe se plasirati a) u toku ovulacije b) pred menstruacijom c) odmah posle menstruacije 5. Kojoj grupi kontraceptiva pripada intradermalni implant sistem a) imnolokoj b) hormonskoj c) mehanikoj 6. Barijerne metode kontracepcije koje se koriste su a) kondom b) intradermalni implanti c) depo injekcije 7. Kontraceptivna vakcina predstavlja a)hormnonsku kontracepciju b)imunoloku kontracepciju c)mehaniku kontracepciju

www.belimantil.info

8. Neeljeni efekti intrauterinih kontraceptivnih sredstava su a) krvarenje b) glavobolja c) povraanje 9. Vasektomija se koristi kao metoda sterilizacije mukaraca i predstavlja a) okluziju ekskretornih kanala testisa b) punkciju testisa c) podvezivanje krvnih sudova testisa 10. Oralne kontraceptivne pilule sadre a) estrogene b) androgene c) estrogene i progestagene 11. Dugotrajno korienje oralnih kontraceptiva je potencijalno ugroavajui faktor za pojavu a) Ca tiroideje b) Ca dojke c) Osteoporozu 12. Sterilizacije ene abdominalnim putem vri se po a) Madleneru b) Aldrigu c) Bret-Palmeru 13. Sterilizacija ene abdominalnim putem vri se na a) jednom jajovodu b) na oba jajovoda c) na jednom jajniku 14. Prolactinomi su tumori a) hipofize b) ovarijuma c) uterusa 15. Zakonski prekid trudnoe je do a) 13 nedelja b) 10 nedelja c) 12 nedelja Tacni odgovori 1.a, 2.a 3.a, 4.c, 5.b, 6.a.b.d, 7.b, 8.a, 9a, 10. c, 11. b, 12. a 13. b, 14. a, 15.b

- ZAPALJENJA
1. Adneksitis se definie kao zapaljenje a) ovarijuma b) jajovoda c) jajovoda i ovarijuma 2. Salpingitis znai zapaljenje

www.belimantil.info

a) jajovoda b) uterusa c) endometrijuma 3. Endometritis predstavlja zapaljenje a) sluzokoe uterusa b) ovarijuma c) vulve 4. Retrouterina hematocoela nastaje kod a) vanmaterine trudnoe b) tuboovarijalniog apscesa c) apendicitisa 5. Torzija mioma moe biti kod a) subseroznih mioma sa duom peteljkom b) cervikalnih mioma c) submukoznih mioma 6. Vulvovaginitis predstavlja zapaljenje a) sluzokoe uterusa b) ovarijuma c) vulve i vagine 7. Uzrok pelveoperitonitisa moe biti a) infektivni b) imunoloki c) hormonski 8. Terapija pelvinog peritonitisa je a) medikamentozna b) hirurka c) zrana 9. Leenje torzije mioma je a) hirurki b) medikamentozno c) hormonsko 10. Apsces Douglasovog prostora predstavlja skupljanje gnoja u a) cavum rectouterina b) retroperitonelno c) subfrenino 11. Diferencijalna dijagnoza pelveoperitonitisa a) appendicitis b) dismenoreja c) hepatitis 12. Punkcija Douglasovog prostora vri se a) kroz zadnji vaginalni svod b) preko trbunog zida c) transcervikalno 13. Laffontov znak (frenicus simptom) je znak kod a) van materinog graviditeta

www.belimantil.info

b) torkvirane ciste c) inkarceriranog mioma 14. Parametritis predstavlja zapaljiv proces a) parametrija b) peritoneuma c) endometrijuma 15. Cervikalna trudnoa je ako se trudnoa razvija a) u cavumu uterusa b) u grliu matericu c) u jajovodu 16. Metritis znai zapaljenje a) sluzokoe uterusa b) ovarijuma c) vulve 17. Oophoritis znai zapaljenje a) jajnika b) cervixa c) sluzokoe uterusa 18. Klinike karakteristike akutnog salpingoophoritisa su a) bol b) anovulacija c) oligomenoreja 19. Sakuplanje u jajovodu bistre tenosti sa zatvaranjem i slepljenjem fimbrija oznaava se kao a) hidrosalpinks b) tbc adneksitis c) piosalpinks Tacni odgovori 1.c, 2.a, 3.a, 4.a, 5.a, 6.c, 7.a, 8.b, 9.a, 10.a, 11.a, 12.a, 13.a, 14.a, 15. b, 16. a, 17a, 18a, 19a

- BENIGNI TUMORI

1.

Ovarijalni tumori koji sadre izdanke sva tri klicina lista su a) Serozne ciste b) Mucinozne ciste c) Dermoidne ciste Meigsov sindrom ine a) Carcinom jajnika, ascites i dispneja b) Fibrom jajnika, ascites i hidrotoraks c) Carcinom uterusa, ascites i hidrotoraks Tumor ovarijuma koji preteno produkuje androgene je a) Tumor granuloza elija b) Tumor teka elija c) Arenoblastom

2.

3.

www.belimantil.info

4.

Brenerov tumor je a) Benigni tumor ovarijuma b) Benigni tumor uterusa c) Benigni tumor jajovoda Najveu mo maligne alteracije ima ovarijalni tumor a) Cistadenom sa papilarnim ekrescencijama b) Serozni cistadenom c) Pseudomucinozni cistadenom Maligna alteracija, inkarceracija i torzija su a) Metode leenja ovarijalnih tumora b) Komplikacije ovarijalnih tumora c) Dijagnostike metode za diferencijalnu dijagnozu ovarijalnih tumora Najei nain leenja benignih tumora ovarijuma je a) Zraenjem b) Hirurki c) Medikamentno Broj ena starijih od 35 godina koje imaju miom materice iznosi a) 5 - 7 % b) 15 - 30 % c) Preko 50 % Hormon koji najvie utie na rast i razvoj mioma uterusa je a) Progesteron b) Testosteron c) Estrogen

5.

6.

7.

8.

9.

