MARTIN HAJDEGER

BITAK I VREME
S nemakog preveo

Milo Todorovi

V'Htf8EP3H?t fA y b f c O ; 7 ^ y

r/lACHHK
m

c n y m b t H H

Martin BITAKI

Hajdeger VREME

Naslov originala Martin SEIN Heidegger UND ZEIT

Max Niemever Verlag, Tiibingen 2001 Achtzehnte Auflage Unveranderter Nachdruck der fiinfzehnten, an Hand der Gesamtausgabe durchgesehenen Auflage mit den Randbemerkungen aus dem Handexemplar des Autors im Anhang

Izdava JP SLUBENl GLASNIK Za direktor i glavni Izvrni izdavaa i odgovorni direktor urednik

BRANKO GLIGORI

VLADIMIR BANJANIN Urednik Edicije

ILIJA VUJAI

Lektor
NINA PETROVI Dizajn korica

RAJNA KOSANOVI-JELOVAG Grafiko uredenje

MIODRAG PANIG Copvright 18. Auflage 2001 Max Niemever Verlag Tiibingen Alle Rechte vorbehalten. Copyright JP Slubeni glasnik, 2007 Sva prava zadrana. www.slglasnik.com

EDMUNDU HUSERLU POSVEENO U ZNAK POTOVANJA I PRIJATELJSTVA Totnauberg u Bad. varcvaldu, 8. april 1926.

PRETHODNA NAPOMENA UZ SEDMO IZDANJE 1953.

Rasprava Bitak i vreme pojavila se prvi put u prolee 1927. u Jahrbuch ftir Philosophie und phdnomenologische Forschung, tom VIII, u izdanju Edmunda Huserla [Edmund Husserl], a istodobno i kao poseban otisak. Novi otisak koji je pred nama, i koji se pojavljuje kao sedmo izdanje, neizmenjen je u tekstu, a ipak je ponovo pregledan s obzirom na citate i interpunkciju. Paginacija novog otiska, uz mala odstupanja, podudara se s paginacijom ranijih izdanja. Oznaka Prva polovina", koja se javljala u dosadanjim izdanjima, izbrisana je. Druga polovina se nakon etvrt veka vie ne moe prikljuiti, a da prva ne bude ponovo prikazana. Pa ipak, jo i danas nuno je slediti njen put, ako pitanje o bitku treba da pokree na tubitak. Za tumaenje tog pitanja upuujem na Uvo u metafiziku [Einfuhrung in die Metaphysik]y delo koje se kod istog izdavaa pojavljuje istodobno sa ovim novim otiskom. Ono donosi tekst jednog predavanja koje je odrano u letnjem semestru 1935.

SADRAJ

UVOD
EKSPOZICIJA PITANJA O SMISLU BITKA PRVOPOGLAVLIE
N U N O S T , STRUKTURA I PREDNOST PITANJA BITKA

1. Nunost izriitog ponavljanja pitanja o bitku 2. Formalna struktura pitanja o bitku 3. Ontoloka prednost pitanja bitka 4. Ontika prednost pitanja bitka DRUGOPOGLAVLJE
DVOSTRUKI ZADATAK U IZRADI PITANJA BITKA M E T O D A ISTRAIVANJA I NJEGOV NACRT

21 24 28 31

5. Ontoloka analitika tubitka kao slobodno polaganje horizonta za interpretaciju smisla bitka uopte 6. Zadatak destrukcije povesti ontologije

35 40

BlTAKl VRKME 7. Fcnomenoloka metoda istraivanja A. Pojam ienomena B. Pojam logosa C. Pretpojam fenomenologije 8. Nacrt rasprave 47 49 33 55 60

PRVI DEO
INTERPRETACIJA TUBITKA PREMA VREMENITOSTI I EKSPLIKACIJA VREMENA KAO T R A N S C E N D E N T A L N O G H O R I Z O N T A PITANJA O BITKU

PRVI ODSEK
P R I P R E M N A FUNDAMENTALNA ANALIZA TUBITKA PRVO POGLAVLJE
E K S P O Z I C I J A Z A D A T K A P R I P R E M N E ANALIZE TUBITKA

9. Tcma analitike tubitka 10. Razgraniavanjc analitikc tubitka spram antropologijc, psihologije i biologije 11. Egzistcncijalna analitika i interpretacija primitivnog tubitka. Tekoc zadobijanja jcdnogprirodnogpojma sveta' DRUGO POGLAVLJE BlTAK-U-SVETU UOPTE KAO OSNOVNA USTROJENOST TUBITKA 12. Predskiciranjc bitka-u-svetu iz orijentacije na u-bitak kao takav .13. Egzemplificiranjc U-bitka najednom fundiranom modusu. Saznavanjc svcta TREE POGLAVLjE SVETOVNOST SVETA 14. Ideja svetovnosti sveta uopte

69 73

78

81 88

93

10

Sadraj
A. A N A L I Z A OKOLOSVETOVNOSTI I SVETOVNOSTI UOPTE 97

15. Bitak u okolnom svetu susretajueg na unutarsvetskom biu 17. Upuivanje i znak 18. Udovoljenje i znaenjskost;
B. SVETA KOD DEKARTA

bia

97 103 107

16. Svctomemost okolnog sveta koja sc javlja

svetovnost sveta

114
120

ODVAJANJE ANALIZE SVETOVNOSTI OD INTERPRETACIJE

19. Odreenje sveta" kao res cxtensa 20. Fundamenti ontolokog odredcnja sveta" 21. Hermeneutika
C.

121 124 127

134

diskusija kartezijanske ontologije sveta"

ONO OKOLSKO OKOLNOG SVETA I PROSTORNOST TUBITKA

22. Prostornost onog unutarsvctski prirunog 23. Prostornost bitka-u-svetu 24. Prostornost tubitka i prostor ETVRTO POGLAVLJK
BlTAK-U-SVKTU KAO SABITAK I SAMOBITAK. O N O , , S E "

134 137 143

147

25. Polazna postavka egzistencijalnogpitanja 26. Satubitak Drugih i svakodncvni sabitak 27. Svakodnevni samobitak i ono Se PETOPOGLAVLJF

o onome Ko tubitka

148 151 160

U-BITAK KAO TAKAV

28. Zadatak tematske analize U-bitka

A. EGZISTENCIJALNA KONSTITUCIJA ONOGA TU

165
169

29. Tu-bitak kao nahodenjc 30. Strah kaojedan modus nahodenja 31. Tu-bitak kao razumljenje 32. Razumljenje i izlaganje

169 175 178 184

11

BllAK I VRFMF

33. Iskaz kao izvedeni modus izlaganja 34. Tu-bitak i beseda. Jezik
B. SVAKODNEVNI BITAK ONOGA T u I ZAPADANJE TUBITKA

190 196
203

35. Naklapanje 36. Zudnja za novim 37. Dvoznanost 38. Zapadanje i baenost ESTO POGLAVLJE
BRIGA KAO BITAK TUBITKA

204 207 210 212

39. Pitanje o izvornoj celovitosti strukturne celine tubitka 40. Osnovno nahodenje strepnje kaojedna otkljuenost tubitka 41. Bitak tubitka kao briga 42. Obistinjenje egzistencijalne interpretacije tubitka kao brige iz predontolokog samoizlaganja tubitka 43. Tubitak, svetovnost i realnost a) Realnost kao problem bitka i dokazivosti spoljanjeg sveta' b) Realnost kao ontoloki problem c) Realnost i briga 44. Tubitak, otkljuenost i istina a) Tradicionalni pojam istine i njegovi ontoloki fundamenti b) Izvorni fenomen istine i izvedenost tradicionalnog pojma istine c) Vrsta bitka istine i pretpostavka istine DRUGI ODSEK
TUBITAK I VREMENITOST

219 223 230 236 240 241 249 251 253 254 259 267

istaknuta

45. Rezultat pripremne fundamentalne analize tubitka i zadatak jedne izvorne egzistencijalne interpretacije tog bia

275

12

Sadrzaj PRVO POGLAVLJE

M O G U N O BITI-CEO TUBITKA I BITAK KA SMRTI

46. Prividna nemogunost ontolokog shvatanja i odredivanja tubitku primerenog biti-ceo 47. Iskustvena dosezivost smrti Drugih i shvatanja jednog celog tubitka 48. Izostanak, kraj i celovitost 49. Razgraniavanje egzistencijalne analize smrti drugih interpretacija togfenomena naspram mogunih mogunost

281 283 287 292 296 298 301 306

50. Predskiciranje cgzistencijalno-ontoloke strukture smrti 51. Bitak ka smrti i svakodnevica tubitka 52. Svakodnevni bitak ka kraju i potpuni egzistencijalni pojam smrti 53. Egzistencijalni projekat jednog svojstvenog bitka ka smrti DRUGO POGLAVLIE
T U B I T K U PRIMERENO OSVEDOENJE JEDNOG SVOJSTVENOG MOI-BITI I ODLUNOST

54. Problem osvedoenja jedne svojstvene egzistencijelne mogunosti 55. Egzistencijalno-ontoloki fundamenti savesti 56. Zovni karakter savesti 57. Savest kao zov brige 58. Razumljenje poziva i krivica 59. Egzistencijalna interpretacija savesti i vulgarno izlaganje savesti 60. Egzistcncijalna struktura svojstvenog moi-biti osvedoenog u savesti TREEPOGLAVLJH
SVOJSTVENO MOI-BITI-CEO TUBITKA I VREMENITOST KAO ONTOLOKI SMISAO BRIGE

315 318 320 322 328 338 344

61. Predskiciranje metodikog koraka od graninog obuhvatanja svojstvenog, tubitku primerenog biti-ceo dofenomenalnog slobodnogpolaganja vremenitosti

353

13

BlTAKl VRl-Ml-

62. Egzistencijelno svojstveno moi-biti-ceo kao predvodea odlunost

tubitka 356

63. Hermeneutika situacija dobijena za interpretaciju smisla bitka brige i metodiki karakter egzistencijalne analitike uopte 64. Briga i sopstvost 65. Vrcmenitost kao ontoloki smisao brige 66. Vremenitost tubitka i iz nje proistiui zadaci jednog izvornijeg ponavljanja egzistencijalne analize ETVRTO POGLAVLJE
V R E M E N I T O S T I SVAKODNEVICA

362 368 375 384

67. Osnovni sastoj egzistencijalne ustrojcnosti tubitka i predskiciranje njene vremenite interpretacije 68. Vremenitost otkljuenosti a) Vremenitost razumljenja b) Vremenitost nahodenja c) Vremenitost zapadanja d) Vremenitost besede 69. Vremefutost bitka-u-svetu i problem transccndence sveta a) Vremenitost obazirnog brinjenja b) Vremeniti smisao modifikacije obazirnog brinjenja u teorijsko otkrivanje onoga unutarsvetski predrunog c) Vremeniti problem transcendence sveta 70. Vremenitost tubitku primerene prostornosti 71. Vremeniti smisao svakodnevice tubitka PETOPOGLAVLJE
VREMENITOST I POVESNOST

387 389 389 393 400 403 405 406 411 419 422 426

uopte

72. Egzistencijalno-ofitoloka ekspozicija problema povesti 73. Vulgarno razumcvanje povesti i dogadafije tubitka 74. Osnovfia ustrojenost povesnosti

429 435 440

14

Sadrzaj 75. Povesnost tubitka i sveto-povest 76. Egzistencijalni izvor istorije iz povesnosti tubitka 77. Sklop povezanosti prethodne ekspozicije problema povesnosti sa istraivanjima V. Diltaja i idejama grofa Jorka ESTO POGLAVLJL
VREMENITOST I UNUTARVREMENOST KAO IZVOR VULGARNOG POJMA VREMENA

445 450 455

78. Nepotpunost prethodne vremenite analize tubitka 79. Vremenitost tubitka i brinjenje vremena 80. Brinuto vreme i unutarvremenost 81. Unutarvremenost i geneza vulgarnogpojma vremena 82. Odvajanje egzistencijalno-ontolokog sklopa povezanosti vremenitosti, tubitka i vremena-sveta spram Hegelovog shvatanja odnoenja izmeu vremena i duha a) Hegelov pojam vremena b) Hegelova interpretacija sklopa povezanosti izmeu vremena i duha 83. Egzistencijalno-vrcmenita i fundamentalnoontoloko Dodatak Rubne napomene iz autorovog runog primerka Renik vanijih temufia Indeks imena analitika tubitka pitanje o snuslu bitka uopte

463 465 471 481

489 490 494 497

501 509 517

15

... 6fj\ov ydp cbc, i)|iic; uev r a u r a (xi TTOT pouAeaOe anuatvav oTTTav 6v cp6yyr|a9) ^ d \ a i yiyvcoaKT T U l ^ ^ rrpo TOU UV cbopeOa, vuv cV r]nopf]Kauv... Jer oigledno je da ste ipak jo odavno prisni sa onim sto zapravo mnite kada upotrebljavate izraz 'bivstvujuei] a mi smo, pak, nekada dodue verovali da to razumemo, a sada smo zapali u pometenost." 1 Imamo li mi danas neki odgovor na pitanje o onome to zapravo mnimo reju bivstvujui"? Nikako. I tako, eto, valja iznova postaviti pitanje o smislu bitka. Pa, jesmo li, takode, i danas samo u pometenosti to ne razumemo izraz bitak"? Nikako. I tako, eto, vredi pre toga ponajpre ponovo probuditi razumevanje za smisao tog pitanja. Konkretna izrada pitanja o smislu bitka" namera je rasprave koja sledi. Interpretacija vremena kao mogunog horizonta svakog razumevanja uopte jeste njen privremeni cilj. Usmeravanju prema takvom cilju, istraivanjima koja takva bitka

namera ukljuuje i zahteva, i putu ka tom cilju, potrebno je uvodno tumaenje.

\ Phuon, Sofist 244 a.
c

O f l E J b E h b A 3A &'<< / k - O a o HHS. 6p.

B H b A H O r t h '\

lA

,- .

iM

~ ~r ,. t , ,

Cnrn
yfn!3tPoHr.;'iA y SOT^

UVOD

Ekspozicija pitanja o smislu bitka

PRVO POGLAVLJE

Nunost, struktura i prednost pitanja bitka

1. Nunost izriitog ponavljanja pitanja o bitku Pomenuto pitanje danas je dospelo u zaborav, iako nae vreme u svoj napredak ubraja to to je ponovo potvrdilo metafiziku". No, isto tako smatra se da smo se liili napora neke YiyavTO|iaxia ttpi xf\c ouaiac;, koju bi trebalo ponovo rasplamsati. Pri tome, dodirnuto pitanje ipak nije proizvoljno. Ono je neprestano nadahnjivalo Platonovo i Aristotelovo istraivanje, da bi naravno od tada i zanemelo - kao tematsko pitanje zbiljskog istraivanja. Ono to su njih dvojica zadobili odralo se u mnogostrukim pomeranjima i premazima" sve do u Hegelovu [Georg VVilhelm Friedrich Hegel] logiku". I ono to je nekada u najviim naporima miljenja bilo izboreno od fenomena, premda u odlomcima i u prvim naletima, odavno je trivijalizovano. Ne samo to. Na tlu grkih polaznih postavki za interpretaciju bitka obrazovala se dogma koja ne samo da pitanje o smislu bitka proglaava za suvino, nego povrh toga sankcionie proputanje da se postavi to pitanje. Kae se: bitak" je najoptiji i najprazniji pojam. Kao takav on se opire svakom pokuaju definisanja. Tom najoptijem, te stoga i nedefinljivom pojmu definicija nije ni potrebna. Svako ga stalno upotrebljava, pa takode ve i razume ta svagda
21

Hil'AK

I \ IU:.\U:

mni njime. Time je to to je kao ono prikriveno izazivalo nemir u antikom filozofiranju, i odravalo ga u njemu, postalo jedna kao sunce jasna samorazumljivost, i to tako da se onaj ko jo i pita o tome okrivljuje za metodiki promaaj. Na poetku ovog istraivanja ne mogu se opirno pretresati predrasude koie stalno iznova usaduju i neguju bespotrebnost ispitivanja o bitku. One imaju svoj koren u samoj antikoj ontologiji. A ova se opet moe dostatno interpretirati - s obzirom na tlo iz kojeg su izrasli osnovni ontoloki pojmovi, u odnosu na primerenost legitimisanja kategorija i njihove potpunosti - samo po niti vodilji pre toga razjanjenog i odgovorenog pitanja o bitku. Stoga emo diskusiju o predrasudama voditi samo onoliko daleko, koliko je potrebno da se uvidi nunost ponavljanja pitanja o smislu bitka. To su tri predrasude: 1. Bitak" je najoptiji" pojam: i o 6v oti KaOoAou |id\taTa TTCIVTCOV^. Illud quod primo cadit sub apprehensione, est ens, cuius intellectus includitur in omnibus, quaecumque quis apprehendit. Neko razumevanjebitka svagda je ve zajedno sa ostalim obuhvaeno u svemu to neko shvata na biu." 3 Aii, optost bitka" nije optost roda. Bitak" granino ne obuhvata najvisu regiju bia, ukoliko je bie pojmovno artikulisano prema rodu i vrsti: OUT TO V 1 6v Y^ C - Optost" bitka premauje" svu rodu primerenu optost. Bitak" je prema oznaavanju srednjovekovne ontologije jedan transcendens". Jedinstvo togtranscendentalno opteg" naspram mnogostrukosti stvarstvenih najviih pojmova roda, ve Aristotel je saznao kaojedinstvo analogije. Tim je otkriem Aristotel, pri svoj zavisnosti od Platonovog ontolokog postavljanja pitanja, problem bitka stavio na naelno novu bazu. Takode ni on, naravno, nije rasvetlio tamu tih kategorijalnih sklopova povezanosti. U srednjovekovnoj ontologiji o tom problemu viestruko se diskutovalo, pre svega u tomistikim i skotistikim kolskim pravcima, a da se nije dolo do neke naelne jasnoe. I konano, ako Hegel odreduje bitak" kao ono neodredeno neposredno" pa to
2 3 4 Aristotel, Metafizika B 4, 1001 a 21. Toma Akvinski, Sunnna teologinc II' qu. 94 a 2. Aristotek Metnfiziku B 3, 99S b 22.

Nunost, struktura i prcdnost pitanja

bitka

odredenje polae u osnov svim daljim kategorijalnim eksplikacijama svoje logike', onda se on dri istog pravca gledanja kao 1 antika ontologija, samo to on isputa iz ruku problem koji je ve Aristotel postavio o jedinstvu bitka naspram mnogostrukosti stvarstvenih kategorija". Ako se, prema tome, kae: bitak" je najoptiji pojam, onda to ne moe da znai da je on najjasniji pojam i da mu nije potrebno nikakvo alje pretresanje. Pojam bitka" pre je najtamniji pojam. 2. Pojam bitak" je nedefinljiv. To se zakljuilo iz njegove najvie optosti. I to s pravom - ako definitio fit per genus proximum et differentiam specificam. Bitak" doista ne moe da se pojmi kao bie; enti non additur aliqua natura: bitak" ne moe da dode do odredenosti tako to ce mu se prirei bie. Bitak se ne moe definicijski izvesti iz viih pojmova i prikazati niim pojmovima. Ali, da li odatle sledi da bitak" vie ne moe da ponudi nikakav problem? Nikako; moe samo da se zakljui: bitak" nije neto takvo poput bia. Stoga, u izvesnim granicama opravdana vrsta odredivanja bia - definicija" tradicionalne logike, koja i sama ima svoje fundamente u antikoj ontologiji - nije primenljiva na bitak. Nedefinljivost bitka ne dispenzuje od pitanja o njegovom smislu, ve ga direktno zahteva. 3. Bitak" je samorazumljiv pojam. U svem saznavanju, iskazivanju, u svakom dranju prema biu, u svakom sebe-odnoseemdranju-prema-samom-sebi upotrebljava se bitak", i pri tome je taj izraz bez daljeg" razumljiv. Svako razume: nebo jV plavo"; ja jesam radostan" i tome slino. Jedino, ova prosena razumljivost samo demonstrira nerazumljivost. Ona ini oitim da u svakom dranju i bitku prema biu kao biu a priori lei jedna zagonetka. l o da svagda ve ivimo u nekom razumevanju bitka, a da je smisao bitka istodobno zaogrnut tamom, dokazuje naelnu nunost da se ponovi pitanje o smislu bitka".
l'poredili: Pascal, Pcnsecs ct Opusculcs (ed. Brunschvicg) (6), Faris 1912, str. 169: On ;ic peut entreprendre de delinir letre sans toniber dans cette absurdite: car on ne peut definir un mot sans commencer par celui-ci, ccst, soit qut)n lexprimc ou Cjiion le sous-entende. Donc pour dehnir letre, il iaudrait dire ccst, et ainsi eniplo) er le niot defini dans sa defmition.

23

BlTAK I VRIiMi:

Pozivanje na samorazumljivost u krugu osnovnih filozofskih pojmova, a pogotovu u pogledu na pojam bitak, sumnjiv je postupak, osim ako to samorazumljivo , i samo ono, tajni sudovi obinog uma" (Kant [Immanuel Kant]), treba da postane i ostane izrieita tema analitike (posao filozofa"). Odvaganje predrasuda je, medutim, istodobno uinilo razgovetnim to da ne nedostaje samo odgovor na pitanje o bitku, nego da je ak i samo pitanje tamno i bez usmerenja. Ponoviti pitanje bitka, stoga, kazuje: najpre tek dostatno izraditi postavIjanje pitanja.

2. Formalna struktura pitanja o bitku Pitanje o smislu bitka treba da bude postavljeno. Ako je ono jedno od fundamentalnih pitanja, ili dkjedino fundamentalno pitanje, onda je takvom ispitivanju potrebna primerena prozirnost. Stoga se ukratko mora pretresti ta uopte pripada jednom pitanju, da bi polazei odatle pitanje bitka moglo da se uini vidljivim kao jedno izuzetno pitanje. Svako ispitivanje je neko traenje. Svako traenje dobija svoju prethodnu vodilju iz onoga traenog. Ispitivanje je saznavajue traenje bia u njegovom dabitku i takobitku. Saznavajue traenje moe da postane istraivanje" kao slobodno polagajue odredivanje onoga o emu je pitanje. Ispitivanje ima kao ispitivanje o ... svoje pitano. Svako ispitivanje o ... jeste na bilo koji nain propitivanje kod ... Ispitivanju pripada pored onoga pitanog i jedno ispitivano. U istraujuem, tj. specifino teorijskom pitanju, ono pitano treba da bude odreeno i dovedeno do pojma. U pitanom tada, kao ono zapravo intendirano, lei onopropitano, ono kod ega ispitivanje dolazi na cilj. Samo ispitivanje ima kao dranje jednog bia, pitaoca, vlastiti karakter bitka. Ispitivanje moe da se sprovede kao tek-onako-ispitatf ili kao eksplicitno postavljanje pitanja. Osobitost ovoga poslednjeg lei u tome da ispitivanje pre toga postane sebi prozirno po svim spomenutim konstitutivnim karakterima samog pitanja. 24

\unost, <truktura i prcduost pitanja bitka

Pitanje o smislu bitka treba da bude postavljeno. Time stojimo pred nunou da pitanje bitka pretresemo u pogledu na navedene strukturne momente. Kao traenju, ispitivanju je potrebno da ga ono traeno prethodno nekako vodi. Smisao bitka nam stoga na izvestan nain vc mora biti raspoloiv. Bilo je nagoveteno: mi se uvek ve kreemo u nekom razumevanju bitka. Iz niega izrasta izridto pitanje o smislu bitka i tendenca ka njegovom pojmu. Mi ne znamo ta kazuje bitak". Ali, ve ako pitamo: ,,ta je 'bitak'?", mi se drimo u nekom razumevanju toga je" a da ne moemo pojmovno da fiksiramo ta znai to je". Ne poznajemo ni horizont polazei od koga bi trebalo da shvatimo i fiksiramo smisao. Ovo proseeno i maglovito razumevanje bitka jeste fakat. Neka se to razumevanje bitka koleba i rasplinjava i kree uz samu granicu pukog poznavanja rei koliko god hoe - i sama ta neodredenost svagda ve raspoloivog razumevanja bitka pozitivan je fenomen kome je potrebno razjanjenje. Pa ipak, istraivanje o smislu bitka nee hteti da to razjanjenje da na poetku. Interpretacija prosenog razumevanja bitka dobija svoju nunu nit vodilju tek poto je obrazovan pojam bitka. Iz jasnoe pojma i njemii pripadajuih naina njegovog eksplicitnog razumljenja morae da se ispostavi, ta mni zatamnjeno, odnosno jos nerazjasnjeno razumevanje bitka, te koje su vrste zatamnjenja, odnosno ometanja eksplicitnog razjanjenja smisla bitka mogune i nune. Proseno, maglovito razumevanjebitka, dalje, moe biti rezultat nasledenih teorija i mnjenja o bitku, i to tako da te teorije kao izvori vladajueg razumevanja pri tome ostanu prikrivene. - Ono traeno u ispitivanju o bitku nije neto potpuno nepoznato, premda je najpre u potpunosti neshvatljivo. Ono pitano pitanja koje treba izraditi jeste bitak, ono to odreuje bie kao bie, ono tamo-na-emu je bie, ma kako ono bilo pretresano, svagda ve razumljeno. Bitak bia nije' i sam iedno bie. Prvi lilozolski korak u razumevanju problema bitka sastoji se u tome da se ne uu96v riva 6tr|yelaHai'\ ,,ne priaju nikakve prie"
6 Platt)n,.S()//>7 2-42 c.

BlTAK 1 VRTMi.

tj. da se bice kao bie u svom poreklu ne odreduje svodenjem na neko drugo bie, kao da bitak ima karakter nekog mogunog bica. Bitak kao ono pitano, stoga, zahteva \ lastitu vrstu pokazivania, koja se sutinski razlikuje od otkria bia. Prema tome i ono propitiino, smisao bitka, zahtevae vlastitu pojmovnost, koja se opet sutinski raziikuje od pojmova u kojima bie dosee svoju odreenost primerenu znaeenju. Ukoliko bitak sainjava ono pitano, a bitak kazuje bitak bia, onda se kao ono ispitivnno pitanja bitka odaje samo bie. Ono biva gotovo zapitano za njegov bitak. Medutim, ako ono treba da moe nepatvoreno da oda karaktere svog bitka, onda je ono sa svoje strane moralo pre toga vec postati pristupano onako kako ono po samom sebi jeste. U pogledu na svoje ispitivano, pitanje bitka zahteva zadobijanje i prethodno osiguranje prave vrste pristupa bicu. Ali, biem, bivstvujudm" mi nazivamo mnogo toga, i u razliitom smislu. Bivstvujui jest sve o emu besedimo, ta nmimo, prema emu se ovako ili onako drimo, bivstvuiui jest takode i ono ta 1 kako mi sami jesmo. Bitak lei u dabitku i takobitku, u realnosti, predrunosti, sastoju, vaenju, tubitku, u ima" [,,es gibU - ,,ono daje"]. Na kojcni biu treba da bude otitan smisao bitka, od kojeg bia otkljuenje bitka treba da uzme svoje polazite? Da li je polazite proizvoljno, ili iedno odredeno bie poseduje neku prednost u izradi pitanja bitka? Koje je to egzemplarno bie i u kojem smislu ono poseduje neku prednost? Ako pitanje o bitku treba da bude izriito postavljeno i sprovedeno u potpunoj providnosti njega samog, onda prema dosadanjim tumaenjima izrada tog pitanja zahteva eksplikaciju naina gledanja na bitak, razumljenja i pojmovnog shvatanja smisla, pripremu mogunosti pravog izbora egzemplarnog bia, izradu genuine vrste pristupa tom biu. Gledanje na, razumijenje i poimanje, biranje, pristup ka - to su konstitutivna dranja ispitivanja, pa tako i oni sami jesu modusi bitka jednog odredenog bia, onog jednog bia koje mi, oni pitajui, svagda sami jesmo. Izrada pitanja bitka, prema tome, kazuie: injenje prozirnim jednog bia - onog ispitivajueg bia - u njegovom bitku. Ispitivanje tog pitanja je kao modus bitkn iednog bia i samo sustinski odredeno polazeci od onoga o 26

Suitiost, struktura

i picdnost pitania bitka

emu se u njemu pita - od bitka. To bie koje mi sami svagda jesrao, i koje izmedu ostalog poscduje mogucnost bitka ispitivanja, terminoloki zahvatamo kao tubitak. Izriito i prozirno postavljanje pitania o smislu bitka zahteva prethodnu primerenu eksplikaciju jednog bia (tubitka) s obzirom na njegov bitak. Ali, zar takav poduhvat ne pada u oigledan krug ? Morati prethodno odrediti bie u njegovom bitku, pa na tom osnovu potom tek hteti postaviti pitanje o bitku, ta je to drugo nego hodanje u krugu? Zar za izradu pitanja nije ve pretpostavljeno" ono to treba da donese pre svega odgovor na to pitanje? Formalni pi igovori, poput argumentacije o krugu u dokazu", koja se u oblasti istraivanja principa moe u svako doba lako navesti, uvek su sterilni pri odvaganju konkretnih puteva istraivanja. Za razumevanje stvari oni ne iznose nita, a i ometaju prodiranje u polje istraivanja. Faktiki se, medutim, u naznaenom postavlianiu pitanja uopte ne nalazi nikakav krug. Bie moe da bude odredeno u svom bitku, a da pri tome ne mora ve da bude raspoloiv eksplicitan pojam o smislu bitka. Kada to ne bi bilo tako, onda do sada jo ne bi moglo biti nikakvog ontoloskog saznanja, ije se faktiko opstojanje zasigurno nee poricati. Bitak" biva u svoj dosadanjoj ontologiji, dodue, pretpostavijen" ali ne kao raspoloiv pojanr - ne kao ono kao koje on jeste ono traeno. Pretpostavljanje" bitka ima karakter prethodnog svraanja pogleda na bitak, i to tako da iz pogleda na njega privremeno biva artikulisano unapred dato bie u svom bitku. To vodee gledanje na bitak izrasta iz prosenog razumevanja bitka u kojem se uvek ve kreemo, / kojc na kraju pripada ustrojeiiosti sutine saniog tubitka. Takvo pretpostavijanje" nema nikakve veze s postavijanjem nekog nedokazanog naela, iz kojeg biva deduktivno izvoden neki sled stavova. U postavljanju pitanja o smislu bitka uopte se ne moe nalaziti krug u dokazu", zato to se u odgovaranju na to pitanje ne radi o nekom izvodeem obrazlaganju nego o pokazujucm slobodnom polaganju osnova. U pitanju o smislu bitka ne nalazi se krug u dokazu^, ali se zasigurno nalazi jedna udnovata odnosnost-unazad ili odnosnost-unapred" onoga pitanog (bitka) prema ispitivanju kao modusu

BiTAK 1 VKIi.MI-:

bitka jednog bia. Sutinska pogodenost ispitivanja njegovim pitanim pripada najvlastitijem smislu pitanja bitka. A to kazuje samo: bie karaktera tubitka ima prema pitanju bitka i samo jedan - moda ak i izuzetan - odnos. Ali, zar time jedno odredeno bie nije ve pokazano u svojoj bitkovnoj prednosti, i zar time nije prethodno dato egzemplarno bie koje treba da fungira kao ono primarno ispitivano pitanja bitka? Ovim to je do sada pretresano niti je pokazana prednost tubitka, niti je odlueno o njegovoj mogunoj ili ak nunoj funkciji kao bia koje primarno treba ispitivati. Ali, zasigurno se javilo neto takvo poput prednosti tubitka.

3. Ontoloka prednost pitanja bitka Karakterisanje pitanja bitka po niti vodilji formalne strukture pitanja kao takvog razjasnilo je to pitanje kao osobito pitanje, i to tako da njegova izrada, pa ak i reenje, zahtevaju niz fundamentalnih razmatranja. Ali, izuzetnost pitanja bitka potpuno e da se obelodani tek onda kada ono bude dovoljno granino obuhvaeno s obzirom na svoju funkciju, svoju nameru i svoje motive. I)o sada je nunost ponavljanja tog pitanja s jedne strane bila motivisana dostojanstvenou njegovog porekla, ali ona je to pre svega nedostajanjem nekog odredenog odgovora, pa ak i nedostatkom nekog zadovoljavajueg postavljanja pitanja uopte. Moe se, medutim, zahtevati da se zna emu treba da slui to pitanje. Da li ono samo ostaje, ili, da li ono uopte jeste, samo posao neke slobodno lebdee spekulacije o najoptijim optostima - ///, da li je ono istodobno najprineipijelnije i najkonkretnije pitanje? Bitak je svagda bitak nekog bia. Sveukupnost bia moe prema svojim razliitim oblastima da postane polje slobodnog polaganja i graninog obuhvatanja odredenih podruja stvari. Ta podruja, npr. povest, priroda, prostor, ivot, tubitak, iezik i tome slino, u odgovarajuim znanstvenim istraivanjima mogu se, sa svoje strane, tematizovati u predmete. Znanstveno istraivanje naivno i s irovo provodi izdvaianje i prvo tiksiranje podruja stvari. Izrada podruja u njegovim osnovnim strukturama na izvestan je nain 28

Sutiost, struktura i prcdnost pitiiuja hitka

ve postignuta predznanstvenim iskustvom i izlaganjem oblasti bitka, u kojoj je ogranieno samo podruje stvari. Tako izrasii osnovni pojmovf najpre ostaju niti vodilje za prvo konkretno otkljuenje podruja. Premda teite istraivanja uvek lei u toj pozitivnosti, njegovo svojstveno napredovanje ne sprovodi se toliko sakupljanjem rezultata i njihovim pohranjivanjem u prirunike" koliko ispitivanjem o osnovnim ustrojenostima svagdanjeg podruja, ispitivanjem koje najee reaktivno izbija iz takvog narastajuceg poznavanja stvari. Svojstveno kretanje' znanosti odigrava se u vie ili manje radikalnoi i samoj sebi neprozirnoj reviziji osnovnih pojmova. Nivo jedne znanosti odreduje se iz toga koliko je ona sposobna za krizu svojih osnovnih pojmova. U takvim imanentnim krizama znanosti dolazi do kolebanja odnosa pozitivno istraivajueg ispitivanja prema ispitivanim stvarima samim. Danas su se posvuda u razliitim disciplinama probudile tendence da se istraivanje premesti na nove iundamente. Prividno najstroa i najvrsce uzglobljena znanost, tmitematika, dospela je u krizu fundamenata 1 U borbi izmedu formalizma i intuicionizma radi se o zadobijanju i osiguravanju primarne vrste pristupa onome to treba da bude predmet te znanosti. Teorija relativnosti/zz/Ar izrasta iz tendence da se ispostavi vlastiti sklop povezanosti same prirode - onako kako on opstoji po sebf. Kao teorija o uslovima pristupa samoj prirodi ona tei da odredivanjem svih relativnosti ouva nepromenljivost zakona kretanja, pa time dovodi sebe pred pitanje o strukturi njoj prethodno datog podruja stvari, pred problem materije. U biologiji se budi tendenca da se pita unatrag, iza odredenja o organizmu i ivotu koja su dali mehanizam i vitalizam, te da se iznova odredi vrsta bitka onoga iveeg kao takvog. U istorijskim duhovnim znanostima ojaao je poriv prema samoj povesnoj zbilji kroz predaju i njeno prikazivanje i tradiciju: povest literature treba da postane povest problema. Teologija traga za izvornijim, iz smisla same vere predskiciranim i unutar nje ostalim izlaganjem bitka oveka prema bogu. Ona polako poinje ponovo da razumeva Luterov [Martin Lutherj uvid, da njena dogmatska sistematika poiva na fundamentif koji nije izrastao 29

BITAK

i YR I:\II:

iz jednog primarno verskog ispitivanja, i ija pojmovnost ne samo da nije dovoljna za teoloku problematiku, ve je pokriva i unakazLije. Osnovni poimovi su odredenja u kojima podruje stvari, koje lei u osnovi svih tematskih predmeta jedne znanosti, dolazi do prethodnog razumevanja koje vodi sva pozitivna istraivanja. Svoie pravo legitimisanje i obrazloenje", prema tome, ti pojmovi dobijaju samo u jednom odgovarajui prethodnom pretraivairJLi samog podruja stvari. Medutim, ukoliko se svako od tih podruia dobija iz oblasti samog bia, takvo prethodno istraivanje koje stvara osnovne pojmove, ne znai nita drugo do izlaganje tog bica prema osnovnoj ustrojenosti njegovog bitka. Takvo istraivanje mora da prethodi pozitivnim znanostima - i ono to moe. Platonov i Aristotelov rad dokaz je za to. Takvo polaganje osnova znanostima naelno se razlikuje od naknadno epajue logike 1 koja neko sluajno stanje jedne znanosti istrauje prema njenoj metodf, Ono je produktivna logika u tom smislu to ono gotovo uskae u odredeno podruje stvari, pre svega drugog otkljuLije ga u ustrojenosti njegovog bitka i pozitivnim znanostima ini dobijene strukture raspoloivim kao prozirna uputstva za ispitivanje. Tako npr. ono filozofski primarno nije neka teorija obrazovanja pojmova istorije, to nije ni teorija istorijskog saznanja, a isto tako ni teorija povesti kao objekta istorije, ve je to interpretacija onoga svojstveno povesno bivstvLijueg prema njegovoj povesnosti. lako, eto, i pozitivni doprinos Kantove Kritike cistog uma [Kritik der reineu Vermmft] poiva u polaznoj postavci za izradu onoga to nekoj prirodi uopte pripada, a ne u nekoj teorijr saznanja. Njegova transcendentalna logika apriorna je logika stvari bitkovnog podruja: priroda. Ali, takvom ispitivanju - ontologiji uzetoj LI najirem smislu i bez oslanjanja na ontoloke pra\ ce i tendence - i samom je potrebna jo jedna nit vodilja. Ontoloko istraivanje je, doduse, izvornije naspram ontikog ispitivanja pozitivnih znanosti. Ali, i ono samo ostaje naivno i neprozirno, ako njegova istraivanja o bitku bia ostave nepretresenim smisao bitka uopste. 1 upravo je ontolokom zadatku jedne nededuktivno konstruiue genealogije razliitih mogunih naina bitka potrebno prethodno sporazumevanje o onome, ,,sta mi zar>ravo mnimo tim izrazom 'bitak^. 30

Nunost, struktum i prciitu\<t pittui'm bitka

Stoga pitanje bitka cilja na jedan apriorni uslov mogunosti nc samo znanosti koje ispituju bie kao takvo i takvo bie, i pri tome se svagda ve kreu u nekom razumevanju bitka, ve i na uslov mogunosti samih ontologija koje lee pred ontikim znanostima i fundiraju ih. Sva ontologija, raspolagaia ona nia kako bogatim i vrsto sazdanim sistcmom kategorija, u osnovi ostajc slepa i jcdno je izokrcianjc svojc najsvojstvenije namere, ako prc toga uijc dovoljno razjasnila smisao bitka i to razjanjenje pojmila kao svoj fundamentalni zadatak. Ispravno razumljeno ontoloko istraivanje samo daje pitanju bitka njegovu ontoloku prednost nad pukim ponovnim preuzimanjem jedne potovanja dostojne tradicije i unapredivanjem jecnog sve do sada neprozirnog problema. Ali ta stvarski-znanstvena prednost nije jedina.

$ 4. Ontika prednost pitanja bitka Znanost uopte moe se odrediti kao celina jednog sklopa povezanosti obrazloenja istinitih stavova. Ova delinicija niti je potpuna, niti pogada znanost u njenom smislu. Znanosti poseduju kao dranja oveka vrstu bitka tog bia (ovek). To bie terminoioki shvatamo kao tubitak. Znanstveno istraivanje nije jedina i nije najblia moguna vrsta bitka tog bia. Sam tubitak je, povrh toga, istaknut pred ostalim biem. Tu istaknutost bi valjalo privremeno uiniti vidljivom. Pri tome pretresanje mora unapred da zahvati analize koje e doi kasniie i tek one ce svojstveno pokazivati. Tubitak je jedno bie koje sc ne javlja samo medu ostalim biem. Pre je tako da je ono ontiki istaknuto time sto se tom biu u njegovom bitku radi o tom bitku samom. Toj ustrojenosti biika tubitka, medutim, tada pripada to da on u svom bitku ima prema tom bitku jedan bitko\'ni odnos. A to opet kazujc: tubitak razumc sebe u svom bitku na bilo koji nain i u bilo kojoj izriitosti. Tom biu je svojstveno da je s njegovim bitkom i kroz njegov bitak taj bitak otkljuen njemu samom. Razumcvanje bitka i sdmo je jedna odredcnosi bitka tubiika. Ontika istaknutost tubitka lei u tome, da on ontoloki jcstc.

HII'AK i YRI:MI:.

Ontoloki-biti ovde jo ne kazuje: obrazovati ontologiju. Stoga, ako naziv ontologija zadravamo za eksplicitno teorijsko ispitivanje o bitku bia, onda mneno ontoloki-biti tubitka treba oznaiti kao predontoloko. A to ne znai otprilike neto kao: jednostavno ontiki-bivstvujui, nego bivstvujui na nain jednog razumljenja bitka. Sam bitak, prema kojem se tubitak moe ovako ili onako rati i uvek se nekako dri, nazivamo cgzistencija. A poto se sutinsko odredivanje tog bia ne moe sprovesti navodenjem nekog stvarstvenog ta, jer njegova sutina pre lei u tome da ono svagda ima biti svoj bitak kao svoj, onda je za oznaavanje tog bia odabran naziv tubitak kao isti izraz bitka. Tubitak razume samog sebe uvek iz svoje egzistencije, jedne mogunosti samog sebe da bude on sam, ili da ne bude on sam. Te mogunosti tubitak je ili sam odabrao, ili je dospeo u njih, ili je svagda ve rastao u njima. Egzistencija biva na nain zahvatanja ili proputanja odluena samo od strane svagdanjeg tubitka samog. Pitanje egzistencije treba izvesti na istac uvek samo kroz samo egzistiranje. Pri tomc vodee razumevanje samog tog egzistiranja nazivamo cgzistcncijclno razumevanje. Pitanje egzistencije je jedan ontiki posao" tubitka. Za to nije potrebna teorijska prozirnost ontoloke strukture egzistencije. Pitanje o toj strukturi cilja na razlaganje onoga to konstituie egzistenciju. Sklop povezanosti tih struktura nazivamo cgzistcncijalnost. Njena analitika nema karakter egzistencijelnog nego cgzistcncijalnog razumljenja. Zadatak jedne egzistencijalne analitike tubitka, s obzirom na njenu mogunost i nunost, predskiciran je u ontikoj ustrojenosti tubitka. No, ukoliko egzistencija odreduje tubitak, onda je ontolokoj analitici tog bia svagda ve uvek potrebno jedno prethodno svraanje pogleda na egzistencijalnost. A nju razumemo kao ustrojenost bitka bia koje egzistira. U ideji takve ustrojenosti bitka, medutim, ve lei ideja o bitku uopte. Pa tako je i mogunost sprovoenja analitike tubitka vezana za prethodnu izradu pitanja o smislu bitka uopte. 32

Nunost, struktura

i prcdnost pitanja bitka

Znanosti su naini bitka tubitka na koje se on dri i prema onom bic:u koje on ne mora i sam biti. A tubitku sutinski pripada: bitak u nekom svetu. Tubitku pripadno razumevanje bitka stoga se jednakoizvorno tie razumljenja neega takvog poput svcta" i razumljenja bitka bia koje postaje dostupno unutar sveta. Ontologije koje za temu imaju bie sa tubitku neprimerenim karakterom bitka, prema tome, fundirane su i motivisane u ontikoj strukturi samog tubitka, koja u sebi obuima odredenost jednog predontolokog razumevanja bitka. Stogafundamentahui ontologiju, iz koje mogu tek da proisteknu sve ostale, treba traiti u egzistencijalnoj analitici tubitka. Prema tome, tubitak ima viestruku prednost pred svim drugim biem. Prva prednost je ontika: to bie je u svom bitku odredeno egzistencijom. Druga prednost je ontoloka: tubitak je na osnovu odredenosti svoje egzistencije po samom sebi ontoloki". Meutim, tubitku jednakoizvorno - kao konstituensu razumevanja egzistencije - pripada jedno razumljenje bitka svega tubitku neprimerenog bia. Otuda tubitak ima treu prednost kao ontiko-ontoloki uslov mogunosti svih ontologija. Tako se tubitak pokazao kao ono ispitivano koje treba ontoloki primarno ispitivati pre sveg drugog bia. I konano, egzistencijalna analitika je sa svoje strane egzistencijclno, tj. ontiki ukorenjena. Jedino ukoliko je samo filozofski-istraivajue ispitivanje kao mogunost bitka svagda egzistirajueg tubitka egzistencijelno zahvaeno, opstoji mogunost otkljuenja egzistencijalnosti egzistencije, a time i mogunost zapoinjanja jedne dovoljno tundirane ontoloke problematike uopste. A time je postala razgovetna i ontika prednost pitanja bitka. Ontiko-ontoloka prednost tubitka uoena je ve rano, a da pri tome sam tubitak nije bio shvaen u svojoj genuinoj ontolokoj strukturi, niti je postao makar i problem koji na to cilja. Aristotel : kae: f] \\ivyj] xd ovia TTCOC; eaxiv . Dua (oveka) je na izvestan nain bie; dua" koja sainjava bitak oveka, otkriva na svoje naine na koje ona ieste - al'a6i]atc; i vorjaic; - sve bie s obzirom na
Aristotel, dc an'una i 8, 431 b 21, up. ibid. 5, 430 a 14 i dalje.

33

BliAK

I \ Rl.Air

njegov da-bitak i tako-bitak, tj. uvek takode i u njegovom bitku. Ovaj stav, koji upuuje nazad na Parmenidovu ontoloku tezu, preuzeo je u jedno karakteristino pretresanje Toma Akvinski. Unutar zadatka izvoenja transcendencija'1, tj. karaktera bitka koji iee jo iznad svake mogune stvarstveno-rodu-primerene odredenosti nekog bia, svakoga modus specialis entis, i koii nuno pripadaju svakome Neto ma ta ono bilo, treba da se dokae takode i verum kao iedan takav transcendens. To se deava pozivanjem na neko bie koje primereno samoj vrsti svog bitka poseduje sposobnost da se sastaje" tj. poklapa sa svagdanjim bilo kako bivstvujuim. To izuzetno bie - ens, quod natum est convenire cum omni ente - jeste dua (anima) s . Oigledno je da ovde obelodanjena, premda ontoloki nerazjanjena prednost tubitka" pred svim ostalim biem, nema nita zajedniko s nekim loim subjektiviranjem sveukupnosti bia. Dokaz ontiko-ontoloke istaknutosti pitanja bitka osniva se na privremenom pokazivanju ontiko-ontoloke prednosti tubitka. Medutim, analiza strukture pitanja bitka kao takvog ( 2) naisia je na jednu istaknutu funkciju tog bia unutar samog postavljanja pitanja. Pri tome se tubitak razgrnuo kao bie koje pre toga mora biti ontoloki dovoljno izradeno, kako bi ispitivanje postalo prozirno. Ali, sada se pokazalo da ontoloka analitika tubitka uopte sainjava fundamentalnu ontologiju, da time tubitak fungira kao ono bie koje treba naelno prethodno ispitivati u odnosu na njegov bitak. Ako interpretacija smisla bitka postaje zadatak, onda tubitak nije samo ono bie koje treba primarno ispitivati; on je povrh toga bie koje se svagda ve u svom bitku odnosi prema otiomc o emu se u tom pitanju pita. A pitanje bitka tada nije nista drugo do radi kalizovanje jedne samom tubitku pripadne sutinske tendence bitka - radikalizovanje predontolokog razumevanja bitka.

Toma Akvinski, Quacstionc$ dc vcritatc qu. I a. 1 c, up. dolom stm/.e i od navedenog odstupaiuee spro\'odenje jedne dedukcijt" transcendenciia u Opusculum ,,Jc natum gcncris".

34

DRUGO POGLAVLJE

Dvostruki zadatak u izradi pitanja bitka. Metoda istraivanja i njegov nacrt

5. Ontoloka analitika tubitka kao slobodno polaganje horizonta za interpretaciju smisla bitka uopte Prilikom oznaavanja zadataka, koji se nalaze u postavljanju" pitanja bitka, pokazalo se da nije potrebno samo fiksiranje onog jednog bia koje treba da fungira kao primarno ispitivano, ve da se zahteva i izriito usvajanje i osiguravanje prave vrste pristupa tom biu. Pretresano je koje bie preuzima povlaenu ulogu unutar pitanja bitka. Ali, kako to bie, tubitak, treba da postane dostupno i u razumevajuem izlaganju gotovo vizirano? Za tubitak dokazana ontiko-ontoloka prednost mogla bi da zavede na mnjenje da to bie mora da bude i ontiko-ontoloki primarno dato bie, ne samo u smislu neke neposredne" dohvatljivosti samog bia, ve i s obzirom na jednu isto tako neposrednu" prethodnu datost njegove vrste bitka. Tubitak, dodue, ontiki nije samo blizu, ili ak ono najblie - to ak mi svagda sami jesmo. Uprkos tome, ili upravo zbog toga, on je ontoloki ono najdalje. Njegovom najvlastitijem bitku, dodue, pripada to da poseduje neko razumevanje toga i da se svagda ve dri izvesne izloenosti svog bitka. Time, medutim, uopte nije kazano da bi se to najblie predontoloko bitkovno izlaganje njega samog moglo preuzeti kao primerena 35

BlTAK I VRTMl-

nit vodilja, kao da bi to razumevanje bitka moralo da proistekne iz jednog tematski ontolokog promiljajueg priseanja na najviastitiju ustrojenost bitka. Primereno sebi pripadnoj vrsti bitka, tubitak pre ima tendencu da vlastiti bitak razume iz ouog bia prema kojem se on sutinski stalno i najpre odnosi - iz sveta". U samom tubitku, pa time u njegovom vlastitom razumevanju bitka, nalazi se ono to emo pokazati kao ontoloko povratno zraenje razumevanja sveta na izlaganje tubitka. Ontiki-ontoloka prednost tubitka stoga je osnov za to da tubitku ostaje pokrivena specifina ustrojenost njegovog bitka - razumljena u smislu ^^^^^0^111^ strukture koja mu pripada. Tubitak je samom sebi ontiki najblie", ontoloki najdalje, a predontoloki ipak nije stran. Time je privremeno samo pokazano da interpretacija tog bia stoji pred vlastitim tekoama koje se osnivaju u vrsti bitka tematskog predmeta i samog tematizujueg odnoseeg dranja, a ne, na primer, u nekoj nedostatnoj opremljenosti nae saznajne moi ili u prividno lako otklonjivom nedostatku primerene pojmovnosti. Medutim, poto tubitku razumevanje bitka ne samo da pripada, ve se ono obrazuje ili raspada sa svagdanjom vrstom bitka samog tubitka, on moe da raspolae bogatom izloenou. Filozofska psihologija, antropologija, etika, politika", pesnitvo, biografija i pisanje povesti svagda su razliitim putevima i u promenljivoj meri sledili odnose dranja, moi, sile, mogunosti i sudbine tubitka. Ali ostaje pitanje da li su ta izlaganja bila egzistencijalno sprovedena isto onako izvorno kao to su moda bila egzistencijelno izvorna. To dvoje ne moraju nuno da idu zajedno, ali se ni ne iskljuuju. Egzistencijelno izlaganje moe da zahteva egzistencijalnu analitiku samo ako je filozofsko saznanje pojmljeno u svojoj mogunosti i nunosti. Tek ako su osnovne strukture tubitka dovoljno izradene u eksplicitnoj orijentaciji na sam problem bitka, dosadanja dobit izlaganja tubitka dobie svoje egzistencijalno opravdanje. Analitika tubitka, dakle, mora da ostane ono prvo i najpree u pitanju o bitku. A tek potom e problem dobijanja i osiguranja 36

Dvostruki zadatak u izradi pitanja bitka. Mctoda istraivauja i tijegov nacrt

vodee vrste pristupa tubitku postati doista gorui. Negativno govorei: na to bie ne sme se konstruktivno-dogmatski navui nikakva proizvoljna ideja o bitku i zbilji - ma koliko ona bila samorazumljiva"; nijedna od kategorija" koje su predskicirane iz takve ideje, ne sme da bude ontoloki nesmotreno nametnuta tubitku. Vrsta pristLipa i izlaganja pre mora da bude odabrana na takav nain da se to bie moe pokazati na sebi samom polazei od sebe samog. i to ona treba da pokae bie u onome kako ono najpre i ponajee jeste, u njegovoj prosenoj svakodnevici. Na njoj treba da se ispostave ne proizvoljne i sluajne nego sutinske strukture, koje se u svakoj vrsti bitka faktikog tubitka odravaju kao strukture koje odreduju bitak. U pogledu na osnovnu ustrojenost svakodnevice tubitka tada izrasta pripremno izdvajanje bitka tog bia. Tako shvaena analitika tubitka ostaje sasvim orijentisana na vodei zadatak izrade pitanja bitka. Time se odreduju njene granice. Ona ne moe hteti da da neku potpunu ontologiju tubitka, koja naravno mora da bude izgradena ukoliko neto poput filozofske" antropologije treba da stoji na filozofski dostatnoj bazi. Usmerena na neku mogunu antropologiju, odnosno njeno ontoloko fundamentiranje, naredna interpretacija daje samo nekoliko, mada ne i nesutinskih komada". Analiza tubitka je, medutim, ne samo nepotpuna nego najpre i isto tako privrernena. Ona izdvaja tek samo bitak tog bia bez interpretacije njegovog smisla. Slobodno polaganje horizonta za najizvornije izlaganje bitka ta analiza pre treba da pripremi. Tek kada taj horizont bude dobijen, pripremna analitika tubitka zahtevae svoje ponavljanje na vioj i svojstvenoj ontolokoj bazi. Kao smisao bitka onog bia koje nazivamo tubitak pokazae se vremenitost. Ovaj dokaz mora da se obistini u ponovljenoj interpretaciji privremeno pokazanih struktura tubitka kao modusa vremenitosti. Ali, s tim izlaganjem tubitka kao vremenitosti nije isto tako ve dat i odgovor na vodee pitanje koje je postavljeno o smislu bitka uopte. Zasigurno je, medutim, pripremljeno i postavljeno tlo za dobijanje tog odgovora. Putem nagovetaja bilo je pokazano: tubitku kao ontika ustrojenost pripada predontoloki bitak. Tubitak jeste na taj nain, 37

BlTAK 1 VRF.MF

da bivstvujui razume neto takvo poput bitka. vrsto se drei tog sklopa povezanosti treba pokazati da je vreme ono odakle tubitak uopte neizriito razume i izlae neto takvo poput bitka. Vreme mora da bude rasvetljeno i genuino pojmljeno kao horizont sveg razumevanja bitka i sveg izlaganja bitka. Da bi se pustilo da to postane takvo da se moe uvideti, potrebna je izvoma eksplikacija vremena kao horizonta razumevanja bitka iz vremenitosti kao bitka tubitka koji razumeva bitak. U celini tog zadatka istodobno lei zahtev da se tako dobijeni pojam vremena razgranii spram vulgarnog razumevanja vremena, koje je postalo eksplicitno u jednom izlaganju vremena, onako kako se ono taloilo u tradicionalnom pojmu vremena koji se odrao od Aristotela pa sve do Bergsona [Henri Bergson], a i posle njega. Pri tome treba uiniti razgovetnim, da - i kako - taj pojam vremena i vulgarno razumevanje vremena uopte proistiu iz vremenitosti. Time se vulgarnom pojmu vremena vraa njegovo samostalno pravo - naspram Bergsonove teze da je vreme, koje je m n e n o tim pojmom, prostor. ,,\ reme" odavno fungira kao ontoloki ili pre kao ontiki kriterij naivnog razlikovanja razliitih regija bia. Jedno vremenito" bie (prirodna deavanja i povesni dogadaji) razgraniava se spram nevreminitog" bia (prostorni i brojani odnosi). Uobiajilo se odvajanje bezvremenog" smisla stavova od vremenitog" toka iskazivanja stavova. Jedan jaz" se, dalje, nalazi izmedu vremenitog" bia i onoga nadvremenitog" venog, pa se pokusava premosenje tog jaza. Vremenit" ovde svagda kazuje koliko i bivstvujui u vremenu" - jedno odreenje koje je, naravno, jo uvek dosta tamno. Opstoji fakat: vreme, u smislu biti u vremenu" fungira kao kriterij rastavljanja regija bitka. Kako vreme dolazi do te istaknute ontoloke funkcije, pa ak i s kojim pravom upravo neto takvo kao vreme fungira kao takav kriterij, i konano: da li u toj naivno ontolokoj primeni vremena dolazi do izraaja njegova svojstvena moguna ontoloka relevanca; do sada to niti je bilo pitano, niti je bilo istraivano. Vreme" je, i to u horizontu vulgarnog razumevanja vremena, gotovo samo od sebe" dospelo u tu samorazumljivu" ontoloku funkciju i do danas se u njoj zadralo. 38

Dvostruki zadatak u izradi pitunjii bitka. Mctoda istraivanja i njcgov uacrt

Nasuprot tome, na tlu izradenog pitanja o smislu bitka treba pokazati, da je - i kako je - u ispravno vienom i ispravno eksplieiranom feuomenu vremena ukorenjena eentralna problematika svih ontologija. Ako bitak treba da bude pojmljen iz vremena, a razliiti modusi i derivati bitka u svojim modifikacijama i derivatima doista treba da postanu razumljivi iz pogleda na vreme, onda je time sam bitak - a ne, na primer, samo bie kao bie ,,u vremenu" - uinjen vidljivim u svom vremenitom" karakteru. Vremenit", meutim, tada vie ne moe da kazuje samo: bivstvujui u vremenu". Takode je i ono nevremenito" i nadvremenito" s obzirom na svoj bitak vremenito". I to opet ne samo na nain neke privacije spram nekog vremenitog" kao ,,u vremenu bivstvujueg", nego u jednom pozitivnom smislu koji, dakako, tek treba razjasniti. Poto je izraz vremenit" predfilozofskom i filozofskom jezikom upotrebom prevuen navedenim znaenjem, i poto se taj izraz u narednim istraivanjima upotrebljava, tj. uzima u izreku, za jo jedno drugaije znaenje, mi izvornu odredenost smisla bitka te njegovih karaktera i modusa iz vremena nazivamo njegovom temporalnom odredenou. Fundamentalni ontoloki zadatak interpretacije bitka kao takvog obuima, stoga, u sebi izradu temporalnosti bitka. U ekspoziciji problematike temporalnosti dat je pre svega konkretan odgovor na pitanje o smislu bitka. Poto bitak svagda postaje dohvatljiv samo iz pogleda na vreme, to odgovor na pitanje bitka ne moe da lei u nekom izolovanom i slepom stavu. Odgovor nije pojmljen u naknadnom kazivanju onoga to on primereno stavu iskazuje, pogotovu ako se on kao slobodno iebdei rezultat prua dalje za neko puko upoznavanje jednog stanovita" koje moda odstupa od dosadanje vrste obradivanja. To, da li je odgovor ,,nov" bez znaaja je i ostaje samo spoljanjost. Ono pozitivno na njemu mora leati u tome da je on dovoljno star da nauimo poimati mogunosti koje su stari" pripremili i postavili. Po svom najvlastitijem smislu odgovor daje jedno uputstvo za konkretno ontoloko istraivanje, da se unutar slobodno poloenog horizonta zapone sa istraivajuim ispitivanjem - i on daje samo to.
39

BlTAKI

\'Rl:Ml:

Ako na taj nain odgovor na pitanje bitka postaje upuujua nit vodilja za istraivanje, onda u tome lei da je taj odgovor dovoljno dat tek onda kada iz njega samog proistekne uvid u specifinu vrstu bitka dosadanje ontologije, usude njenog ispitivanja, pronalaenja i zakazivanja, kao ono to je primereno tubitku nuno.

$ 6. Zadatak estrukcije povesti ontologije Sve istraivanje - pa ne na poslednjem mestu i ono koje se kree u krugu centralnog pitanja bitka - jedna je ontika mogunost tubitka. Njegov bitak nalazi svoj smisao u vremenitosti. Pa ipak, ta vremenitost istodobno je uslov mogunosti povesnosti kao jedne vremenite vrste bitka samog tubitka, ne obazirui se na to da li je i kako je on jedno bie ,,u vremenu". Odredenje povesnosti iei pre onoga to se naziva povest (svetopovesno dogaanje). Povesnost mni ustrojenost bitka dogaanja" tubitka kao takvog, na osnovu kojeg je tek moguno nesto takvo poput svetske povestf i moguno je povesno pripadati svetskoj povesti. Tubitak jeste svagda u svom faktikom bitku - kako i ,,ta" on ve bee. Izriito ili ne, on jeste svoja prolost. I to ne samo tako da se njegova prolost gotovo iza' njega svaljuje na njega, pa da on poseduje ono prolo kao jo predruno prisutno svojstvo koje ponekad naknadno dejstvuje u njemu. Tubitak jeste" svoja prolost na nain svog bitka koji se, grubo reeno, svagda dogada" iz svoje budunosti. Tubitak jeste na svoj svagdanji nain da jeste, pa prema tome i sa njemu pripadnim razumevanjem bitka, urastao u neko nasleeno izlaganje tubitka i izrastao u njemu. Polazei od tog izlaganja tubitka on najpre, i u izvesnom krugu stalno, razumeva sebe. To razumevanje otkljuuje mogunosti njegovog bitka i upravlja njima. Njegova vlastita prolost - a to uvek kazuje prolost njegove generacije" - ne sledi za tubitkom, nego svagda ide ve ispred njega. Ova elementarna povesnost tubitka moe njemu samom da ostane prikrivena. Medutim, na izvestan nain ona takode moe da postane otkrita i moe da iskusi vlastitu negu. Tradiciju tubitak moe da otkrije, ouva i izriito da sledi za njom. Otkrie tradicije 40

Dvostruki zadatak / izradi pitanja bitka. Mctoda istrazivania i njegov nacrt . /

i otkljuenje onoga to ona predaje" i kako ona predaje, moe da bude zahvaeno kao samostalan zadatak. Tako tubitak donosi sebe u vrstu bitka istorijskog ispitivanja i istraivanja. Ali istorija - tanije istorinost - kao vrsta bitka ispitivajueg tubitka moguna je samo zato sto je tubitak u osnovi svog bitka odreen povesnou. Ako ta povesnost ostane tubitku prikrivena, i sve dok ona to ostaje, njemu takode zakazuje i mogunost istorijskog ispitivanja i otkrivanja povesti. Nedostajanje istorije nije dokaz protiv povesnosti tubitka, nego je kao deficijentan modus te ustrojenosti bitka dokaz za to. Jedno doba moe da bude neistorijsko samo zato to ono povesno" jeste. Ako je, s druge strane, tubitak zahvatio mogunost koja lei u njemu, mogunost da ne samo svoju egzistenciju uini sebi prozirnom, nego da propituje o smislu same egzistencijalnosti, tj. da prethodno propituje o smislu bitka uopte, i ako se u takvom ispitivanju otvorio pogled za sutinsku povesnost tubitka, onda je neizbean uvid: ispitivanje o bitku, koje se bilo pokazalo s obzirom na njegovu ontiki-ontoloku nunost, i samo je okarakterisano povesnou. Izrada pitanja bitka mora tako iz najvlastitijeg smisla bitka samog ispitivanja kao jednog povesnog ispitivanja da dokui uputstvo za propitivanje o svojoj vlastitoj povesti, tj. da postane istorijska, da bi u pozitivnom usvajanju prolosti dovela sebe u puni posed najvlastitijih mogunosti pitanja. Pitanje o smislu bitka je, primereno vrsti sprovodenja koja mu pripada, tj. kao prethodna eksplikacija tubitka u njegovoj vremenitosti i povesnosti, samo od sebe dovedeno do toga da sebe razume kao istorijsko pitanje. Ali, pripremna interpretacija fundamentalnih struktura tubitka s obzirom na njegovu najbliu i prosenu vrstu bitka, u kojoj on tiine takoe najpre povesno jeste, uinie otvorljivim sledee: tubitak ima ne samo sklonost da zapadne na svoj svet, u kojem on jeste, i da sebe relucentno izlae polazei iz njega; ujedno s tim, tubitak zapada i u svoju vie ili manje izriito zahvaenu tradiciju. Ona njemu oduzima vlastito vodenje, ispitivanje i izabiranje. To vai, ne na poslednjem mestu, za ono razumevanje i njegovu obrazivost, koji su ukorenjeni u najvlastitijem bitku tubitka, u ontololom bitku.

BlTAK 1 YRFMI:.

Tradicija, koja je pri tome zagospodarila, najpre i ponajvie ini tako malo pristupanim ono to predaje" da ona to pre pokriva. Ono nasledeno ona izruuje samorazumljivosti i spreava pristup izvornim vrelima" iz kojih su na donekle pravi nain crpene nasledene kategorije i pojmovi. Tradicija ini ak i to da se takvo poreklo uopte zaboravlja. Ona obrazuje nepotrebnost da se takav povratak makar i samo razume u svojoj nunosti. U raskorenjivanju povesnosti tubitka tradicija ide tako daleko, da se on kree jo samo u interesovanju za mnogooblikovanost mogunih tipova, pravaca i stanovita filozofiranja u najudaljenijim i u najveoj meri tudim kulturama i tei da tim interesovanjem zastre sopstvenu lienost tla. Posledica toga postaje to da pri svem istorijskom interesovanju i pri svoj revnosti u interpretaciji koja je filoloki primerena stvari", tubitak vie ne razume najelementarnije uslove, jedine koji omoguavaju pozitivan povratak prolosti u smislu njenog produktivnog usvajanja. Na poetku ( 1) je bilo pokazano da je pitanje o smislu bitka ne samo nereeno, ne samo nedovoljno postavljeno, nego da je pri svom interesovanju za metafiziku" dospelo u zaborav. Grka ontologija i njena povest koja kroz mnogostruke filijacije i iskrivljavanja jo i danas odreduje pojmovnost filozofije, dokaz je za to da tubitak samog sebe i bitak uopte razume polazei iz sveta", te da tako izrasla ontologija zapada u tradiciju koja je puta da potone u samorazumljivost i u materijal koji treba samo iznova obradivati (tako za Hegela). Ta raskorenjena grka ontologija postaje u Srednjem veku vrsti sastoj uenja. Njena sistematika sve je drugo samo ne uzglobljavanje nasledenih komada u jednu graevinu. Unutar granica dogmatskog preuzimanja grkih osnovnih shvatanja bitka, u toj sistematici lei jo mnogo nedovrenog rada koji vodi dalje. Skovana u sholastikom obliku, grka ontologija sutinski na putu preko Suarezovih [Franciscus Suarez] Disputationes metaphvsieae prelazi u metafiziku" i transcendentalnufilozofijuNovog veka, pa odreduje jo fundamente i ciljeve Hegelove Logike. Onoliko koliko u toku te povesti odredene izuzetne oblasti bitka dospevaju u razmatranje i nadalje primarno vode problematiku (Dekartov [Rene Descartes] ego cogito, subjekat, Ja, um, duh, osoba), one ostaju - odgovarajui potpunom proputanju pitanja

Dvostruki zadatak u iznnii pitanja bitka. Metoda ittrazivanja / njcgov nacrt

bitka - neispitane prema bitku i strukturi svog bitka. Kategorijalni sastoj tradicionalne ontologije se, sa odgovarajuim formalizovanjima i barem negativnim ogranienjima, pre prenosi na to bie, ili se pak, u teniranju ka ontolokoj interpretaciji supstancijalnosti subjekta, poziva u pomo dijalektika. Ako za samo pitanje bitka treba da se zadobije prozirnost povesti samog tog pitanja, onda je potrebno da se razmeka ovrsla tradicija i da sc razrce njenim tokom sazrela pokrivanja. Taj zadatak razumemo kaopo niti vodilji pitanja bitka sprovodeu destrukciju nasleenog sastoja antike ontologije na izvorna iskustva u kojima su bila zadobijena prva i nadaljc vodea odredenja bitka. Ovaj dokaz porekla osnovnih ontolokih pojmova, kao istraivajue ispostavljanje njihovog rodnog lista" za njih, nema nikakve veze s nekim loim rclativizovanjem ontolokog stanovita. Destrukcija isto tako nema nita ni sa negativnim smislom nckog otrcsanja ontoloke tradicije. Obrnuto, ona treba da markira tu tradiciju u njenim pozitivnim mogunostima, a to uvek kazuje: u njemm granicama koje su faktiki datc sa svagdanjim postavljanjem pitanja i sa, iz tog postavljanja pitanja predskiciranim, graninim obuhvatanjem mogunog polja istraivanja. Destrukcija sc ne odnosi negirajui prema prolosti, njena kritika pogada ono danas" i gospodareu vrstu obradivanja povesti ontologije - bila ona sastavljena doksograiski, duhovno-povesno ili problemski-povesno. Ali, nije htenje destrukcijc da prolost pokopa u nitavnost, ncgo ona imapozitivnu namcru - njena ncgativna funkcija ostaje neizriita i indircktna. U okviru rasprave koja je pred nama, koja za cilj ima naelnu izradu pitanja bitka, destrukcija povesti ontologije - destrukcija koja sutinski pripada postavljanju pitanja i samo unutar njega je moguna - moe da bude sprovcdena samo na naelno odluujuim stanicama te povesti. Primereno pozitivnoj tendenci destrukcijc najpre treba postaviti pitanje da li je i koliko je u toku povesti ontologije uopte interpretacija bitka bila tematski spojena s fenomenom vremena, i da li je za to nuna problematika temporalnosti bila i mogla da bude 43

Bl'l'AK I VRliMl-

naelno izradena. Prvi i jedini koji se jednim delom istraivajuceg puta kretao u pravcu dimenzije temporalnosti, odnosno koji je pustio da ga tamo tera prisila samih fenomena, jeste Kant. Tek ako je fiksirana problematika temporalnosti, moe da pode za rukom unoenje svetlosti u tamu uenja o ematizmu. Na tom putu se, medutim, tada moe takode pokazati, zato je za Kanta to podruje moralo da ostane zabravljeno u svojim svojstvenim dimenzijama i u svojoj centralnoj ontolokoj funkciji. Sam Kant je znao da se odvaio da ude u jedno tamno podruje: Ovaj ematizam naeg razuma, u pogledu na pojave i njihovu puku formu, jedna je prikrivena vetina u dubinama ovekove due, iji emo istiniti mehanizam teko ikada da izmamimo od prirode i da ga nepokrivenog izloimo pogledu"1'. Ono pred ime Kant ovde gotovo da uzmie, mora tematski i naelno da se iznese na svetlost, samo ako izraz bitak" treba da ima neki smisao koji se moe legitimisati. Konano, upravo su oni fenomeni koji se u narednoj analizi ispostavljaju pod nazivom temporalnost, najtajanstveniji sudovi prostog razuma, iju analitiku Kant odreuje kao posao filozofa" Sledei zadatak destrukcije po niti vodilji problematike temporalnosti, rasprava koja sledi pokuava da interpretira poglavlje o ematizmu i, polazei odatle, Kantovo uenje o vremenu. Istodobno se pokazLije, zato je Kantu morao da ostane uskraen uvid u problematiku temporalnosti. Dve stvari spreile su taj uvid: najpre proputanje pitanja bitka uopste i, u sklopu povezanosti s tim, nedostatak jedne tematske ontologije tubitka, kantovski reeno: jedne prethodne ontoloke analitike subjektivnosti subjekta. Umesto toga, pri svem sutinskom daljem obrazovanju Kant dogmatski preuzima Dekartovu poziciju. A potom, njegova analiza vremena, uprkos vraanju tog fenomena u subjekat, ostaje orijentisana na nasledeno vulgarno razumevanje vremena, to Kanta konano spreava da fenomen transcendentalnog odredenja vremena" izradi u njegovoj vlastitoj strukturi i funkciji. Usled tog dvostrukog naknadnog dejstvovanja tradicije, odluujui sklop povezanosti izmeu vremena \ onoga Ja mislhn' ostaje zastrt potpunom tamom - on ne postaje ni problem.
9 KanU Immanucl: Kritik dcr rcincn \crnunft\ str. 180-18!

44

Dvosiruki zadatak u izradi pitauja bitka. Mctoda istrazivuuja i njegov nacrt

Preuzimanjem Dekartove ontoioke pozicije Kant ini, zajedno s njim, jedan sutinski propust - propust ontologije tubitka. Taj propust je odluujui u smislu Dekartove naivlastitije tendence. Onim cogito suirf Dekart zahteva da se filozofiji pribavi novo i sigurno tlo. Ali, ono to pri tom radikalnoirf poetku on ostavlja neodredenim jeste vrsta bitka toga res cogitans, tanije: smisao bitka toga sum\ Izrada neizriitih ontolokih fundamenata toga cogito sum" lspunjava boravljanje kod druge stanice na putu destruiraiueg povratka u povest ontologije. Interpretacija pribavlja dokaz da je Dekart ne samo uopte morao da propusti pitanje bitka, ve takode pokazuje i zato je on doao do mnjenja da je apsolutnim biti-izvestan" toga cogito osloboden pitanja o smislu bitka tog bica. Ipak, za Dekarta se ne ostaje jedino na tom propustu, pa time i na jednoj potpunoj ontolokoj neodredenosti te res cogitans sive mens sive animus. Dekart sprovodi fundamentalna razmatranja svojih Meditationes putem prenoenja srednjovekovne ontologije na to bie, koje je on postavio kao fundamentum inconcussum. Res cogitans ontoloki se odreduje kao ens, a smisao bitka tog ens za srednjovekovnu ontologiju fiksiran je u razumevanju toga ens kao ens creatum. Bog kao ens infinitum jeste ens inereatum. Stvorenost, pak, u najirem smislu uspostavljenosti neega, sutinski je strukturni momenat antikog pojma bitka. Prividno novi poetak filozofiranja razgre se kao usaivanje jedne kobne predrasude, na osnovu koje je vreme koje je usledilo proputalo tematsku ontoloku analitiku duevnostf po niti vodilji pitanja bitka a istodobno i kao kritiko razraLinavanje sa nasledenom antikom ontologijom. Svaki poznavalac srednjeg veka vidi da je Dekart zavisan" od srednjovekovne sholastike i da upotrebljava njenu terminologiju. Medutim, tim otkriem" filozofski nije dobijeno nita onoliko dugo dok ostaje u tami, koji naelni domet za vreme koje sledi ima to dejstvo srednjovekovne ontologije na ontoloko odredivanje odnosno neodredivanje one res cogitans. Taj domet treba da se proceni tek ako se pre toga smisao i granice antike ontologije pokau iz orijentacije na pitanje bitka. Drugim reima, destrukcija vidi sebe postavljenu pred zadatak interpretacije tla antike ontologije u svetlosti problematike temporalnosti. Pri tome postaje oigledno,
45

BlTAK l VIU-MT

da je antiko izlaganje bitka bia orijentisano na svet" odnosno na prirodu" u najirem smislu i da ono doista iz vremena' zadobija razumevanje bitka. Spoljanji dokumenat za to - ali, naravno, samo to - jeste odredivanje smisla bitka kao napouaia odn. ouata, to ontoloki-temporalno znai prisutnost". Bie je u svom bitku shvaeno kao prisutnost", tj. ono je razumljeno s obzirom na jedan odreen modus vremena - na sadanjost". Problematika grke ontologije, kao i problematika svake ontologije, svoju nit vodilju mora da uzme iz samog tubitka. Tubitak, tj. bitak oveka, u vulgarnoj kao i u filozofskoj definiciji" granino je obuhvaen kao (coov \6yov exov> o n o ivee iji je bitak sutinski odrecten onim moi-besediti. To \eyew (up. 7, B) nit je vodilja za dobijanje struktura bitka onog bia koje susree u oslovljavanju i razgovaranju. Zbog toga antika ontologija, koja se obrazovala kod Platona, postaje dijalektika". S napredovanjem izrade same ontoloke niti vodilje, tj. hermeneutike" X6yoc;-a, raste mogunost radikalnijeg zahvatanja problema bitka. Dijalektika, koja je bila prava filozofska pometenost, postaje suvina. Zbog toga Aristotel vie nije imao razumevanja" za nju, poto ju je stavio na radikalnije tlo i ukinuo. Samo \kyew, odnosno voelv - prosto dokuivanje neega predrunog u njegovoj istoj predrunosti, koje je ve Parmenid uzeo za vodeu vezu izlaganja bitka - poseduje temporalnu strukturu istog osadanjavanja" neega. Bie koje se u njemu za njega pokazuje i koje biva razumljeno kao svojstveno bie, prema tome, dobija svoje izlaganje s obzirom na - sadanjost [spram-uvite - Gegen-vvart], tj. ono je pojmljeno kao prisutnost (ouaia). Pa ipak, to grko izlaganje bitka sprovodi se bez ma kojeg izriitog znanja o niti vodilji koja pri tome fungira, bez poznavanja, pa ak i bez razumevanja fundamentalne ontoloske funkcije vremena, bez uvida u osnov mogunosti te tunkcije. Naprotiv, samo vreme se uzima kao jedno bie izmedu ostalog bia, pa se pokuava da se ono samo u strukturi svog bitka shvati iz horizonta onog razumevanja bitka koje je neizriito-naivno orijentisano na njega. U okviru naredne naelne izrade pitanja bitka ne moe da se saopti opirna temporal na interpretaci ja fundamenata antike ontologije - pre svega njenog znanstveno najviseg i najistijeg stupnja 46

Dvostruki

zadatak u izradi pitatija hitka. Mctoda istraivatija i njcgov tiacrt

kod Aristotela. Umesto toga, ona daje jedno izlaganje Aristotelove rasprave o vremenu i n , koja moe da bude odabrana za diskrimen baze i granica antike znanosti o bitku. Aristotelova rasprava o vremenu prva je opirna interpretacija tog fenomena koju smo nasledili predanjem. Ona je sutinski odredila celokupno shvatanje vremena koje je usledilo za njom, ukljuujui i Bergsonovo. Iz analize Aristotelovogpojma vremena istodobno postaje povratno jasno da se Kantovo shvatanje vremena kree u strukturama koje je uspostavio Aristotel, to kazuje da Kantova osnovna ontoloka orijentacija - uz sve razlike jednog novog ispitivanja - ostaje grka. Tek u sprovodenju destrukcije ontolokog nasleda, pitanje bitka dobija svoju istinsku konkretizaciju. U njoj ono pribavlja sebi potpuni dokaz za nezaobilazost pitanja o smislu bitka i tako demonstrira smisao besede o ponavljanju" tog pitanja. Svako istraivanje u tom polju, gde je sama stvar duboko zastrta" n , uvae se precenjivanja svojih rezultata. Jer, takvo istraivanje stalno prisilno tera samog sebe pred mogunost otkljuenja jednog jo izvornijeg, univerzalnijeg horizonta, iz kojeg bi mogao da bude crpljen odgovor na pitanje: ta znai bitak"? O takvim se mogunostima ozbiljno i s pozitivnom dobiti moe raspravljati samo ukoliko je uopte tek ponovo probudeno pitanje o bitku i zadobijeno jedno polje kritikih razmatranja koja se mogu kontrolisati.

7. Venomenoloka metoda istraivanja ini se da je privremenim karakterisanjem tematskog predmeta istraivanja (bitak bia, odnosno smisao bitka uopte) takode ve predskicirana i njegova metoda. Odvajanje bitka od bia i eksplikacija samog bitka, zadatak je ontologije. I metoda ontologije ostaje u najviem stepenu dostojna pitanja, sve dok se savet hoe izmoliti recimo kod povesno nasleenih ontologija ili slinih pokuaja.
10 Aristotel, kizika A 10, 21 7 b 29-14, 224 a 17. 1 1 Kant, Immanuol, Kritik iicr rciticti \'crruitif[\ str. 121.

BlTAKl VRliMl-

Poto se termin ontologija za ovo istraivanje upotrebljava u jednom formalno irokom smislu, sam od sebe se zabranjuje put kojim bi se njena metoda razjasnila u sledu njene povesti. Upotrebom termina ontologija takode se nije besedilo u prilog nijednoj odred'enoj filozofskoj disciplini koja bi stajala u sklopu povezanosti sa ostalim disciplinama. Uopte ne treba da se udovolji zadatku neke prethodno date discipline, nego obrnuto: od stvarskih nunosti odredenih pitanja i od vrste obraivanja koju zahtevaju same stvari", moe u svakom sluaju da se obrazuje jedna disciplina. Vodeim pitanjem o smislu bitka istraivanje stoji kod fundamentalnog pitanja filozofije uopte. Vrsta obradivanja ovog pitanja je fenomenoloka. Time se ova rasprava ne pripisuje ni nekom stanovitu" niti nekom pravcu" zato to ienomenologija nije i nikada ne moe ni da postane ni jedno ni drugo, sve dok razume samu sebe. Izraz fenomenologija" primarno oznaava jedan pojam metoe. On ne karakterie stvarstveno ta predmeta filozofskog istraivanja nego Kako tog istraivanja. Sto se neki pojam metode ispravnije ispoljava u svojim dejstvima, i to obuhvatnije odreduje naelni duktus neke znanosti, utoliko je izvornije on ukorenjen u razraunavanje sa samim stvarima, utoliko se vie udaljava od onoga to nazivamo tehnikim zahvatom, kojih takode ima mnogo i u teorijskim disciplinama. Naziv fenomenologija" izraava jednu maksimu koja moe da se tormulie ovako: ka samim stvarima!" - naspram svih slobodno lebdeih konstrukcija, sluajnih nalaza, naspram preuzimanja samo prividno legitimisanih pojmova, naspram prividnih pitanja koja se esto kroz generacije koopere kao problemi". Medutim, ta maksima je ipak - moglo bi da se uzvrati - obilato samorazumljiva, a povrh toga ona je i izraz principa svakog znanstvenog saznanja. Ne uvia se, zato bi ta samorazumljivost trebalo da se izriito preuzme u oznaku naziva nekog istraivanja. Doista se radi o jednoj samorazumljivosti" koju hoemo da pribliimo sebi onoliko koliko je to vano za rasvetljavanje postupka ove rasprave. Eksponiraemo samo pretpojam fenomenologije. 48

Dvostruki zadatak u izradi pitanja bitka. Mctoda istrazivaaja i njcgov nacrt

Taj izraz ima dva sastavna dela: fenomen i logos; oba se vraaju natrag na grke termine: (pcuvoLievov i Aoyoc Spoljanje uzevi, naziv fenomenologija obrazovan je na nain koji odgovara nainu obrazovanja naziva teologija, biologija, sociologija - imena koja se prevode: znanost o bogu, o ivotu, o zajednici. Fenomenologija bi, prema tome, bila znanost o fcnomenima. Pretpojam fenomenologije treba da se ispostavi karakterisanjem onoga to je m n e n o oboma sastavnim delovima naziva, fenomen" i logos", i fiksiranjem smisla imena koje je od njih sastavljeno. Povest same rei, koja je verovatno nastala u Volfovoj [Christian Wolff] koli, ovde nije znaajna.

A. Pojam fenomena Grki izraz (pcuvouevov, na koji se vraa termin fenomen", izvodi se od glagola cpaivtaBai koji znai: pokazivati se; ^aivoLisvov stoga kazuje: ono to se pokazuje, sebepokazujue, ono otvorljivo; samo ^aiveaOat jedna je medijalna tvorevina od cpaivcu, obelodaniti, rasvetliti; cpaiva^ pripada korenu 9a- kao cpcoc;, svetlost, svetlina, jasnoa, tj. ono u emu neto moe da postane otvorljivo, po sebi samom vidljivo. Kao znaenje izraza fenomen" stoga treba utvrditi: ono sebe-na-sebi-samom-pokazujne, ono otvorljivo. Tada su 9aiv6jiva, .fenomeni" celokupnost onoga to lei obelodanjeno ili moe biti izneto na svetlost, to su Grci ponekad jednostavno identifikovali sa i d 6vxa (bie). No, bie se moe samo od sebe pokazati na razliite naine, svagda prema vrsti pristupa njemu. Cak postoji mogunost da se bie pokazuje kao ono to bie po sebi samom nije. U tom sebepokazivanju bie izgleda tako kao ..." Takvo sebepokazivanje mi nazivamo prividanje, sijanje. Pa tako i u grkom jeziku izraz ^aivoLtvov, lenomen, ima znaenje: ono izgledajue tako kao, ono prividno", privid", sjai"; ^aivojitvov d^aBch' mni neto dobro to izgleda tako kao - ali ,,u zbilji" nije ono kao sta ono sebe daje. Za dalje razumevanje pojma fenomen sve je u tome da se vidi, kako je po svojoj strukturi medu sobom zajedno povezano ono to je imenovano u oba znaenja od ^atvoutvcn' 49

BlTAK I VRTMT

(fenomen": ono sebepokazujue i fenomen": privid). Samo ukoliko neto uopte po svom smislu pretenduje da se pokae, tj. da bude fenomen, ono moe da se pokae kao nesto to ono nije, ono moe samo da izgleda tako kao ..." U znaenju cpaivouevov (privid") zajedno s njim ve lei ukljueno izvorno znaenje (tenomen: ono otvorljivo) tako to fundira to drugo znaenje. Naziv fenomen" terminoloki dodeljujemo pozitivnom i izvornom znaenju cpaivouevov-a i razlikujemo fenomen od privida kao privativne modifikacije fenomena. A ono to izraavaju oba termina, najpre nema ba nikakve veze sa onim to se naziva pojava" ili ak puka pojava". Takva je beseda o pojavama bolesti". Mnena su deavanja na telu koja se pokazuju i u sebepokazivanju kao ta sebepokazujua indiciraju" neto to samog sebe ne pokazuje. Nastupanje tih desavanja, njihovo sebepokazivanje, ide zajedno s biti-predrunim smetnji koje same sebe ne pokazuju. Pojava kao pojava neega" prema tome, upravo ne kazuje: pokazati samog sebe, nego sebejavljanje neega, sto sebe ne pokazuje, kroz neto to sebe pokazuje. Pojavljivanje je jedno sebe-ne-pokazivanje. Ali, ovo ,,Ne" nikako ne sme da bude baeno na zajedniku hrpu s privativnim Ne, kao kakvo ono odrcduje strukturu privida. Ono to se ne pokazuje na taj nain, poput onoga pojavljivajueg, takode ne moe nikada ni da se privida, da sija. Sve indikacije, sva prikazivanja, svi simptomi i simboli poseduju naveclenu formalnu osnovnu strukturu pojavljivanja, premda su oni medu sobom jos razliiti. Iako pojavljivanje" nije i nikada nije sebepokazivanje u smislu fenomena, ono je ipak moguno samo na osnovu ntkog sebepokazivanja neega. Ali to sebepokazivanje, koje ujedno omoguava i pojavljivanje, nije samo pojavljivanje. Pojavljivanje je scbcjnvljanje kroz neto to sebe pokazuje. Ako se tada kae da reju pojava" upuujemo na nesto u emu se neto pojavljuje, a da samo nije pojava, onda time pojam fenomena nije granino obuhvaen nego pretpostavljen; medutim, ta pretpostavka ostaje pokrivena zato to u tom odredenju pojave" izraz pojaviti" biva dvoznano upotrebljen. Ono u emu se nesto pojavljuic", kazuje: u emu se nesto javlja, tj. sebe ne pokazuje; a u besedi: a cia samo nijc 'pojava" pojava 50

Dvostruki zadatak u izradi pitanja bitka. Mctoda istraiivunja i njcgov nacrt

znai sebcpokazivanje. To sebepokazivanje, medutim, sutinski pripada onome ,,U-emu" u emu se neto javlja. Fenomeni, prema tome, nikada nisu pojave, a svaka pojava zasigurno jeste upuena na fenomene. Ako se fenomen derinie uz pomo jednog, k tome jo i neiasnog pojma pojave", onda je sve postavljeno naopaeke, pa je kritika" fenomenologije na toj bazi, naravno, udan poduhvat. Izraz pojava" moe opet i sam da znai neto dvostruko: jedanput pojavljivanje u smislu sebejavljanja kao sebe-ne-pokazivanja, a potom to javljajue samo - koje u svom sebepokazivanju ukazuje na neto sebe-ne-pokazujue. I konano, pojavljivanje se moe upotrebljavati kao naziv za pravi smisao fenomena kao sebepokazivanja. Ako se ta tri razliita stanja stvari oznae kao pojava", onda je zbrka neizbena. Alk ona se sutinski poveava i time to pojava" moe da primi jo jedno drugaije znaenje. Ako se ono javljajue, koje u svom sebepokazivanju ukazuje na ono neotvorljivo, shvati kao ono to nastupa na onome to je samo neotvorljivo, kao ono to izraava iz njega, i to tako da se to neotvorljivo misli kao ono sutinski nikada otvorljivo - tada pojava kazuje koliko i proizvodenje, odnosno ono proizvedeno koje, medutim, ne sainjava svojstveni bitak onoga proizvedeeg: pojavu u smislu puke pojave". Ono proizvedeno javljajue, dodue, pokazuje samog sebe, i to tako da ono, kao izraavanje onoga to ono javlja, to upravo stalno zastire po njemu samom. Ali, to zastirue nepokazivanje opet nije privid. Kant upotrebljava termin pojava u toj sprezi. Pojave su po njemu jedanput predmeti empirijskog zrenja", ono to se u tom zrenju pokazuje. To sebepokazujue (fenomen u pravom izvornom smislu) istodobno je pojava" kao javljaJLie izraavanje neega to se u pojavi prikriva. Ukoliko je za pojavu" u znaenju sebejavljanja kroz neko sebepokazujue konstitutivan neki fenomen, a on se privativno moe preobraziti u privid, onda i pojava moe da postane puki privid. Pri odredenojn osvetljenju neko moe da izgleda tako kao da ima pocrvenelo iice, a to sebe pokazujue crveniio moe da se uzme kao javljanje predruno-bitka, postojanja temparature, sto opet sa s\'oje strane io indicira i neku smetnju u organizmu. 51

BlTAk I VRliMli

Fenomen - sebe-na-sebi-samom-pokazivanje - oznaava jednu istaknutu vrstu susreta neega. Pojava, nasuprot tome, mni jedan bivstvujui odnos upuivanja u samom bicu, i to tako da ono upuujue (javljajue) moe da udovolji svojoj mogunoj funkciji samo ako pokazuje sebe na sebi samom, ako je fenomen". Pojava i privid su i sami na razliit nain fundirani u fenomenu. Zamrena mnogostrukost fenomena" koji su imenovani nazivima fenomen, privid, pojava, puka pojava, moe da se razmrsi samo ako je pojam o fenomenu razumljen od samog poetka: ono sebe-na-sebi-samom-pokazujue. Ako u ovom shvatanju pojma fenomena ostaje neodredeno: koje se bie oslovljava kao fenomen, i ako uopte ostaje otvoreno: da li je ono sebe-pokazujue svagda jedno bie ili jedan karakter bitka bia, onda je dobijen samo fonnalni pojam fenomena. Ali, ako se pod tim sebe-pokazujuim razumeva bie koje je recimo u Kantovom smislu pristupano putem empirijskog zrenja, onda pri tome formalni pojam fenomena dolazi do pravilne primene. U toj upotrebi fenomen ispunjava znaenje vulgarnog pojnrd fenomena. Taj vulgarni pojam, medutim, nije fenomenoloki pojam fenomena. U horizontu Kantove problematike ono to se fenomenoloki poima pod fenomenom, zadravajui ostale razlike, moe da se ilustruje tako to kaemo: ono to u pojavama, vulgarno razumljenom fenomenu, pokazuje sebe svagda ve prethodno i pratei, premda netematski, moe tematski da se dovede do sebepokazivania, pa to sebe-tako-na-sebi-samom-pokazujue (forme zrenja") jesu fenomeni fenomenologije. Jer, oigledno je da prostor i vreme moraju moi sebe tako da pokazLiju, oni moraju moi da postanu fenomen, ako Kant jedan stvarno osnovan transcendentalan iskaz zahteva time to kae da je prostor ono a priori U-emu nekog poretka. No, ako fenomenoloki pojam fenomena uopte treba da bude razumljen, apstrahujui od toga kako bi ono sebepokazujue bilo blie odredeno, onda je nezaobilazna pretpostavka za to uvid u smisao formalnog pojma fenomena i njegove pravilne primene u jednom vulgarnom znaenju. - Pre fiksiranja pretpojma fenomenologije treba granino obuhvatiti znaenje \6yoc;-a, da bi time postalo razgovetno, u kojem smislu fenomenologija uopte moe da bude znanost o" fenomenima.

Dvostntki

zadatak u izradi pitanja bitka. Mctoda istraivanja i njcgov nacrt

B. Pojam logosa Pojam \6yoc; je kod Platona i Aristotela mnogoznaan, i to na takav nain da ta znaenja tee uzajamnom razilaenju, a da nisu pozitivno vodena jednim osnovnim znaenjem. Uistinu to je samo privid koji se odrava onoliko dugo koliko je interpretaciji potrebno da primereno shvati osnovno znaenje u njegovoj primarnoj sadrini. Ako kaemo da je osnovno znaenje A6yoc;-a beseda, onda ovaj doslovan prevod postaje potpuno valjan tek iz odredenja onoga to kazuje sama beseda. Kasnija povest znaenja rei \6yoq, a pre svega mnogostruke i samovoljne interpretacije filozofije koja je dolazila nakon toga, stalno pokrivaju svojstveno znaenje besede, koje je dovoljno otvoreno obelodanjeno. \6yoc; se prevodf', tj. uvek izlae kao um, sud, pojam, definicija, osnov, odnos. Ali, kako bi beseda" mogla da se modifikuje tako da A6yoc; znai sve to nabrojano, i to unutar znanstvene upotrebe jezika? Cak i ako se A6yoc; razume u smislu iskaza, a iskaz kao sucU, ipak i tada tim prividno pravilnim prevodom fundamentalno znaenje moe da bude promaeno, ponajpre ako se sud pojmi u smislu bilo koje od dananjih teorija o sudu". \6yoc; ne kazuje - u svakom sluaju ne kazuje primarno - sud, ako se pod tim razume neko povezivanje" ili neko zauzimanje stava' (priznavanje - odbacivanje). \6yoc; kao beseda pre kazuje koliko i 6i]Aouv, uiniti otvorljivim ono o emu je u besedi besetkf. Aristotel je ovu funkciju besede otrije eksplicirao kao dTTOcpaiveaBai.12 \6yoc; puta neto da se vidi ((patvtaBai), naime ono o emu je beseda, i to za onog besedeeg (medijum), odn. za one koji jedan s drugim besede. Beseda pLita da se vidi" CITTO ... polazei od samog onoga o emu je beseda. U besedi (anocpavaic;) treba - ukoliko je ona prava - ono sta je besedeno da bude crpeno iz onoga o emu biva besedeno, tako da besedee saoptavanje u svome kazanom ini ono o emu ono besedi otvorljivim i tako pristupanim drugom. To je struktura \6yoc;-a kao drro^avaicj-a. Nije svakoj besedi svojstven taj modus
12 Aristotel, iic intcrprctationc ctika cap. 1-6. Dalje, Mctafizikii / 4 i \ikomahova '/..

BliAK I VREUl:

injenja-otvorljivim u smislu napuujueg pustanja-da-se-vidi. Moliti (eux^) npr. takode ini otvorljivim, ali na drugaiji nain. U konkretnom sprovodenju besedenje (putanje-da-se-vidi) ima karakter govorenja, glasovnog pozvuenja u reima. \6yoc; je cpcovt], i to cpcovf] LiEid cpavTaaiac; - glasovno pozvuenje u kojem je svagda neto vizirano. I samo zato to funkcija \6yoc;-a kao dn6cpavatc;-a lei u ukazivaiuem putanju-da-se-vidi neega, \oyo<; moe da poseduje strukturnu formu ai)v6eaic;. Sinteza ovde ne kazuje povezivanje i spajanje predstava, bavljenje psihikim deavanjima, u odnosu na koja povezivanja tada treba da nastane problem": kako se ona kao ono unutranje podudaraju sa onim fizikim vani. Ovo ouv-ima ovde isto apofantiko znaenje i kazuje: neto u njegovom skupa sa neim, neto kao neto pustiti da se vidi. A opet, zato to je \6yoc; jedno pustiti-da-se-vidi, zato on moe da bude istinit ili laan. Takode sve lei u tome da se drimo slobodni od nekog konstruisanog pojma istine u smislu nekog ,,podudaranja. Ta ideja niukom sluaju nije primarna ideja u pojmu d\f]6ia. Ono biti-istinif, istinobitak" Xc)yo;-a kao d\i]8ei)iv kazuje: bie o kojem je beseda, u \ytv-u kao dnocpaiveaOai izvui iz njegove prikrivenosti i pustiti ga da se vidi kao ono neprikriveno (d\i]0c;), otkritiga. Ujedno, biti-laan] lanobitak" \[/i)6CT0ai kazu je koliko i obmanuti u smislu pokriti: neto pred neto staviti (na nain onoga pustiti-da-se-vidi) i time ga izdavati kao neto to ono nijc. Medutim, poto istina" ima taj smisao i \6yoc; je jedan odredeni modus onoga pustiti-da-se-vidi, to \6yoc; upravo ne sme da se oslovi kao primarno mesto" istine. Ako se istina, kao to je to danas postalo sasvim uobiajeno, odreuje kao ono to svojstveno" pripada sudu, i tom tezom se povrh toga poziva na Aristotela, onda kao to je bez prava to pozivanje tako je pre svega pogreno razumljen grki pojam istine. Istinito" je u grkom smislu, i to izvornije od pomenutog \6yoc;-a, al'a0i]atc; - prosto, ulno dokuivanje neega. Ukoliko neka ata0r,atc; svagda cilja na svoju i'fita, na svagda genuino samo direktno kroz nju i za nju dostupno bie, npr. gledanje na boje, onda je dokuivanje uvek istinito. To kazuje: gledanje 54

Dvostruki zadaiak u izvadi pitaaja biika. Mctocia istraivaaja i ajcgov nacrt

otkriva uvek boje, sluanje otkriva uvek tonove. U najistijem i najizvornijem smislu istinito" - tj. samo otkrivajui, tako da ono nikada ne moe da pokriva, jeste isto voeiv, prosto tamo-gledajue dokuivanje najjednostavnijih odreenja bitka bia kao takvog. To voiv ne moe nikada da pokriva, nikada da bude lano, ono svakako moe da ostane neko nedokuivanje, ^voeiv, da ne bude dovoljno za prost, primeren pristup. Ono to vie nema lormu sprovoenja istog pustiti-da-se-vidi, nego svagda u pokazivanju rekurira na neto drugo i tako puta da se vidi svagda neto kao neto, to tom strukturom sinteze preuzima mogunost pokrivanja. A istina suda" samo je protivsluaj tom pokrivanju - tj. jedan viestruko fuudirani fenomen istine. Realizam i idealizam s podjednakom temeljnou promauju smisao grkog pojma istine, iz kojeg se uopte moe razumeti samo mogunost neega takvog poput uenja o idejama" kao lilozofskog saznanja. A poto tunkcija Xc)Yoc;-a iei u prostom pustiti-da-se-vidi neega, u pustiti-da-se-dokui bia, \6yoc; moe da znai um. I posto se opet Aoyoc; ne upotrebljava samo u znaenju /\y^ lv nego istodobno i u znaenju Ae^ojaevov, ono pokazano kao takvo, i poto ovo posieclnje nije nita drugo do i)TroKi|ibvov koje za svako pridolazee oslovljavanje i razgovaranje svagda ve kao predruno lei u osnovi, to Ao^oc; qua Ae^oiaevov kazuje osnov, ratio. I poto, konano, X6yoc; qua \ Y ( H i e v o v m o ^ - e takode da znai: ono kao neto oslovljeno, sto je postalo vidljivo u svom odnoenju prema neemu, u svojoj odnosnosti" to \6yo<; dobija znaenje oduoenja i odnosa. Neka ova interpretacija apofantike besede" bude dovoljna za razianjenje primarne funkcije XoYoc;-a.

C. Pretpojam fenomenologije Pri konkretnom predoavanju onoga to se ispostavilo u interpretaciji ienomena' i logosa" pada u oi jedan unutranii ocinos izmedu ono^a sto je ovim nazivima mneno. Izraz fenomenolo^ija

BllAK l YRl:\U:

da se grki formulisati: \yiv Td ^aivoueva; a ASY I V kazuje dnocpaiveaOai. Fenomenologija tada kazuje: dnocpaiveaBai t d 9aivouva: ono to se pokazuje onako kako se ono samo od sebe pokazLije, pustiti da se vidi samo od sebe. To je formalni smisao istraivanja koje sebi daje naziv fenomenologija. Tako, meutim, ne dolazi do izraza nita drugo do gore formulisana maksima: K samim stvarima!" Prema tome, naziv fenomenologija je, s obzirom na svoj smisao, drugaiji od oznaka teologija i tome slino. Ove imenuju predmete dotine znanosti u njenoj svagdanjoj stvarstvenosti. Fenomenologija" niti imenuje predmet svojih istraivanja, niti karakterie naziv njihove stvarstvenosti. Ta re samo daje razjanjenje o Kako pokazivanja i vrste obraivanja onoga ta u toj znanosti treba da bude obraivano. Znanost ,,o" fenomenima kazuje: takvo shvatanje njenih predmeta da sve to o njima stoji za pretresanje mora da bude obradeno u direktnom pokazivanju i direktnom legitimisanju. Taj isti smisao ima i u osnovi tautoloki izraz deskriptivna fenomenologija , . Deskripcija ovde ne oznaava postupak po vrsti recimo botanike morfologije - naziv ima opet prohibitivan smisao: drati se daleko od sveg nelegitimiueg odredivanja. Karakter same deskripcije, specifian smisao \oYOc;-a, moe da se fiksira tek iz stvarstva" onoga to treba da bude opisano" tj. to u vrsti susreta fenomena treba da bude dovedeno do znanstvene odredenosti. Znaenje formalnog i vulgarnog pojma fenomena formalno opravdava da se fenomenologijom nazove svako pokazivanje bia onako kako se ono pokazuje na sebi samom. No, s obzirom na sta mora da se deformalizuje formalni pojam fenomena u fenomenoloki pojam fenomena, i kako se ovaj poslednji razlikuje od vulgarnog pojma fenomena? Sta je ono to fenomenologija treba da pusti da se vidi"? ta je to to u jednom istaknutom smislu mora da bude nazvano fenomen"? ta je po svojoj sutini mino tema izriitog pokazivanja? Oigledno neto to se najpre i ponajvie upravo ne pokazuje, to je naspram onoga to se najpre i ponajvie pokazujepn'A:nve?//o, ali je istodobno neto to sutinski pripada onome to se najpre i ponajvie pokazuje, i to tako da sainjava njegov smisao i osnov. 56

Dvostruki zadatak u izradi pitanja bitka. Mctoda istrazivanja i njegov nacrt

Ono, meutim, to u jednom izuzimajuem smislu ostaje prikriveno, ili ponovo pada natrag u pokrivenost, ili se samo Jskrivlje/io" pokazuje, nije ovo ili ono bie nego, kao to su pokazala prethodna razmatranja, bitak bia. On moe da bude toliko mnogo pokriven da biva zaboravljen pa da izostaje i pitanje o njemu i njegovom smislu. Prema tome, ono to u istaknutom smislu, iz svoje najvlastitije stvarstvene sadrine zahteva da postane fenomen, fenomenologija je tematski zahvatila kao predmet. Fenomenologija je vrsta pristupa onome, i legitimiua vrsta odredivanja onoga to treba da postane tema ontologije. Ontologija je moguna samo kao fenomenologija. Fenomenoloki pojam fenomena mni kao ono sebepokazujue bitak bia, njegov smisao, njegove modifikacije i derivate. A sebepokazivanje nije nikakvo proizvoljno sebepokazivanje, niti je uopte neto takvo poput pojavljivanja. Bitak bia najmanje moe igda biti neto takvo ,,iza ega" stoji jo neto ,,to se ne pojavljuje". Iza" fenomena fenomenologije sutinski ne stoji nita drugo, ali ono to treba da postane fenomen zasigurno moe da bude prikriveno. I upravo zato to fenomeni najpre i ponajvie nisu dati, fenomenologija i jeste potrebna. Pokritost je protivpojam za fenomen". Razliite su vrste mogune pokritosti fenomena. Jedanput neki fenomen moe da bude pokriven u tom smislu da je on uopte jos neotkriven. O njegovom sastoju nema ni upoznatosti ni neupoznatosti. Jedan fenomen, dalje, moe da bude zapreten. U tome stoji: on je prethodno jedanput bio otkriven, ali je opet zapao u pokrivenost. Ta pokrivenost moe da postane totalna, ili, pak, to je pravilo, ono prethodno otkrito je jo vidljivo, premda samo kao privid. Pa ipak, koliko privida - toliko bitka". Ova pokrivenost kao iskrivljenost" najea je i najopasnija, zato sto su ovde mogunosti obmane i zavodenja posebno uporne. Raspoloive, ali u svojoj sraslosti sa tlom zastrte strukture bitka i njihovi pojmovi moda iziskuju svoje pravo unutar jednog sistema". One se na osnovu konstruktivne skopanosti u jednom sistemu izdaju za neto emu dalje opravdavanje nije potrebno i za neto to je jasno" te stoga moe da slui nekoj napredujuoj dedukciji kao polazite.

HlTAK I YRI:Mi:

Sama pokrivenost, bila ona shvaena u smislu prikrivenosti, iii zapretenosti, ili iskrivlienosti, poseduje opet dvostruku mogunost. Postoje sluajne pokrivenosti i nune, tj. takve koje se osnivaju u vrsti sastoja onoga otkritog. Svaki izvorno stvoreni fenomenoloki pojam i stav stoji kao saopteni iskaz u mogunosti izroavanja. On se dalje predaje u praznom razumevanju, gubi svoju sraslost sa tiorn i postaje slobodno lebdea teza. Mogunost ukruivanja i nezahvativosti onoga izvorno zahvativog" lei u konkretnom radu same fenomenologije. A tekoa tog istraivanja sastoji se upravo u tome da se ono spram samog sebe uini kritikim u jednom pozitivnom smislu. Vrsta susreta bitka i struktura bitka u modusu fenomena mora pre svega da bude zadobijena od predmeta fenomenologije. Otuda polazite analize isto kao i pristup fenomenu kao i prolaz kroz vladajue pokrivenosti iziskuju vlastitu metodiku osiguranost. U ideji originarnog" i intuitivnog shvatimjd i eksplikacije fenomena lei protivnost naivnosti nekog sluajnog, neposrednog" i nepromiijenog sagledavanja". Na tlu granino obuhvaenog pretpojma fenomenologije, pak, mogu u svom znaenju da se fiksiraju takode i termini fenornenalno" i fenomenolokr. Fenomenalnim" se naziva ono to je dato na nain susreta fenomena i to se na taj nain moe eksplicirati; 1 otuda i beseda o fenomenalnim strukturama. Fenomenolokim' se oznaava sve ono to pripada vrsti pokazivanja i eksplikacije, i sto sainjava pojmovnost koja se zahteva u ovom istraivanju. Poto je fenomen u fenomenolokom razumu uvek samo ono to sainjava bitak, a bitak je svagda bitak bia, to je za nameravano slobodno polaganje bitka prethodno potrebno pravo prinoenje samog bia. Ono isto tako mora da pokae sebe u onoj vrsti pristupa koja genuino pripada njemu. I tako vulgarni pojam fenomena postaje fenomenoloki relevantan. Prethocini zadatak fenomenolokog" osiguranja egzemplarnog bia kao polazite za svojstvenu analitiku uvek je ve predskiciran iz cilja te analitike. Stvarstveno uzeto, fenomenologija je znanost o bitku bia - ontologija. U datom tumaenju zadataka ontologije proizala je

Dvostruki zadatak u izradi pitanja bitka. Mctoda istrazivanja i njegov nacrt

nunost jedne fundamentalne ontologije, koja za temu ima ontoloki-ontiki istaknuto bie, tubitak, i to tako da ona sebe dovodi pred kardinalan problem - pred pitanje o smislu bitka uopte. Iz samog istraivanja odae se: metodiki smisao fenomenoloke deskripcije jeste izlaganje. \6yoq fenomenologije tubitka ima karakter p|ir)Vi)iv, kojim se razumevanju bitka, koje pripada samom tubitku, objavljuje svojstveni smisao bitka i osnovne strukture njegovog vlastitog bitka. Fenomenologija tubitka je hermeneutika u izvornom znaenju rei, prema kojem ona oznaava posao izlaganja. No, ukoliko se otkrivanjem smisla bitka i osnovnih struktura tubitka uopte ispostavi horizont za svako dalje ontoloko istraivanje bia koje nije primereno tubitku, onda ta hermeneutika postaje istodobno hermeneutika" u smislu izrade uslova mogunosti svakog ontolokog istraivanja. A ukoliko, konano, tubitak poseduje ontoloku prednost pred svim biem - kao bie u mogunosti egzistencije, onda hermeneutika kao izlaganje bitka tubitka dobija jedan specifini trei - onaj, filozofski razumljeno, primami smisao jedne analitike egzistencijalnosti egzistencije. U toj hermeneutici je tada, ukoliko ona povesnost tubitka ontoloki izraduje kao ontiki uslov mogunosti istorije, ukorenjeno ono to samo na izveden nain moe da se nazove hermeneutika": metodologija istorijskih duhovnih znanosti. Bitak kao osnovna tema filozofije nije nikakav rod nekog bia, a ipak se tie svakog bia. Njegovu univerzalnost" treba traiti u veim visinama. Bitak i struktura bitka lee izvan i iznad svakog bia, kao i svake mogune bivstvujue odredenosti nekog bia. Bilak je naprosto transcedens. Transcendencija bitka tubitka je jedna istaknuta transcedencija, ukoliko u njoj lei mogunost i nunost najradikalnije individuacije. Svako otkljuenje bitka kao transcendensa jeste transcendentalno saznanje. Fenomenoloka istina (otkljuenost bitka) jeste veritas transcendentalis. Ontologija i fenomenologija nisu dve razliite discipline pored ostalih disciplina koje pripadaju filozofiji. Oba naziva karakteriu samu filozofiju prema predmetu i vrsti obradjivanja. Filozofija je univerzalna fenomenoloka ontologija, koja polazi od hermeneutike tubitka, a ova je kao analitika egzistencije vrsto postavila

BlTAK I VRTMT.

kraj niti vodilje sveg filozofskog ispitivanja tanio odakle ono proistic i kamo se ono vraa natrag. Istraivanja koja slede postala su moguna samo na tlu koje je poloio E. Huserl, ijim je Logikim istrazivanjima fenomenologija i dola do svog proboja. Tumaenja pretpojma fenomenologije pokazuju da se njeno sutinsko ne nalazi u tome da bude zbiljska kao tilozofski pravac". Vilje od zbiljnosti stoji mogunost. Razumevanje fenomenologije lei jedino u tome da se ona zahvati kao mogunost. L < Neka s obzirom na nezgrapnost i nelepotu" izraza unutar analiza koje slede bude pridodata napomena: jedno je pripovedajui izvetavati o biu, a drugo je zahvatiti bie u njegovom bitku. Za ovaj poslednje navedeni zadatak nedostaju najee ne samo rei, nego pre svega gramatika". Ako je doputeno jedno upuivanje na predanja i po svom nivou neuporediva analitika istraivanja bitka, onda neka se ontoloki odseci u Platonovom Parmcnidu ili etvrto poglavlje sedme knjige Aristotelove Mctafizikc uporede s nekim pripovedajuim odsekom iz Tukidida i videe se ono neuveno u formulacijama koje su pred Grke kao zadatak postavili njihovi filozofi. A tamo gde su snage sutinski manje, i povrh toga je podruje bitka koje treba otkljuiti ontoloki daleko tee od podruja bitka koje je bilo dato pred Grke, tu e da se poveaju razvuenost obrazovanja pojmova i krutost izraza.

8. Nacrt raspravc Pitanje o smislu bitka je najuniverzalnije i najpraznije; ali u njemu istodobno lei i mogunost njegovog vlastitog najotrijeg b upojedinaavanja na svagdanji tubitak. Zadobijanju osnovnog pojma bitak" i predskiciranju ontoloke pojmovnosti koja se njime zahteva, kao i njenih nunih varijacija, potrebna je jedna konkretna
13 Ako istrazivanjc koje sledi napravi nekoliko koraka napred u otkljuenju samih stvari" onda to autor u prvom redu zahvaljuje H. Muserlu koji je autora, xa \Teme njego\ ih irajburskih godina uenja, snanim linim vodstvom i najslobodnijim ustupanjem neobiavljenih istraivania upo/.nao sa najrazliitijim podrujima fenomenolokog istraivanja.

