Filo^ofska biblioteka

filozofski.rs

Naslov originala Wilhelm Dilthey Der Aufbau der geschichtlichen Welt in den Geisteswissenschaften 6., unveranderte Auflage Gesammelte Schriften, VII. Band B. G. Teubner Verlagsgesellschaft Stuttgart Vandenhoeck & Ruprecht in Gottingen 1973

filozofski.rs

Velika filozofska biblioteka

Osniva VUKO PAVICEVIC

Redakcioni odbor VELJKO KORA BRANKO PAVLOVIC PETAR 2IVADINOVI DIMITRIJE TASTC

Urednik DIMITRIJE TASIC

filozofski.rs

VILHELM DILTAJ

IZGRADNJA ISTORIJSKOG SVETA U DUHOVNIM NAUKAMA

Predgovor napisao IVAN URBANI Prevela DUICA GUTEA Redakcija DANILO BASTA

BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFICKI ZAVOD BEOGRAD 1980.

filozofski.rs

UTEMELJENJE DUHOVNIH NAUKA FILOZOFIJA IVOTA

Ovaj tekst donosi promiljanje Diltajeve filozofije polazei od pitanja koja, izriito ili ne, pripadaju samoj toj filozofiji. Tekst je napisan kao popratna studija uz prevod VII sveske Diltajevih Sabranih dela. Autor ovog teksta iscrpno je razmatrao Diltajevu filozofiju u knjizi Temelji metode moi, objavljene u ediciji Ideje, NIP Mladost, Beograd 1976. godine. Ovaj tekst nije rezime tematike pomenute knjige. 1. 1.1. U kolskim prirunicima za filozofiju Diltaj je svrstan u filozofe zivota. I sam je svoju filozofiju nazvao filozofijonTzivota. Poznato je, takoe, da je Diltaj znatan deo svog teoretskog lada posvetio utemeljivanju posebne grupe nauka razliitih od prirodnih nauka. Tu posebnu grupu nauka obino je nazivao duhovnim naukama. Problemom utemeljenja duhovnih nauka Diltaj se bavio bezmalo trieset godina, to jest 1 od pisanja Uvoda u duhovne nauke (objavljenog 1883) . Tom problemu pristupao je na razliite naine, razliitim putevima, pokuavajui da nae odgovarajue reenje. Sve te razlike u pristupu, na izgled tako velike, delovi su jedne celine i dopunjavaju se.
Vidi: I svesku Diltajevih Sabranih dela. Citate iz Diltajevih spisa navodim pod rimskim brojem sveske, a pod arapskim brojem strane.
1

filozofski.rs

Diltajeva filozofska misao, ona koja utemeljuje duhovne nauks, naelno, ne kree se i ne moe se kretati u ravni ma koje od tih empirijskih duhovnih nauka, jer njen zadatak je ispostavljanje i utvrivanje osnova odnpsno tla na kojem svaka od tih nauka tek moe stvarno da se: razvija i-usp_eva. T^aj nyjc n * ^ o n?ki pptpimijvrggl^ ^rhihnvnin nnnVa .Sapnp jh ie primerice n e k o ^ nggTpomenuo: ^istoriografiju, nacionalnjj^ ekonnmijur pravne nau^e^Jiauke o dravi^nauku j^Jreli^iji^iLauku o knjitevno^tri pnesiji, n lifhfttn^H i jrrtu3ucir_ri_fi]n7nf'sHm-^gJeo f Ima--iia-svet-4-^ozofskirp si\stemirraiT-.piho-_]ngjjli itd. MP treba posebno naglaavati da je duhovne nauke smatrao empirijskim u posebnom smislu, kao to su i same te nauke posebne. Doista, ne treba znati za sve ve postojee i mogue duhovne nauks, ako je re o njihovom principu, naime ako smo pred zadatkom naelnog utemeljenja tih nauka, koji je zadatak razvoja njihove strukturne mogunosti. Tek na temelju takvog principa mogue je uopte pouzdano utvrditi koje su nauke zapravo duhovneMNaime, svaka nauka koja se^ bavi ljudskim stvarima nije ve zbog toga duhovna. ^Uopte se ini da, na primer, psihologija zasigurno spajda u duhovne nauke. Ali, da li je fiziologija oveka du-hovna nauka? Jasno je da fiziologija, u modernom smi-; 1 slu rei, spada pre u prirodne (bioloke) nauke. I Diltaj, je uvruje u poslednje, jer se fiziologija ne bavi sa du-' 1 hovnim. Duhovne nauke su one nauke koje_se Jbave duhom i duhovnim stvarima. Duhovne nauke lieviho 9S zovu se duhovne~zB6g toga to su uopte rezultat delovanja misleeg duha, a to vai i za prirodne nauke. I za prirodne nauke moe se rei da su rezultat misleeg duha. Poto Diltaj duhovne nauke upravo utemeljuje nasuprot prirodnim naukama, ta analogija u razgranienju dveju grupa nauka ukazuje i na to da je odnos duha prema duhovnim naukama analogan odnosu prirode prema prirodnim naukama. Kao to je priro-^ da nrgdm.pt prirorirrih nauka^takeHe-duh predmet dmhgvnih^jiaukcU. Sutinu duha i duhovnosti nasuprot prirodi i prirodnom treba da pokae utemeljenje posebnosti duhovnih nauka. To je zadatak utemeljenja duhovnih nauka. Jtodm&-j^fiirijs^^ JMltaju, upravo je povesni svet. Diltaj govori u naslovu svojih stufilozofski.rs 6

dija o izgradnji povesnog sveta u duhovnim naukama. JmaTu li. prema tome, duhovii&jaauko moda rlvnstmfri . prejVnef rJnh j povesni svetMli mnzda sn Hnh i povesni jvet-isto?U tom sluaju postavlja se pitanje u ~kojem smislu je ovde miljen taj duh i u kojem smislu je miljen povesni svet, nisu li i jedan i drugi isto, to jest jedinstveni predmet duhovnih nauka? Diltaj govori o izgradnji povesnog sveta u duhovnim naukama. Re izgradnja (der Aufbau) moe da ima dvostruko znaenje. Najpre, proces graenja neeg faktikog. Tako se govori, na primer,, o izgradnji neke kue. Ali izgradnja moe biti i zgrada u smislu ustrojstva ili strukture neega. U kojem smislu treba razumeti re Aufbau, u Diltajevom naslovu? Iggrauju li duhovne nauke povegnj sv^t? T1*, pak. zgra<ifl pnvftsnng sveia mora bui^unapred rfatfl Hnhnvnini naukama? [ Misao da duhovne nauke izgrauju sainpovesni svet, ini ^elieprilTvatljivim, mislimo bar ^da haiike svoj ve "potojei predmefsamo en^irijskria:^^ me, 1 osnovna zgrada samog povesnog sveta ne bi bila delo duhovnih naiilca.]|f.ini <SP Ha sam povesni svet i njegnya 7.grafiailiustrojstvo, odnosnostruKtura, moraju '3a postoje^Ha^bl se duhovne nauke mogle odnositi ha /flTe^|Uj:om sluaju postavljjLse pitanje ta je to to ^gagS^OIiEJrjfslce dtlhovne fta'uke^^ rnitaj ^Znr} o lZ^adnjTpovesiiOg sveijj_ H tl|il7nvnim jiaukama ?J3elatnost emplrijskih naukarkaemoT^^ste^empinjsko is-^ ' traivanje radi saznanja. Duhqvne_ nauke^ prema^. tpme, nHjg^^ empirljko* saznanje ili neku s/tAiTTfa^jckogL^ppvgsnog"vej&pije bi i^'poslgjar nje izgrada (=ustrojstvo, s t r a k t u ^ b i l T u n M r e a ^ = P^octom toga postavlja se pitanje: "blKuHal^lSKo _ _ su duhovnim naukama unapred dati postojanje i te-~ meljna zgrada ili ustrojstvo povesnog sveta da bLone^ sa svoje strane, mogle da empirrjski izgrade nekelg/tgj faktikog povesnog sveta, pri emu bi te slike morale1 odgovarati ustrojstvu samog povesnog sveta? Nije li upravo utemeljenje duhovnih nauka ono to mora ovima dati kako. postojanj'e, tako i osnovno ustrojstvo ili ukratko zgradu povesnog sveta?llUtemelienieni data zgrada sada nam znai postojanje i ustrojstvo^jfcosnov' nu stirikturujpov&^ Sa ovaj svet jeste Via~jeste^\ ' '" * -~ filozofski.rs

pfako bi zadatak utemeljenja duhovnih nauka bilo j ispostavljanje i utvrivanje u navedenom smislu shvae- j ne zgrade povesnog sveta, odnosno ispostavljanje duha \ o kojem smo rekli da mora da bude isto^ sto~i~pbvesnii _svet] UtemHjenje~^lakle, duhovnim naukama prua i da- , jeunapred datu i utvrenu zgradu povesnog sveta, ; odnosno duha; zgrada, koja je omoguujua mogu- i nost ma koje i svih duhovnih nauka. To je onp to prvo i neodlozno spada u zadatak utemeljenja duhovnih nauka. Jer bez ispostavljene i duhovnim naukama unapred date zgrade povesnog sveta, odnosno duha, te nauke! ne bi imale podruje svojih izgraivanja, tj. empirijskog saznajnog istraivanje posebnih empirijskih fakata kao delova ili elemenata za izgradnju svojih jsklopoval po- i vesnog sveta.j Zgrada povesnog sveta (odnosno onaj auh), koji duhovnim naukama unapred daje (otyara,j;asklapa) utemeljenje, obuhvata u sebi, kao strukturna mogunost, ve i upravo ve empirijkefakte svake i'vih vec_pbstojecSjh T mojguih~3ufiovnih nauka.fj ^radappoypnog[ sveta fonaF"3uK) sama^^"""i^Kr"j^ll^niwyyiiTn nOKesn^ ganosno^duhovnn pnfttojeeg. tj. univer7urn svjVnjjcl^ jneta m o g u e g ^ f m p ^ ^ j ^ c iffkmtvn (7- sr^nanja) n pnsebnom smislu emnjnjsVih rhjhpvnih nai^n ^ Drugi deoupravo navedeo^--xeenice z v u i k a n t o v ski. fcarit Iti u l&iticTcistog^uma ispostavio prlrotln J_.ao ^lolaiPBoSrt-svah-^^ jskustvnj tj. emjvi^ rijskog prirodnonaunog saznanja^ To da da i ta priroda jeste, odnosno temeljna zg/2Zftrrprirode ispostavlja isti transcendentalni kritiki um, pruajui i utvrujui prirodoslovnim naukama njihov njima unapred dati osnov, naime prirodu kao prirodu. Zadatak Kantove kritike istog uma, odnosno njegove transcendentalne filozofije jeste, dakle, istovremeno utemeljenje prirodnih nauka, odnosno utvrivanje mogunosti prirodnih nauka. SajnJOiltaLje, zad&^jiLcmeLiatja. duhovnih nauka shvaJjaXxiazvao-fc^ umaJive u Uvodu u duhovne nauke). Citav Diltajev teoretsko-filozofski rad mogue je nazvati kritikom istorijskog uma. Njen prvi zadatak je-da utemelji duhovne n a u k e ^ i s p o s t a v l i a i u n pruajuLduHovnim nautamaoinapred.datu zgraduj>ovcspg^_sveta,. odnosno -Eduia__A kao celoT^pnoITTir uhlverzum svOi moguih. predmeta mogueg - iskustva ili filozofski.rs

empirijskog saznanja u svim moguim-duhovnim.. nau^. kama. ' Iz reenog priblino vidimo u kojem se bitnom prostoru ili horizontu uspostavlja ve pomenuta analogija utemeljenja posebne grupe meusobno povezanih duhovnih nauka, nasuprot grupi prirodnih nauka. Pri tom se postavlja pitanje, jta je i^tViHa ,se odreuje suting nma koji se, za razliku pd^J^antovog-rnctng transr p n dpnta]nogimTa. nazivailsZaHTsfcfm umom^. ^ d e je izvor istorijskog uma? Da li je istorijski um samo aopuna Kantovog istognrrrra, samo njegov sastavni deo pa, prema tome, izvire iz istog izvora kao i isti um? D a J L J e istorijskijomjnnda sasvim gvojfivrRtanjnpzavisaiTod isjc^g irma7p?\ hi.gmo morglj^lgderLJD^aj^va^ jjlaganja. prihvatiti dva sasvim svojevrsna. podjednako "vrpdna^ isfnvrenannn pnr.tojorn lima? Tllr pak r istnrijslci um, kako ga razvija Diltaj, treba ak potpuno da preokrene i razgradi kantovski isti um, tako to e ga pokazati samo kao momenat sebe samog, naime istorijskog uma? Dalje s obzirom na analogiju s Kantovom kritikom postavlja se pitanje treba li istorijski um, po svom za sada jo nejasnom izvoru, shvatiti transcendentalnim? Da li je i istorijski um moda transcenden1 talan i, ako jeste, a kojem posebnom smislu? 1.2. Ako je prvi i neodloni momenat zadatka utemeljenja duhovnih nauka ispostavljanje i utvrivanje zgrade povesnog sveta, kako te nauke svojim utemeljenjem primaju od tako utvrene zgrade sebi unapred ciati univerzum svih predmeta svog empirijski saznajnog iskustva i empirijski izgrauju sliku faktikog povesnog sveta; postavlja se pitanje otkuda dolazi sama zgrada povesnog sveta, ko ili ta je izgrauje? Jer zgrada povesnog sveta,, naime to da taj svet jeste i ta jeste, postojanje i ustrojstvo tog sveta, nipoto nije neto to ve stvoreno pada s neba i svakome biva jasno emu sada jednostavno pristupaju neke nauke koje se, ko zna zato, zovu duhovne i, ni pet ni est, poinju da prouavaju taj svet. Kad bi
1 Od odgovora na gorenavedena pitanja zavisi prosuivanje prikladnosti ili neprikladnosti razvrstavanja Diltajeve filozofije u tokove neokantijanstva. Sve takve oznake same po sebi ve su filozofski.rs sumnjive.

bilo tako, ne bi bilo potrebno neko posebno utemeljenje duhovnih nauka, koje postojanje i ustrojstvo, odnosno sklop povesnog sveta, duha mora s najveim naporom tek da ispostavi i tako utvrenog unapred da duhovnim naukama koje tek tim darom postaju ono to jesu, naime utemeljene upravo duhovne nauke. Potrebna je naporna kritika istorijskog uma, potreban je napor za izgradnju temelja, reenja zadatka utemeljivanja, da bi postojanje i ustrojstvo dakle zgrada povesnog sveta (duha) bila ntvrena i da bi time bile naelno mogue, odnosno utemeljene i duhovne nauke. Pitanje je zato, ko ili ta izgrauje samu zgradu povesnog sveta, utvreni temelj duhovnih nauka? Jer zgrada povesnog sveta, koja utemeljujeduhovne nauke i koja im je unaprcd data, mora~tek^a~bude~Ezgraffgnq flHvrena, poto njeno_postoianie i ustroistvo PQ svemu_ oceviidnpjoijjsujdarjnjgba. Pomefiuli rno ~3iT~sarhc duhovne naulce ni pojedinano ni sve zajedno ne mogu izgraditi zgradu samog povesnog sveta, jer ona mora da im bude unapred data kako bi uopte bile mogue kao takve, i da bi na tom temelju utvrdile svoj mogui predmet za vlastita empirijska istraivanja i empirijsko saznanje. Odgovor na pitanje ko izgrauje samu zgradu povesnog sveta, ukazuje na ono to Diltaj naziva kritikom istorijskog uma. Oevidno, i5jfqr(/&f.jwm_saru_je_^graditelj__zgrade povesnog sveta odnosno duha^j)redmetnog podjruj]__^uhovnih pitanje sutine i izvora istorijskog uma ostavili otvorenim. Sutina i izyor Diltajevog istorijskog uma zasad nam nisu jasni. Uprkos tome, upravo istorijski um pokazuje se graditeljem same zgrade povesnog sveta i time je pravi utemeljiva duhovnih nauka. Ipak, ini nam se udnim da bi istorijski um mogao izgraivati samu zgradu povesnog sveta; i to izgraivati gledano sa aspekta uvek empirijskih duhovnih nauka pre svakog empirijskog iskustva ma koje od tih nauka, tako rei a priori. Naa tvrdnja o apriornosti Diltajevog istorijskog uma mogla bi se, sa stanovita mnogih Diltajevih teza i izlaganja, osporavati. Zar nije upravo Diltaj izriito odbijao spekulaciju i njen apriorizam u dotadanjoj novovekovnoj filozofiji, na primer kod Kanta i, pre svega, u sistemima nemakog klasinog idealizma? Nije li Diltaj filozofski.rs 10

napisao sledeu reenicu koja oevidno protivurei naoj preanjoj tvrdnji: ilama saznajnog subjekta. koea su konstniisali JLokrHjum i Jiant, ne tee prava krv, ve razreerj, ^oJc^urna kao isto misaune aktlvnosti. (1, Vorrede XVIIL) Kantovski isti um za Diltaja je nestvaran, i kao takav ista misaona aktivnost. A, ista misaona aktivnost^za~Di1taja je upravo apriorna spekulacija. Cisti um upf3vo~]e~oS"swega sfvarnog Tf^fvavog; odvojeni um, koji iskljuivo sam iz sebe ispreda svoje u vazduhu nestyarnejkule_bez teine. Otuda j^fazumljivb ta Diltaj oHegelovom oBjeRivnom duhu kae: Pojam objektivnog duha ima, dakle, kod Hegela svoje mesto u ideelnoj konstrukciji razvoja duha koja,, istina, svoju istorijsku stvarnost i u njoj vladajue odnose ima za svoju realnu podlogu, pokuavajui da je uini spekulativno pojmljivom, mada upravo zato za sobom ostavlja vremenske, empirijske, istorijske odnose. (VII, 149.) To Diltaj kae kada razmilja o razlikama izmeu svog i Hegelovog pojma duha. Jasno je, dakle, da naa tvrdnja o apriornosti istorijskog uma u izgradnji zgrade povesnog sveta, unapred datog temelja duhovnih nauka, ne odgovara Diltajevom izriitom odbacivanju apriorizma i spekulacije. Ako primedbu prihvatimo, otkuda e duhovne nauke da prime zgradu povesnog svelaTTcoja mora"unapred 13a inf bude data; poto ne mogu da imaju temelj, one su beztemeljne, dakfenrerireguce. lsto takoTu ovom luaju riije^jasrror*\Tcemu bi~e zapravo sastojao posjio utemeljenia duhovnih nauka. " ~" Ovde treba upozoriti na mogui nesporazum. Istina je, naime, da su vc za vreme Diltajevog ivota, a i ranije, faktiki postojale neke od tih nauka koje Diltaj ubraja u duhovne, pokuavajui da ih naelno utemelji. Kako smo rekli da utemeljiti znai isto to i isgpstaviti njihavu^naelno oinoguujuu mogunost, iz toga bi slete dilo da J3ez takvog, u t e r n e l ^ J3S!j5jtp nauRe^ne bi bfle mogue," jer bilel3i bestemeljne. Kakosu faktiki po?tojale i pre pokuaja^akv6g~ufemeljenja, ini se da je u naem izlaganju oevidno neto pogreno. ini se da takozvane duhovne nauke upraTO'TfTgu postojati same za sebe bez ikakvog filozofskog utemeljefilozofski.rs 11

nja, odnosno bez utemeljenja kakvo razvija Diltaj. ini se da tim nainom, takvim utemeljenjem te nauke ne dobijaju nita to im je potrebno za postojanje i razvoj, jer im bez takvog utemeljenja nita ne nedostaje, ako ve mogu bez njega i pre njega da postoje. Dakle, jednostavno nije tano da zgradu, odnosno postojanje i ustrojstvo povesnog sveta, unapred im datog, te nauke mogu da steknu takvim utemeljenjem; nije tano_da_jm_ga unapred_ izgrauje i daje neki istonjkTum. Cini se, s njihovogaspekta, samorazumljivim a~je povesni svet ipak jednostavno dat*, da ie^tu, a ne da ga tek mora izgraditi nekakav_. um. Zato utemeljivSnJe, *u~~sfriilu utvrivanja povesnog sveta, tim naukama zapravo nije potrebno. Takvo utemeljivanj^,^kojga_neko_i, preduzme, pokauje se j^^tako gledano nepotrebnim i zato nobaveznim. Moe bifi talco se ihi da iltajevske utemeljivake teorije mogu da pokau i por^^ozaniipljivo i korisno. Ipak, potpuno je promasena ambicija tih teorija, ambicija da tek one izgrade i duhovnim naukama unapred daju zgradu postojanje i osnovno ustrojstvo povesnog sveta, utvrujui im tako njihov temelj. ta ako opisana predstava poiva na prividnostima? ta ako se toj predstavi ne otkriva sutinsko? Dozvolimo, nasuprot toj predstavi, pomisao da je moda na svakom koraku svake takve nauke, u njenom samorazumljivom istrazivanju svog predmeta, njoj samoj skriven na delu upravo istorijski um, o ijem delanju, izvoru, ciljevima i svrsi sama ta nauka nema ni najmanju slutnju, a kao empirijska nauka o tome nikada nita i ne moe znati. Kad bi bilo tako, empirijske duhovne nauke, utemeljivanjem kakvo im daje Diltaj, dodue ne bi nita sutinsko dobile za svoj postupak, ali bi se, polazei samo od razmiljanja o utemeljivanju i utvrenog temelja ovih nauka, moglo neto saznati o onome o emu duhovne nauke ne mogu nita nasluivati, a kamoli znati. Iz pomenute sumnje ne prihvatamo malopre iznete samorazumljive prividnosti predstava njihove vlastite povrnosti, jtr ni u emu ne doseu ravan na kojoj se utemeljenje nauka dogaaja i odvija. Ono se dogaa i odvija pre empirijskog istraivanja i saznanja duhovnih nauka, pre svakog njihovog iskustva, dakle a priori. Tok tog dogaaja skriven je duhovnim naukama, a 12
filozofski.rs

ipak je svaki njihov korak utemeljujue i omoguujue delovanje istorijskog uma u njima samima. Filozofsko utemeljivanj_e duhovnih n^ka^^aiiiS^je eksphkacija skrivenog prethodnog^ delovanja istorijskog^uma" u samjm ffirPnaukama, u tom smislu ong"je kritika istorijskog umaT^ZT ^ ~ "^*-^*4 K Mogue je, meutim, da nam se prigovor na speci finu apriornost Diltajevog istorijskog uma namee i zbog toga to jo nismo razmislili o njegovoj sutini i izvoru, to nam istorijski um po svojoj sutini i izvoru jp nije jasan. U navedenoj Diltajevoj reenici postoji nagovetaj koji, moda, ukazuje na neki put ka izvoru lstorijskog^^uma. N a o s n o v u te reenice zakljuujemo, najpre, daTDiltajev~Tstorijski um nije ista misaona aktivnost^ZaHpiltaja'umnije..samodoyoIjaq/jjLp3^ga izvan s e b e - m v i S i a n ^ a i i O I ^ satma~alCCwfrosf uriia je a Dfltaja oivojenost Jog miljenja~iTTuma od svega ne-urnn^TstVampg i _.sto jejzvan " misljenja; to je^poTai^ iza 111.Pieko^zHTIjslih stvari. Prodiranje iza ili preko ili s oHn~trrnu jstvlv ^ rriog odvojeno od njega, po Diltajujjeste uprayo^koreo_ ltayg1AQ.tgj3a5nje ~ m e tafizike Toju on, lcao^rnctafiziku, izriito odbacuje.TJiltaj kae: ~Ter, tenja da se stigne iza ivota samog, onog datog, i iza onoga to je u njemu analitiki sadrano, koja dopunom toga eli da doe do neeg to uopte nije dato, iste racionalne povezanosti to j'e upravo koren itave metafizike,, koja rastvara povezanost sveta u znanje. (V, 83.) Upravo to poslednje presudno je za Diltajevo shvatanje metafizike, da, naime, metafizika stvarni svet ukida istim znanjem. To znanje Diltaj razume, prc svega, s obzirom na Hegelov sistem. Metafizika, i s njom njen isti um, za njega je spekulacija koja prodire iza (preko) ive stvarnosti tako to se iva stvarnost rastvara u znanje, u istu umnost, odnosno u istu misaonu aktivnost. ^. Ako, dakle Diltajev istorijski um nije takva spekulacija ili takva ista misaona aktivnost, onda negativna karakteristika istorijskog uma nipoto nije dovoljna, ali ipak ukazuje da se Diltajev istorijski um odnosi na neto to~ se-nalazL izvan. njega, na neto e m i ^ a j u m pripada i emu mora da se pokorava da ne bi ponovo filozofski.rs 13

zapao u istu misaonu aktivnost. I sama zgrada povesnog sveta, koju istorijski um izgrauje za unapred (tj. a priori) dat temelj duhovnim naukama, ne bi bila izgraena istonfmisaonom aktivhou samodovoljriog imra^~Ist^^ da fzgradi zgradu JP2Y^Z no^ sveia, prema. tome, samo iz ivora^jz^Rojeg" 1 sam izvire i kojem pripada.\ Znai, lzvor istorijskpg,jjma moze biti ono isto otkuda fSj~um dobija i uzima elenicirte za^gradriju zgrade powsriog^svetaJ Malopre smo rekli da je istorrjski um graditelj zgrade povesnog sveta i ona bi trebalo da bude unapred (a priori) data duhovnim naukama od toga uma. Sada vidimo da je istorijski um dodue graditelj te zgrade, ali nije njen tvorac. Istorijski um, naim^, prima nalog i gradnju_ otuda otkuda je sam pozvan i prizvan takav kakav je Ju~ svoju sutinii) i gd^_gremL.i? me '. L , ? ^ ^O02LBez izvora, dakle, koJT istorijsEi ufn 'teX^polva u njegovu sutinu, istorijskog uma nejbi ni bilo, Istorijs H u m , jednom reju, nije^neto to se ve^ko zna gde i kako nalazi, ve jeste samo likb gajjoziva i trai njeg<ovTzvW~r^ratemeIj~grade povesnogjsvet^; jeste samo u~frq^ je izvor fstorijslbg uma i same njegbve zgrade povesnog sveta a time i praizvor i pratemelj samih duhovnih nauka i univerzuma svih moguih empirijskih predmeta njihovog specifinog empirijskog saznanja, odnosno duhovno-naune izgradnje slika faktiko-empirijskog povesnog sveta? Tako ujedno postavljamo i pitanje otkuda Diltajeva filozofska misao prima zadatak da zasnuje duhovne nauke? Da li je taj zadatak, u obinom smislu te rei, izmislio sam Diltaj ili je ta njegova misao sama bila pozvana da preuzme taj' zadatak i tek po toj pozvanosti i iz nje postala ono to jeste? I ta je Diltaj'eva misao? Po vlastitoj Diltajevoj oznaci, njegova teorijska ili filozofska misao je kritika istorijskog uma; um Diltajeve filozofije jeste kritiki istorijski um. Kritika ovde nije puko kritikovanje, ve odgovara filozofskom znaenju te rei kod Kanta. Pitanje, otkuda je Diltaju bio naloen taj zadatak, samo je drukije postavljeno pitanje gde je izvor i otkuda se odreuje sutina kritikog istorijskog uma. Postavlja se i pitanje. Sta. sye_spada u zadatak utemeljenja duhovnlh nauka? " " filozofski.rs 14 ^" '

1.3.

Dosadanjim izlaganjem istakli smo da je prvi i neodloni momenat zadatka utemeljenja duhovnih nauka ispostavljanje i utvrivanje zgrade odnosno postojanja i ustrojstva povesnog sveta, kako bi duhovne nauke primile i imale unapred dat, utvren temelj, a time i univerzum svih moguih predmeta empirijskog istraivanja i saznanja u svim moguim empirijskim duhovnim naukama. Drugim reima, treba prvo pokazati obino skriveno delanje istorijskog uma u duhovnim naukama. Ovim, ipak, zadatak utemeljenja duhovnih nauka nije iscrpen. Jo odlunije treba da se pokae sam tzvo/LJsj&rijskog uma. I po njemu izgraene zgrade povesnog^SYeta,^^j^raizvor i pratemelj duhovnih jiauka. Orib to poziva i priziva istonjsTuum i rijegovo obino skriveno delanje i sutinu, ono to istorijskom umu daje grau za zgradu povesnog sveta, ono to poziva i priziva i Diltajevu kritiku ( = uspostavljajua eksplikacija) istorijskog uma, jeste praizvor i poslednji temelj svega. I taj temelj mora biti utvren utemeljenjem. Jer, ako um nije samodovoljan i ako, dakle, rie moe sam iz sebe isplesti zgradu povesnog sveta, utemeljenje duhovnih nauka mora dosegnuti upravo do temelja koji tek priziva istorijski um u njegovu sutinu i koji daje grau za njegovu zgradu povesnog sveta. Taj praizvor i pratemelj nipoto nije neto samorazumljivo, i, po svoj prilici, ne neto to zavisi od Diltajeve samovolje, ako je tano da je iz tog praizvora ak i sama Diltajeva misao bila pozvana da preuzme svoj zadatak. ;J I time zadatak utemeljenja duhovnih nauka nije iscrpen. Jer, ako je ta grupa nauka po svom osnovu posebna,, s obzirom na prirodne nauke, onda i njihov pristup predmetu, odnosno predmetima njihovog istraivanja i saznanja, mora biti osoben; takoe, mora biti poseban i nain obrade njihovog svagdanjeg predmeta. Naime, nije re o nekim pojedinanim postupcima u ovoj ili onoj duhovnoj nauci, re je o naelnom pristupu vlastitom predmetu, bez kojeg duhovne nauke ne mogu postojati onako kao to to jesu. Ukratko, re je o sutinskoj vlastitoj metodi duhovnih nauka kao takvih. Ta metoda je sutinska za duhovne nauke, bez filozofski.rs 15

nje duhovne nauke ne mogu postojati. Ona je tako svojstvena duhovnim naukama i tako je srasla s njihovom sutinom da pojedine duhovne nauke katkada i ne znaju eksplicite za nju, ona je za njih nevidljiva svetlost koja osvetljava sve to stoji naspram njih kao nijhov predK met. ' ^ U zadatak utemeljenja duhovnih nauka, dakle, spada isto tako neodlono eksplikacija i razvoj osnovne metode za sve duhovne nauke bez izuzetka. Tu metodu,, opet, duljovnim naukama unapred ispostavlja i utvruje kritiki istorijski um. Moglo bi se ak pokazati da je istorijskl um zapravo ve sama ta metoda, i da je kritika istorijskog uma uglavnom samoeksplikacija istprijskog uma. Ipak, ta metoda ne moe biti njegova ista izmiljotina, mora da bude nuno primerena samoj zgradi povesnog sveta, kao i pomenutom praizvoru i pratemelju te zgrade; mora, dakle, da bude izvedena iz same zgrade i njenog praizvora i pratemelja. Ta metoda, ukratko, nuno mora da dovede duhovne nauke do njihovog predmeta i taj predmet mora povesni svet, odnosno duh uiniti dostupnim duhovnim naukama. Taj momenat zadatka utemeljenja duhovnih nauka mora da im, kao subjektu duhovnonaunog saznanja, ispostavi i utvrdi mogui odnos prema vlastitom predmetu. Pri tome je odluujue da sutina metode mora biti izvedena iz same zgrade povesnog sveta i mora kao sama zgrada imati svoj poslednji izvor i temelj u izvoru i temelju same zgrade. Samo u takvoj s-rodnosti metode i zgrade povesnog sveta,, koja izvire iz obema zajednikog praizvora i pratemelja, metoda je utemeljena i utvrena duhovnim naukama, omoguujui im pristup njihovom predmetu. Jer, kad to ne bi bilo tako, duhovne nauke nikada ne bi mogle da dosegnu povesni svet, ne bi ih, dakle, bilo jer bi bile nemogue. To to su mogue, govori da je njima samima nevidljiv istorijski um koji u njima dela i unapred im daje metodu. Kritika istorijskog uma zato mora da ispostavi i utvrdi i njegovo delanje. Metoda o kojoj govorimo, s obzironi^ na celokupno ] utemeljenje duhovnih nauka, zove ^^rmeneutih. Ta j iz celine utemeljenja duhovnih nauka miljena hermeneutika, meutim,, nipoto nije vie samo neka, u posebnim pravilima sadrana, vetina razumevanja i tumaefilozofski.rs 16

nja, kako su je do Diltaja shvatali (na primer, Flacius, zatim Hugo Volf, F. Ast, a naroito lajermaher, najznaajniji teoretiar hermeneutike do Diltaja). Hermeneutikasada, naime u sklopu celine utemeljenja^duhovnih nauka, nije vie samo nekakvo razvijanje pravila vetme razumevanja i tumaenja tekstova i govpra. S Diltajem herrneneutika dobija prvorazredan filozofski rang i tie se. univerzuma svih stvarnih i moguih predmeta _svih moguih duhovnih nauka. Obuhvata i proima itavu sfeni istorijskog uma, iji nam opseg, izvor i sutina, jo nisu jasni (pitanje njegovog odnosa prema kantovskom istom umu ostavili smo otvorenim). Hermeneutika je, tako rei, sada vezni elemenat itave zgrade postojanja i ustrojstva povesnog sveta i zato osnovna metoda svih duhovnih nauka. Uprkos tome, hermeneutika je sada jo teorija razumevanja i tumaenja, u smislu da ispostavlja i daje principijelno utemeljenje i time utvrdenost mogunosti razumevanja i tumaenja; naime, razumevanje i tumaenje koji se sutinski sada tiu univerzuma svih stvarnih i moguih predmeta svih moguih duhovnih nauka, a ne samo nekog ogranienog podruja unutar povesnog sveta. Kao principijelno utemeljenje i utvrenost mogunosti razumevanja i tumaenja, razvoj ove hermeneutike je neodloni prvorazredni momenat zadatka utemeljenja duhovnih nauka i nikako se ne moe zaobii. Princip hermeneutike, njeno poelo (arche) koje ovladava itavom zgradom povesnog sveta, lei u praizvoru i pratemelju, gde svoj izvor i poelo imaju takoe istorijski um, kritika istorijskog uma, a otkuda dolazi i zadatak utemeljenja duhovnih nauka, otkuda istorijski um prima poziv i grau za svoju zgradu duhovnog sveta, gde je poelo ili arche i svih moguih predmeta svih moguih empirijskih duhovnih nauka.

1.4.

U dosadanjem izlaganju pomenuli smo dajduhovne nauke mogu tek na osnovi unapred im date i utvrene zgrade povesnog sveta, i nainom pristupa tom svetu, a empirijski istraujui, saznavati svaka svoje duhovno-predmetno podruje. Na taj nain, duhovne nauke mogu da izgrauju elemente meusobno povezanih slika filozofski.rs 17

empirijsko-faktikog povesnog sveta. Povodom toga postavlja se pitanje: kakav je mogui odnos izmeu njima unapred date i utvrene jedinstvene zgrade povesnog sveta i onih, iz njihovog empirijskog istraivanja sagraenih, empirijskih slika ( = saznanja) povesnog sveta, odnosno duha. Takvih saznajnih slika stvarnog povesnog sveta, kako ih izgrauju duhovne nauke moe biti vie i mogu se meusobno razlikovati s obzirom na razliite aspekte sa kojih su one izgraene od duhovnih nauka. Nosioci tih nauka sigurno su uvek konkretni ljudi, vezani za odreeno istorijsko vreme, prostor i okolnosti; oni su ti koji stoje na tim razliitim gleditima i imaju odreene potrebe i interese koje ispunjavaju, izmeu ostalog i to se posveuju duhovnim naukama, tj. to preuzimaju zadatke koje im postavljaju i od njih zahtevaju duhovne nauke. Zastupajui nauke oni zadovoljavaju svoje potrebe i interese. Ali, da li tim samim, odnosno tim svojim naukama, oni znaju i uopte da li mogu da znaju ta se zapravo dogaa, koje sile ih gone na takvu aktivnost i kuda ih to vodi? Da li na taj nain znaju, ko i ta su sami kao primaoci i nosioci zastupnitva nauke? Da li iz svojih nauka uopte mogu saznati, ko ili ta im alje zastupnitvo koje preuzimaju i ispunjavaju? Ako empirijsko-saznajnih slika o stvarnom povesnom svetu moe da bude viei, postavlja se i vie pitanja: ta ili ko odreuje izbor predmeta unutar ueg predmetnog podruja u svakom istraivanju pojedine duhovne nauke? Dalje, ta konstituie njene, za nju, za njene ciljeve relevantne povesne ( = duhovne) fakte? Otkuda istraivanje prima svagdanje zadatke i probleme? ta ili ko je to to odreuje ciljeve i svrhu svakog istraivanja svake pojedine duhovne nauke? Da li je duhovnonauno istraivanje neizostavno potrebno zbog neega, slui li emu ili kome i kako, odnosno da li bi bar naelno moglo sluiti? Kako to da se naelna potreba za tim naukama, ako pretpostavimo da ona uopte postoji, javlja tek u moderno doba? Na takva pitanja, koja se tiu duhovnih nauka i njihovog faktikog delanja, oevidno ne moe dati zadovoljavajui odgovor nijedna sama ta nauka, takva pitanja nisu predmet ma koje duhovne nauke. Sa aspekta tih nauka, dodu^, mogue je rei da je svaka od njih filozofski.rs 18

korisna zbog ovoga ili onoga. Tako, na primer, nauka nacionalna ekonomija otvara mogunosti reavanja problema nastalih u nekoj nacionalnoj privredi, trgovini, bankarstvu itd. Nauka o religiji, na primer, razjanjava nastanak, irenje i odumiranje religioznih nazora i utvrivanjem zakonitosti u tom dogaanju omoguava primereno reavanje religioznih problema u nekoj relativno zaokruenoj drutvenoj celini. Empirijska psihologija, saznanjem zakonitosti psihikih procesa, otvara mogunost, na primer,, reavanja mnogih ovekovih individualnih psihikih problema koji se u razliitim ivotnim dobima javljaju kod ljudi; isto tako, omoguava reavanje itavog niza problema raznovrsnih meuljudskih odnosa. Nemogue je prevideti znatan i koristan posao koji su obavljale i obavljaju filoloke nauke, na primer. Ukratko, duhovne nauke stvaraju mogunosti razvoja i korienja odreenih individualnih i drutvenih tehnika usmeravanja, nadziranja, upravljanja i menjanja svih stanja i procesa na svim podrujima ljudskog individualnog i drutvenog ivota. O tome gotovo da ne moe biti spora. Pa ipak, da li su ovakvi odgovori zadovoljavajui? Da li su naa preanja pitanja ciljala na takve odgovore? Da li se opisanim korisnim radom iscrpljuje znaaj i smisao duhovnih nauka? Ne ine li sve duhovne nauke;, po svom jedinstvenom (pra-)izvoru i (pra-)temelju, ispostavljenim njihovim utemeljenjem, neku celinu? Ne izgrauju li, po Diltaju, duhovne nauke u svakom trenutku sliku stvarnog povesnog sveta? Kome ili emu je potrebna takva slika, ko ili ta je zahteva? ta je sutina takvih slika? Zna li svaka pojedina duhovna nauka, kao takva nauka, za pitanje o celini i o temelju koji se tie nje same? Mi smatramo, sledei Diltaja, da ne zna! Pa i sami nosioci tih nauka, na osnovu njih, to ne znaju. Naveemo Diltajevu misao iz koje moe da se zakljui ono to smo malopre rekli: )Drutvo je slino velikom mainskom postrojenju kojeg u kretanju odravaju slube nebrojenih osoba: onaj koji u tom drutvu ovladava izolovanom tehnikom pojedinanog poziva, jeste ma kako izvrsno da vlada tom tehnikom u situaciji radnika koji je itav ivot zaposlen u jednoj jedinoj taki tog postrojenja, radnika koji ne poznaje sile pokretae tog postrojenja, koji ak filozofski.rs
2*
1 9

nema nikakve predstave o ostalim delovima tog postrojenja i o njihovom delovanju u svrhu celine. (I, 3). Kao to pojedine duhovne nauke i naunici koji se bave njima ne znaju ve zbog toga za celinu i za iz te celine i njenog temelja potekle sile koje ih pokreu na delovanje;, tako i prirodne nauke i naunici koji se bave njima to ne znaju. Uvid u tu celinu, u te sile i u taj temelj je, meutim, neizbean, ako itavo mainsko postrojenje drutva treba pravilno i skladno da radi. Uvid zato mora i da odgovori na pitanje kada celina skladno i pravilno radi? Uvidi potrebni za reenje toga zadatka seu, po Diltaju, do istina koje se nalaze u osnovi itavog saznanja uopte, .. .kako saznanja prirode, tako i drutveno povesnog sveta. Mogunost takvog uvida otvara Diltaj svojom kritikom istorijskog uma,, po kojoj istorijski um postaje sebi samom oevidan. Tako shvaen zadatak, za Diltaja zadatak utemeljenja duhovnih nauka, zasniva se po Diltaju na potrebama praktinog ivota i otuda tie se samog problema iste teorije. Zato: Saznanje sila koje vladaju u drutvu, uzroka koji su proizveli njegove potrese, sredstava zdravog napretka prisutnih u tom drutvu, sve to postalo je ivotno pitanje nae civilizacije. (...) Ovaj rad preuzima celinu nauka koje za predmet imaju istorijsko-drutvenu stvarnost, a zovu se duhovne nauke. (I, 4.) Iz navedenog teksta vidi se znaaj zadatka celine duhovnih nauka, dok se nabrojani korisni poslovi pojedinih duhovnih nauka ukazuju beznaajnim i usko sitniavim. Takvim, sa aspekta svake pojedine duhovne nauke, datim, vlastitim osmiljavanjima sopstvenog naunog postupka nedostaje, ukratko, irina svetsko-povesnog zamaha, koju daje tek dubok pogled na celinu, odnosno na zgradu povesnog sveta. A takav pogled dubok je samo ako dosee do temelja toga sklopa, pratemelja svega. Dakle, odgovore na postavljena pitanja o delovanju duhovnih nauka moe dati opet samo kritiki istorijski um, crpei ih iz izvora iz kojeg sam izvire, otkuda je sam pozvan u svoju sutinu i otkuda prima kakp grau za a priori utvrenu zgradu poyesnog sveta, takb^ i uputstva za utvrivanje onovrie metode vffi^ uHovnih nauka. filozofski.rs 20

ta je, prema tome, tajanstveni praizvor i pratemelj svega? To pitanje vie se ne moe zaobii.

2.
2.1. U naem dosadanjem promiljanju odgovor na to pitanje nekoliko puta neprimetno se ukazao. Do sada toliko puta pomenut praizvor i pratemelj svega Diltaj naziva zivotom} I samo~STo"sm6' to "culi, itava stvar ^riariTse uinila jasnom kao beli jlan,,i.svojjiaeoklevanje da oznaimo taj diltajervsKi pratemelj ini se uglavnom nepotrebna igra murki ili, u najboljem slucaju, retoriki trik za vetako podizanje napetosti iekivanja. Sada, kada je ta stvar dobila ime, dosadanje iekivanje gotovo da prelazi u razoaranje. Stvar je ipak jasna: Diltaj je filozof ivota; u njegovoj filozofiji, dakle, ivot, iiria glavnu ulogu. I, naravrio, pbto jejifemelienje uhbvnihjiauka^~ne^)dvoj ivi elemeriat Diltajeve filozofije, ^ i^^^ujjtemeljivanju takoe" rriTa""glavnu ulpgu( Svako, mfeufimTzna ta^je ivof. Svako ko ivi'zria ta znai iveti. emu, dakle, dizati prainu oko toga i zamagljivati jasne stvari? Ipak, nije li filozofija uvek komplikovala sve stvari, a ponajvie samorazumljive? Filozofija je samorazumljive, jasne i lake stvari uvek inila komplikovanim, zamagljenim i tekim. Moda je jedino filozofsko miljenje uvek doputalo stvarima njihovu pravu teinu jer ih je inilo tekim. Zato bi upravo Diltajeva filozofija u tome bila izuzetak? Kao to je tano da svako ko ivi zna ta znai ivot, isto tako je tano da se odjednom naemo u neprilici kada treba rei na ta zapravo mislimo kada kaemo zivot. $ta znai ziveti? ta zapravo mislimo s tim t>zivetU? Ono to nam se upravo ui- ' nilo jasnim i samorazumljivim i lakim, odjednom je postalo nejasno, neuveno i teko. I kada pomislimo da je Diltaj ak praizvor i pratemelj svega imenovao ivotom, to nas u naoj sve veoj zabuni mora samo vie smesti. Neizostavno se moramo upitati da li je mogue praizvor i pratemelj svecra, o emu smo do sada govorili, imenovati ivotom? Otkuda uopte miljenju pravo na tako neto? I ijpravo ovde, u toj sumnji svoje korene ima nae oklevanjc da-prihvatimo, neto to^se-^samo po sebi razume, da^ivo^mora biti i da jeste praltemelj filozofski.rs 21

svega. Zato drugi filozofi ne pripisuju ivotu takvu vanost? Diltaju se ivot ukazao kao takav. Pitanje je, otkuda? S kakvim pravom je Diltaj to postavio? To pitanje dobija teinu kad uzmemo u obzir i dopustimo da Diltaj tu svoju misao nije samovoljno izmislio, ve je u nju bio pozvan. I tom pitanju moramo ostaviti svu njegovu teinu, ne smemo ga uiniti lakim prividnostima i samorazumljivou. 1 Ponajvie nam moraju biti sumnjiva kolska filozofsko-istorijska tumaenja, po kojima se sve filozofije ine savreno jasnim, dakako, samorazumljivim, da gotovo nema ta vie da se pita. Ako je Diltaj filozof ivota, ivot je samorazumljivo temelj njegove filozofije. Poto je temelj njegove filozofije ivot, Diltaj je samorazumljivo filozof ivota. ta jo ima da se pita? Oevidno nita. Ipak, da li je uopte neto razjanjeno? Sada,, u naem promiljanju neemo da raspredamo neke svoje misli o ivotu. Na je zadatak da pokaemo kako u Diltajevom utemeljenju duhovnih nauka.ivpt, kao pratemelj, utemeljuje istorijski um, njegovu duhovnim naukama unapred datu zgradu povesnog sveta, same duhovne nauke i itavi univerzum svih moguih predmeta tih nauka. Konano, da pokaemo u kakvom je izvornom odnosu ivot, kao pratemelj, sa samim ovekom, tanije sa sutinom oveka. Jer ovek sam, pre svega i najpre, pripada zgradi povesnog sveta i, prema tome;, temelj te zgrade mora biti vrsto povezan sa ovekom, ak mora nositi i njegovu sutinu. Zadatak utemeljenja duhovnih nauka sadri zato, pored predstavljanja temelja, i to da principijelno izvorno odredi sustinu^pveka. Zaista, mnoge Diltajeve studije i skice govore o njegovom poimanju sutine oveka. Dotadanja filozofska shvatanja oveka Djltaj j e g d b a c i o , jer su oveka "pretvarale u isti intelekt^^u c^toJ^ejajnarZk - njega ta sFvatanja^ bila su intelektualistika i neivotna. \ l o Sta Te^ovek^ma^igurno, opet,_svaki ovek, a ipak e J jzriito znanje ojtome Italno pitanje i teak problem^ ' koji njjedLaa^diihj^^ ne samo_da-ne,JOQLQfi^da
U ovom naem promiljanju nije re o tome da odgovorimo na sva pitanja, ve da ih otvorimo za one koji e mislei prelistavati prevod ove Diltajeve knjige i, razume se, druge njegove knjige koje ovu sutinski dopunjavaju.
1

22

filozofski.rs

rei ve nikada ni ne reava,, jer pretpostavlja da je reeno. U naem sluaju, naime kod Diltaja, nailazimo na sledei odgovor: su|tina^oveka je u ivotu. Prilino neobino! OcLtoga ISta p^razumevamp, pod ivotom zavisi i poimanje suitine-^veka. "TTakcTe adatak naelnog utemeljenja duhovnih nauka, koji se na poetku inio parcijalnim samostalnim problemom, neizbeno iri i dobija ogromne dimenzije. U itavoj dotadanjoj filozofiji nema teorije o ma emu, koja bi se mogla samo ukljuiti u celinu utemeljenja duhovnih nauka. Svaku stvar tih teorija utemeljenje duhovnih nauka mora iznova da prikae i taj prikaz da razvije vlastitim jgrincipOTpi^ vlastitim podoiiLJli-Jz pratemelja/'^H^jg, BvotaMTo jo ne znai da su sve dotadanje filofcOfske teorije o ma emu pogrene. Ne znai ni da one sada moraj'u biti apsolutno drakrje, niti su misliocu neizbeno uporite u nj'egovom vlastitom promilj'anju; ne znai ni da su sada stvari miljenja potpuno druge. Naprotiv, pre e biti da su stvari milj'enja uvek iste, mada ne jednake. Znai, treba ih, kod Diltaja, naelno ponovo izvesti, izvesti iz vlastitog prapoela ivota. Zadatak utemeljenja duhovnih nauka, ako je principijelno postavljen, nuno prerasta u zadatak razvoja itave filozofije iz njenog sopstvenog principa. ^Znai, principij'elno novo predstavljanje svega to jeste, naime postojeih stvari kao takvih i u celini; to jest, ponovo^ izgraditi ^ r a d u syeta.\""Kao" iitemeljitelj duhovnth""hauka Diltaj Hiora ^aT>u3e..filpzQf .biotau A kao filozof ivota mora da utemelji duhovne nauke. Na taj zadatak Diltaj je bio pozvan kao mislilac, ako dopustimo da je odista bio pozvan da ga obavi i ne mislimo da ga j*e sam samovoljno izmislio, zato to nije imao druga posla. Ipak,, otkuda je Diltaj bio pozvan da preuzme svoj zadatak? ta j*e pozvalo i prizvalo njegovu misao? Otkuda je Diltaj primio svoj poziv? Oevidno, Diltaj je mogao biti pozvan da izvri to raz-laganj'e ( = ras-poloenje ili ras-polaganje) ivota samo od samog ivota. Ali kako i na koji nain ivot moe nekog tako da pozove? Da li se ivot kao takav Diltaju razotkrio, pa je iz te razotkrivenosti shvatio i zauo poziv upuen njemu samome? Zar ne mora oveku ivot da se nekakofilozofski.rs razotkrije kako bi ga ovek sa svoje strane raz-loio i do23

pustio mu da bude? Ako ivot sam oveku ne bi bio nekako oevidan u smislu, da jeste i ta jeste, kako bi ga ovek uopte mogao raz-loiti, tj. doputajui ga, poloiti u razotkrivenost njega samog? Dakle, Diltajeva misao, odnosno njegova kritika istorijskog uma, mogla je samo iz tako razotkrivenog i oevidnog ivota, i nekog u njemu sadranog zahteva za do-putanjem sebe u takvu oevidnost i razotkrivenost svoje raz-loenosti, primiti svoj sveobuhvatni zadatak. Iz tog ne-miljenog i ne-pojmljenog zahteva ivota za doputanjem sebe u oevidnost ili razotkrivenost ( = istinu) svoje raz-loenosti dolazi zov pozvanosti Diltajevog miljenja koje raz-lae i polae ivot u razotkrivenost svoje obrazloenosti. Taj ne-pojmljeni i ne-miljeni zahtev ivota,, naime zahtev (potreba koja se oglaava kao poziv) za doputanjem vlastite istine, kao razotkrivenost sebe, mora sada ostati u svojoj izmaknutosti, da bismo se okrenuli Diltajevom tumaenju ivota.

2.2.

Diltaj, meutim, ne tumai ivot apstraktno i uopteno. TAvotJcao^takav. naimer ini se__kaoneto opte. U takvoj istoj optostije^agstraktan.~orQe^agstrakciia AjgjraktaiT je jer a^tfahuje konkretno. Diltaj hoe da IKvatTzivot ii njegovoj punbj konkretnosti On nee da rTOtrgretoiu^fe rationisj, jer apstrakcija je po tada, i danas, ovetalim uenjima koje je prihvatao na svoj nain i Diltaj rezultat misaone operacije apstrahovanja. To vai i za ivot kao apstrakciju. Tome j$, po Diltaju, bio podloan intelektualizam dotadanje novovekovne filozofije. Naprotiv, sada se rad: o tome da se ivot shvati, misli i rastumai u njegovoj punoj konkretnosti i iz njega samog. AJ^yoL-Sji_punoj ( konkretnosti o i t u j e j shvata u jivom i iz zivog. To^ivo. j e j j s v a k o m trenutku neto_indjyidualno i odre3enof _ i uvekje stvarno^i-konkretno. Upravo zivo je. konkretno, ^.izvornom smislu te reL Za Diltaja iivot je prevasfiodno odreden meusobnim dclovanjem iivotnihjedinicaj i kao takvp delovanje uvek je ivo doivljeno i qdvija se .. .kroz odnose impulsa i otpora pritiska, uoavahja pospenosti, radosti zbog drugih linosti itd.. (VII, 228.) Sta znae odnosi impulsa i otpora u odnosima filozofski.rs 24

jedinica ivog, saznaemo prilikom razmatranja Diltajevog poimanja realiteta. Ukratko, za Diltaja ivot\e, odr reen meusobnim delovanjem ivotnih jedimca iz ohog^ivog. ^ a t o Tcae: Ovaj ivot, uvek i svuda, odreen je prostorno i vremenski tako rei lokalizovan je u prostorno-vremenski sled tokova u ivotnim jedinicama. Ako ekspliciramo ono to se uvek zbiva u sferi ljudskog sveta i to kao takvo omoguuje prostorno i vremenski odreeno zbivanje, ako to dakle, ekspliciramo, ne nekim apstrahovanjem prostorno i vremenski odreenog zbivanja, nego odreenim opaajem (Anschauung) koji polazi od celine u svim njenim uvek i svuda istim osobinama, prema prostorno i vremenski diferenciranim osobinama onda nastaje pojam ivota, temelj svih pojedinanih oblika i sistema koji na njemu nastaju, osnqv_naeg_doivljavanja, razumevanja, izraavanja i EbmparativnogTposmatranja ivota. (VII, 229.) Znai, ispostavljanje onoga to se u sferi ljudskog sveta uvek zbiva i to kao takvo omoguuje prostorno i vremenski odreeno zbivanje, jeste ispostavljanje strukturnih mogunosti itavog zbivanja u ljudskom svetu i, takoe, utemeljenja duhovnih nauka. To znai raz-loiti ivot u njegovoj punoj konkrentnosti iz njega samog; a u tako punpj_kpnkretnosti _na!azimo ivot samo u_onom iivgm\ Tako je ivot u svojoj punoj konkretnosti dat samo onomivom|'Dat znai sada: jestejgevidan. razotKivenJ"Sta bi moglo da bude ivo,~"cemu ivot mora HTti tako dat u punoj konkretnosti, tj". ocevidno ijrazffiknveno^ao ^ o ^ T ^ ^ ^ o v ^ P U o s t a l o ' m , ono ivo jeHTpa i .uopste svaKa zivotinja. Samo, da li moemo rei da je ivotinji ivot dat i oevidan kao zivot?^ Kasnije, iz Diltajevog izlaganja videemo da nije a "T zato nije. Dakle, ostaje samo ovek kao tako obeleenc^zivgjNaravno, opet ne nekakav ovek uopte, ve pre svega individualno odreeni konkretni ovek u svojifn jgktikim. v r e m e n s k ^ r o l t o m o ^ ~6reenim bdnosima prema_drugim liudima" i prema^gtvarimal Kohlretan' 5yeTT^uvek je~ neka Ijpnosn "Diltai "poklahja znatnu panju tumaenju linosti. Ono ivo moe biti, dalje, nekim odnosima meusobno povezana konkretna grupa ili klasa itd. ljudi; takva grupa ili klasa takoe ima kafilozofski.rs 2 5 %, , v . , . - . , > , . - :,,; V : , i ;

rakter konkretnosti i individualnosti. To ivo moe biti i neko odreeno pleme i i i e k i rod. ivojtnoebiti, na primer neki konkretan (jrocE koji^innogostmklmJSdnosima povezuje upravo odreene, konkretne ljude ^individue) u s r o j o i ^ r z ^ i ^ i ima isto tako~karakter konlgcstaosti i individualnostL^Napokon, to ivo je iU^dski rfoprukoliko ga posmatramo kao neki sistemski totalitet, zbog ega je i taj rod konkretan i moe imati neki svoj identitet i odreenost. Takve individualnosti su, naravno, veoma razliite po rangu, mada je oevidno da individuacija u opisanom smislu sutinski pripada konkretnom i punom ivotu, jer je ono ivo uvek individualno. Nema ivota bez individuacije.^ Individuacifa je zato velika tema Diltajeve filozofije. Ipak, u svemu tome odluuju^je.jla^je^ivot^ u svojojjunoj konkretnosti >>gat7^i moe biti dafrTsamb takvim mdividualno-Tconkretnim jedinicama\ Tgkvp. ^j^rttiTicK"T)f1fai n7j7iVa~7ftff?pUv^m^delovanm (Wirkungszusammenhange).\To jejena^od glavnih ^fT)llT2rj^vg^filozofne i ima upravo ohYor61KTrang, ako se ovde sme upoirebitr ta rej ZasFo i taTijomemisli,j30ku^ u daijeih tekstu. U naem promiljanju ne moemo nita vie nego da naznaimo i to samo ono najvanije. Ako se upitamo po emu je u svakom trenutku ono individualno ivo,~Be^obzira na stepen svoje individuaciie. upravo odreeno i konkretno^li styjLTnot_ gokazae se da su to u svakonLJiiomentu.vremehsKIJ prpstprno odreeni odnosi tog Jjvog: 1) prema samoni^sebi, 2) ^ ^ 5 J 5 n ^ o m ^ z w g m s v i h . m p ^ i h _ s t e p e n a (i, svakako, prvcTprema Ijudskom ali_i ne-ljudskpm) i 3) prema svim ostalim stvarima. takozvane ne-ive prirode. " Kakvi su ti mnogostruki odnosi? ta je za njih konstitutivno? Da li su odnosi ivih neto isto misaono ili isto miljeno? Da li su oni statini ili su, pak, primarno dinamini? Odgovor moramo dati strogo se obazirui na Diltajevu itavu misao. Pomenuli smo da su odnosi ivog, ukoliko su faktiki i, dakle,, stvarni, uvek vremenski-prostorno odreeni, jer svako ivo iz njih prima svoju faktinost, odreenost, individualnost i konkretnost. Vremenski-prostorfilozofski.rs no jodrgfen,x)dnos^neeg^stvarnQg^je^ ^meutimr-^iuno diriamian, u^jg^muj^l^da. AinamikcL ta su sada dina26

 > / ' ' o - ' ^ -hi'<-oh '-''-1-

: l

-> l i?S.'rJ-'A^C l'cL[<

"At:

mika i dinaminost? Dynamis znai sposobnost. mo_. S pbzixQi^najmaenje rei,_ re^^dinamika, miljenja iz Diitajeve MozofijelSvpta, imenuieffi^flfttM mo. isp^ia^ani^.moci: impuls m o i i oitppr kpji impulsu m o ^ prii^jdrugo (bilo ivo ili neivo). Konstitutivno ustinsko zagorepomenute odnose ivih elovanje j V u smislu ispoliavanj* rnoij I poto ie stvarno, faktiki odreend, indiviualno zivo uvek tcelina ili jedinicaj kako kae Diltaj, svojih odnosa, tj. sada: elbvarija Tao ispoljavanja svojih moi, ivo _se_sada po_ svojoj sulinL ppk_z__j__J^o||^ Samo jukoliko-su delovanja nToTkofe se i^rolj-tvjiTT odnosi-ivih..nisu netO-isto misaonpili jSisto miljeno; nisu ni neto statino, ve su stalho. kretanjej ^utina zivataJtdko "sefc-ivoza. pokazuje ospbenimJ5__^^ smislu delovanja ili ispoljavanja moL_ Tako se ivot razotkriva iz ivog (particip ~"ivee pr^odimo u tekstu sa ivo), ako particip razumemo nominalno. Kao jedinica delovanj'a, u smislu ispoljavanja moi, svako ivo sjedinjuje u sebi, odnosno povezuje u sebi kao jedinici sve svoje mnogostruke moi koj'e se ispoljavaju. Diltaj .lzriito_govori_o_ivotnoj Jedinici kao psihofizjko1_ jedinici.( Moi koje se ispoljavaju, akle, u svbm delovanjiT meusobno su tako povezane da nisu samo neki snop ili gomila sluaj'no zajedno nabacanih < ' i izvana skupa sabijenih elemenata, ve obrazuju iznutra, pojvom meusobno zavisnom delovanju, neku inivittuSlnur jedinicu (fflenffietj, Toja je upravo jedinica^ ZlVOg lndividualnostj i;a. U takvn j'edinjrii iVnnira povezana del&arija m o ^ k o j a s ^ i s p i D l ^ ^ ko zivo^lSlcav'Wirkurigszusammenhang. ZivoJcaoJKirkanj^zusammerihang_m delpyanja_ Wechselwirkung s drugim Jivim kao RJppovima deloyanja;~i iz tih j ^ l c w ^ j ^ ^ y p g ^ 5 ^ t e ^ sfivaenJipirTCao takva j e d i n i c a / k a i a i n d i v i u u m l bez obzira na stepen svoje individuacije, ivo je stvarni subjekat. iDiltaj vie voli da kae: das Selbst, da bi naglasio naelnu razliitost tog svog subjekta naspram subj'ekta dotadanje novovekovne filozofije, pre svega Kanta i nemakog klasinog idealizma, koji mu se ukazuje filozofski.rs neivotnim istim biem uma. Re subjekat, za njega, optereena je intelektualizmom dotadanje filozofije,

27

zato Diltaj pokuava da je izbegne. lUprkos tome, Diltaj misli sklop delovanja ivotno-principijelno kao izuzetni, pravi,, odnosno stvarni ( = delujui) subjekat i tim subjektom shvata i sutinu oveka, o emu e dalje u tekstu biti rei. Jr'lW'..\n,j; * ^Vj:rCj^c Ako se jedinica ivog javlja kao sklop delovanja, ako su svi njegovi odnosi zapravo ispoljavanje mnogostrukih moi, onda jCjpdngs kao mo koja se ispoljava uvek i nunp dvosmerno delovanje.j Delatna jedinica ivbg7 ok ispoljava neku svoju mo na neemu izvan sebe, tom i takvom delatnom moi (ovde shvatanom, naravno, uvek u najirem smislu), nuno povratno izaziva svom delovanju odgovarajue protivdelovanje koje na sebi sada trpi sama delatna jedinica ivoga. Tako je ivo, upravo u svom delatnom ili delujuem odnosu prema spoljanjem i po njemu, takoe sutiriskj trpno.\ Kao i samo delovanje, u smislu moi koje se^ispc^avaju^tako i trpljenje sutinskjL pripada_~zivorirTcao sklopu 4glgvanja^kau ^iiS^cnost zivpg za prihvatarije offih, uHSjegovbm delovanju nuno na njega povratno ~3eTuJucih moi i njihovih spoljanjih nosilaca (bili ti nosioci neko drugo ivo ili, pak, ne-ive stvari). Delovanje i trpljenj'e su tu neodvojivi i kao takvi jezgro svakog fvogr U _tpm sutinskom trpljenju ivpga," TTap s_klppa_ eljDvanja^ki princ_ipijeinallsa3a^_u jzivptu i iz Jivota samog usj^pstav^ ljena) mogunost itavog perceptivno-saznajnog ustrojstva ivo_^__oseaji i opaanja, prestave, pojmovi J_misljenje s pdgcarajuim._telesnim organima). Ipak trpljenje protivdelovanja, u emu ivo uzima udela, delujui prema spoljanjem (na svaki svoj predmet), odnosno ispoljavajui svoje moi, ne treba razumeti samo grubo materijalno-telesno. I ponpvnp[d^^^^^G g j^_pnno^r i9 Geteovog_Fausta_ispoljavanje je pspbenih mpi. jvpga, pn emu spev_ Faust deluje povratno na ivo, kojei^ada na sebLtrpi ddpvanje i_ njime. j e 1 po. njemu samo,prpmeiueno. Delovanie ivog. kao sklopa delovania. niksamo slepo oslobaanie i n o L o n o je uyfk svrhovito, nsmerer^VI^^- Jl^o.m_cilju1,^za .ppstizanje cilja. bira primerena redstva itd. ivo.Jteluj&^^^ odnpsnp sracunato, s obzirom na_xitifiveJkoje hoe da postigne. Cillevi su oblici koiima ivo uobliuje svoj delatni ivot. filozofski.rs 28

Time sto dostize cilj lli obiik, zivo xealizuj e, po JGUltaju, neto_Jiovor-ega._pre_tpga nije Jbilo. Takvu realizaciju, u kpjoj je-proizvedeno. neko realno, Diltaj naziva bbjektivacijom jivota. Objektivacija znai kako tok objek\ tiviranja, tako i sam na taj nain uspostavljeni i proizvedeni objekat ili predmet; objektivaciia znai_._kako proc.es proizvodnj e,Aako i njen proizvod\vako delovanje>, kao ispoljavanje moi jedinice zivog ili sklopa delovanja, u tom smislu se na neki nain realizuje u neemu realnom; svako delovanje kao ispoljavanje moi ivoga objektivira se, odnosno proizvodi u ma kakvom obliku neki realni proizvod kao objekat ili predmet. I upravo zbog toga to se ovde radi o proizvodnji, posredi su svrhe i sredstva i oblici i ono delujue samo, naime ivo kao sklop delovanja. Oevidno je re o nekom jedinstvenom proizvodnom kauzalitetu jedinstva etiri uzroka, koji podsea na Aristotelovu poietiku aitiologiju njegovih etiri uzroka. Da bi ovakva svrhama odreena proizvodnja bila mogua, svako ivo, kao sklop delovanja, sadri u sebLneko stnjfcturno "fezzro, koje sainjavaju: D^l&manle^lv^^ postavlianTe t \^g^-_-Lilivnia i 3) pr^u^cijiLdoJ^arA^k^ Dil- "<"* . jsuTTVlIf 154J Ovo poslenje, naime produkcija dobara, samo je poseban nain proizvodnje. Moramo uvideti da u proizvodnju, kao njen poseban nain, spada i saznanje stvarnosti i postavljanje vrednosti i svrha. Svo troje, koji po Diltaju sainj'avaju /ezgro ivog kao sklo^ pa delovlainjaT^dittstVenrsunpo^^ koju Diltaj nazrva^ realizacijbm T.. obj^jMii&MsI sama psihlcka stniKfiira' individualno ivog (oveka) svoje jezgro ima u povezanosti tri momenta,, koji odgovaraju pomenutim trima elementima jedinstvenog jezgra svakog sklopa delovanja, a kod Diltaja nazvani su inteligenciiom,, oseaniima i voljomi Neka mi bude doputeno a navedem odlomak, u kojem Diltaj saima deo svog poimanja sklopa delovanja. O I tu nastaje, u povezanosti sa kategorijama delovanja i trpljenje, kategorija moi. {(;. 0] U duhovnim naukama, pojam moi je kategorijalni izraz za ono to je doivljivo. Taj pojam javlja se onda kada se okrenemo prema budunosti, to se zbiva na mnogo naina. (...) Samimo sada slobodno proirenje naeg postojanja u otar vrh: usred niza mogunosti, mi se odluujefilozofski.rs
i\ '! > i;r* 0 ..!,' i^. / /' ' .
r

' G^" " ' '

mo za jednu od njih. Predstava svrhe, koja se sada pojavljuje, sadri neto novo, ega jo nije bilo u krugu stvarnosti i to tek sada treba u nju da stupi: ono o emu je ovde re jeste potpuno nezavisno od svake teorije o volji izvestan napor, koji bi psiholog trebalo da interpretira fiziki,, odreeni pravac prema nekom cilju kao to je: nastajanje odreene intencije za realizaciju neega to stvarno jo nije bilo, izbor mogunosti i intencija realizacije odreene predstave cilja, izbor sredstava za izvrenje i samo to izvrenje. Ukoliko ivotna jedinica ovo izvrava, oznaavamo je kao"moe> OliiujuLjbjamuai duhovne-nauke! (VII, 202^ Ono to Diltaj saima u otar vrh, obuhvata i zahvata itavu proirenost naeg bia, odnosno itavo delovanje ivog; u tom vrhu sabrano je itavo delovanje zivog a sam vrh nam se pokazuje kao proizvodnja. Diltaj ovu, s obzirom na njeno ishodite u ivom i s obzirom na ispoljavanje samog ivog u njoj, naziva objektivacijom ivota, shvatajui ivot uvek iz ivog. Tako, kao univerzalni karakter svekolikog mnogostrukog delovanja ivog, kao jedinice moi koje se ispoljavaju sklopom delovanja, javlja se upravo mnogostruka proizvodnja, iju sutinu Diltaj shvata kao objektivaciju zivota i, u posebnom smislu, kao izrazavanje i izraz (Ausdruck) ivljenja ivog. Zbog ega treba delovanje, u smislu moi koje se ispoljavaju, i trpljenje koje poiva na moi, nuno prihvatiti sutinom ivoga, naime zato i kako se ivo pokazuje sklopom delovanja i jedinicom moi, sada jo ne uviamo, kao to nije ni razjanjeno kako sve to to smo do sada rekli o ivom, moemo uistinu i pouzdano znati, odnosno uviati. Tako, jo ne vidimo ta ovde zapravo treba shvatiti kao mo, koja zauzima sredino mesto u ivom. Otkuda nam naelna mogunost uvida u sutinu ivog i mogunost znanja za tu sutinu? Kako nam je sutina ivog uopte mogla biti pouzdano data? Otkuda sigurnost, kako u svemu tome nemamo neke zablude? Ne odnosi li se to pitanje na temeljni poetak, na nenaruivi princip ili poelo (arche) istorijskog uma i nije li to pitanje kritiko pitanje Diltajeve kritikefilozofski.rs istorijskog uma? 30

2.3.

Pre nego to nagovestimo odgovor na postavljena pitanja, razmotrimo blie ivo kao sklop delovanja. Ako je ivo shvaeno kao sklop delovanja s obzirom na delovanje kao ispoljavanje moi, ako je, dalje, to delovanje uvek i nuno vremenski-prostorno odreeno, i tekj iz te odreeriLOSti ivosvakogJrenutfo tiku konkretnost i individualnost, postavfja se gitanje u kojem sil bnosu 6y3e jono^u svakom trenutku_i3ip i^^^'A^^i^^o'i^S^^1^ to\reme prvo daje ivom njegp3/xf oSre&nQ$U IronkfetnbsT/^ Tcon i vlastiti identitet.ljtaKo vfe5ie moe" avatf tako neto? Kako je ovde zapravo shvaceno vreme7"KakTga "treba shvatiti? DiltaLkae o ivptu Jj&og: f ivot je u najtenjem^dnosu s ispurijenocu vrenien^Citavi karakter 'zivota, odnos ^oruptlbiTnosti^ u njemu, 1 to fo ltovremeno ini neku povezanosi i sadri ivesnu jedinstvenost (sopstvo das SelbsOTbdreeno je vremenom. U~vremenu je ivot prisutan kao odnps. delpya_prema celini, to jest u nekoj povezanosti ivota. (VII, 229.) Uopte, ini nam s e d a vreme i ivot moraju nekako s e vrsto pripadati iejdnojdnigopie^ ini c a T zivot protie u vremenu.\lpak, da*Ti vremeTzivot doista moraju~""pffpadati jedno grugome na gorenavedeni nain? Meutim,, nije re o odnosu ivota (onog opteg i apstraktnog!) i vremena, vecT^apfavb o odnosu vremena i ivog\ Kad Diltaj govori o ivotu, misli na ^zjvaf S obzirom na to ivo, Diltaijniljeno. vreme.ne s sSvSia nekakvim * Ji9n} apstrakcijpm^ vremena, u smislu iste mogunosti redos s iMiLJii~JSfeEPB ~ ^da) poj ava, nekakvim sistemom pdnosa sukcesije, istovremenosti, trajanja itd.\ Diltajjppkuava da i vreme misli kaoJcpnkre^ To Je zato to samo Iz konkretnog i stvarnog vremena moe ivo, kao sklop delovanja, da dobije svoju stvarnost, konkretnost, odnosno odreenost, individualnost, faktinost. Kako se, dakle, ovde shvata konkretno vreme? Konkretno vreme je, pp Diltaju, u neumornom napredovanju poniranju sadanjeg, pri emu sadanje"faIho_^ postaje prolo a budue postaje adanje. Diltaj to kae na sledei nain: filozofski.rs

1 Sadanjost je ispunjenost jednog momenta vreme' na realitetom, doivljaj nasuprot seanju na njega ili elji, nadanju, iekivanju, strahu pred onim to je doivljivo u budunosti. Ta ispunjenost realitetetom je, meutim, ono to u vremenu koje odmie kontinuirano i uvek ostajei, dok se ono to ini sadrinu doivljaja neprestano menja. To pokretno ispunjavanje realitetom u liniji vremena, to ini karakter sadanjosti, za razliku od predstavljanja doivljenog ili doivljivog, to neprestano poniranje sadanjeg u prolo i postajanje-sadanjeg od onoga to smo upravo iekivali, hteli, ega smo se bojali, to je postojalo samo na podruju predstavljivog to je karakter stvarnog vremena. (VII, 723.) Poslednja navedena reenica govori ta je ovde karakter konkretnog ili stvarnog vremena.JLtlaime, upravo ispunjenost realitetomsvakog sada, taj tok realnog, koji svako sada kontinuirano is^unjava realitetomTu stalnom ffrka vremena, jegte^ po Dlltaju, stvarno vreme^ Ta ispurijendsTTfeatrfetom "je ono, kae~Diltaj, to l i vremenu koje kontinuirano odmie uvek ostaje, dok se sadrina doivljaj'a neprestano menja. Sadrina doivljaja je, pak, uvek neko p o ^ a j u e - n e ^ j u e j^ea/no. \Realitet stojL dakle, u neposrednoj sadanjosti onoga sada kaoHfijegova stalna kontinuirana ispunjenost, bez obzira na tok onih sada vremena; realitet sam stoji kao stalno i stojee, dok se realno u svakom trenutku neprestano menja: postaje i nestaje, pri-tie i o-tie.\lz tako sagledane^, stalno realitetom ispunjavane, neposredne sadanjosti onog sada, u neprestanom pri-ticanj'u i o-ticanju realnog, Diltaj shvata stvarno vreme. i.Vreme protie i s njim tee kroz neposredno sada sadanjosti ono realno, dok realitet realnog kontinuirano ispunjava svako sada sadanj'osti i tako u njemu stoj'i. Koji karakter vremenitosti pripada samom realitetu koji je u svakom sada sadanjpstii kontinuirano ga ispunjava? Oevidno karakter ^enostb, jer stajanje u onom z sad\ sadanjosti iejjrteLk^nraReT'Venosti'/ l\fa'koIOco da realiio taKo^postaje jun?" staje^ealitet sam veiTo^stoiL "~~ * *" "^ oornjim promiljanj'em nagoveteno j#e Diltajevo shvatanje stvarnog vremena iz ivog. Da li je time vreme doista sagledano iz samog vremena? Ne. Diltaj je shvatao vreme iz neke kod njega sasvim ne-promiljene i filozofski.rs 32

zato nesagledane razlike samog realiteta i realnog, mada je i jedno i drugo u toj nerazdvojenosti ili indiferenciji rastumaio svojim promiljanjem o realitetu. Realitet za Diltaja ostaje u indiferenciji, ne zbog neke zaostalosti Diltajeve misli, ve da bi njegova itava filozofija uopte bila mogua. Iz navedenih reenica jasno vidimo da je Diltaj konkretno vreme shvatio iz nekog zivog kao realnog. O tome nam govore rei: doivljaj, seanje,, elja, nada, strah, predstavljanje, a najvie to smo upravo oekivali... itd. To ivo smo mi, ovek, ljudsko. Svekategorije Hvota. po Diltaju, neposredno su povezane s opisanim karakterom..konkretnog vremenaAstavie, ak su i kategorije prirode izvedene^lz neposredne veze moi, koje se ispoljavaju, i konkrethog vremena.T"*(VJ 134J "' " "~ - Nae pitanje glasilo je: kako ono ivo, kao sklop delovanja, dobija i ima svoju faktiku odreenost, individualnost i konkretnost od vremena. Na njega bismo zadovoljavajue odgovorili tek ako prvo razjasnimo tematske stvari koje su u nae razmiljanje unele navedene Diltajeve postavke. To su realitet, dqiyljav^j.e.ij3aQdiisi vremena: sadanjost, prolost, budunpstj To su sredini pojmoviToji prozimaju~itavu Diltajevrrmisao utemeljenja duhovnih nauka. Ipak je ve sada mogue zapaziti da vreme, opisano kao konkretno vreme, ne odreuje ivo kao sklop delovanja na ma koji nain izvana, kao da je vreme neka spoljanja,, odreujua instanca koja se sluajno dotie ivog, naime prilazi mu tek spolja. Konkretno vremgjjzm^^a sutinsl\pnp<i<fa sklopu delovanj^odngsno^zivom, i u^njem^Lsj^^ stoTaj klop ^ mT^sklopom 1 t a k o _ g a ^ 3 ^ 3 ^ e , odposno_daju mu odreenosr konkfetnostT^taktiku jndividualnost. Samg^^ ivo. kao skJop^d^vflrfeT^ ie vremenito 1. time. u jDfiftTevom^smSlu, povesnoJ ivo. kao sklop delpvanja, samo stvara^svoju povest dak tffiujeV odnosiia^ dok ispolfava. ^Y2J5JpO&^ ao.ivom nije primaranJsazhaini odnos pjremapovesti/ve aelatni u smislu.to samo stvara svoju^;poyest^ i>a li je oncla ~ivo kao sklop delovanja maa sflfce odreenost i konkretnost tek od konkretnog vremena samo zavisno od nekog, u odnosu na sebe, spoljanjeg vremena? Oevidno ne, ivo nosi samo svoje
3

filozofski.rs 33

konkretno vreme i ne zavisi od nj'ega. O ivotu ivog Diltaj izriito kae: ivot sadri vremenitost kao svoje prvojcategorijalno odreenje, osnovno i za sva ostala. (VIl71[92!) Vremenitost le~u sutini zivog. TstaknutTlnfiodus vremena^^BSJmeTsfal^^ trenutka, koju stalno IspunfavaTi^ IZ oiioga sto sada"jo^ne^pl3gtgji7l^jo^nije"delujue tupa u sadanjoStTSTSBSTSfo'Je saaT5a['nonC=" delujue) odlazi li ~pr^oT.jfBrealifet, koji^stalrid ispunjava jsvako~sada u pri-tianju^ 1 ^o^i^hyur7eatnogy ldvaja adahjost ispredjostalih moduaTvremenaj A sad^nprixrog^ispurijava upra^^elovanj^ilTlspolj^anj^ moi ivog, po emu JeJL jedino \ejamo zivo feaVf^tiSSae sy?cn\o^K time i vremehitor Realno, odnosno delatno-tvafno, moe biti samo ono to deluje u neposrednoj sadanjosti i ispunjava taj trenutak (sada) svojom realnou. Delujue realno ivo je delujue u stalnom pokretu, toku. Po tom svom delovanju, ispoljavanj'u moi ono je realno. Po svom delatnom kretanju realno je u svakom trenutku drugo: ono to je ivo u sadanjem trenutku u sledeem je ve prolo, da bi postalo ono to zapravo jo nije bilo. ivo kao realno tee zajedno sa onim tekuim sada kroz neposrednii adaSnjost.j Ipak, tok ivog-realnog svojim realftetom kdnfTfiuirano^ ispuiijava svako ada svojef sadahjosti, usled e g a j e zivo stalno isto u svom realiteluXZivo je kad fealfio*"u svakom trenutku rugo (tj. neprestano se menja), a po svom realitetu koji kontinuirano ispunjava njegovu sadanj'ost j'e ipak isto (ima* dakle, u svom realitetu svoj identitet koji sutinski saodreuje upravo vremenitost). ivo kao vremenito u neprestanom je menjanju i time u svakom trenutku drugo, a istovremeno ima u tome stalnost svoj'e istosti. Zivo je realno pq svom delovanju, isjpunjava dakle svako sada svoje nebdfednesadanjosti realiteibm sebe jamog, uspostavtjajui tako^u svakom tfenutku svoju sadanjostr^mje,"riafavno, uspostavlja 1 svoju budunost (svoje delovanje u sledeem, buduem sada, koje priprema delovanjem u faktikom sada) i%svoju prolost (tj- svoje objektivirano delovanje koje u vakom faktikom sada opet ihoe da povrati u tu svoju saanjost). ao yw|8^ ^ sklop deldvarij'a, realno je u svom delbvanju (Ispoljavanju moi) i time \nezavisno od vremena; (ono vremenom ovladava svojomhflftff i u tom smistirutin34
filozofski.rs

ski je vremenitg^kao vremenito, odnosno vremenom odrecteno u svojoj kpnkretnosti i stvarnosti i individualnosti^Jcgng^w7ier nijedna konkretnot i individualnost nije m o g u a o e z konanosti. Ono ivo nezavisno je od vremena po svojoj suiini koju u celini nosi mo. [^onkretno vreme njrim^pripa^samoT^suSfini ivog i ^me^j6yli^vKJ^^i^c^ inocT I 'Virerrie, "spolja 3atoivon^ j ^ f o t i j ^ vTsnost od vremena oveTne znai da zivo postoji izvan svakog vremena, u nekoj bezvremenosti, vec aTjeTz vla^ite~T5iytvujue moi^ sambo^reSenp vremenom_J fatt' upfavo y naznaenom smislu shvaceni, vremenitost i realitet ovdeTsiT^ tine *cbveka.\

2.4.

Kako Diltaj shvata realitet ili realno? Na to pitanje odgovoriemo ukratko zato da bismo razumeli Diltajevo poimanje ivog kao sklopa delovanja. Mi, naime, jo govorimo o sklopu delovanja kao noseem stubu zgrade povesnog sveta, koji je duhovnim naukama imapred dat kao temelj. Ne moe se valjano razumeti zgrada povesnog sveta, ukoliko svestrano ne razmotrimo sklop delovanja, ukoliko ga ne promislimo u svoj njegovoj znaajnosti unutar utemeljenja duhovnih nauka. Zato ono to govorimo u drugom delu ove rasprave sve vreme odnosi se na zivo kao sklop delovanja. Diltaj je poimanje realiteta razvio, pre svega, u studiji Beitrage zur Lbsung der Frage vom Ursprung unseres Glaubens an die Realit'dt der Aussenwelt und seinem Recht. (V, 139240.) Panju u ovom naslovu privlai to to Diltaj govori o izvoru ili poelu (Ursprung) naeg verovanja u realitet spoljanjeg sveta; to govori o opravdanosti (vciih Recht) tbg verbvarifa, ddnosho~6 njejeTCTorlTT^a-Jpbetak naeg verovanja u realitet. Ujedno i na pitanje o opravdanosti, naime temelju tog verovanja. Pitanje o realitetu usmereno je pferiia njegovom temelju, a upravo je to odluujua tema spomenute Diltajeve studije.^ Izvgr ili poelo (Ursprung) naeg verovanja utemeljuje I jeste reme/^verovanja; naimei, temeTTu_ "smislu^to ga utemeljuje, opravdava, daje mu zapravo filozofski.rs 35

(das Recht). Po emu se izvor ili poelo i tetnelj naeg verovanja u realitet razlikuje od s^mog^reiteta^ Mogu li izvor ili poelo i temelj naeg verovanja u realitet biti neto drugo nego sam realitet? Sada se ini da poelo i temelj naeg verovanja u realitet mora biti neto drugo nego sam realitet, jer realitet za nas jeste samo po odnosu uspostavljenom izmeu nas i realiteta. Bez odnosa prema njemu, naime, realitet ne bismo mogli ni da naslutimo, a kamoli da verujemo u njega. Dakle, poelo i temelj naeg verovanja u realitet je u odnosujzmeu nas (zapravo o y e k a ) i r e ^ i t ^ . Taj ~odnos HffrT je na fzvestan nairi poelo i temelj naeg verovanja u realitet. U emu se taj odnos, kao poelo i temelj naeg verovanja u realitet, razlikuie_od samog verovanja? Oevidno, ovek je pre svakog svog tumaenja i razmiljanja o realitetu ve u odnosu prema njemu; odnos prema realitetu je zato primamn.^lpak; ovek tek raz-laganjem danosa/tlm^Std"ga'"d6^puta i polae u razotkrivenost njegove obrazloenosti, moze da" wv7t~njegWu pfimafnost i iz tog iivida stekne verovanje. ovekovo verovanje u realitet, dakle7~razhkuje se od realiteta u tome to ga omoguava i donosi tek raz-laganje primarnog ovekovog odnosa prema realitetu; naime, raz-laganje kao do-putanje i polaganje odnosa u razotkrivenost njegove takve obrazloenosti.j Pitanje je zato ta je osobeni odnos izmeu oveka i realiteta, koji nam svojim obrazlaganjem utemeljuje nae verorajye^j^aUtet3 Ovde treba jasno sagledati: odnos sam po svojoj primarnosti utemeljuje\ realitet za nast \a \obrazlaganj& tog odnosa utemeljuje nase verovanje u taj reahtetr"Razmatrajui to, treba sve vreme imati u vidu da Diltaj realitet shvata uvek samo iz realnog, jer mu se u svakom trenutku samo realno pokazuj'e konkretnim, faktikim, stvarnim u svakom pogledu odreeno. Shvatati realitet isto kao takav, za Diltaja znai podlei apstrakciji, j'er za nj'ega realitet sam kao takav je apstrakcija. Kad govori o realitetu, kod Diltaja je to uvek reeno iz indiferencije realiteta i realnog. Najpre, odnos oveka i realiteta treba shvatiti, s obzirom na Diltajevu misao, preciznij'e, Jkaoj3dnoJ&>Pg kao sklopa delovanja i reahteta.pjako Diltaj" shvata oveka iz ivogTTcao liekcTzivo, ipak nije mogue prosto poistovetiti oveka i ivo," ukdliko Imamo u vidu ve filozofski.rs 36

pomenute razliite stepene ivog. Ako kaemo da odnos ivog prema realitetu utemeljuje \realitet za jivg ( = za nas!) postavlja se pitanje da li izvan odnosa prema ivom, dakle nezavisno od realiteta-za-ivo, postoji i neki drugi realitet? Diltajev odgovor izriito glasi ne, koje se oslanja kako on kae na najviu postavku itave filozofije, postavku o fenomenalnosti svega datog, koja glasi: najoptiii uslov svega to za mene ieste, jeste da je ono cinjenica moje svesti (77?Tpr^m&t, stvar postoji samo za neku svest. (v, 90.) ta znai sve, to jeste? Da li je sve, to jeste takoe i sve realno? Jeste kentaur i jesie konj, jeste aneo i Jesie ovek. Svako ma kojepo.stpjece^eT^. Kako nagovetava drugi deo navedene Diltajeve posfavke, postojee mu se ispoljava kao predmet, stvar. Svako postojee je uoptejneka stvarl I u novovekovnoj misaonoj tradiciji, iz kojeTpo'tie i uiltaj, postojee ili stvar doputeno je samo kao predmet, objekat. A najoptiji uslov tog jeste, naime na tQ^jeste odnose^ se juslov, Diltaj naziva Isvgjcid 'fezu kbja iskazuje tajuslov Diltaj nazTva tezom o fenomenalnosti svega to jeste, svega postojeeg, odnosno svih stvari ili predmeta; ak je smatra vrhovnom tezom itave filozofije. Po kolsko-filozofskim uenjima do samorazumljivosti ovetalim, morali bismo da uzviknemo: ha, uhvatili smo ga, subj^tivniMd^ Po Diltaju ta teza je vrhovna teza itave filozofije, i one koja smatra da ta teza sasvim sigurno ne vai za nju (ako takva uopte zasluuje ime filozofija?). Zato je preporuljivo manje dizati dreku, a vie misliti. Diltai tezu o fenomenalnosli razlikuje od fenomenalizma koji, po njemu, lei u intelektualistikom tumaehj u teze o tenomenalnosli. lPo tom tumaenju saznavanje nikada ne moe prekoraiti horizont pojava, naime povezanost sastavnih elgmenata svesti, kae Diltaj. (V. 91.) Pojave su tu za Diftaja cisti sastavni elemenat svesti, samo stvari miljenja. Fenomenalizam, po Diltaju, ostaje ogramcerTsamo na misao n e ^ t ^ r i ^ t v a i ^ m ^ e n j a . U tajj^problem ada" se ne moemo podrobnije uputati. filozofski.rs 37

2.5,

Vratimo se postavljenom pitanju: da li sve, to jeste^i^L_i_>>sve-Fealno<<? Da li je svako postojee * (svakl predmet) ve i neko realno? Smemo li rei za kentaura, koji na neki nain jeste, da je neko realno? ini se da ne smemo, mada bi odreen odgovor u Diltajevom smislu bio mogu kada se pokae ta je za njega realno. Realno u skladu sa ranije navedenom tezom o fenomenalnosti! Kao to smo rekli, odgovor dolazi iz tumaenja primarnog odnosa ivog i realiteta, shvaenog kao totalitet realnog. Pretpostavka tog tumaenja je ve dosegnut uvid u suUJnsko^unutranje ustrofe dakle ve neko tumaenje" unutranjeg ustrojstva ivog, pri emu unutranje ustrojstvo ivog Diltaj razume i predstavlja strukturom duevnog ivotax duevnom strukturom zivog. Diltaj, naime, kae da izvor ili poelo i temelj riaseg verovanja u realitet ne tumai iz istog miljenja,, ve: .. .iz povezanosti ivota, datog u nagonu, volji i oseanju (Gefiihl), a posredovanog u procesima ekvivalentnim misaonim procesima. Mi u sebi opaamo mnogostrukost unutranjih procesa, koji se u svesti meusobno jasno razlikuju: osete, predstave, oseanja, nagone, htenja. Ti procesi meusobno su povezani u strukturi duevnog ivota, strukturi koja je kod svih animalnih bia na zemlji ista i koja je osnovni zakon ivih bia. (V, 95). Da bi reio tumaenje unutranjeg ustrojstva ili psihike strukture (psihike strukturne povezanosti) ivog, Diltaj uvodi posebnu deskriptivnu psihologiju razlikujui je od itave savremene psihologijei, (Bd. V.) Mi ne moemo posebno da razmatramo tematiku deskriptivno-analitike psihologije. Pozabavimo se sada Diltajevim tumaenjem odnosa ivog i realiteta. 2ivo posmatramo iznutra, u njegovoj duevnoj strukturi. U_duevnoj strukturi ivog, za tumaenie realiteta, odlucuiua fe~upravo volja, sredite te_strukture. Volja jetmtfrgn/7 vokreta ivog, iii motivjza pofcretanje (delanje) "proizilazi uvek iz itave unutrasnie strukture ivog/naime iz strukture povezanosti oseta, predstava, misli, oseajiia>_nagona JLbtexxiaITffiu tog tumaenja sledea je postavka: filozofski.rs 38

Shema mojih iskustava, u kojima moj subiekat (das elbst) od sebe razlikuje objekt, nalazi.se u odnosu svestf o svojevoljnom jTokretuj^^svesti. o otporujia* kojiiaj^M^jeLBaila^ Na drugom mestu Diltaj je odreeniji: Svest _p jvojevoljnom pokretu stupa u odnosjgrema iskustvu 6igpmTTakojaastale i\siip7 macta jo n^otpiino^* razlikovanje sopjstvenosuivota od_neeg 3mgpg/3.tp.je pd njegajiezavisno,. (V, 101.) .._Dakle samo-voljni pokret i otpor koji taj pokret izaztva, nailazei na P^P^^iJJ^^oL}^^01^' korisUtuv se odnoj^^T're^riog.^v\ tom"su pokrefaKi lmpufs volje i otpoFprema njemu dva istovremena stanja iste volje u istom odnosu, jer Diltaj izriito kae: Sada u poblie odrediti tezu po kojoj jezgro iskustva otpora, a samim tim i realnosti objekata, sainjavaju svest o impulsu volje i intencije;, zatim svest o otporu intenciji, dakle dva stanja volje. (V, 102.) ]_]Kada smo govorili o ivom kao sklopu delovanja, pokazalo se da je ivo iznutra povezana i meuzavisna jedinica svih svojih delpyair[a_kao..Isj^o^avarua^iafid/To isto delovanje sada se iznutira posmatrano pokazuje kao impulsi i ^ s t p i volja; yo1i)a-rri6c osnovna j e struktura ivogj Kada smo^gavorili o ivom Icao sklopu delovanja, pokazalo se da feivom) sutinski jednako^pfipada i delovanje i trpTjenjer aJ:o je nuna sposohnpst ivpg da trpi sopstvenun delovanjem '^^y^^jpiQ^3^m^^Sl^^it ppg_c> enog delovairjem njegove moi.koja se isporjavaJ ada se^trpljenje ivog, iznutfa posmatrano, javljaKao napor savlaivarrja otpofa kpieg na prepfieci izaziva elujiiavvolja^mo; kao protiv-delovanje preprekeTt predmeta)~povratn6 na jedinicu delatno-ispoljavajue volje-moi. I jedno i drugo, naime delovanje (ispoljavanje moi) i protiv-delovanje. kao i jnaporj otpor) poto se javljaju unutar same delujue volje^moci, Tconstituiu 4??2--5^^~ - r S- Time je naznaenp tumaenje" fitadamenla^ odnosajsiSj^^ koji. istovremeno iispostavlja kako subjekat, takVl_objeka^ Tumaenje ^bdriosa p o k a ^ e T S j e temelj samog fealiteta, realnog na opisan nain, elujua vblja-nid; odnos'zivdg fj-eafrrorg jeste delujuca volja-mo, a realifilozofski.rs fet je^upravo odnos ivog i fealnogj hai, reairtet~ka6 39

odnos nije zamenljiv realnim, onim to je u tom odnosu. Ipak, shvatajui realitet u njegovoj konkretnosti iz realnog i kao to realno, Diltaj ostavlja realitet sam u indiferenciji, mea jedno i drugo, zamenjuje i ostavlja u indiferenciji odnos realnog prema ivom i realno sarno,, koje stoji u tom odnosu. Indiferencija realiteta nije neki nedostatak, ve neizbena mogunost Diltajeve filozofije. Fundamentalni odnos ivog i realiteta (shvaen indiferentno) javlja se, iz iznetog tumaenja, kao dvosmerno delovanje volje-moi koja se ispoljava jedinstvom impulsa volje-moi i napora uz otpor protiv-delovanja, koje njenoj intenciji daje prepreka a koja se u odnosu konstituie kao objekat i neko realno. Dvosmerno delovanje volje-moi Diltaj naziva dva stanjajvolje. Re^litet realribg stavljen je u svoje stanje aktom volje-moi, ^ 0 J^/^^1?^^-J^H deluje. Realitet jeste tek delovanjem _volJeriiioii odnosom zivog ( = sklopa deloyanja i odnosom ivog i realnog. <Realitgtjeste <dcnibS' i samo odnos ivog i realnog; tariije,r.realitet ispunjava odnos realnbg prema ivbm_ i ivog prema realnom, koje bho izaziva. Uvidom u taj odnos, realitet se podie iz svoje iridiferencije s realnim. tavie, realitet treba ve sagledati u njegovoj diferenciji s realnim, da bismo valjano sagledali odnos. Poto realitet za Diltaja ostaje u indiferenciji, a kako mu se realitet kao takav pokazuje samo praznom apstrakcijom, jer realitet kao konkretan i stvaran sagledava samo iz onog u svakom trenutku realnog, koje je konkretno stvarno i odreeno, Diltaj opisani odnos nije mogao da shvati i sagleda, i zbog toga sam realitet nikada nije sagledao kao odnos. GOVQ_L_ jg__iL_X-realitetu, -.mislio^e^naurealno^ Znai, Diltaj svoju misao nije domislio, nije do kraja sledio zametak onoga to je njegovu misao zvalo i po emu je i sam bio pozvan u nju. Sagledan iz realnog, realitet se nalazi u odnosu prema ivom i jeste samo taj odnos. Tumaenje odnosa p>okazalo je da ga konstituie iz ivog delujua intencija volje-moi koja se ispoljava I trpljenje protiv-delovanja kao otpora preprek^, to su dva istovremena stanja delujue volje-moi same; protiv-delovanje kao otpor na sebi trpi kao napor ono ivo samo. Tek u tom odnosu realno jeste za ono ivo. Taj odnos je uzajamno delovafilozofski.rs

jedinice

m o i J T l T T ^ ^ j ^ ^ K i . ' ^ ^ ^ ^ ^ J ^ S ^ ^ ^ ^

40

nje ivog kao subjekta i realnog kao predmeta, po kome su tek oba uspostavljeni proizvedeni jedno za drugo. Zna^Jspoljavanje v o l j ^ - m p i , ^ . n j e ^ ^ ^ l p v a ^ e . j i r e n i a spoIja_ objektivira j>e_ ilT^o^redmecuje^ u: objektu i u tdm jstom odnosu, napof pm pkbl ptpora .Lpjptiv-delovanja predmeta, menja se i samo ivo. u smislu to se" izgrauie, postaje samim. sobpm_pdreenp j..konjoretno^ stvarno. To^ postajanie jeste.povest -ivog* Kako se ivo po stepenu svoje individuacije veoma razlikuje od pojedinca, plemena,, grupe, naroda itd. do ljudskog roda uopte, svako jfrvp kaoi_sk^ koja se preplie s drugima i utkana je u svetsku ppvest kao povest ljudskog~" roda. Objektiviranje psihikih (unutranjih) sadrina... ivoga u sppljahjem objektu (koji po Diltaju pptrebuje prirodnu podlogu) Diltaj.prikazujb kao Jzrdavanje ili izraz, Ausdruck. Objekat ili predmet, s obzirom na duhovne nauke, time je odreenije okarakterisan kao izraz. Izraavanje i izraz sredirii su pojmovi Diltajeve heirogngutike. osnovne metode duhovnih nauka. Izgradnju ili (sarno-)postajanje ivog, kao sktopa^elovanja, Diltaj obrauje u teoriji individuacije i tipologije psihikih struktura ivog. ivo, kao sklop delovanja, u svojoj svagdanjoj izgragnosti,, i njegove o5jek t i vacij__ elementj.su za..fegrafeju zgrade povesnog sveta.^ SistenT"totalftetiT zivlK_i njl^dff"pBjekata_ ili izFazai jeste zgrada jpcyvesnpg^.syeta T temelj dufiovriiKnaN u k a j """" " "'" " ta je sa realitetom koji se malopre, s obzirom na vreme, pokazao stalnom, kontinuiranom, stoj'eom ispunjenou svakog trenutka ili svakog sada neposredne sadanjosti vremena? Pokazalo se da realitet ispunjava odnos realnog prema ivom, kao odnos ivog prema realnom. Dakle, ivo i realno mogu da se susretnu i jedino se mogu sresti samo u svakom sada neposredne sadanjosti, koga kontinuirano, stoj'ei u njemu, ispunjava realitet. Izvan toga sada neposredne sadanjosti ivo i realno nikada se ne susreu, jer izvan toga sada ne postoji realitet realnog, nema odnosa ivog i realnog. U svakom pogledu, realitefj^ln^^ rieizbenoj j ^ ^ r c S E ^ ) n P ^ a v T [ ^ je od delujue yoj|e-riiocr^ pria^ je ^^^^^^temelhl Voljgmoc sama stoji u svakpm^.sad riepo'sreane 'sadasnjosti Tispunjava^ filozofski.rs ga realifetorii sebel Tako realitetu pripaa^karakter ve41

[L -Q

nosti, iz venosti njegovog temelja, naime venosti same volje-moi. Prikazano, po Diltaju osnovano, poimanje realiteta realnog treba proiriti, s obzirom na razlike realnog. Realno j e svako ono_Jtot u ma kojem oblikijjLna ma koji nain, kao preprekaM neo^ranienpip. sirenju intencije impulsa'volie prua otvor i taJco delujepovfatnonaT _ , zivo, nosida te volje.l Delovanje v o I j e ^ o t T otpor pre^T_e~sp3d&jti U I5tl odnos ivog i realnog. Od specifinog naina (oblika i sadrine)^dovanja volje-mocr i Ot|TOr^pfepfeke'(qbje tom smislu~JjQ^ mlsaono u svom izrazu mpe T5Iti jre^iio, realnp na posebanjnaih, tj. spada u posebhu oblast realnog. Neka^pria o kehtauru ili o anelu moe na osoben nain da deluje na ivo, na osoben nain pokreui iznutra ivo, u njegovoj psihikoj strukturi, a to pokretanje opet p o i v a | n a volj?. U tom smislu, slian nain realnosti pripada,, na primer, Geteovom Faustu. Realno, dakle, nije samo gradivno ili materijalno, ni samo telesno, za ivona svojjaain realnp je i duhovno, duevno, misapnp it.cj. Oififtoga, snaga ili intefizifeF delovahja povfatno odreuje stepen^realnosti ili stvarnosti neega delujueg ivog. Ako na primer, Geteov~spev"F^^ veom snagom deluje na ivo, nego nekakva priica o aneliu, utoliko je realniji, njegova stvarnost je intenzivnija. Uobiajeno je da kaemo da Faust vie utie, da je tei, znaajniji itd. Svako p o ^ stojee, daklet realno ie na^Beki__gmLjiain t mada_ie! svako postojee r e ^ h o s l n ^ \ stvarno samo i^jada_jmvosrednqi sadaniosti; z a t o r e v aJnoTTao deluJuceTu svom stalnomtoku u onom sada, ispunjava t o s a a realitetom koji po Diltaju kontinuirano postojji. O specifinom nainu realnog na nain prie o kentauru ili o Faustu itd., i mogunosti postojanja takvog realnog u spoljanjem svetu, i o mogunosti i specifinosti njegovog delovanja na ivo kao sklop delovanja, tumaenje daje Diltajeva teorija o objektivacijama duhovnog, tj. o objektivnom duhu ili zgradi povesnog sveta. Ipak, ako je realno samo ono to na opisan nain deluje u neposrednoj sadanjosti onog sada, namee se pitanje ta je s onim to,jeste ^amb u predstavi doivljenp, dakle prolo i tek ddivljeno, i budue. Da li je i filozofski.rs

42

to na osoben nain realno ili mu realnost ne smemo pripisati? i s t o ^ p r o l o i isto budue ne postoji u onom sada, ne deluje ni na jedan nain i zatpne samo_da_aije realno ve o njemu nijedno ivo ni na jedan mogui nain ne moe rei Wje^teJ Samo seano ili pred-vieno ili na ma'koji drugrna(Ein ukljueno nazad (ili napred) u ivu sadanjost realno ivog, tj. u toj prisutnosti, prolo i budue moe na osoben nain da deluje u strukturi ivog i zato se na njemu, na osoben nain, moe ispoljavati specifina volja-mo ivoga, usled ega je i prolo i budue na osoben nain realno. Ukljuivanje prolih objektivacija duha u svagdanju ivu sadanjost ivog jeste stvarnost ( = realnost) prolih duhovnih tvorevina za ivo, dok na njega tako deluje. Pretpostavka mogunosti takvog realnog je, naravno, realnost u onom sada sadanjosti ivog, koje po svojoj unutranjoj psihikoj strukturi moe da prolo i budue ukljui u svoju ivu sadanjost, daje mu tako svoju ivotnost, i sada ono moe da deluje u njoj i tako za njega jeste. Diltaj kae: Proli doivljajLza najsi4?risutan je samo kao u sadanjem d o z i v l j a j ^ ' ^ 230.) Odluujuce je da i tb ria taj M i r i ^ a j b o ^ omoguava volja-mo ivog, koja se jednim specincnim oblikom i sadrinom ispoljava na njemu kao svojevrsnoj prepreci koja zaustavlja i prua otpor njenoj intenciji, koja tei beskonanom. Na opisanoj mogunosti zasniva se pisanje autobiografije i biografije druge linosti i, razume s, biografije neke ire ive jedinice, ireg sklopa delovanja, na primer nekog naroda.\I te bio-grafije, za Diltaja, metodolokog su karaktera, pripadaju osnovnoj metodi duhovnih nauka. Sada moemo da odgovorimo i na ve postavljeno pitanje: da li Diltajevo sve, to jeste, koje nas je pogodilo u njegovoj postavci o fenomenalnosti, znai i sve realno. Pomenuta Diltajeva rasprava o realitetu ve u naslovu govori o realitetu spoljanjeg sveta. Pri tom Diltaj shvata (zbog toga to realitet ostavlja u indiferenciji) \sver^ totalitetom ili univerzumom svega realnog. Svet ovde znai ono sve realno, povezano najirom meuzavisnou koja obuhvata sva realna iva i njihove realne objektivacije, i sve ne-ivo kao realno. U tom smislu, miljen svet, kao univerzum svega realnog, ima karakter meuzavisnosti u kojoj je sve realno povezano u neku celinu iz prikazanog pra-temelja svakog i svega filozofski.rs 43

realnog. Tako, na svoj nain realno je kako materijalno, isto prostirue-telesno, na svoj nain ivo-telesno, na svoj nain objektivirano-duhovno, na svoj nain misaono i isto miljeno, na svoj nain ideelno (matematiko, na primer), na svoj nain seano ili anticipirano, tako i ono od drugih ponovno doivljeno i shvaeno. Svako to to je upravo pomenuto ukazuje na posebno podruje realnog. U osnovi svakog takvog realnog nalazi sei, po obliku i sadrini, osobena, iz neke ive jedinice delujua volja-mo koja se na takvom realnom ispoljava, upostavljajui ga u njegovom regionalno osobenom realitetu. Sve .-na taj nain realno pripada sklopii povesnog sveta,^koji <" hdsi univerzum svih moguih premefa svih moguih duhovnih naukaJ Unutar takb asnovane Diltajeve misli treba, dakle, rei da se >>sve_realn6 podudara sa svim, stojggteg.f" " "' ""' ^ ''"'"" ~""~ ~Ako se sve, to jeste, podudara sa svim realnim u Diltajevom smislu, onda i kantijanski isti um mora se pokazati podreenim momentom istorijskog uma. Da li je to doista mogue pokazati? Nije li i isti imi kod Kanta podreen njegovom praktinom umu? Ne ine li isti um i praktini um kod Kanta tek celinu uma, gde je praktina strana odluujua? U kakvom odnosu su sada tako uoeni kantijanski um i istorijski um, ako i kod Diltaja tek istorijski um utemeljuje teorijski prirodoslovni um prirodnih nauka? Oevidno, taj odnos nije lako objanjiv, kao to se inilo. Pitanje je da li je, izuzev spoljanje analogije, uopte mogue pokazati neki odnos kantijanskog uma i diltajevskog uma, ako pomislimo da i jedan i drugi nemaju zajedniki izvor ili temelj. Jer, u emu bi se sastojao taj odnos? Da li je taj odnos u nekom spoljanjem uticaju? u nekom razvoju duha od kantijanskog do diltajevskog uma? u razvoju temelja prvog u temelj drugog? Ako su to dve jedinstvene misli, od kojih svaka SVE misli iz svog principa, ma kakvo tumaenje odnosa meu njima zahteva trei princip koji bi ukljuio oba preanja. Pitanje je, meutim, gde nai takav princip, ako odbacimo samovoljno izmiljanje. 2.6. Ako se pokazalo da delovanje kao u sutini ivog izvirue ispoljavanje te sutine, koja je volja-mo, uspofilozofski.rs 44

stavlja time realno, objektivirajui se u njemu (Diltaj govori o objektivacijama ivota), onda je taj tako delatni odnos proizvodni odnos izmeu ivog i njegovog predmeta.\Proizvodnim odnospm proizveden. je kakorealni predmet, tako i ivo kao subjekat.jTa proizvodnja shvaena je iz ispoljavanja iii delovanja volje-moi kao napor savlaivanja otpora realnog, odnosno predmeta proizvodnje. Tim uvidom smo naili na neto veoma neobino i za vladajua miljenja veoma udno. Realitet sam (stvarnost ili bie, kako smo ga uoili u njegovoj nastajuoj diferenciji) pokazao se ranije kao odnos, koji se sada pokazuje kao proizvodnja. Prema tome, u samom realitetu stojeoj ispunjenosti onog sada neposredne sadanjosti, i ispunjenosti odnosa ivog i realnog skriveno vlada proizvodnja; vidi se, da se samo u njoj mogu doista susresti u sadanjosti ivo i realno, dok ona do-puta jedno drugome, proizvodei ih. Iz reenog se nasluuje epohalna istina,, da se sustina ^vota^wog_nqlaii u nrpizvodniL S tog glediia treBaTo."Bf^^ponovg^piiomii^i^PiUajevjii jmisao. Taj. sacla. lotaknuti problem, tematski ak ne-promiljen od Diltaja, mora i u naem razmiljanju ostati samo dotaknut. Kada je re o Diltajevom terminu realitet, treba rei da nije sreno izabran, jer ne iskazuje dovoljno jasno samu svoju stvar. Kako Diltaj realitet sagledava principijelno iz delovanja volje-moi kao sutine ivog, on tu stvar naziva takoe u slovenakom jeziku pri1 merenijim terminom dejanskost (stvarnost) , jer dejanskost (Wirklichkeit) nagovetava delovanje (Wirken). Uostalom, i sam Diltai, u raspravi o realitetu, umesto rei realitet upotrebljava i re stvarnost (Wirklichkeit) u istom smislu, kad kae: I tako je konano u ovom momentu mogue reiti problem opravdanosti naeg verovanja u spoljanju^ stvarnost (Wirklichkeit). . . . fealitet se j^vrjaruv^ rieto onostrano (dasjenseitige, transcendentno) za nju j F p r a z r i F r e . (V, 133.)
1 Re dejanskost (Wirklichkeit) prevodimo u tekstu sa stvarnost. Iz ovog termina gubi se vvirken, delovanje. Meutim, stvarnost je uobiajeni termin u srpskohrvatskom jeziku i nije jednoznaan. On iskazuje, izmeu ostalog, i stvaranje, odnosno delovanje. Prim. prev. filozofski.rs 45

Meutim, i stvarnost (Wirklichkeit), primereno Diltajevoj misli, treEa shvjititLkonkretno i odreeno (ne apstraktno, intelektualistiki, ve ivotno) iz svakog stvarnog kao_odreenpg_iJkpnkreinog. Ovde realitet, kao stvarnost, znai, s obzirom na njegov izvor i temelj,, odnosno delujuu volju-mo, prikazano bie bivstvujueg kao predmeta. Ako imamo u vidu taj (pra-)temelj, onda, unutar horizonta Diltajeve misli, termini realitet, stvarnost, objektivitet, predmetnost, bie>, iskazuju isto. Naravno, svaki taj termin, primereno Diltajevoj misli, treba shvatiti odreeno i konkretno i uvek u indiferenciji prema realnom, stvarnom, objektivnom, predmetnom, postojeem. Dosad itavo izloeno raz-laganje koje ovde shvatamo do-putanjem i polaganjem neega u razotkrivenost sopstvene obrazloenosti (to je zapravo i nain proizvodnjei, naime kritika istorijskog uma), ukazuje, kao to smo videli, da je ivo po svojoj sutini ili volji-moi nezavisno od ma ega. Volja-mo nezavisna je od ma ega, jer sama u sebi nosi svoje vreme i odreuje ivo kao vremenito. Isto tako, i sam realitet-ima osnov u i volji-moi. Realitet ili stvarnost, po svom izvoru prikaI zano bie svega to jeste, sam_se_ov4e Jemel^ l > mocjLJL postavka je volje-mpi. Volja-mo. pokazuje se | pra-temeljem j time. pra-biem (shvaena iz indif^ren-

L^iisL.-^-

Seling je u svom istraivanju sutine ljudske slobode pokazao volju kao prabie, zapisavi svoje uvene teze: U poslednjoj i najvioj instanci nema nijednog drugog bia do htenja (Wollen). Htenje je prabie i samo se njemu pridaju svi predikati prabia: bestemeljnost, venost, nezavisnost od vremena, samopotvrivanje. itava filozofija tei samo tome da nae taj najvii izraz. Da li je Diltaj dovrio svoju misao do takvog najvieg izraza, do tematske promiljenosti volje-moi kao prabia? Nije mada se itava njegova misao zasniva na tom s njegove strane nepromiljenom pratemelju koji je sam bestemeljan. Nie, koga takoe uvruju u filozofe ivota, gde ga je jo Diltaj uvrstio, svoju misao je domislio, uprkos nedovrenosti svojih tekstova u tom smislu. Domislio je svoju najteu,, najstraniju misao. Da li je Diltaj izbegao stravinost o kojoj govori Nie? Da filozofski.rs 46

' -"

li nas j'e danas pogodila ta stravinost? Diltaj'eva misao njegova filozofija nezavrena je ne samo zato to ju je Diltaj ostavio u fragmentima ve i zato to je nekako zaobiao taj svoj pratemelj, naime volju-mo kao prgbi&\ Jer mada i sama njimeribena"~umaETa je tbm svom metafizikom prabiu; poto se tako sama sebi prikrila kao metafizika, morala ]e ostati nedovrena, nedoraeria, u fragmentima. Poto je Dilfaf izriito bdbacivao itavu dotadanju metafiziku filozofiju, postavlja se pitanje da li je njegova karakterizacija metafizike,, uvoenjem razlike apstraktnog intelektuaUzma i konkretne zivotnosti, doista riibgla a pogbdi sustiriii metafizike.l Njegovo okfet^hj^konlcretriom^ivotu onog ivog pre dovrava metafiziku, utvruje j*e u njenoj dovrenosti. I to utoliko vie ukoliko imamo u vidu moguu epohalnu istinu da unutar horizonta koncepta Diltajeve filozofije ivota sutina ivota ivog lei zapravo u proizvodnji. Pri tom, iz te proizvodnje izvire i njoj pripada i sistem duhovnih nauka, kako ga utemeljuje Diltaj. Te sistematino utemeljene duhovne nauke otvaraju mogunosti razvijanja i korienja individualnih i drutvenih tehnika nadziranja, upravljanja i planskog menjanja ivota onog ivog, odnosno individualnog i drutvenog ovekovog ivota u svemu i na svim planovima. Kakav je svetsko-povesni smisao planskog menjanja? Otkuda dolazi i kuda vodi to duhovno nauno-tehniko usmeravanje i menjanje? itavo usmeravanje i menjanje, ma ta da uini i bilo na ta da se odnosi, vodi uvek odlunijem nezadrivom i, osloboenom svih prepreka, produktivnom samoutemeljivanju oveka na vlastitom opisanom pratemelju, koji je sam bestemeljan. itavo usmeravanje i menjanje vodi samo prema dalj'em usmeravanj'u i menjanju iz istog u jednako. Da li oveanstvo, prema tome, samo sebe tera u bestemeljnost i da li je ovek u tome sam svoj vladalac i gospodar? Da li je oveanstvo naterano u vrtlog bestemeljnog samoutemeljenja, pa je ovek u tome neslobodan, rob? Nije li, moda, i jedno i drugo istovremeno? Ili j"e, pak, ovek ve ranije osvojen za misij'u proizvodnog samoutemelj'ivanja na bestemelju pa mu osvojenost potpuno izmie, kako bi sam za sebe bio ono to jeste? Dolazi li i Diltajeva misao iz skrivene osvojenosti za vrtlog samoproizvodnje? filozofski.rs 47

3. 3.1. Da li je dosadanjim tumaenjem odnosa ivog i realnog dat zadovoljavajui odgovor na Diltajevo pitanje o izvoru ili poelu i temelju naeg verovanja u realitet spoljanjeg sveta? Spoljanjim svetom (Aussenwelt) Diltaj misli ono sve, to jeste,, naime misli totalitet, univerzum svih mdguin predmeta (ili uopte stvari) za subjekat, naime za ivo kao sklop delovanja. Da li je do sada stvarno bar u mogunosti tematski izriito pomenuto sve, to jeste? Tumaei realitet tematski smo govorili samo o onome to jeste, na ma koji mogui nain, predmet i samo predmet, dakle samo na sve naine realno kao predmet. Ipak, ne spada li i svako zivo kao stvarno, faktiki konkretno i odreeno, isto tako u spoljanji svet? Da li sreemo ivo u spoljanjem svetu? ovek, neko ivo, ak samog sebe nalazi u spoljanjem svetu, opaajui sebe izvana. Tako je ovek, odnosno ivo, ne samo za drugo ivo ve za samo sebe neki predmet u spoljanjem svetu. U tom smislu je i ivo realno, po istom ve ekspiciranom odnosu ivog i realnog. Meutim, ovek kao ivo i kao sklop delovanja nije samo neki predmet, ve se poima i kao subjekat. ta je sada, u horizontu Diltajeve misli, sa realnou subjekta? Kako ivo, subjekat za sebe moe biti neko realno? ta je, prema tome, ono to konstituie ivo kao subjekat nasuprot predmetu? U kojem smislu je ivo subjekat, ukoliko za ivo uopte moemo rei da je subjekat? To pitanje sugerie da je neophodnost da naznaimo osnovni poetak, nerazruivi princip ili poelo (arche) istorijskog uma i odgovorimo na ve postavljeno pitanje: kako i otkuda moemo o ivom, kao sklopu delovanja, pouzdano znati ili uviati sve to smo do sada govorili. Jer, oevidno je da u svemu tome dela istorijski um. Dakle, treba prvo odgovoriti na pitanje kako ivo moe biti pouzdano samo sebi dato;, to je identino s pitanjem: kako ivo moe biti u odnosu prema sebi samom, kako moe saznati svoje unutranje ustrojstvo (psihiku strukturu) da bi se raz-laganjem odnosa prema sebi zasigurno uverilo u svoj realitet, a time i u realitet svega ostalog. filozofski.rs 48

Ono to konstituie istorijski um, javlja se iz raz-loenosti strukturnog sklopa doivljavanja, izrazavanja i razumevanja, to rezultira u tumaenje. Celovita eksplikacija ili obrazloenje strukturnog sklopa naziva se kritikom istorijskog uma. Osnovni princip ili poelo istorijskog uma jeste dozivljavanje. ta Diltaj razume pod doivljavanjem? Kako je doivljavanje mogue? Po Diltaju, sve duhovne nauke utemeljene su u doivljavanju, u izrazima doivljavanja i u razumevanju tih izraza. I ne samo te nauke ve i njihovo utemeljenje, odnosno Diltajeva filozofija, mogua je samo na osnovi doivljavanja. Osnova svih sastavnih delova koji se javljaju u duhovnim naukama jesu i ostae doivljaji. (...) Duhovne nauke i njihovo logiko-saznajno-teorijsko utemeljenje pretpostavljaju uvek i svuda znanje o doivljajima. Uslov toga je u samom doivljavanju. (VII, 318.) Diltaj doivljavanje naziva i unutranjim iskustvom i unutranjim ulom. Doivljavanje je neposredna datost ivog sebi samom. 2ivo kao sklop delovanja u doivljavanju zna za sebe kao za ono to deluje i ujedno zna sebe kao ono koje tako zna. To su dve neodvojive i ujedno potpuno razliite stvari,, naime biti delatan i ujedno onaj koji zna onog to deluje. Zato Diltaj kae da je: .. .prvi uslov mogunosti duhovnih nauka u tome da sam ja sam povesno bie, da je onaj koji izuava povest upravo onaj koji povest stvara. (...) U doivljavanju je totalitet naeg bia. (VII, 278.) Doivljavanje je, ukratko, u osnovnom unutranjem odnosu ivog prema sebi samom, koji konstituie ivo kao subjekat itave delatnosti, kako praktine tako i teorijske. Diltaj kae: Subjekat znanja je tu identian sa svojim predme-* 1 tom, a ovaj je na svim stepenima svoje objektivacije \ isti. (VII, 191.) To Diltaj kae i ovako: Naime, onaj Ikoji ivotni tok razumeva identian je sa onim koji gaj |je stvorio. (VII, 200.) Pri tom, pak, vai da razumevajnje pretpostavlja doivljavanje. (VII, 141.) 1 Subjekat u odnosu prema samom sebi sam je svoj predmet. Konstitutivno sutinsko za subjekat je upravo taj odnos prema sebi. Tek po njemu je ono ivo doista subjekat. I doivljavanje je momenat tog odnosa, koji filozofski.rs 4 49

je princip ili poelo istorijskog uma. Izvor istorijskog uma je, dakle, u totalnom odnosu ivog prema samom sebi, u kojem ivo ne samo da zna za sebe, tavie, ostvaruje sebe i uspostavlja se kao stvarni subjekat. Da je Diltajev princip uma i itavog znanja uopte, dakle i princip ove filozofije, srodan Dekartovom principu i nenaruivom fundamentu itave novovekovne filozofijs, koji Dekart formulie naelom ego cogito ergo sum, i sam Diltaj zna kad kae: Ako za oveka treba da postoji neka optevaea istina, onda miljenje mora, metodom koju je prvi upotrebio Dekart, da utre put od injenica svesti prema spoljanjoj stvarnosti. (V, 90.) Kartezijansko naelo mislim, dakle postojim Diltaj menja u doivljavam^ dakle ^ ^ o j i m . Ovde se ne moemo uputati u podrobniju raspravu o kartezijanskom mislim i Diltajevom doivljavam. Diltaj i sam nije tematski zaokrueno rastumaio ta zapravo treba shvatiti pod doivljavanjem, mada je doiivljavanje postavio u osnovu itavog znanja. Zato i kad doivljavanje naziva drugim imenima, na primer unutranje iskustvo,, unutranje opaanje, unutranje ulo ili unutranji opaaj, jo nije razjanjeno ta se svim tim zapravo misli, niti je jasno kako je tako neto mogue. I kad govori o intelektualnosti unutranjeg ula, unutranjeg opaanja, opaaja, iskustva (vidi: V, 172), nije razjanjeno doivljavanje. Izlaganje o intelektualnosti unutranjeg opaanja, koje se odvija isto onako kao i spoljanje, uz sudelovanje logikih procesa, jasno podsea na elingovo intelektualno zrenje kao jedini organ filozofije, mada samo unutranje opaanje ili doivljavanje time gotovo da nije nita vie razjanjeno. Diltaju je oevidno samo jedno,, naime da doivljavanje ima svoje mesto u svagdanjem sada neposredne sadanjosti. Diltaj kae u ve navedenoj tezi: Sadanjost je ispunjavanje jednog vremenskog trenutka realitetorn doivljajem za razliku od seanja na taj doivIjaJTTIi a razliku od elje, nadanja, iekivanja, straha od neeg to se moe doiveti u budunosti. (VII, 72.) Znai, doivljavanje nije ni u prolosti ni u budunosti, samo u sadanjosti- Svako sada te sadanjosti, to znamo, kontinuirano ispunjava realitet ili stvarnost (bie), koji tako rei u njemu neprestano opfilozofski.rs 50

staje, dok realno ili stvarno samo tokom onih sada neprestano pri-tie i o-tie. Poto realno ili stvarno moe da deluje samo u neposrednoj sadanjosti,, jer se samo u tom svakom sada neposredne sadanjosti moe na njemu ispoljavati volja-mo kao sutina ivog, ivo moe biti u ivom neposrednom odnosu prema sebi samo u svagdanjem sada neposredne sadanjosti. Poto je doivljavanje momenat odnosa prema sebi, mesto doivljavanja moe biti samo u onom sada neposredne sadanjosti. 2ivo je u odnosu prema sebi kao realnom ili stvarnom. Poto i samo ivo kao neko realno u svakom trenutku pri-tie i o-tie, ono je u svakom trenutku drugo. Ipak, ivo kao realno, koje se neprestano menja, ujedno kontinuirano ispunjava svaki svoj trenutak svojim realitetom i tako istovremeno kontinuirano postoji, dakle istovremeno ima svoj nepromenljivi identitet u svom stojeem realitetu. Zato ivo po svom doivljavanju, ije je mesto upravo u tom ivom sada, uestvuje i u jednom i u drugom, naime kako u neprestanom pri-ticanju i o-ticanju sebe, tako i u svojoj trajnoj postojanosti u onom sada. Doivljavanje,, dakle, isto tako kao stojei realitet saispunjava svako sada neposredne sadanjosti i istovremeno sa-tee u stalnom pri- i o-ticanju ivog kao realnog. Na taj nain je, dakle, ivo u dozivIjavanju samo sebi dato kako u svom neprestanom toku i menjanju, tako i u svom trajnom identitetu. Poto je doivljavanje momenat totalnog odnosa ivog prema samom sebi i, kao takvo, uvek u neposrednoj sadanjosti saispunjava svaki trenutak sadanjosti, koga kontinuirano ispunjava realitet, a doivljavanje je osoben momenat tog samog realiteta. Poto se pokazalo da u realitetu kao odnosu vlada proizvodnja, po kojoj se realno i ivo stvarno mogu sresti, sada se i doivljavanje pokazuje svojevrsnom proizvodnjom. Doivljavanje je tok proizvoenja ivog, kao delatnog subjekta sebi samom. Tanije i gledano iz tog ugla, doivljavanje se pokazuje osobenom proizvodnjom proizvodeeg subjekta sebi samom. Osobenost proizvodnje istupa kao re-produkcija, ili odreenije: reprezentovanje proizvodeeg subjekta sebi samom, po kome subjekt tek jeste za sebe ono to jeste. Tako se doivljavanje sada pokazuje svojevrsnom proizvodnjom ili fundamentalnim konstitutivnim nainom re-produkcije kao nain reprezentofilozofski.rs 51

vanja proizvodeeg subjekta sebi samom. Time, pak, to se doivljavanje pokazalo na podruju proizvodnje, kao jedan njen nain, nipoto ne znai da je njegova sutina razjanjena. Ostaje, naime, pitanje ta treba da shvatimo pod proizvodnjom? Uviamo samo da je ivo u doivljavanju samo sebi dato, dok sebe sebi proizvodi reprezentovanjem. Tako itava ta stvar bar sada izgleda.

3.2.

Ostaje pitanje kako je unutar horizonta Diltajeve misli doivljavanje u naznaenom smislu uopte mogue. Blii-m razmatranjem prikazanog odnosa doivljavanja javljaju se, naime, nepremostive tekoe, nepremostive s obzirom na sam Diltajev osnovni princip. Taj problem sada moramo razmotriti,, jer uvid u problem doivljavanja odluujui je za shvatanje osnovnog karaktera saznanja svega unutar horizonta Diltajeve filozofije. Svaki trenutak neposredne sadanjosti Diltaj shvata u njegovoj neposrednosti, kao bezdimenzionalnu granicu izmeu prolosti i budunosti. Neposredni trenutak ili sada je, meutim, zbog svoje bezdimenzionalnosti neuhvatljiv i zato je ivot u svom neposrednom toku, za Diltaja, potpuno nedostupan saznanju; i sam realitet je nedostupan saznanju. U nezadrivom toku kroz bezdimenzionalno sada neposredne sadanjosti, svaki i najmanji deo tog toka, po Diltaju, jo uvek je tok. Zato se ni za ta u tom toku ne moe rei da jeste. I kod Diltaja, uprkos njegovom obraanju konkretnom stvarnom vremenu u ve opisanom smislu, na osoben nain i nezadrivo probija razumevanje vremena iz toka onih sada sadanjosti, koje tako rei samorazumljivo prihvata itava evropska filozofija. Ako vie nije mogue rei jeste,, kako kae Diltaj, onda na razumevanju vremena poiva nemogunost da se iskae bie, jer bie u tom toku svega nije, tj. bie nije dato, da bismo ga mogli iskazati.1 Ukoliko ga iskazujemo, onda samo
Bie je ovde pretpostavljeno u jednom odreenom mada ne u iskazanom smislu, koji bi mogao da se pokae u Diltajevim izlaganjima.
1

52

filozofski.rs

tako to ga postavljamo i jer ga postavljamo kao svoju postavku. Postavljamo ga pred sebe, naime predstavljamo. Ne smemo, naime, izgubiti iz vida osnovnu injenicu da Diltaj misli realitet sam (bie) u potpunoj indiferenciji sa realnim, zbog ega ne izvodi niti uvia da realitet sam, kao u onom sada stojei (dakle, kao bie), nikada ne moe biti dat ivom,, budui da ispunjava neto bezdimenzionalno, naime trenutak neposredne sadanjosti. Da li je ispunjenost bezdimenzionalnog uopte neto to bi moglo biti dato? Nije li ono to ispunjava bezdimenzionalno (!), samo po sebi nitavno? Realitet ( = stvarnost, bie), prema tome, sam po sebi u svom stajanju je nitavan. Jer, ako je svaki trenutak neposredne sadanjosti bezdimenzionalan, onda je bez dimenzije i, dakle, nitavno i ono to ga ispunjava, naime, realitet i, razume se, s njim i neposredno doivljavanje koje ima svoje mesto samo u neposrednoj sadanjosti, dakle u realitetu. Prema tome, i doivljavanje je sasvim neuhvatljivo, dakle nedostupno saznanju i ne daje nita, uopte je nemogue. Kako je sam ivot za Diltaja uvek vremenski tok a poto je tok i doivljavanje, zato saznanju nije dostupan ni sam neposredni ivot ni doivljavanje, ono ne postoji. Diltaj izriito kae: Antinomije, koje miljenje nalazi u doivljavanju vremena, izviru iz netransparentnosti vremena za saznanje. Najmanji deo pomeranja vremena ukljuuje i vremenski tok. Sadanjosti nikad nema (Gegemvart ist niemals); ono to doivljavamo kao sadanjost, uvek ukljuuje i podseanje na ono to je upravo bilo sadanje. (VII, 194.) Poslednji deo teze blizu je neega to Diltaj nikada ne pogaa i ne shvata. Taj deo teze, implicite nagovetava da se sadanjou uvek daje prolost; i analogno tomei, sadanjou se uvek daje i budunost. Meutim, to davanje je takvo da je tek njime data i sadanjost kao takva. Prolost i budunost daju se sadanjou samo utoliko ukoliko je tim njihovim darom data i sama sadanjost kao sadanjost. Sadanjost, prolost i budunost uzajamno se jedna drugoj daruju i, jedna drugu nosei i darujui se, stvaraju jedinstvenost izvorne vremenitosti. Vjremenitost prethodi svakom proticanju vremena i njegovih tekuih sadraja kao filozofski.rs 53

omoguujue, pa se ne moe izvoditi iz po sebi kasnijeg? Znai, sadanjost nije u svojoj sutini odgovarajue prikazana, ukoliko se prikazuje iz neposrednog toka trenutaka ili onih sada. Vreme nije shvaeno u njegovoj sopstvenoj sutini, ukoliko ga posmatramo iz toka onih sada i s njim pri-ticanju i o-ticanja realnog. Da li je Diltaj ikada shvatio vreme u gore naznaenom smislu? Nikada. Jer prolost za njega jeste subjektivna sposobnost pamenja; za njega prolo jeste ( = deluje) u sadanjem samo po aktu predstave pamenja, koji uvek nosi volja-mo. Analogno tome, za njega i budunost jeste u sadanjem samo po aktu anticipativne predstave, koji uvek nosi volja-mo. tavie, i samo neposredno sadanje jeste samo po aktu predstave znaenja, koji uvek nosi volja-mo. Sve to, to jeste, jeste samo objektivacija u delovanju ispoljene volje-moi, kao sutine ivog; jeste samo proizvod, predmet volje-moi. To jeste moramo sada, s obzirom na nemogunost jeste samog po sebi (kath' hauto), misliti izriito kao postavljanje, tj. kao pred-stavu, koju nosi predstavno proizvodni akt volje-moi kao sutine ivog. Svako sadanje koje jeste samo po aktu predstave znaenja, nuno je postavka volje-moi i ima karakter objektivacije ivog; ili, odreenije: ima karakter izraza; i kao izraz je predmet. Dakle, i prolo i budue koje jeste ( = deluje) samo u sadanjem, jeste po aktu predstave znaenja, koji nosi volja-mo. I sve objektivacije ili izrazi ma ega i iz ma kojeg istorijskog doba i mesta ovde su ponovo ukljuene u ivu sadanjost samo aktom predstave znaenja, koji nosi volja-mo. Povodom ukljuivanja moglo bi se govoriti o drutvenom pamenju, uvek jedne odreene jedinice kao sklopa delovanja. Znaenje je ovde, meutim, shvaeno teleoloki, s obzirom na svagdanju celinu ivog kao sklopa delovanja. Znaenje je ono to ujedinjuje, koje delovima toka doivIjavanja daje karaktere doivljaja kao osnovnih elemenata za izgradnju zgrade povesnog sveta i njenog temelja. Doivljaji su jedinice znaenja, predstavljene aktom stvaralake volje-moi. Iz njihove ogranienosti, po Diltaju,
Ove reenice treba shvatiti u smislu Hajdegerovog sagledavanja bia vremenitosti, izloenim u predavanju Zeit und Sein, 1962. godina.
1

54

filozofski.rs

do objektivnog vaenja uzdie ih razumevanje. Zato sa-znanje u duhovnim naukama nije nikada neka pasivna kopija nekih prolih po sebi postojeih fakata, ve uvek nova duhovna tvorevina. (VII, 316.) Prikazanu objektivaciju, kao izraz i o-znaavanje, moramo sagledati kao svojevrsnu proizvodnju u njenoj osobenosti iz Diltajevog utemeljenja duhovnih nauka. S obzirom na utemeljivanje duhovnih nauka, Diltaj obj_ektivaciju ivota, u smislu proizvodnje i proizvocla,, ne shvata izriito u svim epohalno moguim nainima, na primer industrijsku proizvodnju itd., ve misli samo one objektivacije ivota koje su izriito predmeti duhovnih nauka, tj. objektivacije ivota duha. Ipak je mogue i predmete, na primer industrijske i svake druge proizvodnje, shvatiti iz njihovog znaenja. Dovrena filozofija ivota tom zadatku svakako ne bi mogla izbei. Diltaj o tome nije izriito govorio, jer ga je problem utemeljenja duhovnih nauka odveo predmetima tih nauka kao izrazima ili objektivacijama ivota duha koji se ispoljava u filozofijama, religijama,, umetnostima kao sastavnim elementima pogleda na svet, u pravnim sistemima, u drutvenim oblicima, dravnim tvorevinama, u literaturi itd. Takve objektivacije ivota duha za njega su izrazi. Takve izraze treba ponovnim doivljavanjem i razumevanjem ukljuiti nazad u ivo sadanje doivljavanje ivog, gde sada mogu da ponu da ive ivotom tog ivog. Izraz te ponovne doivljenosti i u tom doivljavanju omoguenog razumevanja, koje rezultira u tumaenje ili interpretaciju, jeste opet nova tvorevina, nova objektivacija, nov proizvod duha; naims, upravo izraz koji se naziva tumaenjem ili interpretacU jom. Opisano, mada po svojoj mogunosti jo nerazjanjeno, doivljavanje, u jedinstvu sa razumevanjem i izraavanjem ( = objektivacijom), sainjava sutinu istorijskog uma. Poto Diltaj govori i o intelektualnosti unutranjeg ula, dakle doivljavanja, i pod intelektualnou shvata celinu logikih operacija i normi, poznatih iz tradicionalne logike, doivljavanje zajedno s razumevanjem i izraavanjem ukljuuje u jedinstven sklop i logiku, u smislu zakonitosti ili postupaka logikog miljenja. U sebi zakljuena jedinstvenost doivljavanja, razumevanja, izraavanja i logike u opisanom filozofski.rs 55

Diltajevom smislu jeste sutina istorijskog uma, iji osnovni princip ili poelo jeste i ostaje doivljavanje. U kratkim bitnim crtama prikazani princip istorijskog uma pokazuje kakav je i kakav mora biti karakter itavog saznanja svih moguih duhovnih nauka, i njihovog utemeljenja. Ako realitet ili bie ma ega sam po sebi i sobom ne moe biti dat, jer se kao ispunjenost svagdanjeg i nezaustavljivog bezdimenzionalnog trenutka neposredne sadanjosti gubi u sopstvenoj nitavnosti, onda sve to jeste ima to jeste samo od akta znaenjske postavljenosti ili predstavljenosti, koji nosi volja-mo kao sutina svagdanjeg ivog, ispoljavajui se u aktu na onom postavljenom ili objektivirajui se u njemu. Dato, dakle, ovde znai uvek i nuno samo postavljeno u smislu: pred-stavljeno na nain objektivacije ivota ivog, tj. volje-moi. Taj nain proizvodnje vlada. I sve to jestei, saznato je samo kao dato, naime pred-stavljeno. Saznanje je akt znaenjske predstavljenosti ili objektivacije, koji nosi tako ispoljavajua se osobena volja-mo ivoga, a koje se tako ispoljava kao produktivno. Znaenje predstavljenosti ili objektivacije lei u jedinici svagdanjeg ivog kao sklopu delovanja; odreuje i nosi ga sutinski interes te jedinice, da tako ouva svoj integritet, tj. da ga sauva i jo stepenuje svoju jedinstvenu delatnu sposobnost kao identitet mnogostrukih moi, koje se ispoljavaju kao jedinice volje-moi. Tako prikazano znaenje je teleoloko. Njegov telos je volja-mo i njegovo ishodite je takoe volja-mo. Sutina ivota ivog je u proizvodnji; i duhovno-naune objektivacije momenat su proizvodnje. U njima deluje bez njihovog eksplicitnog znanja istorijski um, iji smo princip u kratkim crtama pokuali da naznaimo. |Istorijski um nosi i itavo Diltajevo utemelje^ nje duhovnih riauka, 7)dnosno njegovu filozofiju ivota, koja unapred daje (postavlja, izgraaje, kako kae Diltaj) itavu zgradu (postojanje i ustrojstvo) povesnog sveta. Pomenuti interes, koji odreuje i znaenje svih znaenjskih predstava u duhovnim naukama, realizuje se u ve naznaenom nadziranju, upravljanju i planskom menjanju ivota ivog u svemu i na svim planovima, to neminovno uvek vodi samo u dalje plansko menjanje istog u jednako. filozofski.rs 56

Sada moramo odgovoriti na pitanje otkuda utemeljenje duhovnih nauka, odnosno otkuda Diltajeva filozofija pouzdano zna za svoje postavke. Sigurnost svojih postavki ivo ima samo u svom sopstvenom aktu postavljanja ili predstavljanja. Samo ono to ivo, kao sklop delovanja u aktu svog postavljanja znaenja, postavi pred sebe u vrsto stanje, samo ono to svoje jeste ili bie ima od svog akta znaenjske predstavljenosti,, pouzdano stoji za to zivo; naime, stoji kao predmet za subjekt. Opis veoma razgranatog naina znaenj1 skog pred-stavljanja zauzima u Diltajevim delima najvie prostora i identian je s eksplikacijom metode duhovnihnauka_ hermeneutike. Ne moemo se podrobnije uputati u to Diltajevo izlaganje. Ako meutim, za ivo, kao sklop delovanja i samouspostavljeni subjekt, pouzdano stoji samo to njime samim pred-stavljeno, onda ono to tako postavi drugo ivo ne stoji za njega pouzdano. Ovim istina saznanja, odreena kao sigurnost stajanja ili bia predstavljenog za ivo kao subjekt, dobija karakter perspektive. Poto saznanje, u smislu opisanog pred-stavljanja, odreuje pomenuti interes svagdanjeg ivog, istina sada ima karakter delatne perspektive svagdanjeg ivog, kao sklopa delovanja. Takva delatna perspektiva sklopa delovanja, kod Diltaja, u svom totalitetu naziva se pogled na svet, koji ine filozofija,, religija ili sistem verovanja i najviih vrednosti i umetnosti. Naelno, takvih delatnih perspektiva (= istina) ima upravo onoliko koliko sklopova delovanja. To to se nahodi u perspektivi drugog ivog, naelno nipoto nije za svako ivo nuno istinito. Iz toga nipoto ne sledi da svaki ovek nuno mora imati svoju potpuno zasebnu istinu, i svoj zasebni pogled na svet. S obzirom da ivo po stepenu svoje individuacije kao sklop delovanja moe biti veoma razliito, takav sklop delovanja mogao bi da bude npr. celina naroda, koja kao takva celina ima svoju delatnu perspektivu (= istinu). Sve individue tog naroda, po specifinim meusobnim odnosima, meu sobom su povezane u celinu naroda i u tom odnosu nose zajedniku delatnu
Ovde, pre svega, mislimo n'a V i VII svesku Diltajevih Sabranih dela, jer su u tom smislu najznaajnije.
1

filozofski.rs 57

perspektivu celine naroda. To, meutim, ne znai da svaka individua tog naroda ne bi mogia da bude ukljuena i u druge sklopove delovanja, pa da opet u tim odnosima nosi posebne delatne perspektive,, to ne znai da individue ne mogu da nose totalne delatne perspektive ili poglede na svet. Sve to zavisi od meusobnih odnosa u kojima se nalaze i koji ih u njihovom ivotu odreuju. U savremenoj drutvenoj nauci se, povodom toga, govori o sistemu uloga koje na sebe mogu preuzimati pojedinci ili grupe.