10. Najei znaci i simptomi kod ena koje boluju od mioma uterusa je a) Bol u trbuhu b) Amenoreja c) Metroragija 11. Nikakav ili neznatan uticaj na trudnou imaju miomi koji se nalaze a) Subserozno b) Intramuralno c) Submukozno 12. Kod ene od 45 godina sa dijagnostikovanim miomom ustanovljeno je ultrazvuno da je za 6 meseci miom udvostruio veliinu. Najverovatnije se radi o a) Nekrozi mioma b) Kalcifikaciji mioma c) Malignoj alteraciji mioma 13. Miomi se mogu leiti a) Operativnim metodama b) Hormonski c) Na oba navedena naina 14. Operativno leenje mioma podrazumeva a) Samo miomektomiju b) Samo histerektomiju c) Oba navedena naina

www.belimantil.info

15. Hormonsko leenje mioma materice sprovodi se a) Estrogenima b) Gestagenima c) Androgenima Tacni odgovori 1 c, 2. b , 3. c, 4. a, 5. a, 6. b , 7. b, 8. b, 9. c, 10. c, 11. a, 12. c, 13. c, 14. c, 15. b

MALIGNI TUMORI
1. Devojka mladja od 25 godina ija je majka u ranoj trudnoi primala vee doze estrogena najee e meu vaginalnim karcinoma razviti a) Papilarni adenokarcinom b) Skvamozni karcinom c) Svetloelijski adenokarcinom CIN i SIL su nazivi za premaligne promene a) Ovarijuma b) Grlia materice c) Tela uterusa Najei tip karcinoma grlia materice je a) Carcinoma planocellulare b) Carcinoma basocellulare c) Adenocarcinoma Klinika klasifikacija karcinoma grlia materice prema stepenu napredovanja procesa je a) U dva stadijuma b) U tri stadijuma c) U etiri stadijuma Kod karcinoma in situ ili preinvazivnog karcinoma grlia materice : a) Proces zahvata samo grli materice i nema invazije na okolna tkiva b) Proces zahvata epitel i ne probija bazalnu membranu c) Proces ne prelazi dubinu od 1 cm Kod invazivnog karcinoma grlia materice metastaze se najranije jave u : a) Pluima b) Jetri c) Limfnim lezdama oko cerviksa i materinih i hipogastrinih krvnih sudova Kod mlade ene koja nije radjala a boluje od Carcinoma in situ grlia materice metoda operativnog leenja je : a) Konizacija b) Klasina histerektomija c) Radialna histerektomija sa limfadenektomijom Kolposkopija i eksfolijativna citologija su glavne screening metode za ranu detekciju a) Karcinoma grlia materice b) Karcinoma dojke c) Karcinoma ovarijuma Razmaz otpadnih elija vagine i grlia materice boje se po metodi : a) Schiller

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

www.belimantil.info

b) Papanicolaou c) Hinselmann 10. Krvavljenje u klimakterijumu i vaginalna sekrecija koje ima izgled iscetka ispranog mesa su glavni znaci za a) Karcinom endometrijuma b) Nascentni miom c) Vanmaterinu trudnou 11. Definitivnu dijagnozu adenokarcinoma tela materice postaviemo pregledom : a) Ultrazvukom b) Rendgen ili CT c) Sadraja dobijenog eksplorativnom kiretaom 12. Primarni nain leenja adenokarcinoma endometrijuma je : a) Zrana terapija b) Hirurka terapija c) Hemioterapija 13. Sarkom Botrioides se ee javlja : a) Kod ena u menopauzi b) Kod devojica c) Kod trudnica 14. Najei tip karcinoma ovarijuma je : a) Cystadenocarcinoma serosum b) Cystadenocarcinoma mucinosum c) Dysgerminoma ovarii 15. Metastatski karcinom jajnika je : a) Brenerov tumor b) Krukenbergov tumor c) Androblastom 16. Putevi irenja karcinoma jajnika su : a) Lokalno irenje i peritonealno rasejavanje b) Limfogeni i hematogeni c) Svi navedeni putevi 17. Najvei broj ena obolelih od karcinoma jajnika prvi put se obraa ginekologu : a) U ranom prvom stadijumu bolesti b) U drugom stadijumu bolesti c) U odmaklom treem ili etvrtom stadijumu bolesti 18. "Second look" je : a) Hirurka metoda leenja karcinoma jajnika b) Dopunska simptomatska metoda leenja karcinoma ovarijuma c) Dijagnostiki postupak za ranu detekciju svih karcinoma genitalnog trakta

Tacni odgovori 1. b, 2. a, 3. c, 4. b , 5. c, 6. a, 7. a, 8. b, 9. a, 10. c, 11. b, 12. b, 13. a, 14. b, 15. c, 16. c, 17. a,

- NEPLODNOST ENE I MUKARCA

www.belimantil.info

1. Sterilitet se obino definie kao izostanak zaea kod normalnih polnih odnosa bez upotrebe kontraceptiva nakon a) godinu dana b) dve godine c) tri godine 2. Primarni sterilitet je kad izostane zaee u normalnom polnom ivotu branog para tokom a) 12 meseci b) 24 meseci c) 24 meseci 3. Sekundarni sterilitet je kad izostane zaee nakon ranije trudnoe od a) 6 meseci b) 12 meseci c) 18 meseci 4. Kod steriliteta moraju se pregledati a) oba brana partnera b) samo supruga c) samo suprug 5. Grupi nejasnog(idiopatskog )steriliteta pripada a) 15-20% b) 40-50% c) 80% 6. Uzrok steriliteta od strane supruga je prisutan kod a) 40 50 % b) 10 20 % c) preko 60% 7. Spermogram je metoda za odreivanje a) volumena b) motiliteta c) volumena, koncentracije, motiliteta i morfologije sperme 8. Prosena vrednost kocentracije sperme kod mukaraca iznosi a) 60-120 miliona b) 50-60 hiljada c) 10-30 miliona 9. Azospermija oznaava spermogram sa a) 10-20 miliona b) 5-10 miliona c) bez ivih spermatozoida 10. Donja granica normalne koncentracije sperme u 1ml a) 10 miliona b) 5 miliona c) preko 20 miliona 11. Kiselost ejakulata kree se od a) 7.0 7.8 b) 6.5 7.0 c) 7.8 8.6

www.belimantil.info

12. Za ispitivanje ovarijalne funkcije koristimo a) HSG b) insuflaciju c) hormonski status 13. Dijagnostike mogunosti insuflacije su a) ispitivanje prolaznosti tuba b) ispitivanje cervikalnog faktora c) oreivanje nivoa hormona 14. Insuflacija je opasna po ivot zbog a) vazdune embolije b) bolova c) krvarenja 15. Histerosalpingografija znai a) ispitivanje prolaznosti tuba vazduhom b) rendgensko prikazivanje cerviksa, uterusa i jajovoda c) odreivanje ovulacije 16. Za izvodjenje HSG potrebno je uraditi a) bris cerviksa i vagine, sedimentacije i leukocita b) ovulaciju c) kolposkopiju Tacni odgovori 1.a, 2.a, 3.b, 4.a, 5.a, 6. a, 7.c, 8.a, 9.c, 10.c , 11. a, 12. c, 13.a 14.a, 15. b, 16.a,

-GAMETOGENEZA. OPLODJENJE. TRANSPORT ZIGOTA. IMPLANTACIJA

1. Menstruacioni ciklus zapoinje: a) Po prestanku menstruacionog krvarenja b) Prvim danom menstruacionog krvarenja c) Ovulacijom Spermiogeneza je : a) Deoba tokom koje nastaju spermatozoidi b) Preobraaj spermatide u spermatozoid c) Preobraaj spermatogonije u spermatocit Spermatogeneza se odvija : a) U seminifernim kanaliima testisa b) U seminifernim kanaliima prostate c) U ureteru Selekcija spermatozoida odvija se : a) U testisu b) U unutranjim genitalnim organima ene c) U ejakulatu sperme HCG je glikoprotein koji lui : a) uto telo b) Hipotalamus

2.