60

Dvostruki zadatak u izradi pitanja biika. Mctoda istrazivanja i njcgov nacrt

nit vodilja. Univerzalnost pojma o bitku nije u protivsporu sa specijalnoif istraivanja - tj. sa prodiranjem k njemu putem jedne specijaine interpretacije jednog odredenog bia, tubitka, u emu treba da bude zadobijen horizont za razumevanje i moguno izlaganje bitka. Ali, samo to bie je u sebi povesno, tako da najvlastitije ontoloko prosvetljavanje tog bia nuno postaje jedna istorijska" interpretacija. Izrada pitanja bitka tako se rava u dva zadatka; njima odgovara ralanjivanje rasprave na dva dela: Prvi deo: Interpretacija tubitka prema vremenitosti i eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja o bitku. Drugi dco: Osnovne crte jedne fenomenoloke destrukcije povesti ontologije po niti vodilji problematike temporalnosti. Prvi deo se raspada na tri odscka: 1. Pripremna fundamentalna analiza tubitka. 2. Tubitak i vremenitost. 3. Vreme i bitak. Drugi deo se isto tako ralanjuje trostruko: 1. Kantovo uenje o ematizmu i vremenu kao predstupanj jedne problematike temporalnosti. 2. Ontoloki fundament Dekartovog cogito sunf i preuzimanje srednjovekovne ontologije u problematiku res cogitans"-a. 3. Aristotelova rasprava o vremenu kao diskrimen fenomenalne baze i granica antike ontologije.

PRVI DEO

Interpretacija tubitka prema vremenitosti i eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja o bitku

PRVI ODSEK

Pripremna fundamentalna analiza tubitka

Primarno ispitivano u pitanju o smislu bitka jeste bie karaktera tubitka. I samoj pripremnoj egzistencijalnoj analitici tubitka je, prema njenoj svojstvenoj vrsti, potrebna jedna predskicirajua ekspozicija i razgranienje prema prividno s njom uporedno tekuim istraivanjima (1. poglavlje). vrsto se drei fiksirane polazne postavke istraivanja treba na tubitku slobodno postaviti jednu tundamentalnu strukturu: bitak-u-svetu (2. poglavlje). Taj apriori" izlaganja tubitka nije skrpljena odreenost nego jedna izvorno i postojano cela struktura. A ona jami razliite poglede na momente koji je konstituiu. Pri stalnom zadravanju-u-pogledu svagda prethodne celine te strukture treba fenomenalno izdvojiti te momente. I tako predmet te analize postaju: svet u svojoj svetovnosti (3. poglavlje), bitak-u-svetu kao sabitak i samobitak (4. poglavlje), u-bitak kao takav (5. poglavlje). Na tlu analize te fundamentalne strukture postaje moguno privremeno pokazivanje bitka tubitka. Njegov egzistencijalni smisao jeste briga (6. poglavlje).

PRVO POGLAVLJE

Ekspozicija zadatka pripremne analize tubitka

9. Tema analitike tubitka Bie, ija analiza stoji kao zadatak, svagda smo mi sami. Bitak tog bia je svagda moj. U bitku tog bia ono se samo odnosei dri prema svom bitku. Kao bie tog bitka ono je izrueno svom vlastitom bitku. Bitak je ono o emu se tom biu svagda i samom radi. Iz ovog karakterisanja tubitka odaje se dvojako: 1. Sutina" tog bia lei u njegovom da-jest - njegovom da-bitku. Sta-bitak, ono ta-jest (essentia) tog bia mora se, ukoliko uopte o tome moe da se govori, pojmiti iz njegovog bitka (existentia). Pri tome je upravo ontoloki zadatak da se pokae da, ako za bitak tog bia odaberemo oznaku egzistencija, taj naziv nema i ne moe da ima ontoloko znaenje nasledenog termina existentia; prema nasledenom predanju existentia ontoloki kazuje koliko i biti-predruan, predruno-bitak - kazuje jednu vrstu bitka koja primereno sutini ne pridolazi biu karaktera tubitka. Pometnja se izbegava time to za naziv existentia mi uvek upotrebljavamo interpretirajui izraz predrunost, a egzistenciju kao odredenje bitka dodeljujemo jedino tubitku. Sutina" tubitka lei u njegovoj egzistenciji. Stoga karakteri koji se mogu ispostaviti na tom biu, nisu predruna svojstva" nekog tako i tako izgledajueg" predrunog bia, nego svagda njemu 69

BITAK

i VRI;MI;

moguni naini da iest - i samo to. Sav tako-bitak tog bia je primarno bitak. Stoga naziv tubitak" kojim mi oznaavamo to bie, ne izraava njegovo ta, kao sto, kua, drvo, nego bitak. 2. Bitak, o kojem se tom biu u njegovom bitku radi, jeste svagda moj. Tubitak stoga nikada ne treba ontoloki zahvatiti kao sluaj i egzemplar nekog roda bia kao onoga predrunog. Za to bie njegov bitak je ravnoduan"; tanije gledano, ono jeste" tako da njegov bitak za njega ne moe biti ni ravnoduan ni neravnoduan. Oslovljavanje tubitka mora primereno karakteru svagdamojosti tog bia stalno ujedno da kazuje i linu zamenicu: ,,ja jesam", ,,ti jesi". A tubitak jeste moj, opet, svagda na ovaj ili onaj nain da jest. On se uvek ve nekako odluio na koji nain tubitak jeste svagda moj. Bie, kojem se u njegovom bitku radi o tom bitku samom, dri se prema svom bitku kao svojoj najsvojstvenijoj mogunosti. Tubitak jcste svagda svoja mogunost, a on nju nema" jo samo tako da bi mu ona bila svojstvo poput neega predrunog. A poto tubitak sutinski svagda jeste svoja mogunost, onda to bie moe u svom bitku samog sebe da bira" da zadobije, ono moe sebe da izgubi, odnosno da nikada ne zadobije sebe i samo prividno" da se zadobije. Ono moe da je izgubilo sebe, i moe da jo nije zadobilo sebe, samo ukoliko je po svojoj sutini moguno svojstvcno bie, a to znai ukoliko je sebi posvojeno. Oba modusa bitka svojstvenosti i nesvojstvenosti - ovi izrazi su u strogom smislu rei terminoloki odabrani - osnivaju se u tome da je tubitak uopte odreden putem svagdamojosti. Nesvojstvenost tubitka, medutim, ne oznaava otprilike neto manje" bitka ili neki nii" stupanj bitka. Nesvojstvenost pre moe da odredi tubitak prema njegovoj najpunijoj konkretizaciji u njegovoj zaposlenosti, uzbuenosti, zainteresovanosti, sposobnosti za uivanje. Oba skicirana karaktera tubitka: jedanput prednost ,,existentia-e" u odnosu na essentia-u, i potom svagdamojost, ve pokazuju da se analitika tog bia stavlja pred jednu svojevrsnu fenomenalnu oblast. To bie nema, i nikada nema, vrstu bitka onoga unutar sveta samo predrunog. Otuda ono takode ne treba tematski da bude unapred dato na nain prednalaenja onoga predrunog. Njegova prava unapred-datost je tako malo samorazumljiva, da samo njegovo

70

Ekspoziciia zadatka pripremnc analize

tubitka

odredivanje sainjava jedan sutinski deo ontoloke analitike tog bia. Sa sigurnim sprovodenjem prave unapred-datosti tog bia stoji i pada mogunost da se bitak tog bia uopte dovede do razumevanja. Ma koliko analiza bila privremena, ona uvek ve zahteva osiguravanje prave polazne postavke. Tubitak odreduje sebe kao bie svagda iz neke mogunosti koja on jeste, a to znai iz mogunosti koju on istodobno u svom bitku nekako razume. To je formalni smisao ustrojenosti egzistencije tubitka. U tome, medutim, za ontoloku interpretaciju tog bia lei uputstvo da problematiku njegovog bitka razvija iz egzistencijalnosti njegove egzistencije. Pa ipak, to ne moe da znai da se tubitak konstruie iz neke konkretne mogune ideje o egzistenciji. Tubitak upravo ne treba da se u polazitu analize interpretira u diferenci nekog odredenog egzistiranja, nego treba da se otkriva u njegovom indiferentnom Najpre i Ponajvie. Ne da je indiferenca svakodnevice tubitka nita, ve je ona jedan pozitivan fenomenalni karakter tog bia. Iz te vrste bitka i natrag u nju jeste sve egzistiranje - kakvo ono jeste. Ovu svakodnevnu indiferencu tubitka nazivamo prosenost. A poto prosena svakodnevica sainjava ono ontiko Najpre tog bia, onda je ona u eksplikaciji tubitka bila preskakana i uvek iznova sepreskaee. Ono ontiki najblie i poznato jeste ono ontoloki najdalje, nesaznato i u svom ontolokom znaenju stalno previdano. Ako Avgustin pita: Quid autem propinquius meipso mihi? i mora da odgovori: ego certe laboro hic et laboro in meipso: factus 1! sum mihi terra difficultatis et sudoris nimii , onda to vai ne samo za ontiku i predontoloku neprozirnost tubitka, nego, u jednoj jo i povienoj meri, za ontoloki zadatak da se to bie u svojoj fenomenalno najblioj vrsti bitka ne samo ne promai nego da se uini dostupnim u pozitivnom karakterisanju. Prosena svakodnevica tubitka, medutim, ne sme da se uzme kao neki puki aspekat". Takode u njoj, pa ak u modusu nesvojstvenostf a priori lei struktura egzistencijalnosti. Takoe u njoj tubitku se na odredeni nain radi o njegovom bitku, prema kojem
14 Avgustin, (Awfcs$iones, lib. 10, ap. 16.

BlTAK I VRT.MT

se on dri u modusu prosene svakodnevice, pa makar to bilo i samo u modusu bekstva pred njini i zaboravljanja njega. Ali, eksplikacija tubitka u njegovoj prosenoj svakodnevici ne daje, recimo, samo prosene strukture u smislu neke rasplinjavajue neodredenosti. Ono to ontiki jeste na nain prosenosti, ontoloki zasigurno moe da bude zahvaeno u pregnantnim strukturama koje se strukturalno ne razlikuju od ontolokih odredenja, na primer, nekog svojstvenog biika tubitka. Svi eksplikati koji proistiu iz analitike tubitka, zadobijeni su u pogledu na strukturu njegove egzistencije. Poto se odreduju iz egzistencijalnosti, mi karaktere bitka tubitka nazivamo egzistencijalije. One se moraju otro odvojiti od odredenja bitka tubitku neprimerenog bia, koje nazivamo kategorije. Pri tome se ovaj izraz prihvata i vrsto dri u njegovom primarnom ontolokom znaenju. Antika ontologija ima za egzcmplarno tlo svog izlaganja bitka bie koje susree unutar sveta. Kao vrsta pristupa k njemu vai voelv odnosno X6yoc;. U tome susree bie. Ali, bitak tog bia mora da postane zahvatljiv u jednom istaknutom \iyuv (pustiti da se vidi), tako da taj bitak unapred postaje razumljiv kao ono ta on jeste i u svakom biu ve jeste. Svagda ve prethodno oslovljavanje bitka u razgovoru (X6yoc;) o biu jeste ono KaTr^'opelaOai. To znai najpre: javno optuiti, nekome pred svima neto rei u lice. Ontoloki primenjen, taj termin kazuje: biu gotovo u lice rei ta ono svagda ve kao bie jest, tj. za sve pustiti da se ono vidi u svom bitku. Ono u takvom vienju vizirano i vidljivo su Kaxr)Yopiai. One obuhvataju apriorna odredenja bia koje u A6YOC;-U moe na razliite naine da se oslovi i o kojem u \6YOC;-U moe na razliite naine da se razgovara. Egzistencijalije i kategorije su dve osnovne mogunosti karaktera bitka. Njima odgovarajue bie zahteva jedan svagda razliit nain primarnog ispitivanja: bie je neko Ko (egzistencija) ili neko Sta (predrunost u najirem smislu). Sklop povezanosti ta dva modusa karaktera bitka moe da se obraduje tek iz razjanjenog horizonta pitanja bitka. U Uvodu je ve bilo nagoveteno da se u egzistencijalnoj analitici tubitka ujedno pospeuje jedan zadatak, ija hitnost jedva da je manja od hitnosti samog pitanja bitka: slobodno polaganje onog

Ekspozicija zadatka priprcmnc analizc tubitka

apriorija koji mora da bude vidljiv, treba moi filozofski da pretrese pitanje ,,ta je ovek". Egzistencijalna analitika tubitka lei prc svake psihologije, antropologije i pogotovu biologije. U razgraniavanju spram tih mogunih istraivanja tubitka tema analitike moe da dobije jo jedno otrije granino obuhvatanje. Njegova nunost se time istodobno moe jo uverljivije dokazati.

$ 10. Razgraniavanje analitike tubitka spram antropologije, psihologije i biologije Prema prvom pozitivnom predskiciranju teme nekog istraivanja uvek ostaje da vai njegovo prohibitivno karakterisanje, premda pretresanja o onome to ne treba da se dogodi lako postaju neplodna. Treba da se pokae da dosadanja postavljanja pitanja i istraivanja koja ciljaju na tubitak, bez tete po njihovu stvarsku obilatost, promasuju svojstveni, filozofski problem, da ona time, sve dok istrajavaju na tom promaaju, ne smeju da pretenduju na to da uopte niogu postii ono emu u osnovi tee. Razgraniavanja egzistencijalne analitike spram antropologije, psihologije i biologije odnose se samo na naelno ontoloko pitanje. One su nuno teorijski-znanstveno" nedovoljne ve i jedino stoga to je znanstvena struktura pomenutih disciplina - a ne recimo znanstvenost" onih koji racle na njihovom unapredivanju - danas u potpunosti upitna i potrebuje nove poticaje koji moraju da proisteknu iz ontoloke problematike. U istorijskoj orijentaciji namera egzistencijalne analitike moe da bude ovako razjanjena: Dekart, kojem se pripisuje otkrie onoga cogito sum kao poiazne baze novovekovnog filozofskog ispitivanja, istraivao je cogitare tog ego - u izvesnim granicama. Nasuprot tome, on ostavlja ono surn potpuno nerazmotrenim, iako je ono bilo isto onako izvorno postavljeno kao i cogito. Analitika postavlja ontoloko pitanje o bitku toga sum. Ako je on odreden, tek onda postaje zahvativa vrsta bitka od cogitationes. U svakom sluaiu, to istorijsko egzemplifikovanje namere analitike istodobno \rodi u zabludu. Jedan od njenih prvih zadataka

BlIAK i VRF.MI;

bie da pokae da polazna postavka nekog najpre datog ja i subjekta iz osnove promauje fenomenalni sastoj tubitka. Svaka ideja o subjektu" ujedno jo ontoloki ini - u sluaju da nije proiena nekim privremenim ontolokim osnovnim objanjenjem - polaznu postavku onoga subjectum (u7TOKiLivov), ma kako se ivo isto tako ontiki i bunili protiv duevne supstance" ili postvarenja svesti". Samoj stvarovitosti potrebno je najpre legitimisanje njenog ontolokog porekla, da bi moglo da se postavi pitanje ta to pozitivno treba da se razume pod nepostvarenim bitkom subjekta, duse, svesti, duha, osobe. Ovi nazivi imenuju sve odreene, oformljive" oblasti fenomena, a njihova primena, meutim, uvek ide zajedno s jednom udnom bespotrebnou da se pita o bitku tako oznaenog bia. Stoga nije nikakva svojevoljnost u terminologiji ako te nazive, isto onako kao i izraze ivot" i ovek", izbegavamo za oznaavanje bia koje mi sami jesmo. S druge strane, medutim, u pravilno razumljenoj tendenci svake znanstvene ozbiljne filozofije ivota" - ta re kazuje onoliko koliko i botanika biljaka - neizriito lei tendenca ka razumevanju bitka tubitka. Ostaje upadljivo, i to je njen naelni nedostatak, da sam ivot" ontoloki ne postaje problem kao jedna vrsta bitka. Istraivanja V. Diltaja [VVilhelm Dilthey] neprestano pokree stalno pitanje o ivotu". Doivljaje" tog ivota" on tei da razume prema sklopu povezanosti njihove strukture i razvoja, polazei od celine samog tog ivota. Ono to je filozofski relevantno u njegovoj duhovnoznanstvenoj psihologiji" ne treba traiti u tome to, po njemu, ona vie ne eli da se orijentise na psihike elemente i atome, te da vise ne eli da skrpi duevni ivot, pa da pre cilja na celinu ivota" i oblike" - nego u tome da je on pri svemu tomep/r svega bio na putu ka pitanju o ivotu". Tu se, naravno, isto tako najjae pokazuju granice njegove problematike i pojmovnosti, u kojoj je ona morala da se dovede cio rei. Te granice, medutim, s Diltajem i Bergsonom dele i svi njima odredeni pravci personalizma" i sve tendence ka nekoj filozofskoj antropologiji. lakode ni naelno radikalnija i prozirnija fenomenoloka interpretacija personalnosti ne dospeva u dimenziju pitanja o bitku tubitka. Pri svim razlikama u ispitivanju, sprovodenju i svetonazornoj orijentaciji, interpretacije personalnosti 74

Ekspozicija zadatka priprcmnc analizc

tuhitka

kod Huserla15 i elera [Max Scheler] podudaraju se u onome negativnom. One vie ne postavljaju pitanje o samom bitku osobe" tome biti-osoba'. Kao primer biramo elerovu interpretaciju, ne samo zato to je ona literarno dostupna16, nego zato to eler bitak osobe izriito naglaava kao takvog i pokuava da ga odredi putem razgraniavanja specifinog bitka akata naspram svega psihikog". Osoba, prema eleru, nikada ne sme da bude miljena kao neka stvar ili neka supstanca, ona ,,je pre neposredno sadoivljeno jedinstvo do-ivljavanja, - a ne neka samo miljena stvar iza i izvan onoga neposredno doivljenog"1". Osoba nije nikakav stvaroviti supstancijalni bitak. Dalje, bitak osobe ne moe bez ostatka da se sadri u tome da bude neki subjekat umskih akata neke izvesne zakonitosti. Osoba nije nikakva stvar, nikakva supstanca, nikakav predmet. Time je naglaeno ono isto to nagovetava HuserP kada za jedinstvo osobe zahteva jednu sutinski drugaiju konstituciju nego za jedinstvo prirodnih stvari. Ono to eler kae o osobi, on formulue takode i za akte: Nikada, medutim, akt nije takode i predmet, jer sutini bitka akata pripada da budu samo u samom izvravanju doivljeni i u reileksiji datf1(). Akti su neto nepsihiko. Sutini osobe pripada da osoba egzistira samo u izvravanju
i5 I luserlova istraivanja o personalnosti" do sada nisu objavljena. Naelna orijemaci ja problematike pokazuje se ve u raspravi Eilozofija kao stroga znanost \Philosophic alsstrcngc Wisscnschaft\, Logos 1 (1910) str. 319. 'Ib istraivanje je opse/no unapredeno u drugoni delu Lieja za jalnu astu fcnomcnologifu i fciuvjicnoioku fiiozofiju [hiccu zu ciucr rcincn Phauoiucuolo^ic luulpluuiomcnologischcn Philosophic] (I iusserliana IV), iji prvi deo (up. ovaj godisnjak toni I [ 1913]) problematiku iste svcstiM piika/uje kao problematiku tla istrazivanja konstitucije svake realnosti. Drugi deo cionosi izvodee anali/.e konstitucije i u tri odseka obraduje: 1. Konstituciiu materijalne prirode. 2. Konstituciju animalne prirode. 3. Konstituciju duhovnog s\eta (personalistiki stav u suprotnosti prema naturalistikom). Huserl zapoinje svoja prikazi\ania reima: Diltaj... je dodue sagledao problone koji daju ciij, pra\ce radu koji treba izvrsiti, ali se jo nije probio do odluujuih lormuiacija problema i metodiki sigurnih reenja". Posle te pr\e izrade Muserl je jo snaniie sledio te probleme, a u svojim Irajburkim preda\'aniima saopstio je sustinske delove toga L'porediti ovaj godinjak tom I, 2 (1913) i II (1916), up. pos. str. 242 i dalie. O.c. II, str. 243. L'p. Logos 1, 1. c. O. c. *ti\ 246.

16 17 18 19

75

BIIAK

i YIU:.\U:

intencionalnih akata; ona, dakle, sutinski nije uikakav predmet. Svaka psihika objektivizacija, dakle, svako shvatanje akata kao neega psihikog, identino je s depersonalizacijom. Osoba je u svakom sluaju data kao izvrilac intencionalnih akata koji su povezani jedinstvom nekog smisla. Psihiki bitak nema, dakle, nita s bitkom osobe. Akti bivaju izvreni, osoba je izvrilac akta. Koji je, medutim, ontoloki smisao tog izvravatf, kako treba da se pozitivno ontoloki odredi vrsta bitka osobe? Ali, kritiko pitanje ovde ne sme ostati samo postavljeno. Pitanje je postavljeno o bitku celog oveka, koga smo navikli da shvatamo kao telesno-duevno-duhovno jedinstvo. Telo, dua i duh mogu ponovo da imenuju oblasti tenomena, koje su za sebe tematski odvojive u nameri odredenih istraivanja; njihova ontoloka neodredenost u izvesnim granicama moe da ne bude vana. Ali, to se u pitanju o bitku oveka ne moe sumativno proraunati iz vrsta bitka tela, duse i duha, vrsta bitka koje povrh toga tek treba ponovo jo i odrediti. Pa ak bi i za jedan ontoloki pokuaj koji bi postupao na taj nain, morala da se pretpostavi neka ideja o bitku celine. Meclutim, ono to spreava ili pogreno vodi naelno pitanje o bitku tubitka jeste potpuna orijentisanost na antiko-hriansku antropologiju, na ije se nedovoljne ontoloke fundamente takode ne obaziru ni personalizam ni filozolija ivota. Tradicionalna antropologija nosi u sebi: 1. Deiiniciju oveka: (cpov \6yov ^ov u interpretaciji: animal rationale, umsko ivo bie. Vrsta bitka tog (cpov ovde se, medutim, razume u smislu predrunobitka i deavanja. \6yoc; je jedna visa opremlienost, ija vrsta bitka ostaje tamna isto onako kao i vrsta bitka tako sastavljenog bica. 2. Druga nit vodilja za odredenje bitka i sustine oveka je tcolo1 ka: KCii dmv 6 Btoc," noii]aa)utv vBpamov KUT tiKOva fiueTepav Kai Ka6' ouoicoaiv, iaciamus hominem ad imaginem nostram et similitudinem nostranr". Hrisansko-teoloska antropologija polazei odavde, a ujedno prihvatajud i antiku deiiniciju, zadobija izlaganje bia koje nazivamo ovek. Ali, isto onako kao sto se bitak boga ontoloki interpretira sredstvima antike ontologije, tako se pogotovu interpretira i bitak onoga ens fmitum. Hrisanska delinicija se
20 (icnc<is L 2 6 .

F.kspoziciia zaiialka pripretmic aualizc

tubitka

tokom Novog veka deteologizovala. Ali ideja transcendencije', da je ovek neto to see iznad i izvan sebe, ima svoj koren u hrianskoj dogmatici, za koju se ne eli rei da je bitak oveka ikada ontoloki uinila problemom. Ta ideja transcendencije, prema kojoj je ovek vie od razumskog bivstva, izdejstvovala je da bude formulisana u razliitim varijacijama. Neka njeno poreklo bude ilustrovano sledeim citatima: Hic praeclaris dotibus excelluit prima hominis conditio, ut ratio, intelligentia, prudentia, iudicium, non modo ad terrenae vitae gubernationem suppeterent, sed cjnibus transscenderet usque ad Deum et aeternam felicitatem"-11. Dakle takode i ovek ... ima svoj uzor u bogu i njegovoj rei, on jasno pokazuje da je po svojoj prirodi neto to je blie sroeno bogu, neto to mu vie nalii, neto to vuc k njemu, a sve to nesumnjivo potie jedino odatle to je on stvoren prema slici boijoj."22 Izvori relevantni za tradicionalnu antropologiju, grka defmicija i teoloke niti vodilje, pokazuju da povrh jednog odredenja sutine bia ovek" ostaje zaboravljeno pitanjc o njegovom bitku, da se taj bitak pre poima kao samorazumljiv" u smislu predrunobitka ostalih stvorenih stvari. Obe te niti vodilje u novovekovnoj antropologiji prepliu se s metodikim polazistem od res cogitans, svesti, sklopa povezanosti doivljaja. Ali, ako i cogitationes ostanu ontoloski neodredene, odnosno ako se opet neizriito samorazumljivo" uzmu kao neto datcT iji bitak" ne podlee nikakvom pitanju, onda antropoloka problematika ostaje neodredena u svojim odluLijudm ontolokim fundamentima. To isto nita manje ne vai ni za psiliologiju" ije se antropoloske tendence danas ne mogu prevideti. Nedostajuci ontoloski tundament ne moe se zameniti ni time sto se antropologija i psihologija LigradLiju u jednu optu biologiju. U poretku mogLinog shvatanja i izlaganja, biologija je kao znanost o ivotu" fundirana u ontologiji tubitka, mada isto tako ne i iskljuivo u njoj. ivot je jedna svojstvena vrsta bitka, ali je sustinski dostupna samo u tubitku. Ontologija ivota se sprovodi putem jedne privativne interpretacije; ona odredLije ono to mora biti da bi moglo biti nesto takvo
21 22 Cah'in, lnstitutio I, 1.^ <; H. Avingli, \'ou klarhcit uml^cu'iissc dc< worts dnttcs. (DuLwhe Schritten I, 5S)

BlTAK l VIU:Ml:

poput samo-jo-iveti. ivot nije ni puki predrunobitak, a isto tako nije ni tubitak. Tubitak se, opet, ontoloki nikada ne moe odrediti tako da se postavi kao ivot - (ontoloki neodreden), a kao povrh toga jo i neto drugo. Upuivanjem na to da u antropologiji, psihologiji i biologiji nedostaje jedan jednoznani, ontoloki dovoljno obrazloeni odgovor na pitanje o vrsti hitka tog bia koje smo mi sami, nije dat nikakav sud o pozitivnom radu tih disciplina. Ali, s druge strane, uvek se iznova mora dovesti do svesti da se ti ontoloki fundamenti nikada ne mogu naknadno hipotetiki otkljuiti iz empirijskog materijala, nego e pre biti da oni uvek ve postoje, jesu ,,tu , i onda kada se empirijski materijal tek samo sakuplja. Da pozitivno istraivanje te fundamente ne vidi i dri za samorazumljive, nije nikakav dokaz za to da oni ne lee u osnovi i da nisu problematini u radikalnijem smislu nego to to ikada moe biti neka teza pozitivne znanosti.~

11. Rgzistencijalna analitika i interpretacija primitivnog tubitka. Tekoe zadohijanja jenog prirodnog pojma sveta" Interpretacija tubitka u njegovoj svakodnevici, medutim, nije identina s opisivanjem nekog primitivnog stupnja tubitka ije poznavanje moe empirijski da se isposreduje putem antropologije. Svakodnevica se ne poklapa s primitivnou. Svakodnevica je pre jedan modus bitka tubitka i onda - i upravo onda - kada se tubitak kree u jednoj visoko razvijenoj i diferenciranoj kulturi. S druge strane, i primitivni tubitak takode poseduje svoje mogunosti nesvakodnevnog bitka, on ima svoju specifinu
23 Otkljuenje apriorija, medutim, nije aprioristika" konstrukcija. Prcko Iiuscrla ponovo smo nauili nc samo da ra/umemo smisao svc pra\'e lilo'/olske ,,em pirije", ncgo isto tako i da rukuicmo orudcm kojc je /a to nu/no. Apriorizam" je metoda svakc znanstvene filo/otijc koja ra/umc samu sebe. Poto on ncma nikakvog posla s konstrukciiom, istra/i\anie apriorija zahteva pra\u pripremu ienomcnainog tla. N'ajblii hori/ont koji se mora postaviti spremnim za analitiku tubitka, le/i u njegovoi prosenoj svakodnevici.

Fkspozicija zadatka priprcnmc analizc

tubitka

svakodnevicu. Orijentacija analize tubitka na ivot primitivnih naroda" moe da poseduje pozitivan metodiki znaaj, utoliko to su primitivni fenomeni" esto manje pokriveni i komplikovani jednim i tako opirnim samoizlaganjem dotinog tubitka. Primitivni tubitak esto govori direktnije iz jedne izvorne sraslosti u fenomenima" (uzeto u predfenomenolokom smislu). Ta, videna s nae strane, moda nespretna i gruba pojmovnost moe da bude pozitivno stimulativna za genuino isticanje ontoloke strukture fenomena. Ali, sve do sada etnologiia nas snabdeva poznavanjem primitivnih. A ona se ve pri prvom prihvatanju" materijala, njegovom prebiranju i preradivanju kree u odredcnim pretpojmovima i izlaganjima ovekovog tubitka uopte. Nije odlueno da li psihologija svakodnevlja, ili ak znanstvena psihologija i sociologija koje etnolog donosi sa sobom, pruaju znanstveno jamstvo za primerenu mogunost pristupanja, izlaganja i saoptavanja fenomena koje treba istraivati. I ovde se pokazuje isto stanje stvari kao i kod prethodno navedenih disciplina. Etnologija i sama ve pretpostavlja jednu dovoljnu analitiku tubitka kao nit vodilju. Ali, poto pozitivne znanosti niti mogu" niti treba da ekaju na ontoloki rad iilozofije, nastavak istraivanja nee se odvijati kao napredovanje" nego kao ponavljunje i ontoloki providnije pro1 iavanje onoga ontiki otkrivenog.24 Ncdavni) je \:.. Kasirer [Mrnst (^assircr] uinio mitski tnhitak tomom jcdne lilo /otske interpretaeije, up. J:ilozofija sinibolikih j'ornii [Phiiosophic dcr svnibolischcn hornioi]. Drugi deo, Mitsko niiljonjo" 1925. Tim ispitivanjoni sootnolokoni istraivanju stavlja na raspolaganjo obuhvatniia nit vodilja. Posmatrano pola/.oi od hlo/otsko prohlematike, ostaje pitanjo da li su tundamonti intor pretaeije dovoljno pro/irni, da li posehno arhitektonika Kantovo Kritikc istog ntna i njena sistematska sadr/ina uopte mogu da ponude mogueni naert za takav zadatak, ili nije li ovdo potrohna jedna nova i i/vornija polazna postavka. Sam Kasiror vidi mogunost tak\og zadatka, kao to pokazujo napomena na str. 16-17, gde Kasirer upucuje na fenomenoloke liorizonto kojo jo otkljucio liusorl. U jcdnom razgovoru koji jc autor mogao da vodi s Kasircrom prilikom iodnog prodavanja u hamhurkoi mcsnoi grupi Kantovog drutva u dccomhru 1923. o Zadacima i putovima fonomonolokog istraivania" pokazala sc vo jodna podudarnost u zahtovu za jodnom ogzistenciialnom analitikom. koia ic hila skicirana u pomcnutom preda\anju.

79

BiI.\K

YRI:.\U:

Ma koliko da je lako formalno razgraniavanje izmedu ontoloke problematike i ontikog istraivanja, sprovodenje i pre svega polazna postavka jedne egzistencijalne analitike tubitka ne ostaje bez tekoa. U njenom zadatku lei ukljuen jedan desiderat koji jo odavno uznemirava filozofiju, a pri ijem ispunjavanju ona uvek iznova zakazuje: 'izrada idcje jednog prirodnog pojma sveta" ini se da je za plodonosno preuzimanje tog zadatka povoljno danas raspoloivo bogatstvo upoznatosti s najmnogostrukijim i najudaljenijim kulturama i formama tubitka. Ali, to je samo privid. U osnovi, takva prebogata upoznatost navodi na to da se previdi svojstveni problem. Sinkretistiko poredenje svega sa svaim i tipiziranje ne daju ve sami od sebe pravo saznanje sutine. Savladivost onoga mnogostrukog na jednoj tabeli ne donosi jamstvo za zbiljsko razumevanje onoga to tu sreeno predlei. Pravi princip poretka ima svoju svojstvenu stvarstvenu sadrinu koja se sredivanjem nikada ne pronalazi, nego se u njemu ve pretpostavlja. Tako je za poredak slika o svetu potrebna eksplicitna ideja o svetu uopte. A ako je sam svet" jedan konstitutivum tubitka, onda pojmovna izrada fenomena sveta zahteva uvid u osnovne strukture tubitka. Pozitivna karakterisanja i negativna odvaganja ovog poglavlja imala su za svrhu da razumevanje tendence i ispitujueg dranja naredne interpretacije uprave na pravi put. Unapredenju opstojeih pozitivnih disciplina ontologija moe da cloprinese samo indirektno. Za samu sebe ona ima jednu samostalnu svrhu, osim ako je povrh upoznavanja bia pitanje o bitku aoka sveg znanstvenog traganja.

80

DRUGO POGLAVLJE

Bitak-u-svetu uopte kao osnovna ustrojenost tubitka

12. Predskiciraujc bitka-u-svetu na u-bitak kao takav

iz orijeulacijc

U pripremnim pretresanjima ( 9) ve smo izdvojili karaktere bitka koji treba da prue sigurnu svetlost za dalje istraivanje, ali koji u tom istraivanju i sami istodobno dobijaju svoju strukturalnu konkreti/aciju. Tubitak je bie koje se u svom bitku razumevajui dr/i prema tom bitku. Time je na/naen formalni pojam eg/istencije. Tubitak eg/istira. Tubitak je, dalje, bie koje svagda ja sam jesam. Lg/istirajuem tubitku pripada svagdamojost kao Lislov mogLinosti svojstvenosti i nesvojstvenosti. Tubitak eg/istira svagda u jednom od tih modusa, odnosno u njihovoj modalnoj inditerenci. No, ova odredenja bitka tubitka moraju da se vide i ra/umeju a priori na osnovu ustrojenosti bitka koju mi na/ivamo bitak-u-svctu. Prava pola/na postavka analitike tubitka sastoji se u i/laganju te ustrojenosti. Slo/eni i/ra/ ,,bitak-u-svetu" pokazuje ve u svojoj skovanosti da se njime mnio jedan jcdiustveui ienomen. Ovaj primarni nalaz mora da se vidi u celini. Nerazresivost na sastojke koji bi se mogli zajedno skrpiti u jedinstveni sastav, ne iskljuuje visestrukost

BlTAK 1 VRhUT.

konstitutivnih strukturnih momenata te ustrojenosti. Ovim izrazom pokazani fenomenalni nalaz doista jami trostruki pogled na njega. Ako ga sledimo uz prethodno vrsto zadravanje celog fenomena, moe se istai: 1. Ovo ,,u svetu"; u odnosu na taj momenat izrasta zadatak da se raspitamo o ontolokoj struktura sveta i da odredimo ideju svetovnosti kao takvu (up. pogl. 3 ovog odseka). 2. Bie koje svagda jeste na nain bitka-u-svetu. Njime se trai ono o emu se raspitujemo u onome ,,Ko?" U fenomenolokom pokazivanju treba da dode do odredenja ko je u modusu prosene svakodnevice tubitka (up. pogl. 4 ovog odseka). 3. U-bitak kao takav; treba ispostaviti ontolosku konstituciju samog U-stva (up. pogl. 5 ovog odseka). Svako izdvajanje jednog od ovih momenata ustrojenosti ujedno znai i izdvajanje ostalih, to kazuje: svaki put videnje celog fenomena. Bitak-u-svetu je, dodue, jedna a priori nuna ustrojenost tubitka, ali ni izdaleka dovoljna da bi se potpuno odredio njegov bitak. Pre tematske pojedinane analize tri istaknuta fenomena treba pokuati s jednim orijentiuim karakterisanjem ovog poslednje navedenog momenta ustrojenosti. ta kazuje U-bitak . Taj izraz upotpunjujemo najpre u U-bitak ,,u svetu" i skloni smo da taj U-bitak razumemo kao bitak u ..." Ovim terminom se imenuje vrsta bitka jednog bia koje je ,,u" nekom drugom biu, kao to je voda ,,u" asi, odea u" ormanu. Tim ,,u" mi m n i m o odnos bitka dva ,,u" prostoru rasprostrta bia jednog prema drugom u odnosu na njihovo mesto u tom prostoru. Voda i aa, odea i orman - na jednak su nain ,,u" prostoru ,,na" nekom mestu. Taj odnos bitka puta da se i dalje iri, npr. klupa u sluaonici, sluaonica u univerzitetu, univerzitet u gradu itd., sve do: klupa u svemiru", ,,u svetoprostoru". Sva ova bia iji jedno-U"-drugom-bitak moe tako da se odredi, imaju istu vrstu bitka predrunobitka kao stvari koje se javljaju unutar" sveta. Predrunobitak u" jednom predrunom, sa-predrunobitak s neim iste vrste bitka u smislu jednog odredenog odnosa mesta - to su ontoloki karakteri koie mi 82
7

Bitnk-u-svctu uoptc kno osnovnu ustrojcnost

tuhitka

nazivamo katcgorijalninu karakteri koji pripadaju biu one vrste bitka koja nije primerena tubitku. U-bitak, naprotiv, mni jednu ustrojenost bitka tubitka i jedan je cgzistcncijal. Ali, time tada ne moe da se misli na predrunobitak neke telesne stvari (ovekovo telo) ,,u" nekom predrunom biu. Taj U-bitak mni nekoga prostornog jednog-udrugom" prisutnog tako malo, da ,,u" izvorno uopte ne znai neko prostorno odnoenje navedene vrste~; ,,u" potie od unutar- [innan-], stanovati/prebivati [wohnen], habitare, obitavati, zadravati se; ,,na" [an"] znai: navikao sam, prisan sam sa, neto negujem; ono ima znaenje od colo u smislu habito i diligo. To biee, kojem U-bitak pripada u tom znaenju, oznaili smo kao bie koje sam svagda ja sam. Izraz ,,sam" [,,bin"| povezan je sa ,,pri/kod" [bei"]; ja sam", opet, kazuje: ja stanujem, obitavam kod ..,/boravim pri... svetu, kao onome tako i tako prisnom. Bitak razumljen kao infinitiv onoga ,,ja sam", tj. kao egzistencijal, a znai stanovati kod ..., biti prisan sa ... . U-hitak jc\ prcma totnc, formalni cgzistcncijalni izraz bitka tubitka, koji poscdujc sutinsku b ustrojcnost bitka-u-svctu. Bitak pri" svetu, u smislu koji treba jo blie izloiti: izrastanje u svetu, jeste jedan egzistencijal koji je fundiran u U-bitku. Posto se u ovim analizama radi o vidcnju izvorne strukture bitka tubitka, primereno ijoj fenomenalnoj sadrini moraju da se artikuliu pojmovi bitka i, posto ta struktura naelno nije zahvativa nasledenim ontolokim kategorijama, to takode i ovaj bitak pri" treba da bude jo vie priblien. Ponovo biramo put izdvajanja i isticanja spram jednog sustinski drugaijeg - tj. kategorijalnog odnosa bitka, koji jeziki izraavamo istim sredstavima. Takva fenomenalna predoavanja lako izbrisivih fundamentalnih ontolokih razlika moraju da se sprovedu izriito, ak i po cenu opasnosti da pretresaju ono samorazumljivo". Pa ipak, stanje ontoloke analitike pokazuje da s tim samorazumljivostima ni izdaleka nismo dovoljno veti" i jo rede smo ih izloili u smislu njihovog bitka, pa jo i manje posedujemo primerene pojmove strukture u sigurno skovanim oblicima.
25 Fakoh ("irinmi, Kiciucrc Sihriftcn, Bd. VII. str. 247.

83

BlTAK 1 \ RHMF

Bitak pri" svetu kao egzistencijal nikada ne mni neto takvo poput zajedno-predruno-bitak javljajuih stvari. Nema neega takvog poput jedno-pored-drugog" bia nazvanog tubitak" s drugim biem nazvanim svet". U svakom sluaju, to Zajedno-pribrano dva predruna uobiajavamo da povremeno izrazimo npr. ovako: ,,sto stoji ,kod l vrata", stolica ,dodiruje' zid". O nekom dodirivanju", strogo uzeto, nikada se ne moe besediti, i to ne zato to se na kraju pri tanom ispitivanju uvek moe utvrditi neki meduprostor izmedu stolice i zida, nego zato to stolica naelno ne moe, pa makar taj meuprostor i bio jednak nuli, da dodiruje zid. Pretpostavka za to bi bila da zid ,,za" stolicu moe da susree. Bie moe da dodiruje neko unutar sveta predruno bie samo ako ono samo od sebe poseduje vrstu bitka U-bitka - ako je njegovim tu-bitkom njemu ve otkrito neto takvo poput sveta, polazei od koga bie moe da se otvori u dodirivanju, da bi tako postalo pristupano u svom predrunobitku. Dva bia, koja su unutar sveta predruna i povrh toga su po sebi samima besvetovna, nikada ne mogu da se dodiruju", nijedno ne moe /?//" ,,/corf" drugog, ,,pr/" drugom. Dodatak: koja su povrh toga besvetovna" ne sme da nedostaje, zato to je takoe i bie koje nije besvetovno, npr. sam tubitak, predruan ,,u" svetu, tanije govorei: sa izvesnim pravoni u izvesnim granicama moe da se shvati kao ono samo predruno. Za to je nuno potpuno odvraanje pogleda od, odnosno ne gledanje na egzistencijalnu ustrojenost U-bitka. Tim mogunim shvatanjem tubitka" kao jednog predrunog i samo jo predrunog, medutim, ne sme da se spoji jedan tubitku vlastiti nain predrunosti". Ta predrunost ne postaje pristupana u odvraanju pogleda od specifinih struktura tubitka, nego samo u njihovom prethodnom razumljenju. Tubitak razume svoj najvlastitiji bitak u smislu jednog izvesnog injeninog predrunobitka".- h A ipak je injeninost" injenice vlastitog tubitka ontoloki u osnovi razlieita od injenikog javljanja neke vrste kamena. Cinjeninost faktuma tubitka, kao kakav svaki put svaki tubitak jeste, nazivamo njegovom faktinou. Zamrena struktura te odredenosti bitka i sama je kao problem zahvativa tek samo u svetlosti ve izradenih egzistencijalnih
26 Uporediti 29.

84

Bitak-u-svctu uoptc kao osnovua ustrojcnost tubitka

osnovnih ustrojenosti tubitka. Pojam fakticiteta ukljuuje u sebi: bitak-u-svetu jednog unutarsvetskog" bia, i to tako da to bie moe da razume sebe kao u svom usudu" usko povezano s bitkom bica koje ga susree unutar njegovog vlastitog sveta. Najpre bi valjalo samo da vidimo ontoloku razliku izmedu U-bitka kao egzistencijala i uzajamne iznutranjosti" onoga predrunog kao kategorije. Ako tako razgraniimo U-bitak, onda se time tubitku ne odrie svaka vrsta prostornosti". Naprotiv: Tubitak ima i sam vlastiti bitak-u-prostoru" koji je, meutim, moguan samo na osnovu bitka-u-svctu uoptc. U-bitak stoga i ne moe da se ontoloki razjasni nekom ontikom karakteristikom, pa se tako recimo kae: U-bitak u nekom svetu jedno je duhovno svojstvo, a prostornost" oveka je sainjenost njegovog ljudskog tela koje se uvek istodobno fundira" telesnou. Time se opet nalazimo kod jednog biti-zajedno-predruan jedne tako sainjene duhovne stvari s nekom telesnom stvari, pa bitak tako sastavljenog bia kao takav ostaje naroito taman. Tek razumevanje bitka-u-svetu kao strukture sutine tubitka omoguava uvid u cgzistcncijalnu prostortiost tubitka. On uva od nevidenja odnosno prethodnog brisanja te strukture, koje nije motivisano ontoloki, ali zasigurno jeste metafiziki" u naivnom mnjenju da je ovek najpre duhovna stvar koja se potom naknadno premeta u" neki prostor. Bitak-u-svetu tubitka se sa svojim fakticitetom svagda ve rasuo, ili ak razmrskao na odredene naine U-bitka. Mnogostrukost takvih naina U-bitka moe egzemplarno da se pokae sledeim nabrajanjem: imati posla s neim, uspostaviti neto, obradivati i negovati neto, primenjivati neto, napustiti neto ili zapasti u gubitke neega, preduzeti, sprovesti, obavestiti se, ispitivati, razmatrati, razgovarati, odreivati ... Ovi naini U-bitka imaju vrstu bitka brinjcnja, koja jo treba podrobno da se okarakterie. Naini brinjenja su takode i dcficijcntni modusi proputanja, zanemarivanja, odricanja, otpoinjanja, svi modusi onoga ,,jo samo" u odnosu na ,, mogunosti brinjenja. Naziv brinjenje poseduje najpre svoje predznanstveno znaenje i moe da kazuje: neto izvesti, obaviti, izneti na istac'! Izraz moe da mni takode i: sebi neto zbrinuti u smislu sebi neto pribaviti". Dalje, mi taj izraz upotrebljavamo takode u $5

BITAK i VKI:\U-

jo jednom karakteristinom obliku: brinem da poduhvat nee uspeti. Brinuti, zabrinut biti" ovde mni neto takvo poput strahovati. Naspram ovih predznanstvenih, ontikih znaenja, u istraivanju koje lei pred nama izraz brinjenje" kao ontoloki termin (egzistencijal) upotrebljava se kao oznaka bitka jednog mogunog bitka-u-svetu. Taj naziv nije odabran recimo zbog toga to je tubitak najpre i u velikoj meri ekonomian ili praktian", nego zato to bitak samog tubitka treba da se uini vidljivim kao briga. Ovaj izraz treba shvatiti opet kao ontoloki pojam strukture (up. pogl. 6 ovog odseka). Izraz nema nikakve veze s mukom", tugom", ivotnom brigom", koji se mogu ontiki nai u svakom tubitku. Takvo neto je ontiki moguno isto onako kao i bezbrinost" i vedrina" samo zato to je tubitak, ontoloki razumljen, briga. Poto tubitku sutinski pripada bitak-u-svetu, njegov bitak ka svetu sutinski je brinjenje. Prema ovome to je kazano, U-bitak nije nikakvo svojstvo" koje tubitak povremeno poseduje, a povremno ne, bcz kojeg bi on mogao biti isto tako dobro kao i s njim. Stvari ne stoje tako da ovek jeste" i da povrh toga poseduje jo jedan odnos bitka prema svetu" tako to on sebi povremeno priuti svet". Tubitak nikada nije najpre" neko gotovo od-u-bitka-slobodno bie koje je povremeno takve udi da prihvati nekakvo odnoenje" prema svetu. Takvo prihvatanje odnoenja" prema svetu je moguno samo zato to tubitak kao bitak-u-svetu jeste kakav on jeste. Ta ustrojenost bitka ne nastaje tek time to je izvan bia s karakterom tubitka predruno, postoji, jo i drugo bie, te da se ono s njim sastaje. Ovo drugo bie moe ,,se sastati" ,,sa" tubitkom samo ukoliko ono uopste moe sebe da pokae polazei samo od sebe unutar jednog sveta. Danas mnogo upotrebljavana beseda: ovek ima svoj okolni svet", ontoloki ne kazuje nita sve dotle dok ovo imati" ostaje neodredeno. Imati" jepo svojoj mogunosti fundirano u egzistencijalnoj ustrojenosti U-bitka. Kao na taj nain sutinsko bie tubitak moe okolosvetski susretajue bie izriito da otkrije, da zna o njemu, njime da raspolae, da ima svet". Ontiki trivijalna beseda o imanju jednog okolnog sveta" je ontoloki problem. Njega reiti - to ne zahteva nita drugo do pre toga ontoloki dovoljno odrediti 86

Bitak-u-svctu uoptc kao osnovna ustrojcnost tubitka

bitak tubitka. Ako se u biologiji - pre svega opet poev od K. E. fon Bera [Karl Ernst Baer] - upotrebljava ta ustrojenost bitka, onda se za njenu filozofsku upotrebu ne sme zakljuiti da je biologizam". Jer ni biologija nikada ne moe kao pozitivna znanost da otkrije i odredi tu strukturu - ona nju mora da pretpostavi i stalno da upotrebljava. A sama struktura moe takode kao apriori tematskog predmeta biologije filozofski da se eksplicira samo ako je ona pre toga pojmljena kao struktura tubitka. Iz orijentacije na tako pojmljenu ontoloku strukturu moe tek putem privacije da se apriori granino obuhvati ustrojenost bitka ivota". I ontiki i ontoloski, bitak-u-svetu kao brinjenje ima prednost. U analitici tubitka ta struktura iskuava svoju osnivajuu interpretaciju. Ali, ne kree li se do sada dato odreenje ove ustrojenosti bitka iskljuivo u negativnim iskazima? Uvek ujemo samo ono, ta ovaj navodno tako fundamentalni U-bitak nije. Doista. Ovo preovladavanje negativnog karakterisanja, medutim, nije nikakva sluajnost. Ono pre i samo obelodanjuje svojstvenost fenomena, pa je time pozitivno u pravom, samom fenomenu primerenom smislu. Fenomenoloko pokazivanje bitka-u-svetu ima karakter otklanjanja iskrivljavanja i pokrivanja, zato to se taj fenomen uvek ve na izvestan nain i sam vidf u svakom tubitku. A to jeste tako zato to on sainjava jednu osnovnu ustrojenost tubitka, utoliko to je sa svojim bitkom svagda ve otkljuen za njegovo razumevanje bitka. Ali, taj fenomen je takode ponajee uvek ve isto tako temeljno pogreno tumaen ili ontoloki nedovoljno izloen. Jedino, ovo 'na izvestan nain videti, a ipak ponajee pogreno tumaitf i samo se ne osniva ni u emu drugom nego u toj ustrojenosti bitka tubitka samog, primereno kojoj on samog sebe - a to znai takode i svoj bitaku-svetu - ontoloski najpre razume polazei od onog bia i njegovog bitka koje on sam tiije, ali koje ga susree unutar" njegovog sveta. U samom tubitku, i za njega, ova ustrojenost bitka uvek je ve nekako poznata. Ukoliko, pak, ona treba da se sazna, onda to u takvom zadatku izriito saznavanje uzima direktno samog sebe - kao saznavanje sveta za egzemplarno odnoenje due" prema svetu. Saznavanje sveta (voelv), odnosno oslovljavanje i razgovaranje o svetu" (\oyoc;) fungira stoga kao primarni modus bitka-u-svetu, 87

BlTAKl VRTMI:

a da se pri tome ovaj poslednji ne pojmi kao takav. No, poto ova struktura bitka ostaje ontoloki nepristupana, ali je ipak ontiki iskuana kao onoenje" izmedu bia (svet) i bia (dua), i posto se bitak najpre razume u ontolokom oslanjanju na bie kao unutarsvetsko bie, onda se pokuava da se to odnoenje izmedu spomenutih bia pojmi na osnovu tog bia i u smislu njegovog bitka, tj. kao predrunobitak. Bitak-u-svetu postaje - iako pretfenomenoloki iskuan i upoznat - nevidljiv na putu ontoloki neprimerenog izlaganja. Ustrojenost tubitka sada se poznaje j'o samo - i to kao neto samorazumljivo - u obliku skovanom kroz neprimereno izlaganje. Na taj nain ona tada postaje evidentna" polazna taka za probleme teorije saznanja ili metafizike saznanja". ]er, ta je samora zumljivije od toga da se jedan subjekaf1 odnosi na jedan objekaf, i obrnuto? Ovo ,,subjekat-objekat-odnoenjev mora da se pretpostavi. To, medutim, ostaje - premda u svojoj faktinosti nedodirljiva - ipak upravo zbog toga jedna zapravo kobna pretpostavka, ako se njena ontoloka nunost i pre svega njen ontoloski smisao ostave u tami. Poto saznavanje sveta fenomen U-bitka ponajee i iskljudvo zastupa egzemplarno, i to ne samo za teoriju saznanja - jer praktiko dranje ie razumljeno kao neteorijsko" i ateorijsko" dranie - poto se tom prednou saznavanja pogresno vodi razumevanje njegove najvlastitije vrste bitka, to bitak-u-svetu treba jos ostrije da se ispostavi u pogledu na saznavanje sveta, a ono samo treba da se uini vidljivim kao egzistencijalni modalitet" U-bitka.

13. Egzemplificiranje U-bitka na jednom fundiranom modiisu. Saznavanje sveta

Ako je bitak-u-svetu osnovna ustrojenost tubitka, u kojoj se on kree ne samo uopte nego prvenstveno u modusu svakodne\'i ce, onda o njemu mora takode uvek ve da je steeno i ontiko iskustvo. Da ostane totalno zastrt bilo bi nerazumljivo, pogoto\u kada tubitak raspolae nekim razumevanjem bitka samog sebe, ma koliko neodredeno ono fungiralo. Medutim, im je bio shvaen sam fenomen saznavanja sveta', on je takode vec bio dospeo u iedno 88

Bitak-u-svctu

uopstc kuo osnovua ustrojenost

tubitku

spoljanje, formalno izlaganje. Indeks za to je danas jos uobiajeno postavljanje saznavanja kao nekog odnoenja izmedu subjekta i objekta" koje u sebi krije koliko istine" toliko i praznine. Subjekat i objekat se, medutim, ne poklapaju recimo s tubitkom i svetom. Cak ako bi U-bitak i mosao ontoloki nrimarno cla se odredi
c r

iz saznavajueeg bitka-u-svetu, onda bi i u tome kao prvi zahtevani zadatak lealo tenomenalno karakterisanje saznavanja kao jednog bitka u svetu i ka svetu. Ako se retlektuje o tom odnosu bitka, onda je najpre dato jedno bic\ nazvano priroda, kao ono to se saznaje. Na toni biu ne moe se nai samo saznavanje. Ako ono uopte ieste ", onda ono pripada jedino biu koje saznaje. Ali, takode ni na tom biu, na stvari: ovek, saznavanje nije predruno prisutno. U svakom sluaju, ono se ne moe utvrditi onako spoljasnje kao recimo telesna svojstva. Ukoliko, pak, saznavanje pripada tom biu, a nije spoljanja sainjenost, ono mora biti unutra! No, to se jednoznanije utvrduje da je saznavanje najpre i svojstveno ,,unutra", da ak nema niega od vrste bitka nekog iizikog i psihikog bia, to se veruje da se utoliko bespretpostavnije postupa u pitanju o sustini saznanja i rasvetljavanju odnosa izmedu subjekta i objekta. Jer tek sada moe da nastane problem, naime pitanje: kako taj saznavajui subjekat izlazi izvan svoje unutrasnje sfere" i dolazi u jednu drugaiju i spoljanju" sieru, kako saznavanje uopste moe da ima neki precimet, kako mora cla se misli sam predmet da bi ga na kraju subjekat saznao, a da nema potrebe da se oclvai na skok u nekLi cirugu steru? Fri ovoj viestruko vanrajuoj polaznoj postavci, medutim, potpuno izostaje pitanje o vrsti bitka tog saznavaJLieg subjekta, iji se nain bitka ipak stalno uvek \ec neizgovoreno nalazi u temi ako se bavimo njegovim saznavanjem. Dodue, svagda slusamo uveravanje da je izvesno da se to unutra i unutranja stera" subjekta ne misle poput nekog ormara" ili nekog kuita'. Ali, ta pozitivno znai to unutra" imanencije, u kojem je saznava1 nje najpre zatvoreno, i kako se karakter bitka tog biti-unutra saznavanja osniva u vrsti bitka subjekta - o tome vlada utanje. Medutim, ma kako da je izloena siera tog: unutra, samo ukoliko se postavi pitanje: kako saznavanje dospeva izvan" nje i zadobija neku ^transcendencu", obelodanjuje se da se saznavanje nalazi 89

BllAK

1 VlUi.Mi:

problematinim, a da se pre toga nije razjasnilo, ta kakvo je i ta je uopte to saznavanje koje postavlja takve zagonetke. U toj polaznoj postavci ostaje se slep za ono sto se ve neizriito kazuje zajedno s najprivremenijim tematizovanjem fenomena saznanja: saznavanje je jedan modus bitka tubitka kao bitka-u-svetu, ono ima svoje ontiko fundiranje u toj ustrojenosti bitka. Tom upuivanju na fenomenalni nalaz - saznavanje jcjedna vrsta bitka bitka-u-svetu - rado bi se protivstavilo: ali, takvom interpretacijom saznavanja ipak se ponitava problem saznanja; ta ta jo treba da se pita ako se pretpostavlja da je saznavanje ve pri svom svetu, koji ono ipak tek treba da dosegne u transcendiranju subjekta? Ne obazirui se na to da se u ovom poslednje formulisanom pitanju ponovo javlja fenomenalno nelegitimisana, konstruktivna taka stanovita" jasno je koja to instanca odluuje o tome da li i // kojem smislu treba da opstoji neki problem saznanja, naime, ta drugo nego fenomen samog saznavanja i vrsta bitka onog saznavajueg? Ako sada pitamo o tome ta se pokazuje na fenomenalnom nalazu samog saznavanja, onda treba utvrditi da se samo saznavanje prethodno osniva u jednom ve-biti-pri-svetu, i kao takav bitak tubitka sutinski konstituie. Ovo ve-biti-pri najpre nije samo neko ukoeno piljenje u neko isto predruno. Bitak-u-svetu je kao brinjenje obuzet brinutim svetom. Da bi saznavanje bilo moguno kao razmatrajue odreivanje onoga predrunog, njemu je prethodno potrebna jedna defieijeneija brinueg imati-posla sa svetom. U onom uzdrati-se od sveg uspostavljanja, bavljenja i tome slino, brinjenje polae sebe u sada jos jedino preostali modus U-bitka, u samo-jos-prebivati pri ... . Na osnovu te vrste bitka prema svetu, koji puta unutarsvetski susretajue bie da susree jo samo u njegovom pukom izgledanju (rffioc;), i kao modus te vrste bitka, moguno je jedno izriito gledanje-prema na to tako susretajue. To gledanje-p?*ema je svagda jedno odredeno usmeravanje prema ..., jedno viziranje onoga predrunog. Ono od susretajuceg bia unapred uzima jednu taku gledita". Fakvo gledanje-prema dolazi i samo u modus jednog samostalnog boravijenja pri unutarsvetskom biu. U tako uvrtenom boravljenjir - kao sebe-uzdravanju od svakog bavljenja i korienja - izvrava se dokueivanje onoga predrunog. Dokuivanje 90

Bitak-u-svctu uoptc kao osnovna ustrojcnost tubitkn

ima vrstu izvrenja oslovljavanja i razgovaranja o neemu kao neemu. Na tlu tog izlaganja u najirem smislu, dokuivanje postaje odrcdivanje. Ono dokueno i odredeno moe da se izgovori u stavovima, da se kao takvo iskazano zadri i ouva. To dokuujue zadravanje jednog iskaza o ... i samo je iedan nain bitka-u-svetu, i ne sme da se interpretira kao neko deavanje" kojim jedan subjekat sebi sainjava predstave o neemu, koje kao tako usvojene ostaju pohranjene unutra", u odnosu na koje tada prigodno moe da nastane pitanje, kako se one podudaraju" sa zbiljnou. U sebe-usmeravanju prema... i u shvatanju tubitak ne izlazi, recimo, tek iz svoje unutranje sfere vani, sfere u kojoj je on najpre uauren, nego je prema svojoj primarnoj vrsti bitka uvek ve vani" pri nckom susretajuem biu svagda ve otkrivenog sveta. A odredujue boravljenje pri biu koje treba saznati nije recimo neko naputanje unutranie sfere, nego takode i u tom biti-napolju" pri predmetu tubitak je u pravo razumljenom smislu unutra", tj. on to sam jeste kao bitak-u-svetu koji saznaje. I opet, dokudvanje onoga saznatog nije okretanje shvatajueg izlaenja-vani sa zadobijenim plenom natrag u kuite" svesti, nego takocte i u dokuivanju, ouvanju i zadravanju saznavajui tubitiik ostajc kao tubitak vani. U pukom" znanju za neki sklop povezanosti bitka bia, u samo" predstavljanju njega, u samo" miljenju" na njega ja nisam manje pri biu vani u svetu nego pri nekom originarnom shvatanju. ak i zaboravljanje neega, u kojem je prividno ugaeno svako odnoenje bitka prema onome prethodno saznatom, mora da se pojmi kao jedna niodifikacija izvornog U-bitka, pa na isti nain mora da se pojmi i sva obmana i svaka zabluda. Pokazani sklop povezanosti fundiranja modusa bitka-u-svetu, koji su konstitutivni za saznavanje sveta, ini jasnim: u saznavanju tubitak zadobija jedno novo stajaliste bitka prema u tubitku svagda ve otkritom svetu. Ta nova mogunost bitka moe da se obrazuje samostalno, moe da postane zadatak i da kao znanost preuzme vodstvo za bitak-u-svetu. Saznavanje, medutim, niti tek stvara neki commercium" subjekta s nekim svetom, niti taj commercium" nastajc iz nekakvog dejstvovanja sveta na neki subjekat. Saznavanje je jedan u bitku-u-svetu fundirani modus tubitka. Zbog toga bitak-u-svetu kao osnovna ustrojenost zahteva prethodnu interpretaciju. 91

TRECE POGLAVLJE

Svetovnost sveta

14. Idcja svctovuosti sveta uoptc Bitak-u-svetu treba najpre da se uini vidljivim u pogledu na strukturni momenat svet". ini se da je izvrenje ovog zadatka lako i tako trivijalno, da se jo uvek veruje da se on sme ostaviti i neobavljen. ta moe da kazuje, opisati svet" kao fenomen? Pustiti da se vidi ono to se pokazuje na biif unutar sveta. Prvi korak u tome je nabrajanje onoga ega ,,u" svetu ima: kue, drvee, ljudi, planine, zvezde. Moemo da opicmo izgled" tog bia i da ispriamo desavanja na njemu i s njim. Oigledno je, medutim, da to ostaje pretfenomenoloki posao" koji tenomenoloski uopte ne moe da ; bude relevantan. Opisivanje ostaje vezano za bic e. Ono je ontiko. A trai se ipak bitak. Fenonien" u lenomenolokom smislu tormalno je bio odreden kao ono to se pokazuje kao bitak i struktura bitka. Fenomenoloki opisati svet, prema tome, kazivae: pokazati i pojmovno-kategorijalno tiksirati bitak bica koje je predruno unutar sveta. Bie unutar sveta su stvari, prirodne stvari i vrednostima optereene' stvari. Problem postaje njihova stvarovitost; a ukoliko se stvarovitost ovih poslednjih stvari gradi na prirodnoi stvarovitosti, onda je primarna tema bitak prirodnih stvari, priroda 93

BlIAk

\R!\!1:

kao takva. Sve fundirajui karakter bitka prirodnih stvari, supstanci, jeste supstancijalnost. ta sainjava njihov ontoloki smisao? Ovim smo istraivanje doveli na jednoznaan pravac ispitivanja. Ali, da li mi pri tome ontoloki pitamo o svetif ? Oznaena problematika je bez sumnje ontoloka. Jedino, ako njoj uspe ak i najistija eksplikacija bitka prirode, odmerena na osnovnim iskazima koji se daju u matematikoj prirodnoj znanosti o tom biu, ta ontologija nikada nee naii na fenomen svef. Priroda je i sama jedno bie koje susree unutar sveta, i moguno je da ona bude otkrita razliitim putevima i na raznim stupnjevima. Treba li, prema tome, prvo da se drimo onog bia kod kojeg tubitak najpre i ponajee boravi, da se drimo vrednostima optereenih" stvari? Zar one ne pokazuju svojstveno" svet u kojem ivimo? Moda one doista snanije pokazuju neto takvo kao svet". Medutim, te stvari su ipak i bie unutar" sveta. i\7/ ontiko opisivanje unutarsvctskog bia, ni ontoloka intcrprctacija bitka tog bia, nc nailazc kao takvi na fetiomen svet". U ob e vrste pristupa objektivnom bitku" svet" je ve, i to na razliiite naine, pretpostavljen'. Zar se, na kraju, svef uopte ne moe osloviti kao odredenje navedenog bia? Ali, to bie mi ipak nazivamo unutarsvetskim. Je li uopste svet" jedan karakter bitka tubitka? I ima li tada najpre" svaki tubitak svoj svet? Ne postaje li tako svet" nesto subjektivno"? Ta, kako jo treba da bude moguan jedan zajednikf svet if kojem ipak jesmo't A ako se postavi pitanje o svetu" koji svet je mnen? Ni ovaj ni onaj, nego svctovnost sveta uopte. Kojim putem nailazimo na taj fenomen? Svetovnost" je ontoloski pojam i mni strukturu jednog konstitutivnogmomentabitka-u-svetu. A ovogapoznajemokaoegzistencijalno odredenje tubitka. Svetovnost ie, prema tome, i sama jedan egzistencijai. Ako ontoloki pitamo o svetu", onda nikako ne naputamo tematsko polie analitike tubitka. Svet" ontoloki nije nikakvo odredenje onog bia koje sustinski nije tubitak nego je jedan karakter samog tubitka. To ne iskliuuje da put istraivanja fenomena svef mora da bude preduzet preko unutarsvetskog bia i 94

Svctovnost

svcta

njegovogbitka. Zadatak fenomenolokog opisivania' sveta tako je malo oit, da ve i njegovo dovoljno odredivanje zahteva sutastvena ontoloka razjasnjavanja. Iz sprovedenog odvaganja i estog primenjivania rei svef pada u oi njena vieznanost. Rasplitanje te vieznanosti moe da postane pokazatelj u razliitim znaenjima mnenih fenomena i njihovog sklopa povezanosti. 1. Svet se primenjuje kao ontiki pojam i tada znai sveukupnost bia koje moe da bude predruno unutar sveta. 2. Svet fungira kao ontoloki termin i znai bitak bia koje je navedeno pod br. 1. I to svef moe da postane naziv regije koja obuhvata svagda jednu mnogostrukost bia; svet npr. znai onoliko koliko u besedi o svetu" matematiara znai regija mogunih predmeta matematike. 3. Svet se moe ponovo razumeti u jednom ontikom smislu, ali sacla ne kao bie koje sutinski nije tubitak i koje moe da susree unutarsvetski, nego kao ono u-cmu" ivi" jedan faktiki tubitak kao taj tubitak. Ovde svet ima jedno predontoloki egzistencijelno znaenje. Pri tome ponovo opstoje razliite mogunosti: svet mni javnf mi-svet ili vlastiti" i najblii (kuni) okolni svet. 4. Svet, konano, oznaava ontoloko-egzistencijalni pojam svctovnosti. Sama svetovnost moe da se modiiikuje u svagdanje celine strukture posebnih svetova" ali u sebi ukljuuje apriori svetovnosti uopste. Mi terminoloki uzimamo svet za oslovljavanje znaenja fiksiranog pod br. 3. Ako se on povremeno upotrebljava u prvonavedenom smislu, onda se to znaenje markira znacima navoda. Oblik svetovno" tada terminoloki mni jednu vrstu bitka tu bitka, a nikada neku vrstu bitka onoga u" svetu predrunog bia. Ovo poslednje nazivamo svetopripadnim ili unutarsvetskim. a Pogled na dosadasnju ontologiju pokazuje da zaiedno s promasivanjem tubitkovne ustrojenosti bitka-u-svetu ide prcskakanjc fenomena svetovnosti. Umesto toga se pokusava da se svet interpretira iz bitka bia koje je unutarsvetski predruno, ali po\rrh toga najpre uopte nije otkriveno - da se interpretira iz prirode. b 95

BlTAK I VRl-Ml'

Priroda je - ontoloki-kategorijalno razumljena - jedan granini sluaj bitka od mogunog unutarsvetskog bia. Bie kao prirodu u tom smislu tubitak moe da otkrije samo u jednom odredenom modusu njegovog bitka-u-svetu. Ovo saznavanie ima karakter jednogodredenogodsvetovljenjasveta. Priroda" kaokategoriialni skup struktura bitka jednog odredenog unutarsvetski susretajueg bia nikada ne moe da uini svctovnost razumljivom. Isto tako i fenomen priroda" recimo u smislu pojma prirode koji koristi romantika, ontoloki je zahvativ tek iz pojma sveta, ij. polazei od analitike tubitka. U pogledu na problem ontoloke analize svetovnosti sveta nasledena ontologija - ako uopte vidi problem - kree se u slepoj ulici. S druge strane, interpretacija svetovnosti tubitka i mogunosti i vrsta njegovog posvetovijenja, morae da pokae zato tubitak u vrsti bitka saznavanja sveta ontiki i ontoloki preskae fenomen svetovnosti. U faktumu tog preskakanja, medutim, lei istodobno i upuivanje na to, da su potrebne posebne pripremne mere opreza, da bi se za pristup fenomenu svetovnosti zadobilo pravo fenomenalno polazite koje spreava preskakanje. Metodiko upuivanje na to ve je bilo dato. Bitak-u-svetu, pa prema tome takode i svet, treba da postanu tema analitike u horizontu prosene svakodnevice kao najblic vrste bitka tubitka. Treba pratiti svakodnevni bitak-u-svetu, pa u fenomenalnom oslanjanju na njega u razmatranje mora da dospe nesto takvo kao svet. Najblii svet svakodnevnog tubitka je okolni svct. U svom toku istraivanje polazi od tog egzistencijalnog karaktera prosenog bitka-u-svetu i kree se prema ideji svetovnosti uopste. Svetovnost okolnog sveta (okolosvetovnost) traimo u prolaenju kroz ontoloku interpretaciju najblie susretajueg unuldr-okolosvctskoii bia. Izraz ,okolni svet' [Umvvelt] sadri u tom okolo" [UmJ jedno upuivanje na prostornost. To okolo-naokolo" [Umherum"], koje je konstitutivno za okolni svet, ipak nema primarno prostornT smisao. Jednom okolnom svetu nesporno pripadan prostorni karakter pre treba razjasniti tek iz strukture svetovnosti. Polazei odatle postaje fenomenalno vidljiva prostornost tubitka pokazana u 12. Medutim, ontologija je upravo pokuavala da polazei od 96

Svctovnost SVL'tll

prostornosti interpretira bitak sveta' kao res extensa. Najekstremnija tendenca ka takvoj ontologiji sveta" i to u protivorijentisanosti na res cogitans, koja se ni ontiki ni ontoloki ne pokriva s tubitkom, pokazuje se kod Dekarta. Razgraniavanjem s tom ontolokom tendencom moe a se pojasni ovde pokuana analiza svetovnosti. O n o se provodi u tri etape: A. Analiza okolosvetovnosti i svetovnosti uopte. B. Ilustrujue odvajanje analize svetovnosti spram ontologije sveta" kod Dekarta. C. Ono okolsko okolnog sveta i prostornost" tubitka.

A. ANALIZA OKOLOSVETOVNOSTI I SVETOVNOSTI UOPTE 15. Bitak u okolnom svctu susretajucg bia

Fenomenolosko pokazivanje bitka najblie susretajueg bia provodi se po niti vodilji svakodnevnog bitka-u-svetu, koji takode nazivamo i ophod u svetu i sa unutarsvetskim biem. Ophod se ve rasuo na mnogostrukost naina brinjenja. Najblia vrsta ophoda, medutim, kao to je bilo pokazano, nije ono samo jo dokuujue saznavanje, nego bavljee, upotrebljavajue brinjenje koje ima svoje vlastito saznanje". Fenomenoloko pitanje odnosi se najpre na bitak onog u takvom brinjenju susretajueg bia. Za osiguravanje ovde zahtevanog videnja potrebna je jedna prethodna metodika napomena. U otkljuenju i eksplikaciji bitka bie je svagda ono pred-tematsko i sa-tematsko; u svojstvenoj temi stoji bitak. U oblasti sadanje analize kao pred-tematsko bie stavljeno je ono to se pokazuje u okolos\ r etskom brinjenju. Pritom to bie nije predmet nekog teorijskog saznavanja sveta" ono je ono upotrebljeno, uspostavljeno i tome shno. Kao tako susretajuee bie ono pred-tematski dospeva u pogled jednog saznavanja" koje kao renomenoloko saznavanje motri primarno na bitak, i polazei od tog tematizovanja bitka sa-tematizuje svagdanje bie. Prema tome, ovo fenomenoloko 97

BlTAK I VRi-ME

izlaganje nije saznavanje bivstvujuih sainjenosti bia, nego je odredivanje strukture njegovog bitka. Kao istraivanje bitka, medutim, ono postaje samostalno i izriito sprovoenje razumevanja bitka, koje svagda ve pripada tubitku i ivo" je u svakom ophodu s biem. Fenomenoloki pred-tematsko bie - ovde, dakle, ono upotrebljeno, ono to se nahodi u uspostavljanju - postaje pristupano u premetanju sebe u takvo brinjenje. Strogo uzevi, ta beseda o nekom premetanju sebe vodi u zabludu, jer u takvu vrstu bitka brinueg ophoda mi nemamo potrebe da se tek premestimo. Svakodnevni tubitak uvek ve jeste na taj nain, npr.: otvarajui vrata ja upotrebljavam kvaku. Zadobijanje fenomenolokogpristupa tako susretajuem biu pre se sastoji u potiskivanju prateih tendenci izlaganja koje nameu sebe i koje fenomen takvog brinjenja" uopte pokrivaju, a ujedno s njim pogotovu pokrivaju bie, kako ono samo od sebe u brinjenju susree za njega. Ovi opasni promaaji postaju razgovetni ako sada istraujui pitamo: koje bie treba da postane pred-tema i da bude ustanovljeno kao pretfenomenalno tlo? Odgovara se: stvari. Ali, moda je ovim samorazumljivim odgovorom traeno pretfenomenalno tlo ve promaeno. Jer u ovom osiovljavanju bia kao stvari" (res) lei jedno neizriito predzahvatajue ontoloko karakterisanje. Analiza koja od bia pita dalje ka bitku pogada stvarovitost i realnost. Tako napredujui, ontoloka eksplikacija nalazi karaktere bitka poput supstancijalnosti, materijalnosti, rasprostiranja, onoga jedno-pored-drugog... Ali, u brinjenju je susretajue bie u tom bitku i predontoloki najpre prikriveno. Nazivanjem stvari kao najpre datog" bia ontoloki se promauje, premda se ontiki mni neto drugo. Ono to se svojstveno mni ostaje neodredeno. Ili se, pak, te stvari" karakteriu kao stvari opremljene vrednostima". ta ontoloki kazuje vrednost? Kako treba kategorijalno shvatiti to opremati" i biti opremljen? Ne uzimajui u obzir tamu te strukture nekakve opremljenosti vrednostima, da li je time pogoden fenomenalni karakter bitka onoga u brinuem ophodu susretajueg? Grci su imali jedan primeren termin za stvari": npd^^aTa, tj. ono sa ime imamo posla u brinuem ophodu (Ttpd^ic;). Medutim, 98

Svctovnost svcta

oni su ontoloki ostavili u tami upravo specifino pragmatski" karakter od rrpd^liaTa i odredili ih najpre" kao puke stvari". Mi nazivamo u brinjenju susretajue bie pribor. U ophodu su unapred nalaljivi pribor za pisanje, pribor za ivenje, pribor za rad, za vonju, pribor za merenje. Treba da se ispostavi vrsta bitka pribora. To se dogada po niti vodilji prethodnog graninog obuhvatanja onoga to neki pribor ini priborom - priborskosti. Strogo uzevi, nikada nije" jedan pribor. Bitku pribora svagda pripada uvek neka celina pribora u kojoj on moe biti taj pribor koii on jeste. Pribor je sutinski neto da bi ..". Razliiti naini tog ,,Da-bi" kao slunost, pridonosnost, primenljivost, spretnost, konstituiu iednu celinu pribora. U strukturi Da-bi" lei jedno upuivanje od neega na neto. Tim nazivom naznaeni fenomen moe tek u narednim analizama da se uini vidljivim u svojoj ontolokoj genezi. Privremeno bi vredelo da fenomenalno zahvatimo pogledom jednu mnogostrukost upuivanja. Odgovarajui svojoj priborskosti, pribor uvek jeste iz pripadnosti drugom priboru: pribor za pisanje, pero, mastilo, papir, podloga, sto, lampa, pokustvo, prozor, vrata, soba. Ove stvari" se nikada ne pokazuju najpre za sebe, da bi potom kao suma onoga realnog ispunjavale sobu. Ono najblie susretajue, premda ne i tematski shvaeno, jeste soba, a ona opet ne kao ono Izmedu etiri zida" u nekom geometrijskom prostornom smislu - nego kao pribor za stanovanje. Polazei od njega pokazuje se nametaj", u njemu svagdanji pojedinaan" pribor. Pre njega je svagda ve otkrivena neka celina pribora. Svagda prema priboru skrojeni ophod, u kojem se pribor jedino i moe genuino pokazati u svom bitku, npr. ekianje ekiem, ne shvata to bie tematski kao stvar koja se javlja, niti upotrebljavanje uopste zna za strukturu pribora kao takvu. ekianje ne samo da nema jo nikakvo znanje o priborskoj strukturi ekia, nego je prisvojilo taj pribor tako da nije moguno primerenije. U takvom upotrebljavajuem ophodu brinjenje se podmee onome Da-bi koje je konstitutivno za svagdanji pribor; to se manje samo pilji u stvar: eki, to se predanije upotrebljava ta stvar, to izvorniji postaje odnos prema njoj, to nezastrtije ona susree kao ono to ona jeste - kao pribor. Samo ekianje otkriva specifinu spretnost"
99

Hll'AK I \ R[\u:

ekia. Vrstu bitka pribora u kojoj se on sam od sebe otvara, nazivamo prirunost. Samo zato to pribor poseduje ovaj bitak-po-sebi" dakie, to nije tako da se on jo samo javlja, on je spretan u najirem smislu i raspoloiv je. I najotrije samo-\os-tanio-gledanje prema tako i tako sainjenom izgledanjif stvari, ne moe da otkrije ono priruno. Samo teorijskf tamo-gledajui pogled na stvari ne poseduje razumljenje prirunosti. Upotrebljavajuci-spretno-rukujui ophod, medutim, nije slep, on poseduje svoju vlastitu vrstu vida, vizira koji vodi rukovanje i dodeljuje mu njegovu specifinu sigurnost. Ophod s priborom se podmee mnogostrukosti upuivanja onoga ,,Da-bf. Vizir takvog sebe-prilagodavanja jeste obazir. Praktiko" dranje nije ateorijsko" u smislu lienosti vida i njegova razlika spram teorijskog dranja ne lei samo u tome da se ovde razmatra, a tamo postupa, i to postupanje, da ne bi ostalo slepo, primenjuje teorijsko saznavanje, nego je razmatranje onoliko izvorno jedno brinjenje koliko postupanje poseduje svoj vid. Teorijsko dranje je neobazirno samo-tamo-gledanje. Tamo-gleda nje nije nepravilno zato to je neobazirno; ono obrazuje sebi svoj kanon u rnetodi. Ono priruno niti je uopte teorijsko shvaeno, niti je ono samo za obazir najpre obazirno tematsko. O n o osobito onoga najpre prirunog jeste da se u svojoj prirunosti gotovo povlai natrag, da bi bilo upravo svojstveno priruno. Ono kod ega svakodnevni ophod najpre boravi nisu ni sami pribori za rad, delanje, nego je delo - ono to svagda treba uspostaviti - ono primarno brinuto te stoga i ono priruno. Delo nosi celovitost upuivanja, unutar koje susree pribor. Delo koje treba uspostaviti, napraviti kao ono Cemu, Za-$ta, Da-ta za eki, strug, iglu, poseduje sa svoje strane vrstu bitka pribora. Cipela koju treba napraviti je za noenje (obua, pribor za obuvanje), zgotovljeni asovnik je za otitavanje vremena. U brinuem ophodu naroito susretajue delo - delo koje se nahodi u radu - puta u svojoj, njemu sutinski pripadnoj primenljivosti da svagda ve sa-susretne ono Za-ta njegove primenljivosti. Narueno delo sa svoje strane jeste samo na osnovu njegove upotrebe i u toj upotrebi otkritog sklopa povezanosti upuivanja bia. 100

Svctovtiost SVCtll

Delo koje treba uspostaviti, medutim, nije jedino primenljivo za ..., samo uspostavljanje je svagda neko primenjivanje neega za neto. U delu se istodobno nalazi upuivanje na materijale,,. Ono je upueno na tavljenu kou, konac, eksere i tome slino. tavljena koa je opet napravljena od ivotinjske koe, a ona se skida sa ivotinja koje drugi uzgajaju. Zivotinje se javljaju u svetu i bez uzgoja, a i pri uzgoju to bie na izvestan nain samo uspostavlja sebe. Prema tome, u okolnom svetu postaje pristupano i bie kojem je po sebi samom uspostavljanje nepotrebno, koje je uvek ve priruno. Ceki, kljeta, ekser upuuju po sebi samima na elik, gvode, rudu, kamen, drvo - oni se sastoje od eelika, gvoda, rude, kamena, drveta. U upotrebljenom priboru je upotrebom sa-otkrivena priroda", priroda' u svetlosti prirodnih produkata. Ovde, medutim, priroda ne sme da se razume kao ono jo samo predruno - a takode ni kao rno prirode. uma je drvored, brdo kamenolom, bujica vodena sila, vetar je vetar ,,u jedrima". Sa otkritim okolnim svetom" susree ovako otkrivena priroda". Moe da se ne uzme obzir njena vrsta bitka kao priruna, ona sama moe biti otkrita i odredena samo u svojoj istoj predrunosti. Alk za to otkrivanje prirode ostaje prikrivena i priroda kao ono to tka i tef, prepada nas, to pleni kao pejza. Biljke botaniara nisu cvee na Rajni, geografski fiksirano proisticanjc" jedne reke nije vrelo u osnovu". Uspostavljeno delo upuuje ne samo na ono emu, Za-ta svoje primenljivosti i na ono Od-ega svog sastoja, u jednostavnim zanatskim prilikama u njemu istodobno lei i upuivanje na nosior ca i korisnika. Delo bi\ a za njega po stasu skrojeno, on jeste" u nastajanju dela sa-uesnik. U uspostavljanju robe naveliko nikako ne nedostaje to konstitutivno upuivanje, samo to je ono neodredeno, pokazuje na ono proizvoljno, na prosek. Sa delom, prema tome, ne susree jedino bie koje je priruno, nego i bie vrste bitka oveka, za kojeg ono uspostavljeno u njegovom brinjenju postaie priruno; ujedno s tim susree svet u kojem ive nosioci i potroai, koji je istodobno nas svet. Brinuto delo je priruno ne samo recimo u kucevnom svetu radionice, nego u javnorn svetu. S tim svetom je otkrivena i svakom pristupana okolosvetska priroda.

BlTAK l VRTMT.

Na putevima, ulicama, mostovima, zgradama, brinjenjem je u odredenom pravcu otkrivena priroda. Neki pokriveni elezniki peron vodi rauna o nevremenu, javna sredstva rasvete o tami tj. o specifinoj promeni prisutnosti i odsutnosti dnevne svetlosti, o poloaju Sunca". U asovnicima se vodilo rauna o svagda nekoj odreenoj konstelaciji u sistemu sveta. Ako gledamo na sat, mi neizriito upotrebljavamo poloaj Sunca', prema kojem se provodi slubeno astronomsko regulisanje merenja vremena. U upotrebi najpre i neupadljivo prirunog satnog pribora sapriruna je okolosvetska priroda. Sutini funkcije otkrivanja svagdanjeg brinueg izrastanja u najbiem svetu dela pripada da svagda prema vrsti izrastanja u njemu ostaje da unutarsvetsko bie, koje je zajedno sa ostalim pridoneeno u delu, tj. u njegovim konstitutivnim upudvanjima, moe da se otkriva u razliitim stepenima izriitosti, na razliitim daljinama obazirnog prodiranja. Vrsta bitka tog bia je prirunost. Pa ipak, ona ne sme da se razume kao puki karakter shvatanja, kao da su najpre susretajuem biu" takvi aspektf' nametnuti besedenjem, kao da je neka najpre po sebi predruna tvar sveta na taj nain subjektivno obojena". Tako usmerena interpretacija previda da bi u tom sluaju bie pre toga moralo da bude razumljeno i otkriveno kao ono isto predruno, i da bi u sledu otkrivajueg i usvajajueg ophoda sa svetom" ono moralo da ima prednost i vodstvo. A to protivrei vee i ontolokom smislu saznavanja, koje smo pokazali kao fundirani modus bitka-u-svetu. Bitak-u-svetu tek preko onoga u brinjenju prirunog napreduje ka slobodnom polaganju onoga jo samo predrunog. Prirunost je ontoloki-kategorijalno odreclenje biea kako ono po sebi" jest. Ali, prirunog ima" ipak samo na osnovu predrunog. Da li, medutim, iz toga sledi - ako se ta teza jedanput prihvati - da je prirunost ontoloki fundirana u predrunosti? Ali, neka se u dalje prodiruoj ontolokoj interpretaciji prirunost i obistini kao vrsta bitka unutarsvetski najpre otkritog bia, neka se pusti da se pokae ak i njena izvornost naspram iste predrunosti - ta da li je onim dosada ekspliciranim i najmanje dobijeno za ontoloko razumevanje fenomena sveta? Svet smo ipak pri interpretaciji tog unutarsvetskog bia uvek ve pretpostavili". 102

Svetovnost svcta

Sastavljanje tog bia ipak ne odaje kao suma neto takvo poput sveta". Da li onda uopte od bitka tog bia vodi neki put ka pokazivanju fenomena sveta?27

16. Svetomernost okolnog sveta koja se javlja na unutarsvetskom biu Sam svet nije unutarsvetsko bie, a ipak on toliko odreuje to bie da ono moe da susree i otkriveno bie moe da se pokazuje u svom bitku samo ukoliko ,,ima" sveta. Ali, kako ,,ima" sveta? Ako je tubitak ontiki konstituisan bitkom-u-svetu i ako njegovom bitku isto tako sutinski pripada razumevanje bitka njegovog sopstva, ma koliko ono bilo neodreeno, zar on onda ne poseduje neko razumevanje sveta, neko predontoloko razumevanje, koje je, dodue, lieno i moe da bude lieno eksplicitnih ontolokih uvida? Zar se za brinui bitak-u-svetu s unutarsvetski susretajuim biem, tj. s njegovom unutarsvetovnou, ne pokazuje neto takvo poput sveta? Zar taj fenomen ne dospeva u jedan pretfenomenoloki pogled, zar on ne stoji uvek ve u takvom pogledu, ne zahtevajui neku tematski ontolosku interpretaciju? Poseduje li sam tubitak u krugu svog brinueg izrastanja kod prirunog pribora neku mogunost bitka, u kojoj bi mu sa brinutim unutarsvetskim biem na izvestan nain sinula njegova svetovnost? Ako se mogu pokazati takve mogunosti bitka tubitka unutar brinueg ophoda, onda se otvara put da se sledi fenomen koji je tako sinuo i da se pokua da se on gotovo postavi" i ispita na njegovim strukturama koje se na njemu i pokazuju. Svakodnevici bitka-u-svetu pripadaju modusi brinjenja koji putaju da brinuto bie susree tako da se pri tome javlja svetomernost onoga unutarsvetskog. Najblie priruno bie moe da se nade u brinjenju kao neprimenljivo, kao nepripremljeno za svoju
Auior jc slobodan da nanomene da je analizu okolnog sveta i uopte hermeneutiku faktinostf tubitka ponovljeno saoptavao na svojim predavanjima poev od zimskog semestra 1919/1920.

103

BliAK l VRCMi

odredenu primenu. Pribor za rad ispostavlja se kao otecen, a materijal kao nepodoban. Priboi je pri tome u svakom sluaju priruan. Ono, medutim, to otkriva neprimenljivost nije tamo-gledajue ustanovljavanje svojstava nego obazir upotrebljavajueg ophoda. U takvom otkrivanju neprimenljivosti pada u oi pribor. Padanjeu-oi daje priruni pribor u nekoj izvesnoj neprirunosti. A u tome stoji: ono neupotrebljivo samo lei tu, ono se pokazuje kao stvarpribor koja izgleda tako i tako, a u svojoj prirunosti je kao tako izgledajua stalno bila i predruna. Cista predrunost se javlja na priboru, da bi se ipak ponovo povukla natrag u prirunost onoga brinutog, tj. onoga to se nahodi u ponovnom-stavljanju-u-ispravno-stanje. Ta predrunost onoga neupotrebljivog jo nije liena naprosto svake prirunosti, tako predruni pribor jo nije stvar koja se samo bilo gde javlja. Oteenje pribora jo nije puko predrugojaavanje-stvari, jedna samo javljajua promena svojstava na jednom predrunom. Rrinui ophod, medutim, ne nailazi samo na ono neprimenljivo unutar onoga svagda ve prirunog, on naiazi i neto sto nedostaje, nesto to ne samo da nije spretno^ nego uopte nije pri ruci". Nedostajanje te vrste otkriva ponovo kao prednalaenje jednog neprirunog ono priruno u izvesnom biti-samo-predruan. Ono priruno dospeva u primeivanju onoga neprirunog u modus nanietljivosti. to se nametljivije upotrebljava ono nedostajue, to svojstvenije ono susree u svojoj neprirunosti, to nametjivijim postaje ono priruno, i to tako da se ini da ono gubi karakter prirunosti. Ono se razgre kao ono jo samo predruno koje bez onoga nedostajueg ne moe da se pomeri s mesta. Bespomono stajanje pred njim otkriva kao deficijentan modus jednog brinjenja jo-samopredrunobitak jednog prirunog. U ophodu s brinutim svetom ono nepriruno moe da susree ne samo u smislu onoga neprimenljivog ili onoga naprosto nedostaiueg, nego kao ono nepriruno koje upravo ne nedostaje i nije neprimenljivo, ali koje lei na putu" brinjenju. Ono na sta se brinjenje ne moe osvrtati, za ta ono ,,nema vremena" jeste ono /jt'priruno na nain onoga ovamo-ne-pripadnog, onoga nei/.vrsenog. To nepriruno smeta i ini vidljivom kivnost onoga to treba naipre 104

Svctoviiosi svctii

i prethodno brinuti. Tom kivnou se na nov nain najavljuje predrunost onoga prirunog - kao bitak onoga to jo uvek predlei i zove na izvravanje. Modusi upadljivosti, nametljivosti i kivnosti imaju funkciju da na onom prirunom dovedu karakter predrunosti do javljanja. Ali, pri tome se to priruno jo ne raztnatra samo kao ono predruno niti se tako pilji u njega; sebe objavljujua predrunost jo je vezana u prirunosti pribora. Taj pribor se jo ne zastire u puke stvari. Pribor postaje pribor" u smislu onoga to bi se rado odgurnulo; u takvoj tendenci za odgurivanjem, medutim, ono priruno se pokazuje kao ono jo uvek priruno u svojoj neprestanoj predrunosti. Ali, kakav znaaj ima ovo upuivanje na modifikovano susretanje onoga prirunog u kojem se razgre njegova predrunost, za razjanjavanje fcnomcna svcta7. I s analizom te modifikacije mi jo stojimo kod bitka onoga unutarsvetskog, jo nismo prisli blie ienomenu sveta. ()n jos nije dohvaen, ali sada smo doveli sebe u mogunost da pogledom zahvatimo taj fenomen. U upadljivosti, nametljivosti 1 kivnosti ono priruno na izvestan nain gubi svoju prirunost. Ta prirunost je, medutim, i sama razumljena, premda netematski, u ophodu sa onim prirunim. Ona ne isezava jednostavno, nego se u upadljivosti onoga neprimenljivog gotovo oprata. Prirunost se pokazuje jos jedanput, i upravo pri tome se pokazuje i svetomernost onoga prirunog. Struktura bitka onoga prirunog kao pribora odredena je upuivanjjma. V'lastito i samorazumljivo Po-sebi" najbliih stvari" susree u brinjeniu koje ih upotrebljava i pri tome izriito ne obraa panju na njih, i koje moe da naide na ono neupotrebljivo. Neki pribor je neprimenljiv - u tome lei: ometeno je konstitutivno upuivanje onoga Da-bi na neko Da-to, Za-to. Posmatrana su ne sama upuivanja nego ,,da tj. ,,za" u brinucem podvrgavanju sebe njima. U onictanju upucivanja - u neprimenljivosti za ..., medutim, upuivanje postaie izriito. Dodue, jos ne ni sada kao ontoloska struktura, nego ontiki za obazir koji sebe ometa na ostecenju pribora za rad. Sa tim obazirnim budenjem upuivanja na svagdasnje 105

BlTAKl

VRUMT

Za-to dolazi u vizir samo to Za-to, a s njim i sklop povezanosti dela, itava radionica", delaonica", i to kao ono u emu brinjenje uvek ve boravi. Sklop povezanosti pribora tada sine ne kao neka jo nevidena, nego u obaziru stalno unapred ve vizirana celina. A s tom celinom javlja se svet. Isto tako je nedostajanje jednog prirunog, ije je svakodnevno biti-nazoan bilo tako samorazumljivo da ga ak uopte nismo ni zapaali, jedan prekid sklopova povezanosti upuivanja otkritih u obaziru. Obazir nailazi na prazninu i tek sada vidi, za ta i sa ime je ono nedostajue bilo priruno. Ponovo se javlja okolni svet. Ono to je tako sinulo ni samo nije jedno priruno medu ostalima, a pogotovu nije jedno predruaio, koje recimo fundira priruni pribor. Ono je u ,,Da" tj. ,,Za" pre svakog ustanovljavanja i razmatranja. Ono je nepristupano ak i obaziru, ukoliko obazir uvek ide na bie, ali ono je svagda ve otkljueno za obazir. Otkljuiti" i otkljuenost" se u onome to sledi terminoloki upotrebljavaju i znae otvoriti" - otvorenost". Prema tome, otkljuiti" nikada ne mni neto takvo poput posredno dobiti putem nekog zakljuka". Da se svet ne sastoji" od onoga prirunog pokazuje se izmedu ostalog na tome da zajedno sa sinutou sveta u interpretiranim modusima brinjenja ide jedno odsvetovljenje onoga prirunog, tako da se na tom prirunom javlja ono biti-samo-predruan. Da bi u svakodnevnom brinjenju okolnog sveta" priruni pribor trebalo da moe susresti u svom bitku-po-sebi" upuivanja i celovitosti upuivanja, u kojima izrasta" obazir, moraju da ostanu netematski kako za obazir tako pogotovu i za neko neobazirno, tematsko" shvatanje. Ne-javiti-se sveta je uslov mogunosti neistupanja onoga prirunog iz njegove neupadljivosti. I u tome se konstituie fenomenalna struktura bitka-po-sebi tog bia. Privativni izrazi poput neupadljivosti, nenametljivosti, nekivnosti mniju jedan pozitivan fenomenalni karakter bitka onoga najpre prirunog. Ovo Ne-" mni karakter onoga uzrdavati-se, po-sebi-zadrati onoga prirunog, ono to imamo u vidu sa bitak-po-sebi, ono to na karakteristian nain ali najpre" pripisujemo onome predrunom kao onome tematski ustanovljivom. U primarnoj i iskljuivoj orijentaciji na ono predruno to Po-sebi" se ontoloki uopte 106

Svctovnost svcta

ne da razjasniti. Pa ipak, mora da se zahteva neko izlaganje, ako beseda o ,,Po-sebi" treba da bude ontoloki vana beseda. Najee se ontiki empfatiki poziva na to Po-sebi bitka, i to s fenomenalnini pravom. Ali, to ontiko pozivanje ne ispunjava ve i zahtev ontolokog iskaza koji je takvim pozivanjem navodno dat. Dosadanja analiza ve ini razgovetnim, da bitak-po-sebi unutarsvetskog bia postaje ontoloki zahvativ samo na osnovu fenomena sveta. Ali, ako svet na izvestan nain moe da sine, on mora biti uopte otkljuen. S pristupanou unutarsvetskog prirunog za obazirno brinjenje svet je svagda ve predotkljuen. On je, prema tome, neto ,,u emu" tubitak svagda ve bee kao bie, na ta on u svakom bilo kako izriitom odlasku-k-njemu moe uvek samo da se vrati. Bitak-u-svetu kazuje prema dosadanjoj interpretaciji: netematsko, obazirno izrastanje u upuivanjima koja su konstitutivna za prirunost celine pribora. Brinjenje svagda ve jeste, onako kako ono jeste, na osnovu jedne prisnosti sa svetom. U toj prisnosti tubitak moe da se izgubi na onome unutarsvetski susretajuem, i da bude obuzet njime. ta je to sa ime je tubitak prisan, zato svetomernost onoga unutarsvetskog moe da sine? Kako treba blie razumeti celovitost upuivanja u kojoj se obazir kree", a njeni moguni prekidi guraju napred predrunost bia? Za odgovaranje na ova pitanja koja ciljaju na izradu fenomena z problema svetovnosti, zahtevana je konkretnija analiza struktura, a u sklop povezanosti njihove grae prodiru postavljena pitania.

17. Upuivanje i znak Pri privremenoj interpretaciji strukture bitka onoga prirunog (pribora") postao je vidljivim fenomen upuivanja, dakako u obrisima, tako da smo istodobno naglasili nunost da se samo tek pokazani fenomen otkrije u pogledu na njegovo ontoloko poreklo. Povrh toga postalo je razgovetno da e upuivanje i celovitost upuivanja u bilo kojem sniislu biti konstitutivni za samu svetovnost. Do sada smo svet videli samo da je sinuo na i za odreene 107

BlTAK i \ Rl'.Mi

naine okolosvetskog brinjenja onoga prirunog, i to sa prirunou tog prirunog. Stoga, to dalje budemo prodirali u razumevanju bitka unutarsvetskog bia, to e ire i sigurnije postajati fenomenaino tlo za slobodno polaganje fenomena sveta. Polazite ponovo uzimamo kod bitka onoga prirunog, i to sada u nameri da otrije zahvatimo fenomen samog upuivanja. U tu svrhu pokuavamo ontoloku analizu jednog takvog pribora na kojem se upuivanja" mogu zatei u viestrukom smislu. Takav pribor" zatiemo u zuacima. Tom reju se imenuje mnogo sta: ne samo razliite vrste znakova, nego i ono biti-znak za ... moe da bude formalizovano ak do jedne luiivcrzaluc vrstc oduocuja, iako da sama struktura znaka oda ontoloku nit vodilju za karakteristisanje" sveg bia uopte. Znaci su, medutim, najpre i sami pribor, iji se specifian karakter pribora sastoji u pokazivauju. Takvi znaci su putne oznake, kameni medai, bove za plovidbu, signali, zastave, znaci alosti i tome slino. Pokazivanje moe da se odredi kao jedna vrsta" upuivanja. Upucivanje je, uzeto ekstremno formaino, jedno oduocuje. A odnoenje ne fungira kao rod za vrste" upuivanja koja se diferenciraju, recimo, na znak, simbol, izraz, znaenje. Odnoenje 1 je jedno formalno odredenje koje putem formalizovanja postaje direktno otitljivo na svakoj vrsli sklopova povezanosti svagdanje :s stvarstvenosti i naina bitka. Svako upuivanje je neko odnoenje, ali nije svako odnosenje upuivanje. Svako pokazivanje" je neko upuivanje, ali nije svako upuivanje pokazivanje. U tome istodobno lei: s\rako pokazivanje" je neko odnoenje, ali nije svako odnoenje pokazivanje. Time se obelodanjuje lormalno-opti karakter odnoenja. Za istraivanje tenomena upuivanja, znaka ili ak znaenja, nita nije dobijeno ako se okarakteriu kao odnosenje. Na kraju se ak mora pokazati da i samo odnoenie" zbog svog formalno-opsteg karaktera svoj ontoloki izvor poseduie u nekom upuivanju.
Husscr!, 1-dnumT Llccn zu ciucr rcincn Plcununoncio^ic uni! piuint'niciu^cXi?clicu /)////()5(!/>/?/c\ 1 deo o\'og ijoJiMiiaka tom I, < 10 i daljo; /atim. \v l o> cischc l 'n(cr<nchiinw>u tom I, POiiS. 11.- /.a anali/u /naka i /naOonja: isto, tom 11. I istra/i\aiijc.

1 08

Svetovnost svcta

Ako se analiza koja je pred nama ogranii na interpretaciju znaka u razlici od fenomena upuivania, onda se ni unutar tog ogranienja ne moe primereno istraiti zakljuena mnogostrukost mogunih znakova. Medu znacima ima nazniaka, predznaka i povratnih znakova, oznaka, znaajki, ije je pokazivanje svagda razliito, uopte ne uzimajui u obzir to emu svagda slui taj znak kao takav. Od tih znakova" treba odvojiti: trag, ostatak, spomenik, dokument, svedoanstvo, simbol, izraz. pojavu, znaenje. Ovi ienomeni se, na osnovu svog formalnog karaktera odnoenia, lako mogu formalizovati; posebno smo danas lako skloni da po niti vodilji takvog odnoenja" sve bice potinimo jednoj interpretacijf koja uvek tima" zato to u osnovi nita ne kae, isto onako malo kao i za baratanje laka sema o formi i sadraju. Kao egzemplar za znak biramo znak koji u nekoj kasnijoj analizi treba egzemplarno da fungira u drugom pogledu. Nedavno je na automobilima postavljena jedna crvena strelica koja se okree, iji poloaj svagda, na primer na nekoj raskrsnici, pokazuje kojim e putem vozilo da nastavi. Poloaj strelice regulise voza tog voziia. Taj znak je pribor koji nije priruan samo u brinjenju (upravljanju) vozaa vozila. Takode i oni koji nisu suvozai - i upravo oni - upotrebljavaju taj pribor, i to tako sto se izmiu na odgovarajuu stranu ili se zaustavljaju. Iaj znak ie unutarsvetski priruan u celini sklopa povezanosti pribora saobraajnih sredstava i saobraajnih pravila. Kao pribor, taj se pribor pokazivanja konstituie upuivanjem. On poseduje karakter onoga Da-bi, svoju odredenu sluznost, on je za pokazivanje. 'Ib pokazivanje znaka moe da se shvati kao upuivanje". Medutim, pri tome treba obratiti panju: ovo upuivanje" kao pokazivanje nije ontoloska struktura znaka kao pribora. Upuivanje" kao pokazivanje osniva se pre u strukturi bitka pribora, u slunosti za. Ta slunost jos ne ini neko bice znakom. Takode je i pribor eki" konstituisan nekom slunou, ali njome eki ne postaje znak. Upuivanje": pokazivanje je ontika konkrecija onoga emu neke slunosti i odreduie jedan pribor za pribor. Upuivanje: slunost za" ie, nasuprot tome, jedna ontoloko-kategorijalna odredenost pribora kao pribora. Da ono Cemu 109

BlTAK I VRl-UI-

slunosti dobija svoju konkretizaciju u pokazivanju, sluajno je za ustrojenost pribora kao takvu. Na sirov nain ve na ovom primeru znaka vidljiva je razlika izmedu upuivanja kao slunosti i upuivanja kao pokazivanja. Ta dva se poklapaju tako malo, da oni tek u svom jedinstvu omoguavaju konkretizaciju neke odreene vrste pribora. Medutim, koliko je izvesno da je pokazivanje naelno razliito od upuivanja kao ustrojenosti pribora, toliko je nesporno da opet znak ipak ima jedan vlastiti, pa ak i istaknuti odnos prema vrsti bitka svagda okolosvetski prirune celine pribora i njene svetomernosti. Pokazni pribor poseduje u brinuem ophodu jednu osobitu primenu. Pa ipak, ontoioki ne moe biti dovoljno da se taj fakat jednostavno ustanovi. Osnov i smisao te osobitosti mora se razjasniti. Sta kazuje pokazivanje jednog znaka? Odgovor se moe dobiti samo ako odredimo primerenu vrstu ophoda s pokaznim priborom. U tome mora da postane genuino zahvativa i njegova prirunost. Koje je primereno imanje-posla sa znakom? Pri orijentaciji na navedeni primer (strelica) mora da se kae: odgovarajue dranje (bitak) prema susretajuem znaku jeste izmicanje" ili zaustavljanje" naspram dolazeeg vozila koje sa sobom nosi strelicu. Izmicanje kao pokretanje u jednom smeru sutinski pripada bitku-u-svetu tubitka. Ovaj je uvek nekako usmeren i na putu; stajanje i ostajanje samo su granini sluajevi tog usmerenog na-putu". Znak adresira sebe na jedan specifino prostorni" bitak-u-svetu. Znak ne biva svojstveno shvaen" upravo ako piijimo u njega, ako ga ustanovljujemo kao jednu pokaznu stvar koja se javlja. ak i ako pogledom sledimo pokazni smer strelice i gledamo tamo u neto to je predruno unutar predela na koji strelica pokazuje, ak ni tada znak ne susree svojstveno. On se obraa obaziru brinueg ophoda, i to tako da obazir, koji sledi njegovo uputstvo, u takvom zajednikom hodu donosi ono svagdanje okolsko okolnog sveta u jedan izriiti pregled". Obazirno pregledanje ne shvata ono priruno; ono pre zadobija jednu orijentaciju unutar okolnog sveta. Jedna druga mogunost iskustva pribora lei u tome da strelica susree kao pribor koji pripada vozilu; pri tome specifinom karakteru pribora strelice nije potrebno da bude otkriven - moe da ostane

Svctovnost svcta

potpuno neodredeno ta i kako on treba da pokazuje, pa ipak ono susretajue nije nikakva ista stvar. Iskustvo stvari zahteva, naspram najblieg zaticanja jedne mnogostruko neodredene mnogostrukosti pribora, svoju vlastitu odredenost. Znaci opisane vrste putaju ono priruno da susretne; tanije, oni putaju jedan sklop povezanosti tog prirunog da postane pristupaan tako da brinui ophod sebi daje i osigurava orijentaciju. Znak nije neka stvar koja stoji u pokazujuem odnoenju prema nekoj drugoj stvari, nego je pribor koji izriito podie u obazir jednu celinu pribora, tako da se ujedno s tim javlja i svetomernost onoga prirunog. U naznaci i predznaku pokazuje se" ,,ta dolazi" ali ne u smislu neega to se samo javlja, to pridolazi onome ve predrunom; ono ,,to dolazi" je neto takvo na ta smo pripravni, odnosno nismo bili pripravni", ukoliko smo bili zabavljeni neim drugim. Na povratnom znaku postaje obazirno pristupano ono to se deavalo i odigravalo. Oznaka pokazuje ono ,,na emu" se svagda jeste. Znaci primarno uvek pokazuju ono ,,u emu" se ivi, pri emu boravi brinjenje, koje udovoljenje ono ima s tim. Svojevrstan karakter pribora znakova postaje jo i posebno razgovetan na utemeljenju znaka". Ono se provodi u jednom obazirnom predvidu i iz njega, a kojem je potrebna priruna mogunost da u svako vreme pusti da se kroz neko priruno za obazir javi svagdanji okolni svet. Medutim, bitku unutarsvetski najblieg prirunog pripada opisani karakter sebe-uzdravajueg neistupanja. Obazirnom ophodu je, stoga, u okolnom svetu potreban jedan priruni pribor koji u svom karakteru pribora preuzima delo" onoga ,,pustiti-da-pada-u-oi" od onoga prirunog. Zbog toga uspostavljanje takvog pribora (znakova) mora da misli na njihovu upadljivost. Ali, takode se ne puta da oni i kao tako upadljivi budu proizvoljno predruni, nego se na odredeni nain smetaju" s namerom na laku pristupanost. Utemeljenju znaka, meutim, nije nuno potrebno da se sprovodi tako da se uspostavlja jedan pribor koji jo uopte nije priruan. Znaci nastaju takode i u uzimanju-za-znak neega ve prirunog. U tom modusu utemeljenje znaka otvara jedan jo izvorniji smisao. Pokazivanje dobavlja ne samo obazirno orijentisanu raspoloivost

BlIAK

YRl:\ll:

jedne prirune celine pribora i okolnog sveta uopte, utemeljenje znaka moe ak pre svega da otkriva. Ono sto je uzeto za znak postaje pristupano tek svojom prirunoscu. Ako na primer u obradivanju zemlje juni vetar vaf kao znak za kisu, onda to vaenje", ili za to bice vezana vrednosf, nije neki dodatak jednom po sebi vec predrunom, strujanju vazduha i jednom odredenom geogralskom pravcu. Kao to sto se jo samo javlja, pa neka kao takav i bude meteoroloki pristupaan, juni vetar nikada nijc najprc predruan, da bi poto.ni povremeno preuzimao iunkciju predznaka. Pre ce biti tako da obazir obradivanja zemlje, na nain vodenja rauna, upravo tek otkriva juni vetar u njegovom bitku. Ali, uzvratie se, ono ta se uzima za znak ipak mora da je pre toga po njemu samom postalo pristupano i da je shvacenoprc utemeljenja znaka. Izvesno je da ono mora da je uopste na bilo koji nain ve prednalaljivo. Ostaje samo pitanje, kako je u tom prethodnom susretanJLi otkriveno bie, da li kao ista stvar koja se javlja, a ne pre kao nerazumljeni pribor, kao ono priruno s kojim se do sada nije znalo nita zapoeti" to se prema tome obaziru jo i zastrlo. Ni ovdc sc obazirno jo ncotkrivcni karaktcri pribora onoga prirucuogponovo ucsnicju intcrprctirati kaopukcstvarovitosti, prcthodno datc za ncko shvatanjc onoga jo sanio prcdrunog. Prirunobitak znakova u svakodnevnom ophodu, i upadljivost koja pripada znacima, a uspostavljiva je u razliitim namerama i na razliite naine, dokumentuju ne samo za ono najblize priruno konstitutivnu neupadljivost, nego sam znak uzima SVOJLI upadljivost od neupadljivosti celine pribora koja je u svakodne\ici samorazumljivo" priruna, na primer poznati vor na maramic'f kao oznaka. Ono to on treba da pokae svagda je neto za brinjenje u obaziru svakodnevice. Taj znak moe da pokazuje mnogo stota, pa i ono najraznovrsnije. irini onoga to je u takvom znaku pokazivo odgovara uskost razumljivosti i upotrebe. Ne samo da je on kao znak priruan najee samo za ,,utemeljivaav, nego on moe da postane nepristupaan i njemu samom, tako da je potreban neki drugi znak za mogunu obazirnu primenljivost onog prvog. Time kao znak neprimenljivi vor ne gubi svoj karakter znaka, nego zadobija uznemiravajuu nametljivost jednog najbiie prirunog. 112

Svetovuost

sveta

Moe se biti u iskuenju da se osobita uloga znakova u svakodnevnom brinjenju za samo razumevanje sveta ilustruje na izdanoj upotrebi znakova" u primitivnom tubitku, recimo na fetiu i na arolijama. Izvesno je da se utemeljenje znakova, koje lei u osnovi takvoj upotrebi znakova, ne sprovodi s teorijskom namerom niti putem teorijske spekulacije. Upotreba znakova ostaje potpuno unutar jednog neposrednog' bitka-u-svetu. Ako se blie pogleda, medutim, postaje razgovetno da interpretacija fetia i arolija po niti vodilji ideje o znacima uopte, nije dovoljna da zahvati vrstu prirunobitka" bica koje susree u primitivnom svetu. U pogledu na fenomen znaka mogu se dati sledee interpretacije: za primitivnog oveka znak se poklapa s onim pokazanim. Sam znak moe da zastupa ono pokazano ne samo u smislu zamenjivanja, nego tako da sam znak uvek jcstc ono pokazano. To udno poklapanje znaka s pokazanim, medutim, nije u tome da je znakovna stvar vec iskusila izvesnu objektivacijif, da je iskuena kao ista stvar i da je s onim pokazanim premetena u istu regiju bitka onoga predrunog. Poklapanje" nije nikakvo identiiikovanje onoga pre toga izolovanog, nego jedno jo-ne-postati-slobodan znaka od onoga oznaenog. 'iakva se upotreba znaka jo uvek potpuno iscrpljuje u bitku ka onome pokazanom, tako da se jedan znak kao takav uopte jo ne moe izdvojiti. Poklapanje se ne osniva u nekoj prvoj objektivaciji nego u potpunom nedostajanju neke objektivacije. A to kaziije da znaci uopste nisu otkriveni kao pribor, da na kraju ono unutarsvetski priruno" uopte ne poseduje vrstu bitka pribora. Moda ni ova ontoloska nit vodilja (prirunost i pribor) ne moe nita da obavi za interpretaciju primitivnog sveta, a to svakako pogotovu ne moe ontologija stvarovitosti. Medutim, ako je za primitivan tubitak i primitivan svet uopste konstitutivno neko razumevanje bitka, onda je utoiiko hitnije potrebna izrada formalne" ideje svetovnosti, odnosno jednog fenomena koji je modiiikabilan na taj nain da svi ontoloski iskazi, bilo da u nekom prethodno dalom fenomenalnom sklopu povezanosti nesto jo nijc to ili vic nijc to, dobijaju pozitivan fenomenalni smisao iz onoga to ono nijc. Prethodna interpretacija znaka trebalo je da ponudi samo fenomenalni oslonac za karakterisisanje upuivanja. Odnoenje izmedu 13

BlTAK I VRT.MT.

znaka i upuivanja je trostruko: 1. Pokazivanje je, kao mogucna konkretizacija onoga emu, Za-ta neke slunosti, fundirano u strukturi pribora uopte, u onome Da-bi (upuivanje). 2. Pokazivanje znaka pripada kao karakter pribora nekog prirunog jednoj celini pribora, jednom sklopu povezanosti upuivanja. 3. Znak je ne samo priruan s drugim priborom, ve u njegovoj prirunosti okolni svet postaje svagda izriito pristupaan za obazir. Znak je jedno ontiki priruno, koje kao taj odredeni pribor istodobno fungira kao neto to pokazuje ontoloku strukturu prirnnosti, celovitost upuivanja i svetovnost. U tome je ukorenjena prednost tog prirunog unutar obazirno brinutog okolnog sveta. Samo upuivanje ne moe, stoga, ukoliko ono treba ontoloki da bude fundament za znak, i samo da se pojmi kao znak. Upuivanje nije ontika odreenost nekog prirunog, iako ono ipak konstituie samu prirunost. U kojem smislu je upuivanje ontoloka pretpostavka" onoga prirunog i kako je ono kao taj ontoloki fundament istodobno i konstituens svetovnosti uopte?