3.3.

Pokuali smo da razmislimo o Diltajevoj filozofiji ivota i njenom utemeljenju duhovnih nauka u glavnim crtama. Nae promiljanje proizalo je iz iskazanih ali i neiskazanih pitanja same Diltajeve filozofije. Promiljanje u tim pitanjima ima svoje putokaze. Odgovore na veinu pitanja nametnutih tokom ovog razmiljanja jedva da smo uspeli da samo naznaimo. I iz ovako postavljenog promiljanja vidi se da mnoge, na izgled raznorodne, teme Diltajevih dovrenih i nedovrenih filozofskih spisa proizilaze iz jedinstvenog koncepta filozofije ivota. Najzad, da spomenemo i pitanje koje se tie itave Diltajeve filozofije. ^Diltaj je filozof ivota. On ivot ne shvata apstraktno. ^ n j e g a , ivot kao takav je neto opte i u takvoj optbsti~ista apstrakcija,ukoliko ga ne bismo shvatili punom odreeriou ivog. Apstrakcija je, jer apstrahuje sve konkretno, pojedinano, odreeno,, faktiko, stvarno to uvek pripada ivom. Apstrakcija je, po ovetalim uenjima, rezultat misaone operacije apstrahovanja. Za Diltaja misliti ivot,Jkao takav znailo bi isto to i >rrastvoriti ivot u isto znanje, u neto isto duhovno. Kako Diltaj hoe da shvati ivot u njegovoj p u n o j " f o n kretnosti, odreenosti i stvarnosti iz njega samog, on mora da misli ivot iz zivog. Samo u tom ivom jeste pun ivot. Safno svagdasnje ivo pokazuje se kao_individualrio" konkretno, faktiko, vremenski-prostorno odreeno.-Mislei na taj riain ivot iz tako shvaenog ivog, ivot se Diltaju pokazuje iz osobenog. kretanja kao delovanja konkretnog-ivog. JTo delovanje ima karakter svojevrsne proizvodnje, koja poiva naJtep^ayanju_vofilozofski.rs 58

lje-moci kao sutine ivog, a voljajno unutranjije pokreta ivog. Mislei ivot u njegovoj~pimoj"koriKretnosti iz ivog,~Diltaj ivot mora da misli iz volje-moi, jer volja-mo kao sutina ivog sama je ivotnost ivog. Ipak, da li je doista ivot kao takav ista apstrakcija? Da li je ivot kao ivot, ne s obzirom na tako miljeno ivo, apstracija? Da li je ivot kao ivot nuno neto isto opte; da li je opte samo neto to pripada miljenju? Gde izvire uenje o apstrakcijama i o optem?; Kakvu sutinu miljenja pretpostavlja to uenje? Zatol se ivo u svojoj svagdanjoj vremensko-prostornoj i drugoj odreenosti i, dakle, individualnosti pokazuje konkretno? Na ta zapravo mislimo kada za neto kaemo , da je konkretno? Ako prihvatimo tezu da ziveti znai za ono ivo i biti, onda bismo, u tom smislu, umesto ivot mogli da kaemo i postojanje ili bie. Pri tom se za, malopr, naznaeni nain posmatranja ili miljenja to bie pokazuje kao neto opte i apstraktno. I vie. Bie kao takvo je u evropskoj misaonoj tradiciji obino prikazivano i iskazivano po obimu ak najira i zato najoptija i zbog toga najpraznija apstrakcija. ini se da ivot kao takav, mada je apstrakcija, nije najoptija i takoe ne najpraznija apstrakcija, jer obuhvata sve to je na ma koji nain ivo, dok bie oevidno obuhvata sve to jeste, dakle kako sve ivo, tako i sve neivo. Nisu li i ivot iskazivali u tolikoj optosti, obuhvatajui njime sve to je stvarno? Jer, ako ivot shvatimo kretanjem, a sve to je stvarno jeste pokretljivo, onda bi tako iskazanom ivotu prividno pripadala upravo tolika optost i time apstraktnost i ispraznost kao biu. Unutar horizonta Diltajeve misli, kao to smo ve pokuali da pokaemo,, bie, realitet, stvarnost znae jedno i isto. Realitet, sam kao takav i stvarnost kao takva javljaju se kao najoptija i najpraznija apstrakcija, ako ih ne razumemo iz onog u svakom momentu realnog ili stvarnog kao pojedinanog, odreenog i konkretnog. Nae pitanje je, gde je izvor tog ve samorazumljivog naina iskazivanja i miljenja ivota, bia, realiteta, stvarnosti itd. Oevidno, taj nain iskazivanja donosi preovlauj-ui pravac razvoja evropske logike, iji je izvor u antikoj grkoj ontologiji. Ovde se ne moemo uputati filozofski.rs 59

u razmatranje evropske logike i antike ontologije. Ta pitanja ovde ostaju otvorena. Otvoreno ostaje i pitanje da li logika odreuje svako miljenje i iskazivanje. Umesto da razmotrimo gore pomenuta pitanja, ukratko emo se pozabaviti ivim u njegovoj konkretnosti. To je primerenije s obzirom na tematiku naeg promiljanja, a i sam Diltaj shvata ivot u njegovoj punoj konkretnosti samo iz svagdanjeg individualnog, vremensko-prostorno odreenog konkretnog ivog. Naravno, to za Diltaja ne znai da svako ivo ne moe biti poreeno s drugim, jer svakom ivom pripadaju svima zajednike delatne strukture. Pokuaemo da odgovorimo na pitanje zato se ivo prikazuje konkretnim i ta zapravo znai konkretnost. Pri tom stalno moramo imati u vidu Diltajev zahtev da je samo iz tako konkretnog ivog mogue shvatiti ivot u njegovoj punoj konkretnosti. U svakom sluaju, ivo samo u sebi nije jednoznano. Re ivo (ivee) 1 spada gramatiki u participe ili glagolske prideve, kako mi kaemo. Ta vrsta rei naziva se participom ili glagolskim pridevom zato to ima dva znaenja, odnosno participira dva znaenj'a koja su, meutim, uprkos razliitosti, uvek u svakom participu vrsto povezana. Svaki particip ili glagolski pridev, naime, moe da ima nominalno i verbalno znaenje. Tekue moe znaiti neto tekue, odreeno,, poj'edinano, npr. voda, ali i nesto u smislu svojstva tekueg (teno), npr. vode u tom njenom svojstvu. Tako reeno tekue reeno je u nominalnom znaenju. Ipak, tekue moe znaiti i sam tok, u kojem neto tekue (kao ta) jeste. Tekue jeste, dok tee; i to teenje kazuje radnju ili nain postojanja neega. Tekue sada ima glagolsko znaenje. Glagol kazuje ta ko ili ta radi ili ta se s njim zbiva; kazuje, dakle;, kako neto jeste a time i to da jeste. Svaki glagol kazuje o neemu njegov nain bia, a time uvek i bie neega. Voda tee implicite ujedno kazuje voda jeste. Prvo uvek mora biti ta, da bi bilo na neki nain bia. Tekue je ono koje tee, i tako jeste. Tako glagolski^_ particip_nominaln^m
Particip ivcc, koji na slovenakom znai ivue, to ivi, prevodimo u tekstu reju ivo. Prim. prev.
1

60

filozofski.rs

znaenjem iskazuje uvek STA,^^ver^Jnim_irvek jiaira_ bia, a timeJLJSS^^ ili glagolski pridev kao re, dakle, odnosi na neto to je u sebi samom dvojako. I samo zbog toga to je ta njena stvar po sebi nerazdvojivo dvojaka, taj particip, kao re, moe da participira u dva znaenja i moe se nazvati participom. Meutim, stvar nije dvojaka zbog dvoznanosti participa kao rei. Promiljanje pokazuje da glagolski pridev iskazuje TA u njegovoj odreenosti, pojedinanosti, individualnosti i ujedno i bie tog TA, obino u nekom od njegovih naina. Re ivo (ivee) nominalnim znaenjem iskazuje neto ivo, npr. ovek; verbalnim znaenjem,, meutim, kazuje nain ivog bia, naime ivot ili iveti; time iveti implicite iskazuje o ivom i ono biti, odnosno bie. Ako sada ne mislimo samo na re ivo (ivee), ve gledamo samu stvar koju ta re iskazuje, sama ta stvar javlja se sama po sebi dvojaka. Iako je dvojnost takva da se uvek pri pokazivanju jednog u tom dvojstvu ono drugo nekako gubi. Kad je iskazano ivo (ivee) kao ta, gubi se bie, kad iskazujemo ivo (ivee) kao bie, gubi se ono ta, a pri tom i jedno i drugo istovremeno samo tako pripadaju jedno drugome, nerazdvojni su. Stvar sama,, koju iskazuje taj particip, pokazuje se sada kao izvestan nabor1, odnosno dvostruki nabor. U naboru ivog (iveeg), meutim, nekim udnim i ne-promiljenim sluajem, uvek se prevashodno gubi ivot i s njim jo pre bie. Nae promiljanje, s obzirom na ono to smo malopre izloili, pokazuje neto neobino i neoekivano. Kad god iskazujemo ivo, u njegovoj individualnosti i punoj odreenosti, implicite iskazujemo i ivot i bie. Da li je onda taj uvek i neizbeno tako, mada implicite, iskazan ivot samo neto opte i kao opte apstrakcija, i kao apstrakcija rezultat nekakvog misaonog postupka? Meutim, kada iskazujemo ivo (ivee) u njegovoj punoj odreenosti, nikada ne koristimo neki postupak koji bi
1 Autor ovde upotrebCjava re guba, ije je primarno znaenje u slov. jeziku bora, nabor. Re guba dovodei u vezu sa glagolom izgubiti (=izgubiti) i imenicom izguba (=gubitak, gubUenje), autor u tekstu ostvaruje svojevrsnu igru rei, koja se, na alost, u prevodu gubi. Prim. prev. filozofski.rs 61

rezultirao u apstrakciju ivot, mada uvek, ne obazirui se izriito na to, saiskazujemo ivot. Znai li, prema tome, ivot kao isto opte i kao apstrakcija isto to i ivot kao uvek ve odreenim ivim (iveim) saiskazan? Oevidno ne. Ali taj, iskazivanjem pune odreenoti ivog, implicite saiskazan ivot takvim iskazivanjem ivog izmie se i izvlai, dok se ne izgubi u naboru ivog. I tek takva izmaknutost ivota, izgubljenog u naboru ivog, doputa ivot kao isto opte i apstrakciju, rezultirajui kao to isto miljeno iz nekog misaonog postupka. Otuda, dakle, iz nabora gubitka dolazi onda i zahtev da ivot u njegovoj punoj konkretnosti treba shvatiti samo iz pune odreenosti ivog kao delatnog, ija je sutina volja-mo. Dakle, gubljenje ivota u naboru ivog i time njegova izmaknutost su ono tlo na kojem tek moe da se nalazi ili temelji temelj Diltajeve filozofije ivota. Tek izvorno gubljenje zivota kao ivota upuuje misao, koja se sprema na put da misli ivot, prema punoj odreenosti zivog koje se sada, po svojoj sutini, mora prikazati jedinicom volje-moi. Sada je mogue i odgovoriti na pitanje na ta ukazuje konkretnostj kada je iskazujemo za ivo u njegovoj punoj odreenosti. Obino se konkretno kae za neto to nije apstraktno, to je opipljivo i stvarno prisutno u spoljanjem svetu i time dostupno ulima, a ne samo miljeno ili miljivo. Konkretno je ono to u svojoj odreenosti stvarno jeste. Konkretnost se odnosi, dakle, na to da ta u opisanom smislu to jeste, pri emu to ta i to jeste pripadaju jedno drugome. To, naime, da je ta stvarno, prisutno, ulima dato itd., znai upravo to da JESTE,, jer je ta neodvojivo od JESTE. ta zapravo znai sama re konkretno? Latinska re concretus, iz koje je nastala re konkretno, znai tesno zajedno-srastao. Konkretno kazuje tesnu zajedno-sraslost i neodvojivost onoga ta i jeste. Konkretno imenuje neodvojivu sraslost bivstvujueg i bia 1 , ali ipak to u svakom trenutku bivstvujue samo po sebi i samo sobom u svojoj punoj odreenosti skriNemake termine das Seiende und das Sein prevodimo u tekstu sa bivstvujue i bie. Prim. prev.
1

62

filozofski.rs

va svoje bie. U naem sluaju, konkretnost onog ivog je u neodvojivoj sraslosti puno odreenog ivog (u nominalnom znaenju) i ivota koji taj individuum ivi, pri emu se TAJ ivot skriva iza tog puno odreenog individualnog-ivog. Tako se individualno ili puno odreeno zivo, kao konkretno sada, pokazuje kao nabor u kome se gubi i skriva ivot sam. Konkretnost ivog je neodvojiva sraslost ivog [(iveeg) nominalno] i ivota, u kojoj ivot zapada u indiferenciju. U kojem znaenju je particip ivo (ivee) uvek, mada implicite miljen i reen, unutar horizonta Diltajeve misli? Videli smo da je ivo uvek miljeno u nominalnom znaenju,, uvek iskazuje TA (ili KOGA), naime neku jedinicu moi, neki sklop delovanja itd. ivo (ivee) u verbalnom smislu, tanije: ono tim verbom reeno, ono to kazuje glagolska imenica ivljenje (ivot), kod Diltaja stalno izmie, dok se ne izgubi u naboru ivog, naime u ivom kao konkretumu, u izvornom znaenju te rei. Diltaj odavde pa nadalje (znai od samog poetka svoje misli), misli konkretno ivo iz nesagledanog i nepromiljenog nabora (gubitka) ivog [(iveeg) verbalno] i po njemu ivot (ivljenje) u indiferenciji od ivog (nominalno). Diltajeva filozofija misli ivot u indiferenciji zbog izmaknutosti diferentnog ivota koji se gubi u naboru ivog (opet nominalno reenog!). Naznaenim gubljenjem diferentnog ivota u naboru ivog (nominalno) Diltajeva filozofija ivota, meutim, ni u emu nije bila na gubitku, ve je upravo gubljenjem u naboru dobila, odnosno primila tako rei sebe samu, postajui tek tako mogua onakva kakva je. Iz gubljenja diferentnog ivota u naboru ivog, ivot kao ivot (ukoliko nije shvaen iz pune odreenosti konkretnog ivog) prikazuje se Diltaju samo jo kao optost i apstrakcija i rezultat nekog misaonog postupka, o kome raun polae logika. Miljenju, koje misli ivot u takvoj indiferentnosti, zato potpuno izmie mogunost izvornijeg promiljanja odnosa onog diferentnog ivota i bia. Uostalom, za Diltaja je i bie (i realitet ili stvarnost) miljeno u istoj indiferenciji kao ivot, znai da Diltaju diferentno bic5e izmie, gubei se u naboru postojeeg. Indiferentno bie kao takvo, medutim, prikazuje se sada samo jo najoptijom, najpraznijom apstrakcijom. Zato, gledajui i sa te stranei, Diltafilozofski.rs 63

jevoj filozofiji ivota mora da izmakne mogunost izvornijeg promiljanja odnosa diferentnog ivota i diferentnog bia. Meutim, tek tim izmicanjem ta filozofija dobija sebe samu u svojoj takovosti, to izmicanje je tlo njenog temelja. Ovim se itavo nae promiljanje saima u jedno pitanje. To nije pitanje Diltajeve filozofije ivota, ve pitanje koje se nama danas namee kada promiljamo Diltajevu filozofiju ivota. Pitanje glasi: Da li mi ve mislimo diferentan zivot iz njegovog odnosa prema diferentnom biu? Da li nas to pitanje doista pogaa? Zavisi li to samo od nae dobre volje, ili je to pitanje povesno znaajno* kao to je povesno znaajno i izmicanje diferentnog ivota u naboru (gubitku) koji tek doputa Diltajevu filozofiju ivota? IVAN (Sa slovenakog prevela Tatjana URBANI

Detiek)

filozofski.rs

UVODNA RE PRIREIVAA

Kada je Diltaj 1883. godine objavio Uvod u duhovne nauke, u toj prvoj knjizi istovremeno je najavio i drugu, koja je trebalo da sadri, pre svega, saznajnoteorijsko utemeljenje duhovndh nauka. Verovatno je mislio da e ta knjiga, iji su bitni delovi ve bili napisani za vreme objavljivanja prve knjige, ubrzo da usledi iza ove. Konana verzija druge knjige nije dovrena. Meutim, postojali su pripremni radovi koji su trajali decenijama; moglo bi se rei da, gotovo, sve to je Diltaj posle toga napisao u osnovi predstavlja samo pripreme za nastavak Uvoda u duhovne nauke, tako da bi se sve sveske tih Sabranih spisa mogle konano da pojave pod zajednikim naslovom Uvod u duhovne nauke i Kritika istorijskog uma, M kako je Diltaj jo u doba pisania prve knjige Uvoda u duhovne nauke oznaio svoj zadatak (uporedi: Spisi, knj. V, Uvodna re prireivaa,, str. XIII). To Diltajevom delu daje unutranje jedinstvo. Sve se zaokruuje u veliku jedinstvenu celinu. Ma koliko da je najvei deo ostao fragmentaran, sve je noeno velikom osnovnom milju, jednim ciljem koji on neprdcidno sledi. A to nam istovremeno omoguuje bolje razumevanje osobenog karaktera rasprava i lanaka koje je Diltaj napisao posle objavljivanja prve knjige Uvoda u duhovne nauke. To su pripremni radovi, a ne zavrena dela. Tek je druga knjiga, koju je trebalo da pripreme razni prethodni radovi, trebalo da da konanu verziju ideja sadrandh u njima. U kasnijim godinama Diltaj je odluio da izda drugu knjigu Uvoda u duhovne nauke i time dovri svoje delo. Prvi put 1895. godine (uporedi: Spisi, fatij. V, Uvodna re prireivaa,
5

filozofski.rs

65

str. LXVI). atim, ponovo 1907. godine. Diltaj tada predlae prireivau da zajedniki obrade i objave drugu knjigu Uvoda u duhovne nauke. lanci i odlomci koji se ovde tampaju najveim delom su iz toga perioda (19071910). Iz mnogobrojnih razgovora i rasprava proisteklih iz viegodinje saradnje ovde emo saoptiti poneto to moe da omogui da se razume celina. Kada se Diltaj poduhvatio da trai pozitivno utemeljenje duhovnih nauka verovao je, pre svega, da e ga nai u egzaktnoj naunoj psihologiji. Pri tom se morao zapitati hoe li se tu moi naprosto osloniti na ve postojee rezultate psiholokog istraivanja,, dli e se takva psihologija u sutini tek morati da stvara. Pokuao je i jedno i drugo. U poetku lako mu se moglo uiniti da je dovoljno da prikupi ono to je u tom smislu ve postojalo, pa da iz toga izvue ono to bi posluilo za utemeljenje duhovnih nauka. Ponekad je pravi zadatak video ne toliko u tome da zastupa nove i samostalne naine shvatanja koliko da razvije jedan opti enciklopedijski sistem i obrazloenje, to je duhovnim naukama za razliku od prirodnih jo nedostajalo. to se vie irilo polje psiholokih istraivanja, inilo mu se sve sumnjivijim da li se uopte mogu dati takvi osnovi psihologije koji bi bili samostalno vrsto utemeljenje duhovnih nauka, i da li je dotadanja psihologija podesna za takvo utemeljenje. Na kraju, shvatio je da se takva psihologija, fundamentalna za duhovne nauke, mora tek obraditi u bitnim delovima i sa novih gledita. Reenje tog zadatka, meutim, nije se indlo mogue u okviru jednog Uvoda u duhovne nauke. To je, najpre, bio jedan po sebi samostalan zadatak. Zatim,, nastala je i tekoa da se uopte poe od neke odreene nauke koja bi sama za sebe bila dovoljno utemeljena da bi bila osnova ostalim duhovnim naukama. Diltaj je poao od toga da e naunik koji se bavi duhovnim naukama takav vrst temelj nai u psihologiji. Po njemu, postoji stvarnost u duhovnom ivotu, dato nam je neto u ta se moemo neposredno da pouzdamo, neto u ta ne moemo da sumnjamo. Meutim, ta je sa sagledavanjem psihikih injeninih stanja? Da li su isto neposredno izvesni kao u doivljavanju? Naravno, da se to ne odnosi na jednu objanja^vajuu (erklarende) psihologiju, to je Diltaj i izloio (uporedi: Spisi, knj. V). Meutim, da li se to odnosi i na opisnu i analitiku psihologiju? Da li naunik koji se bavi sistematskim i onaj koji se bavi istorijskim duhovnim naukama uopte pretpostavlja takvo poznavanje psihologije da bi se pouzdao u 66
filozofski.rs

svoje rezultate? Zavisi li pouzdanost nauno utemeijene pOstavke od opisivanja i analize psihikih injeninih stanja na kojima je zasnovana? Mora li naunik teorijski da zna ta je to oseati, hteti i tome slino, da bi u konkretnom sluaju mogao neto da iskae o duevnom ivotu odreene linosti, jednog naroda,, jednoga doba? Nee li, naprotiv, svako umetanje neke pojmovne odredbe psihikog procesa umesto prostog izraza za doivljaj liiti njegove iskaze njihove neposredne izvesnosti? A kada bismo i dospeli do po sebi izvesnih pojmovnih odredbi, kako bi se onda iz toga mogla da razume sva aroHkost istorijskih pojava? To su neka od pitanja koja su zaokupljala Diltaja u poslednjim godinama njegova ivota. Iz njih moemo izdvojiti drugu vrstu problema ije je poreklo pojam razumevanja i unutranja struktura duhovmh nauka. Problem kod duhovnih nauka nije metodsko znanje o psihikim procesima, ve naknadno doivljavanje i razumevanje tih procesa. U tom smislu bi onda hermeneutika bila prava osnova duhovnih nauka. Meutim, ona nema samostalan predmet ije bi saznavanje bilo fundamentalno za shvatanje i ocenjivanje drugih predmeta, od toga zavisnih. Osnovni pojmovi hermeneutike mogu se prikazati jedino na samm duhovnim naukama; oni ve pretpostavljaju celokupan duhovni svet. Njihova polazna taka je totalitet samog ivota, dok, s druge strane, opet vode ka razumevanju tog totaliteta. Dakle, nije vie re o nekoj izgradnji polazei odozdo, da se tako izrazim,, o utemeljenju koje bi polazilo od odreenih injeninih stanja, koja kao takva treba ralaniti i opisati, nego je re o postupku koji je od samog poetka orijentisan na ukupnost duhovnih nauka i usmeren na to da naine postupanja koji konstituiu upravo taj celokupni sklop uzdigne na stepen metodikog samoosveenja. Na izvestan nain, duhovne nauke bi se predstavile kao autonomna celina, pa bi zadatak bio da se prikae njihova unutranja strufctura. Meutim, nastaju izvesni odnosi zavisnosti, svojstveni upravo samoj strukturi duhovnih nauka. Osnovni odnos je, prema tome, odnos doivljavanja, izraza i razumevanja. Naunik koji prouava duhovne nauke zadrava se u okvirima tog sklopa. On ne prekorauje njegove okvire da bi traio obrazloenje vlsistitih rezultata u izvesnim injeninim stanjima koja se utvruju kao takva, odvojeno od celokupnog sklopa. Njegov stav je apsolutno hermeneutiki; on ne naputa podruje razumevanja. Zivot razume u raznovrsnosti njegovih naina ispoljavanja^ a da pri tom, za njega, 5*
filozofski.rs

67

sam ivot nikad ne bi postao predmet saznanja. ivot tu sagledava ivot, kae Diltaj; pri emu se nikada ne mogu prekoraiti granice utvrene u sutini samog naknadnog doivljavanja koje razumeva. Ta gledita, da bih pojednostavio problem nazvau ih psiholoko i hermeneutiko, dolaze do izraaja u raspravama i odlomcima u ovoj knjizi. Prve dve Studije, koje smo stavili na poetak Izgradnje istorijskog sveta u duhovnim naukama predstavljaju bitan doprinos Diltajevoj psihologiji. Zatim, doneli smo i njegova izlaganja o psihologiji strukture, koja su uzeta iz tampanih tabaka ove rasprave; njih je Diltaj izbacio prilikom objavljivanja Izgradnje, i nose naslov Logiki sklop u duhovnim naukama. Ovde su tampana u Dodatku. Trea studija (u treoj verziji) je karakteristina za Diltajevu hermeneutiku usmerenost. Upadljiva je razlika Diltajevog stava u toj studiji sa stavom u prvim dvema studijama. Zbog toga se moraju uporediti dve prve verzije te tree studije, koje objavljujemo u Dodatku. One na izvestan nain predstavljaju prelaz. Trea studija (u treoj verziji) znaajna je jo i zbog toga to predstavlja prvobitan nacrt, koji je u tampanoj raspravi Izgradnja istorijskog sveta... znatno izmenjen; mi smo ga preuzeli i dali sa ostalim rukopisima pod naslovom Plan za nastavak studije o izgradnji. Kada je re o samoj Izgradnji istorijskog sveta... znaajna su,, pre svega, dva gledita: o objektivnom duhu i o sklopu delovanja. U odnosu na psiholoko stanovite ta dva gledita predstavljaju neto novo. Ona, meutim, odstupaju i od hermeneutike sheme koja je sprovedena u pomenutoj treoj studiji, a pre svega u Planu za nastavak Izgradnje. Izgradnja istorijskog sveta polazi od opaanja (Anschauung) same istorije. Diltaj iznosi, na izvestan nain, neposrednije nego to smo navikli u njegovim filozofskim izlaganjima o duhovnim nauikama, bogat rezultat vlastitih istorijskih iskustava. Dalje izlaganje o mnogim pokuajima metodsko-sistematskog utemeljenja svoga stanovita ostavlja za kasnije, za drugu knjigu Uvoda u duhovne nauke, koja je trebalo da obuhvati i Izgradnju, shodno novom rasporedu za koji postoje nacrti u rukopisima ovde objavljenim neposredno posle tampane rasprave. Kada je re o njima, najpre, ovdq, u prvom delu Plana za nastavak Izgradnje istorijskog sveta dajemo dve rasprave i vie priloga pod zajedniokim naslovom: Dozivljavanje, izraz i razumevanje, koji, dodue, samo privremeno prikazuju Diltajev hermeneutiki nain utemeljenja duhovnih nauka. Presud68
filozofski.rs

nu ulogu ima posebno pojam znaenja. Diltaj je jo u spisu Graa za jednu poetiku (Spisi, knj. VI) sagledao vrednost toga pojma. Ovde ta kategorija dolazi do izraza po svome karakteru, fundamentalnom za duhovne nauke. Ona je osnovni pojam sveukupne hermeneutike, a time i duhovnih nauka uopte. Njoj se dalje prikljuuju kategorije zivota, u kojima se odvija razumevanje svakog ivotnog sklopa. Najpre, to je trebalo pokazati na ivotu pojedinca. Znai, biografija bi bila polazna taka za svako istorijsko prikazivanje uopte. Diltaj je jo u prvoj knjizi Uvoda u duhovne nauke napisao da biografija rundamentalnu istorijsku injenicu predstavlja isto i potpuno, onakvu kakva je u stvarnosti. Znaajna individua nije samo osnovno telo istorije, nego u izvesnom smislu njena najvea realnost; tu sagledavamo stvarnost jedino u punom smislu, vienu iznutra: ne vienu nego doivljenu. Na osnovu iskustava ljudskog ivota mogla bi se zamisliti jedna nauka koja bi ih u refleksiji prikazala kao njihov odraz, jedna antropologija, kako to Diltaj naziva. Nameravao je da skiciranjem jedne takve nauke zavri prvi deo Utemeljenja duhovnih nauka. (Uporedi i Shvatanje i analiza oveka, Spisi, knj. II, i izlaganja u prvoj knjizi Uvoda u duhovne nauke, koja se odnose na antropologiju.) Plan za nastavak Izgradnje, koji se nalazi pred nama, predvia neposredan prelaz sa biografije na univerzcdnu istoriju. ovek injenica koja prethodi istoriji i drutvu jeste jedna fikcija genetskog objanjenja, pisao je Diltaj jo u prvoj knjizi Uvoda u duhovne nauke. Duh je istorijsko bie. Pojedinac doivljuje, misli i dela uvek u sferi zajednitva koje je istorijski uslovljeno. Istorija, prema tome, za Diltaja nije odvojena od ivota, nije razdvojena od sadanjosti svojom vremenskom udaljenou. Svako od nas ima neeg univerzalnoistorijskog, i zato je potrebno da se razume jedinstvo izmeu onoga to je istorijsko i oblikovanja ljudskog ivota. Opaanje pojedinanog ivota dovodi nas tako do istorije. Ona je predmet drugog dela Nastavka izgradnje istorijskog sveta, ije smo dve verzije nali. Re je jo samo o skicama, veinom pisanim na odvojenim tabacima, o pokuajima koji uvek polaze od poetka. Ali, ma koliko se inilo da te skice po svojoj spoljanjoj formi ne predstavljaju nikakvu celinu, ipak se zapaa da izmeu njih postoji neka povezanost, a natpisi koji gotovo nikad ne nedostaju, oznaavaju mesta u globalnom planu dela gde treba uvrstiti te nacrte. I pored potpuno fragmentarnog karaktera poslednjih beleaka, ipak stiefilozofski.rs 69

mo utisak o jednom delu koje je zamiljeno u velikim potezima, ije su osnove za Diltaja utvrene i koj'e je, prema njegovom globalnom planu, trebalo metodski-fuozofsldm samoosveenjem da prikae rezultat njegovog univerzalnoistorijskog znanja. Bernhard Grutisen Berlin, leto 1926.

filozofski.rs

I STUDIJE O UTEMELJENJU DUHOVNIH NAUKA

filozofski.rs

Prva studija PSIHICKI STRUKTURNI SKLOP

Duhovne nauke ine jedan saznajni sklop koji tei da doe do predmetnog i objektivnog saznanja o spletu ljudskih doivljaja u svetu istorije ljudskog drutva. U istoriji duhovnih nauka nailazimo na neprekidnu borbu s tekoama koje se postepeno, u izvesnim granicama, savlauju i istraivanje sei, iako jo daleko, blii cilju, koji svakom pojedinom istraivau neprestano lebdi pred oima. Ispitavanje mogunosti takvog predmetnog i objektivnog saznanja ini osnovu duhovnih nauka. U narednom izlaganju izneu nekoliko priloga ispitivanju tih mogunosti. Svet ljudske istorije koji susreemo u duhovnim naukama nije, da tako kaemo, prepis nekakve stvarnosti koja se nalazi izvan njih. Od takvog prepisa ne dobija se saznanje; ono jeste i ostae vezano za vlastita sredstva opaanja, razumevanja i pojmovnog miljenja. Duhovne nauke i ne ele da naprave takav prepis. U njima se, naprotiv, ono to se dogodilo i to se dogaa, to neponovljivo, sluajno i trenutno, idui unazad povezuje s jednim sklopom ispunjenim vrednostima i smislom; razvijajui se, saznanje nastoji da u njega prodre to dublje; u sagledavanju postaje sve objektivnije; pa ipak, pri tom nikad ne moe da potre svoju sopstvenu sutinu, koja se sastoji u tome to ono moe da sazna to jeste uvek samo time to oseanja reprodukuje, rekonstruie, spaja i razdvaja u apstraktnim sklopovima u jednom neksusu pojmova. Videemo i kako se istorijski prikaz onoga to se jednom dogodilo moe pribliiti objektivnom sagledavanju svoga predmeta u granicama sredstava razumevanja i misaonog sagledavanja samo na osnovu analitikih nauka o pojedinanim svrhovitim sklopovima.
filozofski.rs 73

Takvo saznanje samih procesa, kojima se izgrauju duhovne nauke, istovremeno je i uslov za razumevanje njihove istorije. Polazei od nje upoznaje se odnos pojedinanih duhovnih nauka prema koegzistenciji i redosledu doivljavanja, na kojima su zasnovane. Njihovim istovremenim delovanjem usmerenim prema zajednikoj svrsi, njihovim totalitetom pokuaemo da uinimo razumljivim onaj vrednostima i smislom ispunjeni sklop koji lei u osnovi te koegzistencije i redosleda doivljavanja, i njime uinimo shvatljivim ono to je singularno. Istovremeno, polazei od tih teorijskih osnova shvatamo da su poloaj svesti i horizont jednoga vremena uvek pretpostavka za to da e to vreme istorijski svet sagledati na jedan odreen nain: mogunosti razliitih stanovita istorijskog vienja prolaze da tako kaemo, kroz epohe duhovnih nauka. Na kraju i to postaje razumljivo. Razvoj duhovnih nauka mora biti praen njihovim logikim i saznajnoteorijskim samoosveenjem naime, filozofskom sveu o nainu na koji se iz doivljavanja onoga to se dogodilo gradi opaajno-pojmovni sklop sveta istorije ljudskog drutva. Nadamo se da e naredna razmatranja biti korisna za razumevanje tih i drugih zbivanja u istoriji duhovnih nauka. I ZADATAK, METODA I PLANSKI RASPORED UTEMELJENJA
1. ZADATAK

Za utemeljenje duhovnih nauka, naravno, nije moguan nikakav drugi postupak do onaj koji treba primeniti na utemeljenje znanja. Kada bi postojala neka opte prihvaena teorija znanja, bilo bi rei samo o njenoj primeni na duhovne nauke. Meutim, takva teorija je jedna od najmlaih meu naunim disciplinama. Kant je prvi sagledao problem te teorije u njegovoj optosti, a Fihteov pokuaj da Kantova reenja same u celovitu teoriju bio je preuranjen, pa su pokuaji u toj oblasti danas isto toliko meusobno nepomirljivi kao i u oblasti metafizike. Preostaje samo da se iz itave oblasti filozofskog utemeljenja izdvoji jedan sklop stavova dovoljan za utvrivanje osnove duhovnih nauka. Nijedan pokuaj u tom razvojnom stadijumu teorije znanja ne moe izbei opasnost od jednostranosti. Meutim, toj opasnosti postupak filozofski.rs

74

e biti izloen utoliko manje ukoliko se optije shvati zadatak te teorije i ukoliko se potpunije koriste sva sredstva za njegovo reenje. Upravo to i zahteva osobena priroda duhovnih nauka. Njihovo utemeljenje mora da se odnosi na sve vrste znanja. Ono mora da obuhvati oblast saznanja stvarnosti, utvrivanja vrednosti, kao i odredivanja svrha i donoenja pravila. Pojedinane duhovne nauke ine znanja o injenicama, o vaeim optim istinama, o vrednostima, svrhama i pravilima. A ivot istorije ljudskog drutva u sebi samom stalno se razvija od shvatanja stvarnosti ka odreivanjima vrednosti, a od njih ka utvrivanju svrha i donoenju pravila. Ako istorija predstavlja jedan istorijski razvoj, onda se to dogaa uvek izborom iz onoga to je sauvano u izvorima, a izbor je uvek odreen procenama vrednosti injenica. Taj odnos je jo jasniji u naukama iji su predmet pojedinani sistemi kulture. Zivot drutva je ralanjen na svrhovite sklopove, a svrhoviti sklop se uvek ostvaruje u radnjama vezanim za pravila. Te sistematske duhovne nauke i^isu samo teorije u kojima se kao injenice drutvene stvarnosti pojavljuju dobra, svrhe i pravila, nego je i sama teorija, ponikla iz refleksije i sumnje u svojstva stvarnosti,, u vrednovanje ivota, u najvie dobro, u nasleena prava i dunosti, istovremeno i prolazna taka na putu ka cilju da se doe do odreivanja svrha i do normi za regulisanje ivota. Uenje o vrednosti je logika osnova politike ekonomije. Pravna nauka mora da se probija od pojedinanih pozitivnih pravnih stavova do optih pravnih pravila i pravnih pojmova sadranih u njima, kako bi najzad stigla do problema koji se odnose na odmeravanja vrednosti, donoenja pravila i saznanja stvarnosti u toj oblasti. Da li iskljuivi pravni osnov pravnog poretka treba traiti u moi drave da upotrebi prinudu? Ako optevaei principi treba da dobiju svoje mesto u pravu, da li je njihova osnova u nekom pravilu o obvezanosti volje koje joj je imanentno, ili u pridavanju vrednosti ili u umu? Ista pitanja se pojavljuju i u moralu, tavie, pojam bezuslovno vaee obvezanosti volje, koju oznaavamo kao trebanje (Sollen), zapravo predstavlja glavno pitanje te nauke. Zato utemeljenje duhovnih nauka zahteva da se obuhvate sve vrste znanja* isto onako kao to to treba zahtevati i za filozofsko utemeljenje uopte. Jer ovo mora obuhvatiti svaku oblast u kojoj je svest stresla sa sebe ono to je autoritativno, i tei, polazei sa stanovita refleksije i sumnje, da dopre do
filozofski.rs 75

vaeeg znanja. Filozofsko utemeljenje mora, najpre, da opravda znanje u oblasti predmetnog shvatanja. Jer, naivna svest o nekoj predmetnoj stvarnosti i njenim svojstvima se prevazilazi, a nauno saznanje nastoji da iz onoga to je dato ulima izvede jedan zakonit predmetni poredak, i, najzad, zadatak je da se za metode saznanja stvarnosti i njihove rezultate dokae njihova objektivna nunost. Ali, i nae znanje o vrednostima zahteva takvo utemeljenje. Jer se i ivotne vrednosti koje se pojavljuju u oseanju podvrgavaju naunoj refleksiji, a iz nje proistie zadatak da se doe do objektivnog nunog znanja; ideal njegove upotpunjenosti dostigao bi se kad bi teorija, prema nekom utvrenom merilu, odredila rang ivotnim vrednostima to je staro, esto razmatrano pitanje i najpre se pojavilo kao pitanje o najviem dobru. Konano, takvo filozofsko utemeljenje nije manje nuno ni u oblasti utvrdivanja svrha i donoenja pravila, nego to je u onim drugim dvema oblastima. Jer refleksija razlae i svrhe koje htenje sebi postavlja, kao i pravila kojima se ono osea vezanim i koja ovek najpre dobija iz tradicije obiaja (Sitte), religije i pozitivnog prava, pa duh i tu iz sebe sama mora da stvori vaee znanje. ivot uvek vodi ka refleksijama o onome to je u njemu utvreno, a refleksija ka sumnji, pa ako ivot treba da se potvrdi nasuprot sumnji, miljenje moe da se zavri tek u vaeem znanju. Na tome poiva uticaj miljenja u svim nainima ponaanja sadranim u ivotu. Neprekidno suzbijan od ivog oseanja i genijalne intuicije., uticaj se pobedonosno probija; on izvire iz unutranje nunosti kako bi se u nepostojanosti ulnih opaaja, prohteva i oseanja, ustalilo neto vrsto, to e omoguiti postojano i jedinstveno voenje ivota. Taj se posao obavlja u svim oblicima nauonog razmiIjanja. Konano funkcija filozofije je da tu naunu refleksiju o ivotu dovri tako to e je saeti, uoptiti i utemeljiti. Miljenje time dobija odreenu funkciju u odnosu na ivot. Svojim mirnim tokom ivot neprekidno stvara realnosti svake vrste. Raznovrsnim datostima on zapljuskuje obale naeg malog Ja. Isto to smenjivanje omoguuje nam da u naem oseajnom ili nagonskom ivotu uivamo raznovrsne vrednosti ulno-ivotne, religiozne, umetnioke vrednosti. A u promenljivim odnosima potreba i sredstava za zadovoljenje nastaje proces postavljanja svrhe; stvaraju se svrhoviti sklopovi, koji prolaze kroz itavo drutvo i obuhvataju i odreuju svaki njegov deo; zakoni, naredbe, verski propisi deluju kao 76
filozofski.rs

pninudna sila i odreuju pojedinca. Zadatak miljenja je da stalno sagledava odnose tih realnosti ivota, koji postoje u svesti u njima i izmeu njih, pa da od tog singularnog, sluajnog, zateenog, koje je tako jasno i razgovetno dospelo u svest, ide dalje ka nunom i optem sklopu koji je u tome sadran. Miljenje moe da povea samo energiju osveenja u odnosu na realnosti ivota. Za ono to je doivljeno i to je dato ono je vezano unutranjom prinudom. A filozofija je samo najvia energija koja osveuje: ona je svest o svakoj svesti i znanje o svem znanju. Zato njen problem postaje vezanost miljenja za forme i pravila, i, s druge strane, unutranja prinuda koja vezuje miljenje za ono to je dato. To je krajnji i najvii stupanj filozofskog samoosveenja. Obuhvatimo li problem znanja tolikim obimom, onda njegovo reenje u jednoj teoriji znanja treba da oznaimo kao filozofsko samoosveenje. To je na prvom mestu iskljuivi zadatak onog dela filozofije koji postavlja temelje; iz tog utemeljenja niu enciklopedija nauka i uenje o pogledima na svet, a u njima se zavrava posao filozofskog samoosveenja.

2. ZADATAK TEORIJE ZNANJA

Zadatak teorije znanja filozofija reava,, najpre, kao utemeljenje ili kao teorija znanja. Za nju datost predstavljaju svi misaoni procesi ija je svrha da stvore vaee znanje. Njen je zadatak konano da odgovori na pitanje da li je i koliko je znanje mogue. Kad postanem svestan ta razumem pod znanjem, onda se ono razlikuje od pukog predstavljanja, nasluivanja, pitanja ili pretpostavljanja koje obavlja svest sa kojom se pojavljuje neiki sadraj; ovim je obuhvaena objektivna nunost kao najoptiji karakter znanja. Pojam objektivne nunosti sadri dva momenta koji predstavljaju polazne take teorije znanja. Jedan od njih je evidentnost koja prati ispravno obavljene misaone procese, a drugi je sadran u karakteru uoenosti (Innesein) stvarnosti u doivljaju ili u karakteru datosti koja nas vezuje za neki spoljanji opaaj. filozofski.rs

77

3. METODA UTEMELJENJA KOJA JE OVDE PRIMENJENA Metoda za reenje toga zadatka sastoji se u vraanju od svrhovitog sklopa, usmerenog na stvaranje objektivno nunog znanja u razliitim oblastima, na uslove pod kojima se taj cilj postie. Takva analiza svrhovitog sklopa iz kojeg treba da proistekne znanje razlikuje se od one koja se obavlja u psihologiji. Psiholog prouava psihiki sklop na osnovu kojeg se pojavljuju sudovi, iskazuje stvarnost i izriu optevaee istine. On eli da utvrdi kakav je to sklop. U toku analize misaonih procesa svoje mesto ima naravno i zabluda, ba kao i njeno otklanjanje; bez tih meulanova zablude i njenog otklanjanja ne bi se mogao opisati proces saznavanja niti razjasniti njegovo nastajanje. Tako psiholog u izvesnom smislu posmatra stvar sa iste take sa koje to ini i istraiva prirode. Obojica samo ele da vide ono to jeste;, a ne uputaju se u ono to treba da bude. Meutim, izmeu prirodnjaka i psihologa ipak postoji bitna razlika, uslovljena svojstvima onoga to je njima dato. Psihiki strukturni sklop je subjektivno imanentnog teleolokog karaktera. Time elim da kaem da je u strukturnom sklopu, ijim emo se pojmom opirnije pozabaviti, usaeno jedno stremljenje ka cilju. Time jo nita nije reeno o objektivnoj svrsishodnosti. Taj subjektivno imanentni teleoloki karakter zbivanja nepoznat je spoljanjoj prirodi, kao takvoj. Imanentna objektivna teleologija se samo kao nain shvatanja unosi iz duevnog doivljaja u organski svet, kao fiziki. Nasuprot tome, subjektivno imanentni teleoloki karakter psihikih naina ponaanja, kao i u njihovim strukturnim odnosima, dat je u okviru psihikog sklopa. Sadran je u neksusu samih zbivanja. U domenu predmetnog shvatanja,, kao osnovnog psihikog ponasanja, karakter duevnog ivota, po kome je u njegovu strukturu usaeno stremljenje ka cilju (moja rasprava o Opisnoj psihologiji, str. 60 i dalje, Sabrani spisi, knj. V, str. 207 i ddje), pojavljuje se u dva glavna oblika shvatanja, naime u obhku doivljaja i spoljanjih predmeta, kao i redosledu stupnjeva oblika reprezentacije. Oblici reprezentacije su stupnjevito povezani u jedan svrhoviti sklop, tako to u njima ono to je predmetno dospeva do sve potpunijei, svesnije reprezentacije, koja sve vie odgovara zahtevima predmetnog shvatanja i sve vie omoguuje svrstavanje pojedinanog predmeta u primarno dati skupni sklop (Gesamtzusammenhang). Tako ve svaki

78

filozofski.rs

doivljaj naeg predmetnog shvatanja sadri tendenciju ka sagledavanju sveta zasnovanog u skupnom sklopu psihikog ivota. Na taj nain je ve u psihikom ivotu dato naelo izbora, po kome se reprezentacijama daje ili odbacuju prvenstvo. Sve to je zavisno od toga hoe li se one svrstati u tendenciju ka sagledavanju predmeta u njegovoj povezanosti sa svetom, u kome svojstvu je on primarno dat u vidokrugu ulnog shvatanja. Tako je u psihikoj strukturi ve zasnovan teleoloki sklop usmeren na sagledavanje predmetnoga. Taj se sklop, onda, teorijom znanja uzdie na stupanj jasne svesti. Time se, meutim, teorija znanja ne zadovoljava. Ona postavlja pitanje da li naini ponaanja zasnovani u svesti zaista postiu cilj. Njena merila za to su vrhovni stavovi, koji apstraktno izraavaju ponaanje za koje je miljenje vezano ako doista treba da ostvari svoju svrhu.
4. POLAZNA TACKA ZA OPISIVANJE PROCESA U KOJIMA SE STVARA ZNANJE

Tako, zadatak uenja o nauci moe se reiti samo na osnovu opaanja psiholokog sklopa, u kojem empirijski zajednikd deluju radnje za koje je vezano stvaranje znanja. Iz toga proistie sledei odnos izmeu psiholokog opisivanja i teorije znanja. Apstrakcije teorije znanja se idui unazad povezuju sa doivljajima u kojima se znanje izgrauje u dvojakom obliku prolazei pri tom kroz razliite stupnjeve. Qne pretpostavljaju uvid u procese u kojima se na osnovu opaaja daju nazivi, stvaraju pojmovi i sudovi, i u kojima miljenje postepeno napreduje od pojedinanog, sluajnog, subjektivnog, relativnog, i stoga pomeanog sa zabludama, ka objektivno vaeem. Prema tome, potrebno je pojedinano utvrditi koji se doivljaj zbiva i pojmovno oznaava kad govorimo o procesu opaanja, o predmetnosti, o nazivima i znaenju rei (Wortzeichen), o sudu i njegovoj oevidnosti, kao i o naunom sklopu. U tom smislu ja sam u svom prvom objavljenom delu o duhovnim naukama (XVII, XVIII Uvod u duhovne nauke, Sabrani spisi I, str. XVIII) i u raspravi Opisna psihologija (str. 8, Sabrani spisi, V, knj str. 146) istakao da je za teoriju znanja potrebno povezivanje sa doivljajima saznajnog procesa u kojima se stvara znanje (Ibid., str. 10, Sabrani spisi, knj. V, str. 147), i da su prethodni psiholoki pojmovi samo opis i analiza onoga to je sadrfilozofski.rs

79

ano u doivljenim saznajnim procesima (str. 10). Zato mi se inilo da u opisnom i analitikom prikazivanju procesa, u ijem okviru se stvara znanjet, lei naredni zadatak kao preduslov teorije znanja (na istom mestu). Od slinih gledita polaze i izvrsna Huserlova istraivanja, koja su stvorila strogo deskriptivno utemeljenje teorije znanja kao fenomenologiju saznanja, a time i novu filozofsku disciplinu. Dalje, tvrdio sam da se zahtev po kome teorija znanja mora da ima striktnu vanost ne ukida zbog njenog odnosa s takvim opisima i takvim analizama. Jer, opisom se iskazuje samo ono to je sadrano u procesu stvaranja znanja. Poto se teorija uopte ne moe razumeti bez tog povezivanja, jer je apstrahovana iz doivljaja i njihovih meusobnih odnosa, poto pitanje o mogunosti znanja pretpostavlja i reenje jednog drugog pitanja, na koji nain se opaaji, nazivi, pojmovi i sudovi povezuju sa zadatkom da se sagleda predmet; onda je ideal takve deskripcije, koja postavlja temelje, da zaista samo iskae stanja stvari i pronae rei koje e ih tano oznaiti. Pribliavanje tom idealu zavisi od toga hoe li obuhvatiti i ispitivati samo one injenice koje su sadrane u razvijenom duevnom ivotu istorijskog oveka, onakvom kakav deskriptivni psiholog nalazi u sebi samom. Pogotovo je vano ii sve dalje u iskljuivanju pojmova o funkoijama duevnog ivota, koji su upravo ovde naroito opasni. Rad na ostvarenju tog zadatka je tek zapoeo. Samo se postepeno moe blie prii tanom izrazu za stanja, procese i sklopove o kojima je ovde re. I tako se, naravno, ve ovde vidi da se zadatak utemeljenja duhovnih nauka nikako jo nee moci da rei na nain koji e biti ubedljiv za sve one koji se time bave. Bar jedan uslov za reenje tog problema moemo ve sada da zadovoljimo. Opisivanje procesa iz kojih proizilazi znanje u znatnoj meri zavisi od toga hoe li znanje biti obuhvaeno u svim njegovim oblastima. To je i uslov za koji je vezan uspeh jedne teorije znanja. I tako se za ovaj na pokuaj ideal nalazi u ravnomernom pogledu na razliite sklopove znanja. On e, meutim, biti mogu samo ukoliko se prouava posebna struktura velikih sklopova, uslovljenih razliitim naoinima ponaanja duevnog ivota. Onda, na tome moemo da zasnujemo uporednu metodu teorije znanja. Uporedna metoda omoguuje da se analiza logikih formi i zakona miljenja dovede do take na kojoj potpuno iezava privid podrefivanja iskustvene grae onome apriornom datih filozofski.rs

80

oblika i zakona miljenja. Do toga se dolazi primenom sledee metode. Misaone radnje, koje se obavljaju bez znakova vezanih za doivljaje i opaanja, mogu se prikazati elementarnim operacijama kao to su uporeivanje, spajanje,, razdvajanje, dovoenje u vezu; njih treba, zbog njihove saznajne vrednosti, smatrati opaajima vieg stepena. Sada se oblici i zakoni diskurzivnog miljenja mogu, prema svom legitimnom osnovu, razlagati na radnje elementarnih operacija, na funkciju znakova koja se moe doiveti i na ono to je sadrano u doivljajima opaanja, oseanja, htenja, na emu se temelje shvatanje stvarnosti,, pridavanje vrednosti, odreivanje svrha i utvrivanje pravila u njihovom zajednitvu, kao i u njihovim formalnim i kategorijalnim osobenostima. Takav postupak se u duhovnim naukama moe u potpunosti da sprovede, pa se tom metodom moe da utemelji objektivno vaenje znanja u toj oblasti. To pak uslovljava da opisivanje mora da prekorai granice onih doivljaja koji se prikazuju kao predmetno shvatanje. Jer ako bi sledea teorija htela ravnomerno da obuhvati znanje u saznanju stvamosti, odmeravanju vrednosti, postavljanju svrha i davanju pravila, onda mora da se vrati i na onaj sklop u kome su razliite duevne radnje meusobno povezane. Osim toga, saznanjem stvarnosti raa se i svest o normama, za koje je vezano i ispunjenje svrhe saznanja, i ona se sa saznajnim procesima povezuje u sebi svojstvenoj strukturi. Iz karaiktera datosti spoljanjih objekata, meutim, ne moe se istovremeno odstraniti povezanost s voljnim ponaanjem; iz toga proizilazi, s druge strane,, jo i zavisnost apstaktnog razvijanja teorije znanja od sklopa celokupnog duevnog ivota. Isti rezultat dobijamo i kod analize procesa, kojima razumemo druge individue i njihova dela; ti procesi ine temelj duhovnih nauka, dok se sami, meutim, temelje na ukupnosti naeg duevnog ivota (moja rasprava o hermeneutici u Raspravama posveenim Zigvartu, 1900; Sabrani spisi, knj. V, str. 317). Posmatrajui sa te take, ranije sam stalno isticao da se apstraktno nauno miljenje mora nuno shvatiti u njegovoj povezanosti sa totalitetom psihikoga (Duhovne nauke XVII, XVIII; Sabrani spisi, knj. I, str. XVIII).
5. MESTO TOG OPISIVANJA U SKLOPU UTEMELJENJA

Takvo opisivanje i analiziranje procesa, koji se pojavljuju u svrhovitom sklopu usmerenom na stvaranje vaeeg filozofski.rs 6 81

hanja, kree se potpund u domenu pretpostavki empirijske svesti. U njoj je pretpostavljena realnost spoljanjih predmeta i tuih linosti, a u njoj je sadrano i to da je empirijski subjekt odreen sredinom u kojoj ivi, i koji, opet, sa svoje strane, deluje na tu sredinu. Time to deskripcija opisuje i analizira te odnose kao injenice svesti sadrane u doivljajima, nije, naravno,, jo nita reeno o realnosti spoljanjeg sveta i tuih linosti, niti o objektivnosti relacija izmeu delanja i trpljenja; teorija zasnovana na deskripciji morala bi, na prvom mestu, nastojati da presudi jesu li opravdane pretpostavke sadrane u empirijskoj svesti. Onda je razumljivo to se doivljaji koji se opisuju i njihov sklop koji se ovde izlae posmatraju samo sa stanovita koje zahteva uenje o nauci. Od prvenstvenog interesa su meusobni odnosi radnji, u kojima te radnje zavise od uslova svesti i raznih drugih datosti, i u kojima su, najzad, pojedinana zbivanja koja se pojavljuju u procesu stvaranja znanja uslovljena tim sklopom. Jer subjektivni i imanentno teleoloki karakter psihikog sklopa, na osnovu kojeg u njemu procesi deluju zajedniki kao radnj^, pa u njemu postoji tenja ka cilju, predstavlja osnovu na kojoj se iz misaonog toka odabira vaee znanje o stvarnostima, vrednostima ili svrhama. Ukratko, izloiemo ishod naih razmatranja o mestu deskripcije u oblasti utemeljenja. Ona obrazlae teoriju, a ova se ponovo vraa na nju. Da li e deskripcija saznajnih procesa i teorija znanja u pojedinanim delovima teorije biti u uzajamnoj vezi, ili e itava deskripcija prethoditi teoriji, pitanje je celishodnosti. Sama teorija prima od deskripcije znanja ona dva obeleja za koja je vezano vaenje tog znanja. Svako znanje podreeno je normama miljenja. Istovremeno, ono se shodno misaonim normama povezuje s neim doivljenim ili datim, a povezanost znanja s onim to je dato upravo znai njegovu vezanost za to dato. Prema rezultatu deskripcije, svako znanje podreeno je vrhovnom pravilu po kome je ono shodno normama miljenja zasnovano u doivljenome ili opaajno datome. Na osnovu toga se razluuju dva glavna problema utemeljenja duhovnih nauka. Ove studije o utemeljenju duhovnih nauka koristie se pri razmatranju tih problema i teorijom znanja, jer su oni od presudnog znaaja za zasnivanje mogunosti objektivnog saznanja. Blia odredba tih dvaju problema moe da se izvede tek na temelju deskripcije. 82
filozofski.rs

 PRETHODNI DESKRIPTIVNI POJMOVI*

1. PSIHIKA STRUKTURA

Empirijski tok psihikog ivota sastoji se od zbivanja; jer svako nae stanje zapoelo je u vremenu, menja se u njemu i u njemu e i ieznuti. Taj tok ivota predstavlja razvoj; jer zajedniko delovanje duevnih pokreta je takve prirode da raa tenju za stvaranjem sve odreenijeg psihikog sklopa, koji e biti u skladu sa ivotnim uslovima tako rei jednog oblika tog sklopa. I taj dobijeni sklop deluje u svakom psihikom zbivanju: on uslovljava pojavljivanje i usmeravanje panje, apercepcije zavise od njega, a njime je odreena i reprodukcija predstava. Od tog sklopa zavisi i pojavljivanje oseanja ili udnji, ili donoenje neke voljne odluke. Psiholoka deskripcija bavi se samo onim to je u tim zbivanjima zasnovano na injenicama; fizioloko ili psiholoko objanjavanje nastanka ili sadrine dobijenog psihikog sklopa je izvan njenog podruja (Opisna psihologija, str. 39 i dalje; Spisi, knj. V, str. 177 i dalje). Grau psiholokog istraivanja predstavlja pojedinani, individualni duevni zivot9 a njegov prvi cilj, meutim, jeste
* Ovaj deskriptivni deo istraivanja zasniva se na stanovitu koje sam zauzeo u ranijim radovima. Oni su bili usmereni da obrazloe mogunost objektivnog saznanja stvarnosti i u domenu tog saznanja, pre svega, na predmetno objektivno sagledavanje psihike stvarnosti. Suprotno idealistikom uenju o umu (Vernunftlehre) nisam se vratio na jedan apriori teorijski razum ili praktini um koji bi bio utemeljen u istome Ja, nego na strukturne odnose sadrane u psihikom sklopu koji se mogu pokazati. Tai strukturni sklop ini podlogu procesa saznavanja (Opisna psihologija, str. 13; Sabrani spisi, knj. V, str. 151). Prvi oblik te strukture naao sam u unutranjoj povezanosti razliitih vidova jednoga ponaanja (Ibid., str. 66; Sabrani spisi, knj. V, str. 204). Drugi oblik strukture jeste unutranja povezanost razdvojenih doivljaja u okviru jednog ponaanja; na primer, opaaji, predstave seanja i misaoni procesi vezani za jezik (Ibid., str. 66). Trei oblik je meusobna unutranja povezanost raznih naina ponaanja u psihikom sklopu (Ibid., str. 67; Sabrani spisi, knj. V, str. 204). Sada, kada nastojim da dalje razradim to svoje utemeljenje realistiki ili kritiki objektivno usmerene teorije saznanja, moram zasvagda da kaem koliko dugujem Huserlovim Logikim istrazivanjima (1900, 1901), koja su bila od epohalnog znaaja za korienje deskripcije u teoriji saznanja.

filozofski.rs 83

da utvrdi ono to je zdjedniko u tom duevnom ivotu pojedinaca. Ukazaemo na jednu razliku. U duevnom ivotu postoje pravilnosti koje odreuju redosled procesa. Pravilnosti se razlikuju pa emo ih razmatrati. Vrsta odnosa izmeu procesa ili izmeu momenata jednog istog procesa, u jednom sluaju je karakteristian momenat samoga doivljaja; tako u duevnom sklopu nastaju utisci o zajednikoj pripadnosti i o ivotnosti. Ostale pravilnosti u redosledu psihikih procesa nisu okaraikterisane mogunou da se doivi nain njihovog povezivanja. Momenat koji ih povezuje ne moe se pronai u doivljaju. Uslovljenost tek treba otkrivati. Tu se, prema tome, ponaamo slino kao prema spoljanjoj prirodi. Otuda ti sklopovi imaju karakter neeg neivog i neeg spoljanjeg. Pravilnosti te druge vrste nauka utvruje tako to iz neksusa zbivanja izdvaja pojedinane procese i indukcijom u njima otkriva pravilnosti. Takvi procesi su asocijacija, reprodukcija, apercepcija. U njima utvrena pravilnost sastoji se u jednoobraznostima koje odgovaraju zakonima promena u sferi spoljanje prirode. Raznovrsni inioci u postojeem stanju svesti mogu ak i onda usloviti naredno stanje svesti kada su kao meusobno nepovezani slojevi naslagani u duevnom stanju (status conscientiae). Postojee duevno stanje menja utisak koji spolja prodire kao neto to je tome stanju potpuno tue. Sluaj, uporedno postojanje, slojevitost su okolnosti koje se stalno pojavljuju u stanju svesti datoga trenutka i kod nastupanja duevnih promena. A procesi kao to su reprodukcija i apercepcija mogu da budu uslovljeni svim tim momentima stanja svesti. Od tih jednoobraznosti razlikuje se jedna druga vrsta pravilnosti, koju nazivam psihikom strukturom. A pod psihikom strukturom razumem raspored po kome su u razvijenom duevnom ivotu psihike injenice razliite kakvoe pravilno meusobno povezane unutranjim odnosom koji se moze doziveti (Opisna psihologija, str. 66; Sabrani spisi, knj. V str. 204). Taj odnos moe meusobno da povezuje delove jednog stanja svesti ili doivljaje koji se vremenski ne poklapaju, pa i naine ponaanja sadrane u njima (Opisna psihotogija, str. 66 i dalje; str. 68 i dalje; Sabrani spisi, knj. V, str. 204 i dalje; str. 207 i dalje). Pravilnosti se, dakle, razlikuju od jednoobraznosti koje se mogu utvrditi kod promena psihikog ivota. Jednoobraznosti su pravila koja se mogu filozofski.rs 84

pokazati na promenama; svaka promena je sluaj koji se prema jednoobraznosti nalazi u podreenom odnosu. Struktura je, naprotiv, planski raspored u kome su psihike injenice meusobno povezane unutranjim odnosom; svaka od tako meusobno povezanih injenica predstavlja deo strukturnog sklopa; pravilnost je u povezanosti delova jedne celine. U prvom sluaju re je o genetikom odnosu, u kome psihioke promene zavise jedna od druge; u drugom,, naprotiv, re je o unutranjim odnosima koji se mogu zapaziti u razvijenom duevnom ivotu. Struktura je skup odnosa u kojima su, usred smene zbivanja, usred sluajnosti naporednog postojanja psihikih komponenti i odreenog vremenskog redosleda psihikih doivljaja, meusobno povezani pojedini delovi psihikog siklopa. ta treba razumeti pod tim odredbama, bie jasnije kada ukaemo kod kojih psihikih injenica nailazimo na te unutranje odnose. Sastavni delovi onoga to je ulno predmetno, to se predstavlja u duevnom ivotu, stalno se izmenjuju shodno uticajima spoljanjeg sveta, od kojih zavisi raznovrsnost,, data u pojedinanom duevnom ivotu. Odnosi koji na taj nain nastaju meu njima jesu, na primer, skupnost, razdvojivost, razlika, slinost, jednakost, celina i delovi. Nasuprot tome, u psihikom doivljaju pojavljuje se unutranji odnos, u kome se ta sadrina nalazi prema predmetnom shvatanju ili prema oseanjima ili prema nekoj tenji. Oevidno je da je u svakom od tih sluajeva unutranji odnos drukiji. Odnos jednog opaaja prema nekom predmetu, bol zbog nekog dogaaja, tenja za nekim dobrom ti doivljaji sadre unutranje odnose koji se meusobno vidno razlikuju. Svaka vrsta odnosa,, pored toga, konstituie na svome podruju pravilne odnose meu doivljajima koji se vremenski ne poklapaju. I najzad, izmeu samih vrsta odnosa postoje pravilni odnosi posredstvom kojih obrazuju jedan psihiki sklop. Te odnose nazivam unutranjim, jer su zasnovani u samom psihikom ponaanju; vrsta odnosa i nain ponaanja odgovaraju jedno drugom. Takav unutranji odnos jeste onaj u kome se jedno ponaanje nalazi prema nekom datom sadraju u predmetnom shvatanju. Ili, onaj u kome se u postavljanju svrhe jedno ponaanje nalazi prema nekom datom sadraju kao prema predstavi o objektu postavljanja svrhe. A unutranji odnosi doivljaja, u okviru jednog naina ponaanja, jesu odnos izmeu onoga to se reprezentuje i onoga ko reprezentuje, ili onoga koji zasniva prema onome
filozofski.rs 85

to je zasnovano u predmetnom shvatanju, ili odnos izmeu svrhe i sredstava, izmeu odluivanja i obvezanosti u voljnom ponaanju. Ta injenica unutranjeg odnosa, kao i njoj nadreena injenica jedinstva onoga to je raznovrsno, iskljuivo je svojstvena psihikom ivotu. Ona se moe samo iskusiti i demonstrirati, ali ne i definisati. Teorija strukture bavi se tim unutranjim odnosima. Samo njima, a ne i pokuajima da duevni ivot razdeli prema funkcijama ili snagama ili sposobnostima. Ona niti tvrdi niti osporava da tako neto postoji. Niti prejudicira pitanje da li se duevni ivot u oveanstvu ili u individui razvija od neeg jednostavnijeg ka obilju strukturnih odnosa. Takvi problemi su sasvim izvan njenog podruja. Ti odnosi povezuju psihike procese u strukturni sklop, a strukturna priroda duevnog sklopa izaziva posledicu, kao to emo videti, da doivljaji zajedniki deluju kao radnje usmerene na zajedniko dejstvo. Strukturni sklop, dodue, nije objektivno svrsishodan, ali postoji svrhovito delovanje usmereno na odreena stanja svesti. To su pojmovi kojima emo ovde, zasad, definisati ta treba razumeti pod psihikom strukturom. Uenje o strukturi je, po mome miljenju, glavni deo opisne psihologije. Moglo bi da se izloi kao posebna, obuhvatna celina. Ono je temelj duhovnih nauka. Jer unutranji odnosi, koje uenjem o strukturi treba razvijati, a koji konstituiu doivljaje, zatim postoje izmeu lanova niza doivljaja u okviru jednog naina ponaanja i, najzad, sainjavaju strukturni sklop duevnog ivota, pa onda i odnos u kome pojedinane radnje zajedniki deluju u pravcu jednog subjektivno teleolokog sklopa, i konano relacija izmeu stvarnosti, vrednosti i svrha, kao i relacija izmeu strukture i razvoja sve to daje temelj za celokupnu izgradnju duhovnih nauka. Ti odnosi predstavljaju i osnov za pojam duhovnih nauka i za njihovo razgranienje od prirodnih nauka. Jer, uenje o striikturi ve pokazuje da se duhovne nauke bave jednom datou koja u prirodnim naukama uopte ne postoji. Sastavni delovi ulno predmetnoga, sa gledita njihovog odnosa prema psihikom sklopu, spadaju u prouavanje duevnog ivota; nasuprot tome,, ulni sadraji, sa gledita njihovog odnosa prema spoljanjim predmetima,, konstituiu fiziki svet. Fiziki svet se ne sastoji od sadraja; on je, naprotiv, predmet sa kojim mi u postupku shvatanja povezujemo ulne sadraje. Ali, nai opaaji i pojmovi o fizikom 86
filozofski.rs

svetu izraavaju samo ono to je u sadrajima dato u vidu svojstva predmeta. Prirodne nauke nemaju nikakve veze sa ponaanjem predmetnog shvatanja, u kome se obrazuju. Unutranji odnosi u kojima se mogu nalaziti sadraji u psihikom doivljaju in, ponaanje, strukturni sklop, iskljuivo su predmet duhovnih nauka. To je podruje njihove vladavine. Struktura i nain na koji mi psihiki sklop doivljujemo u sebi i kod drugih razumemo dovoljni su momenti da obrazloe posebnu prirodu logikih metoda u duhovnim naukama. Pri tome i ostaju; predmet i vrsta datosti odreuju logiku metodu. Koja nam sredstva, dakle, stoje na raspolaganju da doemo do jednog takvog shvatanja strukturnih odnosa, kome se nee moi da stavi nikakva zamerka?

2. SHVATANJE PSIHIKE STRUKTURE

Drugaije je sa znanjem o strukturnom sklopu. U jeziku, razumevanju drugih lica,, u knjievnosti, kazivanjima pesnika ili istoriara, svuda nailazimo na znanje o pravilnim unutranjim odnosima. Brian sam zbog neega, raspoloen sam da neto uinim, elim da neki dogaaj nastupi ti i stotinu slinih jezikih obrta sadre takve unutranje odnose. Tim reima izraavam neko unutranje stanje ne razmiljajui o njemu. Uvek dolazi do izraaja uporavo taj imutranji odnos. Isto tako, kad meni neko neto govori, ja odmah razumem i ta se u njemu zbiva. I stihovi pesnika, pripovedanja istoriara, poev od najranijih nama dostupnih vremena, pre svake psiholoke refleksije, ispunjeni su istim izrazima. Pitam se na emu se zasniva to znanje. Ni predmetnost, ukoliko se sastoji od ulnih sadraja, niti istovremenost ili vremenski redosled u njemu,, ni logiki odnosi izmeu tih sadraja ne mogu biti osnov znanja te vrste. Ono, na neki nain, mora da se zasnuje u doivljaju koji sadri takvo ponaanje radost zbog neega, udnju za neim. Znanje postoji, ono je bez razmiljanja povezano sa doivljavanjem, i nikakvo njegovo drugo poreklo niti osnov ne moe da se pronae izvan doivljavanja. U stvari, re je o zakljuivanju o prethodnom doivljaju na osnovu izraza, a ne o interpretaciji koja bi se naknadno unela. Nunost da se neki odreeni doivljaj povee s nekim odgovarajuim izrazom psihikoga neposredno
filozofski.rs 87

se doivljuje. Teina zadatka strukturne psihologije sastoji se u tome to treba da formulie sudove koji e strukturne doivljaje identine s odreenim doivljajima prikazati sa sveu o adekvaciji. Neophodna osnova za to su izraajni oblici psihikoga, izgraivani i doterivani tokom hiljadugodinjeg rada, koje ona treba dalje da izgrauje i uoptava, proveravajui, opet, sa svoje strane, na samim doivljajima adekvaciju tih izraajnih oblika. Obratimo za trenutak panju na manifestacije optenja u ivotu i u knjievnosti u itavom njihovom obimu. Zamislimo vetinu izlaganja usmerenu na njihovo tumaenje; odmah e nam biti jasno da su upravo ti postojani strukturni odnosi, koji se redovno pojavljuju u svim duhovnim ivotnim manifestacijama, ono na emu se zasniva hermeneutika sveg postojeeg duhovnog optenja (moja rasprava o hermeneutici, Rasprave posveene Zigvartu, 1900; (Sabrani spisi, knj. V, str. 317). Koliko je sigurno da se znanje o tim strukturnim odnosima vraa na nae doivljavanje i da ono, s druge strane, omoguuje nau interpretaciju svih duhovnih procesa toliko je teiko utvrditi vezu izmeu tog znanja i doivljavanja. Samo pod veoma ogranienim uslovima sam doivljaj ostaje prezentan unutranjem posmatranju. Na veoma razliite naine dovodimo doivljaj do svesti koja jasno konstatuje, i to samo ovu ili onu njegovu karakteristinu crtu. Meu uspomenama pravimo razliku. Uporeivanjem izdvajamo pravilne unutranje odnose. U mati vrimo neku vrstu psihikih ogleda. Iz neposrednog izraza doivljavanja, koji su pronali vrhunski majstori u toj oblasti,, veliki pesnici i vernici, moemo iscrpsti celu sadrinu doivljavanja. Kako bi siromano i oskudno bilo nae psiholoko znanje o oseanju bez velikih pesnika, koji su iskazali svu njegovu raznovrsnost i esto na zadivljujui nain istakli strukturne odnose u univerzumu oseanja! I tu je, opet, za takvu deskripciju sasvim nevano hou li ja iz svog subjekta izdvojiti svesku Geteovih pesama ili njegovu linost; deskripcija se bavi samo doivljajem a ne linou u kojoj se on zbiva. Ako te probleme treba dalje pratiti, onda je za psihologa uvek vano da briljivo razdvoji ono to se razume pod doivljavanjem, samoposmatranjem i refleksijom o doivljajima, od onoga to je dato u tim razliitim vrstama strukturnog sklopa. Ono to o tome treba rei za utemeljenje znanja bie jasno samo ako se razjasne pojedinani naini ponaanja. 88
filozofski.rs

3. STRUKTURNA JEDINSTVA U svakom doivljaju postoji neki sadraj. Pod sadrajem, ovde, mi ne razumemo delove sadrane u nekoj obuhvatnijoj celini koji se miljenjem mogu izluiti iz te celine. Tako shvaen sadraj predstavljao bi ukupnost neeg to se moe izdvajati, a to bi u doivljaju bilo sadrano kao u nekoj zatvorenoj posudi. Ovdei, naprotiv, kao sadraj oznaavamo samo jedan deo onoga to se u doivljaju moe izdvojiti. Ima doivljaja u kojima se nita ne moe zapaziti, osim psihiko stanje. U oseanjima fizikog bola moe se od oseanja razdvojiti ono to pee ili probada i vezano je za neko odreeno mesto, ali u samom doivljaju oni se ne mogu razdvajati. Otuda meu njima ne postoji nikakav unutranji odnos, a shvatanje doivljaja, koje bi oseanje tumailo kao neraspoloenje zbog onoga to mui ili grize, znailo bi nasilje nad samim injeninim stanjem. U nagonskom ivotu se isto pojavljuju stanja u kojima sa tenjom nije vezana nikakva predstava o nekom objektu, pa tako ni u samom injeninom stanju ne postoji nikaikav unutranji odnos izmeu ina i predmeta. Zato se ne bi smela da iskljui mogunost doivljaja koji ne sadre povezanost izmeu ulnog sadraja i ina u kome on za nas postoji, ili izmeu njega i nekog predmeta, ili povezanost izmeu nekog oseanja ili tenje i tog predmeta*. To se moe tumaiti na razne naine. Moe se rei da ti doivljaji ine donju granicu naeg duevnog ivota, da se iznad njih izgrauju drugi doivljaji, koji u opaanju ili oseanju ili htenju sadre neko ponaanje prema nekom sadraju na koji se to ponaanje odnosi i iz kojeg se moe izdvojiti. Za utvrivanje strukturnog jedinstva u doivljajima,, koje ovde predstavlja na predmet, dovoljno je da postoje mnogobrojni unutranji odnosi izmeu ina uzimajui ovu re u irem smislu i sadraja u doivljajima. A da takva stanja stvari postoje u najirem obimu, u to se ne moe sumnjati. Tako je predmet u doivljaju spo*' Ovi stavovi ele samo da iskljue krajnje teka pitanja koja se pojavljuju prilikom svrstavanja navedenih injenica pod pojam ponaanja; jer pojam strukture, ovde izloen, ne zavisi od odgovora na ta pitanja. Pogotovo za saznajnoteorijsko utemeljenje ini mi se da nema znaaja da li podrobnije deskriptivno psiholoko istraivanje odbija takvo svrstavanje, ili ukoliko ga prihvata, kako onda zamilja to stanje stvari. filozofski.rs 89

ljanjeg opaanja povezan sa ulnim sadrajem u kome je on meni dat. Ono zbog ega oseam neraspoloenje povezano je sa samim oseanjem neraspoloenja. Predstava o objektu u postavljanju svrhe povezana je s voljnim ponaanjem koje tei ka ostvarenju tog objekta. Tu vidnu sliku, harmoniju ili um nazivamo sadrajem nekog doivljaja, a iz tog sadraja je izdvojeno, a ipak povezano s njime ponaanje koje sadraj nasluuje ili tvrdi, osea ili eli ili hoe. Ja predstavljam, donosim sud, plaim se, mrzim, udim; to su naini ponaanja, a uvek postoji jedno ta, na koje se oni odnose;, kao to i svako ta, svaka pdreenost sadraja u tim doivljajima postoji samo za jedno ponaanje. Opaam jednu boju, sudim o njoj, ona mi priinjava zadovoljstvo, udim za njenim prisustvom; tim izrazima oznaavam razliite naine ponaanja, koji su svi povezani sa istim sadrajem u doivljaju. A to isto ponaanje suda, ba kao i na boju, moe da se odnosi i na druge predmete. Prema tome, niti naini ponaanja odluuju o prisutnosti sadraja, niti sadraji o pojavi naina ponaanja. Otuda imamo pravo da ta dva sastavna dela jednog doivljaja razluimo jedan od drugoga. Istovremeno, u doivljaju ih nalazimo povezane u strukturno jedinstvo. Jer izmeu ina i sadraja postoji odnos zasnovan u ponaanju, koji mi nazivamo unutranjim, zato to se moe doiveti i to je zasnovan u pravilnosti ponaanja. I tako se doivljaji ispoljavaju kao strukturna jedinstva, a na osnovu njih se onda izgrauje struktura duevnog ivota. Sada se, meutim, pojavljuje jo jedna taka odnosa u doivljaju. Kao to doivljaj povezuje sadraj s predmetima, ini se da on, s druge strane, mora biti u odnosu s jednim Ja koje je nosilac ponaanja. Ta druga taka odnosa ni u kom sluaju nije po pravilu sadrana u doivljaju. to vie u shvatanju ili tenji preovlauje okrenutost ka predmetnome, to se u doivljaju manje moe primetiti neko Ja koje shvata,, pa ak ni ono koje tei. Dok Hamlet pati na sceni, za gledaoca je zbrisano njegovo Ja. U tenji da okonam neki rad, ja bukvalno zaboravljam sebe samog. Taj odnos uvek je prisutan u ivotnom oseanju, u kome se neki poloaj prema sredini osea u raspoloenju ili neraspoloenju, u mrnji ili ljubavi. I to se htenje, odreujui vlastite svrhe, odlunije suprotstavlja svetu, to se jae osea njegova ogranienost, utoliko se odlunije istie povezanost njegovog ponaanja kako sa predmetima, tako i sa onim koje se ponaa, koje 90
filozofski.rs

eli, udi ili hoe. Meutim, ukljuivanje predstave o Ja u te procese moe se psiholoki razliito tumaiti. Ako pak sa doivljavanja preemo na stanovite refleksijej, onda se ponaanje neizbeno mora da odnosi na ono koje se ponaa. Upravo to se na stanovitu refleksije i zahteva primenom pojma odnosa. Ako je u ponaanju sadrana neka vrsta odnosa, onda refleksija zahteva da se u mislima doda jedno Ja koje stoji u odreenom odnosu prema raznovrsnim sadrajima, ili u raznovrsnim odnosima prema odreenom sadraju. Tako se na stanovitu opredmeivanja doivljaja i refleksije o njemu novi doivljaj dovodi u odnos sa mojim znanjem o psihikom sklopu, kome pored ostalih doivljaja pripada i taj koji se nalazi preda mnom. Unutranji strukturni sastav, koji se tako stvara za refleksiju, jeste sastav psihikog sklopa, pripadnosti novog doivljaja tom sklopu i, najzad, jednog ponaanja tog psihikog sklopa, u tom kao i u svakom drugom doivljaju, prema jednom predmetnom svetu. Ako taj sklop nazovem svojim Ja ili svojim subjektom, onda se ovaj nalazi u odreenim odnosima prema predmetnom svetu: ja predmete vidim, od njih trpim ili elim da ih imam. Taj nain izraavanja je za predmetno miljenje ispravan i onda kad u samom pojedinanom doivljaju nema ni traga od nekakvog Ja.
4. STRUKTURNI SKLOP

Sada emo prei na razmatranje odnosa koji postoje izmeu strukturnih jedinstava shvaenih u doivljajima. U odreenim doivljajima nalazimo unutranji odnos izmeu ina i sadraja. Karakter tog odnosa jeste ponaanje prema sadraju, i ono se tu prema sadraju ne nalazi u nekom samo vremenskom ili logikom odnosu. Niti razliiti slojevi duhovnih injenica teku naporedo kao sadraji i naini ponaanja, niti je re samo o nekom logikom odnosu koji se stvara u refleksiji o njima, izmeu toga dvoga postoji unutranja veza, koju smo oznaili kao strukturno jedinstvo. Odnos mogueg izavajanja u jednoj celini, koji sainjava tu vezu, jeste neto sui generis pojavljuje se samo u psihiokom ivotu. To je najprostiji sluaj psihike strukture (Opisna psihologija, str. 66; Sabrani spisi, knj. V, str. 204). Istovremeno, meutim, svi doivljaji sa istim ponaanjem prema sadraju nisu samo po tome meusobno srodni,
filozofski.rs

91

nego se i izmeu njih pojavljuju oni odnosi koji su zasnovani u prirodi naina ponaanja. I najzad, sami naini ponaanja stoje meu sobom u ndrim unutranjim odnosima, pa tako saeinjavaju jednu sloenu celinu. Na taj nain se stvara pojam strukturnog duevnog sklopa. Sada se pojavljuje jo jedna karakteristiena crta strukture. U njoj se opaanje, oseanje, htenje spliu u sklopove povezivanjem veeg broja unutranjih odnosa u celinu nekog zbivanja ili stanja. Saznanje je u istraivau jedan svrhovni sklop; tu je odnos koji nazivamo htenjem s odnosom koji oznaavamo kao predmetno shvatanje povezan u strukturnu celinu jednog procesa, a u celom tom svrhovitom sklopu pojedinane radnje zajedniki deluju na uspostavljanju stanja, koja u svesti, na neki nain, imaju karakter vrednosti ili svrhe. Ta struktura psihikog sklopa pokazuje oevidne slinosti s biolokom strakturom. Ali, pratei te slinosti stie se ipak samo do neodreenih i maglovitih analogija. Istina je da upravo u tim svojstvima duevnog ivota, po kojima on predstavlja strukturni sklop, lei razlika izmeu onoga to nam je dato u doivljaju, kao i u refleksiji o njemu, i fizikih predmeta koje mi konstruiemo na osnovu datih kompleksa oseaja.
5. VRSTE STRUKTURNIH ODNOSA

Raznovrsnost sadraja je bezgranina. Iz njega se sastoji itav predmetni svet, s kojim smo povezani svojim ponaanjem. A i ono to oznaavamo kao ponaanje prema tim sadrajima istovremeno se po broju prikazuje kao neto neodreeno. Pitati, smatrati, nasluivati, tvrditi, raspoloenje, odobravanje, dopadanje i njihove suprotnosti, elja, udnja,, htenje jesu ta(kve modifikacije psihikog ponaanja. Razlike u tom ponaanju ne mogu se izvesti zato to se menja sadraj na koje se one odnose; jer i kad se sadraj menja, isto ponaanje moe i dalje postojati. Modifikacije ponaanja su srodne. Meutim, ako uporedimo te modifikacije, doi emo do odnosa kao to je onaj izmeu predmetnog shvatanja i oseanja; to dvoje je srodno samo zato to predstavlja jedno ponaanje. Osim toga, vidi se da kod menjanja spoljanjih uslova jedna modifikacija prelazi u neku drugu. Kad prestanu 92
filozofski.rs

da postoje okolnosti od kojih zavisi ostvarenje neke udnje, onda ona moe da pree u elju. A kada se povezivanje jednog kompleksa oseaja s nekim predmetom pokae kao pogreno, onda se iskaz o predmetu preobraa u sumnju ili u pitanje. Princip koji unosi red u tu arolikost ponaanja nalazi se samo u razdvajanju vrsta unutranjeg ili strukturnog odnosa koje se u njemu zatiu. Prema tome, taj princip treba primeniti na data psihika injenina stanja.

filozofski.rs

Druga studija STRUKTURNI SKLOP ZNANJA

I PREDMETNO SHVATANJE U psihikom sklopu razlikuju se tri vrste unutranjih strukturnih odnosa koji su u njemu meusobno povezani. Svaka od tih vrsta predstavlja jedan sistem u kome su doivljaji spojeni u jednu celinu shodno vrsti strukturnih odnosa. I svaka od njih ima neku funkciju u psihikom sklopu. Ovde u pokuati samo da meusobno razgraniim te oblike strukturnih odnosa i da opiem onaj koji dejstvuje u procesu saznanja. Podrobniju analizu oseanja i htenja izvriu ondaj kada budem govorio o utemeljenju duhovnih nauka na opis-J noj psihologiji.

1. RAZGRANICENJE PREDMETNOG SHVATANJA

Predstave,, sudovi, osecanja, udnje, voljni akti svuda se prepliu u psihikom sklopu; to je empirijsko stanje duevnog ivota. Skladan spoj tonova izaziva oseanje zadovoljstva i dopadanja; onda se neki vidni opaaj uvlai u to spokojno estetsko uivanje, oivljuje seanja, pa se tako raa udnja; ona se onda, na osnovu nekog suda, potiskuje iz straha od posledica njenog zadovoljenja; tako vidimo da je empirijsko stanje duevnog ivota protkano procesima koji pripadaju svim vrstama psihikog ponaanja. Jednoobraznosti koje utvrujemo u tom genetskom sklopu psihikih procesa u vezi su sa zajednikim delovanjem tih raznovrsnih inilaca, koji se u tom obliku meusobno prepliu u psihikom sklopu. Znai da je reprodukcija naih predstava uslovljena isto toliko zanimanjem i panjom sa kojima su utisci primljeni i 94
filozofski.rs

njihove predstave reprodukovane, koliko i sastavom tih predstava i uestalou njihovog ponavljanja. Genetski sklop procesa u duevnom ivotu, koji se obrazuje mnogostrukim pjeplitanjem raznih inilaca, proet je raznim vrstama unutranjih veza, a za svaku od njih je karakteristino to doivljaje koji joj pripadaju ta unutranja veza meusobno povezuje u jedan sistem. Veze, u okviru jednog takvog sistema, ine glavni deo utvrenih osnovnih odnosa,, ili, da tako kaemo, anatomske strukture razvijenog duevnog sklopa, shodno njegovom utvrenom i redovnom stanju. Jedna od tih unutranjih veza postoji meu opaajima, predstavama seanja, sudovima, neksusu sudova sve do sistematskog sklopa znanja. Bilo ta da je jo sadrano u tim doivljajima, svaki od njih pokazuje odreenu vrstu svesti o nekom sadraju, koju mi oznaavamo kao predmetnost, a njihov sistem okarakterisan je jedinstvenou strukturnih odnosa konstituisanih tim nainima ponaanja. Gete je ideal tog predmetnog ponaanja i usmerenost na objektivno shvatanje sveta, sadranu u osnovnim odnosima tog ponaanja, izrazio s visokim stepenom jedne, da tako kaemo, transcendentalne svesnosti. Da se tu sadraj ne nalazi samo u doivljaju nego, naprotiv,, u jednoj vrsti svesti, pokazuju njegove modifikacije u kojima se razlikuju razni doivljaji predmetnog karaktera. Takvi su datost, koju karakterie opaanje, ili prihvatanje nekog injeninog stanja, koje postoji u predstavi slikareve ili pesnikove mate, ili utvrivanje realnosti sudom. Ma kakve razlike postojale, psiholoki posmatrano, izmeu jedne predstave u mati i jednog opaaja istog predmeta, na primer u vezi sa sadrajima, strukturno posmatrano, vrsta svesti se u odnosu na predmetno uopte ne razlikuje. Jer predmeti mogu biti ne samo ono to je u ulima dato, nego isto tako i nai doivljaji ili delimini sadraji tako datoga, ili slinosti, veze. Svet je samo skup ili poredak onoga to je predmetno shvaeno. Onda, s tim predmetnim se povezuju i naa oseanja i nae htenje. Taj oblik svesti u kojoj postoji predmetno oznaavamo kao predmetno shvatanje.
2. VEZA IZMEU DOIVUAVANJA I PSIHIKOG PREDMETA

Sve znanje o psihikim predmetima utemeljeno je u doivljavanju. Doivljaj je u prvom redu strukturno jedinstvo naina ponaanja i sadraja. Moje ponaanje kojim opaam
filozofski.rs

95

i njegova veza s predmetom isto je toliko doivljaj koliko i moje oseanje povodom neega rii moje htenje neega. Doivljavanje je uvek svesno sebe. A poto doivljavanje ini legitimni osnov za itav sklop moga znanja o psihikim predmetima, moram da analiziram doivljavanje zbog pouzdanosti sadrane u njemu. Sadraji na primer neto crveno, plavo i ponaanja na primer shvatanje toga crvenoga i uivanje u njemu za mene postoje. Postojanje-za-mene moe da se oznai kao postojanje-u-svesti ili kao doivljavanje ukoliko se ta re uzme manje u smislu samog ivotnog procesa, a vie u smislu naina na koji on postoji. Za mene postoji kako jedan ulni kvalitet koji se u predstavljanju pojavljuje kao oseanje bola ili kao tenja, tako i jedan matematiki odnos kao moja svest o obvezanosti nekim ugovorom. Izraz postojati-za-mene je ve jedna refleksija o postojeem injeninom stanju, jer se ono odreuje kao neto to pripada nekom Ja. Mogu, dodue, biti svestan povezanosti doivljaja s nekim Ja kome on pripada kao injeninog stanja, isto koliko i povezanosti jednog ulnog kompleksa s nekim spoljanjim predmetom,, ono, meutim, o emu mi govorimo, nije ovo ili ono to je sadrano u doivljaju, nego ono to je svima njima zajedniko, to to sam ih svestan, to za mene postoje. Svaki doivljaj ima taj vid. Kad se u doivljaju nekog sadraja iskazuje postojanje jednog predmeta, onda je u njemu istovremeno sadrano i ono to mu je zajedniko sa svakim doivljajem da je taj iskaz o predmetu i odredbama njegovog sadraja svestan, i da kao svestan postoji. um koji neki bolesnik u groznici dovodi u vezu s nekim predmetom iza svojih lea jeste jedan doivljaj koji je u svim svojim delovima, u postojanju uma kao i njegovom povezivanju s predmetom, realan. A sa realnou te injenice svesti nema nikakve veze to to je pretpostavka o postojanju nekog predmeta iza postelje pogrena. Taj opti uslov, pod kojim se nalazi sve to za mene postoji, svest ili doivljavanje, mora da bude sadran u nainima moga ponaanja, inae oni za mene ne bi postojali; ta svest i ponaanje, meutim, su dve razliite stvari. Bol zbog neega doivljen je ili postoji za mene kao ponaanje. Isto tako i udnja za neim. Svejedno je kako e to ovek sebi psiholoki protumaiti; za izvesnost doivljaja nije potrebno nikakvo dalje posredovanje, pa se tako on moe oznaiti kao neposredno izvestan. filozofski.rs 96

Svaki iskaz o doivljenome je objektivno istinit ako je U njemu ostvarena adekvacija s doivljajem. Jer on ne objanjava povezanost doivljaja opaanja s predmetima time to sadrajno odreuje njihovu objektivnost, nego jedino iskazuje da se samo to opaajno ponaanje zbiva. To injenino stanje svesti dato je meni kao realnost. Tako se ovde ne moe da pojavi ak ni pitanje da li injenino stanje svesti postoji. Jedno oseanje postoji ukoliko se osea, a onakvo je kako se osea; svest o njemu i njegova kakvoa, njegova datost i njegova realnost nisu razliite stvari. Da oni za nas postoje, da su nam dati, ili injenica da smo ih svesni samo su razliiti izrazi za isto injenino stanje, po kome shvatanje nije neto odvojeno od objekta, nego su shvatanje i injenica koja je u njemu data isto. Ako to elim da oznaim kao uoavanje (Innewerden), onda to treba razumeti tako da veze ulnih sadraja s nekim predmetom za mene postoje u jednom takvom uoavanju, isto kao i neko oseanje ili tenja; taj izraz ostaje neadekvatan, jer je naprotiv, re o nekoj uoenosti (Inne-sein), i nema se u vidu nikakva pretpostavka o nekom inu koji omoguava to uoavanje. Problemi koje je Kant izneo u uenju o unutranjem smislu ne odnose se uopte na realnosti same injenice svesti kao takve. Re je o pitanju da li se ono to je tako dato moe shvatiti kao neki proizvod i rastaviti na inioce. Na ivot se sastoji od procesa koji se za svest pojavljuju u vremenu, a ono to bi se moda nalazilo iza toga jeste neto to se ne moe doiveti, pa je prema tome nepotrebno za utemeljenje nauka iju grau ine doivljaji s karakterom procesa ili dogaaja. Za realnost ulnih sadraja bez znaaja je jesu li u naoj svesti ulni sadraji uvek povezani s nekim spoljanjim predmetom, pa za nas postoje samo u toj povezanosti; ako su ulni sadraji zajedno s tom injenicom svesti realni, oni su to upravo kao delovi te injenice svesti, pa i bez obzira na povezanost. Ako je doivljaj kao injenica svesti realan, onda je realan i svaki deo koji je u njemu sadran. I svaka reprezentacija oznaava neto realno ukoliko je ispravno obavljena. Tu se realnost pojedinanog doivljaja uzdie na stepen objektivno vaeeg znanja u psiholokim pojmovima^ sudovima i sklopovima. Stvaranje pojmova koje se odnosi na doivljavanje u svome istorijskom razvoju istovremeno je utemeljeno u razumevanju, koje je opet, idui unazad, utemeljeno u doiv7

filozofski.rs
9 7

Ijavanju. Nastalu komplikaciju moramo sada da zanemarimo kako bismo razjasnili odnos izmeu doivljavanja i shvatanja psihikog sklopa. U doivljaju su uoenost i sadraj koji sam ja uoio isto. ta se dogaa kada obratim panju na taj doivljaj, i kada se zapitam ta je u njemu? Nailazimo na jedan drugi problem, vaan za utemeljenje duhovnih nauka. Leim budan nou, brian sam jer ne znam da li u u ovim svojim godinama uspeti da zavrim zapoete radove, i zbog te brige duboko patim. Tu postoji jedan strukturni sklop svesti, ija je osnova predmetno shvatanje, a s njime se povezuje unutranji odnos oseanja u vidu brige i patnje zbog predmetno shvaenog injeninog stanja; sve to za mene postoji kao kompleks injenica moje svesti. A uoavanje i ono to ja uoavam su isto. Sada mogu da se pozabavim injeninim stanjem. Zapoinje jedno imutranje posmatranje doivljaja ili seanja na njega. On za mene postaje predmet. Ali ono to ja zapaam i ime sebi razjanjavam sadraj tog predmeta, nalazi se u samom doivljaju ili mi ga reprezentuje predmet u vidu seanja. Utoliko je predmet imanentan doivljaju. S druge strane, nastaje razluivanje doivljaja od predmeta; on mu postaje delimino transcendentan. Sada je presudno to to je ta delimina transcendencija zasnovana u samom doivljaju,, i u odnosu izmeu njega i shvatanja. Obraajui panju na predmet, ja strukturne odnose koji postoje u emotivnom stanju dovodim do distinktivne svesti. Elementarnim logikim operacijama izdvajam ih, izolujem, identifikujem strukturni odnos u sadanjem doivljaju s onim ranijima. U pojedinim razdvojenim trenucima mogu, dok tako leim, da izdvojim pojedinane crte doivljaja, za koje su onda opet vezane neke druge. Dok tako povlaim razliku izmeu odnosa imanentnih doivljaju, moje shvatanje od samog doivljaja, na osnovu strukture sadrane u njemu, ide dalje ka doivljajima koji su s njime strukturno povezani i koji ga obrazlau. Predstava o mojim rukopisima jeste osnova stvaranja mog doivljaja, i ja je paljivo izdvajam. Od oseanja u vezi s tim predmetnim kao osnovu izdvajam oseanje umora i na njemu zasnovano oseanje brige, a nju mi stvara pitanje hou li dovriti rukopise. Distingviranjem dovodim do svesti strukturne veze izmeu tih sastavnih delova. Upravo zbog strukturne prirode tog jedinstva doivljaja,, shvatanje zahteva da se ide dalje ka ranijim, strukturno povezanim doivljajima. Umoran sam od radova, 98
filozofski.rs

sadrinu svog ormara poznajem jer satri ga pregietao, z&brinut sam zbog onoga to u njemu nije dovreno, a ono od mene zahteva dalji rad, koji se jo ne moe proraunati. Sve to zbog, oko, nad sve te veze izmeu onoga to ivi u seanju i onoga to je doivljeno, ukratko te unutranje strukturne odnose moram shvatiti ja, koji sad shvatajui elim da iscrpem sve to je sadrano u doivljaju. I da bih ga iscrpao, ja se u strukturnom sastavu moram da vratim seanjima na druge doivljaje. Doivljaj koji ivi u seanju transcendentan je za svest koja ivi u sadanjem doivljaju. On predstavlja neto to je s one strane toga doivljaja. Ne postavlja se kao transcendentan za svest uopte, nego za sadanji momenat te svesti ispunjen doivljajem. Tu transcendenciju nazivam transcendencijom za svest koja doivljuje. Tako je tok vremena i seanje koje ga saima objektivni osnov za pojavu svesti o transcendenciji polazei od doivljaja. Istovremeno, siguran sam u objektivnu realnost tog transcendentnoga,, na osnovu strukturnog odnosa u kome se seanje povezuje s doivljajem. I jo neto opaam u doivljaju. Vraanje od doivljaja kroz strukturne odnose koji lee u njemu na psihiki sklop pokazuje mi, kao njegov uslov, tendenciju da nedokuivi doivljaj iscrpem i tako ostvarim podudarnost izmeu iskaza o doivljaju i njega samog. Ta psiholoka injenica ne moe se dalje objanjavati. Psihika energija, koja obavlja radnje potrebne za postizanje podudarnosti, sastoji se upravo samo u tome to to zakonito napredovanje shodno strukturnom kvalitetu sutine, u kojoj injenino stanje doivljaja idui unazad zahteva sve nove i nove lanove, izaziva oseanje zadovoljenja ako se i ukoliko se zahtev ispuni. U tom zbivanju ne postoji nikakva druga vrsta vrednosti do ona povezana sa zadovoljenjem to ga prua in kojim se iscrpljuje doivljaj. U njemu nema ni volicije; on, naprotiv, sadri jedino to to samo injenino stanje vodi oveka ka sve novim i novim lanovima sklopa, kao i zadovoljenje koje on nalazi kada ga iscrpe. Dopunjavanje doivljaja do psihikog sklopa zasnovano je na zakonitosti napredovanja koje e prevazii sadraj doivljaja sagledanog u datom trenutku; napredovanje je uslovljeno injeninim stanjem, i za svaki njegov korak vezano je neko zadovoljenje, koje se neprestano smenjuje s nedovoljnou koja proizilazi iz neiscrpljivosti doivljaja. A videemo i da, polazei od injeninog stanja spoljanjeg opaa7*
filozofski.rs

99

nja, inovi isto tako nuno idu dalje u pr&vu nekog trancendentnog predmeta. U tom procesu onda dolazi do opaanja psihikog sklopa. Ono postaje predmet shvatanja. Sada je doivljaj povezan s psihikim sklopom, iji je on deo. Za svest, kojom je obuhvaen, on je sada deo, meu ostalim delovima koji sainjavaju jedan sklop. Ali, posebna priroda psihiokog predmeta ne iscrpljuje se odnosom izmeu pojedinanog doivljaja kao dela i psihikog sklopa kao celine. injenino stanje strukture, strukturnog jedinstva doivljaja zasnovanog u odreenom ponaanju, strukturnih odnosa izmeu samih doivljaja i, najzad, strukturnih odnosa izmeu raznih naina ponaanja jeste temelj na kome se gradi opaanje psihikog sklopa. Jer ako se zapitamo ta pod njim podrazumevamo, onda je to, za razliku od obinog zbira ili ukupnosti delova koji sainjavaju neku celinu, jedno jedinstvo duevnog ivota izgraeno na odnosima koji obuhvataju i povezuju sve njegove lanove. Upravo onako kao to u pojmu subjekta ili jednog Ja ono to tek konstituie taj pojam jeste ponaanje prema predmetnome, prema tome struikturni odnos u aktima doivljaja i njihov meusobni odnos. Psihiki sklop je delimino transcendentan, utoliko to je u njemu uvek sadran i doivljaj, a kao delimian transcendentan je samo za svest koja doivljuje. Do sada smo samo posredstvom apstrakcije, elementarnim logikim operacijama odvajali shvatanje doivljaja od inova diskurzivnog miljenja. Jer u inovima koji tee da iscrpu doivljaj i koji dovode do konstituisanja psihikog sklopa kao predmeta, sadrani su oznaavanje, stvaranje pojma i sud. Predmet e biti definitivno utvren tek kada se donese sud o njemu. Prema tome, drugu stranu procesa^, u kome se psihiki sklop sagledava kao predmet, ini dalje napredovanje prema shvatanjima doivljaja, koja ono to je u njemu sadrano izraavaju adekvatnije, pouzdanije, temeljnije. I opet se pojavljuje dvostruki odnos adekvatne reprezentacije doivljaja, a istovremeno i transcendencija nastala u shvatanju. Sud ima u vidu doivljaj. To je jedan reprezentativni sklop, uslovljen prirodom znakova i odnosi se na doivljaj. U njemu su uvek sadrani momenti koji izraavaju sutinske odredbe o psihikome. Ve sam iskaz o nekom doivljaju, na primer da je ta patnja nepodnoljiva, sadri dve takve sutinske odredbe, koje prevazilaze okvire pojedinanog doivljaja i kao takve nalaze se preda mnom nezavisno filozofski.rs 100

od tog doivljaja. Ono to sud ima u vidu jestei, prema tome, injenino stanje, koje je transcendentno doivljaju i u vrsti sutinske odredbe ili veze izmeu sutinsikih odredbi ukazuje na jedan psihiki sklop. Sutinske odredbe ne mogu se adekvacijom opet vratiti na doivljaje. One idu samo za tim da doivljaje iscrpe, da ih u svesti uine jasnim, da ih prikupe. Predmet onog shvatanja koje je zasnovano u doivljajima, duevni ivot ili subjekt, dovodi se raznim pravcima formiranja pojmova do reprezentacije. Svaki od tih pravaca utemeljen je u prirodi tog predmeta i nainu na koji je on dat. Zahtev za objektivno vaeim znanjem i bezuslovno vrednim svrhama, sadran u svesti, sokratovska kola svela je na uslov umnog subjekta imanentnog duevnom ivotu, kao ono jedino to omoguuje da se taj zahtev ispuni. Time je zapoeo razvoj transcendentalne psihologije. S druge strane, oni koji se bave posmatranjem oveka, pesnici i istoriari,, formiraju ljudsko bie od stvaralakih mogunosti, koje predstavljaju kao pronicljivost, otroumnost, vlastoljubivost, rodoljublje, egoizam, i od vrlina i poroka koji svi u izvesnim proporcijama zajedniki deluju. U nameri da se psihiki predmet objasni sastavom razliitih snaga javlja se teorija o duevnim funkcijama, jer se teleoloko zajedniko delovanje snaga, u pravcu ukupnosti radnji duevnog ivota, poinje da shvata kao novo injenino stanje psihikog sklopa. Taj psiholoki nain shvatanja razvio se u nemakoj psiholokoj koli, a njegovi klasini predstavnici su Tetens i Kant. Ako se, s druge strane, izgradi misao o strogom uzronom sklopu psihikih procesa,, ako psihike promene postanu razumljive na osnovu jednoobraznosti psihikog zbivanja, opet se stvara nov poredak psiholokih pojmova. Ili se, pak, to ovde pokuavamo, mogu pratiti strukturni odnosi u kojima su doivljaji individualnog duevnog ivota povezani u jedan unutranji teleoloki sklop. Pored svih tih pokuaja da se psihiki sklop pojmovno shvati, uvek deluje i religiozno samoosveenje, koje se, dodue, slui pojmovnim reprezentacijama, ali uvek traga za nekim tajanstvom u duevnom ivotu, u kome se ovaj nalazi u realnom odnosu prema boanskom. Unutranje iskustvo, optenje s bogom, odvraanje od egoiteta doivljaji su koji konstituiu to shvatanje ivotnog toka i to opredmeivanje imutranjeg sveta. Svako opredmeivanje doivljaja obuhvata jedan vid psihike stvarnosti. Jer svako od njih je itavim epohama uvek omoguavalo da doivljenu
filozofski.rs 101

psihiku realnost iskau u pojmovima, i da njegovim posredstvom zadobiju odgovarajui uticaj na nju. Osvrnimo se sad ukratko na odnos izmeu doivljavanja i shvatanja psihikih predmeta. Obraanje panje na neko psihiko injenino stanje, njegovo posmatranje, shvatanje injeninog stanja u psihikom sklopu, sudovi o shvaenome i najzad sistematsko jedinstvo znanja o psihikom sklopu sve te razliite vrste shvatanja izraavaju realnost, ukoliko se mogu poistovetiti s doivljajima. Jer svuda je re samo o reprezentacijama doivljenoga. I pojam psihikog sklopa isto tako oznaava neku realnost, ukoliko su reprezentacije koje ga stvaraju sadrane u doivljavanju na nain koji ne doputa sumnju. Shvatanje koje je zasnovano u doivljavanju slae se, dodue, s onim koje je utemeljeno u ulnom opaanju u tome to sadri odnos prema nekom predmetu, a razlikuje se po jednom momentu presudnom za teoriju i metodu znanja te oblasti. Sastavni delovi, pravilnosti, naini ponaanja,, unutranji strukturni odnosi sadrani su u samom doivljavanju. Shvatanje psihikog sklopa isto je tako zadatak koji nema kraja kao i shvatanje spoljanjih objekata. Taj zadatak je samo u nastojanju da se iz doivljaja izvue ono to je u njima sadrano. Tako se realnost psihikog predmeta istovremeno i uvek poseduje i uvek se pokuava da pojmovno objasni. Proces shvatanja uvek sadri oba ta momenta: zadovoljenje zasnovano u identifikaciji onoga to je izraeno u pojmu i o emu se moe suditi s doivljajima, i nedovoljnost zbog nemogunosti da se doivljaji iscrpu do kraja. Shodno tome, nedostaci psihikog shvatanja su pre svega u iluziji da se u jednom odreenom pravcu stvaranja pojmova moe obuhvatiti itav sadraj doivljaja.
3. VEZA IZMEU OPAANJA I CULNIH PREDMETA

Od tog shvatanja psihikog sklopa razlikuje se shvatanje spoljanjih predmeta. Dok prvo karakteriu njegova utemeljenost u doivljavanju i svojstva onoga to se moe doiveti, dotle drugo karakteriu njegova utemeljenost u ulnom opaanju i osnovna svojstva tog opaanja. Biti-predstavljen tako to se sadraj nalazi pred nama, njegov je nain da za mene postoji, neodvojiv od ulno opaajnoga. Oseanja ili tenje su naini ponaanja koji se mogu reprezentovati kao sadraji, dok ono to je ulno opaajno, naprotiv, postoji samo kao sadraj. 102
filozofski.rs

ulno opaajno, osim bezgranine raznovrsnosti sadraja, sadri i razlike u nainu na koji sadraji za mene postoje. Slobodno predstavljanje neke boje ili nekog zvuka, pojava neodreenih slika pred spavanj^, u mati stvorena slika nekog rastinja ije dimenzije i sjaj boja izlaze iz okvira stvarnosti, opaanje nekog predmeta, predstava o njemu koja ivi u seanju to su sastavni delovi takve raznovrsnosti. Naroito se istiu dve razlike. ulno opaajno je ili slobodna predstava, na primer neka boja, ili je neto to je stvoreno u mati, kao ono divlje nabujalo rastinje, ili je pak neto dato, odreeno inom opaanja. S druge strane, ulno opaajno je ili povezano s nekim predmetom, na primer pojedinano opaanje crkve Sv. Stefana, ili se preda mnom nalazi bez takve povezanosti nekog sadraja s nekim od njega odvojenim (predmetom), kao to je neka predstavljena boja ili neki zvuk. Izmeu tih oblika u raznovrsnosti onoga to se ulno moe opaati postoje sledei odnosi znaajni kako za razluivanje naina ponaanja tako i za teoriju o znanju,, jer se odnose na strukturno uslovljene i teleoloke odnose zasnovane u postupku ulnog shvatanja. U domenu navedene raznovrsnosti ulno opaajnoga, povezanost izmeu ina, onoga to je ulno opaajno i predmeta konstituie jedno struktumo jedinstvo. Najjasnija povezanost vidi se kad se poe od suda ula. U ovome se ono to je predmetno odreuje posredstvom ulno opaajno datoga. Tako se u opaanju, u kome je ono dato, mora na neki nain ve da nalazi to predmetno. A, u stvari, i jeste tako. Polazim od opaanja bilo kog predmeta, recimo drveta. Ono to je kod njega faktiaki 1 ... dato, to su deblo, delovi grana, lie, vieni sa odreenog mesta. Tu pojedinanu sliku dopunjujem reprezentacijama. Ishodu tog shvatanja jedinstvo daje njegovo povezivanje s istim predmetom. Naini shvatanja,, koji se iz osnova razlikuju, kao to su: opaaj, jeziko oznaavanje, predstave u raznim stepenima ivotnosti i potpunosti, povezani su jednim sistemom unutranjih veza. Ukupnost sistema tih veza nazivamo totalnom predstavom naravno, ako re predstava uzmemo u najirem smislu. U tom sistemu je, kao to smo videli, isto opaajno dat samo jedan mali deo. To, to je tako dato, nazivamo istim opaajem. Predmet je dat u samom ulnom opaaju. A taj karakter datosti, koji pripada ulnom opaanju, nije uopte sadraj koji se prikljuuje onim drugim sadrajima koji opafilozofski.rs

103

eno ine ulno vidljivim; on, naprotiv, oznaava nain na koji opaajni sadraji postoje za mene u ulnom opaanju. Nasuprot istom karakteru nedvosmisleno odreene datosti, kojim se odlikuje to isto opaanje, u reprezentacijama koje su s njome povezane u totalnu predstavu, postoji prostor za slobodnije ponaanje. Karakter datosti razjanjava refleksija o tome da se predmet ponovo javlja u raznim nainima ponaanja; tako refleksija povezuje s postojeim predmetom opaanja doivljaje koji su se u voljnom ponaanju dogodili u vezi s njim: otpor, nesposobnost da se neto izmeni, pritisak spoljanjeg sveta. Opaeno, koje ima karakter datosti, opire se, ne moe se izmeniti, ono vri pritisak na subjekt. Iz tih odnosa, koji postoje meu opaajima, proistie karakter objektivne nunosti, kojim je utvren njihov sadraj i sadraj svih njihovih reprezentacija u procesima predmetnog shvatanja. Tako je karakter datosti,, svojstven ulnom opaanju, osnova za nunost svakog iskaza o predmetima u okviru ulnog shvatanja. Ako taj karakter datosti ukazuje unazad na neto to samo nije opaanje, onda odnos nema nikakvog sadraja, i krug shvatanja koje uvek zahteva jedno neto, jedan sadraj, zatvara se u imanentnim vezama svojih sadrajno odreenih lanova. Od opaaja se razlikuje predstava seanja. Ona je reprezentacija opaenoga. Tako nainjena slika dobija karakter reprezentacije, jer se u predstavi seanja prepoznaje predmet. Dakle, zaista postoji reprezentacija na osnovu preslikavanja, a ceo pojam saznavanja, kao nekakvog preslikavanja,, svodi se na odnos seanja prema opaanju. U sklopu, u kome su lanovi strukturnog sklopa u predmetnom shvatanju meusobno povezani, vaan lan je razlika izmeu pojedinanog opaaja i predmeta, i veza opaaja s predmetom. Pojedinani opaaj je, posredstvom jedne totalne predstave povezan s predmetom. Nije, takoe, posredi genetski psiholoki odnos, ve odnos utemeljenja. Kao ni realan opaaj, tako ni dalji korak ka povezivanju opaaja s nekim predmetom odvojenim od njega ne spada u iskustvo. Ali je zato jasan logiki odnos prinude od strane injeninog stanja. Ono to spada u iskustvo samo slui da razjasni tu prinudu. Na horizontu mora pojavljuje se neki predmet. Pribliavajui se, on se poveava. Boja predmeta se menja kad ograne Sunce. Pretpostavljam da e neki ostrvljanin, koji jo nikada nije video brod, povezati te slike. One su razliite, ali kontinuitet koji povezuje momente neprekidnog posma104
filozofski.rs

tranja prisiljava da se oni poveu s jednim istim predmetom. Taj proces samo tumai kako se iz prinude sticaja samih pojedininih iskustava javlja zahtev da se misaono dogradi neto to nije dato ni u jednom pojedinanom iskustvu. Ta totalna predstava reprezentuje znatan broj pojedinanih opaaja, ali se odnosi samo na jedan predmet. Ona je oevidna, ali se ipak ne moe ostvariti ni u kakvom opaaju. Ona oznaava jedan zadatak, a da bi se on reio i dotini predmet zaista sagledao, shvatanje mora ii stalno dalje ka sve novim i novim inovima reprezentacije. Tako u ulnom shvatanju postoji veza s predmetom, koja se u jednoj taki, veoma vanoj za teoriju znanja i metodologiju, razlikuje od shvatanja psihikoga. Predmet je transcendentan opaaju, svaki pojedinani opaaj je neadekvatan u odnosu na predmet, a reprezentacije su usmerene na to da se priblie predmetu.
4. STRUKTURA DOIVLJAJA SHVATANJA

U strukturi doivljaja shvatanja mogu se u obe oblasti razlikovati tri momenta. On sadri kvalitet povezanosti s neim predmetnim: na osnovu tog kvaliteta ono se moe opaati,, predstavljati ili pretpostavljati pomou mate, ili shvatiti pomou suda. Vrste strukturnih veza utemeljene u tim razliitim nainima shvatanja mogu, svaka za sebe, biti usmerene na jedan isti predmet, ili u jednoj istoj strukturnoj vezi mogu razliiti predmeti biti ono to se opaa, zamilja ili hoe. Vrsta veze s predmetima i predmeti mogu se menjati nezavisno jedni od drugih. Ja mogu suditi o svim moguim predmetima, a jedan isti predmet moe, i pored toga to ja sudim o njemu, stupati i u najrazliitije druge strukturne veze. I najzad, sadraj koji se nalazi u doivljaju i sainjava grau za usmerenost na predmet, treba razlikovati ne samo od ponaanja nego i od predmetne usmerenosti. Tek sadraj, na primer oseajni kompleks ulnog utiska kue, omoguuje povezivanje s pojedinanim predmetom kue. Meutim, razliiti sadraji povezuju se s istim predmetom, naime tom odreenom kuom, u razna doba dana, u razliitim vremenskim prilikama, sa razliitih mesta. S druge strane, isti sadraj, recimo nekog nonog utiska neodreene vrste, doputa razliito tumaenje, tj. moe se povezivati s razliitim predmetima.
filozofski.rs

105

5. DOIVLJAJI SHVATANJA KAO STRUKTURNA JEDINSTVA I NJIHOVE MEDUSOBNE UNUTRANJE VEZE

1 Svi doivljaji koje karakterie predmetno shvatanje sadre meusobne unutranje veze. Te strukturne veze provlae se kroz sve spletove u kojima su oseanja ili voljne intencije povezani s predmetnim shvatanjem. I ma koliko doivljaji shvatanja bili udaljeni jedan od drugog, i ma koliko bili modifikovani unutranjim ili spoljanjim promenljivim okolnostima, oni meusobno mogu biti spaeni vezama zajednikim procesima predmetnog shvatanja. Te veze ih meusobno spajaju u jedan svojevrsni sklop. U toku saznavanja, moe da me prekine neka vest, neka osoba koja ulazi ili neki fiziki oseaj nelagodnosti; zbog toga moe dugo da potraje dok se ponovo ne ukljuim u saznavanje u kome sam se nalazio; ipak su ti doivljaji saznavanja,, koji su veoma udaljeni jedan od drugoga, kao delovi povezani u celinu sklopa moga saznavanja. To je uslovljeno vrstama veza u sistemu predmetnog shvatanja. Jer u njima je tendencija da se proire na ceo duevni ivot. 2 Veze doivljaja u okviru predmetnog shvatanja postoje meu sadrajima koji se pojavljuju u tim doivljajima. One su sadrane u injeninom stanju koje je predmetno dato. U injeninom stanju dvaju raznih intenziteta dat je istovremeno i stepen intenziteta. U faktikim spojevima kvaliteta boje i ekstenzije sadrano je to da se boja ne moe predstaviti bez ekstenzije. Shvatanje tog injeninog stanja svakako pretpostavlja inove spajanja i razdvajanja, ali veze ne postoje izmeu inova nego izmeu sadraja koji se nalaze u injeninom stanju. Vaenje navedenih veza nezavisno je od inova svesti kojima se one shvataju. Isto tako, i silogizam iskazuje samo logike veze zasnovane u predmetnome, a ne i veze izmeu inova miljenja. Premise i konkluzija povezani su u zakljuku u sklop, ija je priroda obrazloenje konkluzije pomou premisa. Meutim, u silogizmu se inovi ne shvataju kao neto to obrazlae, u njemu se shvata injenino stanje. Predmetno shvatanje nije praeno sveu 106
filozofski.rs

o misaonim operacijama koje obavljamo. U njemu postoje samo sadraji i njihovi odnosi. Postupak, koji mnotvo elemenata koji se mogu raspoznati i shvatiti u sadraju predmetnog shvatanja prikazuje mnotvom kombinovanih inova kako bi stvorili sloenu celinu, izlazi iz okvira injeninog stanja koje se moe opisno utvrditi; on u njegovu osnovu, kao uslove svesti^ postavlja inove koji odgovaraju objektivnim relacijama. Cin onda oznaava uslov svesti za znanje o nakoj stvarnoj relaciji. Strukturna veza, koja se moe pokazati, postoji u okviru shvatanja samo izmeu ponaanja i sadraja, koji ini materiju za odreivanje predmeta. Ta strukturna veza odreuje u dva smera dalje napredovanje ka sagledavanju predmetnoga, u kome se utvruje sve vie relacija kod doivljenoga i opaenoga. U prvom smeru dalje napredovanje shvatanja neeg predmetnog lei u nizu reprezentacija, koje treba da iscrpu ono to je sadrano u doivljavanju i opaanju. U drugom smeru povezani su doivljaji koji sagledavaju relacije izmeu razliitih predmeta. Veze izmeu doivljaja shvatanja, dakle, postoje u prvom redu izmeu doivljaja u kojima jedan isti predmet postoji za nas na razliite naine. Opaanje, seanje, totalna predstava,, imenovanje, podreivanje posebnoga optem, povezivanje delova u celinu, sud sve su to naini shvatanja; i kada se predmet ne menja, menja se karakter svesti u kojoj on za nas postoji kad sa opaaja preemo na seanje ili na sud. Usmerenost na isti predmet, koja im je zajednika, povezuje ih u jedan teleoloki sklop, u kome svoje mesto imaju samo oni doivljaji koji obavljaju neku radnju koja vodi sagledavanju tog odreenog predmetnoga. Taj teleoloki karakter, uslovljen usmerenou na sagledavanje predmeta, iskazuje se, dalje, u tome to sve veze izmeu naina shvatanja iste predmetnosti karakterie to to se obezbeenje vrednosti njihove istinitosti za sve naine shvatanja dobija identifikacijom onoga to je u njima miljeno s opaenim ili doivljenim na kome se temelje. Izraz tog obezbeenja je svest da sam ja u to ubeen. To znai da je uoena postignuta podudarnost izmeu ina shvatanja i doivljenoga ili opaenoga. Usmerenosti na sagledavanje predmeta sud odgovara kada je praen sveu da je ono to je u njemu miljeno sama ta stvar, a svest da sam ja u to ubeen, koja prati istinit sud, izraz je neposredno ili posredno uspostavljene podudarnosti sa samom stvari koja je intuitivno data. Telefilozofski.rs

107

olokim karakterom tog sklopa iskljuivo je uslovljeno dalje napredovanje u njegovim okvirima, od lana do lana. Kao to smo videli, u injeninom stanju materije shvatanja date u doivljaju i opaaju i njene povezanosti s predmetom lei momenat koji shvatanje vodi dalje ka sve adekvatnijim oblicima. Svaki od tih oblika, budui povezan s istim predmetom, mora da bude kadar da ostvari identifikaciju s opaajima ili doivljajima u kojima je data graa za shvatanje predmeta. Sve dok doivljaj jo nije iscrpen, ili dok predmetnost koja je u pojedinanim opaajima data samo delimino i neadekvatno jo nije adekvatno iskazana, ostae uvek neka nedovoljnost u onome to je miljeno i to se iskazalo, koja e zahtevati prikladniji izraz. I tako se pred nama nalazi veoma mnogo veza izmeu doivljaja shvatanja zasnovanim u strukturi doivljaja shvatanja i u strukturnim relacijama onih naina izraavanja koji proizilaze iz njihovog odnosa prema istom predmetu. Pokuaemo da objasnimo gradnju kojom se konstituie sklop koji se tako stvara. Opaaji koji se odnose na isti predmet povezani su meusobno u teleolokom sklopu, ukoliko prate identian predmet. Pozadina ili unutranjost jednog objekta pri povezivanju nekog opaaja, koji ih ne sadri, samo su misaono dograeni. Taj opaaj zahteva jo neke, koji e dopuniti materiju za shvatanje predmeta. U proces dopunjavanja ukljueno je ve i seanje. U sklopu predmetnog shvatanja ono je u vrstom odnosu prema intuitivnoj osnovi, zato to mu je funkcija da zastupa tu osnovu. Veoma se jasno vidi razlika izmeu shvatanja doivljaja seanja, koje proces na kome je doivljaj zasnovan prouava u njegovim jednoobraznostima, i posmatranja seanja u njegovoj funkciji u okviru sklopa shvatanja, po kojoj ono zastupa ili reprezentuje doivljeno ili shvaeno. Seanje moe pod utiskom ili uticajem duevnog raspoloenja primiti u sebe sadraje koji nemaju veze s njegovom osnovom upravo tu lei osnova estetskih tvorevina mate ali seanje, koje je u navedenom teleolokom sklopu usmereno na sagledavanje predmeta, tei za identifikacijom sa opaajnom i doivljajnom graom predmetnog shvatanja. Da seanje obavlja svoju funkciju u predmetnom shvatanju, pokazuje se u mogunosti da se utvrdi njegova slinost s opaajnom osnovom shvatanja predmeta. Signifikativno shvatanje,, koje se izgrauje nad intuitivnim, temelji se u doivljaju ili opaaju. To je sistem veza 108
filozofski.rs

meu izrazima. Pod izrazom razumemo svaki govor i svaki deo govora, kao i svaki sutinski istovrsni znak (Huserl, Logika istrazivanja, knj. II, str. 30). Izrazi se razlikuju od znakova druge vrste po tome to neto znae. Ako, najpre, stanemo na tle psiholoke deskripcije, onda e se konkretni fenomen osmiljenog izraza razdeliti, s jedne strane, na fiziki fenomen, u kome se izraz konstituie sa svoje fizike strane, a s druge strane na inove, koji mu daju znaenje i eventualno opaajnu punou, i u kojima se konstituie veza s nekom izraenom predmetnou (Logika istrazivanja, knj. II, str. 37). Ukoliko se izraz tako povezuje s nekom predmetnou, njime je neto miljeno. Ukoliko on vezu ostvaruje na nekom postojeem ili predoenom opaaju ili nekom doivljaju, veza izmeu naziva i nazvanoga ostvarena je u ispunjenju znaenja (Ibid.9 knj. II, str. 38), a pri tom fiziki fenomen izraza i njegova veza s nekom predmetnou koja je u njemu miljena nisu puka koegzistencija, neto istovremeno, nego su jedno unutranje jedinstvo. U njegovom karakteru lei to to mi, doivljavajui predstavu rei, ipak ne ivimo u predstavljanju rei nego iskljuivo u oivotvorenju njenog smisla, njenog znaenja (Ibid., str. 39). Nae zanimanje okrenuto je predmetu koji imamo na umu. I ono sa opaajne predstave rei, shodno njenoj funkciji, prelazi na predmet i ukazuje na njega. Doivljaj koji povezuje neki naziv s nekim predmetom oznaenim tim nazivom i u potpunosti ostvaruje tu vezu odgovarajuim opaajem, stvara,, prema tome, jedno tmutranje jedinstvo okarakterisano nainom povezivanja koji se nalazi u sutini znaenja. Nita ne menja stvar to je doivljaj sastavljen iz deliminih inova i to je utemeljen u nekom opaaju. On je jedno strukturno jedinstvo. Jo je sloenije strukturno jedinstvo u doivljaju suenja. la I tu nailazimo na odnos koji smo ve posmatrali. Strukturisano jedinstvo, koje postoji u doivljaju i moe se razloiti na vie momenata (deliminih inova), uvek je odreeno jednom vezom kojoj se ostale podreuju. U doivljaju suenja to je veza signifikativno uinjenog iskaza i predmetnoga o kome se daje iskaz. Sada emo obratiti panju na onaj vid suda u kome on povezuje rei u reenicu. Tu opet nailazimo na jednu novu strukturnu vezu u sferi shvatanja veza, koja u iskazu regulie spajanje delova govora. Re je o reenju problema koji se moe nazvati ista gramatika. Jezik nema samo fizioloki,
filozofski.rs

109

psiholoki i kulturnoistorijski, nego i jedan apriorni osnov. On se odnosi na sutinske oblike znaenja i apriorne zakone njihove kompleksije odnosno modifikacije, pa se ne moe ni zamisliti jezik koji ne bi bio sutinski odreen upravo tim zakonima (Huserl, Logika istraivanja, knj. II, str. 319). Znaenje govora vezano je za zakonitost koja tu postoji; otuda iz njene povrede proistie besmisao. Kada kaemo okruglo, ili ovek i jeste i tome slino, ne postoje nikakva znaenja koja bi tim spojevima odgovarala kao njihov izraen smisao (Ibid.t knj. II, str. 312). To je interesantan primer za metodu kako da se iz spoljanjih oblika proitaju unutranje veze. U oblasti znaenja vlada apriorna zakonitost, po kojoj su svi mogui oblici sistematski zavisni od jednog malog broja primitivnih oblika utvrenih egzistencijalnim zakonima. Tom zakonitou, budui da je apriorna i isto kategorijalna, u nau naunu svest dopire osnovni i glavni 2 deo konstitucije ,teorijskog uma'. U toj usmerenosti doivljaja shvatanja, po kojoj oni tee da neku predmetnost sagledaju i izraze u sve prikladnijim oblicima, dato jei, meutim, ve i napredovanje od doivljaja ili pojedinanog opaaja ka neem optem, jer se injenino stanje moe da razjasni samo posredstvom naziva, pojmova, sudova. Makar se krajnja taka puta i nalazila u utvrivanju neke injenice ili neke pravilnosti, put ka krajnjoj taki uvek ide kroz ono to je opte. U oba sluaja sagledavanje predmeta bie dovreno, a tendencija ka tom sagledavanju ispunjena tek kad postanemo svesni da posedujemo samu stvar, i to potpuno. Meutim, ako je u toj usmerenosti ve dato napredovanje ka neem optem, nastaje zahtev za napredovanje od relacija koje se mogu nai u pojedinanom objektu ka onima koje postoje u veim predmetnim sklopovima. Tako se iz jednog smera veza prelazi u drugi. U prvom smeru meusobno su povezani doivljaji koji tee da razliitim oblicima reprezentacije shvate jedan isti predmet, i to na sve prikladniji nain. U drugom smeru povezani su doivljaji koji relacije izmeu predmeta, koji se smenjuju, sagledavaju u istom obliku shvatanja, ili povezivanjem razliitih oblika. Tako nastaju obuhvatnije veze, sadrane u injeninom stanju predmetnosti. One su posebno jasno vidljive u homogenim sistemima koje predstavljaju prostorni, zvuni ili brojani odnosi (Opisna psihologija, str. 44, Spisi, knj. V, str. 172). Svaka nauka se povezuje s nekom predmetnou koja se moe omeiti, i u njoj ima svoje jedinstvo. A sklop naune oblasti povezuje 110
filozofski.rs

pojedinana znanja. Dovrenost svih relacija sadranih u doivljenome i opaenome bila bi pojam sveta. Tim pojmom izreen je zahtev da se sve to se moe doiveti i opaati izrazi sklopom relacija injeninoga, sadranih u njemu. Konano se moe rei da strukturna veza, koja se nalazi u definisanju predmeta doivljenim ili datim sadrajima,, stvara sistem predmetnih relacija i izraava se u njima, i na taj nain se strukturnom vezom spajaju doivljaji te vrste, sve ire i prisnije. 3 Ako saberemo sve do sada izloene momente predmetnog shvatanja, lake emo razumeti ono to se sad ispostavlja kao sutina saznanja. Da bismo znali ta je saznanje, moramo da se upitamo ta podrazumevamo pod njegovim sastavnim delovima: opaajem, jezikim oznakama, sudovima. Na to treba odgovoriti: ono to ovek koji opaa, predstavlja, sudi ima na umu dok obavlja te inove. Onaj ko doivljuje, siguran je u to to doivljuje. Ta vrsta sigurnosti ne upuuje ni na ta to bi se nalazilo negde iza doivljaja, ona poiva u samoj sebi. Ako stvorimo idealan teorijski pojam istog opaaja, onda je njime na osnovu karaktera datosti utvrena jedna realnost koja sa svoje strane upuuje na ono to utvruje (oblikuje) tu datost, omoguuje njenu nepomerljivost i njen pritisak. Najpre, to treba prihvatiti kao injenino stanje; ali ovek ga mora rastumaiti kako bi pravilno ocenio svojstva inova saznavanja utemeljena u njemu. Svaki drugi in, koji sainjava sastavni deo predmetnog shvatanja izgraenog na tim osnovama, oznaava, ima na umu, znai povezivanje*,23 idui unazad, sa doivljavanjem ili istim opaanjem. On oznaava, znai ili ima na umu neki predmet koji se shvata na temelju onoga to je sadrano u doivljavanju i opaanju. U doivljavanju je predmet imanentan, dok jej, naprotiv, u opaanju, koje faktiki spada u nae shvatanje, neto s ime se povezuje sticaj pojedinanih opaaja. inovi shvatanja su u prvom redu elementarne logike operacije: identifikovanje, razlikovanje, odreivanje stupnjeva, spajanje, razdvajanje, deo i celina u zavisnosti od toga da li se pojavljuju kao spoj ili se povezuju, zatim mogunost izdvajanja iz okoline i najzad sagledavanje faktikih odnosa. Te elementarne operacije mogu se obavljati
filozofski.rs

111

 oiie strane svakog oznaavanja reima ili znacima neke druge vrste. To su drugostepeni opaaji i iskazuju samo neko injenino stanje. A ono u okviru opaanja ima jednu znaajnu osobenost. Elementarne operacije sagledavaju injenina stanja. injenina stanja za mene ne postoje kao injenice svesti, nego se pojavljuju kao stvarnosti nezavisne od svesti. Utoliko im je svojstveno neto to je nezavisno od promena u toku svesti,, neka svojevrsna optost. Kao to se kvalitet tona ne menja, mada tonovi prelaze jedan u drugi, tako i razmak izmeu dva tona sam po sebi ostaje injenino stanje, koje je uvek isto u psihikom smenjivanju muzikih doivljaja. Ta injenina stanja su sutinske odredbe i kao takva ine osnovu saznanja, ukoliko ono znai neto vie od pojavljivanja ili zajednikog postojanja u svesti. Zato kao vrednost ili svrha izvan okvira ulnih injeninih stanja u shvatanju doivljenoga postoji jedan analogon, vidi se iz prostih oblika iskaza da je neto lepo ili dobro ne samo za mene nego uopte kao neto to se njima imalo na umu, za ta e se morati tek da potrae razlozi. 4
TENDENCIJA KA SISTEMATSKOM SKLOPU SADRANA U STRUKTURI SHVATANJA I NJENO DOVRENJE U NAUCI

U predmetnom shvatanju, po prirodi samih injeninih stanja koja postoje u doivljavanju i opaanju, nalazi se zahtev da se svuda uspostave odnosi izmeu svega onog to se moe doiveti i opaati. A u strukturi shvatanja ujedno lei i jedinstveno naelo koje stvara taj sklop, i sadri jamstvo za njegovo vaenje. Opaanje;, stvaranje predstave o nekom predmetu u kojoj su pojedinane opaajne slike na odreujui nain tako meusobno povezane da sadrajno odreuju pojedinani predmet, zatim podreivanje posebnoga pod opte, podreivanje vrsta pod rod, povezivanje delova u celinu, inovi oznaavanja i razliiti oblici suda koji se stvara na njihovom temelju, spoj sudova sve do sistematskog sklopa jedne oblasti saznanja svi ti inovi odlikuju se zajednikim karakterom nalaze se u odnosu biti-reprezentovan i reprezentovati. Svaki lan navedenog sklopa reprezentovan je nekim drugim la112
filozofski.rs

nom, a onaj koji u tom sklopu sledi reprezentacija je prethodnoga. Tako predstava o predmetu reprezentuje opaajne sadraje na koje se odnosi. Opta predstava reprezentuje pojedinane predstave. Spoj obeleja jednoga pojma reprezentuje individualne predstave koje ulaze u okvir tog pojma, i, najzad, sklop saznanja koji obuhvata jednu predmetnu oblast reprezentuje skup opaaja koji se odnose na te predmete. U sreditu itave psihologije tog sklopa predmetnog shvatanja nalazi se pojam reprezentovanja,, a njen glavni zadatak je da razjasni taj pojam. Jasno je da taj pojam obuhvata veoma razliite modifikacije ponaanja, i da je iznalaenje modifikacija isto toliko teak koliko i zamren posao. Jer, pojedinana predstava secanja reprezentuje opaaj u jednom drukijem smislu od onoga u kome sud reprezentuje ono to je opaeno ili doivljeno. Jedan doivljaj, koji se nalazi u odnosu reprezentacije prema jednom ili vie doivljaja koji ga uslovljavaju, zasnovan je u ovom poslednjem. Nije re o genetskoj vezi izmeu doivljaja. Biti-zasnovan tu ne znai biti genetski uslovljen. Time je, naprotiv, oznaen odnos izmeu ina koji zasniva i ina koji je zasnovan, po kome onaj prvi sadri legitimni osnov za ovaj drugi. Znai, odnos zasnivanja ne postoji izmeu inova, nego izmeu onoga to je sadrano u inovima. Odnosu izmeu onoga to je reprezentovano i onoga to reprezentuje odgovara odnos izmeu onoga to zasniva i onoga to je zasnovano. Opaajni sud konano ima svoj temelj ili svoj legitimni osnov u jednom ili vie opaajnih inova,, koje reprezentuje sud. Kroz sve navedene doivljaje prolazi, dakle, jedan isti odnos, po kome su jedni reprezentovani u drugima i zasnivaju ih. Tako je u svakom doivljaju, koji sadri neku reprezentaciju i koji je zasnovan, sadran odnos prema doivljajima koji su u njemu reprezentovani i zasnivaju ga. I tako su svi doivljaji koji sadre neto to je reprezentovano, neto to zasniva, neto to reprezentuje i neto to je zasnovano, povezani meusobno u jedan sklop istovrsnou ponaanja u tim doivljajima i vezama utvrenim tim ponaanjem. Nain ponaanja je ono to odreuje vrstu sklopa, a on istovremeno sadri i momenat njihovog povezivanja u celinu. U tim vezama su sadrani oni trajni odnosi na kojima se temelji predmetno shvatanje. To je ona vrsta pozadina na kojoj blesne i trne promenljiva svetlost trenutne svesti. filozofski.rs 8 113

II PREDMETNO POSEDOVANJE
I OSEANJE

Sklop koji emo sada razmatrati zahteva da se prethodno izloe odreeni stavovi o strukturi oseanja i htenja. Jer, re je samo o tome da se za teoriju znanja pripremi uporedni nain posmatranja; logiku, a potom i itavu teoriju znanja treba osloboditi njihovog pretenog povezivanja sa saznanjem stvarnosti, a onda izgraditi logike i naunoteorijske stavove da isto kao sa saznanjem stvarnosti budu povezani i sa odreivanjem vrednosti, utvrivanjem svrhe i donoenjem pravila. Pri tom elementarne operacije, koje prethode diskurzivnom miljenju, treba u svim tim razliitim oblastima shvatati u njihovom odnosu prema diskurzivnim operacijama. Onda e uporedni nain posmatranja pokazati koji su uslovi iz strukturnog sklopa predmetnog shvatanja, oseanja i htenja presudni za logike oblike. Moe li se pojam strukture primeniti na oseajni ivot? Moe, kada doivljaji oseanja predstavljaju strukturna jedinstva, kada u odnosu izmeu doivljaja oseanja postoje strukturni odnosi i kada skup tih odnosa u psihikom sklopu vri radnju, koja u subjektu imanentnoj teleologiji psihikog sklopa stoji u strukturnom odnosu prema radnjama predmetnog shvatanja i htenja. Na toj osnovi pokazae se da strukturni odnosi oseanja sainjavaju oblast koja se moe razgraniiti kako prema shvatanju tako i prema htenju. Onda za logiku i teoriju znanja tu oblast, sa odredbama vrednosti koje se u njoj pojavljuju, treba prikazati kao jednu od onih triju oblasti sa kojima moraju biti povezane sve opte logike i naunoteorijske konstatacije. 1
RAZGRANIENJE DOIVLJAJA OSEAiNFJA