3.

4.

5.

www.belimantil.info

c) 6.

Trofoblast

Oplodjenje je : a) Spajanje zrelog mukog i enskog gameta b) Spajanje spermatozoida i zone pellucide c) Prva mitotska deoba zigota Trudnoa zapoinje : a) Oplodnjom b) Implantacijom c) Embrionalnim razvojem Morulla je: a) Malinasta formacija koju ine blastomere b) Stadijum fetalnog razvoja c) Malinasta formacija elija granuloze Blastocysta je : a) Stadijum preembrionalnog razvoja ploda b) Stadijum embrionalnog razvoja ploda c) Cista na jajniku Na implantaciju ploda, endometrijum reaguje : a) Luenjem hormona b) Decidualnom reakcijom c) Atrofijom Od trofoblasta nastaje : a) Embrion b) Decidua c) Posteljica Embriotrofna ishrana karakteristina je za : a) Drugu nedelju razvoja ploda b) Sedmu nedelju razvoja ploda c) Dvanaestu nedelju razvoja ploda Embrionalni tit ine : a) umanana kesa i amnion b) Hipoblast i epiblast d) Embrioblast i trofoblast Gastrula je : a) Stadijum razvoja ploda u kome su formirana sva tri klicna lista b) Biar c) Kaudalni deo embriona Embrionalni razvoj ploda traje : a) Od oplodjenja do treeg meseca intrauterinog ivota ploda b) Od implantacije do dvanaeste nedelje intrauterinog ivota ploda c) Od poetka etvrte do kraja osme nedelje intrauterinog ivota ploda Somitski stadijum razvoja poinje : a) Dvadesetog dana razvoja ploda b) Pedesetog dana razvoja ploda c) Po zavretku embriogeneze

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

www.belimantil.info

Tacni odgovori 1b, 2b, 3a, 4b, 5c, 6a, 7b, 8a, 9a, 10b, 11c, 12a, 13b, 14a, 15c, 16a,

STRUKTURA I FUNKCIJA POSTELJICE, PLODOVIH OVOJAKA I PUPANIKA.

1. Razvoj placente se sa histolokog aspekta deli na dva stadijuma: previlozni i vilozni. Prvi stadijum, previlozni, poinje vrlo rano i to ve od 6. dana razvoja i traje do a) kraja druge nedelje (do 14. dana) b) kraja tree nedelje (do 21. dana) c) kraja sedme nedelje (do 42. dana ) Prosena debljina terminske placente iznosi od 3.6-3.8 cm. Pod odreenim (patolokim) okolnostima, placenta moe u centralnom delu biti deblja od 4 cm, to je rezultat hipertrofije horionskih upica. To zadebljanje je posebno izraeno kod a) anomalija placentne insercije b) Rh izoimunozacije ploda c) placentarne preneenosti Diferencijacija horiona na chorion laeve i chorion frondosum ostvaruje se nakon gravidarne amenoreje od a) 3 nedelje b) 5 nedelja c) 7 nedelja U graviditetu starosti od 18-20 nedelja, na bazalnoj strani placente raspoznaju se horiodecidualni sinusi u vidu tankih anehoinih kanala koji se prostiru paralelno sa zidom uterusa. Ovi venski sinusi predstavljaju drenani sistem kojim se krv odvodi u cirkulaciju majke preko a) radijalnih arteriola b) spiralnih arteriola c) lunih venula Razvojni stadijum placente sa dobro definisanom horionskom membranom u vidu glatke prave linije, homogenom slikom placentne substance i neto teom diferencijacijom bazalne ploe predstavlja a) II stadijum razvoja placente b) 0 stadijum razvoja placente c) I stadijum razvoja placente Pouzdani ultrasonografski znaci potpune placentarne maturacije ( III stepen zrelosti) sastoje se u prisustvu a) dugih produetaka koji doseu do horionske ploe delei placentu na kotiledone b) nepotpuno ispresecano tkivo placente trakama uz obilje ehogenih placentnih polja c) obilja ehogenih polja prenika od 1-4 mm, bez promena u bazalnoj ploi Sonografski odreena insercija placente iza 34. nedelje gestacije smatra se konanom. Ukoliko je placentom pokriven vei deo unutranjeg ua govorimo o a) placenti migrans b) placenti praevii c) placenti adherens Decidua iznad horiona frondozuma koja se sastoji iz kompaktnog endometrijuma bogatog glikogenom i lipidima oznaava se kao a) decidua capsularis b) decidua parietalis c) decidua basalis

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

www.belimantil.info

9.

Savremena ispitivanja metodom cineangiografije pokazuju da se u jedan intervilozni prostor drenira izmeu a) 20-30 arteriola b) 40-50 arteriola c) preko 100 arteriola

10. Prosena teina placenti u trudnoama koje se nalaze u terminu poroaja je u pouzdanoj korelaciji sa telesnom masom ploda. Ta koralacija iznosi a) 1 : 10 b) 1 : 5-6 c) 1 : 3-4 11. Insercija pupane vrpce je najee u centralnom delu placente, mada se u brojnim placentama njena insercija moe nai i van toga predela, a da to ne predstvalja patoloku pojavu. Meutim, jedna od insercija je patoloka. O kojoj je re? a) insertio marginalis b) insertio paracentralis c) insertio velamentosa 12. Sastavni delovi placente potiu i od ploda ( trofoblast) i od majke (intervilozni protori i deo decidualnog zida). Koliko je procenata porekla maternalno? a) 2% b) 12% c) 22% 13. Pri kraju trudnoe, plodovi ovojci oblau unutranju stranu materice i u sebi sadre plod i plodovu vodu. Mada se moe stei utisak zbog intimnog naleganja da su plodovi ovojci jedinstveni, zapravo se radi o vieslojnom omotau izgraenom od a) dve ovojnice (amnion i horion) b) tri ovojnice ( amnion, horion i Hausnerova membrana) c) etiri ovojnice (amnion, horion, Hausnerova membrana i membrana spongiosa amnii) 14. Jedna od horionskih ovojnica je neravne povrine, bogata krvnim sudovima i vrlo krta. Istovremeno ta ovojnica je deblja od ostalih i zbog toga manje transparentna, pa se u narodu zove upanica. ta ovojnica je a) amnion b) membrana spongiosa amnii c) chorion 15. U terminskim trudnoama plodova voda je padom osmolarnosti, i smanjenjem joda natrijuma i hlorida, uz nepromenjene vrednoste kalijuma, najblia po elektrolitnom sastavu jednoj od dole navedenih tenosti organizma majke a) serumu b) urinu c) plazmi 16. U toku 24 sata, zahvaljujui velikoj povrini , propustljivosti i filtrabilnosti plodovih ovojaka, veoma je intenzivan transfer vode, elektrolita i ostalih rastvorljivih materija u plodovoj vodi. U navedenom periodu se u potpunosti izmeni a) 75% plodove vode b) 85% plodove vode c) 95% plodove vode 17. Kod nalaza prekomerne koliine plodove vode (polyhydroamnion), zbog poznatih mehanizama razmene plodove vode, neophodno je detaljno razjasniti potencijalne anomalije na jednom od sledeih organskih sistema ploda a) endokrinom