18. Udovoljenje i znaenjskost;

svetovnost sveta

Ono priruno susree unutarsvetski. Prema tome, bitak tog bia, prirunost, stoji u nekakvom ontolokom odnosu prema svetu i svetovnosti. Svet je u svemu prirunom uvek ve ,,tu" postoji u njemu. Svet je prethodno sa svim susretajuim, premda netematski, ve otkrit. Ali, on moe da sine takode i na izvesne naine okolosvetskog ophoda. Svet je ono polazei od ega ono priruno jeste priruno. Kako svet moe da pusti ono priruno da susree? Dosadanja analiza je pokazala: ono unutarsvetski susretajue je za brinui ophod, za voenje rauna, slobodno dato u svom bitku. Sta kazuje to prethodno slobodno davanje i kako ono treba da se razume kao ontoloka istaknutost sveta? Pred koje probleme stavlja pitanje o svetovnosti sveta? Ustrojenost pribora onoga prirunog bila je pokazana kao upuivanje. Kako svet moe sobodno da da bie te vrste bitka s obzirom na njegov bitak, zato najpre susree to bie? Kao odredena 114

Svetovnost svetn

upuivanja naveli smo slunost za, kodljivost, primenljivost i tome slino. Ono emu jedne slunosti i ono Za-ta jedne primenljivosti svagda predskiciraju mogunu konkretizaciju upudvanja. Pokazivanje" znaka, ekianje ,, ekia, medutim, nisu svojstva bia. Ona uopte nisu nikakva svojstva, ako taj naziv treba da oznaava ontoloku strukturu jedne mogune odreenosti stvari. Ono priruno, dakako, poseduje pogodnosti i nepogodnosti, a njegova svojstva" su gotovo jo uvezana u njima poput predrunosti kao mogune vrste bitka jednog prirunog u prirunosti. Ali, ni slunost (upuivanje) kao ustrojenost pribora takode nije nikakva pogodnost nekog bia, nego bitku primeren uslov mogunosti za to da ono moe da bude odredeno pogodnostima. Ali, ta onda treba da kazuje upuivanie? Bitak onoga prirunog poseduje strukturu upuivanja - znai: ono poseduje po samom sebi karakter upueenosti. Bie je otkriveno tamo-na-tome da je ono kao ovo bie, koje ono jeste, upueno na neto. ,S njim je tako da pri neemu ima svoju udovoljenost. Karakter bitka onoga prirunog je lulovoljenje. U udovoljenju lei: s neim je tako: pustiti da se udovolji pri neemu. Odnos toga ,,sa ... pri..." treba da bude pokazan terminom: upuivanje. Udovoljenje je bitak unutarsvetskog bia, na koji je ono svagda ve najpre slobodno dato. S njim kao biem je tako da svagda ima neko udovoljenje. Ovo, da je tako sa ... da ima neko udovoljenje pri ..., onloloko je odredenje bitka tog bia, a ne neki ontiki iskaz o biu. To Pri-emu ono ima udovoljenje jeste ono Cemu sluznosti, ono Za-ta primenljivosti. S tim Cemu slunosti je tako da ono opet moe imati svoje udovoljenje; na primer sa ovim prirunim, koje zbog toga i nazivamo eki, jeste tako da ima svoje udovoljenje pri ekianju, sa ekianjem je tako da ima svoje udovolienje pri uvrivanju, sa uvrivanjem pri zatiti od nevremena; ta zatita jeste" radi utoita tubitka, tj. radi jedne mogunosti njegovog bitka. Koje udovoljenje ima neko priruno, to je svagda predskicirano iz eelovitosti udovoljenja. Celovitost udovoljenja, koia konstituie na primer ono u nekoj radionici priruno u njegovoj prirunosti, ranija' je od pojedinanog pribora, a isto tako i celovitost udovoljenja nekog seoskog gazdinstva sa svim njegovim spravama i nje^ovim nekretninama. A sama celovitost udovoljenja 115

BlTAK I VREME

konano se vraa natrag na jedno emu pri kojem nema vie nikakvog udovoljenja, koje samo nije bie u vrsti bitka onoga prirunog unutar nekog sveta, nego je bie - iji je bitak odreen kao bitaku-svetu - ijoj ustrojenosti bitka pripada sama svetovnost. Ovo primarno emu nije nikakvo Za-to kao moguno Pri-emu nekog udovoljenja. Primarno ,,Cemu" je jedno Radi-ega. Ono Radi", medutim, uvek se tie bitka tubitka, kojem se u njegovom bitku sutinski radi o tom bitku samom. Pokazani sklop povezanosti koji vodi od strukture udovoljenja do bitka samog tubitka kao do svojstvenog i jedinog Radi-ega, ponajpre jo ne treba da se sledi iscrpnije. Pre toga ono pustiti-da-udovolji" zahteva jedno tako iroko vodeno razjanjavanje, da mi fenomen svetovnosti dovodimo u onujednu odredenost da bismo u odnosu na njega uopte mogli da postavimo probleme. Pustiti-da-udovolji ontiki znai: unutar jednog faktikog brinjenja jedno priruno pustiti da tako i tako jcste kako ono sada jeste, i da ono tako jeste. Ovaj ontiki smisao ovoga pustiti da jeste" mi zahvatamo naeino ontoloki. Time interpretiramo smisao prethodnog slobodnog davanja onoga unutarsvetski najpre prirunog. Prethodno pustiti da jeste" ne kazuje: neto pre toga tek dovesti u njegov bitak i uspostaviti ga, nego otkriti ono svagda ve bivstvujue" u njegovoj prirunosti i tako pustiti da susree kao bie tog bitka. Ovo apriorno" pustiti-da-udovolji uslov je mogunosti za to da ono priruno susree, tako da tubitak u ontikom ophodu s tako susretajuim biem moe da ga pusti da se u ontikom smislu pri tome udovolji. Ontoloki razumljeno pustiti-da-udovolji, naprotiv, tie se slobodnog davanja svakog prirunog kao prirunog, bilo da ono pri tome, ontiki uzeto, ima svoju udovoljenost, bilo da je to pre ono bie kod kojega ono ontiki upravo ncrna svoju udovoljenost, koje je najpre i ponajee ono brinuto koje kao otkriveno bie ne putamo da jeste" kako ono jeste, nego ga obradujemo, poboljavamo, razbijamo. Ono svagda-ve-pustio-da-udovolji, koje slobodno daje na udovoljenje, jedan je apriorni perfckt koji karakterie vrstu bitka samog tubitka. Ontoloki razumljeno pustiti-da-udovolji jeste prethodno slobodno davanje bia na njegovu unutar-okolosvetsku prirunost. 16

Svetovnost

sveta

Iz onoga Pri-emu tog pustiti-da-udovolji slobodno je dato ono Saime udovoljenja. Za brinjenje ono susree kao to priruno. Ukoliko se njemu uopte pokazuje neko bie, a to znai: ukoliko je ono otkrito u svom bitku, ono je svagda ve jedno okolosvetski priruno i upravo nije najpre" samo tek predruna svetska tvar". Samo udovoljenje kao bitak onog prirunog otkrito je svagda samo na osnovu predotkritosti jedne celovitosti udovoljenja. U otkritom udovorjenju, a to znai u onom susretajuem prirunom, prema tome, lei predotkrito ono to smo nazvali svetomernost onog prirunog. Ta predotkrita celovitost udovoljenja krije u sebi jedan ontoloki odnos prema svetu. Pustiti-da-udovolji, koje slobodno daje bie na celovitost udovoljenja, mora da je to tamo-nata ono slobodno daje samo ve nekako otkljuilo. To tamo-na-ta je ono okolosvetski priruno slobodno dato, i to tako da to priruno postaje pristupano tek kao unutarsvetsko bie, ne moe samo da bude pojmljeno kao bie te otkrite vrste bitka. Ono se sutinski ne moe otkriti, ako otkritost i nadalje vrsto drimo kao termin za jednu mogunost bitka sveg bia koje nije primereno tubitku. No, ta kazuje da ono tamo-na-ta je unutarsvetsko bie najpre slobodno dato, mora da bude prethodno otkljueno? Bitku tubitka pripada razumevanje bitka. Razumevanje ima svoj bitak u nekom razumljenju. Ako tubitku sutinski pridolazi vrsta bitka bitka-u-svetu, onda sutinskom sastoju njegovog razumevanja bitka pripada razumljenje bitka-u-svetu. Prethodno otkljuenje onoga tamo-na-ta sledi slobodno davanje onog unutarsvetskog susretajueg nije nita drugo do razumljenje sveta prema kojem se tubitak kao bie uvek ve dri. Prethodno pustiti-da-udovolji pri... sa ... osniva se u razumljenju neega takvog poput onoga pustiti-da-udovolji, Pri-emu udovoijenja, Sa-ime udovoljenja. To, i ono to njemu dalje lei u osnovi, poput onoga Za-to, Da-to, kao pri emu ono ima udovoljenje, poput onoga Radi-ega, na ta se konano vraa sve emu - sve to mora da bude prethodno otkljueno u nekoj izvesnoj razumljivosti. A ta je ono u emu tubitak kao bitak-u-svetu sebe predontoloki razume? U razumljenju pomenutog sklopa povezanosti odnosa tubitak je iz jednog izriito ili neizriito zahvaenog, svojstvenog 117

BllAK

I VRhMI:

ili nesvojstvenog Moi-biti, radi kojeg on sam jeste, uputio sebe na jedno Da-bi. To Da-bi predskicira jedno Da-to, Za-to, kao moguno Pri-emu nekog pustiti-da-udovolji koje primereno strukturi puta udovoljenje sa neim. Tubitak uvek ve upuuje sebe svagda polazei iz nekog Radi-ega na ono Sa-im nekog udovoljenja, a to znai da on svagda, ukoliko jeste, uvek ve puta da susree bie kao ono priruno. Ono U-emu tubitak sebe prethodno razume u modusu sebe-upuivanja - to je ono tamo-na-ta prethodnog pustiti-da-susretne od bia. Ono U-emu sebe-upueujueeg razumljenja kao ono tamo-na-ta onoga pustiti-da-susretne od bia vrste bitka udovoljenja jestefenomen sveta. A struktura onoga tamo-na-ta tubitak sebe upuuje jeste ono to sainjava svetovnost sveta. U-emu tubitak na taj nain sebe svagda ve razume - s tim je on izvorno prisan. Ta prisnost sa svetom ne zahteva nuno neku teorijsku prozirnost odnosa koji konstituiu svet kao svet. Ali, mogunost izriite ontoloko-egzistencijalne interpretacije tih odnosa doista se osniva u toj za tubitak konstitutivnoj prisnosti sveta, koja sa svoje strane zajedno sa ostalim sainjava razumevanje bitka tubitka. Ta mogunost moe izriito da se zahvati, ukoliko je sam tubitak sebi za zadatak postavio izvornu interpretaciju svog bitka i njegovih mogunosti, ili ak izvornu interpretaciju smisla bitka uopte. Ali, dosadanjim analizama slobodno je poloen tek samo horizont unutar kojeg treba traiti neto takvo poput sveta i svetovnosti. Za dalje razmatranje mora se najpre uiniti razgovetnijim: kao ta hoe sklop povezanosti sebe-upuivanja tubitka da bude ontoloski zahvaen. Razumljenje, koje u onome sto sledi treba da se analizira jos iscrpnije (up. 31), dri pokazane odnose u jednoj prethodnoj otkljuenosti. U prisnom sebe-dranju-u-tome ono dri pred sobom tu otkljuenost kao ono u emu se kree njegovo upuivanje. Razumljenje puta sebe da upuuje u samim tim odnosima, i od njih. Odnosni karakter tih odnosa upuivanja zahvatamo kao po-znaavanje. U prisnosti s tim odnosima tubitak poznaava" samom sebi, on izvorno daje sebi da razume svoj bitak i Moi-biti s obzirom na svoj bitak-u-svetu. Ono Radi-ega poznaava jedno Da-bi, ovo Da-bi jedno Da-to, ovo Da-to jedno Pri-emu onoga pustiti-da-udovolii, 118

Svetovnost sveta

ovo Pri-emu jedno Sa-ime udovoljenja. Ti odnosi su medu samim sobom skopani kao izvorna celovitost, oni jesu ono to jesu kao to po-znaavanje, u emu tubitak samom sebi prethodno daje da razume svoj bitak-u-svetu. Celinu odnosa tog poznaavanja nazivamo znaeenjskost. Ona je ono to sainjava strukturu sveta, onoga u emu tubitak kao takav svagda ve jeste. Tubitak je u svojoj prisnosti sa znaeenjskoeu ontieki uslov moguenosti otkrivljivosti biea koje u vrsti bitka udovoijenja (priruenost) susreee u jednom svetu i tako moze da se objavi u svom po-sebi. Tubitak je kao takav svagda ovaj, s njegovim bitkom je sutinski ve otkrit jedan sklop povezanosti onoga prirunog - tubitak je sebe, ukoliko jeste, svagda ve zaputio prema jednom susretajuem svetu", njegovom bitku sutastveno pripada ova zapueenost. Sama znaenjskost, medutim, s kojom tubitak svagda ve jeste prisan, krije u sebi ontoloki uslov mogunosti za to da razumevajui tubitak, kao izlagajuk moe da otkljui neto takvo poput znaenja" koja opet sa svoje strane fundiraju moguni bitak rei i jezika. Otkljuena znaenjskost je kao egzistencijalna ustrojenost tubitka, njegovog bitka-u-svetu, ontiki uslov mogunosti otkrivljivosti jedne celovitosti udovoljenja. Ako bitak onoga prirunog (udovoljenje), pa ak i samu svetovnost, tako odredimo kao jedan sklop povezanosti upuivanja, zar se tada supstancijalni bitak" unutarsvetskog bia ne rasplinjava u jedan sistem relacija i, ukoliko su relacije uvek ,,ono miljeno", zar se tada bitak unutarsvetskog bia ne razreava u isto miljenje"? Unutar sadanjeg poija istraivanja treba naelno drati razdvojenim ponovljeno markirane razlike struktura i dimenzija ontoloke problematike: 1. bitak najpre susretajueg unutarsvetskog bia (prirunost); 2. bitak onoghia (predrunost) koje postaje prednalaljivo i odredljivo u jednom samostalno otkritom prolazu kroz najpre susretajue bie; 3. bitak ontikog uslova mogunosti otkrivljivosti unutarsvetskog bia uopte, svetovnost sveta. Ovaj poslednje pomenuti bitak egzisteneijalno je odredenje bitka-u-svetu, a to znai tubitka. Oba ranije spomenuta pojma o bitku jesu kategorije 19

BlTAK 1 VRl-'Ml:

i tiu se bia netubitkove vrste bitka. Sklop povezanosti upucivanja, koji kao znaenjskost konstituie svetovnost, mo/e tormalno da se shvati u smislu nekog sistema relacija. Samo treba obratiti panju da takva formalizovanja toliko niveliu tenomene, da se gubi svojstvena fenomenalna sadrina, pogotovu kod tako iednostavnih" odnosa kakve znaenjskost krije u sebi. Te relacije" i ,,relati" onoga Da-bi, onoga Radi, onoga Sa-ime nekog udovoljenja po svojoj se fenomenalnoj sadrini opiru svakom matematikom funkcionalizovanju; oni takode nisu nista milieno, u nekom misljeniu" tek stavljeno, nego su odnosi u kojima svagda ve boravi brinui obazir kao takav. Ovaj sistem relacija" kao konstitutiv svetovnosti rasplinjava bitak onoga unutarsvetski prirunog tako maJo, da je pre svega na osnovu svetovnosti sveta to bie otkrivljivo u svom supstancijalnom" ,,po-sebi". I tek ako unutarsvetsko bice uopte moe da susree, postoji mogunost da se u polju tog bia uini pristupanim ono to je jo samo predruno. To bie moe da se na osnovu svog biti-jo-samo-predruno s obzirom na svoja svojstva" matematiki odredi u pojmovima funkcije". F^ojmovi funkcije te vrste ontoloki su uopste moguni samo sa odnosom na bie iji bitak poseduje karakter iste supstancijalnosti. Fojmovi funkcije su moguni uvek samo kao formalizovani pojmovi supstance. Da bi specifino ontoloska problematika svetovnosti mogla da se izdvoji jos otrije, pre daljeg vodenja analize interpretacija sveto\ nosti treba da se razjasni na jednom ekstremnom protivprimeru.

B. ODVAIANJH ANALIZk S\T;i"0\ NOSTI OD INTHRPRETACIJH S\'KTA KOD DHKARTA Pojam svetovnosti i u tom fenomenu ukljuene strukture, istraivanje e moi sebi da osigura samo korak po korak. Poto mterpretacija sveta zapoinje najpre kod jednog unutarsvetski bivstvujueg, pa potom uopste vie ne dobija na razmatranie tenomen sveta, mi emo pokuati da ontoloki razjasnimo to polaziste na 120

Svetovnost >vcta

njegovom moda najekstremnijem sprovodenju. Ne saino da cemo dati jedan krai prikaz osnovnih crta ontologije sveta' kod Dekarta, nego cemo pitati o njenim pretpostavkama i pokuaemo da ih okarakteriemo u svetlosti onoga to je do sada zadobijeno. Ovo pretresanje treba da dopusti da saznamo, na kojim se naelno nediskutovanim ontolokim ^tundamentinia" kreu interpretacije sveta koje dolaze nakon Dekarta, a i pogotovu one koje su mu prethodile. Dekart vidi osnovno ontoloko odredenje sveta u extensio. Ukoliko rasprostiranje sakonstituie prostornost, prema Dekartu je ono ak identino s njom, a prostornost u bilo kojem smislu ostaje konstitutivna za svet, onda pretresanje kartezijanske ontologije sveta" istodobno nudi jedan negativan oslonac za pozitivnu eksplikaciju prostornosti okolnog sveta i samog tubitka. S obzirom na Dekartovu ontologiju obraivaemo tri stvari: 1. Odreenje ,,sveta" kao res extensa ( 19). 2. Fundamenti tog ontolokog odreenja ( 20). 3. Hermeneutika diskusija kartezijanske ontologije .sveta" ( 21). Naredno razmatranje dobie svoje iscrpno obrazloenje tek kroz ienomenolosku destrukciiu onoga cogito sum" (uporedi II deo, 2. odsek). ' "' " .

^ 19. Odrcilenje svcta" kao rcs extcnsti Dekart razlikuje ,,ego cogito" kao res cogitans od ,,res corporea". Ovo razlikovanje za ubudue ontoloki odreduje razlikovanje prirode i duha". Neka se ova suprotnost ontiki fiksira u ma koliko razliitih sadrinskih varijanata, nerazjasnjenost njenih ontoloskih fundamenata i nerazjanjenost samih lanova suprotnosti ima svoj najblii koren u razlikovanju koje je izvrio Dekart. Unutar kak\og razumevanja bitka je Dekart odredio bitak tih bia? Naziv za bitak nekog po samom sebi bivstvujueeg glasi substantia. Izraz mni as bitiik nekog kao supstanca bivstvujueg - siipstcmcijiiluost, as samo bie - acka supstatica. Ova dvoznanost substantia-e, koju sa sobom nosi ve i antiki pojam ouaia, nije sluajna. Ontoloko odredenje od res corporea zahteva eksplikaciiu supstance, to znai supstancijalnosti tog bica kao jedne supstance. 121

Bll'AKl

\IU-Ml-

ta sadnjava svojstveni bitak-po-sebi-samom te res corporea? Kako je uopte zahvativa neka supstanca kao takva, a to znai njena supstancijalnost? Et quidem ex quolibet attributo substantia cognoscitur; sed una tamen est cuiusque substantiae praecipua proprietas, quae ipsius naturam essentiamque consituit, et ad quam aliae omnes referuntur. : y Supstance postaju pristupane u svojim atributima" a svaka supstanca poseduje jedno istaknuto svojstvo na kojem se moe otitati sutina supstancijalnosti jedne odredene supstance. Koje ie to svojstvo u odnosu na res corporea? Nempe cxtcnsio in longum, latum et profundum, substantiae corporeae naturam constituit. , n Rasprostiranje, naime, prema duini, irini i dubini sainjava svojstveni bitak telesne supstance koju nazivamo svet" ta toj extensio daje tu odliku? Nam omne aliud quod corpori tribui potest, extensionem praesupponit. 3 1 Rasprostiranje je ona ustrojenost bitka bia o kojem se besedi, koja mora ve bitf pre svih drugih odredenja bitka da bi ona mogla bitf ono ta jesu. Rasprostiranje mora primarno da se doznaf telesnoj stvari. Odgovarajui tome, dokaz za rasprostiranje i njime okarakterisanu supstancijalnost sveta" izvodi se na taj nain to se pokazuje kako sve druge odredenosti ove supstance, poglavito divisio, iigura, motus, mogu da budu pojmljene samo kao modusi te extensio, te da, obrnuto, extensio ostaje razumljiva sine figura vel motu. Tako, telesna stvar pri odranju svog sveukupnog rasprostiranja ipak moe prema razliitim dimenzijama mnogostruko da menja njegovu raspodelu i da se u mnogostrukim oblicima prikazuje kao jedna i ista stvar. Atque unum et idem corpus, retinendo suam eandem quantitatem, pluribus diversis modis potest extendi: nunc scilicet magis secundum longitudinem, minusque secundum latitudinem vel profunditatem, ac paulo post e contra magis secundum latitudinem, et minus secundum !ongitudinem.' : Oblik je jedan modus te extensio, nita manje to nije ni kretanje; jer motus se shvata samo si de nullo nisi locali cogitemus,
29 30 31 }2 Principia I, n. 33, str. 23 (Ocuvres ed. Adani-Tannerv, \bl. VIII). I . c. \..c. O. c , n.64, str. 31.

122

Svctovtiost svcta

ac de vi a qua excitatur non inquiramus3\ Ako je kretanje jedno bivstvujue svojstvo od res corporea, onda ono, da bi se o njemu moglo stei iskustvo u njegovom bitku, mora da bude pojmljeno iz bitka tog bia samog, iz extensio, a to znai kao ista promena mesta. Neto takvo poput sile" ne obavlja nita za odreenje bitka tog bia. Odredenja poput durities (tvrdoa), pondus (teina), color (boja), mogu da se uklone iz materije, a ona ipak ostaie ono to jeste. Ta odreenja nc sainjavaju njen svojstveni bitak, pa ukoiiko ona jcsiiy ona se pokazuju kao modusi od extensio. Dekart pokuava da to iscrpno pokae u odnosu na tvrdou": Nam, quantum ad duritiem, nihil aliud de illa sensus nobis indicat, quam partes durorum corporum resistere motui manuum nostrarum, cum in illas incurrunt. Si enim, quotiescunque manus nostrae versus aliquam partem moventur, corpora omnia ibi existentia recederent eadem celeritate qua illae accedunt, nullani unquam duritiem sentiremus. Nec ulio modo potest intelligi, corpora quae sic recederent, indirco naturam corporis esse amissura; nec proinde ipsa in duritie consistit. ! Tvrdoa se iskuava u dodirivanju. ta nam o tvrdoi kazuje" ulo dodira? Delovi tvrde stvari opiru" se kretanju ruke, recimo nekom hteti-da-odgurne. Ako bi tvrda, to znai neuzmiua tela, naprotiv, menjala svoje mesto onom istom brzinom kojom se vri promena mesta ruke koja se namerila" na telo, onda nikada ne bi dolo do dodira, tvrdoa se ne bi iskusila, pa je, prema tome, nikada ne bi ni bilo. Ni na koji nain, medutim, ne moe se uvideti kako bi recimo tela, koja takvom brzinom uzmiu, time trebalo da izube neto od svog telo-bitka. Ako ona zadravaju svoj telo-bitak i pri promenjenoj brzini koja tako puta da neto takvo poput ,,tvrdoe" bude nemoguno, onda ni tvrdoa ne pripada bitku tih bica. Eademque ratione ostendi potest, et pondus, et colorem, et alias omnes eiusmodi qualitates, quae in materia corporea sentiuntur, ex ea tolli posse, ipsa integra remanente: unde sequitur, a nulla ex illis eius (sc. extensionis) naturam dependertV" Ono to, prema tome, sainjava bitak te res corporea, jeste extensio, ono omnimodo
33 O. c , n, 63. str. 32. 34 (). c.II, n.4, str. 42. 33 \.c.

123

Hn.-\K i VRi-.ur.

divisibile, ligurabile et mobile, ono to se moe predrugojaiti na svaki nain deljivosti, oblikovanja i kretanja, ono capax mutationum, to se u svim tim predrugojaanjima odrava, remanet. Ono to je na telesnoi stvari dovoljno za lakav stalni ostanak, jeste svojstveno bie na njemu, i to tako da se time karakteric supstancijalnost te supstance.

20. Fundamenti

ontolokog odredeuja sveta"

Ideja o bitku, na koju sc vraa ontoloko karakterisanje res extensa, jestc supstancijalnost. Pcr substantiani nihil aliud intelligerc possumus, quam rem quae ita existit, ut nulla aiia re indigeat ad cxistcndum. Pod supstancom ne moemo da razumemo nita drugo do jedno bie koje jeste tako da njemu, da bi bilo [da ono jeste], nijc potrcbno nijedno drugo bie/ n Bitak nckc supstance' je okarakterisan nepotrebnou. Ono enui jc u njcgovom bitku naprosto ncpotrcbno ncko drugo bie, to je u svojstvenom smislu dovoljno za ideju supstancc - to bicc je ens perfectissimum. Substantia quac nulla planc rc indigcat, unica tantum potcst intclligi, ncmpe I)eus. ! ,,Fk)g" je ovdc jedan isto ontoloki naziv, ako sc on razumc kao ens pertectissimum. Ono sto jc saniorazumljivo" sa-mncno zajedno s pojmom boga, istodobno omoguava jcdno ontoloko iziaganje konstitutivnog momenta supstancijalnosti - ncpotrebnosti. Alias vcro onines (rcs), non nisi opc concursus Dci cxisterc ,s possc pcrcipimus. Svem biu koje nije bog, potrebno je uspostavljanje u najsirem smislu i odranje. Uspostavljanje u ono predruno, odnosno potreba za uspostavljanjeni, sainjavaiu horizont unutar kojcga biva razumljcn njcgov bitak". Svako bic koje nije bog, jestc ens ereaiiun. Izmcdu oba bica opstoji jcdna beskonana" razlika niihovog bitka, a mi ipak ono stvoreno, isto kao i tvorca, oslo\ijavamo kao biea. Prema tomc, mi upotrcbljavamo bitak u takvoj irini, da njegov smisao obuhvata jcdnu beskonanu" razliku.
?'6

( ). ^. n. 5 ; . str M. > c. n. 51. str. 2 1. . . (). v. n. 31, str. M .

3~ 3N

12-4

Svctovtiost <vcta

Tako mi s i/vesnim pravom moemo i stvoreno biee da na/ovemo supstaneom. Tom biu je, dodue, relativno prema bogu potrebno uspostavijanje i odranje, ali unutar regiie stvorenog biea, sveta" u smislu ens ereatum, ima i takvog kojem relativno prema stvaralaekom uspostavljanju i odrzaniu, na primer oveka, nije potrebno neko drugo biee". Takve su dve supstanee: res cogitans i res extensa. Bitak one supstanee, ije istaknute proprietas prika/uje extensio, postaje, prema tome, ontoloki naeelno odredljiv ako je trima supstancama - jednoj beskonanoi i obema konanim - rasvetljen zajednikr sniisao bitka. Jedino nomen substantiae non convenit Deo et illis univoee, ut dici solet in Scholis, hoc est ... quae Deo et creaturis sit communis' 1 '. Dekart ovim dodiruje jedan problem kojim se srednjovekovna ontologija mnogostruko bavila, on dodiruje pitanje: na koji nain znaenje bitka po/naava svagda oslovijeno bie. U iska/ima ,,bog jeste" i ,,s\et jeste" mi iska/ujemo bitak. Ova re jeste" medutim, ne mo/.e da mni svagdasnje bice u istom smislu (auva)vuucoc;, univoce), jer i/medu dva bie;a ipak opstoji besko- a naena ra/lika upravo bitka; kada bi poznaavanje toga jesf bilo jednosmisleno poznaavanje, onda bi se ono stvoreno mnilo kao ono nestvoreno, ili bi se ono nestvoreno srozaio na neko stvoreno. Bitak, medutim, ne iungira ni kao puko jednako ime, nego u oba sluaja bitak" biva razumljen. Sholastika zahvata pozitivan smisao poznaavanja bitka" kao analogno" poznaavanje za razliku od iednosmislenog ili samo jednakoimenog. Nadovezujuci se na Aristotela, kod koga je - kao i u polaznoj postavci grke ontologije uopste - tai problem i predoblikovan, fiksirali su se razliiti naini analogije, prema emu se 1 skole" razlikuju u shvatanju runkcije znaenja bitka. U pogledu na ontoloku razradu tog problema Dekart daleko zaostaje i/a sholastike 1 ", on ak i u/mie pred tim pitanjem. Nulla eius [substantiaej nominis signitieatio pc^test distincte n intelligi, quae Deo et creaturis sit communis. To u/micanje ka/uje
39 40 41 (). c. n. 51, sir. 24. l'poivtliti: Oputcula onuiia 'ihoniae dc \'io (iaiotani (^ardinaiis. I.ugduni 1580, 'lonius III. iraciatti^ \': de nominum analogia. str. 21 3 219. I)okart, Phnciniii I, n. 51, str. 24.

HIIAK

i vnr.MH

da Dekart u ideii supstancijalnosti ukljueni smisao bitka i karakter optosti" tog znaenja ostavlja nepretresenim. Dodue, ono to kazuje sam bitak je i srednjovekovna ontologija propitivala onoliko malo koliko i antika. Zbog toga nee biti udno ako se jedno pitanje poput onog o nainu poznaavanja bitka ne pomie s mesta, sve dok se eli da se ono pretresa na osnovu jednog nerazjan jenog smisla bitka, smisla koga izraava" znaenje. Taj smisao je ostao nerazjanjen zato to se on drao samorazumljivim". Dekart ne samo da uopte uzmie pred ontolokim pitanjem o supstancijalnosti, nego izriito naglaava da je supstanca kao takva, a to znai njena supstancijalnost, prethodno po samoj sebi za sebe nepristupana. Verumtamen non potest substantia primum animadverti ex hoc solo, quod sit res existens, quia hoc solum per se nos non afficit.'? Bitak" sam nas ne aficira", zato on ne moe da se dokui. Bitak nije realni predikat" - prema Kantovoj izreci, koja samo ponavija Dekartov stav. Time se naelno odrie mogunosti jedne iste problematike bitka i trai se izlaz kojim bi se potom zadobila oznaena odredenja supstanci. Poto bitak" doista nije pristupaan kao bie, bitak se izraava bivstvujuim odreenostima dotinog bia - atributima. Ali ne proizvoljnim, nego onim koie su najistije dovoljni za neizridti, a ipak pretpostavljeni smi: sao bitka i supstancijainosti. L substantia finita kao res corporea primarno nuno doznaavanje" jeste extensio. Quin et facilius i.ntelligimus substantiam extensam, vel substantiam cogitantem, quam substantiam solam, omisso eo quod cogitet vel sit extensa ! \ jer supstancijalnost je ratione tantum, a ne realiter, odvojiva i prednalaljiva poput samog supstancijalnog bia. Tako su postali razgovetni ontoloki temelji odredenja sveta" kao res extensa: ideja supstancijalnosti, koja je u smislu njeno^ bitka ne samo nerazjaniena nego je i izdata za nerazjanjivu, prikazana na obilaznom putu preko najosobitijeg supstancijalnog svojstva svagdanje supstance. U odredenju supstance jednim supstancijalnim biem, pak, lei i osnov za dvoznanost termina. Intendirana
42 (). L. n. 32, str. 25. 3 (). c. n. 63, str. 51. 4

126

Svctovnost

svcta

je supstancijalnost, a ona biva razumljena iz jedne bivstvujue sainjenosti supstance. Poto onom ontolokom biva podmetnuno ono ontiko, to izraz substantia funsira as u ontolokom as u ontikom, a ponajee u rasplinjavajuem ontiko-ontolokom znaenju. Ali, iza te neznatne razlike znaenja prikriva se neovladavanje naelnim problemom bitka. Njegovo obradivanje zahteva da se ,,za njim traga" na pravi nain ekvivokacija; ko pokua neto takvo, ne bavi se" pukim znaenjima rei, nego mora da se odvai na najizvorniju problematiku samih stvari, da bi takve nijanse" izveo na istac.

21. Hermencutika kartczijanskc

diskusija

ontologije sveta"

Postavlja se kritiko pitanje: da li ova ontologija sveta" uopste traga za fenomenom sveta, a ako ne, da li ona barem neko unutarsvetsko bie odreduje tako daleko da se na njemu moe uiniti vidljivom njegova svetomernost? Na oba pitanja treba ncgativno odgovoriti. Bie, koje Dekart pokuava da ontoloki naelno zahvati sa extensio, pre ie takvo bie koje postaje otkrivljivo pre svega u prolasku kroz jedno najpre priruno unutarsvetsko bie. Ali, neka to i bude tano, pa neka ak i ontoloka karakteristika tog odredenog unutarsvetskog bia (priroda) - kako ideja supstancijalnosti tako i smisao onoga u njenu defmiciju preuzetog existit i ad existen dum - vode u tamu, ipak postoji mogunost da se jednom ontologijom koja se osniva na radikalnom odvajanju boga, Ja, sveta, u bilo kojem smislu postavi i unapreduje ontoloki problem sveta. Ali, ako ne postoji ak ni ta mogunost, onda se mora pribaviti izriiti dokaz da Dekart ne daje recimo samo jedno ontolosko pogreno odredenje sveta, nego da su njegova interpretacija i njeni tundamenti vodili tome da se preskoe kako fenomen sveta tako i bitak najpre prirunog unutarsvetskog bia. Pri ekspoziciji problema svetovnosti ( 14) bilo je upozoreno na domet zadobijanja primerenog pristupa tom fenomenu. U kritikom pretresanju kartezijanske polazne postavke, prema tome,

Bll.\K

1 VIU'.MI-

imacemo da pitamo: koja se vrsta bitka tubitka fiksira kao primerena vrsta pristupa onom biu sa ijim bitkom kao extcnsio Dekart izjednaava bitak sveta? Jedini i pravi pristup tom biu je saznavanje, intellectio, i to u smislu matematiko-fizikalnog saznanja. Matematiko saznanje vai za onu vrstu shvatanja biea, kojem moe da bude izvesno u svako doba sigurno posedovanje bitka u njemu shvaenog bia. Ono to prema svojoj vrsti bitka jeste tako da je za bitak dovoljno da postane pristupaan u matematikom saznanju, jcste u svojstvenom smislu. To bie je ono to uvck jcste ta ouo jeste; otuda na iskuanom biu sveta njegov svojstveni bitak sainjava ono o emu se moe pokazati da poseduje karakter stalnog ostanka, kao remanens capax mutationum. Zapravo jeste ono uvek-ustrajavaiui ostajue. Takvo saznaje matematika. Ono sto je njome na biu pristupano, sainjava njegov bitak. Tako se iz jedne odredene ideje o bitku koja zavito lei u pojmu supstancijalnosti, i iz ideje jednog saznanja koje saznaje ono tako bivslvujue, svelu" gotovo izdiktira njegov bitak. Dekart ne puta da mu vrsta bitka unutarsvetskog bia bude prethodno data od tog bia, nego na osnovu jedne u svom izvoru nerazgrnute, u svom pravu nelegitimisane ideje bitka (bitak - stalna predrunost) on goto\o da propisuje svetu njegov svojstveni" bitak. Dakle, primarno nije oslanjanje na neku sluajno posebno cenjenu znanost, na matematiku, ono to odreduje ontologiju sveta, nego naelno ontoloka orijentisanost na bitak kao stalnu predrunost, a za shvatanje tog bitka ie, u jecinom izuzetnom smislu, dovoljno matematiko saznanje. Tako Dekart iiiozotski izriito sprovodi prebacivanje uinka tradicionalne ontologije na novovekovnu matematiku fiziku i njene transcencientalne funclamente. Dekartu nije potrebno da postavi problem primerenog pristupa unutarsvetskom biu. Pod neprekinutom prevlau tradicionalne ontologije unapred je odlueno o pravoj vrsti shvatanja svojslvenog bia. Ona lei u voeh', zrenju" u najirem smislu, od ega je cSictvodv, mislienie, samo jedna fundirana forma sprovodenja. I polazei od te naelne ontoloske orijentacije, Dekart daje svoju kritikif' jos mogune zrijui dokuavajuce vrste pristupa biu, sensatio (aiaBrjaiO nasuprot intellectio.

Svctovnost svcta

Dekart sasvim dobro zna za to da se bie najpre ne pokazuje u svom svojstvenom bitku. Najpre" je data ova odredeno obojena, ukusna, tvrda, hladna, odzvanjajua votana stvar. Ali to, i uopte ono to daju ula, ostaje ontoloki bez znaaja. Satis erit, si advertamus sensimm perceptiones non referri, nisi ad istam corporis humani cum mente coniunctionem, et nobis quidem ordinarie exhibere, quid ad illam externa corpora prodesse possint aut nocere. n Cula uopte ne putaju da bie bude saznato u svom bitku, nego ona javljaju samo korisnost i tetnost spoljanjih" unutarsvetskih stvari za telom optereenu ovekovu bit. Nos non docent, qualia (corpora) in seipsis existant; r ' ulima mi uopte ne dobijamo razjanjenje o biu u njegovom bitku. Quod agentes, percipiemus naturam materiae, sive corporis in universum spectati, non consistere in eo quod sit res dLira, vel ponderosa, vel colorata, vel alio aliquo modo sensus afficiens: sed tantum in eo quod sit res extensa in longum, latum et profundum. l h Koliko malo Dekart moe da dopusti da mu ono to se pokazuje u ulnosti bude prethodno dato u svojoj vlastitoj vrsti bitka, a pogotovu da odredi tu vrstu bitka, postaje razgovetno iz jedne kritike analize njegove interpretacije iskustva tvrdoe i otpora (up. 19). Tvrdoa se shvata kao otpor. Ali, otpor se kao i tvrdoa u jednom fenomenalnom smislu tako malo razumeva kao neto po samom sebi iskuano i u takvom iskustvu odredivo. Otpor za Dekarta kazuje koliko i: ne uzmai s mesta, a to znai ne pretrpeti promenu mesta. Opiranje jedne stvari tada znai: ostajati na jednom odredenom mestu, relativno prema nekoj drugoj stvari koja menja svoje mesto, odnosno menjati mesto takvom brzinom da ia stvar moe stii" onu drugu. Ovom interpretacijom iskustva tvrdoe ugaena je vrsta bitka ulnog dokuivanja, a time i mogunost shvatanja u takvom dokuivanju susretajueg bia u njegovom bitku. Dekart prevodi vrstu bitka jednog dokuivanja neega na jedinu koju on poznaje; dokuivanje neega postaje jedno odredeno biti-predruno-jedna-pored-druge dve predrune res extensae, odnos kretanja
4 O. c. IL n. 3, str. 41. 1 5 I..c. 1 46 O. c. n.4, str. 42.

.29

BlTAK I VREME

njih dveju i sam je u modusu one extensio koja primarno karakterie predrunost telesne stvari. Dodue, moguno ispunjenje" jednog dodirujueg dranja zahteva istaknutu blizinu" onog dodirivog. Ali, to ne kazuje da se dodirivanje i tvrdoa, koja se recimo u njemu objavljuje, sastoje, ontoloki zahvaeno, u razlilitoj brzini dve telesne stvari. Tvrdoa i otpor se uopte ne pokazuju, osim ako bie nije vrste bitka tubitka, ili barem neega to ivi. Tako, pretresanje mogunih pristupa unutarsvetski bivstvujuem dospeva za Dekarta pod vladavinu jedne ideje bitka, koja je otitana na jednoj odreenoj regiji samog tog bia. Ideja o bitku kao postojana predrunost ne motivie samo neko ekstremno odreenje bitka unutarsvetski bivstvujueg i njegovo identifikovanje sa svetom uopte; ona istodobno spreava da se ontoloki primereno u razmatranje dovedu dranja tubitka. Time se, medutim, potpuno zameo put ka tome da se ak i vidi fundirani karakter sveg ulnog i razumu primerenog dokuivanja, te da se oni razumeju kao jedna mogunost bitka-u-svetu. Bitak tubitka", medutim, ijoj osnovnoj ustrojenosti pripada bitak-u-svetu, Dekart zahvata na isti nain kao i bitak od res extensa, kao supstancu. Ali, zar se ovim kritikim pretresanjima Dekartu ne potura jedan zadatak, a potom se dokazuje" da ga on nije reio, zadatak koji je leao sasvim izvan njegovog horizonta? Kako to da Dekart identifikuje jedno odreeno unutarsvetsko bie i njegov bitak sa svetom, ako on uopte ne poznaje fenomen sveta, a time i neto takvo poput unutarsvetovnosti? U polju naelnog kritikog razmatranja jedno takvo razmatranje ne sme se drati samo doksografski zahvativih teza, nego ona za orijentaciju mora da uzme stvarsku tendencu problematike, pa makar i ne mogla da izae izvan vulgarnog shvatanja. Da je Dekart putem res cogitans i res extensa ne samo hteo da postavi problem: ,Ja i svet", nego je traio i radikalno reenje za njega, postaje razgovetno iz njegovih Mcditacija (up. posebno I i IV). Da mu je osnovna ontoloka orijentisanost na tradiciju, liena svake pozitivne kritike, uinila slobodno polaganje jedne izvorne ontoloke problematike tubitka nemogunim, da je ona morala da mu pomuti pogled

130

Svetovnost

sveta

na fenomen sveta, te da je ontologiju sveta" mogla da potisne u ontologiju jednog odredenog unutarsvetskog bia - to bi trebalo da pokau naredna pretresanja. Ali, uzvratie se, neka problem sveta, a takoe i bitak okolosvetski najblie susretajueg bia, doista ostaju pokriveni, Dekart je ipak poloio osnov za ontoloko karakterisanje onog unutarsvetskog bia koje u svom bitku fundira svako drugo bie - materijalne prirode. Na njoj, tom fundamentalnom sloju, izgraduju se preostali slojevi unutarsvetske zbilje. U rasprostrtoj stvari kao takvoj osnivaju se najpre odreenosti koje se, dodue, pokazuju kao kvaliteti, ali su ,,u osnovf kvantitativne modifikacije modusa same extensio. Na ovim kvalitetima koji se i sami daju jo redukovati, poivaju tada specifini kvaliteti poput lepo, nelepo, pristajue, nepristajue, upotrebljivo, neupotrebljivo; ovi kvaliteti moraju da se zahvate u primarnoj orijentisanosti na stvarovitost kao nekvantificirljivi vrednosni predikati kojima se najpre samo materijalna stvar igoe kao neko dobro. A ovim gomilanjem slojeva razmatranje ipak dolazi do onog bia koje smo ontoloki okarakterisali kao priruni pribor. Tako kartezijanska analiza sveta" tek omoguava sigurnu gradnju strukture onoga najpre prirunog; njoj je potrebno samo lako provodivo dopunjavanje prirodne stvari u punu upotrebnu stvar. Medutim, da li je na tom putu, apstrahujui od specifinog problema sveta, ontoloki doseziv bitak onoga unutarsvetski najpre susretajueg? Zar se s materijalnom stvarovitou neizgovoreno ne postavlja jedan bitak - stalna predrunost stvari, koji naknadnim opremanjem bia vrednosnim predikatima tako malo iskuava ontoloko dopunjavanje, da sami ti vrednosni karakteri pre ostaju samo ontike odreenosti jednog bia koje poseduje vrstu bitka stvari? Dodatak vrednosnih predikata ne moe ni najmanje da da neko novo razjanjenje o bitku dobara, nego za njih samo ponovo pretpostavlja vrstu bitka iste predrunosti. Vrednosti su predrune odredenosti jedne stvari. Vrednosti imaju na kraju svoj ontoloki izvor jedino u prethodnoj polaznoj postavci zbilje stvari kao fundamentalnog sloja. Ali, ve pretfenomenoloko iskustvo pokazuje na stvarovito mnenom biu neto to putem stvarovitosti 131

BlTAK I VRl-ur.

ne postaje potpuno razumljivo. Dakle, stvarovitom bitku je potrebno neko dopunjavanje. A ta ontoloki i kazuje bitak vrednosti ili njihovo vaenje, koje je Loce [Hermann Lotze] shvatio kao jedan modus potvrivanja"? ta ontoloki znai ovo vezivanje" vrednosti za stvari? Sve dok ova odreenja ostaju u tami, rekonstrukcija upotrebne stvari iz prirodne stvari jeste poduhvat koji je ontoloki dostojan pitanja, sasvim apstrahujui od naelnog preokretanja problematike. I zar nije toj rekonstrukciji najpre oguljene" upotrebne stvari uvek ve potreb'&n prcthodan, pozitivan poglcd nafenomcn ija cclovitost trcha ponovo da sc uspostavi u rekonstrukciji7. Meutim, ako njegova najvlastitija ustrojenost bitka pre toga nije primereno eksplicirana, ne gradi li tada rekonstrukcija bez plana gradnje? Ukoliko ta rekonstrukcija i dopunjavanje' tradicionalne ontologije sveta" u rezultatu dospeva do istog onog hia od kojeg je pola gornja analiza prirunosti pribora i celovitosti udovoljenja, onda ona budi privid, kao da je hitak tog bia doista razjanjen, ili da je postao bar samo problcm. Onoliko malo koliko Dekart onom extensio kao proprietas pogada bitak supstance, toliko malo moe i pribeite kod vrednosnih" sainjenosti i samo u razmatranje da dovede bitak kao prirunost, a da ni ne pominjemo da ga pusti da ontoloki postane tema. Dekart je suavanje pitanja o svetu zaotrio na pitanje o stvarovitosti prirode kao najpre pristupanom, unutarsvetskom biu. On je uvrstio mnjenje da je navodno najstroije ontiko saznavanjc nekog bia takode i moguni pristup primarnom bitku bia koje je otkrito u takvom saznanju. Vredelo bi, medutim, istodobno uvideti da se i dopunjavanja" ontologije stvari naelno kreu na istoj dogmatskoj bazi kao i Dekart. Ve smo upozorili ( 14) da preskakanje sveta i najpre susretajueg bia nije sluajno, da nije nikakav previd koji bi trebalo jednostavno nadoknaditi, ve da se ono osniva u jednoj sutinskoj vrsti bitka samog tubitka. Ako je analitika tubitka uinila prozirnim u okvirima ove problematike najvanije glavne strukture tubitka, ako je pojmu bitka uopte doznaen horizont njegove mogune razumljivosti, pa tek tako i p r i r u n o s t i predrunost postaju 132

Svetovnost svcta

ontoloki izvorno razumljivi, tek tada se doputa da se sada provedena kritika kartezijanske i naelno danas jo uobiajene ontologije sveta postavi u svoje iilozofsko pravo. Za to se mora pokazati (up. I deo, odsek 3): 1. Zato je na poetku za nas odluujue ontoloke tradicije - kod Parmenida eksplicitno - bio preskoen fenomen sveta; odakle potie stalno ponavljanje tog preskakanja? 2. Zato na mesto preskoenog fenomena uskae unutarsvetsko bie kao ontoloka tema? 3. Zato to bie biva nadeno najpre u prirodi"? 4. Zato se kao nuno iskuano dopunjavanje takve ontologije sveta sprovodi uz pomo fenomena vrednosti? Tek u odgovorima na ova pitanja dosegnuto je pozitivno razumevanje problematike sveta, pokazan je izvor njenog promaivanja i dokazan je osnov prava odbacivanja tradicionalne ontologije sveta. Razmatranja o Dekartu trebalo je da dovedu do uvida da prividno samorazumljivo polazite od stvari sveta isto onako malo kao i orijentisanost na navodno najstroije saznanje bia jami zadobijanje tla na kojem treba da se fenomenalno pronadu najblie ontoloke ustrojenosti sveta, tubitka i unutarsvetskog bia. Ali, ako podsetimo na to da prostornost oigledno sakonstituie unutarsvetsko bie, onda na kraju ipak postaje moguno neko spasavanje" kartezijanske analize sveta. Radikalnim ispostavijanjem extensio kao praesuppositum za svaku odredenost od res corporea, Dekart je razumevanju pripremio jedan apriori iju je sadrinu Kant potom snanije tiksirao. Analiza od extensio ostaje u izvesnim granicama nezavisna od proputanja jedne izriite interpretacije bitka rasprostrtog bia. Postavljanje extensio kao osnovne odredenosti sveta" ima svoje fenomenalno pravo, premda se u povratku na niu ontoloki ne mogu pojmiti ni prostornost sveta, ni najpre otkrita prostornost bia koje susree u okolnom svetu, a pogotovu ne prostornost samog tubitka.
133

BlTAK I VRIi.MH

C. ONO OKOLSKO OKOLNOG SVETA I PROSTORNOST TUBITKA U sklopu povezanosti prvog predskiciranja U-bitka (uporedi 12) tubitak je morao da se razgranii spram jednog naina bitka u prostoru, naina koji nazivamo iznutranjost. Ona kazuje: jedno i samo rasprostrto bie okrueno je rasprostrtim granicama neega rasprostrtog. Iznutranje bie i to okruujue - oba su predruna u prostoru. Odbacivanje takve iznutranjosti tubitka u nekoj prostornoj posudi ipak ne bi trebalo naelno da iskljui svaku prostornost tubitka, ve samo da dri put slobodnim za vienje prostornosti koja je sutinska za tubitak. Sada mora da se ispostavi ta prostornost. Ali, ukoliko je unutar5Vt>fc/co bie isto tako u prostoru, njegova prostornost e da stoji u nekom ontolokom sklopu povezanosti sa svetom. Stoga treba odrediti, u kojem smislu je prostor jedan konstituens sveta, koji je sa svoje strane bio okarakterisan kao strukturni momenat bitka-u-svetu. Posebno mora da se pokae kako je ono okolsko okolnog sveta, specifina prostornost u okolnom svetu susretajueg bia samog, fundirano svetovnou sveta, a ne da je, obrnuto, svet sa svoje strane predruan u prostoru. Istraivanje prostornosti tubitka i prostorne odreenosti sveta uzima svoje polazite kod analize onoga unutarsvetski prirunog u prostoru. To razmatranje prolazi kroz tri stupnja: 1. prostornost onog unutarsvetski. prirunog ( 22), 2. prostornost bitka-u-svetu ( 23), 3. prostornost tubitka i prostor ( 24).

22. Prostornost onog unutarsvetski prirunog Ako prostor konstituie svet u smislu koji jo treba odrediti, onda ne moe da bude udno to smo ve kod prethodnog ontolokog karakterisanja bitka onoga unutarsvetskog to unutarsvetsko morali da drimo u pogledu takode kao ono unutarprostorno. Do sada ta prostornost onoga prirunog nije bila fenomenalno izriito zahvaena i nije bila pokazana u njenoj skopanosti sa strukturom bitka onoga prirunog. Sada je to zadatak. 134

Svetovnost svcta

Kako smo ve kod karakterisanja onoga prirunog naili na njegovu prostornost? Besedili smo o onom najprc prirunom. To kazuje ne samo bie koje svagda prvo susree pre ostalog, nego istodobno mni i bie koje je ,,u blizini". Ono priruno svakodnevnog ophoda poseduje karakter blizine. Tano posmatrano, ta blizina pribora je ve nagovetena u terminu koji izraava njegov bitak, u prirunosti". Ono ,,pri ruci" bivstvujue poseduje svagda razliitu blizinu koja nije utvrena time to su se izmerila odstojanja. Ta blizina se regulie iz obazirno proraunavajueg" rukovanja i upotrebljavanja. Obazir brinjenja fiksira ono to je na taj nain blizu istodobno s obzirom na smer u kojem je pribor u svako doba pristupaan. Usmerena blizina pribora poznauje da taj pribor, ma gde predruan, ne poseduje samo svoj poloaj u prostoru, nego da je kao pribor sutinski smeten i spremljen, postavljen, podeen. Pribor ima svoje mesto, ili on lei unaokolo", to treba naelno razlikovati od nekog istog javljanja na nekom proizvoljnom prostornom poloaju. Svagdanje mesto se odreduje kao mesto ovog pribora za ... iz jedne celine jednog-prema-drugom usmerenih mesta okolosvetski prirunog sklopa povezanosti pribora. Mesto i mnogostrukost mesta ne smeju da se izlau kao ono Gde nekog proizvoljnog predrunobitka stvari. Mesto je svagda odredeno Tamo" i Tu" onamopripadanja nekog pribora. Svagdanja onamo-pripadnost odgovara priborskom karakteru onog prirunog, a to znai njegovoj udovoljenju primerenoj pripadnosti nekoj celini pribora. S-mestivoj onamo-pripadnosti jedne celine pribora, medutim, lei u osnovi, kao uslov njene mogunosti, ono Kamo uopte, u koje za jedan sklop povezanosti pribora biva upuena celovitost mesta. To, u brinuem ophodu obazirno unapred u pogledu drano Kamo mogunog priborovitog onamo-pripadanja nazivamo predeo. U predelu od" kazuje ne samo ,,u smeru prema", nego istodobno i u krugu neega to lei u smeru. Mesto konstituisano smerom i razdaljenou - blizina je samo jedan modus ove poslednje - ve je orijentisano na jedan predeo i unutar njega. Neto takvo poput predela mora da bude otkrito pre toga, ukoliko zapuivanje i prednalaenje mesta jedne obazirno raspoloive celovitosti pribora treba da postane moguno. Ovo predelsko orijentisanje mnogostrukosti 135

Bii'AK 1 \ R1:\U:

mesta onoga prirunog sadnjava ono okolsko, ono naokolo-oko -nas okoiosvetski najblie susretaiueg bia. Nikada nije najpre data neka trodimenzionalna mnogostrukost mogunih poloaja, koja se ispunjava predrunim stvarima. Ta dimenzionalnost prostora je jo zastrta u prostornosti onoga prirunog. Ono Gore" jeste ono ,,na svodu" ono Dole" ono ,,na tlif, ono Iza" ono ,,kod vrata"; sva Gde su otkrita i obazirno izloena tokovima i putevima svakodnevnog ophoda, a nisu utvrdena i predskicirana u razmatrajuem izmeravanju prostora. Predeli ne bivaju obrazovani tek zajedno predrunim stvarima, nego su svagda ve priruni u pojedinanim mestima. Sama mesta bivaju zapuena onom prirunom u obaziru brinjenja, ili se unapred nalaze kao takva. Ono stalno priruno, o kojem obazirni bitak-u-svetu unapred vodi rauna, zbog toga i ima svoje mesto. Ono Gde njegove prirunosti, za brinjenje je uraunato i orijentisano na ono preostalo priruno. Tako Sunce, ija svetlost i toplota jesu u svakodnevnoj upotrebi, ima - polazei od promenljive primenljivosti onoga sto ono daruje - svoja obazirno otkrita istaknuta mesta: izlazak, podne, zalazak, pono. Mesta tog na promenljiv nain, a ipak jednakomerno stalnog prirunog, postaju naglaeni pokazivai" u njima leeih predela. Ovi nebeski predeli kojima jo nije potrebno da imaju bilo kakav geograiski smisao, unapred daju prethodno Kamo za svako posebno tormiranje predela, koje mesta mogu da zaposednu. Kua ima svoju sunanu stranu i stranu zavetrine; na njih je orijentisana podeia prostora", a ponovo unutar tih prostora usmerenosf svagda prema njihovom priborskom karakteru. Crkva i grobovi, na primer, postavljeni su prema izlasku i zalasku Sunca - predeli ivota i smrti polazei od kojih je sam tubitak odreden s obzirom na svoje najvlastitije bitkovne mogunosti u svetu. Brinjenje tubitka kojem se u njegovom bitku radi o samom tom bitku, prethodno otkriva predele pri kojima on ima r svagda neku odluujuu udo\ oljenost. Prethodno otkrivanje predela je saodredeno celovitou udovoljenja, na koju ono priruno biva slobodno dato kao ono susretajue. Prethodna prirunost s\'agdanjeg predela ima u jednom jo izvorniiem smislu od bitka onog prirunog karaktcr ncupadljivc 136

S\'CtO\'1H)>t

SVCtil

prisnosti. Ona postaje i sama vidliiva samo na nain padanja u oi pri nekom obazirnom otkrivanju onoga prirunog, i to u deficijentnim modusima brinjenja. U nenailaenju neega na tijegovom mestu, predeo mesta esto po prvi put postaje pristupaan izriito kao takav. Prostor, koji je u obazirnom bitku-u-svetu otkrit kao prostornost celine pribora, pripada samom biu svagda kao njegovo mesto. Puki prostor je jo zastrt. Prostor je razlomljen na mesta. Ali, ova prostornost poseduje kroz svetomernu celovitost udovolienja onoga prostorno prirunog svoje vlastito jedinstvo. Okolni sveU se ne usmerava u nekom prethodno datom prostoru, ve njegova speciiina svetovnost artikulie u svojoj znaenjskosti udovoljenjski sklop povezanosti neke svagdanje celovitosti obazirno zapuenih mesta. Svagdanji svet otkriva svagda prostornost njemu pripadnog prostora. Ono pustiti-da-susretne onoga prirunog u njegovom okolosvetskom prostoru ostaie ontiki moguno samo zato to je sam tubitak s obzirom na svoj bitak-u-svetu prostoran".

S 23. Prostomost S

hitka-u-svctu

Ako tuhitku pripisemo prostornost, onda je oigledno da taj bitak u prostoru" mora da bude pojmljen iz vrste bitka tog bia. Prostornost tubitka koji sutinski nijc nikakav predrunobitak, ne moe da oznaava niti neto takvo poput javljanja na nekom poloaju u sveto-prostorLi", niti prirunobitak na nekom mestu. Oba su vrste bitka unutarsvetski susrctajueg bica. 'l\ibitak, medmim, jeste u" svetu LI smislu briinii-prisnog ophoda s unutarsvetski susretajiiim biem. Prema tomc, ako njemu na bilo koji nain pridolazi prostornost, onda je to moguno samo na osnovu tog U-bitka. A njegova prostornost pokazujc karaktcrc raz-duIjcnja i usmcrenja. Pod razdaljenjem, kao icdnom \'rstom bitka tubitka s obzirom na njegov bitak-u- svctu, mi nc razumcmo nesto takvo poput razdaljenosti (blizine) ili ak odstojanja. Izraz razdaljcnic upotrebljavamo LI jednom aktivnom i tranzitivnom znaenju. Ono mni jednu ustroicnost bitka Uibitka, s obzirom na koju ic razdaljiti od nee^a, 137

BlTAKI VRTMT

razdaljiti neto, kao ukloniti, samo jedan odreeni, faktiki modus. Razdaljina, razdaljiti, kazuje initi-da-iezne daljina - tj. razdaljenost neega, pribliavanje. Tubitak je sutinski raz-daljujui, on kao bie koje on jeste svagda puta bie u blizinu da susree. Raz-daljenje otkriva razdaljenost. Ova je, isto onako kao i odstojanje, jedno kategorijalno odreenje bia koje nije primereno tubitku. Razdaljenje, naprotiv, mora vrsto da se dri kao egzistencijal. Samo ukoliko je uopte bie u svojoj razdaljenosti otkrito za tubitak, na unutarsvetskom biu samom postaju pristupana razdaljenja" i odstojanja s obzirom na drugo. Dve take su jedna od druge razdaljene onoliko malo koliko i uopte dve stvari, zato to nijedno od tih bia prema svojoj vrsti bitka ne moe da razdaljuje. One poseduju samo jedno u razdaljini prednalaljivo i izmerljivo odstojanje. Raz-daljiti je najpre i ponajee obazirno pribliavanje, doneti u blizinu kao sainiti, pristaviti, imati pri ruci. Meutim, i odredene vrste isto saznavajueg otkrivanja bia poseduju karakter pribliavanja. U tubitku lei jedna sutinska tendenca prema biizini. Sve vrste poveavanja brzine, koje mi danas vie ili manje prisiljeni inimo zajedno s drugima, teraju na prevladavanje razdaljenosti. Radiom, na primer, tubitak danas, putem jednog proirivanja i razaranja svakodnevnog okolnog sveta, sprovodi jedno raz-daljenje sveta, koje je u svom tubitkovnom smislu jo uvek nepregledno. U tome raz-daljiti ne lei nuno neko izriito procenjivanje daljine nekog prirunog u odnosu na tubitak. Razdaljenost se pre svega nikada ne shvata kao odstojanje. Ako treba da se oceni daljina, onda se to dogada relativno prema razdaljenjima u kojima se dri svakidanji tubitak. Raunski uzeto, neka ta ocenjivanja budu netana i kolebljiva, u svakodnevici tubitka ona imaju svoju vlastitu i potpuno razumljivu odreenost. Mi kaemo: duina do tamo je jedna etnja, jedan maiji skok, jedna lula duvana". Ove mere izraavaju da one ele ne samo da ne mere", nego da procenjena razdaljenost pripada jednom biu ka kojem se brinui obazirno ide. Ali, i ako se sluimo vrstim merama pa kaemo: do kue ima pola sata", ta mera mora da bude uzeta kao procenjena. Pola sata" nisu 30 minuta, nego jedno trajanje koje uopte nema nikakvu duinu" 138

Svetovnost sveta

u smislu nekog kvantitativnog protezanja. To trajanje je svagda izloeno polazei od uobiajenog svakodnevnog zbrinjavanja". Razdaljenosti su najpre i takoe obazirno ocenjene i tamo, gde su slubeno" izraunate mere poznate. Poto je ono raz-daljeno u takvim ocenjivanjima priruno, ono zadrava svoj specifino unutarsvetski karakter. Tome pripada ak i to da su ophodei putevi ka razdaljenom biu svaki dan razliito dugaki. Ono priruno okolnog sveta i nije predruno za nekog venog posmatraa koji je lien tubitka, nego susree u obazirno brinuu svakodnevicu tubitka. Na svojim putevima tubitak ne promerava kao predruna telesna stvar neko prostorno rastojanja, on ne guta kilometre", pribliavanje i raz-daljenje je svagda brinui bitak ka onome priblienom i raz-daljenom. Neki objektivno" dugaak put moe da bude krai od nekog objektivno" veoma kratkog, koji je moda jedan teak hod" i koji se za nekoga javlja kao beskonano dug. A tek u takvom javljanju"svagdanji svet jeste svojstvenopriruan. Objektivna odstojanja predrunih stvari ne pokrivaju se s razdaljenou i blizinom onoga unutarsvetski prirunog. Neka su ta objektivna odstojanja egzaktno i znana, ipak to znanje ostaje slepo, ono nema funkciju obazirno otkrivajueg pribiiavanja okolnog sveta; takvo znanje se primenjuje samo u jednom rastojanja nemereem, brinuem bitku ka jednom svetu koji se nekoga tie", i primenjuje se samo za taj bitak. Neguje se sklonost da se, iz jedne prethodne orijentisanosti na prirodu" i objektivno" merena odstojanja stvari, takvo izlaganje razdaljenja i procenjivanje izdaje za subjektivno". Pa ipak, to je jedna subjektivnost" koja moda otkriva ono najrealnije od realnosti" sveta, koja nema nikakvog posla sa subjektivnom" proizvoljnou i subjektivistikim shvatanjima" nekog ,,po sebi" drugaijeg bia. Obazirno raz-daljiti svakodnevice tubitka otkriva bitak-po-sebi istinitog sveta", bia kod kojega tubitak kao egzistirajui svagda ve jeste. Primarna, pa ak i iskljuiva orijentacija na razdaljenosti kao merena odstojanja pokriva izvornu prostornost U-bitka. Ono navodno najblie" nipoto nije ono to poseduje najmanje odstojanje ,,od nas". To najblie" lei u onome to je razdaljeno u jednoj 139

Hi I.\K i \ i<i:.\ih

prosenoj irini dosega, zahvata i pogleda. Posto je tubitak sutinski prostoran na naein raz-daljenja, ophod se uvek dri u nekom okolnom svetu" od njega svagda u izvesnom prostoru igre razdaljenom, stoga mi nikada ne slusamo i ne vidimo najpre ono to je odstojanju primereno najblie ". Videnje i sluanje su daljinska ula ne na osnovu svog dometa, nego zato to tubitak kao razdaljujui boravi preteno u njima. Za onoga koji, na primer, nosi naoare koje su odstojanju primereno tako blizu da mu sede na nosu" taj upotrebljeni pribor je okolosvetski vie razdaljen od siike na zidu koji se nahodi naspram njega. Taj pribor ima toliko malo blizine, da on esto najpre uopte ne biva nalaljiv. Pribor za gledanje, a isto tako i pribor za sluanje - na primer slusalica na telefonu, poseduje naznaenu neupadljivost onog najpre prirunog. To vai na primer i za ulicu - priboru za hodanje. Pri hodanju ulica je dodirnuta svakim korakom, i prividno ona je ono najblie i najrealnije onoga uopte prirunog, gotovo da ona promie du odredenih delova tela - tabana. A ipak je ona vie razdaljena od poznanika, koji nekoga pri takvom hodanju susree ,,na ulicf na razdaljenjif od dvadeset koraka. O blizini i daljini onoga okolosvetski najpre prirunog odluuje obazirno brinjenje. Ono, kod ega to brinjenje unapred boravi, jeste ono najblie, i ono regulie raz-daljenja. Ako tubitak u brinjenju donese sebi nesto u svoju blizinu, onda to ne oznaava hksiranje neega na jednom prostornom poloaju koji posedLije najmanje odstojanje od bilo koje take tela. U blizini kazuje: u okruju onog obazirno najpre prirunog. Pribliavanje nije orijentisano na telom opremljenu fa-stvar, nego na brinui bitak-u-svetu, a to znai na ono sto u njemu svagda najpre susree. Stoga se prostornost tubitka takode ne odreduje navodenjem poloaja na kojem je predruna neka telesna stvar. Mi, dodue, i o tubitku kaemo da svagda zauzima neko mesto. Ali, to zauzimanje" treba naelno odvajiti od onog biti -priruan na nekom mestu polazei od nekog predela. Zauzimanje mesta mora da se pojmi kao razdaijiti onoga okolosvetski pnruiiog u jedan obazirno predotkriti predeo. Njegovo Ovde lubitak razume iz okolosvetskog Tamo. To Ovde ne mni ono Gde nekog predrunog, nego Pri-emu 140

Svctovuost SVCtil

nekog raz-daljujueg bitka pii ... ujedno s tim raz-daljenjem. Primereno svojoj prostornosti tubitak nikada nije najpre ovde nego tamo, iz kojeg Tamo se on vraa natrag na svoie Ovde, i to ponovo samo na taj nain da on svoj brinui bitak ka ... izlae polazeci od onog Tamo-prirunog. To postaje potpuno razgovetno iz jedrie fenomenalne osobitosti strukture raz-daljenja U-bitka. Tubitak se kao bitak-u-svetu sutinski dri u jednoj razdaljini. To raz-dalienje, daljinu onog prirunog od samog sebe, tubitak ///'kada nc moe da izbric. Razdaljenost nekog prirunog od tubitka, dodue, moe ak i tubitak da prednade kao odstojanje, ako ta razdaljenost bude odredena u odnoenju prema nekoj stvari koja se misli kao predruna na onom mestu koje je tubitak zauzeo pre toga. Ovo Izmedu, vezano za odstojanje, tubitak moe naknadno da prede, pa ipak samo tako da saino odstojanje postane jedno razdaljeno odstojanje. Njegovo raz-daljenje tubitak je preao tako malo da ga je pre uzeo sa sobom, i da ga stalno uzima sa sobom, ziito to on suiinski jcstc raz-daljenost, a to znai da prostorno jcstc. U svagdanjem okruju svojih raz-daljenja tubitak ne moe da eta unaokolo, on uvek moe samo da ih predrugojaava. Tubitak jeste prostorno na nain obazirnog otkrivanja prostora, i to tako da se on prema tako prostorno susretaiuem biu dri stalno razdaljujui. Tubitak ima kao raz-daljujui U-bitak istodobno i karakter usnicravanja. Svako pribliavanje je unapred ve primilo jedan smer u neki predeo, polazei od kojeg se ono raz-daljeno pribliava, da bi tako postalo prednalaljivo s obzirom na svoje mesto. Obazirno brinjenje je usmeravajuce raz-daljivanje. U tom brinjenju, a to znai u bitku-u-svetu samog tubitka, prethodno je data potreba za znakom"; ovaj pribor preuzima izriito i za rukovanje lako navodenje smerova. On dri obazirno upotrebljene predele izriito otvorenim, ono svagdasnje Kamo pripadanja-tamo, idenja-tamo, nosenja-tamo, donoenja-ovamo. Ako tubitak jcste, onda on kao usmeravajue-razdaljujui tubitak svagda ve poseduje svoj otkriti predeo. Usmeravanje isto onako kao i raz-daljenje, kao modusi bitka bitka-u-svetu, prethodno su vodeni obazironi brinjenja. Iz tog usmeravanja proistiu vrsti smerovi prema desno i levo. I te smerove, isto onako kao i svoja raz-daljenja, tubitak stalno 141

BlTAK I VRTMT

uzima sa sobom. Poprostorenje tubitka u njegovoj telesnosti" koja u sebi krijc vlastitu problematiku koja ovde ne treba da bude obraivana, istaknuto je jo i po tim smerovima. Stoga ono priruno i za telo upotrebljeno, poput rukavica na primer, koje mora da pravi kretanja ruke zajedno s rukom, mora da bude usmereno nadesno i nalevo. Nasuprot tome, jedan runi pribor za rad, koji se dri u ruci i biva pokretan njome, ne pravi zajedno s njom specilino runa" kretanja ruke. Zbog toga, iako se njima rukuje rukom, nema desnih i levih ekia. Ostaje, medutim, da se obrati panja na to da je usmeravanje, koje pripada raz-daljenju, fundirano bitkom-u-svetu. Levo i desno nisu neto subjektivno", za ta subjekat ima neko oseanje, nego su smerovi usmerenosti u jedan svagda ve priruan svet. Pukim oseanjem razlike svoje dve strane" !7 nikada se ne bih mogao snai u nekom svetu. Subjekat s pukim oseanjem" ove razlike je konstruktivna polazna postavka, koja ostavlja izvan panje istinsku ustrojenost subjekta, po kojoj tubitak s tim pukim oseanjem" u jednom svetu svagda ve jeste i mora biti, da bi mogao da se orijentie. To postaje razgovetno iz primera na kojem Kant pokusava da razjasni fenomen orijentacije. Uzmimo da stupam u jednu poznatu, ali mranu sobu koja je za vreme moje odsutnosti bila tako preureena da sve to je stajalo desno sada stoji levo. Ako treba da se orijentiem, onda mi puko oseanje razlike" moje dve strane uopte nita ne pomae, sve dok ne bude shvaen jedan odredeni predmet, o kojem Kant usput kae: njegov poloaj imam u pamenju". ta to, medutim, znai drugo do: ja se nuno orijentiem u jednom svagda ve biti kod jednog poznatog" sveta - i iz njega. Sklop povezanosti pribora jednog sveta mora tubitku da bude ve prethodno dat. Da ja svagda ve jesam u jednom svetu, za mogunost orijentacije nije manje konstitutivno od oseanja za desno i levo. To to je ta ustrojenost bitka tubitka samorazumljiva, ne opravdava da je preutimo u njenoj ontoloki konstitutivnoj ulozi. Ni Kant je ne preutkuje - on je preutkuje onoliko malo koliko i svaku drugu interpretaciju tubitka. Stalno praviti-upotrebu od takve ustrojenosti, medutim, ne liava
4/ Kant, Immanuel: \Ya< heifit: Sich im Denken oricntieren? (1786) \V\V. (Akad. Ausgabe), tom VIII, str. 131-147.

142

Svetovtiost sveta

nas primerene ontoloke eksplikacije, nego je zahteva. Psiholoka interpretacija, po kojoj Ja ima neto u pamenju", u osnovi mni egzistencijalnu ustrojenost bitka-u-svetu. Poto Kant tu strukturu ne vidi, on previda takoe i potpuni sklop povezanosti konstitucije jedne mogune orijentacije. Usmerenost prema desno i levo osniva se u sutinskom usmeravanju tubitka uopte, koje je sa svoje strano sutinski saodreeno bitkom-u-svetu. Kantu, dakako, i nije stalo do jedne tematske interpretacije orijentacije. On hoe samo da pokae da je svakoj orijentaciji potreban jedan subjektivan princip". Ali, subjektivno" e ovde, po Kantu, znaiti: a priori. Pa ipak, apriori usmerenosti na desno i levo osniva se u subjektivnom" aprioriju bitka-u-svetu, koji nema nikakvog posla s nekom odredenou koja je prethodno ograniena na neki besvetovni subjekat. Raz-daljenje i usmeravanje odreduju kao konstitutivni karakteri U-bitka prostornost tubitka, da brinui-obazirno jeste u otkritom, unutarsvetskom prostoru. Dosadanja eksplikacija prostornosti onoga unutarsvetski prirunog i prostornosti bitka-u-svetu daje tek pretpostavke da se izradi fenomen prostornosti sveta i da se postavi ontoloki problem prostora.

24. Prostornost tubitka i prostor Tubitak je kao bitak-u-svetu svagda ve otkrio neki svet". To u svetovnosti sveta fundirano otkrivanje bilo je okarakterisano kao slobodno davanje bia na jednu celovitost udovoljenja. Slobodno davajue pustiti-da-udovolji sprovodi se na nain obazirnog sebeupuivanja koje se osniva u jednom prethodnom razumljenju znaenjskosti. A sada je pokazano: obaziran bitak-u-svetu je prostoran. I samo zato to je tubitak prostoran na nain raz-daljenja i usmeravanja, ono okolostvetski priruno moe da susree u svojoj prostornosti. Slobodno davanje jedne celovitosti udovoljenja jednakoizvorno je i jedno raz-daljujui-usmeravajue pustiti-da-udovolji pri nekom predelu, a to znai slobodno davanje prostornog tamo-pripadanja onog prirunog. U znaenjskosti, s kojom je tubitak kao brinui U-bitak prisan, lei sutinska saotkljuenost prostora. 143

Bii

\k i \'i:.\u-

Tako sa svetovnoseu sveta otkljueeni prostor jos nista ne poseduje od eiste nmogostrukosti triju dimenzija. Prostor ostaje kod ove najblie otkljueenosti io prikriven kao eisto U-eemu nekog metriekog poretka polozaia i odredenja pozieije. Tamo-na-eemu ie prostor prethodno otkriven u tubitku - to smo vee pokazali s fenomenom predela. Predeo razumemo kao ono Kamo moguene pripadnosti priruenog sklopa povezanosti pribora, sklopa koji treba moei da susreee kao usmereno razdaljen, a to znaei smeten. Pripadnost se odreduje iz znaenjskosti koja je konstituth na za svet, a unutar moguenog Kamo ta pripadnost artikulise ono Ovamo 1 Onamo. To Kamo uopte biva predskieirano eelinom upuivanja koja je utvrdena u jednom Radi-eega brinjenja, i unutar koje sebe upueuje slobodno-davajuee pustiti-da-udovolji. Sa onim sto susreee kao ono prirueno jeste tako da s\'agda ima neko udovoljenje pri nekom predelu. Celovitosti udovoljenja, eelovitosti koja saeinjava bitak onoga okolosvetski prirunog, pripada predelsko udovoljenje prostora. Na osnovu tog udovoljenja ono prirueno postaje prednalaljivo i odredivo prema formi i smeru. Svagda je prema moguenoj prozirnosti brinueeg obazira, s taktiekim bitkom tubitka razdaljeno i usmereno ono unutarsvetski prirueno. Ono za bitak-u-svetu konstitutivno pustiti-da-stisretne unutarsvetskog biea jeste jedno davanje-prostora". To davanje-prostora" koje takode nazivamo uprilieavanje" uprostoravanje [Hinraumenj, jeste slobodno davanje onoga priruenog na njegovu prostornost. To uprilieavanje omogueava, kao otkrivajuea prethodna datost jedne moguene na-udovoljenju-odredeneeelovitosti mesta, svagdanju faktieku orijentaeiju. Tubitak moe kao obazirno brinjenje sveta da preureduje, rasprema i uprilieuje" samo zato to njegovom bitku-u-svetu pripada uprilieavanje - razumijeno kao egzisteneijal. Ali, izrieito pred oima ne stoji ni svagda prethodno otkrit predeo, niti uopste svagdanja prostornost. Ova poslednja je po sebi u neupadljivosti onoga prirunog, u eijem brinjenju izrasta obazii; nazoena za taj obazir. Sa bitkom-u-svetu je prostor otkrit najpre u toj prostornosti. Na tlu tako otknte prostornosti sam prostor postaje pristupaean za saznavanie. A7 prostor nijc u sitbjektu, ni svct nijc u nrosioru. Prostor je pre u" svetu, ukoliko je za tubitak konstitutivan bitak-u-svetu otkljueio 44

Svctovuost SVCtll

prostor. Prostor se ne nalazi u subjektu, niti subjekat posmatra svet ,,kao da" je svet u nekom prostoru, nego je ontoloki dobro-razumljeni subiekaf, tubitak, prostoran u jednom izvornom smislu. A poto je tubitak prostoran na opisan nain, prostor se pokazuje kao apriori. Ovaj naziv ne kazuje neto takvo poput prethodne pripadnosti nekom najpre jo besvetovnom subjektu, koji iz sebe izbacuje neki prostor. Apriornost ovde kazuje: prethodnost susretanja prostora (kao predela) u svagdanjem okolosvetskom susretanju onoga prirunog. Prostornost onoga obazirno najpre susretajueg moe za sam obazir da postane tematska prostornost i zadatak proraunavanja i izmeravanja, na primer pri gradnji kue ili u premeravanju zemljita. Ovim jo preteno obazirnim tematizovanjem prostornosti okolnog sveta, prostor po samom sebi na izvestan nain ve dolazi u pogled. Tako sebe pokazujui prostor moe da sledi isto tamo-gledanje, uz napustanje pre toga jedine mogunosti pristupa prostoru - obazirnog proraunavanja. Formalni zor" prostora otkriva iste mogunosti prostornih odnosenja. Pri tome opstoji stupnjeviti sled u slobodnom polaganju istog, homogenog prostora od iste moriologije prostornih oblika za Analvsis Situs sve do isto metrike znanosti o prostoru. Razmatranje tih sklopova povezanosti ne spada u ovo istraivanje. iN Unutar njegove problematike trebalo bi da bude ontoloki fiksirano samo tenomenalno tlo na kojem zapoinje tematsko otkrivanje i izrada istog prostora. Ono od obazira siobodno, samo jo tamo-gledajue otkrivanje prostora neutraiizuje okolosvetske predele u iste dimenzije. Mesta i obazirno orijentisana celovitost mesta prirunog pribora urusavaju se u jednu mnogostrukost poloaja za proizvoljne stvari. Prostornost onoga unutarsvetski prirunog gubi s tim prirunim svoj karakter udovoljenja. Svet gubi ono specifino okolsko, okolni svet postaje prirodni svet. Svet" kao prirucna celina pribora postaje poprostoren u jedan sklop povezanosti rasprostrtih st\'ari koje
48 1.7 < \ > up. l'eckcr, (X: ttcitriigc zur plhijiomcfiologischcri Bcgri'unlioig dcr (ico>< ffictric iuhl ihrcr phv<ikLili$chcu Auuvmhmgcu. fahrhuch, tom VI (1923), str. 385 i daiic.

145

BlTAK I VRT.MT

su samo jo predrune. Homogeni prostor prirode pokazuje se samo putem jedne vrste otkria susretajueg bia, putem onog otkria koje poseduje karakter jednog specifinog odsvetovijenja svetomernosti onoga prirunog. Tubitku biva, primereno njegovom bitku-u-svetu, svagda vec otkriti prostor prethodno dat - premda netematski. Prostor po samom sebi, naprotiv, s obzirom na u njemu ukljuene iste mogunosti istog biti-prostoran neega, najpre ostaje jo pokriven. To da se prostor sutinski pokazuje u jednom svetu, jo ne odluuje o vrsti njegovog bitka. Njemu nije potrebno da poseduje vrstu bitka nekog i samog prostorno prirunog ili predrunog. Bitak prostora takode nema ni vrstu bitka tubitka. Iz toga to bitak samog prostora ne moe da bude pojmljen u vrsti bitka od res extensa, ne sledi ni da prostor mora da bude ontoloki odreden kao fenomen" te res - on ne bi u bitku bio razliit od nje, a pogotovu ne sledi da bi bitak prostora mogao da bude izjednaen s bitkom od res cogitans i pojmljen kao puko subjektivan" bitak, uopte i ne uzimajui u obzir dostojnost pitanja bitka tog subjekta. Pometenost koja i do danas opstoji u pogledu na interpretaciju bitka prostora, ne osniva se toliko u nedovoljnom poznavanju stvarstvene sadrine samog prostora, koliko u nedostatku naelne prozirnosti mogunosti bitka uopte i njihove ontoloki pojmovne interpretacije. Ono odluujue za razumevanje ontolokog problema prostora lei u tome da se pitanje o bitku prostora oslobodi iz uskosti sluajno raspoloivih i povrh toga najee sirovih pojmova bitka, i u tome da se problematika bitka prostora u pogledu na sam fenomen i razliite fenomenalne prostornosti dovede u pravac razjanjavanja mogunosti bitka uopte. U fenomenu prostora ne moe da se pronade ni jedina, pa takode ni meu ostalima primarna ontoloka odredenost bitka unutarsvetskog bia. Jo manje prostor konstituie fenomen sveta. Prostor moe da se pojmi tek u povratku na svet. Prostor ne postaje jedino pristupaan tek odsvetovljenjem okolnog sveta, prostornost se uopte moe otkriti samo na osnovu sveta, i to tako da prostor ipak srtkonstituie svet, odgovarajui sutinskoj prostornosti samog tubitka s obzirom na njegovu osnovnu ustrojenost bitka-u-svetu. 146

ETVRTO POGLAVLJE

Bitak-u-svetu

kao sabitak i samobitak. Ono ,,Se"

Analiza svetovnosti sveta stalno je uzimala u razmatranje ceo fenomen bitka-u-svetu, a da pri tome svi njegovi konstitutivni momenti nisu bili odvajani u jednakoj fenomenalnoj razgovetnosti poput fenomena samog sveta. Napred je stavljena ontoloka interpretacija sveta u prolazu kroz ono unutarsvetski priruno, zato to tubitak u svojoj svakodnevici, s obzirom na koju on ostaje stalna tema, ne samo da uopte jeste u nekom svetu, nego se u jednoj preovladavajuoj vrsti bitka dri prema svetu. Tubitak je najpre i ponajece obuzet svojim svetom. Ta vrsta bitka izrastanja u svetu, pa time i u osnovi leei U-bitak uopte, sutastveno odreduju fenomen koji emo sada slediti pitanjem: ko je taj koji u svakodnevici jeste tubitak? Sve strukture bitka tubitka, pa time takode i fenomen koji odgovara na ovo Ko-pitanje, naini su njegovog bitka. Njihovo ontoloko karakterisanje je egzistencijalno karakterisanje. Stoga je potrebno pravo poetno postavljanje pitanja i predskiciranja puta kojim dalja fenomenalna oblast svakodnevice tubitka treba da bude dovedena u razmatranje. Istraivanje u smeru prema onom fenomenu kojim se moe odgovoriti na pitanje o onom Ko, vodi na strukture tubitka koje su jednako izvorne s bitkom-u-svetu: sabitak i satubitak. U toj vrsti bitka osniva se modus svakodnevnog samobitka, ija eksplikacija ini vidljivim ono to smemo da nazovemo 147

BITAKI

YRT.AU-:

subjekat" svakodnevice - ono Se. Poglavlje o tome ,,Ko" prosenog tubitka poseduje, prema tome, sledee ralanjenje: 1. polazna postavka egzistencijalnog pitanja o onome Ko tubitka ( 25); 2. satubitak Drugih i svakodnevni sabitak ( 26); 3. svakodnevni samobitak i ono Se ( 27).

$ 25. Polazna postavka egzistencijalnog pitauja o ononie Ko tnbitka Odgovor na pitanje ko to bie (tubitak) svagda ieste, bio je prividno ve dat pri formalnom pokazivanju osnovnih odredenosti tubitka (up. 9). Tubitak je bie koje svagda ja sam jesam, bitak je svagda moj. Ovo odrectenje pokazuje jednu ontoloku ustroienost, ali i samo to. Ono istodobno sadri ontiko - premda sirovo - navodenje da svagda neko Ja jeste to bie, a ne drugi. To Ko odgovara sebi iz samog Ja, iz subjekta", sopstva". To Ko jeste ono to se kroz promene dranja i doivljaja odrava kao ono identino i pritom se odnosi prema toj mnogostrukosti. Mi ga ontoloki razumemo kao ono u jednoj zatvorenoj regiji, i za nju, svagda ve i stalno predruno, ono u jednom osobitom smislu u osnovi leee - razumemo ga kao subjectum. Ovaj ima, kao ono sopstvovo-isto u viestrukoj drugosti, karakter sopstva. Neka se duevna supstanca ukloni isto onako kao i stvarovitost svesti i predmetnost osobe, ontoloki on ostaje kod polaznog postavljanja neega iji bitak, izriito ili ne, zadrava smisao predrunosti. Supstancijalnost je ontoloka nit vodilja za odreivanje onog bia, polazei od kojega biva odgovarano na Ko-pitanje. Tubitak je neizgovoreno unapred pojmljen kao ono predruno. U svakom sluaju, neodredenost njegovog bitka uvek implicira taj smisao bitka. Pa ipak, predrunost je vrsta bitka jednog tubitku-neprimerenog bia. Ontika samorazumljivost iskaza da sam ja onaj koji svagda jeste tubitak, ne sme da zavede na mnjenje da je time put ontoloke interpretacije onoga tako datog" nepogreivo razumljivo predskiciran. tavie, ostaje upitno da li i samo ontika sadrina gornjeg iskaza primereno ponavlja fenomenalni sastoj 148

Bitak-u-svetu kao sabitak i samobitak. Ono Sc"

svakodnevnog tubitka. Moglo bi biti, da ono Ko svakodnevnog tubitka upravo nisam svagda ja sam. Ako fenomenalno pokazivanje iz vrste bitka samog bia treba da pri dobijanju ontiko-ontoloskih iskaza zadri prednost i pred najsamorazumljivijim i od vajkada uobiajenim odgovorima, kao i pred iz tih odgovora crplienim postavljanjima problema, onda fenomenoloska interpretacija tubitka, u odnosu na pitanja koja sada treba postaviti, mora da ostane sauvana od izokretanja problematike. Medutim, ne protivi li se pravilima sve zdrave metodike ako se polazna postavka neke problematike ne dri evidentnih datosti tematskog podruja? A ta je nesumnjivije od datosti onog Ja? I zar u toj datosti ne lei uputstvo da se u svrhu njegove izvorne izrade apstrahuje od svega inae jo datog", ne samo od nekog bivstvujuceg sveta'1 nego takode i od bitka drugih Ja-a? Moda je doista evidentno ono to daje ovu vrstu davanja - prosto, formalno, refleksivno Ja-dokuivanje. Ovaj uvid otvaraakpristupjednoj samostalnoj fenomenoloskoj problematici, koja kao formalna fenomenologija svesti" ima svoje naelno, uokvirujue znaenje. U ovom pred nama sklopu povezanosti jedne egzistencijalne analitike faktikog tubitka postavlja se pitanje, da li pomenuti nain davanja onog Ja otkljuuje tubitak u njegovoj svakodnevici, ako ga on uopte i otkljuuje. Ta zar je a priori samorazumljivo da pristup tubitku mora da bude jedna prosto dokuujua refleksija na Ja od akata? Ako bi ova vrsta samodavanja' tubitka za egzistencijalnu analitiku bila neko zavodenje, i to takvo zavodenje koje se osniva u bitku samog tubitka? Moda tubitak u najbliem oslovljavanju samog sebe uvek kae: ja jesam to, a onda na kraju najglasnije, ako on nije'1 to bie. Ako bi ustrojenost tubitka da je on svagda moj bila osnov za to da tubitak najpre i ponajvie nijc on sam7. Ako egzistencijalna analitika sa gore pomenutom polaznom postavkom kod datosti onog Ja gotovo pada u zamku samom tubitku i nekom njegovom samoizlaganju koje se namee? Ako bi trebalo da se pokae da ontoloki horizont za odredivanje onoga sto je pristupano u prostom davanju ostaje naelno neodreden? Doista se uvek moe ontiki pravilno rei o tom biu, da sam to Ja". Pa ipak, ontoloska analitika, koja upotrebljava takve iskaze, mora da ih stavi uz 149

BlTAK l VRT.Mi:

naelne zadrke. Ono ,Ja" sme da bude razumljeno samo u smislu jednog neobaveznog formalnog pokazivanja neega to se u svagdanjem fenomenalnom sklopu povezanosti bitka moda razgre kao njegova suprotnost". Pri tome, Ne-Ja" tada nikako ne kazuje onoliko koliko i bie koje je sutinski lieno Jastva" ve mni jednu odredenu vrstu bitka samog ,,Ja" na primer samoizgubljenost. Ali, takoe i do sada data pozitivna interpretacija tubitka zabranjuje ve i polazak od formalne datosti onoga J sa namerom na fenomenalno dovoljno odgovaranje na Ko-pitanje. Razjanjenje bitka-u-svetu pokazalo je da nije" najpre, a takode i nikada nije dat neki puki subjekat bez sveta. I tako je na kraju isto toliko malo najpre dato neko izolovano Ja bez drugih.19 Ali, ako drugi" svagda ve u bitku-u-svetu zajcdno-sajcsu tu, postoje, onda ni ovo fenomenalno ustanovljenje ne sme da zavede na to da se ontoloska struktura onoga tako datog" dri za samorazumljivu i da joj istraivanje nije potrebno. Zadatak je da se vrsta ovog satubitka uini fenomenalno vidljivom u najblioj svakodnevici i da se ontoloki primereno interpretira. Kao to ontika samorazumljivost bitka-po-sebi unutarsvetskog bia zavodi na ubedenost u ontoloku samorazumljivost smisla tog bitka, i puta da se previdi fenomen sveta, tako i ontika samorazumljivost da je tubitak svagda moj, krije u sebi jedno moguno zavodenje pripadne ontoloke problematike. Ono Ko tubitka najprc nije samo ontoloki jedan problem, nego ono ostaje i ontiki pokriveno. No, da li je onda egzistencijalno-analitiko odgovaranje na Ko-pitanje uopte bez niti vodilje? Nikako. Kao takva nit vodilja od onih gore datih ( 9 i 12) formalnih pokazatelja ustrojenosti bitka tubitka, dakako, ne fungira toliko onaj do sada raspravljani pokazatelj, nego pre onaj prema kojem se esencija" tubitka osniva u njegovoj egzistenciji. Ako jc Ja" jedna cscncijalna odrcdcnost tubitka, onda ona mora da btide cgzistencijalno intcrprctirana.
49 L'porediti fenomenoloke prikaze M. Schelera, Zur Phanoitienolngie und 'lheorie der Svmpathiegefiihle, 1913, Dodatak, str. 118 i dalje; isto tako 2. izd. pod naslovom: \\esefi und Formen der Svtnpathie, 1923, str. 244 i dalie.

150

Bituk-u-svetu kuo sabituk i sumobituk. Ono Sen

Na ono Ko tada treba da se odgovori samo u fenomenalnom pokazivanju jedne odredene vrste bitka tubitka. Ako tubitak svagda samo egzistirajui jeste svoje sopstvo, onda stalnost sopstva zahteva, upravo onoliko koliko i njegova moguna nesamostalnost" jedno egzistencijalno-ontoloko postavljanje pitanja kao jedino primereni pristup njegovoj problematici. Ali, ako sopstvo treba da bude pojmljeno samo" kao jedan nain bitka tog bia, onda se ini da se to ipak izjednaava s rasplinjavanjem svojstvenog jezgra" tubitka. Ali, takva strahovanja se hrane izokrenutim predmnjenjem da bie koje je u pitanju u osnovi ipak poseduje vrstu bitka nekog predrunog, pa makar se od njega daleko i dralo ono masivno neke telesne stvari koja se javlja. Samo to supstanca" oveka nije duh kao sinteza due i tela, nego egzistencija.

26. Satubitak Drugih i svakodnevni

sabitak

Odgovor na pitanje o onome Ko svakodnevnog tubitka treba da se dobije u analizi one vrste bitka, u kojoj se tubitak najpre i ponajeezadrava. Istraivanjeseorijentienabitak-u-svetu,osnovnu ustrojenost tubitka kojom se saodreduje svaki modus njegovog bitka. Ako smo s pravom kazali da su dosadanjom eksplikacijom sveta u razmatranje ve dospeli i ostali strukturni momenti bitkau-svetu, onda mora da je njome na izvestan nain pripremljeno i odgovaranje na Ko-pitanje. Opisivanje" najblieg okolnog sveta, na primer radioninodelovnog sveta zanatlije, pokazalo je da s priborom koji se nahodi u radu sa-susreu" i drugi, za koje je delo" i odredeno. U vrsti bitka tog prirunog, a to znai u njegovom udovoljenju, lei jedno sutinsko upuivanje na mogune nosioce, za koje to priruno treba da bude skrojeno po telu". U primenjenom materijalu isto tako susree i njegov uspostavlja ili liferant" kao onaj koji dobro ili loe usluuie". Polje, na primer, du kojeg napolju" idemo, pokazuje se kao pripadno tome i tome, onome koji ga uredno odrava u dobrom stanju; koriena knjiga je kupljena kod ..., poklonjena 151

BlTAK l VRV.Ml.

od ..., i tome slino. Na plai usidreni eamac upuuje u svom Bitku-po-sebi na jednog poznanika koji njime preduzima svoje vonje, ali i kao tudi amac" on pokazuje Druge. Ti tako u prirunom, okolosvetskom sklopu povezanosti susretajuf Drugi ne pridomiljaju se, recimo, nekoj najpre samo predrunoi stvari, ne~ go ove stvarf susreu iz sveta u kojem su one prirune za Druge, sveta koji je unapred uvek ve takode i moj svet. U dosadanjoj analizi krug onoga unutarsvetski susretajueg najpre je bio suen na priruan pribor odnosno predrunu prirodu, pa time na bie tubitku neprimerenog karaktera. Ovo ogranienje je bilo nuno ne samo u svrhu pojednostavijenja eksplikacije, nego pre svega zato to se vrsta bitka unutarsvetski susretajueg tubitka Drugih razlikuje od prirunosti i predrnnosti. Svet tubitka, prema tome, oslobada bie koje je razliito ne samo od pribora i stvari uopste, nego primereno svojoj vrsti bitka kao tubitak i samo jeste na nain bitka-u-svetu ,,u" svetu, u kojem ono istodobno unutarsvetski susree. To bie nije ni predruno ni priruno, nego jeste onako kao 1 sam oslobadajui tubitak - ono takoc i zajedno-sa jcsfc ///, postoji. Pa ako bi se ve htelo da se svet uopte identiiikLije s unutarsvetskim biem, onda bi se moralo kazati: svet" je takode tubitak. Karakterisanje susretanja Drugili se, tako, ipak ponovo orijentie na svagda vlastiti tubitak. Ne polazi li i ono od nekog isticanja i izolovanja onoga Ja" tako da se tada mora traiti neki prelaz od tog izolovanog subjekta ka Drugima? Da bi se ovaj nesporazum izbegao treba obratiti panju na to u kojem smisiu se ovde besedi o Drugimal Drugf ne kazuje koliko i: c^o ostatak preostalih izvan mene iz kojeg se Ja izuzima; pre su Drugi oni od kojih se sami ponajee nc razlikujcmo, medu kojima se takode jeste. Ovo biti-takode-tu s njima nema ontoloki karakter nekog Sa"-predrunobitka unutar nekog sveta. Ovo Sa" je nesto tubitku-primereno, ovo lakode" mni jednakost bitka kao obazirno-brinueg bitka-u-svetu. Sa" i Takode" treba da budu razumljeni cgzistcncijalno, a ne kategorijalno. Na osnovu ovog sa-stvcnog bitka-u-svetu svet je svagda uvek ve onaj svet koji deiim s Drugima. Svel tubitka je Sasvet. U-bitak je Sabitak sa Drugima. Njihov unutarsvetski Bitak-po-sebi je Satubitak. 152

Bituk-u-svctu

kao <tibittik i stuuobitak. Ouo ,,SV"

Drugi ne susreu u prethodno razlikujuem shvatanju onoga najpre predrunog vlastitog subjekta o ostalim subjektima koji se takode javljaju, ne u nekom primarnom tamo-gledanju na samog sebe, u emu se tek utvrduje ono spram-ega neke razlike. Oni susreu iz svcta u kojem sutinski boravi brinui-oba/irni tubitak. Nasuprot teorijski izmiljenim objanjenjima" predrunobitka Drugih, koja se lako nameu, moramo se vrsto drati pokazanog fenomenalnog injenikog stanja njihovog okolosvetskog susretanja. Ova najblia i elementarna svetska vrsta susreta tubitka ide tako daleko da ak i vlasiiti tubitak postaje od samog sebe najprc prednala/ljiv" u odvraaifiju-pogleda od, odnosno uopte jos ne u gledanjif doivljaja" i u centru akta". Tubitak nalazi samog sebe" najpre u onome to on neguje, to mu je potrebno, to iekuje, uklanja - u onome najpre brinutom okolosvetski prirunom. Pa ak i ako tubitak samog sebe izriito oslovljava kao: )a-ovde, onda lokaciono odredenje osobe mora cia se razume iz egzistencijalne prostornosti tubitka. Mi smo pri njenoj interpretaciji ( 23) ve nagovestili da to Ja-ovde ne mni neku istaknutu taku Ja-stvari, nego razume sebe kao U-bitak iz onoga Tamo prirunog sveta, pri kojem Tamo tubitak boravi kao brinjenje. V. t. Humbolt [VVilhelm von Humboldt] je upozorio na jezike koji ,,Ja" izraavaju putem o\'de" IT1 putem tu", On' putem tamo" prema tome na jezike koji - gramatiki formulisano - line zamenice izrazavaju prilozima za mesto. Sporno jc\ koje je doista izvorno znaenje izraza za mesto: priloko ili zameniko. Spor gubi tlo ako se obrati panja na to da prilozi za mesto imaju odnos prema Ja qua tubitku. 0\'de" tamo" i tif primarno nisu ista odredenja mcsta unutarsvetskih, na prostornim poioajima postoieih predrunih bia, ve karakteri izvorne prostornosti tubitka. Navodni prilozi za mesto su odredenja tubitka; oni imaju primarno cgzistencijalno, a ne kategorijalno znaenje. Ali oni nisu ni zamenice, njihovo znaenje lei pre diference priloga za mesto i linih zamenica; svojstveno prostorno tubitkovno znaenje tih izra/a.
- 0 l'bcrilic \'crwiUhlt>c!iuti iicrOrt<iulvcrbic)! uiit cm Prououicu / / ciui^cu Spnic , ' iicu i \H2")). Sabr. dcla (i/cl. Prus. Akad. znan.) toni \'I, 1. Ods.. str. 304-cM).
M!

133

BllAK

I YRl:MI:

medutim, dokumentuje da teorijski neiskrivljeno izlaganje tubitka vidi tubitak neposredno u njegovom prostornom, tj. razdaljujuiusmeravajuem bitku pri" brinutom svetu. U ovde" tubitak koji izrasta u svom svetu ne govori prema sebi, nego od sebe prema onome tamo" nekog obazirno prirunog, a ipak mni sebe u egzistencijalnoj prostornosti. Tubitak razume sebe najpre i ponajee iz svog sveta, i satubitak Drugih susree mnogostruko iz onog unutarsvetski prirunog. Ali, ako Drugi u svom tubitku i postaju gotovo tematski, oni ne susreu kao predrune stvari-osobe, nego ih mi zatiemo pri radu", tj. primarno u njihovom bitku-u-svetu. Pa ak i ako Drugog vidimo ,,da samo unaokolo stoji", on nikada nije shvaen kao predruna oveko-stvar, nego je unaokolo-stajanje" jedan egzistencijalni modus bitka: nebrinuto, bezobazirno prebivanje pri svakom i nikom. Drugi susree u svom satubitku u svetu. Izraz tubitak", medutim, ipak razgovetno pokazuje da je to bie najpre" u neodnoenju prema Drugima, da on, dodue, naknadno moe biti jo i ,,sa" drugima. Ipak, ne sme se prevideti da termin satubitak upotrebljavamo za oznaavanje onog bitka tamona-kojem su bivstvujui Drugi unutarsvetski slobodno dati. Taj satubitak Drugih je samo unutarsvetski otkljuen za neki tubitak, pa tako i za satubia, zato to je tubitak sutinski po samom sebi sabitak. Fenomenoloki iskaz: tubitak je sutinski sabitak, poseduje jedan egzistencijalno-ontoloki smisao. On ne eli da ontiki utvrdi da ja iaktiki nisam jedini predruan, da se, naprotiv, javljaju jo i drugi moje vrste. Da je stavom po kojem je bitak-u-svetu tubitka sutinski konstituisan sabitkom, mneno neto takvo, onda sabitak ne bi bio jedna egzistencijalna odredenost koja bi tubitku pridolazila polazei od njega samog iz njegove vrste bitka, nego jedna sainjenost koja bi se svagda umetala na osnovu javljanja Drugih. Sabitak egzistencijalno odreuje tubitak i onda kada neko Drugi faktiki nije predruan niti je opaen. Takode i to biti-jedini, jedinobitak tubitka jeste sabitak u svetu. Drugi moe nedostajati samo u jednom sabitku i za jedan sabitak. Jedinobitak je jedan deficijentan modus sabitka, njegova mogunost je dokaz za sabitak. Faktiki jedinobitak, s druge strane, ne biva ukinut time to se pored" mene
154

Bitak-u-svctu kuo subituk i smuobituk. Ono Sc"

javlja neki drugi egzemplar: ovek, ili moda deset takvih. Neka su oni i predruni, pa jo i vie njih, tubitak moe biti jedini. Sabitak i fakticitet jednog-sa-drugim-bitka se, stoga, ne osniva u nekom zajednikom javljanju vie subjekata". A ipak, jedinobitak medu" mnogima opet u odnosu na bitak mnogih ne kazuje da su oni pritom samo predruni. I u bitku meu njima" oni su srt-predruni, s^-postoje; njihov satubitak susree u modusu ravnodunosti i tuosti. Nedostajanje i biti-otiao" modusi su satubitka i oni su moguni samo zato to tubitak kao sabitak puta da tubitak Drugih susree u njegovom svetu. Sabitak je jedna odredenost svagda vlastitog tubitka; satubitak karakterie tubitak Drugih ukoliko je on za neki sabitak slobodno dat njegovim svetom. Vlastiti tubitak jeste samo ukoliko poseduje strukturu sutine sabitka - kao za Druge susretajui satubitak. Ako sabitak ostaje egzistencijalno konstitutivan za bitak-u-svetu, onda on to mora isto onako kao i obazirni ophod sa unutarsvetski prirunim, koje smo zahvatajui unapred oznaili kao brinjenje, da bude interpretiran iz fenomena brige, a kao briga se odreuje bitak tubitka uopte (up. pogl. 6. ovog ods.). Karakter bitka brinjenja ne moe sebe uiniti da bude svojstven sabitku, premda je ta vrstabitkapoputbrinjenjajedan bitakprema unutarsvetski susretajuem biu. Bie prema kojem se tubitak dri kao sabitak, medutim, ne poseduje vrstu bitka prirunog pribora, ono je i samo tubitak. Ovo bie ne biva brinuto nego stoji u skrbi. Skrb je takode i brinjenje" o ishrani i odevanju, negovanje bolesnog tela. Ovaj izraz, medutim, mi razumemo odgovarajud primeni brinjenja kao termin za jedan egzistencijal. Skrb" kao faktika socijalna institucija, na primer, osniva se u ustroienosti bitka tubitka kao sabitka. Njena faktika neophodnost je motivisana time to se tubitak najpre i ponajee dri u deficijentnim modusima skrbi.Jedan-za-drugog-biti,jedan-protiv-driigog-biti,jedan-bez-drugog-biti, ii-jedan-mimo-drugog, nita-se-ne-ticati-jedan-drugog, moguni su nacini skrbi. I upravo ovi poslednji spomenuti modusi deficijencije i indiference karakteriu svakodnevni i proseni bitakjednog-sa-drugim. Ti modusi bitka ponovo pokazuju karakter neupadljivosti i samorazumljivosti, karakter koji je svakodnevnom 155

BilAK l VKl-.Ml-

unutarsvetskom satubitku Drugih svojstven isto onako kao i priruenosti svakodnevno brinutog pribora. Ovi inditerentni modusi bitka-iednog-sa-drugim lako zavode ontoloku interpretaciju na to da ovaj bitak najpre izlae kao isti predrunobitak vie subjekata. Cini se da predlee samo neznatne podvrste te iste vrste bitka, a ipak ontoloki opstoji sutinska razlika izmedu ravnodunog" zajednikog javljanja proizvoljnih stvari i onoga uzajamno se nitane-ticati-jedan-drugog Bica. Skrb ima s obzirom na svoje pozitivne moduse dve ekstremne moimnosti. Ona Drui>ome moe <K)tovo da oduziue bri^u" i da se u brinjenju stavi u njegov poloaj, da uskoci za njega. Ta skrb preuzima za Drugoga ono to treba brinuti. Pri tome taj Drugi biva izbaen iz svog poioaja, on uzmie da bi naknadno preuzeo ono brinuto kao gotovo raspoloivo, odnosno da bi se toga sasvim rasteretio. U takvoj skrbi Drugi moe da postane ono zavisno i savladano, pa neka to gospodarenje bude preutno i neka ostane prikriveno onom savladanom. Ta uskakajua, bri<*if oduzimajua skrb odreduje jedan-sa-drugim-bitak u irokom obimu i ponajesce se tie brinjenja onoga prirunog. Nasuprot njoj postoii mogunost jedne skrbi koja ne uskae za Drugog onoliko koliko skiie isprai njega u njegovom egzistencijelnoiu Moi-biti, ne da bi mu oduzela brigu , nego da bi mu ie zapravo kao takvu tek daia natrag. Ta skrb, koja se sustinski tie svojst\'ene briize - a to znai eLrzistencije Dru^oiz, a ne neko^ ta o kojem on brine, pomae Drugom u tome da u svojoj brizi postane proziran sebi i slobodau za nju. Skrb se pokazuje kao jedna ustrojenost bitka tubitka, koja ie prema svojim razliitim mogunostima skopana s njegovim bitkom prema brinutom svetu isto onako kao i sa svojstveniiu bitkom prema njeiuu samom. )cdan-sa-drugim-bitak se najpre i mnogor struko osniva iskljuivo u onoiue to zajedniki bi\ a brinuto u takvom bitku. Neki jedan-sa-drugim-bitak koji proistie iz toga sto se postupa isto, dri se najese ne samo u spoljasniim granicama, nego stupa u modus odstojanja i rezerve. iedan-sa-drugim-bitak onih koji su zaposleni pri istoj stvari esto se hrani samo nepoverenjem. Zajedniko zaloiii-se za istu stvar je, obrnuto, odredeno iz 136

Bituk-u->\rtu kao subitak i snmobituk. Ono ,,.SV"

svagda osobito pogodenog tubitka. Tek ova svojstvena ve/anost omogLiava ispravnu stvarskost, koja Drugog u njegovoj slobodi oslobada za njega samog. I/medu ta dva ekstrema po/itivne skrbi - uskakajui-savladavajue i predskakajui-oslobadajue - dri se svakodnevni jedan-sadrugim-bitak i pokazuje mnogostruke iorme meanja, ije opisivanje i klasifikovanje lee i/van granica ovog istra/ivanja. Kao to brinjenju kao nainu otkrivanja onoga prirunog pripada obazir, tako je skrb voena obzironi i nadzirom-tolcrantnocu. Oboje mogu sa skrbi da produ kro/ odgovarajuce deiicijentne i inditerentne moduse s\re do bczobziinosti i tolerancije koja vodi u ravnodusnost. Svet ne daje slobodno samo ono priruno kao unutarsvetski susretajue bie, nego i tubitak, Druge u njihovom satubitku, Ovo okolosvetski slobodno dato bice, medutim, odgovarajai najvlastitijem smislu svog bitka, jeste U-bitak u istom onom svetu u kojem ono, za druge susretajuci, sa-postoji. Svetovnost je bila interpretirana ( 18) kaocelina upuivanja /naenjskosti. U prethodno ra/Limevajuem bitku prisnosti sa znaenjskou tubitak puta ono priruno da susree kao ono u svom udovoljenju otkrito. Sklop pove/anosti upuivanja /naenjskosti u bitku tubitka utvrden je u niegovom najvlastitijem bitku, s kojim on sutinski ne mo/e imati nikakvo udovoljenje, koji je pre onaj bitak radi-kojeg sam tubitak jeste onako kako jeste. Frema sada provedenoj anali/i, medutini, bitkLi tubitka, o koiem se njenui radi u njegovom bitku samom, pripada sabitak s Drugima. Kao sabitak, stoga, tubitak jeste" sustinski radi Drugih. To mora da bude ra/umljeno kao eg/istencijalni sutinski izkaz. Pa ako se s\'agdanji taktiki tubitak i ne okrece Drugima, smatrajuci da su mu nepotrebni, ili ako ih ie hsen, on jeste na nain sabitka. U sabitku kao eg/istenciialnom Radi Drugih, ti Drugi SLI vec otkljueni u svom tLibitku. Ova sa sabitkom prethodno konstituisana otkljuenost Drugih sainjava, prema tome, ujedno i znaenjskost, tj. s\etovnost, kao kakva je ona utvrdena u egzistencijalnom r Radi-ega. Stoga tako konstituisana svetovnost s\ eta, u kojoj tubitak sustinski s\'agda vec ieste, pusta okolosvetsko priruno da susree

BllAK ! VRI:\1F.

tako da ujedno s njim kao onim obazirno brinutim susree i satubitak Drugih. U strukturi svetovnosti sveta lei da Drugi nisu najpre predruni kao slobodno lebdei subjekti pored ostalih stvari, nego da se u svom okolosvetskom brinuem bitku u svetu pokazuju polazei iz onoga u svetu prirunog. Sabitku pripadna otkljuenost satubitka Drugih kazuje: u razumevanju bitka tubitka ve lei, poto je njegov bitak sabitak, razumevanje Drugih. Ovo razLimljenje nije, kao razumljenje uopte, neka iz saznavanja izrasla upoznatost, nego jedna izvorno egzistencijalna vrsta bitka koja saznavanje i upoznatost tek ini mogunim. Sebe-poznavanje se osniva u izvorno razumevajuem sabitku. Ono se najpre kree primereno najblioj vrsti bitka sabivstVLijueg bitka-u-svetu u razumevajuem poznavanju onoga to tubitak s Drugima okolosvetski obazirno prednalazi i brine. Iz toga brinutog i s njegovim razumljenjem razumljeno je skrbee brinjenje. Onaj Drugi je tako otkljuen najpre u brinuoj skrbi. No, poto se najpre i ponajee skrb kree u dericijentnim ili barem indiferentnim modusima - u ravnodunosti prolaenja jednog pored drugog, najbliem i sutinskom sebe-poznavanju potrebno je neko sebe-upoznavanje. Pa ako se sebe-poznavanje i izgubi u nainima suzdravanja, sebeskrivanja i pretvaranja, jednogsa-drugim-bitku potrebni su posebni putevi da bi doao blizu Drugih, odnosno iza njih". Medutim, onako kako se sebe-otvaranje odnosno zatvaranje osniva u svagdanjoj vrsti bitka jednog-sa-drugim-bitka, pa ak i nijc nita drugo do sama ta vrsta bitka, tako i izriito skrbee otkljuenje onoga Drugog izrasta svagda samo iz primarnog sabitka s njim. lakvo premda tematsko, ali ne teorijski-psiholoko otkljuenje Drugog, pak, za teorijsku problematiku razumljenja tudeg duevnog ivota" lako postaje fenomen koji najpre pada u oi. Ali, ono to tako fenomenalno najpre" sadniava jedan nain razumevajueg jednogsa-drugim-bitka, biva istodobno uzeto kao ono to poetno" i izvorno uopte omoguava 1 konstituie bitak ka Drugom. Ovaj fenomen, ne ba sreno oznaen kao uoseavanje" onda treba ontoloki gotovo tek da postavi most od najpre jedino datog vlastitog subjekta ka najpre uopste zakljuanim drugim subjektom. \5$

Bitak-u-svetu kao sabitak i sainobitak. Ono Sc"

Bitak ka Drugima je, dodue, ontoloki razliit od bitka ka predrunim stvarima. To drugo" bie;e i samo poseduje vrstu bitka tubitka. U bitku sa i ka Drugima, prema tome, lei jedan bitkovni odnos tubitka ka tubitku. Ali taj odnos, reklo bi se, ipak ve jeste konstitutivan za svagda vlastiti tubitak koji o samom sebi poseduje neko razumevanje bitka i tako se odnosi prema tubitku. Odnos bitka prema Drugima tada postaje projekcija vlastitog bitka ka samom sebi ,,u neto drugo". Ovaj Drugi je dvojnik sopstva. Ali, lako je videti da ovo prividno samorazumljivo razmiljanje poiva na slabom tlu. Zahtevana pretpostavka ove argumentacije, da je bitak tubitka ka samom sebi bitak ka nekome Drugom, nije tana. Sve dok se ova pretpostavka evidentno ne pokae u svojoj ispravnosti, ostaje zagonetno kako ona Drugom kao Drugom treba da otkljui odnos tubitka prema samom sebi. Bitak ka Drugima nije samo samostalan, ireducibilan odnos bitka; kao sabitak on ve bivstvujui jeste s bitkom tubitka. Dodue, nesporno je da je na osnovu sabitka ivue uzajamno-se-poznavati esto zavisno od toga dokle je vlastiti tubitak svagda samog sebe razumeo; ali to kazuje samo dokle je on sutinski sabitak prema Drugima uinio sebi prozirnim i nije ga poremetio, to je moguno samo ako je tubitak kao bitak-u-svetu svagda ve s Drugima. Ne konstituie tek uoseavanje" sabitak, nego je ono moguno tek na osnovu sabitka i motivisano je preovladavajudm delicijentnim modusima sabitka u njihovoj neizostavnosti. Da uoseavanje" nije izvorni egzistencijalni fenomen, isto onako kao to to nije ni saznavanje uopte, medutim, ne kazuje da u odnosu na njega ne postoji nikakav problem. Njegova specijalna hermeneutika imae da pokae kako razliite mogunosti bitka samog tubitka zavode i zapreavaju jedan-sa-drugim-bitak i njegovo , sebe-poznavanje, tako da se gui pravo razumljenje , pa tubitak nalazi pribeite u surogatima; taj pozitivan egzistencijalni uslov pretpostavlja ispravno tude razumljenje za njegovu mogunost. Analiza je pokazala: sabitak je jedan egzistencijalni konstituens bitka-u-svetu. Satubitak se pokazuje kao svojstvena vrsta bitka unutarsvetski susretajueg bia. Ukoliko tubitak uopte jeste, on poseduje vrstu bitka jednog-sa-drugim-bitka. Ovaj poslednji ne moe

BlT.\K i VRI-MI:

da se pojmi kao sumativni rezultat javljanja vie subjekata". Prednalaenje jednog broja subjekata" postaje i samo moguno samo time to se najpre u svom satubitku susretajui Drugi tretiraju jo samo kao numere". Takav broj biva otkriven samo putem jednog odredenog jednog-sa-drugim-bitka i jednog-prema-drugom-bitka. Ovaj bezobziran" sabitak rauna' s Drugima, a da ozbiljno ne rauna na njihf, niti bi s njima hteo makar i da ima posla". Vlastiti tubitak, upravo onako kao i satubitak drugih, susree najpre i ponajee iz okolosvetski brinutog sasveta. U izrastanju u brinutom svetu, a to znai istodobno i u sabitku ka Drugima, tubitak nije on sam. Ko je onda onaj koji je preuzeo bitak kao svakodnevni jedan-sa-drugim-bitak?