Najprq, moramo da utvrdimo zajedniki karakter onih doivljaja koji se u jezikoj upotrebi svuda oznaavaju kao oseanja. Kad od bilo kojeg oblika predmetnog shvatanja preemo na oseanje, odmah e se pokazati da se oseanje ne moe uporeivati s tim oblicima. uti, videti, pipati, mogu se meusobno uporeivati; sud o nekom vienom predmetu moe 114
filozofski.rs

se uporeivati sa opazajem; meutim, ako s tim nainima saznavanja poveem oseanje, neu nai vie nita to bi se moglo uporeivati. Opisna psihologija, koja shvata samo ono to postoji u razvijenom duevnom ivotu, nalazi, dakle, u oseanjima oblast psihikih injenica,, iji su lanovi, dodue, svuda utkani u injenicu shvatanja i htenja, ali bilo gde da se pojave, sa njima se ne mogu uporeivati. Izmeu ulnog opaanja, ulnog oseanja i ulne udnje mogu se svakako pronai take uporeivanja; one se nalaze u zajedniokim sadrajima koji postoje u razliitim nainima ponaanja: ali sami naini ponaanja ne mogu se uporeivati. Tako doivljena razlika razdvaja oseanje i od predmetnog shvatanja, i od htenja. Nju analiza, u prvom redu, vidi u tome to u oseanju nailazi na suprotnost koja se obino oznaava kao suprotnost izmeu zadovoljstva i nezadovoljstva. Oseanja predstavljaju raznovrsnost razlike u intenzitetu i kvalitetu. Mogu se razvrstati po intenzitetu; na jednoj strani smenjuju se stupnjevi intenziteta zadovoljstva, dopadanja i odobravanja u pozitivnom smeru, a na drugoj smenjuju se u negativnom smeru razliiti stupnjevi nezadovoljstva, nedopadanja i neodobravanja. Kao kvalitativne razlike kod oseanja zapaaju se zadovoljstvo i nezadovoljstvo u uem smislu,, odobravanje i neodobravanje, dopadanje i nedopadanje. Sada emo, polazei od tog obeleja, odrediti granice oseanja i time od njega privremeno razgraniiti oblast oseajnog ivota. Oseanja su utkana kako u intelektualne, tako i u voljne doivljaje, a njihovo prisustvo u ovima dopire toliko daleko da se moe govoriti o sveprisutnosti oseanja u psihikom ivotu. Panjom upravlja interesovanje, a ono predstavlja uee oseanja koje potie iz situacije i odnosa prema predmetu. Isto su i ispoljavanja dosetljivosti i otroumlja, neoekivane kombinacije praene oseanjima neke vrste zadovoljstva. I kada se u voljnom ponaanju pojavi neka napetost ili zastoj, voljna stanja izazivaju oseajno ponaanje nezadovoljstva. Nasuprot tome, uspeh je praen zadovoljstvom. Kada govorimo o oseanju slinosti ili o oseanju stvarnosti, re oseanje ima dvojak smisao. Tu upravo zajedniki karakter uoavanja uslovljava dvojaku upotrebu izraza oseanje. Potvrivanje i poricanje,, sumnja i izvesnost nisu po sebi ni radosni ni bolni. Cista nepomuena radost postoji 2b
8

filozofski.rs 115

kada se razree razne pretpostavke. A isto tako ni u voljnoj sferi uoavanje, svest o obvezanosti moje volje u odnosu na izvrenje neke radnje inom kojim sam se obavezao, nije po sebi vezana za neko oseanje zadovoljstva ili patnje, mada se sklopu ivota lako moe pridruiti takvo oseanje bola, ogranienosti. Postoji, dakle, i svest o voljnom ponaanju, koje je, dodue, veoma slino oseanju,, i povezuje se s oseanjem, ali samo po sebi nije oseanje. Uopte, postoji jedna uoenost (Innesein) datog stanja stvari veoma slina oseanju i moe se povezati s njim, ali se sama po sebi ne sme shvatiti kao oseanje. A poto se u tome ne istie dovoljna razlika izmeu uoavanja (Innewerden) i oseanja, morae se za doivljaje u kojima se podrazumeva neto tue, bilo ono stvarno ili izmiljeno, odbaciti izraz naknadno oseanje (Nachfiihlen) kao suvie uzak; naprotiv, tu je posredi jedno vie naknadno doivljavanje (Nacherleben) u kome se itav psihiki sklop neke tue egzistencije shvata polazei od pojedinano datoga. 2
OPTI KARAKTER PONAANJA U DOIVLJAVANJU OSEANJA

Sada treba dokazati da tako razgraniena oblast oseanja pokazuje u svim svojim doivljajima isto ponaanje i ista strukturna svojstva^ dok, nasuprot tome, unoenje drugih doivljaja koje ne karakterie zadovoljstvo ili nezadovoljstvo iskljuuje odreivanje strukturnih jedinstava, strukturnih odnosa i teleoloke radnje tako razgraniene oblasti. Karakter strukture u toj oblasti uslovljen je jednom osnovnom crtom oseajnog ponaanja, na koju se moe samo ukazati, i samo slikom moe izraziti, ali se ne moe definisati. U predmetnom shvatanju sadrana je u doivljaju usmerenost na predmet, a razne doivljaje povezuje usmerenost na sagledavanje predmeta. Voljni doivljaj pokazuje usmerenost na neki fiat, na realizovanje nekog injeninog stanja kako u pojedinanom doivljaju, tako i u meusobnim odnosima doivljaja. ta, meutim, nalazimo u doivljajima oseanja? Delanje ili usmerenost iskljueni su iz te oblasti; ne samo u oseanju situacije nego i u predmetnom oseanju samo dato duevno stanje (Zustandlichkeit) postoji kao nain ponaanja; to je duevno stanje koje je povezano sa shvatanjem datih predmeta, ili je zasnovano u situaciji subjekta. Kako filozofski.rs 116

je to dato duevno stanje uslovljeno spoljanjim predmetima ili situacijom subjekta, ono u tom,, da tako kaemo, inverznom ponaanju tone u dubinu subjekta. Udeo koji doivljene injeninosti imaju u tom duevnom stanju gubi se u osobenom nainu na koji se taj udeo utapa u ukupnost datog duevnog stanja. Svako oseajno duevno stanje (Gefiihlszustandlichkeit) izraava samo neuhvatljivo ponaanje te iste dubine subjekta prema njegovim situacijama i predmetima. Time je u oblasti oseanja dat jedan karakter strukture, potpuno razliit od karaktera u onim drugim dvema sferama. To dolazi do izraaja kako u strukturnom jedinstvu oseajnog doivljaja, tako i u meusobnim strukturnim povezanostima raznih oseajnih doivljaja. Otuda proizilazi da su momenti, koji sainjavaju doivljaje ove vrste, podreeni glavnom momentu strukture doivljenome kao oseanje. Situacija se doivljuje oseanjem, predmeti se oseanjem okuavaju i proivljavaju. Svi oseajni doivljaji su u tome jednaki, a tamo gde vladaju u dui, ini se da svaki ivotni odnos, svaki predmet, svaka tua individualnost postoje zbog toga da budu proivljeni, pretrpljeni i okuani. Da bismo u vlastitom doivljaju otkrili raznovrsnost oseajnog sveta koji nastaje na taj nain, moramo se okrenuti pesnicima, koji nas ue da u sebi samima pronaemo ono to bi inae prolo nezapaeno u ivotnoj trci: itav teret zemaljske sree i zemaljske patnje, oslobaanje due obuhvaene vrstim predmetnim okvirima, govor glasova iz prirode. Znai, struktura oseanja lei u tom vraanju sa predmeta na ponaanje. To povezivanje, idui unazad, i kada uiva i trpi i u manje ujnim vibracijama, jeste duevno raspoloenje. Meutim, ukoliko subjekt postojane odnose izmeu predmeta i ljudi zadrava u sebi posredstvom reprezentacija proteklih oseajnih doivljaja, pa tako gradi jedan sistem svojih oseajnih relacija prema stvarima, individuama, zajednicama sve do oveanstva, i ne ivi u teorijskom niti praktinom ponaanju, nego u postojanim vezama, onda ivotno ustrojstvo nazivamo duom (Gemiit). Ona, prema tome, poiva na seanju koje reprezentuje oseajne doivljaje i te reprezentacije razvrstava u sreene veze sa stvarima, licima, zajednicama. Stvara se postupni prelaz od koncentracije due posredstvom seanja, vernosti, stalnosti prooseanih ivotnih relacija, sve do naivne ili i svesne i eljene izolacije oseajnih doivljaja u pukim duevnim raspoloenjima, koja izraavaju neto trenutno. U tome je ustrojstvo
filozofski.rs

117

ivota, koje hoe da okua sve to svet sadri, svaku stvar za sebe, svaku u tom trenutku. Iz toga se sad vidi da struktura oseanja, posredstvom reprezentacija, omoguuje jedan sistem povezivanja, upravljen na identine predmete raznovrsnih oseajnih doivljaja. Dalje, i iz tih odnosa proizilazi to to se oseanje, koje je dato kao doivljaj, pojavljuje u velikom mnotvu raznovrsnih kvaliteta. Te kvalitativne odreenosti su u samom doivljavanju najtenje povezane sa situacijama i predmetima kod kojih se pojavljuju. Od objanjenja genetske psihologijei, od konstatacija analitike metode o tome ta se u oseanju moe razlikovati ili opitom razdvojiti, ovde emo izdvojiti jedan nain posmatranja, iji je predmet samo radnja oseanja u psihikom strukturnom sklopu. Tako posmatrano, oseanje dodue nije nikakav sistem, ali je ipak njegova radnja to to univerzum postaje predmet sveopte simpatije, to u njemu uivaju i trpe se njegova harmonija i njegove disonance, to individuu u oseajnim relacijama povezuje sa stvarima, licima i zajednicama, to izmeu optih injeninih stanja i estetskog ili etikog oseanja postoje vrste objektivne veze. Tako se pojmovno i rasudno (begrifjliches, urteilendes) ponaanje u procenama izgrauje na oseanju. A dejstvo tih procena vrednosti protee se kako na izgraivanje pogleda na svet, tako i na odreivanje vrednosti. Tako se stvaraju tri oblika vrednosti: ivotne vrednosti, zasnovane u oseanjima situacije,, vrednosti delovanja (Wirkungswert), koje se odnose na sredinu koja uslovljava situaciju, i vlastite vrednosti (Eigenwert) predmeta i lica, koje oseanja predmeta izraavaju sudom i pojmom. Ono to je u vrednostima objektivno, rezultat je vrstih relacija u predmetnom oseanju. Naelo injeninog stanja u moralu. Predmetno u estetici. 3
STRUKTURNO JEDINSTVO OSEAJNOG DOIVLJAJA

inovi predmetnog shvatanja predstavljaju osnovu oseanja. Sve to kao in pripada tom shvatanju moe da sainjava takvu osnovu. A odnos izmeu subjekta i predmetnog sveta, koji nastaje u tim inovima kao shema shvatanja koja vai za sve sluajeve, postaje objektivna osnova kako naeg oseanja, tako i naeg htenja. Oseajni doivljaj je oseajno 118
filozofski.rs

ponaanje prema situacijama ili predmetima koji su objektivno dati ili predstavljeni kao mogui ili zamiljeni. Donju granicu strukturnog jedinstva u oseajnim doivljajima ine telesna oseanja i duevna raspoloenja bez nekog predmeta. I jedno i drugo su oseanja, jer imaju osobeni znak unutranje suprotnosti izmeu zadovoljstva i bola. Kao to im je svojstvena suprotnost, tako se i u njima moe od zadovoljstva i nezadovoljstva odvojiti ono to na odreenom mestu vlastitog tela mui, grize, probada. Meutim^ u njima nije primetno sadrano nikakvo ponaanje prema tom sadraju. I lokalizovane oseaje moemo da odvojimo od oseanja samo kada se ono nalazi u sreditu panje. Dok fiziki bol, naprotiv, moe, kao u nekom donjem sloju duevnog ivota, tei naporedo s nekim drugim ponaanjem, neznatna primetljivost, koja mu onda pripada, moe se sasvim lepo sloiti s izvanrednom jainom samoga bola. Onako kao to se u bici, kad je volja razdraena, ne primeuju rane. I duevna raspoloenja bez nekog objekta,, po pravilu, ine samo podlogu za neko drugo ponaanje; kao svetlosti i senke koje baca neka zvezda skrivena iza oblaka. S one strane te granice oseajni doivljaj je jedno strukturno jedinstvo u kome je, shodno prirodi oseajnog ponaanja, oseajno duevno stanje (Gefuhlszustdndlichkeit) strukturno povezano s posedovanjem ili predstavljanjem neke situacije subjekta, ili opaanjem ili predstavljanjem nekog predmeta. Tu je predmet varijabilan nezavisno od ponaanja oseanja. A i to ponaanje moe kod jednog istog predmeta da proe kroz mnoge varijacije. Kad slualac shvata neku temu smiljenu u mati, kad prati nain kojim se sprovodi kroz razliite zvune raspone, instrumente, ritmove, tonske rodove, i kad istovremeno doivi smenjivanje oseanja onda se ono to je predmetno shvaeno ili ivi u seanju moe jasno razdvojiti od oseanja. Smenjivanje zvunih slika ne poklapa se sa smenjivanjem oseanja; varijacija u tim slikama i varijacija u oseanju pojavljuju se kao dve razliite stvari; doivljena razlika postaje jo jasnija u refleksiji, naime, zvune slike i oseanja nisu naslagani u svesti kao dva razliita sloja, nego je presudno i karakteristino upravo to to izmeu njih postoji neka unutranja veza. A ta veza je neko ponaanje prema zvunim slikama. To nije ni odnos asocijacij^, u kome bi se oseanje nalazilo prema nekom opaenom ili predstavljenom sadraju. Zadovoljstvo postoji samo zajedno sa sadrajem
filozofski.rs 119

zbog koga se radujem. Taj odnos izraava se govorom: radujem se zbog neega ili uivam u neemu, dogaaj koji se odnosi na mene raduje me ili me boli. Prema tome, tu isto toliko postoji ponaanje koliko i u sudu o nekom predmetu ili u htenju nekog objekta svrhe. Na taj nain su ponaanje i predmet, nezavisno jedno od drugog, u oseanjima varijabilni, pa se zato ideelno mogu da razdvoje; ali u stvarnosti jedno bez drugoga ne mogu postojati. U nainu, meutim, na koji su povezani mogu se zapaziti razlike. Upravo nain na koji su oseanja vezana za situacije ili za predmete pokazuje u toj sferi obrnutog toka u dubine subjektivnosti osobene razlike u strukturi. Iz predmetnog shvatanja razvila se shema subjekta i predmetnog sveta, i odgovara joj osnovna podela oseanja na: oseanja situacije i oseanja predmeta. Oseanja situacije za osnovu svoga opaanja imaju subjekt u odnosima prema predmetima i licima. Ti drugi odnosi su tu samo posredno uzrok oseanja, ukoliko odreuju modifikacije subjektivnog duevnog stanja. Tako se budi oseanje kad neto uspe^ uivanje u svesti o snazi, oseanje pod pritiskom okolnosti i nemoi u odnosu na svet, mrnja, strah, zahvalnost. Oseanja predmeta su, naprotiv, naom vlastitom situacijom povezana sa shvatanjem predmeta. Neka od njih izazivaju ulni sadraji i njihove veze, prosta opaanja nevezana za predmet, ili ih izazivaju ulni objekti. Druga se raaju iz tumaenja ulnih pojava kod ivih bia, koje se obavlja u naknadnom doivljavanju ili razumevanju. Stepen razumevanja zavisan je od srodnosti psihikog sklopa (Opisna psihologija, str. 60, Spisi, knj. V, str. 198). To ukazuje na doivljavanje ili neto to je njemu ekvivalentno. Naknadno doivljavanje pogreno se shvata kao naknadno oseanje; jer u tim procesima stupa u dejstvo sva ivotnost naih naina ponaanja. Iz naknadnog doivljavanja mogu da se izdvoje oseanja nastala iz dostignutog shvatanja tue ivotnosti: sauestvovanje u radosti, sauestvovanje u alosti, prezir, potovanje, divljenje. Razvijaju se u onom stepenu u kome tumaenje manifestacija tuih ivih bia, prelazei preko njihovog trenutnog duevnog stanja, koje se izraava, recimo, nekim krikom ili gestom, ide dalje ka sagledavanju celine tue ivotnosti. U tom sklopu su esto pomeane dve vrste oseajnih doivljaja,, koje, meutim, treba dobro razlikovati. Jedan deo doivljaja ine naknadno doivljena oseanja tueg subjekta, koja se pojavljuju kao po120
filozofski.rs

seban sastavni deo procesa razumevanja. A drugi sastavni deo doivljaja, odvojen od prvoga, ini oseanje naknadno doivljenog oseanja drugog lica, kao to su sauestvovanje u alosti ili u radosti. Nalazimo ih odvojene u sferi koja je najsposobnija da izvri interpretaciju dubine nekog unutrasnjeg ivota (Innerlichkeit): u shvatanju instrumentalne muzike, u kojoj tumaenjem dolaze do izraza zbivanja u dubini neke druge due, povezana s ulnim dejstvima zvuka i zvunih spojeva prisutnih u melodijama i njihovom povezivanju, u ritmovima i harmoniji. Oseanja izazvana na taj nain stvaraju tu itavo carstvo raznih tokova duevnog raspoloenja,, koje prati ulnu predmetnost. Nigde se u naknadnom doivljavanju uee oseanja ne pojavljuje do te mere samostalno. Nasuprot tome, odvajanje muzike predmetnosti od sklopa toka stvarnosti iskljuuje oseanja za ta oseanja. Niko ne moe saaljevati Betovena zbog patnje izraene u nekom od njegovih adaa, niti se ko moe zajedno sa Hajdnom radovati s nepomuenom vedrinom nekog njegovog alegra. Sa interpretacijom predmetnosti koja postoji u tonovima srodna je interpretacija prirode. Uivljavati se u prirodu znai uneti oseanje u njenu interpretaciju koja, polazei od duevnog raspoloenja posmatraa, naknadno osea ono to je u njoj srodno. A oseanje koje nam ona prua jeste povratno dejstvo na nae duevno raspoloenje, (zasnovano) na ve izvrenoj interpretaciji neke prirodne pojave, recimo bletavog mora ili mrane ume. Ni tu predmetno oseanje nije povezano s nekim oseanjem za oseanje. Nasuprot tome, obe te vrste oseanja, onih koja su sadrana u naknadnom doivljavanju i oseanja za oseanja nekog drugog, pomeana su kod itaoca nekog romana ili gledaoca neke tragedije, jer onda postoje bilo kao naknadno doivljavanje onoga to se zbiva u Minjoni ili Juliji, bilo kao saaljenje za njihovu patnju. Na prvom mestu, kao zajedniko injenino stanje u okviru oseajnog sveta pokazuje se svojevrsna stupnjevitost odnosa izmeu subjektivnosti i objektivnosti tih oseanja. Tu poinju da deluju uslovi koji lee u dubinama psihikog sklopa. Tako je oseanje u neku ruku organ za shvatanje nae vlastite kao i tue individualnosti i to pomou uivljavanja u prirodu onih njihovih osobenosti do kojih nikakvo znanje ne dopire. U njemu kao da se otkriva dubina nepristupana znanju. Na osnovu predmetnog shvatanja dolazi u neku ruku do zaokreta u tu dubinu. Predmetno shvatanje je polafilozofski.rs 121

zei od oseanja odredilo predmet, probijajui se na neki nain da dopre do njega; usled uzajamnog delovanja naega Ja i predmeta, oseanja odmeravaju snagu naega Ja, pritisak sveta,, energiju lica koja nas okruuju. Obratimo sada panju na prirodu oseanja predmeta. U sudu o tim oseanjima predmetno ima atribute lepote, znaenja i vrednosti. Kad odobravamo svome Ja i dopadamo se sami sebi, uivamo u kvalitetima svoje linosti, koji naem vlastitom postojanju daju vrednost, znaenje, lepotii, i tako dolazi do samoocenjivanja. Isto takvo preobraanje dopadanja ili odobravanja u sudu u neki objektivni kvalitet predmeta lei i u sudu o nekom ulnom predmetu ili nekom drugom licu: ova rua je lepa, dobro je to je Sokrat ostao u tamnici. Strukturnom jedinstvu predmetnog oseanja, dakle, odgovara sud koji polae pravo na vaenje zasnivajui ga na predmetu. Oseanja situacije sadre jednu drugu vrstu strukturne veze. Ona e poi otuda. Hegel govori o potmulom tkanju duha u sebi,, u tome on sam sebi predstavlja grau, i svu grau svog znanja ima u sebi samom. Ril oznaava oseanje kao duhovnu funkciju u kojoj je Ja kod sebe samog. I u tom smislu suprotnost prisutna u ponaanju oseanja oduvek se, idui unazad, povezuje sa podsticanjem ili ometanjem ivota. Oseanja predmeta i oseanja situacije pokazuju jednu svojevrsnost i u tome to se i tamo gde stupaju u vezu mogu da odvoje jedno od drugoga. 4
MEUSOBNI STRUKTURNI ODNOSI OSEANJA

Pojedinana oseanja nai emo svuda utkana u duevni sklop. Ona se pojavljuju u sklopu predmetnog miljenja kao neraspoloenje zbog njegovog neuspeha, kao oseanja napetosti u toku duhovnog rada ili kao zadovoljstvo zbog postignutog saznanja; ona prate smenjivanja i veze naih predstava, kao i situacije naeg Ja; ona se provlae kroz tkivo itavog naeg voljnog ponaanja kao neraspoloenje zbog nezadovoljene udnje, kao radost delanja, kao bolna napetost u njemu ili zadovoljstvo zbog ostvarene promene predmetnog sveta ili u naim vlastitim stanjima. Ona su u filozofski.rs 122

tom sklopu povezana s drugim nainom ponaanja i odreuju ga. Oseanja koja se na taj nain pojavljuju nemaju izmeu sebe nikakve unutranje veze. Meutim, ni tamo gde njima svojstveno ponaanje odreuje sastav doivljaja, ini se da izmeu oseajnih doivljaja ne postoje nikakve vrste ni sreene veze; meu njima ne postoji odnos kao to je odnos reprezentacije ili odnos izmeu sredstva i svrhe; onako kao to svetlost na talasima blesne i utrne, tako se i ta oseanja pojave i opet ieznu. Od predmetnog shvatanja i voljnog ponaanja razlikuju se po tome to su u ovima doivljaji meusobno povezani tano utvrenim redom, dok se odnosi meu oseanjima u toku nekog afekta ili neke strasti pojavljuju bez utvrenog reda i sluajno; to je razlika koja ovoj vrsti ponaanja u svakom sluaju daje osoben karakter. Veze meu oseanjima postoje samo ukoliko reprezentacije predstavljaju njihove meulanove. U pravcu dubine, da se tako izrazimo,, oseanje moe svojom reprezentacijom izazvati oseanje za oseanje. Takvo oseanje je u prvom redu saaljenje zbog vlastite patnje, radost zbog vlastite sree. Patnja i srea moraju se ovde reprezentovati u vidu predstave ako treba da izazovu neko oseanje. A saaljenje zbog sebe sama nije ponavljanje patnje, nego jedno svojevrsno blago, dirljivo oseanje, koje je potpuno razliito od, recimo, snanih rizikih bolova ili bola zbog nekog smrtnog sluaja. Oseanje radosti zbog vlastite snage izaziva nas da se ponosimo sobom. I tu se oseanje i oseanje za oseanje razlikuju po karakteru. Upravo to pokazuje strukturni karakter te veze. Neto je sloenija, ali se isto tako nesumnjivo injenino moe dokazati strukturna veza izmeu naknadnog oseanja tueg oseanja i uestvovanja u tuoj alosti ili radosti. Najjednostavniji sluajevi nastaju kada ja naknadno oseam izraz nekog snanog oseanja; onda saaljenje zbog tue patnje nije oslabljeno ponavljanje niti te patnje niti tog naknadnog oseanja, nego je strukturno povezano sa procesom naknadnog oseanja. Pakost, zavis^, surevnjivost nastaju, a to se nesumnjivo vidi iz samoposmatranja, u mnogim sluajevima na taj nain to tua srea izaziva smanjenje oseanja vlastite vrednosti, a to smanjenje onda, posredstvom reprezentacija i sudova, izaziva oseanje zavisti prema onome koji je srean. A i na taj nain to u pakosti u prvom redu naknadno doivljavanje tue nesree, tek posredstvom porasta vrednosti vlastitog Ja, izaziva uivanje u tuoj nesrei. Ako je neki drugi uenik kanjen, deak se raduje to
filozofski.rs 123

je njegova koa ostala itava. Ti odnosi mogu da povezuju i vremenski udaljenije doivljaje. Kad nam neko drugi uini dobroinstvo, mi to oseamo kao neto prijatno, a oseanje zahvalnosti moda e izazvati tek kada budemo sabrali i ostala sitna dobroinstva. I u prirodi strukturne veze lei to to se uivanje dobroinstva ne ponavlja kao radost vezana s usmerenou na njen uzrok, nego nastaje novo oseanje posebne vrste. U prirodi te veze lei to se u nju mogu ukljuivati novi lanovi, kao, na primer, uz jedan zakljuak i neki drugi. Tua patnja izaziva saaljenje prema njoj; snaga kojom ja nju oseam moe izazvati saaljenje prema meni lino, kao prema onome koji sada tako snano pati. Od veze koja postoji u oseanjima za oseanja razlikujemo jednu drugu, i oznaavamo je kao prenoenje. Ako je deo nekog predmeta izazvao neko neprijatno oseanje, ono se moe preneti na itav predmet. Neprijatno oseanje, koje izaziva saoptavanje neke rave vesti, moe se preneti na itavu linost od koje je potekao taj pojedinani in. 5
SISTEM MEUSOBNIH VEZA OSEANJA RAZGRANIEN OD VEZA PREDMETNOG SHVATANJA I HTENJA

Taj skup oseanja razgranien je kao jedna celina, koju strukturne veze povezuju u jedan sistem. Razgranienje u odnosu na predmetno shvatanje, u okviru iste deskripcije, ne moe biti podvrgnuto nikakvoj sumnji. Struktura tih dvaju sistema pokazala nam se kao potpuno razliita. Mnogo je tee, meutim, razgranienje tog strukturnog sklopa oseanja u odnosu na strukturni sklop htenja. Ni tu se ne pitamo da li je htenje samostalna funkcija, nego je u sklopu te deskripcije u pitanju samo da li je ono po svojoj strukturi razliito od strukture oseanja. Kao to je oseajno ponaanje (razgranieno) od ponaanja predmetnog shvatanja, tako se ono moe razgraniiti i od voljnog ponaanja. Uslov i osnovu oseanja predstavlja bilo koji proces predmetnog shvatanja. Tako isto onda predmetno shvatanje a istovremeno i oseanje ine osnovu voljnog ponaanja. U doivljaju vrednosti zasnovano je odreivanje svrhe. To je jedan unutranji sklop, koji od osecanja kroz nagon i udnju ide ka volji. Moglo bi se rei da je oseanje samo prvi oblik onih naina ponaanja koji svoj po124
filozofski.rs

slednji oblik dostiu u voljnoj odluci i svrsishodnom delanju. U prilog tome istie se kontinuitet u kome su oseanja, afekti, udnje tako povezani da se pojavljuju samo kao oblici i stupnjevi jednog istog ponaanja. Ista ona suprotnost, koja se javlja u zadovoljstvu i nezadovoljstvu,, kao da se nastavlja u udnji i opiranju. Meutim, taj kontinuitet na isti nain dolazi do izraaja i na granici izmeu oseaja i oseanja. I tu kao i tamo on se sastoji u tome to jedna funkcija ima osnovu u drugoj, oseanje u oseaju, volja u oseanju, i to na toj osnovi minimalne aktivnosti na njoj izgraene funkcije njena uloga (Leistung) raste. Suprotnost izmeu zadovoljstva i nezadovoljstva, izmeu traenja i odstupanja predstavlja za odreivanje svrhe jo samo osnovu. Svaka voljna odluka sama po sebi, i onda kada njen sadraj predstavlja neko odstupanje, pozitivna je. Tendencija ka ostvarenju nekog predmeta nagona, udnje ili volje potpuno razdvaja to ponaanje od ponaanja oseanja. U voljnom ponaanju pojavljuje se na podlozi oseanja neto to ne moe da se izvede iz oseanja niti moe s njime da se uporeuje. ini mi se da dva razloga na imperativan nain govore u prilog razluivanja oseajnog ponaanja od voljnoga. Postoji prostrana oblast oseanja koja ne podstiu na delanje. To su oseanja umetnikog uivania. To potie otuda to su predmeti tih oseanja izuzeti iz sklopa stvarnosti, u koji zakorauje naa volja. Zbivanja, koja bi nas inae podstakla na delanje, ne smetaju nam u naem ponaanju lienom uea volje. Isto tako vano je i to to od onoga u ijem doivljavanju uestvujem, od lica ili sudbina koji se tu pojavljuju, ne proistie nikakvo ometanje moje volje niti kakav pritisak na mene. Dokle god sam u oblasti umetnosti, s moje due je skinut pritisak stvarnosti. Ono to se vidi na pozornici, i ako je krajnje realistino, moe nekog neobrazovanog navesti na protivdejstvo samo ako on umetniki privid pobrka sa stvarnou. Najpotpuniji oblik dejstava oseanja bez uea volje nalazi se u muzici. Jer tu su oseanja izazvana pukim tvorevinama mate, temom, melodijom. Poto teme ili ritmovi svoj najsnaniji odnos prema ljudskom oseajnom ivotu nalaze u mimici izraza, ipak su samo senka izraza u govoru, uzdignuti na stepen zakonitosti zvunih odnosa i na taj nain preobraeni u istu lepotu. Osloboeni su odreenog voljnog sadraja stvarnoga ivota. Otuda ni najsnaniji izraz nadahnute volje, koji susreemo u nekoj Betovenovoj
filozofski.rs

125

simfoniji, ipak u nama ne budi otpor niti vrsi pritisak na nas. Izraz jedne snane volj^, koju susreemo osloboenu svakog sadraja i uzdignutu na stepen zakonitosti zvunih odnosa i preobraenu njome, podstie nas, bez uea volje, jedino na shvatanje oblika voljnog ponaanja. A to nije proisteklo zato to se na taj nain izazivaju prijatna ali slaba oseanja. Postoje tako snana umetnika dejstva da ih samo mali broj zadovoljstava druge vrste moe nadmaiti. Mogunost svojstvena vokalnoj muzici da na nas deluje istovremenim predmetima s najsnanijim oseajnim dejstvom i na taj nain privede u nau svest bogatstvo samoga ivota, kao to se, recimo, dogaa za vreme prizora velikog bala u Don uanu, ili kad kod Baha u njegovim kantatama zajedniki deluju uzviena mirna ozbiljnost transcendentnih dejsta^a i nemirna vedra pokretljivost due, puna nade i straha, izaziva tako intenzivno oseanje blaenstva da ono predstavlja najsnanije od moguih oseajnih dejstava uopte. Nije re o nedostatku snage oseanja, niti postoji kakva smetnja da oseanje pree u volju; naprotiv, tu se vidi da postoje uslovi u kojima naa oseanja nemaju nikakvu tendenciju da podstiu na voljne procese i radnje. Ima,, meutim, i drugih oblika snanih oseanja srodnih onima koje izazivaju umetnika dela, koja takoe po pravilu ne pokreu nikakvo htenje. Oseanje prirode, u prvom redu, predstavlja jedan od takvih sluajeva. Isto tako ni uivanje u drutvenom veselju prilikom posmatranja svetkovina i igara ne mora da izazove tenju da se u njima uestvuje, ma koliko snano bilo to uivanje.
DODATAK: DOVRAVANJE UNUTRANJE TELEOLOGIJE STRUKTURNOG SKLOPA OSEANJA U OBJEKTIVNIM TVOREVINAMA

Imanentna teleologija toka oseanja dovrava se u stvaranju i oseajnom proivljavanju objektivnih tvorevina. ini se da uticaji spoljanjeg sveta neprestano remete zakonitost toka oseanja. Ako osetimo da smo jedno s prirodom, ini nam se da u samoj prirodi lee momenti koji idu za tim da razore to jedinstvo. Cini nam se da priroda ima neeg tueg, neeg to nikada ne moemo oseajno potpuno da ostvarimo; n u Jj postoji neka zakonitost koja nema nikakve veze sa zakonitou toka naih oseanja. Postajemo svesni jaza koji nas deli od prirode. Ali nisu samo u prirodi momenti koji nafilozofski.rs 126

ruavaju harmoniju, ima ih i u nama samima. Vaskrsavaju uspomene dok se unosimo u prirodu, one bude oseanja kojih nema u prirodi i koja potpuno pripadaju samo naem vlastitom Ja. Odjednom se setimo neke uvrede koju su nam naneli, ljutimo se zbog nje; mislimo na budue dogaaje; bude se nade, strahovanja. ta o svemu tome zna priroda,, koja spokojno poiva u svom sutonu dok nas more nae misli? ovek u svome egoitetu otuuje se od prirode, jedinstvo je razoreno. Kao to protivrenosti izmeu njegovog egoiteta i date objektivnosti gone oveka da pronae vii jedinstveni oblik vrednosti, tako on, s druge strane, nastoji da, stvarajui nove objektivne tvorevine u svojoj mati, uspostavi jedinstvo u okviru svojih duevnih raspoloenja. Stvaraju se umetnika dela u kojima je ukinuta divergencija izmeu unutranje i spoljanje zakonitosti oseanja. U novim oblicima, u novim zakonitostima sagledava se ono to je opaajno, oblicima koji tek omoguuju vrsto povezivanje s nekim jedinstvenim kompleksom oseanja ili s jedinstvenim tokom oseanja. Tek nam meu oseanjima strukturne veze postaju potpuno jasne. U umetnikom posmatranju oseanja se niu jedno za drugim u unutranjim zakonitim strukturnim vezama; sva ta oseanja ine jednu celinu. Celinu moemo sami ponovo doiveti u jednoj oseajnoj situaciji, u jednom spletu svih naih raznih doivljaja; sva ta razliita, u dubini due meusobno povezana oseanja spliu se u jedan totalni rezultat,, u jedno totalno duevno raspoloenje. esto se, u muzici na primer, ak uje prizvuk jedne odreene oseajne situacije, koja se sad u nekom redosledu u potpunosti proivi, da bi se na kraju ta ista oseajna situacija opet vratila, ali je ona onda, proavi kroz razliite stadijume, doprla do pune svesti. Moglo bi se, dodue, samo po nekoj dalekoj analogiji sa procesom saznavanja, govoriti o tome da totalno oseanje nalazi svoje ispunjenje u pojedinanim stadijumima, da je totalno oseanje postalo celina u kojoj je sve nalo svoje ispunjenje. Izraz za takvo stanje stvari su varijacije jedne iste teme u muzici,, ponavljanje teme ili njena zaokruenost na kraju. Ono to implicite ve jeste u jednom skupnom oseanju (Gesamtgefiihl), to se explicite u zakonitom redosledu dovodi do svesti, da bi onda opet postalo jedno vie jedinstvo. Uopte, zadatak umetnosti bi bio da strukturna jedinstva oseanja, kojih ima u svakom oveku, ili u njemu postoje bar u zaetku, dovede dotle da se distinktno proive. Njeno najmonije sredstvo za to jeste kontrast. Druga osefilozofski.rs

127

anja kao da ele da se probiju u datu oseajnu situaciju, ali iz svakog sukoba oseajna situacija izlazi istija, svesnija. Moda je zakon oseajnog ivota to totalno oseanje moe samo u sukobu sa drugim oseanjima potpuno dopreti u svest, i nai svoje ispunjenje. Polazei otuda moemo da steknemo neki uvid u teleologiju oseajnog ivota. Sredstvo i svrha nisu kod estetskih oseanja tui jedno drugom; za svrhu, koja ima vrednost,, ne postoje po sebi indiferentna sredstva. Svrha je upravo sama strukturisana celina. Sama celina, meutim, nije nikakav apstraktum, nikakav pojam, niti kategorijalno oblikovanje po sebi disparatnih elemenata, nego nam je ona sama data u svojoj celovitosti u nekom doivljaju i ostvaruje se u strukturnom sklopu istovremeno postojeih emocionalnih elemenata. Za estetiara se sada postavlja pitanje kakva treba da bude jedna opaajno data celina da bi meu izazvanim oseanjima moglo postojati strukturno jedinstvo. Kad ne bi bilo unutranjih veza izmeu opaaja i oseanja, umetnost uopte ne bi bila mogua. Svaka umetnost nuno pretpostavlja izvesne jednoobraznosti u unutranjim vezama izmeu oseanja i opaaja. Nuno je da se jednake oseajne situacije, pod jednakim okolnostima, nalaze u strukturnom odnosu prema istim situacijama u opaaju. Tako u umetnosti postoje izvesne jednoobraznosti kao to su ritam, varijacija iste teme, istog linearnog motiva,, simetrija, koji u razliitim oblicima ekspliciraju i dovode do svesti istovetnosti oseajne situacije. Dok se tako unutranja zakonitost toka duevnog raspoloenja dovrava u umetnosti, ovekov dalji zadatak je bio da tok svojih afektivnih reakcija uoblii u jedno dovreno jedinstvo, da postane jedinstvo koje je u sebi afektivno zaokrueno. Istorija nam pokazuje neprestana nastojanja oveka da se stilizuje. On ne veruje da bi ukupnost svojih afektivnih reakcija mogao da uoblii u jedno jedinstvo. Samo u jedinstvu neke velike strasti mogao bi sam da postigne jedinstvo. Sve to je sitno, sitniavo, mora da otpadne. ovek, meutim, time to e da negira svoje afektivne reakcije u korist jedne strasti, nee da postigne spokojstvo; sama sloena raznovrsnost njegovih afektivnih reakcija u svojoj ukupnosti goni ga da je jedinstveno oblikuje. Oseanja i oseajne situacije druge vrste do svesti oveanstvu dovode veliki umetnici; oni oveka gone da traga za novim afektivnim jedinstvom na osnovu afektivnih elemenata druge vrste. Stvaraju 128
filozofski.rs

se afektivni tipovi itavih razdoblja, itavih naroda; uz to, individua nastoji da ostvari sebi svojstveno afektivno jedinstvo. Na osnovu tog emotivnog ujednaavanja naini afektivnog izraavanja dobijaju odreeni oblik. U likovnoj umetnosti, u glumakom stilu, u meusobnom optenju ljudi u ivotu, nastaje izvesna jedinstvenost spoljanjih pokreta kao izraz unutranjeg afektivnog jedinstva. Strukturni sistem vrednosnih oseanja najzad se dovrava u izvesnim objektivnim univerzalnim vrednosnim sistemima. itav svet se shvata sa jedinstvenog vrednosnog gledita. On je dobar ili zao, ili u njemu postoji dobro i zlo naelo. Ili se u okviru sveta izdvajaju injenina stanja, oznaena kao dobra ili zla, pa se sve ostalo procenjuje uzimajui u obzir ta injenina stanja. Ili se stvaraju transcendentne tvorevine, u kojima se tek vrednost ovozemaljskog sveta dovrava. Nastaju velika, jedinstvena vrednosna oseajna stanja kao to su pesimizam ili optimizam. Zavisno od unutranje povezanosti sa razliitim reakcijama egoiteta, ta velika vrednosna oseajna stanja dobijaju svoju posebnu boju. Tako pesimizam moe da bude oajniki, moe da bude ljutit i buntovan, setan i spokojan, ili bolno saaljiv. Meutim, ni tu ovek ne moe da nae zadovoljenje u ogranienju na jedno veliko vrednosno oseanje,, i ukupnost samih vrednosnih oseanja goni na jedinstveno uobliavanje. ovek traga za objektivnim vrednosnim sklopovima, kojima e biti izraeni raznovrsnost njegovih vrednosnih oseanja, njegovo odobravanje i neodobravanje, njegovo oseanje za lepo i runo, za dobro i zlo i sva druga vrednosna oseanja u raznim stupnjevima i prelivima. Tu onda svrhoviti sklopovi, koji proistiu iz njegovog voljnog ponaanja, daju vrednostima njihovo sistematsko jedinstvo i objektivno dovravaju unutranji strukturni sklop vrednosnih oseanja. II (Prvi HTENJE odlomak)

1. OBIM NJEGOVIH DOIVUAJA

Pod htenjem razumem jedan odreeni nain ponaanja, koji se pojavljuje u veoma raznovrsnim doivljajima i iz koga nastaje jedan sklop odreenih doivljaja. U tim doivljajima uoavamo intenciju ka ostvarenju nekog injeninog 9
filozofski.rs 129

stanja. Ona se ne moe uporeivati s odnosima reprezentovanja i obrazlaganja u predmetnom shvatanju, niti sa uivanjem u neemu ili bolom zbog neega u oseanju. Kao ta druga dva naina ponaanja, tako i htenje pokazuje povezanost sa sadrajem; sadraj je ono predmetno, koje se hoe i s kojim je proces povezan. To je jedno ponaanje; ali posebna vrsta tog ponaanja moe se samo doiveti, a ne i prikazati pojmovima. Kad kaem da ono predstavlja intenciju, usmerenost na ostvarenje nekog predmeta, neko delovanje kao uzrok, ili kad kaem da se u njemu utvruje neka svrha koju treba ostvariti, onda time oznaavam upravo samo to ponaanje koje se ne moe definisati; navodim da je ono povezano s nekim sadrajem odreene vrste tendencije ka realizaciji, i za oznaavanje tog ponaanja koristim se kategorijama ije je poreklo upravo u htenju. Ako tu crtu, koja se kao takva u doivljaju nikada ne pojavljuje sama za sebe, izdvojimo iz doivljaja, onda se ona moe da oznai kao jedna radnja (Leistung), jedna komponenta psihikog sklopa. Tamo gde se htenje pojavljuje kao neto to konstituie doivljaj, ono je uvek povezano s nekim sadrajem koji treba ostvariti, i zato ga oznaavamo kao ponaanje. Ono se pojavljuje u jednom nizu razliitih stanja, odreenom njegovom sve veom izdiferenciranou. Takva stanja su nagon, tenja, odluka, voljni sklop. Meutim, poto se ta tendencija pojavljuje pod izvesnim okolnostima i javlja se u zajednikom delovanju individua, pojavljuju se i druga stanja uslovljena tim delovanjem, koja se moraju svrstati u isto ponaanje. Okolnosti u kojima se htenje pojavljuje u bilo kom obliku mogu ometati intenciju sadranu u njima; javlja se svest o otporu, spoljanji svet vri neki pritisak. Ometanje ne mora uvek da izazove neko nezadovoljstvo; poneko voli da ga ometaju u radu, a uoavanje ometanja razlikuje se u svakom sluaju od oseanja nezadovoljstva koje se stvara na taj nain. Iz zajednikog delovanja individua stvara se poseban odnos na taj nain to iz ugovora ili obeanja ili iz prirode same veze proistie jedna obaveza za volju, koja prisiljava na izvesne radnje ili ih zabranjuje. Za na nain posmatranja, meutim, bez znaaja je kako e se psiholoki shvatiti spoljanje ometanje i unutranja obaveza. U iroko rasprostranjenoj jezikoj upotrebi uoavanje modifikacija voljnog ponaanja oznaava se kao oseanje; svest o ometanju ili obavezi naziva se oseanjem za njih. Nesumnjivo, sa modifikacijama voljnog ponaanja 130
filozofski.rs

esto je pomean oseaj nekog nezadovoljstva. Ometanje se bolno osea, obaveza kao nekakvo ograniavanje izaziva u nama nezadovoljstvo. Ali ne osea se svako ometanje niti svaka obaveza kao muan pritisak ili kao ogranienje. Postoji i srea zbog ogranienja. U obvezanosti ivota vrstim pravilima,, za razliku od neobuzdanosti, ima neega to zadovoljava. A uoavanje ometanja ili obaveze morae se razdvojiti od oseanja nezadovoljstva koja se tu meaju. Ona se ne odnose neposredno na predmetno koje ometa niti na obligaciju koja obavezuje, nego na ometanje i na obavezu. Dovoljno je to ona u sklopu veza zauzimaju vano mesto utemeljeno u voljnom ponaanju. Jer sve te vrste doivljaja, koje smo ovde naveli ine sada jedan sklop koji oznaavamo kao voljni. Oni su lanovi jedne celine, u kojoj zauzimaju odreeno mesto. Svaki takav doivljaj nalazi se prema voljnom sklopu u odnosu, ija je priroda odreena svojevrsnim voljnim ponaanjem. Doivljaji koji se proteu godinama mogu da budu meusobno povezani vezama. Mikelanelo gradi crkvu Sv. Petra. Nastaje dugi prekid, ubacuju se drugi nacrti. Ali, prevazilazei prekide, navedena intencija meusobno povezuje bezbroj voljnih akata. Utvrivanje svrhe povlai za sobom odluku o sredstvima, ta sredstva zahtevaju druga sredstva, pojavljuju se smetnje, nastupaju obaveze u vezi sa dogovorima. To je jedna krajnje sloena celina,, u kojoj su godinama pojedinani inovi uslovljeni jednom intencijom, a kroz sve njih provlae se vrste odnosa uslovljene prirodom voljnog ponaanja. Svuda se umeu oseanje, opaaji, razmiljanja. U njihovim reprezentacijama nastavljaju da deluju voljne odredbe, koje same nisu volja, nego imaju samo sposobnost da reprezentuju htenje ili da ga izazovu. Tako i tu opet nailazimo na strukturni sklop, koji prolazi kroz sve procese duevnog ivota koji se pojavljuju i nestaju i koji su na razne naine uslovljeni spolja ili iznutra: kao nekakva vrsta konstrukcija ili nekakav sistem veza sistematski poredak koji proistie iz prirode ponaanja. Da bismo prodrli u prirodu tog sistema, moramo podrobnije da analiziramo te doivljaje.
2. ANALIZA HTENJA

Oblik htenja u kome se najjasnije mogu razaznati sastavni delovi procesa javlja se kad je ono usmereno na ostvare9

filozofski.rs

131

nje neke spoljanje promene, i kad na putu ka tom cilju prolazi kroz svestan izbor svrha i sredstava. U sklopu ivota uvek je u prvom redu potreban neki momenat sadran u postojeem stanju, koji se ispoljava u vidu potreba i zasnovan u trajnim dispozicijama, kao to su nagoni, uporne udnje, strasti; za njegovu grau vezano je i dejstvo moralnih normi delanja. Tok ivota donosi spolja ili iznutra povode koji utiu na uslove sadrane u takvim dispozicijama. U njima je dato dalje napredovanje ka predstavama nekog stanja koje treba ostvariti, a koje se nalazi u odnosu s tim dispozicijama. Ako to stanje koje treba postii nazovemo svrhom, onda je ono to se od svrhe hoe neka vrsta zadovoljenja, a samo budue stanje u osnovi je samo sredstvo potrebno za to zadovoljenje. Ovde treba odmah, kao veoma vaan momenat, istai da takvo zadovoljenje u odnosu na predmete koji slue kao sredstvo predstavlja neto opte. Ono se moe traiti, zato to jedan odreeni predmet budi oseanja zadovoljstva ili zato to su samoj dispoziciji potrebni predmeti za njeno zadovoljenje. Mogunost pozitivnih oseanja sadrana u predmetu sainjava za subjekt vrednost tog predmeta. Poto sada pred sobom imamo vei broj predmeta, a seanje zadrava one starije, i kada se oni kasniji pojavljuju, i poto se isto tako i nekoliko raznih potreba mogu ispoljiti jedna za drugom, a svest o onima koje su se ranije pojavile ostaje da postoji i kada se one kasnije ve ispoljavaju, onda ve otuda u nama nastaje suparnitvo meu svrhovnim predstavama. Uz to, poto je uvek re samo o uspostavljanju jednog budueg stanja, ostvarenju neke promene koja je sredstvo za njegovo zadovoljenje, dolazi i to to druge strane sadrane u njemu i povratna dejstva na oseajni i nagonski ivot koja se iz toga raaju mogu kao negativne vrednosti poeti da se sukobljavaju s pozitivnima, sadranim u promeni. Veoma esto ne znam da li u se, ukoliko doe do neke promene, koju arko elim kao sredstvo zadovoljenja, na kraju zaista oseati zadovoljnim. Isti odnos postoji izmeu mog oseajnog i nagonskog ivota i predstava o objektima do kojih dovodi vrsta uzrona povezanost ivota: kao opaaji spoljanjih predmeta, kao misli o nastupanju buduih stanja, on moe biti siguran ili sumnjiv. Kad se tako prue razne mogunosti da se izazovu spoljanje ili unutranje promene zbog zadovoljenja pobuda sadranih u steenom sklopu moga duevnog ivota, kada se 132
filozofski.rs

mogunosti uzdignu do svesti, onda dolazi do izbora, koji se obavlja u procesima razmiljanja, koje meusobno povezuje uzrone odnose i procenu vrednosti. Sada se javlja razlika izmeu ina procene vrednosti i ina izbora ili davanja prednosti. Procena vrednosti nas jo ne prisiljava da u datom momentu postavimo sebi neku odreenu svrhu. Htenje pretpostavlja predstavljenu mogunost ostvarenja nekog unutranjeg ili spoljanjeg procesa, a izbor koji se u ovome vri i koji okonava suparnitvo meu svrhovnim predstavama posebno jasno istie crtu samodelatnosti ili spontanosti sadranu u htenju. Razmiljanje je po svojoj prirodi beskonano; okonava ga odluka, kada razmiljanjem hoemo da doemo do toga da se mora delati. Momenat koji u odluci presudno deluje nazivamo motivom. Shema sprovoenja odluke nalazi se u prvom redu u sklopu sredstava i svrha, u kauzalnoj povezanosti sadranoj u stvarnosti, saobrazno ve izvrenoj konstataciji da je ostvarljiva svrha koja je ve bila sadrana u razmiljanju o izboru. Naravno, onda ta shema sprovoenja odluke podlee svim modifikacijama odnosa koje dolaze s vremenom. One mogu obustaviti sprovoenje, mogu preporuiti izbor drugih sredstava umesto predvienih. Ostala svojstva koja stie sklop u sferi htenja odreena su najpre time to ono stvara svrhovite sklopove koji se realizuju u zajednici. I tu se, na prvom mestu, moe smatrati da i spoljanja organizacija drutva obuhvata takve svrhovite sklopove. I tako se sad htenje manifestuje u zajednici. To je mogue samo zato to u htenju, im se izie van okvira pojedinane linosti, postoji odnos koji znai odreivati i biti odreen, zapovedati i pokoravati se. Zapovest, sama po sebi, ne podlee nikakvoj ratio; ona iz neprenosivih pobuda jedne linosti moe sasvim partikularno delovati na druge, posredstvom mogunosti prinude date u uzronom sklopu. Taj osnovni odnos zapovedanja i pokoravanja omoguuje spoljanju organizaciju drutva i dovrsava se u pravu drave na prinudu. Svrhoviti sklopovi, meutim, moraju imati neki drugi osnov (Grund) za mogunost kooperacije. On se sastoji u tome to se svrha, koja se ispunjava samo zajednikim delanjem, moe osloniti na zajednitvo (Gemeinsamkeit) ljudske prirode i posebno na ona njena svojstva na kojima se temelji postavljanje iste svrhe kod svih. U svakom postavljanju svrhe razvija se, prema tome, jedan ovek koji se razlikuje
filozofski.rs 133

od empirijske individue, koji se iz nje moe izdvojiti i koji odgovara svrhovitom ponaanju. Sada u sferi htenja nastaje sledei sklop. Ve se svako zadovoljenje prema stanju koje 3 treba ostvariti, a koje ono zahteva, odnosi kao neto optije. Dakle;, kada htenje sebi kao svrhu postavi neku promenu, onda je ono neto posebno u odnosu na ono opte u nameri, tj. u odnosu na zadovoljenje. Prema tome, htenje usmereno na zadovoljenje moe se shvatiti i kao pravilo koje je zasnovano u subjektu i pod koje potpadaju pojedinane mogue promene koje dovode do zadovoljenja. Isto tako moe se i sredstvo, ukoliko omoguuje itav niz zadovoljenja, shvatiti kao pravilo pod koje potpadaju pojedinani sluajevi. Sada, tu proistie skup onih pravila koje subjekt sam sebi postavlja kako bi u ivotu bio zadovoljen. Ta pravila pretpostavljaju empirijske potrebe tog subjekta. Ona pretpostavljaju tipian uzroni sklop u kome se on nalazi, i odreuju predmete i sredstva koja su na taj nain utvrena. To su pravila mudrosti i ivota. Meutim, zadovoljenje subjekta uzeto kao celina poiva na odnosu vrednosti, koji ima korene u njegovoj ivotnosti. Procena je najpre individualna i obavlja se u ivotnom iskustvu subjekta. Svrhoviti sklop poiva na zamenljivosti vrednosnih odredbi meu individuama. Tako je, kao to smo videli, nastao zadatak da se izgradi zajedniki vrednosni sistem. Uredbe, zakoni, pravila stvaraju se u prvom redu na temelju zajednitva, koje se razvilo u jednom odreenom krugu. Ono omoguuje saglasnost u odreivanju vrednosti, a iz nje onda proistie obiajno pravo, moral (Sitte), umetnika tehnika itd. Ako se pak to zajednitvo raspadne, javlja se potreba za jednim racionalnim sistemom, raa se ideal da se iz racionalnog poretka vrednosnih odreenja izvedu norme, a iz njih konano poredak propisa, pravila, uredbi, zakona. Stvara se prirodni sistem regulisanja ivota. Njegova vrhovna norma je ona koja je data u postavljanju svrha u okviru zajednitva uopte. Kantov moralni zakon. U svakoj pojedinanoj oblasti morale bi da se izdvoje norme, ukoliko su utvrene na osnovu posebne svrhe saobrazno vrednosnim odnosima. 134
filozofski.rs

(Drugt odlomak)
1. OSNOVA HTENJA U PREDMETNOM SHVATANJU I OSEANJU

inovi koji objektiviu grade zajedniku osnovu prvo oseanja, a zatim i htenja. Jer voljno ponaanje sadri ili neki objekt za kojim se udi, koji se eli ili se postavlja kao svrha, ili pak sadri neku unutranju obvezanost ili neku spoljanju odreenost neim. Svakako i tu postoji neki granini sluaj itd.
2. RAZGRANIENJE HTENJA OD OSECANJA

Proizilazi da u doivljaju htenja postoji neki nain ponaanja, jer se i tu psihiki sklop u doivljaju povezuje s neim predmetnim. I tu se, naravno, u voljnom doivljaju javlja neto to se uporno protivi redovnom povezivanju s nekim predmetom, slino onome to smo razmatrali u oseajnom doivljaju. Kod nagona i tenje nismo uvek svesni neke odreene predmetnosti na koju bi oni bili usmereni. To samo znai da je predmetno neto neodreeno. Svako, kada ga skoli neki nemir usmeren na promenu, doivljuje takvu tenju, uvek usmerenu na neko novo stanje, iako ono pri tome nije utvreno ni u kakvoj vrstoj predstavi o cilju.4 Kao to jedno oseanje moe da traje i dalje, i onda kada se vie ne obraa panja na subjektivnu situaciju ili spoljanje predmete koji su ga izazvali, zato to nas zaokuplja neki drugi doivljaj, tako i unutranji nemir koji dopire u neodreeno ili napetost izazvana nekom usmerenou svrhe moe i dalje da postoji u ulnim oseajima ili s njima povezanim oseanjima koja 5reprezentuju tenju, iako pri tom sama tenja vie ne traje. Voljno ponaanje se razlikuje kako od ponaanja predmetnog shvatanja, tako i od oseajnog ponaanja. Oseanje i htenje treba shvatiti kao dva razliita ponaanja, a ne kao lanove jednog istog ponaanja. Izloio sam zato je to tako. Kada bi bili ovo drugo, oseanje bi, da je dovoljno snano, odnosno da je prekoraen prag intenziteta za izazivanje htenja i da sa spoljanje strane nita ne ometa to izazivanje, moralo da pree u htenje. itav niz snanih oseanja, meutim, dokazuje suprotno. A, s druge strane, osnova htenja
filozofski.rs
135

uvek bi morala da se nalazi u oseanju ili nekoj njegovoj reprezentaciji u vrednosnim predstavama. A ni to nije sluaj. Delanje ne nastupa uvek u sklopu tenje za nekim dobrom, ono moe da bude i rezultat neke obvezanosti volje. Obeao sam, prema tome moram delati, i odluujem se da delam. Ako sad stvorim pojam o vrednosti odanosti, pouzdanosti itd., koji mene odreuje, onda se te vrline mogu definisati samo unutranjim odnosom u kome je volja vezana i prihvata vezanost kao neto to je obavezuje. Da li to ima veze s prirodom linosti, pitanje je koje se ne moe reiti, i ono se odnosi na tumaenje nekog postojeeg stanja, ali ne i njegovog obrazloenja. Jer ono to apsolutno treba (Sollen) i to se tu pojavljuje ne moe se nikad izvesti iz onoga to jeste (Sein). Kantov kategoriki imperativ sadri samo logiki uslov pod kojim je mogue moralno zakonodavstvo. Samo ono to treba (Sollen), potrebno za moralno zakonodavstvo, nije u njemu sadrano. U prirodu moralnog zakonodavstva, meutim, unosi se pometnja ako se planira kodeks o dunostima, koji ljubav prema bogu ili ljudima ili tenju za savrenstvom shvata isto onako obaveznom kao to je obvezanost u nekoj obligaciji i na njoj zasnovana istinoljubivost i ispravnost. Povreda te druge neopozivo iskljuuje oveka iz zajednikog delovanja sa drugima u poretku zajednikog ivota. Povreda takozvanih dunosti ljubavi iskljuuje iz sfere simpatije, a povreda takozvanih dunosti savrenstva iskljuuje iz zajednike tenje za savrenstvom. Dunosti su potpuno razliitog digniteta. Polazna taka svake zdrave etike sadrana je u toj razlici.
3. STRUKTURNO JEDINSTVO VOLJNOG PONAANJA

Donju granicu ine doivljaji u kojima je neko nezadovoljstvo, koje nije vezano za predmet, spojeno s tenjom da se ono otkloni, ili se pojavljuje neki puki kvalitet zadovoljstva koje nije vezano za predmet. Oseanje nedostatka hrane spojeno je s nekom napetou ili nekom tenjom. Sfera nagona, tenje koja nije vezana za predmet. Postoje samo injenice koje ne mogu da se psiholoki objasne ni energijom ni zadovoljstvom. Nad tom sferom konstituiu se posebna strukturna jedinstva. Njih karakterie unutranja veza ina u kome se konstituie neko 136
filozofski.rs

predmetno opaanje ili rasuivanje, ina kojim se on povezuje s oseanjem, i ina tenje. in je puka oznaka za psihiko, u kome se ostvaruje neki odnos. Razliiti inovi grade strukturno jedinstvo na osnovu zakona povezivanja naina ponaanja. Zato oni od samog poetka mogu sadrati dve strane oslobaanje od smetnje ili pritiska i ostvarivanje jedinstva zadovoljstva.

4. STUPNJEVI STRUKTURNOG JEDINSTVA U DOIVLJAJU I MEUSOBNE VEZE DOIVLJAJA

1. Najnia strukturaa veza je u tome to neki predmet koji se pojavljuje ili postoji u seanju izaziva reakciju oseanja, a ona prelazi u voljno ponaanje. enja, tenja, udnja, elja. Tu vlada stanje u kome se predmeti predstavljaju (Sich-Darbieten), i nereflektovana naivnost uz nepostojanje sklopa. 2. Nastaju sudovi kao odredbe predmetnoga. Odmeravaju se mogunosti zadovoljenja prohteva, utvruje se ostvarljivost zadovoljenja objekta. To je htenje u uem smislu. Srodnost tog stupnja sa sudom zasnovana je u njegovoj zavisnosti od suda. 3. Odobravanje i neodobravanje kao rezultat odreivanja vrednosti postaju pobude za delanje. Moralno delanje u uem smislu. Meusobni odnosi tih doivljaja: 1. U smeru redosleda stupnjeva strukturnih jedinstava. Nii stupnjevi uslovljavaju vie. Istovremeno, pouzdanost odluke i njena ispravnost za datu linost nalaze se u mogunosti identifikacije (verifikacije) pomou oseajnih doivljaja. Mnoge zablude nastaju kada se supstituiu tui oseajni doivljaji, inovi odobravanja, neodobravania itd. 2. Povezivanje doivljaja na osnovu relacija sadranih u injeninom stanju htenja predmeta. 1. Svrha i sredstvo. 2. Pokoravanje i zapovedanje. 3. Oblici obvezivanja: a) obvezivanje inom koji je zajedniki za dva lica; b) obvezivanje vlastitom voljnom odlukom. Proirenje obaveze u ivotu: filozofski.rs 137

a) izvrenim radom u vezi s predmetom, P) odnosima prema drugim licima, 7) dispozicijom postavljenom u voljnoj odluci. Obaveze se provlae kroz ceo ivot, s jedne strane, kao potpore, s druge, kao ometanja u ivotu. Geteov stih. Uzrast.
5. SISTEM DOIVUAJA U VOUNOM PONAANJU6

filozofski.rs

Trea studija RAZGRANIENJE DUHOVNIH NAUKA

Za poslednjih nekoliko decenija bilo je zanimljivih rasprava o prirodi duhovnih nauka, a posebno istorije. Kako se duhovne nauke mogu razgraniiti od prirodnih nauka? ta je sutina istorije i u emu se ona razlikuje od drugih nauka? Da li se moe dostii objektivno istorijsko znanje? Ne uputajui se u polemiku sa gleditima koja su se u tim raspravama suprotstavljala, izloiu neka razmatranja koja su posvecena tim pitanjima. 1 Zapoeu pitanjem kako se od prirodnih nauka moe "razgraniiti jedna druga klasa nauka, bilo da za nju izaberemo izraz duhovne nauke ili kulturne nauke. Odgovor na to pitanje nije stvar spekulacije; ono ima vrstu osnovu u jednoj krupnoj injenici. Pored prirodnih nauka, iz zadajtaka samoga ivota, samoniklo, razvila se jedna grupa saznanja, koju povezuje srodnost i uzajamno utemeljenje. Istorija, politika ekonomija, pravne i dravne nauke, nauka o religiji, prouavanje knjievnosti i pesnitva, umetnosti i muzike, rilozofski pogled na svet kao teorija i kao saznanje istorijskog toka ine tu grupu nauka. U emu je onda njihova srodnost? Pokuau da se vratim na ono krajnje to im je zajedniko. Sve te nauke-jock nose se na Jjude* njihove mejispbne odnose i njihove^ odnose p.rema ^pplj^njol^rirodira sada u ostaviti po stTafrt" vako saznajnoteorijsko raspravljanje o tome koliku vrednost ima realnost tog injeninog stanja koje se pojavljuje u iskustvu. O tome emo moi da raspravljamo tek kasnije, jer
filozofski.rs

139

e se o pojmovima kao to su realnost i objektivnost, s obzirom na njihovo vaenje u duhovnim naukama, moi da raspravlja tek na osnovu analitikih pripremnih radova. ta je onda zajedniko svim tim naukama u njihovom odnosu prema ljudima, njihovim meusobnim odnosima, i njihovim odnosima prema spoljanjoj prirodi? Sve su one utemeljene * u doivljavanju, u izrazima za. dojvjjaje, ij^razumevan^u-4iJi" /^lzraza. Ono to je doivTjeno i razumevanje svake vrste izraza Sja oivljaje osnova su za sve sudove, pojmove, saznanja, jsvojstvene duhovnim naukama. Tako nastaje jedan sastav znanja kod koga je u pojmovnom miljenju meusobno povezano doivljeno i shvaeno., i njihove reprezentacije. Taj se sastav ponovo javlja u itavoj grupi nauka koje sainjavaju injenicu na kojoj se temelji teorija duhovnih nauka. Sva svojstva koja su ispravno istaknuta kao ono to konstituie sutinu tih nauka proistiu iz njihove zajednike sutine. Tako, poseban odnos u kome se u okviru te grupe ono neponovljivo, singularno, individualno nalazi prema optim jednoobraznostima. Poseban odnos u kome se uzroni sklop nalazi prema vrednostima koje se u njemu ostvaruju. Ali, iz toga proizilaze vodei pojmovi kojima ova grupa nauka operie i razlikuju se od odgovarajuih pojmova kojima se slui znanje o prirodi. Realnost u njima ima drukiji smisao od one u naem znanju 0"prif63i, kaa nju pfeikatki ofettuju fiziki predmeti tog nanja. Dmge su kategorije one koje su sadrane u ohome to se doivljuje i razume i koje omoguuju reprezentaciju toga u naukama. Objektivnost znanja, za kojom se ovde tei, drukijeg je smisla; metode kojima se ovde pribliavamo idealu objektivnosti znanja sutinski se razlikuju od onih kojima se pribliavamo saznanju prirode. I tako ta grupa nauka obrazuje posebnu oblast, koja podlee vlastitim zakonima zasnovanim u prirodi onoga to se moe doivcti, izraziti i saznati. 7 Objasniu tu definiciju. Zbivanje, koje je potpuno i zaokrueno, jasno razgranieno,, koje je sadrano u svakom delu istorije, kao i u svakom duhovnonaunom pojmu, jeste ivotni tok. On obrazuje jedan sklop, ije su granice roenje i smrt. Spoljanjem opaanju on se pojavljuje u postojanju linosti za vreme njena ivota. Tom postojanju pripada svojstvo neprekidnog trajanja. Meutim, nezavisno od toga postoji jedan sklop koji se moe doiveti i koji povezuje lanove ivotnog toka od roenja do smrti. Jedna odluka izaziva radnju koja se protee godinama; te godine esto na due 140
filozofski.rs

vreme prekidaju ivotna zbivanja sasvim druge vrste; ali i kada ne dolazi do novog odluivanja u istom smeru, odluka dejstvuje na radnju. Rad na nekom sklopu ideja (Zusammenhang von Ideen) moe biti prekinut dugim vremenskim razmacima, a, onda, ipak u nekom davno prolom vremenu postoji neki zadatak koji se ponovo prihvata. ivotni plan traje i dalje, a da pri tom ne mora da doe do njegovog preispitivanja, i on meusobno povezuje odluke,, radnje, otpor, elje, nade najrazliitije vrste. Ukratko, postoje sklopovi koji potpuno nezavisno od redosleda u vremenu i od neposrednih odnosa samouslovljavanja u njemu povezuju delove ivotnog toka u celinu. Tako se doivljuje jedinstvo ivotnog toka, i u takvim doivljajima lei njegova sigurnost.

2
U ivotnom toku sadrana je odredba vremenitosti ivota; izraz tok upravo i oznaava samo to. Vreme nije samo linija koja bi se sastojala od ekvivalentnih delova, to nije sistem odnosa, uzastopnosti, istovremenosti, trajanja. Ako vreme zamislimo ne obzirui se na ono to ga ispunjava, onda su njegovi delovi izmeu sebe ekvivalentni. U tom kontinuitetu je i najsitniji deo linearan, on je jedan protok; ni u najsitnijem delu nema nieg to jeste. Konkretno vreme, naprotiv, sastoji se u neumornom odmicanju sadanjosti,, u kome sadanje neprestano postaje prolost, a budue sadanjost. Sadanjost je ispunjenost nekog vremenskog trenutka realnou, to je doivljaj za razliku od seanja na njega ili elje, nade, oekivanja, strahovanja od neeg to se moe doiveti u budunosti. Ta ispunjenost realnou je pak ono to u vremenu koje odmie postoji kontinuirano i uvek, dok se ono to sainjava sadrinu doivljavanja stalno menja. To neprekidno ispunjavanje realnou u liniji vremena, koje ini karakter sadanjosti, za razliku od predstave onoga to se doivelo ili to e se doiveti, to neprestano utapanje sadanjega unazad u ono to je prolo, i pretvaranje u sadanjost onoga to smo upravo tek oekivali, hteli, pribojavali ga se,, to je jo bilo samo u oblasti predstava to je karakter stvarnog vremena. Izraz tog karaktera je to mi uvek ivimo u sadanjosti, a u njemu je sadrana i trajna koruptibilnost naeg ivota. U sve veoj ispunjenosti vremenskog momenta realnou lei i to to se sadanjost nastavlja i pofilozofski.rs 141

stoji uvek, bez prekida i rascepa, kada se u njoj doivljaji niu i ukoliko se njen kontinuitet ne prekida kao u snu ili drugim slinim stanjima. Samo je u njoj vreme ispunjeno, u njoj je, prema tome, ivot ispunjen. Brod naeg ivota nosi, da tako kaemo, neka bujica koja stalno nadire, a sadanjost postoji uvek tamo gde mi na tim talasima ivimo, patimo, hoemo, seamo se, ukratko tamo gde doivljujemo u punom opsegu nae stvarnosti. Ali ta bujica nas stalno nosi dalje, i u istom onom trenutku u kome budue postaje sadanje, sadanje ve tone u prolost. Mi uvek moemo da iskusimo razliku izmeu doivljaja, u koji naravno spada i doivljaj seanja ili iekivanja neke budunosti ili volje da se ona ostvari, i onih predstava o neemu to je prolo ili e doi, koje se pojavljuju u doivljaju. Jer karakter naeg ivotnog toa veno postoji u relacijama izmeu takve sadanjosti, prolosti i budunosti. Ali, poto sadanjost nikada nije (ist), nego i najsitniji deo kontinuiranog odmicanja u vremenu sadri sadanjost i seanje na ono to je upravo u tom momentu bilo sadanje, proizilazi da se sadanje kao takvo nikad ne moe iskusiti. Tome treba dodati da povezanost onoga to ivi u seanju sa sadanjim, injenica da kvalitativno odreena realnost i dalje postoji, da i dalje ivi u prolome svojim delovanjem na sadanjost, sve to daje onome to ivi u seanju osobeni karakter prezencije. Ono to tako u proticanju vremenaini jedinstvo doivljaja, jer u ivotnom toku ima jedinstveno znaen|e^ jeste najsitnije jedinstvo koje moemo oznaitilcao doivljafc Izvan toga, me- . utim, u naoj jezikoj upotrebi oznacava se kao doivljaj i svako obimnije idealno jedinstvo delova ivota koje ima neko znaenje za ivotni tok, pa se taj pojam primenjuje i tamo gde su momenti razdvojeni i prekinuti raznim zbivanjima.* 3 I_tako_^mo_ dofli do kategorije znaenja;. U njoj sadrana veza odreuje i ralanjuje shvatanje naeg ivotnog toka; ali ona je i gledite sa kojeg sagledavamo i prikazujemo naporednost i uzastopnost raznih ivotnih tokova u istoriji, istiui prema znaenju ono to je znaajno,, i oblikujui prema njemu svaki dogaaj; to je, sasvim uopteno, kategorija koja je svojstvena ivotu i istorijskom svetu; ona je ak i- j. votu svojstvena kao svojevrsna veza koja postoji meu nje-j 142
filozofski.rs

govim delovima, i dokle god se ivot prostire, ta veza mu je svojstvena i omoguuje da se on prikae. Osobeni sklop moga ivota postoji za mene shodno prirodi vremena samo kada se priseam njegovog toka. Tada u mome seanju zajedniki deluje drugi niz zbivanja, ali nijedno od njih se ne moe samo za sebe reprodukovati. U pamenju se ve vri izbor, a naelo toga izbora lei u znaenju koji su pojedini doivljaji imali za razumevanje sklopa mog ivotnog toka tada kada su protekli i zadrali ga i dalje u proceni kasnijih vremena, ili u onome koji su dobili polazei od nekog novog shvatanja moga ivotnog sklopa dok je seanje jo bilo svee; a sada, kada se u mislima vraam unazad, od onoga to jo mogu da reprodukujem mesto u sklopu moga ivota dobie samo ono to za taj ivot onakav kakav ga ja danas vidim ima neko znaenje. I upravo moje sadanje shvatanje ivota daje u svetlosti tog shvatanja svakom njegovom delu, koji je znaajan onaj oblik u kome ga ja danas shvatam. Polazei otuda on se povezuje sa drugim znaajnim delovima; pripada jednom sklopu koji je odreen relacijama izmeu znaajnih momenata ivota i naina na koji ga ja sada tumaim. Te relacije znaenja konstituiu doivljaj i proimaju ga. Prilikom ponovne posete neke osobe koja je za mene znaajna, tom doivljaju punu sadrinu kod ranijih susreta; stariji rdaje ono to je bilo znaajno doivljaji spojili su se u vrsto jedinstvo, stvoreno kada | se stariji doivljaji poveu sa sadanjima. Onda je moje i oseanje kao da se nikad nisam razdvajao od te osobe, toliko je odnos dubok i osoben. Poseivao sam neku umetniku galeriju vie puta; ono to je za mene bilo znaajno daje sada, ma koliko vremena da je proteklo izmeu dananje posete i onih ranijih, punu sadrinu sadanjem umetnikom doivljaju. Izraz toga jeste autobiografija. Ona predstavlja tumaenje ivota u njegovom tajanstvenom spoju sluaja, sudbine i karaktera. Kud god pogledamo, naa svest ulae napor da izie na kraj sa ivotom. Mi patimo zbog svoje sudbine i svog bia, pa smo prisiljeni da se s njima pomirimo nastojei da ih razumemo. Prolost nas tajanstveno_ mamL da _sagledamo tkivo znaenja nieniH .jnomenata^ Pa ipak, tumaenje prolosti ne moe zadovoljiti. Nikad neemo izii na kraj s onim to nazivamo sluajem; ono to je kao neto divno ili strano postalo znaajno za na ivot, kao da uvek ulazi na vrata sluaja.
filozofski.rs

143

Ista povezanost izmeu znaenja pojedinanih doivljaja i smisla itavog ivotnog toka vlada i u pesnitvu. Ali ona tu sada vlada u jednoj sasvim novoj slobodi; jer tu mata oblikuje zbivanja na osnovu svesti o njihovom znaenju za ivot, bez ikakvog pritiska stvarnosti.* Junaka pesma nastaje na taj nain to se, polazei od neke ivotno znaajne relacije, koju oznaavamo kao motiv, ono to je istorijsko utapa u prikazivanje njegovog znaenja. Iz dogaaja iezava sve to ne predstavlja nuan momenat za prikazivanje njegovog znaenja. Junaki spev je onda jedno vie agregatno stanje, u kome junake pesme, koje pripadaju nekom veem sklopu, dostiu vii dignitet sagledavanja znaenja ivota jer su njihovi motivi vezani za neki obuhvatni sklop znaenja. Vii stupanj tumaenja ivota sadri viteki ep. U drami se, opet, pojavljuje jedan vii oblik tumaenja. Postoji neki odnos koncentracije da bi se izrazitije protumaio ivot, kada tragedija itd. I u likovnoj umetnosti vlada isti odnos izmeu znaenja pojedinanoga i razumevanja nekog sklopa doivljaja. Upravo na tome poiva meusobni unutranji skiop raznih umetnosti u jednom razdoblju, razumevanje steeno na osnovu znaenja pojedinanoga i tehnika koja u svim oblastima zavisi od toga. Jer i likovna umetnost se razlikuje od fotografije ili reprodukcije u vosku po tome to omoguuje da se razume, da doe do izraaja karakter onoga to je znaajno. U mnotvu raznovrsnih trenutnih doivljaja slike nekog predela ili enterijera ili nekog ljudskog lica stalno se menja shvatanje o znaenju raznih momenata. Meutim, ono to se tu pojavljuje nije uvek objektivan prikaz, nego je neki odnos prema ivotu. uma u veernjem sutonu ini se posmatrau monom i gotovo jezovitom; kue u dolini, blago osvetljene, izazivaju utisak tople prisnosti, jer to proizilazi iz odnosa ivota prema njima. Siike o ivotu neke linosti u mnogo emu su uslovljene odnosom prema njoj. Jo mnogo jae se to istie u kompoziciji, u kojoj razumevanje nekog zbivanja predstavlja sredite. Sve promene koje doivljuje likovna umetnost u svome razvoju ne menjaju nita u tom odnosu, po kome svako delo likovne umetnosti uspostavlja razumevanje neega to se pojavljuje u prostoru, time to povezuje znaenje njegovih delova, a samo je nain povezivanja razliit...
filozofski.rs

II IZGRADNJA ISTORIJSKOG SVETA U DUHOVNIM NAUKAMA

filozofski.rs

Osnovu ovoga rada ine rasprave o razgranienju duhovnih nauka, o strukturnom sklopu znanja, o doivljavanju i razumevanju, koje su nekoliko godina, do januara 1910, itane u Akademiji nauka. Osnova studije o strukturnom sklopu znanja je studija o psihikom strukturnom sklopu, koja je proitana 2. marta 1905. i odtampana u Izvetaju sa sednice od 16. marta, pa je zato ovde mogla biti samo ukratko saeta i dopunjena. Od netampanih rasprava unetih u ovaj rad, ona o razgranienju duhovnih nauka ovde je prosto ponovljena; a druge dve, o doivljavanju i o razumevanju, proirene su. to se ostalih tekstova tie, ovaj rad se prikljuio mojim predavanjima o logici i sistemu filozofije. I RAZGRANICENJE DUHOVNIH NAUKA Prvo, potrebno je na osnovu sigurnih obeleja povui granicu izmeu duhovnih nauka i prirodnih nauka. Za poslednjih nekoliko desetina godina bilo je zanimljivih rasprai va o jednima i drugima, a naroito o istoriji; neu se uputati u razmatranja suprotstavljenih gledita, izneu jedan sasvim i drukiji pokuaj da se sazna sutina duhovnih nauka i utvrdi | granica izmeu njih i prirodnih nauka. Potpuno shvatanje njihove razlike proizii e tek iz daljeg istraivanja.
r

1 Poi u od onog obuhvatnog injeninog stanja koje ini vrstu osnovu svakog rasuivanja o duhovnim naukama. Pofilozofski.rs

147

red prirodnih nauka razvila se prirodnim putem,, iz zadataka samoga ivota, jedna grupa saznanja meusobno povezanih ! zajednikim predmetom. Takve nauke su istorija, politika > ekonomija, pravne i dravne nauke, nauka o religiji, proua.* vanje knjievnosti i pesnitva, oblikovanje prostora i muzike, :; filozofskih pogleda na svet i filozofskih sistema i, najzad, psihologija. Sye_^n^ojdnosej^^ I|uds^Ljcad. One opisuju i kazuju, donose sudove i stvaraju pojmove i teorije u vezi s tom injenicom. Ono to se obino razdvaja kao fiziko i psihiko u toj injenici nije razdvojeno, jer ona sadri ivi spoj jednog i drugog. Mi sami smo priroda, a priroda u nama deluje nesvesno, mranim nagonima; stanja svesti se izraavaju gestovima, izrazom lica, reima, a objektivisana su u ustanovama, dravama, crkvama, naunim zavodima; istorija se kree upravo u tim sklopovima. Naravno,, to ne iskljuuje mogunost da se duhovne nauke, kad njihova svrha zahteva, poslue razlikovanjem fizikog i psihikog. Samo one moraju da budu svesne da u tom sluaju operiu apstrakcijama, a ne entitetima, i da apstrakcije vae samo u granicama onog gledita sa Jeojeg su stvorene. Ja u izneti gledite sa kojeg naredna postavka razlikuje fiziko i psihiko, i koje odreuje smisao upotrebljejiih izraza. Ono to je najblie dato su doivljaji. Oni su, kao to sam ranije pbkuao da pokaem*, povezani u jednom : sklopu, a o n s e . u tpku celog ivota stalno odrava, usred svih promena; na osnovu tog sklopa nastaje ono to sam ranije iiazvao ste_nipi sklopom duevnog-ivota; on obuhvata nae predstavei, procene i svrhe, i postoji kao spoj izmeu tih lanova.** U svakom od ovih postoji steeni sklop u vlastitim spojevima, u odnosima predstava, u procenama, u poretku svrha. Mi taj sklop posedujemo, on stalno deluje u nama; predstave i stanja koji se nalaze u svesti usmeravaju se prema njemu, on apercipira nae utiske, on regulie nae afekte; uvek je prisutan i uvek aktivan, iako ga nismo
* Izvetaj sa sednice od 16. marta 1905, str. 332 i dalje. (Ova knjiga, str. 81. i dalje.) ** O steenom sklopu duevnog ivota vidi: Pesnika uobrazilja i ludilo. Govor odran 1886, str. 13 i dalje. Pesnikova uobrazilja, vidi: Filozofski lanci, posveeni Celeru, 1887, str. 355 i dalje; str. 338 i dalje; Misli o jednoj opisnoj i analitikoj psihologiji, Izv. sa sednica Akademije nauka 1894, str. 80 i dalje. (Sabrani spisi, knj. VI, str. 142 i dalje; str. 167 i dalje; V knj., str. 217 i dalje.)

148

filozofski.rs

svesni. Ne znam ta bi se moglo prigovoriti tome ako se kod oveka apstrakcijom taj sklop doivljaja u toku ivota izdvoji i kao psihiko naini logikim subjektom sudova i teorijskih tumaenja. Stvaranje tog pojma opravdano je time to ono to je u njemu izdvojeno kao logiki subjekt omoguuje sudove i teorije potrebne duhovnim naukama. Isto toliko je legitiman i pojam fizikoga. U doivljaju se pojavljuju utisci, impresije, slike. Fiziki predmeti su podloga na koju se oni postavljaju zbog praktine svrhe,, a postavljanje omoguuje izgraivanje utisaka. Oba ova pojma mogu se primeniti jedino ako pri tome ne izgubimo iz vida da su oni samo apstrahovani iz injenice ovek oni ne oznaavaju potpunu stvarnost, nego su samo legitimno stvorene apstrakcije. Subjekti iskaza u navedenim naukama razliitog su obima. To su individue, porodice, sloena udruenja, nacije, epohe, istorijski pokreti ili razvojni nizovi, drutvene organizacije, kulturni sistemi i drugi delovi izvueni iz celine oveanstva, pa konano i ono samo. O njima se moe govoriti, oni se mogu opisivati, o njima se mogu razvijati teorije. Ali su uvek vezani za istu injenicu oveanstvo ili istorijsku stvarnost ljudskog drutva. I tako se u prvom redu stvara mogunost da se ta grupa nauka odredi njihovim zajednikim odnosom prema istoj injenici oveanstvu i da se razgranii od prirodnih nauka. Osim toga, iz zajednikog odnosa proizilazi jo jedan odnos uzajamnog obrazloenja iskaza o logikim subjektima sadranim u injeninom stanju oveanstvo. Obe te velike klase navedenih nauka prouavanje istorije do opisivanja dananjeg drutvenog stanja i sistematske duhovne nauke svuda su upuene jedna na drugu i grade vrst sklop. 2 Meutim, definicija duhovnih nauka sadri, dodue, tane iskaze o njima, ali ne iscrpljuje njihovu sutinu. Moramo potraiti vrstu odnosa koja u duhovnim naukama postoji prema injeninom stanju oveanstvo. Tek emo tako moi tano da utvrdimo njihov predmet. Jasno je da dva kruga injenica, koje sainjavaju duhovne i prirodne nauke, ne mogu da budu osnova da se ove logiki korektno razdvoje na dve klase. Pa i fiziologija obrauje jednu stranu oveka, a ona
filozofski.rs

149

je prirodna nauka. U injeninim stanjima po sebi i za sebe ne moe se, dakle^ nalaziti osnov za njihovu podelu na dve klase. Duhovne nauke moraju drukiie da se odnose prema fizikoj strani oveka nego prema psihikoj. A tako, u stvari, i jeste. Navedene nauke imaju jednu tendenciju, iji je osnov u samoj stvari. Prouavanje jezika obuhvata i fiziologiju govornih organa, ali i uenje o znaenju rei i o smislu reenica. Dogaaj modernog rata obuhvata kako hemijska dejstva puanoga praha, tako i moralna svojstva vojnika koji se nalaze u dimu tog praha. Ali prirode grupe nauka o kojoj ovde govorimo ima tendenciju, a ona se sve jae razvija njihovim napredovanjem, da se fizika strana dogaaja potisne i dobije samo ulogu uslova i sredstava za razumevanje. To je usmerenost ka samoosveenju, to je kretanje razumevanja od spoljanjeg ka unutranjem. Ta tendencija se, da bi sagledala unutranje;, slui se svakom ivotnom manifestacijom iz koje proizilazi. U istoriji itamo o privreivanju, o naseljavanjima, ratovima,bsnivanju drava. To is'purijava riau duu velikim likamar~pouava nas o istbrijkom ^vetiTTojr nas okruuje; 'ali ~ ~u liffi iz^f^rma~nas" ipak prventveno uzbuuje ono to nije dbtupribuliina,^ bho ^to~ie"samo moe doTveti, iz ega~su spoljaiijrdogaaji nastali, tp im je imanentno i na ta oni retroaktivno dejstvuju; a tendencija ne poiva na nainupomatranja kbji ivbtii prilazi spolja, ona je zasnovana u njemu samom. Jer u onom to se moe doiveti sadrana je svaka vrednost-ivota-,~oko toga -se~obre sva spbljanja huka istorije. Pojavljuju se svrhe za koje jpriroda uopte ne zna. Razvoj i oblikovanje rezultat su raa volje. U tom duhovnom svetu, koji se stvaralaki kree u nama,, odgovorno i suvereno i samo u njemu, ivot ima svoju vrednost, svoju svrhu i svoje znaenje. Moglo bi se rei da u svim naunim radovima dve velike tendencije dolaze do izraaja. ovek je odreen prirodom. Ona obuhvata oskudna psihika zbivanja koja se tu i tamo javljaju. Tako posmatrano, ona se pojavljuju kao interpolacije u velikom tivu fizikog sveta. Istovremeno je predstava o svetu, koja poiva na njegovoj rairenosti u prostoru, prvobitno sedite sveg znanja o jednoobraznostima, a mi smo od samog poetka upueni da raunamo s njima. Ovladavamo fizikim svetom prouavanjui njegove zakone. Ti se zakoni mogu iznai samo tako to e se iskustveni karakter naih utisaka o prirodi, 150
filozofski.rs

sklop u kome se, ukoliko smo i sami priroda, s njime nalazimo, ivo oseanje kojim prirodu uivamo sve vie povlaiti iza apstraktnog shvatanja prirode u relacijama prostora^ vremena, mase, kretanja. Svi ti momenti zajedniki deluju u pravcu da ovek sam sebe iskljui, kako bi na osnovu svojih utisaka konstruisao veliki predmet prirodu kao jedan zakoniti poredak. Tada, ona za oveka postaje sredite stvarnosti. Ali taj isti ovek se onda od nje okree natrag ivotu, sebi samom. Vraanje oveka doivljaju, ijim posredstvom priroda za njega tek postoji, ivotu^u kome se ledmojpo^av; koja odreuje nauni rad. Stvara se rugo sredite. Sve to se oveanstvu dogaa sve to ono stvara i dela, sistemi svrha u kojima se ono iivljava, spoljanje organizacije drutva u koje se pojedinci okupljaju sve je to sad tu spojeno u jedinstvo. Od onoga to je u ljudskoj istoriji ulno dato, razumevanje se vraa onome to se nikad ulima ne prima, a ipak se u spoljanjem ispoljava i izraava. I kao to prva tendencija hoe da ak i psihiki sklop shvati metodom prirodnonaunog miljenja, u njegovom jeziku i sa njegovim pojmovima, i na taj nain u neku ruku samu sebe otui, tako se i druga ispoljava obrnutim povezivanjem ulno spoljanjeg toka u ljudskom zbivanju sa neim to se ulima ne prima, razmiljanjem o neem to se u spoljanjem toku manifestuje. Istorija pokazuje da se nauke. koje sej^nosejaa^^vdca^talno^Dribli^ irju, razmisljanju oveka o sebi samom. Pa~t^fa^eTTdericija7~pfekoraujui ovekov svet, zalazi u samu prirodu i tei darijukoj'a se moe samo konstruisati ali ne i razumeti, uini razumljivom pojmovima zasnovanim u psihikom sklopu, kao to su uinili Fihte, eling, Hegel, openhauer, Fehner, Loce i njihovi sledbenici, i da dokui njen smisao, koji ona nikada ne otkriva. U toj" taki postaje nam jasan smisao pojmova spoljanjeg i uniitranj'eg, i stiemo pravo da te pojmove primenimo. Oni oznaavaju vezu koja u razumevanju postoji izmeu spoljarije ulne poj'ave ivota i onoga to je ona proizvela, to se u njoj ispolj'ava, u nj'oj postoj'i. Odnos spoljanj'eg i unutranjeg postoji samo donde dokle dopire razumevanj'e, kao to i odnos izmeu fenomena i onoga pomou ega se oni konstruiu postoji samo donde dokle dopire saznavanje prirode.
filozofski.rs 151
IJTTJTT znaenje, vrednnst j^vijha, Hmga je velilca tendeneija

3 Stiemo do take u kojoj se mogu tanije odrediti sutina i sklop grupe nauka od koje smo poli. Najpre smo odvojili oveanstvo od organske prirode, koja mu je najblia, a zatim, idui dalje nanie, i od neorganske. Time smo izdvojili delove iz celine Zemlje. Delovi ine stupnjeve, a oveanstvo bi sekao stupanj na kome se pojavljuju pojam, procenjivanje, ostvarenje svrha,, odgovornost, svest o smislu ivota, moglo razdvojiti od stupnja ivotinjske egzistencije. Najoptije svojstvo, zajedniko naoj grupi nauka, odredili sma prema: 'zajednikom "onbsu koji "imaju prema oveku; pfema bveanstvu. Tim odnosom ashovan je sklop tih nauka. Zatim, obritili smo panju na posebnu prirodu odnosa koji postoji izmeu injeninog stanja ovek, oveanstvo i tih nauka. To injenino stanje ne treba oznaiti prosto kao zajedniki predmet tih nauka. Njihov predmet,, naprotiv, stvara se tek posebnim stavom prema oveanstvu, koji mu se, meutim, ne dodaje spolja, nego je zasnovan u njegovom biu. Neka je re o dravama, crkvama, ustanovama, obiajima, knjigama, umetnikim delima; takva injenina stanja sadre uvek, kao i sam ovek, odnos jedne spoljanje, ulne, i jedne ulima nepristupane, pa otuda unutranje strane. Sada treba odrediti i to unutranje. Tu je pak uobiajena zabluaf da se kbristimo psihologijom za sticanje znanja o toj unutranjoj strani psihikog ivotnojg toka. Pokuau da u narednim razmatranjima razjasnim tu zabludu. Aparat pravnih knjiga, sudija, parniara, optuenih, onakav kakav se vidi u odreenom vremenu i na odreenom mestu, u prvom redu je izraz jednog svrhovitog sistema pravnih odredaba, na osnovu kojeg taj aparat dejstvuje. Taj svrhoviti sklop usmeren je na spoljanje obvezivanje volje po jednoznanom merilu koje ostvaruje uslove za savrenstvo ivotnih okolnosti, a one mogu da se prinudom realizuju i razgraniavaju sfere moi individua u njihovom meusobnom odnosu, u odnosu na stvari i na optu volju. Oblici prava otuda moraju biti imperativi iza kojih stoji mo neke zajednice da ih prinudno ostvari. Na taj nain istorijsko razumevanje prava, onakvog kakvo postoji u okviru jedne zajednice u jedno odreeno vreme, lei u vraanju od onog spoljanjeg aparata na duhovnu sistematiku pravnih imperativa, koju je stvorila kolektivna volja koja treba i da je sprovede i ija se 152
filozofski.rs

spoljanja egzistencija nalazi u tom aparatu. U tom smislu je Jering raspravljao o duhu rimskog prava. Razumevanje toga duha niie psiholoko s^7nanj^-.To je vraanje na jednu duK5vhu tvorevinu, koja ima sopstvenu strukturu i zakonitost. Na tome poiva pravna nauka, pocev od tumaenja jednog odeljka u Corpus Juris-u pa sve do upoznavanja rimskog prava i meusobnog uporeivanja raznih prava. Sledstveno tome, njen predmet se ne poklapa sa spoljanjim injeninim stanjem i zbivanjima, koji su sredstvo i predmet pravnog zbivanja. Samo ukoliko ostvaruju pravo, injenina stanja predstavljaju predmet pravne nauke. Hapenje zloinca, bolesti svedoka ili aparat pogubljenja pripadaju inae sami po sebi patologiji i tehnikoj nauci. Isti je sluaj i sa estetikom. Preda mnom se nalazi delo jednog pesnika. Ono se sastoji od slova, slovoslagai su ga sloili, a maine odtampale. Meutim,, knjievna istorija i poetika bave se samo odnosom tog ulno opaajnog sklopa rei prema onome to je njima izraeno. Zato nisu presudna pieva unutranja zbivanja, nego sklop stvoren u njima, ali koji se od njih moe odvojiti. Sklop jedne drame je u posebnoj vezi grae, poetskog duevnog raspoloenja, motiva, fabule i sredstva za prikazivanje. Svaki od tih momenata obavlja neku radnju u strukturi dela. A radnje meusobno povezuje jedan unutranji zakon poezije. Time je predmet kojim se knjievna istorija ili poetika prvensfveno bavi potpiirio razliit od psihikih zbivanja u pesniku ili hjegovim itaocima. Ostvaren je jedan duhovni sklop, koji stupa u ulni svet^a kbji mi shvafamo vraajui se iz njega. Primeri nam pokazuju ta je predmet nauka o kojima je ovde re, u emu je, sledstveno tome, zasnovana njihova sutina,, i kako se one razgraniavaju od prirodnih nauka. Ni njihov predmet nije u utiscima, onakvim kakvi se pojavljuju u doivljajima^ ve u objekfima koje saznanje stvara kako bi sebi omoguilo da utiske konstruie. I kod jednih i kod drugih predmet se stvara na osnovu zakona samih injeninih stanja. U tome se slau obe ove grupe nauka. A razlika je u nameri kojom se oblikuje njihov predmet, u postupku kojim se konstituiu grupe. Kod pjve. duhovne nauke u razumevanju se stvara j e ^ n dufiovni^i^JLkod^mge nauke) u ^zn^vanju seTtvara fiziki predmet. Sada moemo da upotrebimo i izraz duhovne nauke. Sada je jasan njen smisao. Kad se u XVIII veku pojavila
filozofski.rs

153

potreba da se nae zajedniki naziv za tu grupu nauka, oznaavali su ih sciences morales, duhovnim naukama ili, najzad, kulturnim naukama. Ve ti razliiti nazivi pokazuju da nijedan od njih potpuno ne odgovara onome to treba da oznai. Naveu samo smisao u kome e ovde biti upotrebljavan taj izraz. To, j e Jsti_ona_L smisao u kome je Monteskje govorio o duhu zakonaz_ Hegel o pbjektivhom duhu ili Jering o duhu rimkog prava. Kada je rec o upotrebljivosti, taj izraz tek kasnije moemo da uporedimo sa ostalima koji su do sada primenjivani.

4 Sada tek moemo da zadovoljimo i poslednji zahtev koji pred nas postavlja odreivanje sutine duhovnih nauka. Potpuno su jasna obeleja. kojima- duhovne nauke moema razgraniiti od prirodnih nayka3c^fi^.se nalaza. u -izloenom j5onasanju _duha,, kojim s\j^dmejT^uhovnih nauka oblikuje ria hain koji se razlikujeo^poncisanja u prirodnonaunom "saznavanju. Za nas bi oveanstvo^ shvaeno u opaanju i saznavanju, bilo fizika injenica i kao takva^7bila :bi pristupana samo prirodnonaunom sazhavanju. Meutim, ono pofaje predmet duhovnih nauka sarrio ukoliko se ljudska stanja doive, ukoliko dou do izraza u ivotnim manifestacijama i ukoliko se ti izrazi razumeju. Taj sklop ivota, izraza i razumevanja ne obuhvata dodue samo gestove, izraze lica i rei kojima ljudi sebe saoptavaju, niti trajne duhovne tvorevine u kojima se onome koji ih shvata otvara dubina duha onoga koji ih stvara, niti pak postojane objektivizacije duha u drutvenim tvorevinama, kroz koje nam se pokazuje zajednitvo ljudskog bia kao oevidno i izvesno; i psihofiziko jedinstvo ivota upoznaje samo sebe na osnovu tog istog dvostrukog odnosa doivljavanja i shvatanja, ono uoava sama sebe u sadanjosti, ono sebe ponovo nalazi u seanju kao ono to je prolo; ali dok tei da zadri svoja stanja i da ih sagleda time to upravlja panju na sebe sama,, postaju vidljive^uske granice introspektivne metode.uppznavanja sama sebf____Mno njegova dela, hjegove utvrene ivotne manifestacije_i_njegova dejstva na- druge ue oveka daupozna sam sebe^ tako. _on zaobilaznim putem razumevanja upoznaje samog sebe. ta smb nekada bili i kako smo se razvijali i po154
filozofski.rs

stali ono to jesmo saznajemo na osnovu toga kako smo delali, kakve smo ivotne planove nekada kovali, kako smo u nekom pozivu bili aktivni, saznajemo to iz starih zaboravljenih pisama, iz sudova o nama izreenih pre mnogo vremena. Jlkratko, ivot sam sebe u_syo[im dubinama razianiava procesom razumevanja]"~s~druge strane, mi sami sebe i fttge shvatamo~samo-4ake to svoj doivljeni ivot unosimo u svaku vrstu izraza vlastitog i tueg ivota. Tako je sklop vdoivljavanja, izraza i razumevanjajmo ime oveaiitvo za nas^pbstaje predmetom duhovnih naiika. Duhovne nauke su, daklfi, utemeljene u tom sklopu ivo^lzraza^i/raiimevanjar I tu tek stiemo do jasnog obeleja^kojim se mozRtefiui ti vnoizvriti razgranienje duhovnih nauka. Jedna naijJaHPJJpada duhovnhruoaukama sama^cmda kada. nam. n j e a . ^ e 3 m ^ 0 ; ^ staje^pnstur^a lzraza i razumevanja. Iz te zajednike sutine navedenih nauka proizilaze sva ona svojstva koja su kao neto to konstituie tu sutinu istaknuta u raspravljanjima o duhovnim naukama, ili kulturnim naukama, ili o istoriji. Nailazimo na poseban odnos onog neponovljivog, singularnog, individualnog prema optim j'ednoobraznostima.* Zatim, veza koj'a postoji izmeu iskaza o stvarnosti, sudova o vrednostima i pojmova svrhe.** Osim toga, Krajnju svrhu u njima predstavlja tumaenje singularnog i individualnog koliko i izlaganj'e apstraktnih j'ednoobraznosti.*** No iz tog e proizii jo neto; svi vodei pojmovi kojima se slui ova grupa nauka razlikuju se od odgovarajuih pojmova u oblasti znanj'a o prirodi. Tako nam pre svega i iznad svega tendencija da se od oveanstva, od^^bjektivnog duha_kpjij[e ono ostvarilo^poSe^ unazad u ono to je stvaralako,. to^ i m O ^ d n p r i emtno je, u ono to sebe* ifaava,"Sto sebe objektivie, zajedno sa svim posledicama koje iz nje proistiu, daje pravo da nauke u kojima ta tendencija dolazi do izraaja nazovemo duhovnim naukama. ^^ w . . . r . . .

* Uvod u duhovne nauke, str. 33. ** Ibid., str. 33, 34. * Ibid., str. 33, Sabrani spisi, knj. I, str. 26 i dalje.
filozofski.rs

155

II RAZLIKA U IZGRADNJI U PRIRODNIM NAUKAMA I U DUHOVNIM NAUKAMA

ISTORIJSKA ORIJENTACIJA

1 U duhovnim naukama izgrauje se istorijski svet. Tom metaforom oznaavam idejni sklop u kome, na osnovu doivljavanja i razumevanja, rasprostirui se u nizu radnji, ivi objektivno znanje o istorijskom svetu. Koji je to sklop u kome je jedna teorija te vrste povezana s naukama koje su joj najsrodnije? Najpre,, to je uzajamna uslovljenost te idejne izgradnje duhovnog sveta i istorijskog znanja o istorijskom toku, u kome se duhovni svet postepeno razvio. Oni su razdvojeni jedno od drugog, ali imaju zajedniki predmet u duhovnom svetu; u njemu je zasnovana njihova unutranja veza. Tok u kome se razvijalo znanje o ovom svetu slui kao vodi za razumevanje njegove idejne izgradnje, a ona omoguuje dublje razumevanje istorije duhovnih nauka. Osnovu takve teorije otuda ini uvid u strukturu znanja, oblike miljenja i naune metode. Zato iz logike teorije izvlaimo samo ono to nam je ovde potrebno. Sama ta teorija od poetka odvela bi nae razmatranje u beskrajne rasprave. Najzad, postoji jo jedna veza izmeu ovog uenja o duhovnonaunoj izgradnji i kritike saznajne moi. Tek kada se ovek poduhvati da razjasni tu vezu, u potpunosti se pokazuje znaenje naeg predmeta. Kritika saznanja je, kao i logika, analiza postojeeg sklopa nauka. Analiza u teoriji saznanja vraa se od tog sklopa na uslove pod kojima je nauka mogua. Tu, meutim, nailazimo na jedan odnos koji je presudan za kretanje teorije saznanja i njen dananji poloaj. Prirodne nauke bile su prve na kojima se vrila ta analiza. Jer samo kretanje nauka bilo je takvo da se prvo razvilo saznanje o prirodi. Duhovne nauke su tek u prolom veku dospele do stadijuma koji je omoguio da se one koriste za teoriju saznanja. Iz toga proizilazi da prouavanje izgradnje tih dveju klasa nauka, vremenski posmatrano, prethodi saznajnoteorijskom utemeljenju, ali koje je povezano sa samim tim prouavanjem. To prouavanje, dakle, priprema s njime povezanu teoriju saznanja u celini, kao i u pojefilozofski.rs 156

dinim takama. Ono stoji na stanovitu problema saznavanja i ini da se taj problem reava. 2 Kada su mlai evropski narodi, koji su u doba humanizma i renesanse postali punoletni, u drugoj polovini XVI veka sa metafizike i teologije preli na samostalne empirijske nauke uinili su to potpunije nego to su nekada, posle III veka pre n.e., uinili Grci. Oni su matematiku, mehaniku, astronomiju i matematiku geografiju odvojili od logike i metafizike; odnosom meusobne zavisnosti ove nauke su sainile jedan sklop; ali u toj izgradnji prirodnih nauka indukcija i eksperiment jo nisu bili dobili svoje pravo mesto ni svoje pravo znaenje, niti su se jo razvili u svojoj punoj produktivnosti. Tek u industrijskim i trgovakim gradovima modernih nacija, u kojima vie nije postojalo ropstvo, kao i na dvorovima, akademijama i univerzitetima velikih, ali u novcu oskudnih, militaristikih drava snanije su se razvili svrhovito delovanje na prirodu, mehaniki rad, izum, otkrie, eksperiment; oni su se povezali s matematikom konstrukcijom pa je na taj nain stvorena istinska analiza prirode. Zajednikim delovanjem Keplera, Galileja, Bekona i Dekarta matematika prirodna nauka se u prvoj polovini XVII veka oblikovala kao saznanje o zakonitom poretku u prirodi. A sve vei broj istraivaa doprineo je da se jo u tom istom veku razviju sve njene stvaralake mogunosti. Ona je postala predmet iju je analizu u potpunosti izvrila teorija saznanja sa kraja XVII i u XVIII veku, u delima Loka, Berklija, Hjuma, D'Alambera, Lamberta i Kanta. r Izgradnja prirodnih nauka odreena je nainom na koji [\je dat njihov predmet, priroda. Slike se pojavljuju i stalno smenjuju, dovode se u vezu s predmetima, predmeti ispunjavaju empirijsku svest koja se njima bavi i predstavljaju objekt opisne prirodne nauke. Meutim, ve empirijska svest opaa da ulni kvaliteti koji se pojavljuju na slikama zavise od take sa koje se ove posmatraju, od udaljenosti, od osvetljenja. Fizika i fiziologija sve jasnije pokazuju fenomenalnost ulnih kvaliteta. Zato o tim predmetima treba misliti tako da postane razumljiva promena fenomena, kao i one jednoobraznosti koje se u toj promeni sve jasnije pokazuju. Pojmovi kojima se to postie jesu pomone konstrukcije koje
filozofski.rs

157

miljenje stvara za tu svrhu. Tako je priroda za nas strana, za subjekt koji shvata je transcendentna, a u pomonim konstrukcijama, posredstvom fenomenalno datoga, misaono dograena uz ovo. Istovremeno, meutim,, u nainu na koji nam je priroda data nalaze se i sredstva da se ona potini miljenju i uini upotrebljivom za zadatke ivota. Ralanjenost ula uslovljava mogunost uporeivanja utisaka u svakom sistemu ulne raznovrsnosti. Na tome poiva mogunost analize prirode. U pojedinim krugovima ulnih fenomena zajednike pripadnosti postoje pravilnosti u odnosima vremenskog redosleda ili istovremenosti. Ukoliko osnovu pravilnosti ine nepromenljivi nosioci zbivanja, onda se one svode na jedan zakoniti poredak u zamiljenoj raznovrsnosti stvari. Reenje zadatka, meutim, mogue je tek kada se pravilnostima fenomena, utvrenim indukcijom i eksperimentom, prikljui jo jedno svojstvo datoga. Sve fiziko ima neku veliinu; moe se izraunati; prostire se u vremenu; najveim svojim delom istovremeno ispunjava i neki prostor i moe se meriti; u prostoru se pojavljuju merljiva kretanja, pa iako fenomeni sluha ne sadre pruanje u prostoru i kretanje, ipak im mogu biti osnova, a na to ukazuje veza jakih zvunih utisaka s opaanjem vazdunog treperenja. Tako matematika i mehanika konstrukcija postaju sredstva pomou kojih se hipotezom svi ulni fenomeni svode na kretanje njihovih nepromenljivih nosilaca po nepromenljivim zakonima. Svaki izraz kao: nosilac zbivanja,, neto, injenica, supstancija oznaava samo logike subjekte transcendentne saznanju, iji se matematiki i mehaniki zakoniti odnosi predikatski odreuju. To su samo granini pojmovi, ono neto to omoguuje prirodnonaune iskaze, polazna taka za takve iskaze. Sada je time dalje odreena struktura i izgradnja prirodnih nauka. U prirodi su prostor i broj dati kao uslovi kvalitativnih odredbi i kretanja, a kretanje je onda opti uslov za preraspodelu delova ili za treperenje vazduha ili etera, koje hemija i fizika uzimaju za osnovu promena. Ti odnosi imaju za posledicu veze meu naukama u saznavanju prirode. Svaka nauka ima pretpostavke u nauci koja joj prethodi; ali ostvaruje se kada se te pretpostavke primene na neku novu oblast injenica, kao i veza sadranih u njima. Taj prirodni poredak nauka, koliko vidim, prvi je utvrdio Hobz. Predmet prirodne nauke po Hobzu poznato je da on ide i dalje^ pa ukljuu158
filozofski.rs

je i duhovne nauke u taj sklop ine tela, ije najosnovnije svojstvo predstavljaju veze prostora i broja koje utvruje matematika. Od njih zavisi mehanika. A kada se svetlost, boja, zvuk, toplota objanjavaju kretanjem najsitnijih delova materije, raa se fizika. To je shema koja se u daljem naunom radu razvijala i koju je Kont povezao s istorijom nauka. to je vie osvajala bezgranino podruje slobodnih tvorevina, matematika je sve vie prekoraivala granice svog najpreeg zadatka da utemelji prirodne nauke; to ni u emu nije menjalo odnos sadran u samim predmetima, po kome su u zakonitosti prostornih i brojanih veliina sadrane pretpostavke mehanike; razvoj matematike samo je proirivao mogunosti daljeg izvoenja. Isti takav odnos postoji izmeu mehanike, s jedne strane, i fizike i hemije,, s druge. Pa i tamo gde se ivo telo pojavljuje kao nov skup injenica, njegovo prouavanje temelji se na hemijsko-fizikim istinama. Svuda postoji ista slojevita izgradnja prirodnih nauka. Svaki od slojeva ini jedno zaokrueno podruje, a svaki se istovremeno i temelji na sloju koji se nalazi ispod njega i uslovljen je njime. Idui od biologije nanie, svaka prirodna nauka sadri zakonite odnose koji postoje u slojevima nauka koje se nalaze ispod nje, sve do najoptije matematike osnove; idui navie, u svakom sloju koji se nalazi iznad nje pojavljuje se, ako se posmatra odozdo, jedna nova injeninost, neto to u prethodnom naunom sloju nije bilo sadrano. Od grupe prirodnih nauka, u kojoj se saznaju prirodni rj zakoni, razlikuje se druga grupa nauka, koje svet u njego; voj ralanjenosti opisuju kao neto neponovljivo, utvruju .njegovu evoluciju tokom vremena, a prirodne zakone koje je jdala prva grupa koriste za objanjenje njegovog ustrojstva, ipolazei od pretpostavke nekog prvobitnog rasporeda. UkoliI ko zakorauju izvan granica konstatovanja, matematikog od^reivanja, opisivanja stvarnog ustrojstva i istorijskog tok^, \ one poivaju na prvoj grupi. Znai, i tu prouavanje prirode Izavisi od izgradnje saznanja prirodnih zakona. Iz toga to je izgradnja prirodnih nauka bila prvenstveni predmet teorije saznanja proiziao je sklop njenih problema. Misaoni subjekt i ulni predmeti koji se nalaze pred njim odvojeni su jedno od drugog; ulni predmeti imaju karakter fenomena, i ukoliko teorija saznanja ostane na podruju znsuija o prirodi, ona nikako ne moe prevladati tu renomenalnost stvarnosti koja se pred njom nalazi. U zakonitom poretku, koji su prirodne nauke ulnim fenomenima stafilozofski.rs

159

vile za osnov, ulne kvalitete predstavljaju oblici kretanja koji se odnose na te kvalitete. Pa i kad ulne injenice, ijim je prihvatanjem i predstavljanjem i zapoelo znanje o prirodi, postanu predmet uporedne fiziologije, ipak nam nikakvo istraivanje istorijskog razvoja ne moe pomoi da shvatimo kako jedna od tih ulnih radnji prelazi u drugu. Takvo pretvaranje jednog oseaja opipa u oseaj zvuka ili boje moe se, naravno, postulirati, ali se apsolutno nikada ne moe predstaviti. Ne postoji nikakvo razumevanje ovoga sveta, a vrednost, znaenje, smisao moemo u njega preneti samo po analogiji s nama samima i samo od onog trenutka kad u organskom svetu poinje da se budi duevni ivot. Iz izgradnje prirodnih nauka onda proistie da definicije i aksiomi koji ine njenu osnovu, karakter nunosti koji im je svojstven, kao i zakon uzronosti dobijaju posebno znaenje za teoriju saznanja. A kako je izgradnja prirodnih nauka doputala dvojako Uumaenje, iz toga su se razvila dva pravca teorije saznanja, ikoje su pripremili saznajnoteorijski pravci srednjega veka i pd kojih je svaki iao za daljim mogunostima. f Aksiomi, na kojima je izgradnja bila zasnovana, kombi; novani su u jednom od tih pravaca s jednom logikom koja ' je ispravan misaoni sklop temeljila na formulama koje su dostigle najvii stepen apstrakcije misaone grae. Zakoni miljenja i oblici miljenja, te krajnje apstrakcije, shvaeni su kao ono to utemeljuje sklop znanja. U tome pravcu razvila se Lajbnicova formulacija stava razloga. A kada je Kant iz matematike i logike pokupio svu njihovu grau i uslove za nju potraio u svesti, nastalo je njegovo uenje o apriomome. Takav poetak njegovog uenja jasno nam govori da to apriorno u prvom redu treba da oznai jedan odnos obrazlaganja. Istaknuti logiari kao lajermaher, Loce i Zigvart uprostili su i preinaili taj nain posmatranja, i oni daju potpuno razliite pokuaje reenja. I Zajednika polazna taka drugog pravca je u jednoobraz\ nostima koje otkrivaju indukcija i eksperiment, i u predviaInju i primenljivosti koji se na njima zasnivaju. Drugi pravac je dao potpuno razliite mogunosti, posebno kod tumaenja matematikih i mehanikih osnova saznanja u delima Avenarijusa, Maha pragmatista i Poenkarea. Zato se taj pravac teorije saznanja rascepkao na mnotvo raznovrsnih hipotetikih pretpostavki. 160
filozofski.rs

Kao to su se prirodne nauke konstituisale naglim razvojem u prvoj polovini XVII veka, tako su i duhovnim naukama postavljeni temelji u jednom ogranienom raz^Bfjjrrkoje obuhvatar^Volf^Hij^^ 'Sa^li.iarH^gela, SlajennaKera, Bopa i Jakoba Grima. Nastojaemo da sagledamo unutrasnji sklop~~fog poEreta. Njegovo krupno metodsko ostvarenje je utemeljenje duhovnih nauka na istorijsko-drutvenim injeninostima. Omoguio je novu organizaciju duhovnih nauka, u kojoj jejgrvTpirc^ traffjronos izmea^ftoiogij^ kritiie, istoriografije, sprovbenja~ iiporediie^Tnetacte^ ^ i s t ^ m ^ ^ i i ^ ^ naiSama i ijTin^ne^eje^tzvoj^ oblasti 3ii"hovnog sveta. T^robtettTuhovnih riSttka-jensrtaj riaiiTpreSao u novrstaHijum, i svaki korak ka reenju tog problema, koji je uinjen i koji jo treba uiniti, zavisi od dubine prodora u novi inj'enini sklop duhovnih nauka, u iji domen ulaze sva kasnija duhovnonauna ostvarenja sve do danas. Razvoj koji emo sada prikazati pripremljen j*e u XVIII veku. Tada j'e nastalo univerzalnoistorijsko shvatanje pojedinih detovgnstoriJ^rl2^p iiaukanpotekle su^ideje vodi^ lje prosveenosti, koje su prve u istoriju unele nauno utemeljen sklop: solidarnost nacija usred njihovih borbi za vlast, njihovo zajedniko napredovanje zasnovano na optem vaenju naunih istina, na osnovu kojeg se one stalno umnoavaju i tako rei taloe jedna na drugu, i, najzad, posredstvom tog saznanja,, sve vea vlast ljudskog duha nad zemljom. Veli-ke monarhije Evrope smatrane su vrstim nosiocima tog napretka. I kada se pokazalo da se na njihovoj osnovi zajedno s naukama razvijaju industrija, trgovina, blagostanje, civilizacija, ukus i umetnost skup tih napredovanja obuhvaen je pptim pojmom kulture poeo je da se prati razvoj kulture, da se opisuju njene epohe i daju preseci njenih najvanijih taaka, a poj'edini njeni delovi su odvojeno prouavani i meusobno povezivani u celinu svakog odgovaraj'ueg razdoblja. Volter, Gibon, Hjum, tipini su predstavnici tog novog naina posmatranja. Poto je u pojedinim delovima kulture prihvaena pretpostavka o ostvarljivosti pravila koja se mogu izvesti iz njene racionalne konstrukcije, postepeno se pripremalo istoiijsko shvatanje oblasti kulture. Poto je prosveenost u poetku smatrala da j'e svaki deo kulture odreen svrhom i potinjen pravilima za koja je
filozofski.rs

161

vezano njeno postizanjei, pola je dalje i u proteklim epohama videla ostvarenje tih pravila. Arnold, Zemler, Bemer i kola crkvenog prava, kao i Lesing, prouavali su najstarije doba hrianstva i njegovo ustrojstvo, kao pravi tip hrianskog verovanja i njegovih spoljanjih poredaka. Vinkelman i Lesing nali su u Grkoj ostvarenideal skladne iimetnosti ijgbsuiLva. Poale prouavanja moralne Iicnosti, duznou obvezaneTTtra savrenstvo, u psihologiji i pesnitvu pojavio se ovek u svojoj iracionalnoj i individualnoj realnosti. I kada je u doba prosveenosti ideja napretka oveku postavila racionalno odreeni cilj, ne doputajui da raniji stadijumi toga puta u svojoj sadrini i vrednosti dou do izraza, kada je kao cilj drave lecer odredio stvaranje velikih drava sa centralizovanom i intenzivnom upravom i staranjem za javno dobro i kulturu, a Kant zajednicu drava koje u miru ostvaruju pravo,, kada su na isti nain ogranieni idealima vremena prirodna teologija, Vinkelman i Lesing propisali krajnje racionalne ciljeve i drugim velikim snagama kulture, Herder je istoriografiju, voenu racionalnim pojmom svrhe, revolucionisao priznavanjem autonomne vrednosti koju ostvaruju svaka nacija i svako njeno razdoblje. Tako je XVIII vek stupio na prag novoga doba duhovnih nauka. Od Voltera i Monteskjea, Hjuma i Gibona, preko Kanta, Herdera, Fihtea vodi put prema velikom dobu, u kome su duhovne nauke izborile svoje mesto pored prirodnih nauka. Nemaka je bila pozornica izgradnje tog drugog._s.klopa nauka". l a sredina^zemlja,, s unutranjom IuTturom, sauvala ]S~]55ev od reformacije dejstvo snaga evropske prolosti: grku kulturu, sistem rimskog prava, prvobitno hrianstvo; sve je to bilo okupljeno u uitelju Nemake, Melanhtonu! Tako je na nemakom tlu moglo da izraste najpotpunije i najprirodnije razumevanje tih snaga. Ra^nbljf. n fcnme se to d o g a a l o o t k r i l o j ^ j j y s n i ' $ t v " , mi 1 7 1 'fai filozofyl dublixe fvota dd^k5jth-tkri^3anijedna nacija nije^Bila doprla. Takva raz0WjH^roc^^"3uHovnog^zn^^ skih mislilaca jae i raznovrsnije doivljavanje, vie snage da shvate i najrazliitije oblike postojanja. Uprayo_jejroniantika,_s kojornJ^RjTm^diihovpa rmiib b l l a j ^ t a k o j ^ n o i ^ a^raom_SIggl^^^ izgradilazajhedno^J^ed^ n^pm^fobodpm-ivota^^k^ do tada bilo potpuno^strano. Braa legel su proirila hori-" oht iiivaHJa^razumevanja na svu arolikost stvaralatva u filozofski.rs 162

oblasti jezika i knjievnosti. Oni su stvorili novo shvatanje knjievnih dela istraujui njihov imutranji oblik. Na toj ideji unutranjeg oblika, unutranjeg sastava, poivala je rekonstrukcija sklopa Platonovih dela koju je izvrio lajermaher,, kao i razumevanje unutranjeg oblika pisama apostola Pavla, do kojeg je lajermaher prvi doao. U tom strogom posmatranju oblika nalazilo se i jedno novo pomono sredstvo istorijske kritike. I polazei odatle lajermaher je u svojoj hermeneutici obradio procese knjievnog stvaranja i razumevanja, a Bek ih je dalje razradio u svojoj enciklopediji to je bio proces od najveeg znaaja za razvoj metodologije. V. Humbolt stoji usred romantiara. Stran im je po usredsreenosti i zaokruenosti svoje linosti u duhu Kanta, a ipak i srodan po naklonosti prema uivanju i razumevanju ivota svake vrste, po jednoj filologiji zasnovanoj na tome, po eksperimentisanju sa novim problemima duhovnih nauka, ija je tendencija bila isto toliko sistematska koliko i projekt enciklopedije Fridriha legela. U bliskom duhovnom srodstvu sa V. Humboltom je i Fr. A. Volf, koji je postavio nov ideal filologije, paJcome ona r vrsto utemefjena u jezikuTobuKvata . elokupnu kulturu jedne nacije, da bi polazei ofua" dospBia:<: do~razumevaiij% i^ien gledife Imalf sii i filblozf Nibur 1 "Moinzen, Bek i Otfrid Miler, Jakob Grim i Milenhof; iz tog strogog pojma proistekla je beskrajna blagodet za istorijsku nauku. Nastalo je, na metodskim osnovama izgraeno, istorijsko sagledavanje pojedinih nacija, koje je obuhvatalo ceo ivot, i razumevanje njihovog mesta u istoriji nacija u kojoj se izgraivala ideja nacionalnosti. Polazei otuda, prouavanje najstarijih dostupnih razdoblja pojedinih naroda dobilo je tek svoje pravo znaenje. Njihova stvaralaka snaga, koja deluje u religiji, moralu i pravu i njeno dovoenje u vezu s kolektivnim duhom koji se u tim vremenima,, u malim politikim telima, uz pojaanu jednoobraznost individua, ispoljava u zajednikim tvorevinama bila su velika otkria istorijske kole; ona su uslovila itavo njeno shvatanje o razvitku nacija. Za takva vremena, ispimjena mitom i Iegendom, istorijska kritika postala je nuna dopuna razumevanja. Predvodnik je bio Fr. A. Volf. Prouavajui Homerove pesme, Volf je pretpostavio da je epsko pesnitvo Grka nastalo pre pojave nae Ilijade i Odiseje, u usmenom kazivanju, pa prema filozofski.rs u * 163

tome iz manjih tvorevina. To je bio pocetak analitike kritike narodnog epskog pesnitva. Kreui seputevimaJVolfa^^Iibur je od kritike predanja poao^MJe^te"l^onstmkcijijQajstarije rimske istorije. PrihvatajuT pretpostavke o starim pesffiaina u duhu Jaitike Homera, on je kao novo naelo za objanjavanje tradicije istakao zavisnost izvetaa od stranaka i nesposobnost kasnijih vremena da razumeju starije odnose ustrojstva; to naelo za objanjavanje tradicije kasnije je veoma dobro iskoristio Kristijan Baur, veliki kritiar hrianskog predanja. Tako je Niburova kritika bila najtenje povezana s novom izgradnjom rimske istorije. Starija rimska razdoblja Nibur je tumaio polazei od osnovnog gledita o jednom kolektivnom nacionalnom duhu, koji deluje u obiajima,, pravu, pesnikoj tradiciji istorije i koji stvara osobenu strukturu odreenog naroda. Do izraza je doao uticaj ivota na istorijsku nauku. Filolokim pomonim sredstvima Nibur je pridruio svoje poznavanje privrede, prava i ustavnog ivota, koje je stekao na znaajnim poloajima, a vrio je i uporeivanje analognih razvoja. I Savinjijevo shvatanje pravne istorije, koje je najjae dolo do izraaja u njegovom uenju o obiajnom pravu, proisteklo je iz istih gledita. Svako pravo nastaje na nain koji uobiajena jezika praksa oznaava kao obiajno pravo. Stvaraju ga prvo obiaji i narodna verovanja, a zatim jurisprudencija; svuda, dakle, unutranje snage koje deluju tiho, a ne samovolja nekog zakonodavca. S time su se slagale i velike koncepcije Jakoba Grima o razvitku nemakog duha u jeziku, pravu i religiji. Iz toga je proisteklo jo jedno otkrie te epohe. Prirodni sistem duhovnih nauka video je u religiji, pravu, moralu, umetnosti, u duhu prosveenosti, napredak od varvarskog stanja, u kome nije bilo nikakvih pravila, ka umnom svrhovitom sklopu utemeljenom u ljudskoj prirodi. Jer, prema tom sistemu u ljudskoj prirodi postoje zakoniti odnosi koji se mogu prikazati utvrenim pojmovima i koji svuda jednoobrazno proizvode iste osnovne crte privrednog ivota, pravnog poretka, moralnog zakona, umne vere estetskih pravila. Postajui svesno tih odnosa i teei da njima potini svoj ivot u privredi, pravu, religiji i umetnosti, oveanstvo stie punoletstvo i postaje sve sposobnije da naunim saznanjem usmerava napredak drutva. M^ntirp, ono $tn jeuspesno obsi^ljengulLjcir^^ vgeeg sistemajgojmova, sada se u duhovniin naukama pokafilozofski.rs 164

zalo kao nemogue. Do izraaja ie__dola razliiia rairoda preffi'eta"TrTim^^ -/nanj^ T taVr> jp taj prirodni sistem unitila njegova rascepkanost na razliite pravce, koji su ipak imali istu naunu osnovu ili isti nedostatak takve osnove. Velika epoha duhovnih nauka u borbi sa pojmovnim sjstemom XVIII yeka~pc^vTdita^]e istorilski karakfefncmuka 6 privreair^ravu^ religiji i umetnosti. One se razvijaju izs^^^^l^^n^^jd^jsi. Tako se javilo jedno novo gledanje na istoriju. lajermaherovi govori o religiji prvi su u oblasti religije otkrili znaaj svesti o zajednici i njenog izraza u saoptavanju, iji je nosilac ta svest. Na tom otkriu zasnovano je njegovo shvatanje prvobitnog hrianstva, njegova kritika Evanelja i njegovo otkrivanje subjekta religije, religioznih iskaza i dogme u svesti zajednice, to sve ini stanovite njegovog uenja o veri. Sada znamo* kako je pod uticajem tih govora o religiji nastao Hegelov pojam kolektivne svesti (Gesamtbewustsein), koja je nosilac istorije i ijim je razvojem omoguen razvoj istorije. Uticaju fijozofskog pokreta treba pripisati i to^jejstorijskalkola dola do slinog rezultata, jer se vratila na kasnija~~doba n^roda" i naila najtWalako'ovanje kolektivnbg duhay iz k ( ^ pesnitvo i koji onda^^fejSuJII^^ Jezi^i liao to> osnoimo^ledite uopSTe nemaju nikakvu poSEbnu egzistenrijirri:o~STi^^ i delaffiosti jerrog naroda, nerazdvojno povezane u prlrodl. Ono^ttSlSL rJ^VezuiellCcelmu, to je zajednicko ubeenie~naroHa. To mlaHalako doba naroda oskuctevali pojmovima7^-rma-jasnu svest o svojim stanjima i prilikama,, ono ih osea i proivljuje u potpunosti. To j'asno, prirodno stanje izvrsno se potvruje i u graanskom pravu. Njegovo telo sainjavaju simbolini postupci u kojima pravni odnosi treba da nastanu ili nestanu. Njihova ozbiljnost i njihovo dostojanstvo odgovaraju znaaju samih pravnih odnosa. Oni su ona prava gramatika prava toga razdoblja. Razvoj praya_odvijaLie u jednoixL.organskom sklopu; s razvi^fn^I^rjgL^e^4ektnosti naroda_se sve vi|eralgcuju, pa^ono to se inae zajedMoja Istorija Hegelove mladosti. Rasprave Akad. nauka, 1905, Sabrani spisi, knj. IV. Poziv za zakonodavstvo, str. 5 i dalje.

filozofski.rs

165

niki jobavljalo-sad-^aada-J^ se ^staIeFpraviuka,-koji predstavlja narod u pravnpj fiunkciji;. stvararije p p j m p ^ ono obutivata vodea naela, tj. pdredbe u kojima'u a f e s v e bstale; na njihovom inalazraju zasnovan^je Jiauni : : kamkteF;jurispru : denije,~li j u f i p f u e n c i j O stvaranje^rav^putem"zakonpdavstva. ASaiogni dfgariski razVoj~u"jeiKUiitvfdio je Jakob Grim. Otuda se u velikom kontinuitetu razvilo prouavanje nacij'a i razliitih strana njihova ivota. S tim velikim pogledom istorijske kole. povezao se zatim jedan metodski napredak od najveeg znaaja. Poev od Aristotelove kole, usavravanje uporednih metoda u biologiji biljaka i ivotinja predstavljalo je polaznu taku za njihovu primenu u duhovnim naukama. Tom metodom uzdignuta je antika politika nauka na stepen najrazvijenije discipline duhovnih nauka u starom veku. Kako je istorijska kola-odbacila izvpenje optih istina u d d S ^ i i m j i ^ ^ n ^ ^ p s t r a k t n i m koristniEtivriim misnenjem.rTperena .m^to^^i^^^u^ostaila jedini postupak da se iizdigne do ^ptih istina) Ona je_ taj" postu'pa^pfimgriila na jezik, mitT n a ^ ^ f f l n ^ ^ u , l a uporeivanje rimskog sa germanskim pravbm,, ^ije se poznavanje upravo tada fasvetljavalo, postalo je polazna taka za izgraivanje iste te metode i na podruju prava. N^jlazimo na zanimliJbLPdnos prema tadanjem stanju biologije. Kivije j^poao od pojma koinEinovanja d e l o v a T ^ n ^ ^ ti'paf,Tcojjrje oputaora s^od'ostafaka izumrhh ivDtinja kofisn^^ Slinim Tjosttrokoiii posInio~se'NiBufTa Franc B o p j Jakob Grimjjrimenili su uporednu metodu na_jezikT s a s v i m u duhu v i l n h ^ i o l o g a 7 ~ l ^ ^ Humj^ nacija, bila j hajz^jDst^^ zikaDJ Ff ancuskbj ..tpme pravcu se p r i k l j u i o v e l i k i analitiar dravnog i v o t i J I ^ ^ u aristotelovskom duhu on je pratio funkcije,_sklpp...i razvpj...pplitikih tela. Jedan jedini, rekao b i h ^ o r f o l o k j j L a i n posmatrani) provlacei se kroz s v a l a uo]3sFavania^^oveq^Vjo pojmova diAljih od dotadaniihT

pjgste^^

fi^nihliai^a^liego^Hhov

krajn|i-xezultatr

Granica istorij'ske kole j*e u tome to nrje uspostavila nikakav odnos prema univerzalnoj istoriji. Opta istorija Johana fon Milera, koja se posebno oslanjala na Herderove filozofski.rs

166

Ideje, koje su upravo u toj taki bile nepotpune, otkrila je koliko su nedovoljna bila dotadanja pomona sredstva za reenje toga zadatka. Istovremeno sa istorijskom kolom javio se i Hegel, koji je delovao upravo na onom mestu gde je bilo njeno sredite. Hegel je jedan od najveih istorijskih genija svih vremenarTT^mirenoj^ IsfofijskOg' svefa7T5ina na kojoj su se ravijala njegova glectita'bila je~TItbrija religioznog duha. Istorijska kola_je zahtevala^ strogo filoloki postupaj^ i_primenj.iya^ renu mefo^ur**Begel je iabrao" sasvim drukiji postupak". Pd uticaj'em svojih religiozno-metafizikih doivljaja, u stalnom dodiru s izvorima, vraajui se pri tom uvek u naj'dublje religiozno uvstvovanj'e,, otkrio je razvoj religioznosti, u kome nji stupanj religiozne* 1ffife1ctivne"svestt na^ma^kdjjf unnrjemuli^ Osamhaestr vekTragao je za napretkom oveanstva, do koga dovodi porast saznanja prirode i u njemu zasnovana vlast nad njom; Hegel se latio razvijanja religioznog duevnog ivota. Osamnaesti vek je u razvitku nauka video solidarnost ljudskog roda; Hegel je na podruju religije kao subjekt razvoja otkrio je3nu kolekdviiu_ svest. Pojmovi kojiina je XVIII vek obuhvatio istofiju coveanstva odnosili su se na sreu, savrenstvo i racionalno postavljanje svrhe usmerene na ostvarenje tih ciljeva; Hegel se slagao s namerom XVIII veka da pomou optevaeeg sistema poj'mova izrazi ljudski ivot u njegovim razliitim vidovima; ali, ni istorijska kola ubistvenije se nije borila od njega protiv racionalnog shvatanja stvarnosti ljudske istorije; sistem pojmova koji je on traio nije trebalo da apstraktno formulie i regulie pojedine strane ivota; teioje za jednim novim.-3HQP.Qm_ poimova, kojim bi se itav razvoj razumeo, S vo i_postupakie prolrfo preko granlca religiuznug Tazvojaju^jazvaj,lm^K^ejJL.odjaj^ pa^je iyegov_prdniet^sc^^ tfaio delatnost, (razvoj^aTsii&^ svakojTaki u vezama pojmbva. (Tako ,je istorijskaMrmuka prela u filozofjjU) Preobraaj je mo m o g u r z a t o tTje nemaka spekulacija toga doba ila u susret problemu duhovnog sveta. Kant je svojom analizom otkrio u dubinama svesti oblike inteligencije kao to su ulno opaanje, kategorije, sheme istih intelektualnih pojmova, pojmove refleksije, teorijske ideje uma, moralni zakon, m o rasuivanja i odredio je njihovu strukturu. Svaki filozofski.rs 167

od tih oblika inteligencije u osnovi je bio delatnost. Meutim, to se potpuno shvatilo tek kada je Fihte u postavljanju, suprotstavljanju, saimanju stvorio svet svesti otkrivajui u njemu svuda energiju, napredovanje. Kako se istorija ostvaruje u svesti, u njoj se po Hegelu mora ponovo pronai ista ona saradnja delatnosti koja omoguuje razvitak u postavljanju, u suprotstavljanju i u viem jedinstvu u nadindividualnom subjektu. Time je bila stvorena osnova za Hegelov zadatak da oblike svesti predstavi u pojmovima i da kroz njih sagleda razvoj duha kao sistem pojmovnih veza. Jedna logika via od logike razuma trebalo je da omogui razumevanje tog razvoja; to je bio najtei posao njegova ivota. Nit vodilju za stupnjeviti redosled kategorija uzeo je od Kanta, velikog pronalazaa razliitih poredaka veza, rekao bih strukturnih oblika znanja. Ostvarenje tog sklopa ideja dostiglo je po Hegelu vrhunac u svetskoj istoriji. Tako je on intelektualizovao istorijski svet. Nasuprot istorijskoj koli, on je optevaece utemeljenje sistematskih duhovnih nauka naao u sistemu uma, koji je ostvarenje duha, pa ak i vie od toga on je sve ono to je racionalizam XVIII veka iskljuio iz umnog sklopa kao individualnu egzistenciju, poseban oblik ivota, sluaj i samovolju, sredstvima vie logike svrstao u sistematiku uma. Iz zajednikog delovanja svih tih momenata proizilo je Rankeovo shvatanje istorijskog sveta. On je bio veliki umetnik. Tiho, postojano, bez borbe, raa se u njemu gledite o nepoznatoj svetskoj istoriji. U njemu je istorija kao svoj predmet prihvatila Geteovo kontemplativno ivotno raspoloenje i njegov umetniki stav prema svetu. On eli samo da prikae ono to je bilo. Potpuno verno, sa usavrenom tehnikom kritik^, za koju ima da zahvali Niburu, on pie o onome to sadre arhivi i literatura. Njegova umetnika priroda ne osea potrebu da se vraa na sklop inilaca istorije koji se nalazi izvan i iza onoga to se dogodilo, kao to su inili veliki istraivai istorijske kole; strahovao je da u takvim dubinama ne izgubi ne samo sigurnost nego i uivanje u arolikosti pojava koje se kreu pod Suncem, kao to se to dogodilo Niburu. On se zaustavlja pred analizom i pojmovnim miljenjem o sklopovima koji zajedniki deluju u istoriji. To je granica njegove istoriografije. Jo manje mu je godio bezbojan pojmovni sistem istorijskih kategorija u Hegelovom shvatanju istorijskog sveta. U emu ima vie istine, kae on, ta nas vie pribliava 168
filozofski.rs

saznanju sutinskog bia, praenje spekulativnih misli ili sagledavanje stanja oveanstva, iz kojih uvek ivo istupa nama uroeni nain miljenja. Ja sam za ovo drugo, jer manje podlee zabludi. To je prva nova crta kod Rankea; prvi je potpuno jasno rekao da je osnova sveg istorijskog znanja i njegov najvii cilj da prikae singularni sklop istorije bar jedan cilj; jer Rankeova granica je u tome to je iskljuivo u tom jednom video svoj cilj ne osuujui ipak pri tome ni ostale. Tu su se pravci razili. U svom pesnikom raspoloenju prema istorijskom svetu, on je najsnanije osetio i izrazio sudbinu,, tragiku ivota, sav sjaj ovoga sveta i visoko samooseanje delovanja. Po tom preplitanju pesnike svesti o ivotu i istorije, on je srodan Herodotu, svom uzoru Tukididu, Mileru i Karlajlu. Pogled na ivot kao sa neke uzviice sa koje se ivot moe^agledati u celiniT^Bio je, ovoj prirodi takoTbliskoj^Geteu, nuzno po^" vezari~~sa~shvatanjem lstonjskoga sveta, posmatranog sa startovita~ikoje~omoguuje pogled na njgovu celinu. Njegov horizont je univerzaln^isjto^ shvatio je sa toga^gleita; :u Jojo&.e_slagao^ istonografij'e! o Voltera d(^HegdaJ--Nibur5j njegova jo~jedna vojtvena crta je nain na koji j#e iz saradnje ili suprotstavljanja nacija doao do novih uvida o vezama izmeu politike tenj'e za moi, unutranjeg razvoja drave i duhovne kulture. To univerzalnoistorijsko gledite potie iz njegove najranije mladosti; jednom je rekao o svojoj staroj nameri da pronae priu o svetskoj istoriji,, onaj tok zbivanja i razvoja naega roda koji treba posmatrati kao pravu sadrinu istorije, njeno sredite i njenu sutinu. Univerzalna istorija bila je najomiljeniji predmet njegovih predavanja; uvek mu je pred oima bio sklop njegovih pojedinanih radova; ta istorija bila je i predmet njegovog poslednjeg dela, kojeg se poduhvatio kada je ve bio prevalio osamdesetu. Njegova xuntaigka priroda arko ie elela da_prikae ulnu irinu zbMDjaTTo je mogao da uini samo ako7 bi svoj* univerzalnoistorijski nain posmatranja primenjivao na jedan izdvojeni predmet. O izboru tog predmeta nije odluivalo samo zanimanje za izvetaje mletakih izaslanika, koji su ga opinjavali, nego i njegov smisao za ono to se jasno moglo da vidi pod suncem, kao i simpatija za epohu ispunjenu tenjom za moi velikih drava i znaajnih vladalaca. Preda mnom se gotovo bez moga udela postepeno sklapa istorija najznaajnijih trenutaka novijeg doba,, da nju uinim
filozofski.rs

169

u potpunosti oevidnom i da je napiem, bie posao moga ivota. I tako je predmet njegove vetine pripovedanja postalo, u nizu nacionalnih istorija, stvaranje modernih drava, njihova borba za mo i njeno povratno delovanje na njihova unutranja stanja. U tim delima se ispoljava volja i snaga za postizanje istorijske objektivnosti kojoj nema ravne. Univerzalno saoseanje s istorijskim vrednostima, uivanje u arolikosti istorijskih pojava, svestrana prijemivost za celokupan ivot, koja je ispunjavala Herdera i koja je do te mere delovala na Johana fon Milera da je njegov prijemivi duh postao nemoan u odnosu na istorijske snage ta sposobnost najsvojstvenija nemakom duhu ispunjavala je Rankea potpuno. Nije ostao izvan domaaja Hegelovog uticaja, ali je ipak radio suprotno njemu; jer on je svuda izgraivao sredstva isto istorijske vrste, da pomou njih beskrajno obilje onoga to se zbilo sabere u objektivan istorijski sklop, ne pribegavajui pri tom filozofskoj konstrukciji istorije. To je najosobenija osnovna crta njegove istoriografije, koja eli da shvati stvarnost onakvu kakva jeste. Njega je ispunjavao onaj smisao za stvarnost koji jedini moe ostvariti izgradnju istorijskog sveta u duhovnim naukama. Za razliku od zahteva koji se tako esto postavljaju istoriarima da neposredno utiu na ivot tako to e nametati svoje stavove o ivotnim borbama, niko se^jiJje^^J^ao-RanJce, s toliko uspeha zalagao za karakter istorije kao objektivne riaukeT^a^aa^jost^moemb lstinsKTjiI^^^ od nje i i^dignemo..se_na^stepeji JId&ane^ ^ Taj cilj je i Rankea naveo da izgradi sva sredstva kritike. U njemu je i dalje iveo Niburov duh, to najbolje pokazuje kritiki dodatak njegovom prvom glavnom delu. Pored Rankea, jo dva velika istoriara toga vremena otvaraju nove poglede na izgradnju istorijskog sveta. Karlajl pokazuje istu nezadrivu volju da prodre u stvarnost sa jedne druge strane. On trai oveka kao istorijsko bJie^=^coygka junaka. Dok je Ranke sav oko, i ivi u stvarnom svetupdotle Karlajlova istoriogorafija poiva na borbi s problemom unutranjeg ivota; tako se njih dvojica dopunjuju, kao i ona dva pravca u poeziji, od kojih jedan polazi od predmetnoga, a drugi od razvoja vlastitog bia. Borbu koju je vodio u sebi, Karlajl je preneo u istoriju. Zbog toga je njegov autobiogorafski filozorski roman klju za njegovu istoriografiju. Njegova jednostrana i jedinstvena genijalnost 170
filozofski.rs

bila je intuitivne vrste. Po njemu sve veliko nastaje iz delovanja snaga verovanja i rada, koje sve povezuju i organizuju. One stvaraju spoljanje oblike drutva u privrednom ivotu, pravu, ustavnom ureenju. Epohe u kojima snage koje povezuju deluju samostalno, otvoreno, kohezivno, on naziva pozitivnim razdobljima nazivom koji su pre njega upotrebili fiziokrati. A poto pozitivna razdoblja na osnovi verovanja formiraju odreen broj ustaljenih ustanova, miljenje koje se dalje razvija rastae taj sadraj, i tada nastaju negativna razdoblja. Srodnost takvog osnovnog gledita sa nemakom istorijskom kolom i elingovom filozofijom istorije oevidna je. Meutim, Karlajlov intuitivni duh najveu m o razvija tek kada te ideje primeni na tumaenje velikih ljudi istorije onih koji na osnovi verovanja oblikuju ivot i drutvo. Dublje nggo iko pre njega on je itao iz njihovih dua; imutraSnji" svet rijlhove volje on sebLpredocava"u'IvaKm ni^avdmjzfSavTE^. svakom~gestu, u melodiii"niihovog"govdraJTesnik ili mislilac, politiar ili relF gioni genije ne moe se razumeti na osnovu pojedinanih obdarenosti,, ve samo na osnovu snage da posredstvom vere povee i potini ljude. U svemu tome jasno se vidi Fihteov uticaj na njega. Trei meu o^iginalnim istorijskim umovima Rankeova doba bio je ^okviL On je analitiar meu istraivaima istorije_iz-le^epohe, i svaES^^ tikog sveta posle AflstotelaTi Makijavelija. Dok su Ranke i njegova kola krajnje briljivo koristili arhive da sagledaju mreu diplomatskih akcija razapetu po itavoj Evropi modernoga doba, Tokvilu arhivi slue za jednu novu svrhu. On u njima trai ono to je karakteristino za stanje, ono to je znaajno za razumevanje unutranje politike strukture nacija; njegova analiza je usmerena na zajedniko delovanje funkcija u jednom modernom politikom telu, i prvi je briljivo i krajnje pedantno, kao anatom koji secira, za prouavanje unutranjih i trajnih strukturnih odnosa iskoristio svaki deo politikog ivota koji je sauvan u knjievnosti, u arhivima i u samom ivotu. On je dao r>rvu pravu analizu amerike demokratije. Do saznanja da u njojpostoji pokrei, neprekidna, neodoljiva tenja da uspostavi demokratski poredak u svim dravama doao je sagledavajui razvoj drutva u razliitim zemljama. To njegovo saznanje potvrdilo se posle toga u zbivanjima u svim delovima sveta. Kao pravi istorijski i politiki um,, on u usmerenosti drutva ne vidi ni razvitak
filozofski.rs 171

niti neto tetno. Samo politika vetina mora s njome da rauna, i u svakoj zemlji poredak mora njoj da se prilagodi. U svojoj drugoj knjizi Tokvil je prvi put sagledao pravi sklop politikog poretka Francuske XVIII veka i revolucije. Takva politika nauka mogla se primeniti i na politiku praksu. Posebno plodno razvijao je_Aristotelov stav da zdravo ustroffifvo svake Hrave poiva na p r a v d n o m ^ ^ n t T l m e u obaveza jL.P.rava, a da lzvrtanje-tog- -odnosa^Jcoje - prava pretVara u p ^ unitenja. Druga znaajria primena njegovih analiza ria praksu nalazila se u tome to je sagledao opasnosti od preterane centralizacije i uvideo blagodeti samodelanja i samouprave. Tako je iz same istorije izveo plodna uoptavanja, i jiaj;aj nain je iz jedne nove ana^z<^jycate]di^^ nos prem^sadanjoj. " ^ k a o bih da ie u itavom tom razvoju dolo do porasta istorffske svesti, koja sve^pojave^duhovnog sveta shvata kao tvorevine lstonjskog razvofa. Pod uticajem te sv^sjti^sistematske duhovne nauke utemeljerie su na istoriji razvoja 1 na uporgdhoj metodi. Tifne Ifto je ideju razvoja potavio u srediSte duhovnih nauka koje se nalaze u shemi razvoja u vremenu, Hegel j'e povezao osvrt na prolost sa napredovanjem u budunost u ideal. Tako je istoriia dobila novo dostoj^tnstvo^Sve do danas tako stvorena istorij'ska svest irila se preko znaajnih istoriara na sve nove i nove oblasti i nove probleme, preinaujui nauke o drutvu. Taj* znaajni razvitak, u kome se borbom s vladavinom politikih i socijalnih stremljenja probila tenja da se objektivno znanje o duhovnom svetu istije i stroe izvue na povrinu kako u drutvenim naukama,, tako i u istoriji, neemo ovde prikazivati, jer su njegovi problemi upravo tema naih narednih razmatranja. Tako nastali sklop duhovnih nauka teorija treba da prikae poj'movima i da ga saznajnoteorijski utemelji. Ako Rankea i istorijsku kolu poveemo nastaje drugi problem. Ranke, u svojim velikim istorijskim delima smisao, znaaj i vrednost razdoblja i nacija stavlja u njih same. Oni lee u sreditu samih sebe. Ranke nikada istorijsku stvarnost ne meri po nekoj bezuslovnoj vrednosti ili osnovnoj misli ili svrsi. A kada se postavi pitanje o unutranjem odnosu, koji u redosledu individua, zajednitva i zajednice omoguava smetanje sredita istorije u nju samu, tu se onda pojavljuju prouavanja istorijske kole. To istorijsko miljenje samo po 172
filozofski.rs

sebi eli da bude saznajnoteorijski utemeljeno i objanjen pojmovima, a ne da nekakvim povezivanjem s neim bezuslovnim, apsolutnim bude pretvoreno u neto transcendentalno ili metafiziko.