www.belimantil.info

b) urinarnom c) digestivnom 18. Kod nalaza oskudne koliine plodove vode (oligoamnion), zbog poznatih mehanizama razmene plodove vode, neophodno je detaljno razjasniti potencijalne anomalije na jednom od sledeih organskih sistema ploda a) urinarnom b) digestivnom c) kardiovaskularnom 19. Presecanjme pupane vrpce presecamo a) horion, amnion, jednu arteriju, dve vene, peteljku umanane kese i alantois b) horion, amnion, jednu arteriju, jednu venu, umananu kesu, alantois i Warthonovu pihtiju c) horion, amnion, dve arterije, jednu venu, peteljku umanane kese, alantois, Warthonovu pihtiju 20. Humani placentarni laktogen (HPL) predstavlja jedan od najvanijih produkata placente. To je polipeptidni hormon, bez ugljenih hidrata, sastavljen od jednog peptidnog lanca sa 190 aminokiselina i 2 disulfidne veze. Po sastavu nalikuje hormonu rasta jer imaju 183 homologe pozicije i u placenti se produkujeu a) citoplazmi citotrofoblasta b) citoplazmi sinciciotrofoblasta c) goldijevom aparatu citotrofoblasta Tani odgovori 1a, 2b, 3b, 4b, 5b, 6a, 7b, 8c, 9a, 10b, 11c,12a, 13a, 14c, 15b, 16c, 17c, 18a, 19c, 20b

- ANATOMSKE I FIZIOLOKE PROMENE ORGANIZMA ENE U TRUDNOI

1. Prema aktuelnoj definciji koja se primenjuje u naoj opstetriciji, fizioloki terminski poroaj se definie kao spontani ali arteficijelni prekid graviditeta u starosti iznad a) 20 nedelja ili telesne mase ploda iznad 500 gr b) 24 nedelje ili telesne mase ploda iznad 600 gr c) 28 nedelja ili telesne mase ploda iznad 1000 gr Na termin poroaja odreen Naegele-ovom formulom, gde se na prvi dan poslednjeg ciklusa dodaju nedelja dana i godina dana, a oduzimaju tri meseca, poroa se oko a) 5% trudnica b) 10% trudnica c) 20% trudnica U poroajima iza termina poroaja (partus posttemporarius) , kada se poroaj deava od prvog dana 43. nedelje i kasnije, poraa se a) 3-5% trudnica b) 7-10% trudnica c) 10-12% trudnica Poslednje teorije o poetku poroaja zasnivaju se na znaajnoj ulozi prostaglandina u inicijaciji poroaja preko pokretanja miometralnih kontrakcija, razmekavanja i skraivanja cerviksa. Poetni signali u forsiranoj produkciji prostaglandina su, ili poveana aktivnost prostaglandinsintetaze ili ubrzano oslobaanje prekursora prostaglandina iz decidualnih glicerofosfolipida. Veruje se da taj signal inicijacije potie od a) majke b) placente c) ploda

2.

3.

4.

www.belimantil.info

5.

Pripremne kontrakcije koje se ispoljavaju pojavom neregularnih uterusnih bolova razliitog intenziteta i trajanja, a bez cervikalnog skraenja i dilatacije nazivaju se a) dolores praesagientes b) dolores conquasantes c) dolores parturientes Jedan od tri glavna poroajna faktora je poroajni objekt. Grade ga plod, placenta, plodovi ovojci i a) poroajni put b) plodova tenost c) prirodne poroajne snage Odnos izmeu uzdune osovine ploda i uzdune osovine majke oznaava se kao a) smetaj ploda b) dranje ploda c) poloaj ploda Odnos fetalnih lea prema trbunom zidu majke oznaava se kao a) dranje ploda b) stav ploda c) smetaj ploda Dranje ploda se definie kao meusobni odnos pojedinih delova ploda. Najpovoljnije je dranje u kojem plod kroz poroajni kanal prolazi u smetaju poroajnog valjka, prilagoen najpovoljnijim prenicima karlinog kotanog puta. Takvo dranje se oznaava kao a) defleksiono b) fleksiono c) asinklitino

6.

7.

8.

9.

10. U poroajima u kojima je sutura sagitalis prednjaee glavice blia promontorijumu nego preponskoj simfizi, plod se poroa u izmenjenom naleganju kojeg oznaavamo kao a) asynclitismus anterior - Naegele b) asynclitismus posterior - Litzman c) praesentatio occipitalis posterior 11. U poroaju u kojem se fetalna glavica poraa u fleksionom (prednjem potiljanom) dranju, poroajni prenik kojim glavica prolazi kroz karlini izlaz je a) mentookcipitalni b) frontookcipitalni c) subokcipitobregmatini 12. Na fetalnoj glavici se nalazi izvestan broj neokotalih, membranoznih avova koji predstavljaju spojeve pojedinih kostiju fetalne lobanje. U akuerskom pogledu, sa aspekta orjentacije o toku i perspektivama ishoda poroaja najznaajniji meu njima je a) sutura coronaria b) sutura sagitalis c) sutura frontalis 13. Lambdoidni av na fetalnoj glavici spaja sledee kosti a) dve temene b) eonu i temenu c) potiljanu i temenu 14. U malom temencu fetalne glavice sastaju se sledei avovi fetalne glavice a) sutura sagitalis i sutura lambdoidea b) sutura sagitalis i sutura frontalis c) sutura sagitalis, sutura frontalis i sutura lambdoidea

www.belimantil.info

15. Veliki temenac se nalazi blie elu i predstavlja taku vodilju kod defleksionih dranja fetalne glavice. Palpacijom se pipa kao udubljenje iji je oblik a) trouglast b) romboidan c) elipsast Tani odgovori 1b, 2a, 3a, 4c, 5a, 6b, 7c, 8c, 9b, 10a, 11c, 12b, 13c, 14a, 15b