$ 27. Svakodnevni saniobitak i ono Se Ontoloki relevantan rezultat prethodne analize sabitka lei u iividu da se subjekatski karakter" vlastitog tubitka i Drugih odreduje egzistencijalno, a to znai iz izvesnih naina da jest. U onome okolosvetski brinutom Drugi susreu kao ono ta oni jesu; oni jesu ono ime se bave. U brinjenju o onome to se zahvata s Drugima, za i protiv njih, stalno poiva briga o nekoj razlici prema Drugima, bilo samo da bi se izgladila razlika prema njima, bilo da vlastiti tubitak - zaostajui za drugima - hoe da nadoknadi zaostatak u odnosu na niih, bilo da je tubitak u prednosti nad Drugima orijentisan na to da ih potisne. Jedan-sa-drugim-bitak je - njemu samom prikriveno - uznerniren brigom o tom odstojanju. Egzistencijalno izraeno, on poseduje karakter odstojnosti. to je ta vrsta bitka neupadljivija svakodnevnom tubitku samom, to tvrdoglavije i izvornije ona deluje. Ali u ovoj odstojnosti koja pripada sabitku iei: tubitak stoji kao svakodnevni iedan-sa-drugim-bitak u vlasti Drugih. On sam nije, Drugi su mu oduzeli bitak. Samovolja Drugih raspolae svakodnevnim mogunostima bitka tubitka. Ti Drugi pritom nisu odredeni Drugi. Naprotiv, svaki Drugi moe da ih zastupa. Odluujue ie samo neupadljivo, od strane tubitka kao sabitka neopazice ve 160

Hitak-u-svctu kao sabitak i samobitak. Ono ,,SV

preuzeto gospodarenje Drugih. Sam se - samo Se - pripada Drugima i uvruje se njihova mo - samo Se uvruje njihovu mo. Drugf, koji se tako nazivaju da hi se pokrila vlastita sutinska pripadnost njima, jesu oni koji u svakodnevnom jedan-sa-drugim-bitku najpre i ponajee jesu tu\ postoje\ To Ko nije ni ovaj ni onaj, to se ni sam nije, niti su to poneki, niti suma svih. To Ko" je neutrum, ono Se. Ranije je bilo pokazano kako je u najbliem okolnom svetu svagda ve priruan i sa ostalim sa-brinut javni okolni svet". U korienju javnih sredstava saobraanja, u primeni sredstava intormisanja (novine), svako Drugi je kao onaj Drugi. Taj jedan-sa-drugim-bitak potpuno razreava vlastiti tubitak u vrstu bitka Drugih" i to tako da Drugi jo vie iezavaju u svojoj razliitosti i izriitosti. U toj neupadljivosti i neutvrdljivosti ono Se razvija svoju svojstvenu diktaturu. Mi uivamo i zabavljamo se onako kako se uiva; mi itamo, vidimo i sudimo o literaturi i umetnosti onako kao se vidi i sudi; ali mi se i povlaimo pred velikom gomilom 1 ' onako kao se povlai; nalazimo uznemirujuim" ono to se nalazi uznemirujuim. Ovo Se, koje nije odredeno Se i koje jesu svi premda ne kao suma, propisuje vrstu bitka svakodnevice. To Se poseduje vlastite naine da jeste. Pomenuta tendenca sabiika koju smo nazvaii odstojnost, osniva se u tome da jedan-sadrugim-bitak kao takav brine proseenost. Ona je jedan egzistencijalni karakter tog Se. Tom Se u njegovom bitku sutiski se radi o njoj. Zbog toga se ono iaktiki dri u prosenosti onoga to se pristoji, sto se pusta da vai i to se ne puta, emu se odobrava uspeh i emu se on odrie. Ta prosenost u prednacrtu onoga na ta se moe i sme odvaiti bdi nad svakim nametljivim izuzetkom. Svaka prednost se neujno potiskuje. Sve ono to je izvorno preko noi je nivelisano kao odavno poznato. Sve izboreno dolazi svima pod ruku. Svaka tajna gubi svoju snagu. Briga o prosenosti ponovo razgre jednu sutinsku tendencu tubitka, koju nazivamo poravnanje svih mogunosti bitka. Odstojnost, prosenost, poravnanje konstituiu kao naini bitka onoga Se ono to poznajemo kao javnosU. Ona upravlja najpre svim izlaganjem sveta i bitka i u svemu zadrava pravo. I to ne na osnovu nekog istaknutog i primarnog odnosa bitka prema stvarima" 161

BlTAK I VRTMl-

ne zato to raspolae nekom izriito prikladnom prozirnou tubitka, nego na osnovu neulaenja ,,u stvarf, zato to je ona neosetljiva prema svim razlikama nivoa i pravosti. Javnost zatamnjuje sve i izdaje ono tako pokriveno za neto poznato i svakom pristupano. To Se nalazi se svugde, a ipak tako da se ono uvek ve potajno i udaljilo odande gde tubitak prisiljava na odluku. Pa ipak, poto to Se prethodno daje svako sudenje i odluivanje, ono oduzima odgovornost svagdanjem tubitku. Gotovo da to Se moe sebi da priuti da ,,se" stalno poziva na njega. Ono moe najlake da odgovara za sve, jer nije niko kome je potrebno da stoji i jami za neto. To uvek bee' Se, a ipak se moe kazati da to nije bio niko'! U svakodnevici tubitka najvie toga postaje putem onoga o emu moramo da kaemo da to ne bee niko. To Se rastereeuje tako svagdanji tubitak u njegovoj svakodnevici. Ne samo to; tim rastereenjem bitka to Se izlazi u susret prema tubitku, ukoliko u tubitku lei tendenca ka olakom uzimanju i injenju olakim. I poto to Se rastereenjem bitka stalno izlazi u susret svagdanjem tubitku, ono zadrava i ono uvruje svoje tvrdoglavo gospodarenje. Svako je onaj Drugi i Niko nije on sam. To 5t\ kojim se odgovara na pitanje o onome Ko svakodnevnog tubitka, jeste Niko kojem se sav tubitak u jedan-meu-drugima-bitku svagda ve izruio. Uispostavljenimkarakterimabitkasvakodnevnogjednog-medu-drugim-bitka, u odstojnosti, prosenosti, poravnanju, javnosti, rastereenju bitka i izlaenju u susret lei najblia stalnost" tubitka. Ta stalnost ne tie se dalje-trajueg predrunobitka neega nego vrste bitka tubitka kao sabitka. Bivstvujui u pornenutim modusima sopstvo vlastitog tubitka i sopstvo Drugog sebe jo nije nalo odnosno izgubilo. Ono Se jeste na nain nesamostalnosti i nesvojstvenosti. Taj nain da jeste ne znai nikakvo umanjivanje faktinosti tubitka, kao to ni ono Se kao Niko nije neko Nita. Naprotiv, u toj vrsti bitka tubitak je jedno ens realissimum, u sluaju da se ,,realnost" razume kao tubitku primereni bitak. Dakako, ono Se je predruno onoliko malo koliko i tubitak uopte. Sto je ponaanje tog Se oiglednije, utoliko je ono neshvatljivije i skrivenije, ali je utoliko manje i nita. Nepristrasnom ontiki-ontolokom 162

Bituk-u-svctu kuo sabitak i $anwbitak. Ono SV

victenju" ono se razgre kao najrealniji subjekat" svakodnevice. A ako ono nije pristupano poput nekog predrunog kamena, onda to ni najmanje ne odluuje o njegovoj vrsti bitka. Ne sme se prebrzo ni dekretirati da to Se zapravo" nije nita, niti se sme udvarati mnjenju da je taj fenomen ontoloki interpretiran ako se proglasi" recimo za naknadno sastavljeni rezultat zajedno-predruno-bitka vie subjekata. Pre se, obrnuto, izrada pojmova bitka mora usmeravati prema tim neizbenim fenomenima. To Se takode nije ni neto poput nekog opteg subjekta" koji lebdi iznad vie subjekata. Do tog shvatanja ono moe doi samo ako se bitak subjekata" ne razume primereno tubitku, a ti subjekti se postave kao injeniki predruni sluajevi nekog roda koji se javlja. Kod te polazne postavke ontoloki postoji samo mogunost da se sve to nije stuaj razume u smislu vrste i roda. To Se nije rod svagdanjeg tubitka i ono se na tom biu ne moe unapred naci ni kao sainjenost koja ostaje. Da u pogledu ovih fenomena zakazuje i tradicionalna logika ne moe da zaucti, ako se promisli da ona ima svoj fundament u jednoj povrh toga jo i sirovoj ontologiji onoga predrunog. Stoga se ona naelno ne moe uiniti gipkijom ni jo mnogim poboljanjima i proirenjima. Te duhovnoznanstveno" orijentisane reforme logike samo poveavaju ontoloku zbrku. To Se je jedan egzistencijal i kao izvorni fcnomen pripada pozitivnoj ustrojenosti tubitka. Ono i samo opet poseduje razliite mogunosti svoje tubitku primerenekonkretizacije. Prodornost i izriitost njegovog gospodarenja mogu se povesno menjati. Sopstvo svakodnevnog tubitka je Se-sopstvo, Se-sdmo, koje razlikii)emood5i'o/5/ven(^tj.osobitozahvaenog5()p5/v7L KaoSe-sopstvo svagdanji tubitak rasut je u to Se i tek mora da nade sebe. To rasipanje karakterie subjekat" one vrste bitka koju poznajemo kao brinue izrastanje u najblie susretajuem svetu. Ako je tubitak samom sebi prisan kao Se-sopstvo, onda to istodobno kazuje cta to Se predskicira najblie izlaganje sveta i bitka-u-svetu. Se-sopsivo, radi kojeg tubitak svakodnevno jest, artikulie sklop povezanosti upuivanja znaenjskosti. Svet tubitka slobodno daje susretajuce bie na jednu celovitost udovoljenja, koja je prisna tom Se, i u granicama koje su utvrdene sa prosenosu tog Se. Najprc jest 163

BlTAK I VRTMT

faktiki tubitak u proseno otkritom sa-svetu. Najpre nisam" ,,ja" u smislu vlastitog sopstva, nego Drugi na nain tog Se. Iz njega i kao ono, bivam sebi samom" najpre dat". Tubitak je najpre Se, pa ponajee on i ostaje tako. Ako tubitak osobito otkrije svet i priblii ga sebi, ako on samom sebi otkljui svoj svojstveni bitak, onda se ovo otkrie sveta" i otkljuenje tubitka uvek sprovodi kao raspremanje pokrivenosti i zatamnjivanja, kao razbijanje iskrivljavanja, kojima se tubitak zabravljuje prema samom sebi. Interpretacijom sabitka i samobitka u onom Se odgovoreno je na pitanuje o onome Ko svakodnevice jednog-sa-drugim-bitka. Ta razmatranja istodobno su donela jedno konkretno razumevanje osnovnog ustrojstva tubitka. Bitak-u-svetu postao je vidljiv u svojoj svakodnevici i prosenosti. Svakodnevni tubitak crpi predontoloko izlaganje svog bitka iz najblie vrste bitka onoga Se. Ontoloka interpretacija sledi najpre tu tendencu izlaganja, ona razume tubitak polazei iz sveta i prednalazi ga kao unutarsvetsko bie. Ne samo to; najblia" ontologija tubitka puta da joj iz sveta" bude prethodno dat takode i smisao bitka, tamo-na-kojem se razumeju ti bivstvujui subjekti". Ali, poto se u tom izrastanju u svetu preskae sam fenomen sveta, na njegov poloaj stupa ono unutarsvetski predruno, stvari. Bitak bia, koje tu-sa-jeste, sa-postoji, biva pojmljen kao predrunost. Tako, pokazivanje pozitivnog fenomena najblie-svakodnevnog bitka-u-svetu omoguava uvid u koren promaaja ontoloke interpretacije ove ustrojenosti bitka. Ona sarna u svojoj vrsti svakodnevnog bitka jeste ono koje sebe najpre promauje i pokriva. Ako je ve bitak svakodnevnog jednog-sa-drugim-bitka, koji se prividno ontoloki pribliava istoj predrunosti, od nje naelno razliit, onda e bitak svojstvenog sopstva jo manje moi da bude pojmljen kao predrunost. Svojstveni bitak sopstva, samobitak, ne poiva na jednom od onoga Se razreenom izuzetnom stanju subjekta, nego je jedna egzistencijelna modifikacija toga Se kao jednog sutinskog egzistencijala. Meutim, tada je istost svojstveno egzistirajueg sopstva jazom ontoloki odvojena od identiteta onoga Ja koje se odrava u mnogostrukosti doivljaja. 164

PETO POGLAVLJE

U-bitak kao takav

28. Zadntak tematske analize U-bitka Egzistencijalna analitika tubitka ima u svom pripremnom stadijumu za vodeu temu osnovnu ustrojenost tog bia - bitak-u-svetu. Njen sledei cilj je fenomenalno isticanje jedinstvene izvorne strukture bitka tubitka, iz koje se ontoloki odreduju njegove mogunosti i naini da jeste". Do sada je fenomenalno karakterisanje bitka-u-svetu bilo usmereno na strukturni momenat sveta i na odgovaranje na pitanje o onome Ko tog bia u njegovoj svakodnevici. Ali, ve pri prvom oznaavanju zadataka pripremne fundamentalne analize tubitka jedna je orijentacija o U-bitku kao takvoni bila unapred data' 1 i demonstrirana' 2 na konkretnom modusu saznavanja sveta. Unapred uzimanje tog noseeg strukturnog momenta proizalo je iz namere da se analiza pojedinanih momenata od poetka zaokrui u jednom prethodnom pogledu na strukturnu celinu koji e da se odri, te da se ukloni svako razbijanje i rasitnjavanje jedinstvenog fenomena. Sada bi trebalo da se interpretacija, uz ouvanje onoga to je dobijeno u konkretnoj analizi sveta i onoga Ko, upravi
51 52 l.'poredi 12, str. 81 i dalie. l'poredi 13, str. 88-93.

165

BITAK i vur.Mi:

natrag ka fenomenu U-bitka. Razmatranje koje dublje prodire u njega, medutim, ne treba samo da pred fenomenoloki pogled iznova i sigurnije prisili strukturnu celovitost bitka-u-svetu, nego treba i da trasira put za shvatanje izvornog bitka tubitka samog - za shvatanje brige. Ali, ta moe jo i dalje da se pokae na bitku-u-svetu povrh sutinskih odnosa bitka pri svetu (brinjenja), sabitka (skrbi) i samobitka (Ko)? Dakako, ostaje jo mogunost da se analiza izgradi u irinu uporednim karakterisanjem varijacija brinjenja i njegovog obazira, skrbi i njenog obzira, te da se izotrenom eksplikacijom bitka sveg mogunog unutarsvetskog bia tubitak odvoji od tubitku neprimerenog bia. Nema sumnie da u tom pravcu lee neobavljeni zadaci. Za ono to se do sada ispostavilo postoji mnogostruka potreba za dopunama u pogledu na jednu zakljuenu izradu egzistencijalnog apriorija filozofske antropologije. Ovo istraivanje to lei pred nama, medutim, ne cilja na to. Njegova namera je fundamentalnoontoloka. Ako se, prema tome, tematski propitujemo o U-bitku, onda izvornost tog fenomena, dodue, ne moemo hteti da ponitimo izvodenjem iz drugih fenomena, tj. nekom neprimerenom analizom u smislu razreavanja. Neizvodljivost neega izvornog, meutim, ne iskljuuje mnogostrukost za njega konstitutivnih karaktera bitka. Ako se oni pokau, onda su egzistencijalno jednakoizvorni. Na fenomen jednakoizvornosti konstitutivnih momenata u ontologiji esto se nije obraala panja usled jedne metodiki neobuzdane tendence ka dokazivanju porekla svega i svaega iz nekog jednostavnog praosnova". U kojem pravcu vredi gledati za fenomenalno karakterisanje U-bitka kao takvog? Odgovor dobijamo seanjem na ono to je pri pokazivanju tog fenomana bilo povereno fenomenoloki zadravajuem pogledu: U-bitak za razliku od predrune iznutranjosti nekog predrunog ,,u" neemu drugom; U-bitak ne kao jedna pred runobitkom sveta" izdejstvovana ili samo izluena sainjenost nekog predrunog subjekta - pre U-bitak kao sutinska vrsta bitka tog bia samog. Ali, ta se drugo onda prikazuje tim fenomenom do predrunog commerciuma izmedii nekog predrunog subiekta i nekog predrunog objekta? Ovo izlaganje bi se vec pribliilo 166

U bitak kao takav

fenomenalnom sastoju ako bi ono kazivalo: tubitak je bitak tog Izmedu". Uprkos tome orijentisanost na to Izmeu" i dalje bi vodila u zabludu. I ona neopazice ini ontoloki neodreenu polaznu postavku bia, izmedu ega jeste" to Izmeu kao takvo. 7b Izmedu ve je pojmljeno kao rezultat convenientia-e dva predruna. Ali, njihova prethodna polazna postavka uvek ve razbija taj fenomen, te je bezizgledno da se on ponovo sastavi od razbijenih komada. Ne nedostaje samo lepak", ve je razbijena, odnosno nikada pre toga nije bila razgrnuta, i ona ema" primereno kojoj treba da se proizvede to spajanje. Ono ontoloki odluujue lei u tome da se prethodno ukloni razbijanje fenomena, a to znai da se osigura njegov pozitivni fenomenalni sastoj. To to je za to potrebna zamana opirnost, samo je izraz toga da je neto ontiki samorazumljivo u predanjem nasledenom nainu obradivanja problema saznanja" bilo ontoloki viestruko izokretano sve do nevidljivosti. Bie koje sutinski biva konstituisano bitkom-u-svetu, jeste i samo svagda svoje ,,Tu". Prema prisnom znaenju rei to ,,Tu" upuuje na ovde" i tamo". Ovo Ovde" nekog ,Ja-Ovde" uvek se razume iz nekog prirunog Tamo" u smislu razdaljujui-usmeravajui-brinueg bitka ka tome Tamo" Egzistencijalna prostornost tubitka, koja mu na taj nain odreduje njegovu lokaciju", osniva se i sama na bitku-u-svetu. Ono Tamo je odredenost jednog unutarsvefsA:/ susretajueg. Ovde" i Tamo" su moguni samo u nekom Tu", a to znai ako jeste jedno bie koje je kao bitak toga Tu" otkljuilo prostornost. To bie nosi u svom najvlastitijem bitku karakter nezakljuenosti. Izraz ,,Tu" mni tu sutinsku otkljuenost. Njome to bie (tubitak) ujedno sa Tu-bitkom sveta jeste za samo sebe ,,tu". Ontiki slikovita beseda o lumen naturale u oveku ne mni nita drugo do egzistencijalno-ontoloku strukturu tog bia, da ono jeste na taj nain da jeste svoje Tu. Ono ie prosvetljeno" kazuje: po samom sebi kao bitak-u-svetu rasvetljeno, ne nekim drugim a biem nego tako da ono samo jeste rasveta [Lichtung]. Samo jed- b nom egzistencijalno tako rasvetljenom biu ono predruno postaje pristupano u svetlosti, a u tami prikriveno. Tubitak donosi od 167

BlTAK l VRl-'Ml-

sebe sa sobom svoje Tu, lien njega on ne samo da faktiki nije, nego uopte nije bie te sutine. Tubitak jeste svoja otkljuenost. Treba da bude ispostavljena konstitucija tog bitka. Medutim, ukoliko je sutina tog bia egzistencija, onda egzistencijalan stav tubitak jeste svoja otkljuenost" istodobno kazuje: bitak, o kojem se tom biu radi u njegovom bitku, jeste da jeste svoje ,,Tu". Pored karakterisanja primarne konstitucije bitka otkljuenosti potrebna je, primereno ovom potezu analize, jedna interpretacija one vrste bitka u kojoj to bie svakodnevno jeste svoje Tu. Poglavlje koje preuzima eksplikaciju U-bitka kao takvog, a to znai bitka onoga Tu, raspada se na dva dela: A. Hgzistencijalna konstitucija tog Tu. B. Svakodnevni bitak tog Tu i zapadanje tubitka. Dva jednakoizvorna konstitutivna naina od: biti ono Tu, mi vidimo u nahodcnju i razumljenju; njihova analiza svagda dobija nuno ienomenalno obistinjenje interpretacijom jednog konkretnog i za narednu problematiku vanog modusa. Nahodenje i razumljenje su jednakoizvorno odredeni besedom. Pod A (egzistencijalna konstitucija onog Tu) se, prema tome, obraduje: tu-bitak kao nahodenje ( 29), strah kao jedan modus nahodenja ( 30), tu-bitak kao razumljenje ( 31), razumljenje i izlaganje ( 32), iskaz kao izvedeni modus izlaganja ( 33), tu-bitak, beseda i jezik ( 34). Analiza karaktera bitka tu-bitka je egzistencijalna analiza. To kazuje: Ti karakteri nisu svojstva nekog predrunog, nego su sutinski egzistencijalni naini da jeste. Stoga mora da bude ispostavljena njihova vrsta bitka u svakodnevici. Odgovarajui konstitutivnom fenomenu besede, viziru koji lei u razumljenJLi, te primereno izlaganju (tuniaenju) koje mu pripada, pod B (svakodnevni bitak onoga Tu i zapadanje tubitka) analizirae se kao egzistencijalni modusi svakodnevnog bitka onoga Tu: naklapanje ( 35), udnja za novim ( 36), dvoznanost ( 37). Na tim fenomenima postaje vidljiva jedna osnovna vrsta bitka onoga Tu, koju interpretiramo kao zapadanje, a to padanjV pokazuie jedan egzistencijalno s\'ojstveni nain pokretnosti ( ?>H). 168

U-bituk kiio tukiiv

A. EGZISTENCIJALNA KONSTITUCIJA ONOGA TU $ 29. Tu-bitak kao nahocnje

Ono to ontoloki oznaavamo nazivom nahodenje ontiki je ono najpoznatije i najsvakodnevnije: stimung, ugodaj [Stimmung], ugodeno-bitak [Gestimmtsein]. Valjalo bi da pre sve psihologije timunga, koja povrh toga lei jo potpuno neobradena, taj tenomen vidimo kao fundamentalni egzistencijal, pa da ga ocrtamo u njegovoj strukturi. Neometani nehaj, isto onako kao i smetena mrzovolja svakodnevnog brinjenja, klizanje iz onoga prvog n ovo drugo i obrnuto, isklizavanje u rastimovanosti - nije ba da su ontoloki nita, pa bili ti fenomeni i ostali izvan panjc kao ono toboe najravnodunije i najnestalnije u tubitku. To da se stimunzi kvare i da mogu da se preokrenu, kazuie samo da tubitak svagda ve uvek jeste ugoden. Cesto ustrajna, ravnomerna i bleda neugodenost koja ne sme da se zameni sa ratimanou, tako je malo nita, da tubitak upravo u njoj postaje prezasien samim sobom. Bitak onoga Tu u takvoj ratimovanosti postao je otvoren kao teret. Zato - ne zna se. A tubitak i ne moe da zna neto takvo, zato sto otkljuujue mogunosti saznavanja seu suvise kratko naspram izvornog otkljuenja timunga u kojima je tubitak doveden pred svoj bitak kao ono Tu. Pa opet, podignuti timung moze da odagna otvoreni teret bitka - i ova mogucnost stimunga takode otkljuuje, premda odagnajuci, teretni karakter tubitka. Stimung ini otvorenim kako nekome jeste i postaje". U ovome kako nekome jeste" ugodenobitak donosi bitak u njegovo Tif. U ugodenosti je tubitak uvek ve stimungu primereno otkliuen kao ono bie kojem je tubitak bio izruen u svom bitku kao bitku koii on egzistiraiui ima da jeste. Otkljuen ne ka/.uje saznat kao takav. I upravo u najravnodusnijoj i najbezazlenijoi svakodnevici bitak tubitka moe da bane kao golo ,T)a on ieste i ima da ieste": Pokazuje se isto ,.da on jeste", a u tami ostaju Otkuda' i Kamo". To to tubitak isto tako ne poputa" s\ r akodnevno takvim stimun/.ima, a to znai ne sledi njihovo otkljuenje i ne pusta da

BlTAK 1 \ RTMl.

bude doveden pred ono otkljueno, nije nikakav dokaz protiv fe nomenainog injeninog sastoja timungu primerene otkljuenosti bitka onoga Tu u njegovom Da [Dai], nego je potvrda za to. Tubitak ponajee o////r/c/-egzistencijelno izmie tom u timungu otkljuenom bitku, to o//fo/os/c/-egzistencijalno kazuje: u onome emu se takav timung ne okree, tubitak je razgrnut u svom izruenobitku onome Tu. U samom izmicanju ono Tu jeste otkljueno Tu. Ovaj u svom Otkuda i Kamo zastrt, ali po sebi samom utoliko nezastrtije otkljueni karakter bitka tubitka, ovo ,,Da on jest" nazivamo baenost tog bia u njegovo Tu, i to tako da ono kao bitak-u-svetu jeste to Tu. Izraz baenost treba da naznai faktinost izruenja. To u nahodenju tubitka otkljueno ,,Da on jest i ima da jeste" nije ono ,,Da" koje ontoloki-kategorijalno izraava injeninost koja pripada predrunosti. Ta injeninnost postaje pristupana samo u jednom tamo-gledajuem ustanovljavanju. To u nahoenju otkljueno Da pre mora da bude pojmljeno kao egzistencijalna odredenost onog bia koje jeste na nain bitka-u-svetu. Faktienost nije einjenienost faetum bruturn-a nekog preciruenog, nego jedan u egzisteneiju preuzeti, prenuia najprepotisnuti karakter bitka tubitka. To Da faktinosti nikada ne postaje prednalaljivo u nekom zrenju. Bie karaktera tubitka jeste svoje Tu na taj nain da se ono, izriito ili ne, nahodi u svojoj baenosti. U nahodenju je tubitak uvek ve doveden pred samog sebe, on je sebe uvek ve naao - ne kao opaajue sebe-pred-nalaenje nego kao ugodeno sebe-nahodenje. Kao bie koje je izrueno svom bitku on ostaje izruen i tome, da on mora da je sebe uvek ve naao - naao u nekom nalaenju koje ne proistie toliko iz nekog direktnog traenja nego iz nekog beanja. timung ne otkljuuje na nain gledanja-tamo na baenost, nego kao na-vraanje i od-vraanje. Ponajee se on ne navraa na teretni karakter tubitka koji je u njemu otvoren, ponajmanje kao odvraeno-bitak u podignutom timungu. Ovo odvracanje jeste, ta ono jeste, uvek na nain nahoenja. To sta timung otkljuuie i kako on otkljuuje, fenomalno bi se potpuno pogreno videlo ako bi se htelo da se sa onim otkljuenim .70

U-bitak kao takav

udrui ono to ugodeni tubitak istodobno" poznaje, zna i veruje. Takode i ako je tubitak u veri siguran u svoje Kamo", ili ako mni da u racionalnoj prosvetljenosti zna ono Otkuda, onda sve to ne oznaava nita protiv fenomenalnog injenikog sastoja, da timung dovodi tubitak pred Da njegovog Tu, kao kakav on nepomino zuri spram njega u neumoljivoj zagonetnosti. Egzistencijalno-ontoloki ne postoji ni najmanje pravo da se evidencija" nahodenia umanji merenjem na apodiktikoj izvesnosti nekog teorijskog saznavanja onoga istog predrunog. Ali, nita manje nije ni ono krivotvorenje fenomena, koje ih odguruje u utoite onoga iracionalnog. Iracionalizam - kao protivpar racionalizma - samo kiljei besedi o onome za ta je ovaj poslednji slep. Da tubitak znanjem i voljom faktiki moe, treba i mora da postane gospodar timunga, u izvesnim mogunostima egzistiranja moe da oznaava neku prednost htenja i saznanja. Samo to to ne sme da zavede na to da se timung ontoloki porekne kao izvorna vrsta bitka tubitka, u kojoj je on samom sebi otkljuen pre sveg saznavanja i htenja, te izvan i preko njihovog dometa otkljuenja. I povrh toga, mi nikada bez timunga ne postajemo gospodari timunga, nego svagda iz nekog protiv-timunga. Kaoprv/ ontoloski sutinski karakter nahodenja dobijamo: nahodenje otkljuuje tubitak u njegovoj baeenosti, a najpre i ponajeeee na naein izmieajueeg odvraeanja. Ve na ovome postaje vidljivo da je nahodenje veoma daleko od neega takvog poput prednalaenja nekog duevnog stanja. Ono tako malo ima karakter nekog shvatanja koje se tek osvre i okree nazad, da sva imanentna retleksija moe da prednalazi ,,dozivljaje' samo zato to je ono Tu ve otkljueno u nahodenju. ,,Puki timung" otkljuuje to Tu izvornije, ali on ga odgovarajui tome i zakljueuje tvrdoglavije od svakog ?/e-opaanja. To pokazuje ratimovanost. U njoj tubitak postaje slep prema samom sebi, brinuti okolni svet biva prekriven velom, obazir brinjenja biva pogreno voden. Nahodenje je tako malo rellektovano da ono prepada tubitak upravo u refleksiie lienom biti-predat i biti-izruen brinutom svetu". timung prepada" On ne dolazi ni i/.vana" niti iznutra" nego se na nain bitka-u-svetu podie iz

/>/7Wv / \7v'/-'.\//:'

samog tog bitka-u-svetu. Time, medutim, preko negativnog razgranieavanja nahodenja spram reflektujueeg shvatanja onoga ,,unutranjeg" dolazimo do jednog pozitivnog uvida u njegov karakter otkljueenja. timutig jc svagda vcc otkljuio bitak-u-svctu kao cclinu i tck ci}ii mogunim }icko sebe-ustncriti prcma .... Ugodenobitak se ne odnosi najpre na neto duevno, on sam nije nikakvo stanje u njemu koje potom na zagonetan nain dospeva izvan, te izliva boju na stvari i osobe. U tome se pokazuje drugi sutinski karakter nahodenja. Ono je jedna osnovna egzisteneijalna vrsta jcdnakoizvorne otkljuenosti sveta, satubitka i egzisteneije, zato sto je sama egzisteneija sutinski bitak-u-svetu. Pored ova dva eksplieirana sustinska odredenja nahodenja: otkljueenje baeenosti i svagdanje otkljueenje eelog bitka-u-svetu, treba da se obrati panja i na trct\ koje doprinosi pre svega prodornijem razumevanju svetovnosti sveta. Raniie" je bilo kazano: pre toga vee otkljueeni svet puta da susretne ono unutarsvetsko. Ova prethodna otkliueenost sveta koja pripada U-bitku, sa-konstituisana je nahodenjem. Ono pustiti-da-susretne je primarno obazirtio, ono nije samo ios jedan oset ili zurenje. Obazirno brinuee pustitida-susretne poseduje - to moemo sada otrije da vidimo polazeei od nahodenja - karakter: postati-pogoden. Alk pogodenost neslunoeu, opiranjem, ugroenoseu onoga priruenog postaje ontoloki moguena samo tako to je U-bitak kao takav egzisteneijalno prethodno odreden tako da se njega na taj nain moe ticati ono unutarsvetski susretajuee. Ia tieivost se osniva u nahodenju, pa kao to nahodenje ona je otkljueila svet, na primer na ugrozivosti. Samo ono to je u nahodenju strahovanja odnosno neustraivosti, moze da otkrije ono okolosvetski prirueno kao ono ugrozavajuee. Ugodenost nahodenja egzisteneijaino konstituie sveto-otvorenost tubitka. I samo zato to ,,eukr ontoloski pripadaju jednom bieu koje poseduje vrstu bitka nahodenog bitka-u-svetiu ona mogu postati dirnuta" i da ,-imaju eulo za", tako da se ono dirajuee pokazuie u atekeiji. i)o neeega takvog poput atekeiie ne bi doslo ni pri naiaeein
53 l ' p o r e d i t i > l s . q r . ! 1 H (.lalic. >

172

L'-bitiik

kao

takiiv

pritisku i otporu, otpor bi ostao sutinski neotkrit, da se nahodeni bitak-u-svetu vec nije uputio na timunzima predskiciranu ticivost unutarsvetskim biem. U nahodcnju cgzistcncijalno icti otkljuujua upuccnost na svct iz kojcg ono ticajuc nioic da susrcc. Mi doista naelno ontoloki moramo primarno otkrie sveta da prepustimo pukom timungu . Neko puko zrenje, makar ono prodiralo u najunutranjije ile bitka nekog predrunog, nikada ne bi moglo da otkrije neto takvo poput onoga ugroavajueg. Da se na osnovu primarno otkljuujueg nahodenja vri svakodnevni obazir, da on naveliko podlee obmani, to je, mereno na ideji nekog apsolutnog saznanja sveta, jedno ai] 6v. Ali, egzistencijalna pozitivnost obmanjivosti takvim seontoloski neopravdanim vrednovanjima uopte ne saznaje. Upravo se u nestalnom, timungu primereno treperavoni videnju sveta, ono priruno pokazuje u svojoj specirtnoj svetovnosti, koja nijednog dana nije ista. Teorijsko tamo-gledanje uvek je ve pomraiio svet na unilormnost onoga istog predrunog, unutar koje uniiormnosti, naravno, lei zakljueno neko novo bogatstvo onoga to se moe otkriti u istom odredivanju. Ali, ni najistija Btcopia nije ostavila iza sebe sav timung, i njenom tamo-gledanju ono samo jos s predruno pokazuje se u svom istom izgledanju samo onda kada ona moe da ga u nuruoni prebivanju pri ... u paaicovi] i (Sia^^v1! P u ^ a da joj buduci-dode." Nee se hteti da se pokazi\\injeegzislencijalno-()nt()l(>skekonstitucijesaznavajueg()dredivanja u nahodenju bitka-u svetu zamenjuje s pokusajem da se znanost ontiki izrui oseanju . Unutar problematike ovog istrazivanja ne mogu da se interpretiraju razliiti modusi nahodenja i sklopovi povezanosti njihovih iundiranja. Fod nazivom afekata i oseanja ti tenomeni su bili odavno ontiki poznati i u iilozoiiji uvek ve razmatrani. Niie sluajno to prva predanjem nasledena, sistematski izvedena interpretaciia aiekata nije obradivana u okvirima psihologije". Aristotel istrazuje Trd9r) u drugoj knjizi svoje Rctorikc. Ova se - nasuprot tradicionalnoj orijentaciji pojma retorike na neto takvo poput neke
;

-i

l ' p o r o d i t i : Aristotel, Mctiifiziku

A 2, 9<S2 h 22 sc;

173

Hn.AK i viui.vi:

nastavne struke" - mora shvatiti kao prva sistematska hermeneutika svakodnevice jednog-sa-drugim-bitka. Javnost kao vrsta bitka onoga Se (up. 27) ne poseduje samo uopte svoju ugodenost, njoj ie potreban timung i ona ga pravi" za sebe. Besednik govori u njega i iz njega. Njemu je potrebno razumevanje mogunosti timunga, da bi ga na pravi nain probudio i upravljao njime. Dalje vodenje interpretacije afekata u stoi je poznato, a isto tako je poznata i njena predaja novom veku putem patristike i sholastike teologije. Izvan panje je ostalo da je naelna ontoloka interpretacija onoga afektivnog uopte posle Aristotela jedva mogla da uini jedan pomena vredan korak napred. Naprotiv: afekti i oseanja tematski su dospeli medu psihike fenomene, pa kao njihova trea klasa oni najee fungiraju pored predstavljenja i htenja. Oni tonu do prateih fenomena. Zasluga fenomenolokog istraivanja je u tome to je ponovo stvorilo slobodniji vizir na te fenomene. Ne samo to: eler je, pre svega prihvatanjem Avgustinovih i Paskalovih ' [Blaise Pascalj pobuda, tu problematiku upravio na fundirajue sklopove povezanosti izmedu predstavljajuih" i zainteresujuih >, akata. Naravno, jos i ovde ostaju u tami egzistencijalno-ontoloki fundamenti fenomena akta uopte. Nahodenje ne samo da otkljuuje tubitak u njegovoj baenosti i upuenosti na s njegovim bitkom svagda ve otkljueni svet; ono je i samo egzistencijalna vrsta bitka u kojoj se on stalno izruuje svetu" puta da ga se svet tie na taj nain da on samom sebi na izvestan nain izmie. Fgzistencijalna ustrojenost tog izmicanja postae razgovetna na fenomenu zapadanja. Nahodenje je jedna osnovna egzistencijalna vrsta u kojoj tubitak jeste svoje l\i. Ono ne samo da ontoloki karakterie tubitak,
L'porediti: PCIISCS, 1. c. str. 185: l't de la vienl quau lieu quen parlant des ehoses humaines on dit qinl faut les connaitre avant que de les aimer, ce qui a passe en pro\'erbe, les saints au contraire disent en parlant des choses divines qu'il laut les aimer pour 'les connaitre, et quon nentre dans la verite que par la charite, dont ils ont tait une de leurs plus utiles sentences; up. za to: Augustinus, Opcni (Migne P. L. tom \'1II). Ooiitni I'iinstum lib 32, cap. 18: non intratur in \eritatem, nisi per charitatem.

174

U-bitak kao takav

nego je istodobno na osnovu svog otkljuenja od naelnog metodikog znaeaja za egzistencijalnu analitiku. Ova moe, poput svake ontoloke interpretacije uopte, samo pre toga vec otkljueno bie gotovo da odslua na njegovom bitku. I ona e da se dri istaknutih najdalekosenijih mogunosti otkljuenja tubitka, da bi od njih primila otkljuaj tog bia. Fenomenoloka interpretacija mora samom tubitku da da mogunost izvornog otkljuenja, te da ga pusti da gotovo samog sebe izlae. U tom otkljuenju ona samo ide s njim, da bi fenomenalnu sadrinu onoga otkljuenog uzdigla u pojam. S obzirom na interpretaciju takvog egzistencijalno-ontoloki znaajnog osnovnog nahodenja tubitka, koja e doi kasnije, na interpretaciju strepnje (up. 40), fenomen nahodenja treba jo konkretnije da se demonstrira na odredenom modusu straha.

30. Strali kao jedan modus

nahodenja^

Fenomen straha moe da se posmatra u trojakom pogledu; analiziraemo ono Pred-im straha, strahovanje i Za-ta straha. Ovi moguni i zajedno-pripadajui pogledi nisu sluajni. S njima struktura nahodenja uopte dolazi do javljanja. Analiza se upotpunjuje upuivanjem na mogune modiiikacije straha, koje se tiu svagda razliitih strukturnih momenata na njemu. Ono Pred-cim straha, ono strasno, svagda je neko unutarsvetski susretajue iz vrste bitka onoga prirunog, onoga predrunog ili satubitka. Ne treba ontiki izvetavati o biu koje moe biti viestruko i ponajee strano", nego ono strasno treba fenomenalno odrediti u njegovoj strahotnosti. ta pripada onome stranom kao takvom, koje SLisree u strahovanju? Ono Pred-im straha poseduje karakter ugrozivosti. Tu spada nesto viestruko: 1. ono susretajue posedLije vrstu udovoljenja kodljivosti. Ono se pokazuje unutar jednog sklopa povezanosti udovoljenja. 2. Ta kodljivost cilja na jedan odredeni krug onoga to moe biti njome pogodeno. Ona kao tako odredena dolazi i sama iz jednog odredenog predela.
6 L'porecliti: Aristotel, Rctorika B 5, 1382 a 20 - 13<S3 b 1 1. .>

Brr.\K i YK i:\ii-:

3. Sam predeo i ono to iz njega potie poznato je kao ono s kojim neto nije u redu ". 4. Ono kodljivo kao ono pretee jos nije u blizini kojom moe da se zagospodari, ali ono se pribliava. U takvom pribliavanju kodljivost izraava i u tome poseduie karakter pretnje. 5. Ovo pribliavanje je pribliavanje unutar blizine. Ono sto, doduse, moe da bude skodljivo u najveem stepenu, te da se ak stalno i pribliava, ali u daljini, ostaje zastrto u svojoj strahotnosti. Kao ono pribliavajue u blizini, medutim, ono kodljivo je pretee, ono moe da pogodi, a ipak ne. U pribliavanju raste ovo: ,,ono moe, a na kraju ipak ne". Ono je strano, kaemo. 6. U tome lei: ono kodljivo kao ono pribliavajue u blizini nosi pri sebi razgrnutu mogunost izostajanja i mimoilaenja, to ne umanjuje i ne gasi strahovanje, nego ga obrazuje. Sanio strahovanjc jc da-ga-se-tie-putajue slobodno davanje onoga tako okarakterisanog ugroavajueg. Ne utvrduje se, recimo, najpre neko budue zlo (malum futurum), pa se potom strahuje. Ali, ni strahovanje ne konstatuje pr\'o ono pribliavajue, nego ga pre toga otkriva u njegovoj strahotnosti. I strahujuci tada strah moe, izriito tamo-gleciajui, da uini sebi jasnim" ono strasno. Obazir vidi to strano zato to je on u nahodenju straha. Strahovanje kao dremajua mogunost nahodenog bitka-u-svetu, stranost" ve je otkljuilo svet tamo-na-tome da iz sveta moe da se pribliava nesto takvo poput onoga strasnog. Samo to nioi-pribliavati-se je slobodno dato sutinskom egzistencijalnom prostornou bitka-u-svetu. Ono Zihta strah strahuje je strahujue bice samo, tubiiak. Moe da straliLije samo ono bice kojem se u njego\'om bitku radi o samom tom bitku. Strahovanje otkljuuje to bie u njego\oj opa.snosti, u preputenosti samom sebi. Strah razgre uvek, premda u promenljivoj izriitosti, tubitak u bitku njego\rog Tu. Ako strahujemo za kuu i dvorite, onda u tome ne lei nikakva proti\' instanca za gornje odredenje toga Za-sta straha. To stoga to je tubitak kao bitak-u-svetu svagda brinui bitak pri. Ponajee i najpre tubitak jestc iz onoga ta on brine. Njegova opasnost je ugroavanje bitka pri. Strah otkljuuje tubitak preteno na privativan nain. Strah unosi zbrku i ini bezglaviirf. On istodobno zabravljuje U-bitak 176

U-bitak kno takav

koji je u opasnosti time to ga puta da vidi, tako da tubitak, kada se strah povue, mora ponovo tek da se snade. Strahovanje za, kao strahovanje pred, jednakoizvorno otkljuuie uvek - bilo privativno bilo pozitivno - i unutarsvetsko bie u njegovoj ugrozivosti i U-bitak s obzirom na njegovu ugroenost. Strah je jedan modus nahocnja. Strahovanje za, meutim, moe da se tie i Drugih i tada govorimo o strahovanju za njih. To strahovanje za ... ne oduzima strah Drugome. To je iskljueno ve i zbog toga to tai Drugi, za kojeg strahujemo, sa svoje strane uopte ne treba da strahuje. Mi strahujemo za Druge najvie upravo onda kada on ne strahuje i odvano srlja prema onome preteem. Strahovanje za ... jedan je nain sanahodenja s Drugima, ali nije nuno sa-strahovanje, a pogotovu nije jedan-sa-drugim-strahovanje. Moe se strahovati za ..., a da se ne strahuje za sebe. Tano videno, medutim, strahovanje za ... je ipak neko strahovanje za scbe. Pri tome je zastraen" sabitak s Drugim koji bi mogao da bude otrgnut od nekoga. Ono strano ne cilja direktno na onoga sa-strahujueg. Strahovanje za ... zna za sebe da je na izvestan nain nepogodeno, a ipak je sapogodeno u pogodenosti satubitka za kojeg strahuje. Strahovanje za ... zbog toga nije oslabljeno strahovanje za sebe. Ovde se ne radi o stupnju tonova oseanja" nego o egzistencijalnim modusima. Strahovanje za ... time ne gubi ni svoju specitinu pravost, premda svojstveno" ipak ne strahuje za sebe. Konstitutivni momenti punog tenomena straha mogu da variraju. Time se odaju razliite mogunosti bitka strahovanja. Strukturi sretanja onoga ugrozivog pripada pribliavanje u blizini. Ukoliko neto ugroeno u svom dodue jo ne, ali svakog trenutka" i samo iznenada provali u brinui bitak-u-svetu, strah postaje preslraenost. Prema tome, na onome ugrozivom treba odvojiti: najblie pribliavanje onoga preteeg i vrstu susretanja samog pribliavanja, iznenadnost. Ono Pred-im prestraenosti najpre je neto poznato i prisno. Ako, nasuprot tome, ono ugrozivo poseduje karakter onoga sasvim i potpuno neprisnog, onda strah postaje zgrazanje. Tamo, pak, gde susree jedno ugroavaiue u karakteru onoga zgraavajuceg i istodobno poseduje karakter onoga prestraujueg,

BlTAK I VREMF.

iznenadnost, tu strah postaje uas. Dalje varijacije straha poznajemo kao plaljivost, zazor, bojaljivost i uzjogunjenost. Sve modifikacije straha, kao mogunosti sebe-nahodenja, ukazuju na to da tubitak kao bitak-u-svetu strahotno" jest. Ova strahotnost" ne sme da bude razumljena u ontikom smislu neke faktike, upojedinaene" predisponiranosti, nego kao egzistencijalna mogunost sutinskog nahoenja tubitka uopte, koja naravno nije jedina.

31. Tu-bitak kao razumljenje Nahodenje je jedna od egzistencijalnih struktura u kojima se dri bitak onoga Tu". Jednakoizvorno s nahodenjem taj bitak konstituie razumljenje. Nahoenje ima svagda svoje razumevanje, premda samo tako da ga ono priguuje. Razumljenje je uvek ugodeno. Ako ga interpretiramo kao fundamentalni egzistencijal, onda se time pokazuje da se taj fenomen pojima kao osnovni modus bitka tubitka. Nasuprot tome, razumljenje" u smislujedne mogune vrste saznanja medu ostalima, recimo razliite od objanjenja", mora da bude zajedno s objanjenjem interpretirano kao egzistencijalni derivat primarnog razumljenja koje sakonstituie bitak onoga Tu uopte. Ta i dosadanje istraivanje ve je nailo i na ovo izvorno razu mljenje, a da ga nije izriito pustilo da se uvrsti u temu. Tubitak jeste egzistirajui svoje Tu - to kazuje jedanput: svet je tu" postoji; njegov tu-bitak je U-bitak. I ovaj je ujedno tu1', i to kao ono radi ega tubitak jeste. U tom Radi-ega je otkljuen egzistirajui bitak1 u-svetu kao takav, i ta otkljuenost je bila nazvana razumljenje. U razumljenju tog Radi-ega sa-otkljuena je u tome osnivajua znaenjskost. Otkljuenost razumljenja se, kao otkljuenost tog Radi-ega i znaenjskosti, jednakoizvorno tie punog bitka-u-svetu. Znaenjskost je ono tamo-na-emu je otkljuen svet kao takav. To Radi-ega / znaenjskost su otkljueni u tubitku - to kazuje: tubitak je bie kojem se kao bitku-u-svetu radi o njemu samom.
Uporediti 18, str. 116 i dalje.

178

l'-bittik kno taknv

Povremeno u ontikoj besedi mi izraz neto razumetf upotrebliavamo u znaenju moi voditi neku stvar" biti joj dorastao" nesto mof. Ono u razumljenju kao egzistencijalu smognuto nije nikakvo ta, nego bitak kao egzistiranje. U razumljenju egzistencijalno lei vrsta bitka tubitka kao mod-biti. Tubitak nije neko predruno koje kao dodatak jo poseduje: neto moci, ve on primarno jeste moguno-bitak. Tubitak je svagda ono to on moe biti i kako on jeste svoja mogunost. Sutinski moguno-bitak tubitka tie se okarakterisanih naina brinjenja sveta" skrbi za Druge i u svemu tome i uvek ve ono moi-biti ka samom sebi, radi sebe. Moguno-bitak, koji svagda tubitak egzistenciialno jeste, razlikuje se od prazne, logike mogunosti isto onoliko koliko i od kontingence nekog predrunog, utoliko to sa ovim moe da se desf ovo i ono. Kao modalna kategorija predrunosti mogucnost znai ono jo nc zbiljsko i ono nikada nuno. Ona karakterie ono samo mogucno. Ona je ontoioski nia od zbiljnosti i nunosti. Mogunost kao egzistencijal je, naprotiv, najizvornija i poslednja pozitivna ontoloska odredenost tubitka; poput egzistencijalnosti uopste ona najpre moe da se pripremi samo kao problem. Fenomenalno tlo, da se ona Liopte vidi, biva ponudeno od razumljenja kao otkljuujueg moi-biti. Mogunost kao egzistencijal ne znai slobodno lebdee moi-biti u smislu ravnodunosti proizvoljnosti" (libertas indiiferentiae). Tubitak je kao sutinski nahoden svagda ve dospeo u odredene mogunosti, kao moi-biti - koje on jcste - on je njih pustio da ga mimoidu, on se stalno predaje mogunostima svo t? bitka, zahvata ih i promauje. A to kazLije: tubitak je samom sebi izrueni moguno-bitak, skroz naskroz bactia moguiiost. Tubitak je mogunost slobodno-bitka za najvlastitije moi-biti. Mogucno-bitak je samom sebi proziran na razliite mogune naine i u razliitim mogunim stupnjevima. RazLimljenje je bitak onakvog moi-biti koje nikada ne izostaje kao ono jo-ne-predruno, nego kao sutinsko nikada //z'/V" predruno s bitkom tubitka u smislu egzistencije. Tubitak jeste na taj nain da je svagda razumeo, odnosno nije razumeo, da jeste tako i tako. Kao takvo razumljenje on ,,zna" ini-eemu je on sam, 179

BlTAK I VRl-.Mi:

tj. njegovo moi-biti. To znanje" nije tek izraslo iz nekog imanentnog samoopaanja, nego pripada bitku onoga Tu koji sutinski je~ ste razumljenje. I samo zato to tubitak razumevajui jeste svoje Tu, on moe da proe pored sebe, a da sebe ne upozna. I ukoliko je razumljenje nahodeno i kao takvo egzistencijalno izrueno baenosti, tubitak je svagda ve proao pored sebe i sebe nije upoznao. U svom moi-biti tubitak je, stoga, izruen mogunosti da sebe u svojim mogunostima ponovo tek pronade. Razumljenje je egzisteneijalni bitak vlastitog moei-biti tubitka samog, i to tako da taj bitak po samom sebi otkljueuje ono Na-eemu bitka njega samog. Sada bi valjalo jo otrije shvatiti strukturu ovog egzistencijala. Razumljenje se kao otkljuenje uvek tie cele osnovne ustrojenosti bitka-u-svetu. Kao moi-biti, U-bitak je svagda moi-biti-u-svetu. Ovaj nije samo qua svet otkljuen kao moguna znaenjskost, nego slobodno davanje onoga unutarsvetskog samog daje to bie slobodno na njegove mogunosti. Ono priruno je kao takvo otkrito u svojoj sluznosti, primenljivosti, skoljivosti. Celina udovoljenja se razgre kao kategorijalna celina jedne moguenosti sklopa povezanosti onoga prirunog. Medutim, i jedinstvo" mnogostrukog predrunog, prirodu, postaje moguno otkriti samo na osnovu otkljuenosti jedne njene moguenosti. Da li je sluajno to sto pi7 tanje o bitku prirode cilja na uslove njene moguenost'f . U emu se osniva takvo ispitivanje? Nasuprot njemu samom ne moe izostati pitanje: zasto je tubitku neprimereno bie razumljeno u svom bitku, ako ono biva otkljueno na uslovima svoje mogunosti? l'akvo neto Kant moda s pravom pretpostavlja. Ali, ponajmanje sama ta pretpostavka moe da ostane nelegitimisana u svom pravu. Zato razumljenje po svim sutinskim dimenzijama onoga u njemu otkljuivog uvek hrli u mogunosti? Zato to razumljenje po samom sebi poseduje egzistencijalnu strukturu koju nazivamo projekat. Ono projektuje bitak tubitka na njegovo Radi-ega isto onako izvorno kao i na znaenjskost kao svetovnost njegovog svagdanjeg sveta. Projekatski karakter razumljenja konstituise bitaku-svetu s obzirom na otkljuenost njegovog Tu kao Tu nekog moi-biti. Projekat je egzistencijalna ustrojenost bitka prostora igre 180

U-bitak kao takav

faktikog moi-biti. I kao baen, tubitak je baen u vrstu bitka projektovanja. Projektovanje nema nita s nekim sebe-dranjem prema nekom izmiljenom planu primereno kojem tubitak ureduje svoj bitak, nego je on kao tubitak sebe svagda ve projektovao, i jeste - sve dok jeste - projektujui. Tubitak uvek ve i jo uvek razume sebe, sve dok jeste, iz mogunosti. Projekatski karakter razumljenja kazuje, dalje, da samo razumljenje ne shvata tematski ono tamo-na-ta ono projektuje, mogunosti. Takvo shvatanje oduzima onome projektovanom upravo njegov karakter mogunosti, spuia ga na neki dati, mneni sastoj, dok projekat u bacanju baca mogunost kao mogunost pred sebe i puta da kao takva jeste. Razumljenje je, kao projektovanje, vrsta bitka tubitka u kojoj on jeste svoje mogunosti kao mogunosti. Na osnovu one vrste bitka, koja se konstituie egzistencijalom projekta, tubitak je stalno vie" nego to on injeniki jeste, ako bi se htelo i ako bi se moglo da se on u sastoju svog bitka registruje kao ono predruno. Medutim, on nikada nije vie nego to faktiki jeste, zato to njegovoj faktinosti sutinski pripada moi-biti. Ali, tubitak kao moguno-bitak nikada nije ni manje, a to znai da on ono, sta on u svojem moei-biti jo nije, egzJstencijalno jes/e. I samo zato to bitak onoga Tu razumljenjem i njegovim projekatskim karakterom dobija svoju konstituciju, zato to on jeste ono ta on postaje odnosno ne postaje, on moe razumevajui samom sebi da kae: postani sta jesi!11. Projekat se uvek tie pune otkljuenosti bitka-u-svetu; razumlienje kao moi-biti poseduje i samo one mogunosti koje su predskicirane krugom onoga u njemu sutinski otkljuivog. Razumljenje moze sebe da poloi primarno u otkljuenost sveta, a to znai da tubitak moe da razume sebe najpre i ponajee iz svog sveta. Ili se, pak, razumljenje primarno baca u ono Radi-ega, a to znai da tubitak egzistira kao on sam. Razumljenje je ili svojstveno razumljenje, koje proistie iz vlastitog sopstva kao takvog, ili nesvojstveno. Ovo Ne-" ne kazuje da se tubitak otcepljuje od svog sopstva i razume samo" svet. Svet pripada njegovom samobitku kao bitku-u-svetu. Svojstveno razumljenje, isto onako kao i nesvojstveno, moe opet da bude pravo ili nepravo. Razumljenje je kao 181

BlTAK

VliTMT

moci-biti skroz naskroz sprovedeno mogunou. Sebe-poloiti u neku od ovih osnovnih mogunosti razumljenja, medutim, ne odlae ostale. Poto se razumljenje pre svagda tiee pune otkljueenosti tubitka kao bitka-u-svetu, sebe-polaganje razumljenja je jedna egzisieneijalna modiftkaeija proiekta kao eelog projekta. U razumljenju sveta uvek je sa-razumljen U-bitak; razumljenje egzistencije kao takve uvek je neko razumljenje sveta. Kao faktiki tubitak, on je svoje moi-biti svagda vec poloio u neku mogunost razumljenja. U svom projekatskom karakteru razumljenje egzistencijalno sainjava ono to nazivamo vizir tubitka. Tai sa otkSjuenou onoga Tu egzistencijalno bivstvujui vizir jeste tubitak jednakoizvorno prema oznaenim osnovnim nainima svog bitka kao obazir brinjenja, obzir skrbi, kao vizir prema bitku kao takvom, radi kojega tubitak svagda jeste kako on jeste. Vizir koji se primarno i u celini odnosi na egzistenciju nazivamo prozirnost. Ovaj termin biramo za oznaavanje dobro razumljenog samosaznanja", da bismo pokazali da se kod njega ne radi o opaajucem traenju i promatranju neke samo-take, take sopstva, nego o jednom razumevajuem zahvatanju pune otkljuenosti bitka-u-svetu kroz sustinske momente njegove Listrojenosti. Egzistirajue bie vizira sebe' samo ukoliko je ono sebi postalo jednakoizvorno prozirno u svom bitku pri svetu, u sabitku s Drugima kao konstitutivnim momentima svoje egzistencije. Obrnuto, neprozirnost tubitka ne koreni jedino, ni primarno, u egocentrinim" samoobmanjivanjima, nego isto toliko i u nepoznavanju sveta. fzraz vizir" mora, naravno, da ostane sauvan od jednog pogrenog razumevanja. On odgovara rasvetijenosti kojom smo okarakterisali otkljuenost onoga Tu. Videnje" ne samo da ne mni opaanje telesnim oima. ve ono ne mni ni isto neulno dokuivanje nekog predrunog u njegovoj predrunosti. Za egzistencijalno znaenje vizira oslovljena je samo ta osobitost videnja, da ono puta njemu pristupano bie da po samom sebi nepokriveno susree. Naravno, to postie svako ulo" unutar svoje genuine oblasti 18:

U-bitak kao takav

otkria. Medutim, tradicija filozofije od poetka je primarno orijentisana na vienje" kao vrstu pristupa biu i bitku. Da bi se ouvao sklop povezanosti s njom, vizir i videnje se mogu formalizovati tako iroko da time bude dobijen jedan univerzalni termin koji karakterie svaki pristup biu i bitku kao pristup uopte. Time to se pokazuje kako se svaki vizir primarno osniva u razumljenju - obazir brinjenja je razumljenje kao razumnost - istom zrenju je oduzeta njegova prednost koja noetski odgovara tradicionalnoj ontolokoj prednosti onoga predrunog. Zor" i miljenje" su dva ve razdaljena derivata razumljenja. Takode se i fenomenoloko sagledavanje sutina" osniva u egzistencijalnom razumljenju. O toj vrsti videnja sme da se odlui tek ako su dobijeni eksplicitni pojmovi o bitku i strukturi bitka, pa jedino kao takvi i mogu u fenomenolokom smislu da postanu fenomeni. Otkljuenost onoga Tu u razumljenju je i sama jedan nain moi-biti tubitka. U projektovanosti njegovog bitka na ono Radiega, ujedno s projektovanosti tog bitka na znaenjskost (svet), lei otkliuenost bitka uopte. U projektovanju na mogunosti ve je unapred uzeto razumevanje bitka. Bitak je u projektu razumljen, a ne ontoloki pojmljen. Bie vrste bitka sutinskog projekta bitkau-svetu poseduje kao konstitutivum svog bitka razumevanje bitka. Ono sto je ranije"lN bilo dogmatski postavljeno, sada biva pokazano iz konstitucije bitka, u kojem tubitak kao razumljenje jeste svoje Tu. Jedno razjanjenje egzistencijalnog smisla tog razumevanja bitka, razjanjenje koje odgovarajui udovoljava granicama itavog ovog istraivanja, moi e da bude dosegnuto tek na osnovu temporalne interpretacije bitka. Nahodenje i razumljenje karakteriu kao egzistencijali izvornu otkljuenost bitka-u-svetu. Na nain ugodenosti tubitak vidi" mogunosti polazei od kojih on jeste. U projektujuem otkljuenju takvih mogunosti on je svagda ve ugoden. Projekat najvlastitijeg moi-biti izruen je faktumu baenosti u ono Tu. Ne postaje li bitak tubitka zagonetniji eksplikacijom egzistencijalne ustrojenosti bitka onoga Tu u smislu baenog projekta? Doista. Moramo
^8 Uporcditi 4, str. 31 i dalje.

183

BltAk

1 VRI-MI:

prvo da pustimo da istupi potpuna zagonetnost tog bitka, premda samo zato da bismo na njegovom reenju" mogli na pravi nain da pretrpimo neuspeh, pa da iznova postavimo pitanje o bitku baeno-projektujueg bitka-u-svetu. Da bismo najpre makar i samo fenomenalno dovoljno u razmatranje doveli svakodnevnu vrstu bitka nahodenog razumljenja, pune otkljuenosti onoga Tu, potrebna je konkretna izrada tih egzistencijala.

32. Razumljenje

i izlaganje

Tubitak projektuje kao razumljenje svoj bitak na mogunosti. Ovaj razumevajui bitak ka moguenostima i sam je - povratnim udarcem tih mogunosti kao otkljuenih, njihovim odbacivanjem njega natrag u tubitak - jedno mod-biti. Projektovanje razumljenja poseduje vlastitu mogue ; nost da se obrazuje. Obrazovanje razumljenja nazivamo izlaganje. U njemu razumljenje razumevaJLii prisvaja sebi svoje razumljeno. U izlaganju razumljenje ne postaje neto drugo nego ono samo. Izlaganje se egzistencijalno osniva u razumljenju, a ne nastaje razumljenje izlaganjem. Izlaganje nije upoznavanje onoga razumljenog, nego izrada u razumljenju projektovanih mogunosti. Primereno toku ovih pripremnih analiza svakodnevnog tubitka mi emo da sledimo tenomen izlaganja na razumljenJLi sveta, a to znai na nesvojstvenom razumljenju - i to u modusu njegove pravosti. Brinui bitak pri onome prirunom daje sebi da, iz znaenjskosti otkljuene u razumljenju sveta, razume koje udovoljenje .svagda moe da ima ono susretajue. Obazir otkriva, to znai: vec razumljeni svet biva izlagan. Ono priruno izrieito dolazi u razumevajuci vizir. Svepripremanje, udeavanje, osposobljavanje, poboljsavanje, dopunjavanje provodi se na taj nain to se ono obazirno priruno razlae u svom Da-bi i biva brinuto primereno vidno postaloj razloenosti. To obazirno na svoje Da-bi razloeno kao takvo, to izneito razumljeno, poseduie strukturu onoga Neto kao \'eto. Xa obazirno pitanje, sta je to odreeno priruno, obazirno izlagajui odgovor 184

i'-hihik

kiio

takiiv

glasi: ono je da ... Navodenje toga Da-sta nije jednostavno imenovanje neega, nego je to imenovano razumljeno kao ono kakvim treba uzeti ono to stoji u pitanju. Ono u razumljeniu otkliueno, ono razumljeno uvek je ve tako pristupano da se na njemu moe izriito izdvojiti njegovo ,,kao ta". To Kao" sainjava strukturu izriitosti nekog razumljenog, ono konstituie izlaganje. Obazirno-izlagajuem ophodu sa okolosvetskim prirunim, koji to priruno vidf kao sto, vrata, kola, most, nije nuno potrebno da ono obazirno izloeno takode vec i razlozi u nekom odredujuem iskazu. Svako pretpredikativno prosto videnje onoga prirunog po samom sebi je ve razumevajui-izlagajue. Ali, zar nedostajanje tog Kao" ne sainjava prostost nekogistogopaanja neega? Videnjeovog vizira je svagda vec razumevajuci-izlagajuce. Ono krije u sebi izriitost odnosa upuivania (onoga Da-bi) koji pripadaju celovitosti udovoIjenja, iz koje je razumljeno ono prosto susretajue. Artikulacija toga razumljenog u izlagajuem pribliavanju bia po niti vodilji onoga Neto kao neto" lei prc tematskog iskaza o tome. To Kao" se ne javlja najpre u iskazu, nego se samo tek izgovara, to je moguno jedino tako da ono predlei kao ono izgovorljivo. To da u prostom gledanju-tamo moe da nedostaje izriitost nekog iskazivanja, ne opravdava to da se tom prostom videnju odrekne svako artikuliue izlaganje, pa time i Kao-struktura. Prosto videnje najbliih stvari u imati-posla sa ... nosi u sebi strukturu izlaganja tako izvorno, da je upravo jednoni goto\\) kao-slobocitioni shvatanju neega potrebno izvesno razmestanje. Samo-jo-pred-sobom-imati neega predlezi u istom zurenju kao vic-nc-razuniljcnju. Ovo kao-slobodno shvatanje jedna je pr\\dc\}'dprosto razumevajueg vi denja, ne izvornija od njega nego izvedena iz niega. Ontika neizgovorenost toga kao" ne sme da za\'ede na to da se ono previdi kao apriorna egzistencijalna ustrojenost razumljenja. Medutim, ako je vec svako opaanje prirunog pribora razumevajuci-izlagajue, ako obazirno puta da susretne neto kao neto, zar onda to ne kae upravo: najpre je steeno iskustvo nekog dstog predrunog, koje se potom shvata kao vrata, kao kua? To bi bilo pogresno razumevanje speciiine otkljuujue iunkcije izla^anja. Ono ne baca tako reci preko golog predrunog neko znaenje" 185

KlTAK 1 VlUi.MI:

i ne oblepljuje ga nekom vrednou, nego sa unutarsvetskim susretajuim kao takvim jeste tako da ono svagda ve ima neko u razumljenju sveta otkljueno udovoljenje koje se izlae izlaganjem. Ono priruno se uvek ve razume iz celovitosti udovoljenja. Nije potrebno da ta celovitost bude eksplicitno shvaena nekim tematskirn izlaganjem. Cak i ako je prola kroz takvo izlaganje, ona se ponovo povlai u neistaknuto razumevanje. I upravo u tom modusu ona je sutinski fundament svakodnevnog, obazirnog izlaganja. To izlaganje se osniva svagda u nekom predimanju. Ovo se kao prisvajanje razumevanja u razumevajuem bitku kree ka nekoj ve razumljenoj celovitosti udovoljenja. Prisvajanje onoga razumljenog, ali jo zavitog, provodi razgrtanje uvek pod vodstvom jednog obzora koji fiksira ono u pogledu na ta ono razumljeno treba da bude izloeno. Izlaganje se svagda osniva u nekom predvidu, koji ono u predimanje uzeto narezuje" na neku odredenu izloivost. Ono razumljeno, koje je u predimanju drano i predvidnooprezno" vizirano, izlaganjem postaje pojmljivo. Izlaganje moe pojmovnost koja pripada biu koje treba izloiti, da crpi iz samog tog bia ili, pak, nasilno da smeta u pojmove kojima se bie primereno svojoj vrsti bitka odupire. Kao i uvek - izlaganje se svagda ve konano ili uz zadrku odluilo za neku odredenu pojmovnost; ono se osniva u prethvatu. Izlaganje Neega kao Neega sutinski je f undirano predimanjem, predvidom i prethvatom. Izlaganje nikada nije neko bespretpostavno shvatanje neega unapred datog. Ako se posebna konkretizacija izlaganja u smislu egzaktne interpretacije teksta rado poziva na ono to ,,tu stoji" onda ono to najpre ,,tu stoji" nije nita drugo do samorazumljivo, nediskutovano predmnjenje izlagaoca, koje u svakoj polaznoj postavci izlaganja nuno lei kao ono to je sa izlaganjem uopte ve stavljeno", a to znai prethodno dato u predimanju, predvidu i prethvatu. Kako da se pojmi karakter ovoga pred-"? Da li je s tim svreno ako se formalno kae apriori"? Zato je ta struktura svojstvena razumljenju koje smo obeleili kao fundamentalni egzistencijal tubitka. Kako se prema njoj dri struktura onoga Kao", koja je svojstvena onome izloenom kao takvom. Ovaj problem se oigledno 186

U-bitak kau tiikav

ne da razreiti ,,na komade". Ali, da li to iskljuuje neku izvornu analitiku? Da li takve fenomene treba da prihvatimo kao posiednjostf ? Tada bi ostalo jo pitanje, zasto? Ili, pred-struktura razumljenja i Kao-struktura izlaganja pokazuju jedan egzistencijalnoontoloki sklop povezanosti s fenomenom projekta? I, upuuje li taj fenomen natrag u neku izvornu ustrojenost bitka tubitka? Pre nego to se bude odgovaralo na ova pitanja, za ta dosadanje pripremanje ni izdaleka nije dovoljno, mora da se istrai da li ono to je vidljivo kao pred-struktura razumljenja i qua Kao-struktura izlaganja jo i samo ne ini jedan jedinstveni fenomen koji se, dodue, u filozofskoj problematici obilato upotrebljava, a da izvornost ontoloke eksplikacije ne pokazuje da odgovara tome tako univerzalno upotrebljavanom. U projektovanju razumljenja bie je otkljueno u svojoj mogucnosti. Karakter mogunosti odgovara svagda vrsti bitka razumljenog bia. Unutarsvetsko bie uopte projektovano je na svet, a to znai na celinu znaenjskosti, u ijim se odnosima upuivanja brinjenje unapred utvrdilo kao bitak-u-svetu. Ako je unutarsvetsko bie otkrito, a to znai dolo do razumevanja, sa bitkom tubitka, mi kaemo da ono poseduje smisao. Strogo uzevi, medutim, nije razumljen smisao nego bie, odnosno bitak. Smisao je ono u emu se dri razumljivost neega. Ono sto se moe artikulisati u razumevajuem otkljuenju nazivamo smisao. Pojam smisla obuhvata formalni skelet onoga sto nuno pripada onome sto artikulie razumevajue izlaganje. Smisao je predimanienu predvidom i prethvatom strukturirano tamo-na-taprojekta, izegaposlaje razumljivo neto kao neto. Ukoliko razumljenje i izlaganje sainjavaju egzistenciialnu ustrojenost bitka onoga Tu, smisao mora da bude pojmljen kao formalno-egzistencijalni skelet otkljuenosti koja pripada razumljenju. Smisao je egzistencijal tubitka, a ne neko svojstvo koje prijanja uz bie, lei ,,iza" njega ili bilo gde lebdi kao v meducarstvo . Smisao poseduje" samo tubitak, ukoliko je otkljuenost bitka-u-svetu ispunjiva" biem koje se u njoj moe otkriti. Stoga samo tubitak moe biti smisaon ili besmislen. To kazuje: njegov vlastiti bitak i s njim otkljueno bie mogu da budu prisvojeni u razumevanju ili da ostanu obeani nerazumevanju. 187

/>//'. \/\ / v7v>/-.\/7:

Ako se vrsto drimo ove naelno ontoioki-egzistencijalne interpretacije pojma smisla, onda svo bie vrste bitka koia je neprimerena tubitku mora da bude pojmljeno kao nesmisaono, kao sustinski liseno smisla uopste. Nesmisaon' ovde ne oznaava nikakvo vrednovanje, nego daje izraz jednom ontolokom odredenju. / samo ono nesmisaono nioze cia bude protivsmisaono. Ono predruno moe kao ono u tubitku susretajue gotovo da naleti na njegov bitak, na primer iznenada provaljujua i unitavajua prirodna deavanja. A ako pitamo o smislu bitka, onda istraivanje ne postaje dubokosmisleno i ne izmudrijai nita sto stoji iza bitka, nego pita o njemu samom, ukoliko on stoji u razumljivosti tubitka. Smisao bitka nikada ne moe da bude doveden u suprotnost prema biu ili prema bitku kao noseem osnovu" bia, zato to osnov" postaje pristupaan samo kao smisao, pa makar on sam bio bezdan besmislenosti. Razumlienje se kao otkljuenost onoga Tu uvek tie celine bitka-u-s\retu. U svakom razumljenju sveta sa-razumljena je i egzistencija, i obrnuto. Dalje, sve izlaganje se kree u oznaenoj predstrukturi. Sve izlaganje koje treba da pribavi razumevanje, mora da je ve razumelo ono to treba da izloi. Ta injenica se uvek ve primeivala, premda samo u oblasti izvedenih naina razumljenja i izlaganja, u liloloskoi interpretaciji. Ta interpretacija spada u krug znanstvenog saznavanja. Takvo saznanje zahteva strogost obrazlagajueg legitimisanja. Znanstveni dokaz ne sme unapred da pretpostavi ono to ima za zadatak da obrazloi. Ali, ako se izlaganje svagda ve krece u onome razumljenom i iz njega mora da se hrani, kako e onda ono da dospe do znanstvenih rezultata, a da se ne kree u krugih pogotovu ako se povrh toga pretpostavljeno razumevanje kree jo i u obinom poznavanju Ijudi i sveta? Krug je, medutim,prema najelementarnijim pravilima logikecirculus vitiosus. Ali, posao istoniskog izlaganja time ostaje a priori prognan iz oblasti strogog saznania. L'koliko se taj iaktum kruga u razumljenju ne ukloni, istorija mora da se pomiri s manje strogim mogunostima saznania. Njoj se dozvoljava da taj nedostatak u izvesnoj meri zameni duhovnini znaenjem" svojih Dredmeta". Naravno, 188

i:-bitak

kiw Uikci\:

idealniie bi bilo i prema ninjenju samih istoriara, kada bi krug mogao da bude izbegnut, te bi postojala nada da se jedanput stvori jedna istorija koja bi bila onoliko nezavisna od stanovista posmatraa koliko je to, navodno, i saznanie prirode. ,4//, u tom krugu vidcti ucki vitiosum i traziti putcvc da sc on izbcgnc, pa ak i samo ga osetiti" kao ucizbcnu ncsavrcnost, znai iz osnova pogrcuo razunicti razumljoijc. Ne radi se o tome da se razumljenie i izlaganje izjednae s nekim odredenim idealom saznanja koji je i sam samo jedna izrodena vrsta razumljenja, koja je zalutala u ispravan zadatak shvatanja onoga predrunog u njegovoj sustinskoj nerazumljivosti. Ispunjenjeosnovnih uslova mogunog izlaganja lei pre u tome da se ono pre toga ne saz.na pogreno s obzirom na sutinske uslove njegovog sprovodenja. Ono odluujue nije da se izade iz kruga, nego da se ude u njega na pravi nain. Ovaj krug razumljenja nije neki krug u kojem se kree neka samovoljna vrsta saznanja, nego je izraz egzistencijalne prcd-strukturc samoi^ tubitka. Kru(4 ne sme da se sroza na neki vitiosum, pa makar i samo neki podnoeni. U njemu se prikriva iedna pozitivna mogucnost najizvornijeg saznanja koje je, naravno, zahvaeno na pravi nain samo onda kada je izlaganje razumelo da njen prvi, stalni i poslednji zadatak ostaje da ne pusti da mu predimanje, predvid i prethvat svagda budu unapred dati dosetkama i narodnim pojmovima, nego da njihovom izradom iz same stvari osigura znanstvenu temu. Poto je razumljenje prema svom egzi stencijalnom smislu ono moi-biti samog tubitka, ontoloke pretpostavke istorijskog saznanja naelno premasuju ideju strogosti najegzaktnijih znanosti. Matematika nije stroa od istorije, nego je samo ua u pogledu na krug egzistencijalnih lundamenata koji su relevantni za nju. Krug , , u razumljenju pripada strukturi smisla - to je ienomen koji je ukorenjen u egzistencijalnoi ustrojenosti tubitka, u izlagajuem razumljenju. Bie kojem se kao bitku-u-svetu radi o njegovom bitku samom, poseduje ontoloku strukturu kruga. Ipak e, uz obraanje panje na to da krug^ ontoloki pripada jednoj vrsti bitka predrunosti (sastoj), uopte morati da se izbegava da se tim tenomenom ontoloki okarakterie neto takvo poput tubitka. 189

BlTAK I VRI'Ml'

33. hkaz kao izvcdeni modus izlaganja Svako izlaganje se osniva u razumljenju. Ono u izlaganju raelanjeno kao takvo i u razumljenju uopste kao ralanjivo predskicirano, jeste smisao. Ukoliko se iskaz (sud") osniva u razumljenju i sainjava jednu izvedenu formu sprovodenja izlaganja, onda takode i on poseduje' neki smisao. Pa ipak, taj smisao ne moe da bude definisan kao ono to se javlja ,,na" nekom sudu pored donoenja suda. Izriita analiza iskaza u sklopu povezanosti koji je pred nama cilja na neto viestruko. Najpre, na iskazu moe da se demonstrira na koji nain se moe modifikovati struktura onoga Kao", koja je konstitutivna za razumljenje i izlaganje. Time razumljenje i izlaganje dospevaju na jo izotreniju svetlost. Potom, anaiiza iskaza ima unutar fundamentalnoontoloske problematike jedan istaknuti poloaj, zato to je na odluujuim poecima antike ontologije X6yoc; fungirao kao jedina nit vodilja za pristup onome svojstveno bivstvujuem i za odredenje bitka tog bia. Konano, iskaz od davnina vai za primarno i svojstveno mesto" istine. Ovaj fenomen je tako tesno skopan s problemom bitka, da istraivanje koie je pred nama u svom daljem toku nuno nailazi na problem istine, ono tavise ve stoji, premda neizriito, u njegovoj dimenziji. Analiza iskaza treba tu problematiku da pripremi zajedno sa ostalim. U onome to sledi mi nazivu iskaz dodeljujemo tri znaenja, koja su crpena iz njime oznaenog fenomena, medusobno su povezana, te u svom jedinstvu granino obuhvataju punu strukturu iskaza. 1. Iskaz primarno znai pokazivanje. Time se drimo izvornog smisla /\oyoc;-a kao dTTotpavaic;: pustiti da se bie vidi samo od sebe. U iskazu: O k i je suvise teak'1, ono za vizir otkrito nije nikakav smisao", nego jedno bie na nain svoje prirunosti. Isto tako ako to bice i nije u dohvatljivoj i vidljivoj" blizini, pokazivanje mni samo bie, a ne recimo neku njegovu puku predstavu, niti neko puko predstavljeno", pogotovu ne neko psihiko stanje onoga iskazLijueg - niegovo predstavljanje tog bia. 2. Iskaz kazuje koliko i predikacija. O jednom subjektu" biva iskazan" jedan predikat, on biva odrcden njime. Ono iskazano u 90

U-bitiik kao tukiiv

tom znaenju iskaza nije recimo predikat, nego ,,sam eki". Ono iskazujue, a to znai ono odredujue, naprotiv, lei u onome suvie teak". Ono iskazano u drugom znaenju iskaza, ono odredeno kao takvo, pretrpelo je naspram onoga iskazanog u prvom znaenju ovog naziva jedno sadrajno suenje. Svaka predikacija jeste, ono ta ona jeste, samo kao pokazivanje. Drugo znaenje iskaza ima svoj fundament u onome prvom. lanovi predicirajue artikulacije, subjekat - predikat, izrastaju unutar pokazivanja. Odredivanje ne otkriva tek, nego kao modus pokazivanja ono najpre upravo omeuje videnje na ono sebe-pokazujue - eki - kao takvo, da bi izriitim omeivanjem pogleda ono otvoreno uinilo izriito otvorenim u njegovoj odredenosti. U pogledu na ono ve otvoreno - suvie tekog ekia - odredivanje se najpre vraca jedan korak nazad; stavljanje ^110]^^" pomrauje bie na ,,taj eki tif, da bi provodenjem odmraenja pustilo ono otvoreno da se vidi u njegovoj odredljivoj odredenosti. Stavljanje subjekta, stavljanje predikata, ujedno s pridodavanjem u potpunosti su apofantikf u strogom smislu rei. 3. Iskaz znai saoptavanje, iskazivanje-van. Kao ovo poslednje, iskaz ima direktan odnos prema iskazu u prvom i drugom znaenju. On je pustiti-da-se-sa-vidi ono na nain odredivanja pokazano. To pustiti-da-se-sa-vidi deli s Drugim bie pokazano u svojoj odredenosti. Podeljen" biva zajedniki videi bitak ka onome pokazanom, a taj bitak prema njemu mora cia bude utvrden kao bitak-u-svetu, naime u onom svetu iz kojega susree ono pokazano. Iskazu kao tako egzistencijalno razumljenom sa-optavanju pripada izgovorenost. Ono iskazano kao ono saopteno moe od strane Drugih da bude podeljeno" sa onim iskazujuim, a da oni sami to pokazano i odredeno bie nemaju u dohvatljivoj i vidljivoj biizini. Ono kazano moe da bude dalje-kazano". Krug videeg jednogsa-drugim-deljenja se iri. Ali, pritom se istodobno u daljem-kazivanju upravo ono pokazano moe ponovo zastrti, iako i znanje i poznavanje, koje izrasta u takvom sluati-kazivati, jos uvek mni samo bie, a ne potvrduje" recimo neki unaokolo pruani vaei smisao". Takode je i to sluati-kazivati jedan bitak-u-svetu i bitak ka onome sasluanom. 91

Bll'AK I VRI:\II-

O teoriji suda" koja je danas preovladavajud orijentisana na fenomen vaenja", ovde ne treba nasiroko raspravljati. Neka bude dovoljno upuivanje na viestruku dostoinost pitanja tog fenomena vaenja" koji se poev od Locea rado izdaje za dalje nesvodiv prafenomen". Za tu ulogu on zahvaljuje samo svojoj ontolokoj nerazjanjenosti. Problematika" koja se naselila oko te rei-idola nije manje neprozirna. Vaenje mni jedanput Jornnr zbilje koja pripada sadrini suda, ukoliko ta sadrina nepromenljivo opstoji nasuprot promenljivom psihikom" postupku suda. Pri stanju pitanja bitka uopte, koje je okarakterisano u uvodu za ovu raspravu, jedva da ce smeti da se oekuje da se vaenjc" kao idealni bitak" istie posebnom ontolokom jasnoom. Vaenje potom kazuje istodobno i vaenje vaeeg smisla suda o u njemu mnenom objektu" pa se tako pomie u znaenje objektivne valjanostr i objektivnosti uopte. Tako o biu vaef, i na njemu samom bezvremenskf vaei, smisao tada, jo jedanput, vai" u smislu vaenja za svakoga umski sudeeg. Vazenje sada kazuje obavezanost, opstevaljanost". Ako se zastupa jos i neka kritika" teorija saznanja, prema kojoj subjekat zapravo" ne dolazi van" do objekta, onda se valjanost kao vaenje objekta, objektivnost, osniva na vaeem sastoju istinitog (!) smisla. Tri ispostavljena znaenja od vaitf, kao nain bitka onoga ideainog, kao objektivnost i kao obavezanost, nisu samo po sebi neprozirna, vec se i medu samim sobom stalno brkaju. Metodiki oprez zahteva da se takvi prelivajui pojmovi ne biraju za nit vodilju interpretacije. Pojam smisla ne restringiramo pre toga na znaenje sadrine suda" nego ga razumemo kao oznaeni, egzistencijalni fenomen u kojem uopte postaje vidljiv iormalni skelet onoga sto se u razumljenju moe otkljuiti i u izlaganju artikulisati. Ako tri analizirana znaenja iskaza" saberemo u jedinstven pogled na potpun fenomen, defmicija glasi: iskaz je saoptavajuei odredujueepokazivanje. Ostaje da se pita: kojim pravom mi uopste shvatamo iskaz kao modus izlaganja? Ako on jeste neto takvo, onda u njemu moraju ponovo da se vrate sutinske strukture izlaganja. Pokazivanje iskaza sprovodi se na osnovu onoga u razumljenju ve otkljueno^ odnosno obazirno otkritoi/. Iskaz nije nikak\Ao 192

l:-biUik kao tdkav

slobodno lebdee dranje, koje bi samo od sebe uopte moglo primarno da otkljuuje bie, nego se uvek ve dri na bazi bitka-u-svetu. Ono to je prey'} bilo pokazano u odnosu na saznanje sveta, nita manje ne vai ni za iskaz. Njemu je potrebno neko predimanje onoga uopte otkljuenog, koje on pokazuje na nain odredivanja. U odredujucem polaznom postavljanju, dalje, ve lei jedno usmereno bacanje pogleda na ono to treba da se iskae. Ono tamo-naemu unapred biva vizirano dato bie, to u sprovodenju odredivanja preuzima funkciju onoga odredujuceg. Iskazu je potreban neki predvid, u kojem se predikat koji treba da bude izdvojen i dodeljen gotovo pretresa u njegovoj neizriitoj ukljuenosti u samo bie. Iskazu kao odredujucem saoptavanju svagda pripada jedna znaenju primerena artikulacija onoga pokazanog, on se kree u jednoj odredenoj pojmovnosti: eki je teak, teina pridolazi ekiu, eki ima svojstvo teine. U iskazu uvek ve sa-leei prethvat ostaje najesee neupadljiv, zato to jezik svagda ve krije u sebi neku obrazovanu pojmovnost. Iskaz, kao i izlaganje uopte, nuno poseduje egzistencijalne fundamente u predimanju, predvidu i prethvatu. Ali, kako on postaje jedan izvcdcni modus izlaganja? ta se na njemu modifikovalo? Modiiikaciju moenio da pokaemo ako se drimo graninih sluaieva iskaza, koji u logici fungiraju kao normativni sluajevi i kao egzemplari najjednostavnijih" fenomena iskaza. Ono sto iogika putem kategorikog iskaznog stava - na primer: eki je teak" - ini temom, to je ona uvek ve logikf razumela i pre svake analize. Neprimetno je kao smisao" stava ve pretpostavljeno: stvar-eki ima svojstvo teine. U brinuem obaziru tak\ih iskaza ponajpre" nema. Ali on, dakako, poseduje svoje speciline naine izlaganja koji u odnosu prema navedenom ,,teoriiskom sudu" mogu da glase: Ceki je suvie teak" ili jo i pre: suvise teko" drugi eki!" Izvorno provodenje izlaganja ne lei u nekom teorijskom iskaznom stavu, nego u obazirno-brinuem odlaganju odnosno zamenjivanju nepodobnog pribora za rad, ,,a da se pritom ne izgubi ni iedna re". Iz nedostajanja rei ne sme da se zakljui da nedostaje izlaganje. S druge strane, obazirno izgovorcno
L'porediti y 13, str. 8S i dalic.

193

BllAKlVREMI:

izlaganje nije nuno ve i iskaz u definisanom smislu. Kojim egzisteticijalno-ontolokim modifikacijama iskaz proistie iz obazimog izlaganja? U predimanju drano bie, na primer eki, najpre je priruno kao pribor. Ako'to bie postane predmet" nekog iskaza, onda se iskaznim stavom unapred sprovodi neki preokret u predimanju. Ono priruno Sa-ime imati-posla, obavljanja, postaje ono ,,0-cemu pokazujueg iskaza. Predvid cilja na neko predruno na onome prirunom. Kroz ob-zor i za njega ono priruno biva zastrto kao priruno. Unutar tog prirunost pokrivajueg otkria predrunosti ono susretajue predruno se odreduje u svom biti-tako-i-tako-predruan. Sada se otvara pristup ka neemu takvom poput svojstava. Ono ta, kao koje iskaz odreduje ono predruno, crpe se iz onoga predrunog kao takvog. Kao-struktura izlaganja pretrpela je jednu modifikaciju. To Kao" u svojoj funkciji prisvajanja onog razumljenog vie ne grabi napolje u neku celovitost udovoljenja. Ono je, u odnosu na svoje mogunosti artikulacije odnosa upuivanja, odseeno od znaenjskosti, a okolosvetovnost konstituie kao znaenjskost. To Kao" se potiskuje natrag u ravnomernu ravan onoga samo predrunog. Ono tone do strukture odreujueg pustiti-da-se-samo-vidi onoga Predrunog. To nivelisanje izvornog Kao" obazirnog izlaganja na Kao odredenja predrunosti jeste prednost iskaza. Samo tako on dobija mogunost istog tamogledajueg pokazivanja. Tako iskaz ne moe da porekne svoje ontoloko poreklo iz razumevajueg izlaganja. Izvorno Kao" obazirno razumevajueg izlaganja (pprjveia) nazivamo egz\stenciyd\no-hermeneutiko Kao" za razliku od apofantikog Kao" iskaza. Izmedu izlaganja koje je u brinuem razumljenju jo sasvim zavijeno, i ekstremnog protivsluaja nekog teorijskog iskaza o onome predrunom, postoje mnogostruki medustupnjevi: iskazi o dogadanjima u okolnom svetu, opisivanja onoga prirunog, izvetaji o situaciji", snimanje i fiksiranje nekog injenikog sastoja", opisi nekog stanja stvari, pripovedanje dogodovtina. Ovi stavovi" se, bez sutastvenih izokretanja njihovog smisla, ne daju svesti na teorijske iskazne stavove. Oni imaju, kao i ovi poslednji sami, svoj izvor" u obazirnom izlaganju. 194

U-bitak kiio tiikiiv

Pri napredujucem saznanju strukture \6yoc;-a nije moglo da izostane da je taj fenomen apofantikog Kao" u bilo kojem obliku dospeo u razmatranje. Nain na koji je on najpre bio viden nije sluajan, pa nije izostalo ni njegovo dejstvo na kasniju povest logike. Za tilozofsko razmatranje i sam je \6yoc; jedno bie i, primereno orijentaciji antike ontologije, jedno predruno. Najpre su predrune - a to znai poput stvari pred-nalaljive - i rei, a to je i sled rei, kao u kojem se \6yot; i izgovara. Ovo prvo traganje za strukturom tako predrunog \6yoc;-a nalazi neki zajcdno-prcdruno-bitak vie rei. ta utemeljuje jedinstvo toga Zajedno? Ono iei, to je saznao Platon, u tome da je \6yoc; uvek \oyoc; TIVOC. U pogledu na u \6yoc;-u otvoreno bie, rei bivaju sastavljane ujednu celinu rei. Aristotel je video radikalnije: svaki \6yoc; je istodobno GUVOGIC; i Siaipeaic;, a ne ili jedno - recimo kao pozitivan sud" - ili drugo - kao negativan sud". Svaki iskaz je pre, bilo potvrdujui ili negirajui, bilo istinit ili laan, jednakoizvorno GUVBGIC; i Siaipeoic;. I^okazivanje je sastavljanje i rastavljanje. Aristotel, dakako, nije terao analitiko pitanje i dalje do problema: ta koji je to fenomen unutar strukture X6yoc;~a koji doputa i zahteva da se svaki iskaz okarakterie kao sinteza i dijereza? Ono to bi trebalo da bude fenomenalno pogodeno formalnim strukturama povezivanja" i razdvajanja", tanije: njihovim jedinstvom, jeste ienomen onoga neto kao neto". Primereno toj strukturi neto se razume tamo na neemu - u sastavljanju s njim, i to tako da to razunicvajucc konfrontiranje izlagajuc artikuliui istodobno i rastavlja to sastavljeno. Ako fenomen toga Kao" o^tane pokriven i nadasve zastrt u svom egzistencijalnom izvoru iz her1 meneutikog Kao ', onda se Aristotelova fenomenoloka polazna postavka za analizu X6yoc;-a raspada na neku spoljanju teoriju suckf, prema kojoj je sudenje povezivanje odnosno razdvajanje predstava i pojmova. Povezivanje i razdvajanje se, potom, mogu i dalje formalizovati na neko odnoenje". Logistiki se sud razreava u jedan sistem priredivanja"; on postaje predmet nekog raunanja" a ne tema ontoloke interpretacije. Mogunost i nemogunost analitikog razumevanja onoga auvBtaK i Siaipeaic;, odnosenja' 195

BlTAK I VRF.Mlz

u sudu uopte, tesno je povezana sa svagdanjim stanjem naelne ontoloke problematike. Koliko ova deluje na interpretaciju X6yoc;-a, i obrnuto: koliko pojam suda" jednim neobinim povratnim udarom nazad deluje na ontoloku problematiku, pokazuje fenomen kopule. Na toj ,,vezi" se obelodanjuje da se najpre struktura sinteze polazno postavlja kao samorazumljiva, te da je ona takode zadrala i meroda\ T nu interpretativnu funkciju. Meutim, ako formalni karakteri odnoenja" i povezivanja" ne mogu nita fenomenalno da pridonesu stvarstvenoj analizi strukture X6yoc;-a, onda na kraju fenomen, koji je mnen pod nazivom kopule, nema nikakvog posla s vezom i povezivanjem. Ali, to jeste" i njegova interpretacija, bilo ono jeziki osobito izraeno ili pokazano glagolskim zavretkom, pomie se u problemski sklop povezanosti egzistencijalne analitike onda kada su iskazi i razumevanje bitka egzistencijalne mogunosti bitka samog tubitka. Izrada pitanja bitka (uporedi I deo, 3. odsek) ponovo e da susretne i ovaj vlastititi fenomen bitka unutar X6yoq-a. Privremeno je vredelo samo to da se dokazom izvedenosti iskaza iz izlaganja i razumljenja uini razgovetnim da je logika X6yoc;-a ukorenjena u egzistencijalnoj analitici tubitka. Saznanje ontoloki nedovoljne interpretacije X6yoc;-a istodobno izotrava uvid u neizvornost metodike baze na kojoj je izrasla antika ontologija. X6yo<; se iskuava kao neko predruno, kao takvo on biva interpretiran, a u isti mah bie koje on pokazuje poseduje smisao predrunosti. Taj smisao bitka ostaje i sam indiferentno neizdvojen spram ostalih mogunosti bitka, tako da se s njim istodobno stapa bitak u smislu formalnog Neto-bitka, a da se nije moglo dobiti ni samo jedno isto regionalno odvajanje ta dva.

34. Tu-bitak i beseda. Jezik Fundamentalne egzistencijalije koje konstituiu bitak onoga Tu, otkljuenost bitka-u-svetu, jesu nahoenje i razumljenje. Razumljenje krije u sebi mogunost izlaganja, to jest prisvajanja onoga razumljenog. Ukoliko je nahoenje jednakoizvorno sa razumljenjem, 196

U-bitak kao takav

ono se dri u izvesnom razumevanju. Isto tako nahoctenju odgovara i izvesna izloivost. Iskazom je bio uinjen vidljivim jedan ekstreman derivat izlaganja. Razjanjenje treeg znaenja iskaza kao saoptenja (izriaj) vodilo je u pojam kazivanja i govorenja, koji je do sada ostao izvan panje, i to namerno. To da jezik tek sada postaje tema, treba da pokae da taj fenomen ima svoje korene u egzistencijalnoj ustrojenosti otkljuenosti tubitka. Egzistencijalno-ontoloki fundament jezika je beseda. Ovaj fenomen smo ve u dosadanjoj interpretaciji nahodenja, razumljenja, izlaganja i iskaza stalno upotrebljavali, ali smo ga u tematskoj analizi gotovo preutali. Beseda je egzistencijalno jednakoizvorna s nahodenjem i razujnljcnjem. Razumljivost je takode ve i pre prisvajajueg izlaganja uvek ve ralanjena. Beseda je artikulacija razumljivosti. Stoga ona ve lei u osnovi izlaganju i iskazu. Ono to se u izlaganju izvornije, pa time ve i u besedi, moe artikulisati, nazvali smo smisao. Ono u besedeoj artikulaciji ralanjeno kao takvo nazivamo celina znaenja. Ta celina moe da bude razreena na znaenja. Znaenja su, kao ono artikulisano onoga to se moe artikulisati, uvek smislena. Ako beseda, artikulacija razumljivosti onoga Tu, jeste izvorni egzistencijal otkljuenosti, a ova se primarno konstituie bitkom-u-svetu, onda i beseda sutinski mora da poseduje jednu specifino svetovnu vrstu bitka. Nahodena razumljivost bitka-u-svetu izgovara sebe kao beseda. Celina znaenja razumljivosti dolazi do rei. Znaenjima prirastaju rei. A ne bivaju stvari-rei opremane znaenjima. Izgovorenost besede je jezik. Ta celovitost rei, u kojoj beseda poseduje viastiti svetovni" bitak, tako kao unutarsvetsko bie postaje prednalaljiva poput nekog prirunog. jezik moe da bude razbijen na predrune stvari-rei. Beseda je egzistencijalno jezik, zato to bice, iju otkljuenost ona artikulie primereno znaenju, poseduje vrstu bitka baenog, na svet" upuenog bitka-u-svetu. Kao egzistencijalna ustrojenost otkljuenosti tubitka beseda je konstitutivna za njegovu egzistenciju. Besedeemgovorenju pripadaju kao mogunosti sluanje i utanje. Tek na tim fenomenima postaje potpuno razgovetna konstitutivna funkcija besede za egzistencijalnost egzistencije. Najpre se radi o izradi strukture besede kao takve. 197

BlTAKl VKh.Ml:

Besedenje je poznaavajue" ralanjavanje razumljivosti bitka-u-svetu kojem pripada sabitak, i koji se dri svagda na neki odredeni nain brinueg jednog-sa-drugim-bitka. Ovaj poslednji jeste besedei kao pristati i otkazati, izazvati, opomenuti, kao izgovor, pregovor, zagovor, dalje kao praviti iskaze" i kao besediti na nain drati besede" Besediti je beseda o ... Ono O-emu besede nema nuno, ponajee ak i nema, karakter teme nekog odreujueg iskaza. Takode je i zapovest izdata o -; elja ima svoje O-emu. Zagovoru ne nedostaje niegovo O-emu. Beseda nuno poseduje taj strukturni momenat, zato to ona sa-konstituie otkljuenost bitka-u-svetu, u svojoj vlastitoj strukturi ona je prethodno obrazovana ovom osnovnom ustrojenou tubitka. Ono besedom raspravljano [Beredetes] besede je uvek besedom oslovljeno" u odredenom obzoru i u izvesnim granicama. U svakoj besedi lei neko besedeno (Geredetesj kao takvo, ono u svagdanjem eljenju, ispitivanju, sebe-izgovaranju o ... kazano kao takvo. U ovome poslednjem beseda saopstava sebe. Fenomen saoptenja mora, kao to je to ve bilo pokazano pri analizi, da bude razumljen u jednom ontoloki irokom smislu. Iskazujue saoptenje", na primer obavetenje, jedan je poseban sluaj egzistencijalno naelno shvaenog saopstenja. U njemu se konstituie artikulacija razumevajueg jednog-sa-drugim -bitka. Ono izvrava podelu" sa-nahodenja i razumevanja sabitka. Saoptenje nikada nije neto takvo poput transporta doivljaja, na primer mnienja i elja iz unutranjosti jednog subjekta u unutranjost nekog drugog. Sabitak je sutinski ve otvoren u sa-nahodenju i u sa-razumljenju. Sabitak biva u besedi izriito" podeljen, a to znai da on vec jeste, samo nepodeljeno kao nezahvaen i neprisvojen. Sva beseda o ..., koja saoptava u svom besedenom, istodobno poseduje karakter sebe-izgovaranja. Beseded, tubitak /zgovara sebe, ne zato to je on najpre kao neko Unutranje' uauren spram nekog Napolju, nego zato to on kao bitak-u-svetu razumevajui ve jeste napolju". Ono izgovoreno je upravo napolju-bitak, a to znai svagdanji nain nahodenja (stimunga), o kojem je pokazano da se tie pune otkljuenosti U-bitka. Jeziki indeks besedi pripadajuceg objavljivanja nahodenog U-bitka lei u naglasku, 198

U-bitak kao takav

modulaciji, u tempu besede, ,,u vrsti govorenja". Saoptenje egzistencijalnih mogunosti nahodenja, a to znai otkljuenje egzistencije, moe da postane vlastiti cilj pesnikujue" besede. Beseda je znaenju primereno ralanjavanje nahoene razumljivosti bitka-u-svetu. Kao konstitutivni momenti njoj pripadaju: ono O-emu besede (ono raspravljano), ono besedeno kao takvo, saoptenje i objavljivanje. To nisu nikakva svojstva koja putaju da se samo empirijski pokupe na jeziku, nego su u ustrojenosti bitka tubitka ukorenjeni egzistencijalni karakteri koji ontoloki tek omoguavaju neto takvo poput jezika. U faktikom jezikom obliku neke odredene besede mogu da nedostaju pojedinani od tih momenata, odnosno oni mogu da ostanu nezapaeni. To da oni esto ne dolaze do izraza ,,u reima", samo je indeks jedne odreene vrste besede koja, ukoliko jeste, svagda mora da bude u celovitosti navedenih struktura. Pokuaji da se shvati sutina" jezika" uvek su se takoe i orijentisali na neki pojedinaan od tih momenata i poimali jezik po niti vodilji ideje izraza", simbolike forme", saoptenja kao ,,iskaza", obelodanjivanja" doivljaja ili oblikovanja" ivota. Za jednu potpuno dovoljnu definiciju jezika, medutim, ne bi bilo nita dobijeno ako bi se htelo da se ti razliiti komadi odredenja sinkretiki naniu jedan na drugi. Odluujue bi ostalo da se najpre na osnovu analitike tubitka izradi ontoloko-egzistencijalna celina strukture besede. Sklop povezanosti besede s razumljenjem i razumljivou postaje razgovetan iz jedne samoj besedi pripadajue egzistencijalne mogunosti - iz sluanja. Ne kaemo sluajno da, ako nismo ,,ispravno" uli, nismo razumeli". Sluanje je konstitutivno za besedenje. I kao to se jeziko pozvuenje osniva u besedi, tako se akustiko dokuenje osniva u sluanju. Sluanje (nekoga) je egzistencijalan otvoreno-bitak tubitka kao sabitka za Druge. Sluanje konstituie ak i primarnu i svojstvenu otvorenost tubitka za svoje najvlastitije moi-biti, kao sluanje glasa prijatelja kojeg svaki tubitak nosi pri sebi. Tubitak slua zato to razume. Kao razumevajui bitak-u-svetu s Drugima on je satubitku i samom sebi podloan", sluno-pripadan" i u toj slunosti pripadan. fedan-drugoga-sluanje, u kojem 199

pnvanvne moduse ne-sluanja, odupiranja, prkoenja, odvraanja. Na osnovu ovog egzistencijalno primarnog moi-sluati moguno je neto takvo poput oslukivanja, koje je i samo fenomenalno jo izvornije od onoga to se u psihologiji najpre" odreuje kao sluanje: oset zvuanja i dokuivanje glasova. Takode i oslukivanje poseduje vrstu bitka razumevajueg sluanja. Mi nikada i nigde ne sluamo najpre" umove i glasovne komplekse, nego kripea kola, motorcikl. Slua se kolona u maru, severni vetar, detli koji kljuca, vatra koja pucketa. Potreban je ve jedan veoma vetaki i komplikovan stav da bi se uo" jedan isti um". Ali, to da najpre ujemo motorcikle i kola, fenomenalna je potvrda da tubitak kao bitak-u-svetu svagda ve boravi pri onome unutarsvetski prirunom, a najpre uopte ne pri osetima", iji bi mete najpre morao da bude formiran da bi odao odskonu dasku s koje subjekat odskae da bi konano dospeo do nekog sveta". Tubitak je kao sutinski razumevajui najpre pri onome razumljenom. I u izriitom sluanju besede Drugog najpre razumemo ono kazano, tanije, mi smo ve unapred s Drugim pri biu o kojem beseda i jeste. /Vcujemo, naprotiv, najpreono izgovorenopoz\uenja. tavie, tamo gde je govorenje nerazgovetno, ili je ak jezik stran, mi slusamo najpre nerazitniljive rei, a ne neku mnogostrukost zvunih data. U prirodnom" sluanju onoga O-emu besede mi, dakako, moemo istodobno da sluamo i nain kazano-bitka, dikciju , ali i to samo u prethodnom sa-razumljenju onoga besedenog, jer samo tako postoji mogunost da procenimo to Kako kazano-bitka u njegovoj primerenosti tematskom ()-emu besede. Isto tako i proti\ r -beseda kao odgovor usleduje najpre direktno iz razumljenja onoga u sabitku ve podeljenog" O-emu" besede. Samo tamo gde je data egzistencijaina mogunost besedenja i sluanja, neko moe da oslukuje. Onai ko ne moze da slusa * i ,mora da osea", moda sasvim dobro i upra\'o zbog toga moze da oslukuje. Samo-okolo-sluati je jedna privacija sluajueg razumljenja. 200

nastaje ni kroz mnoga besedenja niti kroz zaposlena okolo-sluanja. Samo onaj ko ve razume moe da saslua.

- ~ ~ x V ^ x OLU.OCIIL)^ ac u M i i v a j u u r a z u m i j e n j u . U v o p o s l e d n j e n e

Isti egzistencijalni fundament poseduje jedna druga sutinska mogunost besedenja, utanje. Onaj koji u jedan-sa-drugim besedenju uti, rnoe dati da se razume, a to znai moe da obrazuje razumevanje, svojstvenije od onoga kome re ne prestaje. Mnogogovorenjem o neemu nije ni najmanje zajameno da se time unapreduje razumevanje. Naprotiv, opirno besedenje pokriva ono razumljeno i dovodi ga u prividnu jasnou, a to znai u nerazumljivost trivijalnosti. utati, medutim, ne znai biti nem. Onaj nemi ima, obrnuto, tendencu ka govorenjif. On ne samo da nije dokazao da moe da uti, nego njemu ak i nedostaje svaka mogunost da tako neto dokae. I, isto toliko malo kao on, i neko ko je po prirodi navikao da malo govori, malo pokazuje da uti i da moe da uti. Onaj koji nikada nita ne kae ne moe u datom trenutku ni da ne uti. Samo u pravom besedenju je moguno svojstveno utanje. Da bi mogao da uti, tubitak mora da ima neto da kae, a a to znai da mora da raspolae svojstvenom i bogatom otkljuenou samog sebe. Tada utljivost ini otvorenim i poraava naklapanje'l Cutljivost kao modus besedenja artikulie razumljivost tubitka tako izvorno, da od nje potie pra\'o moi-sluati i proziran jedan-sa-drugim-bitak. Poto je za bitak onoga Tu, a to znai za nahodenje i razumljenje, beseda konstitutivna, a tubitak kazuje: bitak-u-svetu, to je tubitak kao besedei U-bitak sebe ve izgovorio. Tubitak poseduje jezik. Zar je sluajno to su (irci, ije se svakodnevno egzistiranje premestilo preteno u jedan-sa-drugim-besedenje i koji su istodobno imali oi" da vide, kako u pretfilozolskom tako i u filozolskom izlaganju tubitka odredili oveko\u sustinu kao (cpov A6yov t\o\'"< h Kasnije izlaganje o\re dehnicije o\reka u smislu animal rationale, umiio ivo bice , doduse, nije pogresno , ali ono prekriva fenomenaino tlo s kojeg je uzeta ova deiinicija tubitka. (]ovek se pokazuje kao bie koje besedi. 16 ne znai da je njemu svojstvena mogunost glaso\rnog poz\Tienja, nego da to bie jeste na nain otkrivanja sveta i samoe tubitka. (irci nemaju re za jezik, oni su taj lenomen 201

BlTAK 1 VRLMli

razumeli najpre kao besedu. Pa ipak, poto je za filozofsko promiljanje \6yoc; dospeo u razmatranie preteno kao iskaz, izrada osnovnih struktura formi i sastavnih delova besede provela se po niti vodilji toglogosa. Gramatika je svoj fundament traila u logici" tog logosa. A ta logika se osniva u ontologiji onoga predrunog. Osnovni sastoj kategorija znaenja' koji je preneen u kasniju znanost o jeziku i koji je naelno jo i danas merodavan, orijentisan je na besedu kao iskaz. Ako se, nasuprot tome, taj fenomen uzme u naelnoj izvornosti i irini jednog egzistencijala, onda se odaje nunost premetanja znanosti o jeziku na ontoloki izvornije fundamente. Zadatku oslobaanja gramatike od logikc prethodno je potrebno jedno pozitivno razumevanje apriorne osnovne strukture besede uopte kao egzistencijala, a taj zadatak ne moe naknadno da se sprovede poboljanjima i dopunjavanjima onoga predajom nasleenog. S obzirom na to valja pitati o osnovnim formama jednog mogunog, znaenju primerenog ralanjavanja onoga razumljivog uopte, a ne samo unutarsvetskog bia koje je saznato u teorijskom razmatranju i izraeno u stavovima. Uenje o znaenju ne odaje se samo od sebe obuhvatnim uporedivanjem to je moguno veeg broja i to udaljenijih jezika. Isto je tako nedovoljno, recimo, i preuzimanje filozofskog horizonta, unutar kojeg je V. f. Humbolt jezik uinio problemom. Uenje o znaenju je ukorenjeno u ontologiji tubitka. Njegovo uspevanje ili propadanje vezano je za sudbinu te ontologije.h0 Na kraju se filozofsko istraivanje mora jo jedanput odluiti da pita, koja vrsta bitka pripada jeziku uopte. Da li je on neki unutarsvetski priruan pribor, ili poseduje vrstu bitka tubitka, ili nije ni jedno ni drugo? Koje je vrste bitak jezika, ako on moe da bude mrtav"? ta ontoloki kazuje to da jezik raste i raspada se? Mi posedujemo jednu znanost o jeziku, a bitak bia, koje ona ima za temu, nalazi se u tami; ak je i horizont zastrt za istraivako pitanje o njemu. fe li sluajno to da su znaenja najpre i ponajee svetovna", predskicirana znaenjskou sveta, pa ak esto pretezno i
60 Uporediti za uenje o znacnju H. Huserl: Log. L'nitcrs. 'Ibm II, 1. i 4. - 6. istraivanje. Zatim, radikalniie sh\atanie te prohlematike, Llccn I, 1. c. 123 i dalje, str. 255 i dalie.