4
Duhovne nauke su poev od kraja XVIII veka, polazei iz Nemake, kada je pravi sklop njihovih zadataka bio utvren,, pa do druge polovine XIX, postepeno stigle do stadijuma koji je omoguio da se pristupi njihovojjLJogi^om^isaznajnoterijskom problemu. Pojayili su se % t r ^ K ^ j y e ^ k a o njihov jedinstveni predmet ip^torijka^s^s^ kao jelnstveni odnbs prema "tom svguT^SvaKi dalji i^!zv^^"3uhovmh'nauka, ma koliko bio zhaajah, samo je proirivao taj sklop, stican postepeno poev od doba prosveenosti, koji je svako pojedinano istorijsko istraivanje postavljao na stanovite univerzalne istorije, utemeljivao duhovne nauke na tako shvaenoj istoriji, a filologiju, kritiku, istoriografiju, uporedne metode i istoriju razvoia ^ovezivao u ceiinu. istorija postaje filoof^a^ Volter, Monteskje, Kant, Jrferder, iler, H e g e l l i a i r su jof~novo dostojanstvo i znaaj, a istorijska kola je postavila nove osnove za razmiljanja o njoj u okviru tog velikog sklopa. Lagano i postepeno, od tada pa do danas, teorija istorije iskoriavala je saznanje istorijske kole o tom sklopu, i jo se uvek nalazimo usred reavanja tog zadatka. Ali majkakve pozicije da su zauzimane u tom toku: sve su ohe usniefene pren^rreK:kojn6inJenicrn6ve^ lzgradhie duhovnih nauklT * ~ Razvoj istoriografije u novije doba uvek su pratili spisi o prouavanj'u istorije, a njihov broj se za vreme prosveenosti u raznim kulturnim zemljama stalno poveavao. JN^ kraju XVII veka skeptiari su zapoeli borbu protivjsvih vrSfa znanja, pa su je upravili 1 prmiv-istorijkbg predahja", a iz t o g a ' l ^ ^ o i z i i F s n a n ^ nj<e."Pored t a k o ^ i r a s t a i i h r i ^ b v a T o j i su utemeljili istorijsko hanje, u univerzitetskoj delatnosti vano mesto zauzimaju enciklopedije istorij'ske nauke. Ali koliko je dalek ak i Vaksmutov pokuaj j'edne teorije istorij^, koji se pojavio 1820. godine na vrhuncu nove istoriografije, od istovremenog Humboltovog spisa, koji je proet duhom nove istoriografije. Izmeu njih postoji neprobojna granica.
filozofski.rs 173

Nova teorija istorije imala je, prirodno, dve polazne take; u nemakom filozofskom idealizmu i u prevratu istorijske nauke. Poi emo od prve. Za Kanta je problem bio kako pronai jedan jedinstveni sklop, jedan ravnomeran hod u istorijskom toku. On sa gledita teorije saznanja ne istrauje uslove sklopa koji se nalazi u postojeoj nauci, ve se pita kako se iz moralnog zakona, kome je potinjeno svako delanje, mogu izvesti naela za shvatanje istorijske grae a priori. Istorijski tok je jedan lan velikog prirodnog sklopa; ali on se ne moe, idui od pojave organskog sveta navie, potiniti saznavanju njegovog poretka po uzronim zakonima,, dostupan je samo teleolokom nainu posmatranja. Tako Kant porie jnogucnost da se u drutvu i istoriji pronau uzfocnTzakoni; on, iiaprDtiv;natoji a ~iljeveT^pfetka~"kojeJe'pfosveenost videla u savrenstvu, blaenstvu, razvijanju naih sposobnosti, naega uma, kulture uopte, dovede u vezu sa ovim apriornim moralnog zakona i da tako a priori utvrdi smisao i znaaj teleolokog sklopa. Time je Kant dunost postizanja savrenstva, za istorijsko napredovanje koja je u Volfovoj koli teleoloko naelo, pretvorio u svoj a priori moralnog zakona. Volfovo shvatanje suprotnosti izmeu empirijskih i filozofskih nauka, kod Kanta se javlja kao suprotnost izmeu empirijskog, antropolokog shvatanja ljudskoga roda i aprioristikog shvatanja koje zahteva praktini um. Teleoloko posmatranje istorije kao napredovanja u razvitku onih prirodnih obdarenosti koje su usmerene na upotrebu uma, kako bi on vladao u drutvu koje uopte gospodari pravom i kako bi se ostvarilo jedno savreno pravedno graansko dravno ureenje najvii zadatak prirode za ljudsku vrstu to je nit vodilja a priori, koja omoguuje objanjenje tako zamrene igre svega to je ljudsko. Jasnije nego u ideji opte istorije, koju ograniavaju njen povod i njena usmerenost ka stvaranju svetskog graanskog poretka, vidi se na drugim mestima da drutvo mira zasnovano na pravu, koje treba da prevazie odnose moi, opravdanje pred umom ima u tome to je ono jedno stanje koje proistie iz priznavanja dunosti, a ne puko fiziko dobro, i to se njime ini veliki korak ka moralnosti. Dakle, Kantov znaaj u toj oblasti lei, pre svega, u tome to je transcendentalno filozofsko stanovite, koje su izgradili on i Fihte, primenio na istoriju i na taj nain uveo jedno trajno shvatanje istorije, ija je sutina u tome da se utvrdi apsolutno, u biu samog uma 174
filozofski.rs

zasnovano merilo, da se bezuslovno utvrdi kao vrednost ili norma; snaga tog uenja je u tome to je delovanju naznailo odreen pravac ka jednom postojanom idealu, koji je svojom moralnom tendencijom sam sebe opravdao, i to je svaki deo istorije procenjivalo prema njegovoj usmerenosti na ispunjenje tog ideala. Iz takvog gledita proizilaze jo neke znaajne odredbe. Vladavina uma ostvamje se samo u vrsti. Cilj se meutim, ne postie mirnim zaje/?nirknT H^lnvanjem pojedinaca. CowQcjr"e1i .slogij, ali priroda bolje zna taT je dobro za niegovu~ vrstiK-ona eji neslogij. S^oiu nameru ona ostvaruje upravo pokreui strasti, samoivostTjsukobe snapa. Utiaj Kantovih ideja poklopio se sa sklonostima i ivotnim putem Fridriha Kr. losera. U njegovoj istoriografiji dolo je do izraaja ovo Kantovo stanovite. On je svaki pojedinani istorijski rad posmatrao sa stanovita univerzalne istorije; istorijsku linost potinio je jednom krutom moralnom pojmu i time unitio smisao za sjaj istorijskog ivota i individualne ari velike linosti. Svojom istoriografijom nije bio kadar da razrei dvojstvo izmeu moralnog suda i priznavanja tenje drava za moi liene morala i politike veliine liene skrupula. Kako loser zajedno sa Kantom sredite istorije trai u kulturi, kulturnoistorijsko posmatranje predstavlja osnovnu tendenciju njegove obrade ^sforije, a istorija duhovnog ivota predstavlja najsjajniji deo njegovih radova; slobodno moemo rei da na njima, u svojim osnovnim crtama, poiva Gervinusov prikaz nae nacionalne knjievnosti XVIII veka. loser istie i priznaje vrednost tihog i dubokog unutranjeg ivota nasuprot svem spoljanjem raskou sveta, a to je najvanije: on je u svojoj istoriji iao za tim da svoj narod vaspita za jedan praktian pogled na svet.* Xranscendentalno filozofsko stanovite ide od datoga ka njegovTm^apriornmi uslovima. 1 Fihte^giT'se^Tn'tdrava, za fazTikll Od Hegelove tilozotije istorije: ono to je faktiko, istorijsko, ne moe se nikad metafizikovati, jaz izmeu njega i ideja ne moe se premostiti izmiljanjem pojmova, ono to je bezuslovno ne moe se pomou pojmova utopiti u tok istorije kao njegov idejni sklop. Ideje se nalaze iznad ovoga sveta kao zvezde 'koje oveku ukazuju put. * O ovome upuujem i na svoju raspravu o loseru u Pruskim godinjacima, Sabrani spisi, knj. 9. filozofski.rs 175

Polazei od tog stanovita Fihte je, prevaziiazei fcanta, uinio znaajan napredak u shvatanju istorije. Njegov razvoj tekao je od Kantove prosveenosti do gore skiciranog raanja istorijske svesti. U vremenu izmeu katastrofalnog poraza kod Jene i poetka oslobodilakih ratova, on je doiveo da se celokupno interesovanje nemakog duha prenese na istorijski svet i dravu. U to isto vreme u nauci je dolo do okretanja od romantike ka istoriji; to je vreme elingove konstrukcije istorije, pojave Hegelove Fenomenologije duha i poetka njegove Logike. Pod takvim okolnostima Fihte je shvatio da postoji mogunost da se istorija razume na osnovu idejnog poretka. Nasuprot tome, kao ni Kant, ni on sebi nije postavljao saznajnoteorijsko pitanje kako je mogue znanje o sklopu istorije, sadrano u postojeoj istorijskoj nauci. On je, naprotiv, od samog poetka sumu istorijskih zbivanja podredio ocenjivanju sa stanovita a priori moralnog naela, koje ini osnovnu misao u svim njegovim istraivanjima filozofije istorije sve do Dedukcije predmeta ljudske istorije. Posmatrana tako, istorija se pojavljuje kao sklop, zasnovan slobodnim inom apsolutnoga Ja, koji protie u vremenskom razvoju ljudskoga roda, i u kome se, shodno boanskom planu sveta, obavlja kultivacija oveanstva. Za^filozofa se univerzum uma razvija jedino iz misli kao t a k v e x ^ filozofija se _okoncava tamo gde se okonava ono to Jejpojmljivo. Filozof IstonJe~ato kroz ceo tok^remeiia trai samo ono gde se oveanstvo zaista razvija ka svojoj svrsi i poziva se na to, a sve drugo ostavlja po strani i prezire ga. Prema t ^ slovne vrednosti vri *se izbor..iz istprijske grae Lkonstruie jdan klop. Ernplfijski istoriar, analist, naprotiv, pola'To faktikog postojanja sadanjice. On nastoji da to tanije sagleda stanje te sadanjice i da u ranijim injenicama otkrije pretpostavke za njenu pojavu. Njegov je zadatak da briljivo sakuplja istorijske injenice i da prikae njihov vremenski redosled i sklop njihovog delovanja u vremenu. Istorija je puka empirija; ona treba da prui samo injenice, i svi njeni dokazi mogu biti samo faktiki. Ono to istoriar utvrdi ne slui filozofskoj dedukciji kao dokaz, nego jedino kao objanjenje. Samo na podruju tih dveju metoda moe se nalaziti ono to je Fihte jednom nazvao logikom istorijske istine, to, dakle, ne moe oznaavati svesnu metodoloku analizu istorijske nauke. Meutim, mora se priznati da je on na putu svoje teleoloke dedukcije doao do znaaj176
filozofski.rs

nih ideja. Razdvojio je liziicii iji je predmet ono to ie u ivotu postoianoXperiodino se vraa"""od lstorije, ijiJe ^rgdrnet tolc \} vremenu. Za^iiega^ ie_tai Tok. pHISkgovom ue^u^o^Jiauci^^jstaa-j^zv^ ^JUafigeJLje^pojamLjrazvoja stvorio^polazei od Fihtea.* Ve je teorijsko i praktino ucenje o nauci eielo da prikae unutranju dijalektiku stvarnog napretka, koji je proizvela stvaralaka mo onog Ja; to uenje o nauci elelo je da prati tok zbivanja u subjektu i da u optim potezima da jednu pragmatinu istoriju ljudskoga duha. Pojam razvoja naen je u odredbama da je u Ja sve delatnost, da svaka delatnost poinje iznutra, a njeno izvrenje je uslov za sledeu delatnost. U Dedukciji iz 1813, Fihte se bori sa istom intuicijom slobodne snage u Ja, nasuprot prirodi, koja je statina i mrtva. Istorija pokazuje jedan teleoloki nuan sklop, ije je pojedinane lanove proizvela sloboda i ije se odredite nalazi u moralnom zakonu. Svaki lan toga niza je neto stvarno, neponovljivo, individualno. Vrednost koju je Kant preneo na linost, ukoliko se u njoj ostvaruje moralni zakon, Fihte i lajermaher stavili su na individualnost; dok su racionalisti vrednost linosti videli samo u izvrenju opteg moralnog zakona, svodei individualno na empirijsku, sluajnu primesu, Fihte je znaaj individualnoga dublje povezao sa problemom istorije; on je vredost individualnoga sjedinio s usmerenou na svrhu vrste dubokom milju da stvaralake individue sagledavaju svrhu sa jedne nove, do tada skrivene strane, daju joj nov oblik, i time se njihova individualna egzistencija uzdie do jednog vrednou ispunjenog momenta u sklopu istorijske celine. Fihteova herojska priroda, zadatak i istorijski problem vremena spojili su se u novu procenu vrednosti dela i delatnog oveka. On je, meutim, istovremeno razumeo i herojstvo verskog proroka, umetnika, mislioca. Ulom poplfidli ie pripremio Karlajla. Ono to je u istoriji nep^iovljivo, stvanio dooija nov znacaj time to se shvata kao radnja stvaralake moci i slobode. Pa poto tako, polazei sa tog stanovita, shvata iracionalnost istorijskoga, on mora i samom tom iracionalnom pripisati neku vrednost shodno njegovoj sutini kao inu slobode i njegovoj vezi s kulturom i moralnim poretkom. Pored tih teorija o istoriji, koje su isticale transcendentalno filozofsko stanovite, razvile su se istovremeno polazei
* Moja Istorija Hegelove mladosti str. 54, Sabrani spisi, knj. IV.
12

filozofski.rs
1 7 7

od nekih drugih gledita jo neke, koje su takoe zadrale trajnu vanost. Sa stanovita istraivanja prirode pojavili su se u Francuskoj radovi zasnovani preteno na evoluciji univerzuma, istoriji Zemlje^, pojavi biljaka i ivotinja na njoj, zatim na srodnosti tipa najviih ivotinja sa tipom oveka i, najzad, na zakonitom sklopu ljudske istorije i otkrivanju intelektualnog i socijalnog napredovanja u njoj; a u Engleskoj, naprotiv, za osnovu je uzeta nova psihologija asocijacije i njena primena na drutvo. Dalji razvoj kod Konta i Mila prikazaemo kasnije. Istovremeno su jo jedan pravac predstavljali nemaki monisti eling, lajermaher i Hegel, koji su nastojali da istorijski tok uine dostupnim jednoj pojmovnoj konstrukciji.1 I tada je od dvadesetih godina u Nemakoj nastupilo doba u kome je istorijska kola razvila sklop svog metodskog postupka, idealizam izgradio svoje razliite oblike, a spoj tih dvaju idejnih pravaca proeo svu literaturu duhovnih nauka. Iz velikog pokreta istraivanja istorije proiziao je znatan broj dela o teoriji istorije. Kao to su istorijske studije u mnogome uticale na filozofske pravce, tako je sada, obrnuto, doao do izraaja znatan uticaj Hegelove i lajermaherove transcendentalne filozofije na istorijske mislioce. Vratili su se stvaralakoj snazi oveka, videli su je u kolektivnom duhu i u organizovanim zajednicama; izvan granica zajednikog delovanja nacija traili su jedan sklop istorije, zasnovan u nevidljivome. Iz toga se onda u optim razmatranjima Humbolta, Gervinusa, Drojzena rodio pojam ideja u istoriji. uvena Humboltova rasprava o zadatku istoriara polazi od sledeeg transcendentalno filozofskog stava: ono to delujp. i] .wp.t.Q^ftj Tstorijj krge se i u unutranjem biu oveka. flumboltova polazna taka ie ovek pojedinac. vreme ie trailo novu kulturu oblikovanja l i n o s t i j k a k o je takva kultura ostvarena u grkom svetu, nastao je ieaigrKog humanizmaT ali njggovHaajvaniji piedsldvniU, Humbolt, Siier, rielderlih i Fr. legel, u svom najranijem periodu transcendentalnom filozofijom uneli su jednu novu dubinu. Vlastita vrednost (Selbstwert) linosti odreena je u Lajbnicovoj koli kao savrenstvo u Kantovoj se pojavila kao dostojanstvo koje se raa iz vlastite svrhe (Selbstzweck) linosti, a u Fihteovoj kao energija koja oblikuje; u svakom od tih oblika taj ideal je u pozaUporedi u ovoj raspravi str. 173. i dalje. i moju ve navedenu Istoriju Hegelove mladosti, str. 116 i dalje; Sabrana dela, knj. IV.
1

178

filozofski.rs

dini individualne egzistencije sadravao neku optevazeu pravilnost ljudskoga bia, njegovog oblikovanja i njegove svrhe. Na tome je kod Humbolta, a istovremeno i kod lajermahera poivalo gledite o transcendentalnom jedinstvu ljudske prirode u svim individuama, na kome poivaju organizovane zajednice i kolektivni duh individualizovani u rasama, naijama, pojedincima, delujui i u tim oblicima kao najvia stvaralaka snaga. I kada se ta u individualnome ostvarena stvaralaka snaga humanizma povezala s nevidljivim, nastalo je verovanje da e istorija ostvariti u oveanstvu usaeni ideal. Cilj istorije moe biti samo ostvarenje ideje^koju treba da piikau ljudi, nr-sviiii pravcima IJUL svim oblicima u^Offiffia se konacna forma iiioze^da povezes TtoOderom. Iz ovog stavalJfoizigaojeOHTuinFoltov pojam ideja^u istoriji. One su stvaralake snage zasnovane na "tfahscendentalnoj optoj vanosti ljudske prirode. One se kao svetlost kroz zemaljsku atmosferu probijaju kroz potrebe, strasti i prividni sluaj. Mi ih opaamo u venim iskonskim idejama lepote,, istine i prava; one istovremeno daju istorijskom toku snagu i cilj; ispoljavaju se kao pravci koji neodoljivo privlae mase, kao proizvod sile koja se u tom obimu i u toj uzvienosti ne moe da izvede iz prateih okolnosti. Kada istoriar proui oblik i promene zemljinog tla, promene klime, duhovnu sposobnost i mentalitet nacija, i te sposobnosti jo svojstvenije kod pojedinaca, uticaje umetnosti i nauke i uticaje graanskih ustanova iroke po obimu i duboke po delovanju, onda preostaje jedan ne neposredno vidljiv, ali snaniji princip, koji tim snagama daje podsticaj i pravac to su ideje. One svoj krajnji osnov imaju u boanskoj vladavini svetom. Onaj koji dela mora se piiklj^i^tendenciji sadranoj u ideji, kako bi ostvpig"^pozitivna l t o r i j s l ^ ^ i ^ v a ^ a r ^ h a j v i ^ i ^ ^ riarari jeste da shvati te ideje. Kao tcTse^sIoBodno podraavanje Uffletnika nikovodi idejama, tako i istoriar mora da sagleda te ideje prekoraujui okvire delovanja konanih snaga na ono to se dogodilo. On je umetnik koji u zbivanjima qtoiva_ngjadljivi sklop. Usre"~TF5tilcog pokreta duhovnih nauka Humbolt je pocetkom dvadesetih godina objavio svoju raspravu. Ona j'e izvrila izvanredan uticaj time to je izrazila one momente koji su u tom pokretu zajedniki delovali. Godine 1837. pojavilo se Gervinusovo delo Osnovi historike; ono nam prezentuje iroko poznavanje oblika i pravaca istorijske literature, ali njegovo j'ezgro je jo uvek ista istorijska atmosfera (Stimmung) i isto osnovno gledite o istofilozofski.rs

179

rijskim idejama koje nevidljivo proimaju zbivanjima i spoljanju pojavu; u njima se otkriva promisao; pravi zadatak istoriara je da traga za njihovom sutinom i delovanjem. Pa i Rankeova gledita o istoriji,, koja su se postepeno izgradila naporedo s njegovim radovima, jo su srodna Humboltu, ali istorijsko kretanje sagledavaju daleko ivlje i istinitije. Ideje su za njega tendencije koje niu iz istorijske situacije, one su moralne energije, uvek su jednostrane, otelovljuju se u velikim linostima i deluju preko njih; na vrhuncu njihove moi pokreu se protivdejstva, i doivljavaju sudbinu svake konane snage. Ne mogu se izraziti pojmovima, ali se mogu opaati, percipirati, mi saoseamo njihovu egzistenciju. Poto Ranke na tok istorije gleda sa stanovita boanske vladavine svetom, one za njega postaju misli boje u svetu. U njima lei tajna svetske istorije. Iako je bio protiv Rankea, a ipak u sutini srodan s njim po zajednikom idealizmu epohq, Drojzen je 1868. objavio Historiku. Jo dublje nego Humbolt, Drojzen je proet spekulacijom toga vremena, pojmom ideja koje deluju u istoriji, jednom spoljanjom teleologijom u istorijskom sklopu, iz koje proishodi kosmos moralnih ideja. On istoriju podreuje moralnom poretku stvari, a to je u suprotnosti s nepristrasnim gledanjem na stvarno zbivanje u svetu; to je izraz verovanja u bezuslovni idejni sklop stvari u bogu. U tim radovima nalaze se znaajni pogledi. Drojzen je prvi u metodici primenio hermeneutiku teoriju lajermahera i Beka. No ovi mislioci nisu dospeli do teorijske izgradnje duhovnih nauka. Humbolt je svestan nove dubine nemake duhovne nauke, koja se vraa sveoptoj vanosti duha; on prvi shvata da istoriar, i pored svoje vezanosti za predmet, ipak iz svog unutranjeg bia stvara i srodan je s umetnikom. I sve to je uraeno u istorijskom istraivanju na neki nain sadrano je i sabrano u uskom okviru njegove rasprave. Ali ni tu nije uspeo da ralani svoje duboko, celovito gledite. Krajnji razlogje to problem istorije_niie. pnvezao sa VsaznajfSTeoTijggiSTz^f^^ koji^jn^d^nasl^o^tavlja istnrijajT to pitanje bi^ga odvelcT ka^Suhvatnijem istraivanjujzgradnjeLjtstgri]^ naukama, a time do sagledavanja mogucnosJ^jolyektivnog^d^ovnonai^ogznania,. PrecEnerrijegOve^rasprave'le kako isTolfijaTzgieda pod pretpostavkama idealistikog shvatanja sveta i kako istoriju treba pisati. Njegova teorija o idejama je tumaenje toga stanovita. Upravo ono nazadno,, proisteklo iz unoenja reli180
filozofski.rs

gioznog verovanja i idealistike metafizike u istorijsku nauku, postalo je za Humbolta i mislioce o istoriji koji su ga sledili sredite njihovog shvatanja istorije. Umesto da se vrate na saznajnoteoriiske pretpostavke istorijske kole i pretp05t5yE^ nespojivost, oni su ta stanovita nekritiki povezali. klop hovokonstituisanih duhovnih nauka, problem kritike fitorij^ slogVu^ nim nauk^a.nisi~a^^ Naredni zadatak bio je da se u odnosu na istoriju pribavi vanost takvom isto saznajnoteorijski i logiki postavljenom problemu i da se iz njega izdvoje pokuaji filozofske konstrukcije istorijskog toka, kakve je uinio Fihte sa svojih pet epoha i Hegel sa svojim stupnjevima razvoja. Taj problem morao je da se odvoji od problema filozofa istorije, kako bi se logiki dosledno sproveli razliiti stavovi koje u toj oblasti zauzimaju teoretiari saznanja i logiari. Od poslednjih decenija prologa veka pa sve do danas razvijala su se razliita stanovita za reenje pomenutog zadatka. Ranije zauzete pozicije sada su se preustrojavale, nove se pojavljivale. Obuhvatimo li pogledom njihovu arolikost, opaziemo u njima jednu vrhovnu suprotnost. Pokuavali su da zadatak ree bilo polazei od naeg idealizma, koji se izgradio od Kanta do Hegela, bilo traei sklop istorije u realnosti samog duhovnog sveta. Polazei od prvog stava, dva su se pravca prvenstveno bavila reenjem tog zadatka,, onako kako je bilo uslovljeno nemakom spekulacijom. Prvi stav zasnovan je na Kantu i Fihteu. Polazna taka rqu je^oggta^ift^mdindividualna" svesI7 u kojojjtranscendentalna metoda otkriva orib^e'zul^noTicaolo su nojgne ili vrednosti. Definicija bezuslovnoga i njegovog odiiosa prema razumevaiiju istorije veoma je raznovrsna kod te velike i uticajne kole. Dve poslednje pretpostavke do kojih je dola Kantova transcendentalna analiza, njegov teorijski i njegov praktini apriori, saeti su, idui dalje Fihteovim putem, u neto jedinstveno-bezuslovno koje se moglo shvatiti kao norma, kao ideja ili vrednost. Problem je mogao biti ili izgradnja duhovnog sveta polazei od apriornoga, ili, za ogranieniji krug individualnog istorijskog toka, princip izbora i sklopa. U odnosu na taj pravac nemakog idealizma, Hegelov genijalni doprinos istoriji bio je do danas potisnut. Njegova metafizika pozicija izvrgnuta je kritici od strane teorije safilozofski.rs 181

znanja. U sistematskim duhovnim naukama,, naprotiv, sve do dananjeg dana njegove velike ideje su se povezivale s pozitivnim istraivanjem. U jstoriografiji i dalje^traje njegov uticaj upravo kod raspdreivantsrTeosleHa stuprijeva"~3uEa. ^A blii se i vreme u kome^sexeniti i~koristitrnjegOT^^kuaj dalitvi^^ toETstorije. " *""" ~ Tlasuprot toj teoriji pojavilo se jedno novo shvatanje, koj'e odbacuje svaki transcendentalni i metafiziki princip za razumevanje duhovnog sveta. Ono odrie vrednost transcendentalne i metafizike metode. Odrie svako znanje o nekakvoj bezuslovnoj vrednosti, nekoj* apsolutno vaeoj normi, nekom boanskom planu ili umnom sklopu zasnovanom u apsolutnom. Kako time bez ogranienja priznaje relativnost svega to je ljudsko, istorijsko, njegov zadatak je da iz grae datoga stekne objektivno znanje o duhovnoj stvarnosti i sklopu njenih delova. Za reenje tih zadataka raspolae samo sa kombinovanjem raznih vrsta datoga i raznih vrsta metoda. U grupi koja se poduhvatila da teorijski utemelji logiku doslednost toga stanovita, razvili su se, isto kao i u onoj" drugoj, veoma razliiti pravci. Za tu razliitost u izgradnji istorijskog sveta najpresudnija je bila suprotnost koja je veLrazdvoiila Kontovu i Milovu kolu. Sklop duhovnog svela 3at je. s jedne strane, janio u poiediriacnoj^siMkoi^gzi-^ tenciu, a s dmgjyL.istorijs^m tokliT^fr^tv^mTtanjiriB. Budui 3a lstraivanje razliitb komblnuje TeTve vrste datosti, zavisno od toga kako shvata njihov domaaj, pojavljuju se raznovrsne metode kada se u izgradnji duhovnih nauka polazi sa te pozicije. Raznovrsnost metoda ide od onih koje nastoje da se snaau^b^j^gslhglogije, "pa TO'o"^qmii^koje toj nauci prinaju ono mesto u duhovnTm nauka^^koje meRgnika'''aiiziina u prifodnim; ""DnigeTalik'e" se ispoljavaju ~ii aznajnoteorijskorii "riogickom utemeljivanju te izgradnj'e, u oblikovanju psihologije ili nauke o ivotnim jedinstvima, odreivanju pravilnosti koje drutveni odnosi uspostavljaju meu njima. Od takvih razlika, najzad, zavise raznovrsni odgovori na kraj'nja pitanja o istorij'skim i drutvenim zakonima, o napredovanju, o poretku u istorijskom toku.

Pokuau da odredim zadatak koji je u okviru tog naunog pokreta sebi postavila ova rasprava o izgradnj'i istorij182
filozofski.rs

skog sveta u duhovnim naukama. Ona se nadovezuj'e na prvu knjigu moga Uvoda u duhovne nauke (1883). U tom delu por ao sam odz^atk^^itikejstoriiskog uma. Imao sam u vidu inj'eniciT^uhovmirnauka,^jka^^ejjostpj^^kosebno u^Hopu -tilr-jigriggr--kojf-^pr^orila istorijska l ^ ^ i 3 r a z I S I l ^ " rijefib saznajnoteorijko^temeljenjeV'U toiii utemeljenju sup rOtstOTio sain se intelektuarfzmii,, koji je tada vladao u teoriji saznanja. Mene je istoriisko kao i psiholoko bavljenje ovek o m u celini. i to ovekom u raznovrsnosti njegovih snaga, riavelo da na tom biu, koje u svoje predstave unosi volj'u i oseanje, utemeljim i objanjenje saznanja i njegovih pojmosvet, vreme, supstancije, uzrok).* fva (kao to su spoljanji ^Joje^poIazne take bile^su ivot i razumevanje^(Ibid., str. 10,. Il3?> TdaTie), kao i odnos^sidrah u ivotu izmeu stvarnosti, tvrednosti i svrhe; nastojao sam da prikazem samostalni polcT zaj duKovnih nauka prema prirodnim naukama. da u potpuJnoj celini pokaem osnovne crte saznajnoteorijskog i logikog sklopa i da istaknem znaaj razumevanja singularnoga u istoriji. Pokuau da svoj'e stanovite izneto u prvoj knjizi podrobnije obrazloim time to u izgradnju istorijskog sveta u duhovnim naukama razmatrati polazei od saznajnoteorijskog problema. Veza izmeu problema saznanja i izgradnje je u tome Sto analiza izgradnje vodi ka zajednikom delovanju radnji, Jcoie analizom pcJstaju pnstupane za saznajnoteqnj-_ Jko razmatranie. Najpre, ukratko u oznaiti liniju koja od onoga to smo do sada razmatrali treba da dovede do sagledavanja izgradnje, kako bih ve ovde izneo na videlo suprotnost u izgradnji prirodnih i duhovnih nauka. Stanje duhovnih nauka, kakve su se razvile u epohi njihovog konstituisanja. opisali smo: zafim, pokazalo se kako suTe nauke*utemeljene u doivljavaftju 1 razumgvanju. Zbog~toga se nj'ihova lzgranjaTTcakva je "safzana u mjenici da su se posredstvom istorijske kole konstituisale samostalno, mora sagledavati polazei otuda, pa e se time omoguiti uvid u potpunu razliitost izgradnje prema opisanoj izgradnji prirodnih nauka. Zato je_osoheiiQSt nezavisne izgradnje duhovnih nauka glavna tema celog ovog rada. __ _ ( rzgradnja polai od doivljaj^, ide od jedne realnosti do druge; zriaci, prodire sve 'dublje iT i^U)rl|sku slvamusl, sve
* Uvod u duhovne nauke, Predgovor, str. XVII, Sabrani spisi, knj. I, str. XVIII.

filozofski.rs
183

viSejzvlai iz nje, sve se viSeSjri prekp njenih graniya. Mema nikakvilr hipotetikitLjaaga^^ neto podmetala. Jer^ra^umevanjj^rodire u tude ivotne manifestacife iransponu]iii n niih pitav Tipdeff-^astitih rl^ivljajaZPriroda feTkao^Sto smo videli. sastavni deo istorije samo po tome, ST&na nju utie i Sto moe^pnmati uticaie od nie. Pravo podrucje istorije je svakako i ono spoljanje; ali tonovi koji ine muziko delo, platno na kome se slika, sudnica u kojoj se izrie pravda, zatvor u kome se izdrava kazna, nalaze grau samo u prirodi; nasuprot tome(, svaka duhovnonauna operacija koja se izvodi sa takvim spoljanjim injeninim stanjem bavi se jedino smislom i znaenjem koje su ovi dobili delovanjem duha; ona slui za razumevanje tog znaenja i t<^g smisla. Poi emo dalje od onoga to smo do sada izloili. Razumevanje ne oznaava samo svojevrsno metodsko ponaanje prema tim predmetima; nije re samo o razlici izmeu iduhovnih i prirodnih nauka u pogledu stava subjekta prema [objektu, o nainu ponaanja, o metodi, nego je metoda razumevanja objektivno zasnovana na tome to se ono spoljanje, Ikoje ini njihov predmet, apsolutno razlikuje od predmeta prirodnih nauka. U njima sejDbjektivisao duh, u njima su se obHkgvale^svrj^ j i raumevanje""sagleava upravo'to duhovnb kdje je u rijihtifieto^Izmeaii hiene rnjih~postoji j e a h i v b t h i odhbrT^jIiova-fiKdb^^ ^ yana_Je na mome postavljanju svrhe, njihova lepota 1 dobrota namoiaLproceni vredn^u^njriio^ tntelektu. Qk_m toga te realnosti,_se.ne.otkrivajuTsamp u mome doivljavanju i fazumevanju; one .ine-^klop^sveta^ predstava7 u koirie je" brib StoT je~~spoIja dato povezano sa_ mojim ivoLnim toTcbmrjaivimrTrTome^Vettijpredstava, a njegovb o&jekti^wL^aenje~menLje zajairieri6~u sTainoj razmeni sa doivljavanjem i razumevanjeriT d i ^ i j i ^ C j ^ "opstT^iMoviT-generdne-teorije iiisuTiipoteze o neceriru s ime mi povezujemo spoljanje utiske, nego suizvedeni iz bivlja-i varija i razumevanja. Pa poSto je u tome uvek priutariTota- ljtetlH|sgga^ivota7~ritav opseg lvota odzvanja jo J,juunajapsteaktaijim stavovima te nauke. Tek sadaTmbemo saeto da prikaemo odnos tih dvej'u klasa nauka i osnovne razlike u njihovoj* izgradnji, koj'e smo do sada razmatrali. PririHia_Je podloga duhovnih nauka. Priroda nije samo pozornica na kbjoj~sB^odigfava istorijarfizika zbivanja, nunosti koje lee u njima, kao i dejstva koj'a iz njih proistiu, ine podlogu za sve odnose, za delanje i trpfilozofski.rs 184

ljenje, za akciju i reakciju u istorijskom svetu; ^fizikLsvet je i graa za itavo podruje u kome je duh~izrazio svoje svrhe. svdjglfednjasJj--Svgj^ suhnu; na toj osnovi uzdie" se stvarnost, u koju duhovne.nuk^vei^lffi dveju jtrana Ipolazei od doivljavania vlastitih stanjasi od ^fazumeyattja~3u1iuvni^^ ^ZTime_je^^daia j ^ i k a lzmecfu tiTjT3^tr ^ ^ 0 y spoljashjoj pnrodi skiop e~sp6jem apstraktnih_ppjmpv ^ cjtitm^rST osnovu pojava. Nasuprot tomq, ju duhbvnom svetuT JjEop se doivliufft T^aEnadno razumeva. 1 SklpxL4nlm3e_ie^ apstraktan, dok je duevni i istorijski sklop iv, zasien ivotom: Tfirbdne nauke dopunjuju tenomgnejagim to je Hograe^^iljenjem; premda su ggoBine organkbg tela i nace-~ lo individuacije u~organskom svetu do sada pruali otpor takvom shvatanju, ipak je u njima uvek iv postulat takvog shvatanja, za ije ostvarenje im nedostaju samo uzroni meulanovi; njihov ideal, meutim, ostaj'e da ih obavezno pronau, pa e shvatanje koje nastoji da u taj meustupanj izmeu anorganske prirode i duha uvede novo naelo objanjenja, sa tim idealom uvek biti u otvorenom sukobu. Duhovne r nauke, obmjalQ^xle_syrstavanje na taj' nain to naj'pre i p o . glavito tu_ndzmempT^ I spoljanju tvarnpst_vracaju iTTIuno^^ koje~je , ona proizili. Tamo_se^a^Bja^jenj , e indlvi3uacije traejiii. potetine,j)snovQ, ovdese^pakZSjgni uzroci saznaju u__iypF nosti. Iz ovoga proizilazi stav koj'i e naredna razmatranja o izgradnji istorijskog sveta u duhovnim naukama zauzeti prema teoriji saznanja. Sredini problem teorije saznanja vezane iskljuivo za prirodne nauke lei u utemeljenju apstraktnih istina, karaktera nunosti u njima, uzronog zakona i odnosa izmeu pouzdanosti induktivnih zakljuaka i njihovih apstraktnih osnova. No, poto se teorija saznanja zasnovana na^ prirodnim naukama rase^alajaa^najraziiiUje^pravo^pa'se mnogirnaTmozejiciiifti da e doiveti^ poto je, s druge trarie, ve dosadanji pregled izgradnje duhovnih nauka pokazao veoma veliku raznolikost u stavu saznanja prema njegovom predmetu u toj oblasti, ini se da razvijanje opte teorije saznanja u prvom redu zavisi od njenog razgranienja od duhovnih nauka. A to zahteva da se izgradnja istorijskog sveta u duhovnim naukama prouava polazei od saznajnoteorijskog problema; tek e se tada na
filozofski.rs 185

osnovu rezultata prouavanja moi da izvri revizija opte teorije saznanja. III OPTI STAVOVI O SKLOPU DUHOVNIH NAUKA Utemeljenje duhovnih nauka treba da rei tri razliita zadatka. Ono odreuje opti karakter sklopa u kome se u toj oblasti na osnovu datoga stvara jedno optevaee znanje. Re je o optoj logikoj strukturi duhovnih nauka.* Zatim, treba da objasni izgradnju duhovnog sveta u njegovim pojedinanim oblastima, koja se u duhovnim naukama obavlja u preplitanju njihovih radnji. Reavanjem tog drugog zadatka, apstrakcijom samog njenog postupka postepeno proizilazi metodologija duhovnih nauka. I najzad,, pita se kakva je saznajna vrednost tih radnji duhovnih nauka, i u kom obimu njihovo zajedniko delovanje omoguuje jedno objektivno znanje u duhovnim naukama. Izmeu ova dva pomenuta zadatka postoji blia unutranja veza. Razdvajanje radnji omoguuje proveru njihove saznajne vrednosti, a ona pokazuje u kom obimu se duhovnonauna stvarnost i realan sklop koji u njoj postoji njome uzdiu na stepen znanja; na taj nain teorija saznanja stie samostalnu osnovu u naoj oblasti, pa se stvara mogunost za jedan opti sklop teorije saznanja, ija bi se polazna taka nalazila u duhovnim naukama. Na sledei problem bie, dakle, opti karakter sklopa u duhovnim naukama. Polazna taka je nauka o strukturi predmetnog shvatanja uopte. Ona u svakom tumaenju pokazuje liniju koja vodi od datoga ka osnovnim odnosima stvarnosti, koji se pojmovnom miljenju otkrivaju iza datoga. Isti oblici miljenja i iste njima podreene vrste misaonih radnji omoguuju nauni sklop u prirodnim i u duhovnim naukama. Polazei od te osnove, primenom tih oblika miljenja i misaonih radnji, proizilaze iz posebnih zadataka i pod njihovim ppsebnim uslovima specifine metode duhovnih nauka. Pa posto zadaci nauka proizvode metode za njihovo reavan e J 7 pojedinane metode grade jedan unutranji sklop uslovljen svrhom znanja.
* Uporedi moju raspravu: Studije za utemeljenje duhovnih nauka. Izvetaji sa sednica Berlinske akademije nauka 1905, str. 332 i dalje. Ova knjiga, str. 11 i dalje.

186

filozofski.rs

Prvi odeljak PREDMETNO SHVATANJE Predmetno shvatanje ini jedan sistem veza, u kome su sadrani opaaji i doivljaji,, predstave seanja, sudovi, pojmovi, zakljuci i njihove kombinacije. Svim tim radnjama u sistemu predmetnog shvatanja zajedniko je to to su u njima prisutne samo veze injeninoga. Tako su u silogizmu prisutni samo sadraji i njihove veze i ne prati ga nikakva svest o misaonim operacijama. Metoda koja u osnove tako datoga stavlja kao uslove svesti pojedinane inove koji su zamiljeni shodno injeninim relacijama, pa onda iz njihovog zajednikog delovanja izvodi injenino stanje predmetnog shvatanja, sadri hipotezu koja se uopte ne moe proveriti. Pojedinani doivljaj u okviru tog predmetnog shvatanja su lanovi jedne celine odreene psihikim sklopom. U psihikom sklopu objektivno saznanje stvarnosti je uslov za pravilno utvrivanje vrednosti i svrsishodno delanje. Tako su opaanje, predstavljanje, donoenje sudova i zakljuaka radnje koje zajedniki deluju u jednoj teleologiji sklopa shvatanja, koji onda zauzima svoje mesto u teleologiji sklopa ivota. 1 Prva radnja koju predmetno shvatanje obavlja na datome je da ono to je u njemu sadrano uzdie na stepen distinktne svesti, a da pri tom uopte ne menja oblik datosti. Tu radnju nazivam primarnom, ukoliko analiza idui od diskurzivnog miljenja unazad ne pronae neku prostiju radnju. Ona se nalazi s one strane diskurzivnog miljenja, koje je vezano za jezik i protie u sudovima; jer predmeti o kojima se donosi sud ve pretpostavljaju misaone radnje. Zapoinjem radnjom uporeivanja. Nalazim jednako, nejednako, shvatam stupnjeve razlike. Preda mnom se nalaze dva listia razliite sive boje. Razlika i stepen te razlike u boji ne primeuje se u refleksiji o datome;, nego kao injenino stanje, budui da je i sama boja jedno takvo injenino stanje. Isto tako, doivljujui razlikujem stepene dopadanja, kada, recimo, udarim osnovni ton i njegovu oktavu, a onda
filozofski.rs

187

preem na punu harmoniju. Sama misaona radnja, kojom se logika jedino bavi, jednostavna je. A njen ishod se po vrednosti njene istinitosti ne razlikuje od zapaanja neke boje ili nekog zvuka; zapaa se neto to postoji. Jednakost i razliitost nisu osobine stvari, kao to su dimenzije ili boja. One nastaju tako to psihiko jedinstvo postaje svesno odnosa sadranih u datome. Ukoliko izjednaavanje i razlikovanje samo nalaze ono to je dato, kao to su date dimenzije i boja, oni su analogon samog opaaja, ali poto stvaraju logike pojmove o odnosima, kao to su jednakost, razlika, stepen, srodnost, sadrane dodue u opaanju, ali ne i date u njemu, oni pripadaju miljenju. Na osnovi misaone radnje uporeivanja pojavljuje se jedna nova. Jer kad ja razdvajam dva injenina stanja, onda se u tome, logiki posmatrano a ovde uopte nije re o psiholokim procesima nalazi jedna misaona radnja, koja je drukija od razlikovanja. U datome se razdvajaju dva injenina stanja, njihova razdvojenost se shvata. Tako se u umi ljudski glas um vetra, poj ptica ne samo razdvajaju jedno od drugog nego se i shvataju razliito. Kada se jedan ton iste kakvoe, dakle iste visine, boje, jaine i trajanja, ponovi drugi put u nekom drugom vremenskom trenutku, onda se u drugoj misaonoj radnji javlja svest o tome da taj sledei ton nije isto to i onaj prvi. Shvata se jo jedan odnos u jednom drugom sluaju razdvajanja. Na jednom zelenom listu mogu da odvojim jedno od drugoga boju i oblik, i onda izlazi da se ono to je u jedinstvu predmeta spojeno, to je realno nerazdvojivo, ideelno ipak moe razdvojiti. I tamo gde su preduslovi radnje razdvajanja veoma sloeni, sama radnja je jednostavna. I ona je kao i uporeivanje odreena onim stanjem stvari koje se njome shvata. Sada je omogueno da vidimo proces apstrakcije, vaan za izgradnju logike. Razdvajanje udova jednoga tela vezano je za konkretnu stvarnost tela; u svakom njegovom delu sauvana je konkretna stvarnost; meutim, kad se dimenzija i boja razdvoje jedna od druge pa se miljenje okrene boji, onda iz takvog razdvajanja proizilazi misaona radnja apstrakcije; iz onoga to je ideelno razdvojeno izdvaja se jedna strana za sebe. Povezivanje veeg broja izdvojenih stvari moe se obaviti samo na osnovi veze izmeu tih izdvojenih stvari. Mi shvatamo prostorni poloaj odvojenih injeninih stanja ili razmake u kojima procesi vremenski slede jedan za drugim. 188
filozofski.rs

Dovoenje u vezu i povezivanje dovodi do svesti samo odnose koji tu postoje. Meutim, to se obavlja samo misaonim radnjama zasnovanim na relacijama u prostoru i vremenu, u delanju i trpljenju. Takvo spajanje je uslov za stvaranje opaaja vremena (Zeitanschauung). Kad sat izbije jedno za drugim nekoliko puta, postoji samo uzastopnost utisaka, ali tek kada se oni poveu moe se shvatiti uzastopnost. Iz takvog spajanja proishodi logian odnos jedne celine prema njenim delovima. Na tlu odnosa razdvojenosti, gradacije razlika u relacijama tonskog sistema nastaje ono to je tako uslovljeno, ali je, meutim, ipak proizvedeno tek u samom spajanju akord ili melodija. Tu je posebno jasno kako se spajanje obavlja kod onoga to je sadrano u doivljaju opaanja i seanja, i kako u njemu ipak nastaje neto ega ne bi bilo bez tog spajanja. Stigli smo na granicu preko koje se od utvrivanja onoga to je sadrano u tim odnosima prelazi na podruje slobodne uobrazilje. Ti primeri a ovde nije re ni o emu drugom dokazuju da elementarne misaone radnje razjanjavaju dato. Kako prethode diskurzivnom miljenju, one sadre pretpostavke za njega, poto se u iznalaenju jednakosti priprema stvaranje optih sudova,, optih pojmova i metoda uporeivanja, u razdvajanju apstrakcije i analitika metoda, a onda u vezama sve vrste sintetikih operacija. Znai, jedan unutranji sklop obrazloenja ide od elementarnih misaonih radnji ka diskurzivnom miljenju, od shvatanja stanja predmeta ka donoenju sudova o njima. Datost onoga to je ulno opaeno ili doivljeno prelazi u jedan dalji stepen svesti u predstavi seanja. U njoj se obavlja jo jedna radnja predmetnog shvatanja, a odgovara joj i poseban odnos izmeu nove tvorevine i njene osnove. Taj odnos izmeu predstave seanja i onoga to je ulno shvaeno i doivljeno jeste odnos preslikavanja. Jer slobodna pokretljivost predstava na podruju predmetnog shvatanja ograniena je intencijom usklaivanja sa stvarnou, i svi naini stvaranja predstava uvek su odreeni usmerenou na stvarnost. U njoj se stvaraju totalne predstave i opte predstave, i one pripremaju jedan novi stupanj svesti. Taj novi stupanj se pojavljuje u diskurzivnom miljenju. Odnos preslikavanja ustupa mesto jednoj drugoj vezi u okviru predmetnog shvatanja. Diskurzivno miljenje je vezano za izraz, pre svega za jezik. Postoji veza izmeu izraza i onoga to je izrazeno, kofilozofski.rs

189

jom se od pokreta govornih organa i predstava o njihovim tvorevinama stvaraju jeziki oblici. Tim oblicima funkciju daje veza s onim to je u njima izraeno. Oni kao sastavni delovi reenice imaju znaenje, dok sama reenica ima smisao. Shvatanje se od rei i reenice kree u pravcu predmeta koji oni izraavaju. Na taj nain stvara se veza izmeu gramatike reenice ili izraza pomou nekih drugih znakova i suda koji proizvodi sve delove diskurzivnog miljenja. Kakav je odnos izmeu onoga to je dato ili predstavljeno,, koje je bilo uslovljeno prethodno obavljenim radnjama doivljaja shvatnja, i suda? Sudom se iskazuje stanje jednoga predmeta. Nije re o preslikavanju datoga ili predstavljenoga. Da bih pozitivno odredio taj odnos, poi u od misaonog sklopa. Svaki sud je u njemu analitiki sadran i shvata se kao njegov lan. U misaonom sklopu predmetnog shvatanja svaki njegov deo, posredstvom sklopa u kome se nalazi, povezuje se idui unazad sa onim to je sadrano u stvarnosti. To je vrhovno pravilo kome je podreen svaki sud; po svojoj sadrini, po formalnim zakonima miljenja i shodno oblicima miljenja mora biti sadran u datome. I sudovi koji iskazuju osobine ili radnje Zevsa ili Hamleta povezani su u misaonom sklopu s neim to je dato. Tako se izmeu suda i do sada izloenih oblika predmetnog shvatanja stvara jedan nov odnos. On pokazuje dve strane. Dvostranost je odreena time to je sud s jedne strane zasnovan u datome, dok sa druge strane, on eksplicira to to je u datome sadrano samo implicitno, samo kao7 neto nedokuivo. U prvoj vezi javlja se odnos zastupanja/Posredstvom sastavnih delova miljenja, koji odgovaraju/zahtevima znanja kao konstantni, jasni, razumljivi i vrsto povezani s oznakama rei, sud zastupa stanja stvari sadrana u datome. Posmatrano s druge strane,, sudovi realizuju intenciju predmetnog shvatanja da se, polazei od uslovljenoga, partikularnoga, promenljivoga priblii osnovnim odnosima stvarnosti. Odnos zastupanja zahvata ceo diskurzivni misaoni sklop u predmetnom shvatanju, jer se on ostvaruje donoenjem sudova. Ono to je dato u svojoj konkretnoj opaajnosti i svet predstava koji ga preslikava zastupljeni su sistemom veza izmeu postojanih sastavnih delova miljenja u svakom obliku diskurzivnog miljenja. Tome u obrnutom smeru odgovara to predmet, kada mu se vratimo, potvruje, verifikuje sud ili pojam u itavom opsegu njegove opaajne egzistencije. Upravo je za duhovne nauke posebno vano to se tada nepo190
filozofski.rs

sredno ili u pravcu od razumevanja ka doivljavanju vraa sva sveina i sva mo doivljaja. U odnosu zastupanja sadrano je to to se u odreenim granicama ono to je dato i ono to je diskurzivno miljeno mogu zamenjivati. Ako ralanimo diskurzivni misaoni sklop, nailazimo na vrste veza koje se redovno vraaju nezavisno od izmene misaonih sadraja, i postoje na svakom mestu misaonog sklopa istovremeno i u uzajamnom imutranjem odnosu. Takvi oblici miljenja su sud, pojam i zakljuak, pojavljuju se u svakom delu diskurzivnog misaonog sklopa i ine njegov sastav. Ali i one vrste radnji diskurzivnog miljenja, podreene elementarnim oblicima^ uporeivanje, analogija, indukcija, raspodela, definicija i najzad sklop obrazloenja, nezavisne su od razgranienja pojedinanih oblasti miljenja, posebno od razgranienja prirodnih od duhovnih nauka. One se razluuju na osnovu zadataka itavog misaonog sklopa koje postavlja stvarnost, shodno svojim optim osnovnim odnosima, dok su posebni oblici metode uslovljeni tek svojstvima pojedinih oblasti. Pravilnosti tih oblika odgovara valjanost njihove misaone radnje, u koju moemo biti ubeeni zahvaljujui svesti o evidenciji. A najoptija svojstva za koja je vezana valjanost oblika, nezavisno od promene predmeta, konstantna u dolaenju i odlaenju misaonih doivljaja i njihovih subjekata, nalaze svoj izraz u zakonima miljenja. Ne moramo prekoraivati odnos zastupanja ili reprezentacije kada sa sudova o stvarnosti prelazimo na nune sudove. Geometrijski aksiom je neophodan jer izraava osnovne odnose koji se analizom opaanja prostora mogu svuda utvrditi, a isto tako je i karakter nunosti u zakonima miljenja dovoljno objanjen injenicom da su svuda analitiki sadrani u misaonom sklopu. Nauna metoda se stvara time to se oblici miljenja i opte misaone radnje povezuju u jednu sloenu celinu svrhom sadranom u reavanju nekog odreenog naunog zadatka. Ako postoje problemi slini tom postavljenom zadatku, onda e se pokazati da metoda primenjena u jednoj ogranienoj oblasti moe biti plodna i u nekoj iroj. esto jedna metoda u duhu njenog tvorca jo nije vezana sa sveu o njenom logikom karakteru i njenom domaaju; ta svest tek naknadno pridolazi. Kao to se pojam metode razvijao vekovima,, posebno u jezikoj upotrebi istraivaa prirode, tako se i postupak koji obrauje neko detaljno pitanje i koji je prema tome veoma sloen moe oznaiti kao metoda. Tamo gde su
filozofski.rs

191

za reavanje istoga problema otvoreni razliiti putevi, oni se razdvajaju kao razliite metode. Kada metode jednog pronalazakog duha pokazuju zajednike osobine, onda istorija nauka govori o metodi Kivijea u paleontologiji ili Niburovoj u istorijskoj kritici. Sa metodologijom zalazimo u oblast u kojoj pocinje da se istie poseban karakter duhovnih nauka. Svi doivljaji predmetnog shvatanja usmereni su u njegovom teleolokom sklopu na sagledavanje onoga to jeste znai, stvarnosti. Znanje predstavlja jedno podruje razliitih stupnjeva; ono to je dato razjanjava se u elementarnim misaonim radnjama, preslikava se u predstavama, a zastupa se u diskurzivnom miljenju i tako se reprezentuje na razne naine. Jer razjanjavanje datoga elementarnim misaonim radnjama, preslikavanje u predstavi seanja i zastupanje u diskurzivnom miljenju mogu se podvesti pod iroki pojam reprezentacije. Vreme i seanje oslobaaju shvatanje od zavisnosti od datoga i odabiraju ono to je za shvatanje znaajno; povezivanjem sa celinom i podreivanjem onome to je opte, pojedinano se potinjava svrhama shvatanja stvarnosti; promenljivost intuitivno datoga uzdie se jednom vezom pojmova na stepen optevaee reprezentacije; ono to je konkretno svrstava se apstrakcijom i analitikim postupkom u istovrsne nizove koji doputaju iskaze o pravilnostima, ili se kroz razne podele sagledavaju u njegovoj ralanjenosti. Tako shvatanje sve vie iscrpljuje ono to nam je u datome pristupano.

2
Doivljaji koji pripadaju predmetnom shvatanju logiki su povezani u dva pravca. U prvome su povezani meusobno utoliko to kao stupnjevi shvatanja istoga predmeta nastoje da ga iscrpe posredstvom onoga to je sadrano u doivljavanju ili opaanju, a u drugome shvatanje povezuje jedno injenino stanje s drugim posredstvom veza sagledanih meu njima. U prvome nastaje udubljivanje u pojedinani predmet, a u drugome univerzalno proirivanje. Udubljivanje i proirivanje su meusobno zavisni. Opaanje, seanje,, totalna predstava, davanje naziva, sud, podreivanje posebnoga optem, povezivanje delova u celinu sve su to oblici shvatanja; i kada se predmet ne menja, menja se oblik svesti u kojoj on za nas postoji kad se sa opaanja pree na seanje ili sud. Usmerenost na isti predmet, 192
filozofski.rs

koja im je zajednika, povezuje ih u jedan teleoloki sklop. U njemu mesto imaju samo oni doivljaji koji obavljaju neku radnju usmerenu na sagledavanje tog odreenog predmetnoga. Teleolokim karakterom sklopa koji postoji uslovljeno je u njemu napredovanje od jednog lana ka drugom. Dokle god doivljaj ne bude iscrpen do kraja, ili predmetnost, data u pojedinanim opaajima delimino i jednostrano, ne doe do punog shvatanja i potpunog izraza, postojae uvek nedovoljnost, a ona zahteva da se ide dalje. Opaaji koji se odnose na isti predmet povezani su meu sobom u teleolokom sklopu ukoliko se i dalje razvijaju ka istom predmetu. Jedan ulni opaaj stalno trai druge, koji e dopuniti shvatanje predmeta. U procesu dopunjavanja nuno je seanje kao dalji oblik shvatanja. U sklopu predmetnog shvatanja seanje je u vrstom odnosu prema osnovi opaanja utoliko to je njegova funkcija da osnovu preslika,, da je se sea i na taj nain uini upotrebljivom za predmetno shvatanje. Veoma jasno se pokazuje razlika izmeu shvatanja doivljaja seanja, shvatanja koje proces na kome je doivljaj zasnovan prouava s obzirom na njegove jednoobraznosti, i naeg posmatranja seanja s obzirom na njegovu funkciju u sklopu shvatanja, prema kojoj seanje preslikava ono to je doivljeno ili shvaeno. Seanje moe, pod utiskom ili uticajem nekog duevnog raspoloenja, u sebe da primi raznovrsne sadraje razliite od njegove osnove; upravo je tu poreklo estetskih tvorevina uobrazilje; ali seanje, iji je cilj u teleolokom sklopu sagledavanje predmeta, tei ka identitetu sa sadrajem opaaja ili doivljaja predmetnog shvatanja. Da je seanje ispunilo funkciju u predmetnom shvatanju, potvruje se mogunou da se utvrdi njegova slinost sa opaajnom osnovom predmetnog shvatanja. U usmerenosti doivljaja shvatanja na jedan pojedinani predmet ve je dato napredovanje ka stalno novome. Promene na predmetu ukazuju na sklop delovanja u kome se on nalazi, a poto se stanje stvari moe razjasniti samo posredstvom naziva, pojmova, sudova,, postaje nuno dalje napredovanje od pojedinanog opaaja ka optem. Poto se prvim pravcem zahteva napredovanje ka celini, ka neem to dejstvuje, ka optem, tom zadatku odgovara napredovanje od relacija pojedinanih objekata ka onima u veim predmetnim sklopovima. I tako prvi pravac tih veza vodi ka drugom. U prvom pravcu su meusobno povezani doivljaji shvatanja koji posredstvom raznih oblika reprezentacije, nastoje
filozofski.rs

193

da isti predmet sagledaju sve adekvatnije. U drugom, povezani su doivljaji koji obuhvataju sve nove i nove predmete i sagledavaju relacije koje m e u njima postoje, bilo u istom obliku shvatanja bilo povezivanjem njegovih razliitih oblika. Tako se stvaraju obuhvatne veze. One su posebno jasne u homogenim sistemima koji predstavljaju prostorne, tonske ili b r o j a n e odnose.* Svaka nauka odnosi se na neku predmetnost koja se moe razgraniiti i u kojoj lei njeno jedinstvo, a sklop n a u n e oblasti daje stavovima znanja sadranim u tom sklopu njihovu m e u s o b n u povezanost. Dovrenje svih relacija,, sadranih u doivljenome ili opaenome, bilo bi pojam sveta. U njemu je izraen zahtev da se sve to se moe doiveti i opaati iskae sklopom relacija i n j e n i n o g a sadranih u njemu. Taj pojam sveta je eksplikacija one skupnosti (das Zusammen) koja je na prvom mestu data u prostornom horizontu. Razjanjavanje, preslikavanje i zastupanje su stupnjevi veza sa datim u kojima se predmetno shvatanje pribliava pojmu sveta. Oni su stupnjevi zato to na svakom od tih poloaja predmetnog shvatanja onaj raniji ini osnovu za sledei poloaj predmetnog shvatanja.** * Ideje o jednoj opisnoj i analitikoj psihologiji. Izv. sa sednica Berlinske akademije nauka 1894, str. 1352; Spisi, knji. V, str. 132. **) Odavde nastaje uvid u logiki zadatak da se oblici diskurzivnog miljenja svedu na one naine izraavanja odnosa u datome, koje izgrauju elementarne radnje miljenja. injenice ulnog shvatanja dovode nas do uvida u imanentnost poretka grae naeg ulnog iskustva, a odvajanje grae utisaka od oblika saimanja pokazuje se kao puko pomono sredstvo apstrakcije. Stav identiteta iskazuje da je svaka postavka (Setzung) vaea, nezavisno od toga to se njeno mesto u sklopu miljenja menja i to se subjekti iskaza menjaju. Stav protivrenosti ima za podlogu stav identiteta. U njemu uz stav identiteta dolazi poricanje, a ono znai samo odbijanje neke pretpostavke koja se javlja u nama ili izvan nas, ono se odnosi uvek na neki ve pretpostavljeni iskaz, bilo da je sadran u nekom svesnom inu miljenja bilo u nekom drugom obliku. Stav identiteta pripisuje postavci trajnu vanost. Zato je iskljueno ukidanje postavke. Mi nismo kadri da istu stvar i tvrdimo i poriemo, ukoliko nam odnos protivrenosti dopire do svesti. I kada izjavim da je sud koji porie pogrean, onda odbijam da ukinem postavku, dakle prihvatam iskaz koji potvruje; stav iskljuenja treega iskazuje to injenino stanje. Dakle, zakoni miljenja ne oznaavaju nikakve apriorne uslove za nae miljenje. A odnosi koji su sadrzani u izjednaavanju, razdvajanju, apstrahovanju, povezivanju, pojavljuju se ponovo u diskurzivnim operacijama miljenja, kao i u formalnim kategorijama o kojima e kasnije biti rei. Nepotrebno je polaziti od toga da sud pretpostavlja prikljuenje kategorijalnog odnosa stvari i osobina, jer se to moe razumeti iz odnosa izmeu predmeta i onoga to on predikatski odreuje. 194

filozofski.rs

Drugi odeljak STRUKTURA DUHOVNIH NAUKA Kada se sklop predmetnog shvatanja nae pod uslovima sadranim u duhovnim naukama, poinje da se ocrtava njihova posebna struktura. Na osnovi oblika miljenja i optih misaonih radnji pojavljuju se posebni zadaci, koji reenje nalaze u preplitanju vlastitih metoda. U izgraivanju tih metoda duhovne nauke su uvek bile pod uticajem prirodnih nauka. Poto su prirodne nauke ve ranije izgradile svoje metode, one su u irokom obimu prilagoene zadacima duhovnih nauka. Posebno se jasno vidi na dvema takama. Biologija je prva pronala uporedne metode, koje su sve ire primenjivane na sistematske duhovne nauke, a eksperimentalne metode, koje su izgradile astronomija i fiziologija, prenete su na psihologiju, estetiku i pedagogiju. Pa i danas e se psiholog, pedagog, lingvista ili estetiar u nastojanju da rei pojedine zadatke esto zapitati da li se sredstva i metode za reavanje analognih problema, pronaenih u prirodnim naukama, mogu uiniti plodonosnim i za oblast koju prouava. I pored pojedinanih dodirnih taaka, sklop duhovnonaunih metoda se ve od samog poetka razlikuje od sklopa metoda prirodnih nauka. Prva glava IVOT I DUHOVNE NAUKE Ovde u razmatrati samo opte stavove presudne za uvid u sklop duhovnih nauka, jer raspravljanje o metodama spada u prouavanje izgradnje duhovnih nauka. Unapred u dati dva terminoloka objanjenja. Pod psihikim ivotnim jedinstvima razumem sastavne delove drutveno-istorijskog sveta. Psihiku strukturu nazivam sklop u kome su u psihikim ivotnim jedinstvima meusobno povezane razliite radnje.
1. IVOT

Duhovne nauke poivaju na odnosu doivljaja, izraza i razumevanja. Razvoj tih nauka, prema tome, zavisi kako od
13

filozofski.rs

195

produbljivanja doivljaja, tako i od sve jae usmerenosti na iscrpljivanje njihovog sadraja, a istovremeno je uslovljen rasprostiranjem razumevanja na itavu objektivaciju duha, kao i sve potpunijim i metodinijim izvlaenjem na povrinu duhovnoga iz raznih ivotnih manifestacija. Skup onoga to nam se otkriva u doivljavanju i razumevanju jeste ivot kao sklop koji obuhvata ljudski rod. Poto sad prvi put nailazimo na tu znaajnu injenicu,, koja je za nas polazna taka ne samo za duhovne nauke nego i za filozofiju, potrebno je da zaemo iza naune obrade te injenice i sagledamo samu injenicu u njenom elementarnom stanju. Tamo gde susreemo ivot kao injenino stanje svojstveno oveanstvu, naii emo na njegove vlastite odredbe pojedinih ivotnih jedinica, na ivotne odnose, zauzimanje stava, ponaanje, delovanje na stvarima i ljudima i trpljenje od njih. U trajnoj osnovi iz koje proistiu diferencirane radnje nema niega to ne bi sadravalo i neki zivotni odnos jednoga Ja. Kao to sve ima prema njemu neki stav, tako se i duevno stanje toga Ja menja shodno odnosu koji stvari i ljudi imaju prema njemu. Nema oveka ni stvari koji bi za mene bili samo predmet, a ne bi sadravali i neto to me pritiska ili podstie, neto emu teim ili mi obvezuje volju, to mi je vano,, to zahteva da se uzme u obzir i u dui mi je blisko ili mu se opirem jer mi je daleko i tue. Zivotni odnos, bilo da je ogranien na neki dati trenutak ili da je trajan, ini da ljudi i predmeti meni donose sreu, proiruju moju egzistenciju, poveavaju moju snagu, ili u tom odnosu ograniavaju prostor moje egzistencije, vre pritisak na mene, umanjuju moju snagu. A predikatima koje stvari dobijaju samo u ivotnom odnosu prema meni odgovara promena stanja u meni samom, koja proistie iz tog odnosa. Na toj ivotnoj osnovi pojavljuju se predmetno shvatanje, pridavanje vrednosti, postavljanje svrhe kao tipovi ponaanja u bezbrojnim nijansama koje se prelivaju jedna u drugu. U ivotu oni su povezani u unutranje sklopove koji obuhvataju i odreuju svako delanje i svaki razvoj. Objasniemo to na nainu kako lirski pesnik izraava doivljaj; on polazi od jedne situacije^, pa prikazuje ljude i stvari u ivotnom odnosu prema nekom ideelnom Ja, u kome su njegova vlastita egzistencija i u okviru nje tok njegovog doivljavanja u mati dobili vei intenzitet; taj ivotni odnos odreuje ono to pravi liriar vidi i izraava o ljudima, o stvarima i o sebi samom. I epski pesnik treba da iskae samo 196
filozofski.rs

ono to se pojavljuje u nekom prikazanom ivotnom odnosu. Ili kad istoriar opisuje istorijske situacije i linosti, izazvae utoliko jai utisak istinskog ivota ukoliko bolje prikae te ivotne odnose. On mora da istakne ona svojstva ljudi i stvari koja se pojavljuju i delaju u ivotnim odnosima rekao bih, da ljudima, stvarima i zbivanjima da lik i boju u kojima su oni, polazei sa gledita ivotnog odnosa, u samom ivotu oblikovali opaaje i slike seanja.
2. IVOTNO ISKUSTVO

Predmetno shvatanje protie u vremenu, pa su u njemu ve sadrane slike stvorene prema seanju. I kako se sa proticanjem vremena koliina doivljenoga sve vie poveava i ono se sve vie povlai u pozadinu, raa se seanje na vlastiti ivot. Isto se i iz razumevanja drugih linosti stvaraju seanja na njihova stanja i slike o postojanju razliitih situacija. Naime, u svim seanjima duevno stanje je uvek vezano sa svojom sredinom koju sainjavaju spoljanja injenina stanja,, dogaaji, linosti. Uoptavanjem svega toga stvara se individualno ivotno iskustvo. Stvara se metodama ekvivalentnim metodama indukcije. Broj sluajeva na osnovu kojih indukcija zakljuuje stalno se poveava u toku ivota; uoptavanja se stalno ispravljaju. Pouzdanost linog ivotnog iskustva razlikuje se od naune opte vanosti. Jer, u njemu se uoptavanja ne obavljaju metodski i ne mogu se svesti na vrste formule. Individualno gledite svojstveno linom ivotnom iskustvu ispravlja se i proiruje optim ivotnim iskustvom. Pod ivotnim iskustvom podrazumevam zajednike stavove koji se stvaraju u nekom povezanom krugu lica. To su iskazi o ivotu, vrednosni sudovi, ivotna pravila vladanja, odreivanje svrha i dobara. Njihovo obeleje je to su tvorevine zajednikog ivota i odnose se isto toliko na ivot pojedinih ljudi koliko i na ivot zajednica. U prvom sluaju, kao obiaj (Sitte), tradicija, a primenom na pojedinane linosti kao javno mnenje, zahvaljujui brojnoj nadmonosti i trajnosti zajednice koja prevazilazi pojedinani ivot, oni imaju moc nad pojedinanim linostima i njihovim individualnim ivotnim iskustvom i ivotnom moi, m o koja je po pravilu jaa od ivotne volje pojedinaca. Pouzdanost opteg ivotnog iskustva vea je u odnosu na linu srazmerno tome koliko se u
filozofski.rs 197

njemu individualna gledita meusobno izjednauju, i koliko broj sluajeva na kojima se temelje indukcije raste. S druge strane, optim iskustvom ispoljava se mnogo jae nemogunost kontrole stvaranja znanja o ivotu, nego individualnim.
3. RAZLIKE U NACINIMA PONAANJA U IVOTU I VRSTE ISKAZA U IVOTNOM ISKUSTVU

U ivotnom iskustvu pojavljuju se razliite vrste iskaza potekle iz razlika u ponaanju u ivotu. Jer ivot nije samo izvor znanja posmatran sa gledita njegovog iskustvenog sadraja; tipini naini ponaanja ljudi uslovljavaju i razliite vrste iskaza. Ovde emo samo utvrditi injenicu postojanja veze izmeu razlika u ponaanju u ivotu i iskaza ivotnog iskustva. U pojedinanim faktikim ivotnim odnosima, koji se pojavljuju izmeu Ja s jedne strane, i stvari i ljudi s druge stranei, nastaju pojedina stanja ivota; diferencirani poloaji subjekta, oseanja pritiska ili proirenja egzistencije, udnja za nekim predmetom, strah ili nada. Pa kao to stvari ili ljudi, koji subjektu postavljaju neki zahtev, zauzimaju neki prostor u njegovoj egzistenciji kao nosioci podsticanja ili ometanja,, ili predmeti udnje, postavljanja svrhe, odvraanja, tako se na drugoj strani iz tih ivotnih odnosa raaju i odredbe o njima, koje se pridruuju shvatanju stvarnosti tih ljudi i stvari. Sve te odredbe o subjektu i o predmetima ili linostima, koje proizilaze iz ivotnih odnosa, uzdiu se na stepen refleksije i izraavaju govorom. Tako se pojavljuju razlike kao to su iskaz o stvarnosti, elja, usklik, zapovest. Ako pogledamo izraze za naine ponaanja ili za zauzimanje stavova nekog subjekta prema ljudima i stvarima, pokazae se da se uvruju u izvesne najvie klase. Oni utvruju neku stvarnost, odreuju vrednost, oznaavaju neko postavljanje svrhe, formuliu neko pravilo, izraavaju znaenje neke injenice u nekom veem sklopu u koji je utkana. Zatim, pokazuju se i veze izmeu vrsta iskaza sadranih u ivotnom iskustvu. Shvatanja stvarnosti ine jedan sloj, na kome poivaju vrednovanja. a sloj vrednovanja je potom podloga za postavljanja svrhe. Naini ponaanja sadrani u ivotnim odnosima i njihove tvorevine opredmeuju se u iskazima, koji naine ponaanja utvruju kao injenina stanja. Osamostaljuju se i predikatska odreivanja ljudi i stvari koja proizilaze iz ivotnih 198
filozofski.rs

odnosa. injenina stanja, postupkom koji je ekvivalentan indukciji, uzdiu se u ivotnom iskustvu na stepen opteg znanja. Tako nastaju raznovrsni stavovi koji su se u narodnoj mudrosti i knjievnosti pojavili kao uoptene poslovice, ivotna pravila, refleksije o strastima, karakterima i ivotnim vrednostima. Pa i u njima se ponovo javljaju razlike koje se zapaaju u izraavanju naeg stava ili naina ponaanja. Osim toga, razlike se pojavljuju i u iskazima o ivotnom iskustvu. Ve u samom ivotu razvijaju se u razliitim stupnjevima saznanje stvarnosti,, vrednovanje, donoenje pravila, postavljanje svrhe, od kojih svaki za pretpostavku ima onaj drugi. Na njih smo ukazali kada smo govorili o predmetnom shvatanju; ali oni isto tako postoje i u drugim nainima ponaanja. Zato procenjivanje vrednosti delovanja stvari ili ljudi pretpostavlja da su ve utvrene mogunosti donoenja koristi ili nanoenja tete sadrane u predmetima, a odluka postaje mogua tek kada se uzme u obzir odnos izmeu predstava o cilju i stvarnosti i u njoj datih sredstava da se predstave realizuju.

4. IDEELNA JEDINSTVA KAO NOSIOCI 2IVOTA I 2IVOTNOG ISKUSTVA Beskrajno obilje ivota razvija se u individualnoj egzistenciji pojedinaca zahvaljujui njihovim odnosima prema vlastitoj sredini, prema drugim ljudima i stvarima. Ali svaka pojedinana individua je istovremeno i taka u kojoj se ukrtaju sklopovi koji proimaju individue, postoje u njima, ali prelaze okvire njihova ivota, a sadrina, vrednost i svrha koji se u njima ostvaruju daju im samostalnu egzistenciju i vlastiti razvoj. Tako su oni subjekti ideelne vrste. U njima postoji nekakvo znanje o stvarnosti; u njima se razvijaju gledita o procenjivanju vrednosti; u njima se ostvaruju svrhe; oni u sklopu duhovnog sveta imaju neko znaenje i zadravaju ga. Takav sluaj se ve javlja kod nekih sistema kulture, u kojima ne postoji nikakva organizacija za okupljanje svojih lanova, kao to je gotovo uvek sluaj u umetnosti i filozofiji. Zatim,, formiraju se organizovana udruenja. Privredni ivot formira zadruge; u nauci se obrazuju sredita za ostvarenje njenih zadataka; meu svim kulturnim sistemima, relifilozofski.rs

199

gije razvijaju najvre organizacije. U porodici, u raznim meuoblicima izmeu nje i drave i u samoj dravi najpotpunije je izgraeno jedinstveno postavljanje svrhe u okviru jedne zajednice. Svako organizovano jedinstvo jedne drave razvija znanje o sebi samom, o pravilima za koja je vezano njegovo postojanje, kao i o svom poloaju u odnosu na celinu. Ono uiva vrednosti koje su se razvile u njegovom krilu; ono ostvaruje svrhe koje se nalaze u njegovoj sutini i slue odranju i unapreenju njegove egzistencije. Ono samo je jedno dobro oveanstva i ono ostvaruje dobra. U sklopu oveanstva ono ima svoje posebno znaenje. Stigli smo do take na kojoj se pred nama otkrivaju drutvo i istorija. Meutim, zabluda je ograniiti istoriju na istovremeno delovanje ljudi usmereno na zajednike svrhe. U svojoj individualnoj egzistenciji, koja poiva na samoj sebi, ovek pojedinac je istorijsko bie. On je odreen svojim poloajem na liniji vremena, svojim mestom u prostoru, svojom situacijom u zajednikom delovanju kulturnih sistema i zajednica. Stoga istoriar mora razumeti ceo ivot individua onako kako se ispoljava u jednom odreenom vremenu i na jednom odreenom mestu. Upravo ceo taj sklop, koji ide od individua, ukoliko su usmerene na razvijanje sopstvene egzistencije, do kulturnih sistema i zajednica i konano do oveanstva, ini prirodu drutva i istorije. Logiki subjekti o kojima se u istoriji daju iskazi jesu kako pojedinane individue, tako i zajednice i sklopovi.

5. RAANJE DUHOVNIH NAUKA IZ IVOTA POJEDINACA I ZAJEDNICA

ivot, ivotno iskustvo i duhovne . nauke nalaze se u jednom postojanom unutranjem sklopu i stalnom uzajamnom optenju. Osnovu duhovnih nauka ne ini nikakav pojmovni postupak, nego uoavanje nekog psihikog stanja u njegovoj ukupnosti i njegovo ponovno pronalaenje u naknadnom doivljavanju. ivot tu sagledava ivot, a snaga kojom se obavljaju te dve elementarne radnje duhovnih nauka jeste preduslov za potpunost u svakom njihovom delu. I na ovoj taki zapaa se temeljita razlika izmeu prirodnih i duhovnih nauka. Kod prvih se nae optenje sa spolja200
filozofski.rs

njim svetom razdvaja od prirodnonaunog miljenja, ije su produktivne radnje ezoterine, dok se kod drugih odrava sklop izmeu ivota i nauke, na osnovu kojeg rad kojim ivot stvara miljenje predstavlja temelj naunog stvaralatva. Covekovo udubljivanje u samog sebe dostie u ivotu, pod izvesnim okolnostima, savrenstvo za kojim zaostaje ak i jedan Karlajl, a sposobnost razumevanja drugih ljudi katkad se usavrava do virtuoznosti koju ni Ranke nije dostigao. U prvom sluaju, velike religiozne prirode,, kao to su Avgustin i Paskal, predstavljaju vene uzore za iskustvo koje ovek crpe iz vlastitog doivljaja, dok u drugom sluaju dvor i politika odgajaju oveka za jednu vetinu razumevanja drugih, za vetinu iji pogled dopire iza svakog privida; to je ovek od dela, kao to je recimo Bizmark, koji u svakom trenutku, i kada pie pisma ili kada razgovara, ima pred oima samo vlastite ciljeve; nijedan tuma politikih akata niti ijedan kritiar istorijskih izvetaja nee moi da dostigne vetinu da proita nameru koja se krije iza izraza oveka Bizmarkove prirode. Izmeu toga kako jednu dramu shvata slualac razvijene poetske prijemivosti i kako je tumaiti najsjajnija knjievnoistorijska analiza u mnogim sluajevima nema velike razlike. A i stvaranje pojmova u istorijskim i drutvenim naukama stalno je odreeno samim ivotom. Skreem panju na onaj sklop koji od ivota od stvaranja pojmova o sudbini, karakterima,, strastima, vrednostima i svrhama egzistencije vodi stalno ka istoriji kao nauci. U doba kada je u Francuskoj politiko delovanje bilo zasnovano vie na poznavanju ljudi i vodeih linosti nego na naunom prouavanju prava, privrede i drave, i kada je poloaj na dvoru poivao na takvoj vetini, i knjievni oblik memoara i dela o karakterima i strastima uzdigao se do savrenstva koje kasnije nikada vie nije dostigao, a upranjavali su ga oni na koje je veoma malo uticalo nauno prouavanje psihologije i istorije. Tu unutranji sklop povezuje posmatranje otmenog drutva, pisce, pesnike koji od njih ue, kao i sistematske filozofe i naune istoriare koji se razvijaju na poeziji i literaturi. Kod Grka na poecima politike nauke pojmovi o ustavnom ureenju i o politikim funkcijama (Leistungen) razvijaju se iz samog dravnog ivota, i njegova nova ostvarenja vode ka novim teorijama. itav taj odnos najjasnije se vidi na starijim stadijumima pravne nauke, kako kod Rimljana, tako i kod Germana.
filozofski.rs 201

6. POVEZANOST DUHOVNIH NAUKA SA IVOTOM I NJIHOV ZADATAK DA BUDU OPTEVAEE

Izviranje iz ivota i trajna povezanost s njim ine prvu osnovnu crtu strukture duhovnih nauka; one poivaju na doivljavanju, razumevanju i ivotnom iskustvu. Taj neposredni odnos, u kome se meusobno nalaze ivot i duhovne nauke, dovodi u duhovnim naukama do sukoba izmeu tendencija ivota i njihovog naunog cilja. Poto se naunici koji se bave istorijom, politikom ekonomijom, ustavnim pravom i religijom nalaze usred ivota, oni ele i da utiu na njega. Oni istorijske linosti, masovne pokrete i pravce potinjavaju svome sudu, a on je uslovljen njihovom individualnou, nacijom kojoj pripadaju, vremenom u kome ive. ak i kada veruju da postupaju bez pretpostavki, odreeni su svojim vidokrugom; jer sve analize pojmova neke prole generacije pokazuju da sadre sastavne delove koji su rezultat pretpostavki njihovog vremena. Meutim, u svakoj nauci ipak je sadran zahtev da bude optevaea. Ako treba da postoje duhovne nauke u strogom smislu te rei, one sebi moraju da postave taj cilj sa sve vie svesti i kritikog duha. Na sukobu izmeu tih dveju tendencija poiva znatan deo naunih suprotnosti, koje su u poslednje vreme dole do izraza u logici duhovnih nauka. Sukob se najjae ispoljava u istorijskoj nauci. Zato je ona i postala sredite ovog razmatranja. Sukob e se razreiti tek izgradnjom duhovnih nauka; ali i naredni opti stavovi o sklopu duhovnih nauka ve sadre naelo tog razreenja. Rezultat do kojeg smo doli vai i dalje. ivot i ivotno iskustvo su stalno svei i ivi izvori razumevanja drutveno-istorijskog sveta; polazei od ivota razumevanje prodire u sve nove i nove dubine; samo u povratnom delovanju na ivot i drutvo duhovne nauke doseu svoje najvee znaenje, a ono stalno raste. Put ka takvom delovanju mora da vodi kroz objektivnost naunog saznanja. Svest o tome ve je delovala u velikoj stvaralakoj epohi duhovnih nauka. Posle nekih smetnji izazvanih naim nacionalnim razvojem, ali isto toliko i primenom jednog jednostranog ideala kulture od vremena Jakoba Burkharta, mi smo danas ispunjeni tenjom da utvrdimo objektivnost duhovnih nauka, sa sve manje pretpostavki, sa sve vie kritikog duha i strogosti. Naelo za razreenje sukoba u tim naukama ja nalazim u razumevanju istorijskog sveta kao sklopa delovanja, ije je 202
filozofski.rs

sredite u njemu samom budui da svaki pojedinani sklop delovanja sadran u njemu ima svoje sredite u samom sebi i to utvruje i realizuje vrednosti, a svi ti sklopovi strukturno su povezani u jednu celinu, u kojoj smisao sklopa drutveno-istorijskog sveta proistie iz znaenja pojedinih njegovih delova, tako da svaki vrednosni sud i svako postavljanje svrhe usmerene na budunost mora da bude zasnovano iskljuivo u tom strukturnom sklopu. Tom idealnom naelu pribliiemo se narednim daljim optim stavovima o sklopu duhovnih nauka. Druga glava METODE U KOJIMA JE DAT DUHOVNI SVET Sklop duhovnih nauka odreen je njihovom osnovom u doivljavanju i razumevanju, a i u jednom i u drugom u odnosu na prirodne nauke podjednako dolaze do izraza temeljite razlike,, koje izgradnji duhovnih nauka daju njen osobeni karakter.
1. LINIJA REPREZENTACIJA KOJA POLAZI OD DOIVLJAJA

Svaka optika slika jednog predmeta razlikuje se od druge po gleditu i uslovima pod kojima se shvata. Te se slike razliitim nainima predmetnog shvatanja povezuju u sistem unutranjih veza. Totalna predstava dobijena iz niza slika shodno osnovnim odnosima sadranim u injeninom stanju predstavlja neto to je dodato predstavljanjem, dograeno miljenjem. Suprotno, doivljaji su vremenom meusobno povezani u jedno jedinstvo ivota; svaki od njih ima svoje mesto u nekom toku, iji su lanovi meusobno povezani u seanju. Ovde jo neu govoriti o problemu realnosti doivljaja, niti o tekoama koje sadri shvatanje jednog doivljaja; dovoljno je to je nain kako doivljaj za mene postoji potpuno razliit od naina na koji se slike nalaze preda mnom. Svest o jednom doivljaju i njegov sastav, njegovo postojanje-za-mene i ono to u njemu za mene postoji su jedno isto; doivljaj se pred onim koji shvata ne nalazi kao nekakav objekt, njegovo postojanje nije za mene neto
filozofski.rs 203

odvojeno od onoga to u njemu za mene postoji. Ne postoje razliita mesta u prostoru sa kojih bi se videlo ono to u njemu postoji. A razliita gledita sa kojih bi se on shvatao mogu se stvarati samo naknadno, posredstvom refleksije, i ne zadiru u njegov karakter doivljaja. To potie iz relativnosti onoga to je ulno dato, po kojoj se slike odnose prema onome to je predmetno samo u relaciji prema onome koji shvata, prema njegovom poloaju u prostoru i prema onome to lei izmeu njega i predmeta. Prema tome, od doivljaja vodi direktna linija reprezentacija sve do poretka pojmova., u kome se on shvata miljenjem. Najpre se razjanjava elementarnim misaonim radnjama. Seanja, kojima se on dalje shvata, od posebnog su znaenja. ta se dogaa kada doivljaj postane predmet moje refleksije? Nou leim budan, brinem se hou li moi da u ovim svojim godinama dovrim zapoete radove, razmiljam ta mi valja initi. U tom doivljaju postoji jedan strukturni sklop svesti; njegovu osnovu ini predmetno shvatanje, na njoj poiva zauzimanje nekog stava u obliku brige i trpljenja zbog predmetno shvaenog injeninog stanja, u vidu tenje da se ono prevazie. Sve to za mene postoji u njegovom strukturnom sklopu. To stanje ja dovodim do distinktivne svesti. Izvlaim ono to je strukturno povezano, izdvajam ga. Sve to ja izvlaim, sadrano je u samom doivljaju i na taj nain se samo razjanjava. Ali sada moje shvatanje samog doivljaja, na osnovu momenata sadranih u njemu, ide dalje ka doivljajima koji su u toku ivota,, pa makar ih razdvajala i duga vremenska razdoblja, bili strukturno povezani sa takvim momentima; ja za svoje radove znam na osnovu ranije izvrenog pregleda, sa time u dalekoj prolosti povezani su procesi u kojima su radovi napisani. Drugi momenat vodi ka budunosti; to to sada postoji zahtevae od mene jo jedan neproraunljiv rad, zbog toga sam zabrinut, sebe pripremam za tu radnju. Sve to zbog, od, za, sve to povezivanje doivljenoga sa onim to ivi u seanju pa i sa onim buduim, vue me dalje unazad i unapred. To to se pasivno preputam da me neto odvlai u tom nizu poiva na zahtevu za sve novim i novim lanovima koji su potrebni proivljavanju. U tome moe sudelovati i neko interesovanje koje pridolazi iz oseajne snage doivljenoga. To je pasivno preputanje, a ne volicija, a ponajmanje volja za znanjem, kojoj su se vraali od vremena lajermaherove dijalektike. U nizu koji nastaje, prolo, kao i ono budue i ono to je mogue^ transcendentno je u odnosu na momenat is204
filozofski.rs

punjen doivljajem. Ali to oboje, i prolo i budue, povezani su sa doivljajem u jednom nizu koji se vezama ralanjava sa celinom. Svako prolo, budui da seanje na nj ukljuuje prepoznavanje, strukturno je kao preslikavanje povezano s nekim nekadanjim doivljajem. I ono to je u budunosti mogue, isto je s tim nizom povezano krugom mogunosti koji odreuje taj niz. Tako u tom procesu nastaje opaaj psihikog sklopa u vremenu, koji predstavlja zivotni tok. U njemu je svaki pojedinani doivljaj povezan s nekom celinom. ivotni sklop nije zbir niti skup uzastopnih momenata, nego jedinstvo konstituisano vezama koje spajaju sve delove. Polazei od onoga to je u sadanjosti prisutno, idui unazad prolazimo kroz niz uspomena, sve donde dok se nae malo, slabako,, bezoblino Ja ne izgubi u sumraku, a od sadanjosti prodiremo napred ka mogunostima koje su ve usaene u njoj i dobijaju neodreene, iroke dimenzije. Tako dolazimo do rezultata vanog za sklop duhovnih nauka. Sastavni delovi, pravilnosti, odnosi koji konstituiu opaaj ivotnog toka, sadrani su svi zajedno u samom ivotu; znanju o ivotnom toku pripada isti karakter realnosti kao i znanju o doivljaju.
2. ODNOS MEUSOBNE ZAVISNOSTI U RAZUMEVANJU

Ako kroz doivljaje doznajemo ivotnu stvarnost u raznovrsnosti njenih odnosa, ipak se ini, tako posmatrano, da smo doivljavanjem doznali uvek samo neto singularno, samo vlastiti ivot. Takvo znanje ostaje znanje o neem neponovljivom, i nikakvo logiko pomono sredstvo ne moe savladati ogranienje na neto singularno, sadrano u nainu na koji se doivljavanje saznaje. Tgk razumevanje otklanja ogranienje individualnoga doivljaj^kao to s^rage^Slfaihe linim doivljajima daje karakter ivotnog lkutva.; Obuhva-tajui znatan broj ljudi, raznih uhovnih tvoreviha: i zajednica, ono proiruje vidokrug pojedinanog ivota i u duhovnim naukama otvara put koji kroz zajedniko vodi ka optem. 7 Meusobno razumevanje potvruje nam zajednitvo meiu individuama. Individue su meusobno povezane zajedni^tvom koji je spoj zajednike pripadnosti ili sklopa, istovrsnosti ili srodnosti. Ista ta veza sklopa i istovrsnosti proima sve krugove ovekovog sveta. Zajednitvo se ispoljava
filozofski.rs 205

u istovetnosti (Selbigkeit) uma, simpatiji u oseajnom ivotu, u uzajamnoj obvezanosti u dunosti i pravu, koja je praena sveu o onome to treba da bude. Zajednitvo ivotnih jedinstava je u duhovnim naukama polazna taka za sve odnose posebnog i opteg. To osnovno iskustvo o zajednitvu proima itavo shvatanje duhovnog sveta i povezuje svest o jedinstvenom (einheitlich) Ja sa sveu o istovrsnosti sa drugima, istovetnost ljudske prirode sa individualnou. To iskustvo je pretpostavka razumevanja. Poev od elementarnog tumaenja, koje zahteva samo poznavanje znaenja rei i pravilnosti s kojom su one u reenici povezane u neki smisao, pa prema tome zahteva i zajednitvo jezika i miljenja,, obim zajednikoga stalno se proiruje, omoguujui proces razumevanja u onoj meri u kojoj su veze ivotnih manifestacija vieg stupnja predmet tog procesa. Iz analize razumevanja proistie i jedan drugi osnovni odnos, koji odreuje strukturu duhovnonaunog sklopa. Videli smo da duhovnonaune istine poivaju na doivljavanju i razumevanju; s druge strane, meutim, razumevanje pretgostavlja koricenje^Uihov^ isting^ ubjasniu to na jenonrpfimeru. Zadatak je da se shv"atfTSizmark. Grau koja se odnosi na njegov ivot predstavlja ogromno mnotvo pisama, dokumenata, pria i izvetaja o njemu. Istoriar mora grau da proiri, kako bi sagledao ono to je uticalo na velikog dravnika, kao i ono to je on svojim delovanjem ostvario. Sve dok traje proces razumevanja, razgranienje grae jo nije zavreno. Ve i za saznanje da ljudi, dogaaji, stanja spadaju u sklop delovanja istoriaru su potrebni opti stavovi. Na njima on temelji svoje razumevanje Bizmarka. Oni obuhvataju zajednika svojstva oveka, kao i posebna,, ona pojedinanih klasa. Istoriar e Bizmarku odrediti individualnopsiholoko mesto meu ljudima od dela, pa e da prati specifinu kombinaciju crta njima zajednike. Sa jednog drugog gledita istoriar e u slobodi i nezavisnosti Bizmarkovog bia, u navici da gospodari i upravlja, u nesalomljivosti njegove volje pronai svojstva veleposednikog pruskog plemstva. A poto njegov dugi ivot zauzima odreeno mesto u razvoju pruske istorije, druga grupa optih stavova odreuje zajednike crte ljudi toga vremena. Strahoviti pritisak koji zbog svoga poloaja drava vri na politiko samooseanje, izazivao je najrazliitije vrste reakcije. Razumevanje svega toga zahteva opte stavove o pritisku koji izvesna situacija vri na neku politiku celinu i njene lanove, kao i o njihovoj reakciji na
206
filozofski.rs

to. Stepeni metodske sigurnosti u razumevanju zavise od razvoja optih istina koje utemeljuju taj odnos. Postaje jasno da e taj veliki ovek od dela, koji je sav ukorenjen u Pruskoj i njenom kraljevstvu, na poseban nain osetiti pritisak koji se na Prusku vri spolja. Zato on mora unutranja pitanja ustrojstva drave procenjivati prvenstveno sa gledita dravne moi. A poto je on taka u kojoj se ukrtaju zajednitva kao to su drava, religija, pravni poredak,, a kao istorijska linost predstavlja snagu koju ta zajednitva prevashodno odreuju i pokreu, i istovremeno i na njih deluje, to od istoriara zahteva opte znanje o tim zajednitvima. Ukratko, njegovo razumevanje bie potpuno tek kada ga dovede u vezu sa ukupnou svih duhovnih nauka. Svaka veza koja se prikazivanjem istorijske linosti mora obraditi, dobie najveu moguu pouzdanost i jasnou tek kada bude odreena naunim pojmovima o pojedinanim oblastima. A meusobni odnos tih oblasti konano je zasnovan na jednom sveukupnom pogledu na istorijski svet. Na primer nam razjanjava dvostruku relaciju usaenu u razumevanje. Razumevanje pretpostavlja neko doivljavanje, a doivljaj postaje ivotno iskustvo time to razumevanje, naputajui uske i subjektivne okvire doivljavanja, uvodi u oblast celine i optosti. Osim toga, da bi razumevanje pojedinane linosti bilo potpuno ono zahteva sistematsko znanje, kao to s druge strane sistematsko znanje zavisi od ivog sagledavanja pojedinanog ivotnog jedinstva. Saznanje anorganske prirode odvija se izgradnjom nauka, gde je nii sloj svaki put nezavisan od onoga koji se na njemu temelji; u duhovnim naukama, naprotiv, poev od procesa razumevanja sve je odreeno odnosom meusobne zavisnosti. Tome odgovara i istoriiski razvoj tih nauka. Istoriografija je na svakoj taki uslovljena znanjem o sistematskim sklopovima utkanim u istorijski tok, a dubina do koje e se u njih proniknuti odreuje dalji razvoj istorijskog razumevanja. Tukidid se oslanjao na politiko znanje koje se razvilo u praksi grkih republika i na dravnopravne doktrine koje su se razvile u periodu sofista. Polibije je prouavanje grkih politikih dela od Platona do Stoe sjedinio sa svom politikom mudrou rimske aristokratije, koja je tada bila na vrhuncu drutvenog i duhovnog razvoja. Povezivanje firentinske i venecijanske dravnike mudrosti, koja se bila razvila u visokorazvijenom i politiki veoma aktivnom viem drutvu sa obnavljanjem i daljim razvijanjem antikih teorija,
filozofski.rs 207

omoguilo je Makijavelijevu i Gviardinijevu istoriografiju. Crkvena istoriografija Euzebija, pristalica reformacije i njenih protivnika, kao to su bili Neander i Ril, bila je ispunjena sistematskim pojmovima o religioznom procesu i crkvenom pravu. I najzad,, utemeljenje moderne istoriografije u istorijskoj koli i kod Hegela oslanjalo se kod ove prve na povezivanje nove pravne nauke s iskustvima revolucionarnog razdoblja, a kod Hegela na itavu sistematiku novonastalih duhovnih nauka. Ako se ini da Ranke sa naivnim pripovedakim uivanjem pristupa problemima, njegova istoriografija se ipak moe shvatiti samo kada se potrae mnogobrojni izvori sistematskog miljenja koji su se slili u njegovom obrazovanju. to se vie pribliavamo sadanjosti, meusobna zavisnost istorijskoga i sistematskoga postaje sve vea. ak je i istorijska kritika u svojim krupnim epohalnim ostvarenjima, i pored toga to je bila uslovljena formalnim razvojem metoda, svaki put zavisila i od dubljeg sagledavanja sistematskih sklopova i od razvijanja gramatike, od prouavanja sklopa govora, koje se najpre razvilo u retorici, zatim od novijeg shvatanja poezije koju sve jasnije upoznajemo kod Volrovih prethodnika, koji su iz jedne nove poetike izvodili zakljuke o Homeru kod samog Fr. A. Volfa od nove estetike kulture, kod Nibura od ekonomskih, pravnih i politikih pogleda, kod lajermahera od nove filozofije duhovno srodne Platonu, a kod Baura od razumevanja procesa kojim su lajermaher i Hegel stvorili svoje dogme. I obrnuto, razvijanje sistematskih duhovnih nauka uvek je bilo uslovljeno prodiranjem doivljavanja u nove dubine, rasprostiranjem razumevanja na irem podruju manifestacija istorijskog ivota, otkrivanjem do tada nepoznatih istorijskih izvora ili pojavom velikog broja iskustava u novim istorijskim situacijama. To se ve vidi iz prvih obrisa politike nauke u doba sofista, Platona i Aristotela, kao i stvaranja retorike i poetike kao teorije duhovnog stvaralatva u to isto doba. To preplitanje delovanja doivljavanja i razumevanja pojedinanih linosti ili zajednitava kao nadindividualnih subjekata uvek je bilo presudno za veliko napredovanje duhovnih nauka. Genijalni duhovi pripovedake umetnosti Tukidid, Gviardini, Gibon, Makolej, Ranke i u svojoj ogranienosti stvaraju neprolazna istorijska dela; u celini uzev, duhovne nauke ipak stalno napreduju; istorijska svest postepeno osvaja uvid u sklopove koji u istoriji zajedniki deluju; istorio208
filozofski.rs

grafija prodire u veze tih sklopova koji konstituiu naciju, razdoblje, istorijsku razvojnu liniju, a otuda se opet otvaraju dubine ivota kakav ie postojao u pojedinim istorijskim situacijama koje prevazilaze svako ranije razumevanje. Zar bi se razumevanje jednog dananjeg istoriara pojedinih umetnika, pesnika, pisaca moglo uporediti sa bilo kojim ranijim razumevanjem!
3. POSTEPENO RAZJANJAVANJE IVOTNIH MANIFESTACIJA U STALNOM UZAJAMNOM DELOVANJU TIH DVEJU NAUKA

Kao osnovni odnos izmeu doivljavanja i razumevanja j javlja se odnos uzajamne uslovljenosti. Blie je odreen kao lodnos postepenog razjanjavanja u stalnom uzajamnom deI lovanju tih dveju vrsta istina. Maglovitost doivljaja postaje f jasna, greke koje proistiu iz skuenog subjektivnog shvatanja ispravljaju se, a sam doivljaj se proiruje i upotpunjuje razumevanjem drugih lica, kao to se, s druge strane^, druga lica razumeju posredstvom vlastitih doivljaja. Razumevanje sve vie proiruje obim istorijskog znanja intenzivnijim iskoriavanjem izvora, prodiranjem u do tada nerazumljivu prolost, i najzad napredovanjem same istorije, koje stvara sve nove i nove dogaaje, proirujui na taj nain sam predmet razumevanja. U svom napredovanju proirivanje zahteva sve nove i nove opte istine, kako bi prodrlo u svet singularnoga. A proirivanje istorijskog horizonta istovremeno omoguuje i stvaranje sve optijih i sve plodnijih pojmova. Zato u duhovnonaunom radu na svakoj njegovoj taki i u svako doba dolazi do kruenja doivljavanja, razumevanja i reprezentacije duhovnog sveta u optim pojmovima. A svaki stupanj toga rada ima neko unutranje jedinstvo u sagledavanju duhovnog sveta, jer se istorijsko znanje o singularnome i opte istine razvijaju u meusobnom delovanju, pa stoga pripadaju istom jedinstvu shvatanja. Na svakom stupnju, razumevanje duhovnog sveta je neto jedinstveno homogeno, od koncepcije duhovnog sveta pa do metode kritike i pojedinanog istraivanja. Osvrnimo se jo jednom na doba u kome se rodila moderna istorijska svest. Ona se javila onda kada su pojmovi sistematskih nauka stvarani svesno na temelju prouavanja istorijskog ivota, a znanje o singularnome bilo proeto sveu o sistematskim naukama politike ekonomije, prava, drafilozofski.rs 14 209

ve, religije. Tada je moglo da se razvije metodsko prouavanje sklopa duhovnih nauka. Jedan isti duhovni svet, s obzirom na to da se posmatra sa razliitih stanovita, postaje objekt dveju vrsta nauka. Univerzalna istorija kao singularni sklop, iji je predmet oveanstvo, i sistem samostalno konstituisanih duhovnih nauka kao to su nauka o oveku, jeziku, privredi, dravi,, pravu, religiji i umetnosti uzajamno se dopunjuju. Njih razdvajaju cilj i metode odreene tim ciljem, a istovremeno u svom stalnom meusobnom odnosu one zajedniki deluju u pravcu izgradnje znanja o duhovnom svetu. Doivljavanje, naknadno doivljavanje i opte istine povezani su osnovnom funkcijom razumevanja. Stvaranje pojmova ne temelji se u normama ili vrednostima koje se pojavljuju s one strane predmetnog shvatanja, ve nie iz jedne crte koja preovlauje u celokupnom pojmovnom miljenju, a to je nastojanje da se iz kretanja izdvoji ono to je postojano i trajno. Metoda se kree u dvostrukom pravcu. Prvo, prema singularnome ona ide od dela ka celini, pa se od nje vraa na deo, i drugo, prema optem postoji isto uzajamno delovanje izmeu tog opteg i pojedinanoga. Trea glava OBJEKTIVACIJA IVOTA 1 Ako obuhvatimo sve radnje razumevanja, u njemu e se nasuprot subjektivnosti doivljaja otkriti objektivisanje ivota. Pored doivljaja, osnova duhovnih nauka postaje i opaaj objektivnosti ivota^ njegovih manifestacija u mnogobrojnim strukturnim sklopovima. Individue, zajednice i dela u kojima prebivaju ivot i duh, ine spoljanje carstvo duha. Te manifestacije ivota, onakve kakve ih razumevanje vidi u spoljanjem svetu, u neku ruku su se uklopile u sklop prirode. Uvek smo okrueni tom velikom spoljanjom stvarnou duha. Ona predstavlja ostvarenje duha u ulnom svetu, poev od letiminog izraza pa sve do vekovne vladavine nekog ustava ili zakonika. Svaka pojedinana ivotna manifestacija reprezentuje u carstvu objektivnog duha neko zajednitvo. Svaka re, svaka reenica, svaki gest ili konvencionalna fraza, svako umetniko delo i svaki istorijski podvig, razumljivi su samo filozofski.rs 210

zato to jedno zajednitvo povezuje orioga koji se time manifestuje i onoga koji to razumeva; pojedinac doivljuje, misli i dela uvek u sferi zajednitva i samo u njoj razumeva. Sve ono to smo razumeli nosi u neku ruku na sebi beleg neeg poznatoga iz takvog zajednitva. ivimo u toj atmosferi i ona nas stalno okruuje. Mi smo se utopili u nju. U istorijskom svetu koji smo razumeli svuda se dobro snalazimo, razumemo smisao i znaenje svega toga sami smo utkani u ta zajednitva. Smenjivanje ivotnih manifestacija koje na nas deluju podstie nas stalno na dalje razumevanje; u samom razumevanju, meutim, poto je svaka ivotna manifestacija i njeno razumevanje povezano s drugima, istovremeno se razvija i kretanje shodiio odnosima srodnosti od datog pojedinanog ka celini. Sa porastom broja veza izmeu srodnosti ujedno rastu i mogunosti uoptavanja, koje su ve sadrane u zajednitvu kao odredbi onoga to se razumelo. U razumevanju se pojavljuje jo jedno svojstvo objekti* vacije ivota, koje odreuje kako ralanjavanje po srodnosti tako i pravac uoptavanja. Objektivacija ivota obuhvata mnotvo raznovrsnih ralanjenih poredaka. Od razlikovanja rasa pa nanie sve do raznolikosti naina izraavanja i obiaja u jednom plemenu, pa ak i u jednom gradu, prisutna je prirodom uslovljena ralanjenost duhovnih razlika. Razlike druge vrste pojavljuju se zatim u kulturnim sistemima, a druge,opet, odvajaju razdoblja jedna od drugih; ukratko: mnoge linije koje sa bilo kojeg gledita razgraniavaju krugove srodnog ivota provlae se kroz svet objektivnog duha i ukrtaju se u njemu. itav opseg ivota manifestuje se u bezbrojnim prelivima i razumeva se jer se te razlike ponavljaju. Tek idejom objektivacije ivota stiemo uvid u sutinu istorijskoga. Sve je tu proizvedeno duhovnim delanjem i otuda nosi obeleje istorinosti. U sam ulni svet delanje je utkano kao tvorevina istorije. Poev od raspodele drvea u parku,, poretka kua u ulici ili alatke nekog zanatlije, pa sve do presude izreene u sudnici, iz asa u as nas okruuje neto to je postalo istorijsko. Ono to duh danas od svoga karaktera unese u svoju ivotnu manifestaciju, sutra, kada ve postoji, ono je istorija. U proticanju vremena okruuju nas rimske ruevine, katedrale, zamkovi samodraca. Istorija nije neto odvojeno od ivota, neto to njegova vremenska udaljenost odvaja od sadanjice.
filozofski.rs

211

Evo saetog rezultata. Obuhvatna datost duhovnih nauka je objektivacija ivota. Meutim, kako objektivacija ivota za nas postaje neto to se razumelo, kao takva ona uvek sadri vezu spoljanjega i unutranjega. Prema tome objektivacija je svuda u razumevanju povezana s doivljavanjem, u kome se jednom jedinstvu ivota otkriva njegova vlastita sadrina i omoguuje da se protumai i sadrina svih ostalih. Ako su tu sadrane datosti duhovnih nauka, odmah vidimo da se sve ono to je postojano, sve to je tue, to je svojstveno slikama fizikog sveta mora misaonim postupkom izbaciti iz pojma datoga u toj oblasti. Sve dato je proizvedeno, prema tome istorijsko je; ono se razume, prema tome sadri neto zajedniko; ono je poznato jer se razumelo, a sadri grupisanje raznovrsnoga, jer tumaenje ivotne manifestacije viim razumevanjem poiva na grupisanju. Na taj nain je u datostima duhovnih nauka ve poloen temelj za postupak klasifikacije ivotnih manifestacija. Tu se sada zaokruuje pojam duhovnih nauka. Njihov obim dosee dokle i razumevanje, a jedinstveni predmet razumevanja je objektivacija ivota. Pojam duhovne nauke^ po obimu pojava koje obuhvata, odreen je objektivacijom ivota u spoljanjem svetu. Duh razume samo ono to je sam stvorio. Priroda predmet prirodne nauke obuhvata stvarnost proizvedenu nezavisno od delovanja duha. Sve ono emu je ovek delujui utisnuo svoj ig, ini predmet duhovnih nauka. Izraz duhovne nauke na ovom mestu dobija svoje opravdanje. Ranije je bilo rei o duhu zakona, prava, dravnog ustrojstva. Sada moemo rei da ^vejong^^ejnu se duh obe ast L Miyi?39^M&..ViStk^ duhovnihlnaular 2 Do sada sam objektivaciju ivota nazivao i objektivnim duhom. Taj pojam mudro i sreno iskovao je Hegel. Smisao, meutim,, koji mu ja dajem moram tano i jasno da odvojim od smisla koji mu je Hegel dao. Razlika se odnosi kako na sistematsko mesto tog pojma, tako i na njegov smer i njegov obim. U Hegelovom sistemu on oznaava jedan stupanj u razvitku duha. Hegel taj stupanj stavlja izmeu subjektivnog i apsolutnog duha. Pojam objektivnog duha, prema tome, kod 212
filozofski.rs

njega ima svoje mesto u idejnoj konstrukciji razvoja duha,, koja, dodue, za realnu podlogu ima njegovu istorijsku stvarnost i odnose koji u njoj vladaju i eli da je uini spekulativno pojmljivom, ali upravo zbog toga zanemaruje vremenske, empirijske, istorijske odnose. Ideja, koja se u prirodi otuuje i postaje neto drukije od sebe same, koja izlazi iz sebe, u duhu se na osnovi te prirode vraa sebi samoj. Svetski duh vraa se u svoju istu idealnost. Svoju slobodu ostvaruje u svom razvoju. Subjektivan duh je raznovrsnost pojedinanih duhova. Kako se u raznovrsnosti realizuje volja na temelju sagledavanja umne svrhe koja se u svetu ostvaruje, u pojedinanom duhu obavlja se prelaz ka slobodi. Time je data osnova za filozofiju objektivnog duha. Ona,, meutim, pokazuje kako se slobodna, umna, pa otuda i po sebi opta volja objektivie u jednom moralnom svetu; sloboda, koja ima sadrinu i svrhu slobode, sama je pre svega samo pojam, naelo duha i srca, i odreena je da se razvije u predmetnost, u pravnu, moralnu i religioznu kao i naunu stvarnost.* Na taj nain je utvren razvoj od objektivnog duha ka apsolutnom; objektivni duh je apsolutna ideja, ali sama po sebi bivstvujua; budui da se on tako nalazi na tlu konanosti,, njegova stvarna umnost zadrava stranu spoljanjeg pojavljivanja na njoj.** Duh se objektivie u pravu, moralnosti i obiajnosti. Obiajnost ostvaruje optu umnu volju u porodici, graanskom drutvu i dravi. A drava u svetskoj istoriji ostvaruje svoju sutinu kao spoljanju stvarnost moralne ideje. Time je idejna konstrukcija istorijskog sveta dostigla taku na kojoj ta dva stupnja duha, opta umna volja pojedinanog subjekta i njeno objektivisanje u moralnom svetu kao njegovo vie jedinstvo, omoguuju poslednji i najvii stupanj znanje duha o sebi samom kao stvaralakoj moi sveukupne stvarnosti u umetnosti, religiji i filozofiji. Subjektivni i objektivni duh treba posmatrati kao put na kome se izgrauje najvia realnost duha apsolutni duh. Kakvo je bilo istorijsko mesto i sadrina pojma objektivnog duha, koji je otkrio Hegel? Krajnje pogreno shvaena nemaka prosveenost sagledala je znaaj drave kao sveobuhvatne zajednice koja ostvaruje obiajnost (Sittlichkeit) usaenu u individuama. Od vremena Grka i Rimljana niko Hegel, Filozofija duha; Dela, 1845, knj. 7, odelj. 2, str. 375. Hegel, Filozofija duha; Dela, knj. 7, odelj. 2, str. 376. filozofski.rs 213

nije snanije ni dublje izrazio razumevanje drave i prava nego to su uinili Karmer, Svarez, Klajn, Cedlic, Hercberg, istaknuti dravni inovnici Fridriha II. Gledite o sutini i vrednosti drave bilo je kod Hegela povezano s antikim idejama o moralu i dravi,, sa shvatanjem realnosti tih ideja u antikom svetu. Dolo je do izraaja znaenje zajednitava u istoriji. Istorijska kola, na putu istorijskog istraivanja, istovremeno je otkrila kolektivni duh, do kojeg je Hegel doao jednom sebi svojstvenom vrstom metafiziko-istorijske intuicije. I istorijska kola je dola do razumevanja sutine zajednice, koja se ispoljava u moralu, dravi, pravu i veri, i ne moe se izvesti iz zajednikog delovanja individua, razumevanja koje je prevazilo grke idealistilce filozofe. Tako se u Nemakoj rodila istorijska svest. Hegel je rezultat celog tog pokreta saeo u jedan jedini pojam u pojam objektivnog duha. Meutim, Hegelove pretpostavke tog pojma danas se ne mogu odrati. On je zajednice konstruisao na osnovi opte umne volje. Danas, moramo da poemo od realnosti ivota; u ivotu deluje sveukupnost duevnog sklopa. Hegel konstruie metafiziki; mi analizramo ono to je dato. Dananja analiza ljudske egzistencije sve nas ispunjava oseanjem nemoi, oseanjem snage mranog nagona,, patnje zbog maglovitosti i iluzija, oseanjem konanosti u svemu od ega je ivot sazdan, pa i tamo gde se iz njega raaju vrhunske tvorevine zajednikog ivota. Zato ne moemo razumeti objektivni duh iz uma, nego se moramo vratiti na strukturni sklop jedinstava ivota, koji se nastavlja u zajednicama. Niti moemo objektivni duh svrstati u neku idejnu konstrukciju, nego njegovu stvarnost moramo zasnovati na istoriji. Nju nastojimo da razumemo i prikaemo adekvatnim pojmovima. I kada se objektivni duh oslobodi jednostranog utemeljenja u optem umu koji iskazuje bie svetskog duha, i oslobodi se idejne konstrukcije, mogu je jedan nov pojam o njemu; tim pojmom obuhvaeni su jezik, obiaji, svi oblici i naini ivota, ba kao i porodica, graansko drutvo,, drava i pravo. Tako, sada pod taj pojam potpada i ono to je Hegel kao apsolutni duh odvajao od objektivnoga: umetnost, religija i filozofija, jer se stvaralaka individua upravo u njima prikazuje kao reprezentacija zajednitva, i upravo u njihovim monim oblicima duh se objektivie i u njima se saznaje. U objektivnom duhu, naime, postoji jedna ralanjenost, koja ide od oveanstva nanie sve do tipova najueg obima. 214
filozofski.rs

U njemu deluje ralanjenost, naelo individuacije. I kada na tlu opteljudskoga i posredstvom njega individualno razumevanjem dospe do shvatanja, javlja se naknadno doivljavanje unutranjeg sklopa, koji od opteljudskoga vodi u njegovu individuaciju. Taj proces se shvata refleksijom, a individualna psihologija priprema teoriju koja utemeljuje mogunost individuacije.* Sistematske duhovne nauke zasnivaju se na istoj povezanosti izmeu jednoobraznosti kao osnove i na njoj izrasle individuacije, prema tome na povezanosti izmeu optih teorija i uporednih metoda. Opte istine o moralnom ivotu ili pesnitvu, koje se u njima mogu utvrditi, postaju osnova shvatanja razliitosti moralnog ideala ili pesnike delatnosti. U tom objektivnom duhu su prolosti, u kojima su se izgradile velike sveukupne snage istorije, sadanjost. Individua kao nosilac i reprezentant zajednitava utkanih u njega, uiva i sagledava istoriju u kojoj su ona nastala. Ona razume istoriju jer je i sama istorijsko bie. U jednoj krajnjoj taki pojam objektivnog duha, koji je ovde izloen, odvaja se od Hegelovog pojma. Budui da na mesto Hegelovog opteg uma stupaju ivot u svojoj sveukupnosti, doivljaj, razumevanje, istorijski ivotni sklop, mo iracionalnog u njemu, nastaje pitanje kako je mogua istorijska nauka. Za Hegela taj problem nije postojao. Njegova metafizika, u kojoj su po sebi identini svetski duh, priroda kao njegova manifestacija u spolianjem svetu, objektivni duh kao njegovo ostvarenje i apsolutni duh sve gore do filozofije kao realizacija znanja o njemu, zanemarila je taj problem. Meutim, danas je potrebno obrnuto, prihvatiti datost istorijskih ivotnih manifestacija kao pravu osnovu istorijskog znanja i pronai metodu za odgovor na pitanje kako je na osnovu toga datoga mogue optevaee znanje o istorijskom svetu. etvrta glava DUHOVNI SVET KAO SKLOP DELOVANJA U doivljavanju i razumevanju posredstvom objektivacije ivota pred nama se otkriva duhovni svet. Na zadatak je
* Uporedi moju raspravu: Prilozi Izvetaj sa sednica, 1896; Spisi, knj. V. prouavanju individualnosti.

filozofski.rs 215

sada da taj svet duha, kako istorijski tako i drutveni,, shodno njegovoj sutini odredimo blie, kao objekt duhovnih nauka. Najpre, osvrnuemo se na rezultate prethodnih razmatranja sklopa duhovnih nauka. Taj sklop poiva na odnosu izmeu doivljavanja i razumevanja, a u tom odnosu postoje tri osnovna stava. Nae znanje o onome to je dato u doivljavanju proiruje se tumaenjem objektivacija ivota, a ono je mogue samo ako polazi od subjektivne dubine doivljavanja. Isto tako, razumevanje singularnoga mogue je samo ako je u njemu prisutno opte znanje, a ono ima svoju pretpostavku u razumevanju. Najzad, razumevanje jednog dela istorijskog toka postaje potpuno samo kada se taj deo povee sa celinom, a univerzalno-istorijski pogled na celinu pretpostavlja razumevanje delova koji su u njoj spojeni. Otuda proizilazi meusobna zavisnost, koja obuhvata shvatanje svakog pojedinanog duhovnonaunog injeninog stanja istorijske celine zajednice, ije je pojedinano stanje deo i shvatanje pojmovne reprezentacije te celine u sistematskim duhovnim naukama. Naime, u razvoju duhovnih nauka na svakoj taki njihovoga toka vidi se meusobno delovanje doivljavanja i razumevanja u shvatanju duhovnoga sveta, meusobna zavisnost opteg i singularnog znanja i najzad postepeno razjanjavanje duhovnoga sveta. Zato ih nalazimo u svim operacijama duhovnih nauka. Oni sasvim uopteno ine podlogu njihove strukture. Zato emo morati da prihvatimo i postojanje meusobne zavisnosti interpretacije, kritike, povezivanja izvora i sinteze jednog istorijskog sklopa. Slian odnos postoji i kod stvaranja pojmova o subjektima kao to su privreda, pravo, filozofija, umetnost, religija, koji oznaavaju sklopove delovanja raznih lica usmerena na zajedniku radnju. Kad god se nauno miljenje lati stvaranja pojma, odreivanje obeleja koja konstituiu pojam zahteva da se najpre utvrde injenina stanja koja treba obuhvatiti tim pojmom. A za utvrivanje i izbor tih injeninih stanja potrebna su obeleja na osnovu kojih e se moi konstatovati da pripadaju tom pojmu. Da bih odredio pojam pesnitva, moram da ga izvuem iz onih injeninih stanja koja sainjavaju okvir tog pojma,, a da bih utvrdio koja dela spadaju u poeziju, moram ve posedovati neko obeleje po kome se to delo moe raspoznati kao pesniko. Taj odnos je najoptija crta strukture duhovnih nauka. filozofski.rs 216

1
OPTI KARAKTER SKLOPA DELOVANJA DUHOVNOG SVETA

Radnja koja tako nastaje je shvatanje duhovnog sveta kao sklopa delovanja (Wirkungszusammenhang), to znai kao sklopa sadranog u njegovim trajnim proizvodima. Predmet duhovnih nauka ine sklop delovania i njegove tvorevine. One analiziraju taj sklop ili onaj logiki, estetski, religiozni, koji se pojavljuje u postojanim oblicima i pripada vrstama tih oblika, ili onaj sklop koji postoji u nekom ustavu ili zakoniku i sa svoje strane upuuje na sklop delovanja u kome je nastao. Taj sklop delovanja razlikuje se od kauzalnog sklopa prirode, jer shodno strukturi duevnog ivota stvara vrednosti i ostvaruje svrhe. I to ne povremeno, tu i tamo, ve je sama struktura duha takva da on svojim sklopom delovanja na temelju shvatanja stvara vrednosti i ostvaruje svrhe. Ja to nazivam imanentno-teleolokim karakterom duhovnih sklopova delovanja. Pod tim shvatam sklop radnji, zasnovan u strukturi nekog sklopa delovanja. Istorijski ivot stvara. On stalno dela na stvaranju dobara i vrednosti, i svi pojmovi o tome samo su refleksi njegove delatnosti. Nosioci tog stalnog stvaranja vrednosti i dobara u duhovnom svetu su individue, zajednicei, kulturni sistemi u kojima pojedinci zajedniki deluju. Zajedniko delovanje individua odreeno je time to se one zbog ostvarenja vrednosti potinjavaju pravilima i postavljaju sebi svrhe. U svakoj vrsti zajednikog delovanja postoji jedan ivotni odnos povezan sa sutinom oveka, koji meusobno povezuje individue nekakvo jezgro psiholoki ne sagledivo, ali se manifestuje u svakom sistemu veza meu ljudima. U njemu je proizvoenje odreeno strukturnim sklopom shvatanja, psihikih stanja koja se izraavaju pridavanjem vrednosti i onih koja odreuju svrhu, dobra i norme. Takav sklop delovanja primarno se otkriva u individuama. Poto su individue take u kojima se ukrtaju sistemi veza, od kojih je svaki trajni nosilac delovanja, u njemu se dalje razvijaju zajednika dobra i planovi za ostvarenje dobara prema odreenim pravilima. Njima se priznaje bezuslovno vaenje. Zbog toga svaki trajni odnos izmeu individua sadri neki razvoj u kome se vrednosti, pravila, svrhe stvaraju, dovode do svesti i uvruju misaonim procesima. Stvaranje koje se obavlja u individufilozofski.rs 217

ama, zajednicama,, kulturnim sistemima, nacijama, u uslovima prirode koji mu stalno pruaju grau i podsticaj, u duhovnim naukama dospeva do refleksije o sebi samom. U strukturnom sklopu je zasnovano i svako duhovno jedinstvo koje ima sredite u sebi samom. Kako indvidua, tako i svaki kulturni sistem, svaka zajednica ima sredite u sebi samom. U njima su shvatanje stvarnosti, vrednovanje, proizvodnja dobara spojeni u celinu. Sada se, meutim, u sklopu delovanja, koji je predmet duhovnih nauka, pojavljuje jedan novi osnovni odnos. Razni nosioci stvaranja utkani su i u druge drutveno-istorijske sklopove, kao to su nacije,, razdoblja, istorijski periodi. Obrazuju se sloeniji oblici istorijskog sklopa. Istoriar treba da sagleda vrednosti, svrhe, veze koje se u njima pojavljuju i iji su nosioci individue, zajednice, sistemi odnosa. On ih uporeuje, izvlai ono to je zajedniko, razliite sklopove delovanja sintetizuje. Sada se, iz onoga to svoje sredite ima u sebi samom, sluaj kod svakog istorijskog jedinstva, stvara drugi oblik jedinstva. Ono to istovremeno deluje i proima jedno drugo, kao individue^ kulturni sistemi ili zajednice, stalno duhovno opti jedno s drugim i na taj nain, pre svega, svoj sopstveni ivot dopunjuje tuim; nacije esto ve ive veoma izolovano i zato imaju vlastiti horizont; ako posmatram period srednjeg veka, njegov vidokrug je odvojen od vidokruga ranijih razdoblja. I tamo gde ostvarenja tih razdoblja i dalje deluju, ona se asimiluju u sistem srednjovekovnog sveta. A taj sistem je zatvorenog horizonta. Jedna epoha ima sredite u sebi samoj u jednom novom smislu. Pojedinane linosti jedne epohe merilo svoga delovanja nalaze u neem zajednikom. Raspored sklopova delovanja u drutvu jedne epohe istih je crta. Veze u predmetnom shvatanju odlikuju se unutranjom srodnou. Nain kako se osea, duevni ivot, podsticaji koji tako nastaju, slini su jedni drugima. Pa i volja bira sebi jednoobrazne svrhe, tei za sli-* nim dobrima i na slian nain se obvezuje. Zadatak je istorij- * ske analize da meu konkretnim svrhama, vrednostima, nainima miljenja pronae slaganje u neem zajednikom koje vlada epohom. I zato to je zajedniko odreene su i suprotnosti koje postoje. Dakle, svaki postupak, svaka misao, svako zajedniko stvaranje, ukratko svaki deo istorijske celine dobija vlastiti znaaj shodno svom odnosu prema celini epohe ili razdoblja. A kada istoriar donosi sud, on utvruje ta je 218
filozofski.rs

pojedinac u sklopu ostvario i u kojoj su meri, moda, njegov pogled i njegovo delanje ve prevazili okvire tog sklopa. Istorijski svet kao celina^ ta celina kao sklop delovanja, taj sklop delovanja kao neto to pridaje vrednosti, postavlja svrhe, znai: stvara; zatim, razumevanje te celine na osnovu nje same, i, najzad, odreivanje sredita tih vrednosti i svrha u razdobljima, epohama, univerzalnoj istoriji to su gledita sa kojih se mora polaziti kada se misli o sklopu duhovnih nauka, kome treba teiti. Time se neposredni odnos izmeu ivota, njegovih vrednosti i svrha i istorijskog predmeta u nauci,, shodno njenoj usmerenosti na optu vanost, postepeno zamenjuje saznavanjem imanentnih odnosa, koji u sklopu delovanja istorijskog sveta postoje izmeu delatne snage, vrednosti, svrha, znaenja i smisla. Tek na tlu objektivne istorije nastalo bi pitanje da li je i u kojoj meri mogue predvianje budunosti i svrstavanje naeg ivota u zajednike ciljeve oveanstva. Shvatanje sklopa delovanja primarno se oblikuje u onome koji doivljava, i za njega unutranje zbivanje tee u strukturnim vezama. Taj sklop se razumevanjem pronalazi i u drugim individuama. Osnovni oblik tog sklopa obrazuje se u individui, u kojoj su u jedan ivotni tok saeti sadanjost, prolost i mogunosti budunosti. Taj ivotni tok se ponovo javlja i u istorijskom toku, u koji su svrstana ivotna jedinstva. Kada posmatra nekog dogaaja vidi i obuhvatnije sklopove, ili o njima daje neki izvetaj, nastaje shvatanje istorijskih zbivanja. Kako se pojedinana zbivanja deavaju u neko vreme i na svakoj taki pretpostavljaju neko prouzrokovanje iz prolosti,, a posledicama doseu u budunost, svako zbivanje zahteva dalji razvoj, a sadanjost vodi u budunost. Druge vrste sklopova postoje u delima koja, odvojivi se od svoga tvorca, nose u sebi vlastiti ivot i zakon. Pre nego to prodremo do sklopa delovanja u kome su ona ponikla, mi sagledavamo sklopove zavrenog dela. U razumevanju se otkriva logiki sklop, u kome su povezani pravni stavovi jednog zakonika. Kad itamo neku ekspirovu komediju, vidimo da su sastavni delovi jednog dogaaja, povezani odnosima vremena i delovanja, i shodno zakonima pesnike kompozicije uzdignuti do jedinstva, koje ih na poetku i na kraju izdvaja iz delovanja i njihove delove povezuje u celinu.
filozofski.rs

219

2
SKLOP DELOVANJA KAO OSNOVNI POJAM DUHOVNIH NAUKA

U duhovnim naukama sagledavamo duhovni svet u obliku sklopova delovanja formiranih vremenom. Delovanje, energija,, tok vremena, zbivanje su momenti koji karakteriu stvaranje duhovnonaunih pojmova. Opta funkcija pojma u sklopu miljenja duhovnih nauka ostaje nezavisna od tih sadrinskih odredbi, jer ta funkcija zahteva da on u svim sudovima bude odreen i konstantan. Obeleja jednoga pojma, koja spojena ine njegovu sadrinu, moraju odgovarati tim zahtevima. A iskazi kojima su pojmovi povezani ne smeju sadravati protivrenosti, ni u sebi ni meusobno. To vaenje, nezavisno od toka vremena, koje postoji u sklopu miljenja i odreuje oblik pojmova, nema nikakve veze s tim to sadrina duhovnonaunih pojmova moe reprezentovati tok vremena, delovanje, energiju, zbivanje. U strukturi individue vidimo delovanje jedne tendencije ili pokretake snage, koja se ispoljava u svim sloenijim oblicima duhovnog sveta. U tom svetu pojavljuju se kolektivne snage (Gesamtkrafte), koje dolaze do izraaja u jednom odreenom pravcu u istorijskom sklopu. Svi duhovnonauni pojmovi, ukoliko reprezentuju neki sastavni deo sklopa delovanja, sadre karakter procesa, toka, zbivanja ili delanja. Tamo, gde se objektivacije duhovnog ivota analiziraju kao neto zavreno, neto to tako rei miruje, uvek e sledei zadatak biti da se sagleda sklop delovanja u kome su objektivacije nastale. irokim obimom su duhovnonauni pojmovi fiksirane reprezentacije nekog napredovanja, uvrivanje u mislima neega to je samo po sebi tok ili pravac kretanja. Isto tako, zadatak sistematskih duhovnih nauka je da stvaraju pojmove koji e izraziti ivotu svojstvenu tendenciju, njegovu promenljivost i pokretljivost, ali pre svega zadatak im je da otkriju svrhu koja se u ivotu ostvaruje. Meutim,, zadatak istorijskih i sistematskih duhovnih nauka je i taj da veze na odgovarajui nain oblikuju pojmovima. Hegelova je zasluga to je u Logici pokuao da izrazi neumorni tok zbivanja. Ali bio je u zabludi to mu se taj zahtev inio nespojivim sa stavom protivrenosti; nerazreive protivrenosti pojavljuju se tek kada ovek poeli da objasni injenicu proticanja u ivotu. Isto je bilo i jeste pogreno kad ovek, polazei od iste pretpostavke, dospe do 220
filozofski.rs

toga da odbaci sistematsko stvaranje pojmova u istorijskoj oblasti. Zato je Hegelovom dijalektikom metodom arolikost istorijskog ivota okamenjena, a protivnici sistematskog stvaranja pojmova u istorijskoj oblasti utapaju tu arolikost egzistencije u dubinu ivota koja se ne moe reprezentovati. Na toj taki moe se razumeti Fihteova najdublja intencija. Kad se Ja s naporom udubi u sebe, ono ne nalazi sebe kao subjekt, bie, datost, nego kao ivot, delatnost, energiju. Na taj nain on je ve stvorio pojmove o energiji istorijskog sveta.
3
POSTUPAK PRI UTVRIVANJU POJEDINACNIH SKLOPOVA DELOVANJA

Sklop delovanja je po sebi uvek sloen. Da bismo ga utvrdili polazimo od pojedinanog delovanja, za koje mi idui unazad traimo glavne inioce delovanja. Meu mnogim iniocima samo se jedan ogranien broj moe odrediti i moe imati znaaja za delovanje. Recimo,, kada traimo splet uzroka za promenu u naoj knjievnosti, u kojoj je prevaziena prosveenost, onda uzroke delimo na grupe, nastojimo da odmerimo njihovu teinu, i tom neogranienom uzronom koneksu negde povlaimo granicu shodno znaaju inilaca i shodno naoj svrsi. Izvlaimo jedan sklop delovanja, kako bismo objasnili promenu koja je nastala. S druge strane, iz konkretnog sklopa delovanja metodskom analizom sa raznih stanovita mi izdvajamo pojedinane sklopove, i upravo na toj analizi poiva napredovanje u sistematskim duhovnim naukama kao i u istoriji. Indukcija koja utvruje injenice i uzrone lanove sinteza koja pomou indukcije spaja uzrone sklopove analiza koja izdvaja pojedinane sklopove delovanja uporeivanje u tim ili njima odgovarajuim metodama obrazuje se prvenstveno nae znanje o sklopu delovanja. Te metode primenjujemo i kad prouavamo trajne tvorevine proizile iz sklopa delovanja slike, kipove, drame, filozofske sisteme, religiozne spise^, pravna dela. Njihov sklop se razlikuje shodno njihovom karakteiju, ali se i tu analiza dela kao celine na induktivnoj osnovi i sintetika rekonstrukcija celine na osnovu povezanosti njenih delova, opet na osnovi indukfilozofski.rs

221

cije, prepliu uz stalnu prisutnost optih istina. a toni uniierenou miljenja na sklop povezana je u duhovnim naukama i ona druga, koja, idui od posebnog ka optem i obrnuto, istrauje pravilnosti u sklopovima delovanja. Dolazi do izraaja najobuhvatniji odnos meusobne zavisnosti metoda. Uoptavanjima se obrazuju sklopovi, a ralanjavanje konkretnog i univerzalnog sklopa na pojedinane je put iznalaenja optih istina. Ako, meutim, obratimo panju na postupak za utvrivanje sklopova delovanja u duhovnim naukama, videemo veliku razliku izmeu njega i onoga koji je prirodnim naukama omoguio ogromne uspehe. Osnova prirodnih nauka je prostorni sklop pojava. Proraunljivost i merljivost onoga to se prua u prostoru ili se u njemu kree omoguuju da se pronau egzaktni opti zakoni. Ali unutranji sklop delovanja je samo misaono dograen,, i njegovi krajnji elementi ne mogu da se pokau. Nasuprot tome, ve smo videli, krajnja jedinstva istorijskog sveta data su u doivljavanju i razumevanju. Karakter njihove jedinstvenosti je u strukturnom sklopu gde su meusobno povezani predmetno shvatanje, vrednosti i postavljanje svrha. Taj karakter jedinstva ivota doivljujemo i u tome to je svrha samo ono to je postavljeno u volji tog jedinstva, to je istinito samo ono to se potvruje njenom miljenju, i to je vredno za nju samo ono to ima neki pozitivan odnos prema njenom oseanju. Korelat ivotnog jedinstva je telo koje se kree i dejstvuje po unutranjem nagonu. Istorijsko-drutveni svet ljudi sastoji se iz tih psihofizikih jedinstava ivota. To je pouzdan analitiki zakljuak. Onda i sklop delovanja tih jedinstava pokazuje posebne osobine, koje se ne iscrpljuju u odnosima jedinstva i mnotva, celine i dela, spoja i naizmeninog delovanja. Sledei zakljuci su: ivotno jedinstvo je sklop delovanja koji je pred sklopom delovanja prirode u prednosti jer se doivljuje, ali se njegovi aktivni delovi ne mere intenzitetom, nego se samo procenjuju, njegova individualnost se ne moe odvojiti od onog to je zajedniki ljudsko,, pa je oveanstvo samo jedan neodreen tip. Zato je svako pojedinano stanje psihikog ivota jedan nov poloaj (Stellung) itavog ivotnog jedinstva, povezanost njegove sveukupnosti sa stvarima i ljudima, a poto je svaka ivotna manifestacija, koja proistie iz neke zajednice ili pripada sklopu delovanja nekog kulturnog sistema, proizvod zajednikog delovanja raznih ivotnih jedinstava, sastavni delovi tih sloenih tvorevina su odgovara222
filozofski.rs

jueg karaktera. Koliko god da je svaki psihiki proces koji pripada jednoj takvoj celini snano odreen intencijom sklopa delovanja, on nije uvek odreen iskljuivo tom intencijom. Individua, u kojoj se proces odigrava, kao ivotno jedinstvo zakorauje u sklop delovanja; manifestujui se, ona dejstvuje kao celina. Priroda je izdiferenciranou ula, od kojih svako sadri jedno homogeno ulno podruje, razdeljena na razliite sisteme, od kojih je svaki u svom domenu jednoobrazan. Jedan isti predmet, neko zvono na primer, vrst je, tuane boje, sposoban da pri udaru proizvede niz tonova; i zato svako njegovo svojstvo zauzima neko mesto u jednom od sistema ulnog shvatanja; unutranji sklop svojstava nije nam dat. U doivljavanju ja postojim za sebe kao sklop. Svaki izmenjeni poloaj donosi nov poloaj itavog ivota. Isto tako, u svakoj ivotnoj manifestaciji koja dospeva do naeg razumevanja uvek dejstvuje itav ivot. I zato nam homogeni sistemi koji omoguuju iznalaenje zakona promene nisu dati ni u doivljavanju ni u razumevanju. Zajednitvo, srodnost otkrivaju nam se u razumevanju, a ono nam s druge strane pokazuje bezbroj preliva izdiferenciranosti, poev od velikih razlika meu rasama, plemenima i narodima, pa sve do beskrajne raznovrsnosti individua. Otuda u prirodnim naukama vlada zakon promena, a u duhovnom svetu shvatanje individualnosti,, polazei od pojedinane linosti pa sve do individue oveanstvo, kao i uporedna metoda koja nastoji da pojmovno sredi individualnu arolikost. Iz tih odnosa proizilaze granice duhovne nauke, kako u pogledu izuavanja psihologije, tako i kod izuavanja sistematskih disciplina, koje emo kasnije u metodologiji izloiti u pojedinostima. Opte uzevi, jasno je da e kako psihologija, tako i pojedine sistematske discipline biti preteno opisnog i analitikog karaktera. Sada mogu da koriste moja ranija izlaganja o analitikoj metodi u psihologiji i u sistematskim duhovnim naukama. Ovde se u potpunosti pozivam na njih.*