- SPONTANI POBAAJ I PREVRENI PORODJAJ

1. Najea hromozomska aberacija kao uzrok spontanog pobaaja u prvom trimestru je jedna od navedenih a) Tarnerov sindrom b) poliplodia c) autosomalna trisomija Habitualni pobaali mogu biti posledica svih izuzev a) subseroznog mioma b) bikornuatnog uterusa c) inkompetentnog cervksa Kod koje vrste pobaaja je potrebno instrumentalno pranjenje cavuma uterusa a) abortus imminens b) missed abortion c) habitualni Pod abortusom incipiensom podrazumevamo sledee elemente klinike slike a) dosta obilno krvarenje b) bolovi pri dnu stomaka c) cerviks skraen, prolazan za jedan do dva cantimetra, nekada i vie i u njemu se palpira plod Pod habitualnim pobaajem podrazumevamo a) ponovljeni spontani pobaaji u najmanje tri uzastopne trudnoe b) najmanje tri spontana pobaaja c) najmanje pet spontanih pobaaja U ginekoloku ambulantu dolazi trudnica stara 25 godina, u 9 NG, kod koje nakon pregleda postavljamo dijagnozu imminentnog abortusa. U terapiji ne primenjujemo a) intravenska infuzija izotonikog rastvora b) primena preparata iz grupe tokolitika c) primena preparata iz grupe gestagena Pod ranim spontanim abortusom podrazumevamo pobaaj do koje nedelje gestacije a) do 8 NG b) do 12 NG c) do 16 NG Kod 28 godina stare trudnice sa treom eljenom trudnoom, dijagnostikujemo da se radi o isthmicocervicalnoj insuficijenciji. Kao najbolju terapeutsku proceduru mi emo preporuiti a) cerclage b) primenu tokolitika c) mirovanje uz primenu tokolitika Placentu previju karakteriu neki od navedenih znakova i simptoma izuzev a) pojaan tonus uterusa b) bezbolno krvarenje iz vagine

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

www.belimantil.info

c)

krvarenje poetkom treeg trimestra

10. Kod trudnice u 37 NG, pojavilo se krvarenje iz vagine, koje nije praeno bolovima. Prvo bi trebalo uraditi a) odrediti faktore koagulacije b) pomou spekuluma uraditi inspekciju c) porodjaj dovriti carskim rezom 11. Ozbiljnu abrupciju posteljice, koja je nastala kao posledica nastanka centralnog retroplacentarnog hematoma, karakteriu sledei znaci i simptomi izuzev a) tetanike kontrakcije uterusa b) jak bol u abdomenu c) obilno krvarenje iz vagine 12. Kod nekih od navedenih stanja ee moe nastati placenta previja, izuzev kod a) defektna vaskularizacija decidue b) hipertenzija c) viestruka trudnoa 13. U sluaju sumnje na abrupciju posteljice ne primenjujemo neki od sledeih postupaka a) oderedjivanje faktora koagulacije b) intravenska primena heparina c) kardiotokografija 14. Koja je od sledeih injenica koje se odnose na placentu previju tana a) uestalost pojave se smanjuje sa starou trudnice b) paritet nema uticaja na uestalost pojavljivanja c) prvo krvarenje je bezbolno i obino nije fatalno 15. Koje od sledeih stanja e najmanje biti povezano sa pojavom potrone koagulopatije a) placenta previja b) ruptura uterusa c) abrupcija posteljice Tani odgovori 1.c, 2.a, 3.b, 4.c, 5.a, 6.b, 7.c, 8.a, 9.a, 10.b, 11.c, 12.b, 13.b, 14.c, 15.a

- PIH, PREECLAMPSIA, ECLAMPSIA - DIABETES MELLITUS I TRUDNOA. - HEMATOLOKA I KARDIOVASKULARNA OBOLJENJA U TRUDNOI - HIRUKA OBOLJENJA U TRUDNOI
1. Endokrine elije pankreasa pod uticajem glukoze u krvi vre a) bifazno otputanje insulina b) sintezu i bifazno otputanje insulina c) sintezu i bifazno otputanje insulina i inhibiciju glukagona U fiziolokoj trudnoi su vrednosti insulina a) poviene b) smanjene c) nepromenjene 3. Hormon koji u tru8dnoi deluje dijabetogeno a) HPL

2.

www.belimantil.info

b) FSH c) LH 4. Plod trudnice dijabetiarke ima poveani rizik a) poremeaja rasta b) prenesenosti c) smanjene koliine plodove vode 5. Kritina vrednost L/S odnosa koji ukazuje na zrelost plua je a) 1:1 b) 2:1 c) 3:1 6. Preeklampsija je sindrom koji se javlja u trudnoi i podrazumeva a) proteinuriju i hipertenziju b) proteinuriju, hipertenziju i otoke nogu c) proteinuriju i otoke nogu 7. Najtei oblik preeklampsija je a) hipertenzija sa proteinurijom b) eklampsija i koma c) maligna hipertenzija 8. Preeklampsije se najee ispoljavaju a) u II trimestru b) u III trimestru c) u terminu porodjaja 9. Fetalna plua u preeklampsiji a) sazrevaju kao i u fiziolokoj trudnoi b) ubrzano sazrevaju c) usporeno sazrevaju 10. Najei izazivai urinarnih infekcija majke u trudnoi su a) Streptococcus b) Escherichia Colli c) Candida albicans 11. Antibiotici koji se mogu primeniti u trudnoi za leenje uroinfekcija su a) sulfonamidi, uroantiseptici b) tetraciklini c) penicilini, cephalosporini, eritromicin 12. Potrebe u trudnoi za unosom gvodja i folne kiseline su poveane a) 3 i 6 puta b) 2 i 4 puta c) 4 i 8 puta 13. Prema teini klinike slike srana oboljenja u trudnoi dele se na a) 2 grupe b) 4 grupe c) 3 grupe 14. Lek izbora u leenju sifilisa tokom trudnoe je a) penicilin b) kortikosteroidi

www.belimantil.info

c)

cephalosporini

15. Simptomi upale slepog creva u drugoj polovini trudnoe a) javljaju se kasno, diskretni su ili nedostaju b) javljaju se naglo, tipini su c) pokazuju hiperakutnu evoluciju 16. Kritini period u trudnoi za tuberkuloznu bolesnicu je a) drugi i trei trimestar b) nakon perioda babinja c) prva IV meseca graviditeta 17. Infekcija rubella virusom oteti plod u periodu a) 5-10 nedelja gestacije b) posle 10 nedelje gestacije c) u treem trimestru trudnoe 18. Majka posle porodjaja moe dojiti dete ukoliko je obolela od a) poliomielitisa b) morbila c) kongenitalne citomegalije 19. Vreme za koje Rh-negativna babinjara treba da primi imunoprifilaksu nakon pordjaja iznosi a) 72 sata b) 24 sata c) 48 sati 20. Hemolitika bolest ploda intrautero podrazumeva a) odsustvo plodove vode b) ascit ploda c) pad nivoa bilirubina u plodovoj vodi

Tani odgovori 1 c, 2a, 3 c, 4 a, 5 b, 6 a, 7 b, 8 b, 9 b, 10 b, 11 c, 12 c, 13 b, 14 a, 15 a, 16 c, 17 a, 18 b, 19 a, 20 b

- FIZIOLOKI PORODJAJ (EUTOCIJA)

1. Emisijom uterusnih kontrakcija tokom prvog i drugog poroajnog doba upravlja PACEMAKER koji se nalazi u a) uterusu (cornu uteri) b) hipotalamusu (nucleus paraventricularis) c) hipofizi (neurohypophysis)

2.