202

U-bitak kao takav

prostorna" ili je ta injenica" egzistencijalno-ontoloki nuna, i zato? Filozofsko istraivanje morae da se odrekne filozofije jezika" da bi propitivalo same stvari", i morae da dovede sebe u stanje jedne pojmovno razjanjene problematike. Interpretacija jezika koja je pred nama, trebalo bi da pokae samo ontoloko mesto" za taj fenomen unutar ustrojenosti bitka tubitka, i pre svega da pripremi sledeu analizu koja, po niti vodilji jedne fundamentalne vrste bitka besede, pokuava da, u sklopu povezanosti sa ostalim fenomenima, ontoloki izvornije u razmatranje uvede svakodnevicu tubitka.

B. SVAKODNEVNI BITAK ONOGA TU 1 ZAPADANIE TUBITKA U povratku na egzistencijalne strukture otkljuenosti bitka-u-svetu interpretacija je na izvestan nain izgubila iz vida svakodnevicu tubitka. Analiza mora ponovo da zadobije taj tematski poetno postavljeni fenomenalni horizont. Sada se postavlja pitanje: koji su egzistencijalni karakteri otkljuenosti bitka-u-svetu, ukoliko se on kao svakodnevni dri u vrsti bitka onoga Se? Da li je ovome svojstveno neko specifino nahodenje, neko posebno razumljenje, besedenje i izlaganje? Odgovaranje na ova pitanja postaje utoliko pree ukoliko se prisetimo toga da tubitak najpre i ponajee izrsta u tome Se i njime biva savladano. Da nije tubitak kao baeni bitak-u-svetu baen upravo najpre u javnost toga Se? I ta drugo znai ta javnost do specifinu otkljuenost toga Se? Ako razumljenje primarno mora da bude pojmljeno kao moibiti tubitka, onda e iz analize onome Se pripadnog razumljenja i izlaganja da se dobije, koje je mogunosti svog bitka tubitak kao Se otkljuio i prisvojio za sebe. Same te mogunosti, medutim, tada otkrivaju jednu sutinsku tendencu bitka svakodne\ice. A ova konano mora, ontoloki dovoljno eksplicirana, da razgrne jednu izvornu vrstu bitka tubitka, i to tako da polazei od nje naznaeni fenomen baenosti postane pokaziv u svojoj egzistencijalnoj konkretizaciji.
203

Hl'IAK

I \ Ri:\u-

Najpre se zahteva da se na odredenim ienomenima uini vidljivim otkljuenost onoga Se, a to znai svakodnevna vrsta bitka besedt\ vizira i i izlaganja. Neka u vezi s njima ne bude suvina napomena da interpretacija ima jednu isto ontoloku nameru, te da ie veoma udaljena od neke moralizujue kritike svakodnevnog tubitka kao i od kulturno-filozofskirT aspiracija.

35. \hiklapanjc Izraz naklapanje" ovde ne treba da bude upotrebljen u nekom omalovaavajuem znaenju. On terminoloki oznaava jedan pozitivan fenomen koji konstituie vrstu bitka razumljenja i izlaganja svakodnevnog tubitka. Beseda ponajese izgovara sebe i sebe je uvek ve izgovorila. Ona je jezik. Aii, tada u onome izgovorenom svagda ve lei razumevanje i izlaganje. Jezik kao izgovorenost krije u sebi jednu izloenost razumevanja tubitka. Ta izloenost je ne samo tako malo kao i jezik jo samo predruna, nego je njen bitak i sam primeren tubitku. Njoj je tubitak najpre i u izvesnim granicama stalno izruen, ona regulie i raspodeljuje mogunosti proseenog razumljenja i pripadnog nahodenja. Izgovorenost uva u celini svojih ralanjenih sklopova povezanosti znaenia neko razumljenje otkljuenog sveta, a iednakoizvorno s tim i neko razumljenje satubitka Drugih i svagda vlastitog U-bitka. Tako u izgovorenosti ve poloeno razumevanje tie se kako sva^da dose^nute i ovladane otkritosti bia tako i svimdasnjeg razumevanja bitka i raspoloivih mogunosti i horizonata za novopoinjue izlaganje i pojmovnu artikulaciju. No, povrh pukog upuivanja na lakat te izloenosti tubitka, sada se mora pitati o egzistencijalnoj vrsti bitka izgovorene i sebe izgo\'araiue besede. Ako ona ne moe da bude pojmljena kao neko predruno, koji je njen bitak 1 ta taj bitak naelno kazuje o svakodnevnoj vrsti bitka tubitka? Sebe-izgovarajua beseda je saopstenie. Tendenca njegovog bitka cilja na to da onoga sluajueg dovede u uestvovanje na otkliuenom bitku ka onome besedom raspravljanom u besedi. 204

i'-bitak kao takav

Primereno prosenoj razumljivosti koja vee lei u jeziku govorenom pri sebe-izgovaranju, saoptena beseda moe biti uveliko razumljena, a da onaj sluajui sebe ne dovecie u neki izvorno razumevajui bitak ka onome O-emu besede. Ne razume se toliko besedom raspravliano bie, nego se ve slusa samo ono besedeno kao takvo. Ono biva razumljeno, ono O-emu samo otprilike, ovla; mni se isio zato to se ono kazano zaiedniki razume u istoj prosenosti. Sluanje i razumljenje prethodno su se prikaili na ono besedeno kao takvo. Saopstenje ne deli" primaran bitkovni odnos prema besedom raspravljanom biu, nego se jedan-sa-drugim-bitak kree u jedan-sa-drugim-besedenju i brinjenju onoga besedenog. Njemu je do toga da se besedi. kazano-bitak, diktum, izreka, sada jame za pravost i primerenost stvari besecie i njenog razumevanja. I posto je besedenje izgubilo primaran bitkovni odnos prema besedom raspravljanom biu, odnosno nikada ga nije dobilo, ono se ne saopstava na nain izvornog prisvajanja tog bia, nego putem produavanja-bcscdcnja i ponavljanja-bcscdcnja. Ono besedeno kao takvo povlai ire krugove i preuzima autoritativan karakter. Stvar jeste tako, zato sto se to kae. U takvom ponavljanju-besedenja i produzavanju-besecienja, kojim ono ve poetno nedostajanje srasiosti sa tiom narasta do potpunog nemania tla, konstituise se naklapanje. I to tako da ono ne ostaje ogranieno na glasovno ponavljanje-besedenja, ve se iri u onome napisanom kao piskaranje" Ponavijanje-besedenja se ovde ne osniva tako mnogo u nekom rekla-kazala. Ono se hrani iz onoga isitavanog. Proseno razumevanje itaoca nikada ncc moi da odlui, ta je izvorno stvoreno i izboreno, a sta ponovljano-besedeno. ]o i vie, proseno razumevanje uopte nee hteti takvo razlikovanje, nee imati potrebu za niim, zato to ono, ciakako, s\e razume. Nemanje tla naklapanja ne zakrava mu ulazak u javnost, nego mu potpomae. Naklapanje je mogunost da se sve razume bez prethodnog prisvajanja stvari. Naklapanje titi jo i pre opasnosti od neuspeha pri nekom takvom prisvajanju. Naklapanie, koje svako moe da prigrabi, ne samo da oslobada od zadatka pravog razunievanja, nego obrazuje jeclnu inditerentnu razumljivost za koju vie nita nije zabravljeno. 205

BllAK

1 \'R}.Mi:

Beseda koja pripada sutinskoj ustrojenosti bitka tubitka i zajedno s ostalim sainjava njegovu otkljuenost, poseduje mogunost da postane naklapanje i da kao ono ne dri bitak-u-svetu tako mnogo otvorenim u nekom ralanjenom razumevanju, nego da ga zabravi i pokrije unutarsvetsko bie. Za to mu nije potrebna namera za obmanu. Naklapanje ne poseduje vrstu bitka svesnogjzciavanja neega za neto. Kazano-bitak i produeno-bivati-kazano, koji su bez tla, dovoljni su da se otkljuenje preokrene u zabravljenje. I to zato to ono kazano uvek biva najpre razumljeno kao ,,kazivajue" to jest otkrivajue. Prema tome, naklapanje je od samog sebe, primereno njenui svojstvenom proputanju povratka na tio onoga besedenjem raspravljanog, jedno zabravljenje. Ovo se iznova potencira time to naklapanje u kojem je toboe dosegnuto razumevanje onoga besedenjem raspravijanog, na osnovu te tobonjosti spreava svako novo ispitivanje i svako kritiko razlaganje, te ih na vlastiti nain gui i retardira. U tubitku se svagda ve utvrdila ta izloenost naklapanja. Mi mnogo ta upoznajemo najpre na taj nain, nita manje nikada ni ne izlazi izvan takvog prosenog razumevanja. Ovoj svakodnevnoj izloenosti u koju tubitak najpre urasta, on nikada ne moe da uzmakne. U njoj i iz nje i spram nje provodi se svo pravo razumljenje, izlaganje i saopstavanje, ponovno otkrivanje i novo prisvajanje. Nije tako da bi svagda neki tubitak, nedodirnut i nezaveden tom izloenou, bio stavljen pred slobodnu zemlju nekog sveta" po sebi, samo da bi posmatrao sta ga susree. C^ak je gospodarenje javne izioenosti ve i odluilo o mogunostima ugodenobitka, a to znai o osnovnom nainu na koji tubitak pusta da ga se tie svet. Ono Se predskicira nahodenje, ono odreduje ta se i kako se vidf. Naklapanje, koje na naznaeni nain zabravliuje, jeste vrsta bitka raskorenjenog razumevanja tubitka. Ono se ipak ne javlja kao predruno stanje na nekom predrunom, nego je ono samo egzistencijalno raskorenjeno na nain stalnog raskorenjivanja. To ontoloki kazuje: tubitak, koji se dri u naklapanaju, odseen je, kao bitak-u-svctu, od primarnih i lzvorno-pravih bitkovnih odnosa prema svetu, prema satubitku, prema samom U-bitku. On se dri u nekom lebdenju i na taj nacin je ipak uvek pri svetif', s Drugima 206

U-bitak kao takav

i ka samom sebi. Samo ono bie, ija je otkljuenost konstituisana nahodeno-razumevajuom besedom, a to znai u ovoj ustrojenosti njegovo Tu, koje jeste U-svetu" poseduje mogunost bitka takvog raskorenjivanja koje tako malo sainjava nebitak tubitka, da pre sainjava njegovu najsvakodnevniju i najtvrdoglaviju realnost". U samorazumljivosti i samosigurnosti prosene izloenosti ipak lei da pod njenom zatitom svagdanjem tubitku samom ostaje prikrivena neprijatnost lebdenja, kojim on moe da bude noen prema rastuoj lienosti tla.

$ 36. Zudnja za novim Pri analizi razumljenja i otkljuenosti onoga Tu uopte bilo je upueno na lumen naturaie, a otkljuenost U-bitka bila je nazvana rasveta tubitka, u kojoj tek postaje moguno neto takvo poput vizira. Vizir je, u pogledu na osnovnu vrstu sveg tubitku primerenog otkljuenja - u pogledu na razumljenje, bio pojmljen u smislu genuinog prisvajanja bia prema kojem se tubitak moe drati primereno svojim sutinskim mogunostima bitka. Osnovna ustrojenost vizira pokazuje se na jednoj osobitoj tendenci bitka svakodnevice ka videnju". Nju oznaavamo terminom udnja za novim, koji na karakteristian nain nije ogranien na videnje i izraava tenciencu ka jednom osobitom dokuujuem pustiti-da-susretne sveta. Taj fenomen interpretiramo s naelnom egzistencijalno-ontolokom namerom, a ne u suenoj orijentisanosti na saznavanje koje se jo zarana i u grkoj filozofiji ne sluajno poima iz ugode u vienju". Rasprava, koja u zbirci Aristotelovih rasprava o ontologiji stoji na prvom mestu, poinje reenicom: rrdvTec dvOpcorrot TOU t6evai 6pyovTat cpuat(,!. U bitku oveka sutinski lei briga o vienju. Time se uvodi iedno istraivanje koje tei da izvor znanstvenog ispitivanja bia i njegovog bitka otkrije iz navedene vrste bitka tubitka. Ova grka interpretacija egzistencijalne geneze znanosti nije sluajna. U njoj dolazi do eksplicitnog
6! Mctafizika A 1,980 a 21.

207

HlTAK i \ !<l:\li:

razumevanja ono to je predskicirano u Parmenidovom stavu: TO ydp a u t o VOIV eaTtv TE Kai dvai. Bitak jeste ono sto se pokazuje u istom zrijuem dokuivanju i samo to vienje otkriva bitak. Izvorna i prava istina lei u istom zoru. Ova teza ubuduce ostaje tundament zapadne filozofije. Hegelova dijalektika ima motiv u njoj i samo na njenoj osnovi je moguna. udnovatu prednost vktenja' primetio je pre svega Avgustin u sklopu povezanosti interpretacije concupiscentia-e''. Ad oculos enim videre proprie pertinet, videnje svojstveno pripada oima. Utimur autem hoc verbo etiam in ceteris sensibus cum eos ad cognoscendum intendimus. Ali, mi upotrebljavamo tu re videtf takode i za ostala ula, ako se njih latimo da bismo neto saznali. Neque enim dicimus: audi quid rutilet; aut, oletac quam niteat; aut, gusta quam splendeat; aut, palpa quam fulgeat: videri enim dicuntur haec omnia. Mi, naime, ne kaemo: sluaj kako to blista, ili pomirisi kako to sija, ili okusi kako to svetli, ili oseti kako to zrai, nego pri svemu tome mi kaemo: v'uii, mi kaemo da sve to biva videno. Dicimus autem non solum, vide quid luceat, quod soli oculi sentire possunt; ali, mi takode ne kaemo jedino: vidi kako svetli to to jedino oi mogu da dokue, sed etiam, vide quid sonet; vide quid oleat, vide quid sapiat, vide quam durum sit. Takode ka/enio: vidi kako to zvui, vidi kako to mirie, vidi kako je to ukusno, vidi kako je to tvrdo. Ideoque generalis experientia sensuum concupiscentia sicut dictum cst oculorum vocatur, quia videndi oilicium in quo primatum oculi tenent, etiam ceteri sensus sibi de similitudine usurpant, cum aliquid cognitionis explorant. Stoga se iskustvo ula uopte oznaava kao ugoda oiju " posto i ostala ula pola/ei od izvesne slinosti usvajaju postignue videnja - ako se radi o nekom saznavanju, postignue u kojem oi imaju prednost. Kako stoji s tom tendencom k jedino-dokuivanju? Koja egzistencijalna ustrojenost tubitka postaje razumljiva na ienomenu udnje za novim? Bitak-u-svetu izrasta najpre u brinutom svetu. Brinjenje je vodeno obazirom, koji ono priruno otkriva i uva u niegovoj otkritosti.
62 C.otijcsi-ioncs iib. X, cap. 35.

208

U-bilak kao takav

Obazir daje svem pridonosenju, obavljanju, put postupka, sredstvo izvodenja, pravu priliku, pogodan trenutak. Brinjenje moe da se umiri u sniislu otpoeinjueeg prekida obavljanja ili kao zgotovljenost. U mirovanju brinjenje ne ieezava, dok obazir doista postaje slobodan, on vie nije vezan za svet dela. U otpoinjanju briga polae sebe u obazir koji je postao slobodan. Obazirno otkrie sveia dela poseduje karakter bitka raz-daljenja. Slobodnim-postali obazir nema vie nita prirueno o eijem pribliavaju bi trebalo bnnuti. kao sutinski raz-daljujuei on pribavlja sebi nove moguenosti razdaljenja; to kazuje da on tendira udaljenju iz onoga najblie prirunog u daleki i strani svet. Briga postaje brinjenje moguenosti, da a otpoeiniuei prebivajuei vidi svet" samo u njegovom izgledmijiL Tubitak tra/i ono daleko samo da bi ga u njegovom izgledanju pribliio sebi. Tubitak puta sebe da bude poveden jedino izgledanjem sveta -'jedna vrsta bitka u kojoj on brine da postane lisen samog sebe kao bitka-u-svetu, lisen bitka pri najblie svakodnevnom priruenom. Ali, slobodnom postala udnja za novim brine da vidi, no ne da bi razumela ono \ideno, a to znaei da bi dospela u neki bitak ka njemu, nego scuiio da bi videla. Ona trai ono novo samo da bi iznova od njega odskoeila ka novom. Brizi tog videnja ne radi se o tome da shvati i da znajuei jeste u istini, nego o moguenostima sebe-prepustanja svetu. Stoga je udnja za novim okarakterisana jednim speeitienim neprcbivanjcni pri onome blinjem. Stoga ona ne trai ni dokolieu razmatrajueeg prebivanja, nego nemir i uzbudenje putem onoga uvek novog i kroz promenu onoga susretajueeg. U svom neprebivanju udnja za novim brine o stalnoj moguenosti rusipiuija. udnia za novim nema nikakvog posla sa zaeudenim razmatranjem biea, onim 0auud(tiv, njoj nije do toga da zadivljenosu bude dovedena u nerazumljenje, nego ona brine o nekom znanju, ali samo da je bila znala. Oba za udnju za novim konstitutivna momenta iicprcbivanja u brinutom okolnom svetu i rasipanja u nove moguenosti, fundiraju trei sutinski karakter tog feno;/ mena koii nazivamo bezboravinost. udnja za no\im je svugde i nigde. Ovaj modus bitka-u-svetu razgree jednu novu vrstu bitka svakodnevnog tubitka, u kojoj on sebe stalno raskorenjuje. 209

BlTAK 1 VRTMT

Naklapanje regulie takode i puteve udnje za novim, ono kae ta se moralo proitati i videti. Svugde-i-nigde-bitak udnje za novim je izruen naklapanju. Ta dva svakodnevna modusa bitka besede i vizira nisu u svojoj tendenci raskorenjivanja samo predruni jed.no pored drugog, nego jedan nain da jeste vue sa sobom drugi nain. udnja za novim, za koju nita ne ostaje zabravljeno; naklapanje, za koje nita ne ostaje nerazumljeno, daju sebi, a to znai tako bivstvujuem tubitku, jamstvo jednog toboe pravog ivotnog ivota". Sa ovom tobonou, medutim, pokazuje se trei fenomen koji karakterie otkljuenost svakodnevnog tubitka.

37. Dvoznanost Ako u svakodnevnom jedan-sa-drugim-bitkom susree neto takvo to je svakome pristupano i o emu svako moe da kae svata, onda uskoro nee moi da bude odlueno ta je u pravom razumljenju otkljueno, a ta ne. Ova dvoznanost se ne protee jedino na svet, nego isto tako i na jedan-sa-drugim-bitak kao takav, pa ak i na bitak tubitka ka njemu samom. Sve izgleda tako kao da je pravo razumljeno, zahvaeno i govoreno, dok u osnovi ipak nije tako, ili ne izgleda tako, dok u osnovi ipak jeste tako. Dvoznanost se ne tie jedino raspolaganja nad onim to je pristupano u upotrebi i uitku, ni upravljanja njime, nego se ona ve utvrdila u razumljenju kao mod-biti, u vrsti projekta i prethodne datosti mogunosti tubitka. Ne samo da svako poznaje ono to predlei i javlja se, i raspravlja o tome, nego svako takode ve zna i da besedi o onome to tek treba da se dogodi, to jo ne predlei, ali bi zapravo" moralo da bude uinjeno. Svako je uvek ve unapred slutio i bio na tragu onome to drugi takoe slute i emu su na tragu. Ovo biti-na-tragu, i to polazei od rekla-kazala - onaj ko je na pravi nain nekoj stvari ,,na tragu" ne govori o tome - najnesigurniji je nain na koji dvoznanost unapred daje mogunosti tubitka, da bi ih takode uguio ve u njihovoj snazi. 210

L'-biiak kao takav

Uzmemo li, naime, da se ono to se slutilo i na ijem tragu se bilo, jednog dana zbilja prometnulo u in, onda se upravo dvoznanost pobrinula za to da se odmah ugasi zainteresovanost za realizovanu stvar. Fa ta zainteresovanost i postoji samo na nain udnje za novim i naklapanja sve dok je data kao mogunost neobaveznog jedino-sa-nasluivanja. Ono biti-sa-ostalima-tu - ako se jeste na tragu, i sve dok se bude na tragu - otkazuje praenje ako zapone sprovodenje onoga to se slutilo, jer tim sprovoenjem tubitak svagda biva prisiljen natrag prema samom sebi. Naklapanje i udnja za novim gube svoju mo. A takode se ve i osveuju. U pogledu na sprovodenje onoga to se slutilo zajedno s drugima, naklapanju se lako pri ruci nade tvrdnja: to se i moglo uiniti, jer - pa to se i inae slutilo sa ostalima. Naklapanje je na kraju ak i Ijutito to se sada zbilja dogada ono to je ono slutilo i stalno zahtevalo. Njemu time ipak doista i jeste oteta prilika da i dalje sluti. Medutim, ako je vreme tubitka koji se zalae u utljivosti provodcnja i pravog neuspeha neko drugo vreme, ako je javno videno ono neko sutinski sporije od vremena naklapanja koje bre ivf, onda je to naklapanje odavno prispelo kod neega drugog, svagda najnovijeg. Ono ranije slueno i jedanput provedeno, u pogiedu na to najnovije, dolo je isuvie kasno. Naklapanje i udnja za novim brinu LI svojoj dvoznanosti za to da je ono pravo i iznova stvoreno pri svom istupanju za javnost zastarelo. U svojim pozitivnim mogunostima ono moe da postane slobodno tek ako je pokrivajue naklapanje postalo nedelatno i ako je obamrla obina" zainteresovanost. Dvoznanost javne izloenosti izdaje unapred-besedom-raspravljanje i za-novim-udeu slutnju za svojstveno dogadanje, a sprovoenje i postupanje igoe kao neto naknadno i nevano. Razumljenje tubitka u onome Se stalno se odatle snabdeva u svojim projektima u pogledu na prave mogunosti bitka. Tubitak je uvek dvoznano ,,tu" postoji, a to znai u onoj javnoj otkljuenosti jedan-sa-drugim-bitka u kojoj najglasnije naklapanje i najpronicljivija udnja za novim odravaju pogoiV' u pokretu. Tu gde se svakdonevno dogada sve - a u osnovi se ne dogada nista. Ova dvoznanost Livek igrom dodeljuje zudnji za novim ono to ona i trai, a naklapanju daie privid da je sve odlueno u njemu. 211

BlTAK 1 VRl-MT

Ova vrsta bitka otkljuenosti bitka-u-svetu, medutim, potpuno gospodari takode i jedan-sa-drugim-bitkom kao takvim. Onaj Drugi je najpre ,,tu", postoji, iz onoga to se o njemu ulo, to se o njemu besedi i zna. Meu izvorni jedan-sa-drugim-bitak umee se najpre naklapanje. Svako pazi prvo i najpre na Drugoga, kako se on dri, ta e da kae o tome. Jedan-sa-drugim-bitak u onome Se nikako nije neko zakljueno, ravnoduno jedan-pored-drugog, ve je jedno napeto, dvoznano paenje-jedan-na-drugog, potajno uzajamno-prislukivanje. Podmaskomnekogjedan-za-drugogodigrava se jedan-protiv-drugog. Pri tome treba obratiti panju na to da dvoznanost uopte ne proistie tek iz neke izriite namere da se neto iskrivi i preokrene, da nju ne izaziva tek pojedinani tubitak. Ona ve lei u jedan-sadrugim-bitku kao baenom jedan-sa-drugim-bitku u nekom svetu. Ali, javno je ona upravo prikrivena i uvek e se braniti od toga da ova interpretacija pogada vrstu bitka izloenosti onoga Se. Bilo bi pogreno razumevanje kada bi se htelo da se eksplikacija ovog fenomena obistini priznanjem toga Se. Fenomeni naklapanja, udnje za novim i dvoznanosti bili su ispostavljeni na taj nain da se ve i medu njima samima pokazuje jedan sklop povezanosti bitka. Sada bi valjalo da se vrsta bitka tog sklopa povezanosti shvati egzistencijalno-ontoloki. Osnovna vrsta bitka svakodnevice treba da bude razumljena u horizontu do sada dobijenih struktura bitka tubitka.

38. Zapadanje i baenost Naklapanje, udnja za novim i dvoznanost karakteriu nain na koji tubitak svakodnevno jeste svoje Tu", otkljuenost bitka-u-svetu. Ti karakteri nisu predruni kao egzistencijalne odreenosti na tubitku, oni sainjavaju zajedno sa ostalim njegovbitak. U njima i u sklopu povezanosti koji je primeren njihovom bitku, razgre se jedna osnovna vrsta bitka svakodnevice, koju nazivamo zapadanje tubitka.
21;

U-bitak kao takav

Taj naziv, koji ne izraava nikakvo negativno vrednovanje, treba da znai: tubitak je najpre i ponajviepn brinutom svetu". Ovo izrastanje pri ... najee ima karakter izgubljeno-bitka u javnosti onoga Se. Tubitak je sam od sebe kao od svojstvenog moi-sopstvo-biti najpre uvek ve otpao i zapao u svet". Zapalost u svet" mni izrastanje u jedan-sa-drugim-bitku, ukoliko je ovaj voden naklapanjem, udnjom za novim i dvoznanou. Ono to smo nazvali nesvojstvenost tLibitka"3, dobija sada interpretacijom zapadanja otrije odredenje. Nesvojstveno i ne svojstveno, medutim, nikako ne znai svojstveno ne", kao da bi tubitak tim modusom bitka uopte izgubio svoj bitak. Nesvojstvenost, tako, mni toliko malo neto takvo poput ne-biti-vie-u-svetu, da ona sainjava upravo jedan istaknuti bitak-u-svetu koji je svetom" i satubitkom Drugih u onome Se potpuno obuzet. Ne-biti-on-sam tungira kao pozitivna mogunost bia kojc sutinski izrasta brinui u nekom svetu. To nc-bit'u nc-bitak, mora da bude pojmljeno kao najblia vrsta bitka tubitka, vrsta u kojoj se on ponajvie dri. Ali, zbog toga ni zapalost tubitka ne sme da bude shvaena kao sluaj pada" iz nekog istijeg i vieg prastanja". O tome ne s amo da ontiki nemamo nikakvog iskustva, nego ni ontoloki nemamo nikakvih mogunosti ni niti vodilja interpretacije. Od saniog scbc kao faktikog bitka-u-svetu tubitak je, kao zapali tubitak, ve otpao, i on nije zapao u neko bie na koje on nailazi, ili takode ne nailazi, tek u nastavku svog bitka, nego je zapao u svct koji i sam pripada njegovom bitku. Zapadanjejejednoegzistencijalnoodredenje samog tubitka i ono ne iskazuje nita o njemu kao nekom predrunom, o predrunim odnosima prema biu od kojeg on potie", ili prema biu s kojim je on naknadno dospeo u neki commercium. Ontoloko-egzistencijalna struktura zapadanja bila bi takode pogresno razumljena ako bi joj se hteo pridati smisao nekog loeg i aljenja vrednog ontikog svojstva, koje bi moda moglo da bude odstranjeno u kasnijim stadijima ljudske kulture. Pri prvom upuivanju na bitak-u-svetu kao osnovnu ustrojenost tubitka, isto kao i pri karakterisanju njegovih konstitutivnih
63 l/porediti ^ 9, str. 69 i dalje. >

213

BlTAK 1 VKl.MI'

strukturnih monienata, ostala je, povrh analize ustrojenosti bitka, neobracena fenomenalna panja na vrstu bitka te ustrojenosti. Dodue, bile su opisane mogune osnovne vrste U-bitka, brinjenje i skrb. Ostalo je nepretreseno pitanje o svakodnevnoj vrsti bitka tih naina da jest. Takode se pokazalo da je U-bitak sve drugo pre nego neko samo razmatrajue ili postupajue naspramstajanje, a to znai zajedno-predruno-bitak jednog subjekta i jednog objekta. Uprkos tome, morao je da ostane privid da bitak-u-svetu fungira kao kruti skelet unutar kojeg se odvijaju moguna dranja tubitka ka svom svetu, a da skelet" primereno bitku sama ne dodiruju. A sam taj tobonji skelef zajedno sa ostalima sainjava vrstu bitka tubitka. U fenomenu zapadanja dokumentuje se jedan egzistencijalni rnodus bitka-u-svetu. Naklapanje otkljuuje tubitku razumevajui bitak ka njegovom svetu, ka Drugima i ka samom sebi, ali ipak tako da taj bitak ka ... poseduje modus nekog lebdenja bez tla. udnja za novim otkljuLije sve i svata, ali ipak tako da je U-bitak svugde i nigde. Dvoznanost nita ne prikriva razumevanju tubitka, ali samo da bi bitak-u-svetu priguivala u raskorenjenom Svugde-i-nigde. Tek ontolokim pojanjenjem u ovim fenomenima sagledane vrste bitka svakodnevnog bitka-u-svetu mi dobijamo egzistencijalno dostatno odredenje osnovne ustrojenosti tubitka. Koju strukturu pokazuje pokretnost^ zapadanja? Naklapanje, i u njemu zakljuena javna izloenost, konstituise se u jedan-sa-drugim-bitku. Ono nije kao neki iz ovog poslednjeg odvojeni produkt, niti je za sebe predruno unutar sveta. Ono isto tako malo puta da se raspline u neto opte^ koje, poto sustinski pripada Nikome, svojstveno" nije nita i realno" se javlja samo u govoreem pojedinanom tubitku. Naklapanje je vrsta bitka samog jedno-sa-drugim-bitka i ne nastaje tek putem izvesnih okolnosti koje iz vana" dejstvuju na tubitak. Ali, ako sam tubitak u naklapanju i javnoj izloenosti sam sebi unapred daje mogunost da se izgubi u onome Se, da zapadne u nemanje tla, onda to kazuje: tubitak sam sebi priprema stalno iskuenje zapadanja. Bitak-u-svetu je po samom sebi iskuavalaki. 214

U-bitak kao takav

Na taj nain postavi ve i samoj sebi iskuenje, javna izloenost evrsto dri tubitak u njegovoj zapalosti. Naklapanje i dvoznanost, ono sve-je-videno i sve-je-razumljeno obrazuju tobonjost, tako raspoloiva i gospodarea otkljuenost tubitka moe da mu jami sigurnost, pravost i punou svih mogunosti njegovog bitka. Samoizvesnost i odreitost onoga Se iri rastuu nepotrebnost s obzirom na svojstveno nahodeno razumljenje. Tobonjost toga Se, da hrani i vodi puni i pravi ivot" donosi neko umirenje u tubitak, za koje je sve ,,u najboljem redu", i za koje sva vrata stoje otvorena. Zapadajui bitak-u-svetu je samog sebe iskuavajui, istodobno i umirujuei. Ovo umirenje u nesvojstvenom bitku ipak ne zavodi na mirovanje i neinjenie, nego nagoni na neometanost poslovanja \ Zapalobitak u svet" se sada ne smiruje. Iskuavalako umirenje pojaeava zapadanje. S posebnim obzirom na izlaganje tubitka sada se moe javiti mnjenje da razumljenje najstranijih kultura i njihova sinteza" s vlastitom kulturom vodi do bez ostatka potpunog, i tek sada pravog prosveivanja tubitka o samom sebi. Viestruko sposobna udnja za novim i nemirno sve-poznavanje stvaraju obmanu o univerzalnom razumevanju tubitka. Ali, u osnovi ostaje neodredeno i nepitano, ta zapravo treba da se razume; ostaje nerazumljeno da je samo razumljenje jedno moi-biti koje mora postati slobodno jedino u najvlastitijem tubitku. U ovom umirenom, sve razumevajuem" uporedivanju sebe sa svime, tubitak dospeva do otuenja u kojem mu se prikriva najvlastitije moi-biti. Zapadajui bitak-usvetu, kao iskuavajue-umirujui, istodobno je i otuujuei. Medutim, ovo otudenje opet ne moe da kazuje da tubitak biva faktiki otet samom sebi; naprotiv, ono nagoni tubitak u jednu vrstu bitka, kojoj je stalo do najpreteranijeg samoralanjavanja" koje se iskuava u svim mogunostima tumaenja, tako da od strane tih mogunosti pokazane karakterologije" i tipologije" ve i same postaju nepregledne. Ovo otudenje, koje tubitku zabravljajuje njegovu svojstvenost i mogunost, premda samo kao svojstvenost i mogunost nekog pravog neuspeha, ipak ga ne izruuje biu koje nije on sam, nego ga potiskuje u njegovu nesvojstvenost, u jednu mogunu vrstu bitka njega samog. Iskuavajui-umirujue 215

BlTAK 1 VRI'MI:

otudenje zapadanja vodi u svojoj vlastitoj pokretnosti do toga da se tubitak u samom sebi zaplicc. Pokazani ienomeni iskuenia, umirenja, otuenja i sebe-zaplitanja (zapletenost) karakteriu speciiinu vrstu bitka zapadanja. Tu pokretnost" tubitka u njegovom vlastitom bitku nazivamoM/novrat. Tubitak se survava iz samog sebe u samog sebe, u nemanje tla i nitavnost nesvojstvene svakodnevice. Ovo SLirvavanje, medutim, ostaje mu prikriveno javnom izloenoscu, i to tako to ono biva izloeno kao uspon" i konkretan ivof. \Tsta kretanja sunovrata u nemanje - i LI nemanju - tla nesvojstvenog bitka u onome Se, stalno odvlai razumljenje od projektovanja svojstvenih mogucnosti i uvlai ga u umirenu toboniost da sve poseduje odnosno da sve dosee. Ovo staino odvlaenje od svojstvenosti, a ipak u\'ek i stvaranje obmane o njoj, ujedno sa uvlaenjem u ono Se, karakterie pokretnost zapadania kao vrtlog. Zapadanje ne odreduje bitak-u-svetu samo eg/istenci jalno. VTtlog istodobno otvara bacajni i pokretni karakter bacenosti, koja u nahodenJLi tubitka niemu samom moe da se nametne. Baenost ne samo da nije neka gotova injenica", nego nije ni neki zakljueni iaktum. Toj taktinosti pripada da tnbitak, svc dok jeste ta jeste, ostaje u bacaju i biva uvrtloen LI nesvojstvenost onoga Se. Baenost, u kojoj laktinost putadase lenomenalno \idi, pripada tubitku, kojem se u njegovom bitkLi radi o tom bitku samom. Tubitak egzistira taktiki. Ali, zar ovim pokazivanjem zapadanja niie ispostavljen ienomen koji govori direktno pro//r odredenja kojim je bila naznaena formalna ideja egzistencije? iVloe li tubitak da bude pojmljen kao bie u ijem bitku se radi o moi-biti, ako jc to bie upravo L svojoi i svakodnevici izgubilo scbc i u zapadanju i\'i" ciaicko oti <cbc< Zapadanje u svet je, medutim, ienomenalan ,,dokaz"pro//i ; egzistencijalnosti tubitka samo onda kada tubitak bude postavljen kao izolovani la-subiekat, kao jedna samo-taka, taka sopstva, od koje on kretanjem odlazi. Tada je svet jedan objekat. Zapadanje u svet tada biva ontoloki preinterpretirano u predrunobitak na nacin jedno^ unutarsvetskoii; bia. Ako bitak tubitka ipak \'rsto zadrimo u

i'-bitak kuo takiiv

pokazanoj ustrojenosti bitka-u-svetu, onda postaje oigledno da zapadanje kao vrsta bitka tog U-bitka pre ini najelementarniji dokaz za egzisteneijalnost tubitka. U zapadanju se ne radi ni o emu drugom do o tuoei-biti-u-svetu, premda u modusu nesvojstvenosti. Tubitak uioze da zapada samo zato to se njemu radi o razumevajuei-nahodenom bitku-u-svetu. Obrnuto, svojstveua egzisteneija nije nita to lebdi iznad zapadajuee svakodneviee, nego je egzisteneijalno samo jedno modihkovano zahvatanje te svakodneviee. Fenomen zapadanja takode ne daje nesto takvo poput ,,nonog nazora" tubitka, nekog svojstva koje se javlja ontiki i moe da slui dopunjavanju bezazlenog aspekta tog bia. Zapadanje razgree jednu sutiusku ontoloku strukturu samog tubitka, koja onoliko malo odreduie noenu stranu, koliko malo konstituie i sve njeuove dane u njihovoj svakodneviei. Stoga ni egzisteneijalno-ontoloka interpretaeija ne pra\i nikakve ontieke iskaze o pokvarenosti ovekove prirode, ne zato sto nedostaju neophodna sredstva dokazivanja, nego zato sto njena problematika lei pre svakog iskaza o pokvarenosti i nepokvarenosti. Zapadanje je ontoloski pojam kretanja. Ontieki se ne odluuje da li je eovek ogrezao u grehu , u status eorruptionis, da li se menja u status integritatis, ili se nahodi u nekom medustadijumu, u status gratiae. Vera i nazor na svet" ee, medutim, ukoliko iskazuju ovako ili onako, ili ako iskazuju o tubitku kao bitku-u-svetu, morati da se vrate natrag na ispostavljene egzisteneijalne strukture, pod pretpostavkom da njihovi iskazi istodobno iziskuju pojuiovuo razumevanje. \odeee pitanje ovog poglavlja islo je za bitkom onoga Tu. Tema ie postala ontoloka konstitueija otkljueenosti koia sutinski pripada tubitku. Njen se bitak konstituise u nahodenju, razumljenju i besedi. Svakodnevna vrsta bitka otkljueenosti okarakterisana ie nakiapanjem, zudnjom za novim i dvoznaenoeu. Ovi sami pokazuJLi pokretnost zapadanja sa sustinskim karakterima iskusenia, umirenja, otudenja i zapletenosti. Ali, ovom analizom je u glavnim ertama slobodno poloena eelina egzisteneijalne ustrojenosti tubitka i zadobijeno ie lenomenalno tlo za saimajucLf interpretaeiju bitka tubitka kao brige.

ESTO POGLAVLJE

Briga kao bitak

tubitka

39. Pitatije o izvomoj celovitosti strukturne eeline tubitka Bitak-u-svetu je izvorno i stalno eela struktura. U prethodnim poglavljima (I odsck pogl. 2-5) ona je bila fenomcnalno rastumacna kao celina i, uvek na toj osnovi, u svojim konstitutivnim momentima. Na poetkuM dat prethodan pogled na cciinu fenomcna sada je izgubio prazninu prve opte skice. Fenomcnalna viestrukost ustrojcnosti strukturne celine i njenc svakodnevne vrste bitka sada, dakako, moe lako da poremcti jedinstveni fcnomenoloki poglcd na cclinu kao takvu. Meutim, taj pogled mora da ostane utoliko slobodniji i mora da sc pripravi utoliko sigurnije, ukoliko sada postavimo pitanje kojem pripremna fundamentalna analiza tubitka uopte stremi: kako da sc egzistencijalno-ontoloki odredi celovitost pokazane strukturne cel'uie7. Tubitak egzistira faktiki. Pita sc o ontolokom jedinstvu egzistencijalnosti i faktinosti, odnosno o sutinskoj pripadnosti ove druge onoj prvoj. Tubitak posedujc na osnovu svog, njemu sutinski pripadnog nahodenja, jednu vrstu bitka u kojoi on biva doveden pred samog sebe i otkljuen scbi u svojoj bacnosti. Baenost
64 L'porcditi ^ 12, str. Sl i dalje.

219

BlTAK I VliTMI-

je, medutim, vrsta bitka iednog bia koje svagda jcstc svoje mogunosti same, i to tako da ono sebe razume u njima i iz njih (proiektuje se na njih). Bitak-u-svetu, kojem bitak pri onome prirunom pripada isto onako izvorno kao i sabitak s Drugima, svagda je radi samog sebe. Ali, sopstvo je najpre i ponajee nesvojstveno, ono Se-samo. Bitak-u-svetu je uvek ve zapao. Proscna svakoducvica tubitka, prema tome, moe da bude odredena kao zapadajucc-otkljuccn'u bacno-projcktujuci bitak-u-svctu, kojcm sc u ujcgovom bitku pri svctu" i u sabitku s Druginia radi o uajvlastitijcm moci-biti sanioni. Moe ii poci za rukom da se ta strukturna celina svakodnevice tubitka obuhvati u svojoj celovitosti? Da li bitak tubitka pusta da se iedinstveno tako uzdigne da iz njega sutinska jednakoizvornost pokazanih strukutra postane razumljiva ujedno s pripadnim egzistencijalnim mogucnostima modihkacije? Ima li nekog puta da se taj bitak fenomenalno dobije na tlu sadasnje polazne postavke egzistencijalne analitike? Negativno stoji izvan pitanja: celovitost strukturne celine fenomenalno se ne dosee sastavljanjem eiemenata njihovom zajednikom gradnjom. Tom sastavljanju bio bi potreban plan gradnje. Bitak tubitka, koji ontoloski nosi strukturnu celinu kao takvu, nama postaie pristupaan u jednom punom prodirucem pogledu kroz tu celinu na jcdau i/vorno jedinstveni fenomen koji ve lei u ceiini, tako da on svaki strukturni momenat ontoloki fundira u njegovoj strukturalnoj mogucnosti. Saimajua" interpretacija stoga ne moe da bude pribirajuce sakupljanje onoga to je do sada dobijeno. Pitanje o egzistencijalnom osnovnom karakteru tubitka sustinski je razliito od pitanja o bitku nekog predrunog. Svakodnevno okolosvetsko iskustvo, koie ontiki i ontoloki ostaje usmereno na unutarsvetsko bie, ne moe ontiki izvorno da unapred da tubitak za ontolosku analizu. Isto tako, imanentnom opaanju dozivljaja nedostaie ontoloki dovoljna nit vodilja. S druge strane, bitak Uibitka ne treba da buue dedukovan iz neke ideje oveka. Moe li iz dosadanje interpretacije tLibitka da se ra/abere koji ontiko-ontoloki pristup samom sebi on /ahteva sam od scbc kao jedino primeren pristup? 220

Brign kno biUik iubitka

Ontolokoj strukturi tubitka pripada razumevanie bitka. Bivstvujui, on je samom sebi otkljueen u svom bitku. Nahodenje i razumljenje konstituiu \rrstu bitka te otkljuenosti. Ima li u tubitku nekog razumevajueg nahodenja u kojem je on samom sebi otkljuen na istaknut nain? Ako egzistencijalna analitika tubitka treba da zadri naelnu jasnou o s\'ojoi fundamentalno-ontolokoj funkciji, onda ona za saviadavanje svog privremenog zadatka, ispostavljanja bitka tubitka, mora da trai jednu od aajdalekoseziiijih i tiajizvofiiijili mogucnosti otkljuenja, koja lei u samom tubitku. Nain otkljuenja, na koji tubitak sebe dovodi pred samog sebe, mora da bude takav da na taj nain sam tubitak na izvestan nain biva pojediiostavljetio dostupan. Sa onim na taj nain otkljuenim tada mora eiementarno da se rasvetli strukturna celovitost traenog bitka. Kao nahodenje koje udovoljava takvim metodikim zahtevima, u osnov analize poloie se fenomen strefmje. Izrada tog osnovnog nahodenja i ontolosko karakterisanje onoga u njemu otkljuenog kao takvog, polazi od fenomena zapadanja i razgraniava strepnju od ranije analiziranog srodnog fenomena straha. Strepnja kao mogunost bitka tubitka daje, ujedno sa u njoj otkljuenim tubitkom samim, fenomenalno tlo za eksplicitno shvatanje izvorne celovitosti bitka tubitka. Njegov bitak se razgre kao briga. Ontoloka izrada ovog egzistencijalnog osnovnog fenomena zahteva razgranienja od onih fenomena koji bi se najpre mogli identifikovati sa brigom. Takvi fenomeni su volja, elja, sklonost i poriv. Briga ne moe da se izvede iz njih, zato sto su oni sami fundirani u njoj. Ontoloka interpretacija tubitka kao brige, kao i svaka ontoloska analiza, lei sa onim to ona dobija daleko od onoga to ostaje pristupano predontolokom razumevanju bitka, ili ak ontikoj upoznatosti bia. Ne sme da zaudi to to obian razum biva zauden onim ontoloski saznatim s obzirom na ono njemu jedino ontiki poznato. Uprkos tome, vc i ontika polazna postavka ovde pokuane ontoloke interpretacije tubitka qua brige mogla bi da se pojavi kao traena i teorijski izmisljena, a da uopte ne spomenemo nasilnost koja bi se mogla videti u tome sto predajom nasledena i obistinjena dehnicija o\reka ostaje iskljuena. Stoga je potrebno 221

BlTAK 1 VRI-Ml-

predontoloko obistinjenje egzistencijalne interpretacije tubitka kao brige. Ono lei u pokazivanju da se tubitak jo zarana, premda samo predontoloki, izloio kao briga (cura) - kako se on izjasnio o samom sebi. Analitika tubitka, koja prodire sve do fenomena brige, treba da pripremi fundamentalnoontoloku problematiku, pitanje o smislu bitka uopte. Da bi polazei od onoga to je dobijeno pogled izriito upravili na to, izvan i preko posebnog zadatka jedne egzistencijalno-apriorne antropologije, moraju se u osvrtu unazad jo podrobnije zahvatiti oni fenomeni koji stoje u najuem sklopu povezanosti s vodeim pitanjem bitka. To su, jedanput, do sada eksplicirani naini bitka: prirunost, predrunost, koji odreduju unutarsvetsko bie tubitku neprimerenog karaktera. Poto je do sada ontoloka problematika bitak razumela primarno u smislu predrunosti (realnost", zbilja-sveta"), a bitak tubitka je ostao ontoloki neodreden, potrebno je pretresanje ontolokog sklopa povezanosti brige, svetovnosti, prirunosti i predrunosti (realnosti). To vodi do otrijeg odredivanja pojma realnosti u sklopu povezanosti jedne diskusije na toj ideji orijentisanog saznajnoteorijskog postavljanja pitanja realizma i idealizma. Rie jeste nezavisno od iskustva, upoznatosti i shvatanja, kojima ono biva otkljueno, otkrito i odredeno. A bitak jeste" samo u razumljenju bia, ijem bitku pripada neto takvo poput razumevanja bitka. Bitak stoga moe da bude i nepojmljen, ali on nikada nije potpuno nerazumljen. U ontolokoj su problematici bitak i istina bili od davnina zajedno-pribrani, ako ne ak i identitikovani. U tome se dokumentuje, premda u izvornim osnovama moda prikriveno, nuni sklop povezanosti bitka i razumevanja. Za dovoljnu pripremu pitanja bitka je, stoga, potrebno ontoloko razjanjavanje fenomena istine. Ono e se provesti najpre na tlu onoga to je prethodna interpretacija zadobila fenomenima otkljuenosti i otkritosti, izlaganja i iskaza. Prematome, zakljuak pripremnefundamentalneanalize tubitka ima za temu: osnovno nahodenje strepnje kao jedna istaknuta otkljuenost tubitka ( 40), bitak tubitka kao briga ( 41), obistinienje egzistencijalne interpretacije tubitka kao brige iz
171

Brioa kao bitak

tubitka

predontolokog samoizlaganja tubitka ( 42), tubitak, svetovnost i realnost ( 43), tubitak, otkljuenost i istina ( 44).

40. Osuovno nahodenje strcpnje kao jedna istaknuta otkljuenost tubitka Jedna mogunost bitka tubitka treba da prui ontiki otkljuaf o njemu samom kao biu. Otkljuaj je moguan samo u tubitku pripadnoj otkljuenosti koja se osniva u nahodenju i razumljenju. Kako strepnja jeste jedno istaknuto nahodenje? Kako tubitak u njoj svojim vlastitim bitkom biva doveden pred samog sebe, tako da u strepnji otkljueno bie kao takvo fenomenoloki moe da bude odredeno u svom bitku, odnosno kako to odredenje moe da bude dovoljno pripremljeno? U nameri da prodremo do bitka celovitosti strukturne celine, poi emo od poslednje provedene konkretne analize zapadanja. Izrastanje u onome Se i pri brinutom svetu" otvara neto takvo poput bekstva tubitka pred samim sobom kao svojstvenim moi-biti-sopstvo. Ali, ini se da taj fenomen bekstva tubitka pred samim soboni i svojom svojstvenou ipak ima barem tu sposobnost da kao fenomenalno tlo slui za istraivanje koje sledi. Ipak, u tom bekstvu tubitak upravo ne dovodi sebe pred samog sebe. Odvraanjeodvodi,odgovarajui najvlastitijoj crti zapadanja,dd//Vo(itubitka. Jedino, kod takvih fenomena istraivanje mora da se uva da ontiki-egzistencijelno karakterisanje ne baci na zajedniku hrpu sa ontoloki-egzistencijalnom interpretacijom, odnosno da ne previdi pozitivne fenomenalne podloge za tu interpretaciju, koje lee u onoj karakteristici. Dodue, egzistencijelno je svojstvenost samobitka u zapadanju zabravljena i potisnuta, ali ta zabravljenost je samo privacija jedne otkljuenosti koja se fenomenalno otvara u tome da je bekstvo tubitka bekstvopred samim sobom. U onome Pred-im bekstva tubitak dolazi upravo iza' sebe. Samo ukoliko je tubitak ontoloki sutinski putem njemu pripadne otkljuenosti uopte doveden pred samog sebe, on moe da bei pred sobom. U tom zapadajuem 223

lUlAK

I \ KrMI'.

odvraanju ono Pred-im bekstva, naravno, nijc shvacctio, pa ak nije ni iskuano u nekom obratu. Ali, ono je u odvraanju od njega zasigurno otkljueno ,,uf, postoji. Hgzistencijclno-ontiko odvraanje fenomenalno daje, na osnovu svog karaktcra otkljuenosti, mogunost da se egzistencijalno-ontoloki shvati to Pred-im bekstva kao takvo. Unutar ontikog dalje od" koje lei u odvraanju, to Pred-im bekstva moe u fenomcnoloki interpretirajuem obratu" da bude razumljeno i dovedeno do pojma. Prema tome, orijentisanost analizc na fenomen zapadanja naelno nije osudena na bezizglednost da se ontoloki nesto iskusi o tubitku otkljuenom u njemu. Naprotiv, interpretacija se upravo ovde najmanje izruuje vetakom samoshvatanju tubitka. Ona samo provodi eksplikaciju onoga to sam tubitak ontiki otkljuuje. Mogunost cia se u intreprctirajucm zajednikom idenju i sleenju unutar jednog nahodenog razumljenja prodre cio bitka tubitka, poveava sc to jc izvorniji fcnomcn koji mctodiki iungira kao otkljuLijuc nahodenje. Da strepnja postie neto takvo, najpre je tvrdnja. Za analizu strepnjc nismo sasvim ncpriprcmljcni. Doduc, jo ostajc u tami, kako jc ona ontoloki povczana sa strahom. Oigledno jc da postoji ncko icnomcnalno srodstvo. Pokazatclj za to jc injenica da oba fenomcna najcc ostaju ncrastavljcna, tc da sc kao strcpnja oznaava ono to jc strah, a da sc strahom naziva ono to poscduje karakter strepnje. Pokuaemo da, korak po korak, prodrcmo do icnomena strepnje. Zapadanjc tubitka u Sc i brinuti svef nazvali smo bckstvom" prcd samim sobom. Ali, nijc svako poviacnjc prcd ..., nije svako odvraanjc od ... nuzno i bekstvo. U strahu fundirano povlaenjc prcd onim to strah otkljuuje, prcd onim prctcim, poseduje karakter bekstva. Interpretacija straha kao nahodcnja je pokazala: ono Pred-im straha jc svagda ncko unutarsvctsko, iz odredenog predcla, u blizini scbe pribliavajuc, skodljivo bic kojc moc da izostanc. U zapadanju sc tubitak odvraea od samog sebe. Ono Pred-im ovog povlaenja mora uopstc da posedLije karakter pretnje; ono je ipak bie vrste bitka povlaeeg bia, ono je sam tubitak. l b Pred-im tog povlaenja ne moc da sc shvati kao ono 224

Brigii kao bitak

tubitka

strano1', zato to nesto takvo uvek susrece kao unutarsvetsko bie. Pretnja, koja jedino moe da bude strana" i koia biva otkrita u strahu, potie uvek od unutarsvetskog bica. Odvraanje zapadanja, stoga, niie nikakvo beanje koje biva fundirano nekim strahom pred unutarsvetskim bicem. Jedan tako osnovani karakter bekstva pripada odvraanju utoliko manje ukoliko se odvraanjc upravo okrccc prema unutarsvetskom biu kao urastanje u njega. Odvraanje zapadanja osniva sc prc u strepnji, koja sa svojc stranc strah tck ini niogucnini. Za razumevanje besede o zapadajuem bekstvu tubitka pred samim sobom, mora da bude doveden u seanje bitak-u-svetu kao osnovna ustrojenost tog bia, Ono Prcd-ini strepuje je bitak-u-svetu kao takav. Kako se ono pred im strepnja strepi fenomenalno razlikuje od onoga pred im strah strahujc? Ono Pred-im strepnjc nije nikakvo unutarsvetsko bie. Stoga je s njim tako da sutinski ne moe imati nikakvo udovoljenje. Pretnja nema karakter neke odredene kodljivosti, koja se u odredenom obzoru na neko posebno faktiko moci-biti tie onoga emu se preti. Ono Pred-im strepnje je potpuno neodrcdeno. Ta ncodredenost ne samo da puta faktiki neodluenim - kojc unutarsvetsko bice preti, nego kazuje da uopte unutarsvetsko bie nije relevantno". Nita od onoga sto je unutar sveta priruno i predruno ne fungira kao ono pred im strepnja strepi. Unutarsvetski otkrita celovitost udovoljenja onoga prirunog i predrunog kao takva je uopte nevana. Ona se slama u sebi. Svet poseduje karakter potpune beznaenjskosti. V strepnji ne susrece ovo ili ono s koiim bi kao onim preteim bilo tako da bi moglo imati neko udovoljenje. Stoga strepnja i ne vidf neko odrcdeno Ovde" i 'iamo" polazci od kojeg se pribliava ono pretee. Ono Pred-im strepnjc biva okarakterisano time da ono pretece nije nigdc. Strepnja ,,ne zna" ta ie to pred im ona strepi. Nije, medutim, tako da nigde" znai nita, ve u njemu lei predeo uopte, otkljuenost sveta uopte za sustinski prostorni U-bitak. Ono pretec se stoga i ne moe unutar blizine pribliavati iz nekog odredenog pravca na ovamo, ono vcc jeste ,,tu" - a ipak nigde, ono je tako blizu da stesnjava i oduzima nekome dah - a ipak nigde.
ii"

BlTAKI

\RTMT

U onome Pred-im strepnje postaje otvoreno to Nita je ono i nigde". Kivnost unutarsvetskog Nita i Nigde kazuje fenomenalno: ono Pred-im strepnje je svet kao takav. Potpuna neznaenjskost, koja se obelodanjuje u Nita i Nigde, ne znai odsutnost sveta, nego kazuje da je unutarsvetsko bie po samom sebi tako potpuno nevano, da se na osnovu ove neznaenjskosti onoga unutarsvetskog namee jo jedino svet u svojoj svetovnosti. Ono to stenjava nije ovo ili ono, ali nije ni sve predruno skupa kao suma, nego je mogunost onoga prirunog uopte, a to znai sam svet. Ako je strepnja utihnula, onda svakodnevna beseda uobiajava da kae: zapravo nije bilo nita". Ova beseda doista ontiki pogada ono ta jeste bilo. Svakodnevna beseda se odnosi na neko brinjenje i besedom raspravljanje o onome prirunom. Ono Pred-im strepnja strepi nije nita od unutarsvetskog prirunog. Jedino, ovo Nita onoga prirunog, koje jedino razume svakodnevna obazirna beseda, nije totalno Nita. Nita prirunosti se osniva u najizvornijem Neto", u svetu. A svet ontoloki sutinski ipak pripada bitku tubitka kao bitka-u-svetu. Ako se, prema tome, kao Pred-im strepnje ispostavi Nita, a to znai svet kao takav, onda to kazuje: pred ini strepnja strepi jeste sdm bitak-u-svetu. Ovo strepeti otkljuuje izvorno i direktno svet kao svet. Nije tako da se, recimo, najpre razmiljanjem ne obazire na unutarsvetsko bie i da se misli jo samo svet, pred kojim tada nastaje strepnja, nego pre svega strepnja kao modus nahodenja otkljuuje svet kao svet. Ipak, to ne znai da u strepnji biva pojmijena svetovnost sveta. Strepnja nije samo strepnja pred ..., nego je kao nahodenje istodobno i strepnja za ... O n o Za-ta strepnja zastrepnjuje nije neka odredena vrsta bitka i mogunost tubitka. Ta i sama pretnja je neodredena, te stoga i ne moe pretei da prodre u ovo ili ono faktiki konkretno moi-biti. Ono Za-ta strepnja strepi je sam bitak-u-svetu. U strepnji tone ono okolosvetski priruno, uopte unutarsvetski bivstvujue. Svet" vie nita ne moe da ponudi, a isto tako malo to moe i satubitak Drugih. Strepnja tako oduzima tubitku mogunost da zapadajui razume sebe iz sveta" i 226

Briga kiio bitak

tubitka

javne izloenosti. Ona baca tubitak natrag na ono za ta on strepi, na njegovo svojstveno moi-biti-u-svetu. Strepnja upojedinaava tubitak na njegov najsvojstveniji bitak-u-svetu, koji kao razumevajui sutinski sebe projektuje na mogunosti. S tim Za-ta strepenja, stoga, strepnja otkljuuje tubitak kao mogueno-bitak, i to kao ono koje on sam od sebe jedino moe biti kao upojedinaen u upojedinaenosti. Strepnja otvara u tubitku bitak ka najsvojstvenijem moi-biti, a to znai slobodo-bitak za slobodu sebe-samog-biranja i sebe-samog-zahvatanja. Strepnja dovodi tubitak pred njegov slobodo-bitak za ... (propensio in ...) svojstvenost njegovog bitka kao mogunost koja on uvek vee jeste. Ali, taj bitak je istodobno onaj kojem je tubitak i/ruen kao bitak-u-svetu. Ono za-sta strepnja strepi razgre se kao ono pred-im ona strepi: bitak-u-svetu. Istost toga Pred-im strepnje i njenog Zasta prostire se ak i na samo strepenje. To je zato to je strepenje kao nahodenje jedna osnovna vrsta bitka-u-svetu. Hgzisteneijalna istosi otkljuenja sa onim otkljuenim, i to tako da je u tom otkljueenom otkliuen svet kao svet, U-bitak kao upojedinaeenoy isto, baeeno moei-biti, ini razgovetnim da je s fenomenom strepnje jedno istaknuto nahodenje postalo tema interpretaeije. Strepnja, tako, upojedinaava i otkljuuje tubitak kao solus ipse". Ovaj egzistencijalni solipsizairT, medutim, tako malo premesta neku izolovanu subjekat-stvar u bezazlenu prazninu nekog besvetovnog javljanja, da on tubitak upravo dovodi u jednom ekstremnom smislu pred njegov svet kao svct i time samog sebe pred samog sebe kao bitak-u-svetu. Da strepnja kao osnovno nahodenje otkljuuje na taj nain, za to je najnepristrasnija potvrda opet svakodnevno izlaganje tubitka i beseda. Nahodenje, tako je bilo ranije kazano, otvara kako nckome jest". U strepnji je nekome nelagodno". U tome najpre dolazi do izraza vlastita neodredenost onoga pri emu se tubitak nahodi u strepnji: Nista i Nigde. Ali, nelagodnost pritom mni istodobno iNe-biti-kod-kue. Priprvomfenomenalnompokazivanjuosnovne ustrojenosti tubitka i razjasnjavanju egzistencijalnog smisla U-bitka za razliku od kategorijalnog znaenja iznutra.njosti"

^^:

BlTAKI VRTMIi

U-bitak je bio odreden kao stanovati pri..., biti-prisan sa ...\ Ovaj karakter U-bitka bio je potom uinjen konkretnije vidljivim kroz svakodnevnu javnost onoga Se, koje umirenu samosigurnost, samorazumljivo biti-kod-kue", dovodi u prosenu svakodnevicu tubitka. 6 6 Strepnja, naprotiv, vraa tubitak natrag iz njegovog zapadajueg izrastanja u svetu". Svakodnevna prisnost se slama u sebi. Tubitak je upojedinaen, a to je ipak kao bitak-u-svetu. U-bitak dolazi u egzistencijalni modus" onoga Ne-kod-kuee. Nita drugo ne mni beseda o nelagodnosti". Od sada postaje fenomenalno vidljivo, pred im bei zapadanje kao bekstvo. Ne pred unutarsvetskim biem, nego upravo ka njemu kao biu, a pri tom brinjenje, izgubljeno u ono Se, moe da boravi u umirenoj prisnosti. Zapadajue bekstvo u ono Kod-kue javnosti jeste bekstvopraionim Ne-kod-kue, a to znai pred nelagodnou koja lei u tubitku kao baenom, njemu samom u njegovom bitku izruenom bitku-u-svetu. Ta nelagodnost stalno proganja tubitak i proteruje, premda neizriito, njegovu svakodnevnu izgubljenost u ono Se. To proterivanje faktiki moe da ide zajedno s potpunom sigurnou i nepotrebnou svakodnevnog brinjenja. Strepnja moe da narasta u najbezazlenijim situacijama. Takode nije potrebna ni tama u kojoj nekome obino lake postaje nelagodno. U tami se na naglaen nain nita" ne moe videti, premda je upravo svet jo tu" i nametljivijc je tu". Ako nelagodnost tubitka egzistencijalno-ontoloki interpretiramo kao pretnju, proterivanje koje pogada sam tubitak polazei od njega samog, onda se time ne tvrdi da je nelagodnost u taktikoj strepnji uvek ve i razumljena u tom smislu. Svakodnevni nain na koji tubitak razume nelagodnost jeste zapadajue odvraanje koje pomrauje" ono Ne-kod-kue. Pa ipak, svakodnevica tog beanja fenomenalno pokazuje: sutinskoj tubitkovoj ustrojenosti bitka-u-svetu, koja kao egzistencijalna nikada n'ijc predruna nego i sama uvek jeste u nekom modusu faktikog tubitka, a to znai nekog nahodenja, pripada strepnja kao osnovno nahodenje. Umireno-prisan bitak-u-svetu je jedan modus nelagodnosti tubitka,
65 66 Uporediti 12, str. 82 i daije. Uporediti ^ 27, str. 160 i dalje.

228

Briga kao bitak

tubitka

a ne obrnuto. Ono Ne-kod-kue mora da bude egzistencijalno-ontoloki pojmljcno kao izvorniji fenomen. I samo zato sto strepnja latentno uvek ve odreuje bitak-u-svetu, bitak-u-svetu kao brinue-nahoeni bitak moe da strahuje pri svetu". Strah je u svet" zapala, nesvojstvena i sebi samoj kao takva prikrivena strepnja. Pa i timung nelagodnosti faktiki ostaje najee egzistencijelno nerazumljen. Svojstvena" strepnja je povrh toga retko pri preovladavanju zapadanja i javnosti. Strepnja je esto fiziolokf uslovljena. Ovaj faktum je u svojoj faktinosti ontoloki problem, ne samo s obzirom na svoje ontiko prouzrokovanje i formu proticanja. Fizioloko razreenje strepnje postaje moguno samo zato to tubitak strepi u osnovi svog bitka. Jo su redi od egzistencijelnog faktuma svojstvene strepnje pokusaji da se taj fenomen interpretira u njegovoj naelnoj egzistencijalno-ontolokoj konstituciji i funkciji. Razlozi za to lee delom u zanemarivanju egzistencijalne analitike tubitka uopte, a posebno u previdanju fenomena nahoenja."7 Faktika retkost fenomena strepnje ipak ne moe da mu uskrati sposobnost da za egzistencijalnu analitiku preuzme jednu naelnu metodiku funkciju. Naprotiv,
Nijc sluajnost to su fcnomeni strepnje i straha, koji u potpunosti ostaju nerazdvojeni, ontiki a takode - premda u veoma uskim granicama - i ontoloki dospeli u vidokrug hrianske teologije. Tb se dogadalo uvek onda kada je antropoloki problem bitka oveka prema bogu dobijao neku prednost, a postavlianje pitanja bilo vodeno fenomenima poput vere, greha, Ijubavi, kajanja. Uporediti Avgustinovo uenje o timor castus i servilis, koje se viestruko diskutovalo u njegovim egzegetskim spisima i u pismima. O strahu uopte up. I)c iiivcrsis Ljuiicstionibiis octoginta tribus, qu. 34: de metu, qu 34: utrum non aliud amandum sit, quam metu carere, qu. 35: quid amandum sit. (Migne P. I.. XL, Augustinus \T, p. 22 sqq.) Luter ic problem straha, pored u predajom nasledenom sklopu povezanosti jedne interpretacije poenitentia i contritio, obradivao u svom komentaru (icncsis-a; ovde, naravno, najmanje pojmovno, ali utoliko ubedljivijeokrepljujue; up. Euarrationcs ingcncsin cap. 3, \V\V. (T'.ri. Ausg.) Excgctica opcra latina, tom. I, 177 sqq. U analizi tenomena strepnje najdalie je prodro S. Kjerkegor [Soren Kierkegaard], i to ponovo u teolokom sklopu pove/.anosti jedne psiholoke" ekspozicije problema naslednog greha. L'porediti Dcr Bcgriff dcr Angst, 1844. (ies. \\erke (Diederichs), tom 3.

229

BlTAK I VRHMl:

retkost tog fenomena je indeks za to da tubitak, koji samom sebi u svojoj svojstvenosti ponajee ostaje pokriven javnom izloenocu onoga Se, u tom osnovnom nahoenju postaje otkljuiv u jednom izvornom smislu. Sutini svakog nahodenia, doue, pripada da ono puni bitaku-svetu svagda otkljuuje po svim njegovim konstitutivnim momentima (svet, U-bitak, sopstvo). Jedino u strepnji lei mogunost jednog istaknutog otkljuenja, zato to ona upojedinaava, To upojedinaavanje vraa tubitak natrag iz njegovog zapadanja i ini mu otvorenim svojstvenost i nesvojstvenost kao mogunosti njegovog bitka. Te osnovne mogunosti tubitka, koji je svagda moj, pokazuju se u strepnji kao po sebi samima, neiskrivljene unutarsvetskim biem, uz kojeg tubitak najpre i ponajee prijanja. Koliko je ovom egzistencijalnom interpretacijom strepnje dobijeno fenomenalno tlo za odgovaranje na vodee pitanje o bitku celovitosti strukturne celine tubitka?

41. Bitak tubitka kao briga S namerom da ontoloki obuhvatimo celovitost strukturne celine, najpre moramo da pitamo: da li fenomen strepnje i ono u njoj otkljueno mogu celinu tubitka fenomenalno jednakoizvorno da daju tako da tragajui pogled na tu celovitost moe da se ispuni na toj datosti? Celokupni sastoj onoga to u njoj lei moe da se registruje formalnim nabrajanjem: strepeti je kao nahodenje jedan nain bitka-u-svetu; ono Pred-im strepnje je baeni bitak-u-svetu; ono Za-ta strepnje je moi-biti-u-svetu. Pun fenomen strepnje, prema tome, pokazuje tubitak kao faktiki egzistirajui bitak-u-svetu. Fundamentalno ontoloki karakteri tog bia su egzistencijalnost, faktinost i zapalo-bitak. Ove egzistencijalne odredbe ne pripadaju kao komadi nekom kompozitumu, na kojem bi ponekad neki mogao da nedostaje, nego u njima plete mreu jedan izvorni sklop povezanosti koji sainjava traenu celovitost strukturne celine. U jedinstvu pomenutih bitkovnih odredbi tubitka postaje ontoloki shvatljiv njegov bitak kao takav. Kako da se karakterie samo to iedinstvo? >30

Briga kao bitak tubitka

Tubitak je bie kojem se u njegovom bitku radi o samom tom bitku. Ovo radi se o ..." rastumailo se u ustrojenosti bitka razumljenja kao sebe-projektujueg bitka ka najvlastitiiem moi-biti. Ovo poslednje je ono, radi ega tubitak svagda jest kako on jest. Tubitak se u svom bitku svagda ve sastavio s jednom mogunou sebe samog. Slobodo-bitak za najvlastitije moi-biti, pa time za mogunost svojstvenosti i nesvojstvenosti, pokazuje se u jednoj izvornoj, elementarnoj konkreciji u strepnji. Bitak ka najvlastitijem moi-biti, medutim, ontoloki kazuje: tubitak je samom sebi u svom bitku svagda ve ispred. Tubitak je uvek ve iznad i izvan sebe", ne kao dranje prema drugom biu koje on nije, nego kao bitak ka moi-biti koje je on sam. Ovu strukturu bitka sutinskog radi se o ..." mi shvatamo kao biti-ispred-sebe tubitka. Ova struktura se, medutim, tie celine ustroienosti tubitka. To biti-ispred-sebe ne znai neto takvo poput neke izolovane tendence u nekom besvetovnom subjektu", nego karakterie bitak-u-svetu. A bitku-u-svetu pripada to da je on, izruen samom sebi, svagda ve baen u neki svet. Preputenost tubitka samom sebi pokazuje se izvorno konkretno u strepnji. Ono biti-ispred-sebe potpunije shvaeno kazuje: ispred-sebe-u-ve-biti-u-nekom-svetu. Cim je fenomenalno videna ova sutinski jedinstvena struktura, razjanjava se i ono to se ranije ispostavilo pri analizi svetovnosti. Tamo se odalo: celina upuivanja znaenjskosti, koja kao takva konstituie svetovnost, utvrdena" je u jednom Radi-ega. Sklapanje celine upuivanja, mnogostrukih odnosa onoga Dabi" sa onim o emu se tubitku radi, ne znai nikakvo zavarivanje nekog predrunog sveta" objekata s nekim subjektom. Ono je pre fenomenalni izraz izvorno cele ustrojenosti tubitka, ija je celovitost sada eksplicitno izdvojena kao ispred-sebe-u-ve-biti-u ... Drugaije izraeno: egzistiranje je uvek faktiko. Egzistencijalnost je sutinski odredena faktinou. I opet: faktiko egzistiranje tubitka je ne samo uopte i indiferentno neko baeno moi-biti-u-svetu, nego je uvek takode ve izraslo u brinutom svetu. U ovom zapadajuem bitku pri... javlja se, izridto ili ne, razumljeno ili ne, beanje pred nelagodnou, koja ponajese ostaje pokrivena latentnom strepnjom, zato to javnost 231

BlTAKI VUTMI.

onoga Se priguujc svu neprisnost. U onome ispred-sebe-ve-bitiu-nekom-svetu lei sutinski sa-ukljuen zapadajuci bitak pri brinutom unutarsvetskom prirunom. Formalno egzistencijalna celovitost ontoloske strukturne celine tubitka, stoga, mora da se shvati u sledeoj strukturi: bitak tubitka kazuje: ispred-scbe-ve-biti-u-(svetu-) kao bitak-pri (unutarsvetski susretajuem biu). Taj bitak ispunjava znaenje naziva briga, koji se uoptrebljava isto ontoloki-egzistencijalno. Iz tog znaenja ostaje iskljuena svaka ontiki mnena bitkovna tendenca poput zabrinutosti odnosno bezbrinosti. Poto je bitak-u-svetu sustinski briga, u prethodnim je analizama bitak pri onome prirunom mogao da bude shvaen kao brinjenje, a bitak sa unutarsvetski susretajuim satubitkom Drugih kao skrb. Bitak-pri... je brinjenje, posto on kao nain U-bitka biva odreden njegovom osnovnom strukturom, brigom. Briga ne karakterie recimo samo egzistenciialnost, razresenu od faktinosti i zapadanja, nego obuhvata jedinstvo tih odredenja bitka. Briga stoga takode ne mni primarno ni iskljuivo neko izolovano dranje onoga Ja prema samom sebi. Izraz samobriga, po analogiji brinjenja i skrbi, bio bi tautologija. Briga ne moe da mni neko posebno drzanje prema sopstvu, zato sto je sopstvo ontoloki ve okarakterisano onim biti-ispred-sebe; u ovom odredenju su, medutim, sa-time-stavljena takode i druga dva strukturalna momenta brige: ve-biti-u ... i biti-pri... U onome ispred-sebe-biti kao bitku ka najvlastitijem moi-biti lei egzistencijalno-ontoloski uslov mogunosti slobodo-bitka ~a svojstvene egzistencijelne mogunosti. Moi-biti ie ono radi ega tubitak svagda jeste kako on laktiki jeste. No, ukoliko taj bitak ka samom moi-biti biva odreden slobodom, tubitak moe takode i nevoijuo da se dri prema svojim mogucnostima, on moze da bude nesvojstven, a faktiki on najpre i ponajvise i jeste na tai nain. Svojstveno Radi-ega ostaje nezahvaeno, projekat onoga moi-biti njega samog prepusten je na raspolaganje onoga Se. U onome biti-ispredsebe, stoga, ono sebe" mni svagda sopstvo u smislu Se-sopstvo, Sesamo. Takode i u nesvojstvenosti tubitak ostaje sutinski ispred-sebe, isto kao to i zapadajuce beanje tubitka pred samim sobom jo pokazuje onu ustrojenost bitka, da se tom bicu racii o njego\'om bitku.

Briga kao bitak

tnbitka

Briga lei kao izvorna celovitost strukture egzistencijalno-apriorno pre" svakog dranja" i poloaja" tubitka, a to znai uvek ve u svakom raktikom dranju" i poloaju" tubitka. Taj fenomen, stoga, nikako ne izraava neku prednost praktikog" dranja pred teorijskim. Samo zorno odredivanje nekog predrunog ne poseduje manje karakter brige od neke politike akcije" ili otpoinjue zabave. Teorija" i praksa" su moguenosti bitka jednog bia iji bitak mora da bude odreden kao briga. Stoga ne uspeva ni pokuaj da se fenomen brige u svojoj sutinski neraskidivoj celovitosti upravi natrag na posebne akte ili nagone poput htenja i eljenja ili poriva i sklonosti, odnosno da se sagradi njihovim sastavljanjem. Htenje i eljenje su ontoloki nuno ukorenjeni u tubitku kao brizi, a nisu jednostavno ontoloki inditerentni doivljaji koji se javljaju u jednoj, po smislu njegovog bitka potpuno neodredenoj struji". To ne vai manje ni za sklonost i poriv. I oni se, ukoliko se oni u tubitku uopte mogu isto pokazati, osnivaju u brizi. To ne iskljuuje da poriv i sklonost ontoloski konstituiu takode i ono bie koje samo ivi". Ontoloka osnovna ustrojenost toga iveti" je\ ipak, jedan svojstveni problem i on se iz ontologije tubitka moe razviti samo putem reduktivne privacije. Briga je ontoloski ranija" od spomenutih ienomena, koji, naravno, mogu primereno da budu opisanT uvek u izvesnim granicama, a da nije potrebno da puni ontoloki horizont bude vidljiv ili uopte makar samo poznat. Za fundamentalnoontoloko istraivanje koje je pred nama, koje ne tei ni jednoj tematski potpunoj ontologiji tubitka, a pogotovu ne nekoj konkretnoj ontologiji, mora da bude dovoijno upuivanje na to kako su ti fenomeni egzistencijalno osnovani u brizi. Ono moci-bitk radi kojega tubitak jeste, poseduje i samo vrstu bitka bitka-u-svetu. Prema tome, u njemu ontoloki lei odnos prema unutarsvetskom biu. Briga je uvek, premda samo privativno, brinjenje i skrb. U htenju biva zahvaeno jedno razumljeno, a to znai na svoju mogucnost projektovano bie kao bice o kojem treba brinutk odnosno koje putem skrbi treba dovesti u njegov bitak. 233

BlTAK I VREMF.

Zbog toga htenju pripada svagda neko hteno koje je sebe ve odredilo iz nekog Radi-ega. Za ontoloku mogunost htenja konstitutivno je: prethodna otkljuenost toga Radi-ega uopte (biti-ispred-sebe), otkljuenost onoga to se moe brinuti (svet kao ono U-emu onoga ve-biti) i razumevajue sebe-projektovanje tubitka na neko moi-biti ka nekoj mogunosti htenog" bia. U fenomenu htenja prozire se u osnovi leea celovitost brige. Razumevajue sebe-projektovanje tubitka je, kao faktiko, svagda vec pri nekom otkritom svetu. Iz njega on uzima - i najpre primereno izloenosti onoga Se - svoje mogunosti. To izlaganje je za izbor slobodne mogunosti unapred ograniilo na krug onoga poznatog, dosezivog, podnoljivog, onoga to pogoduje i dolikuje. Ovo nivelisanje mogunosti tubitka na ono svakodnevno najpre raspoloivo, istodobno provodi i jedno zamraivanje onoga mogunog kao takvog. Prosena svakodnevica brinjenja postaje slepa za mogunosti i umiruje se pri onome samo zbiljskom". To umirenje ne iskljuuje rasprostrtu zaposlenost brinjenja, nego je budi. Tada nisu htene pozitivne nove mogunosti, nego se ono raspoloivo taktiki" menja na taj nain to nastaje privid da se neto deava. Umirujue htenje" pod vodstvom onoga Se ipak ne znai priguenje bitka do moi-biti, nego samo jednu modifikaciju. Bitak ka mogunostima tada se ponajee pokazuje kao puko eljenje. U elji tubitak projektuje svoj bitak na mogunosti koje u brinjenju ne samo da ostaju nezahvaene, nego njihovo ispunjenje ne biva ni promiljano niti iekivano. Naprotiv: preovladavanje onoga bitiispred-sebe u modusu pukog eljenja donosi sa sobom nerazumevanje faktikih mogunosti. Bitak-u-svetu, iji je svet primarno projektovan kao eljeni svet, nezadrivo se izgubio na onome raspoloivom, a ipak tako da to raspoloivo kao ono jedino priruno u svetlosti onoga eljenog ipak nikada nije dovoljno. eljenje je jedna egzistencijalna modifikacija razumevajueg sebe-projektovanja, koje, zapalo baenosti, samo jo prijanja za mogunosti. Takvo prijanjanje zabravljuje mogunosti - ono to u eleem prijanjanju jeste ,,tu" postoji, postaje zbiljski svet". eljenje ontoloki pretpostavlja brigu.
234

Briga kao bitak tubitka

U prijanjanju prednost ima ono ve-biti-u ... Odgovarajui tome modifikovano je i ono ispred-sebe-u-ve-biti-u ... Zapadajue prijanjanje otvara sklonost tubitka da biva ivljenbd strane sveta, u kojem on svagda jeste. Sklonost pokazuje karakter onog ii-za .... Ono biti-ispred-sebe izgubilo se u neko samo-uvek-ve-pri ..." Ono onamo-ka sklonosti jeste jedno pustiti-da-se-bude-vuen onim za ta sklonost prijanja. Ako tubitak u nekoj sklonosti gotovo tone, onda nije predruna samo jo neka sklonost, nego je modifikovana potpuna struktura brige. Postavi slep, tubitak ini sve mogunosti takvim da mogu sluiti sklonosti. Nasuprot tome, poriv ,,da se ivi" je jedno onamo-ka" koje samo od sebe sa sobom donosi poticaj. To je onamo-ka po svaku cenu". Poriv tei da potisne ostale mogunosti. I ovde je ono biti-ispred-sebe jedno nesvojstveno biti-ispred-sebe, iako prepadnutost porivom dolazi iz onoga porivljujueg samog. Poriv moe da pretekne svagdanje nahodenje i razumljenje. Medutim, tubitak tada nije i nikada nije puki poriv", kojem pokatkad pridoiaze druga dranja gospodarenja i vodenja, nego je kao modifikacija potpunog bitka-u-svetu uvek ve briga. U istom porivu briga jo nije postala slobodna, premda tek ona ini ontoloki mogunim potisnutost tubitka iz njega samog. U sklonosti, naprotiv, briga je uvek ve vezana. Sklonost i poriv su mogunosti koje su ukorenjene u baenosti tubitka. Poriv ,,da se ivi" ne treba ponititi, sklonost da se od strane sveta bude ivljen" ne treba iskoreniti. Ali, njih oba, zato to se - i samo zato to se - ontoloki osnivaju u brizi, treba brigom kao svojstvenom brigom ontiki egzistencijelno modiiikovati. Izraz briga" mni jedan egzistencijalno-ontoloki osnovni tenomen, koji u svojoj strukturi ipak nije jednostavan. Ontoloki elementarna celovitost strukture brige ne moe da se svede na neki ontiki praelemenat" i to onoliko izvesno koliko bitak ne moe da se objasni" iz bia. Na kraju e da se pokae da je ideja o bitku uopte isto onako malo jednostavna" koliko i bitak tubitka. Odredenje brige kao biti-ispred-sebe - u-ve-biti-u ... - kao bitak-pri... ini razgovetnim da je i taj fenomen u sebi jos strukturalno ralanjen. Ali, da to nije fenomenalni pokazatelj za to da ontoloko pitanje 235

Bl'l'AK I \'Ri'.\ll:

mora da ide jo dalje do ispostavljanja jednog jo izvornijcg fenomena, koji ontoloki nosi jedinstvo i celovitost strukturne mnogostrukosti brige? Pre nego to istraivanje pone da sledi to pitanje, potrebno je iedno unazad gledajue i izotreno prisvaianje onoga do sada interpretiranog usmereno na fundamentalnoontoloko pitanje o smislu bitka uopte. Ali, pre toga treba da se pokae da je ono ontoloki novo" u toj interpretaciji ontiki doista staro. Eksplikacija bitka tubitka kao brige ne dovodi ga nasilno pod neku izmiljenu ideju, nego nam egzistencijalno dovodi do pojma ono to je ontiki-egzistenciielno ve otkljueno.

42. Obistinjcnjc cgzistcncijalnc intcrprctacijc kao brigc iz prcdontolokog sanioizlaganja

tubitka tubitka

U prethodnim interpretacijama, koje su konano vodile do ispostavljanja brige kao bitka tubitka, sve je stalo do toga da se za bie koje smo svagda mi sami i koje nazivamo ovek , dobiju primereni ontoloki iundamenti. Zbog toga je analiza od samog poeetka morala da bude izvuena iz usmerenosti prema nasledenoj, ali ontoloski nerazjanjenoj i naelno pitanja dostojnoj polaznoj postavci, onakvoj kakva je ta postavka biia unapred data tradicionalnom defmicijom oveka. Mereno na toj definiciji, egzistencijalno-ontoloska interpretacija mogla bi da zaudi, naroito onda kada se briga" razume samo ontiki kao zabrinutost" i bojazam Zbog toga sada treba da se navede jedno predontolosko svedoanstvo, ija dokazna snaga je, doduse, samo povesna". Ipak, promislimo: u svedoanstvu se tubitak potanko izjasnjava o samom sebi, izvorno , a ne odreden teorijskim interpretacijama i bez namere da to budu teorijske interpretacije. Obratimo, dalje, paznju: bitak tubitka je okarakterisan povesnou, sto, dakako, mora da bude tek ontoloki dokazano. Ako je tubitak u osnovi svog bitka povestan" onda iskaz koii dolazi iz njegove povesti i u nju se vraca, te povrh toga lei prc sve znanosti, dobija posebnu, naravno, nikada isto ontoloku teinu. Razumevanje bitka, koje lei u samom tubitku, iz^ovara se predontoloki. 236

Brign kuo bitak

tubitka

U sledeem navedenom svedoanstvu treba da se uini razgovetnim da egzistencijalna interpretacija nije nikakva izmiljotina, nego da kao ontoloska konstrukcija 1 poseduje svoje tlo, a s njim i svoje elementarne prednacrte. Sledee samoizlaganje tubitka kao brige' izloeno je u jednoj staroj bajcinS: Cura cum fluvium transiret, videt cretosum lutum sustufitque cogitabunda atque coepit fingere. dum deliberat quid iam fecisset, Jovis intervenit. rogat eum Cura ut det illi spiritum, et facile impetrat. cui cuni vellet cura nomen ex sese ipsa imponere, fovis prohibuit suumque nomen ei dandum esse dictitat. dum Cura et Jovis disceptant, Tellus surrexit siniui suumque nomen esse volt cui corpus praebuerit suum. sumpserunt Saturnum iudicem, is sic aecus iudicat: lu Jovis quia spiritum dedisti, in morte spiritum, tugue Tellus, quia dedisti corpus, corpus recipito, Cura enim quia prima finxit, teneat quamdiu vixerit. sed quae nunc de nomine eius vobis controversia est, homo vocetur, quia videtur esse factus ex humo. Nekada, kad je Briga' jednom isla preko neke reke, ona vide zemljiste bogato glinom; razmiljajui uze odatle jedan komad i poe da ga lormira. Dok je u sebi razmisljala o tome ta je nainila, pride joj fupiter. Njega Briga" zamoli da tom oformljenom komadu gline podari duh. Jupiter joj to rado uini. Ali, kada je svojoj tvorevini htela da da svoje ime, fupiter joj to zabrani i zahtevae od
6 S Autor K naisao na slcdccu predontoloku potvrdu za egzistcnciialno ontolo < ku inkTpretadju tubitka kao hrigc putem ianka K. lUirdaha [K. BurdacM, i'u u>t ufui dic Sorgc. Deutschc \ T icrteiiahresschrit : t t'iir Literatur\visscnschatt und Cieistesgeschichte 1 (1923), str. 1 i dalie. Bui"dah pokazuie da ie i'^cW jjohann \\'o!igang (loethej hajku o bri/i, koja jc tradicijom nasledena kac^ 220. od Higinuso\ih jHvginusj baiki, prcu/.co od I lerdera | johann (jotltricd Hcrdcr] i prcradio za drugi deo svog }:au>tu. l.'porediti naroito str. 40 i dalje. - CJornii tekst iecitiran prcma 1;. Bihclcru | F. Biichelcrj, Rheinisches Muscuni tom 41 (lttNh) str. 3, prcvod prema Burdahu, 1. c , str. 41-42.

237

Bl'IAK

I VRI-MI-

nje da mora da joj da njegovo ime. Dok su se Briga" i lupiter sporili oko imena, podie se i Zemlja (Tellus) i poele da se tvorevini da njeno ime, poto mu je, eto, ipak ona pruila komad svog tela. Tako se sporei, oni uzee Saturna za sudiju. A Saturn im dodeli sledeu, ini se, pravednu odluku: >Ti, Jupiteru, poto si ti dao duh, treba pri njenoj smrti da primi duh; ti, Zemljo, poto si ti poklonila telo, treba da primi telo. Ali, poto je Briga" prva obrazovala to bivstvo, onda neka njega, sve dok ono ivi, Briga" poseduje". A poto postoji spor oko imena, neka se ono zove homo , poto je nainjeno od humusa (zemlje)/' Ovo predontoloko svedoanstvo dobija posebno znaenje time to ona ne samo uopste brigu" vidi kao ono emu ovekov tubitak pripada za vreme itavog ivota" nego to ta prednost brige" nastupa u sklopu povezanosti s poznatim shvatanjem o\reka kao kompozituma od tela (Zemlje) i duha. Cura prima finxit: Ovo bie ima izvor" svog bitka u brizi. Cura teneat, quamdiu vixerit: Taj izvor ne otputa bie nego ga vrsto dri, njime provladava, sve dok to bie jeste u svetu". ,,Bitak-u-svetir poseduje bitak skovan primereno brizi". To bie ne dobija svoje ime (homo) s obzirom na svoi bitak, nego u odnosu na ono od ega se ono sastoji (humus). U emu treba videti izvorni" bitak te tvorevine, odluka o tome lei kod Sa1 turna, vremena"." ' U bajci izraeno predontoloko odredenje sutine oveka je, prema tome, unapred vodeno pogledom na onu vrstu bitka koja preovladava njegovim vremcnskim boravkom u svctu. Povest znaenja ontikog pojma cura" ak puta da se prozru jo i dalje osnovne strukture tubitka. BurdalT" skree panju na dvostruki smisao termina cura, prema kojem on ne znai samo strepnjom ispunjeno nastojanje, nego takode i briljivost, predanost". Tako Seneka u svorn poslednjem pismu (ep. 124) pise:
69 70 L'porcditi I lerderovu pcsnur. Diis Kuul ticr Sorge (Suphan XXIX, 75). (). c , str. 49. }o u Stoi jc Mtpi|.iva bio icdan vrst terniin, i on sc ponovo vraca u Novoni Zavetu. u \'ulyati kao sollicitudo. - L'pravljenost pogleda na ,,brigu7 koja se sledila u prethodnoj egzistencijalnoj analitici tubitka, ja\'ila se kod autora u sklopu povezanosti pokuaia interpretacije avgustinovske - a to /nai grko-hricanske - antropologiic s obzirom na nacclne {undamente koii su bili doseunuti u Aristotclo\'oi v>ntoi(miii.

238

Briga kao bitak tubitka

Meu etiri egzistirajue prirode (drvo, ivotinja, ovek, bog) razlikuju se dve poslednje, jedine koje su obdarene umom, po tome to je bog besmrtan, a ovek smrtan. Kod njih, pak, dobro onoga Jednog, naime boga, dovrava njegovu prirodu, a kod onoga drugog, kod oveka, to ini briga (cura): unius bonum natura perficit, dei scilicet, alterius cura, hominis." Perfectio oveka, postajanje onim to on moe biti u svom slobodo-bitku za svoje najsvojstvenije mogunosti (u projektu), postignue" je brige". Jednakoizvorno, medutim, ona odreuje osnovnu vrstu tog bica, primereno kojoj je ono izrueno brinutom svetu (baenost). Dvostruki smisao" od cura" mni jednu osnovnu ustrojenost u njenoj sutinski dvostrukoj strukturi baenog projekta. Egzistencijalno-ontoloka interpretacija nije naspram ontikog izlaganja recimo samo jedno teorijski-ontiko uoptavanje. To bi kazivalo samo: ontiki su sva dranja oveka puna brige" i vodena su nekakvom predanou" neemu. Uoptavanje" je apriorno-ontoloko uoptavanje. Ono ne mni stalno nastupajua ontika svojstva nego jednu svagda ve u osnovi leeu ustrojenost bitka. Tek ta ustrojenost bitka ini ontoloki mogunim da to bie moe da bude ontiki oslovljeno kao cura. Hgzistencijalni uslov mogunosti ivotne brige" i predanosti" mora da bude pojmljen u izvornom, a to znai ontolokom smislu kao briga. Transcendentalna optost" ienomena brige i svih iundamentalnih egzistencijalija poseduje, s druge strane, onu sirinu kojom je prethodno dato tlo na kojem se kree svako ontiki-svetonazorno izlaganje tubitka, svejedno da li ono tubitak razume kao ivotnu brigu" i nudu ili suprotno od toga. Ontiki sebe nametajua praznina" i optost" egzistenciialnih struktura poseduje svoju vlastitu ontoloku odredenost i punou. Celina same ustrojenosti tubitka, stoga, u svom jedinstvu nije jednostavna ve pokazuje jedno strukturalno raslanjavanje, koje dolazi do izraza u egzistencijalnom pojmu brige. Ontoloka interpretacija tubitka dovela je predontoloko samoizlaganje tog bia kao brige" na egzistencijakui pojam brige. Pa ipak, analitika tubitka ne cilja na neko ontoloko polaganje 239

BlTAK l VRI-.MT.

osnova antropologije, ona ima fundamentalnoontoloko usmerenje. Takvo usmerenje je, dodue neizgovoreno, odredilo tok dosadanjih razmatranja, izbor fenomena i granice prodiranja analize. U pogledu na vodee pitanje o smislu bitka i na izradu tog pitanja, medutim, istraivanje sada mora sebi izriito da osigura ono to je do sada zadobijeno. A neto takvo ne moe da se dosegne spoljanjim saimaniem onoga pretresenog. Pre mora ono to je na poetku egzistencijalne analitike moglo da bude samo sirovo pokazano, da se uz pomo onoga zadobijenog izotri do uverljivijeg razunievanja problema.

43. Tubitak, svetovnost i rcalnost Pitanje o smislu bitka postaje uopte moguno samo ako neto takvo poput razumevanja bitka jcste. Vrsti bitka onog bia koje nazivamo tubitak, pripada razumevanje bitka. Sto je primerenije i izvornije mogla da uspe eksplikacija tog bia, utoliko sigurnije e doi do cilja dalji tok izrade fundamentalnoontolokog problema. U sledu zadataka pripremne egzistencijalne analitike tubitka izrasla je interpretacija razumljenja, smisla i izlaganja. Analiza otkljuenosti tubitka je, dalje, pokazala da je njome tubitak, primereno svojoj osnovnoj ustrojenosti bitka-u-svetu, jednakoizvorno razgrnut s obzirom na svet, U-bitak i sopstvo. U faktikoj otkljuenosti sveta je, dalje, sa-otkrito i unutarsvetsko bie. U tome lei: bitak tog bia biva na izvestan nain uvek ve razumljen, premda ne i primereno ontoloki poimljen. Predontoloko razumevanje bitka obuhvata, dodue, sve bie koje je u tubitkn sutinski otklJLiceno, ali samo razumevanje bitka jo se nije artikulisalo odgovarajui razliitim modusima bitka. Interpretacija razumljenja je istodobno pokazala da se ono najpre i ponajee ve u razumljenju sveta" poremetilo primereno vrsti bitka zapadanja. Takode i tamo gde se ne radi samo o ontikom iskustvu nego o ontolokom razumevanju, izlaganje bitka se najpre orijentie na bitak unutarsvetskog bia. Pri tome bitak onoga najpre prirunog biva preskoen, a bie biva najpre pojmljeno kao predruan sklop-povezanosti-stvari (res). Bitak dobija smisao 240

Brigii kuo bituk

tubitku

reahiosti ! . Osnovna odredenost bitka postaje supstancijalnost. Odgovarajui ovoj poremeenosti razumevanja bitka takode se i ontoloko razumljenje tubitka pomera u horizont tog pojma bitka. Tubltak je takode poput ostalog bia reahio predruean. Pa tako onda bitak uopte dobija smisao rcalnosti. Pojam realnostk prema tome, poseduje u ontolokoj problematici jednu osobitu prednost. Ta prednost remeti put ka jednoj genuinoj egzistencijalnoj analitici tubitka, pa ak remeti ve i pogled na bitak onoga unutarsvetski najpre prirunog. Konano, ona potiskuje problematiku bitka uopte prema stranputici. Ostali modusi bitka bivaju negativno i privativno odredeni s obzirom na realnost. Zbog toga iz jednostrane orijentacije na bitak u smislu realnosti mora da bude izvuena ne samo analitika tubitka, nego i izrada pitanja o smislu bitka uopste. Potreban je dokaz: realnost nije iedino jaina vrsta bitka mcdii ostalima, nego ona ontoloki stoji u jednom odredenom fundirajuem sklopu povezanosti sa tubitkom, svetom i prirunou. Taj dokaz zahteva naelno pretresanje problenia rcahiosti, njegovih uslova i granica. Pod nazivom problem realnosti" meaju se razliita pitanja: 1. da li toboe svesti-transcendentno' 1 bie uopte jcstc; 2. da li ta realnost spoljanjeg sveta' moe da bude dovoljno dokazana: 3. koliko to bie, ako je ono realno, ima da se sazna u njegovom bitku-po-sebi; 4. ta uopste znai smisao tog bia - realnost. Sledee pretresanje problema realnosti obraduje, s obzirom na fundamentalnoontoloko pitanie, nesto trojako: a) realnost kao problem bitka i dokazivosti spoljanjeg sveta" b) realnost kao ontoloki problem, c) realnost i briga.
i

t>v

a) Realnost kao problem bitka i dokazivosti spoljasnjeg sveta" U poretku nabrojanih pitanja o realnosti prvo je ontoloko pitanje: sta realnost uopste znai. Pa ipak, sve dok je nedostajala jedna isto ontoloka problematika i metodika, to pitanje je, ako je
71 L'porcditi uorc str. 120 i daljo, i str. 132 133.

241

BlTAKI VRHMI:

ono uopte bilo izriito postavljeno, moralo da se preplie sa pretresanjem problema spoljanjeg sveta", jer analiza realnosti je moguna samo na osnovu primerenog pristupa onome realnom. Kao vrsta shvatanja onoga realnog, meutim, oduvek je vailo zorno saznavanje. A ono jeste" kao dranje due, svesti. Ukoliko realnosti pripada karakter onoga Po-sebi i nezavisnosti, onda se sa pitanjem o smislu realnosti spaja pitanje o mogunoj nezavisnosti onoga realnog ,,od svestf, odnosno o mogunoj transcendenciji svesti u sieru" onoga realnog. Mogunost dovoljne ontoloke analize realnosti zavisi od toga, koliko je ono oci ega treba da postoji nezavisnost, to treba da bude transcendirano, i scimo razjanjeno s obzirom na njegov bitak. Samo tako postaje ontoloki shvatljiva i vrsta bitka transcendiranja. I konano, primarna vrsta pristupa onome realnom mora da bude osigurana u smislu jedne odluke o pitanju da li uopte saznavanje moe da preuzme tu funkciju. Ova istraivanja, koja prethode jednom mogunom ontolokom pitanju o realnosti, sprovedena su u prethodnoj egzistencijalnoj analitici. Saznavanje je, prema njoj, jedan fundirani modus pristupa onome realnom. To realno je sutinski dostupno samo kao unutarsvetsko bie. Sav pristup takvom biu je ontoloki iundiran u osnovnoj ustrojenosti tubitka, bitku-u-svetu. Ovaj poslednji poseduje izvorniju ustrojenost bitka brige (ispred sebe - ve biti u nekom svetu - kao bitak pri unutarsvetskom biu). Pitanje, da li neki svet uopte jeste, te da li njegov bitak moe da bude dokazan, jeste kao pitanje koje postavlja tubitak kao bitaku-svetu - a ko drugi bi i trebalo da ga postavi? - bez smisla. Povrh toga, ono ostaje upleteno u jednu dvoznanost. Svet kao ono U-emu U-bitka i svet" kao unutarsvetsko bie, ono Pri-emu brinueg izrastanja, zajedno su baeni, odnosno najpre uopste nisu ni razliiti. Svet je, medutim, sutinski otkljuen sa bitkom tubitka; svet" je takode svagda ve otkrit sa otkljuenou sveta. Svakako, upravo unutarsvetsko bie u smislu onoga realnog, onoga samo predrunog, moe da ostane jo pokriveno. Pa ipak, i ono realno se takode moe otkriti samo na osnovu nekog ve otkljuenog sveta. I samo na tom osnovu ono realno moe da ostane jo prikriveno. 242

Briga kao bitak

tubitka

Pitanje o realnostf spoljanjeg sveta" postavlja se bez prethodnog razjanjavanja fenomena sveta kao takvog. Problem spoljanjeg sveta" se faktiki stalno orijentie na unutarsvetsko bie (stvari i objekte). Tako, ta pretresanja teraju u jednu ontoloki skoro nerazmrsivu problematiku. Preplitanje pitanja, meanje onoga za ta se hoe da bude dokazano s onim to se dokazuje i onim ime se dokaz vodi, pokazuje se u Kantovom Pobijanju idealizma" . Skandalom filozofije i opteg ovekovog uma""3 Kant naziva to to jo uvek nedostaje uverljiv i za svaku skepsu poraavajui dokaz za postojanje stvari izvan nas". On sam predlae jedan dokaz, i to kao obrazloenje ,,pouka': Puka, ali empirijski odreena svest mog vlastitog postojanja dokazuje postojanje predmeta u prostoru izvan mene" \ Naipre valja izriito napomenuti da Kant upotrebljava termin postojanje" [Dasein] za oznaavanje one vrste bitka koja se u istraivanju koje je pred nama naziva predrunost". Svest o mom postojanju" kazuje za Kanta: svest o mojem predrunobitku u Dekartovom smislu. Termin postojanje" mni kako predrunobitak svesti tako i predruno-bitak stvari. Dokaz za postojanje stvari izvan mene" oslanja se na to da sutini vremena jednakoizvorno pripadaju promena i postojanost. Moj predrunobitak, a to znai u unutranjem ulu dat predrunobitak jedne mnogostrukosti predstava, jeste predruna promena. Vremenska odredenost, medutim, pretpostavlja neto postojano predruno. A ono ne moe biti ,,u nama" zato to upravo moje postojanje u vremenu moe da bude odredeno tek tim postojaninf". Zajedno sa empirijski stavljenom predrunom promenom ,,u meni" je, stoga, nuno empirijski stavljeno neko predruno postoiano izvan mene". To postojano je uslov mogunosti predrunobitka promene ,,u meni". Sticanje iskustva
72 L'porcditi Kr. d. r. \'.\ str. 274 i dalje, potom poholiavajui dodaci u Predgovoru za 2. izdanie, str. XXXIX, primedha; isto tako: () paralogizniima istog unia7 1. c. str. 399 i dalje, poseh. str. 412. (). c , Predgovor, Prim. O. c s t r . 275. (). c , str. 275.

73 74 "3

243

BlTAKI VRTMT

o bitku-u-vremenu predstava jednakoizvorno stavlja ono promenjujue ,,u meni" i ono postojano izvan mene'l Dokaz svakako nije nikakav kauzalni zakljuak, pa prema tome nije ni optereen njegovom neprobitanou. Kant gotovo da daje jedan ontoloki dokaz" iz ideje jednog vremenitog bia. Najpre se ini kao da je Kant napustio kartezijansku polaznu postavku jednog subjekta koji se zatie izolovan. Ali, to je samo privid. Ve i to da Kant uopte zahteva dokaz za postojanje stvari izvan mene" pokazuje da on taku oslonca za tu problematiku uzima u subjektu, kod onoga ,,u meni". A onda i sam dokaz biva proveden takoe polazei od empirijski date promene ,,u meni". To zato to je samo ,,u meni" iskuano vreme" koje i nosi dokaz. Vreme prua tlo za dokazujui odskok u ono izvan mene". Povrh toga, Kant tvrdi: Problematski [idealizam], koji... prethodno daje samo nemo da se neko postojanje izvan naeg dokae neposrednim iskustvom, jeste umski i primeren je jednoj temeljitoj filozofskoj vrsti misljenja; naime, da se, pre nego to ne bude pronaden neki dovoljan dokaz, ne dopusti nikakav odluujui sud."7h Medutim, ak i ako bi ontika prednost izolovanog subjekta i unutranjeg iskustva bila naputena, ipak bi Dekartova pozicija ostala ontoloki odrana. Ono to Kant dokazuje - ako se uopste jedanput prizna ispravnost dokaza i njegove baze - to je nuni zajedniki predrunobitak promenljivog i postojanog bia. Ali, ovaj jednaki poredak dva predruna jo ne kazuje ni zajedniki predrunobitak subjekta i objekta. Pa ak ako bi to bilo i dokazano, jo uvek bi ostalo pokriveno ono ontoloki odluujue: osnovna ustrojenost subjekta", tubitka, kao bitka-u-svetu. Zajedniki predrunobitak onoga fizikog i onoga psihikog ontiki i ontoloki je potpuno razliit odfenomena bitka-u-svetu. Razliku / sklop povezanosti onoga ,,u meni" i izvan mene" Kant pretpostavlja - faktiki s pravom, ali nema pravo ako to ini r u smislu svoje dokazne tendence. Nije pokazano neto tak\ o, da ie ono to se po niti vodilji vremena isposlovalo o zajednikom predrunobitku onoga menjajueg i onoga postojanog, tano takode i
76 O. c , str. 274-273.

244

Briga kao bitak

tubitka

za sklop povezanosti onoga ,,u meni" i onoga izvan mene" Ali, da je bila videna u dokazu pretpostavljena celina razlike i sklopa povezanosti onoga unutra" / onoga izvan", da je bilo ontoloki pojmljeno ono to je tom pretpostavkom pretpostavljeno, onda bi se u sebi sruila mogunost da se dokaz za postojanje stvari izvan mene" dri za jo uvek odolevajui i nuan. Skandal filozofije" se ne sastoji u tome to sve do sada jo uvek nedostaje taj dokaz, nego u tometo se takvi dokazi uvek iznova iekivaju i pokuavaju. Takva iekivanja, namere i zahtevi izrastaju iz jednog ontoloki nedovoljnog postavljanja polaznih postavki onoga od ega nezavisno i izvan ega" jedan svet" treba da bude dokazan kao predruan. Nisu nedovoljni dokazi, nego je prenisko odredena vrsta bitka dokazujueg bia i bia koje iziskuje dokaz. Stoga moe da nastane privid da je dokazivanjem nunog zajednikog predrunobitka dva predruna dokazano, ili je barem samo dokazivo, neto o postojanju kao bitku-u-svetu. Ispravno razumljeno postojanje opire se takvim dokazima, zato to ono u svom bitku svagda ve jeste, za ta naknadno dolazei dokazi dre za nuno da mu to tek demonstriraju. Ako bi se htelo da se iz nemogunosti dokaza za predrunobitak stvari izvan nas zakljui da taj predrunobitak, stoga, treba ,,prihvatiti samo putem verovanjaK y onda se izokretanje problema ne bi previadalo. Ostalo bi da postoji predmnjenje, da se u osnovi i ideainim nainom mora moi navesti neki dokaz. Omeivanjem na neku veru u realnost spoljanjeg sveta" neprimerena polazna postavka problema potvrena je i onda kada se toj veri izriito vrati njeno vlastito pravo". Zajedno s tim naelno se postavlja zahtev za nekim dokazom, premda se pokuava da se tom zahtevu udovoIji nekim drugim putem od puta stringentnog dokaza. s
"7 78 (). c. Prcdgovor, prim. L'porediti: V. Piltaj I VVilhelm Pilthevj, Beitriige znr Losung der Lrage voni Ursprung unseres Glaubeus an die Realilat der Aufiemvelt undseinem Reeht (1890). Sahrani spisi V, o, str. 90 i dalje. P:ltai nedvosmisleno kae na samom poetku te rasprave: Jer, ako za oveka treha ih hude data neka opteva/eea istina, onda misljenje mora, prema metodi koiu je naipre Pekart naveo, da prokri sebi iedan put od inieniea svesti prema spoljanjoi zbiljnostf, o. e., str. 90.

245

BllAK i VRIIMI-:

ak i ako bi se htelo da se pozove na to da subjekat mora da pretpostavlja, te da on takode uvek ve nesvesno i pretpostavlja da je spoljanji svet" predruan, da postoji, ipak bi jo uvek ostalo u igri konstruktivno postavljanje polazne postavke jednog izolovanog subjekta. Fenomen bitka-u-svetu bi time bio pogoden isto onako malo kao i dokazom nekog zajednikog predrunobitka onoga fizikog i onoga psihikog. Takvim pretpostavkama postojanje dolazi uvek ve suvie kasno" zato to ono, ukoliko kao bie sprovodi tu pretpostavku, - a drugaije ona nije moguna, - kao bie svagda ve jeste u nekom svetu. Ranije' od svake postojanju primerene pretpostavke i primerenog dranja jeste apriori" ustrojenosti bitka u vrsti bitka brige. Verovati u realnost spoljanjeg sveta" s pravom ili bez njega, dokazivati te realnosti, dovoljno ili nedovoljno, pretpostavljati te realnosti, izriito ili ne, takvi pokusaji pretpostavljaju, ne savladavi u potpunoj prozirnosti svoje vlastito tlo, jedan najpre besvetovan subjekat, odnosno subjekat koji nije siguran u svoj svet, te koji u osnovi mora sebi tek da osigura neki svet. Bitak-u-svetu biva pritom od samog poetka postavljen na neko shvatanje, mnjenje, izvesnost i veru, na jedno dranje koje je i samo uvek ve jedan fundirani modus bitka-u-svetu. Problem realnosti" u smislu pitanja: da li neki spoljanji svet jeste predruan, postoji, i da li je on dokaziv, pokazuje se kao nemoguan problem, ne zato to on u konsekvenci vodi u neodrive aporije, nego zato to samo bie, koje je tema tog problema, gotovo da odbija takvo postavljanje pitanja. Ne treba dokazivati da je i kako je predruan neki spoljanji svet" nego treba da se pokae zato postojanje, tubitak kao bitak-u-svetu poseduje tendencu da spoljanji svet" najpre saznajnoteorijski" pokopa u nistavnost, da bi ga potom tek putem dokaza pustio da uskrsne. Osnov za to lei u zapadanju tubitka i u time motivisanom premetanju primarnog razumevanja bitka na bitak kao predrunost. Ako je postavljanje pitanja u toj ontoloskoj orijentaciji kritiko" onda ono kao najblie i jedino izvesno predruno nalazi neko puko unutranje". Nakon razaranja izvornog fenomena bitka-u-svetu na osnovu preostalog ostatka, izolovanog subjekta, sprovodi se spajanje s nekim svetom". 246

Briga kao bitak tubitka

Mnogostrukost pokuaja reavanja problema realnostf, koji su bili obrazovani variranjima realizma i idealizma i njihovim posredovanjima, u istraivanju koje je pred nama ne mogu se opirno diskutovati. Koliko je izvesno da e u svima njima imati da se pronade jezgro pravog ispitivanja, toliko bi bilo naopako kada bi se htelo da se vrsto reenje problema dobije proraunavanjem onoga svagda ispravnog. Pre je potreban naelan uvid da razliiti saznajnoteorijski pravci ne promauju toliko kao saznajnoteorijski, nego to na osnovu proputanja egzistencijalne analitike tubitka uopte ne zadobijaju ni tlo za jednu fenomenalno osiguranu problematiku. To tlo se takoe ne moe zadobiti ni naknadnim fenomenolokim poboljavanjima pojma subjekta i svesti. Time nije zajameno da neprimereno postavljanje pitanja ipak i dalje ne postoji. S tubitkom kao bitkom-u-svetu unutarsvetsko bie je svagda ve otkljueno. ini se da se ovaj egzistencijalno-ontoloki iskaz poklapa s tezom rcalizma da je spoljanji svet realno predruan. Ukoliko u egzistencijalnom iskazu nebude poreknut predrunobitak unutarsvetskog bia, on se u rezultatu - gotovo doksografski - podudara s tezom realizma. Ali, on se od svakog realizma naelno razlikuje po tome to realizam za realnost sveta' dri da joj je potreban dokaz, a da je istodobno ta realnost takode i dokaziva. I jedno i drugo je u egzistencijalnom iskazu upravo negirano. Ono, medutim, to taj iskaz potpuno odvaja od realizma jeste ontoloko nerazumevanje realizma. Pa on ipak pokuava da realnost ontiki objasni realnim sklopovima povezanosti dejstvovanja izmedu onoga realnog. Nasuprot realizmu idcalizam, ma koliko on u rezultatu bio jo i protivstavljen i neodriv, ima jednu naelnu prednost - u sluaju da on samog sebe ne razume pogreno kao psiholoki" idealizam. Ako idealizam naglaava da bitak i realnost jesu samo ,,u svesti", onda tu dolazi do izraza razumevanje toga da bitak ne moe da bude objanjen biem. Meutim, ako ostaje neobjanjeno da se ovde dogada razumevanje bitka i ta ontoloki kazuje samo to razumevanje bitka, kako ie ono moguno i da ono pripada ustrojenosti 247

BIIAK

YRI:.\U

bitka tubitka, onda on gradi interpretaciiu realnosti u prazno. Da bitak nije objanjiv biem i da je realnost moguna samo u razumevanju bitka, ipak ne oslobada od toga da se pita o bitku svesti, same res cogitans. U konsekvenci idealistike teze lei ontoloka analiza same svesti predskicirana kao nezaobilazan prethodni zadatak. Samo zato to bitak jeste ,,u svesti", a to znai razumljiv u tubitku, tubitak moe da razume i da dovede do pojma takode i karaktere bitka poput: nezavisnost, Po-sebf, uopte realnost. Samo zato je nezavisno" bie kao ono unutarsvetski susretajuce obazirno pristupano. Ako naziv idealizam kazuje koliko i razumevanje toga da bitak nikada nije objanjiv biem, nego da je on za svako bie svagda ve ono transcendentalno" onda u idealizmu lei jedina i ispravna mogunost filozotske problematike. Onda Aristotel nije bio manje idealist od Kanta. Ako idealizam znai svoenje sveg bia na jedan subjekat ili svest, koji se istiu samo time to u svom bitku ostaju neodredeni i u najbo ljem sluaju negativno okarakterisani kao nestvarovitf, onda taj idealizam nije metodiki manje naivan od najgrublieg realizma. Ostaje jo mogunost da se problematika realnosti postavi/w svake stanovine' orijentacije tezom: svaki subjekat jeste ta on jeste samo za neki objekat, i obrnuto. U toj formalnoj polaznoj postavci, medutim, ostaju lanovi korelacije, isto onoliko koliko i sama ta korelacija, ontoloki neodredeni. Ali, u osnovi celina korela cije ipak biva nuno miljena kao bilo kako" bivstvujuea, dakle, u pogledu na neku odredenu ideju o bitku. Naravno, ako je pre toga egzistencijalno-ontolosko tlo osigurano ukazivanjem na bitak-u-svetu, onda se pomenuta korelacija naknadno ua saznati kao formalizovano, ontoloski indiferentno odnoenje. Diskusija neizgovorenih pretpostavki samo saznajnoteorijskih" pokuaja reavanja problema realnosti pokazuje da on mora da se kao ontoloki problem uzme natrag u egzistencijalnu analitiku tubitka. u
79 NoJavno jc Nikolaj I lartman jNicolai Martmannj po Selcrovom postupku >\'ojoj ontoloki orijentisanoi teoriii sa/nania polo/io u OMIOV te/u o >a/.na\aniu kao hitko\'nom odnosif. Uporediti: (iruniizugc cincr Mctdphvsik dcr I-jkctUitms. 2. dopunjeno i/d. 1925. - eler kao i fdartman pre\idaiu, medutim. na iednak nain, pri svoi ra/lieitosti svoie tenomenoloke pola/ne ba/e, da ..ontolouiia" u svojoj predaniem nasledenoj osnovnoi' onjentaciji /aka/uje u odnosu na tubitak.