* Misli o jednoj opisnoj i analitikoj psihologiji; Izvetaji sa sednica Berlinske akademije nauka, 1894, Sabrani spisi, knj. V, Uporedi: Studije o utemeljenju, str. 397 i dalje; Uvod u duhovne nauke, 1883, Sabrani spisi, knj. I i Zigvart, Logika, II, str. 633 i dalje.

filozofski.rs 223

4
ISTORIJA I NJENO RAZUMEVANJE POSREDSTVOM SISTEMATSKIH DUHOVNIH NAUKA Duhovnonauno saznavanje obavlja se, kao to smo videli, u meusobnoj zavisnosti istorije i sistematskih disciplina; a poto intencija razumevanja u svakom sluaju prethodi pojmovnoj obradi, poeemo optim svojstvima istorijskog znanja. ISTORIJSKO ZNANJE Shvatanje sklopa delovanja koji obrazuje istorija razvija se najpre polazei od pojedinih taaka u kojima se istovrsni ostaci prolosti povezivanjem sa ivotnim iskustvom meusobno povezuju razumevanjem; ono to se nalazi u naoj blizini postaje za nas sredstvo za razumevanje udaljenoga i prologa. Uslov za takvu interpretaciju istorijskih ostataka jeste da ono to unosimo u njega ima karakter opteljudskog vaenja i postojanosti u vremenu. Tako prenosimo svoje poznavanje obiaja, navika, politikih sklopova,, religioznih procesa, a krajnja pretpostavka prenoenja uvek su sklopovi koje je istoriar u sebi doiveo. Praelija istorijskog sveta jeste doivljaj u kome se subjekt u sklopu delovanja ivota nalazi prema svojoj sredini. Sredina deluje na subjekt i prima uticaje od njega. Ona je sastavljena od fizike i duhovne okoline. Zato u svakom delu istorijskog sveta postoji isti odnos toka nekog psihikog zbivanja u sklopu delovanja s nekom okolinom. Zadatak je da se proceni uticaj prirode na oveka i utvrde delovanja duhovne okoline na njega. Kao to se sirovina u industriji podvrgava raznim nainima obrade, tako se i ostaci prolosti prolazei kroz razne procedure uzdiu na stepen punog istorijskog razumevanja. Prepliu se kritika, tumaenje i postupak koji dovodi do jedinstvenog razumevanja jednog istorijskog procesa. Meutim, karakteristino je to nije re samo o utemeljivanju jedne operacije na drugoj; naprotiv, kritika, interpretacija i misaono saimanje razlikuju se po svome zadatku; ali reenje svakog od tih zadataka istovremeno zahteva i saznanja do kojih se dolo drugim putevima. Posledica upravo tog odnosa je to je utemeljenje istorijskog sklopa uvek upueno na jedan splet radnji koji se filozofski.rs 224

logiki nikad ne moe u potpunosti da prikae, pa se stog& pred istorijskim skepticizmom nikad ne moe da brani nepobitnim dokazima. Setimo se Niburovih velikih otkria o starijoj rimskoj istoriji. Njegova se kritika nigde ne moe odvojiti od njegove rekonstrukcije faktikoga zbivanja. On je morao da utvrdi kako je dolo do stvaranja postojeeg predanja o starijoj rimskoj istoriji i kakvi se zakljuci o njegovoj istorijskoj vrednosti mogu da izvedu na osnovu njegovog postanka. Istovremeno je morao pokuati da iz jedne objektivne argumentacije izvede osnovne crte istinske istorije. Nema sumnje da se taj metodski postupak kree u krugu ako se primene pravila strogog dokaznog postupka. Kada se Nibur istovremeno sluio i analognim zakljukom srodnih razvoja, onda je znanje o srodnim razvojima padalo u isti taj krug, pa se iz analognog zakljuka koji se koristio tim znanjem nije dobijalo nita potpuno pouzdano. ak se i izvetaji^ koji se vremenski poklapaju, moraju prvo da ispitaju u odnosu na shvatanje izvetaa, njegovu pouzdanost, njegov odnos prema zbivanju. to su pripovedanja vremenski udaljenija od ogaaja, njihova je verodostojnost manja, ukoliko se redukcijom na starija obavetenja, istovremena sa samim dogaajima, ne utvrdi vrednost sastavnih delova pripovedanja. Politika istorija Staroga sveta stoji na pouzdanom tlu tamo gde postoje dokumenta, a novijega tamo gde su sauvana akta koja predstavljaju tok nekog istorijskog zbivanja. Poto su sainjene metodske i kritike zbirke dokumenata i poto ie istoriarima omoguen slobodan pristup arhivima, zapoelo je pouzdano znanje o politikoj istoriji. Ono je kada je re o injenicama potpuno kadro da odoli istorijskom skepticizmu, i na takvim sigurnim osnovama, uz pomo analize izvetaja i njihovih izvora i provere gledita izvetaa, vri se rekonstrukcija koja je istorijski verovatna i iju upotrebljivost mogu da osporavaju samo duhoviti ali nenauni umovi. Rekonstrukcijom se dodue ne stie pouzdano znanje o motivu linosti koje delaju,, ali svakako u pogledu postupaka i dogaaja, a zablude u odnosu na pojedinane injenice, kojima smo uvek podloni, celinu ipak ne dovode u sumnju. U znatno povoljnijem poloaju od onog u odnosu na shvatanje politikog toka zbivanja nalazi se istoriografija u odnosu na masovne pokrete, ali pre svega tamo gde pred sobom ima umetnika ili nauna dela koja mogu izdrati analizu.
15

filozofski.rs

225

STUPNJEVI ISTORIJSKOG RAZUMEVANJA

Istorijska graa postepeno se savlauje na razliitim stupnjevima, kojim se malo-pomalo prodire u dubine istorije. Razna interesovanja navode najpre na pripovedanje onoga to se dogodilo. Zadovoljava se, pre svega, iskonska potreba radoznalost kada je re o ljudskim stvarima, a pogotovo vlastitom zaviaju. Pored toga, do izraaja dolazi i oseanje nacionalnog i dravnog samooseanja. Raa se vetina pripovedanja, iji je uzor za sva vremena Herodot. A onda,, najpre, nastaje usmerenost ka objanjavanju. Prve uslove za objanjavanje nalazimo u atinskoj kulturi u doba Tukidida. Postupci se pronicljivim posmatranjem izvode iz psiholokih pobuda; borbe za m o meu dravama, njihov tok i ishod objanjavaju se na osnovu vojnih i politikih snaga drava, prouavaju se delovanja dravnih ustrojstava. I kada jedan veliki politiki mislilac kao Tukidid razjasni prolost promiljenim prouavanjem sklopa delovanja u njoj, istovremeno proizilazi da istorija pouava i o budunosti. Na osnovu analognih zakljuaka, kada je jedan raniji tok delovanja ve poznat, pa se prvi stadijumi nekog zbivanja pokau njemu srodni, moe se oekivati da e se pojaviti jo neki njemu slian tok zbivanja. Taj zakljuak na kome Tukidid temelji pouke istorije o budunosti, faktiki je od presudne vanosti za politiko miljenje. Kao i u prirodnim naukama, tako i u istoriji pravilnost u sklopu delovanja omoguuje da se predvia i utie na osnovu znanja. I dok je ve savremenik sofista prouavao dravna ustrojstva kao politike snage, kod Polibija nailazimo na istoriografiju u kojoj metodsko prenoenje sistematskih duhovnih nauka na objanjavanje istorijskog sklopa delovanja omoguuje da se u postupak objanjavanja uvede delovanje trajnih snaga: ustrojstvo, vojna organizacija, finansije. Polibijev predmet prouavanja je naizmenino delovanje drava koje su, od poetka rata izmeu Rima i Kartagine pa do razaranja Kartagine i Korinta, za evropski duh sainjavale istorijski svet, i on nastoji da pojedinana politika zbivanja izvede iz prouavanja trajnih snaga koje u njima deluju. Njegovo stanovite postaje istovremeno univerzalnoistorijsko, kao to je on i u sebi samom grku teorijsku kulturu, prouavanje prepredene politike i ratnitva u svome zaviaju povezivao s poznavanjem Rima, koje je mogao stei samo u optenju s vodeim dravnicima nove univerzalne 226
filozofski.rs

drave. U vremenu od Polibija pa do Makijavelija i Gviardinija delovale su mnoge duhovne snage, pre svega beskrajno udubljivanje subjekta u sebe sama, a istovremeno i proirivanje istorijskog horizonta; meutim, dva velika italijanska istoriara ostaju u svome postupku srodni Polibiju. Nov stupanj istoriograrije dostignut je tek u XVIII veku. Tada su uvedena dva velika naela jedno za drugim, a konkretni sklop delovanja,, onaj koji istoriar izdvaja kao istorijski predmet iz velikog toka istorije, rastavljen je na pojedinane sklopove, na primer sklop prava, religije, pesnitva, koji su obuhvaeni celinom jednog razdoblja. To pretpostavlja da pogled istoriara bude upravljen preko granica politike istorije i na kulturu, gde je polazei od sistematskih duhovnih nauka u svakoj oblasti kulture ve doprla do saznanja funkcija te oblasti, i da je ve shvaeno zajedniko delovanje takvih kulturnih sistema. U Volterovo doba zapoela je nova istoriografija. Uvedeno je jo jedno naelo, naelo razvitka, od vremena Vinkelmana, Justusa Mezera i Herdera. Ono nam govori da je u jednom istorijskom sklopu delovanja novo osnovno svojstvo u tome to njegova sutina iznutra prolazi kroz niz promena,, od kojih je svaka mogua samo na osnovu one prethodne. Razliiti stupnjevi oznaavaju momente koji su, jednom sagledani, ostali da ive u istoriografiji. Uivanje u vetini pripovedanja, uporno objanjavanje, primena sistematskog znanja na njega, rastavljanje na pojedinane sklopove delovanja i naelo razvitka, svi se ti momenti sabiraju i meusobno osnauju.
IZDVAJANJE JEDNOG SKLOPA DELOVANJA SA GLEDITA ISTORIJSKOG PREDMETA

Sve je jasniji znaaj analize konkretnog sklopa delovanja i naune sinteze pojedinanih sklopova delovanja sadranih u njemu. Istoriar ne istrauje polazei od jedne take u neksusu zbivanja da otuda krene na sve strane do beskraja; naprotiv, u jedinstvu predmeta koji sainjava njegovu temu nalazi se naelo izbora, dato u zadatku da se sagleda upravo taj predmet. Jer obrada istorijskog predmeta ne zahteva samo da bude izdvojen iz irokog obima konkretnog sklopa delovanja, nego taj predmet sadri istovremeno i naelo izbora.
filozofski.rs

227

Pad Rima ili osloboehje Holandije ili francuska revolucija zahtevaju da se izvri izbor onih procesa i sklopova koji za propast rimske imperije, za osloboenje Holandije ili izvrenje revolucije sadre uzroke, kako pojedinane tako i opte i snage koje dejstvuju u svim njihovim preobraajima. Bavei se sklopovima delovanja istoriar mora tako da izdvaja i tako da povezuje da poznavalac detalja nae sve jer u snanim crtama sloenoga sklopa delovanja zastupljeno je sve to j'e pojedinano. Nije to samo njegova vetina prikazivanja, ona j*e rezultat odreenog naina vienja. Ispitivanjem snanih sklopova, koji sve duboko proimaju, pokazae se da se uvid u njih stie povezivanjem sve veeg istorijskog razumevanj'a izvora sa sve dubljim sagledavanjem sklopova duevnog ivota. Ako se malo vie zainteresujemo za vrstu sklopa delovanja, kakav postoji u naj'veim dogaajima istorije, u pojavi hrianstva, reformaciji,, francuskoj revoluciji, nacionalnim oslobodilakim ratovima, shvatiemo ga kao obrazovanje j'edne sveukupne snage, koja u svojoj jedinstvenoj usmerenosti rui sve otpore. I uvek emo nai da u njoj zajedniki deluju dve vrste snaga. Jedne od njih su napetosti koje lee u oseanju prenih potreba koj'e dato stanje nije ispunilo, i u raznovrsnoj enji koja se iz toga raa, u sve jaim trvenjima i borbama, a istovremeno i u svesti o nedovoljnosti snaga za odbranu postojeega. Druge proistiu iz sila koje vuku napred iz pozitivnog htenja, umenja i ubeenja. One poivaju na snanim nagonima mnogih, ali ih razjanjavaj'u i j'aaju doivljaji znaajnih priroda. Kako ti pozitivni pravci izrastaju iz prolosti, a usmeravaju se prema budunosti, oni su stvaralaki. Sadre ideale oblik im je oduevljenje, a u njemu postoji poseban nain da se izrazi i rasprostire. Iz toga izvodimo opti stav da u sklopu delovanja velikih svetskih zbivanja odnosi pritiska, napetosti, oseanja nedovoljnosti postojeega stanja dakle, oseanja s negativnim predznacima i odbojnostima ine osnovu akcije iji su nosioci pozitivna oseanja vrednosti, ciljevi kojima treba teiti, odreivanja svrhe. Kada to dvoje deluje zajedniki, dogaaj'u se krupne promene u svetu. Otuda u sklopu delovanj'a pravi agens predstavljaj'u duevna stanja, koja svoj izraz nalaze u vrednosti, dobru i svrsi, a meu njima, moda,, aktivnim snagama ne bi trebalo smatrati samo usmerenosti na kulturna dobra, nego isto tako i volju za mo, pa ak i tenju da se drugi potlae.
228
filozofski.rs

RAZLUCIVANJE SKLOPOVA DELOVANJA U ISTORIJI ANALITIKOM METODOM 1. Sistemi kulture Tako se pokazalo da je ve u odreivanju predmeta nekog istorijskog dela sadran izbor dogaaja i sklopova. Istorija, meutim, sadri sistematski poredak po kome se njen konkretni sklop delovanja sastoji od pojedinanih podruja koja se mogu izolovati i u kojima se obavljaju odvojene radnje, pa zbivanja u pojedinanim individuama, povezana s nekom zajednikom radnjom, obrazuju jedinstven i homogen sklop delovanja. Taj sam odnos ve ranije razmatrao.* On je osnova za stvaranje pojmova koji omoguuju da se u istorijskoj nauci sagledaju sklopovi opteg karaktera. Analiza i izolovanje, pomou kojih se sklopovi delovanja izdvajaju, predstavljaju presudan proces koji logika analiza duhovnih nauka treba da istrauje. Srodnost te analize sa onom kojom se otkriva strukturni sklop psihikog jedinstva ivota oevidna je. Najprostiji i najhomogeniji sklopovi delovanja koji ostvaruju neku funkciju u oblasti kulture jesu vaspitanje, privredni ivot, pravo, politike funkcije, religije, drutvenost, umetnost, filozofija, nauka. Izloiu svojstva jednog takvog sistema. Njime se obavlja neka radnja. Pravo na taj nain ostvaruje uslove za savrenstvo ivotnih okolnosti, koji se mogu izdejstvovati prinudom. Sutina poezije je u tome to e se doivljeno tako izraziti a objektivacija ivota tako izneti da e se dogaaj koji je pesnik izdvojio prikazati u njegovom punom znaaju za celinu ivota. U toj radnji individue su povezane. Pojedinani procesi u njima odnose se na sklop delovanja radnje i pripadaju joj. Tako su procesi lanovi jednog sklopa koji ostvaruje radnju. Pravna pravila zakonika, proces u kome stranke pred sudom raspravljaju o nekom nasledstvu prema propisima zakonika,, odluka suda i njeno izvrenje kako je dug taj niz pojedinanih psihikih procesa; koliko ima lica na koja se oni mogu razdeliti, koliko se oni meusobno mnogostruko prepliu, da konano ree zadatak sadran u pravu zbog nekog odreenog postojeeg ivotnog odnosa. * Uvod u duhovne nauke, str. 52 i dalje; Sabrani spisi, knj. I, str. 42 i dalje. filozofski.rs 229

Obavljanje radnje u poeziji vezano je mnogo vie za jedinstveni proces u pesnikovoj dui; ali nijedan pesnik nije iskljuivi tvorac svojih dela; on dogaaj uzima iz predanja, gde ve zatie epski oblik, i uzdie ga na stepen poezije; delovanje pojedinih prizora prouava na prethodnicima, upotrebljava neku metriku, svoje shvatanje znaenja ivota izvodi iz narodne svesti ili od istaknutih pojedinaca, a potrebni su mu sluaoci koji e primati u sebe utisak njegovih stihova i u njima uivati; i na taj nain ostvariti njegov san o delovanju. Funkcija prava, poezije ili nekog drugog svrhovitog sistema kulture ostvaruje se u sklopu delovanja sastavljenog iz odreenih procesa jedne radnje, i postoji u odreenim individuama. U sklopu delovanja jednog kulturnog sistema pojavljuje se jo jedno svojstvo. Sudija se pored svoje funkcije iz oblasti prava nalazi i u drugim raznim sklopovima delovanja; on dela u interesu svoje porodice, treba da obavi neke privredne poslove, obavlja politike funkcije, a moda i pie stihove. Prema tome, individue u svojoj celovitosti nisu povezane u takav sklop delovanja, nego su usred raznovrsnih odnosa delovanja meusobno povezani samo oni procesi koji pripadaju jednom odreenom sistemu, dok su pojedinani utkani u razne sklopove delovanja. Sklop delovanja takvog kulturnog sistema ostvaruje se na osnovu izdiferenciranog poloaja njegovih lanova. vrst kostur svakoga od njih ine lica u kojima procesi u vezi s tom funkcijom ine glavno zanimanje njihova ivota, bilo iz sklonosti, bilo da je sa njom povezan i poziv. Zatim, istiu se linosti koje otelovljuju intenciju te radnje, i spoj njihovog talenta i poziva ini ih predstavnicima tog kulturnog sistema. I najzad, istinski nosioci stvaranja u takvoj jednoj oblasti su stvaralake prirode osnivai religija, tvorci nekog novog filozofskog pogleda na svet, nauni pronalazai. U takvom sklopu delovanja postoji neko preplitanje: iroko nagomilane napetosti gone na zadovoljenje potreba; stvaralaka energija pronalazi put kojim se potrebe zadovoljavaju ili raa stvaralaku ideju koju drutvo dalje razvija, njoj se prikljuuju pojedinci koji je usavravaju, i najzad tu su i mnogi oni koji je primaju. Dalje, svaki kulturni sistem koji realizuje neku radnju, njome ostvaruje neku zajedniku vrednost za sve one koji su usmereni na nju. Ono to mu je potrebno, a nikako ga ne moe ostvariti, pojedinac dobija radnjom celine zajedniki
230
filozofski.rs

stvorene obuhvatne vrednosti, u kojoj on moe uestvovati. Pojedincu je potrebno obezbeenje njegova ivota, svojine, porodine veze; njegovu potrebu, meautim, zadovoljava tek nezavisna mo zajednice obezbeujui pravila zajednikog ivota koja se mogu prinudom odrati i koja omoguuju zatitu tih dobara. Pojedinac na primitivnim stupnjevima trpi pritisak nesavladivih snaga oko njega, koje se nalaze s one strane uskog podruja delatnosti njegovog plemena ili naroda; smanjenje pritiska donosi mu tek stvaranje vere nastale iz kolektivnog duha. U svakom takvom kulturnom sistemu iz sutine radnje, kojoj taj sklop delovanja slui,, proistie neki poredak vrednosti; on se stvara zajednikim radom za tu radnju; nastaju objektivacije ivota u koje se taj rad zgusnuo; organizacije za ostvarivanje radnji u kulturnim sistemima su zakonici, filozofska dela^ pesnika dela. Dobro koje je ta radnja trebalo da ostvari sada postoji i neprekidno se dalje usavrava. Delovi takvog sklopa delovanja dobijaju znaaj svojim odnosom prema celini, kao nosiocu vrednosti i svrha. Delovi ivotnog toka, pre svega, znaajni su po svome odnosu prema ivotu, njegovim vrednostima i svrhama, prema prostoru koji neto u njemu zauzima. Zatim, istorijski dogaaji postaju znaajni po tome to su lanovi jednog sklopa delovanja i to sa ostalim delovima zajedniki deluju na ostvarenjima vrednosti i svrha celine. Dok pred sloenim sklopom istorijskog zbivanja stojimo bespomoni i nismo kadri da u njemu pronaemo ma kakvu strukturu,, pravilnosti, razvitak, dotle svaki sklop delovanja koji ostvaruje neku kulturnu radnju sadri neku njemu svojstvenu strukturu. Ako filozofiju shvatimo kao jedan takav sklop delovanja, ona se pre svega pojavljuje kao mnotvo raznovrsnih radnji: uzdizanje pogleda na svet na stepen opteg vaenja, refleksija znanja o sebi samom, povezivanje naeg svrsishodnog delanja i praktinog znanja sa sklopom saznanja, kritiki duh koji je prisutan u itavoj kulturi, saimanje i obrazlaganje. Istorijsko istraivanje, meutim, pokazuje da je svuda re o radnjama koje nastupaju pod odreenim istorijskim uslovima, ali da su one u krajnjoj liniji zasnovane u jednoj jedinstvenoj radnji filozofije. Ona je univerzalna refleksija, koja se stalno razvija ka najviim uoptavanjima i krajnjim obrazloenjima. Prema tome, struktura filozofije je odnos te njene osnovne crte prema pojedinanim funkcijama shodno uslovima vremena. Metafizika se tako razfilozofski.rs

231

vija svuda u unutranjem sklopu ivota, ivotnog iskustva i pogleda na svet. Poto tenja za postojanou,, koja se u nama stalno bori sa sluajnou nae egzistenciie, ne nalazi trajno zadovoljenje u religioznim i pesnikim oblicima pogleda na svet, pokuava se da se pogled na svet uzdigne na stepen optevaeeg znanja. Osim toga, u sklopu delovanja jednog kulturnog sistema uvek se moe pronai ralanjenost na pojedinane oblike. Svaki kulturni sistem razvija se na temelju svoje radnje, svoje strukture, svoje pravilnosti. Dok u konkretnom toku zbivanja ne moemo da naemo nikakav zakon razvitka, dotle njegovo ralanjavanje na pojedinane homogene sklopove delovanja otkriva pogled u nizove stanja odreenih iznutra koja se uzajamno pretpostavljaju, pa se u neku ruku na donjem sloju svaki put uzdie jedan vii, i idu ka sve veem diferenciranju i saimanju.
2. SPOLJANJE ORGANIZACIJE I POLITIKA CELINA POLITICKI ORGANIZOVANE NACIJE

1 Na osnovi prirodne ralanjenosti oveanstva i istorijskih zbivanja razvile su se drave kulturnog sveta, od kojih svaka sjedinjuje sklopove delovanja kulturnih sistema, a pre svega nacije organizovane u dravu. Analizom emo se ograniiti na taj tipini oblik sadanje politike organizacije. Svaka takva drava je sloena organizacija raznih zajednica. Zajednice sjedinjene u njoj povezuje u krajnjoj liniji suverena m o drave, nad kojom ne postoji nikakva via instanca. Ko bi mogao da porekne da se smisao istorije utemeljen u ivotu ispoljava koliko u volji za mo koja ispunjava te dravQ, u potrebi za vladanjem kako iznutra tako i spolja, toliko i u kulturnim sistemima? I zar nije sve brutalno, stravino, razorno to je sadrano u volji za mo, svaki pritisak i unutranja prinuda koji iee u odnosu vladanja i pokoravanja povezan sa sveu o zajednici, o zajednikoj pripadnosti, zadovoljstvom zbog uestvovanja u moi politike celine, sa doivljajima koji spadaju u najvie ljudske vrednosti? Besmisleno je jadikovati zbog brutalnosti dravne vlasti; jer, to je i Kant video, najtei zadatak ljudskoga roda je upravo u tome to individualnu svojevolju i njenu tenju za proire232
filozofski.rs

njem sfere vlastite moi i uivanja treba obuzdati optom voljom i prinudom koj'u ona vri, i to za takve opte volje, u sluaju njihovog sukoba, reenje postoji samo u ratu, pa je i u okviru njih samih prinuda poslednja instanca. Tek na tlu te volje za moc, svojstvene politikoj organizaciji, stvaraju se uslovi koji omoguuju kulturne sisteme. Pojavljuje se sloena struktura. U njoj* su odnosi moi i veze svrhovitih sistema povezani u j'edno vie jedinstvo. U njoj se zajednitvo u prvom redu raa iz uzajamnog delovanja kulturnih sistema. Pokuau to da objasnim na primeru germanskog drutva, nama najstarije dostupno, koje opisuju Cezar i Tacit. U njemu su privredni ivot, drava i pravo isto tako povezani s jezikom, mitom, religioznou i pesnitvom kao i u svakom docnijem vremenu. Meu svojstvima pojedinih ivotnih oblasti postoji uzajamno delovanje koje u datom vremenu proima celinu. Tako ve u Tacitovoj Germaniji nalazimo da se iz ratnikog duha razvilo junako pesnitvo, koje je ve Arminija slavilo u pesmama; a to pesnitvo je onda sa svoje strane uticalo na snaenje ratnikog duha. Iz ratnikog duha razvila se nehumanost u religioznoj' sferi, kao to je prinoenje na rtvu zarobljenika i veanje njihovih leeva na svetim mestima. Upravo je taj duh uticao i na poloaj boga rata u svetu bogova,, a to je opet uticalo na ratniko raspoloenje. Tako nastaje usklaaenost razliitih oblasti ivota, i ona je toliko jaka da na osnovu stanja jedne oblasti moemo da donesemo zakljuke o stanju neke druge. Ali, uzajamno delovanje ne objanjava potpuno ona zajednitva koja povezuju razliite radnje jedne nacije. Ni to to izmeu privrede, rata, dravnog ustrojstva, prava, jezika, mita, religioznosti i pesnitva u to vreme postoji izvanredan sklad i harmonija, ne proistie otuda to bi nekakva osnovna funkcija, na primer, privredni ivot ili ratnika aktivnost, uslovila one druge. Ta se injenica ne moe prosto izvesti ni iz uzajamnog delovanja razliitih oblasti u njihovom tadanjem stanju. Uopte, ma kakva dejstva da su proizila iz snage i svojstava izvesnih radnji, ipak srodnost koja povezuje razliite ivotne oblasti jedne nacije potie preteno iz jedne zajednike dubine, koju nijedan opis ne moe da iscrpi do kraja. Ona za nas postoji samo u onim ivotnim manifestacijama koje se iz nje pojavljuju i nju izraavaju. ovek jedne nacije datog vremena unosi u svaku ivotnu manifestaciju odreene oblasti kulture neto od osobenosti svoga bia; jer ivotni momenti individua povezani sklopom radnji ne proizilaze, kao to smo videli,
filozofski.rs 233

iskljuivo samo iz ovoga, nego uvek ceo ovek uestvuje u svakoj od tih delatnosti i na njih prenosi i svoju osobenost. Kako dravna organizacija obuhvata razliite zajednice poevi od porodice, onda veliki krug nacionalnog ivota dalje obuhvata manje sklopove i zajednice koji se sami kreu; i svi se ti sklopovi delovanja ukrtaju u pojedinanim individuama. Pored toga, drava preuzima delatnost kulturnih sistema; Pruska Fridriha Velikog je tipian primer za takvo krajnje jaanje intenziteta i proirenja dravne delatnosti. Pored samostalnih snaga, koje deluju u kulturnim sistemima., istovremeno su aktivne i delatnosti drave; u procesima takve dravne celine uvek su sjedinjene samodelatnost i obvezanost celinom.

2
Kretanje svakog pojedinanog kruga u velikom sklopu delovanja odreeno je usmerenou na izvrenje njegove radnje. U delatnoj snazi postoji dvojstvo izmeu napetosti i pozitivne energije koja postavlja svrhe; svi sklopovi delovanja se u tome podudaraju; ipak svaki od njih ima vlastitu strukturu, zavisnu od radnje koju vri. Koliko se razlikuje struktura kulturnog sistema u kome se ostvaruje neki ralanjeni sklop radnji i time pokreu procesi u pojedincima, u kome je iz imanentne sutine te radnje odreen razvitak vrednosti, dobara, pravila, svrha, od sklopa delovanja u jednoj politikoj organizaciji, jer ona nema zakon razvitka imanentan jednoj radnji, poto se njeni ciljevi menjaju shodno prirodi organizacije uopte, maina se tako rei upotrebljava za ispunjenje kakvog drugog zadatka,, naporedo se reavaju potpuno heterogeni zadaci i ostvaruju vrednosti potpuno razliitih klasa. Iz takve razdeljenosti istorijskog sveta na pojedinane sklopove delovanja proizilazi zakljuak koji nas upuuje na dalje reavanje problema istorijskog sveta. Do saznanja o znaenju i smislu istorijskog sveta esto se, kao kod Hegela ili Konta, dolazi utvrivanjem skupnog pravca univerzalnoistorijskog kretanja. To je operacija koja nekim neodreenim opaanjem uvia zajedniko delovanje mnogih momenata. U stvarnosti, videli smo, istorijsko kretanje tee u pojedinanim sklopovima delovanja. Zatim, pokazalo se i to da se itavo pitanje, koje se odnosi na cilj istorije, postavlja skroz jednofilozofski.rs

234

strano. Oigledni smisao istorije treba pre svega traziti u onome to uvek postoji, to se uvek ponovo javlja u strukturnim odnosima, u sklopovima delovanja, u njihovom izgraivanju vrednosti i svrha u imutranjem poretku u kome se one meusobno nalaze poev od strukture pojedinanog ivota pa do krajnjeg sveobuhvatnog jedinstva; to je smisao koji ona uvek i svuda ima, koji poiva na strukturi pojedinane egzistencije i koji se u strukturi sloenih sklopova delovanja manifestuje objektivacijom ivota. Ta pravilnost je odreivala i dosadanji razvoj, a njoj je potinjena i budunost. Zadatak analize izgradnje duhovnog sveta je da otkrije pravilnosti strukture istorijskog sveta. Time se reava i ono shvatanje koje zadatak istorije vidi u kretanju vrednosti, obaveza, normi, dobara, od relativnih ka bezuslovnima. Time bismo sa podruja iskustvenih nauka preli na podruje spekulacije. Jer, istorija dodue zna za utvrivanja neeg bezuslovnog kao vrednost, normu ili dobro. Oni se u njoj svuda pojavljuju ak kao data u boanskoj volji, as u umnom pojmu savrenstva, u nekom teleolokom sklopu sveta,, u nekoj optevaeoj normi naeg delanja koja bi bila transcendentalnofilozofski utemeljena. Meutim, istorijsko iskustvo zna samo za procese tih utvrivanja, koji su za nju toliko vani; ali sama ne zna nita o njihovoj optoj vanosti. Pratei izgraivanje bezuslovnih vrednosti, dobara ili normi, kod mnogih ona zapaa da ih je ivot proizveo, ali da je samo bezuslovno utvrivanje omogueno jedino suavanjem vremenskog vidokruga. Otuda ona posmatra celinu ivota u punom opsegu njegovih istorijskih manifestacija. Zapaa da kod bezuslovnih utvrivanja postoji neizglaen spor. Pitanje da li se podreivanje neem bezuslovnom, koje je u stvari istorijska injenica, mora logiki nuno svesti na jedan opti, vremenski neogranieni uslov u oveku, ili ga treba smatrati tvorevinom istorije, to pitanje vodi u krajnje dubine transcendentalne filozofij^, koje se nalaze s one strane iskustvenog podruja istorije i iz kojih ni filozofija ne moe da izvue nikakav siguran odgovor. Pa i kad bi se ono reilo u strogom smislu, istoriaru ne bi koristilo za izbor, razumevanje, otkrivanje sklopova, onda kada se sadrina bezuslovnog ne moe da odredi. Tako e uplitanje spekulacije u iskustvenu oblast istoriara teko moi raunati na uspeh. Istoriar se ne moe odrei pokuaja da istoriju razume iz nje same, analizom razliitih sklopova delovanja.
filozofski.rs 235

3
Jednu naciju, dravno organizovanu, moemo shvatiti kao individualno odreeno strukturno jedinstvo sklopova delovanja. Zajedniki karakter dravno organizovanih nacija poiva na pravilnostima koje postoje u obliku kretanja sklopova delovanja, u njihovim meusobnim odnosima; a poto oni stvaraju vrednosti i svrhe, i u vezi izmeu sklopa delovanja, stvaranja vrednosti, postavljanja svrha i sklopa znaenja u okviru jedne politike organizacije. Svaki sklop delovanja na poseban nain ima sredite u sebi samom, i to je osnova unutranjeg pravila za njegov razvitak. Na temelju takvih pravilnosti, koje proimaju sve dravno organizovane nacije, uzdiu se individualni likovi, koji se za njihov ivot i njihovo vaenje bore i zajedniki deluju kroz istoriju. U svakoj dravno organizovanoj naciji analiza a samo ona spada u taj sklop, a ne i istorija postanka nacija uoava razliite momente. Individue koje obuhvata, i koje naizmenino deluju, imaju zajednike crte karaktera i ivotnih manifestacija; one su svesne zajednikih crta i zajednike pripadnosti; zato i ele da zajedniku pripadnost izgrade. Zajednike crte mogu da se utvrde na pojedinanim individuama, ali one proimaju i daju boju svim sklopovima jedne nacije. Analiza pokazuje da u svakoj naciji postoji veza izmeu pojedinanih sklopova delovanja. Spoljanja i unutranja mo drave stvara od nacije jedinstvo koje samostalno deluje. Socijalna udruenja su u tom jedinstvu slojevito poreana, i svako od njih je jedan relativno samostalan sklop delovanja. Kulturni sistemi, koji izlaze iz domena pojedinane nacije, zasnivaju u njoj odnos sa ostalim sklopovima delovanja, a modifikuju ih zajednike crte koje proimaju itav narod. Snagu njihovog delovanja pojaavaju udruenja izrasla iz njihove usmerenosti na neku odreenu radnju. Tako nastaje sloena struktura dravno organizovane nacije. Njoj odgovara odreivanje jednog novog unutranjeg sredita te celine. U njoj se doivljuje jedna vrednost za sve; delovanje pojedinaca u njoj ima zajedniki cilj. Njeno jedinstvo se objektivie u knjievnosti, naravima i obiajima (Sitten), pravnom poretku i u organima zajednike volje, i manifestuje se u sklopu nacionalnog razvitka. Sa nekoliko osnovnih crta objasniu zajedniko delovanje razliitih momenata, koji su kao delovi jedne dravno organizovane celine odreeni nacionalnim ivotom jednoga doba. 236
filozofski.rs

Zato u se vratiti Germanima iz doba Tacita. Kada je Tacit pisao, jo uvek je osnova ivota Germana bila povezanost ratovanja s iskoriavanjem zemljita, lova sa stoarstvom i zemljoradnjom. Kada se irenje germanskih plemena zaustavilo, ubrzan je prirodni prelazak na sedelaki nain ivota, i Nemaka je postala zemljoradnika zemlja. Iz odnosa prema zemljitu prilikom lova, stoarstva i zemljoradnje razvila se bliskost tadanjih Germana sa zemljom i onim to na njoj raste i ivi. Ta bliskost je prvi presudan momenat za duhovni ivot Germana te epohe. Isto toliko je vidljiv i uticaj onog drugog pomenutog drutvenog inioca,, ratnikog duha, na tadanji politiki ivot, socijalne poretke i duhovnu kulturu. Ratniki zadaci proimali su sve delove ivota. Ti zadaci su u odnosu izmeu porodice i vojne organizacije dolazili do izraaja u satnijama. Uticali su na poloaj poglavica i vladara. Iz ratnikog duha rodilo se i kletvenitvo, znaajno za vojni i politiki razvoj. Vladara okruuje pratnja slobodnih ljudi, kao vojnika druina. Samo je rat mogao da ishrani tu pratnju. Za vladara su bili vezani vernou, odnosom koji susreemo u junakoj pesmi i narodnom epu, u sasvim osobenoj germanskoj lepoti. Kasnije, iz rata je proizilo vojno kraljevstvo jednog Maroboda. Uz te inioce dolazi i individualnost nacionalnoga duha. Njegove zajednike crte dolaze do izraaja u ishodu sklopova delovanja. Ratniki duh, koji je zajedniki germanskim plemenima toga doba i ranim stupnjevima razvoja drugih naroda, kod njih pokazuje posebnu snagu i osobenost. Vrednost ivota pojedinaca preneta je na ratnike osobine. Prema Tacitu, ini se da najbolji meu njima samo u ratu ive zaista punim ivotom; staranje o domaem ognjitu i njivama preputali su enama i licima nesposobnim za ratovanje. Te Germane je jedna karakteristina crta gonila da deluju itavim svojim biem i da sebe same potpuno i bez ostatka stavljaju na kocku. Njihovo delanje niti je odreeno niti ogranieno nekakvim racionalnim postavljanjem svrhe; njihovo delanje ima neki viak energije koji prevazilazi okvire svrhe, neeg iracionalnog. Svojom neutroenom, neukrotivom strau, oni, u igri na sreu, svoju linost i svoju slobodu stavljaju na jednu kartu. Bitke im donose uivanje u opasnosti. Posle borbe padaju u neku umalost. Njihov mit, njihove prie o junacima proeti su naivnom, nesvesnom karakternom crtom, koja nije kao kod Grka u vedrom gledanju na svet, ili kao kod Rimljana u racionalno ogranienom odreivanju svrha, nego
filozofski.rs 237

je u neogranienom ispoljavanju snage kao takve, u potresanju, irenju i uzdizanju linosti koja iz toga proistie, u nastojanju da se poseduje najvie vrednosti i uiva ivot. Ta crta, koja je u borbenosti nala svoj najvii izraz, utie na itav razvoj naih politikih poredaka i naeg duhovnog ivota. Ono to je sadrano u odreenoj nacionalnoj celini i to ini poslednje momente koji odreuju njen razvoj lei u svrstavanju pojedinanih, manjih udruenja u politiku celinu, koja se stvara iz odnosa vladanja i pokoravanja, kao i odnosa zajednice, sadranih u jednoj suverenoj dravnoj volji. Tako se u Nemakoj reaju, najpre, narodno kraljevstvo sitnih zajednica sa nepotpuno izdiferenciranom strukturom; zatim, zbog sve vee podele rada, raznovrsnosti poziva i razdvojenosti stalea a u slabo povezanoj nacionalnoj celini, nastaje autokratska vlast s intenzivnom i proirenom dravnom delatnou u teritorijalnim dravama, koja, kreui se izmeu prava individua i tenje za moi vladara samodraca, postepeno unitava raznovrsnost poziva i razdvojenost stalea; najzad, dolazi do razvoja demokratskih ureenja drava, iniciranim stalnim proirivanjem individualnih prava pojedinaca i prava narodne zajednice u predstavnikom sistemu, a i podreivanjem vladarskih prava nacionalnom carstvu. Taj razvoj je svuda dvostrano uslovljen. S jedne strane, zavisi od promenljivog odnosa snaga u okviru sistema drava, a s druge strane je uslovljen iniocima unutranjeg razvoja pojedinane drave^, koji smo upravo razmatrali. Time se ukazuje mogunost da se sklop delovanja, koji uslovljava pojedinane momente razvitka jedne nacije i njen ukupan razvoj, podvrgne analizi i rastavi na inioce. Pravilnosti u strukturi politike celine odreuju poloaje celine i njene promene. Slojevi ivotnih poredaka celine slau se, tako rei, jedan na drugi, i svaki kasniji pretpostavlja onaj raniji, to smo videli kod promena politikih oreanizacija. Svaki od slojeva pokazuje neki unutranji poredak u kome sklopovi delovanja, poev od individue, izgrauju vrednosti, ostvaruju svrhe,, sakupljaju dobra, razvijaju pravila za delovanje. Nosioci i ciljevi tih radnji, meutim, razliiti su. Tako nastaje problem unutranje meusobne veze izmeu svih tih radnji, u kojoj one imaju svoje znaenje. Na taj nain nas analiza logikog sklopa duhovnih nauka vodi ka jednom daljem zadatku, a kako emo njega reiti, povezivanjem duhovnonaunih metoda, razjasnie nam izgradnja duhovnih nauka.
238
filozofski.rs

3. RAZDOBUA I EPOHE Poto se u jednom odreenom vremenskom periodu mogu analitiki izdvojiti pojedinani sklopovi delovanja i pokazati razvojni momenti sadrani u njima; poto se, dakle, mogu odrediti veze koje pojedinane sklopove povezuju u strukturnu celinu i zajednika svojstva delova jedne politike celine, kadri smq, vraajui se na sklopove delovanja, da razumemo i drugu stranu istorijskog sveta, liniju toka vremena i promena u njemu kao kontinuiranu a ipak na vremenske odseke deljivu celinu. Ono to u prvom redu karakterie pokolenja, razdoblja, epohe,* jesu vladajue velike, opte tenje. itava kultura jednog perioda usredsreena je na samu sebe, pa se u davanju vrednosti i postavljanju svrhe ivotnim pravilima toga vremena nalazi merilo za ocenjivanje, vrednovanje i uvaavanje linosti i pravaca, to odreenom vremenu daje karakter. Pojedinac, pravao, zajednica imaju znaenje u toj celini shodno njihovom unutranjem odnosu prema duhu vremena. A poto je svaka individua svrstana u takav jedan vremenski period, dalje proizilazi da je njeno znaenje za istoriju u njenom odnosu prema vremenu. One linosti koje u jednom vremenskom periodu snano koraaju napred jesu voe tog vremena, njegovi predstavnici. U tom smislu se govori o duhu jednoga vremena, o duhu srednjeg veka, duhu prosveenosti. Istovremeno nam pokazuje da je svaka epoha ograniena jednim ivotnim horizontom. Pod tim podrazumevam ogranienost u kojoj ljudi jednoga doba ive prema miljenju, oseanju i htenju toga doba. U toj ogranienosti postoji neki odnos izmeu ivota, ivotnih odnosa, ivotnog iskustva i oblikovanja misli, koji pojedince vezuje i zadrava u jednom odreenom krugu modifikacija shvatanja,, stvaranja vrednosti i postavljanja svrha. Tu neizbenosti vladaju nad pojedinanim individuama.
* Prvi put sam 1865. godine u lanku u Novalisu (sada DozivIjaj i poezija) naveo i upotrebio istorijski pojam pokolenje, zatim sam ga u irem obimu iskoristio u spisu lajermaher, knj. I, a potom 1875. u lanku o prouavanju istorije nauka o dravi itd. (Filozofski mesenici, XI, 123 i dalje; sada Sabrani spisi, knj. V, str. 31 i dalje) obradio istorijski pojam pokolenje i pojmove koji su s njime povezani. Blia odredba pojmova istorijski kontinuitet, istorijsko kretanje, pokolenje, razdoblje, epoha bie mogua tek u prikazu izgradnje duhovnih nauka.

filozofski.rs

239

Pored vladajue, velike tenje, koja proima vreme i daje mu karakter, postoje i drugei, koje joj se suprotstavljaju. One tee da sauvaju staro, zapaaju tetne posledice jednostranosti duha vremena i okreu se protiv njega; a kad se pojavi neto stvaralako, novo, to izvire iz nekog drugog oseanja ivota, onda usred tog vremenskog perioda zapoinje pokret odreen da donese jedno novo doba. Svako suprotstavljanje pre toga ostaje na tlu svoga razdoblja ili epohe; ono to se u jednom vremenu odupire, istovremeno ima i strukturu samog tog vremena. Tek u stvaralakome zapoinje nov odnos izmeu ivota, ivotnih odnosa, ivotnog iskustva i oblikovanja misli. Time su odnosi znaenja,, koji postoje meu istorijskim snagama jednog vremenskog perioda, utemeljeni u odnosu izmeu zajednitva i sklopova delovanja koji se moe oznaiti kao pravci, strujanja, pokreti. Tek polazei od njih dolazimo do sloenijeg problema, odnosno kako da analitiki odredimo strukturni sklop jednoga razdoblja ili jednog perioda. Taj problem u razjasniti razmatranjem imutranjeg sklopa nemake prosveenosti. Jer zadatak se pojednostavljuje ako se analiza jednog razdoblja izvri prvo na jednoj naciji. Nauka se konstituisala u XVII veku. Kada je u prirodi otkriven zakonit poredak, i kada je to uzrono saznanje primenjeno na vladavinu nad prirodom, duh je stekao vrsto ubeenje da se saznanje ravnomerno razvija. U sticanju saznanja kulturne nacije 'su bile povezane. Rodila se ideja o oveanstvu sjedinjenom napretkom. Stvorio se ideal vladavine uma nad drutvom; on je nadahnjivao najbolje snage a one su bile udruene zajednikom svrhom; radile su po istoj metodi, od napretka znanja oekivale su usavravanje itavog drutvenog poretka. Staro zdanje, na ijoj su izgradnji zajedniki delovali crkva, feudalni odnosi, neogranieni despotizam, vladarske udi i prevare svetenstva^ zdanje koje su vremena stalno preinaavala i koje je zahtevalo stalno nove radove, sada je trebalo pretvoriti u svrsishodnu, vedru, skladnu graevinu. To je ono unutranje jedinstvo u kome su povezani u celinu duhovni ivot individua, nauka, religija, filozofija i umetnost u sklopu evropskog doba prosveenosti. U pojedinim zemljama to jedinstvo stvaralo se na razliite naine. Na posebno srean i postojan nain ono se uobliilo u Nemakoj, u ijem je viem duhovnom ivotu pri tome doao do izraaja jedan opti pravac. Krenemo li unatrag, sve do Frajdanka, primetiemo u Nemakoj tenju da se ivot 240
filozofski.rs

svesno potini utvrenim pravilima. Ako bismo ih oznaili kao moralna, bila bi posmatrana sa jednostranog gledita, a njihov obim bio bi isuvie suen. Tu je ozbiljnost nordijskih naroda povezana sa potrebom za razmiljanjem i istraivanjem, potrebom koja potie iz njihove okrenutosti prema unutranjem ivotu, a ona je nesumnjivo u skladu i s politikim prilikama. Kao to u jednoj dravi, u kojoj se nita vie ne kree, pravne klauzule, privilegije, sporazumi koe slobodno odvijanje ivota, tako je i u pojedincu oseanje obveznosti jae od oseanja slobodnog postavljanja svrhe. Uivanje ivota uvek namee oseanje nefce nepravde. Snani ga grabe, ali on ima neto to baca sumnju na njihovu savest. U nemakoj filozofiji XVIII veka jedna osnovna crta ujedinjuje Lajbnica, Tomazijusa, Volfa, Lesinga, Fridriha Velikog, Kanta i bezbroj manje znaajnih mislilaca. Usmerenost na obvezanost i dunost poev od Melanhtona podsticana je razvojem luteranstva i njegovog morala. Ila joj je na ruku razdeljenost drutva pojmom poziva i zvanja, koju je Luter preneo u moderno doba. I kako u doba prosveenosti jaa tenja za samostalnou linosti, savrenstvo postaje dunost. U umu lei prirodni zakon duha, koji od individue zahteva da ostvari savrenstvo u sebi i u drugima. Taj zahtev je dunost; dunost koju ne nalae boanstvo, ve koja izvire iz zakona nae vlastite prirode i moe se utvrditi umnim razlozima. Naknadno tQ umno pravilo moe da se povee sa osnovom stvari. To je Volfovo uenje, koje se sree ve kod Pufendorfa, Lajbnica, Tomazijusa i vodi ka Kantu. Njime je ispunjena itava knjievnost nemake prosveenosti. To uenje je veza koja spaja i povezuje Nemce iz doba prosveenosti sa onima iz XVII veka, i stvara jedinstveni kolektivni duh te epohe kao neto nemerljivo, svuda modifikovano a ipak uvek isto, to proima naciju. To je jedna odredba vrednosti ivota, koja lei u osnovi ivotnog sklopa nemake prosveenosti. Nova shema razvoja due ka najvioj vrednosti zasnovana je u umnom karakteru oveka. Pojedinac ostvaruje svoju svrhu time to, postavi punoletan na osnovu uma, u sebi ostvaruje vladavinu uma nad strastima, a vladavina uma se manifestuje kao savrenstvo. Poto je um optevaei i svima zajedniki, a savrenstvo celine postignuto umom vie je nego savrenstvo pojedinca u tom smislu to je savrenstvo svih pojedinaca vie vrednosti nego savrenstvo jedne linosti iz ega proistie najvia obvezanost, kojom je pojedinac vezan za dobrobit celine, iz toga proizilazi i blia odredba tog naela kao
16

filozofski.rs
241

naela savrenstva svih pojedinaca koje se postie napredovanjem celine. Naelo prosveenosti nema svoju osnovu u istom miljenju, niti je njegova vladavina zasnovana na njemu, ve sve ivotne vrednosti koje ljudi iz doba prosveenosti doivljuju dolaze do apstraktnog izraaja u tom naelu. Otuda za te umove, na elu s Volfom, savrenstvo, to je malo udno, postaje dunost, tenja za njim postaje zakon koji obavezuje individuu, i, konano, za Volfa i njegove uenike boanstvo postaje predmet dunosti ije je sredite tenja za savrenstvom. Samo ivotno iskustvo u kome su te ideje utemeljene najbolje se moe prouavati kod Lajbnica. Ono poiva na doivljaju sree zbog razvitka. Taj veliki mislilac, kao kasnije i Lesing, najviu sreu oveka vidi u samom napredovanju, jer sadrina jednog trenutka nikada ne moe da mu je prui. A da se to napredovanje ne odnosi na ovu ili onu pojedinanu svrhu, nego na razvoj individualne linosti i njome obuhvata i povezuje sve, Lajbnic prvi iskazuje na osnovu svog doivljavanja. Taj je doivljaj u svakom pogledu bio pripremljen, jer je individua u zlosrenom nacionalnom ivotu bila stalno upuivana na sebe samu i na zajednike kulturne zadatke. Onako kako ga je Lajbnic iskazao, on je svuda delovao. A sa pojmovima vrednosti, proizilim iz samoga ivota, koje je Lajbnic prihvatio, odreen je istovremeno i zadatak njegove filozofije, da iz sklopa vrednosti individualne egzistencije izvede znaenje ivota i sfnisao sveta. U doba prosveenosti jedan jedinstveni sklop vodi od oblika ivota ka ivotnom iskustvu, od doivljaja sadranih u ovome ka njihovoj reprezentaciji u pojmovima vrednosti, imperativima dunosti, odreivanjima svrhe, svesti o znaenju ivota i o smislu sveta. U tom sklopu jaa svest razdoblja o sebi samom,, a u daljem napredovanju ka apstraktnim formulama, posredstvom dokazivanja umom, ove dobijaju apsolutni karakter; formuliu se bezuslovne vrednosti, obaveze, dunosti, dobra, a istoriar upravo tu jasno vidi njihovo raanje iz samog ivota. Dok tako u razmiljanju individue o ivotu u Nemakoj vidimo tenju da se on racionalno uoblii, istovremeno se u dravnom ivotu razvija i jedna analogna tenja na osnovi posebnih uslova politikog sklopa delovanja. Razvitkom evropskog novog veka dravna delatnost je sve vie prodirala u razne oblasti kulture. U inovnitvu, vojsci, finansijskim ustanovama nalaze se sada organizaciono sredite svih odnosa moi, a delatnost drave postaje pokre242
filozofski.rs

taka snaga kulturnog kretanja. Tim procesom svuda se odvija borba za moc i proirenje meu dravama, i javlja se potreba da od delova zadobijenih ratom i nasleem naine jedinstvenu celinu. U monarhu, njegovom inovnitvu, njegovoj vojsci usredsreuje se jedinstvo novih drava. One moraju da preu na uvrivanje svojih organa i na intenzivnije korienje svojih snaga. A to postaje mogue samo racionalnijim poslovanjem; politiki napredak ne raste sam od sebe, njega treba stvarati. Svaku delatnost celine odreuje racionalno postavljanje svrhe. Celina preuzima na sebe sve vie zadataka kulture kolstvo, nauku, pa i crkveni ivot, kada je bilo ostvarljivo. Vladari ne predstavljaju samo jedinstvo nego i usmerenost kulture cele drave. Slobodne iracionalne snage vernosti jedne linosti drugoj zamenjuju se snagama koje se mogu proraunati, i koje sigurno deluju. I u dravnom ivotu snage se povezuju i doba prosveenosti ini jedinstvenim. Onome to je dravi potrebno, a to je racionalno ureenje ivota i racionalno iskoriavanje prirode, sada doprinosi nauni pokret zasnovan u XVII veku, koji sa svoje strane nalazi u dravi organ koji e sve grane ivota racionalno regulisati, poev od privrednog poslovanja pa sve do pravila dobrog ukusa u umetnostima. Nijedna zemlja nije bila tako politiki pripremljena za taj unutranji odnos, koji je sutina prosveenosti,, kao to je bila Nemaka. Manje drave u njoj bile su upuene da razvijaju kulturu, a Pruska jo i da podstie duhovne snage potrebne za politiku borbu. Nigde kao u Nemakoj nije bilo razvijeno kruenje religioznih i naunih snaga, od ivota protestantskih zajednica do kolstva i univerziteta, od njih do napretka religioznog miljenja kod svetenstva i pravnih ideja kod jurista, pa otuda opet natrag do naroda. U nemakoj prosveenosti zajedniki deluju snage potpuno razliitog porekla, sklopovi delovanja na potpuno razliitim stupnjevima razvitka. I dok se jedinstvo duha prosveenosti realizuje u nauci i filozofskoj refleksiji, kao i u drutvenom ivotu, delatnou toga duha, ono se istovremeno ostvaruje i u svim pojedinanim oblastima duhovnog ivota. U razvoju prava u Nemakoj zanimljiv primer za to imamo u stvaranju najsavrenijeg zakonodavstva toga vremena njenog zemaljskog prava. U Haleu se obrazuje samostalan pravac prirodnog prava, roen iz duha pruske drave i jurisprudencije zasnovane na njemu. Tomazijus, Volf Bemer i mnogi manje znaajni pisci svojim
filozofski.rs

243

spisima ire na sve strane pravno shvatanje te kole. Oni obrazuju inovnike koji su sada, zahvaljujui jedinstvu i nacionalnom karakteru svoje duhovne usmerenosti, podobni da dovre zakonodavno delo Pruske, koje je dugo bilo u zastoju. Pod uticajem tog prorodnog prava su kralj, koji to zahteva, i ministri i savetnici, koji ga izvode. Isti unutranji sklop postoji i u religioznom pokretu doba prosveenosti. I kod njega se vidi specifina dvostranost nemake prosveenosti. On je istovremeno i polemiki i konstruktivan. U nemakom protenstantizmu istorija crkve, prirodno pravo i crkveno pravo zajedniki deluju ka stvaranju jednog shvatanja prvobitnog hrianstva. U delima Bemera, Zemlera, Lesinga^ Pfafa ono postaje snaga koja e stvoriti nov ideal religioznosti i crkvenog ureenja. I tu je prisutno isto ono kruenje ideja, koje od nedovoljnosti u postojeem stanju i pozitivne snage optih novih ideja kroz kole i univerzitete, nezavisne od moi crkvene ortodoksije i povezane s optim naunim duhom, vodi ka obrazovanju pojedinanog duhovnika koji e u gradu ili na selu iriti prosveeno hrianstvo u skladu sa duhom vremena. Hrianska religioznost nikada nije imala tako jednostavno i tako logiki dosledno dejstvo, usmereno na najvie moralno-religiozne ideje a istovremeno i tako saglasno s teizmom hrianstva kao to ga je imala u doba nemake prosveenosti. Tako su se tada u crkvenom i religioznom ivotu izgradile nove veoma dalekosene religiozne vrednosti. Tadanje nemako pesnitvo odreeno je temeljitim preobraajem vrednosti i svrha, ostvarenim u doba prosveenosti. Prosveenost u autokratskoj dravi utie na poetsko stvaranje. Po uzoru na Francusku, u Nemakoj se stvara nova proza, vezana za obrazovano drutvo. Pesnikim rodovima propisuju se pravila, a ona viem obliku ekspirove i Servantesove matovite innetnosti nameu oblik strogo logiki ralanjenih pesnikih tvorevina. Ideal toga pesnitva postaje ovek, odreen idejom savrenstva i prosveenosti. Shvatanje sveta tog pesnitva je vera u teleoloki poredak sveta, polazei od prirode navie. Neposredan izraz tog ideala i shvatanja sveta postaje didaktina pesma; njoj se prikljuuju idila i elegija. Za traginu crtu ivota ne postoji razumevanje; komedija, drama i pre svega roman postaju najvii poetski izraz toga doba i dobijaju odgovarajuu strukturu; sva pesnika dela proima realizam voen optimistikim idejama. 244
filozofski.rs

Taj jedinstveni sklop, meutim, u kome u najrazliitijim podrujima ivota dolazi do izraaja vladajua usmerenost nemake prosveenosti, ne odreuje sve ljude koji pripadaju tom razdoblju, a i tamo gde postoji njegov uticaj esto deluju i druge snage. Otpori prethodnoga razdoblja dolaze do izraza. Naroito su uticajne snage koje se pridravaju starijih stanja i ideja, ali nastoje da im daju nov oblik. U religioznoj sferi se tako pojavio pijetizam. On je bio najjai meu snagama u kojima se staro zaodenulo novim oblicima. Blizak je prosveenosti po tome to spoljanjim crkvenim formama pridaje sve manje vanosti, to zahteva trpeljivost, a pre svega po tome to s one strane tradicije i autoriteta, koje je kritika ve potkopala,, trai jednostavan, jasan legitiman osnov vere. Taj se osnov nalazi u optenju s Bogom i u religioznom iskustvu zasnovanom na tome. Samo onaj ko je preobraen razume Bibliju; njemu se otkriva boanska re saoptena u njoj; on je kadar da tako rei pravi otkria u oblasti hrianstva. Trpeljivost pijetizma je u prihvatanju svake hrianske vere zasnovane na preobraanju. Pijetist probuen u njemu mora vlastito religiozno iskustvo dopuniti priama o preobraanju drugih. Znai, pijetizam pripada velikom individualistikom pokretu, prevazilazi luteranstvo jer iskljuuje crkvu iz linog unutranjeg zbivanja. Meutim, istovremeno se ipak i suprotstavlja prosveenosti, slaui se sa Luterovom vrstom verom u religiozno iskustvo, koje se stie u optenju s Bogom. Pijetizam ima i neki unutranji odnos prema savrenstvu nae duhovne muzike, dostignutom u delima Sebastijana Baha. Bah dodue nije bio pijetist, ali pesme hrianske due koje prate prikazivanje Isusovog ivota ve same za sebe jasno pokazuju njegovu povezanost sa subjektivnim dubokim religioznim ivotom, koji je iziao na videlo u pijetistikom pokretu. Isti taj pravac koji se drao postojeega ispoljio se i u odnosu na politike tenje prosveenog samodravlja. On je bio usmeren na to da i dalje sauva dravu, staleke privilegije u pojedinim dravama i da dalje razvija stara prava. I te tenje svoju viu svest i obrazloenje stiu prouavajui dela o teoriji drave iz doba prosveenosti, a i predlozi jednoga losera i Mezera nastoje da zadovolje nove potrebe u skladu sa duhom prosveenosti. Politike ideje prosveenosti morale su okruavati Mezera kada je iz postojeih prilika trebalo da razvija svoje razumevanje tih prilika i svoje praktine tenje.
filozofski.rs 245

A unutranju vezu tih pravaca,, kojima su bile odreene suprotnosti i promenljivost jednog takvog razdoblja, potpuno emo sagledati na primeru nemake prosveenosti tek kad utvrdimo momente koji, u okviru samog osnovnog pravca, omoguuju okretanje ka buduem. Upravo je usmerenost prosveenosti na neku pravilnost izazvala u razliitim oblastima udubljivanje u istorijska injenina stanja, u kojima se inilo da je pravilo ostvareno. I tako su u najstarijoj fazi hrianstva pronali tip slobodnije religioznosti, a to je Tomazijusa, Bemera i Zemlera podstaklo da ga prouavaju. Pravila umetnosti, koja je kritika toga doba postavila, osnaila su udubljivanje u oblik antike umetnosti; sa tog stanovita su Vinkelman i Lesing osvetlili umetnost staroga veka i zakone umetnikog stvaranja. Drugi momenat interesovanja za budunost nalazio se u tome to je poniranje u pojedinanu linost vodilo ka naglaavanju individualnosti stvaralatva i genija. Ako se, dakle, upitamo kako se, usred bujice zbivanja koja zapljuskuje Nemaku i stalno donosei promene neprekidno tee dalje^, moe ra^graniiti jedno takvo jedinstvo, odgovor e pre svega glasiti da svaki sklop delovanja svoj zakon nosi u sebi samom, i po njemu se njegove epohe potpuno razlikuju od epoha ostalih sklopova. Muzika je ila svojim pravcem, u kojem je religiozni stil, proiziao iz najsnanije doivljenog hrianstva, dostigao vrhunac u Bahu i Hendlu u isto ono vreme u kome je prosveenost ve bila vladajui pravac u Nemakoj. Istovremeno kada je Lesing stvorio najsavrenija dela pojavio se novi stvaralaki pokret Bujnost i vrenje (Sturm und Drang), koji oznaava poetak naredne epohe u knjievnosti. Ako se, dalje, pitamo koji odnosi uspostavljaju jedinstvo izmeu razliitih sklopova delovanja, odgovor e glasiti: to nije jedinstvo koje bi se moglo izraziti nekom osnovnom milju, nego, naprotiv,, povezanost tenji samoga ivota, koja se izgrauje u njegovom toku. U istorijskom toku mogu se razgraniiti vremenska razdoblja, u kojima se, polazei od ustrojstva ivota pa do najviih ideja, duhovno jedinstvo izgrauje, dostie svoj vrhunao, pa se opet raspada. U svakom vremenskom razdoblju postoji jedna unutranja struktura zajednika svim ostalim razdobljima i koja odreuje sklop delova celine, tok i modifikacije u tenjama; kasnije, videemo ta uporedna metoda moe da uini za takvo shvatanje strukture. Neprekidnim delovanjem optih strukturnih odnosa otkrili su nam se, pre svega,
246
filozofski.rs

znaenje i smisao istorije. Smisao duhovnog sveta je u nainu na koji oni na svakoj taki i u svako doba deluju i odreuju ljudski ivot. Zadatak je da se polazei odozdo sistematski proue pravilnosti koje ine strukturu sklopa delovanja kod njegovih nosilaca, poev od individue pa navie. Koliko e strukturni zakoni omoguiti da se izgrade predvianja o budunosti, odredie se tek kada osnova bude postavljena. Ono to je nepromenljivo, pravilno u istorijskim zbivanjima predstavlja prvi predmet prouavanja i od toga zavisi odgovor na sva pitanja o napredovanju u istoriji, i pravcu u kome se oveanstvo kree. Onda se struktura jednog odreenog razdoblja pokazala kao sklop pojedinanih deliminih sklopova i kretanja u velikom kompleksu delovanja jednoga doba. Iz krajnje raznovrsnih i promenljivih momenata stvara se sloena celina. Ona odreuje znaenje koje pripisujemo svemu onom to deluje u tom razdoblju. Ako je duh takvog razdoblja nastao iz bolova i neslaganja, onda svaki pojedinac u njemu i preko njega dobija svoje znaenje. Taj sklop pre svega odreuje velike ljude istorije. Njihovo stvaranje ne zalazi u istorijsku davninu,, ve svoje ciljeve crpi iz vrednosti i sklopa znaenja samoga razdoblja. Stvaralaka energija jedne nacije jednog odreenog vremena najveu snagu dobija upravo otuda to su ljudi toga vremena ogranieni njegovim horizontom; njihovim radom ostvaruje se ono to predstavlja osnovni pravac tog vremena. Oni postaju njegovi predstavnici. Sve u jednom razdoblju dobija znaenje povezivanjem s energijom, koja mu daje osnovni pravac. Ona se izraava u kamenu, na platnu, u delima ili reima, ona se objektivie u ustrojstvu i zakonodavstvu nacija. Ispimjen njome, istoriar sagledava starija vremena, a filozof pokuava da na osnovu nje tumai smisao sveta. Sve manifestacije energije, koja odreuje razdoblje, meusobno su srodne. I tu nastaje zadatak analize, da u razliitim manifestacijama ivota sagleda jedinstvo pri odreivanju vrednosti i usmeravanju svrha. Kako ivotne manifestacije te usmerenosti gone ka apsolutnim vrednostima i odreivanjima svrhe, zatvara se krug kojim su ljudi tog razdoblja obuhvaeni; jer u njemu su sadrane i tenje sa suprotnim dejstvom. A videli smo da vreme i njima udara svoj ig i da vladajui pravac gui njihov slobodan razvoj. Tako je itav sklop delovanja jednog razdoblja imanentno odreen neksusom ivota,, duevnog sveta, stvaranja vrednosti i njegovih svrhovitih ideja. Svako delovanje je istorijsko ako zadire u taj sklop; on sainjava horizont vremena, a njime
filozofski.rs 247

je, najzad, odreeno i znaenje svakog dela u tom sistemu vremena. To je ono odreivanje sredita razdoblja i epoha u njima samima, i u njemu se reava problem znaenja i smisla istorije. Svako razdoblje sadri vezu sa prethodnim, i u njemu i dalje deluju snage prethodnog doba, a istovremeno ve sadri i stvaralaku tenju koja priprema sledee razdoblje. Poto je proisteklo iz nedovoljnosti ranijega, ono u sebi nosi granice, napetosti, patnje koje pripremaju budue razdoblje. A poto je svaki vid istorijskog ivota konaan, on mora da sadri meavinu poletne snage i pritiska,, proirenja egzistencije i ivotne ogranienosti, zadovoljenja i potrebe. Vrhunac delovanja njegovog osnovnog pravca je kratkotrajan. Glad za svim vrstama zadovoljavanja prelazi iz jednog vremena u drugo,.i nikad ne moe da se utoli. Bilo ta da otkrijemo o meusobnom odnosu istorijskih razdoblja i perioda u vezi sa sve veom sloenou strukture istorijskog ivota: u prirodi konanosti svih vidova istorije lei to to njih optereuje zakrljalost egzistencije, robovanje i neispunjena enja. A to, pre svega, zato to se odnosi moi nikada ne mogu eliminisati iz zajednikog ivota psihofizikih bia. Kao to je samodravlje u doba prosveenosti dovelo do kabinetskih ratova i do iskoriavanja podanika za slatki ivot dvorova, ali i do tenje da racionalno razvija snage, tako i u svakom drugom rasporedu odnosa moi postoji opet dvostrukost delovanja. A smisao istorije moe da se trai samo u odnosu znaenja svih snaga koje su bile povezane u sklopu vremen<L
SISTEMATSKA OBRADA SKLOPOVA DELOVANJA I ZAJEDNITAVA

Poto se primenom sistematske duhovne nauke istorija razume, ovim prikazom logikog sklopa u istoriji ve smo razmatrali opte crte duhovnonaune sistematike. Jer sistematska obrada sklopova delovanja, izdvojenih u istoriji, ima za cilj da dokui sutinu upravo tih sklopova delovanja. Ja u za saa izdvojiti sledea tri stanovita za sistematsku obradu. Prouavanje drutva poiva na analizi sklopova delovanja sadranih u istoriji. Ta analiza se kree od konkretnog ka apstraktnom, od naunog prouavanja prirodne ralanjenosti
248
filozofski.rs

oveanstva i naroda ka izdvajanju pojedinanih nauka o kulturi i razdvajanju oblasti spoljanje organizacije drutva * Svaki kulturni sistem gradi jedan sklop koji poiva na zajednitvima; poto sklop ostvaruje neku radnju, on je teleolokog karaktera. Meutim, nastaje tekoa, koja uvek prati stvaranje pojmova u ovim naukama. Individue koje u okviru jedne takve radnje zajedniki deluju pripadaju tom sklopu samo u onim procesima u kojima i one uestvuju u ostvarenju te radnje, ali one u te procese unose celokupno svoje bie, pa se takva oblast nikako ne moe konstruisati na osnovu svrhe te radnje; u toj oblasti, naprotiv, pored energije usmerene na radnje, prisutne su uvek i druge strane ljudske prirode; tu se istie njena istorijska promenljivost. U tome je osnovni logiki problem nauke o kulturnim sistemima, i videemo kako su se za reavanje tog problema izgradile razliite m e u sobom sukobljene metode. Pored te tekoe postoji i jedna granica koja uvek prati stvaranje pojmova u duhovnim naukama. Ona proizilazi iz toga to sklopovi delovanja ostvaruju radnje i imaju teleoloki karakter. Stvaranje pojmova otuda ne znai prosto uoptavanje, kojim se do onog to je opte dolazi na osnovu niza pojedinanih sluajeva. Pojmom se iskazuje jedan tip. Do njega se dolazi uporednom metodom. elim, recimo, da utvrdim pojam nauke. On po sebi obuhvata svaki misaoni sklop usmeren na to da dovede do nekog saznanja. Meutim, u knjigama koje se bave naunim problemima mnogo tota je neplodno, mnogo tota nelogino, promaeno. Znai, protivrei intenciji usmerenoj na radnju. Stvaranje pojma izdvaja one crte u kojima je ostvarena radnja jednog takvog sklopa to je zadatak uenja o nauci. Ili, pak, elim da utvrdim pojam pesnitva. I to se obavlja jednom pojmovnom konstrukcijom pod koju se ne mogu svrstati svi stihovi. Raznovrsnost pojava u takvoj jednoj oblasti grupie se oko sredita koje predstavlja idealan sluaj, u kome je radnja u potpunosti ostvarena. Time zavravamo razmatranja o optem sklopu duhovnih nauka. U prikazu izgradnje duhovnih nauka, koji sada sledi, izloiemo pojedine metode kojima se ostvaruje opti logiki sklop. * Ovo je podrobnije obraeno u delu: Uvod u duhovne nauke, knj. I, str. 44 i dalje; abrani spisi, knj. I, str. 35 i dalje. filozofski.rs 249

III PLAN ZA NASTAVAK STUDIJE O IZGRADNJI ISTORIJSKOG SVETA U DUHOVNIM NAUKAMA

filozofski.rs

NACRTI ZA KRITIKU ISTORIJSKOG UMA

PRVI DEO. DOIVLJAVANJE, IZRAZ I RAZUMEVANJE

I D02IVLJAVANJE I AUTOBIOGRAFIJA 1. Z D T K KRITIKE ISTORIJSKOG U A A AA M Sklop duhovnog sveta otkriva se u subjektu, a kretanje duha je to to meusobno povezuje pojedinane logike procese sve do odreivanja sklopa znaenja tog sveta. Tako je, s jedne strane, duhovni svet tvorevina subjekta koji shvata, dok je, s druge strane, kretanje diiha usmereno da u_tom svetu dostigne objektivno znanje. Dblazimo do problema kako izgradnja duhovnog sveta u subjektu omoguuje znanje o duhovnoj stvarnosti. Ranije sam taj zadatak oznaio kao zadatak^kritike istorijskog uma. On se moe reiti samo ako se izdvoje pojedinane radnje koje zajednikim delovanjem stvaraju taj sklop, i time ukae na udeo koji svaka od njih ima u izgradnji istorijskog toka u duhovnom svetu i u otkrivanju njegove sistematike. Taj tok mora da pokae do koje se mere mogu reiti tekoe sadrane u uzajamnoj zavisnosti istina. jOn e iz iskustva postepeno da izvede realno naelo duhovno"naunog shvatanja.i| Kazumevanje"znainpronafeenie svoga jp ii nfitcom Tr mlTrseh^onovopfbnaiazi ija-^ve viim stug? ^nievima skloDa^ffi^^Ti^tduha u jednomrjaj u jednomlTiT jLs^akorfTsiihjftlc^ kultu?|r j ngLjz^d 11. totalitetTTTTiThgr-i miivei^alne^toiijftf^opi^ijft^ zaiedniko delovanje razliitih radnji u duhovnim naukama. I^bj^t^znanja je tu lstovetan sa svojim predmetom^^ ovat""" jg_np ciaSi-^uipfffivim^ svoje dEi^ktivanelStt^KaHse~Hm~ postupkom sazna objektivnost duhovnog sveta stvorenog u subjektu, nastaje pitanje koliko to uopte moe doprineti reenju problema saznanja.jjCant10 je za obradu problema saznanja poao od formalne logtice i matematike. Za vreme Kanta formalna logika je u krajnjim logikim apstrakcijama, u zakonima miljenja i oblicima miljenja videla krajnji logiki
filozofski.rs 253

osnov za pravovaljanost svih naunih postavki. Zakoni i oblici miljenja, pre svega sud u kome su bile date kategorije, po njegovom miljenju sadravali su uslove za saznanje. On je te uslove proirio onima koji, po njemu, omoguuju matematiku. Veliina njegovog dela je u kompletnoj ana]izLmatematjgkng i prirnH^oaatidnog znanja^gtaigg^^ da_U je u okviru njegovih pojmova mogua saznajna teonjajsto^ nje, koju on sam nije daoTTZZ^ " "
2. UOAVANJE, REALNOST: VREME"

Polazim od onoga to sam ranije rekao o ivotu i doivljaju. Preda mnom je jadatgl^da pokaem realnost onoga to se^^ivljajeni^shvata,^TV-p6to je tu re o objektivnoj vrednosti kategorija uEovnog sveta koje se otkrivaju polazei od doivljaja, prethodno u napomenuti u kom smislu e ovde biti upotrebljavan izraz kategorija. Predikati, kojima. ge_jskazuju predmeti, sadre naine shvatanja. Poj'move koji oznaavaju tenacine naivam kalegorijama. Svaki od tih naina sadri neko pravilo o povezivanju. Kategorije sainjavaj'u po sebi sistematske sklopove, a najvie kategorije oznaavaju vrhovna stanovita shvatanja stvarnosti. Zatim, svaka takva kategorjia oznaava svoj poseban svet _r>redikacija. Formalne kategorije su oblici iskaza o celokupnoj stvarnosti. Meu realnim kategorijama, pojavljuju se i takve ije j'e poreklo u shvatanju duhovnog sveta, mada se u izmenjenom obliku primenjuju i na itavu stvarnost. U doivljavanju nastaj'u opti predikati sklopa doivljaja u nekoj odreenoj indvidui; njihovomv primenom na objektivacije ivota u razumevanju i na sve subjekte duhovnonaunog iskaza, proiruje se obim njihovog vaenja, dok se ne pokae da duhovnom ivotu gde god postoji pripadaju sklop delovanja, snaga, vrednosti itd. Tako,, opti predikati dobijaju dignitet kategorija_ duhovnog sveta. U^ivotu ie, kao njegova prva kategoiiijalna nHr^Hha, Vnja predstavlja temelj svih ostalihr sadrana vremenitost. Jaylia-Sg ^Vf* v samogi izrazu ivotni tok. Vreme za nas postojTzahva^. / J j u j u i saimanju koie ^P ostvarnjp n -fedin<.tvii nn& gvfi^jj, ivotu, kao i spoljanjjim predmetima koji se u njemu pojavljuju, zaj'edniki su ddno^ istovremenosti, vremenskog redosleda, vremenskog ramaka, trajanja, menjanja. Iz njih su na osnovi matematike prirodne nauke razvijeni apstraktni od254
filozofski.rs

nosi, na kojima je Kant zasnovao svoje uenje o fenomenalnosti vremena. |Taj okvir odnosa obuhvata ali ne iscrpljuje doivljaj vremena, u kome njegov pojam nalazi krajnje ispunjenjejju se vreme doivljuje kao neprekidno odmicanje sadanjosti, u kome sadanjost stalno postaje prolost, a budue sadanjost. ^SadasnjostJestejspunjenost jednog vremenskog trenutkajaL-> jaou, oria jereaTnost nasuprot secaniu lli predsia^afrmo hn- ^duem^ko.je'se pojavljujuTada netn p l i m a ^ e k u j e m o , na-,, fjpmo sef k|iahiiicmtrr^Tocenior Ispunjenost realnou lli sa-H danjost postoji trajno,, dok se ono to predstavlja sadraj V doivljavanja stalno menja^ Predstave prolosti i budunosti \ postoje samo za onoga koji ivi u sadanjosti. Sadanjost po- . stoji uvek, i nieg drugog nema do onoga to se u njoj otkriva. ' Brod naeg ivota kao da stalno nosi neka bujica, a sadanjost postoji uvek i svuda tamo gde se mi na tim talasima nalazimo, gde patimo, seamo se ili nadamo, ukratko tamo gde ivimo u svojoj punoj realnosti. Ali bujica nas stalno nosi dalje, i u istom onom trenutktm kome budue postaje sadanje, sadanje ve tone u prolost.JDelovi ispunjenog vremena ne razlikuju se samo kvalitativno^ kada iz sadaSnjosti pogledamo unaracLg^pJEoglpsO n^buun(3sl, onda je^vakTdeojoka vremena, bez obzira na ono to se u njemu pojav^iJeTrazliitog karaktera.rtlza^IsTIlIkOecania su poreaane prema stepenu njlKovcTvrepno^ za^svestJ udela oseanjaj kao to se niz kua iTT3rvea u daljini gubi, smanjuje, ta"TEo se na toj liniji seanja menja stepen sveine seanja, sve dok se na horizontu slike ne izgube u tami. Ukoliko je vie lanova ispred nas, izmeu ispunjene sadanjosti i nekog trenutka u budunosti, duevnih stanja, spoljanjih zbivanja, sredstava, svrha utoliko je vie mogunosti da e sve to protei, utoliko slika budunosti postaje neodreenija i maglovitija. ^l^ada gledamo unazad na prolost, ponaajTiose pasiy-^ no; ona je nesto stp sP'nZ'mntfi inmrniti; " ^ C ^ ^ ^ r g n i rcTZ^ vek poJcuava da je strese sanjajui kako hi sve moglo biti druEiie. U^odnosu prema budurjio>ti ^mo nktnrru^TJohgJI^ PoredJ^ategorije s t v ^ o s t i j c o i a nam se_^tVriva i i ^ ^ n j n g T 7 pojavljuiese i kategorifa mogunosti. Oseamo se k a o d a p o ^ seduiemo beskrajne mogunosti. I tako taj doivljaj vremena ^' odreuje u svim pravcima sadrinu naeg ivota. Otudal ucejije o pukoj idealnosti vremenau duhovriiin^naukama nema nikakvog smisla. "Orio" bi irioglo samo da iskae da se iza samog ivota, s njegovim gledanjem u prola vremena, zavisno filozofski.rs 255

od toka vremena i vremenitosti, s njegovim udnim, aktivnim i slobodnim usmeravanjem prema budunosti, svim njegovim oajanjem zbog nunosti koje otuda proistiu, svim naporima, radom, svrhama koje dopiru u budunost, sa oblikovanjem i razvojem obuhvaenim tokom ivota u vremenu da se iza svega toga nalazi kao njihov uslov maglovito carstvo bezvremenosti, nekakvo neto to se ne proivljuje.JJ naem ivotu, meutim, nalazi se realnost za koju duhovne nauke znaju. Antinomije, na koje miljenje nailazi u doivljaju vre- . mena, proistiu otuda to je on za saznanje nedokuiv. ^lajsitniji deo odmicanja vremena sadri jo jedan vremenski tok. J5adanj*ost_njfradfl r^ijp (ist): ODO to_jiiidoivljujemo kao ^danjost^uvek sadri i seanje na ono^to je upravo bTIb sadanje, Medu ostalim momentima, produeno delovanje l'prologit kao snage u sadanjosti, znaehje tog prolog za sal[danjost, daj'e onome to ivi u seanju jedan osobeni karaki'ter prezencije koja ga ukljuuje u sadanjost. Ono to tako u proticanju vremena predstavlja jedinstvo u prezenciji, jer je jedinstvenog znaenja, to_j^ono najsitnije jedinstvo koje moemo oznaiti kao doivljaj jDalje, ^vako obimnije jedin"znacenje,Tiazivamo doivljajem, ak i kada su delovi meusobrfoi^zdvoiertrzbiva^^ lh prekidaju, Doivljavanje je prticanje u vremenu, u kome se svako stanje menja pre nego to postane jasan predmet, jer se sledei trenutak uvek gradi na prethodnom, i u kome svaki momenat jo nesagledan postaje prolost. Zatim se pojavljuje kao seanje koje se slobodno moe da proiruje. Posmatranje, meutim,, razara doivljavanje. Nita nije udnije od one vrste sklopa koji poznajemo kao deo ivotnog toka; pouzdano ostaje samo to da je strukturni odnos njegov oblik. I kad bismo sad pokuali da uz neki napor posebne vrste doivimo sam tok ivota kad se pojavi obala, a po Heraklitu on izgleda kao jedan isti a ipak to nije, kao mnotvo i jedno, opet emo pasti pod udar zakona samoga ivota, po kome svakLJD-Omenat ivota koji posmatramo, ma koliko u sebi snaili ^svest^toku, jeste momenat koji ivi u seanju, a ne vie tok; 'jgT nj^ga filrsirA* priVvja, kom sad'zaustavlja^ ono sto po sebi^ _er~Znai, sutinu samog ivota ne moemo sagledati. Ono to mladi iz Saisa otkriva jeste oblik, a ne ivot. To moramo da predoimo kako bismo sagledali kategorije koje se otkrivaju u samom ivotu. 256
filozofski.rs
s t v o i v o t n i h delnva, x^njprja_^votnL^Ak~^_e7.nje zajedni^kfT

Posledica tog svojstva realnog vremena jeste to se tok vremena ne moe doiveti u strogom smislu. Prezentacija prologa nam je zamena za neposredno doivljavanje. Kad posmatramo vreme, posmatranje ga razara, jer svojom panjom fiksira; jgosmatranje^^ustaylja_ono__to tee, uvruje ono sto je u toku natajanja. Upravo doivljujemo promene onoga to je maloas bilo, kao i to to se to to je bilo menja. Ali sam tok ne doivljujemo. Trajanje doivljujemo vraajui se onome to smo upravo videli i uli, i jo uvek ga zatiemo pred sobom. Promenu doivljujemo kad su pojedina svojstva u tom kompleksu postala drukija; i kada se u sebi samima obratimo onome to je podlono trajanju i promenama, nita se nee promeniti u uoavanju naeg vlastitog Ja. Isti je sluaj i sa introspekcijom . . . Jivotni tok sastoji se iz delova, sastoji se iz doivljaja kojrse njpriiisoKno na^/ft ujiekoj^unutranjoj vezi. Svaki pojedinanidoivljaj povezan je s neiam sopstvom iji je deoT" jvffigg?. struktigpm povezan je s osialim d e l o v u n a j jedan ^klop^iu^svernu duhovnome nailazimo na sktopTTSSolje sklop_ jedna kategonja "koja proistieTz ivotaT^klOB^b^atamo-z^ hvaljujui jedinstvu svestiMJno je usiov po3 kojimstoji celoTuipno shvatanje; medutlm, jasno je da iz same injenice da je u jedinstvu svesti dato mnotvo raznovrsnih doivljaja ne bi proizilo postojanje sklopa. Sklop ivota nam je dat saifiSt zato to je sam ivot jedan strukturni sklop u kome se nalazen doivljaji,, tj. veze koje se mogu doiveti. Taj s}clop je^obuhvaen jednom irom kategorijom, koja predstavTja nainlskazi-, vanja.r.elokni^fi^stvarn'oti odnosom cehne prema delogjTl m a . . ,13 JPuhovnijivot javlja se na tlu fizikoga; u evoluciji se svrstava^kao njenjiajviSi stupanj na Zemlji. uslove pod kojima se dn pojavljuje pnrodna nauka izlae otkrivajui u fizikim fenomenima neki zakoniti poredak. Meu fenomenalno datim telima nalazi se oveje telo, i sa njime je povezano doivljavanje na nain koji se ne moe dalje odreivati. Sa doivljavanjem, meutim, mi iz sveta fizikih fenomena stupamo na podruje duhovne stvarnosti. Ono je predmet duhovnih nauka, a refleksija o njemu .. . 13a i njena saznajna vrednost potpuno Je hezavisna bd prouavahja njihovih fizikih uslova. U zajednikom delovanju doivljavanja, razumevanja drugih lica, istorijskog shvatanja zajednitva kao subjekata istorijskog delovanja i, najzad, objektivnog duha nastaje znanje
17

filozofski.rs 257

0 duhovnom svetu. Doivljavanje je krajnja pretpostavka svega toga, i zato pitamo koju radnju ono obavlja. Doivliavanje obuhvata elementarne misaone radnje. To sam oznaio kao niegOvu inTelftkTiialnpst tme nastupaju sa pojacavanjem svesnosti. Promena nekog unutranjeg injeniiiog stanja tako postaje svest o razlici. Na onome to se menja,, injenino stanje shvata se izolovano. Doivljavanju se prikljuuju sudovi o doivljenome v u kojima se ono opredmeuje. Izlino je prikazivati da samo iz doivljavanja izvodimo svoje poznavanje svakog duhovnog injeninog stanja. Oseanje koje sami nismo doiveli ne moemo da pronaemo u nekom drugome. Meutim, za formiranje duhovnih nauka "presudno je sto mi subjektu, koji u ogranienosti tela ukljuuje mogunost doivljaja, dodeljujemo opte predikate, atribute iz svog doivljavanja, koji sadre polaznu taku za duhovnonaune kategorije. Videli smo kako formalne kategorije proistiu iz elementarnih misaonih radnji. To su pojmovi koji reprezentuju ono to se tim misaonim radnjama moe shvatiti. Takvi su pojmovi jednima, mnotvo, jednakost, razlika, stepen,, veza. Atributi celokupne stvarnosti. Realne kategorije... 3. SKLOP IVOTA Postaje vidljiva j'edna nova crta ivota, koji j'e uslovljen ve opisanim karakterom svoje vremenitosti taj karakter on prevazilazi. Nae-4innasanje prema ivotu, kako vlastitom tako i tuem, jeste razumevanje.^A to ponaanje obavlja se^ 1cao takvom. Kad jp aznanju prirode organskog sveta kod primitivnih stupnjeva ljudskog ivota potreban pojam svrhe, ono te kategorije preuzima ipak iz ljudskog ivota. Formalne kategorije su apstraktni izrazi za logike naine ponaanja kao to su razlikovanje, poistoveivanje, shvatanje stepena razlike, spajanje i razdvajanje. One u neku ruku predstavljaju opaanje vieg stepena, koje samo konstatuje, ali ne konstruie a priori. One se poj'avljuju ve u naem primarnom miljenju,, a onda kao istovetne dolaze do izraza u naem diskurzivnom miljenju, vezanom za znakove, samo na jednom viem stupnju. One su isto tako i formalni uslovi kako za razumevanje, tako i za saznanje duhovnih i prirodnih nauka. 258
filozofski.rs
U vlaStitiin KategOrijama, ^ o j ^ n nppnvnatP cavnanjn priT-nHp

Reatne kategorije, meutim, u duhovnim naukama nigde nisu istovetne s kategorijama u prirodnim naukama. Neu se uputati u probleme koji se odnose na postanak tih kategorija. Ovde je re samo o njihovom vaenju. Nijedna realna kategorija ne moe u duhovnim naukama zahtevati onu vaznost Kojuima u pnrodnim rraUkama. AkcTse postupak kbjT je u njoj fapstraktno IzrazenJ prenese na duhovne nauke, dolazi do onih prekoracerrprgfafflta prirodnonaunog miljenja, koja su isto toliko za osudu koliko i ona kada se u okviru prirodne nauke duhovni sklop unese u prirodu, iz ega je proizila elingova i Hegelova filozofija prirode. U istoriiskom svetu i nejpostoji nikakva prirodnonauna uzrocnostf jer mrnk sam "po fri znaSTda zakonito nuno izaziva posledice; a istorija , zna samo za 63nose delanja i trpijema. akcijp i reairHj> 1 ma koliko da neka budua prirodna nauka dalje bude razvoju; polazei otuda, znaenje ivotnih trenutaka odreuvanja ili pojam snaga kao njegovih pokretaa sve su te pojmovne tvorevine prirodnonaunog saznanj'a irelevantne za duhovne nauke. Subjekti iskaza o istorijskom svetu, poev od individualnog ivotnog toka, pa do ivotnog toka oveanstva, oznaavaju samo j'ednu odreenu vrstu sklopa ogranienog na neki nain. Pa ako je formalna kategorija odnosa izmeu |celine ( idelajzajednika tom sklopu i sklopu prostora, vremena, organizovanog bia, ona u oblasti jduhovnih nauka.tek._iz sutine ivota i njoj odgovarajueg postupk'a razumevanja dobija poseban smisao, smisao sklopa uTcome su'delovi povezani. Pri tom i tu shodno karakteru evolucije stvarnosti, kpja pada u nae iskusfvo, \organski ivoj treba posmatrati kao meulan izmeu anorganske prirodeHi\istorijskog svetajprema tome kao prethodni Istupanj tog sveta. 1 ^ Koji je to posebni smisao u kome su delovi ivota oveanstva povezani utjednu celinu? Koje su to kategorije u kojima nam polazi za rukom da razumevanjem ovladamo tom celinom? fosmatram autobiografije, koje predstavljaju naineposredmjT izraz retleksije o ivotu. (Avgustin, Kuso,, Gete^su njeni tipffai istnri]5siqoblici| Kako bu li pisci uspeli da sagledaju sklop razhcitih delova vlastitog ivotnog toka? Avgustin je sav usmeren na povezanost svog postojanja s Bogom. Njegov spis j'e istovremeno religiozna meditacija, molitva i pripovedanje. Cilj tog pripovedanja j*e dogaaj" njegovog preobraanja, a svako ranije zbivanje je samo postaja na putu ka tome cilju, u kome se namera provienja s tim ovekom zavrava.
17

filozofski.rs 259

Za njega nikakvo ulno uivanje, nikakvo filozofsko oduevljenje, nikakvo uivanje retora u sjajnom govoru, niti ikakav ivotni odnos nemaju autonomnu vrednost. U svemu tome on osea kako je pozitivan sadraj ivota udno pomean sa enjom za onim transcendentnim odnosom; sve su to bile prolaznosti, i tek je u preobraanju nastao odnos vean i bez patnji. I tako se razumevanje njegpva ivota obavlja u vezijddLova-toga^ bez- , ~usloyno najvieg dobra, i u toj vezi raa se za pnpga koji gleda unazad svest o znaenju svakog ranijeg ivotnog momenfaTOn u svom zivotu ne nalazi razvoj, nego pripremu za otIdanjanje svih njegovih prolaznih sadraja. Ruso! Njegov odnos prema vlastitom ivotu u njegovim Ispovestima moe se sagledati samo u tim istim kategorijama znaenja, vrednpsti^ smisla, svrhe. itava Francuskabila je ispunjena glasinarna o njegovom braku, njegovoj prolosti. U strahovitoj samotnosti, posmatrao je kako neprijatelji neumorno deluju protiv njega toliko mizantropski nastrojen da je postao sklon maniji gonjenja. Kad se seanjem vraao imazad, video je kako je bio izbaen iz kalvinistikog strogog kunog reda, a zatim kako se iz mranog pustolovnog ivota uzdizao da ispolji ono veliko to je u njemu ivelo, okaljan na tome putu svim ulinim blatom, prisiljen da se zadovolji svakojakom loom hranom, nemoan pred vladavinom otmenog sveta i izabranih duhova oko sebe. Ali bilo ta da je tvorio i trpeo, i ma koliko pokvaren bio, oseao se otmenom i plemenitom duom koja saosea sa oveanstvom, a to je i bio ideal njegova doba. To je hteo svetu da predoi, hteo jenda pnbavj^vanost svojoj dufrovnoj^gzistenciji pokaujui je potpuno onak^Tkakva je bila. O u se, prema tome, tumai tok spoljanjih zbivanja jednoga ivota. Trai se jedansklop koji se ne sastoj i u s a m o j i^lagijLuzroka^i^ posledicaTAko bismo hteli da ga lskaemo, za njegnmamo samo^rei kao 5to su vrediiost, svrhat_smisao, ^naenje. Kad malo bolje pogledamoTvidimo ' ^ a se taj ivot tumai jednim posebnim odnosom meu tim kategorijamaJ^Ruso, pre svega, eli da se prizna pravo njegove individuaTne egzistencije. Time je dato jedno novo gledite o beskrajnim mogunostima ostvarivanj'a ivotnih^vi^ Polazei sa tog stanovi^ta, oblikuje se onos~kategorija pod kojima on razumerivot^ A sada o Geteu. U njegovom delu Poezija i istina ovekse prema vlatitoj egzistencij'i odnosi univerzalnoistoriJikijOn sebe vidi apolutno povgzanogyknji"evnTm^pokretom jv^J^Pgh^-l ^ n lma spokojnoTgordo ose260
filozofski.rs

anje svoga poloaja u njoj. Tako je starcu, koji se osvre unazad, svaki trenutak njegove egzistencije dvostruko znaajan: kao ivot koji ie u punoj meri uivao, i kao snaga ije dejstvo prodire u sklop ivota. On svaku sadanjost, onu u Lajpcigu, Strasburu, Frankfurtu osea ispunjenom i odreenom onim to je prolo, kao da je usmerena na oblikovanje budunosti znai da je osea kao razvoj. Tu na pogled dopire dublje u relacije izmeu kategorija, kao orua za sagle^ ^ayanje ivot^ Smisao ivota Je i f rijegovom oblikovanju, u j razvoju; polazei otuda, znaenje ivotnih trenutaka odreu-" je se na jedan specifian nain; on je istovremeno i doivljena vrednost samoga trenutka i njegova delotvorna snaga. : Svaki ivot ima vlastiti smisao. On se nalazi u jednom ojclopn "snflffenja u kome svaka sadanjost, kn]e ?e rnn7emn " gptiti^ jfpa vlastitu vrednost, a istovremeno u sklopu seanja pm/P7anfl je $ nekim smislom celine. Sflusao lndividualnog postojanja potpuno je singularan i saznanje ga ne moe Odgonetnn^Jt on ipak na svoi nain, kao Laibnicova monadar re= prezentuje istorijski univerzum. AUTOBIOGRAFIJA \\ ,Autobiografija je najvii i najpouniji oblik u kome sev gusrecemo s razumevahjem ivota. U hjoj'~je zivotnf tbk oho v spoljaShje, to se ulno pojavljuje, od ega razumevanje napreduje ka onome to je taj ivotni tok stvorilo u okviru jedne odreene sredine. A onajjkoji razumevajaj| ivotni tok identian ie s onimkoii ga'je stvori0.^tUda^roizilazi_Jedna^ posebna prisnost razumevanla. Covek Toii trazi s k l o p u i s t o riji svoga zivota, ve je u svemu onome to je osetio kao vrednosti svoga ivota, to je ostvario kao njegove svrhe,, to je zamislio kao ivotni plan, sve to je gledajui unazad sagledao kao svoj razvoj, a gledajui unapred kao oblikovanje svoga ivota i njegovo najvie dobro u svemu tome on je sa razliitih gledita ve stvorio jedan sklop svoga ivota, koji sada treba reima izraziti. pn j'e u j g a n j u izdvojio i istakao zna' ajne momente svoga_iyota,^"ostale je predao zaboravuTl Tamo gde se u pogleu znaaja moinenta prevario, budunost ga je docnije ispravila. I tu je naj'pree zadatke za shvatanje i prikazivanje istorijskog sklopa ve delimino reio sam ivot. JJ^koncepcijama doivljaja stvorena su jedinstva u koiima su sadSSnje i piolo povezam zajedniKim_znafinjemr--Meu dofilozofski.rs 261

ivljajima oni koji za sebe i za sklop ivota imaju poseban dignitet sauvani su u seanju i izdvojeni iz beskrajnog toka svega onoga to se zbilo i to je zaboravljeno; a u samom ivotu izgradio se jedan sklop, polazei sa njegovih razliitih stajalita, tokom neprekidnih pomeranja. Sam ivot je, dakle, delimino ve obavio posao istorijskog prikazivanja. Jgdin! stva su data u obliku doivljaja; iz beskrajnog, bezbfojnog i mnotva pripfemljen je izbor bhoga to je vredno prikazivaI nja. A meu tim lanovima vidi se jedan sklop koji, naravno, ne moe biti puka kopija realnog ivotnog toka tolikih godina, koji to i ne eli da bude, zato to je re o razumevanju, a koji, meutim, ipak iskazuje ono to jedan individualni ivot sam zna o sklopu koji postoji u njemu. Pribliili smo se korenima sveg istorijskog shvatanja. Autobiografija^g samo jcdna samor^rkftjj* oveka o niegovom zivotnom toku^Jfcoja je dobila knjieim^ ^rflfl, A1i t ? k v ~ "samorefleksija obnavlia se na izvesnom stepenu u svakoj in-^ dividui. Ona je uvek tu, a ispoljava se svaki put u novim obli"cimaTNalazimo je u Solonovim stihovima ba kao i u samoposmatranjima filozofa stoiara, u meditacijama svetaca, u filozofiji ivota modernoga doba. 5^rno opg ^rpngn^njp jstorijfleksije o njemu temelj je istorijskog vienja. Jedino ona ^omoguuje da se ulij drugi ivpt beskrvnim senkarna prolo^ga^-Nigna-jiovezanost s bezgraninom potrebom oveka da se unese u tuu egzistenciju, da u njonzgubi vlastito Ja^Jzm veiikog^po vesniara: ta je pak to to posmatranjem vlastitog ivotnog toka konstituie sklop kojim pojedinane delove povezujemo u celinu i u kome ivot dospeva do razumevanjaP^Optini-katfeL. gorijama miljenia pridruile su se u razumevanju ivota i kategonje vrednosti' svrhe i^iaEtfn}a._Ohu'hvatile sn iroke pojmove kao sto su oblikovanje i razvoj ivota. Razliitost tih kategorija uslovljena je u prvom redu stanovitem sa koga se shvata ivotni tok u vremenu. Osvrui se u seanju unazad, mi sklop proteklih delova ivotnog toka sagledavamo kategorijom njihovog znaenja. Kad ivimo u sadanjosti, koja je ispunjena realnostima, oseanjem upoznajemo njenu pozitivnu ili negativnu vrednost, a jcada se usmerimo prema budunosti, iz tog ponaganfo nacta, ^^katcgoriia-^aterrivot tnmarimo kao nntvnrfinjp nrlrr nnj vie svrhe kojoj se podreuju sveLjpoiedinane svrhe, tnnrmri. _ mo ga kao ostvareiije najvitfg"Hobra. Nijedna od tih katego262
filozofski.rs
^ l f O viffenjp Mnr i Sirintt v l a c t i t o p frivota, Van i AnPrgjjg^rg^

rija ne moe se podrediti drugoj, zato to svaka od njih polazeci sa nekog drugog gledita omoguuje da se razume celina ivota. Prema tome, one se meusobno ne mogu uporeivati. Pa ipak se u njihovom odnosu prema razumevanju ivotnog toka pojavljuje razlika. \Vlastite vrednosti (Eigenwerte), koje se saznaju u doivljajTTtvarnosti i jedino u njemu, jesu ono to se primarno moe saznati, ali one postoje odvojegLO ijiporedoj Jer svaka od njih nastaje odnosom|sub]ek"ta|prema nekom predmetu koji za njega postoji u nekoj sadanjosti. (Nasuprot tbi!ier*kad~p"osfavIjamo neku svrhu, mi se odnosimo prema nekoj predstavi objekta koju treba realizovati.) Znai, vlastite vrednosti doivljene sadanjosti postoje odvojeno i uporedo; one se samo mogu meusobno uporeivati, procenjivati. Ono to se inae oznaava kao .vrednO-S^-gzn^^j^va samo relacjLjig^gj^^ nekom predmetu pripiemcf objektivnu vrednost, znaci da se samo u odnosu na njega mogu doiveti razne vrednosti.^lAko mu pripiemo vrednost delovanja, time^snio ga samo oznaili kao sposobnog da omogui pojavu neke vrednosti na nekom kasnijem mestu u toku vremena.\Sve su to isto logike relacije, u koje moe stupiti vrednost doivljena u sadanjosti. Tako se ivot sa gledita vrednosti pojavljuje kao fceskrajno mnotvo pozitivnih i negativnih vrednosti egzistenCijeT'To lii na haos harmonija i disonanca. Svaka od njih je zvuna tvorevina koja ispunjava neku sadanjost; ali meu njima ne postoji nikakav muziki odnos.'Kategorija svrhe ili dobra^ koja ivot shvata sa gledita usmerenosti na budunost, pretpostavlja kategoriju vrednosti. Pa ni ona ne moe posluiti kao polazna taka za stvaranje sklopa ivota. Jer meusobne veze svrha samo su veze mogunosffTlzbora,, podreivanja.lJedinp kategorija \znaenja prevladava^ puku^nagprednost, puku po r e ^ s T a e l o v a ivblaT^A kako je i^oriia^secanje, a njemu p r i i ^ a ^ g a ^ o n i a r z n a e n i a T n r n j e ovU upi'avo najkarakteristignija Xategorija istorijskog miSljerija. Zato jgZs^^^gano \ da izloimo kako se oria postepeno alje razvij ala. " DOPUNA TACKE 3. SKLOP IVOTA U sklopu kategorija delanj'a i trpljenja pojavljuj'e se^kate-., gorija sile. Delanje i trpljenje su, kao to smo videli, osnova principa uzronosti u prirochiim naukama. Princip uzronosti filozofski.rs ! 263

je u strogom obliku razvijen u mehanici (Uvod u duhovne nauke, str. 509 i dalje; Sabrani spisi, knj. I, str. 399 i dalje). Sila je u prirodnim naukama hipotetian pojam. Ukoliko prirocF ne nauke prihvate njegovo vaenje, on je odreen principom uzronosti. U duhovnim naukama on je kategorijalni izraz za ono to se moe doiveti. Hipotetian pojam nastaje kada se okreneiho prema budunosti, a to se zbiva na raznovrsne naine. U snovima o buduoj srei, u igri mate s mogunostima, u sumnji i strahu. A tu izlinu rasplinutost vlastite egzistencije zgunjavamo u jednu jedinu taku: usred raznih mogunosti odluujemo se da ostvarimo jednu od njih. Svrhovita predstava, koja se sad pojavljuje, sadri neto novo, ega jo nije bilo u krugu raznih stvarnosti i to sad treba da stupi u njih; Jgjio o emu je ovdere, to je potpuno nezavisno od svake teorije o volji neka napetost, koju psiholog moe ^fiziki da tumai, upravljenost na neku metu, a sada, meutim, raanje jedne intencije da se ostvari neto ega jo nije bilo u stvarnosti, izbor izmeu mogunosti i intencija da se ostvari jedna.. .15 odreena predstava o cilju izbor izmeu sredstava za njeno izvoenje i samo izvoenje. Ukoliko ivotni sklop to obavlja, nazivamo ga silom. Pojam sile presudan je za duhovne nauke! Dokle god sile dopiru, imamo posla s jednom celinom, sa sklopom. Stanja u njemu postoje svuda kao neto to se samo po sebi razume; meutim, kada istorija nastoji da razume i izrazi promene, to se ini pojmovima koji izraavaju energije, pravce kretanja, prerasporeivanje istorijskih snaga. Ukoliko je taj njihov karakter izraeniji utoliko e istorijski pojmovi bolje da izraze prirodu svog predmeta. Ono to u pojmu fiksiranom predmetu daje karakter vaenja, nezavisnog od vremena, pripada samo njegovom logikom obliku. Zato je vano stvarati pojmove koji izraavaju slobodu ivota i istorije. Hobz vie puta kae da je ivot neprekidno kretanje. Lajbnic i Volf isti-;l u da kako za pojedince, tako i za zajednice srea lei u svesti o napredovanju. Sve kategorije ivota i istorije su oblici iskaza koji ako jo ne svuda u iskazima o onome to se moe doiveti, a ono bar u njihovom razvijanju pomou drugih radnji stiu optu primenu u duhovnonaunoj oblasti. One potiu iz samog doivljavanja. Nisu vrste oblikovanja koje pridolaze spolja, ve strukturni oblici samoga ivota u vremenskom toku dolaze u njima do izraaja na osnovu formalnih operacija zasnovanih u jedinstvu svesti. A subjekt tih kategorija u okviru
264
filozofski.rs

sfere doivljaja? Najpre je to ivotni tok koji se odvija na nekom telu, i u odnosima izmeu namere, njenog ometanja i pritiska spoljanjeg sveta razlikuje kao jedno Ja od spoljanjega onoga to se ne moe doiveti, to je tue. Svoja blia odreenja ono dobija upravo od izloenih predikatskih odredbi, pa su tako svi nai iskazi ve u sferi doivljaja, utoliko to je njihov predmet ivotni tok i to po svojoj prirodi iskazuju predikate o tom ivotnom toku, na prvom mestu samo predikatske odredbe o tom odreenom ivotnom sklopu. Karakter zajednikoga, optega, dobijaju time to je njihpva poaina objektivni duh,'a njihov stalni korelat shvatahje ^ragih Hca. Razumevanje vlastitog ivotnog toka obavlja se, meutim, u jednoj poslednjoj grupi kategorija, koja se bitno razlikuje od prethodnih. Prethodne kategorije bile su srodne s kategorijama saznanja prirode. Sada nailazimo na takve s kojima se u prirodnim naukama nita ne moe uporediti. Shvatanje i tumaenje vlastitog ivota prolazi kroz dugi niz stupnjeva; najsavrenije ga izlae autobiografija. U njoj subjekt vlastiti ivotni tok shvata na taj nain to u svoju svest privodi ljudske supstrate i istorijske veze u koje je utkan. Konano, autobiografija se moe proiriti u istorijsku sliku; nju ograniava, ali i znaaj joj daje samo to to je njen nosilac doivljavanje i to polazei od te dubine postaju razumljivi vlastito Ja i njegove veze sa svetom. Rgfleksijaovekanj:^1* gamom ostaje orijentaciona taka i 'osnova.

filozofski.rs

II RAZUMEVANJE DRUGIH LICA I NJIHOVIH IVOTNIH MANIFESTACIJA

Ra7,^mftvanie i tumaenje su metoda koja preovlauje u duKovnim naukama. Ujazunievanju su sjedinjene sve funkcije. Ono sadri sve duhovnonaucne~"fclme. Na svakoj tacki razu"mevanje otvara neki svet.10 Na osnovi doivljavanja i razumevanja samoga sebe i u ^ njihovom stalnom naizmeninom delovanju izgrauje se ra-_ zumevanje tuihjsivotnih manifestacija i drugihlica. NLJu^, nije rec o logikoJTconstrukciji ili psiholoTEoj analizTTiiego, .O.analizru Smislu^teopj^ anja Potr^hno JP iitvrditi Iroliko razumevanje drugiKHtica doprinosi istorijskom znanju. 1
IVOTNE MANIFESTACIJE

Dato, ovdesii uvek ivotne manifestacije. Pojavljujui se u ulnom svetu, ivotne manifestacije su izraz duhovnoga i omoguuju nam da ga saznamo. Pod ivotnom manifestacijbni ne razumem ovde samo one izraze kojima je neto miljeno ili koji neto znae, ve isto tako i one koji nam i.bez takve namere, kao izraz neeg duhovnog, omoguuju da razumemo to duhovno. Vrsta i doprinos razumevanja razlikuju se prema ,k1asa-_ ma ivotnih manifestar.ija. _ Prvu od tih klasa W pojmovi. sndovi. znaajnije j n i s a c ne tvorevine. Kao sastavni delovi nauke. izdvoieni IZ "doivljaja u kome se poj'avljuju, oni u svojoj saobraznosti s logikom normom imaju zajedniki osnovni karakter. On je u filozofski.rs 266

njihovoj istovetnosti, nezavisno od mesta na kome se pojavljuju u misaonom sklopu. .Sud iskazuje vaenje nekog misasmQK sadraja nezavisno od promena n pjegflgom pojavliivajijliTliezavisno od razlika u vremenu ili linostima. uprayo_ utome^je i smisao stava ldentiteta. Zato je sud isti fajj onog a k o j | ga izrie i onoga koji ga razume; neizmenjen, bn e'ha neki nain ^renosi jz_i>osedaonoga kojTjga izrie u posed onogsGQjTga.r^umer To svakbm logikoih bespfekornom misabnom sklopu odreuje specifian karakter razumevanja.^Razumevanje je usmereno na sam misaoni sadraj', a on j*e u) svakom sklopu jednak samom sebi, pa je zato razumevanj'eT tu potpunije nego kod svake druge ivotne manifestacije. Me- / utim, za onoga koji shvata on ne kazuje nita o svoj'im vezama s nejasnom pozadinom i punim opsegom duevnog ivota. Nita tu ne ukazuje na osobenosti ivota iz koj'eg je to razumevanje proizilo, a upravo iz njegovog specifinog karaktera proistie to ono uopte ne zahteva nikakvo vraanje na duevni sklop. pak ne proistie iz namere da se neto saopti. MeduTim, shodno odnosu u kome se on nalazi prema nekoj svrsi, u njemu j'e ta svrha data. Veza postupka sa duhovnim koje se tako u njemu izraava redovna je i doputa verovatne pretpostavke o ovome. Meutim,, neophodno je potrebno da se okolnostima uslovljeno psihiko stanj'e, koje je postupak proizveo i iji je on izraz, razlui od samog ivotnog sklopa u kome je to stanje zasnovano. Snaga neke presudne pobude izvlai delo iz mnogostranosti ivota u jednostranost. Ma koliko bilo pro-f miljeno, ono ipak iskazuje samo jedan deo naega bia. Ono! potire mogunosti koje su se nalazile u tom biu. Tako se i postupak odvaj'a od pozadine ivotnog^ sklopa. I ukoliko ne bude objanjeno kako su u njemu spojeni okolnosti, svrha, sredstva i ivotni sklop, nee se moi svestrano odrediti unutranje stanje iz koga je taj postupak potekao. .Sasvim ja neto drugo izraz doivljaja! Posebna veza po^toii izmeu njega, zivota iz kojeg proistie i razumevanja do ^oieg dovodi. Izraa. rtainte. moe od duevnog sklopa sadrati vie nego to ijednaintrospekcija moe uoiti. On to izvlai iz jubina koje svest ne osvetljava. Meutim, u prirodi'iraza doivlj'aja istovremeno je i to se veza izmeu njega i duhovnoga, koje se u njemu izraava,, moe samo uslovno da postavi kao temelj razumevanju. On ne potpada pod sud o tanosti ili netanosti, nego pod sud o neistinitosti ili istinitosti. Jer
filozofski.rs 267
Drugu klasn ivotniVi m^nifp.fstarija i n e postupci. Postu-

licemerje, la, obmana ovde prekidaju vezu izmeu izraza i duhovnoga koje je izraeno. Meutim, pojavljuje se vana razlika na kojoj poiva najvii znaaj do koga se izraz doivljaja moe uzdii u duhovnim naukama. Ono to proistie iz svakodnevnog ivota potinjeno je njegovim interesima. I tumaenje onoga to stalno tone u prolaznost odreeno je vremenskim trenutkom. Strano je to u sukobu praktinih interesa svaki izraz moe da obmane i to se i tumaenje menja kad se mi drukije postavimo. Meutim, kad se u velikim delima duhovno odvoji od SYOgaJyorca, od pesnika, umetnika, pisca, ulazimo u jednu^ oblast^u koioi vi*e nema obmaha. JNjjdno Istinski^veiiiP umetniko delo ne moe da eli da nas pod oRoinostima Koje tu vladaju 1 koje kasnije ireba da lzlozi, zavara nekim duhov-" ^nim sadrajem koji je njegovom tvorctl tud,, ono ak UOpte 1" jie_gij_ci2[ kae nelo o svonrivorcu. Istinito u sebi, ono je pred nama hksirano, vidijivo, trajno, 1 to nam omoguuje da ga u njegovom umetnikom svojstvu pouzdano razumemo. U granicama izmeu znanja i dela stvara se krug u kome se ivot otkriva u dubini koj'a nije dostupna ni posmatranj'u, ni refleksiji ni teoriji.17 2 ELEMENTARNI OBLICI RAZUMEVANJA. Razumevanie izrasta u prvom redu iz interesa praktinog, JVOta. TrpraktlflnTTi ft\yntu lirnp^i *w npnrene na'meusobL n nfa g p Q n no op5tTfr j^^ Tnorajn ii7 j mnr> rnTiiimnrnti Tf>df^n ^n^ra znati Sta onai drugi hoe. Tako. najpre, nastaju demenr . tarni oblici razumevanja. Oni su kao slova, ije spaj*anj e omoguuje njegove vie oblike. Pod takvim elementarnim oblikom razumem tumaenje neke poiedinane ivotne manifestacije. Logiki se ono prikazuje analognim zakljukom. Do tog zakljuka se dolazi posredstvom redovne veze izmeu tumaenja i onoga to j'e u njemu izraeno. U svakoj od navedenih klasa, pojedinana ivotna manifestacija podobna je za jedno takvo tumaenje. Niz slova sloenih u rei koje ine jednu reenicu je izraz za neki iskaz. Izraz lica nam oznaava radost ili bol. Elementarni inovi iz kojih se sastoje povezani postupci kao to su podizanje nekog predmeta, udaranje nekim ekiem, seenje drveta testerom, oznaavaju nam prisutnost izvesnih 268
filozofski.rs

svrha. U elementarnom razumevanju, prema tome, nema vraanja na itav ivotni sklop koji sainjava trajni subjekt ivotnih manifestacija. Nita ne znamo ni o kakvom zakljuku u kome bi se stvaralo razumevanje. ^snovniodnos na kome se zasnjva prores plftmentamog raziu^vania--aeste^D3nos izmeu izraza i onoga to j e u njemu lzraeno^FleTTi^ntP^o ra7"myan jfi r"jA nikakav akljugukr^ VijTTrpicn na nsnnvn poskdirf* **>k ni u oprezmjem nainu izraavanja iie smemo ga shvatiti kao postupak koji se sa date posledice vraa na neki deo ivotnog sklopa koji omoguuje posledicu. Svakako je taj odnos sadran u samom injeninom stanju, pa je prelaz iz onog u ovo tako rei uvek na pragu: ali do njega ne mora doi. A to to se tako odnosi jedno prema drugom povezano je meusobno na osoben nain. U najelementarnijem obliku ispoljen je odnos izmeu ivotnih manifestacija i duhovnoga, koje vlada u svakom razumevanju, odnos po kome veza razumevanja s duhovnim koje se u njemu izraava prenosi u njega svoj cilj, a da se pri tom manifestacije date u ulima ipak ne utapaju u duhovnome. to to dvoje, recimo gest i strah, ne postoje naporedo, nego ine jedinstvo, zasnovano je u osnovnom ocbiosu izmeu izraza i duhovnoga. Uz to, meutim,, dolazi i karakter svih elementarnih oblika razumevanja, o kome e sada biti rei. 3 OBJEKTIVNI DUH I ELEMENTARNO RAZUMEVANJE Izloio sam znaaj objektivnog duha za mogunost du^ U kojima se zajednitvn individna <>bjektivi5;^1n n iilnnm S V P ^ ^tiLjj tom objektivnom duhu prolost je za nas trajna i postojana sadanjost. Njegova oblast rasprostire se od stila ivota, od oblika optenja, sve do sklopa svrha koji je drutvo sebi izgradilo, do morala, prava, drave, religije, umetnosti, nauka i filozofije. Jer i delo jednoga genija reprezentuje neko zajednitvo ideja, duevnog ivota i ideala u izvesnom vremenu i izvesnoj sredini. Iz sveta objektivnog duha nae Ja prima hranu poev od najranijeg detinjstva. Taj svet je i medijum u kome se obavlja razumevanje drugih lica i njihovih ivotnih manifestacija. Jer sve ono u emu se duh objektivisao sadri filozofski.rs 269
h n y p o n a n ^ n o g ^i^nj^ Pc\A n j i m ra7npnpra-fn->nf>vritnp nnlikfvL

neto to -Ta 1 Ti irr^jn 7.ajednilco. Svalci prostor zasaen drveem, svaka odaja u kojoj su poreana sedita razumljiva nam je od malih nogu, jer su ljudi zajednikim postavljanjem svrhe>, ureivanjem, procenjivanjem odredili svaki prostor i mesto svakom predmetu u sobi. Dete raste u porodici, ijji su poredak i obiaji za njega isti kao i za ostale lanove porodice, i ono prihvata majin raspored u vezi s njima. Pre nego to naui da govori, ono je ve utopljeno u medijum zajednitava. Ono se ui da razume gestove i izraze lica, pokrete i uzvike, rei i reenice samo zato to ih susree uvek iste i uvek isto povezane s onim ro znae i izraavaju. Tako se individua orijentie u svetu objektivnog duha. Iz toga proistie jedna vana posledica za proces razumevanja. ivotna manifestacija, koju individua shvata, za nju po pravilu nije samo pojedinana manifestacija, ona je tako rei ispunjena znanjem o zajednitvu i nekom u njoj datom vezom s nekim unutranjim stanjem. Svrstavanje pojedinane ivotne manifestacije u neko zajednitvo olakano je time to u objektivnom duhu postoji jedan ralanjeni poredak. On obuhvata pojedinane homogene sklopove, kao to su pravo ili religija, a oni su vrste i pravilne strukture. Tako su u graanskom pravu imperativi izreeni u zakonskim paragrafima, koji za ostvarenje nekog ivotnog odnosa treba da obezbede mogui stupanj savrenstva,, povezani s nekim sudskim postupkom, sa sudskim ustanovama i mehanizmima za sprovoenje njihovih odluka. U okviru jednog takvog sklopa postoji mnotvo tipinih razlika. Pojedinane-^votjae-jaiajiifestacije koje sjjsree.subjekt razurhevanja mogu se shvatiH^ao--da-pSpaf&jii Jednoj sferi zajednitva, jednome tipu. Shodno vezi izmecfri ivotrie manifestacije i duhovhoga^~vei~koja posioji u okvrtu~tog zajednitva, dopuna duhovnoga koje spada u ivotnu v manifestaciju data je zajedno s njenim svrstavanjem u neto zajedniko. Jedna reenica je razumljiva na osnovu zajednitva u nekoj zajednici jezika u pogledu znaenja rei i oblika gramatike promene, kao i u pogledu smisla sintaktike strukture. Pravila ponaanja utvrena u jednom odreenom kulturnom krugu omoguuju da rei pozdrava ili nakloni svojom gradacijom oznae odreen duhovni stav prema drugim licima, i da se kao takvi razumeju. Zanatstvo je u raznim zemljama izgradilo odreen postupak i odreena orua za postizanje neke svrhe, i na osnovu njih nama njegova svrha postaje razumljiva kada on <zanatlija> upotrebi eki ili testeru. Svuda je jednim 270
filozofski.rs

poretkom u nekom zajednitvu utvrena veza izmeu ivotne manifestacije i duhovnoga. Time se objanjava zato je ta veza prisutna u shvatanju pojedinane ivotne manifestacije i zato su bez svesnog zakljuivanja, na osnovu odnosa izmeu izraza i onoga to je izraeno, oba dela tog procesa ujedno stopljena u razumevanju. Ako za elementarno razumevanje potraimo neku logiku konstrukciju, onda se iz zajednitva u Kome je dat neki sklop, izmeu izraza i onoga to je izraeno, taj sklop otkriva u jednom pojedinanom sluaju; posredstvom zajednitva ivotna manifestacija se predikatski odreuje kao izraz neeg duhovnog. Postoji, dakle, zakljuak po analogiji, u kome se posredstvom ogranienog niza sluajeva sadranih u zajednitvu predikat o subjektu iskazuje s verovatnoom. Ovde postavljeno uenje o razlici izmeu elementarnih i viih oblika razumevanja opravdava uobiajeno razdvajanje pragmatikog tumaenja od istorijskoga, time to razliku svodi na jedan odnos izmeu elementarnih i sloenih oblika, koji lei u samom razumevanju. 4 VII OBLICI RAZUMEVANJA Prelaz od elementarnih oblika razumevanja ka viima ve se u zaetku nalazi u elementarnima. to se vie poveava unutranja razdaljina izmeu neke date ivotne manifestaci- I je i onoga koji je razumeva, utoliko ee dolazi do nepouzda- * nosti. Nastoji se da se one otklone. Prvi prelaz ka viim oblicima razumevanja obavlja se kada razumevanje poe od normalnog sklopa ivotne manifestacije i duhovnoga koje se u njoj izraava. Ako u rezultatu razumevanja nastupi neka unutranja tekoa ili neka protivrenost s onim to je inae poznato, onda to onoga koji razumeva navodi da to preispitaTOn se prisea sluajeva u kojima nije bilo normalnog odnosa izmeu ivotne manifestacije i unutranjeg stanja. Takvo odstupanje ve postoji u sluajevima kada mi svoja unutranja stanja, svoje misli i svoje namere neprobojnim dranjem ili utanjem skrivamo od pogleda nezvanih. Tu posmatra pogreno tumai jedino odsustvo neke vidljive ivotne manifestacije. Ali, u ne malom broju sluajeva moramo raunati s tim da uz to postoji i namera da budemo zavarani. Izrazi lica,
filozofski.rs 271

gestovi i rei u protivrenosti su s unutranjim stanjem. I tako se na razliite naine pojavljuje zadatak da se posluimo drugim ivotnim manifestacijama ili da se vratimo na itav ivotni sklop kako bismo reili svoju nedoumicu. Iz optenja u praktinom ivotu nastaju, meutim, i posebni zahtevi da se donesu sudovi o karakteru i sposobnostima nekog pojedinca. Mj_stalnp raunamo s tumaenjima koia^. nam pniaj^jx>jeHinrgestovi, izrazi lica, postupci s odreenJTTTci^em ilFnjihove skupme; takva tumaenjajia^odg^JigL. zakl juKe po analogiji, alj razumevanje nas voai dalje; trgo-~ vina i saobraaj, drustveni ivot, zanimanje i porodica upuuju nas na to da zagledamo u unutranje stanje ljudi koji nas okruuju, kako bismo utvrdili u kojoj meri moemo raunati na njih. Odnos izmeu izraza i onoga to je izraeno prelazi u odnos izmeu raznovrsnih ivotnih manifestacija neke druge linosti i imutranjeg sklopa na kome se ta raznovrsnost zasniva. To dalje ukazuje na potrebu da se uzmu u obzir i promenljive okolnosti. Dakle, pred sobom, na osnovu pojedinanih ivotnih manifestacija o celini ivotnog sklopa, imamo i induktivni zakljuak. Njegova pretpostavka je znanje o duevnom ivotu i njegovim vezama sa sredinom i okolnostima. Kako je niz ivotnih manifestacija ogranien,, a sklop na kome je utemeljen neodreen, rezultat toga moe imati samo karakter verovatnoe. Ako se iz njega izvede zakljuak o nekom delanju sagledanog ivotnog jedinstva u novim okolnostima, taj deduktivni zakljuak, izgraen na induktivno steenom uvidu u neki psihiki sklop, moe zakljuivati samo o oekivanju ili mogunosti. Napredovanje od jednog psihikog sklopa, kome se i samom moe pridati samo verovatnoa, idui dalje kroz pojavljivanje novih okolnosti, pa sve do naina kako e taj sklop na njih reagovati, moe imati za rezultat samo ogkivanje, ali ne i pouzdanost. Sama pretpostavka po"Hobna je^da se i dalje izgrauje, to e se uskoro pokazati; ali pokazae se i to da se na stepen pouzdanosti ne moe uzdii. SvLvii oblici razumevanja, meutim, ne poivaju na osnovnom odnosirrzmeu onogr to je pro^rbkovandi onoga to^prou^okuje. Pokazalo se a jedna takva pretpostavka ne vai za elementarne oblike razumevanja; ali i j'edan veoma vaan deo onih viih oblika utemeljen j#e u odnosu izmeu izraza i onoga to je izraeno. Razumevanje duhovnih tvorevina usmereno je u mnogim sluajevima samo na onaj sklop 272
filozofski.rs

u kome pojedini delovi neke tvorevine^ ulazei jedan za drugim u shvatanje, ine celinu. Da bi razumevanje donelo najvie koristi naem znanju o duhovnom svetu, ak je od najveeg znaaja istai samostalnost tog njegovog oblika. Izvodi se recimo neka drama. Ne uivljuje se potpuno samo knjievno neobrazovan gledalac u radnju, ne mislei pri tom na pisca komada, ve i knjievno obrazovan ovek moe potpuno da bude opinjen onim to se tu deava. Njegovo se razumevanje usmerava na sklop radnje, na karaktere linosti i na preplitanje momenata koji odreuju preokrete ljudskih sudbina. I samo e tada uivati u punoj realnosti prikazanog iseka iz ivota. Samo tako e se u njemu potpuno obaviti proces razumevanja i naknadnog doivljavanja, koji pesnik eli da pokrene u njemu. itavom oblau takvog razumevanja duhovnih tvorevina vlada jedino odnos izmeu izrazjl i duhovnog sveta izraenog u njima. TekTaHa gledalac zapazi "3a je ono to je upravo prihvatio kao deo stvarnosti veto i smiljeno stvoreno u pesnikovoj glavi, razumevanje kojim je upravljao taj odnos izmeu jednog skupa ivotnih manifestacija i onoga to je u njima izraeno prelazi u razumevanje odnosa izmeu tvorevine i tvorca. Pogledamo li navedene oblike vieg razumevanja u njihovoj ukupnosti, videemo da je njihov karakter zajedniki po tome to oni u zakljuku po indukciji na osnovu datih manifestacija privode razumevanju sklop jedne celine. Osnovni odnos, naime, koji odreuje razvijanje od spoljanjega ka unutranjem ili je u prvom redu odnos izmeu izraza i onoga to je izraeno, ili je preteno odnos izmeu onoga to je prouzrokovano i onoga to prouzrokuje. Postupak poiva na elementarnom razumevanju, koje, da tako kaemo, elemente ini pristupanim za rekonstrukciju. On se, meutim, od elementarnog razumevanja razlikuje po jednoj drugoj crti, koja prirodu vieg razumevanja tek ini potpuno vidljivom. Predmet razumevanja je uvek neto pojedinano. A u svojifh viim oblicima, na osnovu induktivnog prikupljanja onoga to je zajedno dato u nekom delu ili ivotu ono zakljuuje o postojanju sklopa u nekom delu ili nekoj linosti, ili u nekom ivotnom odnosu. Meutim, analizom doivljavanja i razumevanja nas samih proizilo je da je pojedinac_u_ duJhovnom svetu autonomna vrednost, ak jeina autonoihna vrenost Koju mbzemo^nesumhjivo utvrditi. Zato nas on ne interesuje samo kao jedan sluaj opteoveanskoga, ve i kao
18

filozofski.rs
273

individualna celina. Interesovanje je znaajno za na ivot, nezavisno od praktinog interesa koji nas stalno prisiljava da rannamo s drugim ljudima u plemenitom ili zlom, vulgarnom ili budalastom vidu. Tajna linosti sama po seMpodsti: rp P jo* Ha]j^ i dublje pokuaje razuHievanja.JUj5kTOm_I^ R zumevanj" otvarpTse carstvo lndividua, kuje obuEvHaJjudeJ. niihove livorevine. Za duEovne nauk. to ]e naJSvojstvenija radnja razumevanja. Objektivni duh.i snaga individue zajed-^ nojodreduju duhovni svet. Na razumevanju toga dvoga po- j civa istorija. -J nosfi, onoga to je u njima zaiedniko. Tai proces prelnostav Jjg^pgSfiTRnost OB^eoveansKDga^aHmniividuadinm, koia GO nar njeffovoj n g n n v i ^ j j a miiosivo razhcitih dub"""" pg7i<ztenrijn^jjjMh7m sklopn fitnlnf? praktino reavamo zadatak da n jdui, u neku ruku, proivimo razvoj ka individuacijirSraa za resenje tog pi'obleina SU pojedinacne datosti, koje^rikuplja indukcija. Svaka od njih je neto individualno, i tim procesom se tako i sagledava. Zato i sadri moment koji omoguuje da se sagleda kako je celina individualno odreena. Ali pretpostavka tog postupka udubljivanjern y pojedinano r upn^ ^ivaRJ^m-^togs: pojedmacnoga f^jnpftinn jdrugim, dobija svg, razvijemje obhke. 1 zato havljenj^razumevaniem vodi u ve. vee ttnbiflfCHuhojtt^ objektivni duh sadri neki poredak ralanjen na tipove, tako i u oveanstvu u neku ruku postoji jedan sistematski poredak, koji od pravilnosti i strukture u opteoveanskome vodi ka tipovima kojim razumevanje sagledava individue. Ako poemo od toga da se one ne razlikuju po kvalitativnim svojstvima, nego, da tako kaemo, po naglaavanju pojedinih momenata, koji se mogu i psiholoki izraziti, onda u tom naglaavanju lei unutranji princip individuacije. Kada bi bilo mogue da u inu razumevanja tako rei aktiviemo ta dva elementa promenu duevnog ivota i njegovog stanja, koja je rezultat okolnosti, kao spoljanji princip individuacije, i varrjaciju, koja je rezultat razliitih naglaavanja strukturnih momenata, kao unutranji princip onda bi razumevanje ljudi, pesnikih \ i knjievnih dela bilo put da se pristupi najveoj" tajni ivota. I U stvari, tako i jeste. Da to uvidimo, moramo da obratimo 1 panju na ono to u razumevanju nije dostupno nikakvom I prikazivanju u logikim formulama a ovde je samo re | o takvom shematskom i simbolikom prikazivanj'u. 274
filozofski.rs
TnnMviHn^ m p r t i i t i m r ^ n m ^ m o nfl n c n n v i i p j i h n v ^ grnrl,

UIVLJAVANJE, NAKNADNO OBLIKOVANJE, NAKNADNO DOIVLJAVANJE

Poloaj koji vie razumevanje zauzima prema svome predmetu odreen je njegovim zadatkom da u datome iznae jedan ivotni sklop. To je mogue samo ukoliko je sklop, koji postoji u vlastitom doivljavanju i doivljen je u bezbroj sluajeva, uvek prisutan i pripravan sa svim onim mogunostima koje u njemu lee. T.o ustrojstvo, dato u zadatku razumevanja, nazivamo uivljavanjem bilo u nekog oveka, bilo u neko delo. Onda se svaki stih pesme, preko unutranjeg sklopa u doivljavanju od kojeg pesma polazi, opet preobraa u ivot. Spoljanje rei, privedene u shvatanje elementarnim radnjama razumevanja, bude mogunosti koje lee u dui. Dua ide uobiajenim putevima, na kojima je nekada u slinim ivotnim situacijama uivala i patila, udela i delovala. TDtvoreni su beskrajni putevi u prolost i u snove o budunosti; iz proitanih rei istiu bezbrojni tokovi misli. Samim tim to pesma prikazuje spoljanju situaciju, povoljno deluje jer pesnikove rei izazivaju duevno raspoloenje koje njoj odgovara. Javlja se ve pomenuti odnos, po kome izrazi do-* ivljavanja sadre vie od onoga to je u svesti pesnika ili umetnika, pa zato i izazivaju vie seanja. Pa kada iz postavljenog zadatka da se neto razume proizie prisutnost vlastitog doivljenog duevnog sklopa, oznaavamo to kao vrenoenje vlastitog Ja u neki dati skup ivotnih^ manifestacija. Na osnovu tog uivljavanja, te transpozicije. nastaje, meutim, najvii obliK Kojim ukupnost duevnog ivota^plnje lurazumevanju naknadno oblikovanje ili naknadno doivlja* vanje. Razumevanje ie po sebi operacija obrnuta u odnosu na sam tok delovanja. Potpuno saivljavanje s neim vezano je za injenicu da se razumevanje razvija na liniji samog zbivanja. Ono razvojem odmie sa samim ivotnim tokom. Tako se proiruje proces uivljavanja, transpozicije. Naknadno doivljavanje pj^H^t^v^ja stvaranje na lini^i zbivanja. Tako pratimo istoriju vremena, neki dogaaj u nekoj dalekoj zemlji ili neto to se zbiva u dui nekog nama bliskog oveka. Svoje savrenstvo ono dostie kad dogaaj proe kroz svest pesnika, umetnika ili istoriara, pa se onda u nekom delu nalazi pred nama fiksiran i trajan.
filozofski.rs

275

Lirska pesma nizom svojih stihova omoguuje da se neki sklop doivljaja naknadno doivi, ne onaj pravi, koji je podstakao pesnika, nego onaj koji na osnovu pravog doivIjaja pesnik stavlja u usta nekoj zamiljenoj linosti. Nizanje prizora iz neke drame omoguuje da se naknadno doive pojedini dogaaji iz ivota linosti koja se u njoj pojavljuje. Pripovedanje romanopisca ili istoriara, koje prati istorijsko zbivanje, izaziva u nama naknadno doivljavanje. Trijumf naknadnog doivljavanja je dostignut kad se u njemu momenti nekog zbivanja tako dopunjuju da verujemo kako pred sobom imamo kontinuitet tog zbivanja. [ I z e g a se sastoii naknadno doivljayanje?Jaj proces nas ovde^jniei^suje samojzbog njep;ove mnkciieTpsiholoki ga^ neemo objalnjavgttrNeemo da tumaimo ni njegejSlodnos prema pojmu saosecanja lli uzivljavama, mada je njihpvajgo^ vezanu&t jasng-jer saosecanje pojacava enerinu naknadnog_ 3oivljavaiija. ObratidemOjaDpL^n? snaajnu radnju tog^ haknadnog d^yJTavairrir"zairae osvajanje duhovnog sveta. ' Ona poivsrna dva momenta. Svako ivo predoavanje neke sredine i nekog spoljanjeg stanja podstie kod nas neko naknadno doivljavanje. A mata je kadrajda pojaa ili smanji naglflggnrret ra^nih naina^ponaaniaT^snaga, oseCafiTa, tenji, idejnih usmerenosti sadranih u naSem vlastitom ivotnom sklopu i da tako naknadno oblikuje svaki tui duevni ivot. Zavesa se die. Pojavljuje se Riard, i neka dua sposobna da pronikne u sutinu stvari, pratei njegove rei, izraze lica i pokrete moe naknadno da doivi neto to je izvan svake mogunosti njenog realnog ivota. Fantastina uma u komadu Kako vam drago prenosi nas u duevno raspoloenje kojim moemo naknadno da oblikuj'emo sve to je preterano i neobino. U naknadnom doivljavanju lei znatan deo onoga to smo od guhovnog stckli, zahvaljujtrei-istoriearuilr-pesniku. ivotni tok daje -svakom oveku neku Jkonstantnu-determinaciju, kojom se ograniavaju nj'egove mogunosti. Nain na koji je njegovo bie oblikovano, uvek svakome odreuje njfegov dalji razvoj. Ukratko, bilo da obrati panju na utvrenost svoga poloaja ili na oblik svog steenog ivotnog sklopa, ovek uvek saznaje da je obim novih shvatanja ivota i unutranjih preokreta line egzistencije ogranien. Razumevanje mu otvara iroku oblast mogunosti, koje ne postoje u determi276
filozofski.rs

I / / I

naciji, njegovog stvarnog ivota. Mogunost da u vlastitoj egzistenciji doivim religiozna stanja za mene je, kao i za veinu dananjih ljudi, usko ograniena. Meutim, kad prelistavam Luterova pisma i spise, izvetaje njegovih savremenika, zapisnike sa verskih skupova i sabora, kao i iz njegove slubene delatnosti, doivljujem religiozni proces tolike eruptivne snage, tolike energije, kod koje su u pitanju ivot i smrt, da to prevazilazi svaku mogunost doivljavanja za oveka naih dana. Meutim, to mogu naknadno da doivim. Unosim se u te okolnosti: one gone na jedan neuobiajen razvoj religioznog duevnog ivota. U manastirima vidim tehniku optenja s nevidljivim svetom, koja pogled kaluerskih dua stalno usmerava na vanzemaljske stvari teoloke protivrenosti postaju pitanja unutranje egzistencije. Ono to se tako izgrauje u manastirima kroz laiki svet se iri preko bezbrojnih kanala, propovedaonica, ispovedanja, katedri, spisa; sabori i religijski pokreti na sve strane su rairili uenje da je crkva nevidljiva i da je sveteniko zvanje univerzalno, kako se ono povezuje s osloboenjem linosti u svetovnom ivotu; kako se nasuprot crkvi potvruje ono to je izvojevano u osamljenosti elije, u borbama iju smo estinu opisali. Hrianstvo kao snaga, sposobna da oblikuje ivot u porodici, u pozivu, u politikim odnosima to je jedna nova mo koju duh vremena susree u gradovima i svuda tamo gde se obavlja neki vii posao, kod Hansa, Zaksa, Direra. Poto je Luter na elu tog pokreta, njegov razvoj doivljujemo na osnovu jednog sklopa, koji od opteljudskoga prodire ka religioznoj sferi, pa kroz njene istorijske odreenosti do njegove individualnosti. Taj proces nam otkriva kod njega i njegove sabrae jedan religiozni svet iz prvih vremena reformacije, koji na horizont proiruje mogunostima ljudskog ivota. a one nam samo tako postaju dostupne.^Tako, ovek, koji je iznutra determinisan, moe matom da doziVt^iimo^^m^e-e^i&tencije7 Pred^ovekomjogranienofi^okolnostima otvaraiuse~nepoznate lepote sveta i oblasti ivota do koiih on nikad ne moejET .dopre.^ S a s v i m u o p t e n o r e e n o : oveka 6dreeno^Lyezanog l ' e a l n o u z i v o t a ne prenosTu slobodu samo ujggtnosT^^gD "^e esto tvrdilo nego i razumevanje istorijskoga. Deldvanje istorije, koje njeni najmodernijLpotcenjivai nisu videli, iri se i produbljuje na daljim stupnjevima istorijske svesti.
filozofski.rs 277