Naponi na kraju drugog poroajnog doba nastaju nevoljno, refleksnim pritiskom ploda na a) ganglion cervicale- Frankenhauseri b) donji pol maternalne dijafragme c) rektalni deo maternalnog debelog creva

3. Poroaj protie kroz etiri poroajne faze: phasis expulsionis (a), phasis dilatationis (b), phasis placentaris (c) i phasis haemostasis (d). Njihov pravilni redosled javljanja je a) a, b, c, d b) b, a, d, c

www.belimantil.info

c) 4.

b, a, c, d

Prskanje vodenjaka sa oticanjem plodove vode pre poetka dilatacione faze poroaja je a) rano prskanje vodenjaka b) lano prskanje vodenjaka c) prevremeno prskanje vodenjaka

5. Proseno osam od deset placenti se tokom treeg poroajnog doba porodi tako to se u sredini placentarnog pripoja za uterusni zid formira retroplacentarni hematom. Njegovim rastom kidaju se veze placente i uterusa ime se placenta odlubljuje i poraa fetalnom stranom po a) mehanizmu Duncan-a b) mehanizmu Boaudeloque-Schultz-a c) mehanizmu Gessner-a 6. Pri prolasku fetalne glavice kroz kotani poroajni kanal u fleksionom, prednjem potiljanom stavu, plod obavlja sledee pokrete: unutranju rotaciju (a), spoljanju rotaciju (b), fleksiju (c) i defleksiju (d). Njihov pravilni raspored je a) a, b, c, d b) a, c, b, d c) c, a, d, b 7. Proseni gubitak krvi tokom poroaja u vaginalnom poroajnom putu iznosi oko 500 ml. Vei deo izgubljene krvi gubi se raanjem placente, a manji kroz krvarenja iz povreda mekih poroajnih puteva. Odnos tih gubitaka krvi je a) 325 ml : 175 ml b) 375 ml : 125 ml c) 425 ml : 75 ml 8. Pri prokidanju vodenjaka (amniotomia) tokom prvog poroajnog doba u trudnoama u terminu, starosti od 39-42. nedelje, iscuri prosena koliina plodove vode oko a) 100 ml b) 1000 ml c) 500 ml 9. Inkordinisana uterusna aktivnost kompromituje cervikalnu dilataciju dovodei je u stanje u kojem se dilatacija zadava na istom stepenu due od 2 sata. To stanje se oznaava kao a) oligosistolija b) sekundarna inercija c) produena latentna faza 10. Stimulacija poroajnih bolova je apsolutno nedozvoljena u sledeim indikacijama a) situs obliquus et transversus b) karlina prezentacija c) predhodni carski rez 11. Oksitocin se produkuje u a) zadnjem renju hipofize b) placentarnim kotiledonima c) paraventrikularnom jednu hipotalamusa 12. Zeleni boja plodove vode potie od sadraja prve fetalne stolice - mekonijuma, koji se u plovodu vodu oslobaa usled a) disfunkcije fetalnih creva b) fetalne hipoksije c) fetalne preneenosti

www.belimantil.info

13. Vodei mehanizmi zaustavljanja krvarenja u etvrtom poroajnom dobu su a) miokontrakcije ligamenta viva b) tromboziranje sitnih krvnih sudova uterusa c) trombocitna agregacija 14. Ordiniranjem spazmolitikih medikamenata tokom prvog poroajnog doba deluje se na miina vlakna kojih u cervikalnom delu uterusa ima a) do 10% b) 25-30% c) vie od 50% 15. Asistirani poroaj placente u aktivnom voenju treeg poroajnog doba u kojem se preko prednjeg trbunog zida otvorenom akom potiskuje fundus uterusa u uzdunom pravcu poroajnog kanala, daleko je najei nain istiskivanja placente i ozna ava se kao a) poroaj placente po Richmond-u b) poroaj placente po Crede-u c) poroaj placente do Kisthner-u Tani odgovori 1a,2a, 3c, 4c, 5b,6c, 7b, 8c, 9b, 10a, 11c, 12b, 13a, 14a, 15b.

- DISTOCIJA
1. Androidna karlica je vrsta a) Levkastih b) Koso suenih c) Plitkih Poroaj forcepsom kod dorzoposteriornog okcipitalnog stava primeniti po mogunosti samo onda kada je glava a) Na ulazu karlice b) U sredini karlice c) Ve na izlazu karlice Kod svih defleksionih stavova postoji a) Anomalija dranja i anomalije ploda b) Anomalija nametaja i poremeaj rotacije c) Anomalija dranja i anomalija nametaja Zbog velikih opasnosti za dete i majku kod eonog stava treba dati prednost a) Vakuum ekstraktoru b) Forcepsu c) Abdominalnom carskom rezu Lini stav glave je a) Najmanji stepen defleksije b) Najvei stepen defleksije c) Poremeaj rotacije Kod zastoja glavice u linom stavu na karlinom ulazu, na prelazu ulaza i sredine, zastoj reavamo uvek a) Vakuum ekstraktorom b) Forcepsom c) Carskim rezom

2.

3.

4.

5.

6.

www.belimantil.info

7.

Najee asinklitino naleganje glavice sree se kod a) Suenih karlica na ulazu b) Opte ravnomerno suenih karlica c) Koso suenih karlica Dijagnozu poprenog poloaja postavljamo na osnovu a) Spoljnjeg pregleda i CTG zapisa b) Unutranjeg pregleda i pehametrije c) Spoljnjeg i unutranjeg pregleda Kod karlinog stava glavica ploda mora proI kroz karlicu za najvie a) 2-3 minuta b) 3-5 minuta c) 3-4 minuta

8.

9.