248

Hriga kao bitak

tubitka

b) Realnost kao ontoloki problem Ako naziv realnost mni bitak unutarsvetski predrunog bia (res) - a pod njim se nita drugo i ne razume - onda to za analizu tog modusa bitka znai: unutarsvetsko bie moe se ontoloki pojmiti samo ako je razjanjen fenomen unutarsvetskosti. A ova poslednja osniva se u fenomenu sveta, koji sa svoje strane kao sutinski strukturni momenatbitka-u-svetu pripadaosnovnoj ustrojenosti tubitka. Bitak-u-svetu je, opet, ontoloki skopan u strukturnoj celovitosti bitka tubitka, kao kakva je bila okarakterisana briga. Ali, time su oznaeni fundamenti i horizonti ije razjanjavanje omoguava tek analiza realnosti. Tek u tom sklopu povezanosti postaje ontoloki razumljiv takode i karakter onoga Po-sebi. Iz orijentacije na taj problemski sklop povezanosti u ranijim analizama bio je interpretiran bitak unutarsvetskog bia. S() Dodue, u izvesnim se granicama neka fenomenoloka karakteristika realnosti onoga realnog ve moe dati bez izriite egzistencijalno-ontoloke baze. To je pokusao Diltaj u gore spomenutoj raspravi. O onome realnom se stie iskustvo u impulsu i volji. Realnost je otpor, tanije: otpornost. Analitika izrada fenomena otpora jeste ono pozitivno u spomenutoj raspravi i najbolje konkretno obistinjenje ideje jedne opisujue i raslanjavajue psiholcgije". Pravi uinak analize ienomena otpora, medutim, biva spreen saznajnoteorijskom problematikom realnosti. Stav o fenomenalnostf ne doputa Diltaju da docte do ontoloske interpretacije bitka svesti. Volja i njeno ometanje nastupaju unutar
i da upravo u saznavanjc ukljueni bitkovni odnos" (up. gore str. 61 i dalie) prisilno \7odi ka nienoi Jiachioj rcvi/iji, a ne samo ka kritikoni pobolisavaniu. Poleonjivanjc neizgovorene irine dcjstva icdne ontoloski neraziasnjene polaznc posta\'kc bitkovnog odnosa tcra 1 -lartinana u jcdan ..kritiki rcalizarn", koji ie u osuovi potpuno stran nivou problematike koju on cksponira. / a Hartmanovo shvatanje ontologiic up. \\'/V ist kritischc Ontologic iihcriiaupt woglich? u Spomcnici Paulu Natorpu iPaul Natorp] 1924, str. 124 i daijc. Urorcditi pre s\ega 16. str. 103 i daljc: Svctonicrnost okolnog svcta koja >e > iavlja na unutarsvetskom biu; ^ 1S, str. 1 14 i dalie: L'dovoljcnic i znacniskost. Svctovnost sveta; ^ 29. str. 169 i dalje: lubitak kao nahodcnjc - O bitku-po-scbi unutars\etskog bia up. str. 106-107.

249

BlTAKl

VRtiMli

iste svesti."*1 Vrsta bitka ovoga nastupati", smisao bitka ovoga unutar", bitkovni odnos svesti prema onom realnom samom - svemu tome je potrebno ontoloko odredenje. To da takvo odredenje izostaje, lei konano u tome to je Diltaj ivot", iza" kojega se, naravno, ne moe vratiti, ostavio da stoji u ontolokoj indiferenci. Pa ipak, ontoloka interpretacija tubitka ne znai ontiko vraanje na neko drugo bie. To to je Diltaj bio saznajnoteorijski opovrgnut, ne moe da odvrati od toga da se uini plodnim ono pozitivno u njegovim analizama, to je upravo pri tim opovrgavanjima ostalo nerazumljeno. Tako je nedavno eler prihvatio Diltajevu interpretaciju realnosti.*2 On zastupa jednu voluntativnu teoriju postojanja". Postojanje se pri tome razume u Kantovskom smislu kao predrunobitak. Bitak predmeta je neposredno dat samo u odnoenju prema nagonu i volji". eler ne tvrdi samo, poput Diltaja, da realnost nikada ne biva primarno data u miljenju i shvatanju; on pre svega upuuje na to da samo saznavanje opet nije sudenje, te da je znanje jedan bitkovni odnos". I za ovu teoriju naelno vai ono to je ve moralo da bude kazano o ontolokoj neodredenosti fundamenata kod Diltaja. Ontoloka fundamentalna analiza ivota" ne moe ni naknadno da se umetne kao podgradnja. Ona nosi i uslovljava analizu realnosti, potpunu eksplikaciju otpornosti i njenih fenomenalnih pretpostavki. Otpor susree u jednom Ne-proi-kroz, kao spreavanje jednog hteti-proi-kroz. Ali, ovim je ve otkljueno neto na ta idu nagon i volja. Ontika neodredenost tog tamo-na-ta, meutim, ne sme da se previdi ili ak da se shvati kao Nita. Ovo ii na ..., koje nailazi na otpor i koje jedino i moe nailaziti", i samo ve jeste pri nekoj celovitosti udovoljenja. A njena otkritost osniva se u otkljuenosti
81 82 Uporediti: Beitriige, o. c , str. 134. Uporediti: Dic Formen dcs \Visscns und dic Biulung. Predavanje 1925. Prim. 24 i 25. Primedba pri korekturi: Seler je sada u zbirci rasprava Dic Wissensfornien und die ('jesellschaft 1926, koja se upravo pojavila, objavio svoje odavno najavljeno istraivanje Iirkenntnis und Arbeit" (str. 233 i dalje). Odsek Y\ te rasprave (str. 455) donosi jedan opiran prikaz voluntativne teorije postojanja" u sklopu po\ezanosti s pohvalania i kritikom Diltaja.

250

Briga kao bitak

tubitka

celine upuivanja znaenjskosti. Iskustvo otpora, a to znai tenji primereno otkrie onoga otpornog, ontoloki je moguno samo na osnovu otkljuenosti sveta. Otpornost karakterie bitak unutarsvetskog bia. Iskustva otpora odreduju faktiki samo irinu i pravac otkrivanja unutarsvetski susretajueg bia. Njihovo sumiranje ne uvodi tek otkljuenje sveta nego ga pretpostavlja. Ovo protiv" i spramf su u svojoj ontolokoj mogunosti noeni otkljuenim bitkom-u-svetu. Otpor se takode ne iskuava ni u nekom za sebe nastupajueirf nagonu ili volji. Ovi poslednji pokazuju se kao modifikacije brige. Samo bie ove vrste bitka moe da naie na ono otporno kao neko unutarsvetsko. Prema tome, ako realnost biva odredena otpornou, onda ostaje da se obrati panja na neto dvojako: prvo, time je pogoen samo jedan karakter realnosti medu ostalima; a potom, za otpornost je nuno pretpostavljen ve otkljueni svet. Otpor karakterie spoljanji svet" u smislu unutarsvetskog bia, a nikada u smislu sveta. Svest o realnostT je i sama jedan nain bitka-u-svetu. Na taj egzistencijalni osnovni fenomen nuno se vraa sva problematika spoljanjeg sveta'. Ukoliko cogito sunV' treba da slui kao polazite egzistencijalne analitike tubitka, onda je potrebno ne samo da se njegova sadrina preokrene, nego je potrebno i njeno novo ontoloki-fenomenalno obistinjenje. Prvi iskaz je tada: sum" i to u smislu: ja-jesam-u-nekom-svetu. Kao takvo bie ,,ja jesam" u bitkovnoj mogunosti za razliita dranja (cogitationes) kao naine bitka pri unutarsvetskom biu. Nasuprot tome, Dekart kae: cogitationes su predrune, zajedno s time je u tome predruan i neki ego kao besvetovna res cogitans.

c) Realnost i briga Realnost se kao ontoloki naziv odnosi na unutarsvetsko bie. Ako on slui za oznaavanje te vrste bitka uopte, onda prirunost i predrunost fungiraju kao modusi realnosti. Ali, ako se toj rei prepusti njeno predajom nasledeno znaenje, onda ona mni bitak 251

HriAK i \ ki-Air

u smislu iste predrunosti stvari. Meutim, nije svaka predrunost predrunost stvari. Priroda" koja nas obuhvata" dodue, jeste unutarsvetsko bie, ali ni vrstu bitka onoga prirunog ni onoga predrunog ne pokazuje na nain prirodne stvarovitostf. Ma kako taj bitak prirode" bio interpretiran, svi modusi bitka unutarsvetskog bia ontoloki su fundirani u svetovnosti sveta, a time u fenomenu bitka-u-svetu. Iz toga proistie uvid: realnost niti poseduje neku prednost unutar modusa bitka unutarsvetskog bia, niti takva vrsta bitka uopte moe ontoloki primereno da okarakterie neto takvo poput sveta i tubitka. Reahiost je u poretku ontolokih fundirajuih sklopova povezanosti i m o g u n o g kategorijalnog i egzistencijalnog legitimisanja upaena natrag na fenomen brige. To da se realnost ontoloki osniva u bitkti tubitka, ne moe da znai da bi ono realno moglo biti kao ono sto ono samo po sebi jeste, samo ako i dok tubitak egzistira. Dakako, samo dok tubitak jc5?c, a to znai ontika mogunost razumevanja bitka, ima" bitka. Ako tubitak ne egzistira, onda takode nije" nezavisnost" i takode nije" ono Po-sebi". Neto takvo tada nije ni razumljivo ni nerazumljivo. Tada se takode ni unutarsvetsko bie niti moe otkriti, niti moe leati u prikrivenosti. lada se ne moe ni kazati da bie ieste, niti da ono nije. Zasigurno se sada, sve dok jeste razumevanje bitka, a time i razumevanje predrunosti, moe kazati da e tada bie jo i nadalje biti. Naznaena zavisnost bitka, ne bia, od razumevanja bitka, a to znai zavisnost realnosti, ne onoga realnog, od brige, osigurava dalju anaiiiiku tubitka od jedne nekritike, ali uvek iznova sebe nametajue interpretacije tubitka po niti vodilji ideje o realnosti. Tek orijentacija na ontoloki pozitivno interpretiranu egzistencijalnost daje jamstvo da se u faktikom toku analize svesti" zivota", u osnov ipak nee poloiti bilo koji, premda indiferentan smisao realnosti. To da bie vrste bitka tubitka ne moe da bude pojmljeno iz realnosti i supstancijalnosti, izrazili smo tezom: supstanea eoveka je egzi^teneija. Interpretacija egzistencijalnosti kao brige i njeno 252

Hrigu kao bitak tubitkii

razgraniavanje spram realnosti ipak ne znae kraj egzistenciialne analitike, nego samo putaju da otrije istupe preplitanja problema u pitanju o bitku i njegovim mogunim modusima, i o smislu takvih moditikacija: samo ako razumevanje bitka jcste> bie kao bice postaje pristupano; samo ako jeste bice vrste bitka tubitka, razumevanje bitka je mogucno kao bie.

44. liibitak, otkljucnost

i ist'uia

Filozofija je od davnina istinu stavljala zajedno s bitkom. Prvo otkrie bitka bia od strane Parmenida identifikuje" bitak s dokuujuim razumljenjem bitka: TO ydp auTo vodv OTIV T Kai d v a i s \ U svom nacrtu povesti otkria dpxai s l Aristotel naglaava da su iilozofi pre njega, vodeni samim stvarima", bili prisiljeni na dalje ispitivanje: auTo TO npdypa ib8o7Toir|av auToic; Kai auvi]vdyKaae (r|Tivs\ Istu injenicu on oznaava takode i reima: dvayKa(6|ievoc; c dKoXou0iv TOK cpatvopevoic;s<\ on (Parmenid) je bio prisiljen da V sledi ono to se pokazalo po sebi samom. Na drugom mestu se kae: vn aim]c; Tfjc; dXi]0dac; dvayKa(6uvot s , oni su istraivali prisiljeni samom istinoirf. To istraivanje Aristotel oznaava kao 8s cpiAoaocpdv Tiepi dXi]0dac; > filozofiranje" o istini" ili takode i diTocpaiveaOai irepi Ti]c; dXi]0dacf\ pokazujue pustiti-da-vidi s obzirom na okruje istine" i u njemu. Sama filozofija biva odredena kao maTiipi] TK ifjc; dXi]0dac,", znanost o istinf. iVledutim, istodobno je ona okarakterisana i kao jedna TuaTi]|ji], t] Oecopd TO 6V i] ov' 1 , kao znanost koja bie razmatra kao bie, a to znai s obzirom na njegov bitak.
83 84 85 86 87 88 89 90 91 Dicls, I'ragm. 3. Aristotcl, Mcttifiziku, A. (). c.,984 a 18 i daljc. (). c , 9 8 6 b 3 1 .
(). L . , 9 8 4 b 10.

O. O. (). ().

c.,983 6 2, up. 988 a 20. c.,a 1,993 b 17. c , 993 b 20. c , 1 1, 1003 a 21. "

253

BlTAK 1 VRIMf

ta ovde znai istraivati o 'istinf', znanost o istinf ? Da li se u tom istraivanju istina ini temom u smislu neke teorije saznanja ili teorije suda? Oigledno ne, jer istina" znai isto to i stvar", ono sebe-samog-pokazujue". A ta tada znai izraz istina", ako on terminoloki moe da bude upotrebljen kao bice" i bitak"? Meutim, ako istina s pravom stoji u izvornom sklopu povezanosti s bitkonu onda se fenomen istine pomie u krug fundamentalnoontoloke problematike. Ali, zar tada taj fenomen ne mora da susree ve i unutar pripremne fundamentalne analize, analitike tubitka? U kojem ontiko-ontolokom sklopu povezanosti stoji istina" s tubitkom i njegovom ontikom odredenou koju mi nazivamo razumevanje bitka? Moe li se iz toga pokazati razlog, zato bitak nuno ide zajedno sa istinom, a istina s bitkom? Pred ovim pitanjima ne sme se uzmicati. Poto bitak doista ,,ide zajedno" sa istinom, fenomen istine je takode ve stajao u temi ranijih analiza, mada ne izriito pod tim nazivom. A sada bi valjalo da se, s obzirom na zaotravanje problema bitka, fenomen istine izriito granino obuhvati, pa da se fiksiraju u njemu ukljueni problemi. Pritom, ono to je ranije bilo razlagano ne treba da bude samo saeto. Istraivanje uzima novu polaznu postavku. Analiza polazi od tradicionalnog pojma istinc i pokuava da slobodno poloi niegove ontoloke lundamente (a). Polazed od tih fundamenata postaje vidljiv izvorni fenomen istine. A polazed od ovoga da se pokazati izvcdcnosi tradicionalnog pojma istine (b). Istraivanje ini razgovetnim da pitanju o sutini" istine nuno sa-pripada pitanje o vrsti biika istine. Ujedno s tim ide razjanjavanje ontolokog smisla besede da ima istine" i vrste nunosti kojom moramo da pretpostavimo" da ima" istine (c).

a) Tradicionalni pojam istine i njegovi ontoloski iundamenti Tradicionalno shvatanje sustine istine i mnjenje o njenoj prvobitnoj deiiniciji karakteriu tri teze: 1. Mesto" istine je iskaz (sud). 2. Sustina istine lei u podudaranju" suda s njegovim 254

Briga kao biiak

tubitka

predmctom. 3. Aristotel, otac logike, dodeiio je istinu sudu kao njenom izvornom mestu; on je, takoe, i zaetnik definicije istine kao podudaranja". Ovde nije nameravana nekakva povest pojma istine, koja bi mogla da bude prikazana samo na tlu povesti ontologije. Nekoliko karakteristinih upuivanja na ono to je poznato treba da uvedu analitika pretresanja. Aristotel kae: 7xa6r|uaTa TI]<; \|/uxf|c; tcov Trpa^uciTOJv ouotiouaTa92, doivljajf due, vorjuaTa (predstave"), jesu ujednaavanja na stvarima. Ovaj iskaz, koji nikako nije postavljen kao izriita definicija sutine istine, postao je povod za obrazovanje kasnijeg tormulisanja sutine istine kao adaequatio intellectus et rei. Toma Akvinskr\ koji za definiciju upuuje na Avicenu, a ovaj je nju sa svoje strane preuzeo iz Knjigc dcfinicija (X vek) Isaka Izraelija, upotrebljava za adaequatio (ujednaavanje) takode i termine correspondentia (odgovaranje) i convenientia (poklapanje). Novokantovska je teorija saznanja XIX veka tu definiciju istine visestruko oznaila kao izraz jednog metodiki zaostalog naivnog realizma i proglasila je za nespojivu s postavljanjem pitanja koje je prolo kroz Kantov kopernikanski obrt". Pritom se previda, na ta je jo Rrentano [Franz Brentano] skrenuo panju, da se i Kant vrsto dri tog pojma istine, i to tako snano da ga on uopte i ne stavlja na pretresanje: Staro i uveno pitanje, za koje se mislilo da logiare dovodi u tesnac ..., jeste pitanje: ta jc istina7. Objanjenje naziva istine, naime, da je ona podudaranje saznanja sa svojim predmetom, ovde biva poklonjeno i pretpostavljeno ...Vjl Ako se istina sastoji u podudaranju nekog saznanja sa svojim predmetom, onda taj predmet mora time da bude razliit od drugih predmeta, jer neko saznanje je pogreno ako se ne podudara s predmetom na koji se odnosi, iako ono sadri neto sto bi zasigurno moglo da vai o ostalim predmetima.m) A u Uvodu za transcendentalnu
92 Aristotol, dc intcrpr. 1, 1 ^ a 6. )3 Uporediti: Toma Akvinski, (Jiiacst. tiisp. dc veritate, pit. I, l. 1. 94 Kritikd. r. V.1 str. 82. 95 (). c , str. 83.
c

BllAK i VRI-MI-:

dijalektiku Kant kae: Istina ili privid nisu u predmetu, ukoliko on biva zren, nego u sudu o njemu, ukoliko on biva miljen."^ Karakteristisanje istine kao podudaranja, adaequatio, ouoia^aic;, dodue, veoma je opta i prazna. Ali, ono e ipak da ima nekakvopravoakoseodriuprkosnajraznovrsnijim interpretacijama saznanja, koje ipak nosi taj istaknuti predikat. Sada emo da pitamo o fundamentima tog odnoenja". ta je, zajedno sa osta//;;/, neizriito stavljcno u toj eelitii odnoenja - adaequatio intelleetus et rei? Kakav ontoloki karakter poseduje sdmo to to jc stavljeno zajedno sa ostalim? ta uopte mni termin podudaranje"? Podudaranje neega s neim poseduje formalni karakter odnosenja neega prema neemu. Svako podudaranje, pa time takode i istimf, neko je odnosenje. Ali, nije svako odnoenje podudaranje. Neki znak pokazuje //(/ ono pokazano. Pokazivanje jeste jedno odnosenje, ali nije podudaranje znaka i onoga pokazanog. Ipak, oigledno je da ni svako podudaranje takode ne mni neto takvo poput convenientia-e iiksirane u definiciji istine. Broj 6 se podudara sa 16 - 10. Brojevi se podudaraju, oni su jednaki u pogledu na ono Koliko. Jednakost je jcdan nain podudaranja. Primereno strukturi podudaranju pripada nesto takvo poput nekog pogleda na'. ta je ono, u pogledu na ta se podudara ono to se odnosi u adaequatio? Pri objanjenju odnoenja istine" mora uz ostalo da se obrati panja i na osobitost lanova odnoenja. U pogledu na ta se podudaraju intellectus i res? Da Ii oni prema vrsti svog bitka i svojoj sutinskoj sadrini uopste odaju neto u pogledu na sta oni mogu da se podudaraju? Ako je jednakost na osnovu nedostajue jednakovrsnosti njih dva nemoguna, jesu li ta dva (intellectus i res) onda moda slini? Ali, saznanje ipak treba da ,,da' stvar tako kako ona jeste. Podudaranje" ima reIacioni karakter: lako - Kako". Na koji nain je to odnoenje moguno kao odnoenje izmedu intellectus-a i res? Iz ovih pitanja r postaje razgo\ etno: za razjanjavanje strukture istine nije dovoljno da se ta celina odnoenja jednostavno pretpostavi, nego ona mora da bude ispitana natrag u sklopu povezanosti bitka, sklopu povezanosti koji nosi tu celinu kao takvu.
96 (). c , str. 350.

256

Brign kao bitak tuhitka

Da li je za to ipak potrebno da se saznajnoteorijska" problematika razvije s obzirom na subjekat-objekat odnoenje, ili se analiza moe ograniiti na interpretaciju imanentne svesti o istinT, dakle, moe da ostane unutar sfere" subjekta? Istinito je, po optem mnjenju, saznanje. A saznanje je suenje. Na sudu moraju da se razlikuju: sudenje kao realni psihiki proces i ono sudeno kao idcahni sadrina. O toj sadrini se kae da je istinita". Realni psihiki proces je, naprotiv, predruan, postoji, ili ne. Idealna sadrina suda stoji, prema tome, u odnoenju podudaranja. Prema tome, to odnoenje se tie jednog sklopa povezanosti izmeu idealne sadrine suda i realne stvari kao onoga o emu se sudi. Da li je podudaranje prema vrsti svog bitka realno ili idealno, ili nijedno od ta dva? Kako treba outoloki da bude shvaeuo oduoeuje izniedu idealno bivstvujueg i realno predruenog7. Ta, to odnoenje ipak postoji, a u faktikom sudenju ono ne postoji samo izmedu sadrine suda i realnog objekta, nego istodobno i izmedu idealne sadrine i realnog sprovodenja suda - i, oigledno, ovde jo unutranjije"? Ili se o ontolokom smislu odnoenja izmedu onoga realnog i onoga idcalnog (^Btsic,) ne sme pitati? A odnoenje ipak treba da opstoji. ta ontoloki kazuje sastoj? ta to moe da spreava ispravnost ovog pitanja? Da li je sluajno to sto se ovaj problem ve vie od dve hiljade godina nije pomakao s mesta? Da li izokretanje pitanja lei ve u polaznoj posiavci, u ontoioski nerazjanjenom razdvajanju onoga realnog i onoga idealnog? I da nije\ s obzirom na zbiljsko" sudenje onoga sudenog, razdvajanje realnog sprovodenja i idealne sadrine uopte neopravdano? Da nije zbiljnost saznavanja i sudenja razlomljena na dva naina bitka i sloja" ije sklapanje nikada ne pogada vrstu bitka saznavanja? Nije li psihologizam u pravu u tome to se ogractuje od tog razdvajanja, iako on sam vrstu bitka miljenja onoga miljenog niti ontoloki razjanjava, niti je uopte i samo poznaje kao problem? U pitanju o vrsti bitka adaequatio, povratak na rastavljanje na postupak suda i sadrinu suda ne vodi pretresanje napred, nego samo ini razgovetnim da razjanjavanje vrste bitka samog saznavanja

BlTAK I VRFMf.

postaje nezaobilazno. Analiza, koja je za to nuna, mora da pokua da u razmatranje istodobno dovede i fenomen istine koji karakterie saznanje. Kada u samom saznavanju istina postaje fenomenalno izriita? Onda kada se saznavanje legitimie kao istinito. Samolegitimisanje osigurava saznavanju njegovu istinu. U fenomenalnom sklopu povezanosti legitimisanja, prema tome, mora da postane vidljivo odnoenje podudaranja. Neka neko okrenut leima prema zidu provede istinit iskaz: Slika na zidu visi ukoso". Taj iskaz se legitimie time to e taj iskazujui okreui se da opazi sliku koja ukoso visi na zidu. ta se u tom legitimisanju legitimie? Koji je smisao obistinjenja iskaza? Da li se utvruje recimo neko podudaranje saznanja", odnosno onoga saznatog", sa stvari na zidu? Da i ne - svagda prema tome da li se fenomenalno primereno interpretira: ta kazuje izraz ,,ono saznato". Na ta se odnosi onaj iskazujui kada on - ne opaajui sliku, nego je ,,samo predstavljajui" - sudi? Moda na predstave"? Izvesno ne, ako predstava ovde treba da znai: predstavljanje kao psihiki postupak. On se ne odnosi na predstave ni u smislu onoga predstavljenog, ukoliko time biva mnena neka slika" realne stvari na zidu. Pre se to samo predstavljajue" iskazivanje, po svom najvlastitijem smislu, odnosi na realnu sliku na zidu. Ona je mnena i nita drugo. Svaka interpretacija koja ovde umee bilo ta drugo to je, po njoj, u samo predstavljajuem iskazivanju mneno, krivotvori fenomenalno injeniki sastoj onoga o emu se iskazuje. Iskazivanje je jedan bitak ka samoj bivstvujuoj stvari. A ta se legitimie opaajem? Nita drugo do da samo bie jeste ono to je bilo mneno u iskazu. Do obistinjenja dolazi to da je iskazujui bitak ka onome iskazanom jedno pokazivanje bia, da on otkriva bie ka kojem on jeste. Legitimisan biva otkrivajue-bitak iskaza. Pri tome saznavanje u izvrenju legitimisanja ostaje da se odnosi jedino na samo bie. Na samom tom biu se gotovo odigrava obistinjenje. Mneno bie samo pokazuje sebe tako kako ono po samom sebi jeste, a to znai da ono u istosti jeste tako kao kako bivstvujui ono u iskazu biva pokazano, otkrito. Ne bivaju predstave uporedivane - ni medu sobom ni u onosu na realnu stvar. Ne treba da bude legitimisano neko podudaranje saznavanja i predmeta, ili ak onoga psihikog i onoga fizikog, ali takode ne ni nekakvo 258

Briga kao bitak

tubitka

podudaranje izmedu sadraja svestf medu sobom. Legitimisano treba da bude jedino otkrito-bitak samog bica, ono u Kako njegove otkritosti. Ta otkritost se obistinjuje u tome to se ono iskazano, a to je samo bit\ pokazuie kao ono isto. ObistinjcnjevAVdi: sebc pokazivanje bica u istostf'. Obistinjenje se provodi na osnovu jednog sebe-pokazivanja bia. To je moguno samo tako to je iskazujue i sebe obistinjujue saznavanje po svom ontolokom smislu jedan otkrivajui bitak ka realnom biu samom. Iskaz jeste istinit, znai: on otkriva bie po samom sebi. On iskazuje, on pokazuje, puta da vidi" (curocpavaic;) bie u njegovoj otkritosti. Istinito-bitak (istina) iskaza mora da bude razumljen kao otkrivajue-bitak. Istina, dakle, uopte nema strukturu nekog podudaranja izmedu saznavanja i predmeta u smislu nekog ujednaavanja iednog bia (subjekat) sa nekim drugim (objekat). Istinito-bitak kao otkrivajue-bitak je opet ontoloki moguan samo na osnovu bitka-u-svetu. Ovaj fenomen, u kojem smo saznali jednu osnovnu ustrojenost tubitka, jeste fundanient izvornog fenomena istine. To treba sada slediti jos prodornije.

b) Izvorni fenomen istine i izvedenost tradicionalnog pojma istine Istinito-bitak (istina) kazuje otkrivajue-bitak. Ali, nije li to jedna krajnje proizvoljna defmicija istine? Neka tako nasilnim odredivanjima pojmova i pode za rukom da ideju podudaranja
97 O ideji legitimisanja kao identifikovanja" up. Huserl, Lo^. L'ntcrs.2 tom II, 2. deo, VI istra/ivanje. () ,.I;.videnciji i istini", isto, 36-39, str. 1 13 i dalje. Uobiaieni prikazi foionicnolokc teorije istine ograniavaju se na ono to je ka/ano u kntikini Prolegomenama (tom 1), i belee sklop povezanosti sa Bolcanovim Ukrnard Bolzano] ueniem o stavu. Nasuprot tome, pozitivnc ienomenoloke interpretaeije, koje su u osnovi razliite od Boleanove teorije, ostavljaju se po strani. Jedini koii jeizvan fenomenolokog istrazivania pozitivno prihvatio spomenuta i.stra/ivanja, bio je H. I.ask [F.mi] I.askL iiu ie I.ogik dcr Philo<ophic {191 1) isto onako snano odredilo VI Istraivanie (O eulnim i kategorijalnim zorovima str. 12S i dalie), kao to su njegovo Lchrc vom L'rtcil (1912) odredili spomenuti odseci o evidenciji i istini.

259

BlTAK I VRTME

iskljui iz pojma istine. Ne mora li taj sumnjivi dobitak da bude plaen time to je stara dobra" tradicija gurnuta u nitavnost? Jedino, prividnoproizvoljna definicija sadri samo numi interpretaciju onoga to je najstarija tradicija antike filozofije izvorno slutila, a pretfenomenoloki takoe i razumela. Istinito-bitak \6yoc;-a kao dTt6(pavaic;-a je d\r|6Utv na nain onoga ciTrocpaiveaOat: bie - uzimajui ga iz prikrivenosti - pustiti da se vidi u njegovoj neprikrivenosti (otkritosti). d\f|6ta, koju Aristotel prema gore navedenim mestima izjednaavasaTrpdy|ja, cpaivojieva, znai stvari same', ono to sebe pokazuje, biee u Kako svoje otkritosti. I da li je sluajno to se u jednom od Heraklitovih fragmenata J S , najstarijih filozofskih pouka koji se izriito bave \6yoc;-om, nazire ispostavljeni fenomen istine u smislu otkritosti (neprikrivenosti)? A6yoc;-u i onome koji ga kazuje i razume, bivaju protivstavljeni oni nerazumni. \6yoc; je cppd(aw 6KO)C; l\zu on kazuje kako se dri, ponaa bie. Onima nerazumnim, naprotiv, \av6dvei, ostaje u prikrivenosti ono to ine; Tu\av9dvovTat, oni zaboravljaju, tj. njima to ponovo tone natrag u prikrivenost. Dakle, \6yoc;-u pripada neprikrivenost, d-Xr]6ta. Njen prevod reju istina", a pogotovu teorijska pojmovna odredivanja tog izraza, pokrivaju smisao onoga to su Grci kao ,, pretfilozofsko razumevanje samorazumljivo poloili u osnov terminolokoj upotrebi dXf]6ta-e. Posezanje za tim potvrdama mora da se uva od nesputane mistike rei; konano, ipak je posao filozofije da snagu najelenientamijih reeiy u kojima tubitak izgovara sebe, sauva od toga da obinim razumom budu nivelisane do nerazumliivosti koja sa svoje strane fungira kao vrelo prividnih problema. Ono to je ranije^ bilo prikazano o \6yoc;-u i d^i^^ta-i gotovo u dogmatskoj interpretaciji, sada je dobilo svoju fenomenalnu ,, legitimicaju. Predloena definicija istine nije nikakvo potresanje tradicije, nego izvorno usvajanje, i to utoliko vise onda kada uspe pokazivanje da je i kako je teorija na osnovu izvornog fenomena istine morala da dode do ideje podudaranja.
9(S Uporediti: Diels, b'mgmentc der \'orsoknitiket\ Uerakiit tr. 1. 99 Uporediti: str. 53 i dalje.

260

Briga kao bitak

tubitka

Definicija" istine kao otkritosti i otkrivajue-bitka takode nije puko objanjenje rei, ve ona izrasta iz analize onih dranja tubitka koja smo najpre imali obiaj da nazivamo istinitim". Istinito-bitak kao otkrivajue-bitak jedan je nain bitka tubitka. Ono to samo to otkrivanje ini mogunim, nuno mora da bude nazvano istinitim" u jednom jo izvornijem smislu. Tek egzistencijalno-ontoloki fundamenti samog otkrivanja pokazuju najizvorniji fenomen istine. Otkrivanje je jedan nain bitka bitka-u-svetu. Obazirno ili takode prebivajui tamo-gledajue brinjenje otkrivaju unutarsvetsko bie. To bie postaje ono otkrito. Ono je istinito" u jednom drugom smislu. Primarno istinit", a to znai otkrivajui, jeste tubitak. Istina u drugom smislu ne kazuje otkrivajue-bitak (otkrie), nego otkrito-bitak (otkritost). Ranijom analizom svetovnosti sveta i unutarsvetskog bia, medutim, bilo je pokazano: otkritost unutarsvetskog bia osniva se u otkljuenosti sveta. A otkljuenost je osnovna vrsta tubitka, primereno kojoj on jeste svoje Tu. Otkljuenost biva konstituisana nahodenjem, razumljenjem i besedom, i ona se jednakoizvorno tie sveta, U-bitka i sopstva. Struktura brige kao onoga ispred-sebe - ve biti u nekom svetu - kao bitak pri unutarsvetskom biu, krije u sebi otkljuenost tubitka. Sa njom i kroz nju jeste otkritost, stoga tek sa otkljuenou tubitka biva dosegnut najizvorniji fenomen istine. Ono to je ranije bilo pokazano s obzirom na egzistencijalnu konstituciju onoga Tu,,,(1 i u odnosu na svakodnevni bitak tog Tu 101 , nije se ticalo niega drugog do najizvornijeg fenomena istine. Ukoliko tubitak sutinski jcstc svoja otkljuenost, ako kao otkljuen otkljuuje i otkriva, on je sutinski istinit". Tubitakjcste // istini\ Ovaj iskaz ima ontoloki smisao. On ne mni da je tubitak ontiki uvek ili takoe samo svagda uveden u svu istinu", nego da njegovoj egzistencijalnoj ustrojenosti pripada otkljuenost njegovog najvlastitijeg bitka. Uz prihvatanje onoga to je ranije dobijeno, pun egzistencijalan smisao stava tubitak je u istini" moe se ponovo prikazati sledeim odreenjima:
100 L'p. str. 169 i dalje. 101 L'p. str. 203 i daljc.

261

BlTAK I VIU-Ml-

1. Ustrojenosti bitka tubitka sutinski pripada otkljueenost uopte. Ona obuhvata celinu strukture bitka, koja je fenomenom brige postala ekplicitna. Brizi pripada ne samo bitak-u-svetu, nego i bitak pri unutarsvetskom biu. Jednakoizvorno s bitkom tubitka i njegovom otkljuenocu jeste i otkritost unutarsvetskog bia. 2. Ustrojenosti bitka tubitka, i to kao konstitutivum njegove otkljuenosti, pripada baenost. U njoj se razgre da tubitak svagda ve jeste kao moj, i da on to jeste u jednom odredenom svetu i pri jednom odredenom krugu odrectenih unutarsvetskih bia. Otkijuenost je sutinski faktika. 3. Ustroienosti bitka tubitka pr ipada projekat: otkljuujuci bitak ka svom moi-biti. Tubitak moe da razume sebe kao razumevajueg polazei od sveta" i od Drugih, ili iz svog najvlastitijeg moi-biti. Ova poslednje spomenuta mogunost kazuje: tubitak (Hkljuuje sebe samom sebi u najvlastitijem moi-biti i kao najvlastitije moi-biti. Ova svojstvena otkljuenost pokazuje fenomen najizvornije istine u rnodusu svojstvenosti. Najizvornija, i to najsvojstvenija otkljuenost, u kojoj tubitak moe da bude kao moi-biti, jeste istina egzistencije. Ona dobija svoju egzistencijaino-ontoloku odredenost tek u sklopu povezanosti jedne analize svojstvenosti tubitka. 4. Ustrojenosti bitka tubitka pripada zapadanje. Najpre i ponajee tubitak je izgubljen u svom svetu". U tome se izmestilo i razumljenje kao projekat na bitkovne mogunosti. Izrastanje u onom vSe znai gospodarenje javne izloenosti. Ono otkrito i otkljueno stoji u modusu iskrivljenosti i zakljuanosti putem naklapanja, udnje za novim i dvoznanosti. Bitak ka biu nije ugaen, ali je raskorenjen. Bie nije potpuno prikriveno nego upravo otkrito, ali istodobno iskrivljeno; ono se pokazuje - ali u modusu privida. Ujedno s tim ono pre toga otkrito ponovo tone natrag u izokrenutost i prikrivenost. Tubitak je, poto je sutinski zapadajuei, prema ustrojenosti svog bitka, u neistinT. Ovaj naziv je ovdc ontoioki 1 upotrebljen, isto onako kao i izraz zapadanje . Svako ontiki nega1 tivno vrednovanje' treba pri njegovoj egzistencijaino-analitikoj upotrebi odstraniti. Faktinosti tubitka pripadaju zakljuanost i pokrivenost. Potpun egzistencijalno-ontoloki smisao sta\'a: tubitak jeste u istini" kazuje jednakoizvorno sa: tubitak jeste u neistini". 262

Briga kao bitak tubitka

Ali, samo ukoliko je tubitak otkljuen, on je takoe i zakljuan; i ukoliko je s tubitkom svagda ve otkrito unutarsvetsko bie, takvo bie kao ono moguno unutarsvetski susretajue jeste pokriveno (prikriveno) ili iskrivljeno. Stoga tubitak sutinski mora da ono takode ve otkrito za sebe izriito prisvoji spram privida i iskrivljavanja, i da sebi uvek iznova osigurava otkritost. Pogotovu se sva nova otkria ne provode na bazi potpune prikrivenosti, nego polazei od otkritosti u modusu privida. Bie izgleda tako poput..., a to znai da je ono na izvestan nain ve otkrito, a ipak jo iskrivljeno. Za bie istina (otkritost) uvek mora tek da se izbori. Bie se otima od prikrivenosti. Svagdanja faktika otkritost je gotovo uvek neki plen. Da li je sluajno to to se o sutini istine Grci izjanjavaju - sebe-izgovaraju - u jednom privativnom izrazu (d-\r)6eia)? Ne obelodanjuje li se u takvom sebe-izgovaranju tubitka jedno izvorno bitkovno razumevanje njega samog - neko, premda samo predontoloko, razumljenje toga da bitak-u-neistini sainjava jedno sutinsko odredenje bitka-u-svetu? Da boginja istine, koja vodi Parmenida, njega stavlja pred dva puta - put otkrivanja i put prikrivanja, ne znai nita drugo do da je tubitak svagda ve u istini i neistini. Put otkrivanja biva zadobijen samo u Kpivav Aoyu), u razumevajuem razlikovanju njih dva i 102 odluivanju za jedan od njih. Egzistencijalno-ontoloki uslov za to da je bitak-u-svetu odreden istinom" i neistinom" lei u onoj ustrojenosti bitka tubitka, koji smo oznaili kao baeni projekat. Ona je jedan konstitutivum strukture brige. Egzistencijalno-ontoloka interpretacija fenomena istine je odala: 1. Istina u najizvornijem smislu je otkljuenost tubitka, kojoj pripada otkritost unutarsvetskog bia. 2. Tubitak je jednakoizvorno u istini i neistini.
102 K. Rajnhard [Karl Reinhardt] je, up. Parmcnidcs und dic Gcschichtc dcrgricchidicn Philosophic (1916), po prvi put pojmio i reio mnogoraspravljani problem sklopa pove/anosti dva dela Parmenidove poune poeme, iako on izriito ne pokazuje ontoloki fundament za sklop povezanosti d\r)Btia-e i 6da-e i njeuovu nunost.

263

BlTAKI VRTMT

Ovi stavovi mogu unutar horizonta tradicionalne interpretacije fenomena istine da postanu potpuno uvidljivi tek onda kada se bude dalo pokazati: 1. Istina, razumljena kao podudaranje, ima svoje poreklo iz otkljuenosti, i to putem jedne odredene modifikacije. 2. Vrsta bitka same otkljuenosti vodi do toga da najpre njena izvedena modifikacija dolazi u razmatranje i vodi teorijsku eksplikaciju strukture istine. Iskaz i njegova struktra, apofantiko Kao, fundirani su u izlaganju i njegovoj strukturi, u hermeneutikom Kao, i dalje u razumljenju, otkljuenosti tubitka. Ali, istina vai kao istaknuto odredenje tako izvedenog iskaza. Prema tome, koreni istine iskaza seu unatrag u otkljuenost razumljenja. 103 Izvan i preko tog pokazatelja porekla istine iskaza, medutim, fenomen podudaranja mora izriito da bude pokazan u svojoj izvedenosti. Bitak pri unutarsvetskom biu, brinjenje, jeste otkrivajui. A otkljuenosti tubitka sutinski pripada beseda. 11 " Tubitak izgovara sebe; scbc - kao otkrivajui bitak ka biu. I on sebe kao takvog o otkritom biu izgovara u iskazu. Iskaz saopstava bie u Kako njegove otkritosti. Tubitak, koji dokuuje saoptenje, u dokuivanju donosi samogsebe u otkrivajui bitak ka razgovaranom biu. Izgovoreni iskaz sadri u svom O-emu otkritost bia. Ta otkritost je ouvana u onome izgovorenom. To izgovoreno postaje gotovo jedno unutarsvetski priruno, koje moe da bude prihvaeno i dalje govoreno. Na osnovu ouvanja otkritosti ono priruno izgovoreno poseduje po samom sebi jedan odnos prema biu, i o njemu ono izgovoreno jeste svagda iskaz. Otkritost je svagda otkritost od ... Takode i u naknadnom govorenju naknadno govorei tubitak dolazi u jedan bitak ka razgovaranom bicu samom. A to bie jeste i dri se za uzeto iz jednog izvornog naknadnog sprovodenja otkrivanja. Tubitku nije potrebno da u originarnom" iskustvu dovede sebe pred samo bie, a ipak odgovarajui ostaje u jednom bitku ka njemu. Otkritost ne biva u velikoj meri prisvojena s\'agda vlastitim otkrivanjem, ne^o uvenjem kazivanja ono^a kazanog. Izrastanje
103 t'porcditi gore 33, str. 190 I dalie. Iskaz kao i/vodoni modu> i/lagania. 104 L'porcditi v 34, >tr. 196 i dalje. \

264

Briga kao bitak

tubitka

u tome kazanom pripada vrsti bitka onoga Se. Ono izgovoreno kao takvo preuzima bitak ka biu otkritom u iskazu. Ali, ako to bie treba da bude izrieito prisvojeno s obzirom na njegovu otkritost, onda to kazuje: iskaz treba da bude legitimisan kao otkrivajui. Izgovoreni iskaz je, meutim, jedno priruno, i to tako da ono, kao otkritost uvajue priruno, ima po samom sebi jedan odnos prema otkritom biu. Legitimisanje otkrivajue-bitka iskaza sada kazuje: legitimisanje odnosa iskaza, koji uva otkritost, prema biu. Iskaz je jedno priruno. Bie, prema kojem iskaz kao otkrivajui ima odnos, jeste ono unutarsvetski priruno odnosno predruno. Sam odnos se tako odaje kao predruan. Ali, odnos lei u tome da je u iskazu ouvana otkritost svagda otkritost od ... Sud sadri neto to vai o predmetima" (Kant). Ali, svojim prestrojavanjem na odnoenje izmedu onih predrunih, odnos sada i sam dobija karakter predrunosti. Otkritost od ... postaje predruna primerenost jednog predrunog, predruna primerenost izgovorenog iskaza, onome predrunom, razgovaranom biu. I ako se primerenost samo jo vie vidi kao odnoenje izmedu onoga predrunog, a to znai da se vrsta bitka lanova odnoenja bez razlike razume kao ono samo predruno, onda se odnos pokazuje kao predruno podudaranje dva predruna. Otkritost biea se izgovorenoeu iskaza pomera u vrstu bitka onoga unutarsvetski priruenog. Ukoliko se, meutim, u njoj kao o t k r i t o st o . . . ocirava neki odnos prema onome predruenom, onda otkritost (istina) sa svoje strane postaje jedno predrueuo odnoenje izmedu onih predruenih (intelleetus i res). U otkljuenosti tubitka fundirani egzistencijalni fenomen otkritosti postaje predruno svojstvo, koje u sebi jos krije karakter odnosa i kao to svojstvo biva razlomljen u jedno predruno odnoenje. Istina kao otkljuenost i otkrivajui bitak ka otkritom biu postala je istina kao podudaranje izmedu onoga unutarsvetski predrunog. Time je pokazana ontoloka izvedenost tradicionalnog pojma istine. Pa ipak, ono to je u poretku egzistencijalno-ontoloskih sklopova povezanosti fundiranja poslednje, ontiko-laktiki vai kao prvo i naiblie. A taj fakat se s obzirom na svoju nunost opet osniva 26:

BlTAKl

YIU:.\li;

u vrsti bitka samog tubitka. U brinuem izrastanju tubitak razume sebe iz onoga unutarsvetski susretajueg. Otkrivanju pripadna otkritost biva najpre unutarsvetski prednaena u onome /zgovorenom. Ali, ne susree samo istina kao ono predruno, ve razumevanje bitka uopte razume najpre sve bie kao ono predruno. Najblie ontoloko promiljajue priseanje na najpre ontiki susretajuu istinu" razume \6yoc; (iskaz) kao A6yoc; tivoc; (iskaz o ..., otkritost od ...), ali interpretira taj fenomen kao ono predruno na njegovu mogunu predrunost. Medutim, poto je ta predrunost izjednaena sa smislom bitka uopte, pitanje da li su ta vrsta bitka istine i njena najblie susretajua struktura izvorne ili nisu, uopte ne moe da postane ivo. Najpre gospodaree i jo i danas n a e I n o i izr i i t o neprevladano razumevanje bitka tubitka i samo pokriva izvorni fenomen istine. Istodobno, medutim, ne sme se prevideti da je kod Grka, koji su to najblie razumevanje bitka prvi znanstveno obrazovali i doveli do gospodarenja, istodobno bilo ivo izvorno, premda predontoloko razumevanje istine, i da se ono - barem kod Aristotela - ak i potvrdilo spram pokrivanja koje je lealo u njihovoj ontologiji. i i b Aristotel nikada nije branio tezu da je izvorno mesto" istine sud. On pre kae da je \6yoc; nain bitka tubitka, nain koji moe biti otkrivajui /// pokrivajui. Ova dvostruka mogunost je ono odlikujue na istinito-bitku X6yoc;-a, on je dranje koje moe takoe i da pokriva. I poto Aristotel nikada nije tvrdio navedenu tezu, on nikada nije ni doao u poloaj da proiri" pojam istine od \6yoc;a na isto voelv. Istina" a'ia0r|ai<;-a i videnja ideja" je izvorno otkrivanje. I samo zato to vorjaic; primarno otkriva, moe takoe i X6yoc; kao Siavoelv da ima funkciju otkrivanja. Teza, da je genuino mesto" istine sud, poziva se ne samo bez prava na Aristotela, ona je i po svojoj sadrini neshvatanje strukture istine. Nije iskaz primarno mesto" istine, nego obrnuto - iskaz se kao modus usvajanja otkritosti i kao nain bitka-u-svetu osniva u otkrivanju odnosno otkljueenosti tubitka. Najizvornija istina" je mesto" iskaza i ontoloki uslov mogunosti za to da iskazi mogu biti istiniti ili lani (otkrivajui ili pokrivajui).
105 Uporediti: Eth. A7c, Z i Met. 0 10.

266

Briga kao bitak

tubitka

Istina, razumljena u najizvornijem smislu, pripada osnovnoj ustrojenosti tubitka. Taj naziv znai jedan egzistencijal. A time je ve predskiciran odgovor na pitanje o vrsti bitka istine 1 o smislu nunosti pretpostavke da ima istine".

c) Vrsta bitka istine i pretpostavka istine Tubitak je, kao konstituisan otkljuenou, sutinski u istini. Otkljuenost je jedna sutinska vrsta bitka tubitka. Istine Jnuf samo ukoliko tubitak jeste i sve dok jeste. Bie je otkrito samo onda i otkljueno je samo onoliko dugo dok uopte tubitak jeste. Njutnovi [ Isaac Nevvton] zakoni, stav o protivreju, svaka istina uopte istiniti su samo onoliko dugo dok tubitak jeste. Pre nego to je tubitak uopte bio i nakon toga kada tubitka uopte vie nee biti, nije bilo nikakve istine i nikakve nee biti, zato to ona kao otkljuenost, otkrivanje i otkritost tada ne moe biti. Pre nego sto su Njutnovi zakoni bili otkriveni, oni nisu bili istiniti"; odatle ne sledi da su oni bili lani, pogotovu ne sledi da e oni onda, kada ontiki nikakva otkritost vie nee biti moguna, postati lani. U tom ograniavanju" isto tako malo lei i neko umanjivanje istinitobitka istina" 7b to Njutnovi zakoni pre njega nisu bili ni istiniti ni lani, ne moe da znai da bia, koje oni otkrivajui pokazuju, pre toga nije bilo. Ti zakoni su zahvaljujui Njutnu postali istiniti, s njima je za tubitak postalo pristupano bie po sebi samom. Sa otkritou bia to bie se pokazuje upravo kao bie koje je pre toga ve bilo. Tako otkrivati - to je vrsta bitka istine". Da ima venih istina" to e biti dovoljno dokazano tek onda kada bude uspeo dokaz da je itavu venost tubitak bio i da e biti. Sve dok taj dokaz izostaje, taj stav ostaje fantastina tvrdnja koja na ispravnosti ne dobija time to filozofi obino veruju" u njega. Sva istina je primereno svojoj sutinskoj, tubitku primerenoj vrsti bitka relativna prema bitku tubitka. Znai li ta relativnost koliko i: sva istina je subjektivna'? Ako se subjektivno" interpretira kao stavljeno u samovolju subjekta" onda je izvesno da ne znai. 267

BlTAKI

VRT.MT

To stoga to otkrivanje po svom najvlastitijem smislu uskrauje iskazivanje subjektivnoj" sarnovolji i dovodi otkrivajui tubitak pred samo bie. I samo zato sto istina" kao otkrivanje jeste iedna vrsta bitka tubitka, ona moe da bude uskraena njegovoj samovolji. I optevaljanost" istine takode je ukorenjena samo u tome to tubitak moe da otkrije i slobodno daje bie po samom sebi. Samo tako to bie po samom sebi moe da vezuje svaki moguni iskaz, a to znai svoje pokazivanje. Da li ispravno razumljena istina biva i najmanje dodirnuta time to je ontiki moguna samo u subjektu" i to stoji i pada s njegovim bitkom? Iz egzistencijalno pojmljene vrste bitka istine sada postaje razumljiv takode i smisao pretpostavke istine. Zato movamo da pretpostavimo da istine ima7. ta znai pretpostaviti"? ta mni to moramo" i mi"? ta kazuje: ima istine"? Istinu m f pretpostavljamo zato to mi" bivstvujui u vrsti bitka tubitka, jesmo u istini". Mi je ne pretpostavljamo kao nesto izvan" i iznad" nas, prema emu se, pored ostalih vrednosti" takode drimo. Ne pretpostavljamo mi istinu" nego je ona ta koja ontoloki uopste ini mogunim da mi moemo biti tako da neto pretpostavljamo". Tek istina omogueava neto takvo poput pretpostavke. ta kazuje pretpostaviti"? Neto razumeti kao osnov bitka nekog drugog bia. Takvo razumevanje bia u njegovim bitkovnim sklopovima povezanosti moguno je samo na osnovu otkljuenosti, a to znai otkrivajue-bitka tubitka. Istinu" pretpostaviti tada mni: nju razumeti kao nesto radi ega tubitak jeste. Ali tubitak - to lei u ustrojenosti bitka kao brige - svagda je ve ispred sebe. On je bie kojem se u njegovom bitku radi o najvlastitijem moi-biti. Bitku i tome moi-biti tubitka kao bitka-u-svetu sutinski pripada otklJLienost i otkrivanje. Tubitku se radi o njegovom moi-biti-u-svetu i time o obazirno otkrivajuem brinjenju unutarsvetskog bia. U ustrojenosti bitka tubitka kao brizi, u onome biti-ispred-sebe, lei najizvornije pretpostavljanje". Poto bitkn tubitka pripada to sebe-pretpostaviti, ;/" moramo da pretpostavuno takode i ,,na$" kao odredene otkljueenoeu. Ovo pretpostavljanje" koje lei u bitku tubitka ne dri se prema bicu koje nije primereno tubitku, a kojega povrh toga jos ima, nego jedino prema samom sebi. Pretpostavljena 268

Briga kao bitak

tubitka

istina, odnosno to ima" ono daje', ime treba da bude odreen njen bitak, poseduje vrstu bitka odnosno smisao bitka samog tubitka. Pretpostavku istine moramo mi da uinimo" zato to ona ve jcstc uinjena" bitkom toga ,,mf. Mi moramo da pretpostavimo istinu, ona mora biti kao otkljuenost tubitka, tako kako taj tubitak mora i sam biti kao svagda moj i ovaj. To pripada sutinskoj baenosti tubitka u svet. Da li jc ikada tubitak kao on sdm o tomc slobodno odluio, i da li c ikada moi da odlui o tomc hocc li da dodc u tubitak" ili nc7. Po sebf se uopte ne moe uvideti zato bie treba biti otkrito, zato istina i tubitak moraju biti. Uobiajeno opovrgavanje skepticizma, poricanje bitka odnosno saznatljivosti istine", ostaje da stoji na polovini puta. Ono to ono pokazuje u tormalnoj argumentaciji samo je to da, ako se sudi, istina je pretpostavljena. To je upozorenje na to da iskazu pripada istina", da je pokazivanje, po svom smislu, jedno otkrivanje. Pritom ostaje da stoji ncrazjaujcno, zato to mora da bude tako, u emu lei ontoloki osnov za taj nuni bitkovni sklop povezanosti iskaza i istine. Isto tako potpuno mrani ostaju vrsta bitka istine i smisao pretpostavljanja i njegovog ontoloskog tundamenta u samom tubitku. Povrh toga biva nesaznato, da takode i onda kada niko ne sudi, istina ve biva pretpostavljena, ukoliko tubitak uopte jeste. Skeptiar ne moe da bude opovrgnut, onako kao to i bitak istine ne moe da bude dokazan". Skeptiara, ako on faktiki jcsic - na nain negaciie istine, ucma ni potrcbc opo\'rgavati. Ukoliko on jcstc i u tom bitku je sebe razumeo, on je u oajanju samoubistva ugasio tubitak, a time i istinu. Istina ne dopusta da bude dokazana u svojoj nunosti, zato to tubitak za samog sebe ne moe da bude tek stavljen pod dokaz. Koliko malo je dokazano da ima venih istina" toliko malo je pokazano i da je ikada - sto opovrgavanja skepticizma u osnovi veruju uprkos svom poduhvatu - bilo" nekog zbiljskog" skeptiara, Moda ese nego to bi htela da primeti bezazlenost formalno-dijalektikih pokusaja prepada protiv skepticizmd\ Tako se onda uopte kod pitanja o bitku istine i nunosti njene pretpostavke, isto kao i kod pitanja o sustini saznania, polazno 269

BllAK

VRl'Mi:

postavlja jedan idealan subjekat". Izriiti ili neizriiti motiv za to lei u opravdanom zahtevu, koga ipak isto tako treba ontoloki tek zasnovati, dafilozofijaima za temu apriori", a ne empirijske injenice" kao takve. Ah, da li tom zahtevu udovoljava polazna postavka jednog idealnog subjekta"? Nije li on jedan fantastieno idealizovani subjekat? Ne biva li pojmom takvog subjekta promaen upravo apriori onoga samo injenikog" subjekta, tubitka? Ne pripada li aprioriju faktikog subjekta, a to znai faktinosti tubitka, odredenost da je on jednakoizvorno u istini i neistini? Ideje nekog istog Ja" i neke svesti uopte" sadre apriori zbiljske" subjektivnosti tako malo, da one preskau, odnosno uopte ne vide ontoloke karaktere faktinosti i ustrojenosti bitka tubitka. Odbacivanje neke svesti uopte" ne znai negaciju apriorija, ono znai to onoliko malo koliko i polazna postavka jednog idealizovanog subjekta jami u stvari osnovanu apriornost tubitka. Tvrdnja venih istina", isto onako kao i brkanje fenomcnalno osnovane idealnosti" tubitka s nekim idealizovanim apsolutnim subjektom, spadaju u jo ni izdaleka radikalno neodbaene ostatke hrianske teologije unutar filozofske problematike. Bitak istine stoji u izvornom sklopu povezanosti s tubitkom. I samo zato to tubitak jeste kao konstituisan otkljuenou, a to znai razumljenjem, moe uopte da bude razumljeno neto takvo poput bitka, moguno je razumevanje bitka. Bitka - a ne bia - ima" samo ukoliko istina jeste. A ona jeste samo ukoliko tubitak jeste i onoiiko dugo dok on jeste. Bitak i istina jesu" jednakoizvorni. ta znai to: bitak jeste", kada on ipak treba biti razliit od sveg bia, to se moe konkretno pitati tek ako su uopte razjanjeni smisao bitka i domaaj razumevanja bitka. Tek tada treba takode izvorno razloiti ta pripada pojmu jedne znanosti o bitku kao takvonu njegovim mogunostima i varijacijama. A u razgraniavanju tog istraivania i njegove istine trebae da se ontoloki odredi to istraivanje kao otkrivanje biea i njegova istina. fo uvek izostaje odgovaranje na pitanje o smislu bitka. Sta je do sada sprovedena fundamentalna analiza tubitka pripravila za izradu spomenutog pitanja? Slobodnim polaganjem fenomena brige 270

Rriga kao biiak tubitka

bila je razjanjena ustrojenost bitka onog bia ijem bitku pripada neto takvo poput razumevanja bitka. Bitak tubitka je time istodobno bio razgranien spram modusa bitka (prirunost, predrunost, realnost) koji karakteriu bice koje nije primereno tubitku. Bilo je rastumaeno samo razumljenje, ime je istodobno zajamena metodika providnost razumevajui-izlagajueg postupka interpretacije bitka. Ako brigom treba da bude dobijena izvorna ustrojenost bitka tubitka, onda na tom osnovu mora moi da do pojma bude dovedeno takode i razumevanje bitka koje lei u brizi, a to znai da mora moi da se granino obuhvati smisao bitka. Ali, da li s fenomenom brige jcstc otkljuena najizvornija egzistencijalno-ontoloka ustrojenost tubitka? Da li strukturna mnogostrukost koja lei u fenomenu brige daje najizvorniju celovitost bitka faktikog tubitka? Da li je dosadanje istraivanje uopte dobilo u svoj vidokrug tubitak kao ono cclo7.

271

DRUGI ODSEK

Tubitak i vremenitost

$ 4D. Rczultat priprcmnc fundamcntalnc

analizc tubitka i zadatak

jcdnc izvornc cgzistcncijalnc intcrprctacijc tog bia ta je bilo zadobijeno pripremnom analizom tubitka, a ta je traeno? Nali smo osnovnu ustrojenost tematskog bia, bitak-u-svetu, ije :-;e sutinske strukture centriraju u otkljuenosti. Celovitost te strukturne celine razgrnula se kao briga. U njoj lei ukljuen bitak tubitka. Analiza tog bitka je za nit vodilju uzela ono to je, zahvatajui unapred, bilo odredeno kao sutina tubitka, egzistenciju.i0(> Taj naziv u Ibrmalnom pokazivanju kazuje: tubitak jcstc kao razumevajue moi-biti, kojem se u takvom bitku radi o njemu kao viastitom bitku. To bit\ tako bivstvujui, jesam svagda ja sam. Izrada tenomena brige pribavila je uvid u konkretnu ustrojenost egzistencije, a to znai u njen jednakoizvoran sklop povezanosti s faktinosu i zapadanjem tubitka. Irai se odgovor na pitanje o smislu bitka uopste, a pre toga mogunost radikalne izrade tog osnovnog pitanja sve ontologije. Ali, slobodno polaganje horizonta, u kojem neto takvo poput bitka uopste postaje najpre razumljivo, postaje jednako razjanjavanju
K-h Upoiv<iiti ^ 9, str. 6S i dalie.

275

BllAK

VRIUl-

mogunosti razumevanja bitka uopte, koje i samo pripada ustrojenosti bia koje nazivamo tubitak. 1 0 A razumevanje bitka pusta da se kao sutinski momenat bitka tubitka radikahio razjasni ipak samo onda kada je bie, ijem bitku ono pripada, po samom sebi izvorno interpretirano s obzirom na njegov bitak. Smemo li ontoloko karakterisanje tubitka qua brige da upotrebimo kao izvornu interpretaciju tog bia? Po kojem merilu eg zistencijalna analitika tubitka treba da bude procenjena u vezi s njenoni izvornou odnosno neizvornou? Ta ta uopte kazuje izvornost jedne ontoloke interpretacije? Ontolosko istraivanje je jedna moguna vrsta izlaganja koje je bilo oznaeno kao izrada i prisvajanje jednog razumljenja.1"" Svako izlaganje ima svoje predimanje, svoj predvid i svoj preth\at. Ako ono kao interpretacija postane izriit zadatak jednog istraivanja, onda je celini tih pretpostavki", koju nazivamo hcrnieneiitika situacija, potrebno prethodno pojanjenje i osiguranje iz nekog osnovnog iskustva i u tom osnovnom iskustvu predmeta" koji treba otkljuiti. Ontoloka interpretacija, koja treba slobodno da poloi bie s obzirom na njemu vlastitu ustrojenost bitka, vezana je za to da jednom prvom fenomenalnom karakteristikom dovede tematsko bie u predimanje na kojem se odmeravaju svi koraci analize koji dolaze nakon toga. Ali, istodobno je tim koracima potrebno neko vodstvo putem mogunog pred-vida na vrstu bitka dotinog bia. Fredimanje i predvid tada istodobno predskiciraju pojmovnost (prethvat), u koju treba uzdii sve strukture bitka. Jedna izvorna ontoloka interpretacija, medutim, zahteva ne samo uopte jednu u fenomenalnom odmeravanju osiguranu hermeneutiku situaciju, ve mora sebi izriito da osigura i to, da li je cclinu tematskog bia dovela u predimanje. Isto tako, nije dovoljno neko, premda fenomenalno osnovano, prvo predskiciranje bitka tog bia. Pred-vid na taj bitak pre mora da pogodi tai bitak s obzirom na jeclinstvo pripadnih i mogunih strukturnih momenata. Tek tada moe s fenomenalnom siimrnou da bude
10/ Uporediti $ 6, str. 40 i dalje; 2K str. 12, I daljc; ^ 43, str. 240 i dalie. 108 Uporediti 32, str. 184 i dalie.

Z76

Briga kao bllak

tubitka

postavljeno pitanje o smislu jedinstva celovitosti bitka celog bia i da na njega bude odgovoreno. Da li je provedena egzisteneijalna analiza Uibitka izrasla iz takve hermeneutike situacije, da je njome zajamena fundamentalnoontoloki zahtevana izvornost? Moe li se od dobijenog rezultata - bitak tubitka ie briga - napredovati ka pitanju o izvornom jedinstvu te strukturne celine? Kako stoii s pred-vidom koji je do sada vodio ontoloki postupak? Ideju egzistenciie odredili smo kao razumevajue moi-biti, kojem se radi o njegovom bitku samom. Ali, kao svagda mojc, to moci-biti slobodno je za svojstvenost ili nesvojstvenost ili njihovu modalnu indiferencu. HN Dosadanja interpretacija se ograniavala, polazei kod prosene svakodnevice, na analizu indiferentnog odnosno nesvojstvenog egzistiranja. Dodue, takode je ve i tim putem moglo i moralo da bude dosegnuto jedno konkretno odredenje egzistencijalnosti egzistencije. Pa ipak je ontoloko karakterisanje ustrojenosti egzistencije ostalo optereeeno jednim sutastvenim nedostatkom. Egzistencija kazuje moi-biti - aii takode i svojstveno moi-biti. Sve dok se egzistencijalna struktura svojstvenog moi-biti ne preuzme u ideju egzistencije, pred-vidu koji vodi egzistcvcijiihiu interpretaciju nedostaje izvornost. A kako stoii s predimanjem dosadasnje hermeneutike situacije? Kada i kako je egzistencijalna analiza sebi osigurala to da je ona, polaznom postavkom kod svakodnevice, ceo tubitak - to bie od njegovog poetka" pa sve do njegovog kraja" - prisilno dovela u fenomenoloko razmatranje koje daje temu? Tvrdilo se, dodue, da je briga celovitost strukturne celine ustrojenosti tu1 in bitka. Ne lei li, medutim, ve u polaznoj postavci interpretacije odrican;e mogunosti da se u razmatranje dovede tubitak kao celina? Ipak je svakodnevica upravo bitak izmedu" rodenja i smrti. Pa ako egzistencija odreduje bitak tubitka, a njena sutina biva sakonstituisana onim moi-biti, onda tubitak, sve dok egzistira, mogui-biti mora svagda neto jo nc biti. Bie, iju esenciju
KiS) l'porcditi c), str. 69 i dalie. 1 H) L'porcditi ^ 4i. str. 230 i dalic.

BlTAK l MU-Ml:

sainiava egzistencija, sutinski se opire mogunom shvatanju njega kao celog bica. Hermeneutika situacija do sada ne samo da sebi nije osiguraia imanje" celog bia, nego postaje ak i upitno da li je ono uopte doseno, i da li jedna izvorna ontoloka interpretacija tubitka mora da se lzjalovi - na vrsti bitka tematskog bia samog. Neto je postalo takvo da se ne moe prevideti: dosatianja cgzistcncijalna analiza tubitka nc moc polagati pravo na izvornost. U predimanju uvek je stajao samo ncsvojstvcni bitak tubitka, a i taj tubitak kao nc cco tubitak. Ako interpretacija bitka tubitka kao fundament izrade osnovnog ontolokog pitanja treba da postane izvorna, onda ona mora da je pre toga bitak tubitka egzistencijalno iznela na svetlost u njegovoj mogunoj svojstvcuosti i cclovitosti. Tako onda izrasta i zadatak da se tubitak stavi u predimanje kao ono celo. A to ipak znai: jedanput uopte tek razviti pitanjc o onome moi-biti-ceo tog bia. U tubitku izostaje, sve dok on jeste, svagda jo neto to on moe biti i to e on i biti. A tom izostanku pripada sam kraf. Kraf bitka-u-svetu je smrl. Taj kraj, pripadan onome moi-biti, a to znai egzistenciji, ograniava i odreduje svagda mogunu celovitost tubitka. To biti-na-kraju tubitka u smrti, a tirne biti-ceo tog bia, medutim, moi e fenomenalno odmereno da bude uvedeno u pretresanje mogunog ce\o-bitka samo onda kada bude zadobijen jedan ontoloski dovoljan, a to znai cgzistcnciialan pojam smrti. Ali, smrt jcstc primerena tubitku samo u jednom egzistencijelnom bitku ka smrti. Egzistencijalna struktura tog bitka pokazuje se kao ontoloka ustrojenost onoga moi-biti -ceo tubitka. Ceo egzistirajui tubitak, prema tome, puta da se dovede u egzistencijalno predimanje. Ali, moe li tubitak da takode i svojstvcno ceo egzistira? Kako uopte treba da bude odreena svojstvenost egzistencije, ako ne u pogledu na svojstveno egzistiranje? Odakle uzimamo kriterij za to? Oigledno je da sam tubitak u svom bitku mora prethodno da da mogunost i nain svoje svojstvene egzistencije, osim ako mu ona ne moe biti ni ontiki nametnuta ni ontoloki pronadena. Osvedoenje jednog svojstvenog moi-bitk medutim, daje savest. Kao i smrt, tako i ovaj fenomen tubitka zahteva jednu genuino egzistenciialnu interpretaciju. Ona vodi do uvida 278

Briga kao bitak tubitka

da jedno svoistveno moi-biti tubitka lei u onome hteti-imati-savest. A ova egzistencijelna mogunost tendira, prema smislu svog bitka, ka egzistencijalnoj odreenosti putem bitka ka smrti. Poka7ivaniemjednog5VO/5fveo^mo/-/Y/-ceotubitkaegzistencijalna analitika osigurava sebi ustrojenost izvomog bitka tubitka, a svoistveno moi-biti-ceo istodobno postaje vidljivo kao modus brige. Time je onda osigurano takoe i fenomenalno dovoljno tlo za iednu izvornu interpretaciju smisla bitka tubitka. Ali, izvorni ontoloki osnovegzistencijalnosti tubitkaje vremenitost Ralanjena strukturna celovitost bitka tubitka kao brige postaje ezistenciialno razumljiva tek iz nje. Kod tog nalaza interpretacija smisla bitka tubitka ne moe da se zadri. Egzistencijalno-vremenitoj analizi tog bia potrebno je konkretno obistinjenje Pre toga dobijene ontoloke strukture tubitka moraju povratno da budu slobodno poloene na njihov vremeniti smisao. Svakodnevica se razgre kao modus vremenitosti. 1 im ponav-ljaniem pripremne fundamentalne anahze tubitka, medutim istodobno postaje prozirniji i fenomen same vremenitosti. Iz nje tada postaje razumijivo, zato tubitak u osnovi svog bitka jeste i moe biti povestan i zato on kao povestan moe da obrazuje istoriju. Ako vremenitost sainjava izvorni smisao bitka tubitka, a tom biu se u njegovom bitku radi o tom bitku samom, onda brizi mora da bude potrebno vreme", pa ona, prema tome, mora da rauna s vremenom" Vremenitost tubitka obrazuje raunanje vremena. u'njemu iskuano vreme" najblii je fenomenaini aspekat vremenitosti. Iz nje izrasta svakodnevno-vulgarno razumevanje vremena. A ono se razvija u tradicionalan pojam vremena. Rasvetljavanje izvora vremena" u kojem" susree unutarsvetsko bie, vremena kao unutarvremenosti, otvara jednu sustinsku mogunost vremenovanja vremenitosti. Time se razumevanje priprema za jedno jo izvornije vremenovanje vrememtosti. U niemu se osniva razumevanje bitka koje je konstitutivno za bitak 'tubitka. Projekat nekog smisla bitka uopte moe se provoditi u horizontu vreinena. 279

BriAK i YIU:MI:

Istraivanje koje je obuhvaeno u odseku koji je pred nama, stoga, prolazi kroz sledee stadije: Mogucno biti-ceo tubitka i bitak ka smrti (1. poglavlje); tubitku primereno osvedoenje jednog svojstvenog moi-biti i odlunost (2. poglavlje); svojstveno moi-biticeo tubitka i vremenitost kao ontoioki smisao brige (3. poglavlje); vremenitost i svakodnevica (4. poglavlje); vremenitost i po\esnost (5. poglavlje); vremenitost i unutarvremenost kao izvor vulgarnog pojma vremena (6. poglavlje). 111

1 1 ! U XIX \eku S. Kjcrkegor izriito je zahvatit) i prodorno promiljao problem egzistencije kao egzistencijelan problem. Ali, njeniu ie egzisteneijalna probiematika toliko strana, da on u ontolokom pogiedu st>ji sasvim pod vlau !Iegela i njego\og \idenia antike tilozolije. Zbog toga se moc fiiozoNki vise nair iti iz njegovih okivpljujiiirf spisa nego iz teorijskili - izuzevi ra.spra\"ii o poimu strepnie.

280

PRVO POGLAVLJE

Moguno biti-ceo tubitka i bitak ka smrti

46. Prividna ncmogunost

ontolokog shvatanjo

i odrcdivanja tubitku primcrcnog biti-cco Ono to je nedovoljno u hermeneutiekoj situaeiji, iz koje je proistekla prethodna analiza tubitka, treba da bude prevladano. S obzirom na predimanje eelog tubitka, koje nuno mora da se zadobije, mora da se postavi pitanje da li to biee kao ono egzistirajuee uopte moe da postane pristupaeno u svom biti-eeo. Cini se da za nemoguenost zahtevanog predimanja govore vani razlozi koji lee u ustrojenosti bitka tubitka samog. Oeigledno je da brizi, koja obrazuje eelovitost strukturne eeline tubitka, prema njenom ontoloskom smislu protivreei jedno mogueno biti-eeo tog biea. Primarni momenat brige, ono ispred-sebe , ipak kazuje: tubitak egzistira svagda radi samog sebe. Sve dok on jeste', sve do svog kraja, on se dri prema s\'om moei-biti. Takode i onda kada on, ios egzistirajuei, vise nita nema pred sobonV' i kada je zakljueio svoj raun , njegov bitak jo uvek je odreden t'im Jspred-sebe. Beznadenost, na primer, ne otkida tubitak od njegovih moguenosti, nego je samo jedan vlastiti modus bitka ka tim moguenostima. Ni svih iluzuja liena spremnost ua sve" ne krije LI sebi nista manje to ispred-sebe". Taj strukturni momenat 281

BlIAKI

VIU-MI-

brige ipak nedvosmisleno kae da u tubitku jo uvek izostaje neto, to kao ono moi-biti njega samog jo nije postalo zbiljsko". U sutini osnovne ustrojenosti tubitka lei, prema tome, jedna stalna nezakljueenost. Necelovitost znai neki izostanak na onome moi-biti. Pa ipak, im tubitak egzistira" tako da na njemu naprosto vie nita ne izostaje, onda je takoe ve ujedno s tim on postao vie-ne-tu-bitak. Ukidanje izostanka bitka kazuje ponitenje njegovog bitka. Sve dok tubitak jeste kao bie, on nikada nije dosegao svoju celinu" Ali, ako je zadobije, onda dobitak postaje naprosto gubitak bitka-u-svetu. Kao biee on tada vie nikada ne postaje doseziv iskustvom. Osnov nemogunosti da se tubitak kao bivstvujua celina ontiki dosegne iskustvom, pa usled toga nemogunosti da se ontoloski odredi u svom biti-ceo, ne lei u nekoj nesavrenosti moei saznanja. Prepreka stoji na strani bitka tog bia. Ono to uopte ne moe tek biti tako kako neko iskustvo pretenduje da shvati tubitak, naelno se uskrauje dosezivosti iskustvom. Ali, zar tada otitavanje ontoloke celovitisti bitka na tubitku ne ostaje jedan beznadean poduhvat? To ispred-sebe' ne doputa da bude izbrisano kao sutinski strukturni momenat brige. Ali, da li je odrivo takode i ono to smo iz toga zakfjuili? Nije li se u samo formalnoj argumentaciji zakljuilo o nemogunosti shvatanja celog tubitka? Ili, da nije ak u osnovi tubitak nehotino polazno postavljen kao neko predruno, ispred kojeg se stalno podmee nekojo-ne-predruno? Da li je argumentacija zahvatila to fo-ne-biti i ono Ispred" u jednom genuinom egzisteneijalnom smislu? Da li je beseda o 1 kraju' i celovitostf' bila u fenomenalnom odmeravanju na tubitku? Dalije izraz s m r f imao bioloko ili egzistencijalno-ontoloko, pa uopte i dovoljno sigurno granino obuhvaeno znaenje? I jesu li doista iscrpljene sve mogunosti da se tubitak uini pristupanim u svojoj celini? Ova pitanja iziskuju odgovor, pre nego to problem celovitosti tubitka moe da bude iskljuen kao nitavan. Pitanje o celovitosti tubitka - kako egzistencijelno pitanje o jednom mogunom 282

Moguno biti-cco tubitka i bitak ka sinrti

moi-biti-ceo, tako i egzistencijalno pitanje o ustrojenosti bitka kraja" i celovitosti" - krije u sebi zadatak pozitivne analize do sada zapostavljenih fenomena egzistencije. U centru ovih razmatranja stoji ontoloko karakterisanje tubitku primerenog biti-na-kraju i dobijanje jednog egzistencijalnog pojma o smrti. Istraivanja koja se na to odnose ralanjuju se na sledei nain: iskustvena dosezivost smrti Drugih i mogunost shvatanja jednog celog tubitka ( 47); izostanak, kraj i celovitost ( 48); razgraniavanje egzistencijalne analize smrti naspram mogunih drugih interpretacija tog fenomena ( 49); predskiciranje egzistencijalno-ontoloke strukture smrti ( 30); bitak ka smrti i svakodnevica tubitka ( 51); svakodnevni bitak ka smrti i potpuni egzistencijalni pojam smrti ( 52); egzistencijalni projekat jednog svojstvenog bitka ka smrti ( 53).

47. Iskustvena dosczivost smrti Drugih i mogunost shvatanja jcdnog cclog tubitka Dosezanje celine tubitka u smrti istodobno je gubitak bitka onoga Tu. Prelaz u vie-ne-tubitak uklanja tubitak upravo iz mogunosti da stekne iskustvo o tom prelazu i da ga razume kao prelaz o kojem je steeno iskustvo. Neka neto takvo, dakako, svagdanjem tubitku i ostane uskraeno u odnosu na njega samog. Ipak, utoliko uverljivija je smrt Drugih. Neko okonanje tubitka, prema tome, postaje objektivno" pristupano. Tubitak moe, pogotovu zato to on sutinski jeste sabitak s Drugima, da dobije iskustvo o snirti. Ta objektivna' datost smrti tada mora da omogui takode i neko ontoloko granino obuhvatanje celovitosti tubitka. Da ii ovo verovatno obavetenje, koje je crpljeno iz vrste bitka tubitka kao jednog-sa-drugim-bitka, da se do-kraja-dospeli tubitak Drugih bira za rezervnu temu za analizu celovitosti tubitka, \o di ka napred postavljenom cilju? Fakode je i tubitak Drugih sa svojom u smrti dosegnutom celinom jedno vie-ne-tubitak u smislu vie-ne-bitak-u-svetu. Zar umirati ne kazuje otii-iz-sveta, izgubiti bitak-u-svetu? To vie-ne-bitak-u-svetu onoga umrlog je isto tako jos - ekstremno 283

BlT.\K I VRTMI-

razumljeno - i jedan bitak u smislu samo-jos-predrueno-bitka jedne susretajue telesne stvari. Na umiranju Drugih moe se steei iskustvo o udnovatom fenomenu bitka, koji puta da bude odrecten kao preokret jednog biea iz vrste bitka tubitka (odnosno ivota) u vie-ne-tubitak. Kraj bia qua tubitka je poctak tog bia qua pukog predruenog. Ova interpretaeija preokreta iz tubitka u samo-jo-predruenobitak ipak promauje fenomenalan sastoj utoliko to ono jo-preostajuee biee ne prikazuje nikakvu puku telesnu stvar. Cak i predruean le je, teorijski victeno, jo moguan predmet patoloke anatomije, a tendenea njegovog razumljenja ostaje orijentisana na ideju ivota. Ono samo-jos-predrueno jeste vise" od neke bcivotnc materijalne stvari. S njim susree jedno nczivo koje je izgubilo ivot. Ali, eak ni ovo karakterisanje onoga jo-preostajueeg ne iserpljuje potpuni tubitku primereni fenomenalan nalaz. Onaj preminulf, koji je za razliku od onoga umrlog bio otrgnut od onih koji su ostali iza njega" predmet je brinjenja" na naein posmrtne sveeanosti, pogreba, grobnog kulta. I to opet zato to on u svojoj vrsti bitka jeste ,,jos vie" od jednog samo brinljivog okolosvetski priruenog pribora. U tugujuei-priseeajueem prebivanju pri njemu oni koji ostaju iza njega jcsu s njim u jednom niodusu postujuee skrbi. Bitkovni odnos prema mrtvom zbog toga takocle ne sme cla bude shvaen ni kao brinuci bitak pri nekom priruenom. U takvom sabitku s mrtvim onaj preminuli sani taktieki vie nije v tif, ne postoji. Pa ipak, sabitak uvek mni jedan-sa-drugim-bitak u istom svetu. Onaj preminuli je napustio i ostavio iza sebe nas svef. \z njcga mogu oni ostajui jos biti s njini. Sto primerenije bude fenomenalno shvaeeno ono vie-ne-tubitak onoga preminuiog, utoliko razgovetnije ee se pokazati da takav sabitak s mrtvim upravo nc stiee iskustvo o svoistvenom do-kraja-dospelo-bitku onoga preminulog. Smrt se, dodue, razgree kao gubitak, ali vise kao takav gubitak o kojem oni preostajuei stieu iskust\o. U trpijenju gubitka ipak ne postaje pristupaean gubitak bitka kao takav, kojeg otrpi" onaj umiruei. U genuinom 284

Moguno

biti-cco tubitka i bituk ka snirti

sniislu mi ne stiemo iskustvo o umiranju Drugih, nego smo najvie uvek samo pri t o m e ! Pa ak i kada bi bilo moguno i doputeno da se umiranje Drugih psiholokf rastumai u tome biti-pri-tome, nikako ne bi bio shvaen time mneni naein da jeste, naime, kao doi-do-kraja. Pitanje je postavljeno o ontolokom smislu umiranja onoga umirueeg kao jcdne bitkovne mogunosti njcgovog bitka, a ne o naeinu satubitka i jo-tubitka preminulog sa onima ostajuim. Uputstvo da se smrt, o kojoj se steklo iskustvo na Drugima, u/me kao tema za analizu kraja tubitka i celovitosti, ne moe ni ontiki ni ontoloki dati ono to ono mni da mo/e dati. Ali, upuivanje na umiranje Drugih kao re/ervnu temu za ontoloku anali/u tubitkovne zakljueenosti i celovitosti poiva pre svega na jednoj pretpostavci koja moe da se dokae kao potpuno previdanje vrste bitka tubitka. Ta pretpostavka lei u mnjenju da tubitak moe proizvoljno da bude zamenjen drugim tubitkom, tako da ono to na vlastitom tubitku ostaje kao nesto o emu se ne moe stei iskustvo, postaje pristupano na tudem tubitku. Ali, da li je ta pretpostavka zbilja tako neosnovana? Bitkovnim mogunostima jednog-sa-drugim-bitka u svetu neosporno pripada zastnpljivost jednog tubitka drugim. U svakodnevici brinjenja viestruko i stalno se upotrebljava takva zastupliivost. Svako odlaenje ka ..., svako pridonosenje od ... zastupljivo je u krugu najblie brinutog okolnog sveta". iroka mnogostrukost zastupljivih naina bitka-u-svetu protee se ne samo na ugladene moduse ja\rnog jednoga-sa-drugim, nego se isto tako tie i onih mogunosti brinjenja koie su ograniene na odredene krugove, koji su skrojeni prema pozivima, staleima i ivotnoj dobi. Takvo zastupanje je, medutim, po svom smislu uvek zastupanje u" neemu i pri" neemu, a to znai u brinjenju o neemu. Ali, svakodnevni tubitak ra/ume sebe najpre i ponajee polazei od onoga ta on obino brine. Jcste se" ono ime se bavi. U odnosu na taj bitak, na svakodnevno i/rastanje-jednoga-sa-drugim pri brinutom svetu" zastupljivost je ne samo uopste mogucna, nego ona kao konstituti\ ak pripada tome jednoga-sa-drugim. Ovcic moe, pa ak i mora iedan tubitak u izvesnim ^ranicama /'///" dru^i tubitak. 285

HlTAK I VRl-.Mf-

Pa ipak, ova mogunost zastupanja potpuno se izjalovi ako se radi o zastupanju one mogunosti bitka koja sainjava ono doido-kraja tubitka i daje mu kao takvom njegovu eelinu. Niko ne moze Drugome oduzeti njegovo umiranje. Neko doista moe ,,da ode u smrt za nekoga drugoga". Pa ipak, to uvek kazuje: rtvovati se za Drugoga ,,u jednoj odredenoj stvari". Takvo umiranje za ..., medutim, nikada ne moe da znai da se time Drugome i najmanje oduzima njegova smrt. Umiranje mora svaki tubitak svagda sam da uzme na sebe. Smrt je, ukoliko ona jeste" primereno sutini svagda moja smrt. I to ona znai jednu vlastitu mogunost bitka, u kojoj se naprosto radi o bitku svagda vlastitog tubitka. Na umiranju se pokazuje da smrt biva ontoloki konstituisana svagdamojoTi i egzistencijom.11- Umiranje nije nikakav dogadaj nego jedan fenomen koga treba egzistencijalno razumeti, i to u jednom istaknutom smislu kojeg treba jos blie granino obuhvatiti. Ali, ako skonavanje" kao umiranje konstituie celovitost tubitka, onda bitak same celine mora i da se pojmi kao egzistencijalni ienomen svagda vlastitog tubitka. U skonavanju" i time konstituisanom biti-ceo tubitka nema, primereno sutini, nikakvog zastupanja. Ovo egzistencijalno stanje stvari previda se predloenim izlazom, ako on umiranje Drugih potura kao rezervnu temu za analizu celovitosti. Tako se iznova izjalovio pokusaj da se ono biti-ceo tubitka fenomenalno odmereno uini pristupanim. Ali, rezultat tih razmiljanja ne ostaje negativan. Ona su se provodila u jednoj, premda sirovoj, orijentaciji na fenomene. Smrt je pokazana kao egzistencijalan fenomen. To potiskuje istraivanje na jednu isto egzistencijalnu orijentaciju na svagda vlastiti tubitak. Za analizu smrti kao umiranja ostaje jo samo mogunost da se taj fenomen ili dovede do jednog isto egzistencijahiog pojma ili, pak, da se odreknemo njegovog ontoloskog razumevanja. Dalje se, pri karakterisanju prelaza od tubitka ka vie-ne-tubitku kao vie-ne-bitku-u-svetu pokazalo da otii-iz-sveta iubitka u smislu umiranja mora da se razlikuie od jednog otii-iz-sveta onoga samo-iveeg. Skonavanje iednog iveeg mi terminoloki shvatamo
1 12 l ' n o r a i i t i 9, str. 69 i daiie.

286

Moguno

biti-ceo tubitka i bitcik ka snirti

kao dokonavanje. Ta razlika moe da postane vidljiva samo razgraniavanjem tubitku primerenog skonavanja naspram kraja nekog ivota.113 Dodue, umiranje se moe shvatiti takode i hzioloko-bioloki. Medicinski pojam Exitus" se, meutim, ne poklapa s pojmom dokonavanja. Iz dosadanjeg pretresanja ontoloke mogunosti shvatanja smrti istodobno postaje jasno da nametljive supstrukcije bia druge vrste bitka (predrunost ili ivot) neprimetno prete da unesu zbrku u interpretaeiju tog fenomena, pa ak i u njegovu prvu primerenu prethodnu datost. To treba predusresti samo tako to e za dalju analizu biti potraena jedna dovoljna ontoloka odredenost konstitutivnih fenomena, kao sto su ovde kraj i celovitost.

48. Izostanak, kraj i celovitost Ontoloko karakterisanje kraja i celovitosti moe u okvirima ovog istraivanja da bude samo privremeno. Da bi se ono dovoljno obaviio zahteva se ne samo ispostavljanje formahie strukture kraja uopte i celovitosti uopte. Njemu je istodobno potrebno i razvijanje njenih mogunih regionalnih, a to znai deformalizovanih strukturalnih varijacija koje se odnose na svagda odredeno stvarstveno" bie i koje su determinisane iz njegovog bitka. Tai zadatak, opet, pretpostavlja jednu dovoljno jednoznanu, pozitivnu interpretaciju onih vrsta bitka, koje zahtevaju regionalno rastavljanje sveukupnosti bia. Razumevanje ovih naina bitka, medutim, zahteva jednu razjanjenu ideju o bitku uopste. Frimereno obavljanje ontoloke analize kraja i celovitosti izjalovljuje se ne samo zbog opirnosti teme, nego zbog naelne tekoe da za savladavanje tog zadatka mora da bude pretpostavljeno kao ve pronaeno i poznato upravo ono to se u ovom istraivanju trai (smisao bitka uopte). Preovladavajue interesovanje sledeih razmatranja pripada onim varijacijama1 kraja i celovitosti koji kao ontoloske odredenosti
1 13 L'porediti ^ 10, str. ,3 i dalie.

BllAK i \RTMi:

tubitka treba da vode jednu izvornu interpretaciju tog bia. Sa stalnim pogledom na ve ispostavljenu egzistencijalnu ustrojenost tubitka moramo pokuati da odluimo koliko su oni pojmovi o kraju i celovitosti, koji su se najpre nametnuli, ma koiiko oni jo i ostali kategorijalno neodredeni, tubitku ontoloki neprimereni. Odbacivanje takvih pojmova mora da bude produeno u obrazovanju pozitivnog dodeljivanja njihovoj specifinoj regiji. Time se uvruje razumevanje za kraj i celovitost u varijanti kao egzistencijalije, to jami mogunost jedne ontoloke interpretacije smrti. Ali, ako analiza kraja i celovitosti tubitka uzima tako iroko razapetu orijentaciju, onda to isto tako ne moe da znai da bi egzistencijalni pojmovi kraja i celovitosti trebalo da budu dobijeni putem neke dedukcije. Vai obrnuto, da se egzistencijalan smisao onoga doi-do-kraja tubitka uzme od samog tog tubitka, te da se pokae kako takvo skonavanje' moe da konstruie jedno biticco bia koje cgzistira. Ono to je do sada pretreseno o smrti doputa da bude formulisano u tri teze: 1. Tubitku pripada, sve dok on jeste, jedno jo-ne, koje e on da postane - stalni izostanak. 2. Ono doi-do-svog-kraja onoga svagda jo-ne-na-kraju-bivstvLijueg (bitku primereno ukidanje izostanka) poseduje karakter onoga vie-ne-tubitak. 3. Ono doi-do-kraja ukljuuje u sebi jedan za svagdanji tubitak naprosto nezastupljivi modus bitka. Na tubitku je jedna stalna necelovitost, koja smrcu nalazi svoj kraj, neprecrtiva. Ali, da li fenomenalno stanje stvari da tubitku, sve dok on jeste, pripada" to jo-ne, sme da se interpretira kao izostanak7. U odnosu na koje bie mi besedimo o izostanku? laj izraz mni ono to nekom biu dodue pripada, ali jo nedostaje. Izostajanje kao nedostajanje osniva se u jednoj pripadnosti. Izostaje na primer ostatak jedne isplate duga, koji jo treba da bude primljen. Ono izostajue jo nije raspoloivo. Otplata duga" kao ukidanje izostanka znai pristizanje , a to je jedno-za-drugim-stizanje ostatka, ime se ono jo-ne gotovo popunjava, sve dok ne bude sakupljena" dugovana suma. Zbog toga izostajanje mni: jos-ne-biti-sakupljen onoga to zajedno-pripada. U tome ontoloski lei neprirunost delova koje treba prikupiti, koji su jednake vrste bitka 288

Moguaio biti-cco tubitka i bitak ka smrti

kao oni ve priruni, a koji sa svoje strane pristizanjem ostatka ne moifikuju svoju vrstu bitka. Ono opstojee ne-zajedno biva uniteno gomilajuim sastavljanjem delova. Bic na kojem jo neto izostaje poseduje vrstu bitka onoga prirunog. To Zajedno, odnosno ono u lrjemu fundirano Nezajedno karakteriemo kao suniu. Ovo Nezajedno, koje pripada jednom takvom modusu onoga Zajedno, nedostajanje kao izostanak, medutim, nikako ne moe ontoloki da odredi ono jos-ne, koje kao moguna smrt pripada tubitku. To bice uopte nema vrstu bitka nekog unutarsvetski prirucnog. Ono Zajedno bia, kao koje tubitak jeste ,,u svom proticanju" sve dok ne bude dovrsio svoj tok" ne konstituie se nekim stalno proticaiucim" sakupljanjem delova bia koje je samo od sebe ve nekako i negde priruno. Tubitak nije zajedno tek onda kada se popuni njegovo jos-ne i on jeste to tako malo da upravo tada on vie nije. Tubitak svagda egzistira uvek ve upravo tako da njemu pripada njegovo jos-ne. Ali, zar nema bia koje jeste kako jeste, a kojem moe da pripada neko jo-ne, a da to bice ne bi moralo da ima vrstu bitka tubitka? Na primer, moe da se kae: na Mesecu jos izostaje poslednja etvrtina da bi bio pun. Ib jo-ne smanjuje se s isezavanjem pokrivajue senke. Pritom je Mesec ipak uvek ve predruan kao celina. Ne Lizimajui u obzir to da Mesec ni kao pun nikada ne moe da se shvati ceo, to jo-ne ovde nikako ne znai jedno jo ne /?/f/-zajedno s pripadnih delova, nego se ono tie jedino opaajueg shvatanja. Tubitku pripadno jo-ne, medutim, ostaje ne samo privremeno i povremeno nepristupano za vlastito i tude iskustvo, nego ono uopste jo nije' zbiljsko". Problem se ne tie slivatanja tubitku primerenog jo-ne, nego njegovog mogLinog bitka odnosno nebitka. Tubitak mora postati, a to znai biti, kao on sam, sto on jos nije. Da bismc\ prema tome, tubitku priniereni bitak toga jo-ne mogli poredeci da odredimo, moramo da uzmemo u razmatranje bie ijoj \ rsti bitka pripada postajanje. Nezreo plod, na primer, ide u susret u sazre\anju ono to on jo nije nikako neko jo-ne-prirucno. Sam plod dovodi sebe-dovodenje karakterise njegov bitak 289 svojoj zrelosti. Pritom se ne gomila na njemu kao sebe do zrelosti, i takvo kao ploda. Sve izmislivo,

BlTAK I VRliMK

koje bi moglo da bude pridoneseno, ne bi moglo da odstrani nezrelost ploda, kada to bie ne bi samo od sebe dolo do zrelosti. Ovo jo-ne nezrelosti ne mni neko izvanstojee Drugo, koje bi, ravnoduno prema plodu, moglo da bude predruno na njemu ili s njim. Ono mni sam taj plod u njegovoj specifinoj vrsti bitka. Ta jo nepotpuna suma je kao ono priruno ravnoduna" prema nedostajuem neprirunom ostatku. Strogo uzevi, ta suma ne moe prema njemu biti ni neravnoduna ni ravnoduna. Ipak, sazrevajui plod ne samo da nije ravnoduan prema nezrelosti kao neemu Drugom samog sebe, nego sazrevajui on jeste nezrelosl. To jo-ne je ve ukljueno u njegov vlastiti bitak, i to nikako ne kao samovoljno odredenje nego kao konstitutiv. Odgovarajui tome takode i tubitak, sve dokjesic, jeste svagda ve svoje jo-ne.l]l Ono to na tubitku sainjava necelovitosf, stalno ispred-sebe, nije ni izostanak nekog sumativnog Zajedno, a pogotovu to nije jo-ne-bio-postao-pristupaan, nego je jedno jo-ne koje svagda ima da bude jedan tubitak kao bie koje on jeste. Isto tako, poredenje s nezrelou ploda pokazuje, pri izvesnom podudaranju, ipak sutastvene razlike. Obratiti panju na njih znai dosadanju besedu o kraju i skonavanju saznati u njihovoj neodredenosti. Ako se takoe i sazrevanje, specifian bitak ploda, kao vrsta bitka onoga jo-ne (nezrelosti) s tubitkom formalno poklapa u tome to i tubitak poput sazrevanja u jednom smislu, koji jo treba granino obuhvatiti, svagda ve jeste svoje jo-ne, onda to ipak ne moe da znai da se zrelost kao kraf i smrt kao kraj" poklapaju i s obzirom na ontoloku strukturu kraja. Sa zrelou se dovrava plod. Medutim, da li je smrt, do koje dospeva tubitak, dovrenje u tom smislu? Tubitak je, dodue, svojom smru svoj tok dovrio". Da li je on time takode nuno iscrpio svoje specifine mogunosti? Ne bivaju li mu pre one upravo oduzete? Takocle i nedovrenf tubitak skonava. S druge strane, tubitku je tako malo potrebno da
114 Razlika izmedu celog i sume 6\ov i na\\ totuni i compositum, poznata je od Platona i Aristotela. Time, naravno, jo nije saztidtti i uzdignuta u pojam sistematika kategorijalnog variranja ve ukliuenog u tom rastavljanju. Kao polaznu postavku jedne opirne analize struktura koje su u pitanju up. h. Huserl, Logisclie Untersuchungeih tom II, 3. Istraivanje. O ueniu o celom i delu.

290

Aloguno biti-cco tubitka i bitak ka smrti

tek svojom smru dode do zrelosti, da on moe da je vee prekoraio tu zrelost i pre kraja. Ponajee on skonava u nedovrenosti, ili, pak, raspadnut i istroen. Skoneati ne kazuje nuno dovriti-se. Hitniiim postaje pitanje: u kojeni smislu uopte smrt mora da bude pojniljeua kao skoneavanje tubitka. Skonaati znai najpre prestati, i to opet u jednom ontoloki razliitom smislu. Kia prestaje. Ona vie nije predruna, ne postoii. Put prestaje. Ovo skonavanje ne puta put da ieezne, vee to prestajanje odreduje put kao taj predruan put. Skonavanje kao prestajanje, prema tome, moe da znai: preei u nepredrunost ili, pak, upravo tek biti predruan s krajem. Ovo poslednje spomenuto skonavanje moe opet da odredi ili jedno negotovo predrueno - prekida se jedan put u izgradnji - ili, pak, konstituisati gotovost" jednog predrunog - poslednjim potezom kieiee slika postaje gotova. Ali, skoneavanje kao postajanje gotovim ne ukljuuje u sebi dovrsenje. Nasuprot tome, ono koje hoe biti dovrseno zasigurno mora da dosegne svoju moguenu gotovost. Dovrsenje je jedan fundirani modus gotovosti". Ova je i sama moguna samo kao odredenje jednog predrunog ili priruenog. Takode i skonavanje u smislu ieezavanja jo moe da se modirikuje odgovarajui vrsti bitka bia. Kisa je na kraju, to znai da je iezla. Hleb je na kraju, to znaei da je potrosen, da kao ono prirueno vie nije raspoloiv. Smrt se nijcdnim odovih modusa skoneavanja ne mozeprimereno okarakterisati kao kraj tubitka. Da se umiranje razumelo kao biti-ka-kraju u smislu nekog skoneavanja diskutovane vrste, onda bi time tubitak bio stavljen kao ono predrueno odnosno prirueno. U smrti tubitak nije ni dovren, niti je jednostavno isezao, niti je eak postao gotov, ili kao ono prirueno sasvim raspoloiv. Onako kako tubitak pre stalno, sve dok jeste, vee jeste svoje jos-ne, tako on takode uvek vee jeste svoj kraj. Smreu mneno skonavanje ne znai nikakvo biti-na-kraju tubitka, nego jedan bitak ka kraju tog bia. Smrt je iedan naein da jest, naein koii 291

Bl'l'AK I VRl-MIi

tubitak preuzima im jeste. im jedan ovek dolazi u ivot, on je odmah dovoljno star da umreV 13 Skonavanje kao bitak ka kraju iziskuje svoje ontoloko razjanjavanje iz vrste bitka tubitka. I nasluujemo da takode tek iz egzistencijalnog odreenja skonavanja postaje razumljiva mogunost jednog egzistirajueg bitka onoga jo-ne koje lei pre" kraja". Tek egzistencijalno razjanjenje bitka ka kraju daje takode dovoljnu bazu da se granino obuhvati moguni smisao besede o jednoj celovitosti tubitka, ako ta celovitost inae treba da bude konstituisana smru kao krajeirf. Pokuaj da se polazei od jednog razjanjenja onoga jo-ne, preko karakterisanja skonavanja, dospe do jednog razumevanja tubitku primerene celovitosti, nije vodio do cilja. On je samo negativno pokazao: ono jo-ne, koje svagda tubitak jeste, protivi se jednoj interpretaciji kao izostanak. Kraj, ka kojem tubitak egzistirajui jeste, ostaje neprimereno odreden jednim biti-na-kraju. Istodobno bi, medutim, razmatranje trebalo da uini razgovetnim da njegov tok mora da postane obrnut. Pozitivno karakterisanje fenomena koji su u pitanju (jo-ne-biti, skonavanje, celovitost) uspeva samo pri jednoznanoj orijentisanosti na ustrojenost bitka tubitka. Ova jednoznanost, medutim, biva negativno osigurana protiv stranputica uvidom u regionalnu pripadnost struktura kraja i celovitosti, koje se ontoloki protive tubitku. Pozitivnu egzistencijalno-analitiku interpretaciju smrti i njenog karaktera kraja treba provesti po niti vodilji do sada dobijene osnovne ustrojenosti tubitka - fenomena brige. 49. Razgranieavanje egzisteneijalne analize smrti naspram mogunih drugih interpretaeija tog fenomena
a

Jednoznanost ontoloke interpretacije smrti treba pre toga da se uvrsti time to e lzriito da se dovede do svesti ono o emu svest ne moe da pita i o emu se od nje uzalud moe oekivati neko obavetenje i uputstvo.
113 Der Ackemiiuin nus Boluneth izd. A. Hernt i K. Burdah (\'om Mittolalter zur Retormation. Forschungen zur Cieschichte der deutschen Biidung, i/d. K, Burdah, tom III, 2. deo) 1917, pogl. 20, str. 46.

292

Moguno

biti-ceo tubitka i bitak ka smrti

Smrt je u najirem smislu jedan fenomen ivota. ivot mora da bude razumljen kao jedna vrsta bitka, kojoj pripada bitak-u-svetu. Ta vrsta moe da bude ontoloki fiksirana samo u privativnoj orijentaciji na tubitak. Takode se i tubitak da razmatrati kao ist ivot. Za bioloki-fizioloko postavljanje pitanja on se tada pomie u jednu oblast bitka koju poznajemo kao svet ivotinja i biljaka. U tom polju se ontikim utvrdivanjem mogu dobiti data i statistike o trajanju ivota biljaka, ivotinja i ljudi. Mogu da se saznaju sklopovi povezanosti izmedu trajanja ivota, rasplodivanja i rasta. Mogu da se istrauju vrste" smrti, uzroei, poretcf i naini njenog nastupanja. il(1 Ovom bioloki-ontikom istraivanju smrti u osnovi lei jedna ontoloka problematika. Ostaje da se pita, kako se iz ontoloke sutine ivota odreduje sutina smrti. Ontiko istraivanje smrti je na izvestan nain uvek ve odluilo o tome. U njemu su delatni manje ili vie razjanjeni pretpojmovi o ivotu i smrti. Njima je potrebno da budu predskicirani ontologijom tubitka. Unutar jedne ontologije tubitka, kojapo porctku prethodi ontologiji ivota, egzistencijalna analitika smrti opet poporctku slediposlc jednog karakterisanja osnovne ustrojenosti tubitka. Skonavanje onoga ivog mi smo nazvali dokonavanje. Ukoliko i tubitak takode ima" svoju fizioloku, ivotu primerenu smrt, a ipak ne ontiki izolovano nego saodreeno njegovom izvornom vrstom bitka, ali tubitak moe takode i da skona a da zapravo ne umre i, s druge strane, qua tubitak ne dokonava jednostavno, - utoliko mi taj medufenomen oznaavamo kao preminue. Ali, neka umiranje vai kao naziv za nain bitka na koji tubitak jcste ka svojoj smrti. Prema tome treba kazati: tubitak nikada ne dokonava. Ali, tubitak moe da premine samo onoliko dugo dok umire. Medicinski-bioloko istraivanje preminua moe da ciobije rezultate koji mogu i ontoloki da postanu od znaaja, ako je osigurana osnovna orijentacija za jednu egzistencijalnu interpretaciju smrti. Ili se ak i bolest i smrt uopte moraju - takode i medicinski - primarno pojmiti kao egzistencijalni fenomeni? Egzistencijalna interpretacija smrti lei pre sve biologije i ontologije ivota. Ali, takode tek ona fundira i svo biografski-istorijsko i etnoloski-psiholoko istraivanje smrti. Neka tipologija" umiranja"
1 16 Uporediti o Um\e obiman prikaz kod F.. Korselta [H Korschelt], Lcbcntiiauer.. Aiteni unci 'lbil. 3. izd. 1924. Posebno i bogat popis spisa, str. 414 i dalie.

293

BlTAK 1 \'R t:\ii

kao karakteristika stanja i naina na koje se doivljava" preminue ve pretpostavlja pojam smrti. Povrh toga, jedna psihologija umiranja" pre daje razjanjenje o ivotu" onoga umirueg" nego o samom umiranju. To je samo odsjaj toga da tubitak ne umire tek, niti ak svojstveno umire pri i u nekom doivljavanju faktikog preminua. Isto tako, shvatanja smrti kod primitivaca, njihova dranja prema smrti u arolijama i kultu, primarno rasvetljavaju razumevanje tulntka, razumevanie ijoj je interpretaciji ve potrebna jedna egzistencijalna analitika i jedan odgovarajui pojam o smrti. Ontoloka analiza bitka ka kraju, s druge strane, ne preduzima unapred nikakvo egzistencijelno zauzimanje stava prema smrti. Ako smrt biva odredena kao kraj" tubitka, a to znai bitka-u-svetu, onda time ne pada nikakva ontika odluka o tome da li je posle smrti" moguan jo neki drugi, vii ili nii bitak, da li tubitak produava da ivi" ili je ak, trajui due od sebe", besmrtan". O onostranosti" i njenoj mogunosti ontiki se isto onako malo odluuje kao i o ovostranosti" kao da bi norme i pravila dranja prema smrti trebalo da budu predloeni radi okrepljenja". Medutim, analiza smrti ostaje isto ovostra na" utoliko to ona taj fenomen interpretira samo tamo-na-tome kako on kao mogunost bitka svagdanjeg tubitka stoji u njcmu. Smisaono i s pravom se uopste metodiki sigurno moe takode samo pitati: ta nakon srnrti jcstc, tek onda kada smrt bude pojmljena u svojoj punoj ontolokoj sutini. Da li je takvo pitanje uopte jedno moguno tcorijsko pitanje, neka ovde ostane neodlueno. Ovostrana ontoloska interpretacija smrti lei pre svake ontiki-onostrane interpretacije. Konano, izvan oblasti jedne egzistencijalne analize smrti stoji ono to bi se htelo pretresati pod nazivom jedne metafizike smrti". Pitanja: kako i kada je smrt dola u svet", kakav smisao" ona moe i treba da ima kao zlo i patnja u sveukupnosti bia, nuno pretpostavljaju neko razumevanje ne samo karaktera bitka smrti, nego i ontologiju sveukupnosti bia u celini i ontoloko razjaniavanje zla i negativnosti uopste u posebnom. Hgzistencijalna analiza je metodiki po poretku ispred pitanja biologije, psihologije, teodiceje i teologije smrti. Ontiki uzevi, njeni rezultati pokazuju osobitu formalnost i prazninu svog ontoloskog karakterisanja. Pa ipak, to ne treba da nas uini slepim prema bogatoj 294

Moguno

biti-ceo tubitka i bitak ka smrti

i isprepletenoj strukturi tog fenomena. Ako ve tubitak uopte nikada ne postaje pristupaan kao ono predruno, zato to njegovoj vrsti bitka pripada moguno-bitak na vlastiti nain, onda se utoliko manje sme oekivati da se ontoloka struktura smrti moe jednostavno otitati, osim ako smrt nije jedna istaknuta mogunost tubitka. S druge strane, analiza ne moe da se dri neke sluajne i samovoljno izmiljene ideje o smrti. Ta proizvoljnost biva spreena jedino prethodnim ontolokim oznaavanjem one vrste bitka u kojoj kraj" stoji u prosenoj svakodnevici tubitka. Za to je potrebno potpuno predoavanje ranije ispostavljenih struktura svakodnevice. To da u jednoj egzistencijalnoj analizi smrti odzvanjaju i egzistencijelne mogunosti bitka ka smrti, to lei u sutini sveg ontolokog istraivanja. Utoliko izriitije sa egzistencijalnim odredivanjem pojma mora zajedno da ide egzistencijelna neobavezanost, i to naroito u odnosu na smrt, na kojoj se najotrije moe razgrnuti karakter mogunosti tubitka. Egzistencijalna problematika cilja jedino na ispostavljanje ontoloke strukture bitka ka kraju tubitka.117
117 Antropologija koja je izgradena u hrianskoj teologiji, uvek je ve - poevi od Pa\'la pa sve do Kalvinovog [ Jean Calvin] meditatio futurae vitae - pri interpretaciji ivota" zajedno s tim videla i snirt. - V. Diltaj, ije su svojstvene filozofske tendence ciljale na jednu ontologiju ivota", nije mogao da previdi njegov sklop povezanosti sa smru. ,,I konano, onaj odnos koji najdublje i najoptije odreduje oseanje naeg postojanja - odnos ivota prema smrti; jer ograniavanje nae egzistencije smru uvek je odluujue za nae razumevanje i nae procenjivanje zivota" Das Lriebnis und die Dichtung, 2. izd. str. 212. Onda je nedavno takode i G. Zimel |Georg Simmel] fenomen smrti izriito uveo u odredenje ivota" naravno, bez jasnog rastavijanja biioki-ontike i ontoloki-egzistencijalne problematike. Uporediti Lebcnsanschauung. Vier metaphvsische Kapitel, 1918, str. 99-153. Za istraivanje koje ie pred nama treba naroito uporediti: K. jaspers [Karl jaspers], Psychologie der \Vcltanschauimgcn, 3. izd. 1925, str. 229 i dalje, nar. str. 259-270. jaspers shvata smrt po niti vodilji njime ispostavljenog fenomena granine situacije", ije fundamentalno znaenje lei iznad sve tipologije stavova" i slika sveta". Diltajeve poticaje ie preuzeo Rud. Unger [Rudolf Unger] u s\rom spisu: Henier, \'oviilis und Kieist. Studien iiberdie Pntwicklung des Todesproblems im Denken und Dichten \on Sturm und Drangzur Romantik, 1922. jedno principijelno promiljajue priseanie na svoie postavijanie pitanja Unger daje u predavanju: Literaturgesc'niclite als Problenigschichtc. Zur Frage geisteshistorischer Svnthese, mit besonderer Beziehungauf\V. Dilthey(Schriften der KonigsbergerGelehrten Gesellschaft. Cieistesuiss. Klasse 1,1.1924). Unger jasno vidi znaenje fenomenolokog istraivanja za jedno radikalnije fundamentiranje problema ivota", o. c, str. 17 i dalie.