6
TUMAENJE ILI INTERPRETACIJA

TakL se u naknadnom oblikovanju i naknadnom doiv- _ liavaniiitTigga i prologa_iasno vidi da razumevanje p o i v a ^ na jednoljosebnoj linoj genijalnosti! PotO je razumevanje kao osnova istorijske nauke vaan i trajan zadatak, lina genijalnost postaje tehnika koja se zajedno razvija sa istorijskom sveu. Istorijska svest je vezana time to razumevanje pred sobom ima trajno fiksirane ivotne manifestacije, pa se t, ^uvek iznova moe da vraa na njih. Metodsko razumevanie ! \ 'trajpo fiksiranih zii^lnih manifestacija nazivamo jurngeL ; njem___A poto se duhovni ivot samo jezikom p d l p u n o i i s - , | I crpno izraava, a time je omogueno obiektivno shvatanje, j j u m a e n j e se dovrsavau mterpretaciji zavisaniti ostataira. 1 -ljucisJsog: postojanja. Ta^veiina je temelj fajologiie."A nauka-* '
n t n j vpJtmi jf h^r^Pp^nti^a. 1 7 8

fj_Jll!? a .f^jj3g"-ijjp. v n ^) ^n j r f r i * r a v a n j a tpkstnva do^odbaci-

Sa tumaeniem ostataka koji su doprli do nas, bitnoj. nuno je flovezana i njihova kritika, Kritika nastaje fr tplcnT

vania dokumeiiaJt^u^d^ Tumaenje i kritika iznaIaznTsu u toku istorijes sve nova i nova pomona sredstva za reavanje svoga zadatka, kao to je i prirodnonauno istraivanje stalno usavravalo eksperimente. Njihovo prenoenj'e s jednog pokolenja filologa i istoriara na druga poiva preteno na linom kontaktu vrhunskih majstora i tradiciji njihovih ostvarenja. Nita u oblasti nauka ne izgleda toliko uslovljeno linou i vezano za lini kontakt kao ta filoloka vetina. A to je hermeneutika tu vetinu podvela pod pravila, uinjeno je u duhu jednog istorijskog stupnja koji j'e teio da za sve oblasti propie pravila; hermeneutikom propisivanju pravila odgovarale su teorije umetnikog stvaranja, koje su i to stvaranje shvatale kao neko delanje koje se moe obavljati po pravilima. U velikom periodu uspona ka istorijskoj svesti u Nemakoj, hermeneutiko propisivanje pravila zamenili su Fridrih legel, lajermaher i Bek j'ednim uenjem o idealu, koje novo dublje razumevanje zasniva na shvatanju o duhovnom stvaranju, koje je lomoguio Fihte, a legel nameravao da primeni u Nacrtu jedne nauke o kritici. Na tom novom shvatanju o stvaranju poiva smela Slaj*ermaherova postavka, po kojoj jednog autora treba razurrieti bolje nego
278

filozofski.rs

j5tr jg np sam sebe razumeo. U tom paradoksu ipak se nalazi neka istina koja se psiholoki moe da obrazloi. Danas, hermeneutika ulazi u jedan sklop, koji pred duhovne nauke postavlja nov, znaajan zadatak. Ona je uvek zastupala pouzdanost razumevanja nasuprot istorijskoj skepsi i subjektivnoj samovolji. Najpre, kada se borila protiv alegorijskog tumaenja, zatim kada je, nasuprot skepsi Tridentskog sabora, opravdavala veliko protestantsko uenje o mogunosti razumevanja biblijskih spisa iz njih samih, i kada je nasuprot svim sumnjama teorijski utemeljila sigurnu budunost razvoja filolokih i istorijskih nauka kroz dela legela, lajermahera i Beka. Danas hermeneutika mora da nae n e k n odnos prema optem zadatku teorije saznanja, koji dokazuje 1 mogunost znanja o sklopu istorijskog sveta i iznalazi sred-\] stva za njegovo ostvarenje. Osnovni znaaj razumevanja je\! razjanjen; i treba, polazei od logikih oblika razumevanja, \ odrediti stepen opte vanosti koji se u njemu moe dostii. i Polaznu taku za ocenu koliko duhovnonauni iskazi odgovaraju stvarnosti nali smo u karakteru doivljavanja, koje predstavlja uoavanje stvarnosti.18 Kad se doivljavanje uzdigne na stepen budne svesnosti u elementarnim misaonim radnjama, onda one zapaaju samo odnose sadrane u doivljaju. Diskurzivno miljenje reprezentuje ono to je sadrano u doivljavanju. Razumevanie ie zasnovano na vezi izmeu izraza i onoga ^oie^zfaeno, vezi_ _'u svakom doivljaiu koji nosi obeleje^razumevanja. Veza se^ doivljava u njenoj osobenosti, po kojoj se razlikuje od svih drugih. Poto usku ioblast doivljavanja prekoraujemo samo tumaenjem ivotnih manifestacija jasna nam je glavna radnja koju razumevanje obavlja u izgradnji duhovnih nauka. Meutim, razumevanje se ne moe shvatiti prosto kao kakva misaona radnja: transpozicija, naknadno oblikovanje, naknadno doivljavanje te su injenice ukazivale na ukupnost duevnog ivota koja deluje u tom procesu. U tom smislu ono je povezano sa samim doivljavanjem, koje je samo uoavanje itave duevne stvarnosti u nekoj datoj situaciji.v U svem razumevanju ima neeg iracionalnog, a takav je i sam zivot: ono se ne moze reprezentov^tiJLikrtk'vim ^brascima lo' ff.^kih raj^jTpT-^rTTrpr^^^ gnbjektivnapouzda^nost naknadnog doivljavanja ne j n o e ^ d a s e zameni nikak^vmPpro^ravaniem saznajne vrediibsti zajdjuakaT^oJiiiia sc moe prikazati proces razumevanja. To su gfahice ko^e ie prt^ roda razumevanja postavila njegovoj logickoj obradi. filozofski.rs 279

Poto zakoni i oblici miljenja vae u svakom delu nauke i da meu metodama postoji velika srodnost shodno stavu koji saznavanje ima prema stvarnosti, sa razumevanjem zala^ zimo u nove metode, koje nisu analogneprirodnonaucnim ineZ tbdam^JCTjgtsmvaju se na odnosu lzmeu ivotnih manifes-T iaoja iTiniitmgn^eg stanj^, frojgjj^njimadolazi do izraz<L_ pretBo35i^r^natiki i istorijski rad, koji slui samo z a t o d j l ^nn^ga kojj eiijda r^Tv*1"**^11) iUy se pied njim naiazTTiksi^ran^j ka^a * ^vaj na* prarl neim sto ^e prosior sto je-prdstorno udaljeno ili^eziki tue, prenese u poloaj itaoca iz^ vremena i okoline pisca. -" Elementarnim oblicima razumevanja, na osnovu izvesnog broja sluajeva, u kojima se u nizu srodnih ivotnih manifestacija izrazilo neto duhovno, to pokazuje odgovarajuu srodnost, zakljuuje se da se ista veza nalazi i u nekom drugom srodnom sluaju. Na osnovu ponavljanja istog znaenja neke rei, nekog gesta, neke spoljanj'e radnje, zakljuuje se da oni to znaenje imaj'u i u nekom drugom sluaju. Meutim, odmah se moe primeniti koliko malo vredi sama po sebi takva shema zakljuaka. U stvarnosti, videli smo, ivotne manifestacije su_za nas istovremeno reprezentacije neceg opsreg; mi dono^simo~zaJcijuJce podvodech ih podneki jip'gesta ili postupkaT pod neku oblast Jeike upotrebe. U zakliuku o posebnomeT ^a^isjipvu posebnoga, pnsutna je riekaveza s neim zajednikim, t o l e reprezentovano u svakom od tih sluajeva. laj od*-nos postaje^o-^asifijirEtd se o nekom novom s l u a j i n i e zakljuuje na osnovu odnosa izmeu niza poj'edinanih srodnih ivotnih manifestacija i psihikoga ije su one izraz, nego kada predmet analognih zaklj'uaka ine sloenija individuaina injenina stanja. Na osnovu redovnog spoja odreenih svojstava nekog sloenog karaktera zakljuujemo da ni u ne. kom drugom sluaju, kada povezanost postoj'i, nee izostati ; neka crta koju u nj'emu jo nismo opazUi. Na osnovu takvog ! zakljuka neki mistiki spis, tek pronaen ili ga hronoloki tek treba odrediti, pripisujemo jednom odreenom krugu mistike jednog odreenog vremena. Jedan takav zakljuak, meutim, uvek ima tendenciju da iz pojedinanih sluajeva izvede nain na koji su u takvom sklopu pojedini delovi meusobno povezani, i taj novi sluaj dublje obrazloi. JJL stvarnostinjTalocrii zakljv^B^ pty1ayi 1 induktivni, s primgnom i na_ 1 "neki drugi sluaj*. Razgranienje tih dveju vrsta ^akljuaka u
prrw>gn rflgirmevflnjfl j< gflmn ralflljvno^^a^^ U t o m TIQ-^

"T^mjffanffiog

pogtnpVa ra7nm^y^nja

naipre~"ge~lzdvaia

280

filozofski.rs

vom sl^aju, O kome se 7,?kljulljg, stirpmn prayn^garn^pa-jp. dan, nsTneki nain ogfanien stepen on^kivanjaj^tepen za koii se ne moe propisati nikakvo opte pjgvilojjcoji se moe ^proceniti samo na osnovu okolnosti. a one su^vuda drukjjg^ Zadatak~iectne logike duhovnih nauka je da pronae pravila Tg^tu proppTm.1* X3nda sapi proces razumevania, zasnovan na tome, treba sh^atiti kao lndukciluAA ta^indiikci]a spada u vrstu u kojuj se IZ nepotpunog"niza smcajeva ne izvodi opsti zakon, nego ledna struktura, ]edan sistematski poredak, koii"Taznc slua7" jeve kao delove prikuplja u celinu. Indukcije te vrste zajednike su prirodnim i duhovnim naukama. Pomou takve indukcije Kepler je otkrio eliptinu putanju planete Marsa. Kao to se tu uvodi jedno geometrijsko shvatanj'e, koje je prostu matematiku pravilnost izvelo iz posmatranja i izraunavanja, tako i svako proveravanje procesom razumevanja mora prikupiti rei u neki smisao, a smisao pojedinih delova neke celine u njenu strukturu. Ono to je dato, to je niz rei. Svaka od tih rei j'e odreeno-neodreena, j'er je promenljivog znaenja. Sredstva meusobne sintaktike povezanosti rei su, takoe, vieznana u vrsto odreenim granicama; srnisao se dobija kada se konstrukcijom odredi ono to je neodreeno. A isto tako je i kompoziciona vrednost delova jedne celine, koji se sastoje od reenica, u odreenim granicama vieznana i utvruje se na osnovu celine. Upravo to odreivanje neodreeno-odreenih pojedinosti... DODACI 1. MUZICKO RAZUMEVANJE U doivliavaniu nismo mogli da. ni u obliku u kome Protie, niti u dubini onoga to obuhvata. sagledamo vlastito Ja.~" Jer mali krug svesno^_ivotauizdie se iz nepristupaniii du- _^ Iina kao kakvo ostrvoVAli izraz izvlai iz tih dubina. On deluje s^afalaki-I tako nam u razumevanju_sam iyot_postaje dostupan, kao naknadno obliKovanje stvaranja. T^ouzdano je : l^amcTTcrda pred^soBom imamo jednoUelo;r 32[ bi trajalo, ono mora biti fiksirano u bilo kom delu prostora: u notama, u slovima, u nekom fonogramu ili prvobitno u nekom seanju; ali ono toje^ji^roJ|^ t o k a r n e E o g ^ u z i k o g lli pesmkojTsIdopadoi^^^^
filozofski.rs 281

amo? Delove jedne celine, koji se razvijaju u vremenu. U ^svakom od delova deiu|e unu lu iiazivanioHondoncijonrrTgft sledi za tonom, jedan se pnkljucuje drugome po zakonima naeg tonskog sistema; ali u okviru toga su bezbrojne mogunosti, i prema jednoj od njih tonovi se niu tako da su oni raniji uslovljeni kasmjima. Neka uzlazni stavovi melodije, re"cimo~^teKu parafeTno. Prethodni stav uslovljava potonji, ali u poslednjoj uzlaznoj melodiji nekog Hendlovog dela istovremeno je zasnovana i ona prva. Isto tako i silazna linija tei ka zavrnoj taki, uslovljena je njome, a ipak i ona nju uslovljava. S v u i l a ^ p s t o j ^ ^ ^ Nigde u uslovljavanju^^ma^jiunoiHT^To je' kao~n~eKaav slbbodan sporazunTlzmeSiToblika koji tee da se spoje, pa da se onda opet razdvoje. Ne moemo ni pomisliti da uopte neto znamo o tome zato neki drugi deo upravo na taj nain sledi za prvim, sa novom nijansom harmonije ili pretvoren u tu varijaciju, ukraen tom figurom. To mora-bjti-tako (Sqsein-Miissen)^ja jjjemj^jiijenun^ Tiemani ponrtsITHa n a n e k o m odreenom mestu ono to sledi ne bi moglo da bude i drukije. Posredi je tendencija, koja je u stvaranju i tei o n o m ^ ^ j g f l e k s i j a jgaziva l e p i m i l i uzvisemm. Pogledajmo dalje! Razumevanje poiva na tome to se ono to je upravo proTo zaarava u seanju i ukljuuje u opaanje onoga sto sledi. " Ubjekt istorijskog prouavanja muzike nije duevni proces koji se trai iza muzikog dela, nije ono psiholoko, nego predmetno, to je sklop tonovajiaii se jaylja^u mati kao izraz. Zadatak je onda da se uporeivanjem jer to je upofedna nauka pronau tonska sredstva za pojedinana dejstva. . ^ i r e m smislu i muzika je izraz nekog doivljaja. DoivJ j a j j t u oznaava svaku vrstu povgziv^nj^ pojpHinarmh H p ^ v ^ ljaja u sadasnjosti 1 u secanju, oznaava izrazjgekog ^hivanjfl u~m3tJ7~gdo doivl]a\-zr&rnir^i istorijskirazvoi tonskoga sveta. u kome su selu-Lsiorij^knm kontinuitetu traffieije-povg^ "nema nijednog ritmikog sastava, nijedne melodije koja ne bi govorila o doivljenome, a sve je ipak vie nego izraz. Jer taj muziki_svet sa beskrajnim mogunostima lepote tonova i njiKovog znaenja uvek je prisutan, stalno se razvija kroz istoriju, podoban je za beskrajan razvoj, i muziar ivi u njemu, a ne u svome oseanju. 282
zala sva sredstva da bj postan \7ra7. H tnj Tvnrp.vini limillr;

filozofski.rs

Ni istorija muzike ne bi mogla nita da iskae o nainu kako_doivljaj postaje muzika. Najvii uspeh (Leistung) mu'zike upravo i jeste u tome to ono to se zbiva u muzikalnoj dui, mutnoj, neodreenoj, esto nesvesnoj sebe, nenamerno nalazi kristalno jasan izraz u muzikpm sastavu. To nije^dvojnost imeu doivljaja i muzike, nikakav dvostruki" svet, ni"kakvo prenoenje iz jednog u drugi. Genije je upravo takvp ivljenje,u sferi tonova kao da samo ona postoji, to je zabofavljanje svake sudbine i svake patnje u svetu tonova^, a ipak je sve to sadrano u njemu. Nema ni odreenog puta od doivljavanja do muzike; onaj ko doivljuje muziku uspomene, leprave slike, prohujala raspoloenja koja se uvlae u njih, usred stvaralakog oduevljenja ko je uje u sebi, moe da poe od nekog ritmikog izuma, drugi put od nekog harmonijskog niza, ili od doivljavanja. U itavom svetu t umetnosti muziko stvaranje je najstroe vezano za tehnika / pravila, dok je u duevnom pokretu najslobodnije. U tom kretanju tamo i amo, meutim, stvaralako je sedite svega, a istovremeno i tajna koju nikada neemo potneto to nisu oni sami. JTo nije nekakav psiholoski odnos izmeu duevnih stanja i n]Thovng preristflvipnja u maLfr~ ko taj odnos trai, ide 7a varljivom svetlou. To je pre od- ~ nos izmeu objektivnog muzikog dela i njegovih delova kaTT"" ..Itvorgvine maste 1 onoga io 10 delo u svakoj svojoj melodtfr" zttggi^J^. to ono sluaocu kazuje o neem duevnom koie pbtpji u sppju ritma, meloclije, harmoniiskih odnosa i utisKa~~ o neem duevnom sto iz toga govori. Predmet-prouavaraa-r zikij>dnosL Putevi umetnika su bezbrojni. Odnos izmeu nekog muzikog dela i onoga to ono izraava sluaocu i to tako iz njega sluaocu govori, odreen je i moe se shvatiti i prikazati. Mi govorimo i o interpretaciji nekog -muzikog dela nekog dirigenta ili umetnika izvoaa. Interpretacija je svajd^pdnos^prema nekom muzikom delu." Njen pbjekt je neto^predmetnoTOno to i r u m e T m l a r T r e ^ ^ deluje moe ~cterT5ude kretanje od muzike ka doivljaju, ili od ovoga ka muzici, ili oboje naizmenino, a ono to je u dubini due umetnik ne mora, ak veinom i ne moe da doivi. Ono s*\ neprimetno kree u tami due i tek se u delu potpuno izraava dinamini odnos koji je postojao u tim dubinama. Tek ga iz dela moemo proitati. Vrednost muzike je upravo u izrazu onoga to je u umetniku delovalo kao dua i to n a m ' filozofski.rs 283
rmTTfrlmgr-gpiiiJM^ ilnln j-reoriie nfi f i n e pgihnlnki negn rnji-

puno da ntVrijemn, _Jcal{n to Ha nfcnyi tnn^

^jfrpovi znae

to opredmeuje. Ono to je pokupljeno, sabrano po kvalitetu, toka vremena, obliku kretanja, sadraju, analizira se u muzikom delu i dovodi u distinktnu svest kao odnos ritma, niza tonova i harmonije, odnos lepote zvuka i izraza. Tonski svet s izraajnim i estetskim mogunostima, koji je razvijen u istoriji muzike i koji muziar upija u sebe od detinjstva, je ono prvo to je za njega uvek tu, svet u koji se pretvara sve to on susree, u koji to stupa iz dubine due kako bi izrazilo ono to je u njoj bilo, a sudbina, patnja i blaenstvo postoje za umetnika pre svega u njegovim melodijama. Opet se javlia seanie. kao ono to stvara znaenje. Teina Eivota-sama po oobi isuyie-je-_velika da masti omoguci slobodan^JeL^Ali^pdjeci prologa, snovi o njemu, to je ona vazduastaunaierija dalej^od zemaljske teine, iz koje proizilazeTaka oblija_rrmzikp. Razni vidoviivota izraavaju se kao ritam, melodija, harmonija, kao oblici toka, uspona i pada duevnog raspoloenja, kao neto neprekidno, stalno, kao dubinska dimenzija duevnog ivota^, koja poiva na harmoniji. Postojee osnove istorifejmuzike trebalo bi dopunid uenjem o znaenju muzike^ To je uenje onaj meulan koji "^otale teorijske delove nauke o muzici spaja sa stvaranjem i idui dalje unazad sa ivotom umetnika, razvojem muzikih kola to je sistem veza izmeu toga dvoga: boravite istinske tajne muzike uobrazilje. Naveemo primere. U prvom finalu Don uana razleu se ritmovi razliiti ne samo po tempu nego i po taktu. Delovanje toga je da se potpuno razliiti delovi ljudskog ivota, raspoloenje za igru itd. pojavljuju spojeni, pa arolikost sve-^ ta dolazi do izraza. Delovanje muzike je upravo u mogunostil da naporedo i istovremeno deluju razliite linosti ili uopstej muziki subjekti kao horovi itd., dok je pesnitvo vezano za dijalog itd. Na tome poiva, da tako kaemo, metafiziki ka-' rakter muzike. Ili, na primer, neka Hendlova arija, ija se jedna jednostavna melodija uzlazno vie puta ponavlja. U se^anju nastaje celina, koja se obuhvatno gapr1pHgya; talcvn ptijacavan3FTKJ5t^j^ir^^ seanju koje s a i m a j e d g n ^ - v r e m e ^ k p t ^ ^ ^ njego'vejed^ - iTostavnoIiT NaT^pTifner, neka crkvena pesma nast^aTiz nafoner~Jednostavna pesnika celina, koja veoma ubedljivo izraava neki tok oseanja, stupa u izmenjene uslove. Ravnomerni, usporeni tok tonova, niz harmonija noen osnovnim tonom orgulja, istiu usred promenljivih oseanja vezu s 284
filozofski.rs

nekim predmetom koji se uzdigao iznad promenljivih oseeanja. Na taj nain je mogue izraziti religiozno optenje, vezu s natulnim u vremenu, vezu konanoga s beskonanim. Ili, razgovor ustreptale due sa Spasiteljem u Bahovoj kantati. Nemirni, brzi tonovi koji se javljaju u snanim intervalima,, visokim tonovima i koloraturama oznaavaju jedan duevni tip; a duboki, mirni tonovi, veinom bliski jedni drugima, u sporom nizanju, povezani sa shemama tona smirivanja, oznaavaju duevni tip Izbavitelja. Niko ne moe da sumnja u takva znaenja. 20 Muzi&cojmaenje^ Ovde kao Izraz za jedanpoetski niFreiTpreinarTome sa oreenim predmetom, u pravcu interpretacije neeg to je reju predmetno utvreno. U instrumentalnoj muzici predmet nije odreen, nego je beskonaan tj. neodreen. Takav je dat jedino u samom ivotu. Zato je predmet instrumentalne muzike u njenim najviim oblicima jsan^ ivot_ Muzikog genija, kao to je Bah,, svaki zvuk prirode, pa ak i svaki gest ili neodreeni um podstiu na odgovarajue muzike sastave, na teme pokreta opteg karaktera koje govore o ivotu. Tu se vidi da je programska muzika smrt prave instrumentalne muzike.
2. D02IVUAVANJE I RAZUMEVANJE

Iz svega izloenog proizilazi da razne vrste shvatanja: razjanjavanje, preslikavanje i reprezentovanje u diskurzivnim radnjama zajedno ine jednu metodu usmerenu na^ggle^ davai^e^JLisp^ Poto ie doivljavanje ne^uKvatljivo i nikaCTo^jQB^QJ^ n e mog^dokuiti, poto se samo saznavame pojavljuje jedino sa doivfjavaniem, poio se ^svest o doivljavanlu uvek produbliuie s niim samim, zadatak je beskoriaan, ne samo zato to zahteva sve^dalje na-" une radnje nego i to je po SVOJOJ pnrodi neresiv. Meautim7~ sada se prikljuuje razumevanje, isto tako poetni zadatak, bez obzira na to to on doivljavanje pretpostavlja kao metodu. Oni sainjavaju dva vida logikog postupka koji se prepliu.
3. METODE RAZUMEVANJA

Za oveka koji ivi danas prolost ie utoliko vie strana i nezamnrtlivaTlIEoJ^^ ndaljenija. Ostaci prologa filozofski.rs

285

nalaze se pred nama kao^ neto ija je veza sa nama prekinuta. Sada dolazi do lzraaja postupak razumevanja, koji je~ rsfa^i^ag^talno primenjivao u samom zrvotu. ( l.JOpis postupka. lskusivo o nama samima; ali, sami sebe-rfe razumemo. Sve na nama je za nas po sebi razumljivo, a s druge strane mi za sebe nemamo nikakvo merilo. Samo ono to merimo prema merilu nas samih dobija odreene dimenzije i razgranienje. Moe li subjekt sebe meriti prema drugima? A kako razumevamo ono to je tue? to je neko darovitiji, ima vie mogunosti. One su se izrazlle'u njegovom zivotu. IOS su mu prisutne u seanju. Ukoliko je ivot dui, uToliko ih je vie. To je razumevanie"" s v e g ^ k o j e odlikuje starost, to je genije razumevarija! ^.^Oblik razumevanja: indukcija iz pojedinosti, koj'e su za nas delimino odreene, izvodi jedan sklop koji odreuje celinu.
4. HERMENEUTIKA

JTumaenie bi bilo nemogue_da s u j i a m ivotne mani-alla mj_^anoT'ZnaarTT^lazi se izmeu tih dveju krajnjih smprotnosti. Ono je potrebno svuda gde ima neeg stranogT ije usvajanje treba da omogui vetina razumevama. ^ Tumacenje koje se obavlja zbog sebe samog, bez spolja-^ nje praktine svrhe, javlja se ve u razgovoru. Svaki vaan razgovor poziva na to da se izjave sagovornika dovedu u neki unutranji sklop, koji u njegovim reima spolja nij'e dat. Ukoliko bolje poznajemo svoga sagovornika, utoliko vie nas skriveni tok u njegovom udelu u razgovoru podstie da tragamo za njegovim razlozima. uveni tuma Platonovih dijaloga energino istie koliku vrednost za tumaenje pisanih dela ima prethodna veba u takvoj interpretaciji izgovorene rei. Uz to se tumae i govori odrani za vreme neke debate. Oni se mogu razumeti tek kada se iz sklopa debate shvati gledite sa kojeg govornik, polazei od stranakog interesa, gleda na taj predmet, kada se razjasne aluzije, a granice i snaga u odnosu na taj predmet procene polazei od individualnosti. Volfov zahtev da se s potrebnim uvidom pomou hermeneutike vetine mogu da shvate pieve misli, neostvarljiv je ve u kritikom ispitivanju teksta i u j'ezikom razumevanju. S]dop--misliJUosobenost aluzija, meutim,, zavisi od saglefilozofski.rs 286
festacije potpuno Strane. BliO_bj ^gpptrpbnn Ha rmm n njima_

davanja individualnog naina kombinovanja. Obraanje pa~nje na nain kombinovanja je momenat koji je Slajermafaerprvfuveo u hermeneutiKu. On" je,"meutim, divinatoran i nikada ne dovodi do oevidne izvesnosti. Gramatika interpretacija stalno se slui uporeivanjem, kojim se odreuju rei itd. Ona operie onim to je u jeziku identino. Psiholoka interpretacija mora divinaciju individualnoga stalno~povei'vati sa svrstavanjem dela u njegov rod. Re je, u stvari> o mestu koje pisac zauzima u razvoju toga rba~ok~je~rod jo 'ii ravoju, pisac svojom indiviualnou stvaralaki uestvuje u njemu. Potrebna mu j*e vea individualna snaga. Meutim, ako zapone delo poto je njegov rod dovren, onda ga ovaj podstie, nosi ga napred. J>iviiiajje i uporeivanje povezani su meusobno u onome to vremenski nije razdvojeno. TJ p^nn^i na individualno uvek nam je neophodan komparativni postupak.
5. GRANICE RAZUMEVANJA

Granice razumev^pj^ ^ a k 7 ^ ^ J ! 1 nainu na koji je Ogto^'aato. Pesniko delo sairijv^jedan miuiraSnJl sklop>T sklop, mada sam n n e vremenski. rtiOeino shvaiili samn p vrp. jngnskom redosledu itanja ili sluanja. Kad itam neku dramu, isto je kao 1 sa samim ivotom. Idem ve dalje, a ono to je prolo gubi svoju j'asnou i odreenost. Tako se prizori zamagljuju. GJgvna postavka: samo rireri SP rvrsto sklnpn imau jedinstven i obuhvatan pog^H na pnVnrp, ali nnHa iSam^samo^Jci^tiir Shvatanju celine pribliiu se samo kad mi ue u pamenje, tako da sa njome uu i svi momenti tog sklopa. Razumevanje tako postaje intelektualni proces koji zahteva najvei napor, a koji se ipak nikada ne moe potpuno realizovati. Kad ivot proe, preostaje samo uspomena na njega; a poto je i ona vezana za dalji ivot individua i sama je nepostojana.. . 21 ftWitonj^ t\h prfoisfnfnkft proslosti svuda je isto: t o j e _ razumevanje^ Razlikuje se samo pcPvrsti. Svlfliaje zajedni>~ ki razvn| r tcoji od shvatanja neodreeno-odreemF^fava'ideka sagledavaniu smisla celine, 1 naizmeniciiu, pulazei ud~ sxnrsia"l^ine^Jiie-J^^ delova.~JgupeH se javlja kada pojedini delovi ne dopustaju da lh tako^razii^ filozofski.rs 287

memo. To nas onda prisiliava da smisao odredimo na neki ttTugi nain, koji e i njih zadovoljiti. Ti pokuSa.11 traiu sve' ~ok~S~do kraja ne iscrpi smisao sadfan u ivotnim manifestacijama. Najosobenija priroda razumevanja je upravo u tome to se kao osnova ne uzima slika kao nekakva spoljanja realnost,, dok se u saznavanju prirode operie neim to se nedvosmisleno odreuje. Osnova saznavanja prirode je slika kao postojana veliina koja se pojavljuje u opaaju. Iz slika se konstruie predmet kao ono trajno to objanjava to smenjivanje slika. Odnos izmeu operacija u raziunevanju povezivanjem^ spoli&njega s neim unutra^njun^ reiir^ sa riejnviTnaitd. MP, to odreeno-neodreeno, pokuaj da se to odredi, TieSf to se nikad ne dovrsava, smenjivanje dela i celine.

filozofski.rs

III KATEGORIJE IVOTA

IVOT

Posmatram ljudski svet. U njemu se pojavljuju pesnici. On je nijhov pravi predmet. U njemu se zbivaju dogaaji, koje pesnik prikazuje. Pesnik u njemu otkriva crte, na osnovu kojih nekom dogaaju daje znaaj. Mislim, da se velika zagonetka pesnika, koji iznad ivota stavlja jednu novu stvarnost koja nas potresa kao i sam ivot, koja nau duu iri i uzdie, moe da rei samo ako se razjasne veze ljudskog. svela^Ujjegovih, psnovnih svojstava sa poeijom.^ Tek tada moe da se stvori taofija ioja"ce o^torije peshitva nainiti istorijsku nauku. ivot je sklop uzajamnih delovanja m e u linostima u uslovima spoljanjeg sveta, sklop koji je shvaen nezavisno od smenjivanja vremena i mesta. Izraz ivot upotrebljavam n duhovnim naukama tako to ga ograniavam na Ijudski svet; odreen je podruiem na kome se upotrebllava. bez opasnosti da se poffreno raTiimp J^vorpostOji U UZalamnonT delovaniu ivotnih jedinstava. Jer psiholoki tok/Tcoii za-nae" shvatanje zapoime u vremenu i okonava se u Tij^mn, 5"~ spoljanje strane je za giedaoca neto identino sa samim so~J^g=i7^r jp tfiQ koje se pojavljuje 1 na kome se tok zbivaT istovetno; meutim. islovremeno tok karakterie udna okoT~ nost da ie svaki njegov deo u svesti povezan s ostalim delovJT in^Tednim na neki nain karaktensticnim doivlfcjem koTTT linuiteta r meusobne povezanosti i istovetnosti pnoga to protieTTzrazfezajamno clelovanje^u duhovnim naukama ne oznacava ni o<mos~Tcbji mfljehje moe da utvrdi kod prirode, al koji bi bio jedan vid kauzaliteta; kauzalitet utvren kod prirode sadri uvek causa aequat effectum; taj izraz, naprotiv,
filozofski.rs 289

pre oznaava jedan doivljaj koji se moe izraziti pdnospm izmetu "pocfsticaja i otpora, pritiska, uoavarija injenice da s^netp jpodstie, radosti zbog drugih lica itd. Ni tu podsticaf, naravrio/he oznaava nekakvu snagu spontaneiteta ili kauzaliteta, prihvaenu u nekoj psiholokoj objanjavajuoj teoriji, nego samo injenino stanje zasnovano na neki nain u jedinstvu ivota, kojTse moe doiveti i na osnovu^kbjeg doznajemo nameru~3a se izvedu^procesi kretanja usmereni na neki sppljafnji,^ doivljaji, koji se uop-f tST^z^^avaju^kao juzajamno delovahje_m^u ospj^ama. j ^ j e j se m^u'sofcm^razlikaiu. * ~ ^"~ ivot je, prema tome, sklop u kome se uzajamna delovanja nalaze u uslovima sklopa prirodnih objekata, koji potpadaju pod zakon kauzaliteta, a o b u h v a ^ u j jednu sferu jssihikog zbivanja kpd tela. Jivot "je uvek f svudapdre3eri mestom ljvremenom loKahzovan je, da tako kaeiou^LLJpiSsr Jxmip^reinenskom Sistemu tOkova u jedinstvimfl h ^ a . MeutimTakcT izdvojimo ono to svuda i uvek postoji u sferi ljudskog sveta i to kao takvo omoguuje zbivanje odreeno mestom i vremenom, i to ne apstrakcijom iz ovoga, nego u opaaju, koji od te celine s njenim uvek i svuda podjednakim svojstvima vodi ka onima koje se po mestu i vremenu razlikuju onda nastaje pojam ivota koji sadri osnovu za sve pojedinane oblike i sisteme koji se kod njega pojavljuju, za nae doivljavanje i nae razumevanje, za izraavanje i uporedno posmatranje tih oblika i sistema. Kod tog ivota zauuje nas jedno njegovo opte svojstvo, koje samo tu doznajemo, a nema ga kod prirode niti kod prirodnih objekata koje oznaavamo kao iva, kao organski iva bia.
DOIVLJAJ

I ^ivot je najtenje poyp7an ^ jgpnnjenjem vremena. Citav njego^Jcarakter, odnos koruptibilnostj;ujijejTmr kao f io to i^tnvr^meno predstavlja sklop j ima"je^n1tYO (snpstvn) odreen je vremeiioin. U vremenu(ivot poistoji u dnosu delova prema filozofski.rs celini, znSci prema njihovom sklopu. . ^ ^ Z I ! 290

Isto tako je dato i ono to je u razumevanju naknadno doivljeno. ivot i ono to je naknadno doivljeno imaju poseban , odnos delova prema celini. To je odnos znaenia delova za ce-/ linu. Najjasnije se pojavljuje u secanju. U svakom ivotnom ~o3nbsu, u kome se mi u svojoj ukupnosti odnosimo prema sebi samima ili prema drugima, uvek^deloviimaju ...nekot znacenje za ceHjnu. Posmatram neki predeo i shvatam ga. Najpre, TBtjuuje se pretpostavka da to nije ivotni odnos, nego odnos pukog shvatanja. Zato se takav doivljaj trenutka u vezi__ s predelom ne sme nazvati slikom. Izabrau lzraz imgrest_.. Jia<^. U'osnovi. zajrigne figstoje samo impresije.J^ikakvo Ja_ olvojeno od njih. pa nf neto" sto bi izazvalo impresiju. To drugo samo dograujem.
NAPOMENA

Ipak^bih ostao pri tome da je znaenje povezano s ukupnoiTsubjekta koji shvata. Akojtaj izraz uopstim identifikujui ga sa svakom vezbm delovFTcelme^oja se subjektu ot'knvOako~da~e p o hjbm faume Fpredmet procesa miljenja ili bolje reeno povezanost delova u predmetnom miljenju ili u postavljanju svrhe, pa prema tome i opta predstava koja konstruie pojedinane slike, onda znaenje ne iskazuje L nita drugo do pHpaH^njp npknj fplini, a u njoj je eliminisa- x na zagonetka ivota kako j'edria celina, organska ili psihika/ moe imati realnost itd. II Psjholoki^posmatrano, sadanjost j e tok vremena ije trajanjesaimamo u jedinstvo/Kafak'ter sadanjosti pridajemo oriome tb usled njegovog kontinuiteta nismo kadri da razdvojimo. To je momenat ivpta koji sejmpe doiveti. Pored toga, u seaniu povezujemo^kao'ir^ivTjaj nno to je u seanjujDOVgzanc^u jednom strukturnom sklopu, iako je ono "u dowljayanjulrcemeiisk^ ^^lav~-doiyljaja: sve to za nas postoji, postoji samo kao neto toj^iiatoJi--Sj^n}esti^ TaoTza nas postoji sambTeaoTiieto to~jettafb~sadanjem dtF~
filozofski.rs

291

ivljajn. Odnos prema stavu svesti: taj stav je optiji (i pot : ^nmiji), jer obj^^aJj>jn,aJjtgje nestvarno. Sledee obeleje: doivljaj "je^kvantalivno Jbice realnost koja se ne moe definisati uoavan]em7"nego dopire i u ono to se ne poseduje kao neto odvojeno. (Prim. moe li se rei poseduje?) Doivljaj spolj'anjega ili spoljanji svet postoji za mene na slian nain na koji se ono to se ne shvata moe samo dokuivati. (Kaem: moj doivljaj sadri i ono to se ne moe primetiti, a ja ga mogu razjasniti.) \ injenino stanje: od onoga to obuhvata moj opaaji (re uzeta u najirem smislu) jedan deo svojim znaajem priX vlai moju panju, apercepira se, TTir^e^rida^odvaja od du/.hjc^vnih procesa KSjrnrTir^Srcepirani. To je ono to nazivamo j ( ' j a A u njemu postoji dvostruki o d n o s ^ a j g s a m i-ja imain. v -^ Sledei dokaz: doivljaj istovremeno sadri kao realnost strukturni sklop ivota; vremensko-prostornu lokalizaciju, koja se prua od sadanjosti itd., u njoj strukturni sklop, po kome u njemu sadrano postavljanje svrhe predstavlja dalje delovanje. Kad se doivljaji oivlj'uju u seanj'u, nain na koji je u njima sadrano dalje delovanje na sadanjost razlikuje se (dinamiki) od doivljaja koji su potpuno proli. U prvom sluaju oseanje se ponovo pojavljuje kao takvo, u drugome je to predstava o oseanjima itd., i polazei samo od sadanjosti postoji oseanje o tim predstavama o oseanju. ^Doivliavanje^i^doivljaj nisu odvojenj jedno od drugog: oni su nacini izraavaniOa^istii^^st]^^ " kazhka u oiiosu na doivljstj^: u apercepciji su dati sudovi: tuan sam, opaam neko umiranje ili sam o njemu obaveten. U tome je sadran dvostruki pravac iskaza koji izraavaju datu stvarnost.
TRAJANJE SHVAENO U RAZUMEVANJU

Introspekcijom, koja je usmerena na vlastito doivljavanje, ne moemo da sagledamo razvoj psihikog toka; jer svako fiksiranje zaustavlja i daje onome to je fiksirano neku traj11 nost. Ali i tu ^ Q i^rnfttf Hniv1javanj^ izraza i razumevanja omoguuje reenje. Mi sagledavamo izraz delanja i naknadno g a o z l v l j avamo. Kako vreme odmie, ono sve vie ostavlja za sobom prolost i napreduje u budunost. Vaan problem, da li je duevno 292
filozofski.rs

zbivanje samo prolaenje neega... ili delatnost, reie se kada izraz proticanja potraimo tamo gde je usmerenost izraena u samom onom to je shvaeno. Ni razvoj u vremenu, ni psihiko dodavanje prolosti nisu dovoljni. Moram da naem neki izrazjcoii moe da protie u vremenu a da niim spolja nije ometariTTakav je izraz instrumentalna muzika. Bilo kako ~3a je nastala, postoji jedan tok, u kome tvorac obuhvata .^rogfedonEii^^^ pblika do drugog, u vremenu.^ Postoji neka usmerenost, neko delanje u pravcu realizacije" liecggaT neki razvoj same psihicke delatnosti, neka uslovljenot prolocu, a ipak i sadravanje razllltlll iiiuguiiust-7" eksplikacija koja je lstovremeno 1 sivaranie. i ZNACENJE Znai, pojavljuje se nova crta ivota, usJoyljeiia_^Yreme_nom, ali kao neto n o v o ^ r e k ^ a u j e njegove_granice. Ji^pJL. se u njegovoi osobenoj sutini razume pomou kategf>>ija Jcoje su nepoznate saznavanju prirode. Tu je presudan momenat to se kategonje a pnori ne primenjuju na ivot kao neto to je njemu tue, ve se nalaze u sutini samoga ivota. Ponaanje koje u njima dobija svoj apstraktni izraz iskljuiva je polazna taka za razumevanje ivota. Jer^sam^ivotjBOstoji samo u odreenoj v i ^ lova, 1 kaa sa te veze apstraktno_izdyojimo kao kategorije, onda iz samog tog po'fiipkaTpfoizilazi to seBroj tih kategorija ne moe ograniiti i to se njihov odnos ne moe_svesti na neku logiku formu. Takve kategprije su znaenje, vre^t nost, svrha. razvoi, TdealT Sve ostale avis^oH'TogaT'^to "sert poje3iyallih^3elova ivota prema razumevanju celine. i toj . se svaki isecak IZ ivota ove.rpns;tv_^<--^mc\-tal^o \ jr\oze razu-^ mpti 7naenje je obuhvatna-kategorija, knjom ivot postajej f jshvatljiv. Promenljivost je isto toliko svojstvena objektima koje konstruiemo u saznavanju prirode koliko i ivotu, koji sam sebe uoava u vlastitim odredbama. Ali, u samom ivotu sa_danjost predstavu o prolome obuhvata secanjem. a preE" stavu o budunosti matom koja prati svoje mogunostj, i delatnou koia_jrie^mogunostima sebi postaviia svrheT 'iako je sadasnjpsOSPUiijciid piuSlO-nima, a u sebi nosi budunost. To je smisao rei razvoj u d u h o v n i m haiilama. Ona ne oznaava da na ivot individue ili nacije ili oveanstva filozofski.rs 293
JSklOp ZlVOtnOg t o k a mOZf ghvatiti S R m n lfatPgnrijnm 7n^ r ^ n jp^

moemo primeniti pojam neke svrhe koja se tu realizuje; bio bi to nain posmatranja protivan predmetu koji se moe i odbaciti. Taj pojam oznaava samo odnos koji je svojstven ivotu. Sa pojmom razvoja dat je istovremeno i pojam oblikgvanja. ODlikovahje je opte svojstvo ivota. Ako ga malo vie zagledamo, videemo da postoji i u najsiromanijim duama. Najjasnije ga vidimo kod velikih ljudi sa istorijskom sudbinom; ali nijedan ivot nije toliko oskudan da u svom _loku ne_ bi.adravao neko oblikovanje. Tamo gde struktiira i na njoj zasnovan steeni skldp pihikog ivota ine jednu konstantu ivota, kod koje se pojavljuju promene i prolaznost, toV ivota n vremenn shodno navedenim odnosima postaje o^likbvanip Pojam nhlik^vn^p i p a V g f a Pr\hvlj1lJ> samn zato to ivot shvatamo katefforijom znaenja. "^Kategrorija znaenja oznaava odnos delova ivota prema ^ 'celini, koji je zasnOVail U sutmi ztvota. Tai s ^ p imamn gamn~~ josredstvom seanja, n kome moemo pogledom obuhvatiti _ Zpucojekh^zivot^ PrTtom se znaenje javlja kao oblik shvatanj^ ivota. Mi sagledavamg__ma,ejaie4^ On je znaajan,ukolika-je-u-njemu^nekim inoni llrnekipoL _ ^spolianjiriTnog^^jem^tvorena neka~obayeza za budunost. ~lli, ukoTiko je njime obuhvaen neki p l a n z a budui nain ivota. Ili, ukoliko je takav plan voen u susret realizaciji. Ili je znaajan za sveukupni ivot ukoliko je individua samom svojom sutinom sudelovala u oblikovanju oveanstva. U svim tim i drugim sluajevima pojedinanpm momentu znaenje dajujijeggvp pnvpvannst $k celinom" veza izmeu prolosti i^budunostiT iz.meu pojedinane egzisleiiClie i oveaii" ' stva. No u emu je osobenost te veze izmeu dela i celine u "" " gkviru^zivot^ZT " ( TTje veza koja_se nikad ne ostvaruje u potpunosti. Treba' lo bi saekatTkraj ivotnog toka, pa tek na samrtnom asu sagledati celinu i na osnovu nje utvrditi vezu njenih delova. Trebalo bi saekati kraj istorije da se dobije celokupna graa za odreivanje njenog znaenja. S druge strane, celina za nas postoji samo ukoliko je moemcT razurflffj * ncnmni njenih^ llekwa. RazuiiieVanje se uvek k o l e b a i z m e u ta dva naina TresmatranjripNas^^ stalno se menja. vaki ivotni plan je lzraz nekog nacina sagedavanja' naenja ivota. Ono to svojoj budunosti postavljamo kao svrhu uslovljava liain Kako emo odrediti znaenje onoga tu le prot ^O^JLdi oblikovanje zivota koje je ostvareno dobiemo merilo procenjujui znaenje onoga to ivi u seanju. 294
filozofski.rs

Kao toj-ei iskazuju neko znaenje. ili reenice neki smiSao koii mi konstraiemo, tako ge'ffirosnuvu udreefib-neodreenog znaenia delova ivota ^LOe^^SSS^ggfrjtijegov ~" sklop. Znaenje ie posebna vrsta odnosa, koji u okviru ivota njegovi delovi imajii prema relini. To znaenie. kao i znaenie jrei u reenici. saznajemo posredstvom seanja i posredstvom "mogunosti za budunost. Sutina veza znaenia ie u oko nostima koje oblikovanje jednog ivotnog toka sadri u toku vremena, na osnovu strukture ivota u uslovima ivotne sredine.22 ta je to to u posmatranju vlastitog ivotnog toka kon-< stituie sklop, kojim njegove pojedinane delove povezujemo u celinu, u kojoj ivot dospeva do razumevania?,Doivljai ie Jedinstvo iji su delovi povezani zaiednikim znaenjem^PH^ poveda deluje na taj nain to iz nekog toka izdvaja znaai-t ne momente. Istoriar obeleava ijude kao znamenite, ivotneT \obrte kao znaaine; znaenje nekog delaili nekog oveka on i vidi u nekom njpgnvT^-^reenoiTrn^ na opste sudbine.} Delovi jednog ivotnog toka su odreenog znaenja za njego-j vu celinu; ukratko.-kategoriia znaenia ie oevidno u veoma [ tesnoj j ^ L ^ c ^ M m e v ^ / g ^ ^ Q r a m o pokuati da tu vezui ^sagledamo.23 \ -^' SvflVfl ^iyntp^ mnr%ift*^fttffe j m a neko znaenie utoliko to kao znak neto izraava, utoliko to kao izraz nlcasnjft na "nfttn to jTiparlg 7ivntn, Ni snm 7Tvnt PP 7nnri ni^rta drugo. U njemu nema nikakvog razdvajanja na kome bi se zasnivala mogunost da on oznai neto drugo osim sebe samog. Ako pojmovima izdvojimo iz njega neto, onda oni u prvom redu opisuju singularnost ivota. Opti pojmovi, prema tome, izraavaju razumevanje ivota. Znai,"p6Toji samb slbbodan odnos pretpostavke i daljeg razvoja od nje ka neem to joj se pridruuje; novo ne proizilazi formalno iz pretpasr Jtavke. Naprotiv, razumevanje od jedne sagledane crte ide dalje ka novome koje se moe razumeti na osnovu te crte. Unutranii odnos dat je u mogunosti naknadnog stvaranjar"nalcna3^ jiog doivliavania. To je opta metoda, kad razumevanje na^usti steru rei i niihovog smisla 1 ne trazi smisa5~znakOVaT"' jiego onajmnogo dublji smisao ivotne manifestacije. To je~ "metoda koju je prvi naslutio Mhte. ivot je Kao neka melodija, u kojoj se tonovi ne poj'avljuju kao izraz postoj'eih realnosti u ivotu. Melodija se nalazi u njemu samom.24 filozofski.rs 295

1. Naiiednostavniii sluai u kome se pojavliuje znaenje jeste razumevanje jedne reenice. Svaka pojedinana re ima neko znaenje,, a iz spoja ier~4zvodi se smisao reemce. Dakle,!>ostupak Je^da se^na osnovu znaenja pojedinih rei <3oe do razumevanja reenice. Izmeu celine i izmeu delova postoji uzaiamno delovanje, najonovu kojeg < s e odreuje>Tieodreenost smisla, naime mpgunpsti nekog smisla, kao^i ^ojedinane rei. 2. Isti takav odnos postoji i i z m e u d e l o v a i celine jednog ivotnog toka, pa se 1 tu razumevairte-celine, srrifao" ivota iz znacenja... 3. Odnos izmeu znaenja i smisla postoji, dakle, u vezi sa ivoTnim tokom; pojedinani ogataji koji ga sainjavaju, kada se pojavljuju u ulnom svetu, imaju, kao i rei jedne reenic^, neki ocbios prema onome to znae. Tim odnosom je svaki pojedinani doivljaj u nekoj celini obuhvaen kao znaajan. I kao^lto^se rei u reenici spajaju kako bi se ova razVimela, tako iz sklopa^dpTvljaja proizila!zi znaenje ivotnog tpka. Isto je sluaj i sa istorijpm. , 4. bakle, pojam fnaenja $$ n prvorn redu uspeno raz^ vijao*samo u vezi sa postupkom razumevaBia. Un sadri samoL j e n u vezu lzmeu neeg spoljaniega. ulnoga, I unutranjegar"ij'r~je ono jzraz. Ta se veza. meutim. bitno razlikuje od gramatike. Izraz unutranjega u delovima ivota nije isto to i oznaavanje rei itd. 5. Prema tome. rei^znaenje, razumevanje, smisao ivotjipg toka ili istorjie ,ne kazuju nam nista_drugo do ukazivanje" nlta drugp donjT razumevanfu sflojranii ppvezanost dogaaf?T s iednimjupiitralnjrm na osnovu kojih se om razumeju., 6. Ono to traimo Jeste vrstasklopa koja je svojstvena samom ivotu; a traimo je <poIazei od> njegovih pojedinanih dogaaja. U svakom takvom dogaaju, koji bi bio upotrebljiv za sklop, mora biti sadrano neto od znaenja ivota; inae, ono ne bi moglo proizii iz njihovog sklopa. Kao to jiauka o prirodi ima, da tako kaemo,^syoj opti she^ ^ i z n u pojmuvima. U Imfiniase pT^"azn"|e" uzrocnost koj^: vlaa^^ vlastitu metodologiju_u postupku Tcojim ga ^ajgl^avaTtako nam se ovde otvara pristup u kaiejgorij^^

i u metodeTojima se one-sagledavaju. Dok ie t a m o r e o jednom apstraktnom sklopu. koji je po svojojJiogikoJTTrtrrj^r" pmpuHO~jasan, ovde treba~dr^&romeffio~airPsklop ivota, filozofski.rs 296

njihoy <;hemati7anT__

koji saznanju nikada ne moe da postane potpuno pristu^Taan. " " " ~ ~~" ivot razumevamo samo zato to mu stalno prilazimo sve blie; a priroda razumevanja < i > priroda ivota je ono to nam on sa razliitih stanovita, kojima se njegov vremenski tok shvata, pokazuje potpuno razliite vidove. U seanju (kad jsg__Sgamo), najpre se poj^vM11]** knt^nrija znaenia. Svaka" sadanjost lspunjena je realnou. A ovoj mi pridajemo pozitivnu ili negativnu vrednost. Kad se usmerimo prema budunosti, nastaju kategoriie svrhe, ideala, obiikovania ivota. Taj; na zivota je to se^jjjijemu realizuje nekajoajvia svrlia, JojoJL^^ pgdfeuju sve pojediiTane. On_.ostvarujeZnajvie dobro; jgjTTreba da_bude^ ^fedefTTdealima. 0n_ jrealizuje qBnkoyanje. Svak^od tih^ppj^mavjuobuhvala "sa_syoga gledita ^itav ivot, i dobija^karakter kategorije^ pomocu^ koje e ivot razume. Zato se i^ediia,]jcategorija ne moe^da^podredi drugoj',, poto svaka sa nekog lirirgog "gleista cellnu ivota imTdostupnom razumevanju. Zato se one j i e mogu meusobnb ujporeivati. Ipak se pojavljuje jedna razlika. Vlastite' vrednosti doivljene adanjosti potoje ovojeno i naporedo. Mogu se samo uporeivati. Sa tog gledita o vrednosti ivot se_pojavljuje___kap__beskrajno?Jimo tvo_vrednosti postofarija, : negativnih, pozitivnih, kao mnotvo vlastitiE vrednostiL To je haos pun harmonija i disonanca ali u njemu se disonance ne razreuju u harmonijama. Nijedna zvuna tvorevina, koja ispunjava neku sadanjost, nema uopte nikakav muziki odnos prema nekoj ranijoj ili kasnijoj tvorevini. Pa i veza izmeu vaastitih vrednosti i vrednosti delovanja utvruje samo uzrone odnose, iji mehaniki karakter ne dopire u dubine ivota. iCategorije koie ivot shvataiu sa gledita usmerenosti na buducnost pretpostavljaju kategorije vrednosti; one s e T meusobno razlikuju prema mogunostima da se prodre u ; buchinost, " "~ Jedino se u vezi izmeu znaenja ivotnih procesa i razumevanja i smisla celine ivota sklop sadran u ivotu prikazuje na nain koji mu odgovara. Jedino u toj oblasti, u samoj kategoriji prevladano je puko naporedno postojanje, puko podreaivanje. Tako kategorijalna ponaanja vrednosti i syrhe ulaze kao pojedini \fidovi raumevanja ivota u sveukujgni sklojTrazumevanj'a. 25
filozofski.rs 297

ZNACENJE I STRUKTURA

1. U svojoi konkretnoi stvarnosti sklop doivljavanja lei _u kategorjji znaeniarTg^kaleguiija je jedinstvo koje u seaThlU sadrzi tnlf ^nzivtjenoga llfnaknadnn dnzivljennpra, a njpT" govo znaenje ne postoj'i u jednoj jedinstvenoj taki,, koja bi se nalazila s one strane doivljaja, nego je znaenje sadrano" u doivliaiima kao neto to konstituie njihov sklop. Tapklbp je, pfema tome, jedan njemu svojstven nain povezivanja ili kategorija, sadrana u prirodi svega onoga to se moe doiveti. U emu se sastoji znaenje ivota koji je proivela neka individua, koji sam proiveo ja ili neko drugi ili neka nacija, nije nedvosmisleno odreeno time to takvo znaenje postoji. Onaj koji se sea uvek je siguran da to znaenj'e postoji kao veza izmeu onoga to se moe doiveti. Tek u poslednjem Ltrenutku ivota moe se izvesti konani zaFljiiaic nTTjpgnvnTrT \ znaemu, a to se u stvari moe izvriti samo na kraji^ ivnta liii u nekome ko taj ivot naknadno doivliuie. 4 Luterov ivot tako dobija svoje znaenje kao sklop svih konkretnih procesa u kojima je nova religija zamiljena i sprovedena u delo. A ona onda sainjava odeljak u obuhvatnijem sklopu konkretnoga, ranijeg i kasnijeg. Znaenje je tu vieno istorijski. Znaenje se, meutim, moe traiti i u pozitivnim vrednostima ivota itd. Onda j'e ono povezano sa subjektivnim oseanjem. 2. Znai,, znaenje se ne poklapa ni sa vrednostima ni sa njihovim sklopom u jednom ivotu. 3. PgJL Jft 7 n a ^ p n j p lffitp.prnrija za neralanjeni ivotni sklop, kategorija strukture proistie tek iz analize ono^a 1T g m u se ono g T n zivi ** p i 1 f ? poj'avljnje u tnm nlrlopn: Ann_ ^IJZJEPU tom smislutraj^ samn ono tn je sadrano u tome to" ^se vise puta pojavljuje. Ona ne nalazi nita drugo do to da je neto sadrano. T6 8to j'e sadrano predstavlja neto izdvojeno, a pojam o njemu vai samo onda kad j'e uvek s njime povezana svest o ivotnom sklopu u kome je ono sadrano. Dokle moe ii takva analiza? Posle analize prirodnonaune atomistike psihologije dola je Brentanova psiholoko-sholastika kola. Ona je stvorila apstraktne entitete, kao to su nain ponaanja, predmet, sadrina, od kojih nastoji da sastavi ivot. Krajnost u tom pogledu predstavlja Huserl. Kao suprotnost tome: celina ivota. Struktura: sklop te celine, uslovljen realnim odnosima prema spoljanjem svetu. 298 filozofski.rs

Nain ponaanja je samo jedan od tih odnosa. Oseanje ili .volja su samo pojmovi kojipredstavliaiu uputstvo da se odgovarajui deo ivota naEnachlu oblikuje. ZNAENJE, ZNAAJ, VREDNOST Svaki deo objektivnog sveta, koji se tumaenjem povezuje sa ivotom, koji se u itavoj objektivaciji ivota rasprostire u ivotnim manifestacijama, predstavlja celinu svojih delova,, a i sama je deo celine, jer pripada sklopu stvarnosti koji se svuda ralanjava na delove i koji sa svoje strane opet pripada nekom veem sklopu stvarnosti. Tako je on u toj dvostrukoj povezanosti znaajan kao lan jedne vee celine. To je obeleje koje ivot daje svem doivljenome i naknadno doivljenome. Jer u. doivljavaniu lei neko zauzimanje stava, neko ponaanje prema svemu to se u njemu pojavljuje kao pojedinani ivotni odnos. Kao to su pnvredna egzistenciia, prljateljstvo. nevidljivi svet. To je sklop delovanja uslovljen* tim stavom, tom unutranjom pozicijom. U ivotu postoje veze s onim prema emu on zauzima stav, prema emu postoji neko ponaanje; to su: otuenost, povlaenje iz nekog ivotnog odnosa, izdvajanje,, ljubav, povlaenje u sebe, enja u jednom pravcu, suprotstavljanje, potreba za postojanjem neega, postulisanje toga, potovanje, oblik, bezoblinost, protivrenost izmeu ivota i objektivnosti, nemo ivota u odnosu na objektivno, volja da se u postojeoj objektivaciji otkloni ono to je nepodnoljivo kako bi ivot opet mogao uivati sam sebei, ideal, seanje, razdvajanje, spajanje. U samom ivotnnrp gVlnpn pnstoji bol zbog konanosti,/ tendencit^ da se on otkloni, t ^ " ] ^ " ^ rftaiiyariji j nbjektiva-l "ciji, iiegtranje postojee ogranienosti i njeno otklanjanie, raz-i dvajanje i poveTjivanjP! Predikatske odredbe ivota su svetovnost, siromatvo, le-' pota ivljenja, sloboda, nain ivljenja, sklop, razvoj,, unutranja logika, unutranja dijalektika. Suprotnosti izmeu stava s ove strane i stava s one strane, transcendentnost i imanentnost, kao i njihovo pomirenje. 2.' Odnosi koji na taj nain nastaju utvruju znaaj poje^l^, dinanih delova ivota. 7na^.aj je odreenost znaenja jednoga ^\ jgla za celinu, nastale na temeliu sklopa delovanja. Znaaf e^" u ivotnom^onaanju pojavljuje uz sklop delovanja kao o<F^
filozofski.rs 299

nos izmeu njep;ovih g1annvar koji dopire dalje nego doivljaj prouzrokovania i povezuje lanove u~pQretku nezavisnom od ^icouzrokovania. A prouzrokovanje konstituie sve ono to se pojavTjuje u ivotu. ivot za onoga koji shvata sadri samo ono to je prouzrokovano, jer je delovanje subjekta nepoznato. Ali ponaanje,, stav, to je ono dublje to nain prouzrokovanja sprovodi kroz ivot; svi pojmovi koje smo gore izloili jesu ivotni pojmovi sadrani u ivotu. U svakom ivotnom jedinstvu, u svakom razdoblju oni dobijaju nov sklop. Oni svemu to za ivot postoji daju svoju boju. Prostorni odnosi, kao to su iroko, prostrano, visoko, nisko, na taj nain dobijaju jednu primesu koja potie iz ponaanja; isto je tako i sa vremenom... 3. Shodno tim odnosima onda u antropolokoj refleksiji, u umetnosti, u istoriji i filozofiji stvara se sklop, u kome se do svesti dovodi uvek samo ono to je sadrano u ivotu. Prvo je antropoloka refleksija. Njen sklop poiva na sklopovima delovanja kao to je strast itd.; ona skicira njihove tipove i iskazuje znaaj tih sklopova u celini ivota. 26 Zato to posmatranje vlastitog ivota zajedniki deluje s posmatranjem ivota tuih linosti posredstvom doivljavanja i razumevanja vlastitoga Ja, razumevanja drugih linosti, poznavanja ljudi nastaju uoptavanja kojima se na nov nain izraava vrednost, znaenje i svrha ivota. Oni ine poseban sloj, koji se nalazi izmeu samog ivota i umetnosti kao univerzalnoistorijskog prikazivanja. To je literatura gotovo neogranienog obima. Postavlja se pitanje kako istorijske kategorije doprinose njenom razumevanju. Ako se nae prouavanje oveka ogranii na psiholoku nauku kakva je danas izgraena, onda tome ne odgovara istorijski tok tog prouavanja. Pristup tom prouavanju traen je sa najrazliitijih strana. Najvea suprotnost, meutim, koja postoji u toj oblasti jeste suprotnost izmeu onoga to sam jednom oznaio kao psihologiju sadraja, a to se moe nazvati i konkretnom psihologijom ili antropologijom, i prave psiholoke nauke. Ta je antropologija jo bliska pitanjima o znaenju ivota, njegovoj vrednosti, upravo zato to je bliska samom konkretnom ivotu. Otuda i pokuaji da se u ivotnim tokovima izdvoji izvestan tip, izvesni stupnjevi, u kojima su tokovi ostvarili znaenje ivota u okviru nekog odreenog tipa. Neoplatonski tip, mistini tip srednjega veka, stupnjevi kod Spinoze. 300
filozofski.rs

U tim shemama postoji neka realizacija znaaja ivota. Poezija se zasniva na sklopu delovanja ivota, na zbivanju. Na neki nain, svako pesniko delo je povezano s nekim doivljenim zbivanjem ili nekim zbivanjem koje treba razumeti. Pesniko delo oblikuje to zbivanje dajui u mati znaaj njegovim delovima, shodno svom svojstvu slobodnog stvaranja. Sve to je reeno o ponaanju ivota konstituie pesniko delo, a ono snano izraava povezanost sa samim ivotom. Otuda svaka stvar povezivanjem s ponaanjem ivota dobija boju koja otuda potie: prostorno, visoko, daleko. Prolost i sadanjost nisu puke odredbe stvarnosti, nego pesnik svojim naknadnim doivljavanjem ponovo uspostavlja vezu sa ivotom, koji se povukao u toku intelektualnog razvoja i praktinog interesovanja. 4. Znaaj koji injenica na taj nain dobija, kao odreenost jednog dela znaenja na osnovu celine, ne predstavlja intelektualni ve ivotni odnos, ne predstavlja unoenje uma, misli u deo zbivanja. Znaaj je izvuen iz samog ivota. Ako kao smisao jedne ivotne celine oznaimo sklop koji proizilazi iz znaenja delova, onda pesniko delo slobodno stvarajui sklop znaenja iskazuje smisao ivota. Zbivanje postaje simbol ivota. Poev od antropoloke refleksije sve je razjanjavanje^, eksplikacija samoga ivota, pa tako i poezija. Ono to je sadrano u dubinama ivota,, nedostupnim posmatranju i rezonovanju, izvlai se iz njih. U pesniku se stvara utisak inspiracije. Poezija je ograniena, jer ne postoji nikakva metoda za razumevanje ivota, pojave u njemu ne svrstavaju se ni u kakav sklop. Njena snaga je u neposrednoj povezanosti zbivanja sa ivotom, ime ono postaje njegov neposredan izraz; i u slobodnom stvaranju, koje tako vieni znaaj jasno izraava u samim zbivanjima. jCitavo podruje ivota, shvaeno kao njegova obiektivacija u toku vremena, kao njegova izgradnja shodno odnosima" vremena^ 1 prouzTDkovarrja, sallijaVa istoriju. Qna je celinsT koia Fliikada ne moe dovriti. Istoriar oblikuje tok, sklop delovanja na osnovu onOga Sto 1e sadrano u lzvorima, na^ osnovu onopa to se dogodilo. I njegova je obaveza da stvar^ nost togjok^4d4gfte^do7svesti. " ' Znaenje iednog del^jetu, dakle, odreeno njegovim odnosom^^m^ceiin^TiljOsma^ cellnu kao objekllvaijir ^ i y o t a , ^ v a e n u ^ n a ^ s n o v u tog odnosa. J
filozofski.rs 301

VREDNOSTI

iroko podruje vrednosti rasprostire se kao injenica naeg duhovnog ivota. Sama ta injenica oznaava neku povezanost linog ivota sa predmetima iji se karakter izraava upravo u odreivanju njihove vrednosti. Vrednost, prema tome, primarno nije proizvod stvaranja pojmova u slubi predmetnog miljenja. Ona to moe postati 2 ' ukoliko proizvod, s jedne strane, reprezentuje ponaanje, a s druge stupa u predmetne odnose. Isto je i sa procenjivanjem vrednosti. Ono, takoe, pripada ponaanju nezavisnom od predmetnog shvatanja. Zato drukije tumaimo izraz oseanje vrednosti. Vrednost je apstraktni izraz za dato ponaanje. Po pravilu se trai da se vrenosti izvode psiholoki. To odgovara optoj metodi psiholoke dedukcije. Ta metoda je, meutim, nepouzdana,2* jer od psiholoke polazne take zavisi ta e vaiti kao vrednost i koji e se odnosi dedukcije utvrditi meu vrednostima. Isti je promaaj i transcendentalna dedukcija, ( koja bezuslovne vrednosti suprotstavlja uslovima. Metoda i tu mora biti obrnuta. Treba poi od izraza, jer on sadri svako pridavanje vrednosti, i ovladati svakim od njih. Tek se tada moe postaviti pitanje o samom ponaanju29 koje tu postoji. U samom ivotu, u tim promenljivim slikama, povremeno iskrsne pozitivno i negativno ponaanje, zadovoljstvo, dopadanje, odobravanje, zadovoljenje; trajno konstruisani predmeti postaju nosioci upamenog sadraja koji se pojavljuje u oseanjima, i oni reprezentuju raznovrsne mogunosti duevnih stanja. Sve takve mogunosti aficiranja duevnog raspoloenja miljenje odvaja od samog predmeta, pa ih onda dovodi u vezu sa njim; tako nastaju opaaj i pojam vrednosti. A poto vrednost uvek sadri posebnu vezu sa subjektom koji se moe aficirati, vezu koja je razdvojena od svojstvava to sainjavaju stvarnost predmeta, ona zauzima posebno mesto, razliito od tih svojstava. Sa samim ivotom raste i broj raznovrsnih mogunosti predmeta da aficira duevno raspoloenje. U tim oblicima seanje sve vie dobija prevagu nad afekcijom koja postoji u sadanjosti. Tako se vrednost sa sve veom samostalnou odvaja od svakog iskrsavanja i iezavanja nadraaja. Taj pojam moe, ak kad predmeti i dalje postoje, da sadri samo skup proteklih mogunosti. I najpre iz praktinog odnos^, u Vpm^ vnlja prf>cenjuie vr^Hnp^ti z r " jodredivanje neke^svrhe, nastaje komparativno procenjjvanjV^ ^vrednosti^ koie vreanusl kinTneKaKvo aobro ili nekakvn^vrhu 302
filozofski.rs

dovodi u vezu sa budunou. Time ona dobija novu pojmov^nu samOstalnost; njeni se momenti saimaju u skupnu pro-

!Lno v n j ggpst3l"nRtiTTcaH se pslobode povezanosii s voljom. To je radnja koju doivljavanie obavlja u postepenom razvoJupojma vrednosti. Ponoviemo, re je samo o izdvajanju te radnje"analitikim postupkom, a ne na nekom vremenskom stupnju.

cgnn f n jedmi ralanjpnn tvnravinu: oni tako 1 daije postoje"

U refleksiji, u udubljivanju jednog Ja u sama sebe nastaje i mogunost da Ja postane samo sebi predmet, i kao takvo nosilac mogunosti da samo sebe uiva i da za druge postane predmet uivanja. Kada je re o ovom poslednjem ono se ponaa isto kao i predmeti koji u sebi nose mogunost da ih neko uiva,, a da pri tome ne kaemo da oni sami uivaju to to jesu i to obavljaj'u. Meutim, kada bie podlono raznolikom aficiranju postane samo sebi predmet, a uz to doe jo i samooseanje koje obuhvata sve to bie ini i to od injenja uiva, kod linosti se raa sasvim osoben pojam oseanja vlastite vrednosti, koj'im se razlikuje od svega onoga kod koga nam je takvo uivanje sebe sama nepoznato. U tom smislu je renesansa stvorila pojam monade, u kome su spoj'eni stvar, uivanj'e, vrednost, savrenstvo. A Laj'bnic je nemaku filozofiju i knj'ievnost ispunio tim pojmom i snanim oseanjem koje on u sebi nosi.3" Drugu vrstu radnje u razvijanjn pnjma vrednosti obavlja razumevanje. Tu ono primarno. on^ ^fn ]<* ga^natp p vlastitom zivotu, predstaviia snagu kojom nas ta individua aficira^-A kako razumevanje rekonslrule drugu individuu, ponovo dolazi do daljeg odvaj'anj'a opaaja i pojma vrednosti od afekcija duevnog raspoloenja. On ne samo da se naknadno oblikuje, nego se dovode u vezu s nekim drugim subjektom. Posledica je to se mnogo jasnije shvataju veze izmeu mogunosti subjekta da aficira i njegovog samooseanja koje ivi u tim mogunostima. Sva vlastita vrednost linosti sad u mirnoj objektivnosti istupa u spoljanju predmetnost, pokazuje se u svim svojim vezama sa svetom koji okruuje tu linost. Preostaje jedno ogranienje koje tek istorijska udaljenost ukida. U takvo razumevanje se uplie uporeivanje sa samim sobom, samodopadljivost, zavist, ljubomora, patnja zbog tue snage; a ne postoji nikakvo merilo koje procenjivanju prua obuhvatan pogled na prolost.31
filozofski.rs 303

Vrednost ie predmetno oznaavanje pojmom U njoi ie ivoT ugaen. Medutim, time ona ipaK mje lzgubiia vezu sa~ Js|yi)tom ,, Meutim, im je pojam vrednosti stvoren, na osnovu svoje povezanosti sa ivotom postaje snaga, jer okuplja ono to je u ivotu razdeljeno, tamno i nejasno. JECad se u istoriji ^pronau vjgflnngti^ a 1 Hnknmentima opaaji vrednos*i ( ^ 1 tanschailung) kao izrazj ivota, onda one, naknadnim doivljavanjem njihove povezanosti sa ivotom, ponovo o b i j a j u " ono to su sadravale. 32 CELINA I NJENI DELOVI
rfl7nim pro^tnpnia^ k^tegnrijalnn j ^ r a l a n i e n na ^osnovij^nj-

/zivot)koji protie u vremenu ili postoji istovrpmeno 11

inosa celine i.njeniK deiova^ istOTt1r^=[2[^^f y j a ^v n "'i , a'' 1 _ L ' proticanju vremena i 1 istoVremenosti HEategorijalno po1 ismatrano predstavlja ralanjavanje u toi vesi fieinva i ~khIng^Nije to kao kad predmeti u nekoj prostoriji stoje na okupu, pa ih shvata onaj,koji ulazi; njihova zajednika pripadnost postoji samo u odnosu prema nekoj linosti, prerr.a nekom ivotu kome pripadaju, inae se mogu rastavljati: njih ne vezuje nikakav meusobni odnos. Kako je to drukrje u toku istorije! Ili, posmatrano sa gledita prirodne nauke, svaki je oblik ekvivalentan rezultat pokrenutih masa, ali pokret i masa i njihova zakonita povezanost uopte nisu podloni vremenu. ivot, naprotiv,, u svakom obliku ima neku unutranju vezu kao deo prema celini, tako da taj oblik nikad nije ekvivalentan, jer itd. Ta se pripadnost pojavljuje u najrazliitijim ivotnim odnosima i u svakome od njih na drugaiji nain. RAZVOJ, SUTINA I DRUGE KATEGORIJE Javljaju se dve novekategorije. ivot i ivotni tok sainiavaju sklop. NeprekidnTm sticanjem novih doivljaja na temelju onih stanjih stvara 0110 Sto nazivam steenim duev^"" "rTim skioponi, Njegovi obiici. lz pnrode tog procesa p r o i s t i e ^ tmianj^lOionfinuitet sklopa usred svih proniena. 'l'o m j e n i ^ 'nn ^tanje^Oie^sg^illUu uTvMli II SV^m diiliovTJpm ^ivntn, zovem kategorljom sustine. Sustina za svoju drugu stranu _ n S a ^ s t a l m ^ p r o m e n u ^ n a i da je promena, Tebja i alipolja304 filozofski.rs

nje strane prima uticaje na jedinstveni ivotni sklop, istovremeno i sama odreena njime. Tako se stvara karakter svakog ivotnog toka. Treba ga shvatiti bez ikakvih predrasuda. Moramo odbaciti sve teoreme o razvoju koji stupnjevito napreduje. Koji je to tok koji se svuda pojavljuje? Odreenost pojedinane egzistencije, svakog njenog pojedinanog stanja ukljuuje i njihovu granicu. Razlika u odnosu na granicu u prostoru. Priroda tog pojma u oblasti duhovnoga. Pojedinana egzistencija32a je individualnost. Iz te ogranienosti proishodi trpljenje zbog nje i tenja da se savlada. To je tragika konanosti,) a istovremeno i njen podsticaj da se prevazie, Ta ogranienost:' se ispoljava prema spoljanjem svetu kao pritisak sveta na subjekt. Sila okolnosti i priroda duevnog ivota mogu pritisak toliko da pojaaju da postaje smetnja napredovanju. Meutim, u veini sluajeva priroda konanosti utie da se savlada pritisak nove ivotne situacije i drugih odnosa prema ljudima. Pa poto je svako novo stanje istog konanog karaktera, i u njemu se javlja ista volja za mo koia je posledica uslovljenosti,, ista volja za imutranjom slobodom koja proistie iz unutranje granice. Sve to, meutim, povezuje unutranja snaga i unutranja granica,, koja se pojavljuje u odreenosti pojedinane egzistencije i u trajnosti steenoga sklopa, koja iz toga proistie. U svemu, dakle. ista sutina deluie na sI5!55dni izbor, pa i lepo oseanje da se moe ii napred i da elnggu OStvarivati nove moffunosti yiflctit* ^ i c t ^ n ^ j ^ T Q TznCTnToHreeni sklop u ivotnom toku. koiim je odreeno neumorno napredovanje ka promenama, nazivam rq7vnjf>m """ Taj pojam Je potpuno razliit od spekulativnih matanja o nekom napredovanju ka sve viim i viim stupnjevima. On, dodue,, sadri veu jasnou, izdiferenciranost itd. u subjektu. Ali ivotni tok bez ostvarenja nekog vieg znaenja moe ostati vezan za prirodnu osnovicu biljnoga rastinja, uspona i padanja izmeu roenja i smrti, kao u niim oblastima ivota. On moe rano krenuti nanie, ali se i do kraja peti navie.
tok. U svemu jf **** ngranj^ppn^t m o g u n o s t i . a inak i njihmT

20

filozofski.rs

IV BIOGRAFIJA
1. NAUCNI KARAKTER BIOGRAFIJE

Miljenja istoriara o naunom karakteru biografije su podeljena. Pitanje da li je treba uvrstiti u istorijsku nauku kao jedan njen deo, ili ona u sklopu duhovnih nauka uz istorijsku nauku zauzima posebno samostalno mesto, u krajnjoj liniji je pitanje terminologije; jer odgovor na njega zavisi od smisla koji se pridaje Izrazu istorijska nauka. Meutim, na poetku svake rasprave o biografiji stoji saznajnoteorijski i metodski problem: da li je biografija mogua kao optevaee reenje nekog naunog zadatka? Poi u od sledeeg: predmet istorije nam je dat u sveukupnosti objektivacije ivota; u sklop prirode uklopljene su ivotne manifestacije duha, od gesta koji namah iezne i neke letimine rei pa do neprolaznih pesnikih dela,, do poretka koji smo mi stvorili za prirodu i sebe, pravnih poredaka i dravnih ustrojstava u kojima ivimo. Oni ine spoljanju stvarnost duha. Dokumenti na kojima prevashodno poiva biografija su sauvani ostaci izraza i delovanja neke linosti. Posebno mesto, prirodno, meu njima zauzimaju pisma te linosti i izvetaji o njoj. Zadatak biografa je da na osnovu takvih dokumenata sagleda sklop delovanja u kome individuu odreuje njena sredina i u kome ona sa svoje strane reaguje na tu sredinu. Svaka istorija mora sagledati sklop delovanja. U strukturu istorijskog sveta istoriar prodire dublje kad izdvaja pojedinane sklopove i prouava njihov ivot. Religija, umetnost, drava, politike i verske organizacije ine sklopove koji se svuda provlae kroz istoriju. Najelementarniji sklop jeste ivotni tok jedne individue u odreenoj sredini, od koje prima uticaje i na koje utie. Individui je ve u seanju dat taj odnos: 306
filozofski.rs

njen ivotni tok, njegovi uslovi i delovanja. Tu se nalazi praelija istorije, jer se javljaju specifine istorijske kategorije. Kao to svest o identitetu povezuje u celinu ivotni tok u proticanju, tako svi momenti ivota osnovu nalaze u kategoriji identiteta. Ono to je razdvojeno povezuje se u kontinuitet; idui linijom seanja, od malog lika detinjstva,, koji ivi u trenutku, pa navie do oveka koji u odnosu prema svetu potvruje sebe u svom postojanom, sebi okrenutom duevnom ivotu, dovodimo tok dejstava i protivdejstava u vezu s neim to se oblikuje odnosno razvija kao neto to je na neki nain odreeno iznutra. Spoljanja zbivanja koja deluju na subjekt imaju za njega vrednost delovanja (Wirkungswert). Pojedinana stanja subjekta, a isto tako i uticaji koji se vre na njega, imaju neko znaenje u svom odnosu prema ivotnom toku i onome to se u njemu oblikuje. Knjievni izraz te refleksije individue o vlastitom ivotnom toku jeste autobiografija. Kada se refleksija o vlastitom ivotnom toku prenese na razumevanje druge egzistencije, nastaje biografija knjievni oblik razumevanja ivota druge linosti. Svaki se ivot moe opisivati, i nevaan i onaj moni, i svakidanji i onaj izuzetni. Sa najrazliitijih gledita moe se pojaviti interes da se taj posao obavi. Porodica uva svoje uspomene; krivino pravosue i njegove teorije verovatno pamte ivot nekog zloinc^, psihopatologija se sea ivota nekog nenormalnog oveka. Sve to je ljudsko postaje za nas dokument, koji nam predoava neku od beskrajnih mogunosti nae egzistencije. Istorijski ovel^, meutim, za iju je egzistenciju vezano trajno delovanje, dostojan je u jednom viem smislu da i dalje ivi u biografiji kao umetnikom delu. A meu tim ljudima panju biografa posebno e privui oni ije je delovanje proisteklo iz posebnih, teko razumljivih dubina ljudske egzistencije i koji zato omoguuju dublji uvid u oveji ivot i njegove individualne oblike. Kako onda moe da se porekne da biografija ima izvanredan znaaj za razumevanje velikog sklopa istorijskog sveta! Jer na svakoj taki istorije deluje upravo odnos izmeu dubina ljudske prirode i univerzalnog sklopa irokog istorijskog ivota. To je iskonska veza samog ivota i istorije. Zato na problem postaje utoliko akutniji: da li je biografija mogua? ivotni tok jedne istorijske < l i n o s t i > je sklop delovanja, u kome individua trpi uticaje istorijskog sveta, pod njifilozofski.rs

307

ma se izgrauje, pa sa svoje strane opet utie na istorijski svet. To je ista sfera svetskog sklopa iz koje potiu podsticaji i koja od individue trpi podsticaje koji nju dalje izgrauju. Mogunost biografije kao naunog ostvarenja poiva upravo na tome to se individua ne suoava s neogranienom igrom snaga u istorijskom svetu; sfera u kojoj ivi jesu drava, religija, nauka ukratko vlastiti sistem ivota ili sklop takvih sistema. Unutranja struktura tog sklopa je ono to individuu privlai, oblikuje je i odreuje pravac njenog delovanja; mogunosti, sadrane u unutranjoj strukturi nekog istorijskog trenutka, predstavljaju polaznu taku za istorijske radnje. Ako pogledamo lajermaherov ivot u celini, stiemo utisak da upravo raznovrsnost njegovog delovanja naruava jedinstvo njegove biografije. Meutim, ukoliko ga podrobnije prouimo, videemo da je veliina te linosti upravo u njenom unutranjem sklopu, koji njegovo delovanje povezuje u oblasti vere, filozofije, kritike, novo razumevanje Platona kao i apostola Pavla, delovanje u oblasti crkve i drave. Jedna osobena mo doivljavanja i razumevanja, jedna tiha, smirena razboritost, koja usred ivljenja i delanja stoji nad njim i opredmeuje ga, utemeljena u postojanoj vladavini jedne vie svesti u dui, koja ovu uzdie iznad sudbine, patnje i svetskih zbivanja...

2. BIOGRAFIJA KAO UMETNICKO DELO

Autobiografija je razumevanje samog sebe. Njen predmet je ivot kao ivotni tok jedne individue. Kod nje je doivljavanje stalna neposredna osnova razumevanja za odreivanje smisla pojedinanog ivota. Kao stalna sadanjost koja odmiei, doivljavanje sadri lanove jednog sklopa, u kome se pojedinani delovi pojavljuju u steenom duevnom sklopu. Istovremeno se, idui unazad, mogu doiveti i novi delovi kao lanovi koji u jednom sklopu delovanja deluju zajedno sa onim lanovima ije delovanje ivi u seanju. Meutim, sklop delovanja ne pojavljuje se odvojeno kao neki sistem delovanja, budui da u svakom delovanju koje polazi od sadanjosti postoji svest o usmerenosti na odreene svrhe. Svrhe sainjavaju jedan sklop delovanja, jer i prohtevi obuhvataju svrhe.
308
filozofski.rs

Tako se sklop delovanja doivljuje u prvom redu kao ostvarenje svrha, u najmanju ruku onaj njegov deo koji se u svesti najee nalazi u prvom planu. U njega se kao sredstva svrstavaju objekti, promene, doivljaji. Iz svrha se stvara ivotni plan, kao povezanost svrha izmeu sebe i njihova povezanost sa sredstvima. U sadanjosti, koja stvara planove, sve to pretpostavlja neku svest o vrednosti,, koja sadanjost dopunjuje nizom prolosti sa njenim uivanjima, iluzijama itd. Tom kategorijalnom shvatanju ide u susret shvatanje znaenja, izgraeno na prolosti. U znaenju je neki spoljanji, pojedinani dogaaj povezan s nekim unutranjim stanjem, a ono se nalazi u meusobnoj povezanosti dogaaja, koja nije izgraena polazei od poslednjeg lana, nego joj je sredite odreeno u jednoj taki, prema kojoj se sve spoljanje ponaa kao prema neem unutranjem. To je beskrajna linija delovanja koja sadri neki smisao. Tek to (stvara jedinstvo). Razumevanje se obavlja kod svih spoljanjih zbivanja. Do smrti su zbivanja potpuna, a njihova graa je ograniena samo onim to je sauvano. U tome ona ima prednost u odnosu na autobiografiju. Zato za razumevanje moe da koristi iskaze u kojima je sadran plan, svest o znaenju. Neka pisma pokazuju u emu individua vidi vrednost svoga poloaja; druga opet, u emu vidi znaenje pojedinanih delova svoje prolosti. Stvara se sklop koji vodi ka nekom razumevanju: obdarenost uzima maha,, postaje svesna sebe; okolnosti, zablude, strasti mogu je skrenuti s puta, ili pak neka srena sredina pojaati njenu stvaralaku snagu; zadaci iz spoljanjeg sveta dolaze joj u susret i izvode je izvan okvira nje same u dobru ili zlu itd. Dobra strana toga je to jedan ivotni tok u svojoj grai uva povezanost spoljanjega s nekim unutranjim stanjem, sa znaenjem nekog ivota; sama svedoanstva iskazuju taj odnos, kao ona uvena Geteova Ispovest (u mojoj raspravi). I posmatra je ve stekao svest o istorijskom delovanju, o granicama itd. Pisma iznose trenutno ivotno stanje. Meutim, kod njih se osea usmerenost na onoga koji e ih primiti. Ona iznose ivotne okolnosti, ali je svaka viena samo sa jedne strane. Ali, ako se ivot, koji je dovren ili je ak postao istorijski, moe da ceni prema njegovom znaenju, onda je to ipak mogue samo ako se tumaenjem postojeih dokumenata moe utvrditi povezanost izmeu prolog^, to deluje u toj sredini,
filozofski.rs 309

i onoga to je proizvod tog delovanja u budunosti. Dokumenti pokazuju individuu kao sredite u kome se stiu delovanja snaga koje ona doivljuje i koje ona sama vri. Utvrivanje znaenja individue u istorijskom sklopu moe se obaviti samo ako je reiv zadatak da se doe do opteg sklopa, koji moe da se odvoji od individue... Biografija kao umetniko delo, prema tome, ne moe da rei taj zadatak ako ne uzme u obzir i istoriju vremena. Meutim, to menja stanovite. Tumaenje jedne individue ogranieno je i time to biograf od nje stvara sredite, onako kao to je ona sama sebi sredite. Biografija kao umetniko delo mora da pronae stanovite sa koga se iri vidokrug univerzalne istorije, a individua ipak ostaje u sreditu jednog sklopa delovanja i znaenja; to je zadatak koji svaka biografija moe samo priblino da rei. Ona, s jedne strane, mora da prikae sklop objektivno u raznovrsnosti njegovih snaga, u istorijskoj odreenosti tih snaga, u vrednosti tih odreenosti i sklopa znaenja; uvek mora da postoji svest o neogranienosti koja se iri na sve strane, a ipak se taka povezivanja mora zadrati u individui. Proizilazi da se umetniki oblik biografije moe primeniti samo na istorijske linosti, jer je samo u njima snaga da budu jedno takvo sredite. Tekoa da se istakne, da tako kaemo, dvostruko stanovite biografa ne moe nikad da se potpuno savlada. Poloaj biografije u istoriografiji doiveo je izvanredan napredak. Pripremio ga je roman. Moda je Karlajl bio prvi koji je shvatio njeno puno znaenje. Ono poiva na tome to se najvei problem, koji se javlja u razvoju istorijske kole sve do Rankea, nalazi u svestranom odnosu samoga ivota prema istoriografiji. Taj odnos treba da sauva istoriju kao celinu. Sva poslednja pitanja o vrednosti istorije konano reenje nalaze u tome to ovek u njoj sam sebe saznaje. Ljudsku prirodu ne sagledavamo introspekcijom. To je bila Nieova ogromna zabluda. Zato on nije ni mogao da shvati znaenje istorije. Taj obuhvatniji zadatak istorije, tako nastao, bio je implicite u Hegelu. Pristupilo mu se blie prouavanjem ivota primitivnih naroda, koji je relativno bez istorije i u kome susreemo jednolino ponavljanje istog ivotnog sadraja. Njihov ivot je neka vrsta prirodne osnove sveukupne istorije. A od znaaja je i to to su mnoge istaknute linosti podstakle jednu sasvim novu vrstu prouavanja, koja osvetljava granice oveanstva sa one druge strane. Iz310
filozofski.rs

meu tog dvoga nalazilo se prouavanje naravi i obiaja, ije su polazne take Karlajlova biografija, Burkhartovo sagledavanje jedne pojedinane kulturne celine idui od njenih osnova navi^, Makolejevi opisi obiaja. (Braa Grim.) To je osnova kojom je biografija kao umetniko delo dobila novo znaenje i novu sadrinu. Upravo u tome je i njena ogranienost: opta kretanja prolaze kroz individuu kao kroz svoju prolaznu taku; da bismo razumeli kretanja, moramo da traimo nove osnove, koje se ne nalaze u individui, ako elimo da ih razumemo. Biografija sama po sebi ne sadri mogunost da se oblikuje kao nauno umetniko delo. Moramo se okrenuti novim kategorijama, vidovima i oblicima ivota, koji se ne pojavljuju u pojedinanom ivotu. Individua je samo taka u kojoj se ukrtaju kulturni sistemi, organizacije, u koje je utkana njena egzistencija kako se oni mogu razumeti polazei od nje?

filozofski.rs

DRUGI DEO. SAZNANJE UNIVERZALNO-ISTORIJSKOG SKLOPA UVODNE NAPOMENE

1. ISTORIJA

vrste veze u autobiografiji se gube. Naputamo reku ivotnog toka i eto nas na beskrajnom moru. 1. Razlika gledita o vrednosti, znaenju, svrsi i dalje postoji, ali se nain njihovog kombinovanja menja. 2. Subjekt,, u kome i za koga postoji znaenje ivota, stavljen je pod znak pitanja. Da li srea postoji samo za individue (Loce)? 3. Kad se ukljui neki subjekt, pojedinani subjekt, linost itd., svaki put se raa neko osobeno gledite, sa koga se shvata znaenje, smisao itd. O tome Ziml. Razliite istine i pogrean zakljuak. Meutim, objektivnost razliitih gledita postie se u univerzalnoj istoriji posredstvom sistematskih nauka. Oevidnost istorije. Spoljanje i unutranje, istovremenost, redosled u vremenu. Uz to problem kako prikazati, kako odmah uiniti oevidnim vremenski tok jednog niza koji se sam po sebi moe beskonano deliti. Doivljuje se, mada se uopte ne doivljuje... Istorija nas oslobaa izvlaei nas iz uslovljenosti gledita o znaenju proizilog iz naeg ivotnog toka. Znaenje je, meutim,, istovremeno i manje pouzdano. Refleksija o ivotu produbljuje, istorija oslobaa. Na to iroko more sa sobom nosimo pomona sredstva orijentacije, koja smo stekli doivljavanjem, razumevanjem, autobiografijom, biografskim umetnikim delom. To su istorijske kategorije proistekle iz refleksije o ivotu, kao sred312
filozofski.rs

stva miljenja za njegovo shvatanje. Kategorija celine data je ve u razumevanju. Tok vremena, ivotni tok su odnos delova prema celini. Biografija stvara kategoriju kvalitativno odreene pojedinane egzistencije. Budui, meutim, da je pojedinana egzistencija uslovljena spoljanjim svetom i da ona opet sa svoje strane deluje na spoljanjost, date su kategorije delanja i trpljenja. Svaka odreena pojedinana egzistencija u istoriji predstavlja snagu, i istovremeno uzajamno deluje s drugim snagama. Poto pojedinana egzistencija protie u ivotnom toku,, poto ogranienost doivljena u razliitim momentima tog ivota izaziva patnju, pritisak, razvoj koji joj u tom trenutku vie odgovara, jer je u njemu srena, a moda je u samom razvoju i njena srea ka nekom drugom stanju, ona u svakom stanju sebe odrava a istovremeno se i menja, jer zakon koji u njoj deluje predstavlja unutranje pravilo promena, a ono svaki put steeno odreuje budunost iznutra iz toga se stvaraju istorijske kategorije sutine i razvoja. Sutina tu oznaava samo trajanje u promeni, a razvoj samo oblik toka, odreen zakonom progresivnog steenog sklopa. Doivljaj ili shvatanje pojedinca ne kazuje nam nita o nekakvom razvoju kao napredovanju.

2. NOVI ZADATAK

Osvrnuemo se unazad. Meu kategorijama koje su bile posebno karakteristine za duhovne nauke postoji neki unutranji sklop (upor. moga Hegela; Sabrani spisi, knj. IV). Njihove meusobne veze grade sklop kojim kvalitativno odreena pojedinana egzistencija individua dospeva do razumevanja. U tim vezama mi sagledavamo sklop u kome razumevanje shvata neku datu stvarnost na osnovu njenog znaenja. Ona je kvalitativno odreena pojedinana egzistencija, koja svuda,, od izraza pa do subjekta svih izraza, pokazuje neki odnos celine prema delovima. Taj odnos je sklop. Sklop je struktura. Iz nje proishode sutina i razvoj. A ako se veza koja postoji u svakom pojedinanom biu primeni na sve ime je ono izraeno, nastaje razumevanje individue u kategorijama vrednosti, znaenja, svrhe. U razumevanju individua se posredstvom navedenih pojmova rekonstruie kao duhovni sklop...
filozofski.rs 313

PRVI PROJEKAT ZA NASTAVAK

1. OSNOVNI ODNOS: STRUKTURA ISTORIJSKIH TVOREVINA Kad se naemo pred istorijskim tvorevinama, u njima empirijski nalazimo jedno jedinstvo i jedan sklop. Posredstvom ovoga one za nas postaju predmeti jednog obuhvatnijeg poretka. Svaka tvorevina deluje u istorijskom sklopu snagom koju nosi u sebi. Ona ima svoju vlastitu sutinu. Nosilac je razvoja u kome je sadran nov zakon koji prevazilazi razvoj individue. Nastaju novi zadaci: Kako se one mogu razgraniiti pojmom? Krug stvaranja pojmova. Kako se dalje izgrauju kategorije i pojmovi sagledani kod pojedinane egzistencije? Kako je mogue objektivno saznanje?
PRISTUP U SVETSKU ISTORIJU

Poto prelazimo na istoriju, javlja nam se kao prvi problem odnos ivota i istorije. Prema njemu nas vodi put kojim smo krenuli. Na svakoj taki prostorne ili vremenske rasprostranjenosti istorije prisutna je dua koja ivi i dela, koja je obdarena stvaralakim snagama, osetljiva na svaki uticaj. Svaki dokument prve klase izraz je takve due. to su ti dokumenti za neku od sadanjica tako oskudni, posledica je izbora, koji je istorija kao seanje izvrila iz hrpe napisanoga. Ona pretvara u prah, pepeo i tralje sve to nema nikakvo znaenje. Tu nailazimo na istu kategoriju. U osnovi, meutim, sve ima neko znaenje, jer kao izraz bilo kojeg ljudskog srca koje bije i trepti <doputa pogled> u ono to je u nekoj sadanjosti bilo mogunost nekog doivljaja. Problem je, naime, to treba potraiti samu duu, onakvu kakva je u svako doba u uslovima neke sadanjice i njenog prostora vezana za odreene mogunosti jedan sluaj, tako rei, meu beskrajnim mogunostima koje proistiu iz istorijskog toka. Svi istoriari pod pojmom reprezentacije, prikazivanja jednoga doba na primeru izvesnih ljudi, podrazumevaju neki odnos prema ogromnoj masi utopljenoj u ovekovo seanje. Tom problemu su se pribliili Makolej i jo neki Englezi. 314 filozofski.rs

LOGICKI SKLOP U DUHOVNIM NAUKAMA

Polazna taka je doivljavanje. Ono je, meutim, strukturni sklop, i u svakoj duhovnonaunoj reprezentaciji ivota uvek je prisutan ivotni sklop. On je tu kad sluam neko pripovedanje, kad itam o nekom istorijskom poduhvatu, razmiljam o nekom pojmovnom sklopu kao to su pojam rada ili vrednosti u sklopu politike ekonomije, zakonika u sklopu prava, ustrojstva u sklopu politike. Reprezentacija uvek sadri ivotni sklop i on omoguuje da je razumemo; reprezentacije izazivaju seanje na njega, a na shvatanje uvek deluje i tok vremena koji prolazi kroz sveukupnu ljudsku stvarnost. Tok vremena je isti i u istorijskom svetu i u meni koji taj svet posmatram. Duh svojom vetinom treba da ga same i ubrza, a ipak sauva meru trajanja samog ivotnog toka. Zato kod dramatiara, u zamiljenom vremenskom redosledu, za nekoliko asova protie neto to je trajalo godinama.
ISTORIJSKI SVET I ZNAENJE

Iz doivljavanja izrastaju istorijske kategorije vrednosti i svrhe. Ali ve kod subjekta koji doivljava i gleda unazad, u procesu njegovog razumevanja pojavljuje se znaenje, pa je tako s njime povezan sklop kao kategorijalni oblik. I ukoliko se u istoriji pojave sklopovi, jednostavno <primenjujemo> pojam znaenja. Pojam znaenja valja primeniti u itavoj prostranoj stvarnosti. Svuda gde je ivot proao i gde dospeva do razumevanja, postoji istorija. A gde postoji istorija u njenoj raznovrsnosti postoji i znaenjeiOno postoji tamo gde individua reprezentuje neto obuhvatnije, jer ga ona nosi u sebi, i iznosi ga, da tako kaemo, na videlo u pojedinanoj pojavi. Ono postoji tamo gde neki dogaaj, ili linost, ili zajednica izaziva neku promenu sklopa\u istoriji nikada ne postoji puki skup posledica kao zbir)>i
VREDNOST I ISTORIJA

1. I u istorijskom svetu zadrava se veza izmeu vrednosti i duevnog afekta, koji redovno trenutno blesne, neko vreme snano sija i najzad iezava. Vrednost koja ne bi bila povezana s njime ni tu nije realna. Tu se otkriva beskrajna arolikost koja nas zbunjuje, beskrajan vidokrug, kao kad filozofski.rs 315

bismo s veeri gledali neki nepoznati velegrad, u kome se svetlosti palq, pojaavaju, gube se i iezavaju u daljini do koje pogled ne dopire.33 Ali sve to sijanje i presijavanje pripada jednom predmetnom svetu, nama potpuno tuem, koji je i prostorno i vremenski od nas udaljen. Tako se pojam opaaja i pojam vrednosti razvija dalje u istorijskom smislu. ivot pojedinanih individua je dovren. Sada se njihova vlastita vrednost moe da sagleda potpuno. Vri se nova procena vrednosti, koja nema vie nikakve veze s praktinim ponaanjem. Dobili smo merilo za najvee individualne vrednosti koje su nam poznate liniju stupnjevanja, koja polazei od prosenih ljudi ide navie, i to pogledom dalje dopirom nazad u prolost, utoliko vrednosti postaju udaljenije i objektivnije delovanje istorijskog odstojanja isto je kao i ono koje proizvodi odstojanje linosti u umetnikom delu. ak se ni nae vlastite sudbine i vrednosti ne mogu vie uporeivati sa istorijskim. 2. U raznovrsnosti istorijskih vrednosti najpre se pojavljuje razlika izmeu stvari koje su samo upotrebne vrednosti i linih ili vlastitih vrednosti povezanih sa sveu o sebi samima. Te vrednosti ine grau istorijskog sveta. One su kao tonovi iz kojih su satkane melodije duhovnog svemira. Svaki od njih zauzima odreeno mesto u tom tkanju, shodno odnosu u kome se nalazi prema ostalima. On, meutim, nema samo tonske odreenosti, nema jainu, visinu, duinu, nego je kao individua neto to se ne moe definisati, neto neponovljivo, ne samo po odnosu u kome se nalazi, nego u samoj svojoj sutini. ivot je obilje, raznovrsnost, uzajamno delovanje svega onoga jednoobraznog, to individue u njemu doivljuju. Po svojoj grai isto je to i istorija. ivot postoji na svakoj taki istorije. A istoriju ine ivoti svake vrste u najrazliitijim okolnostima. Istorija je samo ivot shvaen sa gledita celine oveanstva, koja obrazuje sklop. Individue koje kao samostalne vrednosti grade ivot i istoriju, sa njihovim svrhama, njihovim znaenjem pre svega su delatne snage, svesne snage ispunjene vrednostima i povezane s upotrebnim vrednostima stvari,, one stvaraju svrhe. I tako istorijski svet ispunjavaju svrhe, on je uzet isto kao raznovrsnost snaga svet ispunjen svrhama. A i svrhe prolaze kroz neki razvoj od trenutka kada subjekt pone da gleda u budunost, procenjuje vrednosti i odluuje o dobrima. U procesu kojim subjekt postavlja svrhu, u 316
filozofski.rs

oblasti riznice duha, svrhe se pojavljuju nezavisno od procesa; postaju samostaJne delotvorne snage u okviru te oblasti. Tu je najvaniji fenomen to one deluju nesvesno i na duge staze. U istorijskom svetu deluju strasti, duevna raspoloenja; oni ostaju vezani za unutranji ivot linosti; sa svrhom je drukije.
DOIVLJAVANJE, RAZUMEVANJE, SKLOP DELOVANJA

(jjrvi uvid pri doivljavanju i razumevanju je da se u njima pojavljuje sklop. Mi razumemo samo ono to ini sklop. Sklop i razumevanje odgovaraju jedno drugonO i ^Taj sklop je sklop delovanja. U psihikom jedinstvu ivota, u istoriji, u kulturnim sistemima i u organizacijama sve se neprekidno menja, a promene su neto to je prouzrokovano neim to prouzrokuje, bilo da taj odnos postoji u nekoj individui na osnovu njene strukture, bilo u sloenijim injeninim stanjima), Nita se ne menja to sklop delovanja moe da ima karakter imanentne teleologije; jer ona je samo jedan oblik delovanja. f Jvuda u istoriji i u drutvu postoji odnos celine i delova,M njime je blie odreen oblik delovanja u istorijskom svetuf/Kod njega nailazimo na prve sastavne delove, iji su delovr nesamostalni jer ne mogu da funkcioniu bez povezanosti, sa celinom. \Dok su organska tela takoe celine iji delovi ne funkcioniu samostalno, nego funkciju, koja je njihova sutina, vre samo u odnosu prema celini, dotle ljudska psihofizika ivotna jedinstva predstavljaju celine posebnog smisla. Jer je sve dato singularno, bilo ono organsko, anorgansko ili duhovn o j l to to miljenjem i refleksijama shvatamo psihofiziki pfoces, bilo bi jo jedno njegovo obeleje, ali ni ono potpuno ne oznaava ta karakterie taj sklop. Psihiki sklop je tu strukturni sklop. To je sklop delovanja, u kome ono to prouzrokuje postoji i dalje kao psihiko injenino stanje i povezuje se s onim to je prouzrokovano. Taj sklop delovanja protee se na odnose miljenja i shvatanja datoga, odnose izmeu pridavanja vrednosti i tog shvatanja,, izmeu postavljanja svrhe i pridavanja vrednosti, kao i u okviru svake od tih sfera i prema posebnim relacijama iste vrste sadranim u vezi koja ih konstituie. itav sklop odnosa deluje teleoloki u pravcu stvaranja vrednosti i ostvarivanja dobara i svrha.
filozofski.rs

317

Meu vrednostima posebno mesto zauzima vlastita vrednost linosti. Njen karakter je to jedinstvo ivota uiva u izvesnim svojstvima, to poseduje neko samooseanje koje im se prikljuuje; a poto su svojstva vezana za jedno individualno jezgro, utemeljeno u sklopu linosti, vlastita vrednost je individualna. Ona se uvek odnosi na poseban sklop singularne linosti, na osnovu kojeg je ona takva kakva je i na osnovu kojeg sebe tako osea i u sebi uiva. Odmeravanjem vrednosti drugih taj odnos jaa. Znai, sredite individue je u samoj sebi. S druge strane, meutim, i svaka zajednica razvija neke vrednosti, svaki istorijski pokret ima istu nameru i dejstvo, pa se u istorijskom i drutvenom stanju stvara odnos po kome vlastita vrednost i smisao vlastite egzistencije daju znaenje pojedinim duevnim procesima; s druge strane, psihofiziko jedinstvo naroito u svrhovnom sklopu dobija znaenje za celinu. To je sklop znaenja koji istoriar sagledava. Taj se sklop ne procenjuje iznova, ve se priznaje za stvarnost. Ali, kao takva stvarnost, on konstituie znaaj, interes pojedinca, meusobnu povezanost znaajnih momenata, ukratko, ralanjenost u vremenskom toku.35 Ono to se uiva kao vrednost linosti u njenom samooseanju jeste...
SKLOP ISTORIJE

Hegel je postavio problem da se potrai sklop pojmova kojim bi se sklop istorije doveo do svesti. Taj isti sklop metafiziki,, prirodnofilozofski i duhovnonauni. To su idejni stupnjevi duha, u kojima subjekt nalazi sebe kao duha, objektivie se u spoljanjem svetu i kao apsolutni duh saznaje sam sebe. U tome je intelektualizacija istorije. Nije re samo o njenom saznavanju pojmova,, pojmovi su njena sutina; upravo na tome poiva adekvatno saznanje istorije. Duh i istorija su otkriveni. Oni vie nemaju tajni. Kako se od toga razlikuje stav pravoga istoriara prema istoriji! Ona se nipoto ne iscrpljuje ni opisivanjem individualne raznovrsnosti istorijskih pojava. Kad bi postojalo samo takvo opisivanje, ne bi se mogle saznati. Individue kao takve meusobno su razdvojene. Najdublja sutina istorije, po kojoj ona objektivie duh zajednice, ostala bi neshvaena. 318
filozofski.rs

l U razumevanju neke istorijske tvorevine kao izraza nekog unutranjeg stanja ve je sadran ne neki logiki idpntitet, nego samo odnos identiteta u razliitim individuamaj Individue se ne mogu razumeti na osnovu njihove jednakosti, jer su samo pojmovi izmeu sebe jednaki, pa se stogaT mogu prenositi. One se razumeju na osnovu toga to[jpdividua ima u izvesnim granicama mogunosti da, polazei od izraza i delovanja neke sasvim razliite individue, naknadno doivi njena unutranja stanja i procese kao unutranji ivot te individueTlFer, u sebi sadri mogunosti koje prevazilaze ono to moe-aa realizuje kao vlastiti ivot. Svi mi ivimo u onome to je u naem biu postojano, a to smo stekli i na to se navikli. Meutim, poto raspolaemo sa mnogim mogunostima ivota u seanju i u htenju usmerenom na budunost,, a moda i u ivotnosti koja nikad nee postati postojana, a u tome upravo i poiva svest o slobodi, naa mata prevazilazi okvire onoga to u vlastitome sopstvu moemo doiveti ili ostvariti.
ISTORUSKI SKEPTICIZAM

1. Ne moe imati ni znaenje ni vrednost neto to se ne moe razumeti. Drvo ne moe imati nikakvo znaenje. Zimlova teorija o istoriji, po kojoj je istoriju nuno oblikovati, zato to se svi njeni delovi ne mogu obuhvatiti, pogrena je, jer se znatan broj delova moe reprezentovati pomou saimanja. U istoriji promena u svetu prilikom odabiranja nikad ne nailazim na neki momenat koji itd. U tome je razlika izmeu istorije prirodnih objekata i ljudske istorije. Glavni razlog koji navode istorijski skeptici je uvek to to je sklop delovanja, koji se odvija na osnovu motiva, nepouzdan; pojedinac veoma nepouzdano poznaje vlastite motive, a drugi jo manje imaju uvid u njih. Samo se u skromnom obimu moe utvrditi koliko u presudnim postupcima sudeluju lini interes, astoljublje, potreba za vlau,, sujeta. ak i usmene ili u pismima sadrane izjave o tome ostaju problematine. Upravo je tu pravo polje onoga to poznavaoci oveka i sveta smatraju istinskom istorijom. Posebno Francuzi svoju otroumnost, svoju superiornost u odnosu na stvari i ljude dokazuju na taj nain to u sitnim i samoivim motivima vide osnove velikih dejstava. Na to ih je navikla filozofski.rs 319

pragmatina metoda, koja traga za vezom izmeu motiva, postupka i dejstva, tamo gde ne primenjuju politiku teoriju ili odmeravanje vojnopolitikih snaga. To nas dovodi do traganja za motivima u memoarima i strasne elje da se oni potcene. I najzad, u francuskom duhu postoji neka otroumnost kada je re o linim motivima, novcu, drutvenom poloaju, koja ne moe da shvati oseanje dunosti kod Nemaca, odreeno stvarima i njihovu naivnost u pogledu linih svrha, koja iz njih potie. Priroda pragmatine istoriografije, koja trai sklop delovanja, ali u okviru granica sklopa motiva, postupka i istorijskog dejstva. Tipian je takozvani moralizam losera, koji je pragmatini istoriar sa primesom francuske strasne elje za potcenjivanjem, ali na osnovu moralne procene. 2. Istorijski skepticizam moe se prevladati samo ako se od metode ne oekuje da utvruje motive. 3. Istorijski skepticizam bie prevladan samo ako psiholoku utananost zameni razumevanje duhovnih tvorevina. One postoje kao neto to je objektivisano u spoljanjem svetu, pa mogu postati predmet metodskog razumevanja. 4. One se dele na tri vrste. Najvii stupanj pouzdanosti je razumevanje u tumaenju naunog duha. Mogunost zamenjivanja. Drugi stupanj imaju tvorevine ivotne mudrosti, religije, umetnosti, filozofije. One su delom izraz vlastitog ivotnog sklopa, delom prikazuju ivotni sklop. Trei stupanj, koji stvara najvee tekoe,, predstavlja podruje delanja i postavljanja svrha. Odnos izmeu postavljanja svrha, iznalaenja sredstava i delanja racionalan je i jasan, ali neto drugo su motivi koji odreuju postavljanje svrha. Postupke koji deluju u pravcu optega i koji postaju istorijski ne prati svest o motivima. Meutim, jasno je da su oni povezani sa objektivnim nunostima usaaenim u svrhovite sisteme i spoljanje organizacije; istovremeno za njihova dejstva motivi su potpuno nevani: postupci zavise samo od svrhovitih predstava (Zvveckvorstellungen) i od raznth mogunosti sredstava. Zato su sistematske duhovne nauke, koje se odnose na svet koji dela, temelj za pouzdano razumevanje sveta delanja. Meutim, komplikuje se metoda razumevanja, jer se u nju ukljuuje uporeivanje itd.

320

filozofski.rs

MOGUNOST OBJEKTIVNOG SAZNANJA U DUHOVNIM NAUKAMA

Pitanje kako je objektivno saznanje mogue u duhovnim naukma svodi se na pitanje kako se ono moe ostvariti u istoriji. Kako je istorija mogua? Za tako postavljeno pitanje pretpostavka je: pojam istorije. Videli smo da taj pojam zavisi od pojma ivota. Istorijski ivot je deo ivota uopte. A ivot je sve ono to je dato u doivljavanju i razumevanju. Prema tome, ivot se u tom smislu rasprostire po itavoj oblasti objektivnog duha, ukoliko je pristupaan doivljavanju. ivot je osnovna injenica, koja mora biti polazna taka filozofije. On je to to poznajemo s unutranje strane^, on je neto iza ega se ne moe zai. ivot se ne moe izvesti pred sud uma. ivot je istorijski kada ga shvatamo u njegovom proticanju u vremenu i u sklopu delovanja koji na taj nain nastaje.;Mogunost za to je u naknadnom oblikovanju toga toka uTseanju, koje ne reprodukuje pojedinano, nego sam sklop i njegove stadijume. Ono to u shvatanju samog ivotnog toka obavlja seanje, u istoriji se ostvaruje posredstvom ivotnih manifestacija koje obuhvata objektivni duh, povezivanjem shodno tom odmicanju i prouzrokovanju. To je istorija. Prvi uslov za izgradnju istorijskog sveta otuda je da se zbrkana i esto izopaena seanja ljudskoga roda o sebi samom oiste kritikom povezanom s tumaenjem. Otuda je osnovna nauka istorije filologija u formalnom smislu, kao nauno prouavanje jezika u kojima je sauvano predanje, kao sakupljanje zaostavtine dotadanjeg oveanstva, kao njeno ienje od zabluda i kao hronoloko sreivanje i kombinovanje koje dokumente dovodi u unutranju vezu. Filologija u tom smislu nije za istoriara pomono sredstvo, ona, naprotiv, oznaava prvu oblast primene njegovih metoda. Objektivnost istorije je mogua samo kada meu raznovrsnim gleditima, sa kojih se moe izvesti sklop njene celine i izdvojiti lanovi potrebni za taj sklop, jedno stanovite sagleda sam sklop onakav kakav je bio. Najpre u uvesti pojam znaenja. Sklop istorije je sklop samoga ivota, ukoliko ovaj u uslovima svoje prirodne sredine ostvari jedan sklop. Jedan lan koji pripada sklopu celine ima, u vezi s tom celinom, znaenje ukoliko prema toj celini ostvaruje neki odnos sadran u ivotu. Jer u odnosu celine prema delu ne lei samo po sebi to to deo ima neko
filozofski.rs 321

znaenje za celinu. U tome je, pre svega, jedna kako se ini nereiva zagonetka. Celina se mora graditi iz delova, pa ipak se u njoj mora nalaziti onaj inilac koji pridaje znaenje i koji, prema tome, odreuje delu njegovo mesto. Ve smo, meutim, videli da je upravo u tome ono to pokree istorijski rad, i da on protie u uzajamnoj zavisnosti dobijenih odredbi,, ovde, dakle, celine i dela. Istorija treba da nas naui ta je ivot. A ona je upuena na ivot, jer je njegov tok u vremenu, pa je otuda ivot njena sadrina. Iz toga kruga bi se moglo jednostavno izii kada bi postojale bezuslovne norme, svrhe ili vrednosti, koje bi bile merilo za istorijsko posmatranje i shvatanje. Sama istorija ostvaruje vrednosti, ije vaenje, meutim, proistie iz objanjavanja odnosa sadranih u ivotu. Takav odnos je obaveza zasnovana u ugovoru i priznavanje dostojanstva i vrednosti u svakoj individui koja se posmatra kao ovek. Te istine su optevaee, jer omoguuju regulisanje na svakoj taki istorijskog sveta.

2. STRUKTURA SVAKOG ISTORIJSKOG SKLOPA

Problem istorije je sledei: kako se tamo gde je jedno sopstvo odvojeno od drugog sopstva, gde postoji samo uzajamno delovanje snaga, iz individua moe da stvori subjekt koji dela i trpi kao jedno sopstvo? Kulturni sistemi, pravci, pokreti, organizacije su takva zajednitva, jedinstvene celine, u kojima na razliite naine pojedinci kao delovi zajedniki deluju. 1. Priroda zajednikog delovanja prema njegovim razliitim vrstama... Prva razlika je to individue ne ulaze ni u jedan od tih spletova kao celina, nego samo jednim delom svoga sopstva. 2. Svi se ti spletovi razlikuju... Sklop u njima razlikuje se od sklopa sopstva u prvom redu po nainu kako se u njima pojavljuju vreme i prostor. Oni imaju prostor da se ire; u njih se ukljuuje sve vei broj lica na sve udaljenijim prostorima. Mogu da preskoe meuprostore; individue koje su tako povezane mogu da budu veoma udaljene jedna od druge, mogu da sainjavaju sklop koji tako rei prolazi kroz meuprostore. (Upor. tamo gde je re o strukturi.) Isto tako obuhvataju i duge vremenske periode, i svaki takav sklop za svoj razvoj raspolae sa dugim, ak neogranienim vremenskim razdobljem. Vreme je kadro da, svojstve322
filozofski.rs

nom stvaralakom snagom, na njima spokojno a ipak snano obavlja svoje delo. 3. Kao sklop u kome individue,, koje su postale delovi, zajedniki deluju, mogu se uporediti sa duevnim sklopom; nisu dati kao supstancije, ali delovi i ovde kao i tamo deluju zajedniki po nekom njima svojstvenom zakonu. Za razliku od anorganskog sveta, taj sklop nije dat samo sa spoljanje strane i otuda konano zagonetan, nego je sklop na neki nain doivljen. Svakako, nain na koji se on moe doiveti je razliit. Moe da dejstvuje kao svest da ovek ima isti osnovni oseaj kao i drugi, da im je svrha zajednika, da su zajedno potinjeni nekom vostvu; ista svest, kojom pojedinci meusobno opte, uvek postoji. Tako i tu dolaze do izraaja iste kategorije koje su svojstvene svakom duevnom sklopu. Postoji odnos celine i njenih delova; to je prva odredba o nainu na koji duevni sklopovi postoje kao istorijski. Istovremeno(, mora da se utvrdi i razlika koja se pojavljuje u tom odnosu. Svaki takav sklop ima neku strukturu na osnovu koje njegovi delovi ine celinu. Vrsta te strukture razlikuje se od strukture duevnog sklopa. A i u okviru istorijskih sklopova postoje razliitosti koje se moraju utvrditi. Iz toga onda za kritiku istorijskog uma proizilazi legitimni osnov da pojam strukture prenese na te tvorevine. Svaka individua je pojedinana snaga. Koji je to odnos u kome odreene strane ili delovi razliitih individua, meusobno homogene, zajedniki deluju u pravcu obrazovanja jedne ukupne snage (Totalkraft)? To pretpostavlja da je sklop konstitutivno sadran u homogenim delovima individua (upor. moj Uvod). 4. Ukoliko ti homogeni delovi u svojoj povezanosti sa ivotom pojedinanih linosti nose u sebi usmerenost na neto to treba realizovati u budunosti, onda takav istorijski sklop realizuje neto to se nalazi u budunosti. Sada se u sasvim drukijem smislu i u poreenju sa individualnim biem preinaeno kategorija svrhe moe preneti sa pojedinanog bia na takav sklop. 5. Jo veu tekou predstavlja pitanje u kojem smislu takav istorijski sklop moe da stvara vrednosti. 6. U svakom sklopu koji se stvara u vremenu postoji neko seanje na tok. Tok je osnovno svojstvo svakog istorijskog sklopa, pa i duevni tok ukljuuje u izvesnom stepenu seanje na svoje stadijume. Kategorija znaenja.
filozofski.rs 323

3. SUBJEKTI ISTORIJSKOG ISKAZA Uz pojedinanu egzistenciju javljaju se novi subjekti. U kojem smislu su oni zamiljeni? Na emu je zasnovano kritiko pravo da se oni smatraju nosiocima iskaza?

RAANJE SVESTI O SKLOPU I ZAJEDNICI POSREDSTVOM ISTORIJE

Ako je zajednica subjekt, nastaje potreba za radnjom kojom e se utvrditi ta je sa tog gledita novo u duhovnom svetu; zato je prvo pitanje: kako takva zajednica postaje subjekt koji deluje jedinstveno, kao individua? Tome doprinose prolost, zajedniko delovanje u sadanjosti i budunost. Vidimo kako je delovanje istorije, o ijoj se korisnosti toliko raspravlja, plodonosno za ivot ljudi u zajednicama, kao svest tih zajednica o vlastitom ivotu, kao njihovo pamenje vlastitog ivotnog toka. Kod prouavanja istorije zajednica treba misliti da, obrnuto, ta istorija kao pamenje oveanstva deluje u pravcu stvaranja zajednica. A da, obrnuto, svest o zajednici iz oseanja jedinstva stvara plemenske junake, dravotvorce, osnivae religija. Toliko je moan na odnos prema prolosti, toliko snano prenosimo jedinstvo vlastitog ivotnog toka na zajedniki ivot individua u raznim oblicima zajednica.

4. KONKRETNO-ISTORIJSKI SUBJEKTI RASE, NARODA ITD. 5. KULTURNI SISTEMI Krug njihovog odreivanja. U emu je njihovo jedinstvo? Njihov sklop. Odnos kulturnih sistema i organizacija. Samo se apstrakcijom mogu razluiti jedno od drugog. filozofski.rs

324

HERMENEUTIKA SISTEMATSKE ORGANIZACIJE

Kao i pojedinana dela, i organizacije je nuno tumaiti strogo metodski. To treba initi, a ne objanjavati ih na osnovu njihovih poetaka, svoditi ih na uzroke koji su ih stvorili. Meu kolama vodi se borba oko racionalnog ili psiholokog ili istorijskog objanjavanja. Koje je od objanjenja mogue, pretpostavlja hermeneutika pojedinih organizacija i uporeivanje srodnih. Meutim, pitanje ostaje transcendentno. Hermeneutika je mogua jer izmeu naroda i drave, vernika i crkve, naunog ivota i univerziteta postoji neka veza na osnovu koje kolektivni duh, jedinstveni ivotni oblik nalaze strukturni sklop u kome se izraavaju. Postoji, dakle,, neki odnos delova i celine, u kome delovi od celine dobijaju znaenje, a celina od delova smisao, a te kategorije tumaenja svoj korelat imaju u strukturnom sklopu organizacije na osnovu kojeg ona teleoloki ostvaruje neku svrhu. ta je to specifino u strukturi organizacije i u kategorijama njenog razumevanja? Samo postojanje organizacije kao takve nema nikakvu vrednost. U strukturnom sklopu svrsi odgovara radnja, funkcija itd. 6. PRIVREDNI IVOT 7. PRAVO I NJEGOVA ORGANIZACIJA U ZAJEDNICI 8. STRUKTURA DRUTVA 9. OBICAJI (Sitte), ETOS I IVOTNI IDEAL 10. RELIGIJA I NJENA ORGANIZACIJA
RELIGIOZNOST

Meu svim doivljajima na kojima se temelji objektivisanje i organizacija duha, posebno, sredino mesto zauzima religioznost. To se vidi iz istorije, ali proizilazi i iz antropoloke refleksije. To je koren koji povezuje doivljavanje i razumevanje kod pesnika, umetnika, vernika i filozofa. U svima njima nastaju... izgraeni na osnovu iskustava samoga ivota, koji izlaze iz njegovih okvira. I uvek je u samom ivotu usaen taj momenat koji prevazilazi njegove okvire. Svojstvena crta religioznosti je to doivljeni ivot stupa u filozofski.rs 325

vezu s neim nevidljivim. To je kao neto to u samom ivotu deluje i u njemu i iznad njega. Ta veza, meutim, nastaje iz realnosti doivljavanja ivota koja je veoma pojaana u velikim religioznim individuama. Kod religioznog genija nije p o stojao nikakav san o transcendentnosti u oseajnim duama; sam ivot, naprotiv, koji je po svojoj prirodi doivljen, istinit, snaan u svojoj strogosti, sav tako udno sazdan od patnje i sree, ukazuje na neto to nadire iz spoljanjeg svet^, dolazi iz vlastitih dubina, < n a d i r u i > na njega kao neto strano, kao da dolazi iz nevidljivih sfera. Nikakvo umetniko ispoljavanje ne umanjuje u tim potpuno neumetnikim prirodama pritisak ivota, stvarnosti, koji optereuje svaku egzistenciju. Smrt kao senka prati svaki trenutak Kalvinovog ivota. Kod protestanta se iza doivljaja blaenstva, u veri po Bojem izboru, uvek nalazi stravina misao koja potie iz bezdanog prokletstva onih drugih dua. A to to i od sebe samih ine orue Boga, kadro je da delatnim prirodama ulije unutranje spokojstvo. Kontemplativni, miroljubivi ljudi, meutim, u doba reformacije trae neki drugi put. I to snanije ovek ivi u vlastitom biu, osloboen svetskog vrtloga, drutvenih spletova, utoliko ga vie zastrauju plitkosti svakog od nas. Osea kako je sve vie usamljen, izdvojen od ostalih ljudi. eleo bi da prevazie tu izolovanost od njih. Tako ga u svojoj osnovnoj sutini sam ivot uzdie, unosi, sputa u nevidljivo, da u ljubavi i razumevanju sjedini due sa sobom. Presudno je uvek to to u religioznom geniju nema beanja u povrno ivotarenje, u svakidanji zaborav onoga to ivi u seanju i buduega, i u let mate. On se ne zadovoljava svetovnom delatnou svojih snaga,, jer ona obuhvata i zaborav smrti i spasenja due. 1. Zato to su religiozni objekti uvek pretpostavka za doivljaj i tako religija u mreu tradicije... 2. Ako se ona prekine, ipak u prirodi doivljavanja i razumevanja ostaje sadrano znaenje ivota, kretanje svrha u nevidljivo, dopunjavanje vrednosti. Religija nastaje iz optenja s nevidljivim. Meutim, oblici religioznosti ne stvaraju se iz optenja po sebi. Naprotiv, optenje prati oblikovanje linosti u pravcu zadovoljavajueg jedinstva (blaenstva), i tek je to stvarnost. Empirijski delovi oblikovanja, koje se doivljuje u religioznom iskustvu. Doivljaji iskustva nisu samo doktrinarni, a nisu ni samo duevno raspoloenje, nego se javljaju u linostima koje na svoj nain ostvaruju ivotni zadatak. Prema tome, osnovu odreenog 326
filozofski.rs

oblika jedne religije svuda ine pokuaji da se sebi postave svrhe, iluzije o vrednostima koje su u njima ostvaren^, iznalaenje novih vrednosti, odreivanje znaenja ivotnih okolnosti. Teko je saznati ta je religija zato to je za sve njene naine izraavanja i trajne tvorevine u kojima se ona prouavanju ukazuje kao dogma verovanje, sujeverje, verska umetnost, religiozni pogled na svet, potrebno je prethodno tumaenje, kako bi se sagledali duevni pokreti koji stoje iza toga. 1. Sve ono to ivot i njegov korelat svet predmetno sadre moe da bude objekt religioznog pridavanja vrednosti. 2. Religiozno pridavanje vrednosti, meutim, nikada nije neto izvorno. Religiozna vrednost nije kao ivotna vrednost, potpuno nezavisan skup vrednosti. Ona, naprotiv,, pretpostavlja iskustva u okviru pridavanja ivotne vrednosti, koja na osnovu tonskog reda i boje duevnog ivota istiu pritisak okolnog sveta (Paskal), nemogunost da se on nekom intervencijom savlada, nerealnost tog sveta, njegovu tronost, koruptibilnost, neshvatljivost, a s druge strane kao pozitivno potrebu za postojanou sveta, za mogunou poverenja, za mirom. Sve to jo nije religiozno duevno raspoloenje. Jer, duevno raspoloenje je religiozno tek kada je u nevidljivome naeno sredstvo da se duevni svet na osnovu tih oseanja adekvatno konstituie. Tako se, najpre, stvara pojam religiozne potrebe, tanije potrebe koja u religiji nalazi zadovoljenje. Tamo gde takva potreba ne prethodi religiji ili ne uslovljava duevni ivot kao konstitutivan inilac, religija je samo predanje, navika. I svaka religiozna priroda ima na neki nain u ustrojstvu due koje uslovljava vrednovanje ivota snagu za stvaranje svojih originalnih koncepcija. 11. UMETNOST 12. NAUKE 13. POGLED NA SVET I FILOZOFIJA
TUMAENJE FILOZOFSKIH SISTEMA

1. Najprostiji sluaj: jedan osnovni spis. Problem: Odnos izmeu sistematskog prikaza i smisla na osnovu znaenja delova, vlastite vrednosti istina itd. Pomono sredstvo: istorija razvoja.36 filozofski.rs 327

Platon i Lajbnic. Sagledavanje smisla u spisima i odnosa njihovog znaenja prema celini jer to su delovi koji nisu prilagoeni celini pretpostavlja neku istoriju razvoja, koja e omoguiti da se proceni znaenje pojedinih spisa za celinu.
DUHOVNE NAUKE I JEDNA FILOZOFIJA IVOTA

1. U intelektu i u nagonu lei neka tenja svojstvena duevnom ivotu. Potvrivanje te tenje je zadovoljstvo. 2. Struktura duevnog ivota deluje teleoloki, tj. u pravcu tenje ka daljem razvoju. 3. Trajno zadovoljenje, nezavisno od vlastitog ivota, nastaje samo kad se tenja usaglasi sa velikim objektivnostima koje pruaju zadovoljenje. 4. Taj ivotni sklop je uslovljen lojalnou i moralom. Uslovljenost je u tome to smo svesni da je uzajamna obvezanost neto ega se treba drati. Transcendentalna istraivanja o njegovoj apriornosti ostaju bez rezultata. II Filozofsko miljenje dananjice edno je i gladno ivota. Ono eli povratak veoj ivotnoj radosti, povratak umetnosti itd.
POVEZANOST ISTORIJE METAFIZIKE I RELIGIJE SA KULTUROM

Uporedna nauka o kulturi. 1. Obeleje kulture je to ona, noena datim organizacijama, dostie vrhunac koji traje izvesno vreme i na kome su u skladnoj strukturi povezani sistemi, posle ega na osnovu okolnosti koje treba istraiti dolazi raspad. Sadraj ne treba odvajati od oblika u kome skladna struktura dostie vrhunac. ivotni pojmovi kao to su obvezanost, slubena dunost, umetniko prikazivanje ivota pomou srazmere, svetlosti i senke, uivanje u rasporedu tonova u melodiji, u harmoniji, tragina povezanost karaktera,
328

filozofski.rs

radnje, krivice i sudbine, sve to sadri neko oblikovanje ivotnih sadraja. Teorija tog oblikovanja. Sadraji, tj. realnosti ili kvaliteti shvataju se u samom ivotu shodno njihovom znaenju. To shvatanje dolazi do izraaja u umetnosti itd. Kakva je to pak veza?37 2. Na vrhuncu,, od kojeg uvek treba poi (to je najvanije metodsko gledite), razvio se jedan stav svesti, u kome su na osnovu veza elemenata kulture, shodno njihovoj strukturi, odreeni izraz dobili vrednosti, znaenje, smisao ivota. Oni se izraavaju u nekom unutranjem sklopu antropoloke refleksije i na njoj izgraenih tvorevina u pesnitvu, religiji, filozofiji. U tom sklopu su povezani oseanje sadanjosti, seanje i budunost. On sadri smisao u seanju, oseanje sadanosti kao oseanje vrednosti u sadanjosti i ideal (dobro). Iz ogranienosti svake kulture, ve na njenom vrhuncu, javlja se zahtev za nekom budunou. 14. SKLOP ORGANIZACIJA U DRAVI 15. NACIJE KAO NOSIOCI MOCI, KULTURE ITD. 16. COVEANSTVO I UNIVERZALNA ISTORIJA Uzajamno delovanje nacija. Duhovni pokreti. Razdoblja.
REVOLUCIJA

Promene koje se javljaju u istorijskom svetu mogu se podeliti prema osnovnim tipovima. Mogu se shvatiti ukoliko se pojavljuju u uem krugu u okviru jednog kulturnog sistema, ili istovremeno sa kulturnim sistemom i organizacijom neke pojedinane nacije, ili u nekoj obuhvatnijoj celini, i to u okviru razliitih vidova njenoga ivota. S druge strane, one se mogu shvatiti ukoliko obuhvataju neki vei ili manji vremenski period. Ti razliiti naini shvatanja uslovljeni su prirodom pokreta koji shvatamo. Pokret se rasprostire u krugovima razliitog obima i realizuje se u razliitom vremenskom trajanju. Moramo se, meutim, blie pozabaviti razlikom u vrsti takve jedinstvene promene, kako bismo uinili pojmljivim prostorni i vremenski obim. Ponovo vidimo da se razluivati moe samo na osnovu toga to nizove promena povezuje jedinstveno znaenje. Jer, filozofski.rs 329

sve promene po sebi uzrono su povezane meu sobom na isti nain, osnivanje nemake drave,, francuska revolucija kauzalno se ne razgraniavaju od onoga to se ranije ili kasnije dogodilo na odgovarajuem podruju. Pa ni polazei od sadraja i njihovih isto objektivnih odnosa, takvo grupisanje nije mogue. Da reim to pitanje, poi u od sistema promena koji se mogu oznaiti kao revolucije. Njihovo zajedniko obeleje je to dugo sputavani pokret iznenadno probija date pravne poretke i sebi svojstvenom snagom rasprostire se na iroka podruja. Izdvajaju se opet one revolucije u kojima su potisnuti interesi povezani sa dugo prikupljanim mnotvom ideja, koje tim revolucijama daju osobenu vrstu znaenja. Njihovo delovanje ne dopire samo donde dokle su interesi kao takvi srodni i povezani, one dejstvuju i izvan tih okvira kao realizacija mnotva ideja i realizacija ideala. Takve su prirode dva gorostasna fenomena: reformacija i francuska revolucija. Realizacija ideja u njima deluje u daljinu dokle god ima, da kaemo, uspavanih srodnih interesa. Njeno znaenje se ne iscrpljuje u faktikim posledicama koje je proizvela unutar podruja interesa, od kojih je pola. U oba sluaja izbijanju revolucije prethodi s jedne strane mnotvo ideja koje se lagano razvijaju, a s druge dugotrajno sputavanje u okviru neke organizacije. Mo te organizacije suzbija tenje za promenom, koje lee u njoj. U prvom sluaju to je organizacija crkve, u drugom drave. Kad nastupi revolucij^, ona usred bogatog kulturnog razvoja pripada odreenom sistemu, preuzima iskljuivu vlast nad duhovima, tako da se ostali interesi povlae, svi interesi koji... TEORIJA ISTORIJE
DUH KAO TVOREVINA PONIRANJA U DUBINE UNUTRANJEG IVOTA (VERINNERLICHUNG) I NJEGOVO OBJEKTIVISANJE U ISTORIJI

1. Hegelova je greka to stupnjeve duha konstituie imanentno, dok oni proizilaze IZ zajednikog delovanja toga momenta i istorijske situacije. On je u svom misaonom unutranjem ivotu sam ve proizvod zakonitog kretanja drutvenog sveta. filozofski.rs

330

2. Iz toga proizilazi njihova unutranja srodnost. 3. Objektivacija je drugi vaan problem istorijske nauke. Ona se obavlja: a) u izrazu, kao umetnost i slobodna knjievnost; b) u misaonoj reprezentaciji; c) u organizacijama, u kojima promena postaje trajna, a njeno delovanje regulisano, sreeno, kontinuirano, neprekidno; d) u pravu. Pravo je skup pravila koja se mogu prinudom nametnuti i koja odreuju spoljanje postupke. Prema tome, u njemu se objektivie shvatanje: a) vrednosti koje su drutvu potrebne,, njihovo stupnjevanje u krivinom pravu itd.; b) pravilan oblik koji je uslovljen privrednim drutvenim ivotom itd.; e) objektivacija u nastavi. Poseban poloaj nastave. Polazei od datog ideala ivota vaspita i sistem ostvaruju neko stanje kod omladine. Nije re o postupcima, ve o neem to po zavrenom obrazovanju i dalje postoji kao habitus. Ideal, naime, jednog datog vremena, jednoga naroda, ivi u klasi vaspitaa. On se, prema tome, ne moe prikazati racionalno. On se ostvaruje samo vetinom vaspitaa. f) objektivacija u crkvenim organizacijama. Objektivie se ono to se razvilo u optenju s nevidljivim: religiozno iskustvo, dogme koje su se iz njega razvile, oblici religioznog optenja. Zakljuak. Istorijsko istraivanje treba, dakle, da prikae: 1. proces poniranja u unutranji ivot iz datog istorijskog sveta na osnovu nekog ranijeg stupnja,, 2. proces ispoljavanja.
POKRETACKA SNAGA U ISTORIJI

Problem prvi put u najranijem periodu Hegelovom. Nije, meutim, psiholoki obrazloen ni sproveden. Uvek je to neko stanje nezadovoljstva u nekoj kulturnoj situaciji. Raa se tenja da se ona prevazie.
UNIVERZALNO-ISTORIJSKO RAZUMEVANJE

Ono kao pretpostavku ima autobiografiju, biografiju, istoriju nacija, kulturnih sistema, organizacija. Svaka od tih istorija ima vlastito sredite, prema kome se procesi odnose, pa otuda vrednosti, svrhe, znaaj, koji proistiu iz tog odnosa.
filozofski.rs 331

Na odnosu tih momenata poiva mogunost da se prie blie objektivnoj univerzalnoj istoriji. Na prvom mestu istorija istoriografije treba da pokae na osnovu ega dospeva do refleksije o sebi samoj. Prva znaajna etapa je uenje Tukidida. On svoj predmet posmatra kao sklop delovanja,, u kome ratna vetina, unutranja i spoljanja dravnika vetina, kultura, politika, ustavne borbe, zajedniki deluju u pravcu odluivanja o vlasti u Grkoj. Dakle, shodno shvatanju Eduarda Majera, kome je Tukidid ideal, idui od krajnje dostignute take unazad, tu je konstruisan niz uzroka koji su odredili zavrno stanje. U njemu lei naelo izbora i oblikovanja (usmerenost tenji), a govori na presudnim, vanim takama sadre skup motivacija kao nekakvi monolozi u velikoj drami. Isto tako i poruke poslanika. Sledea znaajna etapa je uenje Polibija. On miljenje o politikoj organizaciji povezuje sa tukididovskim pragmatizmom. Znaenje momenata odreuju veze izmeu politike organizacije Rima, njene vladavine svetom i vanosti... da se ona ostvari. Retko je kada istoriar mogao da tako univerzalnoj grai da tako vrsto jedinstvo znaenja. Univerzalno-istorijska teorija srednjega veka ne sme se samo preuzeti od Ota fon Frajzinga. Ve i Dante daje tumaenja time to pokazuje vezu sa Tomom Akvinskim. Osnovicu ini odnos izmeu Boga i svrhovitog sklopa sveta,, utvren u teologiji-filozofiji itd. U tome je, dakle, prvi put postavljeno naelo univerzalno-istorijskog sklopa, a on je shvaen kao sklop znaenja ili svrhoviti sklop. U njega je onda, u odnosu na dravu, svrstana itava aristotelovska doktrina, kao i doktrina rimske imperije, pa i doktrina carstva Bojeg, prema tome jedan potpun sistematski sklop. Na taj nain univerzalno-istorijsko miljenje opet stupa u jedno vie stanje. Nedostatak je to je ta teorija utemeljena u religioznoj metafizici, a kulturni sistemi uvreni u obe te organizacije. Novo agregatno stanje istorijskog miljenja nastaje time to se postepeno razvijaju: a) teorija ustrojstva i unutranjeg odnosa ustrojstva i moci organizacije (Makijaveli, Gviardini); b) prouavanje svrhovitih sklopova (njihova sve vea diferencijacija i prirodni sistem), kultura najpre kao procvat umetnosti i knjievnosti,, zatim kao linija religioznog razvoja, i na kraju kao napredak nauka, solidarnost, i c) razvoj na332
filozofski.rs

cija kao nosilaca istorije i njihovi meusobni odnosi (istorijska kola). Vie agregatno stanje istorijskog miljenja poiva na sagledavanju meusobnih vezg. analitiki razluenih i teorijski razvijenih momenata. Sklop delovanja u koegzistenciji i sukcesiji ljudskog zbivanja nije univerzalno-istorijski sklop. Na primer, u sklopu delovanja ne bi smelo da se pree preko injenice broja i valjanosti Luterove ili ilerove dece, a ako primenimo pojam vrednosti injenica na njihov ivot, moralo bi da se prizna da su te injenice veoma dragocene.
DODATAK UZ ISTORIJU ISTORIOGRAFIJE

Na pojedinim mestima treba umetnuti: 1. Poreklo ideje napredovanja u istorijskom doivljaju napredovanja nauka i vladavine nad prirodom. Taj doivljaj morao je prvo da se javi u epohi velikih otkria. Jednim udarcem preokrenuo se odnos prema antikom dobu. Prevazieni su njegovi okviri. Sve znanje toga doba inilo se patuljasto; forme ustupaju mesto zakonima, zakoni itd. Bekon je istorijski doivljaj uzdigao na stepen filozofske svesti. Bekonu stari narodi izgledaju, istorijski posmatrano, kao detinjasta, siuna mladost oveanstva. Bekonovi savremenici su sada zaista stari, koji su proirili iskustva, ukinuli predrasude i uoptavanje doveli do zakona. Dejstvo u raznim zemljama. Lajbnic. Do koje mere je to ulo u ivotno oseanje vremena? Do koje mere to menja istorijsku svest? Mosta nema. Raskid s odnosom prema prolosti. Dekart: Evo moje biblioteke! 2. Sledei istorijski doivljaj napredovanja bila je religiozna prosveenost. Pri tom nije samo negativno bio doivljen raskid sa starom verom^ nego se istovremeno i pozitivno otvorila nova sadrina vere. Dalje izgraivanje hrianstva. Lajbnic je prvi mislilac kod koga se odigralo proirenje istorijske svesti. Potvrda za to je njegov uvod u teodiceju. O tome sveoi i njegova prepiska s Bosijeom i katolikim naunicima. On svaki povratak Bibliji, pa i katoliku veroispovest proglaava nedovoljnim. Tome odgovara, kao to sam pokazao, raspad dogme o opravdanju Boga. Lesing. Kod Lajbnica, dakle, uz napredovanje u kulturnom sistemu znanja o prirodi dolazi i napredovanje u kulturnom sistemu religioznosti. Nemogue je zaviriti u Lajbnicovu duu.
filozofski.rs 333

On nikad nije optio s dubinama vlastite due. iveo je u mnogostruko zakonitoj objektivnosti sveta. I svoje pokuaje da utemelji dogme uvek je branio samo kao mogunost. Ono to je on u sebi verski doivljavao bilo je u vezi s prosveenou novo. Tu je, meutim, bila granica vremena.38 Slobodni duh, koji je bio u dodiru s pigmejskim dravama Hanoverom i Brandenburgom, nije, u poreenju s antikom i imajui pred oima rimsku imperiju, nikako mogao u njima videti neki vii stupanj razvoja. U Lajbnicovom ivotnom oseanju stalno se u prigodnim izjavama, pojavljuje nekakav sistem: iveti znai biti aktivan, napredovati. A srea je oseanje tog napredovanja. Ve je Hobz, koga je on temeljno prouio, izrekao isti taj stav. To oseanje u njemu je uvek delovalo zajedno s velikom sveu o mnogostruko zakonitom svetu. Njegova se egzistencija sastojala u spoju toga dvoga. Tako je kod njega svest o sebi samom bila svest o napretku i razvoju. Ali sam svet, taj skup razvoja monada, ostao je za njega, prema metafizici vremena, neto to je zakonskim sklopom izvueno ih hoda vremena. 3. Dva su doga^ja ukinula granice to su koile pojam razvoja koji obuhvata sve oblasti, a koji je tako rei dugo stajao na pragu istorijske svesti: severnoameriki rat za nezavisnost i dve decenije docnije francuska revolucija. U jednoj novoj i najvanijoj oblasti duha, u oblasti ostvarenja ideja u privredi, pravu i dravi,, ostvaren je napredak koji je prevaziao sve to je dotle bilo. oveanstvo je postalo svesno svojih unutranjih snaga. Prirodno pravo ostvareno je u Severnoj Americi, itav skup modernih ideja u francuskoj revoluciji. Pokazalo se da kretanje koje od viih ideja ide ka veim oblicima ivota nema granica. lecer, koji prezire grke pigmejske drave itd. 17. PRIRODA SISTEMA. CILJ KNJIGE
ODNOS IZMEU PRIRODNIH I DUHOVNIH NAUKA

Kada saberemo te odredbe duhovnih nauka, konano proizilazi osnovna razlika izmeu prirodnih i duhovnih nauka s obzirom na njihove metode, njihove snage i njihove granice. Prirodne nauke se astoje odsve samih egzaktno utvrenih iskaza, izmeu kojih postoji odnos dopunjavanja celine fizi-_ 334
filozofski.rs

kog sveta. Napredovanje, koje tu postoji meu stavovima, lei u proirivanju obima toga sveta ili u optosti njegovog saznanja. Ono, meutim,, nikada nije u ispoljavanju osnove ranije saznatih istina od kasnijih. Naprotiv, prve istine, izrazi najblii nekoj injenici, najmanje su hipotetine; to se dalje optost razvija, to je u njoj momenat hipotetikoga jai. Uvek su posredi stavovi koji izraavaju neko injenino stanje. Njihovu osnovu, koja prethodi samoj prirodnoj nauci, ine slike koje se pojavljuju u ulima, pa su kao takve jasne i razgovetne, kao i konstrukcija opte predstave koja polazi od njih i moe se logiki proveriti. Izraz opte predstave u miljenju jeste predmet. Na toj taki se uvia koliko su opta predstava i predmet miljenja bliski jedno drugom. Prirodnjak prihvata realnost predmeta onakvu kakva je data u otporu itd., ne proveravajui je. Kad se uzdigne do kritike svesti, zbog prisutnosti ula oznaava predmet fenomenom, pa i svaki otisak te prisutnosti uvek zadrava karakter fenomena. Znai, prirodni zadatak prirodnjaka nije shvatanje zakona, naprotiv; 1. treba na neki nain iskazom ograniiti neko injenino stanje, putanju Marsa itd; 2. upravo taj zadatak vodi ka njegovom reavanju analizom tako to e se sagledati zakonitost homogenoga; 3. na kraju, treba doi do sinteze. Duhovne nauke, naprotiv itd.
ODNOS PROUAVANJA DUHOVNIH NAUKA I NJIHOVE TEORIJE PREMA PROBLEMIMA SADANJOSTI

Sistemom vie ne dolazimo do ivota, polazimo od analize ivota. Realnost tog problema je, meutim, itav obim drutveno-istorijskog sveta u itavom intenzitetu antropolokog znanja. Taj problem se postavlja uz prirodnonauno saznavanje. To <odnos prirodnih i duhovnih nauka> nije ni odnos meu realnostima niti odnos metoda. Iz toga dvoga nastaje filozofsko pitanje: koji ivotni stav proizilazi iz tako sagledane istine ivota, koji bi bio ostvarljiv. Odgovor zavisi od zajednikog posmatranja prirodnih i duhovnih nauka. Toga se moja knjiga, dakle ne moe odrei ako treba da sadanjosti da neki rezultat. Ono, meutim, zahfilozofski.rs 335

teva samo naelno raspravljanje. Sa sistemom to nema nikakve veze. Svaki sistem pretpostavlja celovitost i objektivnost logiko-saznajnoteorijskoga. Ostaje samo mogunost kombinatorne metode kao kod Lajbnica. Onda je sistem hipoteza. Svi najnoviji sistemi samo su kolski dokaz da je mislilac, prevazilazei doivljeno, svoje delatnosti lepo upotpunio. Na ivot oni vie ne deluju.39

DRUGI PROJEKT ZA NASTAVAK

1. PROBLEM ISTORIJE
ISTORIJSKI COVEK

a) Znaaj duhovnih nauka i njihove teorije u prvom redu je to nam pomau da nauimo ta treba da inimo na svetu, ta moemo uiniti od sebe, ta moemo uraditi sa svetom i on sa nama. Odgovor na ta pitanja pretpostavlja dvoje: prirodna nauka svojim kategorijama stvara jedan svet, duhovna nauka drugi. Duh nikako ne moe da ostane u tom dvojstvu. Filozofski sistemi pokuavaju da ga nadvladaju, ali uzalud! njihova sutina je upravo u tome to bilo da, kao to su to inili posle Dekarta, konstruiu prirodu i polazei od nje odreuju sutinu duha. Onda on za njih moe da bude sklop funkcija ili zakoniti sklop delova. U oba sluaja posredi je pogreno razluivanje sadraja i oblika duha. Sadraji su ono sluajno to prolazi kroz njega. A duh je istorijsko bie, tj. on je ispunjen seanjem itavog ljudskog roda, koje u njemu ivi u skraenicama, a ispunjen njime moe biti upravo zato to ga je mogao proizvesti iz sebe. Bilo da, kao to su to inili posle Kanta, polazimo od sebe kao od jednoga Ja itd. Pa ni tu ne stiemo do istorijskog bia ovek, koje upravo sadraj itd. Od tih sistema nema nikakve koristi. Ono to je nama potrebno jeste da u sebi sagledamo unutranju povezanost tih dvaju svetova. Prolazei naizmenino kroz razne poglede na svet, oseamo se as kao priroda mrani, puni nagona, vezani za zemlju itd. Problem istorije je. prema tome, sledei: kako moe razumevanje sagledati istorijske fenomene? Kako u toj oblasti filozofski.rs 336

inteligencija moe ovladati onim to je predmetno? Odnos je tu sasvim drukiji nego u saznavanju prirode: uoavanje. U nama su kao mali duhovi velike istorijske tvorevine duha... b) Kako je mogue istorijsko znanje? 1. Razumevanje. U njemu prenoenje subjekta u predmet ne treba razumeti prosto kao ispunjenje datoga unutranjim ivotom posredstvom slinosti. 2. Osnovni problem je sledei: a) Skraenice sadraja su kao mali duhovi... Oni u istoriji dobijaju svoje ispunjenje. Ovde su u svojoj prirodnoj veliini; problem jei, meutim, dublji. b) Svejedno otkuda to dolazilo, u ivotu subjekta istorijski deluju socijalne kategorije: uzajamna obvezanost, dunost, pravo, organizacija. One imaju sadraj, koji jedino sainjava njihovu egzistenciju. Tako je ispunjen zahtev da oblici ne budu odvojeni od sadraja. Ukidanje itave te lane suprotnosti. Te kategorije, oblici, pojmovi su u predmetnom svetu istorije uglavnom ostvareni. Poetak. Istorijski svet je uvek prisutan. Individua ga ne posmatra samo sa spoljanje strane, nego je utkana u njega. (Ovde stavovi iz: Uvoda u duh. nauke.) Te se veze ne mogu razluiti. Zato, preostaje samo neuhvatljivi uslov iz koga bi, zanemarujui istorijski tok, za svako doba trebalo zajedno sa datim traiti uslove za taj tok. Isti nereiv problem kao i mogunost saznanja,, pre ili nezavisno od samog saznavanja. Mi smo prvo istorijska bia pre nego to postanemo posmatrai istorije, a samo zato to smo ono prvo, postajemo ovo drugo. Objektivni duh. Sve se duhovne nauke zasnivaju na prouavanju protekle istorije do onoga to postoji u sadanjosti, kao granice svega to o predmetu oveanstvo ulazi u nae iskustvo. Sve to se moe doiveti, razumeti i iz prolosti uzdii do svesti sadrano je u tome. U svemu tome traimo oveka, pa je zato i psihologija samo traenje oveka u onome to se doivelo i razumelo, u njegovim postojeim izrazima i dejstvima. Tako sam ja kao osnovni zadatak sveg razmiljanja o duhovnim naukama oznaio kritiku istorijskog uma.40 Istorijski um treba da rei zadatak koji jo nije potpuno uao u vidokrug Kantove kritike uma. Problem te kritike Kant je najpre odredio41oslanjajui se na Aristotela: saznanje se obavlja u sudu.. . Moramo izii iz istog i bistrog vazduha Kantove kritike uma kako bismo zadovoljili sasvim drukiju prirodu istofilozofski.rs

337

rijskih predmeta. Javljaju se pitanja: sam doivljujem svoja stanja, utkan sam u uzajamna dejstva drutva kao taka u kojoj se ukrtaju razni sistemi tog drutva. Ti sistemi su proizili upravo iz one iste ljudske prirode koju u sebi doivljujem, koju kod drugih razumem?2 Jezik na kome mislim stvoren je u vremenu, moji su se pojmovi razvili u njemu. Tako sam ja istorijsko bie sve do nedokuivih dubina svoga sopstva. Pojavljuje se prvi znaajan momenat za reenje problema saznavanja istorije: prvi uslov za mogunost istorijske nauke je to sam ja sam istorijsko bie, to je onaj koji istrauje istoriju isti onaj koji istoriju i stvara. Optevaei sintetiki sudovi istorije su mogui. Naela istorijske nauke ne mogu se postaviti apstraktnim stavovima koji izraavaju ekvivalentnosti. Jer oni moraju shodno prirodi svoga predmeta poivati na odnosima utemeljenim u doivljavanju. U doivljavanju je ukupnost naseg bia. Upravo nju oblikujemo naknadno u razumevanju. Tu JQ, najpre, dato naelo srodnosti meu individuama.
ISTORIJSKI POJAM

ovek sebe saznaje samo u istoriji, nikada introspekcijom. U osnovi, svi ga mi traimo u istoriji. Ili, ire uzev, mi u njoj traimo i ono to je ljudsko, na primer religiju itd elimo da znamo ta je43to. Da postoji neka nauka o oveku, bila bi to antropologija, koja ukupnost doivljaja eli da razume na osnovu njihovog strukturnog sklopa. ovek pojedinac ostvaruje uvek samo jednu mogunost svoga razvoja, koji je sa polazita njegove volje uvek mogao da krene drugim pravcem. ovek uopte za nas postoji samo pod uslovom ostvarenih mogunosti. I u kulturnim sistemima traimo antropoloki odreenu strukturu u kojoj se realizuje neko X. Mi ga nazivamo biem, ali to je samo re koja treba da oznai duhovni postupak, kojim se u toj oblasti konstituie jedan pojmovni sklop. Mogunosti u toj oblasti ni tu nisu iscrpljene. Vidik se iri. Pa ak i kad istoriar ima pred sobom ogranienu grau, ipak ga hiljadama niti vodi sve dalje i dalje u neogranienost svih seanja ljudskoga roda. Istoriografija zapoinje time to se,, idui od sadanjosti i vlastite drave imazad, prikazuje neto to je jo gotovo ivo u seanju savremenog pokolenja; to je seanje jo u pravom smislu. Ili, letopisi tokom godina belee ono to se upravo dogodilo.
338

filozofski.rs

Kako istorija dalje koraa, pogled se iri i prelazi okvire vlastite drave, pa sve vei deo prolosti ulazi u podzemni svet pamenja. Izraz o svemu tome ostao je i poto je sam ivot proao. Neposredan izraz kojim su due iskazale ta su bile, onda i kazivanja o postupcima i stanjima individua, zajednica, drava. A istoriar stoji usred te sile ostataka minulih stvari, u kojima su se due ispoljile u delima, reima, zvucima, slikama due kojih davno vie nema. Kako da ih prizove? Sav rad istoriara da ih prizove je tumaenje sauvanih ostataka. Zamislimo oveka koji se ne sea vlastite prolosti,, nego uvek misli i dela samo polazei od onoga to je prolost u njemu proizvela, a da pri tom nije svestan nijednog njenog delia. To bi bilo stanje nacija, zajednica, samog oveanstva, ukoliko ne bismo uspeli da dopunimo ostatke, protumaimo izraze, vratimo kazivanja o delima iz njihove izdvojenosti u sklop u kome su zaeti. Sve je to tumaenje, hermeneutika vetina. Pitanje je koji e oblik to tumaenje da dobije kad se sasvim odvoji od pojedinane egzistencije, kad o subjektima treba da d iskaze, koji su na neki nain sklopovi pojedina& nih linosti kulturni sistemi, nacije ili drave. U prvom redu re je o metodi da se tamo gde u linom ivotnom jedinstvu nije dato razgranienje, u tom neogranienom uzajamnom delovanju pojedinanih egzistencija, pronae kako da se one strogo razgranie. To je kao kada bi u reci koja neprekidno tee trebalo povui linije, ucrtati postojane likove. ini se da izmeu te stvarnosti i razuma nije mogu nikakav odnos shvatanja, jer pojam razdvaja ono to je u proticanju ivota povezano, on reprezentuje neto to vai nezavisno od uma koji ga izrie, dakle uopte i uvek. Reka ivota, meutim, svuda protie samo jednom, u njoj se svaki talas pojavi i mine. Ta tekoa je onaj pravi problem istorijske metode otkako je Hegel prvi put sutini sveta ljudske istorije suprotstavio razumsko saznanje karakteristino za doba prosveenosti. Taj se problem, meutim, moe reiti, nije potrebno pribegavati intuiciji niti se odricati pojmova, ali svakako treba preinaiti istorijske i psiholoke pojmove. Fihteova genijalna intuicija stvorila je takve pojmove za duevni ivot, za duh uopte, u kojima je energija zamenila supstanciju; delatnosti koje se pojavljuju u duhu povezane su sa ranijima, a u suprotnosti su sa istovremenim, i tako dolazi do napredovanja koje je omogueno vremenom, energijom koja u njemu dejstvuje, jedinstvom koje poinje da se difefilozofski.rs

339

rencira. Fihteovo delo je samo ta shema, da tako kaemo, duevne dinamike, dok se kod njenog sprovoenja drao kantovskih pojmova umesto stvarnosti. Ni Herbart ni Hegel nisu doprli do slobodnog prostora istinskog istorijskog sveta. Ipak je to bio poetak prevrata itavog miljenja o istorijskom svetu u nekom unutranjem sklopu koji se najjasnije vidi u romantici, sa Niburom, a kasnije preko Hegela sa Rankeom ukratko, sa raanjem moderne istoriografije. Meutim, oslobodiemo se te zbrke pojmova, u koje je antiteza istorijske stvarnosti i razumskog saznanja pojmovima obuhvatila vreme na osnovi stava identiteta, ako panju usmerimo na prirodu samih istorijskih pojmova. Njihov logiki karakter je nezavisnost iskaza od subjekta u kome se pojavljuju, < k a o > i od trenutka u kome se to zbiva; prema tome, njihovo vaenje ne zavisi od psiholokog mesta niti od vremena. Ali njihova sadrina je zbivanje, tok bilo koje vrste; iskaz je nezavisan od vremena: ono to se iskazuje je proticanje u vremenu. Dalje, svi istorijski pojmovi nisu pravilno formirani sa tog gledita, a ukoliko jesu, dobijaju mesto u shvatanju istorijskog sveta. Istovremeno, postojei pojmovi esto se moraju preinaiti tako da u njima bude izraeno ono to je promenljivo, dinamino.