10. Uzroci koji najee dovode do zastoja u karlinom poroaju su a) Slabe snage istiskivanja b) Nesrazmera izmeu ploda i poroajnog kanala c) Slabe snage istiskivanja i nesrazmera izmeu ploda i poroajnog kanala 11. Za razliku od Brachtovog postupka u voenju poroaja u stavu ZADKOM po metodi MauriceauSmelie-Veita sluimo se a) Pridravanjem, hvatanjem i rotacijom b) Pridravanjem, hvatanjem i trakcijom c) Pridravanjem, hvatanjem bez trakcije 12. Veoma esto kod vieplodne trudnoe dolazi do a) Prevremenog prskanja vodenjaka i ispadanja ruice b) Ispadanje sitnih delova, naroito pupane vrpce c) Prevremenog prskanja vodenjaka, ispadanja sitnih delova, ispadanja pupanika 13. U toku poroaja kod vieplodne trudnoe u treem poroajnom dobu moe doi do a) Zaostajanja posteljice i krvavljenja b) oka i inverzije materice c) Zaostajanja poslteljice, atoninog krvavljenja i oka 14. Da bi dolo do pravog vora pupane vrpse potrebno je a) Da se plod okree u plodovoj vodi i da je gibljiv b) Da ima dosta plodove vode i dosta prostora i kratka pupana vrpca c) Da se plod kree, uz dosta plodove vode, dosta prostora i due pupane vrpce 15. Duga pupana vrpca se rauna ako njena duina iznosi vie od a) 55-60 cm b) 65-70 cm c) 50-55 cm 16. Ako se radi o ispadanju pupanika po prskanju vodenjaka a da se to ne vidi spolja a) Srani tonovi ploda su tahikardini b) Javlja se bradikardija za vreme i neposredno iza bola c) Srani tonovi ploda su normokardini Tani odgovori 1. a, 2. c, 3. c, 40 c, 5. b, 6. c, 7. a, 8. c, 9. b, 10. c, 11. b, 12. c, 13. c, 14. c, 15. b, 16. b,

www.belimantil.info

- SAVREMENO VODJENJE PORODJAJA

1. OSNOVNI AKSIOM AKUERA: A) mora se dobiti ivo dete; B) mora se dobiti ivo i za ivot sposobno dete; C) mora se dobiti ivo i za ivot sposobno dete i zdrava majka. NAJEA AKUERSKA OPERACIJA JE: A) carski rez; B) epiziotomija; C) vakuum ekstrakcija ploda. POROAJ POINJE: A) kad se pojaan iscedak iz vagine; B) kad postoje tri truda za 10 minuta; C) kad ponu bolovi u krstima. NAJEA INDIKACIJA ZA OPERATNO ZAVRAVANJE POROAJA OD STRANE MAJKE: A) eksragenitalne bolesti; B) profuzna vaginalna krvarenja; C) mrtav plod. NAJEA INDIKACIJA ZA OPERATNO ZAVRAVANJE POROAJA OD STRANE PLODA: A) patoloka frekvencija srca sa acidozom; B) patoloka frekvencija srca bez acidoze; C) fetalno krvarenje. EPIZIOTOMIJA SE UVEK PRIMENJUJE KOD: A) prevremenih poroaja; B) primipara; C) sekundipara. MEDIOLATARALNA EPIZIOTOMIJA PREDSTAVLJA PRESECANJE MIIA: A) m. spfincter ani; B) m. levator ani; C) oba miia. NAJEA VRSTA EPIZIOTOMIJE JE: A) lateralna; B) medijalna; C) mediolateralna epiziotomija. KONTRAINDIKACIJA ZA PRIMENU VACUUM EKSTRAKCIJE PLODA JE: A) temeni stav; B) lini stav; C) nema kontraindikacija.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10. PRIMENA VACUUM EKSTRAKCIJE PLODA JE MOGUA: A) kad vodenjak ne postoji; B) kad vodenjak postoji; C) nema znaaja. 11. PRIMENA VACUUM EKSTRAKCIJE PLODA JE DOZVOLJENA:

www.belimantil.info

A) kad se glava ploda nalazi u nivou ispod interspinalne linije; B) kad se glava ploda nalazi u nivou iznad interspinalne linije; C) bez obzira na interspinalnu liniju. 12. OD ZAVRAVANJA POROAJA VACUUM EKSTRAKCIJOM PLODA TREBA ODUSTATI KAD: A) kalota spadne samo jedanput; B) kalota spadne dva puta; C) kalota spadne tri puta. 13. NAJEE OTEENJE PLODA PRILIKOM PRIMENE VACUUM EKSTRAKCIJE PLODA JE: A) caput succedaneum; B) cephal haematoma; C) intrakranijalne povrede. 14. PRILIKOM NEPRAVILNE ROTACIJE GLAVICE PLODA POVOLJNIJE JE APLIKOVATI: A) vacuum; B) forceps; C) ta akueru vie odgovara. 15. FORCEPS JE AKUERSKI INSTRUMENT KOJI SLUI ZA EKSTRAKCIJU: A) ivog ploda; B) mrtvog ploda; C) i ivog i mrtvog ploda. Tani odgovori 1 b, 2b, 3b, 4b, 5 a, 6 a, 7b, 8c, 9 b, 10a, 11 a, 12 b, 13a, 14 a, 15a

- BABINJE PUERPERIJUM
1. Kada poinje puerperijum a) Posle treeg poroajnog doba b) Posle etvrtog poroajnog doba c) Posle drugog poroajnog doba Koliko traje puerperijum a) 4-5 nedelja b) 9-10 nedelja c) 6-8 nedelja Do kakvih promena dolazi u puerperijumu a) Do fizikih i metabolikih b) Do fizikih promena i funkcionalnih adaptacija c) Do funkcionalnih i organskih adaptacija Gde se palpira fundus posle poroaja a) Na sredini rastojanja simfiza-umbilikus b) Na nivou simfize c) Na nivou umbilikusa Kada se materica nakon poroaja vraa na normalnu veliinu a) Nakon 4 nedelje b) Nakon 6 nedelja c) Nakon 5 nedelja

2.

3.

4.

5.

www.belimantil.info

6.

Koliko nedelja se izlivaju lohije iz materine upljine a) 2 nedelje b) 1 nedelja c) 3 nedelje Kakve su lohije u prvoj nedelji a) krvave b) braonkasto-ukaste i oskudne c) bezbojne i obilne Kada prestaje luenje lohija a) Na kraju druge postparalne nedelje b) Na kraju prve postparalne nedelje c) Na kraju tree postparalne nedelje Za koje vreme po poroaju vagina poprima ranije dimenzije a) Za 6-8 nedelja b) Za 18 sati c) Za 15 dana

7.

8.

9.

10. Kada miii karlinog dela po poroaju uspostavljaju tonus a) Za 18 sati b) Za 15 dana c) Za 6-8 nedelja 11. Kada se normalizuje funkcija beike po poroaju a) Za 3 dana b) Za 10 dana c) Za 7 dana 12. Kada se normalizuje funkcija debelog creva po poroaju a) Odmah b) Za 7 dana c) Za 10 dana 13. Kada se vraa u pregravidno stanje bubrena funkcija a) Posle 5 nedelja b) Posle 7 nedelja c) Posle 6 nedelja 14. Kada se albumini vraaju na pregravidnu koncentraciju a) Odmah b) U prvih 10 dana babinja c) U prvih 7 dana babinja 15. Kada treba porodilja da ustane po poroaju a) Prvog dana b) Drugog dana c) Treeg dana 16. Zato je bitna redovno pranjenje mokrane beike u puerperijumu a) Zbog materinih kontrakcija i involucije materice b) Zbog materinih kontrakcija i prevencije hidronefroze c) Zbog involucije materice i prevencije endometritisa

www.belimantil.info

17. Zato se dojka prazni manuelnom masaom a) Zbog opasnosti od zastoja i infekcije b) Zbog opasnosti od infekcije i ragada c) Zbog opasnosti od zastoja i stvaranja apcesa 18. Kada poinje da se stvara prvo mleko a) Posle prvog poroajnog dana b) Posle drugog poroajnog dana c) Posle treeg poroajnog dana Tani odgovori 01. b,02. c,03. b,04. a,05. b,06. a,07. a,08. c,09. a,10. c, 11. b, 12. c, 13. c, 4. b, 15. a, 16. a, 17. a, 18. b