295

BlIAK

1 YH1:.\U-

$ 50. Prcdskiciranjc cgzistcticijahio-ontolokc strnkturc smrti Razmatranja o izostanku, kraju i celovitosti odala su nunost da se fenomen smrti kao bitak ka kraju interpretira iz osnovne ustrojenosti tubitka. Samo tako moze da postane razgovetno koliko je u samom tubitku, primereno strukturi njegovog bitka, moguno jedno biti-ceo konstituisano bitkom ka kraju. Kao osnovna ustrojenost tubitka bila je uinjena vidljivom briga. Ontoloko znaenje tog izraza izrazilo se u definicijf: ve-biti-ispred-sebe-u (svetu) kao bitak-pri (unutars\ r etski)susretajuembiu. l i s Timesu izraeniovi fundamentalni karakteri bitka tubitka: u ispred-sebe egzistencija, u ve-biti-u ... faktinost, u bitku pri ... zapadanje. Samo ako smrt u istaknutom smislu pripada bitku tubitka, onda ona (odnosno bitak ka kraju) mora pustiti da bude odredena polazei od tih karaktera. Najpre bi vredelo da se uopte jedanput predskicirajui rastumai kako se na fenomenu smrti razgru egzistencija, faktinost i zapadanje tubitka. Kao neprimerena bila je odbaena interpretacija onoga jo-ne, a time takode i krajnjeg jo-ne, kraja tubitka, u sniislu nekog izostanka, jer ona je ukljuivala u sebi ontolosko izokretanje tubitka u jedno predruno. Ono biti-na-kraju egzistencijalno kazuje: bitak ka kraju. Krajnje io-ne poseduje karakter neega prcnia cmu sc tubitak drzi. Kraj predstoji tubitku. Smrt nije nikakvo jo ne predruno, nije poslednji izostanak reduciran na neki minimum, nego je pre kdim prcdstoj. Pa ipak, tubitku kao bitku-u-svetu moc da predstoji mnogo toga. Karakter predstoja ne istie za sebe smrt. Naprotiv: i ova interpretacija bi takode jo mogla da uini verovatnim nasluivanje da bi smrt morala da bude razumljena u sniislu nekog predstoieceg, okolosvetski susretajueg zbia. Predstojati moe, na primer, neko ne\rrerne, pregradnja kue, dolazak nekog prijatelja, prenia tome, bie koje je predruno, priruno ili koje sa-jeste-tu. Jedan bitak ove vrste ne poseduje predstojeu smrt. Medutim, tubitku moe da predstoji takode i, na prinier, neko putovanje, neko raspravljanje s Drugima, neko odricanje od
1 IS' L'porcditi ^ -11, str. 2 3 1 .

296

Moguno

biti-cco tubitka i bitak ka smrti

neega to tubitak moe i sam da bude: vlastita mogunost bitka, koja se osniva u sabitku s Drugima. Smrt je jedna mogunost bitka, koju sam tubitak svagda ima da preuzme. Smru sam tubitak predstoji sebi u svom mijvlastitijem moi-biti. U toj mogunosti tubitku se naprosto radi o njegovom bitku-u-svetu. Njegova smrt je mogunost onoga vie-ne-moi-tu-biti. Ako tubitak kao ta mogunost samog sebe predstoji sebi, on jcpotpuno upuen na svoje najvlastitije moi-biti. Tako predstojei sebi, u njemu su razreeni svi odnosi prema drugom tubitku. Ova najvlastitija, neodnosna mogucnost istodobno je najekstremnija mogucnost. Kao moci-biti, tubitak ne moe da pretekne mogunost smrti. Smrt je mogunost jednostavne nemogunosti tubitka. Tako se smrt razgre kao najvlastitija, neodnosna, nepreteeiva moguenost. Kao takva ona je jedan istaknuti predstoj. Njegova egzistencijalna mogunost osniva se u tome da je tubitak samom sebi sutinski otkljuen, i to na nain onoga ispred-sebe. Ovaj strukturni momenat brige ima u bitku ka smrti svoju najizvorniju konkretizaciju. Bitak ka kraju postaje fenomenalno razgovetniji kao bitak ka okarakterisanoj istaknutoj mogunosti tubitka. Najvlastitiju, neodnosnu i nepretecivu mogunost, medutim, tubitak sebi ne pribavlja naknadno i prigodno tokom svog bitka. Nego, ako tubitak egzistira, on je takode ve baeen u tu mogunost. O tome da je izruen svojoj smrti i da time ona pripada bitku-u-svetu, o tome tubitak naipre i ponajese nema izrazito, a pogotovu ne teorijsko znanje. Baenost u smrt njemu se izvorniie i prodornije razgrce u nahodenju strepnjeJ" Strepnja pred smru ie strepnja pred" najvlastitijim, neodnosnim i nepretecivim moi-biti. Ono Pred-im ove strepnje je sam bitak-u-svetu. Ono Za-ta ove strepnje je moibiti tubitka naprosto. Strepnja pred smru ne sme da bude zajedno s nekim strahom pred preminuem baena na istu hrpu. Ona nije nikakav samo\ oljan i sluajan slabi" stimung pojedinca, nego je, kao osnovno nahodenje tubitka, otkljuenost toga da tubitak egzistira kao baeni bitak ka svom kraju. Time se egzistencijalni pojam umiranja rastumauje kao baeni bitak ka najvlastitijem, neodnosnorn i nepretecivim moi-biti. Razgraniavanje spram nekogpukog iezavanja,
1 1S) l ' p o i v d i t i 40, str. 223 i dalje. >

297

BlTAK 1 VRTMl:

ali takoe i spram nekog samo-dokonavanja, i konano spram nekog doivljavanja" preminua, dobija na otrini. Bitak ka kraju ne nastaje tek nekim, i kao pokatkad izronjavajuim stanovitem, nego sutinski pripada baenosti tubitka, koja se ovako ili onako razgre u nahoenju (timungu). Svagda u tubitku gospodaree faktiko znanje" ili neznanje" o najvlastitijem bitku ka kraju samo je izraz egzistencijelne mogunosti da se na razliite naine dri u tom bitku. To da faktiki mnogi najpre i ponajee ne znaju o smrti, ne sme da se izdaje kao osnov dokaza za to da bitak ka smrti ne pripada opte" tubitku, nego samo za to da tubitak najpre i ponajee od sebe skriva najvlastitiji bitak ka smrti, beed pred njom. Tubitak umire faktiki sve dok egzistira, ali najpre i ponajee na nain zapadanja. Jer faktiko egzistiranje je ne samo uopte i indiferentno neko baeno mod-biti-u-svetu, nego je uvek ve takode i izraslo u brinutom svetu". U tom zapadajuem bitku pri... javlja se bekstvo iz nelagodnosti, a to sada znai pred najvlastitijim bitkom ka smrti. Egzistencija, faktinost, zapadanje karakteriu bitak ka kraju, pa su, prema tome, konstitutivni za egzistencijalan pojam smrti. Umiranje se, s obzirom na svoju ontoloku mogunost osniva u brizi. Ali, ako bitak ka smrti izvorno i sutinski pripada bitku tubitka, onda on mora takode - premda najpre nesvojstveno - da bude pokaziv i u svakodnevici. A pogotovo ako bi bitak ka kraju trebalo da ponudi egzistencijalnu mogunost za neko egzistencijelan biticeo tubitka, onda bi u tonie lealo fenomenalno obistinjenje za tezu: briga je ontoloki naziv za celovitost strukturne celine tubitka. Za potpuno fenomenalno opravdanje ovog stava ipak nije dostatno jedno predskiciranje sklopa povezanosti izmedu bitka ka smrti i brige. Taj sklop povezanosti mora da postane vidljiv pre svega u najblioj konkretizaciji tubitka - u njegovoj svakodnevici.

51. Bitak ka smrti i svakodnevica

tubitka

Ispostavljanje svakodnevnog prosenog bitka ka smrti ori jentie se na ranije dobijene strukture svakodnevice. U bitku ka smrti tubitak se dri prema samom sebi kao jednom istaknutom moi-biti. 298

Mogutio

biti-ceo tubitka i bitak ka smrti

Sopstvo svakodnevice je, medutim, ono Se12(l, koje se konstituie u iavnoj izloenosti koja sebe izgovara u naklapanju. Prema tome, naklapanje mora da uini otvorenim to na koji nain svakodnevni tubitak sebi izlae svoj bitak ka smrti. Fundament izlaganja obrazuje svagda neko razumljenje koje je uvek takode i nahodeno, a to znai ugodeno. Dakle, mora da se pita: kako je nahodeno razumlienje, koje lei u naklapanju onoga Se, otkljuilo bitak ka smrti? Kako se to Se razumevajui odnosi prema najvlastitijoj, neodnosnoj i nepretecivoj mogunosti tubitka? Koje nahodenje otkljuuje tom Se izruenje smrti i na koji nain? favnost svakodnevnog jedan-sa-drugim poznaje" smrt kao susret koji se stalno javlja, kao smrtni sluaj". Ovaj ili onaj najblii, ili onaj koji je daleko, umire". Nepoznati umiru" svakodnevno i svakog asa. Smrt" susree kao najpoznatije zbie koje se unutarsvetski deava. Kao takva ona ostaje u neupadljivosti karakteristinoj za ono svakodnevno susretajue. 1 2 1 Ono Se je za to zbice takodc ve osiguralo jedno izlaganje. Izgovorena, ili takode i najee suzdrana povrna" beseda o tome hoe da kae: na kraju se jedanput i umire, ali najpre se sam ostane nepogoden. Analiza tog umire se" nesumnjivo razgre vrstu bitka svakodnevnog bitka ka smrti. U takvoj besedi smrt biva razumljena kao neodredeno Neto koje pre svega od nekud mora da pristigne, ali najpre za nekoga samog ond jos nijcprednina, te je stoga i nepretea. To umire se" iri mnjenje da smrt pogada gotovo to Se. javno izlaganje tubitka kazuje: umire se", zato sto se time moe nagovoriti svako drugi i samo to Se - a svagda ne upravo ja, jer to Se je Niko. Umiranje" biva nivelisano na neko deavanje koje, dodue, pogada tubitak, ali zapravo ne pripada nikome. Ako je naklapanju ikada svojstvena dvoznanost, onda je svojstvena toj besedi o smrti. Umiranje, koje je nezastupljivo moje umiranje, biva izokrenuto u neko javno deavajue zbie koje susree ono Se. Karakteristina beseda govori o smrti kao stalno deavajuem sluaju". Ona je izdaje za ono uvek ve zbiljsko" i zastire karakter mogucnosti, a ujedno s tim i pripadne momente neodnosnosti i nepretecivosti.
120 l'porediti 2,, str. 160 i dalje. 121 Uporediti ^ 16, str. 103 i daije.

299

HIT.\K i \Ri..\u

Takvom dvoznanou tubitak stavlja sebe u stanje da se s obzirom na neko istaknuto, najvlastitijem sopstvu pripadno moci-biti izgubi u onome Se. To Se daje pravo i potencira iskuenje da sebi pokrije najvlastitiji bitak ka smrti. 1 Pokrivajue uzmicanje pred smru gospodari svakodnevicom tako uporno, da u onome jedan~sa-drugim-biti oni najblii" esto jo nagovaraju onoga umirueg" da e umai smrti i uskoro se ponovo vratiti natrag u umirenu svakodnevicu svog brinutog sveta. Takva skrb" ak mni da time tei" onoga umirueg ". Ona hoe da ga vrati natrag u tubitak time to mu pomae u tome da jo i potpuno zastre svoju najvlastitiju, neodnosnu mogunost bitka. Na taj nain ono Se brine jedno stalno umirenjc o snirti. Ali, to umirenje u osnovi ne vai samo za onoga umirueg , nego isto toliko mnogo i za teitelja". Pa ak u sluaju preminua ni javnost jos ne treba da bude ometena zbiem i uznemirena u svojoj brinutoj bezbrinosti. Ipak se u umiranju Drugih ne retko vidi jedna drutvena neprijatnost, ako ne i netaktinost od koje javnost treba da bude sauvana. 1 -' Medutim, to Se istodobno sa ovim umirenjem koje potiskuje tubitak od njegove smrti, daje sebi pravo i ugled preutnim upravljanjem nainom na koii sc uopste treba drati prema smrti. Ve misljenje na smrt" javno vai za kukaviki strah, nesigurnost tubitka i mrano bekstvo od sveta. 'io Sc fic doputa da sc javi hrabrost za strepfiju prcd smru. Gospodarenje javne izloenosti onoga Se takode je ve odlucilo i o nahodenju iz kojeg treba da se odredi stav prema smrti. U strepnji pred smru tubitak biva doveden pred samog sebe kao izruen nepretecivoj mogunosti. Ono Se brine preokretanje te strepnje u neki strah pred nekim dolazeim zbiem. Kao strah dvoznanom uinjena strepnja biva povrh toga izdavana za slabosi koju iedan, u samog sebe siguran tubitak, ne sme da poznaje. Ono to dolikuje" primereno bezglasnom ciekretu onoga Se jeste ra\noduan mir naspram injenice" da se umire. Obrazovanie jedne takve nadmocne" ravnodunosti otudujc tubitak od njegovog najvlastitijeg, neodnosnog moi-biti.
122 L'poivditi ^ 3S, ^tr. \~-\ i dalie. > 123 L X. Tolstoi ll.fv \ikol;iio\'i Tolsioj] ic u s\'oioi pipo\eiki Smrt lviuui Ujin prika/ao k'iionicn polrescnosti i slonia ovoga ,uniiiv sv".

300

Moguno

biti-cco tubitko i bitak ka smrti

A iskuenje, umirenje i otudenje oznaavaju vrstu bitka zapadauja. Svakodnevni bitak ka smrti je kao zapadajui bitak jedno stalno bekstvo pred njom. Bitak ka kraju poseduje modus pretumaueg, nesvojstveno razumevajueg i zastirueg uzmieanja pred njom. Da svagda vlastiti tubitak taktiki uvek ve umire, a to znai da je u jednom bitku ka svom kraju, tai fakat on prikriva od sebe time to on smrt preokree u svakodnevno deavajui smrtni sluaj kod Drugih, koji nam svakako jo razgovetnije osigurava da ,,se sairf jo ivi" Zapadajuim bekstvom pred smru, medutim, svakodnevica tubitka osvedoava da je takode i to Se samo svagda ve odredeno kao bltak ka smrti, pa i onda kada se ono ne kree izriito u nekom miljenju na smrt". 'lubitku se takode i u proseeuoj svakodneviei stalno radi o ovom najvlastitijenu fieodnosnom i nepreteeivom moi-biti, eak i ako samo u modusu brinjenja jedne neomctanc ravnodunosti s p r a m krajnje moguefiosti njegove egzisteneije. Ispostavljanje svakodnevnog bitka ka smrti, medutim, istodobno daje uputstvo za pokuaj da jedna produbljemja interpretacija zapadajueg bitka ka smrti kao uzmicanja pred njom osigura potpun egzistencijalni pojam bitka ka kraju. Na fenomenalno dovoljno vidljivim uinjenim Pred-im bekstva mora se dopustiti da se tenomenoloki projektuje, kako sam uzmicajui tubitak razume svoju s m r t . i : i

\ ^2. Svakodnevtu bitak ka kraju i potpuni S egzisteneijalni pojam smrti Bitak ka kraju je u egzistencijalnom predskiciranju bio odreden kao bitak ka najvlastitijem, neodnosnom i nepretecivom moi-biti. Egzistirajui bitak ka ovoj mogunosti dovodi sebe pred jednostavnu nemogunost egzistencije. Iznad i izvan ovog prividno praznog karakterisanja bitka ka smrti razgrnula se konkretizaciia
2-\ L'porcditi u odno.su na ovu mctodiOku nioi^ucnost ono to jc ka/ano u anaii/i strcpnic -10, str. 223.

301

BlTAK I VRT.MT.

ovog bitka u modusu svakodnevice. Primereno za svakodnevicu sutinskoj tendenci zapadanja, bitak ka smrti pokazao se kao pokrivajue uzmicanje pred smru. Dok je pre toga istraivanje prelo od formalnog predskiciranja ontoloke strukture smrti na konkretnu analizu svakodnevnog bitka ka kraju, sada treba obrnutim pravcem, putem dopunske interpretacije svakodnevnog bitka ka kraju, da bude zadobijen potpuni egzistencijalni pojam smrti. Eksplikacija svakodnevnog bitka ka smrti drala se naklapanja onoga Se: umire se takoe jedanput, ali privremeno jo ne. Do sada je bilo interpretirano samo to umire se' kao takvo. U onome takode jedanput, ali privremeno jo ne", svakodnevica doputa neto takvo poput izvesnosti smrti. Niko ne sumnja u to da se umire. ledino, ovom ,,ne sumnjati" nije ve potrebno da u sebi krije to biti-izvestan koje odgovara onome kao ta smrt, u smislu okarakterisane istaknute mogunosti, stoji u tubitku. Svakodnevica zastaje pri ovom dvoznanom doputanju izvesnosti" smrti - da bi tu izvesnost, jo vie pokrivajui umiranje, oslabila i sebi olakala baenost u smrt. Pokrivajue uzmicanje pred smru po svom smislu ne moe da bude zapravo izvesna" smrti - a ipak to jeste. Kako stoji sa ,,izvesnou smrti"? Biti-izvestan jednog bia znai: njega kao istinitog drati za istinito. Ali, istina znai otkritost bia. Sva otkritost se, meutim, ontoloski osniva u najizvornijoj istini, otkljuenosti tubitka.' '' Tubitak je kao otkljueno-otkljuujue i otkrivajue bie sutinski u istini". Izvesnost se, niediitinu osniva u istini ili joj jednakoizvorno pripada. Izraz izvesnost" ima, poput termina istina", dvostruko znaenje. Izvorno istina kazuje koliko i biti-otkljuujui kao dranje tubitka. Odatle izvedeno znaenje mni otkritost bia. Odgovarajui tome, izvesnost izvorno znai koliko i biti-izvestan kao vrsta bitka tubitka. U jednom izvedenom znaenju ipak biva i bie, kojega tubitak moe biti izvestan, nazvano izvesnim" biem. ledan modus izvesnosti ie ubedenje. U njemu tubitak sebi puta da se jedino svedoanstvom same otkrite (istinite) stvari odreduje
\2J Uporediti ^ 44, str. 2r3 i dal'e, nar. str. 2^9 i daii<

302

Moguno

biti-ceo tubitka i bitak ka smrti

njegov razumevajui bitak prema toj stvari. To drati-za-istinito je kao drati-sebe-u-istini dovoljno ako se osniva u otkritom biu samom, i ako je kao bitak ka tako otkritom biu postalo sebi prozirno s obzirom na svoju primerenost tom biu. Takvo neto nedostaje u proizvoljnom izmiljanju, odnosno u pukom nazoru" o nekom biu. Dovoljnost dranja-za-istinito odmerava se prema zahtevu za istinom, kojem ono pripada. Taj zahtev prima svoje pravo iz vrste bitka bia koje treba otkljuiti i iz pravca otkljuenja. Razliitou bia i primereno vodeoj tendenci i domaaju otkljuenja menja se vrsta istine, a time i izvesnost. Razmatranje koje je pred nama ostaje ogranieno na analizu onoga biti-izvestan naspram smrti, koje na kraju sainjava jednu istaknutu izvesnost tubitka. Svakodnevni tubitakponajee pokriva najvlastitiju, neodnosnu i nepretecivu mogunost svog bitka. Ova faktika tendenca pokrivanja obistinjuje tezu: tubitak je kao faktiki tubitak u neistini"12<\ Prema tome, izvesnost, koja pripada takvom pokrivanju bitka ka smrti, mora biti neko neprimereno dranje-za-istinito, a ne recimo neizvesnost u smislu sumnje. Neprimerena izvesnost dri u pokritosti ono to je njoj izvesno. Ako se" smrt razume kao okolosvetski susretajue zbie, onda izvesnost koja se na to odnosi ne pogada bitak ka kraju. Kae se: izvesno je da ,,ta" smrt dolazi. To se kae, a to Se previda da, da bi mu smrt mogla biti izvesna, svagda vlastitom tubitku samom mora da bude izvesno njegovo najvlastitije neodnosno moi-biti. Kae se, smrt je izvesna, i time se u tubitak usaduje privid, kao da je njemu scimom izvesna njegova smrt. A gde lei osnov svakodnevnog biti-izvestan? Oigledno ne u pukom uzajamnom nagovaranju. Pa ipak, svakodnevno se stie iskustvo o umiranju" Drugih. Smrt je jedna neosporiva injenica iskustva". Na koji nain svakodnevni bitak ka smrti razume ovako osnovanu izvesnost, odaje se onda kada on pokua da ak i kritiki predvidno, a to ipak znai primereno, misli" o smrti. Svi ljudi, koliko se r zna, umiru". Smrt je za svakog oveka u najviem stepenu \ erovatna,
126 Uporediti 44 b, str. 262-263.

303

Brr.\K i YRI-:.\U-:

a!i ipak nije neuslovljeno" izvesna. Strogo uzevi, smrti se sme prirei ipak samo" empirijska izvesnost. Ona nuno zaostaje za najvisom izvesnosu, apodiktikom izvesnocu, koju doseemo u izvesnim oblastima teorijskog saznanja. Na ovom kritikom" odredenju izvesnosti smrti i njenog predstojanja otvara se najpre opet za svakodnevicu karakteristino nepoznavanje vrste bitka tubitka i njemu pripadnog bitka ka smrti. To da je prenunuee kao zbie koje se javlja samo" empirijski izvesno, ne odluuje o izvesnosti smrti. Neka smrtni sluajevi budu iaktiki povod za to da tubitak najpre uopte pone da obraa panju na smrt. Ostajui u oznaenoj empirijskoj izvesnosti, medutim, tubitku uopte ne moe da postane izvesna smrt u onome kako ona Jeste". Premda tubitak u javnosti onoga Se prividno besedf samo o ovoj empirijskoj" izvesnosti smrti, on se u osnovi ipak ue drzi iskljuivo i primarno smrtnih sluajeva koji se deavaju. Izmieuei svojoj smrti i svakodncvnom bitku ka kraju ipak je takode drugaije izvesna smrt nego to bi on to sam hteo da prizna u isto teorijskom promisljajuem priseaniu. Ovo drugaije" svakodnevica sebi ponajese zastire. Ona se ne odvauje da u tome postane sebi prozirna. Okarakterisanim svakodnevnim nahodenjem, ,,u strepnji" brinutom, prividno strepnje lienom nadmonosu nasapram izvesne injenice" smrti, svakodnevica priznaje jednu visu" izvesnost od one samo empirijske. Zna se o izvesnoj smrti, a ipak se nije" svojstveno izvestan nje. Zapadajua svakodnevica tubitka poznaje izvesnost smrti, pa opet izmie tome /?/7/-izvestan. Ali, ovo uzmicanje tenomenalno osveciouje, iz onoga pred im ono uzmie, da smrt mora da bude pojmljena kao najvlastitija, neodnosna, nepreteciva, izvesna mogunost. Kae se: smrt izvesno dolazi, ali privremeno jos ne. Ovim ali..." ono Se odrie smrti izvesnost. To privremeno jos ne" nije puki negativni iskaz, nego jedno samoizlaganje onoga Se, samoizlaganje kojim to Se upuuje sebe na ono to najpre za tubitak jos ostaje pristupano i brinljivo. Svakodnevica nagoni na hitnost brinjenja i predaje se okovima umornog, nedelatnog miljenja na smrt". Smrt se odmie na neko jedanput kasnije", i to uz pozivanje na takozvano opste odmeravanje". Tako ono Se pokriva ono vlastito 304

Mogiino

biti-cco tubitka i bitak ka smrti

na izvesnosti smrti, da jc snirt nioguua svakog trcnutka. Zajedno sa izvesnosu smrti ide ncodrcdcnost njenog Kada. Toj neodredenosti izmie svakodnevni bitak ka smrti time to joj dodeljuje odredenost. Ali, takvo odredivanje ne moe znaiti da se proraunava Kada nastupanja preminua. Tubitak pre bei pred takvom odredenou. Neodredenost izvesne smrti svakodnevno brinjenje odreduje sebi na taj nain to to brinjenje pred tu neodredenost pomie pregledive hitnosti i mogucnosti najblieg svagdanja. Zajedno s time, medutim, pokrivanje te neodredenosti pogada i izvesnost. Tako se zastire najvlastitiji karakter mogunosti smrti: izvesno i pri tome neodredeno, a to znai svakog trenutka mogucno. Potpuna interpretacija svakodnevne besede onoga Se o smrti i njenim nainima da stoji u tubitku, vodila je do karaktera izvesnosti i neodredenosti. Potpuni egzistencijalno-ontoloki pojam smrti dopusta da se sada granino obuhvati u sledeim odredbama: smrt kao kraj tubitka jc uajvlastitija, ncodnosna, izvcsna i kao takva ncodrcdcna, ncprctcciva niogutiost tubitka. Smrt jc kao kraj tubitka u bitku tog bica ka njegovom kraju. Granino obuhvatanje egzistencijalne strukture bitka ka kraju stoji u sluzbi izrade jedne vrste bitka tubitka, u kojoj on kao tubitak moe biti cco. Da svagda ve i svakodnevni tubitak jcstc ka svom kraju, a to znai da se sa svojom smru stalno, premda povrsno", razraunava, pokazuie da ovaj kraj, koji zakljuuie i odreduje ono biti-ceo, nije nita pri emu tubitak konano stie tek u svom preminuu. U tubitak, kao ka svojoj smrti bivstvujuem tubitku, uvek je vec ukljuceno krajnje jos-ne njega samog, pre kojeg su rasprostrti svi ostali. Stoga ne opstaje s pravom iormalno zakljuivanje od ios-ne tubitka, povrh toga ontoloki neprimereno interpretiranog kao i/.ostanak, na njegovu necelovitost. /~ onoga isprcd-scbc uzcti foiotncn onogu jo-nc, kao i struktura brigc uoptc, tako jc nialo jcdna itistanca spnuu nckog nioguuog cgzistcntnog biti-cco, da to isprcd-scbc tck itii niogunim jcdan takav bitak ka kraju. Froblem mogunog biti-ceo bia koje smo svagda mi sami, opstaje s pravom, ako je briga kao osnovna ustrojenost tubitka zajedno povezana" sa smru kao krajnjom mogunou tog bia. 305

BlTAKI VRHMI-

Pa ipak, ostaje upitno: da li je ovaj problem ve bio i dovoljno izraen. Bitak ka smrti se osniva u brizi. Kao baeni bitak-u-svetu tubitak je svagda ve izruen svojoj smrti. Bivstvujui ka svojoj smrti, on faktiki - i to stalno - umire, sve dok ne dode do svog preminua. Tubitak umire faktiki - to istodobno kazuje da se on u svom bitku ka smrti uvek ve ovako ili onako odluio. Svakodnevno zapadajue uzmicanjepred smru jedan je nesvojstveni bitak ka smrti. Nesvojstvenost ima u osnovi mogunu svojstvenost.1Nesvojstvenost oznaava jednu vrstu bitka u koju tubitak moe da se premesti, i ponajee takoe uvek ve i jeste premeten, ali u koju on ne mora nuno i stalno da se premeta. Poto tubitak egzistira, on odreduje sebe kao bie, kako ono jest, svagda iz neke mogunosti koja on sam jeste i koju on sam razume. Moe li tubitak takoe svoju najvlastitiju, neodnosnu i nepretecivu, izvesnu i kao takvu neodredenu mogunost svojstveno da razume, a to znai da se dri u nekom svojstvenom bitku ka svom kraju? Sve dok taj svojstveni bitak ka smrti nije ispostavljen i ontoloki odreden, za egzistencijalnu interpretaciju bitka ka kraju vezan je jedan sutastveni nedostatak. Svojstveni bitak ka smrti znai jednu egzistencijelnu mogunost tubitka. Ovo ontiki moi-biti mora sa svoje strane da bude ontoloki moguno. Koji su egzistencijalni uslovi te mogunosti? Kako ona sama treba da postane pristupana?

$ 53. Egzistencijalni projekat jednog svojstvenog bitka ka smrti Faktiki se tubitak najpre i ponajee dri u nekom nesvojstvenom bitku ka smrti. Kako treba objektivno" da se okarakterie ontoloka mogunost jednog svojstvenog bitka ka smrti, ako se tubitak na kraju nikada ne dri svojstveno prema svom kraju ili, pak, taj svojstveni bitak po svom smislu mora da ostane prikriven
127 Nesvoistvenou tubitka bavio se 9, str. 69 i dalje, ^ 2 / , str. 164, i pos. 38, str. 212 i dalic.

306

Mogutio biti-ceo tubitka i bitak ka smrti

Drugima? Zar projekat egzistencijalne mogunosti jednog tako pitanja dostojnog egzistencijclnog moi-biti nije tantastian poduhvat? ta je njemu potrebno da bi takav projekat mogao da prevazide jednu samo izmiljajuu, proizvoljnu konstrukciju? Jami H sam tubitak uputstva za taj projekat? Daju li se iz samog tubitka uzeti osnove niegove fenomenalne ispravnosti? Moe li sada postavljen ontoloki zadatak da iz dosadanje anaiize tubitka sebi da skice koje njegove namere izvode na siguran put? Bio je fiksiran egzistencijalan pojam smrti, a time i ono prema emu jedan svojstveni bitak ka kraju treba moi da se odnosi. Dalje je bio okarakterisan nesvojstveni bitak ka smrti, a time je bilo i prohibitivno predskicirano, kako svojstveni bitak ka smrti ne moe biti. Ovim pozitivnim i prohibitivnim uputstvima mora da se moe projektovati egzistencijalna gradnja jednog svojstvenog bitka ka smrti. Tubitak biva konstituisan otkljuenou, to jest jednim nahodenim razumljenjem. Svojstveni bitak ka smrti ne moe da uzmakne pred najvlastitijom, neodnosnom mogunou i da je u tom bekstvu pokrije i pretumai za razumnost onoga Se. Hgzistencijaini projekat jednog svojstvenog bitka ka smrti stoga mora da ispostavi one momente takvog bitka, koji ga konstituiu kao razumljenje smrti u smislu nepovrnog i nepokrivajueg bitka ka oznaenoj mogunosti. Najpre valja bitak ka smrti oznaiti kao bitak ka nekoj moguenosti, i to jednoj istaknutoj mogunosti samog tubitka. Bitak ka nekoj mogunost, a to znai ka nekome mogunom, moe da znai: ii na ono moguno kao brinjenje njegovog ozbiljenja. U polju onoga prirunog i predrunog stalno susreu takve mogunosti: ono dosezivo, savladivo, prohodno i tome slino. To brinue ii na ... neko moguno ima tendencu daponiti moguenost toga mogunog inei ga raspoloivim. Brinue ozbiljavanje prirunog pribora (kao uspostavljanje, pripremanje, razmetanje itd.), medutim, uvek je samo relativno, ukoliko takode i ono ozbiljeno jo ima, i upravo ima, karakter bitka udovoljenja. Ono ostaje, premda ozbiljeno, kao ono zbiljsko jedno moguno za ..., okarakterisano jednirn Da-bi. Napred data anaiiza treba samo da uini razgovetnim 30:

BIIAK

i VRI:\U

kako se to brinue ii na ... odnosi tematsko-teorijskom razmatranju nog, i pogotovu ne s obzirom na nego tako da ono obazivno skrce ono Za-ta-moguno.

prema onome mogunom, ne u onoga mogunog kao mogunjegovu mogunost kao takvu, pogled od onoga mogunog na

Bitak ka smrti o kojem je re oigledno ne moe da poseduje karakter brinueg ii na njegovo ozbiljavanje. S jedne strane, smrt kao ono moguno nije nikakvo moguno priruno ili predruno, nego jedna mogunost bitka tubitka. A potom, brinjenje ozbiljavanja tog mogunog moralo bi da znai neko privodenje preminua. Ali, time bi tubitak izmakao sebi upravo tlo za jedan egzistirajui bitak ka smrti. Dakle, ako bitkom ka smrti nije mneno neko njegovo ozbiljavanje', onda on ne moe da kazuje: boraviti pri kraju u svojoj mogunosti. Takvo dranje bi lealo u miljenju na smrt". Takvo dranje promilja mogunost, kada i kako bi ona doista htela da se ozbilji. Ovo mudrovanje o smrti joj, dodue, ne oduzima potpuno njen karakter mogunosti, o njoj se jo uvek mudruje kao o dolazeoj, ali je zasigurno slabi proraunavajuim htenjem da raspolae smru. Ona treba kao ono moguno da to je moguno manje pokazuje od svoje mogunosti. U bitku ka smrti, naprotiv, samo ako on okarakterisanu mogunost ima razumevajui da otkljui kao takvu, mogunost mora da bude razumljena neoslabljeno kao mogunost, da bude obrazovana kao mogunost i u dranju prema njoi izdrzana kao mogunost. Prema neemu mogunom u njegovoj mogunosti tubitak se ipak odnosi u ickivanju. Za jedno biti-napet prema njemu, neko moguno moe neometano i nezakinuto da susree u svom ,,da li, ili da li ne, ili konano ipak da". Ali, zar analiza fenomenom iekivanja ne pogada onu istu vrstu bitka ka onome mogunom, koja je ve bila oznaena u brinuem ii na neto? Sve oekivanje razume i poseduje" svoje moguno tamo-na-tome, da li i kada i kako e ono doista biti zbilja predruno. Iekivanje nije samo neko prigodno skretanje pogleda od neega mogunog na njegovo moguno ozbiljenje, nego je sutinski jedno ckanjc na njcga. 'lakode i u isekivanju lei jedno odskakanje od onoga mogunog i prizemljenje u 308

Moguno biti-ceo tubitka i bitak ka smrti

neemu zbiljskom, za koje je ono iekivano i iekivano. Polazei od onoga zbiljskog, i ka njemu, ono moguno biva, primereno iekivanju, uvueno u ono zbiljsko. Bitak ka mogunosti kao bitak ka smrti, medutim, treba prema njoj da se dri tako da se ona u tom bitku i za njega razgrne kao mogunost. Takav bitak ka mogunosti terminoloki zahvatamo kao prcdvodcnjc u mogunost. Ali, zar ovo dranje ne krije u sebi neko pribliavanje onome mogunom i ne izranja li s blizinom onoga mogunog njegovo ozbiljenje? Pa ipak, ovo pribliavanje na tendira ka nekom brinuem injenju raspoloivim neega zbiljskog, nego u razumevajuem pribliavanju mogunost onoga mogunog samo postaie vea \ Najblia blizina bitka ka smrti kao mogucnost jc necniu zbiljskom dalcka koliko jc to samo moguno. to nezastrtije ova mogunost bila razumljena, utoliko istije prodire razumljenje u mogunost kao mogunost ncmogunosti cgzistcncijc uoptc. Smrt kao mogunost ne daje tubitku nita to treba ozbiljiti" i nita to tubitak kao ono zbiljsko ne bi mogao i sam biti. Smrt je mogunost nemogunosti svakog dranja prema ..., svakog egzistiranja. U predvoenju u tu mogunost ona postaje ,,sve vea" a to znai da ona razgre sebe kao mogunost koja uopte ne poznaje nikakvu meru, nikakvo vie ili manje, nego znai mogunost bezmerne nemogunosti egzistencije. Po svojoj sutini ta mogunost ne nudi nikakav oslonac da bi bila napeta prema neemu, da bi sebi ocrtavala" ono moguno zbiljsko i zbog toga zaboravljala mogunost. Bitak ka smrti kao predvodenje u mogunost omoguava pre svega tu mogunost i ini je kao takvu slobodnom. Bitak ka smrti je predvodenje u jedno moi-biti onog bia ija ie vrsta bitka predvodenje samo. U predvodeem razgrtanju tog moi-biti tubitak se otkljuuje samom sebi s obzirom na svoju krajnju mogunost. Ali, projektovati se na najviastitije moi-biti kazuje: moi razumeti samog sebe u bitku tako razgrnutog bia: egzistirati. Predvodenje se pokazuje kao mogunost razumljenja najvlastitijcg krajnjeg moi-biti, a to znai kao mogunost svojstvcnc cgzistcncijc. Njena ontoloka ustrojenost mora da postane vidljiva ispostavijanjem konkretne strukture predvoenja u smrt. Kako se sprovodi ienomenalno granino obuhvatanje ove strukture?

309

BlIAK

1 VRl-Mh

Odgledno tako to odredujemo one karaktere predvodeeg otkljuenja koji njemu moraju da pripadaju, da bi ono trebalo da moe postati isto razumljenje najvlastitije, neodnosne, nepretecive, izvesne i kao takve neodredene mogunosti. Ostaje da se obrati panja na to da razumljenje primarno ne kazuje: jednosmisleno piljiti, nego razumeti sebe u onom moi-biti koje se razgre u projektu. ! : s Smrt je najvlastitija mogunost tubitka. Bitak ka toj mogunosti otkljuuje tubitku njegovo najvlastitije moi-biti, u kojem se naprosto radi o bitku tubitka. U tome tubitku moe da postane oigledno da on u istaknutoj mogucnosti samog sebe ostaje otrgnut od onoga Se, a to znai da se on predvodei svagda ve moe otrgnuti od niega. Razumljenje ovoga mof, medutim, razgre tek faktiku izgubijenost u svakodnevicu onoga Se-samog. Najvlastitija mogunost je neodnosfia. Predvodenje puta tubitak da razume da on polazei jedino od samog sebe ima da preuzme ono moi-biti, u kojem se radi naprosto o njegovom najviastitijem bitku. Smrt ne pripada" samo indiferentno vlastitom tubitku, ve ona zahteva taj tubitak kao pojedinaean. U predvodenju razumljena neodnosnost smrti upojedinaava tubitak na njega samog. Ovo upojedinaavanje je jedan nain otkijuenja onoga Tu" za egzistenciju. Ono ini oiglednim da sav bitak pri onome brinutom i svaki sabitak s Drugima zakazuje ako se radi o najviastitijem moi-biti. Tubitak moe svojstveno biti on sani samo onda kada on to sebi omogui polazeei od saniog sebe. Pa ipak, zakazivanje brinienja i skrbi nikako ne znai neko otcepljenje tih naina tubitka od svojstvenog samobitka. Kao sutinske strukiure ustrojenosti tubitka, oni zajedno sa ostalim pripadaju uslovu mogunosti egzistencije uopte. Tubitak je svojstveno on sam samo ukoliko on sebe kao brinui bitak pri ... i skrbei bitak sa ... projektuje primarno na svoje najvlastitije moi-biti, a ne na mogunost onoga Se-samog, Se-sopstva. Predvodenje u neodnosnu mogunost prisiljava predvcnlee bie u mogunost da polazeci od samog sebe svoj najvlastitiji bitak preuzme iz samog sebe. Naiviastitija, neodnosna mogunost je nepreteeiva. Bitak ka njoi puta tubitak da razume da njemu kao krajnja mogucnost
1 28 L porediti ^ 3 L str. 1 / S I dalje.

310

Moguno biti-cco tubitka i bitak ka smrti

egzistencije predstoji da napusti samog sebe. Ali, predvoenje ne izmie nepretecljivosti poput nesvojstvenog bitka ka smrti, nego daje sebe slobodno za nju. Predvodee postajanje-slobodnim za vlastitu smrt oslobada od izgubljenosti u mogunosti koje se sluajno nameu, i to tako to tek puta faktike mogunosti koje su rasprostrte pre nepretecivih mogunosti, da se svojstveno razumeju i izaberu. Predvodenje otkljuuje egzistenciji kao krajnju mogunost samonaputanje i tako lomi svako uporno ostajanje pri svagda dosegnutoj egzistenciji. Tubitak se predvodei titi od toga da padne natrag iza samog sebe i razumljenog moi-biti, te ,,da postane suvie star za svoje pobede" (Nie [Friedrich Nietzsche]). Slobodan za svoje najvlastitije, polazei od kraja odreene, a to znai kao krajnjc razumljene mogunosti, tubitak odgoni opasnost da, polazei od svog krajnjeg razumevanja egzistencije, ne prepozna egzistencijalne mogunosti Drugih, koje njega pretiu, ili da ih, pak, pogreno ih tumaei, prisilno vraa natrag na vlastite mogunosti, da bi se tako predao najvlastitijoj faktikoj egzistenciji. Kao neodnosna mogunost, smrt upojedinaava, medutim, samo da bi kao nepreteciva mogunost tubitak kao sabitak uinila razumevajuim za moi-biti Drugih. Poto predvodenje u nepretecivu mogunost zajedno sa ostalim otkljuuje sve pre nje rasprostrte mogunosti, to u njemu lei mogunost jednogegzistencijelnog uzimanja unapred cclog tubitka, a to znai mogunost da egzistira kao cclo moi-biti. Najvlastitija, neodnosna i nepreteciva mogunost je izvcsna. Nain da se nje budc izvcstan, odreduje se iz njoj odgovarajue istine (otkljuenosti). Ali, izvesnu mogunost smrti tubitak otkljuuje kao mogunost samo tako to on predvodei ka toj mogunosti tu mogunost omoguava za sebe kao najvlastitije moi-biti. Otkljuenost mogunosti osniva se u predvodeem omoguavanju. Sebe-dranje u toj istini, a to znai biti-izvestan onoga otkljuenog, doista zahteva predvodenje. Izvesnost smrti se ne moe proraunati iz utvrdivanja susretajuih smrtnih sluajeva. Ona se uopte ne dri u nekoj istini onoga predrunog, koje s obzirom na svoju otkritost najistije susree za neko samo tamo-gledajue pustiti-da-susretne bia po sebi samom. Mora da se ; tubitak pre svega izgubio na stanjima st\ ari - to moe da bude vlastiti zadatak i mogunost brige - da bi zadobio istu stvarskost, a to znai 311

BlIAK I VRI-Ml-

ravnodunost apodiktike evidencije. Ako ono biti-izvestan u odnosu na smrt ne poseduje taj karakter, onda to ne znai da je ono nieg stupnja od apodiktike evidencije, nego: ouo uoptc nc spada u stupuieviti poredak cvidencija o ononieprcdrunom. Dranje-za-istinito smrti - smrt jeste svagda samo vlastita - pokazuje jednu drugu vrstu i izvornije je od svake izvesnosti u odnosu na neko unutarsvetski susretajue bie ili na tormalne predmete, jer mu je bitak-u-svetu izvestan. Kao takvo ono zahteva ne samo jedno odreeno dranje tubitka, nego tubitak u punoj svojstvenosti njegove egzistencije.12" Tek u predvoenju tubitak moe sebi da osigura svoj najvlastitiji bitak u njegovoj nepretecivoj celovitosti. Stoga evidencija neposredne datosti doivlalja, Ja-a i svesti nuno mora da zaostane iza izvesnosti koja lei zakljuena u predvodenju. I to ne zato sto pripadna vrsta shvatanja ne bi bila stroga, nego zato to ona naelno ne moe da dri za istinito (otkljueno) ono to ona u osnovi hoe da ima-tif' kao istinito: tubitak koji ja sam jesam i kao moi-biti tek predhodei mogu svojstveno biti. Najvlastitija, neodnosna, nepreteeiva i izvesna mogunost jeste s obzirom na izvesnost ueodredena. Kako predvodenje otkljuuje ovaj karakter istaknute mogunosti tubitka? Kako se predvodee razumljenje projektuje na neko izvesno moi-biti koje je stalno moguno, i to tako da ono Kada, u koiem jednostavna nemogunost egzistencije postaje moguna, stalno ostaje neodredeno? U predvodenju ka neodrcdeno izvesnoj smrti tubitak se otvara za jednu stalnu ugrocuost koja proistie iz njegovog du saniog. Bitak ka kraju mora da se dri u njoj i tako malo moe da je pomrai da pre mora da obrazuje neoclredenost izvesnosti. Kako je egzistencijalno moguno genuino otkljuenje stalne ugroenosti? S\o razumljenje je nahodeno. timun^ dovodi tubitak pred baenost nje^ovo<j; ,,daon-ieste-tir > . i;; ' Naliodenje, medutinu koje nioze da drzi otvorenovi stalnu i jednostavuu, iz najvlastitijeg upojedinucuog hitka tubitka narastajuu ugrozenost njega saniog, jestc strepuja.1 w U njoj se tubitak n a h o d i / w J o n i m Nita mogucne nemogucnosti svoje egzistencije.
129 l'porcditi 62, str. 336 i daik. 130 L'poretliti \ 29, str. 169 i dalie. S 131 l porediti 40, str. 223 i dalie.

312

Mogucno hiti-cco tuhitka i hitak ka smrti

Strepnja strepi za moi-biti ovako odredenog bia, te tako otkljueuje krajnju mogunost. Poto predvodenje naprosto upojedinaava tubitak i puta da mu u tom upojedmaenju samog sebe postane izvesna eelovitost njegovog moi-biti, ovom seberazumljenju tubitka iz njegovog osnova pripada osnovno nahodenje strepnje. Bitak ka smrti sustinski je strepnja. Nesumniivo, iako samo" indirektno osvedoenje za to daje oznaeni bitak ka smrti, ako on strepnju izokrece u kukaviki strah i prevladavanjem tog straha objavljuje kukaviluk pred strepnjom. Karakterisanje egzistencijalno projektovanog svojstvenog bitka ka smrti moe se saeti na sledei nain: predvodenje razgree tubitku izgubljenost u ouo Se-sanio, Se-sopstvo, i dovodi ga pred nioguenost da, priniamo neoslonjeu na brinueu skrb, jeste on sanu ali sani u strasnoj, od iluzija oiioga Se razreenoj, faktiekoj, sebi sanioj izvesnoj i strepeeoi s l o b o d i k a s nir t i. Svi bitku ka smrti pripadni odnosi prema punoj sadrini okarakterisane krajnje mogunosti tubitka zbiraju se u tome da njome konstituisano predvodenje razgrnu, razviju i vrsto dre kao omogucavanje te mogunosti. Kgzistencijalno projektujue granino obuhvatanje predvodenja uinilo je vidljivom ontoloku mogunost jednog egzistencijelnog svojstvenog bitka ka smrti. A1 i, time tada izranja mogunost jednog svojstvenog moi-biti-ceo tubitka - //o ipak sanio kao otitoloka niogunost. Doduse, egzistencijalni projekat predvodenja drao se ranije dobijenih struktura tubitka i pustio je tubitak da se gotovo sam projektuje na tu mogunost, a da neki sadrinski" ideal egzistencije niti dri pred njim niti mu ga Jzvana" prisilno namee. I uprkos tome, o\raj egzistencijalno moguni" bitak ka smrti egzistencijelno ostaje iedno fantastino zahtevanje. Ontoloka mogunost jednog svojstvenog moi-biticeo tubitka ne znai nista onoliko dugo dok odgovarajue ontiko moi-biti ne bude pokazano iz samog tubitka. Da li se tubitak ikada iaktiki baca u neki takav bitak ka smrti? Zahteva li on makar samo iz osnova svog najvlastitijeg bitka neko svojstveno moci-biti koje je odrecteno predvodeniem? Pre odgovaranja na o\7a pitanja valja istraziti koliko uopte, i na koii nain, tubitak polazei iz svog najvlastitijeg moi-biti daje 313

BlTAK I VKEMT

svedoanstvo o nekoj mogunoj svojstvenosti svoje egzistencije, i to tako da on tu egzistenciju kao egzistencijelno mogunu ne samo objavljuje, nego od samog sebe i zahteva. Lebdee pitanje o nekom svojstvenom biti-ceo tubitka i njegove egzistencijalne ustrojenosti bie dovedeno na oprobano fenomenalno tlo tek onda kada se ono bude moglo drati neke od samog tubitka osvedoene mogune svojstvenosti njegovog bitka. Ukoliko poe za rukom da se fenomenalno otkrije takvo osvedoenje i ono u njemu osvedoeno, onda e se iznova javiti problem, da li do sada samo u svojoj o nt oloko j mogunosti projektovano predvodenje ka smrti stoji u nekom sutinskom sklopu povezanosti sa o s v ed o e n i m svojstvenim moi-biti.

314

DRUGOPOGLAVLJE

Tubitku primereno osvedoenje jednog svojstvenog moi-biti i odlunost

54. Problem osvedocnja jcdtic svojstvcne cgzistcncijclnc mogunosti Trai se jedno svojstveno moi-biti tubitka, koje biva od samog tog tubitka osvedoeno u svojoj egzistencijelnoj mogunosti. Prc toga mora to osvedoenje samo pustiti da se pronade. Ono e, ako ono tubitku treba dati da razume' samog sebc u svojoj mogunoj svojstvenoj egzistcnciji, svoj korcn imati u bitku tubitka. Fcnomenoloki pokazatelj takvog osvedoenja, stoga, ukljuuje u sebi dokaz njegovog izvora iz ustrojenosti bitka tubitka. Osvedocnje treba dati da se razume jcdno svojstveno nioi-biti-sopstvo. Izrazom sopstvo" odgovaramo na pitanje o onomc 1 Ko tubitka. " Sopstvost tubitka jc bila formalno odrcdena kao jedan nain da sc cgzistira, a to znai ne kao neko prcdruno bie. To Ko tubitka najprc nisam ja sam nego Se-sopstvo. Svojstveno biti-sopstvo, samobitak, odredujc se kao jedna egzistencijelna modifikacija onoga Se, koju treba egzistcncijalno granino 1; r obuhvatiti. ' ta lei u toj modifikaciji i koji su ontoloki uslo\ i njene mo^unosti?
132 Uporodili ^ 2:-, str. 148 i duljo. 133 L'poroditi ^ 27, str. 160 i dalje, pos. str. 164.

315

HlTAK / \7>T.\//.

Izgubljenou u onome Se je svagda ve odlueno o najbliem faktikom moi-biti tubitka - o zadacima, pravilima, merilima, hitnosti i dosegu brinue-skrbeeg bitka-u-svetu. Zahvatanje ovih mogunosti bitka uvek je vee oduzelo tubitku ono Se. To Se ak prikriva njime sprovedeno preutno rastereeenje izriitog izbora tih mogunosti. Ostaje neodreeno, ko svojstveno" bira. Ovo izbora lieno biti-poveden onim Niko, ime se tubitak nplie u nesvojstvenost, moe da bude opozvano samo tako to e se upravo tubitak vratiti natrag samom sebi iz izgubljenosti u onome Se. Pa ipak, to vraeanje natrag mora da poseduje onu vrstu bitka ijitn se propustoni tubitak i izgubio u nesvojstvenost. To vaanje-sebe natrag iz onoga Se, a to znai egzisteneijelna modihkaeija Se-sopstva u svojstvoii samobitaL mora da se provede kao naknadnoprovodcnjc jcdnog izbora. A naknadno provesti izbor znaei birati taj izbor, odlueiti se za jedno moi-biti iz vlastitog sopstva. U biranju izbora tubitak omogucava sebi pre svega svoje svojstveno moei-biti. Medutim, posto je on izgubljcn u onome Se, on mora sebe pre toga da pronadc. Pa bi scbc uopte nasao, on mora da bude samom sebi pokazan" u s\rojoj moguenoj svojstvenosti. Tnbitku jc potrebno osvedoeenje nekog moei-biti-sopstvo, koje on po mogunosti svagda ve jcstc. Ono to u sledeeoj interpretaeiji bude upotrebljeno kao takvo osvedoeenje, jeste svakodnevno samoizlaganje tubitka poznato l kdoglas savcsti. '"'' l)a se dnjenica" savesti, njena lunkcija instance za egzistenciju tubitka razliito procenjuje, te da se ono ,,to ona kae" mnogostruko izlae, moglo bi da zavede na napustanje tog tenomena samo onda kada sumnjivost" tog faktuma odnosno sumnjivosf njegovog izlaganja ne bi upra\ r o dokazivala da ovde predlei jedan izvorni fenornen tubitka. Sledea analiza stavlja sa\est u tematsko predimanje jednog isto egzistencijalnog istraivanja s fundamentalno-ontoloskom namerom. Savest treba najpre slediti natrag u njene egzistencijalne fundamente i strukture, te uiniti je vidljivom kao fenomen tubitka uz
13-1 PivtliMtina s slctkva ra/nu\u*ania bila su satipstona n i^nni tc/a priiikoni iednog ja\n<)L; pivda\'ania < pojnui vivmona. u Marlnir^u (iuii 192-i). >

316

Tubitku primcrcno osvcilocnjc

jcilnog svojstvcnog moci-biti i odluuost

vrsto dranje do sada dobijene ustrojenosti bitka tog bia. Tako postavljena ontoloka analiza savesti lei pre psiholoke deskripcije doivljaja savesti i njihove klasifikacije, a isto tako i izvan nekog biolokog ,,objanjenja" to jest razreavanja fenomena, Ali, nije manje ni njeno odstojanje od nekog teolokog rastumaenja savesti, ili ak polaganja prava na taj fenomen za boije dokaze ili za neku neposrednu" svest o bogu. Pa ipak, ni kod ovog ogranienog istraivanja savesti njegov doprinos ne sme ni da se preuvelia, niti da se stavi pod izokrenute zahteve i umanji. Savest nije kao fenomen tubitka nikakva injenica koja se deava i pokatkad je predruna. Ona ,,/<A>f<?" samo u vrsti bitka tubitka i obelodanjuje se kao takat svagda samo s faktikom egzistenciiom i u njoj. Zahtev nekog induktivnog empirijskog dokaza" za injeninost" savesti i ispravnost njenog glasa" poiva na nekom ontoloskom izokretanju fenomena. Ali, to izokretanje deli i svaka nadmona kritika savesti kao neke injenice" koja se deava samo povremeno i nije opte ustanovljena ni ustanovljiva" Pod takve dokaze i protivdokaze fakat savesti uopte ne doputa da bude stavljen. 1b nije nikakav nedostatak, nego samo oznaka njene ontoloske drugovrsnosti naspram onoga okolosvetski predrunog. Savest daje neto" da se razume, ona otkljiiuje. lz tog tormalnog karakterisanja proistie uputstvo da se taj fenomen vrati natrag u otkljucnost tubitka. Ova osnovna ustroienost bia koje smo svagda mi sami biva konstituisana nahodenjem, razumljenjem, zapadanjem i besedom. Podrobnija analiza savesti razgre je kao zov. Zvanje je jedan modus bcscde. Zov savesti ima karakter poziva tubitka na svoje najvlastitije moi-biti-sopstvo, i to na nain proziva na najvlastitije biti-kriv. ()\a egzistencijalna interpretacija nuno lei daleko od svakodnevne ontike razumnosti, iako ona ispostavija ontoloke fundamante onoga to je vulgarno izlaganje savesti u izvesnim granicama uvek razumelo i dovodilo do nekog pojma kao teorikf savesti. Stoga je egzistencijalnoj interpretaciji potrebno obistinjenje putem jedne kritike vulgarnog izlaganja savesti. Iz ispostavljenog fenomena moe se izvesti koliko on osvedoava svojstveno moi-biti tubitka.

Hll'AK 1 YRI-:.\11:.

Glasu savesti odgovara neko moguno sluanje. Razumljenje poziva se razgre kao hteti-imati-savest. A u tom fenomenu lei traeno egzistencijelno biranje izbora jednog samobitka koji mi, odgovarajui njegovoj egzistencijalnoj strukturi, nazivamo odluenost. Time je unapred dato raianjavanje analize ovog poglavlja: egzistencijalno-ontoloki fundamenti savesti ( 55); zovni karakter savesti ( 56)\ savest kao zov brige ( 57); razumljenje poziva i krivica ( 58); egzistencijalna interpretacija savesti i vulgarno izlaganje savesti ( 59); egzistencijalna struktura svojstvenog moi-biti osvedoenog u savesti ( 60).

$ 55. Egzisteneijalno-ontoloki fundanienti

savesti

Analiza savesti uzima za svoje polazite jedan indiferentni nalaz na tom fenomenu: da ona na bilo koji nain nekome daje neto da razume. Savest otkljuuje i stoga spada u krug egzistencijalnih fenomena, koji bitak onoga Tu konstituiu kao otkljuenost. 1 Bile '" su razlagane najoptije strukture nahodenja, razumljenja, besede i zapadanja. Ako savest dovodimo u taj fenomenalni sklop povezanosti, onda se ne radi o nekoj ematskoj primeni tamo dobijenih struktura na jedan poseban sluaj" otkljuenja tubitka. Interpretacija savesti e pre raniju analizu otkljuenosti onoga Tu ne samo da vodi dalje, nego e i da je izvornije zahvati u pogledu na svojstveni bitak tubitka. OtkljuenoLi je bie, koje nazivamo tubitak, u mogunosti da jeste svoje Tu. Sa svojim svetom ono jeste tu za samog sebe, i to najpre i ponajee tako to je ono sebi otkljuilo moi-biti polazei iz brinutog sveta". r Ib moi-biti, kao koje tubitak egzistira, svagda je ve sebe prepustilo odredenim mogunostima. I to zato to je ono baeno bie, a ta baenost Ligodenobitkom biva manje i!i vie razgovetno i podrobno otkljuena. Nahodenju (timungu) jednakoizvorno pripada razumljenje. Time tubitak zna" na emu je on sam ukoliko je projektovao sebe na mogunosti samog sebe, odnosno ukoliko je, izrastajui u onom Se, pustio da mu takve mogunosti
13:> L'porediti 28 i daljo, str. 163 i dalje.

Tubitku primcreno osvcdoenje

jcdnog svojstvenog moi-biti i

odlunost

budu prethodno date javnom izloenou tog Se. A ova prethodna datost se egzistencijalno omoguava time to tubitak kao razumevajui sabitak moe da slua Druge. Gubei se u javnost onoga Se i u njegovo naklapanje, on u sluanju Se-sopstva preaf/V vlastito sopstvo. Ako tubitak iz te izgubljenosti sebe-preuvenja treba da moe biti vracen natrag - i to samim sobom - onda on mora moi da sebe tek pronae, samog sebe, koje je sebe preulo i preuje u sluanju-tamo onoga Se. To sluanje-tamo mora da bude prekinuto, a to znai da sam tubitak mora da mu da mogunost nekog sluanja koje prekida ono sluanje-tamo. Mogunost takvog prekida lei u neposredovanom postati-pozvan. Zov lomi njega preujue tubitkovo sluanje-tamo onoga Se, ako taj zov, odgovarajui svom zovnom karakteru, budi neko sluanje koje je u svemu okarakterisano suprotno u odnosu na izgubljeno sluanje. Ako je ovo poslednje obuzeto larmom" mnogostruke dvoznanosti svakodnevno ,,novog" naklapanja, onda zov mora da zove bez larme, nedvoznano, bez oslonca za udnju za novim. Ono to na taj naein zovuei ciaje cia se razume, jeste savest. Zvanje shvatamo kao modus besede. Ona ralanjuje razumljivost. Karakterisanje savesti kao zova nikako nije samo jedna ,,slika" recimo poput Kantove predstave vrhovnog suda o savesti. Samo ne smemo da previdimo da za besedu, a time i za zov, glasovno pozvuenje nije sutinsko. Svako izgovaranje i uzvikivanje" M ve pretpostavlja beseduJ " Ako svakodnevno izlaganje poznaje neki glas" savesti, onda se pri tome nije mislilo toliko na neko pozvuenje, koje se faktiki nikada ne zatie, nego je glas" shvaen kao dati-da-se-razume. U tencienci zova da otkljuuje lei momenat udara, skinutog prodrmavanja. Biva se zvan iz daljine u daljinu. Zovom biva pogoden onaj koji hoe da bude vraen natrag. Ovim oznaavanjem savesti je, medutim, samo ocrtan tek fenomenalni horizont za analizu njene egzistencijalne strukture. Taj fenomen se ne poredi s nekim zovom, nego se kao beseda razume iz otkljuenosti konstitutivne za tubitak. Razmatranje od poetka izbegava put koji se najpre nudi za jednu interpretaciju savesti: da se
136 l'porediti 3-L str. 196 i clalje.

319

BlTAK

! l'/v'/A//-

savest svede na neku od duevnih moi, razum, volju ili oseanje, ili da se objanjava kao jedan produkt njihove meavine. S obzirom na fenomen vrste savesti pada u oi ono ontoloko-antropoloki nedovoljno na nekom slobodno-lebdecem okviru klasifikovanih duevnih moi ili akata o s o b e . i r

56. Zovni karaktcr savcsti Besedi pripada besedom raspravljano O-emu. Ona daje razjasnjenje o neemu, i to u odredenom obziru. Iz onoga tako besedom raspravljanog ona crpe ono to svagda kao ta beseda ona kae - ono besedeno kao takvo. U besedi kao saoptavanju ono postaje pristupano satubitku Drugih, ponajee putem pozvuenja u jeziku. Sta je u zovu savesti ono besedom raspravljano, a to znai ono pozvano? Oigledno sam tubitak. Ovaj odgovor je isto toliko neosporan koliko 1 neodreden. Kada bi zov imao tako maglovit cilj, onda bi on svakako ostao za tubitak povod da obrati panju na sebe. Ali, tubitku
137 Osim Kantove, Hegelove, openhauerove [Arthur Schopenhauerj i Nieoveinterpretacije savcsti, vredne panje su i: M. Keler [M. Kahleri, Dn< (ic\vis<cn, erster gcschichtlicher Teil 1878, i ianak istog autora u Rcnlcuzvklopcidic I. prol. 'Ihcologic umi Kirchc. Dalie: A Ril [A. Ritschlj, Cbcrihis (icwisscn, 1S76, pono vo tanipano u (icscunmchcn Anfcitzcn, Neue Folge 1896, str. 177 i dalje. I ko nano, nionografija koia se upra\o pojaviia ocl H. Ci. Stokera [H. Ci. StokerL D(L< (icu'isscn (Schritten zur Philosophie und So/iologie, herausg. vnn Ma\ Scheller, toni II) 1925. iroko postavljeno istraivanjeosvetiiava bogatu ninogostrukost lenomena savesti, kritiki karaktarie ra/liite mogucne vrste obradivanja tog tenoniena i navodi popis dalje hterature, koja u odnosu na po\e>t pojina savesti nije dovolina. C)d gornje eg/istencijalne interpretacije tokerova se monografija razlikuje \ec u polaznoj postavci, pa time i u rezullatima, ne uzimajuci uobz.ir poneku podudarnost. tokerod pocetka potcenjuje hermene utike uslove za ,,opisi\'anje" ,,objekti\no zbija opstoiece sa\'esti" ' str. 3). /ajed no s tim ide hrisanje granica izmedu tenomenologije i teologije - n,\ tetu obe. L' odnosu na antropoloki kmdament istrazi\ranja, koii preuzima Selei'ov personaliz.am, up. raspra\u pred nama 10, str. 73 i dalie. Pa ipak, Stokerova mono gratiia znai iedan panje \redan napredak naspram dosadanje interpretaciie >a\'esti, ali vie obimnom obradom fenomena savesti i njihovih grananja nego pokazivaniem ontoiokih korena tog lenomena.

320

'iubitku pritficrctio osvciloctijc

jcdtioo svojstvctiog ttioi-bili i odlunost

sutinski pripada da je sa otkljuenou svog sveta on otkljuen samom sebi, tako da on uvek ve raziune sebe. Zov pogada tubitak u tom svakodnevno-proseno brinuem sebe-uvek-ve-razumeti. Se-sopstvo brinueg sabitka s Drugima biva pogoen zovom. A na-ta-tamo on biva pozvan? Na vlastito sopstvo. Ne tamo-na-ono za ta tubitak u javnom jedan-sa-drugim vai, ta moe, brine, a pogotovu ne na ono to je zahvatio, za ta se zaloio, to ima da pusti da ga uzme sa sobom. U tom pozivu se prelazi preko takvog tubitka, kao kakav je on svetski razumljen za Druge i za samog sebe. Zov sopstvu to ni najmanje ne upoznaje. Posto samo sopstvo Se-sopstva biva pozvano i dovedeno do sluanja, ono Se slama se u sebi. To da zov prelazi preko onoga Se i javne izloenosti tubitka, nikako ne znai da on zajedno sa ostalim ne pogada i njega. Upravo u prelaenju preko zov udarom nagoni ono Se, koie je lakomo na javni ugled, u beznaenjskost. A sopstvo, kojem u pozivu biva oteto to utoite i skrovite, zovom biva dovedeno k samom sebi. Na sopstvo biva pozvano se-sopstvo. Premda ne ono sopstvo koje sebi moe da postane predmet" prosudivanja, ne sopstvo uzInideno-za-novim-poudnog i nestalnog ralanjavanja njegovog unutranjeg ivota" i ne sopstvo nekog analitikog" piljenja u duevna stanja i njihova zaleda. Poziv sopstva u Se-sopstvu ne potiskuje ga na samog sebe u neto unutranje, ime bi ono trebalo da se zabravi pred spoljanjim svetom". Sve tome slino zov preskae i rasipa samo da bi pozvao sopstvo, koje ipak nije drugadje nego na nain bitka-u-svetu. Ali, kako treba da odredimo ono besedeno ove besede? ta doziva savest onome pozvanom? Strogo uzevi - nista. Zov ne iskazuje nita, ne daje nikakvo obavetenje o svetskim dogadanjima, on nema nita da pripoveda. On najmanje stremi tomc da u pozvanom sopstvu otvori neki samorazgovor". Pozvanom sopstvu ne biva nita" Jo-zvano, nego je ono prozvano ka samom sebi, a to znai ka svom najvlastitijem moi-biti. Zov ne stavlja, odgovarajui svojoj tendenci zova, pozvano sopstvo na pregovore", nego je kao proziv ka najvlastitiiem /on-biti-sopstvo on jedno pred (prema-napred' -) zvanje tubitka u njegove najvlastitije mogucnosti.

321

BlTAK I VRTMT

Zov se liava svakog pozvuavanja. On sebe uopte ne dovodi tek do rei - pa ipak nita ne ostaje od njega manje mrano i neodreeno. Savest besedi jedino i stalno u modusu utanja. Tako ona ne samo da ne gubi nita od dokuivosti, nego prisiljava pozvani i prozvani tubitak na utljivost samom sebi. Nedostajanje formulisanja u reima onoga u zovu zvanog ne pomie fenomen u neodredenost nekog tajanstvenog glasa, nego samo pokazuje da razumljenje onoga zvanog" ne sme da se prikai za iekivanje nekog saoptenja i tome slinog. Uprkos tome, ono to zov otkljuuje jednoznano ie, pa neka to u pojedinanom tubitku, primereno njegovim mogunostima razumljenja, iskusi i razliito izlaganje. Povrh prividne neodreenosti sadrine zova ne moe se prevideti sigurni udarni pravac zova. Zovu nije potrebno tek neko pipajue traganje za onim koga treba pozvati, nikakva oznaka za to da li je on onaj mneni ili nije. Obmane" ne nastaju u savesti nekim sebe-previanjem (sebe-razzvanjem, sebe-o-zlo-glaavanjem) zova, nego tek iz naina na koji zov biva sluan - time to on, umesto da bude svojstveno razumljen, se-sopstvom biva odvuen u neki pregovaraki samorazgovor i u svojoj tendenci otkljuenja izokrenut. Valjalo bi vrsto drati: zov, a savest oznaavamo kao zov, jeste poziv Se-sopstva u svom sopstvu; kao taj poziv on je prozivka sopstva ka svom moi-biti-sopstvo, pa time i zvanje-napred tubitka u njegove mogunosti. Medutimjednuontolokidovoljnu interpretacijasavestidobiemo tek onda kada se bude dalo rastumaiti: ne samo ko je onaj zovom zvani, nego i ko sam zove, kako se onaj pozvani odnosi prema onome ko zove, kako taj odnos" kao bitkovni sklop povezanosti mora da bude ontoloki shvaen.

57. Savest kao zov brige Savest proziva sopstvo tubitka iz izgubljenosti u ono Se. Pozvano sopstvo ostaje u svom ta neodreeno i prazno. Zov prelazi preko onoga kao ta tubitak sebe najpre i ponajee razume u izlaganju 322

'iubitku primereno osvedoeenje jednog svojstvenog moi-biti i odluenost

polazei od onoga brinutog. A ipak je sopstvo jednoznano i nezamenljivo pogodeno. Ne biva samo onaj pozvani mnen zovom koji se ,,ne obazire na ugled njegove osobe', ve se takode i onaj ko zove dri u upadljivoj neodredenosti. On ne samo da otkazuje odgovor na pitanja o imenu, staleu, poreklu i ugledu, nego takode ne daje, iako se on u zovu nikako ne iskrivljuje, ni najmanju mogunost da ga uini prisnim nekom svetski" orijentisanom razumevanju tubitka. Onaj koji zove u zovu - a to spada u njegov fenomenalni karakter - dri svako postajanje poznatim naprosto daleko od sebe. Vrsti njegovog bitka protivi se da pusti da bude odvuen u neko razmatranje i raspravljanje besedom. Ne stoji da vlastita neodredenost i neodredljivost onoga ko zove nije nita, nego ona jeste jedna pozitivua odlika. Ona obelodanjuje da onaj ko zove izrasta jedino u prozivu ka ..., da on hoe da bude sluan samo kao takav i nee da bude dalje nagovaran bujicom rei. Ali, nije li onda tom fenomenu primereno, ako izostane pitanje upueno onome ko zove: ko je on? To doista jeste primereno za egzistencijelno slusanje faktikog zova savesti, ali nije za egzistencijalnu analizu faktinosti zvanja i egzistencijalnosti sluanja. Ali, postoji li uopte neka nunost da se jo i izriito postavi pitanje: ko zove? Zar se na njega za tubitak ne odgovara isto onako jednoznano kao i na pitanje o onome u zovu pozvanom? Tubitak zovc u savesti samog sebc. Neka ovo razumevanje onoga ko zove bude u faktikom sluanju zova vie ili manje budno. Ipak, ontoloki nikako nije dovoljan odgovor da je tubitak najednom onaj koji zove i onaj pozvani. Ta, zar tubitak kao pozvani tubitak uije drugaije ,,tif nego tubitak koji zove? Da ne fungira kao onaj ko zove recimo najvlastitije moi-biti? Zov upravo ne biva, i ne biva nikada, oii nas samih ni planiran ni pripremljen ni voljno proveden. Ono" zove protiv oekivanja, pa ak i protiv volje. S druge strane, nesumnjivo je da zov ne dolazi od nekoga Drugog koji je sa mnom u svetu. Zov dolazi iz mene, a ipak preko mene. Ovaj tenomenalni nalaz ne moe da se ne tumai. Pa on je i bio uzet kao polazna postavka za tumenie glasa kao neke strane moi koja ulazi u tubitak i stri u njemu. Nastavljajui u tom pravcu

BlTAK 1 VRKMl-

izlaganja, ustanovljenoj moi se podmee neki posednik, ili se sama ta mo uzima kao osoba koja se objavljuje (bog). Obrnuto se pokuava da se odbaci to tumaenje onoga ko zove kao strano ispoljavanje moi, pa da se istodobno biolokim" objanjenjem odbaci savest uopte. Oba tumaenja prebrzo preskau fenomenalan nalaz. Postupak biva olakan jednom neizgovoreno vodeom i ontoloki dogmatskom tezom: ono to jeste, a to znai to injeniki jeste poput zova, mora predruno biti, a ono to ne doputa da se objektivno dokae kao predruno, to uopte nije. Nasuprot ovoj metodikoj brzopletosti valjalo bi da se vrsto dri ne samo fenomenalni nalaz uopte - da dolazei iz mene preko mene zov ide k meni - nego takode i u njemu leee ontoiosko predskiciranje tog fenomena kao fenomena tubitka. Egzistencijalna ustrojenost tog bia moe da ponudi jedinu nit vodilju za interpretaciju vrste bitka onoga ,,ono" koje zove. Da li dosadanja analiza ustrojenosti bitka tubitka pokazuje neki put kojim bi se vrsta bitka onoga ko zove, a time i vrsta bitka zvanja, uinila ontoloki razumljivom? To da zov ne sprovodim izriito ja, da pre ,,ono" zove, jo uvek ne opravdava da se onaj ko zove trai u nekom tubitku neprimerenom biu. Tubitak ipak svagda egzistira uvek faktiki. On nije neko slobodno lebdee sebe-projektovanje, nego baenou odreden kao fakat bia koje on jeste, on je svagda ve bio i stalno ostaje izruen egzistenciji. Faktinost tubitka se, medutim, sutinski razlikuje od injeninosti nekog predrunog. Rgzistirajui tubitak ne susree samog sebe kao nekoga unutarsvetski predrunog. Ali, ni baenost takode ne prijanja uz tubitak kao nepristupaan i za njegovu egzistenciju nevaan karakter. Kao baeni tubitak, on je baen u egzistenciju. On egzistira kao bie koje ima da jeste onako kako ono jeste i kako moe biti. Da on faktiki jeste, moe biti i prikriveno s obzirom na Zato, a ipak je sdmo to Dcz" tubitku otkljueno. Baenost bia pripada r otkljuenosti toga ,, Iu" i stalno se razgre u svagdanjem nahodenju. Nahodenje dovodi tubitak vie ili manje izriito i svojstveno pred njegovo ,,da on jeste i ima da mogui-biti jeste kao ono bice koje ono jeste". Ponajee, medutim, timung zabravljuje baenost. Tubitak bei pred njom u olakanje tobonje slobode Se-sopstva. 324

Tubitku primcrcno osvcdocnjc jcdnog svojstvcnog moi-biti i odlunost

Ovo bekstvo je bilo oznaeno kao bekstvo pred nelagodnou koja u osnovi odreduje upojedinaeni bitak-u-svetu. Nelagodnost se zapravo razgre u osnovnom nahoenju strepnje i, kao najelementarnija otkljuenost baenog tubitka, stavlja njeg'ov bitak-u-svetu pred Nita sveta, pred tim Nita on strepi u strepnji za najvlastitije moi-biti. Kada bi tubitak, koji se naliodi u osnovi svoje nelagodnosti, bio onaj koji zove u zovu savestP. Nita ne govori protiv toga, a za to govore svi fenomeni koji su do sada bili ispostavljeni za karakterisanje onoga ko zove i njegovog zvanja. Onaj ko zove nije nieim svetskf odredljiv u svom Ko. On je tubitak u svojoj nelagodnosti, izvorni baeni bitak-u-svetu kao nekod-kue, golo Da" [Dai] u Nita sveta. Onaj ko zove nije prisan svakodnevnom Se-sopstvu - on je neto poput nekog stranog glasa. ta bi onome Se, izgubljenom u brinutom, mnogostrukom ,,svetif, moglo biti vie strano od sopstva koje je u nelagodnosti upojedinaeno na sebe, baeno u Nita? Ono" zove, a ipak uhu, koje brinui udi za novim, ne daje da slua nita to bi htelo da bude dalje kazano i javno besedom raspravljano. A ta bi i trebalo da izvetava tubitak iz nelagodnosti svog baenog bitka? ta mu ostaje drugo osim u strepnji razgrnuto moi-biti njega samog? Kako bi ono trebalo da zove drugaije od prozivanja ka tom moi-biti, o emu se njemu jedino i radi? Zov ne izvetava ni o kakvim dogodovtinama, on zove takode bez svakog pozvuavanja. Zov besedi u nelagodnom modusu eutanja. I on to ini na taj nain samo zbog toga to on onoga pozvanog ne zove unutra u javno naklapanje onoga Se, nego ga iz toga Se zove natrag u eutljivost egzistentnog nioei-biti. A u emu se osniva nelagodna, a ipak ne samorazumljiva hladna sigurnost kojom onaj koji zove pogada onoga pozvanog, ako ne u tome to je u svojoj nelagodnosti na sebe upojedinaeni tubitak za samog sebe naprosto nezamenljiv? ta tubitku tako radikalno oduzima mogunost da odnekud drugde sebe pogreno razume i ne prepozna, ako ne naputenost u prepustenosti samom sebi? Nelagodnost je, premda svakodnevno pokrivena, osnovna vrsta bitka-u-s\retu. Sam tubitak zove kao savest iz osnova to^ bitka. 32:

BITAKI

viu\ir

To da ,,ono zove m e n e ' jedna je izuzetna beseda tubitka. Strepnjom ugodeni zov omoguava tubitku pre svega ostalog projekat njega samog na njegovo najvlastitije moi-biti. Egzistencijalno razumljen zov savesti tek obelodanjuje ono to se ranije 1 3 s samo tvrdilo: nelagodnost proganja tubitak i ugroava njegovu samozaboravljenu izgubljenost. Stav: tubitak je najednom onaj ko zove i onaj pozvani, sada je izgubio svoju formalnu prazninu i samorazumljivost. Savest se otvara kao zov brige: onaj ko zove je tubitak - strepei u baenosti (ve-biti-u ...) za svoje moi-biti. Onaj pozvani je upravo taj tubitak, prozvan ka svom najvlastitijem moi-biti (ispred-sebe ...). A tubitak je prozvan pozivom iz zapadanja u ono Se (ve-biti-pri brinutom svetu). Zov savesti, a to znai ta savest sama, poseduje svoju ontoloku mogunost u tome da je tubitak u osnovi svog bitka briga. Pa tako nije ni potrebno nikakvo pribeite ka moeima neprimerenim tubitku, pogotovu kada povratak na njih razjasnjava nelagodnost zova tako malo, da je on pre ponitava. Ne lei li osnov zastranjujuih objanjenja" savesti na kraju u tome to se za liksiranje fenomenalnog nalaza zova ve pogledalo isuvie kratko i sto se tubitak preutno pretpostavio u nekoj sluajnoj ontolokoj odredenosti odnosno neodredenosti? Zato obavetenje traiti kod stranih moi, pre nego to se osiguralo u tome da u polaznoj postavci analize bitak tubitka nije bio suvie nisko procenjen, a to znai ako nije bio polazno postavljen kao bezazleni subjekat koji se javlja bilo kako i koji je opremljen osobnom sveu. Pa ipak se ini da u izlaganju onoga ko zove - a koji je, svetski videno, Niko" - kao jedne moi, lei nepristrasno priznavanje jednog objektivno prednalaljivog". Ali, ako se dobro pogleda, to izlaganje je samo bekstvo pred saveu, jedan izlaz tubitka, kojim se on odunja od tankog zida koji gotovo da odvaja ono Se od nelagodnosti njegovog bitka. Spomenuto izlaganje savesti izdaje se za priznavanje zova u smislu nekog opte^-obavezujueg glasa koji r ,,ne govori puko subiektivno". Jo vie, ova opta" sa\ est biva
138 Uporediti ^ 40, str. 228-229.

326

Tubitku primcrcno osvcdocnjc jcdnog svojstvcnog moi-biti i odlunost

potencirana do svetske savesti", koja je prema svom fenomenalnom karakteru neko ,,ono" i Niko", dakle, ipak ono to kao ovo neodreeno govori tu u pojedinanom subjektu". Meutim, ova javna savest" - ta je ona drugo do glas onoga Se? Do sumnjivog pronalaska neke svetske savesti" tubitak moe da dode samo zato to je savest u osnovi i sutini svagda moja. I to ne samo u tom smislu da svagda biva pozvano najvlastitije moi-biti, nego zato to zov dolazi iz bia koje sam svagda ja sam. Prethodnom interpretacijom onoga ko zove, koja isto sledi fenomenalni karakter zvanja, mo" savesti ne biva umanjena niti uinjena puko subjektivnom". Naprotiv: neumoljivost i jednoznanost zova tek tako postaju slobodne. Objektivnost" poziva dobija svoje pravo tek time to mu ta interpretacija ostavlja njegovu ,,subjektivnost", koja, naravno, Se-sopstvu uskrauje gospodarenje. Sprovedenoj interpretaciji savesti kao zova brige ipak e se postaviti protivpitanje: moe li da izdri probu jedno izlaganje savesti koje je toliko udaljeno od prirodnog iskustva"? Kako savest treba da fungira kao proziva ka najvlastitijem moi-biti, kada ona najpre i ponajee ipak samo ukorava i opominje7. Govori li savest tako neodredeno prazno o nekom najvlastitijem moi-biti, a ne pre odredeno i konkretno u odnosu na dogodene ili nameravane promaaje i propuste? Da li tvrdeno pozivanje potie od Joe" ili od dobre" savesti? Daje li savest uopte neto pozitivno, ne fungira li ona pre samo kritiki? Pravo takvih promiljanja ne moe se osporavati. Od interpretacije savesti moe se zahtevati da ,,se" u njoj upitni fenomeni ponovo saznaju onako kako se o njima svakodnevno stie iskustvo. A opet, udovoljiti ovom zahtevu ipak ne znai da se vulgarno ontiko razumevanje savesti priznaje kao prva instanca za jednu ontoloku interpretaciju. S druge strane, meutim, navedena promiljanja su preuranjena sve dok njima pogodena analiza savesti jo ne bude dovedena do cilja. Do sada se samo pokuavalo da se savest kaofenomen tubitka vodi natrag na ontoloku ustrojenost tog bia. To je sluilo kao priprema zadatka, da se savest uini razumljivom kao jedno u samom tubitku leee osvedoenje njegovog najvlastitijeg moi-biti. 327

BITAK i \iu:\u:

Ono to osvedoava savest, medutim, dolazi do svoje odredenosti tek onda kada bude dovoljno razgovetno granino obuhvaeno: kakav karakter mora da poseduje zvanju genuino odgovarajue sluanje? Svojstveno raztimljenje, koje sledi" zov, nije neki sebe samo nadovezujui dodatak fenomenu savesti, neki postupak koji se umece, ali moe takode i da izostane. Tek iz razumljenja poziva i ujedno sa njim, moe da se zahvati potpuni doivljaj savesti. Ako je i onaj ko zove i onaj pozvani najednoni svagda vlastiti tubitak sanu onda u svakom preuvenju zova, u svakom >Y/?c-ne-uti, lezi jedna odredena vrsta bitka tubitka. Neki slobodno lebdei zov, za kojim ,,ne sledi nita", egzistencijalno viden, nemoguna je iikcija. To ,,da nista ne sledi", primereno tubitku znai neto pozitivno. Pa tako tek analiza razumljenja poziva moe da vodi do eksplicitnog pretresanja onoga to zov daje da se razunie. Ali, tek prethodnim optim ontolokim karakterisanjem savesti data je mogunost da seegzistencijalno pojnii ono u savesti zvano kriv" Sva iskustva i izlaganja savesti jedinstvena su u tome da glas" savesti na bilo koji nain govori o krivicT.

58. Razundjenje poziva i kriviea Da bismo ienomenalno zahvatili ono u razumevanju poziva sluano, valjalo bi da se iznova vratimo na poziv. Pozivanje Sesopstva znai prozivanje najvlastitijeg sopstva ka njegovoni mod-biti, i to kao tubitak, a to znai brinui bitak-u-svetu i sabitak s Drugima. Stoga egzistencijalna interpretacija onoga ka emu zov proziva, ukoliko ona sebe ispravno raztime u svojim metodikim mogunostima i zadacima, ne moe hteti da granino obuhvati nikakvu konkretnu pojedinanu mogunost egzistenciie. V to zvano niti moe niti hoe da btide iiksirano ono svagda egzistencijelno u svagdanjem tubitku, nego e to biti ono to pripada egzisteneijalnofn uslovu moguenosti svagda iaktiki-egzistencijelnog moi-biti. Fgzistencijelno-slusajue razumljenje zova utoliko je svojstvenije, ukoliko neodnosnije tubitak slua i razume svoj pozvanobitak, 328

Tubitku primercno osvcdocnjc jcdnog svojstvenog moi-biti i odlnnost

ukoliko manje ono to se kae, to se slua i to vai, izokree smisao zova. A ta sutinski lei u svojstvenosti razumljenja zova? ta je svagda dato da se sutinski razume u zovu, mada nije uvek i faktiki razumljeno? Tom pitanju smo ve uputili odgovor tezom: zov ne kae" nita o emu bi besedom trebalo raspravljati, on ne daje nikakvu upoznatost s dogodovtinama. Zov upuuje tubitak napred na njegovo moi-biti, i to kao zov iz nelagodnosti. Onaj ko zove je, dodue, neodreden, ali ono Otkuda, iz kojeg on zove, ne ostaje nevano za zvanje. Ovo Otkuda - nelagodnost baenog upojedinaavanja - biva u zvanju sa-zvano, a to znai sa-otkljueno. To Otkuda zvanja u zvanju-napred na ... jeste Kamo zvanja-natrag. Zov ne daje da se razume nikakvo idealno, opte moi-biti; on ga otkljuuje kao svagda upojedinaeno moi-biti svagdanjeg tubitka. Otkljuujui karakter zova biva potpuno odreden tek onda kada ga razumemo kao napred-zovui zov-natrag. U orijentaciji na tako shvaeni zov tek treba pitati: ta on daje da se razume. Ali, zar na pitanje o onome to zov kae ne biva lake i sigurnije odgovoreno prostiirf upuivanjem na ono to ba u svim iskustvima savesti biva sluano odnosno preuto: da zov oslovljava tubitak kao kriv , ili, kao u opominjuoj savesti, upuuje na neko mogueno kriv , ili kao dobra" savest potvrduje jedno nije svestan nikakve krivice"? Samo da ovo podudarajuf iskusano kriv" u iskustvima savesti i njenim izlaganjima nije bilo tako sasvim razliito odreivano! Fa ak i kada bi smisao ovoga kri\ r " doputao da bude jednoglasno shvaen, egzistencijalan pojani ovog biti-kriv leao bi u tami. A ako tubitak samog sebe ipak oslovijava kao ,,krivog, odakle drugde treba da budc crpljena ideja krivice, ako ne iz interpretacije bitka tubitka? Ipak, iznova se postavlja pitanje: ko kaze kako snio nii krivi i ta znai krivica7. Ideja krivice ne moe da bude proizvoljno izmiljena i nametnuta tubitku. Ali, ako je razumevanje sutine krivice uopte mogucno, onda ta mogunost mora da bude predskicirana u tubitku. Kako da nademo trag koji moe da vodi do razgrtanja tog fenomena? Sva ontoloka istraivanja fenomena poput krivice, savesti, smrti, moraju da podu od toga sta o tome kae" svakodnevno izlaganje tubitka. U zanadajuoj 329

BllAKl

VRFMF

vrsti bitka tubitka istodobno lei da je njegovo izlaganje ponajee nesvojstvcno orijentisano" i da ne pogada sutinu", zato to njemu izvorno primereno ontoloko postavljanje pitanja ostaje strano. Ali, u svakom pogrenom vienju lei sa-razgrnuto jedno upuivanje na izvornu ideju" fenomena. No, otkuda mi uzimamo kriterij za izvorni egzistencijalni smisao onoga kriv"? Iz toga to se to kriv" javlja kao predikat onoga ja jesam". Da li, recimo, ono to u nesvojstvenom izlaganju biva razumljeno kao krivica" lei u bitku tubitka kao takvom, i to tako da on, ukoliko svagda faktiki egzistira, takode ve ijeste kriv? Pozivanje na jednoglasno sasluano kriv", stoga, jo nije odgovor na pitanje o egzistencijalnom smislu onoga u zovu zvanog. To zvano tek treba da doe do svog pojma, da bi moglo da uini razumljivim: ta mni to zvano kriv", zato i kako ono u svom znaenju biva izokrenuto svakodnevnim izlaganjem. Svakodnevna razumnost uzima to biti-kriv" [Schuldigsein] najpre u smislu dugovati [schulden], imati neto na spisku dugovanja kod nekoga". Drugome treba da se vrati natrag neto na ta on istie zahtev. Ovo biti-kriv" kao Jmati ugove" jedan je nain sabitka s Drugima u polju brinjenja kao dobavljanje, pridonoenje. Modusi takvog brinjenja su takoe i uzmicanje, pozajmljivanje, uskraivanje, uzimanje, otimanje, a to znai na bilo koji nain ne udovoljiti zahtevu Drugih za posedom. To biti-kriv ove vrste stoji u odnosu prema onome brinljivom. Biti-kriv ima potom daljnje znaenje onoga Jnti kriv zcT [schuld sein an], a to znai biti-uzrok, biti-zaetnik neega, i!i takode biti-povod" za neto. U smislu ovog imati krivicu" za neto moe se biti kriv", a da se nekome Drugom nita ne duguje" niti da mu se postane duan". Obrnuto, nekome Drugom se neto moe dugovati, a da se za to sam ne bude kriv. Neko Drugi moe kod Drugih da pravi dugove" za mene". Ova vulgarna znaenja toga biti-kriv kao imati-dugove-kod ..." i imati krivicu za ..." mogu da idu zajedno i da odreduju dranje koje nazivamo uiniti sebe krivim\ a to znai: jednim imati-krivicu za neko imati-dugove povrediti neko pravo i sebe uini kanjivim. 330

Tubitku prinicreno osvedoeenje jedfiog svojstvenog moi-biti i odluenost

Zahtev kojem se ne udovolji ipak ne mora nuno da se odnosi na neki posed, ve moe da upravlja javnim jedan-sa-drugim uopte. Ali, tako odredeno uiniti sebe krivim" u povredi prava moe istodobno da ima karakter jednog postati-krivza Druge\ To se ne dogada povredom prava kao takvom, nego time to imam krivicu za to to je Drugi u svojoj egzistenciji ugroen, doveden u zabludu ili ak slomljen. Ovo postati-kriv za Druge moguno je bez povrede javnog" zakona. Formalni pojam tog biti-kriv u smislu biti-postao-kriv za Druge da se ovako odrediti: osnovobitak za neki nedostatak u tubitku nekoga Drugog, i to tako da se sam taj osnovobitak iz svog Za-ta odreduje kao nedostatan". Ta nedostatnost je neudovoljavanje nekom zahtevu koji se stavlja pred egzistirajui sabitak s Drugima. Neka ostane po strani kako proistiu takvi zahtevi i na koji nain mora na osnovu tog izvora da bude pojmljen njihov zahtevni i zakonski karakter. U svakom sluaju, ono biti-kriv je u poslednje spomenutom smislu - kao povreda nekog moralnog zahteva" - jedna vrsta bitka tubitka. To, naravno, vai takode i za ono biti-kriv kao uiniti sebe kanjivim ", kao imati dugove" i za svako imatikrivicu za ..." I to su takocte dranja tubitka. Ako se ono optereen moralnom krivicom" shvati kao neki kvalitet" tubitka, onda time biva malo kazano. Naprotiv, time biva samo oigledno da to karakterisanje nije dovoljno da tu vrstu neke bitkovne odredenosti" tubitka ontoloki razgranii spram prethodnih dranja. Ta, pojam moralne krivice takode je ontoloki tako malo razjanjen, da su ona izlaganja ovog fenomena mogla da postanu gospodarea, pa takva i da ostanu, koja u njegov pojam ukljuuju takode i ideju kanjivosti, pa ak i ideju imati-dugove kod ..., ili ga ak odreduju iz tih ideja. Ali, time ono kriv" biva ponovo potisnuto u oblast brinjenja u smislu izjednaavajueg proraunavanja zahteva. Razjanjavanje fenomena krivice, koji se ne odnosi nuno na ono imati-dugove" i povredu prava, moe da pode za rukom samo ako se pre toga naelno pita o onomefo/f/'-krivtubitka, a to znai ako ideja o tome kriv" biva pojmljena iz vrste bitka tubitka. U tu svrhu ideja o tome kriv" mora da bude toliko formalizovana da otpadmi vulgarni fenomeni krivice koji se odnose na brinui 331

BlTAK 1 \RF.\ll-

sabitak s Drugima. Ideja krivice mora da bude ne samo izdignuta nad i izvan oblasti proraunavajueeg brinjenja, nego takode da bude i razreena od odnosa prema nekom trebanju i zakonu, ogreujui se o koje neko navlai krivicu na sebe. To stoga to i ovde krivica jo biva nuno odrectena kao nedostatak, kao nedostajanje neega to treba i moe biti. A nedostajanje kazuje ne-biti-predruno. Nedostatak kao ne-biti-predruno neega potrebnog jedno je bitkovno odredenje onoga predrunog. U tom smislu egzistenciji sutinski ne moe nita da nedostaje, ne zato sto bi ona bila savrena, nego zato to karakter njenog bitka ostaje razliit od sve predrunosti. Pa ipak, u ideji o tome kriv" lei karakter onoga Ne. Ako to kriv" treba moi da odredi egzistenciju, onda time izrasta ontoloki problem da se egzistencijalno razjasni Ne-karakter tog Ne. Dalje, u ideju o tom kriv" spada ono to se u pojmu krivice kao imati krivicu za" indilerentno izraava: osnovobitak za ... Formalno egzistencijalnu ideju toga kriv" mi stoga odrectujemo ovako: osnovobitak za jedan bitak koji je odreden nekim Ne - a to znai osiiovobitak neke nitavnosti. Ako ideja toga Ne, koja lei u egzistencijalno razumljenom pojmu krivice, iskljuuje odnosnost prema nekom mogunom odnosno zahtevanom predrunom, ako time tubitak uopte ne treba da bude meren na nekom predrunom ili vaeem koje nije on sam, ili koje nije na njegov nain, to jest koje ne cgzistira, onda time otpada mogunost da se, s obzirom na osnovobitak za neki nedostatak, ono tako osnovo-bivstvujue samo prorauna kao nedostatno". Od jednog tnbitku primereno prouzrokovanog" nedostatka, neispunjavanja nekog zahteva, ne moe se naprosto unazad proraunati na nedostatnost uzroka". Osnovobitku za ... nije potrebno da poseduje onaj isti Ne-karakter poput onog privativuma koji se u njemu osniva i iz njega proistie. Osnovu nije potrebno da svoj.u nitavnost tek dobije natrag od onoga to je u njemu zasnovano. Tada, medutim, u tome lei: To biti-kriv ne reznltira tek iz nekog skrivljenja, ncS obrnnto: skrivljenje tek postaje moguaio na osnovu" jednog izvoruog biti-kriv. Moe li nesto takvo da bucie pokazano u bitku tubitka i kako je ono egzistencijalno uopte moguno?

332

Tubitku pruncrcno osvcdocnjc jednog svojstvenog moi-biti i odlunost

Bitak tubitka je briga. Ona obuhvata u sebi faktinost (baenost), egzistenciju (projekat) i zapadanje. Bivstvujui, tubitak je baeni tubitak i nije sam od sebe doveden u svoje Tu. Bivstvujui, on je odreden kao moi-biti koje pripada samom sebi, a ipak nije kao ono samo dalo sebe na usvajanje. Egzistirajui, on nikada ne dolazi natrag iza svoje baenosti, tako da bi on ikada osobito mogao to ,,da on jeste i ima da jeste" da otpusti tek iz svog samo-bitka i da ga vodi u ono Tu. Baenost, medutim, ne lei iza njega kao neko injeniki dogodeno i od tubitka ponovo otpalo zbie koje se s njim dogodilo, nego tubitak jeste stalno - sve dok jeste - kao briga svoje ,,Da" Kao to bie, kome izruen on jedino moe da egzistira kao bie koje on jeste, on egzistirajuei jeste osnov svog moi-biti. Da taj osnov on nije odmah sdni poloio -- to poiva u njegovoj teini koju mu timung ini otvorenom kao teret. A kako on jeste taj baeeni osnov? Jedino tako to sebe projektuje na mogunosti u koje je baen. Sopstvo, koje kao takvo ima da poloi osnov samom sebi, nikacla ne moe da zagospodari njime, a ipak ima egzistirajui da preuzme osnovobitak. Biti vlastiti baeni osnov - to je ono moi-biti o kojem se brizi radi. Osnov-bivstvujui, a to znai egzistirajui kao baen, tubitak stalno zaostaje iza svojih mogunosti. On nikada nije egzistentno pred svojim osnovom, nego svagda samo iz ujega i kao taj osnov. Osnovobitak, prema tome, kazuje: polazei od osnova nikada ne zagospodariti najvlastitijim bitkom. Ovo Ne pripada egzistencijalnom smislu baenosti. Osnov-bivstvujui, ono samo jeste jedna nitavnost sebe samog. Nitavnost nikako ne znai ne-biti-predruan, ne-opstojati, nego mni jedno Ne koje konstituie taj bitak tubitka, njegovu baenost. Ne-karakter tog Ne odreduje se egzistencijalno: bivstvujui sopstvo, tubitak je baeno bie kao sopstvo. Ne puteni samog sebe, nego po samom sebi otputen iz osnova - da jeste kao taj osnov. Tubitak nije i sam osnov svog bitka utoliko to taj osnov tek proistie iz vlastitog projekta, ali kao samobitak tubitak doista jeste bitak osnova. Taj osnov ie uvek samo osnov jednog bia, iji bitak ima da preuzme osnovobitak. Tubitak jeste svoj osnov egzistirajui, a to znai tako da on sebe razume iz mogunosti, i na taj nain razumevajud sebe on ieste
133

BlTAK 1 VRliMIi

baeno bie. U tome, meutim, lei: mogui-biti [seinkonnend], on svagda stoji u jednoj ili drugoj mogunosti, on stalno ni]e neka druga mogunost i u egzistencijelnom projektu odrekao se nje. Projekat je ne samo kao svagda baeni projekat odreen nitavnou osnovobitka, nego je kao projekat i sam sutinski nitavan. Ovo odreenje opet nikako ne mni ontiko svojstvo onoga bezuspean' ili nevredan" nego jedan egzistencijalni konstitutiv bitkovne strukture projektovanja. Mnena nitavnost pripada slobodobitku tubitka za njegove egzistencijelne mogunosti. Medutim, sloboda jeste samo u izboru jedne mogunosti, a to znai u noenju neizabranosti drugih mogunosti i ne-moi-takode-birati i druge mogunosti. Kako u strukturi baenosti tako i u strukturi projekta sutinski lei jedna nitavnost. I ona je osnov za mogunost nitavnosti /zesvojstvenog tubitka u zapadanju, kao kakav on svagda faktiki uvek ve jeste. Sdma briga je u svojoj sutini skroz naskroz proeta nitavnou. Briga - bitak tubitka - prema tome kao baeni projekat kazuje: (nitavni) osnovobitak jedne nitavnosti. A to znai: tubitak je kao takav kriv, osim ako s pravom opstoji formalno egzistencijalno odredenje krivice kao osnovobitak jedne nitavnosti. Egzistencijalna nitavnost nikako ne poseduje karakter neke privacije, nekog nedostatka naspram nekog istaknutog ideala koji ne biva dosegnut u tubitku, ve bitak tog bia jeste, pre svega onoga sto ono moe da projektuje i ponajee dosee, kao projektovanje ve nitavan. Stoga ta nitavnost i ne istupa prigodno na tubitku, da bi prijanjala uz njega kao mrani kvalitet koji bi on, dovoljno daleko uznapredovavi, mogao da odstrani. Uprkos tome, ontoloki smisao nitetnosti te egzistencijalne nitavnosti jo ostaje mraan. Ali, to vai takode i za ontoloku sustinu onoge Ne uopte. Dodue, ontologija i logika su od tog Ne mnogo iziskivale, pa time i mestimino uinile vidljivim njegove mogunosti, a da njega samog nisu ontoloski razgrnule. Ontologija je zatekla to Ne i upotrebljavala ga. No, da li je toliko samorazumljivo da svako Ne znai neki negativum u smislu nekog nedostatka? Da li je njegova pozitivnost iscrpljena u tome to ono konstituie prelaz"? Zato sva dijalektika uzima negaciju za svoje pribeite,

334

Tubitku primereno osvedoenje jednog svojstvenog moi-biti i odlunost

a da sama ne moe dijalektiki da je obrazloi, pa ne moe ak ni da je fiksira kao problem7. Da li se ikada ontoloki izvor nitetnosti uopte uinio problemom, ili da li $e pre toga takode samo tragalo za uslovima na ijem osnovu se da postaviti problem toga Ne i njegove nitetnosti i njihove mogunosti? I gde drugde njih treba nai osim u tematskom razjanjavanju smisla bitka uopte? Ve za ontoloku interpretaciju fenomena krivice nisu dovoljni, a povrh toga su i malo prozirni, pojmovi o privaciji i nedostatku, iako oni, dovoljno formalno zahvaeni, doputaju dalekosenu primenu. Egzistencijalnom fenomenu krivice se ponajmanje moe pribliiti orijentisanou na ideju zla - onoga malum kao privatio boni. Ba kao to bonum i privatio imaju isto ontoloko poreklo iz ontologije onoga predrunog, poreklo koje takode pridolazi i odatle izvuenoj" ideji vrednosti". Bie, iji je bitak briga, ne moe da optereti sebe samo faktikom krivicom, ve ono jeste u osnovi svog bitka krivo, pa to bitikriv pre svega drugog daje ontoloki uslov za to da tubitak moe da postane kriv faktiki egzistirajui. Ovo sutinsko biti-kriv jednakoizvorno je egzistencijalni uslov mogunosti za moralno" dobro i zlo, a to znai za moralnost uopte i njene faktiki mogune varijacije. Izvorno biti-kriv ne moe da bude odredeno moralnou, zato to ga ona za samu sebe ve pretpostavlja. Ali, koje iskustvo govori za ovo izvorno biti-kriv tubitka? Neka se, ipak, ne zaboravi protivpitanje: da li ,,je" krivica ,,tu", postoji li, samo ako postaje budna jedna svest krivice, ili, ne obelodanjuje li se upravo izvorno biti-kriv u tome to krivica spava"? Da to bitikriv najpre i ponajee ostaje neotkljueno, da se zapadajuim bitkom tubitka ono dri zabravljenim, to samo razgre kazanu nitavnost. Izvornije od svakog znanja o tome jeste to /;z//-kriv. I samo zato to je tubitak u osnovi svog bitka kriv, i to se kao baeno zapadajui tubitak zabravljuje samom sebi, savest je moguna, samo ako zov daje da se razume to biti-kriv u osnovi. Zov je zov brige. Ono biti-kriv konstituie bitak koji nazivamo briga. U nelagodnosti tubitak stoji izvorno zajedno sa samim sobom. Ona dovodi to bie pred njegovu neiskrivljenu nitavnost,

335

HlTAK l VRT.MT.

koja pripada mogunosti njegovog najvlastitijeg mod-biti. Ukoliko se tubitku - kao brizi - radi o njegovom bitku, on proziva iz nelagodnosti samog sebe kao faktiki-zapadajueg Se ka svom moibiti. Poziv je napred-zovui zov-natrag - napred: u mogunost, da egzistirajui sam preuzme baeno bie, koje on jeste; natrag: u baenost, da nju razume kao nitavan osnov kojeg on ima da primi u egzistenciju. Napred-zovui zov-natrag savesti daje tubitku da raz~ ume da on - nitavni osnov svog nitavnog projekta stojei u mogunosti svog bitka - treba da iz izgubljenosti u ono Se sebe vrati natrag samom sebi, a to znai da on jeste kriv. Ono to tubitak na taj nain daje sebi da razume tada bi ipak bilo neko poznavanje samog sebe. A takvom zovu odgovarajue sluanje bilo bi neko upoznavanje fakta kriv". Medutim, ako uopte zov treba da poseduje karakter prozivanja, ne vodi li onda ovo izlaganje savesti ka nekom dovrenom izokretanju funkcije savesti? Prozivanje ka onome biti-kriv, ne kazuje li to proziv ka zlobi? Ovaj smisao zova nee hteti da natovari savesti ni najnasilnija interpretacija. Ali, ta onda jo treba da kazuje prozivanje ka onome biti-kriv"? Smisao zova postaje razgovetan ako se razumevanje, umesto da podmetne izvedeni pojam krivice u smislu skrivljenja koje je nastalo" nekim inom ili propustom, dri egzistencijalnog smisla onoga biti-kriv. To zahtevati nije samovolja ako se zov savesti, dolazei iz samog tubitka, usmerava jedino na to bie. Ali, prozivanje ka onome biti-kriv tada znai jedno zvanje-napred prema onome moi-biti koje ja svagda ve jesam kao tubitak. Tom biu nije potrebno da tek promaajem ili propustom natovari sebi neku krivicu", ono treba samo svojstveno biti ono kriv" - kao kakvo ono i jeste. Pravo sluanje poziva tada ispada jednako nekom sebe-razumljenju u svom najvlastitijem moi-biti, a to znai da ispada jednako sebe-projektovanju na najvlastitije svojstveno moi-postatikriv. Razume\'ajue pustiti-sebe-da-zove-napred na tu mogunost ukljuuje u sebi postati-slobodan tubitka za zov: spremnost za 336

'iitbitku primcrcno osvcdocnjc

jcdnoo svojstvcnog moi-biti i odlunost

moi-postati-pozvan. Tubitak je zov-razumevajui posluan svojoj najvlastitijoj niogucnosti cgzistcncijc. On je izabrao samog sebe. Ovim izborom tubitak omoguava sebi svoje najvlastitije bitikriv, koie ostaje zabravljeno Se-sopstvu. Razumnost onoga Se poznaje samo udovoljavanje i neudovoljavanje s obzirom na pravilo baratanja i javnu normu. Prestupe, naprotiv, ono proraunava i tei nagodbi i poravnanju. Od najvlastitijeg biti-kriv on se odunjao da bi utoliko glasnije besedom promiljao greku. U pozivu, medutim, Se-sopstvo biva pozvano na najvlastitije biti-kriv sopstva. Razumljenje zova je biranje - ne savesti, koja kao takva ne moe da bude birana. Birano biva //?w/7-savest kao slobodobitak za najvlastitije biti-kriv. Raziuncti poziv kazuje: Iitcti-iniati-savcst. Time nije mneno: hteti imati dobru savest" isto tako malo je time mneno i neko voljno negovanje zova" ve jedino: spremnost za postati-pozvan. To hteti-imati-savest stoji od traganja za nekim iaktikim skrivljavanjima isto onako daleko kao i od tendence ka nekom oslohadanju od krivice u smislu onoga sutinskog kriv ". 7b htcti-iniati-savcst jc prc najizvornija cgzistcncijclna prctpostavka za niogunosi faktikogpostati-kriv. Razumevajui zov, tubitak puta najvlastitije sopstvo da postupa u schi iz svog izabranog moi-biti. Samo tako on moe hiti odgovoran. Svako postupanje je, medutim, iaktiki nuzno besavesno" ne samo zato sto ono ne izbegava iaktiko moralno skrivljenje, nego zato to je ono na svom nitavnom osnovu svog nitavnog projektovanja svagda ve u sabitku s Drugima postalo krivo za njih. I'ako ono hteti-imati-savest postaje preuzimanje sustinske besavesnosti, unutar koje jedino opstoji egzistencijelna mogunost za: hiti dobar" Premda zov ne daje nita da se upozna, on ipak nije samo kritian, nego je ipozitivan; najizvornije moi-biti tubitka on otkljuuje kao biti-kriv. Prema tome, savest se otvara kao bitku tubitka pripadajuce osvcdoccnjc, u kojem ona njega samog zove pred njegovo najvlastitije moci-biti. Moe li se tako osvedoeno svojstveno moi-biti egzistencijalno konkretnije odrediti? Prethodno se postavlja pitanje: moe li provedeno ispostavljanje jednog u samom tubitku osvedoenou moi-biti zahtevati dovoljnu evidenciju, sve dok 337

Bll'AK

I YIU:.A1I:.

ne bude iezlo udenje to je ovde savest bila jednostrano i nterpretirana unatrag na ustrojenosti tubitka brzopleto prelazei preko svih nalaza koji su poznati vuigarnom izlaganju savesti? Da li se u prethodnoj interpretaciji fenomen savesti jo uopste moe prepoznati onakav kakav on zbilja' jeste? Da nije tu isuvie sigurnom prostodunou jedna ideja o savesti dedukovana iz ustrojenosti bitka tubitka? Da bi se poslednjem koraku interpretacije savesti, egzistencijalnom graninom obuhvatanju u savesti osvedoenog svojstvenog moi-biti, osigurao pristup, a takoe da bi se osigurao pristup i za vulgarno razumevanje savesti, potrebno je izriito pokazivanje sklopa povezanosti rezultata ontoloke anaiize sa svakodnevnim iskustvima savesti.

59. Bgzistencijalna interprctacija savcsti i vulgarno izlaganjc savesti Savest je zov brige iz nelagodnosti bitka-u -svetu, zov koji proziva tubitak ka najvlastitijem moi-biti-kriv. Kao odgovarajue razumljenje proziva odalo se hteti-imati-savest. Oba odredenja ne daju se bez daljeg dovesti u sklad s vulgarnim izlaganjem savesti. ini se da mu se ona ak direktno protive. Izlaganje savesti nazivamo vulgarnim zato to se ono pri karakterisaniu tog fenomena i oznaavanju njegove funkcije' dri onoga to sc poznaje kao savest - onako kako se ona sledi odnosno ne sledi. Medutim, mora li ontoloka interpretacija uopte da se podudara s vulgarnim izlaganjem? Ne pogada li to izlaganje jedna naelna ontoloska sumnja? Ako tubitak najpre i ponajee razume sebe polazei od onoga brinutog, i ako sva svoja dranja izlae kao brinjenje, zar nee onda on zapadajue-pokrivajui da izlaze upravo onaj nain svog bitka, koji on kao zov i hoe da vrati natrag iz izgubljenosti u zabrinutosti onoga Se? Svakodnevica uzima tubitak kao neko priruno koje biva brinuto, a to znai upravljano i proraunavano. ivot" je jedan posao", sveiedno da li pokriva svoje trokove ili ne. 338

Tuintku priniereuo osvcdocnfc icdnog svojstvenog moi-biti i odluuost

Pa tako onda s obzirom na vulgarnu vrstu bitka samog tubitka ne postoii nikakvo jamstvo da su iz nje proistiue izlaganje savesti i na to izlaganje orijentisane teorije savesti zadobile prinieren ontoioski horizont za svoju interpretaciju. Uprkos tome, i vulgarno iskustvo savesti mora bilo kako - predontoloski - da pogodi taj fenomen. Iz toga slecii neto dvojako: svakodnevno izlaganje savesti, s jedne strane, ne moe da vai kao poslednji kriterij za objektivnost" jedne ontoloke analize. Ta analiza, s druge strane, nema nikakvo pravo da se postavi iznad svakodnevnog razumevanja savesti i da precle preko na njemu osnovanih antropolokih, psiholokih i teoiokih teorija savesti. Ako je egzistencijalna analiza fenomen savesti slobodno poloila u njegovoj ontolokoj ukorenjenosti, onda upravo iz nje moraju da postanu razumljiva vulgarna izlaganja, ne na poslednjem mestu u onome u emu ona promauju taj tenomen i zato ga pokrivaju. Pa ipak, poto analiza savesti u problemskom sklopu povezanosti ove rasprave stoji samo u slubi ontoiokog fundamentalnog pitanja, karakterisanje sklopa povezanosti izmeclu egzistencijalne interpretacije savesti i vulgarnog iziaganja savesti mora da se zadovolji jednim upuivanjem na sutinske probleme. Ono to bi vulgarno izlaganje savesti elelo da prebaci ovde sprovedenoj interpretaciji savesti kao proziva brige ka onome bitikriv, neto je cetvorostruko: 1. Savest poseuuje sustinski kritiku iunkciju. 2. Savest go\'ori svagda relativno prema nekom odredenom sprovedenom ili htenom inu. 3. Primereno iskustvu, glas" se nikacia ne odnosi tako korenito na bitak tubitka. 4. interpretacija uopte ne vodi rauna o osnovnim formama ienomena, zloj" i dobroj" ukoravajuoj" i opominjuoj" savesti. Neka pretresanje pone poslednjom navedenom primedbom. U sviin izlaganjima savesti prednost ima zla, loa" sa\rest. Savest je primarno ,,zla! U tome se obelodanjuje da svo iskustvo savesti najpre stie iskustvo o neemu takvom poput ,,kri\" A kako u ideji lose savesti biva razumljeno obelodanjivanje toga biti-zao? Doivljaj savesti" izranja nakon izvrenog ina odnosno propusta. Glas slecii za prestupom i upuuje natrag na dogodeno zbice, cime je tubitak sebe opteretio krivicom. Ako savest obelodanjuje neko 339

BllAKl

VRh.MK

biti-kriv", onda se to ne moe sprovesti kao proziv ka ..., nego kao seajue upuivanje na navuenu krivicu. No, da li injenica" naknadnog dolaska glasa iskljuuje to da je zov u osnovi moda ipak neko zvanje-napred? To da glas biva shvaen kao pobuivanje savesti koje naknadno sledi, jo ne dokazuje izvorno razumljenje fenomena savesti. Ako bi faktiko skrivljenje bilo samo povod za faktiko zvanje savesti? Ako bi oznaena interpretacija ,,zle" savesti ostala da stoji na polovini puta? Da to tako i jeste, razjanjava se iz ontolokog predimanja u koje fenomen biva doveden navedenom interpretacijom. Glas je neto to izranja, to poseduje svoje mesto u sledu predrunih doivljaja i sledi za doivljajem ina. Ali, ni zov, ni dogodeni in, ni natovarena krivica nisu deavanja koja poseduju karakter onoga predrunog koje protie. Zov poseduje vrstu bitka brige. U njemu tubitak jeste" ispred samog sebe, i to tako da on sebe istodobno usmerava natrag na svoju baenost. Samo najblia polazna postavka tubitka kao sklopa povezanosti sleda nekoga jedan-za-drugim doivljaja omoguava da se glas uzima kao neto naknadno dolazee, kasnije, te stoga nuno i unatrag-upuujue. Glas zasigurno zove natrag, ali preko dogoenog ina natrag u baeno biti-kriv koje je ranijc" od svakog skrivljavanja. Zov-natrag, medutim, istodobno zove napred prema onome biti-kriv kao ono to treba zahvatiti u vlastitoj egzistenciji, tako da svojstveno egzistencijelno /?/7/-kriv upravo tek sledi za" zovom, a ne obrnuto. Loa savest je u osnovi tako malo samo ukoravajui-natrag-upuujua, da ona pre napred-upuujui zove natrag u baenost. Poredak sleda tekuih doivljaja ne daje fenomenalnu strukturu egzistiranja. Ako ve karakterisanje loe" savesti ne dosee izvorni fenomen, onda to jo vie vai za karakterisanje dobre" savesti, pa neka se ona uzme za neku samostalnu formu savesti ili za neku formu savesti koja je sutinski fundirana u loof savesti. Dobra" savest bi morala, odgovarajui tome kako loa" savest obelodanjuje jedno biti-zao", da obelodanjuje neko biti-dobar" tubitka. Lako se vidi da time savest, koja je pre toga bila izliv boanske moi", sada postaje sluga farisejstva. Ona treba da pusti oveka da o sebi kae: ja sam dobar"; ko to moe da kae i ko bi manje hteo time
340

Tubitku pruncrcno osvcdocnjc

jcdnog svojstvcnog moi-biti i odlunost

da se potvrduje od upravo onoga dobrog? Na toj nemogunoj konsekvenci ideje dobre savesti, medutim, samo se pokazuje da savest zove neko biti-kriv. Da bi se izbegla navedena konsekvenca, dobra" savest se interpretirala kao privacija" loe" savesti i odreivala kao doivljeni nedostatak loe savesti" 1 ' 9 . Ona bi prema tome bila neko sticanje iskustva o nejavljanju zova, a to znai o tome da nemam sebi nita da prebacim. Ali, kako je dozivljen" taj nedostatak"? Tobonje doivljavanje uopte nije nikakvo sticanje iskustva o nekom zovu, nego je osiguravanje sebe u tome da tubitak nije poinio in koji mu se pripisuje, te da je zbog toga nevin -nije kriv. Postajanje izvesnim te nepoinjenosti uopte nema karakter fenomena savesti. Naprotiv, to postajanje izvesnim pre moe da znai zaboravljanje savesti, a to znai istupanje iz mogunosti da se moe biti pozvan. Navedena izvesnost" skriva u sebi umirujue priguivanje onoga hteti-imati-savest, a to znai razumljenja najvlastitijeg, stalnog biti-kriv. Dobra" savest nije ni samostalna ni fundirana forma savesti, a to znai da uopte nije nikakav fenomen savesti. Ukoliko beseda o dobroj" savesti proistie iz iskustva savesti svakodnevnog tubitka, onda on time samo odaje cla on, premda govori o looj" savesti, u osnovi ne pogada taj fenomen. fer ideja J o e " savesti faktiki se orijentie na ideju dobre" savesti. Svakodnevno izlaganje dri se u dimenziji brinueg proraunavanja i izjednaavanja onoga kriv" i nevin". U tom horizontu tada biva doivljen" glas savesti. Karakterisanjem izvornosti ideja neke loe" i dobre" savesti takode je ve odlueno i o razlikovanju jedne unapred-upuujuiopominjue i jedne unatrag-upuujui-ukoravajue savesti. Dodue, ini se da se ideja opominjue savesti najvie pribliava fenomenu proziva ka ... S njime ona deli karakter upuivanja-unapred. Ali ta uskladenost je ipak samo privid. Iskustvo neke opominjue savesti vidi glas ponovo orijentisan samo na hteni in, od kojeg on i hoe da sauva. Opomena, kao spreavanje onoga htenog, medutim,
139 L'poroditi Max Schelei; Dcr Vornialisnnis in dcr Etliik und dic nuitcrialc \Vcrtctluk. II deo. Onf/'godinjak, tom II (1916), str. 192.