2
U osnovi, taj problem je slian problemu vie matematike, koja nastoji da ovlada promenama u prirodi. Ne moe se svaki deo istorije, jedno razdoblje na primer, obuhvatiti pojmovima koji izraavaju neto to je u njemu postojano prema tome, u sistemu veza postojanih kvaliteta. U doba prosveenosti 4 4 za dravu, to je samodravlje, a u duhovnom svetu prosveenost. Time u prvom redu uopte nije obuhvaena specifina priroda vremena, naprotiv, re je o sistemu veza iji su delovi dinamini, pa prema tome pokazuju stalne kvalitativne promene u uzajamnom delovanju. ak su i same vezei, budui da poivaju na uzajamnom delovanju snaga, promenljive, tj. svaka od njih sadri neko pravilo o promenama. Primeniu to na period prosveenosti. Drutveni poredak do kraja esnaestog i poetka sedamnaestog veka postaje nemogu, jer suprotnosti izmeu pojedinanih interesa plemstva, stalea, vlade, a i provincija meu sobom i u odnosu na celinu ne doputaju da se u Nemakoj stvori stabilno jedinstvo dravne volje, zajed-

340

filozofski.rs

nika briga za celinu, neprekidno nastojanje da se ostvari dravna svrha. Drukija su vremena u Engleskoj, Francuskoj i Italiji kada je dola do izraaja ista nedovoljnost politike egzistencije. Sa spoljanje strane bila je nepodnoljiva, jer je tenja za moi kod tih suparnikih drava sasvim drukije dolazila do izraaja nego u ma koje ranije doba. Drave su naporedo ojaale. Nasledstvo i rat prevashodno su uslovili njihov oblik. Jo ih nije povezivala jedinstvena knjievnost i zajedniki jezik razvijen u njoj. Takvu knjievnost prvi je za Italijane stvorio Dante. S time se rodila tenja za nacionalnim jedinstvom, koju, meutim, u suparnikoj politici tirana i republika, zavisno od odnosa njihovih snaga, nije bilo mogue zadovoljiti. Drukije je razvoj tekao u prvom redu u Engleskoj, gde je jedinstvena knjievnost itd. Pa i u Francuskoj. Za Nemaku je presudno to su velike drave, kao panska svetska monarhija i francuska sila, vrile strahovit pritisak na zemlju koja se najzad osetila prinuenom da se za jedinstvo... Sad se pojavljuje pitanje kako se jedan sklop, koji se kao takav ne stvara u glavi nekog oveka, pa, dakle, nije ni neposredno doivljen niti se moe svesti na doivljaj jedne linosti, moe na osnovu onoga to je to lice izrazilo i iskaza o njemu kod istoriara oblikovati kao takav? To pretpostavlja mogunost da se oblikuju logiki subjekti, koji nisu psiholoki subjekti. Moraju da postoje sredstva da se oni razgranie, mora da postoji neki legitimni osnov da se oni shvate kao jedinstva ili kao sklop. Traimo duu; to je krajnja taka do koje smo posle dugog razvoja istoriografije stigli. Sada se javlja krupan problem: sve je svakako uzajamno delovanje duevnih jedinstava, ali kako emo duu pronai tamo gde ne postoji pojedinana dua? Najdublja osnova je ivot i ono to iz njega proistie, postizanje ivotnosti, da tako kaemo melodije duevnog ivota u oslobaanju od svakog krutog pravila. Prelazak u XVIII veku izvren je, najpre, sa ivota due na psihologiju. 2. NACIJE

NACIONALNA ISTORIJA

Subjekt koji doivljuje jedinstvo, znaenje spoljanjih procesa kao neto to je za unutranji ivot znaajno, dragoceno ili svrhu, ne postoji na isti nain kao to postoji
filozofski.rs 341

kod individue; ne doivljuje i ne shvata isti subjekt, nego se individua, i kada pripada jednom narodu, ipak prema njemu nalazi kao posmatra. Razumevanje, posredstvom njemu svojstvenih kategorija, postaje drukije. Pitanje kako subjekt: narod, naciju, treba razgraniiti kao realnost pitanje koje je neto sasvim drugo nego ono kako se subjekt doivljuje treba objasniti samo utoliko da su sami pojmovi i njihovo razgranienje u istorijskom smislu relativni. Jedinstvo subjekta narod moe se u celini menjati zavisno od momenta koji ga konstituiu. Kada je stvoreno jedinstvo nemakog naroda, koje se politiki konstituisalo za vreme Ludviga Nemakog? U srednjem veku jedinstvo jezika ipak je samo relativno usled razlika u narejima plemena. Pod nacijom razumemo vrstu, privrednu, drutvenu, politiku povezanost delova. Ono na emu se konano zasniva jedinstvo subjekta jeste upravo povezanost izmeu jedinstva subjekta, koje poiva na realnim momentima, i svesti o zaiednikoj pripafnosti, nacionalna svest, nacionalno oseanje.*5 Ta svest o zajednikoj pripadnosti uslovljena je istim onim momentima koji dolaze do izraaja u svesti individue o sebi samoj. Doivljaji se oseaju kao neto to se odnosi na sve. To je sluaj i u okviru nekog svrhovitog sklopa, pa moda i u nekoj religioznoj organizaciji. Kolektivno oseanje postoji samo u jednoj odreenoj klasi doivljaja. U jednoj naciji, meutim,, sve su vrste zajednikih doivljaja svesno povezane s nacionalnom zajednicom. Ta zajednica je vezana za sve vidove ivota individua, koje joj pripadaju. Proizilazi da se svaki snaan doivljaj doivljuje kao promena vrednosti zajednice. Ista svest o zajednikoj pripadnosti, meutim, dolazi do izraaja i u stvaranju svrha koje pripadaju nacionalnom sklopu. Sve individue koje slede vlastite svrhe, svaka za sebe, esto i u meusobnom suparnitvu ili sa svrhama porodice, odnosno drugih udruenja, ipak istovremeno imaju u nacionalnom sklopu i oblast gde postavljaju vlastitu svrhu. U toj oblasti one delaju kao pojedinani subjekt. One ostvaruju svrhu koju im propisuje nacionalni sklop, svesne zajednike pripadnosti. U toj celini stvara se svest o njenom najviem dobru u tom trenutku. To se zbiva pod uticajem kolektivnog duevnog raspoloenja ili pod vostvom nekog velikog oveka, kao u doba Lutera ili Bizmarka. U postavljanju zajednike svrhe osea se zajednika pripadnost. Spoljanji procesi, sud342
filozofski.rs

bine i postupci mere se prema svrsi koja je u ivotu nacije u tom trenutku njeno unutranje stanje. Poto nijedna nacija ne rauna sa svojom smru, planovi i svrhe imaju tu sasvim drukije mesto nego u ivotu individue. Oni uvek imaju samo vremenski,, relativan odnos prema unutranjem ivotu nacije. 46 U njoj postoje bezgranine mogunosti. Zato je i svako oblikovanje prolazno. Uvek se moe oekivati da e se odreeni smer oblikovanja dopuniti njegovom suprotnou na podsticaj svesti o njegovoj nedovoljnosti. Pa i pojam razvoja tu dobija mnogo iri, ali i manje odreen smisao. Potpuno iezavaju zakonitosti koje antropologija vezuje za relaciju strasti, iluzije, uma ili ideje ili za vladavinu nad samim sobom. Svaki narataj zaboravlja iskustva onih ranijih. II Za sada su ipak te injenice dovoljne da se izvue jedan presudni zakljuak. Filozofi pokreu pitanje nije li cilj svakog oveka pojedinca u njemu samom, ne ostvaruje li se vrednost ivota uvek samo u pojedinanoj egzistenciji. U takvom postavljanju pitanja lei neko prekoraenje svekolikog iskustva, prelaz u praznu metafiziku istorije; to upravo znai da osporavam filozofiju istorije, da jo uvek nije nauka niti ta tvrdnja niti ona suprotna o nekom razvojnom cilju nacija ili oveanstva, koji se moe odrediti. Zajedniki doivljaji jedne nacije, zajednike svrhe i seanja su realnost. Oni konstituiu postavljanje svrha individua itd., u kojima ove odreuje neka zajednika pripadnost. Samo je po sebi razumljivo da sve to postoji u pojedinanim individuama. Isto tako, samo po sebi je razumljivo i da samo u individuama moe postojati zadovoljstvo zbog ostvarene svrhe, svest o zajednitvu doivljaja^, da samo one mogu biti ponete, ispunjene zajednikim uspomenama. Meutim, iz toga ne proizilazi da ono to se zbiva u individuama postoji samo zbog njihovog zadovoljenja. Naprotiv, injenica je upravo da individua eli nacionalne svrhe kao svoje, doivljuje nacionalne doivljaje kao svoje, da uspomene na takve doivljaje poznaje kao svoje, da je njima ispunjena i noena. Iza te stvarnosti, koja postoji upravo u svesti o vrednosti, znaenju, svrsi, dobru, ne moe se dopreti problematinim psiholokim rezonovanjem. Kako dolazi do toga da mi upravo u tome nalazimo znaenje ivota ba kao i u ostvarenju nekog znaenja iji je subjekt na
filozofski.rs 343

vlastiti ivotni tok, to nam eto nije dato kao stvarnost. U mnoga prekoraenja granice objanjavajue psihologije spada to se ona bavi besciljnim pretpostavkama o tim pitanjima. One stoje na potpuno istoj liniji sa onima koje umesto da opiu religiozni doivljaj onako kako ga istorija pokazuje, iz slabosti vlastitog religioznog doivljavanja izvode hipoteze koje ga svode na samoivost i samozadovoljenje. Isto toliko neprihvatljiva prekoraenja postoje i tamo gde se stvaraju pozitivne hipoteze o nekoj povezanosti vlastite svesti sa nekim realnim jedinstvom koje prevazilazi njene okvire, pa bilo da to jedinstvo odreujemo sa gledita psihologije naroda ili transcendencije. I te su hipoteze isto toliko nedopustive koliko i one koje tvrde da postoji realno dejstvo boanstva u pojedinanoj svesti. Zakljuak na osnovu injenice da postoji svest o zajednikoj pripadnosti, i da misliti i trebati imaju sveoptu vanost, da postoji jedan nadempirijski subjekt, koji se manifestuje u pojedinanoj svesti, oznaava prekretnicu kantovske spekulacije u pravcu transcendentalne konstruktivne metode. Ova injenica sklopa, zajednike pripadnosti, zamenljivosti mesta pojmova, vezanosti na osnovu obaveze, zasniva na jednom realnom sklopu, koji treba da omogui objanjenje tih veza. Stvaranje transcendentalne metode predstavlja smrt istorije,, jer ona upravo iskljuuje mogunost da ovek u date stvarnosti prodre pomou plodnih istorijskih pojmova. Isto tako neprihvatljivo je i prekoraenje koje zajednike pripadnosti istorijske vrste na neki nain zasniva na realnim subjektima, umesto da od njih, kao logikih subjekata, naini nosioce iskaza, koji se razlikuju od iskaza individualne psihologije. Herbart, koji je prvi doao na ideju da u zajednicama trai zakonite odnose razliite od onih u pojedinanoj dui, bio je daleko od takve pretpostavke.
SKLOP NEMACKOG DUHA

1. Politiki. Luter ga povezuje sa srednjim vekom. Slubena dunost, podela profesija u gradu i na selu... Slinost s Fridrihom Velikim. Suprotno Francuskoj i Italiji; rimski pojam vladavine; polis i suvereni graani kao suvereno telo. 2. Tako se upravo u protestantskoj Nemakoj izgrauje svest o slubi, obavezi, konkretnom zadatku. Svaki slubenik nekog industrijskog preduzea, sve do elezniar^, noen konkretno odreenom slubenom dunou. Stvaranje adminis344
filozofski.rs

trativnog sistema. I gradovi se svrstavaju u taj sistem. U tome je prava moc nemakog duha. Luter je i tu nosilac tradicije. Suprotnost: korporacije komuna, parlamenata kao samostalnih tela, finansijski zakupci sa svojim inovnitvom, ali sve obuhvaeno pojmom kraljevske vlasti. 3. Umetnost koja potie iz snage, ne iz lepote, vezanost, uzdranost likova, muzika koja uzdie iz dubine, miljenje na osnovu ukupnosti. Suprotnost: racionalni francuski duh. U XV veku dolazi do sjajnog izraza, dok u Nemakoj graanska filozofija ivota nije kadra da se prikae. Velika suprotna strujanja, koja se u jansenizmu najvie pribliavaju nemakom duhu. 4. Od Lutera i Cvinglija jedna linija do izraza jedinstvene linosti (Didro,, francuski tip), izgradnja naeg duhovnog ivota na istoj liniji poev od luteranstva pa do danas.
RAZDOBLJA

Postavlja se pitanje: koji je poredak kategorija, koji omoguuje saznanje velikog istorijskog sklopa. Koji se pojmovi pojavljuju kod novog predmeta, u kojoj meri su i tu vodei pojmovi vrednost, znaenjei, svrha itd., do kojih se dolo kod individua; ukratko, kako se u toj proirenoj oblasti sudova, iji subjekti vie nisu pojedinane linosti, moe blie prii objektivnim saznanjima. 1. Pojava novih subjekata iskaza. Oni izraavaju neku stvarnost. Sada, polazei od duhovnih nauka. Ostale klase: pokreti, razdoblja. 2. Pojam strukture. Struktura jednog istorijskog razdoblja. Primer: Germani pre seobe naroda.47 Traim pristup u sloeni fenomen nemake prosveenosti.. .<* Nijedno vreme nije lako sagledati. Metoda je uvek da se stvore pojmovi koji e prikazati njegovu vlastitu sutinu. Svakim takvim pojmom mora da se obuhvati niz injenica, i nijedna mu ne sme biti suprotna. Kada obuhvataju celinu vremena,, nazivamo ih istorijskim kategorijama. U uskom okviru toga vremena prema njemu se ponaaju kao opte kategorije ivota, svuda i uvek. Oni ine sklop, koji izraava sklop samog ivota. Stvaraju se intuicijom.
filozofski.rs 345

Jedan od najdubljih problema je odnos u kome se duevna raspoloenja jedne nacije uzajamno uslovljavaju i dopunjavaju. Tako u XVI veku realizam, satira, groteska, snaga uobrazilje; u XVII veku realizam, oseanje tragike ivota, kritika i satira.
NAPREDOVANJE

Kada govorimo o istoriji, pretpostavka za istorijsko razumevanje je injenica da postoji neko znaenje istorijskih momenata i neki smisao istorijskog toka. Prema toj pretpostavci, ak i kad se svrha njene egzistencije nalazi u samoj individui, ipak mora u istoriji postojati napredovanje individualne sreei, rasprostiranje te sree na mnoge. To je uglavnom shvatanje novijih engleskih istoriara. Ali ono izlazi iz sopstvenih okvira. Ako je i tu razvoj individualnog ivota od pokolenja do pokolenja shvaeno, da kaemo, kao mehaniko dejstvo nagomilavanja vrednosti, onda je time ipak pretpostavljen i nain delovanja ijoj je prirodi svojstven razvoj. I upravo tako u istoriji deluje jedan odnos na osnovu kojeg njen tok ima neki smisao; jer ta re oznaava samo pretpostavku pod kojom se istorijski tok moe razumeti, a ne tvrdi da postoji nekakva sila koja se moe razdvojiti od samog naina delovanja i koja je, kao nekakva sutina imanentna tom toku, pridala pojedinim delovima toka njihovo znaenje. To je samo uslov pod kojim se istorija moe razumeti, a tvorevina i rezultat tog uslova je univerzalna istorija. Ali to nije i pretpostavka o ma kakvom jedinstvenom agensu u istoriji, koji bi joj bio imanentan ili bi bio njen realan uslov, a koji bi se onda u filozofiji istorije mogao dalje da tumai kao predvianje ili imanentna svrha ili istorijska stvaralaka snaga. 5. UNIVERZALNO-ISTORIJSKI SKLOP
a) PUT OD FAKTICITETA KA IDEJNOME, U KOME ZBIVANJE POSTAJE SKLOP

Razdoblja se po svojoj strukturi razlikuju. Srednji vek.. ,49 sadri iedan sklop srodnih ideja, koje tada vladaju u razliitim oblastima. Ideje vernosti u feudalizmu, pokornost po ugledu na Hrista, iji je sadraj transcendentnost duha u odnosu na prirodu, zahvaljujui injenici odricanja. Redosled stupnje346
filozofski.rs

va teleologije u nauci. Mora se, meutim, priznati da je pozadina tih ideja sila, koju taj vii svet ne moe savladati. I svuda je to tako. Fakticitet rase, prostora, odnosa sila, svuda ine osnovu koja se nikad ne moe oduhoviti. Hegelov san je bio da razdoblja reprezentuju jedan stupanj umnog razvoja. Prikazati jedno razdoblje uvek pretpostavlja jasan pogled na taj fakticitet. Postoji, meutim, jedan unutranji sklop, koji od odnosa uslovljenosti, od fakticiteta, borbe sila, vodi ka razvoju ideala itd. 1. Svako dato stanje u beskrajnom nizu uslovljava neku promenu, jer se potrebe koje postojee energije pretv'araju u delatnost nikada ne mogu da zadovolje, glad za raznim vrstama zadovoljenja nikad da utole. 2. Svaki oblik istorijskog ivota je konaan,, pa prema tome sadri i neku raspodelu poletne snage i pritiska, proirenja egzistencije i skuenosti ivota, zadovoljenja i nedostajanja, to takoe izaziva napetosti snage i novu raspodelu, iz ega se stalno raaju akcije. Ukratko reeno: samo na malom broju taaka istorijskog ivota postoji privremeno stanje mirovanja. Uzroci su mu razliiti: ravnotea, delovanje suprotstavljenih snaga itd. Istorija je kretanje. 3. Meutim, i u samom napredovanju lei neka srea. Napetost pri tome poputa. Ideal se ostvaruje itd. Izmeu neivotnih faktikih nunosti i najvieg duhovnog ivota lei neprekidno dalje izgraivanje organizacije, institucije, regulisane upotrebe snaga. Razum stvara, da tako kaemo mehanizme za zadovoljavanje potreba i stalno ih usavrava. Svrha koju razum utvruje proizvodi te mehanizme. Takvi mehanizmi su koliko eleznice,, toliko i armije, koliko fabrike, toliko i poboljanja ustrojstava. Oni su ona prava oblast razuma, koji trai sredstva za odreene svrhe, a posledica posmatra kao uzroke. I tu se ispoljava jedna kombinacija koja, zapravo, otkriva sutinu istorije. Njena osnova je iracionalni fakticitet, iz njega potie s jedne strane raspodela napetosti sve do mehanizama, a s druge poreklo diferencijacija prema nacijama, obiajima, miljenju sve do individualnoga, na emu se onda zasniva prava duhovna istorija.
filozofski.rs 347

b) STVARNOST, VREDNOSTI, KULTURA

Dogaaji postaju znaajni ukoliko se poveu s nekim sklopom za koji su znaajni. Ako., pak, stvorim pojam o vrednosnom sklopu, koji je zasnovan kao nadindividualan, transcendentalan jer transcendentalna je svaka odredba ija je osnova u nadindividualnome onda se postavlja pitanje da li je postupak mogu i da li e se imati na umu samo formalne take povezivanja, koje su bezuslovnog karaktera za empirijsko. Ako po strani ostavimo zasnivanje posredstvom transcendentalne filozofije, onda ne postoji nikakva metoda da se utvrde bezuslovne norme, vrednosti ili svrhe. Postoje samo takve koje polau pravo na bezuslovno vaenje, ali su po svome poreklu relativne. Znaenje, meutim, merimo prema nekom sklopu realne ili idejne vrste u vezi s kojim neki ovek ili neki dogaaj dobijaju taj karakter. Ako u sklopu delovanja uzmem mesto kao takvo, kao Majer, i shodno tome ga odmeravam prema sadanjosti, morao bih prvo za nju imati merilo koje odreuje ta je u njoj znaajno, jer bi inae bilo znaajno sve to je prouzrokovalo be^krajan niz sadanjih stanja. Jedan momenat je bar jasan: nalazim da je u sadanjosti znaajno ono to je plodno za budunost, za moje delanje u njoj, za napredovanje drutva ka njoj. Prema vlastitom praktinom stavu najjasnije vidim da, ako treba da reguliem budunost, polazim od optevaeih sudova o onome to treba ostvariti. Sadanjost ne sadri stanja, nego procese i sklopove delovanja. Oni,, prema tome, sadre usmerenost na budunost onoga to se moe prouzrokovati. Bizmarkov stav, da su ga njegova religija i njegova drava postavile na mesto na kome je sluba dravi vanija nego svi kulturni zadaci, za njega je imao optu vanost zato to je bio zasnovan na religiji. Iz toga proistie da moramo pretpostaviti isti odnos i idui unazad. U jednom razdoblju razvijaju se opte norme, vrednosti, svrhe, i sa njima u vezi treba najpre shvatiti znaenje postupaka. A razlika je i u tome hoe li se oni utvrditi samo uz neko ogranienje ili bezuslovno. ini se kao da ak i u jednoj naciji postoji antagonizam u pogledu vrednosti. Tako se dospeva dublje do stava da se razvijanje takvih ideja kree u suprotstavljanjima (Kant, Hegel), koja su u toku izgraivanja institucija itd. u njemu sadrana i formuliu se tako da njihov meusobni odnos uvek omoguuje iri, slo348
filozofski.rs

bodniji poloaj. Pre svega ne postoje vrednosti koje bi vaile za sve nacije. U Rimskom Carstvu razvilo se aristokratsko shvatanje oveanstva kao nosioca humanitasa. U hrianstvu, takoe, oveanstvo kao subjekt vrednosti. Prerasporeivanje u doba prosveenosti. Sama istorija je stvaralaka snaga koja odreuje vrednosti, stvara ideale, svrhe prema kojima se meri znaenje ljudi i dogaaja. U daljem razvoju javlja se dvojaka usmerenost tog odnosa, u pravcu razdoblja ili u pravcu napredovanja u oveanstvu.
c) PROBLEM VREDNOSTI U ISTORIJI

Kae se da tako nastaje samo svest o relativnosti u istoriji. Nesumnjivo, svaka istorijska pojava je relativno zato to je konana. Ali ve u vezi izmeu konanoga i apsolutnoga nalazi se (veza)... Drugim reima: pripada li ono to je izraeno u istorijskim kategorijama samo kao inilac istorijskom kretanju? To znai: postoji li ono to ima vrednost itd. u istoriji samo ukoliko u tom sklopu nastaje, deluje i nestaje? Postoji li neko odreivanje vrednosti koje nije vezano za sam taj tok? Poslednji problem kritike istorijskog uma na toj liniji je sledei: Svuda u istoriji ve postoji oblikovanje, izbor prilikom traenja unutranjeg sklopa. Svuda postoji neki razvoj shodno odnosima konanosti,, bola, snage, suprotnosti, prikupljanja, koje jedan deo istorije povezuje s drugim; a snaga, vrednost, znaenje i svrha svuda su lanovi za koje je vezan sklop istorije. Jesu li, meutim, doivljeni sklop, doivljena vrednost, znaenje, svrha poslednja re istoriara? Put kojim u ja krenuti odredili su sledei stavovi: 1. Iz ivota proistie pojam vrednosti. 2. Merilo za svaki sud itd. dato je u relativnim pojmovima vrednosti, znaenja i svrhe odreene nacije i odreenog razdoblja. 3. Moj je zadatak da prikaem kako su se oni proirili u neto apsolutno. 4. Ukratko, znai da potpuno prihvatam da su i one vrednosti i norme koje se pojavljuju kao bezuslovne, imanentne istorijskoj svesti.
filozofski.rs

349

6. ZAKUUAK RASPRAVE

Istorijska svest o konanosti svake istorijske pojave, svakog ljudKo^ ,?visle ubeciija, posiednji je korgk^carijstoboenju oveka. Njiffi^5oveRH^ suveienost~da-iz^svakog dfiivljaja izvue sadrtajrdjOll^^ kao a nema nikakvdg sistema tilozofije ili verovanja TojiTn ljude"mogaoda obvczujer-jvgfge" posr^sLvSBolpmmova oslobada saznavanjardiflTpotaje suveren u odnosu na sve paukovennree~d^^ svetmja;~5vaka rtva, nakffaRin6r"d6ivIjena i protumaena,, otvara perspektive koje otkrivaju neku realnost. A onda isto tako prihvatamo i ono to je u nama ravo, grozno, odvratno, kao neto to zauzima neko mesto u svetu, neto to sadri neku realnost koja se mora opravdati u sklopu sveta. Ne moemo se zavaravati da toga nema. Nasuprot relativnosti, do izraaja dolazi kontinuitet stvaralake snage kao osnovna i bitna istorijska injenica. Tako iz doivljavanja, razumevanja, poezije i istorije izrasta jedan pogled na ivot koji uvek postoji u nj'emu i sa njime. Refleksija ga samo uzdie do analitike razumljivosti i jasnoe. Teleoloko posmatranje sveta i ivota priznato je kao metafizika koja poiva na jednostranom, ne sluajnom, ali deliminom vienj'u ivota. Uenje o nekoj objektivnoj vrednosti ivota kao metafizika koja prevazilazi ono to se moe iskusiti. Meutim, mi doivljujemo sklop ivota i istorije, u kome svaki deo ima neko znaenje. Kao i slova u nekoj rei, tako i ivot i istorija imaju neki smisao. Kao neka nepromenljiva reca ili glagolska promena, tako i u ivotu i istoiiji postoj'e sintaktiki momenti, koji imaj'u neko znaenje. Na razne naine ljudi tragaju <za> njim. Nekada se nastojalo da se ivot sagleda polazei od sveta. Meutim, postoji j'edino put koji vodi od tumaenja ivota ka svetu. A ivot postoj'i samo u doivljavanju, razumevanju i istorijskom shvatanju. Mi u ivot ne unosimo nikakav smisao o svetu. Spremni smo da pri^ hyatimq moguonost -dgtsmisao i znaeinei^tajii^tek^u, oveku i niegovoj istoriiirXli ne u ovgku pojedincu, negojjL ovSP^gg^iSTorijskom biuTJer jovek |e istorijsko Ibie)...

350

filozofski.rs

IV DODATAK

filozofski.rs

I DODACI UZ STUDIJE O UTEMELJENJU DUHOVNIH NAUKA

PRILOG TEORIJI ZNANJA

1. ZADATAK

Svrha sledee analize logikih operacija ograniena je zadatkom ovog utemeljenja. Ona eli da odgovori na pitanje o mogunosti objektivno nunog znanja u definisanom smislu. Svako saznanje stvarnosti poiva na svesti o realnosti samoopaanja i priznavanju svojstva stvarnosti objektima koji se pojavljuju u ulnom opaanju. Ali poto tok <ulnih> opaanja odmah nuno zahteva da se pojedinane slike razdvoje od predmeta na koji se odnose, prisiljeni smo da misaono dogradimo neki uslov pojedinanih slika, koji e omoguiti da se one konstruiu. Tako je ve naivno ulno verovanje prisiljeno da misaono dogradi relaciju izmeu slika i ulnih organa kao i nekog uslova tih slika, koja e omoguiti da se shvati da je opaaj vezan za te slike, da se veze sadrane u njima moraju prihvatiti, i tako omoguiti da se konstruiu njihov vremenski redosled i koegzistencija. Fizika i fiziologija onda konstruiu taj od nas nezavisni uslov kao jedan zakoniti poredak fenomena, koji proizilazi iz koegzistencije i vremenskog redosleda slika. Prirodne nauke kao i istorijske nauke pretpostavljaju dve stvari: momenat datosti, koji postoji u svim ulnim opaajima, one zadravaju, prihvatajui uslov njegovih iskustava, nezavisan od empirijske pojedinane svesti. A onda pretpostavljaju da nae miljenje, ukoliko se razvija u oblicima i prema pravilima za koje je vezana svest o evidenciji,, vodi ka jednom znanju koje omoguuje da se sagleda zakonitost toga od nas nezavisnoga. Ukoliko prirodnjak ili istoriar ostane na tom stanovitu i ne poe dalje ka nekakvoj kritikoj interpretaciji znanja kao sistema iskaza o sadrajima koji su svesti imanentni i njihovim vezama, nafilozofski.rs

353

staju dva pitanja. Moe li se opravdati pretpostavka neega to je empirijskom subjektu transcendentno, i ako .je tako: po kojoj osnovi su operacije naeg miljenja kadre da sagledaju to stvarno koje je nezavisno od nas? Ovo drugo pitanje pojavljuje se isto tako i kod operacija miljenja kojima se samoopaaji spajaju u saznanja. O reenju tog pitanja bie rei u sledeoj analizi zakonitosti naeg miljenja. Metoda kojom ja nastojim da ga reim jeste metoda uporeivanja misaonih procesa na raznim podrujima saznanja stvarnosti, odreivanja vrednosti, donoenja pravila. Ispostavlja se da su primarne logike operacije koje se pojavjuju na tim razliitim podrujima znanja iste one koje deluju i s one strane diskurzivnog miljenja, prilikom ostvarivanja ulnih opaaja. One kao pretpostavku imaju povezivanje koje lei u prirodi miljenja, ali su po svojoj osobenoj kakvoi samo neto to dovodi u svest odnose datoga. Na njih se onda mogu svesti oblici i zakoni diskurzivnog miljenja. Time se problem kako je mogue saznanje stvarnosti sredstvima miljenja svodi na onaj drugi odnosno prvi, po kojoj osnovi obeleje datosti mi u naem saznanju stvarnosti svodimo na jedan uslov koji je odvojen od individualnog subjekta opaanja i miljenja.

2
Trojakom nainu ponaanja duha u sferi saznanj^, u sferi oseanja i nagona, i u sferi htenja odgovaraju razne vrste znanja. Poi emo, najpre, od jednog rezultata do koga je dola fenomenologija znanja. Tri su razliita naina ponaanja duevnog ivota, na kojima se temelje sistem saznanja stvarnosti, sistem naih odreivanja vrednosti i sistem donoenja pravila. Sva ta tri naina ponaanja imaju neposredan izraz u 50 jeziku. Tako se oseajno ponaanje izraava u usklinoj reenici, a voljno u zapovednoj. Osim toga, potpuno je prirodno to i ponaanje u seanju i u htenju, kao i ono u opaanju nekog predmeta, moe postati predmet suda iji je predmet to stanje. To se dogaa kada se stanje dovede u vezu sa subjektom kod koga se ono pojavljuje. Tako nastaje sud u kome se objektivie jedan samoopaaj. Pri tom je sasvim svejedno da li je samoopaaj povezan s nekim stanjem intelektualne sfere ili oseanja ili htenja. Reenica: postupiu po svome 354
filozofski.rs

ubeenju, nije nikakav sud. Ali stanje takve unutranje voljne odredbe moe se izraziti u nekom sudu unutranjeg opaaja. Drugo je, meutim, kad predmet opaajnog suda nije proces kao takav, nego se iskazuje upravo ono osobeno u ponaanju, oseanju ili htenju. Tu sad optevaee znanje postaje mogue samo kada se <veze sadrane> u ta dva naina ponaanja oseanja i htenja izraze kao opte i svedu na odrive pravne osnove. Jer, pojedinano oseajno stanje vezano je za individualno bie subjekta, pa stoga njegov sud ne moe vaiti i za druge. On je neprenosiv. Isto tako je neprenosiv i sadraj neke odluke ili nekog nareenja. Onaj kome je nareenje upueno niti treba niti ga moe u sebi ponoviti, nego voljni odnos izmeu dve osobe, sadran u nareenju, omoguuje da se nareenje izvri. Tek kada se izraze kao opte,, veze sadrane u oseajnom ponaanju i u voljnom ponaanju mogu da postanu predmet optevaeeg znanja. To znanje se u sferi htenja deli na dve vrste. To je zasnovano u osobenoj prirodi htenja. Ono je ili odreivanje svrhe, kojim subjekt sam sebe determinie, ili je usmereno na odreivanje drugih. Tako nastaje pojam svrhe ili dobra, a s druge strane stvara se pojam propisa, pravila ili norme. Pa kao to ponaanje oseanja odreuje htenje delujui na njega, tako pridavanje vrednosti stvara pretpostavku za postavljanje svrhe. Ali ne u smisiu to bi se vrednosti kao takve u sferi htenja preobraavale u svrhe ili dobra. Naprotiv, priroda htenja u oblikovanju uenja o dobrima dolazi samostalno do izraaja. Za mene vrednost predstavlja ono to sam u oseanju doiveo kao veoma dragoceno, ili ono to mogu naknadno doiveti. Dobro u strogom smislu je samo ono to moja volja moe sebi postaviti kao svrhu. Dobro mora biti dostino. Postavljanje svrhe sadrano u njemu mora se u ivotnom sklopu slagati sa postavljanjima svrhe koja su meni vanija. Tako htenje u relativnoj samostalnosti ima za sadraj utvrivanje svrhe ili dobra, kao i pravila ili norme. Ako se pak individualno utvrena i neprenosiva veza u oseanju ili u htenju uzdigne na stepen optega, onda postaju mogui iskazi iji je predmet osobena prirodfa ponaanja u oseanju,, utvrivanju svrhe, pravilu. Oni ne iskazuju da se neto zbiva, niti tvrde da je proces u kome se neto osea ili hoe realan, niti da postoje vrednosti ili odnosi meu vrednostima, da postoje svrhe ili propisi. Oni izraavaju odnos meu vrednostima koji je zasnovan u procenjivanju, stupnjevanje dobara determinisano odreivanjem svrhe, obavezu postavljenu u pravilu ili normi.
filozofski.rs

355

Oni nastaju gde god se iskazuje opta vanost neke vrednosti ili se vrednosti procenjuju u uzajamnom poreenju, ili izraavaju da je neki krug subjekata vezan za neki nain postupanja koji se moe prikazati kao opti. Tako se raaju sledei osnovni oblici iskaza i znanja. Saznanje stvarnosti ili prosto saznanje, ako tu re uzmemo u njenom prvobitnom smislu, uvek ima za predmet dato i nastoji da utvrdi realnost i njene osobine. Ma koliko u njemu bila duboka razlika izmeu logikih i matematikih nauka i nauka iji je predmet priroda ili istorijski svet ljudskog drutva: te nauke ipak proistiu iz ponaanja saznanja stvarnosti; i u svom najapstraktnijem obliku one su sistem sredstava za to saznanje. Kategorijalne veze svojstvene sistemu saznanja stvarnosti su realnost, stvar osobine, stanja, delanje, trpljenje. Saznanje stvarnosti je temelj svakog odreivanja vrednosti. Jer, kao i odreivanje ivotnih vrednosti, tako je i vrednovanje spoljanjih injeninosti povezano sa stvarnostima koje ine podlogu pridavanja vrednosti. U onom prvom sluaju to je stvarnost data u samoopaaju, u ovom drugom stvarnost utvrena u spoljanjem opaaju. Ali samo odmeravanje vrednosti nije nikakav iskaz o tome da se neto zbiva, ono se ne obavlja u kategorijama saznanja stvarnosti; pojavljuje se jedno novo ponaanje subjekta, postavljeno u oseanju; tek za njega postoje veze vrednosti, odmeravanja ili stupnjevanja vrednosti. Te veze moraju se opredmetiti, kako bi se vrednosni sudovi mogli oivotvoriti. Ono, meutim, to se iskazuje kao veza ima, dodue, za podlogu stvarnost, ali je to neto to je dato samo u oseajnom ponaanju. Isto tako je i sa vaeim znanjem o svrhama. Njegova vanost zavisi od sistema vrednosti. Jer ono uslovljava reenje pitanja stupnjevanja svrha ili dobara i najvieg dobra. Vaenje iskaza u toj oblasti poiva na tome to se veze iskazuju u jednom svrhovitom sklopu, koji je na taj nain uzdignut na stepen objektivne vanosti. Ono to se u takvom optem svrhovitom sklopu zahteva moe se sad izraziti u nekom pravilu. Ponovo istiemo sklop koji postoji izmeu postavljanja svrhe, koje se obavlja u htenju, i donoenja pravila. Ve se svako zadovoljenje odnosi prema stanju koje treba ostvariti i koje mu slui kao sredstvo kao neto optije prema posebnome. Kad htenje sebi kao svrhu postavi neku promenu, onda je ona to posebno u odnosu na opte u nekom zadovoljenju kome se tei. Prema tome, htenje nekog zadovoljenja moe se shvatiti i kao utvrivanje nekog pravila, pod koje potpadaju pojedinane mo356
filozofski.rs

gue promene to ih zadovoljenje povlai za sobom. Tako je pravilo onaj oblik vaeeg znanja u kome se izraava priroda htenja. Tu se sad reava i pitanje u kojoj se meri propisi, pravila i norme mogu oznaiti kao znanje.5l U obinom ivotu kaemo da smo za neko pravilo ili propis znali ili nismo znali. To, meutim, samo izraava da znamo injenicu da mi je neko gramatiko pravilo poznato ili da znam za odnos izmeu neke instance ovlaene za donoenje propisa i samog donoenja propisa, i da mi je njegov sadraj poznat. Meutim^ ako je meni jasan sklop, u kome pravila ili propisi na osnovu vaeih pretpostavki stiu vanost u okviru jedne svrhovite oblasti, onda se na taj nain norme, pravila, pa ak i zakonski propisi uzdiu na stepen objektivno nunog i optevaeeg znanja. Ono izrie racionalno zasnovanu obavezu. Iz tenje za takvim sklopom, u kome bi zakonski propisi bili uzdignuti na stepen takvog znanja i na taj nain bili obezbeeni umom, rodilo se prirodno pravo. I sad se propis pravilo, norma ne mogu shvatiti kao sud u uem smislu. Jer njime nije reeno da jedan propis postoji, nego da vai. Pojam treba, sa sadrajem koji se njime nalae, nije predikat. Ako reenicu shvatim u tom smislu, onda ponitavam ono to je trebalo da bude izraeno u njoj, naime, vezanost za propis, pravilo ili normu.52 Razlika u ponaanju u te tri oblasti znanja ispoljava se jo i u sledeem: saznanje ivotnih vrednosti, kao i saznanje vrednosti delovanja spoljanjih stvari ne moe se razdvojiti od naknadnog delovanja tog pridavanja vrednosti u oseanju, i izaziva promene u pridavanju vrednosti. Teorija je, da tako kaemo, samo meulan izmeu prvih pridavanja vrednosti obavljenih u naivnoj empirijskoj svesti i onih koje obavlja ivotno ponaanje koje je samoosveenjem postalo svesno sebe, i razvija se posredstvom procena utemeljenih u oseajnom ponaanju. Isto tako se i u oblasti htenja tei da se posredstvom teorije od pozitivnih propisa morala, prava, religije doe do jednog vaeeg sklopa. Krajnji cilj teorije u toj oblasti je opet samo optevaei sklop meu optim odreivanjima vrednosti,, postavljanjima optih svrha i pravilima.

3
Sada emo razmatrati radnje miljenja u tim trima oblastima. Opisivanje procesa koji vode ka objektivno nunom znanju pokazalo je u svakoj od njih isti razvoj. Poetak se
filozofski.rs

357

nalazi u singularnome i sluajnome pojedinanih doivljaja; refleksija, sumnja, spor bude u svakoj od tih oblasti tenju ka objektivno nunom znanju. Trai se objektivna realnost, bezuslovno merilo za procenu, trai se najvie dobro, bezuslovno vaea norma delanja. Ona usmerenost na bezuslovno, koja je za Kanta bila obeleje teorijskog uma, pojavljuje se u sve tri sfere znanja. Tu je ve zaetak da se tumaenje razvija od jedne veze do druge, a da pri tom, koliko mi za sada vidimo, nikada ne stie do cilja. elji za znanjem, svrhovitom sklopu znanja,, tenji da se u vaeem znanju sagleda ideal istinitoga, vrednoga i dobroga, kao osnovno svojstvo svih procesa u kojima se stvara vaee znanje, odgovara razvoj od jedne veze do druge u susret tom cilju. Od tog opteg karaktera saznajnih procesa zavise sklop miljenja i zakoni miljenja.

4
Najoptije svojstvo miljenja koje nalazimo u svakoj oblasti njegove aktivnosti moe se oznaiti izrazima sinteza, spajanje, povezivanje. Sve te rei izraavaju neku radnju kojom se raznovrsnost saima u jedinstvo. Izraz spajanje ili sinteza ovde treba da oznai sve naine meusobnog povezivanja sadraja: razdvajanje ili poricanje, prema tome, isto tako potpada pod taj pojam sintetike funkcije kao i spajanje u uem smislu. Tako izraz povezivanje najvie odgovara onome to elimo da kaemo. U povezivanju meusobno su spojene radnje koje se razlikuju.53 Mi stvari razlikujemo, nalazimo da su sline ili iste, i shvatamo stepene razlike. Saeto te radnje oznaavamo kao uporeivanje. Posredstvom tih radnji stvara se svest o datoj raznovrsnosti. Tako postaje mogua radnja razdvajania i spajanja. Tonove jedne melodije shvatam u njihovoj razliitosti. Tako postaje mogue razdvojiti ih, a onda se opet mogu spojiti u melodiju. Kod jedne stvari razluujemo ono to nam je dato posredstvom razliitih ula, recimo boju, miris, ukus, pa ga onda opet spajamo. Pri tome se svuda menja pravac i intenzitet panje. A na panji poiva i prelaz na proces apstrakcije posredstvom navedenih elementarnih procesa. Pratei niz stvari, kvaliteta, procesa panja moe biti usmerena na ono po emu su oni isti, i tada se zanemaruje ono po emu se meusobno razlikuju. 358
filozofski.rs

Radnje uporeivanja, spajanja i razdvajanja sadrane su onda u svesti o identinosti nekog predmeta, kao i u stvaranju apstraktnih predstava. Ja obnavljam opaajnu sliku nekog slikarskog dela kad god ponovo skrenem pogled na njega. Pri tome sam svestan da se sami inovi opaanja meusobno razlikuju; istovremeno saznajem da njihov sadraj ostaje isti; tako predmet shvatam kao isti; u svest dovodim njegovu identinost sa samim sobom, razliitost inova shvatanja. I ma koliko bili razliiti procesi u kojima se stvaraju apstraktne predstave;, ipak su u njima uvek sadrane iste one radnje kojima razlikujemo, poistoveujemo, razdvajamo, spajamo.54 One onda omoguuju da se shvate veze u pojedinanome, empirijski datome. Neki vremenski razmak se doivljuje, neka udaljenost se shvata. Te radnje su sadrane u svakoj vrsti znanja. Procena vrednosti obavlja se radnjom kojom utvrujemo da je neto jednako ili nejednako i odreujemo stepen te jednakosti odnosno nejednakosti. Isto vai i za davanje prednosti u inovima volje. Te su radnje zajednike svem diskurzivnom miljenju. Pod njim podrazumevamo miljenje vezano za jezik ili neki drugi odgovarajui sistem znakova, kao to je sistem brojeva. Ali i tvorevine opaanja ili predstavljanja, sa kojima je miljenje povezano, mogu se svesti na te radnje kao njihov uslov. To, razume se, ne kae nita o nainu na koji se stvaraju ulni opaaj, svest o predmetima ili apstraktne predstave. Zadatak je psihologije da proui prirodu tih procesa. Posmatrano logiki i sa stanovita teorije znanja, re je samo o tome da se procesi kojima se prostorni i vremenski redosled utisaka ili unutranjih zbivanja, koji se pojavljuju kao dati,, povezuju u tvorevine vieg oblika, mogu shvatiti kao proizvod delovanja navedenih radnji. Ma koji procesi to bili, oni su ekvivalentni procesima navedenih logikih operacija. To i nita drugo jeste i smisao teorije o nesvesnim zakljucima, u kojima se stvara naa opaajna slika. Dokaz za to je to se ulni opaaji, a meu njima posebno i obmane ula, mogu objasniti pod uslovom tih primarnih logikih operacija. Naravno da uz to treba dodati i procese asocijacije i reprodukcije kao sredstva koja spajaju, izazivaju, pa tako omoguuju javljanje logikih radnji. Saznajnoteorijska pretpostavka pri tome je to slike seanja samo relativno zastupaju opaaje. Ni panja, kao pojaana svesnost i promena u njenoj raspodeli, nema za posledicu nikakvu izmenu shvaenog injeninog stanja. filozofski.rs 359

Konano, meutim, logike radnje, koje smo oznaili kao primarne logike operacije^ u svakom od glavnih naina ponaanja due potpadaju pod kategorije utvrene u tom ponaanju, koje izraavaju sadrajne veze u okviru naina ponaanja. I te kategorije, kao i elementarne formalne misaone radnje ve uslovljavaju stvaranje predstava na kojima se temelji diskurzivno miljenje. One izraavaju oblike povezivanja utvrene u ponaanju, pomou kojih se u okviru ponaanja konstruie objektivno nuna istorodnost sadraja. Realnost, vrednost i svrha su osnovne kategorije koje se pojavljuju u okviru tih triju vrsta radnji. Tako se kategorije razluuju u dve klase: one koje su apstrahovane iz formalnih radnji miljenja a to su razliitost, slinost, jednakost, stepen, identinost, jedinstvo, mnotvo, sveukupnost i one drugs, koje u okviru naina ponaanja due izraavaju njima utvrenu objektivno-nunu istorodnost sadraja. To su realnost, materijalnost, uzronost, vrednost, svrha, sredstvo. Njima se onda prikljuuju i druge, kako formalne tako i objektivne kategorije, odreene daljim sastavom znanja i na njih emo ukazati kad doe red. Niti se kategorije mogu ograniiti nekim odreenim brojem, niti se njihov meusobni odnos moe svrstati u neki definitivan poredak.
5

Elementarne formalne logike radnje ne bave se sadrajima, predmetima, procesima, nego vezama. To ih ini radnjama miljenja. Ali sa kritikog gledita o vrednosti njihove istinitosti one pokazuju srodnost sa opaajima. Stavljam dve nijanse sivoga,, jednu pored druge. Opaaj svake od tih dveju nijansi, neposredna datost sadranoga u tom opaaju, vezanost shvatanja za to dato sve se to isto tako ponavlja kad shvatam razliku izmeu tih dveju nijansi sivoga. Miljenje o razlici u pogledu vrednosti njene istinitosti reprezentuje opaaj drugog stepena, kao to sam ranije oznaio. Ta dva opaaja su uslovi koji omoguuju da se zapazi razlika. Kad se tonovi niu u razmacima, ispunjeni su uslovi za nastupanje radnje svesti koja ih razdvaja. Kad su kod predmeta spojeni kvaliteti razliitog porekla, onda su time ispunjeni uslovi da se oni razlue i izdvoje iz sklopa predstave o predmetu. I mada tu delatnost svesti, kojom ona razdvaja i ponovo spaja, 360
filozofski.rs

ima veu formalnu slobodu, ipak je i ona sadrinski odreena nekom objektivnom nunou. Jedan skup utisaka naputa svoju okolinu i kree se u prostoru. Tako se odvaja od svoje okoline. Iskazujui tu njegovu odvojenost od objekata njegove okoline, ja u svest unosim samo ono to se tu faktiki zbiva. Iz zadatka, koji je postavljen u svrhovitom sklopu miljenja da se stvori objektivno vaee znanje a reenje tog zadatka je stalno u toku u procesima usmerenim na taj cilj, izveu sada dalja svojstva miljenja. Ona su uslovi za koje je vezano reenje tog pitanja. Cilj miljenja je da od uslovljenosti svega datoga i njegove relativnosti, koja je time utvrena, poe dalje ka objektivno nunom znanju. Iz toga proizilazi da veze treba proirivati na nove i nove lanove.

filozofski.rs

RAZGRANIENJE DUHOVNIH NAUKA (Trea studija o utemeljenju) PRVA REDAKCIJA

1. ZADATAK

Poi u od jednog sklopa nauka datog u iskustvu i potraiti njegovu sutinu i obrazloenje. Istorija, politika ekonomija, pravne i dravne nauke, nauka o religiji, prouavanje ^knjievnosti, pesnitva, umetnosti i filozofije imaju meusobno bliske imutranje veze: jer sve te nauke iz stvarnosti koja se pojavljuje u iskustvu izdvajaju dogaaje, oseanja,, tenje, voljne inove, procese predstavljanja, uobrazilje, miljenja; one nastoje da ih shvate i podvrgnu saznanju. Pa poto su ti ~"doivljaji meusobno povezani, saznanje je prisiljeno da shvati njihove veze. Polazim od faktiki postojeeg sklopa koji se izgradio m e u tim empirijskim naukama. On predstavlja injenicu koju zatie logiar i teoretiar saznanja. Moe da se desi da bude prisiljen da zameni taj sklop nekim drugim modernim grupisanjem, a to se onda odnosi na pitanje o legitimnom osnovu za davanje prednosti tom sklopu pred drugim moguim grupacijama: pitanje koje e se, naravno, moi da razmatra tek na temelju postojeeg faktikog sklopa. Izraz duhovne nauke i ne treba da oznai nita drugo do taj faktiki sklop. Taj izraz ne treba da sadri nikakvu pretpostavku o nainu na koji je taj sklop dat. A ako je odnos psihologije prema tim naukama takav da ih ona s jedne strane obrazlae, a s druge se slui njihovim injenicama, onda i to u prvom redu <treba posmatrati> samo kao injenicu, a pitanje da li ona spada u te nauke ostaje otvoreno. Duhovne nauke ine jedan sklop saznanja koji tei da dovede do predmetnog saznanja doivljaje do kojih se moe dopreti,, a koji kao prezentni, upameni, shvaeni, sainjavaju istorijski svet ljudskog drutva. Time se bave pojedinani istraivai i bore se s vanrednim tekoama; ali uspeh u radu 362
filozofski.rs

uvruje ih u uverenju da se iz poluizbrisanih tragova doivljaji mogu oiveti, da se moe shvatiti njihov tok, konano sagledati itav sklop duhovnog sveta, i da e se onda u tom sklopu otkriti carstvo realnosti. Tako se javljaju problemi narednih razmatranja. Pitanje je da li je i u kom obimu opravdano pouzdanje u napredovanje objektivnog saznanja, kojim su povezani svi koji zajedniki rade u oblasti duhovnih nauka. Samuppsao koji se obavlja u radionici duhovnih nauka treba uzdii na stepenjretleksijenTsebT. Oblike i kaTegorije duHovnonaucnog^ saznanja treba pronai, odnose u kojima je zasnovano vaenje saznanja treba utvrditi, a metode kojima se obavlja proces saznavanja treba dovesti u logiku svest; time se poveava sigurnost i obim njihove primene. Ti se problemi obrauju i u sklopu filozofskog sistema; implicite u optoj logici i teoriji saznanja, a zatim u posebnim primenama optih teorija na predmete duhovnih nauka. Ovde, meutim, u naem utemeljenju duhovnih nauka, ti problemi bie iskljuiva tema. To ogranienje prua znaajne prednosti. Tako logiko-saznajnoteorijska refleksija o duhovnim naukama stupa u adekvatan odnos sa istorijskom refleksijom o njima. Ona se moe ograniiti na one stavove koji su apsolutno potrebni za utemeljenje duhovnih nauka. Na taj nain se mnoga sporna pitanja,, koja jedan filozofski sistem mora da obrauje, a koja su, meutim, izloena velikim tekoama, mogu iskljuiti kao da ne spadaju u taj zadatak. Sklop koji ide od prvih elementarnih stavova do metodologije moe se preglednije urediti. I kao poslednje, a koliko to vredi, neka svak proceni sa svoga stanovita ova razmatranja nee zalaziti u problematinost koja je za svakog modernog oveka, a posebno za istraivaa istorijsko-drutvenog ivota koji svuda zapaa relativnost istorijskih fenomena, kako religioznih i filozofskih, tako i socijalnih i politikih svojstvena pokuaju stvaranja filozofskog sistema. U prirodi stvari lei to je znatan deo stavova koji sadre prvo utemeljenje podoban samo za uopten prikaz, koji obuhvata itavu oblast saznanja. Problem objektivnog saznanja, utvrivanje smisla koji taj izraz i njemu odgovarajui izrazi bie, realnost, objektivnost mogu imati jedino ako svoje ispunjenje treba da imaju u datim doivljajima saznanja, zatim uenje o doivljajima, sklop koji vodi od empirijske svesti ka stavu svesti, onda i teorija logikih oblika i zafilozofski.rs

363

kona ti i ostali delovi utemeljenja duhovnih nauka podobni su samo za uoptenu obradu. Pa i u oblasti duhovnih nauka istraiva mora u sebi izvriti taj preokret, to od empirijske svesti, koja kao pretpostavku ima realnost psihikog subjekta,, stvari i drugih linosti, kroz iskustvo i iskustvene nauke dovodi do kritikog uvida da ta tri velika predmeta, u ijoj povezanosti protie ivot, postoje samo u korelaciji svesti i njene sadrine. Isto tako uopteni kao to je taj sklop, u kome su do kraja ukinute sve pretpostavke empirijske svesti,, jesu i stavovi koji pozitivno utvruju da je znanje o psihikom sklopu, koji se moe oznaiti i kao psihiki subjekt, znanje o spoljanjim stvarima i o tuim linostima utemeljeno u doivljajima. Ova razmatranja obuhvatie istovremeno i optu teoriju o oblicima, zakonima i kategorijama miljenja. Tek na toj optoj osnovi moi e da se rei poseban problem duhovnih nauka, kako tu iz doivljaja, prezentnih i upamenih, onih koji u sebi nose razumevanje tuih doivljaja, sadanjih i prolih, nastaje shvatanje duhovne stvarnosti i saznanje njenog sklopa. Jer se na tome uvidu, proisteklom iz razvoja duhovnonaunog saznanja, temelji svaka refleksija o tim naukama; stvarnost i njen sklop izgrauju se u duhu na temelju njegovih doivljaja, posredstvom sredstava miljenja shodno kategorijama koje u njemu realizuju veze datoga; ona je tvorevina duha. Objektivno saznanje ni za duhovne nauke ne znai, da tako kaemo, prepis nekakve stvarnosti koja se nalazi izvan njih. Saznanje i tu ostaje vezano za svoja sredstva opaanja, razumevanja i pojmovnog miljenja. Duhovne nauke nikad nisu ni elele da naprave takav prepis, a to su se dalje razvijale utoliko manje. U njima se, naprotiv, ono to se dogodilo i to se dogaa, to neponovljivo, sluajno i trenutno, idui unazad povezuje s jednim sklopom ispunjenim vrednostima i smislom; razvijajui se, saznanje nastoji da u njega dopre to dublje; sagledavajui ga, ono postaje sve objektivnije; pa ipak, pri tom nikad ne moe potrti svoju bitnost koja se sastoji u tome to ono to postoji moe saznati u neksusu pojmova uvek samo naknadnim oseanjem, rekonstruisanjem,, spajanjem i razdvajanjem, u apsraktnim sklopovima. <Studije> Sistem jurisprudencije nije isto to i zbir doivljaja u kojima se obavljaju pravni poslovi ili izriu sudske presude. Ista takva razlika postoji izmeu skupa doivljaja u kojima se obavlja optenje s nevidljivim, koje se ne moe odrediti filozofski.rs 364

mehanikim zahvatom, i uvida u pojmove koji konstituiu sutinu religioznog optenja, religioznog iskustva, religioznih iskaza. Oblici u kojima se ona ostvaruje, kulturni sistemi u kojima se realizuju svrhoviti sklopovi drutveno-istorijskog sveta, sastoje se od doivljaja i njihovih veza. Meutim, poredak pojmova, u kojima se doivljaji privode saznanju, stvara se tek radom duha, radom koji izgrauje drugi duhovni svet, utemeljen,, dodue, u onom prvom, ali stvaran samo sredstvima razumevanja, suenja, pojmovnog miljenja, koja pripadaju duhu. Istorija duhovnih nauka pokazuje, a onda u logiko-saznajnoteorijskoj refleksiji postaje jasno da ni istorijski prikaz onoga to se jednom dogodilo, ba kao ni jurisprudencija ili teologija, niti moe niti eli biti kopija zbivanja sauvanih u tradiciji: on je nova duhovna tvorevina, utemeljena u uslovima saznanja. to je istorija postepeno dublje prodirala u sklop zbivanja, utoliko jasnije se pokazuje njen karakter. Jer to je upravo presudan momenat, na kome poiva sagledavanje sklopa u njoj; taj se sklop ne moe proitati iz onoga to je od istorijskih zbivanja preostalo sauvano u tradiciji, niti se u sauvano smeju unositi takozvane ideje filozofije istorije,, kako bi se on konstituisao. Sama istorijska zbivanja, onakva kakva su sauvana u tradiciji, uzeta zajedno u njihovoj naporednosti i uzastopnosti, ne sadre kao takva nikad sredstva, grau iz kojih bi se izveo uzroni sklop koji ih povezuje, niti zakoni izgraivanja koji u njima vladaju, napredovanje, razvoj koji bi se u njima odvijao. Samo na osnovu analitikih nauka o pojedinanim svrhovitim sklopovima, koji prolaze kroz istoriju kao kulturni sistemi, a zatim na osnovu analitikog znanja o unutranjem sastavu organizacija koje su se izgradile u istoriji nauke koja bi se mogla oznaiti kao politika stie se postepeni uvid u sklop istorije; samo polazei otuda moe se reiti pitanje da li se iz naporednosti i uzastopnosti zbivanja mogu saznati zakoni izgraivanja, saznati nekakav razvoj. Istorijska pouzdanost ne lei u tome to bi zbivanja bila zapisana prema njihovoj naporednosti i uzastopnosti, kao to bi se moglo pomisliti. U zapisivanju e uvek mnogo kojeega ostati sumnjivo. Jo manje istorijsku pouzdanost treba traiti u sagledavanju linih,, individualnih snaga koje deluju u istoriji; samo polazei od sklopa steenog posredstvom sistematskih duhovnih nauka, u kome su se te snage izgradile i na koji one deluju, stie se uvid u njihov razvoj i merilo njihove vrednosti. I tako uvek najpofilozofski.rs 365

uzdanije a ujedno i najvanije do ega duhovnonauno istraivanje moe dopreti jeste: saznanje velikih oblika kulture i njene spoljanje organizacije, njenog razvoja, spleta njenog delovanja u jednom razdoblju, strukture drutva, onakve kakva postoji u okviru jednog perioda koji se moe razgraniiti, momenata u njoj koji postepeno dovode do njenih promena. Otuda se u prouavanju drutveno-istorijske stvarnosti ostvaruje jedan jedini sklop. Jedna ista stvarnost duhovnog sveta, razliito posmatrana, prikazuje nam se kao univerzalna istorija i kao sutina i spoj sistematskih duhovnih nauka. A za razumevanje te stvarnosti, za misaono sagledavanje sklopa u njoj, kada ona sainjava naunu sutinu univerzalne istorije,, potrebna je unutranja prezencija sistematskog duhovnonaunog saznanja; a kada je usmerena na sistematsko saznavanje nekog kulturnog sistema ili organizacije drutva, potrebna je prezencija univerzalnoistorijskog znanja. Ve se iz toga vidi da je najdublje pitanje koje se odnosi na mogunosti objektivnog duhovnonaunog saznanja u tome da se sagleda kako u doivljajima saznanja jedne individue seanje, razumevanje, istorijska kritika mogu toj individui da otkriju naporednost i uzastopnost istorijskih zbivanja, i kako onda u toj naporednosti i uzastopnosti zbivanja moe biti dat njihov sklop. Za reenje tog pitanja potrebno je, kao pretpostavka, uenje o strukturnom psihikom sklopu, koji se realizuje u psihikom ivotnom jedinstvu, i koji ga istovremeno povezuje sa drugim psihikim ivotnim jedinstvima. Taj sklop je svojstven duhovnim naukama, i u njemu se realizuje intencija ka objektivnom saznanju duhovnog sveta, koja u njima deluje. On dosee od doivljaja individue zatvorene u svojoj individualnosti,, koja poinje da razmilja o istoriji, politici, teologiji, do objektivnog sagledavanja drutveno-istorijskog sveta u univerzalnoj istoriji i u sistematskim duhovnim naukama. Utemeljenje duhovnih nauka mora poi od sklopa saznanja, koji je sadran u njima i koji im je imanentan. Osnovni problem utemeljenja jeste da odredi koji smisao u tom sklopu duhovnih nauka imaju pojmovi objektivno saznanje, stvarnost, realnost, bie. A poto se pojmovno, sistematsko saznanje sadri u svakom delu duhovnih nauka, as kao zadatak as kao pretpostavka, postavlja se pitanje kako se moe ostvariti objektivnost pojmova pomou kojih se moe uspostaviti sklop istorijskih doivljaja u njihovoj naporednosti i uzastopnosti. Tako je utemeljenje
366
filozofski.rs

duhovnih nauka u prvom redu i pre svega interpretacija pojmova konstitutivnih za sklop duhovnog sveta^ koji su otkrile duhovne nauke. Proces u kome mi iz ^natnvaj. Voji sn H^fj spolja, saznajemn.iiniitranjfi nazivamo razumevanjenu-a-ovo-svoje najvie savrenstvo, kako u pogledu iscrpljivanja sadraja onoga to treba razumeti, tako i u pogledu opteg vaenja znanja o njemu, dostie u tumaenju odnosno interpretaciji; tim izrazom oznaavamo vetinu razumevanja trajno fiksiranih ivotnih manifestacija. Takve fiksirane ivotne manifestacije su i pojmovi, a pod interpretacijom pojmova treba shvatiti optevaee znanje o tome ta je miljeno tim pojmom i odgovarajuim jezikim izrazom. Metoda interepretacije pojma sastoji se od jednog sloenog postupka. Realizovanje doivljaja koje pojam reprezentuje i utvrivanje veze izmeu obeleja koja su tim doivljajima zajednika predstavljaju jednu stranu tog postupka. Meutim, poto pojam ima svoje mesto u nauci, mora postojati mogunost da se njegova interpretacija primeni svuda gde se u nauci taj pojam pojavljuje a interpretacija je tek onda postigla svoj cilj kada, u svakom sklopu u kome se taj pojam pojavljuje, njegova interpretacija odgovara tom sklopu. Pa i jedna re je tek onda shvaena i nedvosmisleno odreena kada se ono to je njome miljeno pojavljuje u svakom sklopu u kome se ona sadri. Utemeljenje duhovnih nauka za sada ne moe biti nita drugo do takva interpretacija.55 Jer optefilozofsko utemeljenje, koje sebi postavlja obuhvatnije i vie ciljeve, do sada jo nije postiglo svoj^cilj. Ne postojiopte prihvaeno uenje o nauci. ^Teorija znanja je,Haaime;THna od najmlaih meu naukama; "RanTje bio prvi koji je njen problem video u nj'enoj optosti. A od vremena Fihteovog preuranjenog pokuaja da Kantove analize same u celovitu teoriju, dalji rad je stalno otkrivao nove tekoe, nove zadatke. Pokuaji daje_oni ree, meutim, danas su isto toliko nepomirljlvo suprotstavljem jedni drugimaTKao"llxr^ sltraj s pokuajiiiiH~rroblastrTnetaHzfkeT ~~ 1 dok se tako odreuju i razjanjavaju pojmovi koj'i konstituiu celokupni sklop duhovnih nauka,, kategorije u kojima se misli o duhovnom svetu, duhovnonauni rad stie temelj za refleksiju o sebi samom. Ali, pokazae se jo i da su pojmovi, koji su svojstveni duhovnim naukama i koj'i ove konstituiu sklopom koji stvaraju, utemeljeni u doivlj'aj'ima koje treba obuhvatiti deskripcijom, i konano u nainu samog doivljavanja u toj oblasti.
filozofski.rs 367

To istraivanje mora onda omoguiti da se pokae kako se mogu otkloniti sumnje koje su isticane protiv objektivne saznajne vrednosti duhovnih nauka. Najvanije od sumnji moi e se otkloniti ve ispravnom interpretacijom pojmova koji konstituiu duhovnonauni sklop. DRUGA REDAKCIJA Prva glava
ZADATAK

Podela nauka na nauke o prirodi i nauke o duhu moe se obrazloiti tek u toku samog istraivanja. Ovde, na poetku istraivanja, treba se zadovoljiti ukazivanjem na srodnost jedne grupe nauka koje se nazivaju nauke o duhu. Takve nauke su istorija, politika ekonomija, pravne i dravne nauke,, nauka o religiji, prouavanje knjievnosti i pesnitva, umetnosti i filozofskih pogleda na svet. Poimo od jedne proste stvari da prodremo u prirodu te srodnosti. Izmeu doivljaja, razumevanja tuih doivljaja i sudova i pojmova koji izraavaju doivljena i shvaena injenina stanja postoji neki unutranji odnos. U doivljajima su utemeljene one druge dve vrste znanja. Svako-Eaziimevanjp iT^^za^J^^h^do^vl^idL odvija^se__sa]BOjia^sjioy^ ^3^E^3^1^J} ozIvIiavan|u_i razurngvanju mogu-se^onda,reprezentovati^u sudovima i pojmo^ima^Sudovi i ppjmflvi-Sii*-Prgma tomerutemgljeni ulfoivijavanju i razumevanju. Tako_se stvara jedna tH3auraT^nanja7~u^ nffirova reprezeniadla^nSguobno povezani. Ona <se ponovo javlja u svim naukama koje su ovde obuhvaene izrazom duhovne nauke. Sve one imaju osnovu u toj strukturi. One sadre i injenina stanja koja se ne mogu doiveti ni razumeti fizike injenice. Istorija opisuje mete i vrevu bitaka, raspored neprijateljskih trupa, dejstva njihove artiljerije, uticaj terena na ishod. Tu, kao i svuda u istorijskom toku, fizika zbivanja, nunosti koje lee u njima, i dejstva koja iz njih proistiu, sainjavaju vaan deo prikaza. Ali ta zbivanja spadaju u istoriji samo ukoliko odreuju razvoj individua ili skupova individua, ukoliko se uzimaju u obir prilikom razmiljanja o odabiranju sredstava za svrhe individua ili zajednica i ukoliko utiu na uspeh njihovih postupaka ukratko, uko368
filozofski.rs

liko stoje u bilo kakvoj vezi s onim to se moe doiveti ili razumeti. Isti taj odnos pojavljuje se i u sistematskim naukama o duhu. Naseljavanje zemljita zavisno je od odnosa rada koji ono zahteva i prinosa koji ono daje. Razliit sastav zemljita od koga taj odnos zavisi, ekonomistu zanima, meutim, samo ukoliko ima veze sa potrebom, radom, zadovoljenjem, ukratko sa onim to se o tome zna u doivljaju, u razumevanju doivljaja ili u sudovima i pojmovima. Dalje. Sve sistematske nauke o duhu poivaju najvgzi koja p o s t o j n m e u ddzivljeriogaXhvaeiiuua i pojmovaTkgjI jeZJgraa^^fttr-^ s e u pojiri<> vvr^a^ a pojmoVi Ivoje ispunjenje imaju u dozivljenome i tovati u sistematici pojmova. S tim je, meutim, u vezi i neto tree. Ono to je tako dato u doivljavanju i razumevanju pokazuje izvesne osobine koje su mu svuda zajednike i po kojima se razlikuje od onoga to se ne moe doiveti i razumeti od fizikih injenica. U onomg to mLdoivljnjemo i razumemo sadrana je svaka vrednost^vaka-svrha ivota.56 U itavorETDpsegUr-ivota k^ji-^oivijtljenioru bogatstvu ivotne stvarnosti koje oseamo, u iivljavanju onoga to je u nama57 utemeljena je svest o vrednosti naeg postojanja, a sve ono to je izvan subjekta koji doivljuje dobija vrednost samo ukoliko se u razumevanju koje naknadno doivljuje shvati kao nosilac takvog unutranjeg sveta ili kao sedite delovanja na ivotna jedinstva koja oseaju. Tako je ono to se moe doiveti i razumeti, ono to sainjava oblast duhovnih nauka, okarakterisano time to su mu date vrednosti i s njima znaenje linosti i dogaaja. Treba jo istai i poslednje svoj'stvo duhovnih nauka koje ih meusobno spaja, a odvaja od prirodnih nauka. Celokupno tkivo istorijsko-drutvenog sveta, s kojim su one povezane,, ine ivotna jedinstva iji se doivljaji mogu doiveti ili razumeti. One su nosioci i sastavni delovi svake tvorevine koja postoji u sadanjem drutvu, ili je postojala u nekom ranijem. Kada tu injenicu poveemo sa injenicom vrednosnog karaktera ivotnih jedinstava i zbivanjima meu njima, iz toga e proistei dvostruki pravac duhovnonaunog istraivanja. Krajnju svrhu u njima predstavlja shvatanje singularnoga, individualnoga, koliko i izlaganje apstraktnih jednoobraznosti.58 To su bitne crte koje se i pre naeg istraivanja mogu utvrditi na osnovu same analize istorijskog razvoja duhovnih
filozofski.rs 369
shvaenorng. Tako se suStina ovog dragog inofce lako reprezen-

nauka. One su dovoljne da se opiu srodnost pojedinih nauka koje se, a u tome se svi slau, ubrajaju u duhovne nauke, njihova meusobna unutranja povezanost i razlike koje su im u odnosu na prirodne nauke zajednike. One nam daju pravo da naredno istraivanje utemeljimo na takvom grupisanju nauka. Definitivno odrediti pojam duhovnih nauka bie mogue tek tokom istraivanja. Za to su potrebni stavovi ije je dokazivanje skopano sa znatnim tekoama i koji se mogu obrazloiti samo itavim nizom drugih istina. Meu tim stavovima najvaniji je taj to je u doivljavanju i razumevanju sa samim doivljajima dat i njihov sklop, struktura koja ih povezuje; time se omoguava uvid u jednu bitnu crtu duhovnonaunog saznanja, kojom se njihova do sada prikazana svojstva mogu spojiti u poslednju saetu formulu. I ne samo to se, polazei od toga stava,, moe definitivno da utvrdi sutina duhovnih nauka, ve se i njihov obim moe da proiri i odredi raspored njihovih delova. Jer ako se taj stav bude mogao dokazati, on e omoguiti opisnu i analitiku psihologiju, koja e upotpuniti grupu duhovnih nauka i dati im sistematsko jedinstvo. I tako e se u aljem toku ovog istraivanja, analizom duhovnonaunog saznavanja, moi da odredi sutina i obim duhovnih nauka. A tako definisan pojam nai e svoju potvrdu u saglasnosti sa faktikim zajednikim delovanjem pojedinanih nauka i u plodnosti iskaza koji mogu da se iskau o tom kompleksu. Duhovne nauke su usmerene na objektivno saznanje svog predmeta. Ta tenja povezuje sve njihove istraivae. U tom pravcu se prepliu svi njihovi radovi. Oni utvruju injenice; u itavom opsegu njima svojstvenog znaenja oni nastoje da razumevajui naknadno doive ono to se dogodilo; oni sagledavaju sklop zbivanja, analiziraju ga, i na osnovu analize metodom apstrakcije izdvajaju sisteme deliminih sadraja i dovode to do pojmovnog saznanja. Iz pojmovnog saznanja opet dobijaju nova sredstva da dublje sagledaju ono to se dogodilo. Bilo da nastoje da proire singularno ili da saznaju opte, bilo da tragaju za sklopom u duevnom ivotu,, u istoriji, u drutvu, ili da tu ele da nau neku zakonitost; bilo da su kao Herder ili Loce vie obuzeti vrednostima koje se ostvaruju u istoriji naega roda, znaenjem koje povezuje njihove delove u osmiljenju celinu, ili da kao Hjum ili Bekl tragaju za uzronim sklopom zbivanja i jednoobraznostima u njima uvek e usmerenost na objektivno saznanje biti 370
filozofski.rs

pokretaka snaga svih radova iz te oblasti, isto kao i u oblasti prirodnih nauka. A iz istorije duhovnih nauka vidi se da je u njenom toku udubljivanje u istoriju, u sisteme kulture i u duevni ivot zaista stalno sve vee. Na tome prevashodno poiva pouzdanost s kojom istraivai obavljaju svoj posao. A ipak se kod njih istovremeno razvija i refleksija o tome ta rade. Refleksija se protee od sitnih zahvata u njihovom radu pa sve do svesti o prirodi znanja, koje se tim radom stvara. Poetke takve svesti nalazimo kod Tukidida, a razvijeniju kod Polibija, koji je iveo u jeku saznajnoteorijskih raspravljanja. U moderno doba ta refleksija dolazi do izraza na najrazliitijim takama duhovnih nauka. Istraivanja teologa o hermeneutici i istoriara o kritici obrauju postupak razumevanja i postupak utvrivanja injenica na osnovu postojeih predanja. Pravnici, koji se bave prirodnim pravom,, i teoretiari dravnog prava tragaju za metodama kojima e se nauno utemeljiti dravno pravo i jurisprudencija. Viko svoja istraivanja u oblasti istorije religije i pravne istorije povezuje s krajnjim dubinama ljudskog saznanja.59 Hjumova istoriografija najtenje je povezana s njegovim istraivanjima o oveku, o mogunostima njegovog saznanja, o nunosti i zakonitosti imanentnoj duhovnom zbivanju. Neslaganja izmeu istoriara i filozofa istorije uzbuivala su osamnaesti vek. Sukob izmeu prirodnog sistema duhovnih nauka i istorijske kole ispunjava prve decenije devetnaestog veka. A onda, od Konta, u ijim spisima istorijsko igra veliku ulogu, do Bekla i konano do najnovijih sporova oko ciljeva i metoda istorije, u duhovnim naukama neprekidno jaa samoosveenje. Tako u kontinuitetu nastaje zadatak da se legitimni osnovi duhovnonaunog znanja, njegova logika konstitucija, njegovi naini postupanja i metode uzdignu na stepen filozofske svesti. U tome je sadrano filozofsko obrazloenje sistema duhovnih nauka.60 Pa kao to je iz samih duhovnih nauka proistekao zadatak, koji je taj rad postavio sebi, tako mu je u njima i obeleen pravac u jednoj faktikoj moi napredovanja,, koja ga svuda ravnomerno odreuje. Ona dolazi do izraaja na svakoj taki njihovog rada, deluje u svakoj metodi kojom se slue te nauke, ona sve metode meusobno povezuje. Njen cilj je svuda objektivno saznanje drutva, istorije, oveka. Mogunost takvog saznanja je svuda njena pretpostavka. A ta pretpostavka nije utemeljena samo u potvrdi koju prua porast objektivnog saznanja, nego istovremeno i u svojfilozofski.rs 371

stvima znanja karakteristinim za duhovne nauke. Ona proimaju istraivae i kad im nisu dospele do svesti. Oni im se priklanjaju u praktinom rukovanju oruem svoga rada, sadranim u doivljavanju, razumevanju, reprezentovanju u sudovima i pojmovima onoga to su doiveli i razumeli. Vano je dokazati to u pojedinostima. Predmet dokazivanja nee biti fundiranje duhovnih nauka njihovim filozofskim utemeljenjem to e tek biti predmet celog kasnijeg istraivanja dokazivanje e se najpre odnositi samo na nain kako pretpostavke ive u duhovnonaunom istraivanju. Doivljavanje je uvek sigurno u sebe. Dok samo prirodnonauno istraivanje razara pretpostavku o realnosti ulnih svojstava stvari od koje polazi, dotle se u radu istoriara, pravnika ili estetiara nikad ne javlja sumnja u realnost onoga to je dato u doivljavanju. Za njega je isto tako nesumnjiva mogunost da razume ono to je miljeno, to je izraeno,, iskazano u bilo kakvoj vrsti izraza, u bilo kakvom iskazu. On mora iskusiti da se razumevanje u mnogim sluajevima ispostavlja kao ogranieno. Uvia da je potrebna velika izvebanost i opreznost da se razumevanje u njegovim granicama uini pouzdanim. Iz vlastitih potreba on razvija tehniku hermeneutike, njenu naunu disciplinu, on razumeyanje"ini metodskiig, metodu razumevanja dovrrdr~-sebi-~u svesf, obralae svoje pravo i tehniki razvija sve one kautele, mere opreznosti, metode, koji tim putem obezbeuju sagledavanje realnosti. I u toku svog rada saznaje da se doivljavanje i razumevanje uzajamno potvruju. Doivljaj i razumevanje <su, psiholoki posmatrano, uvek razdvojeni, pripadaju oblasti vlastitoga i tuega Ja. Ta dva procesa se uvek razilaze, ali meu njima postoji strukturni sklop koji naknadno doivljavanje tuega omoguuje samo povezujui ga sa doivljajima vlastite linosti. Tako se stvara sadrinski odno, da ono to kod drugoga razumem mogu u sebi da pronaem kao doivljaj, a ono to doivljujem mogu posredstvom razumevanja ponovo da naem u nekom drugom. Pa poto se duhovnonauni istraiva tako stalno kree izmeu doivljavanja i razumevanja, u njemu se uvruje pouzdanje u ono sadrinsko koje se moe da tako kaemo, transponovati iz jednog naina iskustva u drugi. Pri tome je siguran u postojanje drugih linosti. Ta sigurnost je zasnovana na pretpostavci o postojanju neeg nezavisnoga od nas, datog u ulima, i o vaenju metoda kojima se u njemu izluuje pojedinana linost. Kasnije, izloiemo na emu poiva to to 372
filozofski.rs

nae miljenje prihvata realnost neeg nezavisnoga od nas, i nje se nepokolebljivo dri. Doivljeno i shvaeno duhovnonauni istraivai shvataju kao neto to se moe adekvatno prikazati u sudovima i pojmovima, i tu se svest o sigurnosti raa iz prakse i njene stalne primene. Posebno je vano sagledati ime je obrazloeno zajedniko ubeenje svih istraivaa. Upravo na toj taki kritika svest nailazi na izvanrednu tekou. Iz pojedinano datoga, koje postoji u istoriji i drutvu, stvara se sklop duhovnih nauka. On se izgrauje od materijala doivljenog i shvaenog u miljenju; realizuje se u kategorijama koje pripadaju duhu on je tvorevina duha. Duhovne nauke ne prave prepis neponovljivoga, koje im je dato u ostacima prolosti i fragmentima sadanjosti. Svakom njihovom saznanju potrebni su opti pojmovi. Sistem jurisprudencije nije isto to i zbir doivljaja u kojima se obavljaju pravni poslovi ili izriu sudske presude. Ista takva razlika postoji izmeu skupa doivljaja u kojima se obavlja optenje s nevidljivim,, koje se ne moe odrediti nikakvim pukim mehanikim zahvatom, i pojmova koji iskazuju sutinu religioznog optenja, religioznog iskustva i religioznih iskaza ili odreuju oblike u kojima se ostvaruje religiozno optenje. I svaka druga nauka o nekom kulturnom sistemu utemeljena je u doivljenome i shvaenome, ali do saznanja se to dovodi tek sredstvima suenja i pojmovnog miljenja, koji pripadaju duhu. Isto tako ni istorija nije prepis dogaaja sauvanih u tradiciji; i ona je nova tvorevina duha, utemeljena u uslovima saznavanja. Sama istorijska zbivanja, onakva kakva su sauvana u predanju, sakupljena u njihovoj naporednosti i uzastopnosti, kao takva nikada ne sadre sredstva za izvoenje uzronog sklopa kojim su povezana, a jo manje sredstva za shvatanje zakona izgraivanja, koji u njima vladaju. Pojmovi i opti sudovi su meulanovi koji se nalaze izmeu zbivanja i shvatanja njihovog sklopa. Ti pojmovi i sudovi izrasli su u prvom redu iz prakse ivota. Postepeni razvoj uvida u sklop istorije, meutim, zavisi od izgraivanja analitikih nauka o pojedinanim svrhovitim sklopovima, koji idu kroz istoriju kao kulturni sistemi, a zatim od analitikog znanja o organizacijama koje su se izgradile u istoriji nauke koja bi se mogla oznaiti kao politika. I najzad, istorijsko razumevanje i sistematske duhovne nauke ne poivaju samo na zakljucima iz injenica
filozofski.rs 373

istorijsko-drutvenog ivota, nego pretpostavljaju i izvesne uvide u tok duevnog ivota. Tako se sklop istorije svuda sagledava pojmovima i optim sudovima; oni se prvo razvijaju u iskustvima praktinog ivota; njihovo povezivanje i obrazloenje stalno je u porastu; tako se stvaraju sistematske duhovne nauke i psihologija, a u korak s tim razvojem sve obuhvatnije i dublje saznaje se i sklop istorijskih procesa. Od tog razvoja zavisi ak i karakteristika istorijskih linosti i opisivanje istorijskih dogaaja, jer su i za to potrebni pojmovi, a njihovo vaenje i upotrebljivost moraju biti obezbeeni u miljenju. Upravo u tom stalnom optenju sudova i pojmova s onim to je u njima reprezentovano kao neto doivljeno i shvaeno, zasnovana je sigurnost miljenja istoriara, pravnika ili istraivaa religije o adekvatnosti reprezentacije onoga to mu je dato. Mogunost zamene datoga i miljenoga stalno mu se ukazuje pri napredovanju njegovog rada na osnovu te pretpostavke. Iz doivljenoga i shvaenoga on stalno stvara pojmove, a oni svoje ispunjene nalaze svaki put u doivljenome i shvaenome. Istraiva religije iz doivljenoga i shvaenoga izolujui, apstrahujui,, uporeujui, obuhvatajui u celini zajedniko, odreuje kao osnovne crte religioznosti optenje s nevidljivim, iskustva, dogme i ivotnu praksu, koji se stvaraju optenjem, koji se u njemu temelje, a taj pojam opet nalazi svoje ispunjenje u doivljenome i shvaenome. Jedna ista stvarnost duhovnog sveta, razliito posmatrana, prikazuje se u sudovima koji opisuju zbivanja u drutvu i istoriji, i sagledava se u skupu sistematskih duhovnih nauka. Univerzalna istorija stvara se kao nauka u prezenciji sistematskog duhovnonaunog saznanja i . . . Druga glava <KAKO JE MOGUCE SAZNANJE U DUHOVNIM NAUKAMA?> 1 Ono to sainjava duhovne nauke ili ih obrazlae sastoji se iz doivljaja, njihovog izraza,, razumevanja izraza za doivIjaje i pojmova koji se odnose na doivljaje. Te vrste ne razlikuju se zato to sadre razliita injenina stanja; naprotiv,

374

filozofski.rs

sve je, ukoliko se pojavljuje u svesti, prvo doivljaj, dakle i izrazi i razumevanje tih izraza isto koliko i pojmovi. Meutim, ukoliko se uspostavi strukturni odnos izmeu doivljaja i njegovog izraza i izmeu tog izraza i razumevanja, javlja se posebna tvorevina, koja pripada sferi duhovnih nauka. Izraz opet moe da bude neki pojam. Meutim, kada napustim navedenu strukturnu relaciju i stupim u onu drugu, u relaciju predmetnog shvatanja, po kojoj se saznavanje obavlja povezivanjem pojmova ije je ispunjenje u doivljajima i razumevanjima, nai u se u pojmovnom ponaanju koje ima svoje posebne veze s doivljajem i razumevanjem. To su veze stvaranja pojmova apstrakcijom iz doivljaja, i ispunjavanja pojmova njima. Pojmovi se stvaraju pomou sudova, i tako isti onaj odnos koji postoji izmeu doivljavanja, razumevanja i pojma, postoji i izmeu njih i suda. Osnova svih sastavnih delova koji se javljaju u duhovnim naukama jesu i ostaju doivljaji. Jer svako razumevanje izraza tuih doivljaja obavlja se samo na osnovu vlastitih, i svaki sud, svaki pojam stvara se samo polazei od doivljaja i razumevanja. Prema tome, na znanju o doivljajima utemeljene su duhovne nauke.

2
Duhovne nauke i njihovo logiko-saznajnoteorijsko obrazloenje uvek i svuda pretpostavljaju znanje o doivljajima. Uslov za to znanje sadran je u samom doivljavanju. Uoavanje. Ono iskazuje samo da smo svesni neega. Terminoloko je pitanje da li se neto moe nazvati sadraj. Vieznanost te rei. Svesna injenina stanja ine najdublji temelj duhovnih nauka. Pitanje da li ono to se u nama pojavljuje kao svesno injenino stanje (doivljaj) ima iza sebe kao uslov neku drukiju realnost koja lei izvan podruja pouzdanog duhovnonaunog znanja? Na to pitanje moe nam odgovoriti Kantova teorija vremena. Kritiki posmatrano, ona ne dotie pitanje o realnosti vremena. injenino stanje, naimei, da se u svesti pojavljuje neki vremenski tok, realno je. ak i svi odnosi oekivanja i ispunjenja, udnje i zadovoljenja sadre neki vremenski redosled. Stvarni ivot, za koji znamo, postoji u vremenu. Kantov problem dotie samo uslove za injenina stanja koja se pojavljuju u svesti. A ona su s one strane podruja pouzdanog duhovnonaunog znanja. filozofski.rs

375

Ako hoemo neki doivljaj da zadrimo u panji, onda tu sudeluje i saimanje. Ono je, prema tome, uslov za svaku jasnu svest o nekom doivljenom injeninom stanju, i zato svako shvatanje doivljaja, kao osnova za psiholoko znanje, ima za pretpostavku operacije shvatanja. Da je shvatanje vezano samo za ono to je predmet doivljaja,, uslov je za objektivnost svakog psiholokog shvatanja. Zato psihologija ve na samom svom poetku ukazuje unazad na logiko-saznajnoteorijsko. Izloili smo u kom smislu znanja o doivljajima pripadaju realnost i objektivnost. Ali moramo, naravno, odmah dodati da je ono to se za svrhu uspostavljanja jedne nauke moe neposredno doiveti veoma ogranieno. Na polju izraza i pojmova o doivljajima sadrano je beskrajno mnogo, i to prevazilazi okvire onog to je pristupano namernoj psiholokoj konstataciji. Posebno emo videti da se nae znanje o strukturnom sklopu samo veoma delimino i nepotpuno moe utemeljivati na takvim doivljajima, ali da se nalazi u takvim izrazima i pojmovima koji su nikli iz duevnog procesa u kome ne uestvuje volja ni posmatranje. Jer namerna panja upravljena na procese menja i razbija energiju, pa ak i samo postojanje procesa. Mi smo upueni na interpretaciju tvorevina duha kako bismo rekli ta je u njemu 61 ... Znaajna dopuna doivljaja, kojom se tek bogatstvo i sklop duevnog ivota uzdie na stepen znanja, lei u tome to unutranje dolazi do izraza u spoljanjem, pa se onda, vraajui se unazad, moe iz njega razumeti. Spoljanje predstavlja izraz unutranjega bilo na osnovu voljnog dogovora bilo na osnovu prirodnog zakonitog odnosa izraavanja. U oba sluaja < t o > je spoljanji znak za neko injenino stanje. Onaj prvi odnos postoji i tamo gde znak,, to znai prisutnost neke injenice, prividno oznaava samo prisutnost neke druge spoljanje injenice. I u stvarnosti se obavlja neko razumevanje, znakom se, naime, znanje o nekoj injenici, sadrano u svesti A, saoptava na osnovu voljnog sporazuma svesti B. To to se neki voz pribliava stanici i to se daje neki signal, dve su spoljanje injenice,, ali sporazum o njihovom spajanju dovodi u unutranji odnos svest koja saoptava i svest koja razumeva, i samo je to ono to od jednog spoljanjeg procesa stvara znak za onaj drugi proces. Drukije je sa 376
filozofski.rs

onim znakovima koji su prirodan izraz unutranjega, pa otuda njega oznaavaju. Ovde treba razdvojiti odnos unutranjega prema postupcima koji menjaju injenina stanja ili stvaraju trajne institucije. I postupci i njihova trajna spoljanja dejstva slue nam stalno da rekonstruiemo unutranje iz kojeg su one potekle. Zemaljsko pravo je stvoreno da pravnim odredbama regulie ivot jednog odreenog vremena, ali onaj ko prouava doba Fridriha Velikog koristi se njime da razume duh toga vremena; od pravnih pravila vraa se na intenciju zakonodavca, a od nje na njene duhovne uslove. Znai iz institucije razumemo vrednovanja ivotnih okolnosti, postavljanja svrhe, svest o obvezanosti, onako kako je sve to postojalo u odreeno vreme i na odreenom mestu, kao unutranje koje se za nas izraava u spoljanjem. Izraava se za nas bez namere, bez uea volje; dela su se stvarala snanom tenjom volje da neto prouzrokuje, a ne da savremenicima ili potomcima neto saopti. I ona su tu, kao zraci unutranjega koje je nekad postojalo, kao njihov ostatak. Sasvim je neto drugo oblast izraza unutranjega proisteklog iz potrebe da se unutranje nekako izrazi, nekako predoi samo sebi ili saopti drugima. To je prava oblast razumevanja i metodskog rukovanja njime u interpretaciji. Bilo da je re o republikama koje nam jo daju neku bledu predstavu o Fidijinom Zevsu, ili Direrova Apokalipsa ili Deveta simfonija, neka drama ili filozofski sistem, neka Geteova pesma ili Njutnovo glavno matematiko-prirodnonauno delo, ili makar samo i pojedinana tvorevina ili neka veza pojmova koja izraava nekakvo injenino stanje svuda postoji neto spoljanje koje je nastalo kao izraz unutranjega, pa nam omoguuje da razumemo unutranje. Iz toga odnosa proizilazi da kod ljudi, sasvim drukije nego u njihovim postupcima, njihov unutranji svet zalazi u spoljanji. Svaki se postupak nalazi pod odreenim uslovima, iji odnos prema ivom totalitetu linosti koja postupa, prouzrokuje njenu predstavu o svrsi, njenu energiju, njena sredstva, a ako traje due, i njeno prilagoavanje okolnostima. Time je zakljuak, koji se na osnovu postupka donosi o unutranjem, ogranien. Pojedini postupci se pribiraju. A poto spomenice, odluke,, govori, ukratko sve vrste izjava koje zahteva tok nekog postupka i koje prema tome ne proistiu iz potrebe da se ispolje, nego iz volje da deluju, ine sastavni deo politikog postupanja; u tom se obliku vide raznofilozofski.rs 377

vrsni rezultati funkcionisanja volje, koji se slau meusobno; a iz njihovog sklopa proistie sklop samoga ivota; to je vie raznih situacija iz kojih proistiu, utoliko bogatije postaje razumevanje unutranjega iz kojeg su potekli; to su, meutim, uvek samo iseci, pregledi, koji pokazuju delove nekog predela, ali samu njegovu strukturu nikad ne moemo sagledati. Predstavljam sebi skup onoga to je Gete kao umetnik, knjievnik,, naunik objavio i to se danas nalazi u njegovoj zaostavtini. Kako je tu drukiji odnos izmeu izraza i unutranjega! Zadatak da se razume unutranje moe se, u izvesnom smislu, reiti ak i bolje nego to je Gete sam sebe razumeo. Postupak kojim se to obavlja kasnije u opirno da izloim; ovde je vano da se izvuku logike konsekvence za na problem, koji se odnosi na dopunjavanje neposrednog sagledavanja doivljaja u subjektu koji posmatramo, unutranjim iskustvima ili posmatranjima lica na kojima se vre opiti. Prvo. Dopunjava se obim onoga to se u doivljaju moe sagledati posmatranjem ili seanjem. ta mi o procesu suda saznajemo, recimo posmatranjem, seanjem ili opitom? Da bismo ga sagledali, moramo da analiziramo njegov izraz u reenici. Drugo. Tek kada postane mogue shvatanje doivljaja, on ulazi u razumevanje itavim svojim opsegom. Kada bismo imali samo svedoanstva samih pesnika o njihovom stvaranju, u sluaju da su sva njihova dela propala, kako bi nam malo ona kazivala! Ta dela moramo da analiziramo da bismo prodrli u unutranje stanje procesa, sagledali ga u itavom njegovom opsegu. Tree. Jednoobraznosti duevnog ivota sagledavamo povezujui posmatranje, seanje, opit i razumevanje. (Vidi prvu studiju.) etvrto. Shvatanje strukture duevnog ivota, meutim, poiva pre svega na tumaenju dela u kojima sklop duevnog ivota dolazi do izraza. Najobuhvatniji izraz sam jezik otkriva u tom pogledu najvie. (Huserlov pojam iste gramatike. Pouno u izrazima za strukturne odnose. Radost zbog neega, udnja za neim, znanje o neem.) Ja tvrdim da se u izvesnim okolnostima, iako sasvim neprimentno, strukturni odnosi, i kada nisu neposredno posmatrani, ipak jo mogu da sagledaju u seanju. Najvanije sredstvo, meutim, za njihovo sagledavanje je u njihovom izrazu, 378
filozofski.rs

koji se moe utvrditi u jezikim tvorevinama. Strukturni tok oseajnog ivota uzimam otkad prvi put zatreperi, pa kroz realizaciju delova jednog oseajnog toka, sve do svesti o njegovom punom opsegu, do koje sam tako stigao. Realizaciju pojma uzimam na osnovu opaaja. Ili uzimam sklop izmeu nekog oseanja i njegovog predmeta, napredovanje od oseanja ka udnji. Svuda je tu ...
DOPUNE I NASTAVAK I GLAVE

1 Upravo u stalnoj razmeni onoga to se doivelo i razumelo i onoga to je izraeno u sudovima i pojmovima ubeenje u adekvatnost reprezentacije prvoga u drugome stalno dobija novo obrazloenje. U empirijskoj svesti subjekt je siguran u svoju realnost, i u realnost stvari i lica izvan sebe. U meusobnoj povezanosti ivotnih inilaca protie ivot. ivo oseanje egzistencije osniva se na njihovoj realnosti. Subjekt osea da spoljanjost dejstvuje na njega, a on sa svoje strane dejstvuje na stvari i ljude. Na tlu empirijske svesti razvija se iskustvo. Njegov predmet su psihiki sklop, spoljanje stvari, spolja data lica. Iskustvo pretpostavlja realnost predmeta i veza meu njima; jer oni su inioci empirijske svesti. Tako se, dakle, i duhovne nauke, isto kao i prirodne, razvijaju na tlu empirijske svesti, ispunjene ubeenjem o realnosti inilaca koji je sainjavaju. Meutim, iz filozofije prodire kritika tih pretpostavki; ona je stara koliko i samo filozofsko istraivanje, i prati itav razvoj iskustvenih nauka. S tom kritikom povezuje se ona koja potie iz samih prirodnih nauka i raskida s ubeenjem o objektivnoj realnosti ulnih kvaliteta. Kod prirodnih nauka dolazi do odvajanja datog ulnog sveta kao fenomenalnog od jednog zakonitog poretka hipotetiki zahtevanih stvari, koji je misaono dograen da bi se svet objasnio. Pretpostavka o predmetima nezavisnim od subjekta postoji i dalje. Ali oni se pronalaze u zakonitom poretku stvari, koji je misaono dograen. Nasuprot tome, duhovne nauke ostaju potpuno na tlu empirijske svesti. Iz njihovih vlastitih iskustava ne razvija se nijedan inilac koji vodi ka sumnjama u realnost triju inilaca ivota i o vaenju znanja o njima. I njima je potrebna pretpostavka o realnosti jednoga sveta nezavisnog od safilozofski.rs

379

mog subjekta; one moraju prihvatiti neku vrstu reprezentacije sveta preko ulnih opaaja, ili polazei otuda... 2 Od samog poetka isticao sam da taj izraz <duh. nauke> nije potpuno prikladan. Ali i svaki drugi, koji je upotrebljavan za tu grupu nauka,, daje povoda mnogim zamerkama. Tako, u poslednje vreme esto upotrebljavan naziv kulturne nauke. Taj naziv sadri odredbu o jednom smislu i jednom cilju istorije, koja se ne moe dokazati, koja je ak i jednostrana. To je isuvie pomirljivo i blagonaklono shvatanje ljudskoga bia, u kome veoma veliku ulogu igraju mrani nagoni za meusobnim tlaenjem i unitavanjem.

II DODACI UZ IZGRADNJU ISTORIJSKOG SVETA

1. LOGICKI SKLOP U DUHOVNIM NAUKAMA Izgradnji istorijskog sveta u duhovnim naukama pristupam, dakle, sa saznajnoteorijskog gledita. Prvo pitanje je pitanje o logikom sklopu koji tu postoji. Jer kako bismo bez analize logikih veza u duhovnim naukama mogli da razumemo one radnje ijim se zajednikim delovanjem vri izgradnja istorijskog sveta? One imaju svoju pretpostavku u logikim radnjama, koje zajedniki deluju u ostvarivanju sveg znanja. Reenje tog zadatka, u koje se ne moe sumnjati, omoguuje opisno-analitika psihologija1, a u njoj uenje o strukturi.
PSIHICKA STRUKTURA

1 Tok psihikog ivota sastoji se iz procesa. Svaki proces ima poetak u vremenu i menja se u njemu; pa ak i kada na liniji ivotnog toka na nekom mestu nainim poprean presek, pa mi se uini da sam naiao na neko stanje, izgled trajanja izazvan je samo time to panja koja se tu pojavljuje tiksira odreeno stanje svesti. A ko ne zna za nepravilnost i prividnu sluajnost u toj bujici psihikog ivota? Neki skla380
filozofski.rs

dan spoj tonova izaziva oseanje dopadanja; onda u to spokojno estetsko uivanje prodire neki vidni opaaj, reprodukuje seanja, pa se tako raa udnja, a onda na osnovu nekog suda nju potiskuje strah od posledica zadovoljenja, i tako se nastavlja ivo smenjivanje u kome se niu procesi najrazliitije vrste izazvani iznutra, uslovljeni spolja. U arenilu smenjivanja traim jednoobraznosti, i nalazim da su dvojake. Ako iz neksusa zbivanja izdvojim pojedinane procese, kao to su asocijacija, stapanje, reprodukcija, apercepcija, onda induktivnim putem mogu kod njih utvrditi jednoobraznosti. Tako se mogu utvrditi pravila zavisnosti, po kojima reprodukciju naih predstava odreuju zanimanje i panja sa kojom su primljeni utisci i reprodukovane predstave o njima, kao i sastavljanje predstava i broj njihovih ponavljanja. Takve jednoobraznosti odgovaraju zakonima promena u spoljanjoj prirodi. Na osnovu njih se moe hipotezama objanjavati psihiki tok. Od otkrivenih pravilnosti takve objanjavajue psihologije treba razlikovati one koje nazivam strukturom duevnog sklopa. Taj sklop sadri postojan sistem veza izmeu svojih lanova. Moe se uporediti sa anatomskom graom nekog tela. Sastoji se u pravilnom rasporedu sastavnih delova psihikog sklopa. Veze u tom sistemu jesu veze delova s nekom celinom. I one se mogu doiveti u jednom smislu, koji u uskoro blie definisati. Takve strukturne veze postoje meu doivljajima, koji su veoma udaljeni jedni od drugih. Odluka kojom sainjavam svoj ivotni plan moe strukturno da bude povezana s dugim nizom postupaka, koji se pojavljuju tokom mnogih godina i veoma su udaljeni od njega. To svojstvo strukture je od veoma velikog znaaja. Kako ivot protie u vremenskim procesima, od kojih svaki tone u prolost, u ivotu su oblikovanje i razvoj mogui samo zato to se koruptibilnost svakog procesa savlauje sklopom koji dovodi u unutranju vezu ono to je vremenski razdvojeno i omoguuje da se prolo sauva, a prolazno uvrsti razvijajui se ka sve postojanijim oblicima. itav ivotni tok je jedan strukturni sklop doivljaja, bez obzira na to koliko su vremenski udaljeni, iznutra ralanjeni i povezani u jedinstvo. 2 Sada emo da analiziramo strukturu. Svaki doivljaj sadri neku strukturnu vezu izmeu svojih delova. U njoj uvek postoji neko ponaanje prema nekom
filozofski.rs

381

sadraju. Odvajanje ponaanja od sadraja je opravdano, jer niti nain ponaanja odluuje o sadraju, niti sadraj o nainu ponaanja. Oni su varijabilni nezavisno jedno od drugog. Opaam neku boju, sudim o njoj, radujem se^, elim da je proizvedem isti sadraj prolazi kroz razliite naine ponaanja, a ipak se istovremeno i svaki od njih moe vezivati za razliite boje, pa i za druge predmete. To to se tako moe razdvojiti, u doivljaju je pak povezano u strukturno jedinstvo. U sudu se tu misli o neem, neto se iskazuje o nekom predmetu, u oseanju je isto tako ono zbog ega oseam zadovoljstvo ili nezadovoljstvo povezano s tim oseajnim ponaanjem, a u voljnom doivljaju je predstava o objektu predmet na ije je ostvarenje usmereno voljno ponaanje. Ono to se nasluuje ili tvrdi, osea, eli ili hoe, ta re,, ta sadrajna odreenost postoji uvek samo u nekom ponaanju, a ponaanje postoji samo kao ponaanje prema sadrajima. Kao to je raznovrsnost sadraja bezgranina jer iz nje je sastavljen itav aroliki predmetni svet za koji smo mi svojim ponaanjem vezani tako je i ponaanje raznovrsno; ono sadri neodreeno mnogo modifikacija i nijansi. Meu njima se vide srodnosti, blia i dalja rastojanja. Predmetno shvatanje neke maine, oseanje u vezi sa smru nekog voljenog bia, volja za ostvarenje neke svrhe ne razlikuju se samo u pogledu predmeta nego i u pogledu naina ponaanja prema njemu, i doivljuju se kao razliiti; shvatanje razliitih veza izmeu sadraja i ponaanja, koje postoje u tim sluajevima, istie distinktno samo sadrinu doivljaja. Sam doivljaj nije zainteresovan da se ono to je u njemu sadrano razlui ili povee; to se odigrava, a da se o tom ne razmilja; potrebno je samo da razdvajanje i povezivanje izazove neko interesovanje;, pa da ono to je sadrano u doivljaju ue u svest, i samo u tom razdvajanju i povezivanju postae, kao to emo kasnije videti, jasno ta je bilo sadrano u doivljaju. Videe se razlika, stepeni srodnosti, veza, a to nisu svojstva objekta, to su formalne kategorije kojima se pojmovno predstavljaju operacije koje prethode diskurzivnom miljenju i ine njegovu osnovu; same operacije, meutim, samo utvruju ta je sadrano u ulnom shvatanju i doivljavanju. Unutranje iskustvo dopunjuje se njegovim izrazom u jeziku. U njemu se raznovrsnim oznakama izraava doivljaj takvih naina ponaanja. Opaam neto, sudim o tome, iiivam u tome, neto hou tim skupinama rei i stotinama slinih mi iskazujemo doivljaje ne razmiljajui o unutranjoj vezi
382
filozofski.rs

koja u njima dolazi do izraza; meutim,, kad neko upotrebi te izraze, ja odmah razumem ta se u njemu zbiva, i taj postojani izraz omoguuje mi bolje nego sam doivljaj da dovedem u svest ponaanje sadrano u doivljaju: onda razdvajam i povezujem samo ono to je tim izrazom miljeno, pa prema tome i postojalo u doivljaju. I stihovi pesnika, pripovedanja povesniara poev od najranijih dostupnih vremena, prema tome pre svake psiholoke refleksije, slikaju, opevaju, saoptavaju doivljaje u njihovom pravom karakteru. Prikazuju neto predmetno, zatim prelaze na ponaanje prema njemu, objanjavaju veze i ue nas da ih razlikujemo. Potd su potekli iz nekog snanog doivljaja,, oni ga i izraavaju. Podela na odreene tipove u okviru tog promenljivog ponaanja prema nekoj injeninosti nikad se nee moi izvriti tako da se postigne potpuna saglasnost. Moramo da protumaimo kakav je smisao takve podele za uenje o strukturi. Ona samo razluuje naine povezivanja, promenljivo ponaanje. Zato nema nikakve veze s podelama duevnog ivota prema sposobnostima, snagama ili funkcijama. Takva podela niti tvrdi da tako neto postoji, niti osporava. A pojam naina ponaanja ona primenjuje samo na one vrste veza koje se redovno pojavljuju u sklopu svakog duevnog ivota. ak ne iskljuuje ni pretpostavku da se duevni ivot oveanstva ili individue iz neeg jednostavnijeg razvija u mnotvo strukturnih veza. Zato je smisao te podele samo rasporeivanje prema izvesnim tipinim osnovnim poloajima raznih nijansi ponaanja koje se prelivaju jedna u drugu. Pokazali smo da se razni naini ponaanja prema sadrajima doivljuju, a u izrazu naknadno doivljuju u razumevanju. Na taj nain mi ih razdvajamo i postajemo svesni njihovih rastojanja; tako znamo za njihovu bliu ili dalju srodnost. I filozofska refleksija o tome uvek je razlikovala izvesne osnovne poloaje. Posle su se poele utvrivati sposobnosti, funkcije, a priori izdvojeni naini ponaanja due, o kojima su voene uvene rasprave. Kako se, meutim,, u stvarnosti lanovi u nizu naina ponaanja prelivaju jedni u druge, usuujem se samo da izdvojim izvesne tipove, i za svoj raspored navodim sledee razloge. Predmetno shvatanjei, s jedne strane, i oseanje ili volja, s druge strane, srodni su jer su naini ponaanja. Ako se shvatanje nekog predmeta i sud o njemu razlikuju uprkos meustupnjevima koji postoje izmeu njih, oni su ipak povezani time to se itavo predmetno shvatanje bavi samo sadrajima i
filozofski.rs 383

njihovim vezama koje su sadrane u datome i objasnjavaju se u diskurzivnom miljenju. A iskaz o vaenju, sadran svuda na podruju suda o stvarnosti, ako se uz to uzme i odnos pojedinanog suda prema misaonom sklopu, samo je drugi oblik sigurnosti u realnost, koja u empirijskoj svesti pripada i ubiom opaaju i doivljaju. Pa ako se oseanje i volja preteno nalaze u sklopu delovanja koji se ostvaruje u prelazima, kao recimo oseanje nepodnoljivosti nekog stanja i odluka da se ono izmeni, ipak postoji jedno podruje oseanja, kao to sn estetska, koja ni kad su najsnanija, ni kad za to nema nikakvih smetnji,, ne prelaze u postupke. Kad je re o obrazlaganju duhovnih nauka a to je sada na zadatak onda razlog za izdvajanje tipova predmetnog shvatanja, oseanja i htenja, lei u tome to razdvajanje stvarnosti, vrednosti i svrha proima itavu oblast duha. Moda se u reprezentaciji i izrazu ipak pojavljuje neka razlika u doivljajima, samo to u posmatranju nije toliko jasna. 3 Razliite vrste veza su u meusobnom odnosu prouzrokovanja; jedna od njih izaziva onu drugu. Slike koje nam pruaju ula, ili misli o njima, pobuuju oseanja zadovoljenja, proirenja nas samih i ispunjenja naeg bia, to prouzrokuje tenju i odluku volje da se to stanje odri. Prouzrokovanje, koje od predmetnog shvatanja vodi ka oseanju, a od ovoga ka volji i postupanju, spada u unutranje iskustvo,, pa se tako stvara znanje o strukturnom sklopu. Samo delovanje se doivljuje; da se ne doivljuje, ono ne bi nalo tako neposredan i snaan izraz u pesnitvu i istoriji. Pravilan vremenski redosled pojedinanih stanja nije dat niti je otkriven njihov uzroni sklop, nego je data snaga prouzrokovanja, neodoljivost s kojom neki shvaeni predmet silovito pokree sva oseanja, neodoljivost koja oveka, uprkos svem njegovom umu, opinjava i prisiljava da prigrabi predmet oseanja; ponori ljudskoga, koji se otvaraju upravo u prisiljavanju, opinjavanju i u porobljivanju predmet je verskih uenja Bude, apostola Pavla i Avgustina, a isto tako i pesnikih dela velikih tragiara, bez obzira na njihovo razliito shvatanje sveta. Njihovi snani izrazi mogli su da se crpu samo iz dubina doivljavanja a nae znanje o prouzrokovanju, koje nam omoguuje da priemo pravom ivotnom sklopu, nije proisteklo iz zakljuaka. Tako mi doznajemo samo deo po deo pojedi384
filozofski.rs

nane sklopove, koji se onda u seanju, u refleksiji o njemu, povezuju u strukturni sklop. U seanjima iz svog ranijeg ivota mi kontinuirano prolazimo kroz ceo njegov sklop. Kako se onda u lirskoj pesmi jasno vidi razvoj od neke predstavljene situacije do jednog niza oseanja, koje esto izaziva neku tenju ili delanje! Ili, u sklopu delovanja oseanja koji poiva na tipinom rasporedu govora, u kome on polazei od ekspozicije stanja stvari budi u nama jedan svet oseanja,, pa nas otuda navodi da zauzmemo neki praktian stav. Tako nam se sve vie otkriva znaenje odnosa izmeu doivljavanja, izraza i razumevanja. Ono to se u doivljavanju pojavljuje bez razmiljanja, u njegovom izrazu se tako rei izvlai iz dubina duevnog ivota. Jer izraz izvire neposredno iz due, bez refleksije, i svojom vrstinom odoleva razumevanju; on od doivljaja sadri vie nego to samoposmatranje moe da otkrije.* 4 U strukturni sklop je uvren jedan drugi sistem veza meu doivljajima, i pojavljuje se u okviru tipinih naina ponaanja, ali je u njima svuda analognog karaktera. To je stupnjeviti poredak, i u njemu se partikularna raznovrsnost datosti, uslovljena spolja, prilagoava ciljevima duha. Stupnjevit je zato jer u njemu dato postoji i dalje, ali u jednom viem obliku svesti. Sluajno postaje sastavni deo sklopa nezavisnog od sluaja,, od impulsa spolja, od asocijacija iznutra; partikularno postaje deo neke celine ili pojedinani sluaj neeg opteg; prolazno je uzdignuto na stepen trajnog oblika; slika se utapa u predmet i pojam, oseanje u vrednost, iz voljnog doivljaja obvezivanja raa se norma, a maglovita tenja postaje jasna u svrsi. Proticanje ivota, u kome sve tone u prolost, savlaujemo seanjem, a sluajnost zbivanja sklopom miljenoga. Trea vrsta strukturnih odnosa znaajna je za razvoj duha ka postojanom i nunom. Ve smo pomenuli da se doivljavanje, izraz i razumevanje nalaze u strukturnoj vezi. U izrazu se pojaava postojanost doivljaja. Ono to je iscrpeno
* Glavnu stvar, potrebnu za razumevanje sledeega preneo sam ovde iz Rasprave (Izv. sa sedn. od 19. marta 1905), ali za blie obrazloenje moram da uputim na samu raspravu.
25

filozofski.rs 385

iz njegovog sadraja sad se u odnosu na sam doivljaj nalazi kao neto spoljanje, nezavisno i trajno. Izraz se, naime, stvara na itavom podruju ponaanja; on se laa grae stvarnosti svake vrste kako bi u njoj pronaao sredstvo za razumevanje; oseanje moe da se ispoljava izrazom lica i gestom, a simbole nalazi u rei i zvuku; volja dostie postojan izraz u propisima i zakonima; tako se duh objektivie i objektivacija mu dolazi spolja,, a ipak je njegova tvorevina. A odnos izmeu izraza i razumevanja u uzajamnom saoptavanju meu individuama proiruje njegovo postojanje u beskonanost raa se ljudska zajednica. Svuda se vidi teleoloki karakter strukturnog sklopa. Svrhovitost koja u njemu postoji imanentna je i subjektivna. Ona ne ostvaruje nikakvu svrhu koju joj je propisala priroda ili Bog; a ni strukturni sklop ne prouzrokuje neki odreeni cilj: sadri samo tenju ka cilju. Tenja se, meutim, ne unosi u njega hipotetiki, do nje se dolazi iskustvom. Iz utisaka koje primamo iz stvarnosti i miljenja o stvarnosti raaju se pritisak, bol, nedopadanje, neodobravanje i nateruju nas da se branimo, ili pak proirenje egzistencije, radost, simpatija navode volju da ih odri, da ih pojaa. Tako je u samom neksusu zbivanja sadrana tenja koja vue napred, ka cilju; tenja usaena u psihikom sklopu,, da se ostvari neko prikladnije stanje, prikladnije samo sa gledita individualnog psihikog sklopa a ne u objektivnom smislu. Psihika struktura je svrhovita jer ima tendenciju da stvara ivotne vrednosti, da ih odrava, pojaava, i da iskljuuje ono to je beznaajno ili suprotno. Svako ivotno iskustvo, tavie, ui nas kako odreen pravac tenje ka cilju nastaje tek individualnim razvojem. Zadovoljenje neke strasti, proirenje egzistencije, spokojstvo i sigurnost due, usavravanje, dunost sve su to samo vrste beskrajne raznovrsnosti individualnog pravca. A vidimo i kako ista svrhovitost u nizu oblika shvatanja datoga dejstvuje u pravcu sve prikladnijeg sagledavanja,, sve ispravnijeg svrstavanja pojedinanih predmeta u sklop miljenja. Prelazei preko okvira sadanjeg sklopa, mi gledamo u sklop odnosa duha prema njegovoj prolosti i u njegovu budunost. Strukturni sklop nije usmeren samo unazad na seanje i njegovu neizmenljivost, on neprekidno nadire a to je njegova najsnanija crta iz prolosti i sadanjosti u budunost, rauna, igra se slikama, ali pri tom i neemu tei. Doivljaj koji ukljuuje takvu tenju sadri istovremeno 386
filozofski.rs

i obvezanost i slobodu, nikad kao zakljuak nego upravo kao doivljavanje. On je odreen sadanjou i prolou, oblikovanjem ivota i ivotnim odnosom u vezi sa krugom mogunosti. To je sadrano u svakoj tenji koja stremi napred. Pa poto su zakoni, koji nisu utemeljeni u naem biu, u odnosu na njega nemoni, a to bie podlee zakonu strukture, nastaje pitanje kako su u tom sklopu utemeljeni nai ideali i <kako oni> postaju. Na prvom mestu,, polazei od uenja o strukturi, za logiku duhovnih nauka pojavljuje se problem: kako se ivot i naknadno doivljavanje ponaa prema pojmovnom miljenju? ivot i naknadno doivljavanje ine osnovu i postojani temelj logikih operacija; ali za razum su strasti, rtva, predanost subjekta objektivnosti, nedokuivi; nikad se doivljavanje ne moe pretoiti u pojmove, ali njegovi nejasni, duboki tonovi prate, mada samo tiho, sve pojmovno miljenje u duhovnim naukama. Nasuprot tome, stupnjevi svesti su tako rei tehnika strukture, kojom prolazei kroz razliite tvorevine treba dospeti do vladavine duha nad sobom i nad svetom. Ti stupnjevi su isti u psihikom sklopu i u sferi predmetnog shvatanja, koje se njemu obraa. Tu miljenje moe da sagleda svoj predmet. U tome su koreni snage intelektualizma. On u prosveenosti ostavlja za sobom nedokuivo kao nii talog ivota, a kod Hegela je preduzeo da ivo pretoi u pojmovno i da ga novim sredstvima nekog pojmovnog sklopa naknadno izgradi. Intelektualizam,, meutim, uvek izaziva reakciju snanog ivota, koji u neshvatljivoj neposrednosti osea svoju snagu protiv prosveenosti poev od Rusoa, protiv Hegela kod elinga kao i Fojerbaha. Problem odnosa ivota prema logikom miljenju od sada e nam uvek ostati pred oima. Jasniji e postati kad preemo na strukturni sklop u okviru predmetnog shvatanja, a otuda na specifikaciju tog ponaanja u prirodnim i duhovnim naukama. 2. ODLOMCI UZ UCENJE O STRUKTURI
DUEVNI IVOT

je neto nedokuivo. Apsolutno je sigurno da je onaj ko se bavi duhovnim naukama jednom morao naporno da radi na tome da iscrpe to neiscrpno. Ne postoji nauka, jedna nauka o neiscrpivom koje pokazuje sve nove i nove irine i beskraj25*

filozofski.rs
387

nosti. Prema njemu postoje razni odnosi saznavanja; onaj koji bi mu bio najblii je antropologija, koja bi htela da prodre u sam sklop konkretnih ivotnih pojava to je postojao pre interpretacije duhovnih tvorevina ili istorije. Jedan takav sklop: samo idealna reprezentacija je skladna. Svako realno prikazivanje sadri suprotnost izmeu opaanja singularnosti, patnje zbog njene ogranienosti i satiru, humor ili tragiku; antropologija je uvek samo pogled umetnika u duevni ivot,, uvoenje u umetniko oblikovanje, gledanje koje zapaa individuu, razdoblja, nacije.
STRUKTURA

Ne postoji nita osetljivije, promenljivije, od sredine duevnog ivota, koja na momente dostie stanje uravnoteenosti i sklada, u kome elje ute, a lepota due postaje stvarnost. Tada se ini da je svaka udnja ispunjena, volja uti, to je taka mirovanja u promenljivosti ivota. Kristalno jasna i svetla je povrina inae uzburkane due. Ali potreban je samo trenutak pa da sklad spoljanjeg sveta i oseajnog ivota iezne. Javlja se udnja za onim ega nema, i napetost volje je opet tu,, bilo u saznavanju bilo u spoljanjem delanju. Tu je pravo sedite ivotnosti duevnog ivota.
SPOLJANJI SVET

je u ivotu sadrani odnos pritiska i odnosa izmeu impulsa i otpora. Njegova realnost je samo u tom ivotnom odnosu. Njegova realnost ne oznaava nita drugo do vezu sa duevnom strukturom u duhovnim naukama. Otuda u tome nije sadrana nikakva transcendencija u odnosu na svest. Prirodnonauni pojam spoljanjih predmeta spada u sasvim drugu oblast kategorija. Hipoteza itd. I tu dolazi do izraza da u samom datome jedino zakoniti poredak ima objektivno vaenje. 3. SAZNAJNOTEORIJSKI PROBLEM
SAZNAJNOTEORIJSKI PROBLEM DUHOVNIH NAUKA

Na osnovu logike duhovnih nauka moemo da pristupimo saznajnoteorijskom problemu. Analiza logike strukture pretpostavka je za obradu pitanja: kakva je saznajna vred388

filozofski.rs

nost logikih oblika i metoda. Jer ta analiza uvia da se u osnovnim odnosima datoga i stava' logikog miljenja prema njima nalaze osnove oblika i zakona miljenja. Meutim, pretpostavke sadrane u empirijskoj svesti mogu se preispitati u pogledu vaenja, i to na taj nain to e se uzlazne radnje doivljavanja i razumevanja, u kojima se ostvaruje duhovnonauno znanje, podvrgnuti ispitivanju u pogledu njihovog doprinosa. Taj postupak za reenje problema kree putem suprotnim Kantovom. Ne polazi od zasnivanja saznanja onakvog kakvog ga vide formalna logika i matematika. Formalna logika je u Kantovo doba u krajnjim logikim apstrakcijama zakona i oblika miljenja videla logiki osnov za pravnu odrivost svih naunih postavki. Kantova teorija saznanja je iz odnosa zasnivanja izvela zakljuak da zakoni i oblici miljenja, prvenstveno sud, sadre uslove za saznanje. Te uslove on je dopunio uslovima koji se nalaze u matematici. Suprotno Lajbnicu, ostao je pri tome da uslove geometrije, kao oevidne nauke, treba odvojiti od uslova logike. Nasuprot tome, ja pokuavam da problemu saznanja priem tamo gde je najjednostavniji. Najjednostavniji je tamo gde se uz pojedinane, uslovno date slike predmeti ne dograuju, nego su dati; a pre svega tamo gde je, kao u doivljavanju, dat sklop. I postavljam pitanje: koliki je doprinos radnji doivljavanja i razumevanja, kao i stvaranja pojmova zasnovanih u njima? Tek e se iz toga pokazati kako pod uslovima matematiko-prirodnonaunog saznavanja novi sloeniji zadaci vode ka daljim pretpostavkama. Prema tome, saznajnoteorijski problem duhovnih nauka treba reavati postepeno, korak po korak, utvrujui domaaj...
KANT I FIHTE

Po emu Fihte oznaava poetak neeg novog? Po tome to polazi od intelektualnog opaaja onog Ja, ali ovo Ja ne shvata kao supstanciju, kao biei, kao datost, nego upravo tim opaanjem, tj. tim napornim udubljivanjem Ja u sebe, kao ivot, delatnost, energiju, pa shodno tome otkriva u njemu ostvarenje pojmova energije, kao to je suprotnost itd. Po tome je njegova polazna taka srodna istorijskoj koli, Geteovom pesnitvu, koje ivot vidi svuda u sposobnosti sopstva da reaguje i u razvoju.
filozofski.rs 389

Dokaz. Sve se njegove polemike protiv Spinoze, elinga itd. svode na to; u drugom periodu to mu postaje jasnije.
PONISTENJE TRANSCENDENCIJE SUBJEKTIVNOSTI