LAKTACIJA I DOJENJE 1. Dojka je organ, poreklom od a)ektoderma b)endoderma c)mezenhima 2. Osnovna jedinica lezdanog tkiva je a)tubulus b)alveola c)duktus 3. Mioepitelne elije unutar alveole poseduju receptore za a)progesteron b)estrogen c)oksitocin 4. Na nagli razvoj dojki u pubertetu najvei uticaj ima a)estrogen b)hormon rasta c)prolaktin 5. Dojka se kod zrele-odrasle osobe moe smatrati zajednicom dve zasebne celine a)lezdanog tkiva i strome b)miinog i vezivnog tkiva c)miinog i lezdanog tkiva 6. Nekoliko desetina grozdasto postavljenih alveola sainjava a)duktus b)lobus c)lobulus 7) Na bradavici (papilla mammae) se nalaze drenani otvori duktusa, kojih obino ima a)10-15 b)1-5 c)30-40 8. Izvodni kanal 15-25 lobusa dojke, naziva se a)sinus b)duktus c)lakuna

www.belimantil.info

9. Sekrecija iz dojki, koja se ponekad javlja kod novoroenadi (vetiije mleko), posledica je prisustva visokog nivoa placentarnog a)estrogena b)prolaktina c)progesterona 10. Galaktoreju kod negravidnih ena najee izazivaju sekretujui tumori a)adeno hipofize b)neuro hipofize c)pars intermedija 1. Genezu mleka u toku trudnoe, inhibiraju visoke koncentracije a)progesterona b)parathormona c)kortizola 2. Mioepitelne elije koje okruuju alveole u dojci, stvoreno mleko istiskiju u sistem kanalia, pod dejstvom hormona a)vazopresina b)adrenalina c)oksitocina 3. Najei uzrok puerperalnog mastitisa je a)stafilokok b)enterokok c)streptokok d)gonokok e)meningokok 4. Kod veih stupnjeva hipoplazije dojki sekrecija mleka u trudnoi je a)poveana b)normalna c)smanjena 5. Pravo mleko poinje da se stvara a)odmah nakon poroaja b)dva dana nakon poroaja c)nekoliko dana pre poroaja 6. Kolostrum u odnosu na normalno mleko sadri a)istu koliinu vode b)manju koliinu vode c)veu koliinu vode 7. Prvi podoj treba da bude a)odmah nakon poroaja b)24 sata nakon poroaja c)48 sati nakon poroaja 8. Najee oboljenje bradavica u toku puerperijuma je a)zapaljenje b)ragade c)atelija 9. Kao posledica puerperalnog mastitisa, stvara se a)absces b)displazija

www.belimantil.info

c)fibroadenom 10. Puerperalni mastitis se lei a)antibioticima b)incizijom c)ne lei se Tani odgovori 1a, 2b, 3c, 4a; 5a; 6c; 7a; 8b; 9b; 10a 11a, 12c, 13a,c, 14c, 15b, 16c, 17a, 18b, 19a, 20a

PATOLOKI PUERPERIJUM 1. a) b) c) 2. a) b) c) 3. a) b) c) 4. a) b) c) 5. a) b) c) 6. a) b) c) 7. a) b) c) 8. a) b) c) 9. a) b) c) Koje su komplikacije u puerperijumu Krvavljenje i dijastaza simfize Infekcija i puerperalna anemija Krvavljenje i infekcija Koji su uzroci komplikacija u puerperijumu Materina hipotonija Materina hipotonija i puerperalni endometritis Puerperalni endometritis i materina hipertonija Koje su komplikacije ranog puerperijuma Hipotonija i pratea krvavljenja Hipertonija i inverzija materice Pratea krvavljenja i embolija plodovom vodom Zato je opasna instrumentalna revizija u puerperijumu Zbog perforacije materinog zida i irenja infekcije Zbog Ashermanovog sindroma i krvarenja Zbog perforacije materinog zida i Ashermanovog sindroma Koja su ulazna mesta infekcije u puerperijumu Rane na vagini i hematomi mekog dela poroajnog puta Rascepi meice, epiziotomije i povrede sluzokoe rektuma Rane na vagini, rascepi meice i epiziotomije Koji su putevi irenja puerperalne infekcije Sluzokoni put, limfni put, perkontinuitatem Limfni put, hematogeni put i diseminacijom Hematogeni, limfni i sluzokoni Od ega zavisi simptomatologija infekcije Od virulencije izazivaa, masovnosti infekcije i patogenosti Od virulencije izazivaa, masovnosti infekcije i odbrambenih snaga puerpere Od virulencije izazivaa, patogenosti klica i odbrambenih snaga puerpere Koji su simptomi endometritisa puerperalisa subfebrilne temperature, zaudarajue lohije i krvarenje zaudarajue lohije, krvarenje, subinvolucija uterusa subfebrilne temperature, zaudarajue lohije, subinvolucija uterusa i krvarenje ta treba razlikovati kod svake puerperalne sepse Ulazno mesto infekcije, primarno septiko arite i sekundarne limfne vorove Ulazno mesto infekcije, primarno septiko arite i sekundarno septiko arite Ulazno mesto infekcije, sekundarno septiko arite i primarne limfne vorove

www.belimantil.info

10. a) b) c) 11. a) b) c) 12. a) b) c)

ta ini primarno septiko arite Sklop upaljenih vena i arterija Sklop upaljenih vena i inficiranih tromba Sklop inficiranog tromba i zapaljenih limfnih sudova Gde najee dolazi do metastatskih arita u puerperalnoj sepsi U pluima i koi (Rash) Na sranim zaliscima U pluima i na sranim zaliscima Kako se dele puerperalna zapaljenja dojke Na intersticijalna Na parenhimatozna Na parenhimatozna i intersticijalna Tani odgovori 1. c, 2. b, 3. a, 4. c, 5. c, 6. c, 7. b, 8. c, 9. b, 10. b, 11. c, 12. c

Pitanja sastavili lanovi Katedre za Ginekologiju i Akuerstvo: Prof dr Slobodan Arsenijevi, Prof dr Bogoje Nikolov, Prof dr Miroslav Foli, Prof dr Goran Luki, Prof dr Mirjana Varjai, Prof dr Aleksandar ivanovi, Prof dr Boidar Jovanovi, Ass dr Janko Djuri, Ass dr Goran Babi, Ass dr Zoran Protrka

www.belimantil.info