Saznajnoteorijska epoha ima svoj sklop u pokuaju da saznanje kao sistematsku celinu razvije tako da analiza apriorno razlui od datoga kao stvari po sebi itd., a svoj kraj u raspadu te sistematike,, kao i saznanju da radi u sve samoj transcendenciji, transcendenciji subjektivnosti i transeendenciji predmeta. Ranije mi je bio cilj da ukinem transcendenciju predmeta, a sada mi je zadatak da na temelju svojih psiholokih rasprava ukinem transcendenciju subjektivnosti. Mi ne znamo ni za kakvog nosioca ivota koji bi se mogao doiveti ili iskusiti. On bi sam bio transcendentan u odnosu na ivot. Spadao bi u vrstu pojmova kao to su dua ili predmet, s one strane svesti. Metafiziku je smenila teorija saznanja i psihologija, koja sadri novu vrstu transcendencije. Rekao bih da je objektivnu i kosmiku metafiziku smenila metafizika subjektivnosti, i da su i jedna i druga podjednako neodrive. Ona prva, objektivna metafizika poiva na vladavini pojma prostora. U njoj je vreme apstrahovano, a bezvremenski metafiziki predikati se, da tako kaemo, nanose na prostorni sistem, koji je proizvod samoga ivota, poev od primitivnih stupnjeva. Iz te slike sveta gubi se ono to je trenutno,, to se neprestano menja, to je preputeno vremenu, a svojstveno je i slikama. Upravo taj odnos jo jae dolazi do izraaja u metafizici subjektivnosti. Ja, dua, su pridodati bezvremenski pojmovi. Mi, meutim, znamo jedino za zbivanje, i nemamo prava da dodajemo bilo kakvog nosioca tog zbivanja, jer bi to bilo prenoenje pojma supstancije na svet doivljavanja. Spoljanji objekti, svi maevi, sve krune, zlato i raonik, koji su potrebni istoriaru, upravo su sastavni delovi doivljaja. Seam se istorijskog zbivanja francusko-pruskog rata, koji sam i ja doiveo. Onda su ta spoljanja zbivanja sastavni delovi doivjaja. Kao takva pripadaju samom ivotu. Ona, naime, nisu puki optiki fenomeni. Njihova realnost je ona realnost koja postoji u ivotnoj povezanosti odnosa podsticaja i ometanja, pritiska neeg nezavisnoga, prema tome delovanja na subjekt koji neto hoe. Te relacije doivljaja izraava moja svest o realnosti nekog zbivanja koje se odnosilo na mene, 390
filozofski.rs

a sekundarno to isto imam na umu i kada kao povesniar svoga ili nekog ranijeg vremena pridajem realnost injenicama dostupnim ulima. 4. PROSVECENOST KAO PRIMER
STRUKTURA DOBA PROSVEENOSTI

Epoha koja prethodi Lajbnicu doekala je poetak doba prosveenosti sa sve veim osamostaljivanjem pojedinanih nemakih drava, sa smanjenjem crkvene moi, porastom naune kulture i, uz najnii stupanj svih umetnosti, sa pojaanim izrazom religioznog doivljaja u muzici. Kako se iz toga razvila struktura novoga doba? U emu je bila njena vrednost, njeno znaenje,, njene presudne svrhe? Jasno se pokazuje da epohe sa viom kulturom ne napreduju naporedo u svim oblastima kulture. Ne bi se moglo rei ni da u politikom, u naunom ivotu, u religiji, umetnostima vlada isti duh. ak ni u jednoj od tih oblasti ne postoji jedinstven pravac, nego se svuda suprotnosti bore meu sobom. U svim velikim pojavama te epohe vlada isti trezveni, realistiki duh, usmeren na svrhe sveta, ispunjen realnou tog sveta. On je tvorevina ogromnog i naglog preokreta, kada su neosetno iezle sve velike mate srednjega veka. Njega odgaja nauka. Ako taj realizam sagledamo u svoj njegovoj dubini, u kojoj sadri veru u stvarnost, onda je on sadran svuda u najosobenijim pojavama nemakog duha. Tako se nevidljive niti duhovne vrste provlae kroz sve oblasti. Privredni ivot, socijalni poredak, politika egzistencija ine jednu istorodnu celinu, koju povezuju njihova uzajamna dejstva. Snage koje celinu odreuju su u njoj samoj, u razdoblju prosveenosti. Jer idejni momenti religiozne vrste vie ne dejstvuju presudno, a idejni momenti naunog duha nalaze se tek u usponu. 1. Opti karakter koji postoji u raznovrsnim... poev od Lajbnica pa do smrti Fridriha Velikog, ima svoju granicu idui unazad u postepenom slabljenju crkvene vere i jaanju naunog duha. Tamo nastaju prelazni oblici u kojima se dogmatska crkvena vera ije su osnove religiozni doivljaj u optenju s Bogom i religiozna iskustva koja je, meutim, postala crkvena tradicija i pojmovni prikaz, svodi pod uticajem kritikog pitanja o njenom pravu, na njeno ivo poreklo filozofski.rs 391

u doivljaju i nadlenost i ovlaenje koje ima u Bibliji. Tako nastaju odgovarajue sekte i pijetizam, kao i katolika mistika. Ovde se iz nauke, u toku njenog napredovanja, raa svest 0 sklopu prirode kao prostornog sistema,, zakonitog dinaminog sklopa i kao poretka teleoloki razvrstanih organizama. Oblast duhovnoistorijskog sveta jo nije sreena sa nekog temeljitog gledita, nego je samo dogmatski podeena za pojedinane zadatke ivota. 2. U tome sklopu nemaki duh zauzima posebno mesto. Kao to se drave bore meu sobom i upravo se time razvijaju, tako evropski duh raste u uzajamnom delovanju nacija. Iz toga nastaje jedna kultura, u kojoj se na tlu osnovne suprotnosti izmeu ouvanja staroga i naunog napretka u religiji i dravi i socijalnom poretku, pojavljuje beskrajno mnotvo raznih pravaca. U razvoju Nemaka je politiki i kulturno dola poslednja. Odnos suprotnosti izmeu katolicizma i protestantizma prema osnovnoj suprotnosti. 3. Dokle god dopire, nauni pokret zahteva teorij^koobrazloenje svake pretpostavke. svakog odreivanja vrednoti 1 syako&_postavlJanja svrhe. U priroc^lprosveenosti"" je sto jz postupka naue izvlai konekvencu na s v a k o ^ a k i " z I v o t a . Tim^po^t^li^irindulm ona obuEvata ceo ivot; jonajra reguii^ ^raumom. Njeno samopouzdanje poiva na doprinosu naukeTTako raskida sa itavom prolou i njenim verovanjem, njenim predanjem, njenim otkrivenjima, njenim zakoraenjima u natprirodno. Ona sve pretvara u prolazno i sve vie potiskuje uticaj boanskoga.. .62 Istovremeno, meutim,, napredak i solidarnost oveanstva. Miljenje postaje osnov za oduevljenje i ideale budunosti. Oni su proizvod misli. To je novi oblik, tipian za Lesinga, Fridriha Velikog i Kanta. Taj pogled na svet ogranien je time to je beskonano iz ivota potisnuto u onostranost. Jer u ivotu beskonano postoji samo kao m o oseanja, koja je maglovita i bez granica. Tako ono postaje beskonanost razvoja pojedinanog duha i oveanstva. Svet je osloboen bogova, jer i napredak upuuje u beskonanost. I tako svest o ivotu u itavom njegovom opsegu vlada raznovrsnim oblicima kao doivljaj verovanja, kao mistina dubina u svakom ivotnom odnosu, kao unutranji svet u prirodi; istovremeno, filozofsko razumsko saznanje ne odoleva kritici. Ali ivot i njegova slika u umet392
filozofski.rs

nosti ne eli da bude prikovan za pravila on hoce da se proivi u vlastitoj snazi, u ukupnosti bia. 4. U Nemakoj se razluuju protestantska i katolika kultura. Izvanredna energija protestantskog duha postie da glavna snaga pokreta ostane odreena shemom hiianskog pogleda na svet. Od religioznog duha, kroz sklop naroda duhovnika, univerziteta i crkvene uprave tee kontinuiran razvitak. U njegovom domenu, usred daljeg razvijanja pomou naunog duha, i dalje je u prevlasti hrianski pogled na svet. On, meutim, onakav kakav ostaje posle uklanjanja dogmi, jeste teleoloki sklop univerzuma, u koji je ovek svrstan kao teleoloki uslovljeno bie; i upravo ka tome vodi kritiko razmiljanje o Bibliji, koje se vraa ak do prvobitnog hrianstva. Poto tako ovek^ budui odreen Bogom, ima svoje mesto, na to se nadovezuje uenje o besmrtnosti. U tom sklopu nalaze se Melanhton, Lajbnic, Volf, opta knjievnost i Kant. I tako vidimo da je nosilac te nemake prosveenosti odreeno shvatanje znaenia ivota. Postojanje znaenja ivota u njemu samom i u refleksiji o njemu uslovljeno je sklopom istorijskog toka, i sa svoje strane uslovljava taj tok. 5. Dok prosveenost gleda unazad na prolost, njoj delovi prolosti moraju da izgledaju kao stupnjevi u napredovanju ka onome to je sada dostignuto. Dostignuta je tanost saznanja steena naukom, ukus u umetnostima i u ivotu itd. Sve to ima svoje prethodne stupnjeve. Ukus se iz jedne epohe prenosi u drugu. Civilizovana drava je proizvod itd. Oseanje ljudskog dostojanstva. Istorija se prvi put polazei od nauke osvetljava kao celina. I opet se gledite o znaenju egzistencije pojavljuje kao najvie gledite istorijskog shvatanja. Ono proistie iz itavog sklopa prosveenosti, i sa svoje strane deluje na nju. Takvo liavanje prolosti jedne njoj svojstvene vrednosti je ogranieno stanovite, koje ne moe da odgovara naknadnom doivljavanju istorije u prirodnoj energiji tog doivljavanja. Pojedinana istraivanja su pruala otpor prema tome; pre svega, suprotstavila su se teleoloka gledita,, naroito Bosije; Haman, Herder u svome spisu prvencu o istoriji ustaju protiv lecera, pitler i Lesing. I upravo je to polazna taka, jer je Herder otkrio imanentnu vrednost istorije i time savladao ono to je u tom stanovitu prolazno. 6. Pa kako se ideje tog pogleda na svet okreu piema budunosti, tu lei sve stvaranje, svako oblikovanje subjekta i svako delovanje na svet Kao snaan podsticaj u budunost,
filozofski.rs 393

posredstvom prosveenosti, nadiru ideje napredovanja, zaj'ednikog delovanja. Napredovanj'e razvoja vrednosti kakvo postoji u sadanjosti mora se ostvariti. Upravo je u tome srea. Tako nastaju pojmovi svrhe i ideala; i svako stvaranje vezano je za pravila ili norme, koje utvruje razum. U svakom delovanju ostvarenje svrha sadrano je kao dunost. Savrenstvo na neki nain znai napredovanje ka njemu, dunost da se ono ostvari sr je svakog rada usmerenog na budunost.
DRAVNI IVOT U DOBA PROSVEENOSTI

Modernim naciiama zajedniko je: bcLsluajnih pol&i^ih tvorevina nacijje idu ka jedinstvenim dravama. To se u FrantlgkftiJJ.nffT^^ cfinjenjem takvih tvorevina u drave, kojejiLJJftutranje zajgdnislvo"sv0jth deloya omale^Lzajednlckom jeziku iknjigvnos^ fiTTJ NemaRoj JItahji^ d o j y e d i r y e n j ^ auto'nomije raznihjdraava..AaJsffiDLjttikom. On^ievn^cu. U sveti tin veju nacija stvoren j*e unutranji antagonizam; tamo gde je postojalo izrazito uivanj'e u dravi, postoj'ala je i tendencija da se uniti ono to spaj'a naciju. Naciju je spolja povezivalo pravo; a to j'e odravalo i^ razvijalo unutranjii.-svet 6 ajehicrTno'jeTijihov jeik", njiKova Kniievnost, naukar^ninretnostrHaJg-je rTdiCTaiDilrcinilac koji je stvarao^ jaT 'Niko "uT'oBa prosveenosti mjeUvideo da je ba pruska HiTava pozvana da naciju uj'edini u dravu. Upravo j*e to poseban momenat politikog karaktera toga doba. S druge strane, ipak j'e ta drava u politikoj borbi protiv Austrrje i Francuske razvila momenat nacionalnog oduevljenja. To pokazuj*u Glajm, Lesing itd. Pa poto j'e vojna drava teila da se uzdigne na stepen kulturne drave, za koju su znaajni momenti bili akademije, univerzitet u Haleu, zemaljsko pravo dravne ustanove koje su nosile novu kulturu znai da j*e to bio momenat univerzalnog napretka. Oseanj'e za to bilo je uvek prisutno. Veze s nemakim duhom uvek su se oseale. Time j'e u prvom redu zasnovan razvoj Pruske od vojne drave do nosioca kulturnih ideja, koji se nastavio u osnivanju Berlinskog univerziteta, u Hegelovom delu itd. Istovremeno u tome se nalazio i j'edan unutranji duevni sukob. Jer ta kultura je bila optenemaka. Jezik, pesnitvo i nauka nisu mogli biti drukiji. inovnitvo je to primilo u sebe, a sa tim istovremeno i prvi momenat nacionalnog osveenja, a da to394
filozofski.rs

ga u prvi mah jo nije bilo svesno. Vojno plemstvo je to osealo kao neko strano telo. Jo udnije je, meutim, to je trijumf pruskog junatva u sedmogodinjem ratu bio podstrek za knjievno stvaralatvo. Rodoljubivi pruski pesnici imaju dve due. Iz bezdravnog ivota celokupne nacije rodio se ideal slobodnog humanizma kod Klajsta, Lesinga itd i bio je u protivrenosti s oduevljenjem za surovo vojniko junatvo toga vremena, njegovu brutalnu stegu, njegovu gvozdenu strogost njegovo uivanje u krvavim bitkama. Uborbi novih drava njihovo jedinstvo postaje vre. One fee^ka^samodravlju. Moraju da razvijaju voj^u7~ftnan= sij6ljLipr^yu.IUtan^ Politiki ivot ne raste, on se stvara. Njega svuda proima racionalno postavljanj'e svrhe. U tom istom duhu deluju finansije, svetska politika itd. Drave preuzimaju sve vie racionalnih svrha: kolstvo, nauku7^Ia^~na^^ prvi predstavnici racioiialnog ^edinstvaiT Takr raste samodravlje. To je sve priprema za vladavinu racionalnosti u Evropj, koj aJjsF^h^Fu nage _ vernosti itd^ j:amenj^u~^er^ snagama, koje pouzdanp^ "dejstvuju, stegom Ti ^ j i i i k o i h ^sitemu Itd. U tom sklopu Nemaki^zauzirira"|fo pomou kraljevske vlasti uspostavlja jedinstvo heterogenih pokrajina. Vojska ili flota svuda osnovni problem, a u Pruskoj i jo inovnitvo, prvi nosilac kolektivnog duha. Jo jedna suj^rotnost u razvitku nacija.^Engleskoj--Upravjia^plemstvo^jijego^ pfisvajanjeni zemljinog poseda. Zajedniko delovanje sa tfgovinom u porastu, ustfojstvo gradova. Ne razvija se nikakvo inovnitvo. Plemstvo spaj'a obrazovanje, posed i politiki znaaj. Nastaje stupnjevanje, kojim se posredstvom Parlamenta stvara jedinstvena vladavina plemstva. Dalji razvoj unosi u taj sklop nove snage, trgovinu i industriju. Za Francusku je od keltskog i romanskog doba karakteristina izgradnja gradova. Njen ivot pulsira u porodicama koje vladaju po gradovima, srezovima, veim okruzima. U njima su spojeni obrazovanje, posed i politiki autoritet. Politiki autoritet je odvojen od kraljevske vladavine. U njoj su slabosti i manjkava uprava. Francusku iznutra razdiru: 1. odnos prema svetenstvu; 2. finansijske neprilike. U Nemakoj, uzoran razvoj Pruske.
filozofski.rs

395

Moderna drava, uvoenjem rimskog prava, razvija se prema slobodnom kretanju svojine. To je vrhunsko ostvarenje renesanse. Mo Francuske u Nemakoj je opala. Nije joj polo63za rukom da savlada Holandiju, da osvoji granicu na Rajni ... Nije mogla da sprei jaanje moci Austrije na Istoku. U tome je napredak politikog ivota, i sa njime se povezalo jae oseanje vlastite vrednosti. U Nemakoj je, meutim, XVIII vek politiki dovrio jedno delo ije je znaenje za one koji su na toj pozornici delali, kao i za gledaoce, ostalo potpuno nevidljivo. Rasparavanje drave se i dalje odvijalo, a kako je u takmienju izmeu vrhovnih vlasti, koje su sada jaale, dolo do neke vrste odabiranja, nastao je dualizam izmeu dveju velesila u usponu, na kojim je poivala mogunost vladavine u Nemakoj. U poetku se Pruska jo takmiila sa Saksonskom, Bavarskom, Hanoverom, a imperijalistiki poloaj Fridriha Velikog bio je presudan za njenu nadmo. Na drugoj strani, katolika i carska drava Austrija, koja posle konanog osvajanja Ugarske sada zauvek dri jednu glavu dvoglavog orla okrenutu prema Istoku, prema maarsko-slovenskim oblastima, ije posedovanje pred nju postavlja krupan, ne nemaki ve evropski zadatak. Istovremeno, ona zadrava i istorijski poloaj u sistemu srednjih i junih nemakih drava; sukob presudan za sudbinu obe drave je onaj sa Pruskom. (Erdmansderfer, Istorija Nemake, knj. II, str. 150.). U istoriji dolazi do izraaja jedan isto toliko udan koliko i vaan odnos izmeu svrhe i znaenja, koji se ve nagovetava u ivotu pojedinaca. Drava i vladaoci slede svoje svrhe. Pri tome su ogranieni horizontom svoga vremena. Oni delaju za sebe, a ne za celinu ili za istoriju. Ali znaenje toga to oni rade u sklopu istorije postaje vidljivo tek kasnije; ono daleko prelazi okvire svrha koje su sebi postavili. U tome nema nita mistino; ne treba potezati neko provienje niti nekakvu svrhu koju bi sama istoriia sledila. U irem sklopu, kako vreme odmie, postaju vidljiva dejstva postavljanja svrhe, kojima se ona pojavljuju kao lanovi jednog sklopa, to e se kasnije, moda, jednom ukljuiti u neki jo iri. Ono to vidimo uvek je samo jedan ogranien odnos istorijskih delova prema celini, koja je do tada protekla. Ali presudno je ipak to je ono to mi vidimo istinsko,, mada je og396
filozofski.rs

ranienog znaenja; ono se ne moe ponititi ni u jednom kasnijem sklopu. Zato povesniar zna pravu istinu.
MUZIKA PROSVEENOSTI

Kada iz drave prosveenosti stupimo u slobodniju zemlju nemaokog duhovnog ivota, u zemlju arolikih breuljaka, tihih dolina i potoka koji ubore, gde se dua nesputano preputa vlastitom doivljaju i slikama, onda je to ono prvo i presudno: udubljivanje nemakog duha u sebe sama kao zavretak prolosti, poslednja dubina koja otkriva ono to je u religioznoj epohd bilo i traje dalje do ove sadanjosti. Odvojeno kratkim vremenskim periodom, pojavljuje se muziko proroanstvo budue drame kod Gluka, saeto razumevanje sveg antikog duha, poev od Korneja i Rasina. U traganju za muzikim oblikom antike drame osnovne crte muzike drame. A onda austrijski razvoj. I sve to okruuje obilje pesama, monodrama i himni. Obuhvatimo li sve to, onda je nemaki duh tu prvi put naao svoj jezik. U doba kada je nemaki govorni jezik jo bio nesposoban da izrazi krajnje dubine duevnog ivota, muzika je postala jezik nemake due. Ona je smenila italijansku muziku strasti. Kod niza umetnika, koji svoj analogon ima samo u grkoj plastici, javlja se osoben izraz treperavog duevnog raspoloenja, meovitog duevnog ivota, sazvuja raznih glasova svemira, a u Hajdnovoj simroniji ak i onoga to 64 nije ogranieno odreenom optikom slikom ili rei.
PIJETIZAM

Meu pokretima kod kojih su stare snage dolazile do izraaja najsnaniji je bio nemaki pijetizam. On je samo jedan deo evropsko-amerikog pokreta hrianske religioznosti. Istovremeno, okrenuo se protiv protestantskih dravnih crkava i protiv novonastalog uspona svetovnog ivota, kome se dravna crkva nije mogla da odupre. Njegova krajnja dubina je borba protiv sputavanja religioznih energija i protiv njihovog povezivanja s kulturom, dravom, organizacijom u crkvama, naukom,, koje prati svako religiozno uzdizanje. Religiozni doivljaj i iskustvo koje se u njemu javlja eli da emancipuje od svega toga. Njegovo samopouzdanje treba da
filozofski.rs

397

se temelji samo na iskustvu sadranom u njemu. To je opti karakter religioznog pokreta, koji je obuhvatao holandski pokret zapoet u prvoj polovini XVII veka, nemake pijetiste i pokret Moravske brae, metodizam i irvingijanizam, baptiste i kvekere. Zapoeo je u Holandiji, gde je, u skladu sa svojim kalvinistikim karakterom, nastojao da stega u moralu preobraenih, suprotstavljena svetovnom ivotu, stekne svoje pravo, a sredstvo je nalazio u konventikulama.65 Vucijus se borio protiv filozofije uma, koja se upravo pojavljivala kod Dekarta.66 Poetak rilozofije uma vremenski se potpuno poklapa s poetkom pijetizma. Do njihovog susreta dolazi u Holandiji. (1643. godine pojavljuje se Dekartovo pismo Vucijusu, uveni pamflet.) Kocejus, Lodentajn i Labadi su u verovanju zasnovanom na Svetom pismu i njegovom istraivanju doprineli osloboenju religioznog iskustva i mate. Potrebno je, dakle, ispitati: Do koje mere Vucijus, pod uticajem Dekarta, time to mu se suprotstavlja, ima kritiku svest o svojim osnovama. Isto to i kod one trojice koje smo spomenuli. Graa kod Rila, koji, meutim, ne istie to gledite. Isto pitanje se javlja i u vezi s nemakim pijetistima. Svuda se zahteva isto optenje s Bogom kao pretpostavka svakog znanja o nevidljivom svetu. Samo preobraenik moe znati neto o nevidljivom svetu. Samo on razume Bibliju. Ona mu otkriva natulno saoptenu boansku re. On je sad kadar da u njoj tako rei pravi otkria. Taj svet pun provienja i uda ne zavrava se sa vremenima apostola. Gde postoje provienje i preobraanje, postoje neposredno boanska dejstva, pa prema tome i uda. Ona su vezana za Bibliju, ali ne i za protestantizam. Njihova svedoanstva su svi istinski hrianski religiozni spisi. Pravi Hristos ivi pod oblakom svedoka. Dalje, proizilazi da on vernike mora da trai s one strane vidljive crkve, u kojoj se meaju vernici i nevernici. U prirodi religioznog iskustva je to ono eli da se dopuni razumevanjem istorije tuih preobraanja i pobonosti. Time se ono proiruje i snai. Tako nastaju konventikule, propaganda, pokret Moravske brae. Paralelizam koji na taj nain nastaje izmeu prosveenosti i pijetizma. Nasuprot svetovnoj trpeljivosti stupa verska, koja priznaje svaku istinsku hriansku veru koja poiva na preobraanju. Nasuprot borbi prosveenosti protiv magije svetih tajni stupa religiozno shvatanje te magije. Nasuprot prirodnopravnom uenju o jednakim pravima svakog umnog 398
filozofski.rs

bia stupa ukidanje podvojenosti graanskih klasa u religioznom optenju time to se preobraenima pridaje jednaka religiozna vrednost. Nasuprot teleologiji prosveenosti pijetistiki sklop znakova, usliavanje molitve; nasuprot propagandi prosveenosti propaganda pijetizma. Slinost, meutim, dopire dublje. Crkveni sklop za pijetiste nije nikakva potvrda njihove vere; opravdanje ne proistie iz njega; individua svoju pravednost pred Bogom mora traiti u svom vlastitom doivljaju okajavanja i preobraanja. Vera koja se tada doivljuje istinska je vera. To poiva na unutranjem karakteru doivljaja linosti, kome su reformatori stvaralaki pribavili vanost. Taiko je ista reakcija istinskog protestantizma... On se, meutim, prevazilazi duhom velikog individualistikog pokreta, iskljuujui jo vie crkvu iz tog religioznog procesa. Njegova veliina je u tome to produava i nastavlja imutranji karakter prvog protestantskog pokreta, a u tome je i njegova srodnost s prosveenou. Pijetizam je jedna mogunost religioznog shvatanja sveta, koja stoji na istom istorijskom tlu s prosveenou. Pijetizam, meutim, treba strogo razlikovati od produetaka spiritualistikog pokreta reformacije. I on je proiziao iz istog tog velikog pokreta; sekte i pisci i jednog i drugog pravca povezani su unutranjom srodnou i istorijskim sklopom. Meutim, njega od njih odvajaju dva momenta. Njegova vera ne samo to se razvija na Bibliji nego i ostaje vezana za nju. Pijetizam je biblijsko hrianstvo. Njegov odnos prema Bibliji ide od prostodunog biblijskog uitelja, koji u njoj trai snagu za preobraanje, za jaanje i sigurnost u veri, koji je prelistava u presudnim ivotnim situacijama, i pod njenim uticajem stie nova iskustva a vlastita pronalazi u njoj, pa sve do teologije, koja nastoji da u Bibliji otkrije istinski sistem hrianske nauke. I ovi i oni itaoci Biblije povezani su meusobno. Ispovesti su uenja proizila iz ivota. U Hristu i u apostolskim spisima sam ivot nam pristupa i obraa nam se. Drugi momenat koji odvaja pijetizam od puritanaca ili Jakoba Bemea je to religioznost, onako kao to izvire iz pojedinane linosti, tako i ostaje stvar te linosti. Pijetizam eli da u jednoj posvetovljenoj sredini iri strogi hrianski ivot, hriansku stegu. Ali novi poreci ivota tui su njegovom biu, okrenutom od sveta. Tamo gde se pojavljuje usmerenost na te poretke, fenomen pijetizma nije vie ist pred nama. To je povezano
filozofski.rs 399

s momentom kada dolazim do najotrije napetosti izmeu pijetizma i prosveenosti, a isto tako i sa visoko moralnim razvojem protestantskih crkava. On je izraz svojeglave tenje za podvojenou religioznosti. Kida sve niti koje povezuju religiju i kulturu. Problem opstanka hrianstva u svetu reava tako to zahteva otuenje od sveta, od nauke, od razvoja drave, od umetnosti i lepote stvari. Potrebna je, dakle, terminoloka preciznost. Donde dokle dopiru navedena obeleja, dakle kod Holanana, u Nemakoj, kod metodista itd., re je o jedinstvenom pokretu koji nosi ista obeleja, i moemo ga u irem smislu nazivati pijetizmom. On postoji i dalje, pre svega u Nemakoj, u samoj dravnoj crkvi, jer je preinauje (upor. Trel) time to crkvena ortodoksija u njemu nalazi osnovu ivota, delatnosti, snage. On u njoj stvara konventikule, povezane krugove, kao to je onaj u kome je Bizmark pronaao svoj pozitivan odnos prema hrianstvu. Sekte, na primer, pokret Moravske brae, metodisti izvan Nemake itd. Meutim, svoju samostalnu energiju pijetizam nije mogao da potvrdi, zato to je traio hrianstvo odvojeno od sveta kulture. 5. ISTORIJSKI RAZVOJ Ovde se ne sme prei preko pokuaja koji u jednom nizu pojmova ele da sagledaju zajednike stadijume u razvitku nacija. Poev od Hegela najznaajniji meu njima nalaze pravilo razvitka u napredovanju od obvezanosti ka slobodnom samoodreenju. Unutranja obvezanost individue nesumnjivo je donji stupanj individualne diferencijacije, injenica koja se apsolutno moe dokazati za najstrije nama pristupane stupnjeve istorijskog ivota. Zivot Germana u doba Tacita moe da poslui kao sjajan primer. U to doba, na germansko drutvo jo nisu uticali Rimljani sa svojim individualistiki izgraenim ivotnim stavom, sa svojim raskidom s nacionalnim idealom i moralom, racionalnim iskoriavanjem pojedinane egzistencije. Nikakva refleksija o ivotu i njegovim ciljevima nije pojedinca izvodila izvan okvira onoga to je bilo regulisano navikom, moralom i kolektivnim duhom. Pojedinac se utapao u narodnosnu zajednicu kojoj pripada. Njena mo i njena srea bile su i njegove, jer je i on njen sastavni deo, aktivan i sa priznatom vtrednou. Njene navike, obiaji, predstave o ivotu i ideali odreivali su duevno ustroj400
filozofski.rs

stvo svake individue. Tako su narodnosne zajednice ispunjene kolektivnom voljom; pronalaze je i ostvaruju prostim ustavnim poretkom odreenim obiajnim pravom na skupovima sunarodnjaka mogu da se uporede s monim organizmima ije delovanje proistie iz neke maglovite a ipak jedinstvene volje. A poto to stanje pronalazimo svuda na najstarijim pristupanim stupnjevima, to je onda jedna pouzdana polazna taka. Polazei otuda, Hegel odreuje hod svetske istorije kao razvoj u pravcu slobode. Ta4Fazvoj -sadgL_postepeno osamestaljenje i indivdualno izgraivanje linosti, odreivanje individue umom, iTTome se^oslvarulg^unutrasnja ^stobutta; dstnTarenje^IoBode u pcHitikomT^btikrr drutvaTTasno je, mehil:hn,-da je takvo odrcivanje hoda lstonje uslovljeno pretpostavkom o najvioj vrednosti koju e ona biti kadra da ostvari. Sadanjost i njeno stanje ne oznaavaju granice naeg istorijskog shvatanja; jer ona je ispunjena tenjom i delovanjem koje see daleko u budunost. U toj graninoj oblasti naeg istorijskog znanja, u kojoj vidimo kako velike tendencije dejstvuju u pravcu budunosti, stvaraju se koncepcije koje od prolosti kroz ideje o vrednostima, ije je ostvarenje namera istorije, vode u svekoliku budunost. Zar ne postoje opti razvoji, koji prolaze kroz itavu istoriju i koji, nezavisno od napredovanja ka slobodnoj subjektivnosti, mogu polagati pravo na samostalno znaenje? Kroz itavu istoriju traje napredovanje nauka. To napredovanje je stalno, neprekidno, nezadrivo; jer ono zavisi od toga hoe li poj'movi moi da se prenose bez ostatka sa j'ednog lica na drugo, iz jednog vremena u drugo. U itavoj oblasti razumevanja ivotnih manifestacij'a j'edino tu postoji mogunost prenoenja. Znai, postoji opta pravilnost u napredovanju promena kod oveanstva. I ona u sklopu znaenja promena zauzima istaknuto mesto; jer prema jednom drugom zakonitom odnosu, koj'i je prvi postavio Bekon, saznanje zakonitog uzronog sklopa omoguuje da se predskae budue i da se primenom zakonitosti uzronih sklopova njome prouzrokuju nameravane posledice. S time je povezan j'o jedan momenat promene koja pravilno napreduje. ovek je najpre vezan za tle, potinjen j#e uslovima prirodnog kretanja u prostoru, saoptavanja od usta do usta,, koruptibilnosti dogaaja u vremenu. Odvija se jedan opti proces, koji traje kroz itavu istoriju, u kome se napredovanjem nauke postepeno savlauju granice i uspostavlja opti meunarodni sklop. Pravilnou koja vlada u
filozofski.rs 401

oblasti razumevanja omoguen je jo jedan razvitak. Objektivacija duha u ivotnim manifestacijama stalno raste u toku vremena. Time se neprekidno umnoava graa za istorijsko razumevanje. Postaju vidljivi sve obuhvatniji sklopovi. I tako napredovanje u istorijskom saznanju postoji u okviru odreene linijei, bez obzira na kolebanja energije i usmerenosti razumevanja. Hteo bih da izvuem jo jedan momenat iz mnotva postojeih. Dok sloboda subjektivnosti i njeno individualno oblikovanje raste u toku istorije, istovremeno u njoj raste i temeljitost u zasnivanju znanja, onakvog kakvo obavlja filozofija, a time se stalno poveava pouzdanost s kojom se ovek orijentie u filozofskom samoosveenju. Tenja oveka, okruenog sve samim nesigurnostima, da u sebi samom stekne vrstinu, ipak se i pored sve vee slobode subjekta sve vie zadovoljava. Usred promenljivih godinjih doba i promenljivih vremenskih prilika oko nas, mi traimo vrste zidine koje e nas zatititi makar nas i ograniavale. I sve vee obrazloenje koje filozofija daje samoosveenju, jeste nezadriva tendencija ljudskoga roda,, koja se pojavljuje u samoj prirodi naega bia.

filozofski.rs

PRIMEDBE
PRETHODNA NAPOMENA

Od Diltajevih radova objavljenih u ovoj knjizi do sada su tampane samo dve rasprave: Prva studija o utemeljenju duhovnih nauka, (1905) i Izgradnja istorijskog sveta u duhovnim naukama, (1910). Sva druga dela ostala su u rukopisu. Odmah treba istai da je re o nacrtima. Ni za jedan ovde objavljen rad ne moe se rei da je gotov za tampu. To su dokumenti koji nam omoguavaju uvid u Diltajev nain rada i probleme koji su ga poglavito zaokupljali u poslednjim godinama ivota. Diltaj nije dovrio svoje ivotno delo i uopte se ne ubraja u filozofe koji su uspeli na nau krajnje zadovoljenje u jednom skladno zaokruenom sistemu. Tako u njegovom ivotnom delu odlomak zadrava svoju vrednost; ak se u takvim odlomcima, pored sve nespretnosti u izrazu na koju esto nailazimo, njegov pravi filozofski doivljaj esto izraava bolje i na neposredniji nain nego to je sluaj sa planskim rasporedom njegovih velikih dela, odreenim logiko-metodskim razmiljanjima, pa i u tom pogledu (nacrti predstavljaju dragocenu dopunu njegovih ve tampanih spisa. S druge strane, meutim, pogreno bi bilo kad bismo iz fragmentarnog karaktera veine rukopisa, koji se ovde tampaju, izveli zakljuak da je re samo o nevezanim zabelekama. To nije Diltajev nain. Nije ni pomiljao da, posebno poslednjih godina, izloi svoje misli u obliku apergu-a. Sve to je beleio napisao je imajui u vidu veliko zamiljeno delo koje treba uvrstiti u jedan sastav, od samog poetka vrst i konstruktivan. To i jeste ono posebno u Diltajevom nainu rada, to on u svojim raznovrsnim istraivanjima uvek
filozofski.rs

403

polazi od jednog sveobuhvatnog gledita. Sa sveobuhvatnim gleditem on ivi i stvara. Od samog poetka njegovo miljenje je usmereno uvek na celinu. Samo tamo gde taj obuhvatni plan treba da se razradi u pojedinostima, celina esto promie u prividno nepovezanim pojedinanim izlaganjima filozofskog i istorijskog karaktera. Prireiva nije mogao da iz mnotva rukopisa po slobodnoj oceni izvri izbor, kako bi celinu sredio po sopstvenim gleditima. Naprotiv, zadatak je bio da se, pre svega, prati Diltajeva osnovna konstruktivna misao, pa da se svaki pojedini odlomak uvrsti u skupni sklop. Zabeleke o dispoziciji, numeracije odlomaika koje odgovaraju zabelekama, i paginacije omoguile su da se konano napravi raspored odlomaka, koji uglavnom odgovara Diltajevim namerama. Pri tome je trebalo da se savladaju znatne potekoe. Ukupna dispozicija kod Diltaja nije bila bezuslovno utvrena. U pojedinostima se esto kolebao,, pa se to odrazilo da vie numeracija i paginacija teku naporedo, da su zapoete nove numeracije ili paginacije ne sprovode dalje. O tome emo blie u pojedinanim napomenama. S druge strane, verovatno su se i Diltaju u pojedinostima potkrale poneke greke. Naroito u poslednjim godinama. to se koliina rukopisa vie nagomilavala, utoliko se i sam Diltaj u njoj manje snalazio. Ipak, nadamo se da e ovde postati jasna unutranja povezanost raznih Diltajevih radova iz poslednjih godina, i da e pri tome izii na videlo smisao celine, ma koliko da su fragmentarna izlaganja u pojedinostima bila uvek samo nepotpuna. Kada je re o tekstu samih rukopisa, veinom je re o diktatima. Zatim i svojerune zabeleke, delom pisane na odvojenim listovima, a delom predstavljaju ispravke i dodatke uz diktate. Najzad, postoji i nekoliko prepisa nainjenih po nalogu samog Diltaja. Diktati na alost ne predstavljaju bezuslovno pouzdan tekst. esto se ini da su ga sekretari pogreno uli. Ponekad, naglas itajui ih za mnoga mesta moe da se kae da su ispravan tekst, ali se ponekad, posebno kad sekretar nije vie bio kadar da ga prati, svaki takav pokuaj pokazao bezizgledan. Na alost, ovde nije mogue dati tekst koji bi udovoljio svim zahtevima. Meutim, treba napraviti razliku izmeu onoga to je bilo naisto prepisano i koncepata. Prepise je Diltaj veinom, ponekad i po nekoliko puta, pregledao i ispravljao. Dok, naprotiv, diktate za koncepte ini se da Diltaj u svojim poslednjim godinama nije pregledao. To se zakljuuje na osnovu injenice da se ista misao 404
filozofski.rs

esto u jedva izmenjenom obliku ponovo belei, dok ukazivanja na ranije koncepte nedostaju. Neka mesta u konceptima ostala su sumnjiva. esto se nije moglo presuditi da li je u pitanju pisareva omaka ili Diltajeva nespretnost. Mora se uzeti u obzir i da su samom Diltaju kod diktiranja promakli poneki nepodesan izraz pa i loe reenine konstrukcije, koje ne bi propustio da ih je konano pregledao. Tamo gde su po svoj prilici u pitanju samo takve nespretnosti, tekst smo dali to je mogue vernije. Ponekad, kad nam je neka reenica ili deo reenice izgledao potpuno nerazumljiv,, stavljene su takice. I najzad, tamo gde je greka bila oevidna i nije postojala sumnja u ispravku koju treba uneti, tekst smo rekonstruisali. Blia obrazloenja za pitanje nalaze se u napomenama koje slede. STUDIJE ZA UTEMELJENJE DUHOVNIH NAUKA U prethodnoj napomeni uz Izgradnju istorijskog sveta Diltaj pie: Okosnicu ovoga rada ine rasprave o razgranienju duhovnih nauka, strukturnom sklopu znanja, doivljavanju i razumevanju, koje su u Akademiji nauka itane vie godina sve do 20. januara 1910. To su rasprave koje Diltaj naslovljava sa Studije o utemeljenju duhovnih nauka. Prema njegovim navodima re je o predavanjima u Akademiji nauka. Prevarili bismo se, meutim, ako bismo oekivali da pred sobom imamo do kraja obraene rasprave, koje bi se jednostavno kao takve mogle objaviti. Takvo akademsko predavanje, ukoliko nije odreeno za tampanje to je ovde sluaj samo sa prvom studijom predstavlja samo nacrt iz koga je Diltaj itao izvesne delove, i koji je kasnije veinom dalje razraivao i esto ukljuivao u neki novi sklop sa novom paginacijom i dispozicijom. Nekad smo uspevali da rukopis predavanja identifikujemo na osnovu spoljanjih obeleja po odreenom nainu podvlaenja pojedinih mesta u rukopisu, po napomenama kao to je itati,, ili po podacima o vremenu koje je potrebno da se proita (na primer: dovde 25 minuta). Za oznaavanje pojedinih studija drali smo se gorepomenutih podataka iz Prethodne napomene uz Izgradnju istorijskog sveta. Nije bilo jednostavno odrediti hronoloki redosled studija. Za to su, naravno, od presudnog znaaja bili podaci koji se nalaze u izvetajima sa sednica Pruske akadefilozofski.rs 405

mije nauka. Ovde emo ih navesti, a zapoeemo jednim predavanjem u Akademiji, koje dodue nije oznaeno kao studija, ali je blisko problemima obraenim u studiji. Izvetaji sa sednica Kraljevske Pruske akademije nauka. 1904. 22. decembar. Sednica filozofsko-istorijskog odeljenja. Gospodin Diltaj je itao o utemeljenju duhovnih nauka. (Objav. kasnije.) Za utemeljenje duhovnih nauka, kao i za filozofsko samoosveenje uopte potrebno je da se na sve vrste znanja proire kako saznanje stvarnosti tako i odreivanje vrednosti, kao i postavljanje svrhe i donoenje pravila. Teorija znanja za utemeljenje duhovnih nauka prvo mora da rei dva pitanja: prirodne nauke i istorijske nauke prave dve pretpostavke; prihvataju od pojedinane empirijske svesti jedan nezavisan uslov i pretpostavljaju da nae miljenje, uikoliko se razvija u oblicima i prema pravilima za koje je vezana svest o evidentnosti, vodi ka jednom znanju koje omoguuje da se prepozna to to je nezavisno od empirijskog subjekta. Reenje drugog problema, koje je najpre pokuano,, polazi od uporeivanja logike strukture u raznim sklopovima koji nastoje da ostvare saznanje stvarnosti, odreivanje vrednosti i postavljanje svrhe, kao i donoenje pravila. 1905. 2. mart. Zajednika sednica. Gospodin Diltaj je podneo prvu studiju o utemeljenju duhovnih nauka. (Objav. kasnije.)* U njoj se na prvom mestu govori o zadatku, metodi i planskom rasporedu utemeljenja; zatim se dalje tumae opisni prethodni pojmovi potrebni za teoriju znanja; i na kraju se izlau opta svojstva psihikog strukturnog sklopa. 1905. 23. mart. Sednica filozofsko-istorijskog odeljenja. Gospodin Diltaj je podneo drugu studiju o utemeljenju duhovnih nauka. (Objav. kasnije.) U njoj se obrauje predmetno shvatanje i istrauje strukturni karakter doivljaja shvatanja, i njihove odnose na osnovu kojih sainjavaju sklop. 1906. 6. decembar. Sednica filozofsko-istorijskog odeljenja. Gospodin Diltaj je itao Studije o utemeljenju duhovnih nauka (nastavak Studije koju je itao 2. marta 1905). (Objav. kasnije.)
1905. * Prva studija tampana je u Izvetaju sa sednice od 16. marta

406

filozofski.rs

Najpre, raspravljao je o mogunosti da se zadatak razmiljanja o duhovnim naukama proui izolovano od opteg sistematskog sklopa, kao i o odnosu izmeu te refleksije i istorije duhovnih nauka. Zatim je preao na nekoliko vanih stavova, koji se odnose na oblast utemeljenja duhovnih nauka. 1909. 7. januar. Zajednika sednica. Gospodin Diltaj je u nastavku svoje rasprave, koju je proitao 6. decembra 1906, itao o sutini duhovnih nauka i njihovom odnosu prema prirodnim naukama. (Objav. kasnije u Raspravama.) 1910. 20. januar. Zajednika sednica. Gospodin Diltaj je itao o razumevanju drugih lica i njihovih ivotnih manifestacija. (Raspr.) Povukao je razliku izmeu elementarnih i viih oblika razumevanja i analizirao radnju jednih i drugih. Sa ovim podacima,, uzetim iz Izvetaja sa sednica Akademije nauka, treba da upotrebimo gorepomenutu Prethodnu napomenu. Poto je Diltaj napomenuo da okosnicu Izgradnje istorijskog sveta ine rasprave proitane u Akademiji (rasprave o razgranienju duhovnih nauka, strukturnom sklopu znanja, doivljavanju i razumevanju), nastavlja: Od njih (tj. od rasprava proitanih u Akademiji nauka) rasprava o strukturnom sklopu znanja temelji se na onoj o psihikom strukturnom sklopu, proitanoj 2. marta 1905, tampanoj u Izvetaju sa sednice od 16. marta; prema tome, ovde je samo malo dopunjena. Od netampanih rasprava, unetih u ovaj rad, ona o razgranienju duhovnih nauka ovde je jednostavno reprodukovana, a one o doivljavanju i razumevanju su proirene. Ako uporedimo ta dva podatka, onaj iz Izvetaja sa sednice i iz Prethodne napomene, onda datovanje rasprave o strukturnom sklopu znanja i rasprave o razumevanju ne predstavlja nikakvu tekou. Rasprava o strukturnom sklopu znanja oevidno je druga studija (1905. 23. mart), a o razumevanju je poslednja studija (1910, 20. januar). Tee je bilo datovanje rasprava o razgranienju duhovnih nauka i o doivljavanju, koje su pomenute u Prethodnoj napomeni uz Izgradnju. Kada je re o prvoj, moglo bi se, na osnovu okolnosti da nabrajanje rasprava zapoinje njome, zakljuiti da je treba staviti na sam poetak, i da je to ona rasprava koja je proitana 22. decembra 1904. Onda bi se mogla utvrditi injenica, znaajna za tok Diltajeve misli, da je on raspravu, napisanu krajem 1904 uneo nepromenjenu u Izgradnju istorijskog sveta 1910, to je za nas posebno znaajno, jer se u prvom odeljku Izgradfilozofski.rs 407

nje, o kome je re (I Razgranienje duhovnih nauka)t govori o objektivnom duhu; znai da je Diltaj taj pojam jo krajem 1904. shvatio kao fundamentalan za teoriju duhovnih nauka. Takva pretpostavka se, meutim, zbog spoljanjih i unutranjih razloga ne moe odrati. Rasprava proitana 22. decembra 1904. godine postoji delimino; u tekstu koji sledi tampano je u Dodatku ove knjige. Uporeenjem izlaganja sadranih u njoj kao i podataka u Izv. sa sedn. Akad. nauka koji se poklapaju s njima, sa prvim odeljkom Izgradnje, vidi se da nije rasprava koju Diltaj pominje u Prethodnoj napomeni. Tako vreme pisanja rasprave o razgranienju duhovnih nauka pomenute u Prethodnoj napomeni, u svakom sluaju treba staviti posle 1904. Prema podacima iz Izvetaja sa sednica mogle bi da se uzmu u obzir godine 1906. i 1909. Diltaj je 6. decembra 1906, kao to je ve spomenuto, itao jednu studiju o duhovnim naukama. U njoj je govorio o zadatku da se razmilja o duhovnim naukama. Ali i tu spoljanji i unutranji razlozi govore, to emo kod napomena uz treu studiju jo podrobnije izloiti, protiv toga da je re o ra^spravi pomenutoj u Prethodnoj napomeni. Ostala bi, znai, samo rasprava proitana 7. januara 1909. Na alost, u Izv. sa sednica nedostaju blii podaci o njenoj sadrini. Meutim, mnogo tota govori u prilog tome da je rasprava o razgranienju duhovnih nauka, uneta u Izgradnju, pisana u to vreme, pri emu se,, to emo blie izloiti u napomenama uz treu studiju, rasprava pomenuta u Izv. sa sednice iz 1906, moe shvatiti kao I nacrt za I odeljak Izgradnje. Ostalo je da se utvrdi vreme pisanja rasprave o doivljavanju, pomenute u Prethodnoj napomeni. U Izv. sa sednica nema nikakvih podataka o tome. Moda su doivljavanje i razumevanje drugih lica predstavljali samo delove jedne iste rasprave. Ali Diltaj u Prethodnoj napomeni nesumnjivo govori o dvema raspravama. (Na jednom mestu u konceptu Izgradnje istorijskog sveta ak je re je precrtana i umesto nje stavljeno su.) A kako je iskljueno da je rasprava o doivljavanju isto to i rasprava proitana u Akademiji 6. decembra 1906, ini se da nam za tu raspravu nedostaje svaki osnov za datovanje. Meutim, prilikom ispitivanja rukopisa utvrdili smo da je rasprava o doivljavanju samo nastavak rasprave o razgranienju duhovnih nauka, pa, znai, da je napisana godine 1909. 408
filozofski.rs

Proizilazi da studije o utemeljenju duhovnih nauka treba rasporediti na sledei nain: Prva studija: Psihiki strukturni sklop (upor. Izv. sa sednice Akad. nauka 2. marta 1905). Druga studija: Strukturni sklop znanja (upor. Izv. sa sedn. Akad. nauka 23. marta 1905). Trea studija: a) Razgranienje duhovnih nauka; b) Doivljavanje (Izv. sa sedn. Akad. nauka 7. januara 1909. Prethodni radovi za to: Izv. sa sedn. 6. decembra 1906). etvrta studija: Razumevanje drugih lica i njihovih zivoU nih manifestacija (Izv. sa sedn. 25. januara 1910). Navedeni datumi su samo hronoloka orijentacija,, jer, kao to je gore spomenuto, rukopisi koji se ovde tampaju veinom su samo nacrti ija je razrada esto trajala due vremena. Od navedenih studija pre Izgradnje tampane su samo studije 1, 2 i 3a (trea redakcija; prva i druga redakcija nalaze se u knjizi u Dodatku). Studija 3b, prema kasnijim Diltajevim navodima, trebalo je da poslui kao neposredan nastavak Izgradnje, a etvrta da doe posle nje. O tome kasnije. Na kraju jo nekoliko rei o tekoama na koje smo nailazili prilikom rasporeivanja i datovanja pojedinih studija. Diltaj je poslednjih godina bio potpuno nemoan pred nagomilanom koliinom rukopisa. Stalno je pokuavao da ih sredi. Ali nije uspevao u tome. To se odnosi i na Studije. as na jednom as na drugom omotu nalaze se podaci kao: Druga ili Treca studija. Ponekad se ini da se i sam Diltaj dvoumio gde ta spada, pa pie, na primer: po svoj prilici druga studija. Time se i objanjava to gorepomenuti podaci u Prethodnoj napomeni uz Izgradnju istorijskog sveta daju nedovoljno obavetenje o prethodnim radovima za njegovu veliku raspravu, i to mogu da se koriste samo ako se uzmu u obzir druga pomona sredstva. PRVA STUDIJA. PSIHIKI STRUKTURNI SKLOP Rasprava je objavljena u Izv. sa sednice Pruske akad. nauka 1905. Zajednika sednica od 16. marta.
filozofski.rs 409

DRUGA STUDIJA. STRUKTURNI SKLOP ZNANJA

Za naslov uporedi: Prethodnu napomenu uz Izgradnju i ono to smo podrobnije izloili u napomeni uz studije.
PREDMETNO SHVATANJE

Prepis naisto. Diktat. Fasc. C. 95, str. 364. Uporedi Izv. sa sedn. Pruske akad. nauka 23. marta 1905. i Izgradnji istorijskog sveta, str. 50 (u ovoj knjizi str. 147). Naslov na omotu: Predmetno shvatanje. Poslednji rukopis. Gore;, Diltajevom orukom u zagradi: prikljuuje se uz prvu tampanu studiju. Dakle, verovatno Studija 2. Natpis na prvoj strani: Studije o utemeljenju duhovnih nauka od Vilhelma Diltaja. Kao naslov prvog poglavlja jo jednom ponovljeno: Predmetno shvatanje* 1 Sledi neitka re. Moda greka u pisanju. Dopuniti sa: u ulnom opaaju. la Na margini: sada Ed. Huserl (sc. Logika istraivanja) knj. 2 II, str. 459. Sledi nedovrena reenica. Na margini: odavde Huserl (ibid.) 640. Onda praznina. 2a Ovde dopuniti sa: naprotiv.
PREDMETNO POSEDOVANJE

Ovaj smo naslov za naredne odlomke o oseanju i htenju izabrali na osnovu jedne rukopisne zabeleke. U Fasc. 95, str. 66 na jednom omotu nalazi se sledei natpis: Druga studija. Predmetno posedovanje; ispod toga: oseanje, htenje.
OSEANJE

Prepis naisto. Fasc. C. 76, str. 118147. Na omotu (Fasc. C. 76, str. 108): Oseanje. Upor. i Fasc. C. 95, 266 i dalje. 2b Prvobitna misao ovde nije sprovedena. Trebalo bi, recimo, izloiti da izvesne operacije miljenja ne izazivaju oseanja zadovoljstva ili nezadovoljstva.
* Brojke koje su u narednom tekstu stavljene ispred pojedinih napomena odnose se na tekue brojeve napomena koje sam ja uneo u tekst. 410

filozofski.rs

Dodatak: Dovravanje unutranje teleologije strukturnog sklopa oseanja u objektivnim tvorevinama. Fasc. C. 76, str. 112117. Nalazilo se u istom omotu kao i prethodno.
HTENJE
Prvi odlomak

Deo naisto prepisanog teksta. Fasc. C. 52, str. 369371,, 390396, 385 do 389. Nalazilo se u omotu (Fasc. C. 52, str. 352) sa sledeim natpisom: Pregled odlomaka o vrednosti, normi, znaenju za Logiku duhovnih nauka i uenje o strukturi. To je verovatno rukopis koji je Diltaj, to se esto dogaalo, kasnije izdvojio kako bi ga opet upotrebio; u ovom sluaju za Izgradnju istorijskog sveta. O Logici duhovnih nauka upor. nae napomene uz Izgradnju. Unutranji omot (Fasc. C. 52, str. 354) sa sledeim natpisom: Htenje. Druga studija. U zagradi dodato: prema sadanjoj numeraciji trea. Verovatno je prva studija trebalo da bude predmetno shvatanje, druga oseanje, trea htenje. Znai, u pitanju je samo dispozicija u okviru pregleda odlomaka,, koji smo mi oznaili kao drugu studiju. 3 Primedba na margini: Zigvart (Logika), knj. II, str. 743.
Drugi odlomak

Deo naisto prepisanog teksta. Fasc. C. 52, str. 372384. Nalazilo se u istom omotu kao i ono prethodno. 4 Primedba na margini: Huserl (sc. Logika istrazivanja), knj. II, str. 373. 5 Id. Huserl (ib.), str. 372. 6 Primedba na kraju: Delimino rasporediti meu one ranije. TRECA STUDIJA. (PRVI DEO.) RAZGRANICENJE DUHOVNIH NAUKA Za naslov upor. Prethodnu napomenu uz Izgradnju i ono to smo izloili u napomeni uz Studije. Ovde dajemo tri redakcije Razgranienja duhovnih nauka. Na omotu (Fasc. C. filozofski.rs 411

48, II, str. 145) u kome se nalazio jedan deo prve redakcije, stajala je sledea primedba, napisana rukom jednog od Diltajevih sekretara: B. Prvobitni rukopis; zatim u zagradi: list 5 koji nedostaje ukljuen je u A kao list 17. Na omotu (Fasc. C. 52, str. 474) u kome se nalazio jedan deo druge redakcijei, stoji sledea primedba napisana istom rukom: A. Verovatno je ovo poslednji rukopis. Naa bi druga redakcija, znai, bila prerada prve. Kada je re o treoj redaikciji, upor. napomenu koja se odnosi na nju. Ovde neposredno sledi trea redakcija. Dve prve su tampane u Dodatku.
TREA REDAKCIJA

Verovatno diktat. Sastavljena od Fasc. 54, str. 118, 119, 121 do 123; 50, str. 324329 i 65, str. 137139. Nalazilo se delom u omotu sa natpisom: Raniji rukopis. Poetak se delom tekstuelno poklapa sa poetkom prvog odeljka Izgradnje istorijskog sveta. Sadrinski, ova redakcija je posebno zanimljiva zato to od problema razgranienja duhovnih nauka vodi neposredno ka analizi doivljavanja, pa jasno istie jedinstvenost dveju naizgled odvojenih rasprava. U konanoj redakciji Izgradnje, onakvoj kaikva je ovde tampana,, umetnute su izmeu izlaganja o razgranienju duhovnih nauka i onih o doivljavanju dua tumaenja, koja ovde ispunjavaju itav naredni tekst Izgradnje, a rasprava o doivljavanju je konano u svojoj poslednjoj redakciji, to emo kasnije videti, planirana kao nastavak Izgradnje. Redakcija III, koju objavljujemo, ini nam se da u posebno preciznom obliku prikazuje prvobitni plan, koji je Diltaj kasnije modifikovao umeui izmeu ostalog pojmove objektivnog duha i sklopa delovanja. Umetnut je jedan list (Fasc. 54, str. 122) oznaen kao Tabaik Ia: Prvi zadatak je utvrditi ta se ima na umu u reima doivljavanje, izraz i razumevanje, pa ta tako definisana injenina stanja, refleksijom o njima,, dovesti u potpuno jasnu svest. Zapoeu ivotom. Jasno razgranieno i u sebi zaokrueno zbivanje, koje je sadrano u svakom duhovnonaunom pojmu, jeste ivotni 412
filozofski.rs
7

tok. Pod njim se razume sklop koji je omeen roenjem i smru. ta podrazumevamo pod tim sklopom? Za empirijsku svest on u prvom redu postoji u postojanju linosti u toku njenog ivota, a to postojanje je kontinuirano, bez ikakvih prekida, jer je vezano za ulnu pojavu linosti. Ali on je samo ono to je za nas prvo... (Tu se rukopis prekida.) Onda dolazi nekoliko Diltajevom rukom olovkom ovla zapisanih primedbi, koje zapoinju reima: Doivljaj u srednjem veku upor. u pogledu ostalog uz ono prethodno i uz ono potonje, Sabrani spisi, knj. V, str. LXXXIII i dalje. (Prethodno obavetenje prireivaa.) Svojeruni Diltajev umetak: Oblikovanje, koje neki dogaaj dobija kada iseak ivota koji je dat istakne znaenje njegovih sastavnih delova,, konstituie poetsku celinu. A poto taj sklop kod dogaaja sadri istovremeno i iseak znaenja ivota, dogaaj postaje simbolian. Ne na osnovu neke posebne crte poezije nego zato to je to tako u ivotu. I tehnika odreena na osnovu toga.
9 8

IZGRADNJA ISTORIJSKOG SVETA U DUHOVNIM NAUKAMA Pretampano prema Raspravama Pruske akademije nauka iz 1910. U zaostavtini (D. 125) nalazi se Diltajev primerak sa ispravkama tamparskih greaka koji je ovde korien. Na strani 2 tampane rasprave stoji sledea primedba: Zavrna rasprava proitana je na zajednikoj sednici (sc. Pruske akad. nauka) 20. januara 1910. Predata u tampu 21. marta 1910, izila 5. decembra 1910. Upor. uz to Izvetaje sa sednica 1910. 21. januar 1910: Gospodin Diltaj je itao o razumevanju drugih lica i njihovih ivotnih manifestacija. Ta rasprava, (kao i ona o doivljavanju) prema Prethodnoj napomeni uz Izgradnju, trebala je da bude uneta u Izgradnju istorijskog sveta u proirenoj redakciji. Uporedi raspravu o razumevanju drugih lica, koju na osnovu jednog rukopisa tampamo kao nastavak Izgradnje, i ono to je u napomeni uz Studije izloeno o podacima iz Prethodne napomene.
filozofski.rs 413

PLAN ZA NASTAVAK STUDIJE O IZGRADNJIISTORIJSKOG SVETA U DUHOVNIM NAUKAMA

NACRTI ZA KRITIKU ISTORIJSKOG UMA

Moglo bi se postaviti pitanje da li je Diltaj uopte radio na nastavku studije Izgradnja istorijskog sveta u duhovnim naukama, od koje rasprava objavljena 1910, prema podatku na naslovnoj strani, predstavlja samo prvu polovinu. Po zavretku rasprave, Diltaj se zdravstveno oseao veoma loe. Lekar mu je naredio da se to vie odmara i zabranio mu je da se bavi tekim teorijskim problemima. Zbog toga se opet posvetio radovima na drugoj knjizi lajermaherovog ivota^ koji su mu se inili lakim i prema tome podesnijim za njegovo tadanje stanje. Meutim, utvreno je da se u rukopisnoj zaostavtini faktiki nalaze dokumenti oznaeni kao nacrti za nastavak, i da pre svega jedna rasprava, o doivljavanju i autobiografiji, nosi paginaciju iz koje se vidi da se neposredno prikljuuje uz rukopis tampane rasprave. Tom utvrenom polaznom takom, i prema podacima iz rukopisne zaostavtine, mogu da se utvrde dalji delovi nastavka. Meutim, nije verovatno da je Diltaj prilikom konanog objavljivanja naprosto preuzeo Izgradnju u postojeoj redakciji i ograniio se da prvom delu doda jo jedan. Projekti nastavka, koje ovde tampamo, ini se da manje-vie pretpostavljaju da je Izgradnja istorijskog sveta, ovakva kakva je tampana, trebalo da bude podvrgnuta temeljnoj obradi, i u tom smislu mogu se mnogi od ovih nacrta shvatiti kao projekti za preradu. Isto tako, ne moe se nita tano utvrditi ni o hronolokoj vezi tih rukopisa sa tampanom raspravom. Kao to smo ve izloili u Napomenama, uz razliite redakcije tree studije o razgranienju duhovnih nauka (upor. i u naoj optoj napomeni uz Studije izlaganja o odnosu izmeu rasprave o razgranienju duhovnih nauka i one o doivljavanju) postoji jedan prvobitni plan od koga je Diltaj onda, prilikom pisanja Izgradnje istorijskog svetat konano odstupio. Po tom planu je nameravao da posle izlaganja o razgranienju duhovnih nauka neposredno pree na analizu doivljavanja, i upravo taj projekt sad na manje ili vie dosledan nain odreuje raspored razliitih nacrta za nastavak ili preradu Izgradnje istorijskog sveta. Tako je, dakle, mogue da su mnogi odlomci, koje u sledeem tekstu objavljujemo, napisani posle objavljivanja Izgradnje istorijskog sveta i da je Diltaj, 414
filozofski.rs

kao to je to esto inio ve na samom poetku sainio plan celine, da bi onda objavio samo jedan, prvi deo. No bilo kako bilo, ti odlomci nam pruaju izvanredna uputstva o tome kako je Diltaj zamislio nastavak, najavljen na zavretku Izgradnje i kako je nameravao da dovri drugu knjigu Uvoda u duhovne nauke, koju je projektovao jo pre mnogo godina. Kada je re o misaonom toku u Nastavku, za razliku od rasporeda u Izgradnji, trebalo je, najpre, u prvom delu analizirati razne metode i pojmove koji mogu da pomognu razumevanju individualnog ivotnog sklopa. Zatim, u jednom drugom delu, trebalo je raspravljati o problemu istorije. Individua i istorija: sa toga gledita, dakle, trebalo je, izvriti raspored u Nastavku. Tek tada bi se o bitnim sastavnim delovima tampane rasprave, pre svega izlaganjima o objektivnom duhu i o sklopu delovanja u kolektivnim tvorevinama, moglo da raspravlja u drugom delu nastavka. Kada je re o naslovu nastavka, izabrali smo naslov: Kritika istorijskog uma. Kao to smo napomenuli, Diltaj je jo u vreme pisanja Uvoda u duhovne nauke pomiljao na taj naslov. Na jednom omotu (Fasc. 65, str. 176) koji sadri uvodne napomene uz drugi deo nastavka nalazi se naslov: Drugi deo kritike istorijskog uma. Saznanje univerzalnoistorijskog sklopa. Prema tome, smatrali smo da imamo prava da izaberemo taj naslov za sve odlomke za nastavak Izgradnje istorijskog sveta u duhovnim naukama.
DOIVLJAJ I AUTOBIOGRAFIJA

Diktat. Fasc. 54, str. 665. Paginacija poinje stranom 156. Na etvrtom tabaku je precrtana paginacija strane 24, i date su nove strane 154163. Nova paginacija nije sprovedena na narednim tabacima. Paginacija prvog tabaka (str. 156) nadovezuje se neposredno na poslednju stranu rukopisa Izgradnje istorijskog sveta, koji se nalazi u Fasc. 10. Natpis na prvoj strani: /// Izgradnja duhovnih nauka i (na margini namenjeno slagau) prim. slovima: Razgranienje i logiki sklop. Po tome projektu, Izgradnja istorijskog sveta trebalo bi da bude podeljena na tri dela: / Razgranienje duhovnih nauka, II Logiki sklop u duhovnim naukama i /// Izgradnja duhovnih nauka. U tampanojj raspravi je kao II deo umetnuta Razlika u izgradnji u prirodnim naukama i u duhovnim naukama. Za deo III upor. neobjavljene strane: Logiki sklop
filozofski.rs

415

u duhovnim naukama, koje objavljujemo u Dodatku ove knjige, pri emu se prema novoj numeraciji taj odeljak oznaava brojkom III. Od etvrtog tabaka zapoinje nov rukopis i paginacija, koja je na tome i sledeim tabacima prvo precrtana. Tabaci su paginirani brojkama od 2224, karakteristinim za nacrte koji su trebali da predstavljaju prelaz izmeu izlaganja o razgranienju duhovnih nauka i onih o doivljavanju (upor. uz to nau napomenu uz Dopune uz drugu redakciju razgranienja duhovnih nauka). Na margini toga tabaka je primedba: Dovde 25 minuta. Primedbe sline vrste koje se tu jo nalaze i druga spoljanja obeleja navode na zakljuak da je re o konceptu rasprave itane u Akademiji nauka, i to o konceptu o doivljavanju, koju Diltaj pominje u Prethodnoj napomeni uz Izgradnju istorijskog sveta i koju, kao to smo izloili u optoj napomeni uz Studije, verovatno treba posmatrati kao nastavak rasprave o razgranienju duhovnih nauka, tako to oba dela pripadaju istom predavanju, odranom na sednici Akademije od 7. januara 1909. Kao to Diltaj dalje izlae u Prethodnoj napomeni, rasprava o razgranienju duhovnih nauka prosto je reprodukovana u tampanoj raspravi. Zato raspravu o doivljavanju, poev od 4. tabaka treba prikljuiti odeljku / Izgradnje istorijskog sveta (I Razgranienje duhovnih nauka), moda izostavljajui dva poslednja odeljka, pri emu je sasvim moguno da je izmeu ta dva dela poneto trebalo da bude umetnuto (upor. dopune uz prvu glavu druge redakcije razgranienja duhovnih nauka, koje su ovde objavljene u Dodatku). Ta dva dela bi onda zajedno sainjavala koncept predavanja odranog 7. januara 1909. u Akademiji. Nacrti za njegov prvi deo nalazili bi se u odlomcima tree studije, objavljenim u Dodatku, koje mi oznaavamo sa I i II, dok trei odlomak spaja oba dela rasprave, dodue u veoma skraenoj redakciji. Kasnije je Diltaj potpuno razdvojio ta dva dela, pa je drugi deo, upravo raspravu o doivljavanju poev od etvrtog tabaka smatrao prvim delom nastavka, dodavi tabake 13, koji su trebali da budu prelaz od zavretka tampane rasprave na raspravu o doivljavanju. Rukopis o doivljavanju nalazio se u jednom omotu (Fasc. 54, str. 1) pod naslovom: Dozivljavanje, str. od 24 do 42 su stara paginacija. Na omotu, gore, nalazi se primedba: 2ivot je deo ivota uopte. A ovaj je ono to je dato u doivljavanju i razumevanju. ivot u tom smislu obuhvata itavo podruje objektivnog duha ukoliko se do njega moe do416
filozofski.rs

preti doivljavanjem. Tako je ivot osnovna injenica koja mora predstavljati polaznu taku filozofije. To je ono to je poznato iznutra, to je ono iza ega se ne moe zai. ivot ne moe da se izvede pred sud uma.
DOPUNE UZ DOIVLJAVANJE I AUTOBIOORAFIJA

Rukopisu o doivljavanju i autobiografiji dodato je nekoliko listova,, oevidno odreenih da budu uklopljeni u tekst; rukopise Facs. 54, str. 2230 trebalo je, naime, uklopiti u drugi odeljak: Uoavanje, realnost: vreme. Mi smo ih ovde stavili neposredno iza tog odeljka. Rukopisi Fasc. 54, str. 34 41 bili su odreeni za trei odeljak Sklop ivota. Ovde smo ih stavili na zavretku rasprave kao dopunu. Neki od nacrta koji se tu nalaze moda bi se bolje uklopili na nekom drugom mestu ove knjige. Meutim, moramo da vodimo rauna o Diltajevim namerama i odustali smo od toga da nacrtima koje je Diltaj tu dao prikljuimo druge rukopise sa analognim sadrajem. * Upor. Izgradnja, str. 34 (u ovoj knjizi str. 147 i dopunu uz Izgradnju: Saznajnoteorijski problem. Kant i Fihte. 11 Kao natpis stoji: Prva glava. Doivljavanje, tj. naslov rasprave. Umesto toga za podnaslov stavljamo: Uoavanje, realnost: vreme. Kod izbora tog podnaslova, kao i sledeiih, uzeli smo u obzir Diltajevu beleku sa omota (Fasc. 54, str. 1). 12 Ovde verovatno poinje prvobitna rasprava. Upor. nae prethodne napomene uz raspravu o doivljavanju. 13 Zavretak je delom nerazumljiv. 13a Sledi nekoliko nerazumljivih rei. 14 Ovde upuivanje na Prilog uz 29, I (upor. Dopuna uz odeljak: uoavanje, realnost: vreme). 15 Sledi nekoliko nerazumljivih rei.
RAZUMEVANJE DRUGIH LICA I NJIHOVIH IVOTNIH MANIFESTACIJA

Diktat i delom Diltajev rukopis. Fasc. 54, str. 229290, 292295. Od drugog tabaka poinje paginacija od 133. Prema spoljanjim obelejima verovatno da je to delimino nacrt predavanja odranog 20. januara 1910. na zajednikoj sednici Pruske akademije nauka. Prema skiciranom raspo27

filozofski.rs 417

redu trebalo je da iza rasprave o doivljavanju doe rasprava o razumevanju. Po zavretku rasprave o doivljavanju i autobiografiji moralo bi se, u stvari,, oekivati da e se nastaviti izlaganje o znaenju i drugim kategorijama ivota. Kako, meutim, za takva izlaganja postoje samo pojedinani odlomci, koji osim toga bar delimino ve pretpostavljaju analizu razumevanja, smatrali smo da je bolje dati najpre raspravu o razumevanju. Na omotu (Fasc. 54, str. 228) nalazi se primedba: Poslednji rukopis. 16 Dovde ide ono to je ispisano na nepaginiranim stranama. Zatim praznina. Na sledeoj strani ponavlja se naslov dat na omotu rasprave. 17 Primedba na margini: Uz ovo upotrebiti jo i ono o ivotnoj manifestaciji i izrazu, odelj. 2 iz Poetike. 17a Upor.: Nastanak hermeneutike. Sabrani spisi, knj. V, str. 318 i dalje. 18 Prethodni tekst delimino precrtan. Na margini: Poetak korekture koja nije sprovedena. 19 Ovde, oevidno,, praznina. Poetak sledee glave precrtan.
DOPUNE

Diktati koje smo mi sastavili iz raznih fascikula.

MUZIKO RAZUMEVANJE

Tri odlomka. Posebni tabaci. Fasc. 65, str. 5558; str. 6, 717. Natpis na zajednikom omotu: Doivljavanje i razumevanje. Natpis na unutranjoj strani omota prvog odlomka: Naknadno oblikovanje; drugog odlomka: Teorija muzike, treeg: 20 Muzika i etvrtog: Razumevanje a u zagradi: Tumaenje. Sledi nekoliko nerazumljivih rei.
DOIVUAVANJE I RAZUMEVANJE

Poseban tabak. Verovatno izdvojen iz nekog prepisa naisto. Fasc. 48, I, str. 469. Omot 48, I, str. 467 s natpisom: Dodaci uz sistematski deo. 418
filozofski.rs

METODE RAZUMEVANJA Poseban nepaginiran tabak. Fasc. 54, str. 68 i 69. Na omotu natpis: za poglavlja ivot i razumevanje.
HERMENEUTIKA

Dva nepaginirana tabaka. Fasc. 64, str. 157,, 158, 159, 160. Na omotu (64, str. 156) natpis: Kod lajermahera. Isti natpis na prvoj strani. Izmeu odeljka 2 i 3 je praznina.
GRANICE RAZUMEVANJA

Dva odlomka. Nepaginirani tabaci, Fasc. 65, str. 183 i dalje i Fasc. 65, str. 214. Na omotu (Fasc. 65, str. 186) drugog odlomka: Razumevanje. lajermaherova hermeneutika. Natpis na prvoj strani: Tumaenje i istorijska metoda. 21 Sledi nekoliko nerazumljivih redova.
KATEGORIJE 2IVOTA

Diktati i delom prepisi iz kasnijeg doba, koje smo mi sastavili. Za Diltajev pojam kategorija ivota upor. drugi i etvrti odeljak rasprave o doivljavanju i autobiografiji. Na jednom odlomku (Fasc. 62, str. 161) koji objavljujemo (Znaenje i struktura) nalazi se zabeleka: Iza doivljavanja, izraza i razumevanja,, glava: Znaenje kao prva kategorija ivota. S druge strane, to smo rekli u napomeni uz raspravu o razumevanju, mogla bi se izlaganja o kategorijama ivota nadovezati neposredno na raspravu o doivljavanju. U jednom odlomku s natpisom: Kategorije (Fasc. 65, str. 107) Diltaj na sledei nain nabraja kategorije ivota: celina i njeni delovi sklop struktura u sklopu odreenost pojedinane egzistencije pojedinana egzistencija kao snaga u uzajamnom delovanju snaga. sutina i razvoj. Stvaranje i oblikovanje usaeni u prirodu reprodukcije predstava (mata), prodiranja mate u budunost time noenog htenja. filozofski.rs
27*
4 1 9

Upor. uz to u etvrtom odeljku rasprave o doivljavanju (u ovoj knjizi str. 253): Optim kategorijama miljenja prikljuuju se u razumevanju ivota kategorije vrednosti, svrhe i znaenja. Meu njima nalazili su se iroki pojmovi kao to su oblikovanje i razvitak ivota. Na kraju rasprave o doivljavanju Diltaj izlae kako kategorija svrhe ili dobra pretpostavlja kategoriju vrednosti i kako je kategorija znaenja pretpostavka svih drugih kategorija. Diltaj na kraju rasprave o doivljavanju oznaava znaenje kao najsvojstveniju kategoriju istorijskog miljenja. U jednom odlomku, koji objavljujemo kao dopunu uz raspravu o doivljavanju (upor. str. 240), govori se o kategorijama ivota i istorije. U jednom nacrtu rasporeda (Fasc. 64, str. 2) umetnute su iza Doivljavanja kao pododeljak Istorijske kategorije. Diltaj, dakle naizmenino upotrebljava izraze: kategorije ivota i kategorije istorije. Smatramo da ovde moramo, ukoliko je mogue, da povuemo otriju razliku u rasporeivanju rukopisa. Prema optoj dispoziciji nastavka Izgradnje istorijskog sveta trebalo je, kao to smo ve napomenuli, u prvome delu analizirati individualni ivot, pa tek u drugome delu istorijske probleme. U jednoj dispoziciji, na kojoj zasnivamo prvu redakciju drugog dela nastavka Izgradnje, postavljeno je pitanje: Kako se dalje razvijaju pojmovi kategorija sagledani u pojedinanoj egzistenciji (naime, u saznanju istorijskog sklopa)? Spojeni su odlomci u kojima se obrauje veza izmeu istorijskih kategoriia i kategorija individualnoga ivota.
IVOT

Prepis. Fasc. 62, str. 202208. Nalazilo se u omotu s natpisom Doivljaj i znaenje, a Diltajevom rukom dopisano je Poetika. Upor. i tampane delove Poetike u VI knj. Sabranih spisa (str. 313 i dalje, i 319), jer su iz istog kruga misli.
DOIVLJAJ

I Fasc. 62, str. 135138. Natpis na omotu (62, str. 131): Sklop i teorija duhovnih nauka. Deo jednog odlomka.
420
filozofski.rs

II Fasc. 62, str. 197200. Na margini gore: Doivljaj.

TRAJANJE SHVACENO U RAZUMEVANJU

Odvojen nepaginiran tabak. Fasc. 52, str. 701 i dalje. Uporedi Raspravu o doivljavanju, str. 194 i dalje i dr.
s ZNACENJE

Sastavio prireiva. Odlomci iz kasnijeg vremena. Fasc. 65, str. 256259, 260, 261, 73 i dalje; Fasc. 62, str. 128 i dalje; Fasc. 65, str. 7582; Fasc. 62, str. 163167. Upor. i odlomke uz Poetiku u VI knj. Sabranih spisa. Zatim, zavretak rasprave o doivljavanju, gde Diltaj izlae da je znaenje najsvojstvenija kategorija istorijskog miljenja i nastavlja: Sad je, dakle, vano pre svega objasniti nju u njenom postepenom daljero izgraivanju. Izlaganja koja ovde slede mogla bi se, dakle, neposredno prikljuiti uz raspravu o doivljavanju. Meutim, upor. ve pomenutu zabeleku iz Fasc. 62, str. 163, prema kojoj bi kategorija znaenja trebalo da doe posle doivljavanja, izraza i razumevanja, a koja sadri i primedbu: Pre toga Vreme? O vremenu upor. izlaganja u raspravi o doivljavanju, drugi odeljak: Uoavanje, realnost: vreme, Kategorije ivota i Doivljaj. 22 Ovo je prethodno ispisano na odvojenim paginiranim listovima. Natpis na omotu: Znaenje. Fasc. 65, str. 256 259. Poetak precrtan: Doivljaj vremena tako predstavlja osnovu za nove kategorije. 23 Prethodno je ispisano na odvojenim nepaginiranim listovima. Fasc. 65, str. 73 i dalje. Natpis na spoljanjoj strani omota (Fasc. 65) Doivljavanje i razumevanje, a na unutranioj (Fasc. 65, str. 72) Nastavak. I Znaenje. 2 * Odvojeni nepaginirani listovi. Fasc. 62, str. 128 i dalje. 25 Fasc. 65, str. 7582. Gore na prvoj strani data je dispoziciona skica: I Luter, II Razumevanje doivljaja.
ZNACENJE I STRUKTURA

Fasc. 62, str. 163167. Paginiran tabak. Na omotu: Znaenje i struktura.

filozofski.rs

421

ZNAENJE, ZNAAJ, VREDNOST

Paginiran odlomak. Fasc. 52, str. 465471. 26 Antropologija. Sledi nepaginaran odlomak koji smo mi ubacili. Fasc. 65 str. 146 i dalje. Prema jednom Diltajevom projektu trebalo je da izlaganja o antropologiji budu zavretak prvoga dela nastavka Izgradnje. O tome podrobnije u napomeni uz Biografiju. Uporedi, izmeu ostalog, i Kategorije ivota (znaenje, znaaj, vrednost), Sabrani spisi, knj. VI, str. 305. Prvobitni tekst (Znaenje, znaaj, vrednost) onda opet zapoinje reima: Osnova pesnitva je...
VREDNOST

Pet odlomaka. Sastavio prireiva. Fasc. 10 str. 256 258; str. 48, 7 i dalje; 65, str. 117; 65, str. 115; 52, str. 72. Upor. i izlaganja iz etvrtog odeljka rasprave o doivljavanju. Postoji nekoliko nacrta za teoriju vrednosti iz vremena pisanja druge studije. Tamo je jo nedostajala ideja o povezanosti vrednosti i znaenja, kao i uopte gledite o kategorijama ivota. 27 Na margini je znak pitanja napisan Diltajevom rukom i projekt jedne neizvrene ispravke: Oseanje vrednosti ja mogu... 28 Na margini je: projekt jedne neizvrene ispravke. 29 Paginiran odlomak. Fasc. 10, str. 256258. Prvi omot (Fasc. 10, str. 239). Za nastavak drugi omot (Fasc. 10, str. 252): Vrednost, znaenje. Trei omot (Fasc. 10, str. 253): Vrednost. Gore na margini na prvoj strani Diltajeva svojeruna primedba: Kod Minsterberga. 30 Diktat. Paginiran odlomak. Fasc. 48, I, str. 7 i dalje. Natpis na prvoj strani je Dodatak uz ivot i autobiografiju. 31 Paginiran odlomak. Fasc. 65 str. 115. Prvi omot (Fasc. 65, str. 1): Doivljavanje i razumevanje. Drugi omot (Fasc. 65, str. 91): Preobraaj kategorija i pojmova u sklopu doivljavanja i razumevanja. Natpis na prvoj strani: Razumevanje i druga individua. Vrednost. 32 Nepaginiran list. Fasc. 52, str. 71. Natpis na omotu (Fasc. 52, str. 70): Vrednost.
422
filozofski.rs

CELINA I NJENI DELOVI

Nepaginiran odlomak. Fasc. 54, str. 199 i dalje. Omot (Fasc. 54, str. 198): Duhovne nauke. Kategorije. Upor. i gore str. 237: A ta je to to u posmatranju vlastitog ivotnog toka konstituie sklop kojim mi njegove pojedinane delove povezujemo u celinu i u kome ivot dospeva do razumevanja? Kategorije ivota. Znaenje, str. 283.
RAZVOJ, SUTINA I DRUGE KATEGORIJE

Paginiran odlomak. Fasc. 65, str. 104106. Upor. pregled kategorija ivota dat u Optoj napomeni uz Kategorije ivota.a 32 Sledi nekoliko nerazumljivih rei.
BIOGRAFIJA

U narednom tekstu (str. 294300) dajemo nekoliko odlomaka, koji su izgleda nacrt za prelazak izmeu prvog i drugog dela Kritike istorijskog uma.
NAUCNI KARAKTER BIOGRAFIJE

Dva odlomka, od kojih je prvi paginiran diktat, a drugi nepaginiran svojeruni Diltajev zapis. Fasc. 50 str. 6876 i Fasc. 50, str. 8082. Na prvom od tih odlomaka stoji natpis: Sklop istorije lajermaherove mladosti. Drugi odlomak nema natpisa.
BIOGRAFIJA KAO UMETNICKO DELO

Paginirani odlomci. Diktati i delom svojeruni zapisi. Fasc. 50, str. 8993, 94, 88, 94100. Na omotu (Fasc. 50, str. 85) stoji Nastavak poslednjeg rukopisa. Biografija kao umetniko delo. II DEO. SAZNANJE UNIVERZALNO-ISTORIJSKOG SKLOPA Naslov za naredne odlomke nastavka Izgradnje uzet je iz natpisa koji stoji na jednom omotu i glasi: Drugi deo kritike
filozofski.rs 423

istorijskog uma. Saznanje univerzalno-istorijskog sklopa. (Fasc. 65, str. 176). Za sam nastavak bila su dva projekta o kojima e kasnije podrobnije biti rei. Prvo su dati odlomci od kojih se nekoliko nalazilo u gorepomenutom omotu (Fasc. 65, str. 177179), a ostali su dodati na osnovu njihove paginacije. Ta paginacija (str. 7 i 8) ini se da s druge strane namee pretpostavku da je u pitanju nastavak odlomaka koje smo objavili pod naslovom Biografija kao umetniko delo. (Str. 16. Fasc. 50, str. 89 100.) Ti drugi odlomci nalazili su se zajedno u jednom omotu (Fasc. 50 str. 85 s natpisom Biografija kao umetniko delo), koji gore nosi oznaku II, dok je omot (ve pomenuti natpis Saznanje univerzalnoistorijskog sklopa), sa odlomcima koji slede (str. 710) na odgovarajui nain oznaen sa IV. Na sledeem omotu s natpisom Antropologija (Fasc. 65, str. 143) (upor. napomenu br. 26) stoji odgovarajua oznaka III. ini se da protivrei kontinuiranoj paginaciji koja se nalazi na odlomcima sadranim u omotima II i IV. Verovatno da je Diltajeva prvobitna namera bila da sa biografije neposredno pree na Saznanje univerzalno-istorijskog sklopa, tj. da prvi deo Kritike istorijskog uma zavri biografijom, kako bi pokazao da se individualni ivot ne moe konstruisati isto biografski, tj. odvojen od istorijskih sklopova. Kasnije je doao na ideju da bi prirodan zavretak njegovih izlaganja o individualnom ivotnom sklopu morala sainjavati jedna antropologija. Ta ideja nije sprovedena, pa se mi ovde drimo rasporeda koji je naznaen u gorenavedenoj paginaciji, i biografijom zavravamo prvi deo Kritike istorijskog uma, dok kratki odlomak o antropologiji objavljujemo u odeljku Kategorije ivota. Jo bi trebalo napomenuti da se Diltaj, to se vidi iz natpisa na pojedinim omotima,, nosio milju da proiri prvi deo Kritike istorijskog uma. Upor. i natpis na jednom omotu iz Fasc. 50 (str. 65), oznaen sa V: Teorija pojedinane egzistencije i njeno individualno postojanje (vidi nap. uz poglavlje o ivotu). I: Uenje o strukturi i opisna psihologija. II: Antropoloka refleksija... Podatke za nastavak sadri natpis na drugom omotu u Fasc. 54 (str. 141) i oznaen je sa II, a natpis na njemu je kao i prethodni: Drugi deo Kritike istorijskog uma. Saznanje univerzalnoistorijskog sklopa.
424
filozofski.rs

Odlomci koji slede, sabrani su pod naslovom Uvod, zapoinju kao to je gore pomenuto stranama 710. Zatim, dolazi nepaginiran odlomak (Fasc. 65, str. 174), koji se nalazi u omotu s natpisom Novi zadatak. U drugom omotu nalazi se jedan odvojeni list (Fasc. 65, str. 173) sa ovakvim tekstom: Do sada su predmet izlaganja bile pojedinane linosti i pojedinani odnosi koji postoje meu njima. Taj misaoni tok moe lako da se dopuni: Novi zadatak je sad prikazati sklop istorijsko-drutvenog sveta.
PRVI PROJEKT NASTAVKA

Diktat. Prepis naisto. Shema sa naslovima uz koje su ponekad dodata blia kratka objanjenja. Kod pojedinih delova dispozicije nalaze se i listovi koji su oevidno odreeni da poslue kao osnove za razradu projekta. Dispozicija ide od 3 do 19. (Cilj knjige.) Nedostaju dva prva naslova u dispoziciji, koji su se verovatno odnosili na opte probleme istorije (na primer: 1. Problem istorije, 2. Analiza). (Upor. i natpise na omotu 10: 73 i 50: 217 ili i 10: 315: 1. Dva osnovna svojstva koja odreuju stvaranje pojmova i 10: 249: 2. Stupnjevi istorije.) Ovde smo dispoziciju zapoeli sa 1 (umesto sa 3), i shodno tome izmenili numeraciju narednih odlomaka. Poto smo zatekli sprovedenu dispozicionu shemu za nastavak drugog dela Kritike istorijskog uma, mi smo rukopisima, koji su jo za Diltajeva ivota sreeni, dodali druge sa srodnim sadrajem, ukoliko na njima nije bilo nikakvih podataka o kakvom drukijem rasporedu. Rukopisi koji su od poetka bili sreeni nalaze se svi u Fasc. 50. Rukopisi ovde tampani nose u rasporedu sledee brojke: 379, 398 do 401, 403405, 409, 410, 414,, 415419, 422, 423, 200, 204, 205, 207, 208, 210, 213, 112, 119, 130135, 137141, 148156. 1. OSNOVNI ODNOS STRUKTURE ISTORIJSKIH TVOREVINA U ovom dispozicionom naslovu Diltaj postavlja sledea pitanja: Kako se dalje izgrauju kategorije i pojmovi shvaeni na pojedinanoj egzistenciji? Kako je tu mogue objektivno saznanje? filozofski.rs 425

U treem odeljku dela / Kritike istorijskog uma spojili smo rukopise koji se odnose na kategorije ivota. Treba da se utvrdi kako se te kategorije dalje izgrauju primenom na istorijske tvorevine. Kada je re o drugom pitanju, nastaje problem koji je Diltaj postavio ve u prvoj studiji. Upor. i nau napomenu uz Dopunu prve glave druge redakcije Razgranienja duhovnih nauka.
PRISTUP U SVETSKU ISTORIJU

Umetnuto ovde od nae strane. Diktat. Fasc. 54, str. 188 190. Natpis na prvoj strani: Naknadno tumaenje. Na omotu (Fasc. 54, str. 187): 2ivot, umetnost i istorija.
LOGICKI SKLOP U DUHOVNIM NAUKAMA

Umetnuto od nae strane. Diktat. Nepaginirani tabaci. Fasc. 51, str. 180 i dalje. Upor. i drugi dodatak uz Izgradnju istorijskog sveta.
ISTORIJSKI SVET I ZNACENJE

Umetnuto od nae strane. Diktat. Fasc. 65 str. 67. Prvi omot: (Fasc. 65, str. 1): Doivljavanje i razumevanje. Drugi omot: Razvijanje vrednosti i znaenja u radnjama.
VREDNOST I ISTORIJA

Umetnuto od nae strane. Diktat. Nalazilo se u istim omotima kao i prethodno. Fasc. 65, str. 63, 64, 66, 65. 33 Sledi jedna nerazumljiva reenica.
DOIVLJAVANJE, RAZUMEVANJE, SKLOP DELOVANJA

Umetnuto od nae strane. Diktat. Paginiran odlomak. Fasc. 48, II, str. 118124. 34 Uporedi Kategorije ivota. 4: Celina i njeni delovi. 35 Diltajeva primedba na margini: Posle ovoga dolazi Uvod (u duhovne nauke), str. 7. <Sabrani spisi, knj. I, str. 6.> 426
filozofski.rs

ISTORIJSKI SKLOP

Umetnuto od nae strane. Diktat. Paginiran odlomak. Fasc. 48, I. str. 295297. Na omotu (Fasc. 48, I, str. 268): O objektivnom duhu za kasniju upotrebu.
ISTORIJSKI SKEPTICIZAM

Umetnuto od nae strane. Diktat. Nepaginiran odlomak, bez naslova. Fasc. 65, str. 9498. Na omotu (Fasc. 65, str. 92): Razumevanje.
MOGUCNOST OBJEKTIVNOG SAZNANJA U DUHOVNIM NAUKAMA

Umetnuto od nae strane. Diktat. Paginiran odlomak. Fasc. 52, str. 357360. Na omotu (52, str. 356): Znaenje.

2. STRUKTURA SVAKOG ISTORIJSKOG SKLOPA

Fasc. 50, str. 396. Posle natpisa stoji: Upor. u raspravi o Utemeljenju duhovnih nauka. Umetnuto od nae strane. Diktat. Paginiran odlomak bez natpisa. Projekt dispozicije. Fasc. 10, str. 268274. 3. SUBJEKTI ISTORIJSKOG ISKAZA Umetnuto od nae strane. Nastajanje svesti o sklopu i zajednitvu posredstvom istorije. Odvojen nepaginiran tabak. Diktat. Fasc. 50, str. 22, 23. 5. KULTURNI SISTEMI Hermeneutika sistematskih organizacija. Za Diltajeva ivota umetnuto: Odvojen nepaginiran tabak. Diktat. Fasc. 50, str. 403.
filozofski.rs 427

10. RELIGIJA I NJENA ORGANIZACIJA

RELIGIOZNOST

Tri odlomka, od kojih su prva dva sloena za Diltajeva ivota, dak smo trei mi umetnuli. Fasc. 50, str. 415419, 422 i dalje. Fasc. 52, str. 261 i dalje; str. 265 i dalje. Naslov drugog odlomka (nepaginiran tabak): Religija. Zapis na omotu (Fasc. 50, str. 421): Iz sistematskih pitanja. Trei odlomak (paginiran nacrt) nalazio se u omotu s natpisom: Uenje o vrednosti. (Fasc. 52, str. 261.) 13. POGLED NA SVET I FILOZOFIJA Tumaenje fihzofskih sistema. Odvojen nepaginiran tabak, umetnut ovde za Diltajeva ivota. Fasc. 50, str. 207 i dalje. 36 Sledi nedovrena reenica, kojom je trebalo da zapone odeljak oznaen sa 2.
DUHOVNE NAUKE I JEDNA FILOZOFIJA IVOTA

Kao i sledei odlomak s natpisom: Povezanost istorije metafizike i religije sa kulturom umetnuto od nae strane. Fasc. 48, II, str. 297300. Natpis na omotu (48, II, str. 294): Kultura. 37 Prethodni odlomak koji zapoinje reima: Sadrinu ne treba razdvajati od oblika... (nepaginiran tabak, Fasc. 48, II, str. 295) umetnut od nae strane. Prethodni tekst opet zapoinje reima: Na vrhuncu... 16. COVEANSTVO I UNIVERZALNA ISTORIJA. REVOLUCIJA Diktat umetnut za Diltajeva ivota. Odlomak. Nepaginiran tabak. Fasc. 50, str. 119 i dalje.
TEORIJA ISTORIJE

Diktat. Paginiran odlomak. Fasc. 50, str. 137141. Umetnuto za Diltajeva ivota. Na omotu (Fasc. 50, str. 129). Iz Sistematska pitanja.
428
filozofski.rs

UNIVERZALNO-ISTORIJSKO RAZUMEVANJE

Diktat. Umetnuto od nae strane. Odvojen paginiran tabak. Fasc. 48, H, str. 304308. Na omotu (48, II, str. 303): Univerzalna istorij a.
DOPUNA UZ ISTORIJU ISTORIOGRAFIJE

Diktat umetnut za Diltajeva ivota. Paginiran odlomak. Fasc.8 50, str. 130135. 3 Sledi nekoliko nerazumljivih rei. 7. PRIRODA SISTEMA. CIU KNJIGE Odnos izmedu prirodnih i duhovnih nauka. Umetnuto za Diltajeva ivota. Odlomak. Diktat. Fasc. 50, str. 150153. Prouavanje duhovnih nauka i njihove teorije, i njihov odnos prema problemima sadanjosti. Odvojeni nepaginirani listovi, umetnuo ih Diltaj. Diktati. Fasc. 50, str. 155, 156, 154. Na prvoj strani natpis: Sistematski rad. 39 Primedbe na kraju: 2. Sklop u duhovnim naukama. Osnova: Antropologija. Upor. Dodatak uz Kategorije ivota i nau napomenu uz drugi deo Kritike istorijskog uma.
DRUGI PROJEKT ZA NASTAVAK

Kritika istorijskog uma. Drugi deo. Druga redakcija. Za utvrivanja redosleda i natpisa za ove odlomke posluila nam je jedna dispoziciona skica, koja se nalazi u Fasc. 62 (2), i niz numerisanih omota u fasciklama 10 i 50 (Fasc. 10, str. 73 168, 183, 310. Fasc. 50, str. 217, 158, 102). Dispozicionu skicu uzimamo u obzir tek od petog odeljka (Problem istorije). Ono to prethodi odnosi se na prvi deo Kritike istorijskog uma: 1. Uvod. 2. Saznajnoteorijski problem i put za njegovo reenje. (Upor. treci dodatak uz Izgradnju istorijskog sveta.) 3. Doivljavanje. B. (nedostaje A) Istorijske kategorije. (Upor. nau napomenu uz Kategorije ivota.) 4. Razumevanje. to se tie ostaloga, ono to sada sledi spada, kako po dispoziciji tako i po izlaganjima, na sam kraj Izgradnje istofilozofski.rs

429

rijskog sveta (upor. tamo str. 189 i dalje). Ideje o istoriji filozofije koje su tamo date ovde se dalje razvijaju i dovode do zavretka, dodue samo ovla dodirnute. Zato treba uporediti raspravu: Tipovi pogleda na svet i njihovo izgraivanje u metafizikim sistemima. (U zbirci tekstova Pogled na svet, 1911, koja treba da bude tampana u VIII knjizi ovog izdanja i rukopise koji e biti objavljeni uz nju.) Odlomci koji ovde slede nalazili su se delom u omotima s natpisima i brojnim oznakama koji odgovaraju gorepomenutoj dispoziciji. Poneto smo i mi dodali. Dajemo samo one naslove za koje postoje nacrti. Ostali se pominju u Dodatku. Shodno tome izmenjene su i cifre. Mi poinjemo sa 1 (=5).

1. PROBLEM ISTORIJE Natpis: 5. Problem istorije nalazi se na omotima: Fasc. 10, str. 73 i 168. (Upor. i Fasc. 42, str. 523.) U dispozicionoj skici (Fasc. 64, str. 2) nalazimo sledee: 5. Problem istorije i reenje u univerzalnoj istoriji... Odbacivanje apstraktnih odgovora i izbora. S time bi trebalo uporediti u Fasc. 10 (str. 294) jednu polemiku primedbu protiv Rikerta i Zimla. Diltaj izmeu ostalog kae: Iz tih apstraktnih naela nemogue je objanjenje onoga to stvarno postoji kao istorija. Samo neki ideal istorije, koji istinsku ne objanjava.

ISTORIJSKI OVEK etiri odlomka. Prvi (Fasc. 48, II, str. 286289) i drugi (Fasc. 48, II, str. 291 i dalje) odlomak nalazili su se u omotu s natpisom: O istoriji. Natpis na prvom odlomku (odvojen nepaginiran tabak): Kritika istorijskog uma. Trei odlomak je odvojen nepaginiran list. (Fasc. 48,1, str. 465). etvrti odlomak je jedan paginiran nacrt. (Fasc. 48, I, str. 304306.) Nalazio se u omotu s natpisom: Objektivni duh. 40 Upor. Izgradnju. Ova knjiga str. 147. 41 Sledi nekoliko delom nepotpunih izlaganja. 42 Primedba na margini: Uvod u duhovne nauke. Str. 44 i dalje (Sabrani spisi, knj. I, str. 35 i dalje).
430
filozofski.rs

ISTORIJSKI POJAM Tri odlomka. Prvi odlomak (Fasc. 10, str. 191) je na odvojenom nepaginiranom tistu bez natpisa. Drugi odlomak (Fasc. 10, str. 170176) nalazio se u omotu s natpisom: Problem istorije. Uvod. Trei odlomak je (Fasc. 10 str. 225) odvojen, nepaginiran list bez natpisa i nalazio se u omotu s naslovom: ivot, moral, pravo i drava. Olovkom dopisano: Uz 5 (sc. Problem istorije) i 9 (sc. Kulturni sistemi i organizacije). 43 Upor. Dodatak uz Kategorije ivota. 44 Upor. Izgradnja istorijskog sveta, ova knjiga str. 147 i dalje, i etvrti dodatak uz Izgradnju. 2. NACIJE Izmeu 5: Problem istorije i 8: Nacije nalaze se jo dve oznake odeljaka. U prvom odeljku trebalo je izloiti kako ve pripovedanje u istoriji sadri neto opte; u drugom, protumaiti problem analize. Upor. zbog prvog odeljka: Izgradnju istorijskog sveta, ova knjiga str. 147. Nagovetaje o sadrini drugog od ovih odeljaka sadri jedan odlomak (Fasc. 52, str. 69. Na omotu: 7. Analiza): Mogunost istorijskog saznanja uslovljena je time to se analizom iz sklopa istorije ne izdvajaju empirijski delovi nego sistemi kulture. Oni su (moj Uvod str. 55), <Sabrani spisi, knj. I, str. 44 > svrhoviti sistemi, m e u ijim svojstvima postoje zavisnosti. Sledi nekoliko redova koji se odnose na Zimlovo shvatanje istorije.
NACIONALNA ISTORIJA

Diktat i delom svojeruni zapis. Fasc. 65 str. 148150, 152156. 45 Primedba na margini: Uporedi: Lampreht, Uvod u nemaku istoriju i Lindnera. Upor.: Lazarus, Psihologija naroda i Vunta. 46 Nedostaje jedan prilog. Namera nije sprovedena.
SKLOP NEMACKOG DUHA

Diktat. Dva nepaginirana tabaka. Fasc. 64, str. 2426. filozofski.rs 431

3. RAZDOBLJA Tri odlomka. Fasc. 52, str. 558, 602 i dalje, 535. Prva dva odlomka nalazila su se u omotu (Fasc. 52, str. 555) s natpisom: Prosveenost kao primer. Upor.: Izgradnja istorijskog sveta, ova knjiga, str. 147 i dalje i Dodatak 4 uz Izgradnju. 47 Upor.: Izgradnji istorijskog sveta, ova knjiga str. 147. i dalje. U jednom daljem nastavku uz ovaj odlomak sadrana su izlaganja o nemakoj prosveenosti,, koja se sadrinski a delom i tekstuelno poklapaju sa izlaganjima u Izgradnji istorijskog sveta. 48 Nalazi se nekoliko reenica, iji je smisao i sklop nejasan.

4. NAPREDOVANJE Odvojen tabak (Fasc. 48, II, str. 358 i dalje). Natpis na omotu: Istorija. Dalja izlaganja o napredovanju nalaze se u jednom dispozicionom prepisu naisto (Fasc. 50, str. 189199), koji ovde pretampavamo. Tamo vie puta spomenuta Diltajeva rasprava O prouavanju istorije naukd o oveku, drutvu i dravi tampana je u Sabranim spisima, knj. V, str. 31 i dalje.

SHEMA DUHOVNIH NAUKA

I LOGIKO UTEMELJENJE Problem je, kako... u duhovnim pokretima postoji istorijski kontinuitet. (O prouavanju itd. Monatshefte 1875, str. 125.) Stvaranje pojmova podelom. Poetak Platon. Metodski u Volfovoj praktinoj filozofiji. lajermaher Etika: Platonova etvorna podela. a) Podela apriori iz metafizike ili transcendentalno. b) I Volf ima intuiciju koja podelu ita sa predmeta. 1. Induktivno (uporedno) iznalaenje podela koje postoje u duhovnom sklopu. Kritika: Te podele ne sadre zakon napredovanja.
432
filozofski.rs

2. Hegelovi poduhvati da dijalektikom reprodukuje proticanje istorijskog toka. Nedostatak. Zamenjen realnim suprotnostima. 3. Dokaz prikladnijeg postupka, koji u svakom datom sklopu pokazuje mogunost napredovanja: a) U samom poloaju,, uz pretpostavku osnove, razliite mogunosti. b) Prihvatanje osnova i napredovanje. c) Izmenjeni uslovi. Primer: Razvoj u XVIII veku ka unutranjem ivotu i istorijskom uzoru. II ANTROPOLOGIJA I STRUKTURNO UTEMELJENJE Polazna taka Lajbnic. Srea je u uivanju i stalnom napredovanju. Ispravka: u uivanju sadanje vrednosti itd. III VREMENSKO-PROSTORNA IZGRADNJA 1. Prirodna stanja, polukultura, kultura. Postepeno proirivanje prostornog obima kulture. Prelaz u zaostalost na pojedinim takama. 2. Vremenska izgradnja. Njena mera, ljudski ivot i generacije. (O prouavanju, Monatshefte, str. 123125.) 3. Povezivanje celine na osnovu kontinuiteta. (Ibid., str. 125.) IV RAZLIKA MEU RASAMA, PODNEBLJIMA ITD. Vreme uobliavanja uivanja u radu, u napredovanju, koji ne treba dalje analizirati. Isto tako potreba da se oslobodimo prirode koja nas okruuje. Tenja ka slobodi. Unutar te sfere nastaje kontinuitet razvoja kulture. V JEDINSTVA IZ KOJIH SE SASTOJI TAJ SKLOP Opisna metoda. Nacije. Organizacije. Kulturni sistemi.
28

filozofski.rs
433

VI STRUKTURNI SKLOP 1. On se najpre moe utvrditi u okviru jedne politike celine, u odeljku koji je homogen. Najjednostavniji oblik koji se moe pronai: strukturni sklop germanskog drutva pre seobe naroda. Njegovi delovi: a) Predstave i pojmovi date stvarnosti,, nauka. Zakon potpune prenosivosti. (Monatshefte, str. 125.) Njene granice itd. b) Drugi zakon. U naukama u okviru oveanstva, posredstvom prenoenja postoji stalno napredovanje. c) Zakon: To napredovanje omoguuje napredovanje vladavine nad prirodom i ureivanja drutva. 2. Doivljaj kao vraanje u vlastito sopstvo. 1. zakon: Vraanje se dovrava izraavanjem doivljaja. 2. zakon: Izraz dobija sve sloenije oblike posredstvom ovekovog odnosa prema prolosti i budunosti, a on se nalazi u njihovom sreditu. I posredstvom mate. 3. zakon: u razliitom stepenu doivljaj sadri odnos spoljanjeg sveta prema sopstvu. Taj odnos je odnos vrednovanja, znaenja, smisla. Tako za razliku od sveta saznanja nastaje razumevanje sveta, religije, umetnosti, filozofije. Napredovanje se tu nalazi u poveanoj svesnosti o unutranjem ivotu posredstvom doivljaja. Svet unutranjeg ivota sve vie se doivljuje kao neto beskrajno. U istoj srazmeri poveavaju se i izraajna sredstva pomou kojih se on vidi. Nasuprot tomq, u umetnosti nema kontinuiteta u napredovanju. Jo jedno napredovanje nalazimo u svesti o raznovrsnosti i individualnosti. I najzad, u svesti o istorijskim stanjima i izrazima. 3. Ostvarenje jednog objektivnog sveta vrednosti, svrha i dobara. a) Privredni ivot: vladaju stvari. Potreba. Sredstva za zadovoljenje. b) Socijalno ureenje: proizvod istorije. Ali, ono uvek mora da se opravdava i reformie prema ostvarenjima drutva. c) Objektivacija u dravi: uprava, vojska, pravo. 434
filozofski.rs

Napredovanje se tu u privrednom pogledu nalazi u vladavini nad prirodom posredstvom tehnike. U socijalnom pogledu u proirenju slobode, uivanja i kulture na sve stalee. VII ISTORIJSKO NAPREDOVANJE 1. zakon: ne moe se utvrditi u odnosu na individue. U pojedinim kulturnim sistemima i organizacijama moe da se utvrdi, ali se mora kompenzirati sa gubicima. Najzad se moe s Hegelom ukratko oznaiti kao napredovanje ka slobodi. Ona se stie znanjem, svesnou, spoljanjom organizacijom, nagomilavanjem dobara.
5. UNIVERZALNO-ISTORIJSKI SKLOP

Put od faktikog ka idejnomq, u kome zbivanje postaje povezano. Diktat. Dva paginirana tabaka. (Fasc. 10, str. 24.) Natpis: Istorija. 49 Sledi jedna nerazumljiva reenica. STVARNOST, VREDNOSTI, KULTURA Diktat. Paginirani tabaci. Fasc. 10, str. 196201. PROBLEM VREDNOSTI U ISTORIJI 195. Diktat. Odlomci bez natpisa. Fasc. 10, str. 180182, 194,

6. ZAVRETAK RASPRAVE

Dva odlomka. Prvi (Fasc. 10, str. 312 i dalje) diktat: odvojen tabak bez paginacije i natpisa; drugi (Fasc. 10, str. 311): svojeruni zapis. Skica sa skraenicama i mestimino teko itljiva. Oba odlomka nalazila su se u istom omotu s natpisom Zavretak rasprave. Na drugom odlomku ponovljen je taj natpis.
filozofski.rs

435

DODATAK
I DODACI UZ STUDIJE O UTEMEUENJU DUHOVNIH NAUKA
O TEORIJI ZNANJA

Diktat. Fasc. 95, str. 233260. Verovatno je u pitanju rukopis iz koga je Diltaj itao na sednici Akademije od 22. januara 1904, Na prvoj strani rukopisa gore: Diltajevom rukom napisana primedba itanje. U tekstu su precrtana izvesna mesta, verovatno namenjena za itanje. ini se da je, prema podacima na omotima,, Diltaj hteo da rukopis ukljui u studiju o strukturnom sklopu znanja. (Upor. ova knjiga str. 91 i dalje.) 50 Primedba na margini: Erdman (Logika), str. 276: Subjektivno vaei sudovi. Upuivanje na Zigvarta. 51 Upuivanje na Zigvarta. 52 Primedba na margini: Mesto kod Erdmana koje pomou idealnog subjekta trai ispomo da odredi karakter suda. Nema, meutim, nikakvog pojma o sudu po kome bi normu, pravilo, propis trebalo shvatiti kao sud. Dokaz bi se mogao i ovako izvesti: svako miljenje je ispravno kad se ispravno obave operacije miljenja na nekoj grai datoj u doivljaju. Nema, dakle, potrebe da postoji nekakav sud pa da miljenje bude ispravno. Ako se iz neke vrhovne norme moe izvesti neki sistem pravila, stvorie se skupni pojam svega to je vaee miljenje, koji se ne sastoji iz sudova,, ako se ta re uzme u uobiajenom smislu. 53 Na margini: Upuivanje na Hartmana, Uenje o kategorijama, i na Zigvarta. 54 Na margini: Upuivanje na Erdmanovu Logiku. TREA STUDIJA: RAZGRANIENJE
PRVA REDAKCIJA

DUHOVNIH NAUKA

Diktat ili prepis. S ispravkama napisanim Diltajevom rukom. Sabrano iz Fasc. 63, str. 515 i 48, I, str. 127150. Koncipirana paginacija tee od 119. Drugi deo rasprave (Fasc. 48, II, str. 151164) nalazio se u omotu (Fasc. 48, II, str. 143) sa natpisom: Predavanja u Akademiji. 1. Razne re436
filozofski.rs

dakcije odreenja pojma duhovnih < n a u k a > i m i s a < o n o g > razumevanja. Na jednom drugom omotu (Fasc. 48 II, str. 144) takoe Diltajeva svojeruna primedba: Poslednje predavanje u Akademiji. Moda je u pitanju rasprava proitana u Akademiji 6. decembra 1906. Upor. Izvetaje sa ednica Filozofsko-istorijskog odeljenja. Kada je re o naslovu: Studija II, ili Diltaj nije uraunao ve odtampanu raspravu oznaenu kao prva studija, ili je oba predavanja smatrao jednom studijom o psihikom strukturnom sklopu i o predmetnom shvatanju koja su, u stvari, vremenski bliska. Sadrinski ova redakcija delom predstavlja tekstuelno ponavljanje misli zapisanih u poetnim radovima prve studije. Tamo je Diltaj pokuao da da jednu teoriju znanja da bi dospeo do nekakvog utemeljenja duhovnih nauka. Onda je preao na tumaenje pojma psihike strukture. Ta tumaenja su da odvela duboko u oblast psihologije i logike. ini se da se vraa na polaznu taku i otuda trai krai put za utemeljenje duhovnih nauka. Donosimo prve strane te preraene redakcije koja se nalazi u Fasc. 63, str. 515; neposredno se nadovezuje prvobitna redakcija koja (Fasc. 48, I, str. 127) zapoinje reima: Ni za duhovne nauke ne znai da tako kaemo ... Poetne strane prvobitnog rukopisa nalaze se u Fasc. 48, I. Toj redakciji trebalo je da se prikljui nastavak: 2. Doivljaj i znanje (Fasc. 48, II, str. 151164), najveim delom sastavljen od citata iz prve studije. 55 Olovkom na margini Diltaj je napisao: Filozofski sistemi koji iz sutinskih pojmova miljenja i saznanja izvode reenje problema znanja ...
DRUGA REDAKCIJA

Prepis ili diktat. Sa Diltajevim rukopisnim umecima. Sakupljeni iz Fasc. 52, str. 475495; 48, I, str. 244, 245; 52, str. 490511. Dodata II glava sastavljena je od rukopisa iz Fasc. 50, str. 2433 i 64, str. 717. Na omotu I glave (Fasc. 52, str. 474) nalazi se natpis: Duhovne nauke. I glava: Poslednji rukopis. Natpis na strani 1 druge glave: Druga glava. Koncipirana paginacija za I glavu: 120; za II glavu: 111. Sadrinski ova redakcija je prelaz od prve redakcije odnosno prve studije o utemeljenju duhovnih nauka na prvi odeljak Izgradnje istorijskog sveta (Razgranienje duhovfilozofski.rs 437

nih nauka) sa kojim se mnoga mesta tekstuelno poklapaju. Doivljavanje i razumevanje, kao osnovni pojmovi duhovnih nauka, jasno su razraeni i treba ih analizirati. Nasuprot tome, jo se ne govori o objektivnom duhu, iji pojam ima presudnu ulogu u izlaganjima Izgradnje istorijskog sveta. Druga glava, koju smo dodali, sadri dalja izlaganja o razumevanju. Na omotu u kome se nalazila stajao je natpis iz kasnijeg vremena: Razumevanje i (u zagradi) stariji rukopis. Verovatno da je Diltaj, kasnije, tu glavu uzeo za nacrt rasprave o razumevanju drugih lica (upor. raspravu proitanu na zajednikoj sednici Akademije nauka od 20. januara 1910). Prvobitno je verovatno trebalo izlaganja o razumevanju nadovezati odmah na raspravljanja o razgranienju duhovnih nauka, dok u kasnijoj redakciji izlaganjima o razumevanju prethode dua raspravljanja druge vrste. 56 Na margini: Uvod u duh. nauke, str. 7. (Sabr. spisi, knj. I, str. 6.) 57 Na margini: Opisna psihologija, str. 79. (Sabr. spisi, knj. V, str. 218.) 58 Na margini: Upuivanje na Uvod u duh. nauke, str. 33. (Sabr. spisi, I, str. 26), upor. i Izgradnja, ova knjiga str. 147. 59 Na margini: Ponovo videti. 60 Upuivanje na: Uvod u duh. nauke. 61 Sledi primedba: Tu dolazi prikazivanje stavova iz psiholoke sveske: Prvo o posledicama panje u vezi sa sveu o doivljajima, drugo o uskim granicama u kojima seanje dopunjava znanje o doivljajima, tree u kom obimu nastupa dopunjavanje <posredstvom> eksperimenata. DOPUNE I NASTAVAK ZA I GLAVU Rukopis I glave druge redakcije Razgranienja duhovnih nauka prekida se usred reenice, isto kao i II glava, koja je ovde dodata. Znai, prvo mora da se dovri I glava. Meutim, Diltaj je, zbog odreenih spoljanjih i unutranjih razloga, verovatno u meuvremenu zavrio raspravu o doivljavanju, koju smo ovde objavili kao nastavak Izgradnje istorijskog sveta. Problem pred kojim se nalazio bio je da nae vezu od I glave do te rasprave. Rasprava i doivljavanju zamiljena je kao trei deo ili III glava, a izmeu I i II glave nedostajala je, poto je pokuaj nastavka koji smo ovde objavili stavljen pozadi,, II glava. Dok I glava nosi natpis Zadatak, a natpis glafilozofski.rs 438

ve koju smo mi oznaili sa III glasi Doivljavanje ili Doivljaj i autobiografija; natpis druge glave trebalo bi da glasi: Kako je moguan optevaei sklop u duhovnim naukama, (upor. Fasc. 50, str. 50), ili Kako je mogue saznanje u duhovnim naukama? (upor. Fasc. 54, str. 97 i Fasc. 48, I, str. 293). Spoljanje obeleje raznih nacrta za prelaznu glavu koji su ovde dati je to to s izuzetkom prvog nacrta, ija se paginacija nastavlja neposredno na onu iz I glave nose paginaciju 2224, paginaciju koja se ponovo nalazi u raspravi o doivljavanju (Fasc. 54, str. 13). U pogledu ostaloga upuujemo na ono to je izloeno u optoj napomeni uz studije o odnosu izmeu rasprave o razgranienju duhovnih nauka i rasprave o doivljavanju, i na nau napomenu uz drugu raspravu. I Diktat. (Fasc. 50, str. 3843). Paginacija: 20 (mastilom); zatim privremena paginacija olovkom: 13. Preuzima opet jedan deo zavrnih izlaganja u I glavi druge redakcije razgranienja duhovnih nauka i daje nov nastavak. II Diktat. (Fasc. 52>, str. 692, 693). Paginacija: 22. Primedba na omotu (Fasc. 52, str. 691): Za predavanje iskljueno. Verovatno da je re o raspravi iz 1909, proitanoj u Akademiji 7. januara. Jedan drugi nacrt izlaganja koja su trebala da ine prelaz izmeu glave Zadatak i glave Doivljavanje uspeli smo da sastavimo iz Fasc. 10 (str. 127, 128) i 54 (str. 158). U njima se Diltaj vraa na svoju raspravu o nastanku hermeneutike (upor. Sabr. spisi, knj. V), da bi prema tamo izloenim naelima priao problemu optevaeeg objektivnog istorijskog saznanja. O ostalim nacrtima upor. i: Fasc. 50, str. 181, 180 i Fasc. 54, str. 97, 98. Nacrt iz Fasc. 54 (paginiran sa 22 a, b) nosi natpis: Kako je mogu optevaei sklop u duhovnim naukama? Tu se kao obeleje duhovnih nauka navodi da je u njima ono to je dato svuda objektivni duh koji je ostvarilo oveanstvo ... filozofski.rs 439

II DODACI UZ IZGRADNJU ISTORIJSKOG SVETA

LOGICKI SKLOP U DUHOVNIM NAUKAMA

tampani tabaci koji nisu uneti u Izgradnju istorijskog sveta. Fasc. 50, str. 18. Paginirano: 18. Na prvoj strani primedba slagaa: Najponiznije pitanje. Stupci oznaeni sa 18 do sada nisu upotrebljeni. Moe li se slog izostaviti? Upor. str. 49 Izgradnje istorijskog sveta (ova knjiga str. 147), gde je trebalo umetnuti pomenute tampane tabake. Umesto III Logiki sklop u duhovnim naukama dolazi Opti stavovi o sklopu duhovnih nauka. Na kraju odbaenih tampanih tabaka nalazi se upuivanje na Predmetno shvatanje, pa bi se tu neposredno prikljuio prvi odeljak (ova knjiga str. 147).
ODLOMCI UZ UCENJE O STRUKTURI

Diktat. Fasc. 61, str. 6669. Pojedini odlomci iz vremena kad je pisana Izgradnja istorijskog sveta. Uz odlomak o spoljanjem svetu upor.: Diltaj, Prilozi reavanju pitanja o poreklu naeg verovanja u realnost spoljanjeg sveta i njegovom pravu, 1890, Sabr. spisi, knj. V, str. 99 i dalje.

SAZNAJNOTEORIJSKI PROBLEM

Saznajnoteorijski

problem duhovnih

nauka

Diktat iz vremena kad je pisana Izgradnja. Fasc. 54, str. 173 ,175; 51, str. 332; 52, str. 539,, 540, 545548. Odlomci. Na zavretku svojih istorijskih izlaganja o razlici izgradnje u prirodnim naukama i duhovnim naukama, Diltaj stavlja nekoliko primedbi o svome stavu prema teoriji saznanja. Ve je u jednom od odlomaka, koji ovde tampamo kao dopunu uz I glavu druge redakcije Razgranienja duhovnih nauka (Dopuna 2) Diltaj uinio nekoliko nagovetaja o razliitosti saznajnoteorijskog stava u prirodnim naukama i u duhovnim naukama. U Izgradnji istorijskog sveta on se ponovo vraa na tu misao, ne razraujui je tamo podrobnije. Odlomci, koje objavljujemo, pruaju bar neke nagovetaje koji mogu popuniti tu prazninu. 440
filozofski.rs

KANT I FIHTE

Upor.: Izgradnja istorijskog sveta. Ova knjiga, str. 147, a i str. 126 i dalje. Na zavretku se nalazi upuivanje na Diltajevog lajermahera. Ponitenje transcendencije subjektivnosti

Dva odlomka. Nalazili su se u omotu (Fasc. 52: 518) sa natpisom Sistematska rasprava. Upotrebiti je.

PROSVEENOST KAO PRIMER

Odlomci iz vremena kad je pisana Izgradnja. U narednom tekstu dajemo niz odlomaka sa delimino sprovedenom paginacijom i uputstvima za raspored, koji treba da na jednom konkretnom istorijskom primeru pokau primenu duhovnonaunih metoda,, izloenih u Izgradnji istorijskog sveta. Upor. Izgradnja. Ova knjiga str. 147. Diltaj postavlja problem odreivanja strukturnog sklopa jednog razdoblja ili jednog perioda, i problem tumai posmatrajui nemaku prosveenost u pravcu unutranjeg sklopa. Poto je cilj rasprave tako zahtevao, Diltaj nije mogao u tampanom tekstu suvie da proiruje svoja izlaganja o nemakoj prosveenosti. ini se da je za razumevanje sklopa Diltajevih sistematskih i istorijskih misaonih tokova poeljno dopuniti njegova izlaganja iz rukopisa. Naredni odlomci nalazili su se u istom omotu (Fasc. 52, str. 555) s natpisom Prosveenost kao primer. To su prema ovde izabranom redosledu strane: 626, 627; 619622; 637641; 634, 635, 636; 630, 631, 628; 658, 659, 666672. Iz izvoda i uputstava koji su se nalazili u istom omotu proizilazi da je Diltaj za svoj istorijski prikaz posebno prouio sledea dela: Trel: Socijalna uenja hrianskih crkava i grupa; Majneke Kosmopolitizam i nacionalna drzava; Erdmansderfer, Istorija Nemake. Dva odlomka iz istog omota tampana su u nastavku drugog dela Izgradnje. Drugi projekt za nastavak Razdoblja (upor. str. 345). Dalja izlaganja o nemakoj prosveenosti nalaze se u treoj knjizi Diltajevih spisa. filozofski.rs 441

Struktura doba

prosveenosti

Upor. Izgradnja. Ova knjiga str. 147 i dalje. Dva odlomka. Prvi odlomak nalazio se u omotu s natpisom Politika pitanja, a drugi u drugom omotu s natpisom Rukopis istorijskog dela. 62 Sledi nekoliko nerazumljivih rei, iji bi smisao otprilike bio: Kao to se udeo boanskoga sve vie povlai, sve se vie izgrauje ideja itd. Upor. ono to sad dolazi u tekstu.

DRAVNI IVOT U DOBA PROSVEENOSTI Upor. Izgradnja. Ova knjiga str. 147 i dalje. Tri odlomka. Prvi odlomak nalazio se u omotu (Fasc. 52, str. 633) s natpisom Istorijski uvod. Isti natpis je i na prvoj strani. Na zavretku odlomka nalaze se izvodi iz Majnekea, Kosmopolitizom i nacionalna drzava, koji se ovde ne tampaju. Drugi ovde objavljeni odlomak nalazio se u istom omotu u kome i prethodni. Na omotu (Fasc. 52, str. 625) treeg odlomka nalazi se natpis Politika pitanja. On zapoinje sledeom dispozicionom skicom: 1. Privreda. 2. Staleko ureenje. 3. Politika. Upor. Erdmansderfer, Istorija Nemake, knj. II, str. 149 i dalje. 63 Sledi nekoliko nerazumljivih rei. Na omotu (Fasc. 52, str. 657) Muzika prosveenosti. Upor. Izgradnja. Ova knjiga, str. 147. 64 Primedba na kraju: Vidi moje zabeleke.

PIJETIZAM Omot (Fasc. 52, str. 662). Natpis: Pijetizam. Upor. Izgradnja. Ova knjiga str. 147 i dalje. 65 Upuivanje na Trela. Upor.: Socijalna uenja hrianskih crkava i grupa, Sabr. spisi, knj. I, 1919, str. 841 i dalje. Takoe i za naredna izlaganja. Posle date reenice sledi nekoliko nerazumljivih rei. 66 Primedba na margini: Pitanje da li Vucijus ve istie naelo doivljaja i iskustva nasuprot racionalnosti. filozofski.rs 442

ISTORIJSKI RAZVOJ

Fasc. 10, str. 211222. Omot (Fasc. 10, str. 209). Natpis: Istorijski razvoj (i u zagradi) jo neiskorieno. Deo naisto prepisanog teksta. Paginirano sa str. 154160. Od 2. do 4. tabaka precrtana paginacija 138, 139, 140. Iz toga se vidi da je odlomak prvobitno bio deo rukopisa Izgradnje istorijskog sveta, i da je bio iza str. 136. (Fasc. 10, str. 528,, odnosno 110 tampana strana), a kasnije ga je trebalo umetnuti iza rukopisne strane 152 (Fasc. 10, str. 560 odnosno 122 tampane strane). Konano su te strane izdvojene i stavljene pozadi.

filozofski.rs

REGISTAR IMENA

Ajhorn (Eichhorn) 161 Aristotel 171, 208, 337 Arnold (Arnold) 162 Avenarijus (Avenarius) 160 Avgustin (Augustinus) 201, 259, 384 Bah (Bach) 126, 245, 246, 285 Baur (Baur) 164, 208 Bek (Bockh) 163, 180, 278, 279 Bekl (Buckle) 370, 371 Bekon (Bacon) 157 Beme, Jakob (Bohme, Jakob) 399 Bemer (Bohmer) 162, 243, 244, 246 Berkli (Berkelev) 157 Betoven (Bethoven) 121 Bizmark (Bismarck) 201, 206, 342, 348, 400 Bop (Bopp) 161, 166 Bosije (Bossuet) 393 Burkhart, Jakob (Burckhardt, Jakob) 311, 202

Cedlic (Zedlitz) 214 Cezar 233 Cvingli (Zwingli) 345 Dalamber (D'Alembert) 157 Dante (Dante) 341 Dekart (Descartes) 336, 398 Didro (Diderot) 345 Direr (Durer) 277, 377 Drojzen (Drovsen) 178, 180 Euzebije (Eusebios) 208 Fehner (Fechner) 151 Fihte (Fichte) 74, 151, 162, 168, 171, 174 i dalje, 178, 181, 278, 295, 339, 340, 367, 389 Fojerbah (Feuerbach) 387 Fridrih Veliki (Friedrich der Grosse) 234, 241, 344, filozofski.rs 377, 391, 392, 396
445

Kant (Kant) 74, 97, 101,136, 157, 162, 163, 168, 173, 174 i dalje, 177, 178, 181, 241, 253, 255, 336, 337, 348, 358, 367, 375, 389, 392, 393 Karlajl (Carlyle) 169, 170, 177, 201, 310 Karmer (Carmer) 214 Kepler (Kepler) 281 Kivije (Cuvier) 192 Klajn (Klein) 214 Klajst, Evald fon (Kleist, Ewald von) 395 Kocejus (Coccejus) 398 Hajdn (Haydn) 121, 397 Kont, Ogist (Comte, Auguste) Haman (Hamann) 393 178,182, 234, 371 Hegel (Hegel) 122, 151, 161, 165, 167, 170, 172, 173, 176, Kornej (Corneille) 397 177, 178, 181, 208, 212, 213, 214, 215, 220, 221, 234, 259, 310, 339, 340, 347, 348, 387, Labadi (Labadie) 398 394, 400, 401 Lajbnic (Leibniz) 178, 241, Helderlin (Holderlin) 178 Hendl (Handel) 246, 282, 261, 264, 303, 336, 391, 393 284 Lamber (Lambert) 157 Heraklit 256 Lesing (Lessing) 162, 241, Herbart (Herbart) 340 244, 246, 392, 393, 394, 395, Hercberg (Herzberg) 214 Loce (Lotze) 151, 160, 312, Herder (Herder) 162, 166, 370 170,173, 227, 370, 393 Lodentajn (Lodenstevn) Herodot 226 398 Hjum (Hume) 157, 161, 162 Lok (Locke) 157 Hobz (Hobbes) 158, 264, Luter (Luther) 241, 342, 370 345 Humbolt, Vilhelm fon (Humboldt, Wilhelm von) 161, Mah (Mach) 160 163, 173, 178, 179, 180 Huserl (Husserl) 80, 109, Majer, Eduard (Meyer, Eduard) 348 110, 298, 378

Galilej 157 Gervinus 178, 179 Gete (Goethe) 168, 169, 259, 260, 309, 377, 378, 389 Gibon (Gibbon) 161, 162, 208 Glajm (Gleim) 394 Gluk (Gluck) 397 Grim, Jakob (Grimm, Jakob) 161, 163, 164, 166, 311 Grim, Vilhelm (Grimm, Wilhelm) 311 Gviardini (Guicciardini) 208, 227

Jering (Ihering) 162

446

filozofski.rs

Makijaveli (Macchiavelli) 171, 208, 227 Makolej (Macaulay) 208, 311, 314 Melanhton (Melanchthon) 162, 241, 393 Mezer, Justus (Moser, Justus) 227, 245 Mikelanelo 131 Mil. Don Stjuart (Mill, John Stuart) 178, 182 Milenhof (Miillenhoff) 163 Miler, Johanes fon (Miiller, Johannes von) 166, 169, 178 Miler, Otfrid (Miiller, Otfried) 163 Mocart (Mozart) 284 Momzen (Mommsen) 163 Monteskje (Montesquieu) 154, 162, 173 Neandar (Neander) 208 Nibur (Niebuhr) 161, 163 i dalje, 168, 170, 192, 208, 225, 340 Nie (Nietzsche) 310 Novalis (Novalis) 162 Paskal (Pascal) 201 Platon 163, 207, 208, 286, 308 Poenkare, Anri (Poincare, Henri) 160 Polibije (Polybios) 207, 226, 227, 371 Pufendorf (Pufendorf) 241

Ranke (Ranke) 169, 170, 171, 172, 180, 201, 208, 310, 340 Rasin (Racine) 397 Ril (Ritschl) 208, 398 Ruso (Rousseau) 259, 260, 387 Savinji (Savigny) 161, 164, 165 Servantes (Cervantes) 244 Spinoza (Spinoza) 300, 390 Svarez (Svarez) 214 ekspir (Shakespeare) 219, 244 eling (Schelling) 151, 171, 176, 178, 259, 387, 390_ iler (Schilier) 173,178 lajermaher (Schleiermacher) 160 i dalje, 177, 178, 179, 208, 278, 279, 287 lecer (Schlozer) 162, 393 legel, Fridrih (Schlegel, Friedrich) 162, 163, 178, 278, 279 Slegel, Vilhelm (Schlegel, Wilhelm) 162 Sloser (Schlosser) 175, 245, 320 openhauer (Schopenhauer) 151 pitler (Spittler) 393 Tacit 233, 237, 400 Tokvil (Tocqueville) 166, 171, 172
filozofski.rs

447

Tomazijus (Thomasius) 241, 243 Tukidid (Thukidydes) 169, 207, 208, 226, 371 Vaksmut (Wachsmuth) 173 Viko (Vico) 371 Vinkelman (Winckelmann) 162, 227, 246 Volf (Wolf) 161, 163, 174 Volf (Wolff) - 208, 241, 242, 243, 264, 286, 393 B !-! : . ,

Volter (Voltaire) 169, 173, 227 Vucijus (Voetius)

161, 162, 398

Zaks

277

>

Hans

(Sachs, Hans)

Zemler (Semler) 162, 244, 246 . , ,c. A iAn Zl vart S (Sigwart) - 160 Ziml (Simmel) 312

filozofski.rs

 A DR AJ

tr. IVAN URBANCI UTEMELJENJE DUHOVNIH NAUKA FILOZOFIJA IVOTA 5

Uvodna re prireivaa 65 I STUDIJE O UTEMEUENJU DUHOVNIH NAUKA

Prva studija. PSIHICKI STRUKTURNI SKLOP 73 74 77 78 79 81 83 87 89 91 92 94

I Zadatak, metoda i planski raspored utemeljenja

1. 2. 3. 4. Zadatak _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Zadatak teorije znanja Metoda utemeljenja koja j e ovde primenjena Polazna taka z a opisivanje procesa u kojima s e stvara znanje 5. Metod tog opisivanja u sklopu utemeljenja

II Prethodni deskriptivni pojmovi 1. Psihika struktura 2. Shvatanje psihike strukture 3. Strukturna jedinstva 4. Strukturni sklop 5. Vrste strukturmh odnosa

Druga studija. STRUKTURNI SKLOP ZNANJA

I Predmetno shvatanje 1. Razgranienje predmetnog shvatanja 2. Veza izmeu doivljavanja i psihikog predmeta 3. Veza dzmeu opaanja i ulnih predmeta 4. Struktura doivljaja shvatanja 5. Doivljaji shvatanja k a o strukturna jedinstva i meusobne unutranje veze 29

94 95 102 105 njihove 106

filozofski.rs
449

II Predmetno posedovanje
I Oseanje ^ 1. Razgranienje doivljavanja oseanja 2. Opti karakter ponaanja u doivljavanju oseanja 3. Strukturno jedinstvo oseajnog doivljaja - 4. Meusobni strukturni odnosi oseanja 5. Sstem meusobnih veza oseanja razgranienih od veza predmetnog shvatanja i htenja DODATAK: Dovravanje unutranje teleologije strukturnog sklopa oseanja u objektivnim tvorevinama II Htenje (Prvi odlomak) 1. Obim njegovih doivljaja 2. Analiza htenja (Drugi odlomak) 1. Osnova htenja u predmetnom shvatanju i oseanju 2. Razgranienje htenja od oseanja 3. Strukturno jedinstvo voljnog ponaanja 4. Stupnjevi strukturnog jeddnstva u doivljaju i meusobne veze doivljaja 5. Sistem doivljaja u voljnom ponaanju Trea studija. RAZGRANIENJE DUHOVNIH NAUKA (TREA REDAKCIJA) 114 116 118 122 124 126 129 131 135 135 136 137 138 139

7<ff hZGRADNJA ISTORIJSKOG SVETA U DUHOVNIM *>* NAUKAMA

I Razgranienje duhovnih nauka II Razlika u izgradnji u prirodnim naukama d u duhovnim naukama Istorijska orijentacija III Opti stavovi o sklopu duhovnih nauka Prvi odeljak. Predmetno shvatanje Drugi odeljak. Struktura duhovnih nauka Prva glava. ivot i duhovne nauke 1. ivot 2. ivotno iskustvo 3. Razlike u nainima ponaanja u ivotu i vrste iskaza u ivotnom iskustvu 4. Idealna jedinstva kao nosioci ivota i ivotnog iskustva 5. Raanje duhovnih nauka iz ivota pojedinaca i zajednica 6. Povezanost duhovnih nauka sa ivotom i njihov zadatak da budu optevaee Druga glava. Metode u kojima je dat duhovni svet 1. Linija reprezentacija koja polazi od doivljaja 2. Odnos meusobne zavisnosti u razumevanju 450 147 156 186 187 195 195 197 198 199 200 202 203 205

filozofski.rs

3. Postepeno razjanjavanje ivotnih manifestacija u stalnom uzajamnom delovanju tih dveju nauka 209 Trea glava. Objektivacija ivota 210 etvrta glava. Duhovni svet kao sklop delovanja 215 1. Opti karakter sklopa delovanja duhovnog sveta 217 2. Sklop delovanja kao osnovni pojam duhovnih nauka 220 3. Postupak pri utvrivanju pojedinanih sklopova delovanja 221 4. Istorija i njeno razumevanje posredstvom sistematskih duhovnih nauka 224 Istorijsko znanje 224 Stupnjevi istorijskog razumevanja 226 Izdvajanje jednog sklopa delovanja sa gledita istorijskog predmeta 227 Razluivanje sklopova delovanja u istoriji analitikom metodom 1. Sistem kulture 229 2. Spoljanje organizacije i politika celina. Politiki organizovane nacije 232 3. Razdoblja i epohe - 239 Sistematska obrada sklopova delovanja i zajednitva 248

III PLAN ZA NASTAVAK STUDIJE O IZGRADNJI ISTORIJSKOG SVETA U DUHOVNIM NAUKAMA

Prvi deo. Doivljavanje, izraz i razumevanje I Doivljavanje i autobiografija 1. Zadatak kritike istorijskog uma 2. Uoavanje, realnost: vreme 3. Sklop ivota Autobiografija __ __ Dopuna take 3. Sklop ivota II Razumevanje drugih lica i njihovih ivotnih manifestacija 1. ivotne manifestacijc 2. Elementarni oblici razumevanja ,3.s Objektivni duh i elementarno razumevanje 4. Vii oblici razumevanja 5. Uivljavanje, naknadno oblikovanje, naknadno doivljavanje 6. Tumaenje ili interpretacija

253 254 258 261 263 266 268 269 271 275 279

Dodaci
1. Muziko razumevanje 2. Doivljavanje i razumevanjc 3. Metode razumevanja 4. Hermeneutiika 5. Granice razumevanja III Kategorije ivota ivot Doivljaj
29

281 285 285 286 287 289 290

filozofski.rs 451

Napomena Trajanje shvaeno u razumevanju Znaenje Znaenje i struktura Znaenje, znaaj, vrednost Vrednosti Celina i njeni delovi Razvoi, sutina i druge kategorije IV Biografija 1. Nauni karakter biografije __ 2. Biografija kao umetniko delo Drugi deo. Saznanje univerzalno-istorijskog sklopa. Uvodne pomene 1. Istorija _ ___ 2. Novi zadatak

__ na_

291 292 293 298 299 302 304 304 306 308 312 313 314 314 315 315 315 317 318 319 321 322 324 324 324 325 325 325 325 325 327 328 328 329 329 329 330 331 331 333

Prvi projekat za nastavak

1. Osnovni odnos: struktura dstorijskih tvorevina Pristup u svetsku istoriju Logiki sklop u duhovnim naukama Istorijski svet i znaenje Vrednost i istorija Doivljavanje, razumevanje, sklop delovanja Sklop istorije ~ _ _ _ - _ _ . _ _ - _ Istorijski skepticizam Mogunost istorijskog saznanja u duhovnim naukama 2. Struktura svakog istorijskog sklopa 3. Subjekti istorijskih iskaza 4. Konkretno-dstorijski subjekti rase, naroda itd. 5. Kulturni sistemi 6. Privredni ivot 7. Pravo i njegova organizacija u zajednici 8. Struktura drutva 9. Obiaji (Sitte), etos i ivotni ideal 10. Religija i njena organizacija Religioznost 11. Umetnost 12. Nauke 13. Pogled na svet i filozofija Tumaenje filozofskih sistema Duhovne nauke i jedna filozofija ivota Povezanost istorije metafizike i religije sa kulturom 14. Sklop organizacija u dravi 15. Naoije kao nosioci moi, kulture itd. 16. oveanstvo i univerzalna istorija Revolucija _ Teorija istorije. Duh kao tvorevina poniranja u dubine unutranjeg ivota i njegovo objektivisanje u istoriji Pokretaka snaga u istoriji Univerzalno-istorijsko razumevanje Dodatak uz istoriju istoriografije

452

filozofski.rs

17. Prdroda sistema. Cilj knjige Odnos izmeu prirodnih i duhovnih nauka Odnos prouavanja duhovnih nauka i njegove teorije prema problemima sadanjosti Drugi projekt za nastavak 1. Problem istorije Istorijski ovek Istordjski pojam 2. Nacije Nacionalna istorija Sklop nemakog duha Razdoblja Napredovanje 5. Univerzalno-istorijski sklop a) Put od fakticiteta ka idejnome, u staje sklop b) Stvarnost, vrednosti, kultura c) Problem vrednosti u istoriji 6. Zakljuak rasprave IV DODATAK I Dodaci uz studije o utemeljenju duhovnih nauka Prilog teoriji znanja 1. Zadatak Razgranienje duhovnih nauka (Trea studija o utemeljenju) Prva redakcija 1. Zadatak _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Druga redakcija Prva glava. Zadatak _ _ _ _ _ _ Druga glava. <Kako je mogue saznanje u duhovnim naukama?> _- -_ -- _ - _ - _ _ _ _ Dopune i nastavak I glave II Dodaci uz izgradnju istorijskog sveta 1. Logiki sklop u duhovnim naukama 2. Odlomci uz uenje o strukturi 3. Saznajnoteorijski problem - _ - _ 4. Prosveenost kao primer 5. Istorijski razvoj Primedbe -- . _- Studije za utemeljenje duhovnih nauka Prva studija. Psihiki strukturni sklop Druga studija. Strukturni sklop znanja Trea studija. (Prvi deo.) Razgranienje duhovnih nauka po

334 335

336 338 341 344 345

kome zbivanje

346 348 349 350

353 362 368 374 379

380 387 _ 388 391 400 _ 403 405 409 410 411

filozofski.rs
453

V. Diltaj: IZGRADNJA ISTORIJSKOG SVETA U DUHOVNIM NAUKAMA. Omot i korice: Stevan Vujkov. Lektor: Olivera Markovi. Tehniki urednik: Milan krbi. Izdaje: Beogradski izdavako-grafiki zavod, Beograd, Bulevar vojvode Miia 17. Za izdavaa: Vladimir Stojin. Tira: 5.000. Beograd 1980. tampa: NOVI DANI, Beograd, Vojvode Brane 13

filozofski.rs