341

IHTAK

1 \'Ri:.MF

mogucna je samo zato to opominjuf zov cilja na moi-biti tubitka, to jest na sebe-razumljenje u onome biti-kriv, na kojem se tek slama ono hteno". Opominjua savest ima funkciju momentalnog upravljanja jednim ostajanjem-slobodnim od skrivljavanja. Iskustvo jedne opominjue' 1 savesti vidi tendencu zova savesti opet samo onoliko daleko koliko ona ostaje pristupana za razumnost onoga Se. Primedba navedena na treem mestu poziva se na to da svakodnevno iskustvo savesti ne poznaje neto takvo poput postajanjaprozvanim ka onom biti-kriv. To se mora dopustiti. Aii, da li svakodnevno iskustvo savesti time ve jami da je u njemu saslusana potpuna moguna sadrina zova glasa savesti? Da li odatle sledi da su teorije savesti osnovane na vulgarnom iskustvu savesti sebi za analizu tog fenomena osigurale primeren ontoloki horizont? Zar jedna sustinska vrsta bitka tubitka, zapadanje, ne pokazuje pre da to bie sebe najpre i ponajee ontiki razume iz hori/onta brinjenja, a ontoloki odreduje bitak u smislu predrunosti? Ali, odatle izrasta dvostruko pokrivanje tog tenomena: teorija vidi jedan, u svojoj vrsti bitka ponajesce ak sasvim neodreden sled doivljaja ili psihikih deavanja". Savest susree iskustvo kao sudija i opomenjiva, s kojim tubitak raunajui pregovara. 'I'V) to Kant svojoi interpretaciji savesti polae u osnov predstavu vrhovnog suda" kao vodccu ideju, nije sluajno, ve je preporueno idejom moralnog zakona, iako njegov pojam moralnosti ostaje veoma udaljen od moralakorisnosti i eudajnionizma. I teorija vrednosti, biia ona postavljena formalno ili materijaino, ima za neizgovorenti ontoloku pretpostavku neku metafiziku morala, a to znai ontologiju tubitka i egzistencije. Tubitak vai za ono bie koje treba brinuti, a to brinjenje ima smisao ozbiljavanja vrednosti" odnosno ispunjavanja norme. Pozivanje na krug onoga to svakodnevno iskustvo savesti poznaje kao jedinu instancu za interpretaciju savesti, moi e da dode do svog prava tek onda kada se pre toga bude promislilo da li u r njemu sa\ est uopste moe da postane svojstveno pristupana. Time gubi svoju snagu i naredni prigovor da egzistenciialna interpretacija previda da se zov savesti svagda odnosi na neki odredeni 342

Tubilku phmcrcno osvcdocnjc jcdnog svojstvcnog moi-biti i odlunost

ozbiljeni" ili hteni in. Da se o zovu esto stie iskustvo u takvoj tendenci zova, opet ne moe da se porekne. Samo to ostaje pitanje da li to iskustvo zova puta zov da sebe potpuno iz-zove" izvie . Razumno izlaganje moe da mni da se dri injenica", a ipak je na kraju ve i svojom razumnou ograniilo domet otkljuenja zova. Koliko malo se dobra" savest da staviti u slubu farisejstva", tako malo sme i funkcija loe" savesti da se snizi na pokazivanje predrunih skrivljavanja ili potiskivanje mogunih skrivljavanja. Kao da je tubitak neki komad nametaja" ijim je skrivljavanjima potrebno samo da budu uredno poravnata, da bi sopstvo moglo da kao nezainteresovani posmatra stoji pored" tog proticanja doivljaja. Ali, ako za zov nije primarno odnoenje prema faktiki predrunoj" krivici ili faktiki htenom inu koji je podloan krivici, te stoga ukoravajua" i opominjua" savest ne izraavaju nikakve izvorne funkcije zova, onda time biva izmaknuto tlo i prvonavedenoj primedbi da egzistencijalna inlerpretacija previda sutinski" kritiko postignue savesti. I ova primedba takoe proistie iz jednog u izvesnim granicama pravog vizira na fenomen. Jer doista se u sadrini zova ne moe pokazati nita to glas pozitivno" preporuuje i zapoveda. Ali, kako biva razumljena ova nedostajua pozitivnost postignua savesti? Da li iz nje sledi negativni" karakter savesti? Jedna pozitivna" sadrina u onome zvanom biva pogreno odmerena iz iekivanja nekog svagda upotrebljivog navoenja raspoloivih iproraunljivih sigurnih mogunosti postupanja". To iekivanje se osniva u onom horizontu izlaganja razumnog brinjenja, koji egzistiranje tubitka prisilno podvodi pod ideju nekog toka poslovanja kojim se moe upravljati. Takva iekivanja, koja delom neizgovoreno lee u osnovi i zahtevu jedne maierijalne etike vrednosti naspram jedne samo" formalne, bivaju svakako razoarane saveu. Takva praktina" uputstva zov savesti ne daje jedino zbog toga to on tubitak proziva ka egzistenciji, ka najvlastitijem moibiti-sopstvo. Isekivanim, jednoznano proraunljivim maksimama savest ne bi odrekla egzistenciji nita manje do - mogunost da postupa. Medutim, posto savest na taj nain oigledno ne moe da bude pozitivna, ona na taj nain ne fungira ni samo negativno" Zov ne otkljuuje nista to bi moglo da bude pozitivno ili negativno 343

BlTAK 1 VRi'.Ml:

kao ono brinljivo, zato to on mni jedan ontoloski potpuno drugaiji bitak - egzistcnciju. U egzistencijalnom smislu, naprotiv, ispravno raumljeni zov daje ono najpozitivnije" a to znai najvlastitiju mogunost koju tubitak moe sebi prethodno datk kao napred-zovui zov-natrag u svagda faktiko moi-biti-sopstvo. Zov svojstveno sluati, znai dovesti sebe n iaktiko postupanje. Ali, potpuno dovoljnu interpretaciju onoga u zovu zvanog zadobijamo tek time to biva ispostavljena egzistencijalna struktura koja lei u svojstveno sluajucm razumljenju poziva kao takvom. Pre toga bi valjalo pokazati kako fenomeni, koji su jedini prisni s vulgarnim izlaganjem savesti, ontoloki primereno razumljeni, upuuju natrag na izvorni smisao zova savesti; a potom, da vulgarno izlaganje proistie iz ogranienosti zapadajueg samoizlaganja tubitka, i da ono - poto zapadanje pripada samoj brizi - pri svoj saniorazumljivosti uikako nijc sluajno. Ontoioka kritika vulgarnog izlaganja savesti mogla bi da podlegne nesporazumu, kao da bi se pokazivaniem egzistcncijalne neizvornosti svakodnevnog iskustva savesti neto htelo prosuditi o egzisteucijclnoni moralnom kvalitetif tubitka koji se dri u njemu. Koliko malo egzistencija biva nuno i direktno oteena nekim ontoioki nedovoljnim razumevanjem savesti, toliko malo je i egzistencijelno razumljenje zova zajameno nekom egzistencijalno primerenom interpretacijom savesti. Ozbiljnost u vulgarnom iskustvu savesti nije manje moguna od neozbiljnosti u nekom izvornijem razumevanju savesti. Pa ipak, egzistencijalno izvornija intrepretacija otkljuuje takode mogucnosti izvornijeg egzistencijelnog razumljenja, sve dok ontoloko poimanje ne dopusti da ga prekine ontiko iskustvo.

60. l'gzistencijalna struktura svojstvenog moi-biti osvedoenog u savcsti

Kgzistencijalna interpretacija savesti treba da ispostavi iedno u samom tubitku bivstvujuce osvedoenie njegovog najviastitiieg moi-biti. Nain na koji savest osvedouje nije nikakvo indiferentno 344

Tubitku primcrcno osvcdoccnjc jccinog svojstvcnog moi-biti i odlucnost

obelodanjivanje nego napred-zovui proziv ka onome biti-kriv. Ono tako osvedoeno biva shvaeno" u sluanju, koje zov neiskrivljeno razume u njim samim intendiranom smislu. Razumljenje poziva kao modus bitka tubitka daje tek fenomenalni sastoj onoga to je osvedoeno u zovu savesti. Svojstveno razumljenje zova okarakterisali smo kao hteti-imati-savest. Ovo pustuti-da-postupa-u-sebi najvlastitijeg sopstva iz njega samog u njegovom biti-kriv fenomenalno reprezentuje svojstveno moi-biti koje je osvedoeno u samom tubitku. Njegova egzistencijalna struktura mora sada da bude slobodno poloena. Samo tako emo prodreti do u samom tubitku otkljuene osnovne ustrojenosti svojstvenosti njegove egzistencije. Hteti-imati-savest kao sebe-razumljenje u najvlastitijem moi-biti jedan je nain otkljueenosti tubitka. Osim razumljenjem, ta otkljuenost biva konstituisana nahodenjem i besedom. Egzistencijelno razumljenje kazuje: projektovati sebe na svagda najvlastitiju laktiku mogunost onoga moi-biti-u-svetu. A mon-biti je razumljeno samo u egzistiranju u toj mogunosti. Koji timung odgovara takvom razumljenju? Razumljenje zova otkljuuje vlastiti tubitak u nelagodnosti njegovog upojedinaenja. U razumljenju sa-razgrnuta nelagodnost biva genuino otkljuena njemu pripadnim nahodenjem strepnje. Fakat strepnje savesti jedno je fenomenalno obistinjenje toga da je tubitak u razumijenju zovadoveden pred nelagodost samogsebe. Hteti-imati-savest postaje spremnost na strepnju. Trei sustinski momenat otkljuenosti je beseda. Zovu kao izvornoj besedi tubitka ne odgovara neka protivbeseda - recimo ak ni u smislu nekog pregovarajueg raspravijanja u besedi o onome sta kae savest. Razumevajue sluanje zova ne odrie se protivbesede zbog toga to je to sluanje prepadnuto nekom .mranom moi" koja ga obara, nego zato to ono sebi nepokriveno prisvaja sadrinu zova. Zo\r stavija pred stalno biti-kriv i tako vraca natrag sopstvo iz glasnog naklapanja razumnosti onoga Se. Prema tome, onome hteti-imati-savest pripadni modus artikulisuce besede jeste eutljivost. Cutanje je bilo okarakterisano kao

345

BllAK

l \7\'fA//:

sutinska mogunost besede. 1 !n Ko utei hoe dati da se razume, mora imati neto da kae". Tubitak daje sebi u pozivu da razume svoje najvlastitije moi-biti. Stoga je to zvanje jedno utanje. Beseda savesti nikada ne dolazi do pozvuenja. Savest zove samo utei, a to znai da zov dolazi iz bezvunosti nelagodnosti i zove natrag prozvani tubitak, kao onaj koji treba da postane tih, u tiinu njega samog. Ono hteti-imati-savest, stoga, primereno razume tu uteu besedu jedino u utljivosti. Ona uskrauje re razumnom naklapanju onoga Se. utee besedenje savesti uzima razumno izlaganje savesti, koje se strogo dri dnjenica", za povod da savest izdaje za uopte neustanovljivu i nepredrunu. To da se, sluajui i razumevajuci samo glasno naklapanje, ne moe konstatovati" nikakav zov, biva p o d m e t n u t o savesti sa izgovorom da je ona nema" i da oigledno nije predruna, ne postoji. Ovim izlaganjem ono Se pokriva samo njemu svojstveno preuvenje zova i skraeni domet njegovog slusanja". Otkljuenost tubitka, koja lei u onome hteti-imati-savest, prema tome, biva konstituisana nahodenjem strepnje, razumljenjem kao sebe-projektovanjem na najvlastitije biti-kriv i besedom kao utljivou. Ovu izuzetnu, u samom tubitku njegovom saveu osvedoenu svojstvenu otkljuenost - to utljivo, na strepnju spremno sebe-projektovanje na najvlastitije biti-kriv - nazivamo odlunost. Odlunost je jedan izuzetan modus otkljuenosti tubitka. A otkJjuenost je ranije1 M bila egzistencijalno interpretirana kao izvorna istina. Ta istina primarno nije nikakav kvalitet suda' niti uopte nekog odredenog dranja, nego jedan sutinski konstitutiv bitka-u-svetu kao takvog. Istina mora da bude pojmljena kao iundamentalni egzistencijal. Ontoloko razjanjenje stava: tubitak je u istini" pokazalo je izvornu otkljuenost tog bia kao istinu cgzistcncijc, a za njeno granino obuhvatanje uputilo je na analizu svojstvenosti tubitka. 1 4 2
140 Uporediti 34, str. 200-201. 141 l/porediti 44, str. 253 i dalje. 142 l/porediti o. c , str. 261-262.

346

Tubitku primcraio

osvaioaijc

jciinog svojstvaiog moi-biti i odluaiost

Tako je sada sa odlunou zadobijena najizvornija - zato to je svojstvcna - istina tubitka. Otkljuenost onoga Tu jednakoizvorno otkljuuje svagda ceo bitak-u-svetu, a to znai svet, U-bitak i sopstvo, koje kao ,,ja jesam" to bie jeste. Sa otkljuenou sveta je svagda ve otkrito i unutarsvetsko bie. Otkritost onoga prirunog i predrunog osniva se u otkljuenosti sveta' '\ jer slobodno davanje svagdanje celovitosti udovoljenja onoga prirunog zahteva neko predrazumljenje znaenjskosti. Razumevajui nju, brinui tubitak obazirno upuuje sebe na susretajue prirucno. Razumljenje znaenjskosti kao otkljuenost svagdanjeg sveta se, opet, osniva u razumljenju onog Radi-ega, na koje se vraa svo otkrivanje celovitosti udovoljenja. Ono Radi smestaja, uzdravanja, napredovanja, najblie su i stalne mogunosti tubitka na koje je to bie, kojem se radi o njegovom bitku, sebe svagda ve projektovalo. Baen u svoje Tu", tubitak je faktiki svagda upuen na jedan odredeni - na svoj - svet". Ujedno s tim i najblii faktiki projekti vodeni su brinuom izgubljcnou u ono Se. Ona moe cia bude pozvana svagda vlastitim tubitkom, poziv moe da bude razumljen na nain odlunosti. Ali, ovasvojstvcna otkljuenost tada jednakoizvorno modifikuje u njoj fundiranu otkritost sveta" i otkljuenost satubitka Drugih. Priruni svet" ne postaje sadrajno" neki drugi svet, krug & onih Drugih ne biva izmenjen, a ipak je razumevajui brinujui bitak ka onome prirunom i skrbei sabitak s Drugima sada odreden polazei od njihovog najvlastitijeg moi-biti-sopstvo. Odlunost ne odvaja kao svojstvcni samobitak tubitak od njegovog sveta, ne izoluje ga na neko slobodno lebdee )a. Kako bi to i uinila, kada ona ipak kao svojstvena otkljuenost i nije nita drugo nego svojstvcno jeste bitak-u-svctu. Odlunost dovodi sopstvo upravo u svagdanji brinui bitak pri onom prirunom i udarom ga gura u skrbei sabitak s Drugima. Iz onoga radi-ega samoizabranog moi-biti, odluni tubitak daje sebe slobodno za svoj svet. Tek odlunost za samog sebe dovodi tubitak u mogucnost da sabivstvujue Druge pusti da jesu" u svom najvlastitijem moi-biti, te da to njihovo moi-biti zajedno
143 l'poredili ^ 18, str. 1 14 i dalie.

347

BiiAK i VRr.ur

sa ostalim otkljui u napred-skakajui-oslobaajuoj skrbi. Odluni tubitak moe da postane savest" Drugih. Pre svega drugog iz svojstvenog samobitka odlunosti proistie svojstveno jedan-sadrugim, ali ne iz dvoznanih i zavidljivih dogovora i brbljivih bratimljenja u onome Se i u onome sto se hoe preduzeti. Odluenost je, po svojoj ontoloskoj sutini, svagda odlunost jednog svagdanjeg iaktiekog tubitka. Sutina tog biea je njegova egzistencija. Odlunost egzistira" samo kao razumevajui-sebeprojektujua odluka. Ali, na-emu-tamo se tubitak odluuje u odlunosti? Na ta on treba da se odlui? Odgovor moe da da sanio sama odluka. Bilo bi potpuno nerazumevanje fenomena odlunosti ako bi se htelo mniti da je on samo neko prihvatajue zahvatanje naspram predlegnutih i preporueenih mogunosti. Tck odluka jc upravo otkljuujucprojcktovanjc i odrcdivaujc svagdaujc faktikc mogucuosti. Odlunosti nuznopripada ncodrcdcnost, koja karakterise svako faktiki-baeeno moi-biti tubitka. U samu sebe sigurna, odlunost jeste samo kao odluka. Medutim, cgzistcncijclna, svagda tek u odluci sebe odredujua ncodrcdcnost odlunosti ipak ima svoju cgzistcncijalnu odrcdcnost. To Na-ta odlunosti ontoloki je predskicirano u egzistencijalnosti tubitka uopste kao moi-biti na nain brinue skrbi. Ali, kao briga tubitak je determinisan faktinosu i zapadanjem. Otkljuen u svom Tu, on se jednakoizvorno dri u istini i neistini. m To s^'ojstveno" vazi upravo za odlunost kao svojstvenu istinu. Ona za sebe svojstveno usvaja neistinu. Tubitak je svagda ve, i uskoro moda opet, u neodlunosti. Ovaj naziv izraava samo onaj fenomen koji je bio interpretiran kao biti-izruen gospodareoj izloenosti onoga Se. Tubitak biva /.ivljen" kao Se-sopstvo od strane razumne dvoznanosti javnosti u koioj se niko ne odluuje, a koja je ipak ve uvek zakljuila. Odlunost znai pustiti-da-se-bude-prozvan iz izgubljenosti u ono Se. Neodlunost toga Se ipak ostaje u gospodarenju, samo to ona ne moe da savlada odlunu egzistenciju. Neodlunost ne mni, kao protivpojam egzistencijalno razumljenoj odlunosti, neku ontiki-psihiku sainienost u smislu
14-1 l'porcditi ^ 44 b,

348

Tubitku priniercno osvcdocnjc

jcdtiog svojstvcnog moci-biti i odluaiost

nekoga biti-optereen preprekama. I odluka takode ostaje upuena na ono Se i njegov svet. Da se to razume - to pripada, zajedno sa ostalim, onome ta ta odluka otkljuuje, ukoliko odlunost tek daje tubitku svojstvenu prozirnost. U odlunosti se tubitku radi o njegovom najvlastitijem moi-biti, koje kao baeno moi-biti moe sebe da projektuje samo na odredene faktike mogunosti. Odluka ne uskrauje sebe zbiljnostf, nego tek otkriva ono faktiki moguno, i to tako da ga ona zahvata na onakav nain kako je ono kao najvlastitije moi-biti moguno u onome Se. hgzistencijalna odredenost svagda mogunog odlunog tubitka obuhvata konstitutivne momente do sada predenog egzistencijalnog ienomena koji nazivamo situacija. U terminu situacija (poloaj - biti u poloajif) satreperi jedno prostorno znaenje. Mi neemo hteti da pokuamo da ga izbacimo iz egzistencijainog pojma. Jer, ono lei i u onome Tif tubitka. Bitku-u-svetu pripada jedna vlastita prostornost, koja je okarakterisana fenomenima raz-daljenja i usmeravanja. Tubitak upriliuje" uprostoruje , , ukoliko faktiki egzistira. 11 Medutim, tubitku primerena prostornost, na osnovu koje egzistencija sebi odreduje svagda svoju lokaciitf, mesto" osniva se u ustrojenosti bitka-u-svetu. Primarni konstitutiv te ustrojenosti je otkljuenost. Onako kako se prostornost onoga Tu osniva u otkljuenosti, tako situacija ima svoje fundamente u odlunosti. Situacija je svagda u odlunosti otkljueno Tu, i kao takvo Tu egzistirajue bie i jeste tu, postoji. Situacija nije neki predruni ok\ir u kojem se javlja tubitak, ili u koji bi on sebe - takode samo on sam - doveo. Veoma udaljena od neke predrune meavine susretajuih okolnosti i sluajeva, situacija jestv samo kroz odlunost i u njoj. Odluno za ono Tu, kao kakvo sopstvo ima egzistirajui da jeste, njemu se tek otkljuuje svagcianji faktiki karakter udovoljenja okolnosti. Samo odlunosti moe da za-padne iz sa-sveta i okolnog sveta ono to nazivamo sluajevima. Ononie Se je, naprotiv, situacija sutinski zabravljena. O n o poznaje samo opti polozaj", gubi se na najbliim prrfikannC
143 L'porediti ^^ 23 i 2 1, str. 3 37 i dalie.

349

BI'IAK i Yi<i-Mr.

i osporava tubitak iz proraunavanja sluajeva" koje ono, ne prepoznavajui ih, dri i izdaje za vlastito postignue. Odlunost dovodi bitak onoga Tu n egzistenciju njegove situacije. Alk odlunost granino obuhvata egzistencijalnu strukturu u savesti osvedoenog svojstvenog moi-biti, onoga hteti-imati-savest. U njemu smo saznali primereno razumljenje poziva. Iz toga postaje potpuno razgovetno da zov savesti, ako on proziva ka onome moi-biti, ne dri pred sobom nikakav prazan ideal egzistencije, nego zovc naprcd u situaciju. Ova egzistencijalna pozitivnost ispravno razumljenog zova savesti istodobno ini da se moe uvideti, kako ograniavanje tendence zova na dogodena i nameravana skrivljavanja ne prepoznaje otkljuujui karakter savesti, i samo prividno nam posreduje konkretno razumevanje njenog glasa. Egzistencijalna interpretacija razumljenja poziva kao odlunosti razgre savest kao u osnovi tubitka ukljuenu vrstu bitka, u kojoj on samom sebi - osvedoavajui najvlastitije moi-biti - omoguava svoju faktiku egzistenciju. Ovaj fenomen, koji je ispostavljen pod nazivom odlunost, jedva da e moi da bude baen na istu gomilu s nekim praznim habitusom" ili nekim neodredenim veleitetoirf. Odlunost ne predstavija sebi tek upoznavajud neku situaciju, nego se uvek ve stavila u nju. Kao odluen, tubitak ve postupa. Mi namerno izbegavamo termin postupati". Jer, jedanput bi on ipak morao da bude ponovo shvaen toliko iroko da aktivnost obuhvata takode i pasivnost otpora. S druge strane, on pribliava tubitkovno ontoioko pogreno razumljenje, po kojem je odlunost jedno posebno dranje praktike moci naspram neke teoriiske moi. Briga, medutim, kao brinua skrb obuhvata bitak tubitka tako izvorno i celo, da ona u rastavljanju teorijskog i praktikog dranja svagda ve mora da bude pretpostavljena kao neto celo, a ne moe da bude tek sazdana od tih moi uz pomo neke nuno bezosnovne - posto je egzistencijalno neosnovana - dijalektike. ,4//, odlucnost jc samo u brizi brinuta i kao briga moguna svojstvcuost sanic brigc. Frikazati faktikeegzistencijelne mogucnosti u njihovirn glavnim crtama i sklopovima povezanosti, i interpretirati ih prema njiho\roj egzistencijalnoj strukiuri, to pada u krug zadataka tematske 350

l'ubitku primereno o<vedoenje jcdnog svojstvcnog tnoi-biti i odlucnost

egzistencijaine antropologije1 ~u\ Za fundamentainoontoloku nameru istraivanja koje je pred nama dovoljno je egzistencijalno granino obuhvatanje svojstvenog moi-biti, koje je u savesti osvedoeno iz samog tubitka za njega samog. Izradom odlunosti kao utljivog, na strepnju spremnog sebeprojektovanja na najvlastitije biti-kriv, istraivanje je dovelo sebe u stanje da granino obuhvati ontoloki smisao traenog svojstvenog moi-biti-ceo tubitka. Svojstvenost tubitka sada nije ni prazni naziv niti neka izmiljena ideja. Medutim, egzistencijalno dedukovan svojstveni bitak ka smrti kao svojstveno moi-biti-ceo i tako jo uvek ostaje jedan isto egzistencijalni projekat kojem nedostaje tubitku primereno osvedoenje. Tek kada ono bude pronadeno, istraivanje e da udovolii u svojoj problematici zahtevanom pokazivanju jednog egzistencijalno obistinjenog i razjanjenog svojstvenog moi-biti~ceo tubitka. Jer samo onda kada to bie bude postalo ienomenalno pristupano u svojoj svojstvenosti i celovitosti, pitanje o smislu bitka ovogbid, ijoj egzistenciji pripada razumevanje bitka uopte, dolazi na jedno oprobano tlo.

146 L" pravcu te problematike pr\ i pnt je K. Jaspers i/riito shvatio i proveo /.adatak jcdnog ucenia o na/.oru na svet. Lporediti njegovu Psvc'noio^ic dcr \Vciiiur-ciuiiiungen, 3. i/d. 1925. Tu se ono ,,ta ovek jeste" propituie i odreduje i/. onoga ta on sutinski mo/e da bude (up. Predgovor /a 1. i/d.). Odatie se osvetliava naelno eg/isteneiialno-ontoloko znaenje granicnih situacija". lilo/otska tendenea Psiholo^ijc tmzord nn <vct biva potpuno pogresno shvacena ako se primeniuje' samo kao leksikon /a tipovc na/.ora na svef.

351

TREE POGLAVLJE

Svojstveno moi-biti-ceo tubitka i vremenitost kao ontoloki smisao brige

61. Predskiciranje metodikog

koraka od

graninog

obuhvatanja svojstvenog, tubitku primerenog biti-ceo do fenomenalnog slobodnog polaganja vremenitosti

Jedno svojstveno moi-biti-ceo tubitka bilo je egzistencijalno projektovano. Razlaganje tog fenomena razgrnulo je svojstveni bitak ka smrti kao predvodenjel] . U svom egzistencijelnom osvedoavanju svojstveno moi-biti tubitka bilo je pokazano i istodobno egzistencijalno interpretirano kao odlunost. Kako ta dva fenomena treba da budu zajedno dovedena? Zar ontoloki projekat svojstvenog moi-biti-ceo nije vodio u jednu dimenziju tubitka koja lei daleko od fenomena odlunosti? ta smrt treba da ima zajediniko s konkretnom situacijom" postupanja? Zar pokuaj da se odlunost i predvodenje prisilno dre zajedno ne zavodi na jednu neodrivu, potpuno netenomenoloku konstrukciju, koja za sebe vie ne sme da zahteva ak ni karakter nekog fenomenalno osnovanog ontoloskog projekta? Spoljasnje povezivanje ta dva fenomena zabranjuje se samo od sebe. Jo preostaje kao metodiki jedini moguan put da se pode od tenomena odlunosti osvedoenog u svojoj egzistencijelnoj
14/ L'porediti 53, str. 306.

353

BlTAKl VRTMT

mogunosti, pa da se postavi pitanje: da li odlunost u satnoj svojoj najvlastitijoj egzistencijelnoj tendenci bitka upuuje napred napredvodeu odlunost kao svoju najvlastitiju svojstvenu mogunost7. Ako bi odlunost, po svom vlastitom smislu, dovela sebe u svoju svojstvenost tek onda kada se vie ne bude projektovala na samovoljne i svagda samo najblie mogunosti nego na krajnju mogunost koja je poloena pred svem faktikom moi-biti tubitka, pa kao takva manje ili vie neiskrivljeno stoji u svakom faktiki zahvaenom moi-biti tubitka? Ako bi odlunost kao svojstvena istina tubitka tek u predvodenju ka smrti dosegla sebi pripadnu svojstvenu izvesnost7 Ako bi sva faktika privremenost" odluivanja bila svojstveno razumljena, a to znai egzistencijelno dostignuttu tek u predvodenju ka smrti? Sve dok egzistencijalna interpretacija ne zaboravlja da njoj unapred dato tematsko bie poseduje vrstu bitka tubitka i da se ne da od predrunih komada sastaviti u neko predruno, njeni koraci svi skupa moraju pustiti da budu vodeni idejom egzistencije. A to za pitanje o mogunom sklopu povezanosti izmeu predvoenja i odlunosti ne znai nita manje do zahtev da se ti egzistencijalni fenomeni projektuju na u njima predskicirane egzistencijelne mogunosti, a te mogunosti da se egzistencijalno misle do kraja". Time izrada predvodee odlunosti kao jednog egzistencijelno mogunog svojstvenog moi-biti-ceo gubi karakter neke proizvoljne konstrukcije. Ona postaje interpretirajue oslobadanje tubitka za njegovu krajirju mogunost egzistencije. Ovim korakom egzistencijalna interpretacija istodobno obelodanjuje svoj najvlastitiji metodiki karakter. Do sada su - ne uzimajui u obzir prigodne nune primedbe - bila zapostavljena izriita metodika pretresanja. Valjalo je da se jedanput ve krene ka" fenomenima. Pre slobodnog polaganja smisla bitka bia, koje je razgrnuto u svom fenomenalnom osnovnom sastoju, toku istraivanja je potrebno jedno zadravanje, ne u svrhu mirovanja, ve da bi istraivanju pribavilo izotreniji poticaj. Prava metoda se osniva u primerenom prethodnom pogledu na osnovnu ustrojenost predmeta" kojeg treba otkljuiti, odnosno predmetne oblasti koju treba otkljuiti. Stoga pravo metodiko
354

Svojstvcno moi-biti-ceo tubitka i vremenitost kao ontoloki sniisao brige

promiljajue priseanje - koje doista treba razlikovati od praznih pretresania tehnike - istodobno daje i obavetenje o vrsti bitka tematskog bic;a. Razjanjavanje metodikih mogunosti, zahteva i granica egzistencijalne analitike uopte, tek osigurava nunu prozirnost svom koraku koji polae osnov, razgrtanju smisla bitka brige. Interpretacija ontolokog smisla brigc, medutim, mora da sc sprovede na osnovu potpunog i stalnog fcnomenalnog predoavanja do sada ispostavljenc egzistencijalne ustrojenosti tubitka. Tubitak je ontoloki naelno razliit od sveg predrunog i realnog. Njegov sastoj" se ne osniva u supstancijalnosti neke supstance nego u samostalnostr egzistirajueg sopstva, iji je bitak bio pojmljen kao briga. Fenomenu sopstva, koji je zajedno sa ostalim ukljuen u brizi, potrebno je izvorno i svojstveno egzistencijalno granino obuhvatanje naspram pripremnog pokazivanja nesvojstvenog Se-sopstva. S tim ide zajedno i fiksiranje mogunih ontolokih pitanja koja uopte treba usmeriti na sopstvo", tek ukoliko ono nije ni supstanca ni subjekat. Tek na taj nain smo dovoljno razjanjeni fenomen brige potom ispitivali prema njegovom ontolokom smislu. Odredivanje tog smisla ie postalo slobodno polaganje vremenitosti. To pokazivanje nije vodilo u zabite, izdvojene oblasti tubitka, nego je samo obujmilo tenomenalan sveukupan sastoj egzistencijalne osnovne ustrojenosti tubitka u poslednjim fundamentima njegove vlastite ontoloke razumljivosti. Fenomenalno izvorno biva o vremenitosti steeno iskustvo na svojstvenom biti-ceo tubitka, na fenomenu predvodec odlunosti. Ako se vremenitost u tome izvorno obelodanjuje, onda nasluujemo da je vremenitost predvodee odlunosti jedan istaknuti modus nje same. Vremenitost moe da se vrcmenujc u razliitim mogunostima i na razliite naine. Osnovne mogunosti egzistencije, svojstvenost i nesvojstvenost tubitka, ontoloki se osnivaju u mogunim vremenovanjima vremenitosti. Ako ve ontoloki karakter njegovog vlastitog bitka lei daleko od tubitka pri preovladavanju zapadajueg razumevanja bitka (bitak kao predrunost), onda to jo vie vai za izvorne fundamente tog bitka. Stoga ne sme da udi ako na prvi pogled vremenitost ne odgovara onome to je vulgarnom razumevanju vremena pristupano

BlTAK 1 VRTMT

kao vreme". Pojam vremena vulgarnog iskustva vremena, i na tom iskustvu izrasla problematika, stoga ne mogu nepregledani da fungiraju kao kriteriji primerenosti neke interpretacije vremena. Pre je tako da istraivanje mora sebe prethodno da uini prisnim sa izvornim fenomenom vremenitosti, da bi tek iz njega rasvetlilo nunost i vrstu izvora vulgarnog razumevanja vremena, a isto tako i osnov njegovog gospodarenja. Osiguravanje izvornog fenomena vremenitosti provodi se pokazivanjem toga da sve do sada ispostavljene fundamentalne strukture tubitka moraju, s obzirom na svoju mogunu celovitost, jedinstvo i razvoj, da budu pojmljene u osnovi vremenito" i kao modusi vremenovanja vremenitosti. Tako egzistencijalnoj analitici iz slobodnog polaganja vremenitosti izrasta zadatak da provedenu analizu tubitka ponovi u smislu jedne interpretacije sutinskih struktura prema njihovoj vremenitosti. Osnovne pravce time zahtevanih analiza predskicira sama vremenitost. Time ovo poglavlje dobija sledeu podelu: egzistencijelno svojstveno moi-biti-ceo tubitka kao predvodea odlunost ( 62); hermeneutika situacija dobijena za interpretaciju smisla bitka brige i metodiki karakter egzistencijalne analitike uopte ( 63); briga i sopstvost ( 64); vremenitost kao ontoloki smisao brige ( 65); vremenitost tubitka i iz nje proistiui zadaci jednog izvornijeg ponavljanja egzistencijalne analize ( 66).

62. Egzistencijelno svojstveno rnoi-biti-ceo kao predvodea odlunost

tubitka

Koliko odlunost, miljena do kraja" odgovarajui svojoj najvlastitijoj tendenci bitka, vodi na svojstveni bitak ka smrti? Kako treba pojmiti sklop povezanosti izmedu onoga hteti-imati-savest i egzistencijalno projektovanog svojstvenog moi-biti-ceo tubitka? Da li njihovo stapanje odaje neki novi fenomen? 11 i ono ostaje pri odlunosti osvedoenoj u svojoj egzistencijelnoj mogunosti, i to tako da ona putem bitka ka smrti moe da iskusi neku egzistencijelnu modalizaciju7. A ta kazuje da se fenomen odlunosti egzistencijalno misli do kraja"? 356

Svojstvcno nioi-biti-cco tubitka i vrcmcnitost kao ontoloki smisao brigc

Odlunost je bila okarakterisana kao za-sebe-strepnju-zahtevajue, utljivo sebe-projektovanje na najvlastitije biti-kriv. Ovo poslednje pripada bitku tubitka i znai: nitavni osnovobitak neke nitavnosti. Bitku tubitka pripadno kriv" ne doputa ni uveavanje ni smanjivanje. Ono lei pre svakog kvantifikovanja, ako kvantifikovanje uopte ima neki smisao. Tubitak nije ponekad sutinski kriv, pa potom opet nije kriv. Ono hteti-imati-savesti odluuje se za to biti-kriv. U vlastitom smislu odlunosti lei da se projektuje na to biti-kriv, kao kakav tubitak jeste sve dok jeste. Prema tome, egzistencijelno preuzimanje te krivice" u odlunosti biva svojstveno sprovedeno samo onda kada je odlunost u svom otkljuenju tubitka sebi postala tako prozirna da ona ono biti-kriv razume kao stalno biti-kriv. Ali, ovo razumljenje omoguava sebe samo na taj nain to tubitak sebi otkljuuje to moi-biti ,,sve do svog kraja". To to/'-na-kraju tubitka ipak egzistencijalno kazuje: bitak ka kraju. Odlunost postaje svojstveno ono ta ona moe biti, kao razumevajui bitak ka kraju, tj. kao predvoenje u smrt. Odlunost nema" samo jedan sklop povezanosti s predvodenjem kao neim drugim same sebe. Ona krije u sebi svojstveni bitak ka smrti kao mogueni egzistencijelni modalitet svoje vlastite svojstvenosti. Valjalo bi fenomenalno rastumaiti ovaj sklop povezanosti". Odlunost kazuje: pustiti-se-zvanju-napred na najvlastitije bi//-kriv. To biti-kriv pripada bitku samog tubitka, koji smo primarno odredili kao moi-biti. Tubitak jeste" stalno kriv - ovo moe da znai samo to da se on dri u tom bitku svagda kao svojstveno ili nesvojstveno egzistiranje. To biti-kriv nije nikakvo samo ostajue svojstvo nekog stalno predrunog, nego je egzistencijelna mogunost da jeste svojstveno ili nesvojstveno kriv. To Kriv" jeste svagda samo u svagdanjem faktikom moi-biti. Stoga to biti-kriv, poto pripada bitku tubitka, mora da bude pojmljeno kao moi-biti-kriv. Odlunost projektuje sebe na to moi-biti, a to znai da razume sebe u njemu. To razumljenje se, prema tome, dri u jednoj izvornoj mogunosti tubitka. Ono se svojstveno dri u njoj ako odlunost izvorno jeste ono to ona tendira da jeste. Medutim, izvorni bitak tubitka ka njegovom moi-biti razgrnuli smo kao bitak ka smrti, a to znai ka okarakterisanoj izuzetnoj mogunosti tubitka. 357

BlTAKI VIU-UL

Predvoenje otkljuuje tu mogunost kao mogunost. Zbog toga odlunost tek kao predvodea odlunost postaje jedan izvorni bitak ka najvlastitijem moi-biti tubitka. Odlunost razume to moe" onoga moi-biti-kriv tek kada se kvalitikuje ' kao bitak ka smrti. Odluen, tubitak svojstveno preuzima u svoju egzistenciju da on jestc nitavni osnov svoje nitavnosti. Smrt smo egzistencijalno pojmili kao okarakterisanu mogunost //fmogunosti egzistencije, a to znai kao jednostavnu nitavnost tubitka. Smrt ne biva pripojena tubitku pri njegovom kraju" nego kao briga tubitak jeste baeni (to znai nitavni) osnov svoje smrti. Nitavnost, koja izvorno provladava bitkom tubitka, razgre se njemu samom u svoistvenom bitku ka smrti. Predvodenje ini ono biti-kriv otvorenim tek iz osnove celog bitka tubitka. Briga krije smrt i knvicu jednakoizvorno u sebi. Tek predvodea odlunost razume to moi-biti-kriv svojstveno i ceto, a to znai izvomolls. Razumljenje zova savesti razgre izgubljenost u ono Se. Odlunost vraa tubitak natrag na njegovo najvlastitije moi-biti-sopstvo. Vlastito moi-biti postaje svojst\reno i celo prozirno u razumevaiuem bitku ka smrti kao najvlastitijoj mogunosti. Zov savesti prelazi u pozivu preko sveg svetovnog ugleda i moi tubitka. On nelolerantno upojedinaava tubitak na njegovo moi-biti-kriv i iziskuje od njega da svojstveno jeste to moi-bitikriv. Nesalomiva otrina sutinskog upojedinaavanja na najvlastitije moi-biti otkljuuje predvodenje ka smrti kao ncodnosnu mogunost. Predvodea odlunost puta da joj se ono moci-biti-kriv kao najvlastitije neodnosno moi-biti-kriv celo zarije u savest.
148 Ono biti-kriv, koje izvorno pripada ustrojenosti bitka tubitka, doista treba ra/likovati od teoloki ra/umljenog status corruptionis. fedan ontoloki uslov svoie faktike mogunosti teologija mo/e da nade u egzisteneijalno odredenom biti kriv. L' ideji tog statusa ukljuena krivica jedno je laktiko skrivljenje potpuno viaslite \rste. Ona ima svoje vlastito osvedoenje koje naeino ostaje zabra\lieno svakoni liiozoi'skom iskustvu. Eg/istencijalna anali/a toga biti-kri\ ne doka/uje nista ni za n\ protiv niogunosti greha. Ne mo/e se, strogo uzevi, ak ni kazati da ontologija tubitka polazci odsiuue scbc uopte puta tu mogucnost otvorenom. utoliko to ona kao iilozofsko ispitivanie naelno nita ne ,,zna" o irehu.
11

358

Svojstvcno moi-biti-cco tnbitka i vrcmcnitost kao ontoloki smisao brigc

Hteti-imati-savest znai spremnost za poziv na najvlastitije biti-kriv, koje je svagda ve odredilo faktiki tubitak pre svakog faktikog skrivljenja i posle njegovog iskupljenja. To prethodno i stalno biti-kriv pokazuje se nepokriveno u svojoj prethodnosti tek onda kada ta prethodnost bude postavljena u mogunost koja je za tubitak naprosto nepreteciva. Ako je odlunost predvodei u svoje moebiti uvela moguenost smrti, onda svojstvenu egzistenciju tubitka vie nita ne moe da pretekne. Fenomenom odlunosti bili smo dovedeni pred izvornu istinu egzistencije. Tubitak je odlueno razgrnut samom sebi u svom svagdanjem faktikom moi-biti, i to tako da on sam jeste to razgrtanje i biti-razgrnut. Istini pripada jedno njoj svagda odgovarajue drati-za-istinito. Izriito prisvajanje onoga otkljuenog odnosno otkritog jeste onofr/fz-izvestan.Izvorna istina egzistencije zahteva jedno jednakoizvorno biti-izvestan kao sebe-drati u onome to otkljuuje odlunost. Ona daje sebi svagdanju faktiku situaciju i donosi sebe u nju. Situacija ne puta da bude unapred proraunata i unapred data poput neega predrunog koje eka na neko shvatanje. Ona biva otkljuena samo u slobodnom, pre toga neodreenom ali za odredljivost otvorenom sebe-odluivanju. ta tada znai izvesnost koja pripada takvoj odlunosti? Ona treba da se dri u onome odlukom otkljuenom. A to kazuje: ona upravo ne moe uporno da ostaje pri situaciji nego mora da razume da odluka po svom vlastitom smislu otkljuenja mora da bude slobodna i drana otvorenom za svagdanju faktiku mogunost. Izvesnost odluke znai: drati-sebe-slobodnom za svoj moguan i svagda faktiki nuan opoziv. Takvo drati-za-istinito odlunosti (kao istina egzistencije) ipak nikako ne doputa da padne natrag u neodlunost. Naprotiv: ovo drati-za-istinito kao odluno drati-sebe-slobodno za opoziv jeste svojstvena odhinost za ponavljanje samogsebe. Medutim, time je egzistencijelno potkopana upravo izgubljenost u neodlunost. Odlunosti pripadno drati-za-istinito po svom smislu tendira ka tome da se stalno, a to znai za celo moi-biti tubitka, dri slobodno. Ta stalna izvesnost biva zajamena odlunosti samo tako to se ona odnosi prema mogunosti koja joj moe biti naprosto izvesna. U svojoj smrti tubitak mora sebe naprosto da opozove". 359

BITAK

i YIU:MI:

Odlunost, kojoj je to stalno izvesno, a to znai predvodeei, dobija svoju svojstvenu i celu izvesnost. Ali, tubitak je jednakoizvorno i u neistini. Predvodea odlunost mu istodobno daje izvornu izvesnost njegove zabravljenosti. Odluno predvodei, tubitak se dri otvoren za stalnu, iz osnova vlastitog bitka mogunu izgubljenost u neodlunost onoga Se. Neodlunost je kao stalna mogunost tubitka sa-izvesna. Samoj sebi prozirna odlunost razume a neodredenost onoga moi-biti odreuje sebe svagda samo u odluci prema svagdanjoj situaciji. Ona zna za neodredenost koja provladava biem koje egzistira. To znanje, medutim, ako hoe da odgovara svojstvenoj odlunosti, mora i samo da proistekne iz nekog svojstvenog otkljuenja. Neodredenost vlastitog, premda u odluci svagda izvesnim postalog moi-biti, medutim, otvara se eela tek u bitku ka smrti. Predvodenje dovodi tubitak pred jednu mogunost koja stalno ostaje izvesna, a ipak svakog trenutka ostaje neodredena u onome, kada mogunost postaje nemogunost. Ona ini otvorenim da je to bie baeno u neodredenost svoje granine situacije"; pa za nju odluen, tubitak dobija svoje svojstveno moi-biti-ceo. Neodredenost smrti se izvorno otkljuuje u strepnji. Ova izvorna strepnja, medutim, tei da od sebe iziskuje odlunost. Ona uklanja svako pokrivanje preputenosti tubitka sebi samom. Nita pred koje dovodi strepnja, razgre nitavnost koja odreduje tubitak u njegovom osnovu, koji i sam jeste kao baenost u smrt. Analiza je po redu razgrnula one rnomente modalizovanja, koji izrastaju iz svojstvenog bitka ka smrti kao najvlastitije, neodnosne, nepretecive, izvesne a ipak neodredene mogunosti, momente ka kojima iz same sebe tendira odlunost. Ona je svojstveno - i cela - ono to ona moe biti samo kao predvodeea odluenost. Obrnuto, medutim, tek interpretacija sklopa povezanosti" izmedu odlunosti i predvodenja dosegla je potpuno egzistencijalno razumevanje samog predvodenja. Do sada je ono moglo da vai samo kao ontoloki projekat. Sada se pokazalo: predvodenje nije nikakva izmiljena i tubitku nasilno nametnuta mogunost, nego modus jednog u tubitku osvedoenog egzistencijelnog moi-biti, modus koji on iziskuje za sebe samo ako sebe svojstveno razume 360

Svojstveno moi-biti-ceo

tubitka i vranenitost

kao ontoloki sniisao brige

kao odlunog. Predvoenje nije" kao slobodno lebdee dranje, ve mora da bude pojmljeno kao u egzistcncijelno osvedoenoj odlunosti prikrivcna i prema tome sa-osvedoena mogunost svojstvenosti te odlunosti. Svojstveno miljenje na smrt" je egzistencijelno sebi prozirnim postalo hteti-imati-savest. Ako odlunost kao svojstvena odlunost tendira ka modusu koji je granino obuhvaen predvodenjem, a predvodenje sainjava svojstveno moi-biti-ceo tubitka, onda je u egzistencijelno osvedoenoj odlunosti sa-osvedoeno jedno svojstveno moi-biti-ceo tubitka. Pitanje o tom moi-hiti-ceo jc faktiki-cgzistencijclno pitanje. Tubitak odgovara na njega kao odluan tubitak. Pitanje o tome moi-biti-ceo tubitka sada je potpuno odbacilo poetno 1 [y pokazani karakter, kao da je ono samo jedno teorijsko, metodiko pitanje analitike tubitka proizalo iz nastojanja oko jedne potpune datosti" celog tubitka. U poetku samo ontoloko-metodiki pretresano pitanje celovitosti tubitka imalo je svoje pravo, ali samo zato to se osnov tog prava vraa na ontiku mogunost tubitka. Rasvetljavanje sklopa povezanosti" izmedu predvodenja i odlunosti u smislu mogunog modalizovanja odlunosti predvodenjem postalo je fenomenalno pokazivanje jednog svojstvenog moi-biti-ceo tubitka. Ako je tim fenomenom pogoen jedan nain bitka tubitka na koji on sebe dovodi k sebi samom i pred sebe samog, onda on mora svakodnevnom, razumskom izlaganju tubitka onoga Se da ostane ontiki i ontoloki nerazumljiv. Bilo bi pogreno razumevanje kada bi se ova egzistencijelna mogunost odgurnula kao nedokazana" ili, pak, kada bi se htelo da se ona teorijski" dokae. Pa ipak, tom fenomenu je potrebna zatita od najgrubljih izokretanja. Predvodea odlunost nije nikakav izlaz pronaen da bi se prevazila" smrt, nego je ona razumljenje koje sledi zov savesti i koje smrti slobodno daje mogunost da ovlada egzistencijom tubitka i da u osnovi raspri svako povrno samopokrivanje. Kao bitak ka smrti odredeno hteti-imati-savest takode ne znai nikakvu od sveta odvraenu usamljenost ne^o oslobodeno od iluzija dovodi u
149 t'porediti ^ k^ str. 273 i dalic.

361

BlTAK I VRL-MT

odlunost postupanja". Predvodea odlunost takode ne potie od nekog idealistikog" zahtevanja koje nadlee egzistenciju i njene mogunosti, nego proistie iz trezvenog razumljenja osnovnih faktikih mogunosti tubitka. Zajedno s trezvenom strepnjom koja dovodi pred upojedinaeno moi-biti, ide opremljeno radovanje toj mogunosti. U njemu tubitakpostaje slobodan od sluajnosti" kojima biva razonoden, sluajnosti koje zaposlena udnja za novim sebi pribavlja primarno iz svetskih dogodovtina. Pa ipak, analiza tih osnovnih timunga prekorauje granice koje su interpretaciji koja je pred nama povuene njihovim fundamentalnoontolokim ciljem. Ali, zar sprovedenoj ontolokoj interpretaciji egzistencije tubitka ne lei u osnovi jedno odredeno ontiko shvatanje o svojstvenoj egzistenciji, jedan faktiki ideal tubitka? To doista jeste tako. Taj fakat ne samo da ne sme da bude porican i prisilnim nainom priznat, nego on mora u svojoj pozitivnoj nunosti da bude pojmljen iz tematskog predmeta istraivanja. Filozofija nikada nee hteti da osporava svoje pretpostavke", ali ne sme takode ni da ih puko prizna. Ona poima pretpostavke i ujedno sa njima dovodi do podrobnijeg razvijanja ono za ta su one pretpostavke. Tu funkciju ima metodiko promiljajue seanje koje se sada zahteva.

63. Hermeneutika situacija dobijena za interpretaciju smisla bitka brige i metodiki karakter cgzistencijalne analitike uopte Predvodeom odlunou tubitak je uinjen fenomenalno vidljivim s obzirom na svoju mogunu svojstvenost i celovitost. Hermeneutika situacija koja je za izlaganje smisla bitka brige do sada ostala nedovoljnaIM', dobila je zahtevanu izvornost. Tubitak je izvorno, a to znai s obzirom na svoje svojstveno moi-biti-ceo, stavljen u predimanje; vodei pred-vid, ideja egzistencije, razjanjenjem najvlastitijeg moi-biti dobio je svoju odredenost; konkretno
150 Uporediti 45, str. 276-

362

Svojstvcno

moi-biti-ceo

tubitka i vrcmcnitost kao ontoloki sniisuo brigc

izraenom strukturom bitka tubitka njegova ontoloka svojevrsnost je naspram svega predrunog postala tako razgovetna da prethvat na egzistencijalnost tubitka poseduje dovoljnu artikulaciju da sigurno vodi pojmovnu izradu egzistencijalija. Do sada preeni put analitike tubitka postao je konkretna demonstracija na poetku samo nabaene teze ! M : bie koje svagda mi sami jesmo, ontoloki je ono najdalje. Osnov za to lei u samoj brizi. Zapadajui bitak pri onome najblie brinutom od sveta" vodi svakodnevno izlaganje tubitka i ontiki pokriva svojstveni bitak tubitka, da bi time uskratio primerenu bazu ontologiji koja je orijentisana na to bie. Zbog toga izvorno fenomenalno prethodno davanje tog bia nije nita manje do samorazumljivo, samo ukoliko ontologija najpre sledi poteze svakodnevnog izlaganja tubitka. Slobodno polaganje izvornog bitka tubitka pre mora da mu bude izborcno u protivpotezu prema zapadajuoj ontiko-ontolokoj tendenci izlaganja. Ne samo pokazivanje najelementarnijih struktura bitka-u-svetu, granino obuhvatanje pojma sveta, razjanjavanje najblieg i prosenog Ko tog bia, Se-sopstva, interpretacija onoga Tu", nego pre svega analize brige, smrti, savesti i krivice pokazuju kako se u samom tubitku brinua razumnost dokopala onoga moi-biti i njegovog otkljuenja, a to znai zabravljenja. Stoga vrsta bitka tubitka zahteva od jedne ontoloke interpretacije, koja je sebi za cilj postavila izvornost fenomenalnog pokazivanja, da za sebe osvoji bitak tog bia spram njcgovc vlastite icndenccpokrivanja. Egzistencijalna analiza, stoga, za zahteve odnosno za dovoijnost i umirenu samorazumljivost svakodnevnog izlaganja, stalno poseduje karakter nasilnosti. Taj karakter, doduse, posebno odlikuje ontologiju tubitka, ali on je svojstven svakoj interpretaciji zato to razumljenje koje se u njoj obrazuje poseduje strukturu projektovanja. Ali, zar za to ne postoji svagda neko vlastito vodstvo i rcgulisanje? A odakle ontoloki projekti treba da uzmu evidenciju fenomenalne primerenosti za svoje nalaze"? Ontoloka interpretacija projektuje prethodno dato bie na njemu vlastiti bitak, da bi ga
i:'l Uporediti 5, str. 35-36.

363

BllAK

l'Rl.Ml:

s obzirom na njegovu strukturu dovela do pojma. Gde su putokazi za pravac projekta da bi taj pravac uopte pogodio bitak? A ako bie koje za egzistencijalnu analitiku postaje tematsko, na svoj nain da jeste ak i prikriva njemu pripadan bitak? Odgovor na ta pitanja mora najpre da se ogranii na u njima zahtevano razjanjavanje analitike tubitka. Bitku tubitka pripada samoizlaganje. U obazirno-brinuem otkrivanju sveta' je, zajedno sa ostalim, sa-vizirano i brinjenje. Tubitak razume sebe faktiki uvek ve u odredenim egzistencijelnim mogunostima, makar projekti proisticali samo iz razumnosti onoga Se. Egzistencija je, izriito ili ne, primereno ili ne, nekako sa-razumljena. Svako ontiko razumljenje poseduje svoje, pa makar i samo pra/-ontoloke, a to znai ne teorijsko-tematski pojmljene ukljuke \ Svako ontoloki izriito pitanje o bitku tubitka ve je pripremljeno vrstom bitka tubitka. Ali svejedno, sa ega treba uzeti ono to sainjava svojstvenif egzistenciju tubitka? Bez nekog egzistencijelnog razumljenja sva analiza egzistencijalnosti ipak ostaje bez tla. Zar provedenoj interpretaciji svojstvenosti i celovitosti tubitka ne lei u osnovi jedno ontiko shvatanje egzistencije, koje neka bude i moguno, ali ipak nije potrebno da bude obavezujue za svakoga? Egzistencijalna interpretacija nikada nee hteti da preuzme neku vrhovnu odluku o egzistencijelnim mogunostima i obavezanostima. Aii, zar ne mora i ona sama da opravda sebe s obzirom na onc egzistencijelne mogunosti sa kojima ona daje ontiko tlo ontoloskoj interpretaciji? Ako je bitak tubitka sutinski ono moi-biti i slobodno-bitakza njegove najvlastitije mogunosti, i ako on egzistira samo u slobodi za njih odnosno u neslobodi spram njih, da li tada ontoloka interpretacija moe da poloi u osnov neto drugo do ontike }}iogucnosti (naine onoga moi-biti), a te }Jiogucnosti da projektujc na njihovu ontoloku mogunosfi I ako tubitak sebe ponajee izlae iz izgubljenosti u brinjenje sveta" zar nije tada ono u protivpotezu spram toga dobijeno odredenje ontiki-egzistencijelnih mogunosti, i na njima osnovana egzistencijalna analiza, takvom biu primeren nain njegovog otkljuenja? Zar nasilnost projckta tada ne postajc }icko svagdanje slobodno davanje neiskrivljcnog fenomenalnog sastoja tubitka? 364

Svojstveno moi-biti-cco tubitka i vrctncnitost kao ontoloki smisao brigc

Neka nasilno" prethodno davanje mogunosti egzistencije i bude metodiki zahtevano, ali da li ono puta sebe da se izmakne slobodnoj samovolji? Ako analitika kao egzistencijelno svojstveno moi-biti polae u osnov predvodeu odlunost, 'ka kojoj mogunosti proziva sam tubitak - i to ak iz osnova svoje egzistencije, da li je tada ta mogunost neka samovoljna mogunost? Da li je nain bitka, primereno kojem se ono moi-biti tubitka dri prema njegovoj izuzetnoj mogunosti, smrti, neki sluajno preduzeti nain? Inui li bitak-u-svctu ncku viu instancu svog nioi-biti od smrti7. Neka ontiko-ontoloki projekat tubitka na neko svojstveno mod-biti-ceo bude ak i nesamovoljan, da li se time ve opravdava egzistencijalna interpretacija sprovedena na tom fenomenu? Odakle ona uzima nit vodilju ako ne iz neke pretpostavljene" ideje o egzistenciji uopte? Cime su se upravljali koraci analize nesvojstvene svakodnevice ako ne poetno postavljenim pojmom egzistencije? I ako kaemo da tubitak zapada" pa stoga za njega treba izboriti svojstvenost onoga moi-biti spram te tendence bitka - s kakvog gledita to biva govoreno? Zar nije ve sve, iako sumrano, osvetljeno svetlou pretpostavljene' ideje egzistencije? Odakie ona uzima svoje pravo? Da li je prvi projekat, onaj koji je pokazuje, bio bez vodstva? Nikako. Formalno pokazivanje ideje egzistencije bilo je vodeno razumevanjem bitka koje lei u samom tubitku. Ipak se bez ikakve ontoloke prozirnosti razgrnulo: bie koje nazivamo tubitak, jesam svagda ja sam, i to kao ono moi-biti kome se radi o tome da jeste to bie. Tubitak razume sebe, iako bez dovoljne ontoloke odredenosti, kao bitak-u-svetu. Tako bivstvujui njega susree bie vrste bitka onoga prirunog i predrunog. Neka razlika egzistencije i realnosti bude koliko god hoe daleka od nekog ontolokog pojma, neka tubitak ak egzistenciju najpre razume kao realnost, on je ne samo predruan, nego je sebc, u bilo kojem mitskom i magijskom izlaganju, svagda ve razumeo. Jer, on inae ne bi iveo" u nekom mitu i ne bi u ritualu i kultu brinuo svoju magiju. Poetno postavljena ideja egzistencije je egzistencijelno neobavezno predskiciranje formalne strukture razumevanja tubitka uopte. Pod vodstvom te ideje sprovela se pripremna analiza najblie svakodnevice sve do prvog pojmovnog graninog obuhvatanja brige. 36:

BllAK

I VRl-Ml.

Taj fenomen o m o g u d o je izotrenije shvatanje egzistencije i njoj pripadnih odnosa prema faktinosti i zapadanju. Granino obuhvatanje strukture brige dalo je bazu za prvo ontoloko razlikovanje egzistencije i realnosti 132 . To je dovelo do teze: supstanca oveka je egzistencija" 3 . Ali, ak i ta formalna i egzistencijelno neobavezna ideja egzistencije ipak krije u sebi ve jednu odredenu, premda i nepovlaenu ontoloku sadrinu", koja isto onako kao i naspram nje ragraniena ideja o realnosti pretpostavlja" jednu ideju o bitku uopte. Samo u njenom horizontu moe da se sprovede razlikovanje izmectu egzistencije i realnosti. Obe ipak mne bitak. Medutim, zar ontoloki razjanjena ideja bitka uopte ne treba da bude dobijena tek izradom tubitku pripadnog razumevanja bitka? A ipak, to razumevanje bitka puta da bude izvorno shvaeno samo na osnovu izvorne interpretacije tubitka po niti vodilji ideje egzistencije. Ne postaje li, konano, na taj nain sasvim oigledno da se izloeni fundamentalnoontoloki problem kree u nekom krugu"? Dodue, mi smo ve pri analizi strukture razumljenja uopte pokazali da ono to se zameralo neprimerenim izrazom krug" pri1 vl pada sutini i izuzetnosti samog razumljenja . Uprkos tome, istraivanje sada mora da se, s obzirom na razjanjenje hermeneutike situacije fundamentalnoontoloke problematike, izriito vrati natrag na argument kruga". Prigovor kruga", koji se iznosi protiv egzistencijalne interpretacije, hoe da kae: ideja egzistencije i bitka uope biva pretpostavljena" i tubitak biva interpretiran prema njoj", da bi se odatle dobila ideja bitka. Jedino, ta znai pretpostaviti"? Da li idejom egzistencije biva poetno postavljen neki stav iz kojeg po formalnim pravilima konsekvencije dedukujemo dalje stavove o bitku tubitka? Ili, da li ovo pred-postavljanje poseduje karakter razumevajueg projektovanja, i to tako da interpretacija koja obrazuje takvo razumljenje upravo puta da tek dodc do rei ono to treba izloiti sdmo, da bi se ono samo od sebe odluilo; da li ono
152 Uporediti 43, str. 240 i dalje. 153 Uporediti str. 232 i str. 151. 154 Uporediti 32, str. 188 i dalje.

366

Svojstveno moi-biti-ceo tubitka i vremenitost kao ontoloki smisao brige

kao to bie odaje ustrojenost bitka prema kojoj je ono u projektu bilo formalno-pokazujui otkljueno? Da li bie s obzirom na svoj bitak uopte moe drugaije da doe do rei? U egzistencijalnoj analitici krug" u dokazu ne moe se ni izbei", zato to ona uopte ne dokazuje prema pravilima logike konsekvenci". Ono to razumnost, mnei da udovolji najvioj strogosti znanstvenog istraivanja, eli da odstrani izbegavanjem kruga" nije nita manje nego osnovna struktura brige. Izvorno konstituisan njome, tubitak je svagda ve ispred-samog-sebe. Bivstvujui, on je sebe svagda ve projektovao na odredene mogunosti svoje egzistencije i u takvim egzistencijelnim projektima predontoloki sa-projektovao neto takvo poput egzistencije i bitka. Ali, da li tada to za tubitak sutinsko projektovanje moe da bude uskraeno onom istraivanju koje, poto je poput sveg istraivanja i sdmo jedna vrsta bitka otkljuujueg tubitka, hoe da obrazuje i dovede do pojma razumevanje bitka koje pripada egzistenciji? Meutim, i sam prigovor kruga" dolazi iz jedne vrste bitka tubitka. Za razumnost brinueg izrastanja u onome Se neto takvo poput nekog projektovanja, i to ak ontolokog projektovanja, nuno ostaje zaudujue, poto se ona naelno" zatvara spram njega. Razumnost brine, bilo to teorijski" ili praktiki" samo obazirno pregledno bie. Ono izuzetno na razumnosti lei u tome to ona mni da stie iskustvo samo o onome injeniki" bivstvujuem kako bi mogla da se okane nekog razumljenja bitka. Ona previa da o biu moe injeniki" da se stie iskustvo samo onda kada je bitak ve razumljen, premda nije pojmljen. Razumnost pogreno razume razumljenje. I zbog toga ona mora i ono to lei izvan i preko dometa njenog razumevanja, odnosno izlaenje ka tome, nuno da izdaje za nasilno". Beseda o krugu" razumljenja izraz je dvostruko pogrenog shvatanja: 1. da samo razumljenje sainjava jednu osnovnu vrstu bitka tubitka. 2. da je taj bitak konstituisan kao briga. Poricati, zatajivati ili ak hteti prevazii krug, znai konano uvrstiti to pogreno shvatanje. Nastojanje pre mora da cilja ka tome da izvorno i sasvim skoi u taj krug", da bi ve na poetku analize tubitka sebi osiguralo potpuni pogled na kruni bitak tubitka. Ne suvie mnogo, 367

BlTAK I \1U\U

nego suvie malo biva pretpostavljeno" za ontologiju tubitka ako se polazf od nekog besvetovnog Ja da bi mu se tada pribavio neki objekat i neko odnoenje prema njemu, koje je ontoloki bez osnova. Suvie kratko seze pogled ako problemom biva uinjen ivot" / potom takoe prigodno biva uzeta u obzir i smrt. Tematski predmet je vetaeki dogmatskiskrojen ako se najpre" ograniimo na neki teorijski subjekat" da bi se potom on s praktike strane" dopunio u nekoj pridodatoj etici". Neka to bude dovoljno za razjanjenje egzistencijalnog smisla hermeneutike situacije jedne izvorne analitike tubitka. Ispostavljanjem predvodee odlunosti tubitak je, s obzirom na svoju svojstvenu celovitost, doveden u predimanje. Svojstvenost onoga moi-biti-sopstvo jami pred-vid na izvornu egzistencijalnost, a ova osigurava kovanje primerene egzistencijalne pojmovnosti. Analiza predvodee odlunosti istodobno je vodila ka fenomenu izvorne i svojstvene istine. Ranije je bilo pokazano kako najpre i ponajese gospodaree razumevanje bitka poima bitak u smislu predrunosti i tako pokriva izvorni fenomen istine l v \ Ali, ako bitka ima" [ako ono daje" bitak] samo ukoliko jeste" istina, a svagda se prema vrsti istine menja razumevanje bitka, onda izvorna i svojstvena istina mora da jami razumevanje bitka tubitka i bitka uopte. Ontoloka istina" egzistencijalne analize obrazuje se na osnovu izvorne egzistencijelne istine. Pa ipak, ovoj izvornoj egzistencijelnoj istini nije nuno potrebna ona ontoloka istina" egzistencijalne analize. Najizvornija, egzistencijalna istina, koja polae osnov, a kojoj stremi fundamentalnoontoloka problematika - pripremajui pitanje bitka uopte - jeste otkljueenost smisla bitka brige. Za slobodno polaganje tog smisla potrebno je nesmanjeno dranje pripravnim punog strukturnog sastoja brige.

$ 64. Briga i sopstvost

a

Jedinstvo konstitutivnih momenata brige - egzistencijalnost, faktinost i zapalost - omoguilo je prvo ontoloko granino obuhvatanje celovitosti strukturne celine tubitka. Struktura brige bila
\5D Uporediti 44 h, str. 2^9 i daljc.

368

Svojstvcno moci-biti-cco tubitka i vrcnicnitost kao ontoloki smisao bri^c

je dovedena do egzistencijalne formule: ve-biti-ispred-sebe-u (nekom svetu) kao bitak-pri (unutarsvetski susretajuem biu). Celovitost strukture brige ne izrasta tek iz nekog spoja, a ipak je raclanjcnaH\ Ovaj ontoloki rezultat morali smo da procenimo tamo-na-tome, koliko on udovoljava zahtevima jedne izvornc interpretacije tubitka 1 , . Promiljajue priseanje je odalo da temom nije bio uinjen ni cco tubitak niti njegovo svojstvcno moi-biti. Pa ipak, ini se da se pokuaj fenomenalnog zahvatanja celog tubitka izjalovio upravo na strukturi brige. Ono ispred-sebe izdavaio se za neko jos-ne. Ali to ispred-sebe, okarakterisano u smislu nekog izostatka, razgrnulo se genuino-egzistencijalnom razmatranju kao bitak ka kraju, koji svaki tubitak jeste u osnovi svog bitka. Isto tako smo uinili razgovetnim da briga u zovu savesti proziva tubitak ka njegovom najvlastitijem moi-biti. Razumljenje poziva se otvorilo - izvorno razumljeno - kao predvodea odlunost. Ona ukljuuje u sebi jedno svojstveno moi-biti-ceo tubitka. Struktura brige ne govori protiv nekog mogunog biti-ceo, nego je uslov moguaiosti takvog egzistencijelnog moi-biti. Tokom te analize postalo je razgovetno da u fenomenu brige lee usidreni egzistencijalni fenomeni smrti, savesti i krivice. Ralanjavanjc cclovitosti strukturnc cclinc postalo jc jo bogatijc, a tinic jc i cgzistcncijalno pitanjc o jcdinstvu tc cclovitosti posiido jo hitnijc. Kako treba da pojmimo to jedinstvo? Kako tubitak moe jedinstveno da egzistira na spomenute naine i u spomenutim mogunostima svog bitka? C^igledno samo tako da u svojim sutinskim mogunostima on sani jcstc taj bitak, da svagda ja jesam to a bice. Cini se da to Ja" dri zajedno" celovitost strukturne celine. To ,,Ja" i sopstvo" oduvek su u ontologiji" tog bia bili pojmljeni kao nosei osnov (supstanca odnosno subjekat). Pa i analitika koja je pred nama takode je ve pri pripremnom karakterisanju svakodnevice naila na pitanje o onome Ko tubitka. Pokazalo se da najpre i ponajese tubitak nijc on sam nego je iz- b gubijen u Se-sopstvu. To Se-sopstvo je jedna egzistencijelna modifikacija svojstvenog sopstva. Pitanje o ontolokoj ustrojenosti
136 l'porcditi ^ 41, str. 230 i daljc. 137 l'poredhi 43, str. 273 i dalie.

369

BlTAK l VRl-Ml-:

sopstvosti ostalo je neodgovoreno. Dodue, nit vodilja problema naelno je ve bila fiksiranaI3s: ako sopstvo pripada sutinskim odredenjima tubitka, a esencija" tubitka lei u egzistenciji, onda jastvo i sopstvost moraju da budu egzistencijalno pojmljeni. No, negativno se takode pokazalo da ontoloko karakterisanje onoga Se zabranjuje svaku primenu kategorija predrunosti (supstanca). Naelno je bilo postalo jasno: briga se ne moe ontoloki izvoditi iz realnosti ili izgraditi kategorijama realnosti ,3u . Briga ve u sebi krije fenomen sopstva, samo ukoliko s pravom stoji teza da je izraz samo-briga" u odmeravanju na skrbi kao brizi za Druge jedna tautologija1. Ali, tada se problem ontolokog odredenja sopstvosti tubitka zaotrava u pitanje o egzistencijalnom sklopu povezanosti" izmedu brige i sopstvosti. Rasvetljavanje egzistencijalnosti sopstva uzima svoje prirodno" polazite od svakodnevnog samoizlaganja tubitka koji se o samom sebi" izgovara u fa-kazivanju. Pri tome pozvuenje nije nuno. Onim Ja" to bie mni samog sebe. Sadrina tog izraza vai za naprosto jednostavnu sadrinu. Ona mni svagda samo mene i nita dalje. Kao to jednostavno, to Ja" takoe nije nikakvo odredenje drugih stvari, ono samo nije predikat nego je apsolutni subjekat". Ono u Ja-kazivanju izgovoremo i oslovljeno biva uvek pogodeno kao ono isto sebe-odravajue. Karakteri simplicitnosti", supstancijalnosti" i personalnosti" koje Kant, na primer, polae u osnov !M svog uenja O paralogizmima istog uma" , proistiu iz jednog pravog pretfenomenolokog iskustva. Ostaje pitanje, da li ono o emu je na taj nain ontiki steeno iskustvo sme ontoloki da se interpretira uz pomo spomenutih kategorija". Kant, dodue, u strogom odmeravanju na fenomenalnom sastoju datom u Ja-kazivanju pokazuje da nisu u pravu ontike teze o duevnoj supstanci koje su otkljuene iz navedenih karaktera. Ali, time se odbacuje samo jedno ontiko pogreno objanjenje onoga
158 159 160 161 Uporediti 25, str. 148 i daljc. Uporediti 43 c, str. 251. Uporediti 4 1 , str. 232. Kant, ImmanueL Kritik dcr rcincn \crnunft2, str. 399; pre svega izrada u prvom izd. S. 348 i dalje.

370

Svojstvctio ttioi-biti-cco

tubitka i vrctucnitost kao ontoloki stnisao brigc

Ja. A ipak, ontoloka interpretacija sopstvosti time nikako nije zadobijena, niti je i samo osigurana i pozitivno pripremljena. Premda Kant stroije od svojih prethodnika tei da vrsto zadri fenomenalnu sadrinu Ja-kazivanja, on ipak ponovo klizi natrag u istu onu neprimerenu ontologiju onoga supstancijalnog, ije ontike fundamente je on teorijski odrekao onome Ja. To sada treba tanije da se pokae, da bi se time fiksirao ontoloki smisao polazne postavke analize sopstvosti u Ja-kazivanju. Kantova analiza onoga Ja mislim" treba sada za ilustraciju da bude prikazana samo onoliko koliko se zahteva za objanjenje navedene problematike. " : To Ja' je puka svest koja prati sve pojmove. Njime ne biva predstavljeno nita dalje do jedan transcendentalni subjekat misli .' T'a svest po sebi (nije) ni neka predstava ... nego jedna forma predstave uopte""'. To ,,Ja mislim" je forma apercepciie koja prijanja za svako iskustvo i prethodi mu" i h i . Fenomenalnu sadrinu onoga ,,Ja" Kant s pravom zahvata i stavlja u izraz ,,Ja mislim" ili je, ako se u obzir uzme i uraunavanje praktike osobe" u inteligencu, zahvata kao ,,Ja postupam". Ja-kazivanje mora u Kantovom smislu da bude shvaeno kao Ja-mislim-kazivanje. Kant tei da fenomenalnu sadrinu onoga Ja fiksira kao res cogitans. Ako on pri tome to Ja naziva logiki subiekat" onda to ne kazuje da je Ja uopte jedan pojam dobijen puko logikim putem. Ja je pre subjekat logikog dranja, povezivanja. To ,,Ja mislim" kazuje: Ja povezLijem. Svako povezivanje je Ja povezujenfl U svakom sakupljanju i odnosenju uvek ve u osnovi lei to Ja - UTTOKet(.ifvov. Stoga je subjektum svest po sebi" i nikakva predstava, vec pre njena forr mal Ib hoe da kae: to Ja mislim nije nikakvo predstavljeno nego formalna struktura predstavljanja kao takvog, ime tek postaje mor guno nesto poput onoga predstavljenog. Forma predsta\ e ne mni ni neki okvir ni neki opti pojam, nego ono to kao tifioc; svako predstavljeno i predstavljanje ini onim to ono jeste. Ja, razumljeno kao forma predstave, kazuje isto to i: ono je logiki subjekat 1
162 O anali/i transcendentalne apercepcije sada up. Fleidegger. Martin, Kimt utni chis Problctn dcr Mciaphvsik, 2. nepromenjeno i/danie 1951, 111 odsek. 163 Kr. d. r. \'.\ str. 404. 164 O. c , A 354.

371

BlTAK l \RTMT

Ono pozitivno u Kantovoj analizi je neto dvostruko: s jedne strane, on vidi nemogunost ontikog svodenja tog Ja na neku supstancu, a s druge, on to Ja vsrto dri kao Ja mislim". Pa ipak, on ponovo zahvata to Ja kao subjekat, pa time i u jednom ontoloki neprimerenom smislu. Jer ontoloki pojam subjekta ne karakterie sopstvost togja qua sopstvo, nego istost i postojanost nekog uvek ve predrunog. Ontoloki odrediti to Ja kao subjekat kazuje: postaviti ga kao neko uvek ve predruno. Bitak tog Ja biva razumljen kao a realnost od res cogitans.103
165 Da je Kant ontoloki karakter sopstva osobe u osnovi ipak shvatao unutar horizonta neprimerene ontologije onoga unutarsvetski predrunog, kao ono supstancijalno" postaje razgo\retno iz materijala koji je H. Hajmzet [Heinz Heinisoeth] obradivao u svom lanku: Persdnlichkcitsbe\vuj!fscin und Dingun sich in dcr Kantischen Philosophic (Separat iz: hnmanuel Kant. Festschrift zur z\veiten lahrhundertieier seines Geburtstages, 1924). Tendenca lanka nadilazi jedan samo istorijski izvetaj i cilja na kategorijalni" problem personalnosti. Hajmzet kae: Jo uvek se suvie malo obraa panja na prodiranje jednoga u drugi pri radu teorijskog i praktikog uma, onako kako to sprovodi i planira Kant. Suvie malo se obraa panja na to kako ovde ak i kategorije (nasuprot njihovom naturalistikom ispunjavanju u osnovnim stavovima") izriito zadrzavaju vaenje, a pod primatom praktikog uma one treba da nadu neku novu primenu razreenu od naturalistikog racionalizma (supastanca na primer u osobi" i linom trajanju besmrtnosti, kauzalnost kao kauzalnost iz slobode", uzajamno dejstvo u zajednici umskih bia" itd.). Onesluejednom novom pristupu onome neuslovljenom kao misaono sredstvo fiksiranja, a da zbog toga nee hteti da daju racionalizujue sa/.nanje predmeta." str. 31-32. - Ovde je, medutim, ipak prcskocn svojstveni ontoloski problem. Ne moe da izostane pitanje, da li te kategorije" mogu da zadre izvorno vaenje te im je potrebno samo da budu drugaije primenjene, ili, zar one ne izokreu iz osnova ontoloku problematiku tubitka. Ako teorijski um i biva ugraden u praktiki um, egzistencijalno-ontoloki problem sopstva ostaje ne samo neresen nego i nepostavljen. Na kojem ontoloskom tlu, pak, treba da se sprovodi prodiranje jednog u drugi pri radu" teorijskog i praktikog uma? Da li teorijsko dranje odreduje vrstu bitka osobe, ili to ini praktiko drzanje, ili nijedno od ta d\ra - a tada, ta ie odreduje? Zar paralogizmi, uprkos svom fundamentalnom znaenju, ne otvaraju ontoloku lisenost tia problematike sopstva od Dekartovog res cogitans pa s\'e do Hegelovog pojma duha? Uopste niie potrebno da se misli naturalistiki" i racionalistiki", a ipak se moze stajati u jednoj samo kobnijoi - budui prividno samorazumljivoi - vlasti ontologije onoga SLipstancijalnog". - Uporediti kao sutinsku dopunu spomenutog lanka: H. Heimsoeth, Metaphvsischc Motive in dcr Ausbildufigdes kritischcn Idcalismus.

372

Svojstvctio moi-biti-ceo

tubitka i vrcmcnitost kao ontoloki smisao brigc

Na emu onda poiva to da Kant ontoloki ne moe da iskoristi pravu fenomenoloku polaznu postavku pri ,Ja mislim", pa mora da padne natrag na subjekat", a to znai na ono supstancijalno? To Ja nije samo ,Ja mislim" nego ,Ja mislim neto". Jedino, zar ne tvrdi Livek iznova i sam Kant da to Ja ostaje u odnosu prema svojim predstavama i da bez njih ono nije nita? Te predstave su za njega, meutim, ono empirijsko" koje biva praeno" tim Ja, pojave za koje to Ja prijanja". Ali, Kant nigde ne pokazuje vrstu bitka tog prijanjanja" i praenja". U osnovi, meutim, ona biva razumljena kao stalni sa-predrunobitak toga Ja sa svojim predstavama. Kant je, dodue, izbegao otcepljenje tog Ja od miljenja, a da sanio to ,Ja mislim" ipak nije u punom sastoju njegove sutine postavio kao ,Ja mislim neto", i pre svega da ontoloku pretpostavku" za ,Ja mislim neto" nije video kao osnovnu odredenost sopstva. Jer, i polazna postavka tog ,Ja mislim neto" ontoloki je odredenjem podbaena zato to to Neto" ostaje neodredeno. Ako pod tim biva razumljeno neko unutarsvctsko bie, onda u tome neizgovoreno lei pretpostavka svcta, i upravo taj fenomen saodreduje ustrojenost bitka toga Ja samo ako ono treba moi da bude nesto takvo poput ,Ja mislim neto". Ja-kazivanje mni ono bie koje svagda ja jesam kao ,Ja-sam-u-nekom-svetu". Kant nije video fenomen sveta, a bio je dovoljno konsekventan da predstave" dri daleko od apriorne sadrine tog Ja mislim". Ali, time je Ja bilo ponovo potisnuto na neki izolovani subjekat, koji na ontoloki potpuno neodreden nain prati predstave.1*0 U Ja-kazivanju tubitak izgovara scbc kao bitak-u-svetu. Ali, da li onda svakodnevno ja-kazivanje mni scbc kao bivstvujui-u-svetu? Ovde treba razdvajati. Ja-kazivajui, tubitak zasigurno mni ono bie koje on svagda sam jeste. Svakodnevno samoizlaganje, meutim, ima tendencu da sebe razume polazei od brinutog sveta".
Kantstudien tom XXIX (1924), str. 141 i dalje. O kritici Kantovog pojma Ja up. takode: Ma\ Scheler, Dcr Formalismus in cr Ethik und dic matcrialc \Ycrtcthik. 1 deo. Ovaj godinjak, tom II (1916) str. 388 i dalje. Cber Ferson und das 'Ich' 1 der transzendentalen Apper/eption". 166 L'porediti tenomenoloki kritiku Kantovog Pobijanja idealizma" 43 a, str. 241 i dalie.

373

Hl'lAK

I VRF.Mi

U ontikom sebe-mnjenju on previa sebe u odnosu na vrstu bitka bia koje je on sam. I to vai prevashodno za osnovnu ustrojenost tubitka, za bitak-u-svetu. i{1 Cime je motivisano ovo povrno" Ja-kazivanie? Zapadanjem tubitka, kao kakav on pred samim sobom bei u ono Se. Prirodnu" Ja-besedu sprovodi Se-sopstvo. U Ja" izgovara sebe sopstvo koje ja najpre i ponajee svojstveno nisam. Za izrastanje u svakodnevnoj mnogostrukosti i preganjanju onog brinutog, sopstvo samozaboravljenog Ja-brinem pokazuje se kao ono jednostavno koje je stalno isto, ali i neodredeno-prazno. Ipak se jeste ono to se brine. Da prirodna" ontika Ja-beseda previda fenomenalnu sadrinu tubitka mnenog u onome Ja - to ontolokoi interpretaciji tog Ja ne daje pravo cia zajedno sa ostalim poeini to previanje i da problematici sopstva prisilno namece neki neprimeren kategorijalni" horizont. Dakako, ontoloka interpretacija tog ,Ja" nikako ne dobija i reenje problema ve time to odbija da sledi svakodnevnu Ja-besedu, ali zasigurno dobija predskieiranje pravea u kojem mora dalje da bude pitano. Ono Ja mni ono bie koje se bivstvujui-u-svetu" jeste. Ono ve-biti-u-nekom-svetu kao biti-pri-unutarsvetski-prirunom, medutim, jednakoizvorno kazuje i ispred-sebe. ,Ja" mni ono bie kojem se radi o bitku bia koje ono jest. Ovim ,Ja" briga izgovara sebe najpre i ponajee u povrnoj" Ja-besedi brinjenja. Se-sopstvo najglasnije i najee kazuje Ja-Ja, zato sto ono u osnovi nijesvojstveno ono samo i izmie svojstvenom moi-biti. Ako ontoloka ustrojenost sopstva ne puta da bude vodena natrag ni na neku Ja-supstancu ni na neki subjekat", nego obrnuto, svakodnevno-povrno Ja-Ja-kazivanje mora da bude razumljeno iz svojstvenog moi-biti, onda odatle jo ne sledi stav: sopstvo je tada stalno predruni osnov brige. Sopstvost treba egzistencijalno otitati samo na svojstvenom moi-biti-sopstvo, a to znai na svojstvenosti bitka tubitka kao brige. Iz nje stalnost sopstva dobija svoje razjanjenje kao tobonja istrajnost subjekta. Fenomen svojstvenog moi-biti, medutim, otvara pogled za stalnost sopstva u sirnsiu
16/ L'porediti 12 i 13, str. 81 i daljc.

374

Svojstvcno moi-biti-cco tubitka i vrcmcnitost kao ontoloki smisao brigc

bio-zadobio-stalno-stoj. Stalnost sopstva u dvostrukom smislu postojane vrsto-stajnosti svojstvena je protivmogunost nesamostalnosti neodlunog zapadanja. Samo-stalnost egzistencijalno ne znai nita drugo do predvodea odlunost. Ontoloka struktura te odiunosti razgre egzistencijalnost sopstvosti sopstva. Tubitak je svojstveno sarn u izvornom upojedinaenju utljive odlunosti koja za sebe zahteva strepnju. Svojstveno b//7-sopstvo kao utee upravo ne kazuje ,Ja-Ja", nego jeste" u utljivosti baeno bie, kao kakvo ono svojstveno i moe biti. Sopstvo koje razgre utljivost odlune egzistencije jeste izvorno fenomenalno tlo za pitanje o bitku onoga ,Ja". Tek fenomenalna orijentacija na smisao bitka svojstvenog moi-biti-sopstvo dovodi u stanje da se pretrese, koje ontoloko pravo moe da se dodeli supstancijalnosti, simplicitnosti i personalnosti kao karakterima sopstvosti. Ontoloko pitanje o bitku sopstva mora da se izvue iz preovladavajuim Ja-kazivanjem stalno preporuivanog predimanja jedne postojano predrune sopstvo-stvari. Brizi nije potrebno fundiranje u nekom sopstvu, nego egzisteneijalnost kao konstiiutiv brige daje ontoloku ustrojenost samo-stalnosti tubitka, kojoj - odgovarajuei potpunoj strukturnoj sadrini brige -pripada faktiki zapalo-bitak u nesamo-stalnost. Potpuno pojmljena struktura brige ukljuuje fenomen sopstvosti. Njegovo razjanjavanje sprovodi se kao interpretacija smisla brige, kao kakva je bila odredena celovitost bitka tubitka.

$ 65. Vremenitost kao ontoloki smisao brige Oznaavanje sklopa poveznosti" izmedu brige i sopstvosti nije imalo za cilj samo razjanjenje posebnog problema jastva; ono je trebalo da poslui kao poslednja priprema za fenomenalno shvatanje celovitosti strukturne celine tubitka. Potrebna je nesalomiva disciplina egzistencijalnog postavljanja pitanuja, ako vrsta bitka tubitka za ontoloko posmatranje na kraju ipak ne treba da se izokrene u jedan - premda sasvim indiferentan - modus predrunosti. Tubitak postaie sutastven' u svojstvenoj egzistenciji koja konstituie 375

BllAK 1 VR I:\lh.

sebe kao predvodeea odlunost. Ovaj modus svojstvenosti brige sadri izvornu samo-stalnost i eelovitost tubitka. U nerazasutom, egzisteneijalno razumevajueem pogledu na nju mora da se sprovede slobodno polaganje ontolokog smisla bitka tubitka. ta se ontoloki trai pod smislom brige? ta znaei smisao: Taj fenomen je susreo istraivanie u sklopu povezanosti analize razumljenja i izlaganja.1'^ Prema njemu, smisao je ono u eemu se dri razumljivost neeega, a da ono samo ne dospeva izrieito i tematski u posmatranje. Smisao znaei ono Tamo-na-ta primarnog projekta, polazeei od eega neto - kao ono ta ono jeste - moe da bude pojmljeno u svojoj moguenosti. Projektovanje otkljueuje moguenosti, a to znaei nesto takvo to omogueava. Slobodno polagati to Tamo-na-ta nekog projekta, kazuje: otkljuiti ono to omogueava ono projektovano. Ovo slobodno polaganje metodieki zahteva da se najeeee neizrieiti projekat, koji lei u osnovi nekom izlaganju, sledi tako da ono u projektu projektovano postane otkljueeno i zahvativo s obzirom na svoje Tamo-na-ta. Ispostaviti smisao brige tada znaei: projekat koji lei u osnovi izvorne egzisteneijalne interpretaeije tubitka i koji nju i vodi, slediti tako da u njegovom projektovanom postane vidljivo njegovo Taniona-ta. To projektovano je bitak tubitka, i to otkljueen u onome to ga konstituie kao svojstveno moei-biti-eeo. To Tamo-na-ta tog projektovanog, otkljueenog, tako konstituisanog bitka ieste ono to omogueava tu konstitueiju bitka kao same brige. Pitanjem o smislu brige je pitano: ta omogucava cclovitost nihmjaic strukturne eeline brige u jedinstvu njenog ruzvitog ralanjivanja? Strogo uzevi, smisao znaei to Tamo-na-ta primarnog projekta razumljenja bitka. Samom sebi otkljueni bitak-u-svetu s bitkom biea, koje je on sam, jednakoizvorno razume i bitak unutarsvetski otkritog biea, premda netematski, pa eak jos i nediiereneirano u njegovim primarnim modusima egzisteneije i realnosti. Svo ontieko iskustvo biea, kako obazirno proraeunavanje onoga priruenog tako i pozitivnoznanstvenosazna\anjeonoga predruenog, osnivaju se u svagda vie ili manie prozirnim projektima
168 Uporcditi 32, str. 1 S4 i dalic, poschno str. 1<S, - 188.

376

Svojstveno moci-biti-cco tubitka i vremenitost kao ontoloki smisao brige

bitka odgovarajueg bica. Ti projekti, medutim, kriju u sebi jedno Tamo-na-ta, iz kojeg se gotovo hrani razumljenje bitka. Ako kaemo: bie poseduje smisao" onda to znai da je ono postalo pristupano u svorn bitku, i pre svega on, projektovan na svoj Tamo-na-ta, svojstveno" poseduje smisao". Bie poseduje" smisao samo zato to ono, kao bitak unapred otkljueno, postaje razumljivo u projektu bitka, a to znai iz onoga Tamo-na-ta tog projekta bitka. Primarni projekat razumljenja bitka daje" smisao. Pitanje o smislu bitka nekog bia ini temom to Tamo-na-ta razumljenja bitka, koje lei u osnovi svem bitku bia. Tubitak je samom sebi s obzirom na svoju egzistenciju svojstveno ili nesvojstveno otkljuen. On egzistirajui razume sebe, i to tako da to razumljenje nije nikakvo isto shvatanje, nego ono sadnjava egzistencijelni bitak faktikog moi-biti. Otkljueni bitak je bitak jednog bia kojem se radi o tom bitku. Smisao tog bitka, a to znai brige, koji omoguava brigu u njenoj konstituciji, izvorno sainjava bitak onoga moi-biti. Smisao bitka tubitka nije neko slobodno lebdee Drugo i Izvan" njega samog nego sebe razumevajui tubitak sam. ta omoguava bitak tubitka, a s tim i njegovu faktiku egzistenciju? Ono projektovano izvornog egzistencijalnog projekta egzistencije razgrnulo se kao predvodea odlunost. ta omoguava to svojstveno biti-ceo tubitka s obzirom na jedinstvo njegove ralanjene strukturne celine? Formalno egzistencijalno shvaeno, a da se sada stalno ne imenuje potpuna strukturna sadrina, predvodeca odlunost je bitak ka najvlastitijem istaknutom moi-biti. Neto takvo je moguno samo tako sto tubitak uopte u svojoj najvlastitijoj mogunosti moc da budui-doe k sebi, i da mogunost u tom pustiti-sebe-da-budui-dode-k-sebi izdri kao mogunost - a to znai da egzistira. To u istaknutoj mogunosti sebe pusiiti-a-budui-dode k sebi, koje tu mogunost i izdrava, jeste izvorni fenomen /;//dunosti. Ako bitku tubitka pripada svojstveni odnosno nesvojstveni bitak ka smrt'u onda je ovaj bitak moguan samo kao budui u sada pokazanom smislu koji treba jos blie odrediti. Budunost" ovde ne mni neko Sada koje, jo ne postalo zbiljsko" tek jednom ee biti, nego mni Dolaz u kojem tubitak u svom najvlastitijem 377

Brr.AKi

\Rr.\ir

moi-biti budui-dolazi k sebi. Predvodenje ini tubitak svojstveno buduim, dolaznim, i to tako da je samo predvoenje moguno samo ukoliko tubitak kao bivstvujui tubitak uopte uvek ve budui-dolazi k sebi, a to znai ukoliko je u svom bitku uopte budui. Predvodea odlunost razume tubitak u njegovom sutinskom biti-kriv. To razumljenje kazuje: egzistirajui preuzeti to biti-kriv, biti kao baeni osnov nitavnosti. A preuzimanje baenosti znai: svojstveno biti tubitak u onome kako on svagda vc bee. Preuzimanje baenosti je, medutim, moguno samo tako to budui tubitak moe biti svoje najvlastitije kako on svagda ve bee" - a to znai to moe biti svoje Bio". Samo ukoliko tubitak uopte jeste kao b\o-sanu on moe budue da budui-dolazi k samom sebi tako da on dohzi-natrag - da se vraa. Svojstveno budui je tubitak svojstveno bio. Predvodenje u krajnju i najvlastitiju mogunost je razumevajue dolaenje-natrag na najvlastitije Bio. Tubitak moe svojstveno biti bio samo ukoliko je on budui. Bilost proistie na izvestan nain iz budunosti. Predvodea odlunost otkljuuje svagdanju situaciju onoga Tu tako to egzistencija postupajui obazirno brine ono faktiki okolosvetski priruno. Odluni bitakpri onomeprirunom situacije, a to znai postupajue pustiti-da-susretne onoga okolosvetski prisustvujueeg moguno je samo u nekom osadanjavanju tog bia. Samo kao sadanjost u smislu osadanjavanja odlunost moe biti ono ta ona jeste: neiskrivljeno pustiti-da-susretne onoga to ona postupajui zahvata. Budue k sebi natrag-dolazei, odlunost osadanjavajui dovodi sebe u situaciju. Bilost proistie iz budunosti, i to tako da bila (bolje: bilua) budunost otputa iz sebe sadanjost. Ovaj na taj nain kao bilui-osadanjavajua budunost jedinstveni fenomen nazivamo vremenitost. Samo ukoliko je tubitak odreen kao vremenitost, on omoguava samom sebi oznaeno svojstveno moi-biticeo predvodee odlunosti. Vremenitost razgree sebe kao srnisao svojstvene brige. Fenomenalna sadrina tog smisla, koja je crpena iz ustrojenosti bitka predvodee odlunosti, ispunjava znaenje termina vremenitost. 378

Svojstvcno moi-biti-cco

tubitka i vrcmcnitost kao ontoloki smisao bvigc

Terminoloka upotreba tog izraza mora najpre da se dri daleko od svih znaenja budunosti", prolosti" i sadanjosti" koja se nameu iz vulgarnog pojma vremena. To vai i za pojmove nekog subjektivnog" i objektivnog", odnosno imanentnog" i transcencientnog" vremena". Ukoliko sam tubitak sebe najpre i ponajee nesvojstveno razume, onda sme da se nasluuje da vreme" vulgarnog razumljenja vremena prikazuje, dodue, jedan pravi, ali izvedeni fenomen. On proistie iz nesvojstvene vremenitosti koja i sama poseduje svoj vlastiti izvor. Pojmovi budunosti", prolosti" i ,,sadanjosti" najpre su izrasli iz nesvojstvenog razumljenja vremena. Terminoloko granino obuhvatanje odgovarajuih izvornih i svojstvenih fenomena bori se sa istom onom tekocom za koju ostaje snano vezana sva ontoloka terminologija. U tom polju istraivanja nasilnosti nisu proizvoljnost nego nunost osnovana u samoj stvari. Pa ipak, da bi izvor nesvojstvene vremenitosti mogao u potpunosti da se pokae iz izvorne i svojstvene vremenitosti, prvo je potrebna jedna konkretna izrada izvornog fenomena koja je tek samo sirovo oznaena. Ako odlunost sainjava modus svojstvene brige, a ona sama je moguna samo kroz vremenitost, onda u pogledu na odlunost zadobijeni fenomen mora i sam da prikazuje samo jedan modalitet vremenitosti koji uopte omoguava brigu kao takvu. Celovitost bitka tubitka kao brige kazuje: ispred-sebe-ve-biti-u (nekom svetu) kao bitak-pri (unutarsvetski susretajuem biu). Pri prvom tiksiranju ove ralanjene strukture bilo je upueno na to da s obzirom na to ralanjavanje ontolosko pitanje mora da bude vraeno jo dalje unatrag sve do slobodnog polagania jedinstva celovitosti 1(W strukturne mnogostrukosti. Izvorno jedinstvo strukture brige lei u vremenitosti. Ovo ispred-sebe osniva se u budunosti. Ovo ve-biti-u ... obelodanjuje u sebi bilost. Ovo bitak-pri ... biva omogueno u osadanjavanju. Pri tome se prema onome kazanom samo od sebe zabranjuje da se ono Pre" u Ispred" i ono Ve" shvati iz vulgarnog razumevanja vremena. To Pre" ne mni ono Prethodno" u smislu onoga Jos-ne-sada - ali kasnije"; isto tako malo ono Ve" znai
169 L'porediii ^ 4 1 , str. 233-236.

379

BllAK

I VRliMli

neko Vie-ne-sada - ali ranije". Kada bi izrazi Pre" i Ve" posedovali to vreinensko znaenje, koje oni takoe mogu da imaju, onda bi vremenitou brige bilo kazano da je ona neto to je nadasve ranije" i kasnije", jo ne" i vie ne,,. Briga bi tada bila pojmljena kao bie koje se deava i protie u vremenu". Bitakjenog bia karaktera tubitka postao bi neko prcdruno. Ako je neto takvo nemoguno, onda vremensko znaenje spomenutih izraza mora da bude neko drugo znaenje. To Pre" i Ispred" pokazuju onu budunost koja kao takva uopte tek omoguava da tubitak moe biti tako da se njemu radi o njegovom moi-biti. Sebe-projektovanje, koje se osniva u budunosti, na ono Radi samog sebe" jedan je sutinski karakter cgzistcncijalnosti. Njcn primaran snusao jc budunost. To Ve" isto tako mni egzistencijalan vremeniti smisao bitka bia koje je, ukoliko ono jeste, svagda ve baeno. Samo zato to se briga osniva u bilosti, tubitak moe da egzistira kao baeno bie koje on jeste. Onoliko dugo dok" tubitak faktiki egzistira, on nikada nije proao, ali zasigurno je uvek ve bio u smislu onoga ,,ja sani-bio\ I on nioze biti bio samo onoliko dugo dok on jeste. Prolim, nasuprot tome, nazivamo bie koje vie nije predruno, ne postoji. Tubitak stoga egzistirajui nikada ne moe da utvrdi sebe kao predrunu injenicu koja ,,sa vremenom" nastaje i prolazi, a delimino je ve i prola. On ,,se nalazi", nahodi se", uvek samo kao baeni fakat. U uahodcnju tubitak biva prepadnut samim sobom kao bie koje on, jo bivstvujui, ve bese, a to znai stalno jestc bio. Primarni egzistencijalni smisao faktinosti lei u bilosti. Formulisanje strukture brige pokazuje izrazima Pre" i Ve" vremeniti smisao egzistencijalnosti i faktinosti. Nasuprot tome, takav pokazatelj za trei konstitutivni momenat brige: zapadajuci bitak-pri... nedostaje. 1b ne treba da znai da se zapadanje ne osniva takode u vremenitosti, nego treba da nagovesti da osadanjavanje, u kojem se primarno osniva zapadanjc na ono brinuto priruno i predruno, u modusu izvorne vremenitosti ostaje ukljucno u budunost i bilost. Odluno se tubitak upravo vratio natrag iz zapadanja da utoliko svojstvenije u trenutku - u tvcn-oka' s pogledom na otkljuenu situaciju jestc tu", postoji. 380

Svojstvcno moi-biti-cco tubiika i vrcnicnitost kao ontotoki sniisao brigc

Vremenitost ornoguava jedinstvo egzistencije, faktinosti i zapadanja, i tako izvorno konstituie celovitost strukture brige. Momenti brige nisu nikakvim gomilanjem sklepani od komada, oni su to onoliko malo koliko i sama vremenitost tek od budunosti, bilosti i sadanjosti sastavlja sebe ,,sa vremenom". Vremenitost uopte ,>nije,, nikakvo bie. Ona nije, nego se vremenuje. Zato mi ipak nismo mogli a da ne kaemo: vremenitost 'jeste' - smisao brige" vremenitost 'jeste - tako i tako odreena"; to moe da bude uinjeno razumljivim tek iz razjanjene ideje bitka i toga jeste" uopte. Vremenitost vremenuje - i to mogune naine same sebe. Ti naini omoguavaju mnogostrukost modusa bitka tubitka, pre svega osnovnu mogunost svojstvene i nesvojstvene egzistencije. Budunost, bilost 1 sadanjost pokazuju fenomenalne karaktere onoga Prema-i-ka-sebi" onoga Natrag-prema", onoga pustiti-da-susretne od". Fenomeni toga ka ..., prema ..., pri ..., otvaraju vremenitost kao KcrraTiKOv naprosto. Vremcnitost jc izvorno ,,icvan-scbe" po sebi samom i za sebcsamog. Stoga okarakterisane ienomene: buducnost, bilost i sadanjost nazivamo ckstazama vremenitosti. Ona nije pre toga neko bie koje tek istupa iz sebe, nego njena sutina jeste vremenovanje u jedinstvu ekstaza. Ono to je karakteristino za vreme" pristupano vulgarnom razumevanju sastoji se, izmedu ostalog, upravo u tome da je u njemu kao jednom istom Sada-sledu, koji je bez poetka i bez kraja, nivelisan ekstatiki karakter izvorne vremenitosti. A samo to nivelisanje po svom egzistencijalnom smislu osniva se u jednom odredenom mogunom vremenovanju, primereno kojem vremenitost kao nesvoistvena vremenitost vremenuje spomenuto vreme" Ako, stoga, razumnosti tubitka pristupano vreme" biva pokazano kao //dzvorno, pa i pre da proistie iz svojstvene vremenitosti, onda se primereno stavu: a potiori fit denoniinatio opravdava nazivanje sada slobodno poloene vremenitosti kao izvornog vrcmena. Pri nabrajanju ekstaza uvek smo na prvom mestu spominjali budunost. To treba da pokae da buducnost u ekstatikom jedinstvu izvorne i svojstvene vremenitosti poseduje neku prednost, iako vremenitost ne nastaje tek nekim gomilanjem i sledom ekstaza 381

BlTAKl \RTMT

nego se svagda vremenuje u njihovoj jednakoizvornosti. Ali, unutar nje razliiti su modusi vremenovanja. A ta razliitost lei u tome to vremenovanje moe da se primarno odreduje iz razliitih ekstaza. Izvorna i svojstvena vremenitost vremenuje se iz svojstvene budunosti, i to tako da ona budui bila pre svega budi sadanjost. Primarui fenomen izvorne i svojstvene vremenitosti jeste buduenost. Prednost budunosti e, odgovaraiuci modifikovanom vremenovanju nesvojstvene vremenitosti, i sama da se menja, da varira, ali javljae se jo i u izvedenom vremenu". Briga je bitak ka smrti. Predvodeu odlunost odredili smo kao svojstveni bitak ka okarakterisanoj mogunosti jednostavne nemogunosti tubitka. U takvom bitku ka svom kraju tubitak egzistira svojstveno ceo kao ono bie koje on - baen u smrt" - moe biti. On ne poseduje neki kraj na kojem on samo prestaje, nego on egzistira konaeno. Svojstvena budunost, koja primarno vremenuje onu vremenitost koia sainjava smisao predvodee odlunosti, razgre time i samu sebe kao konanu. Jedino, zar uprkos vie-ne-tubitku mene samog ne ide vreme i dalje"? I, zar ne moe neogranieno mnogo ega jo da lei u b u d u n o s t f i da stie iz nje? Na ta pitanja treba potvrdno odgovoriti. Uprkos tome ona ne sadre nikakav prigovor protiv konanosti izvorne vremenitosti poto se ona vie uopte i ne bave njome. Pitanje nije: ta sve jo moe da se dogodi u nekom vremenu koje i dalje ide" i kakvo pustiti-da-budui-dode-k-sebi moeda susretne iz tog vremena" nego: kako je izvorno odredeno to budui-doi-k-sebi samo kao takvo. Njegova konanost primarno ne kazuje neko prestajanje, nego jejedan karaktersamog vremenovanja. Izvorna i svojstvenabudu7 nost je ono prema-i-ka-sebi, prema-S /?/, egzistirajui kao nepreteciva mogunost nitavnosti. Ekstatiki karakter izvorne budunosti lei upravo u tome da ona zatvara ono moi-biti, a to znai da je i sama zatvorena i da kao takva omoguava odluno egzistencijelno razumljenje nitavnosti. Izvorno i svojstveno budui-doi-k-sebi jeste smisao egzistiranja u najvlastitijoj nitavnosti. Tezom o izvornoj konanosti vremenitosti ne biva osporeno da vreme i dalje lde", nego ona treba samo da vrsto dri fenomenalan karakter 382

Svojstvcno nioci-biti-cco tubitka i vrcnicnitost kao ontoloki smisao brige

izvorne vremenitosti, koji se pokazuje u onome projektovanom izvornog egzistencijalnog projekta samog tubitka. Iskuenje da se previdi konanost izvorne i svojstvene budunosti, pa time i vremenitosti, odnosno da se ona ,,a priori" dri za nemogunu, proistie iz stalnog nametanja vulgarnog razumevanja vremena. Ako to razumevanje s pravom poznaje neko beskraino vreme, i samo njega poznaje, onda se time jo nije pokazalo da ono takocte ve razume i ovo vreme i njegovu beskonanosf. ta kazuje: vreme ,,ide dalje" i prolazi dalje"? ta znai to ,,u vremenu" uopte, te to ,,if i ,,iz b u d u n o s t f u posebnom? U kojem smislu je vreme" beskrajno? Tako neto zahteva objanjenje, ako vulgarni prigovori protiv konanosti izvornog vremena ne ele da ostanu bez tla. Ali, to razjanjenje se da obaviti samo ako je s obzirom na konanost i bez-konanost zadobijeno jedno primereno postavljanje pitanja. A ono ipak proistie iz razumevajueg pogleda na izvorni fenomen vremena. Problem ne moe da glasi: kako Jzvedeno" beskonano vreme, ,,u kojem" nastaje i prolazi ono predruno, postaje izvorna konana vremenitost, nego: kako iz konane svojstvene vremenitosti proistie //csvojstvena vremenitost, i kako ova poslednja kao nesvojstvena iz konane vremenitosti vremenuje neko bez-konano, ne-konano vreme? Samo zato to je izvorno vreme konaeno, izvedeno" vreme moe da se vremenuje kao bez~konaeno. U poretku razumevajueg shvatanja konanost vremena postaje potpuno vidljiva tek onda kada je beskrajno vreme" ispostavljeno da bi bilo stavljeno naspram nje. Dosadanju analizu izvorne vremenitosti saimamo u sledee teze: vreme izvorno jeste kao vremenovanje vremenitosti, kao kakvo ono omoguava konstituciju strukture brige. Vremenistost je sutinski ekstatika. Vremenitost se izvorno vremenuje iz budunosti. Izvorno vreme je konano. Pa ipak, interpretacija brige kao vremenitosti ne moe da ostane ograniena na do sada dobijenu slabasnu bazu, premda je ona sprovela prve korake u pogledu na izvorno svojstveno biti-ceo tubitka. Teza da je smisao tubitka vremenitost, mora da se obistini na konkretnom sastoju ispostavljene osnovne ustrojenosti tog bia. 383

RlTAK i VRI-:MI:

66. Vremenitost tubitka i iz nje proistiui zadaei jednog izvomijeg ponavljanja egzisteneijalne analize Slobodno poloeni fenomen vremenitosti zahteva ne samo dalekosenije obistinjenje svoje konstitutivne monosti, nego tek time i on sam dolazi u razmatrajui pogled s obzirom na osnovne mogunosti vremenovanja. Dokazivanje mogunosti ustrojenosti bitka tubitka na osnovu vremenitosti nazivamo ukratko, premda samo privremeno, vremenita" interpretacija. Naredni zadatak je da se povrh vremenite analize svojstvenog iD moi-biti-ceo tubitka i jednog opteg karakterisanja vremenitosti brige, nesvojstvenost tubitka uini vidljivom u svojoj specihnoj vremenitosti. Vremenitost se pokazala najpre na predvodeoj odlunosti. Ona je svojstveni modus otkljuenosti koja se ponajee dri u nesvojstvenosti zapadajueg samoizlaganja onoga Se. Karakterisanje vremenitosti otkljuenosti uopte vodi do vremenitog t razumevanja najblieg brinueg bitka-u-svetu, pa time i prosene indiference tubitka, kod koje je egzistencijalna analitika najpre i zapoela. 1 7 " Prosenu vrstu bitka tubitka, u kojoj se on najpre i ponaiee dri, nazvali smo svakodnevica. Ponavljanjem ranije analize svakodneviea mora da se razgrne u svom vremenitoru smislu da bi se obelodanila problematika koja je ukljuena u vremenitost i da bi potpuno iezla prividna samorazumljivosf pripremnih analiza. Vremenitost, dodue, treba da se obistini na svim sutinskim strukturama osnovne ustrojenosti tubitka. Ali, to isto tako ne vodi do nekog spoljanjeg ematskog ponovnog prolaenja kroz izvrene analize u njihovom prikazanom sledu. Drugaije usmeren tok vremenite analize treba da uini razgovetnijim sklop povezanosti ranijih razmatranja i da ukine sluajnost i prividnu proizvoljnost. Povrh tih metodikih nunosti ipak se istiu i motivi koji lee u samom ienomenu i koji prisiljavaju na drugaije ralanjivanje analize koja se ponavlja. Ontoloka struktura bia koje svagda jesam ja sdm, centrira se u samostalnosti egzistencije. Poto sopstvo ne moe da bude pojmIjeno ni kao supstanca ni kao subjekat, nego se osniva u egzistenciji,
1/0 Uporediti ^ 9, str. 70-71.

384

Svojstvcno moci-biti-cco tubitka i vrcnioiitost

kao ontoloski smisao brigc

to ie analiza nesvojstvenog sopstva, onoga Se, bila cela ostavljena u crtama pripremne interpretacije tubitka. 171 Nakon to je sada sopstvost izriito vraena natrag u strukturu brige pa time i vremenitosti, vremenita interpretacija samo-stalnosti i nesamo-stalnosti dobija vlastitu teinu. Njoj je potrebno izdvojeno tematsko sprovodenje. Ali, ona daje ne samo tek pravo osiguranje spram paralogizama i ontoloki neprimerenih pitanja o bitku onoga ]a uopste, nego ona istodobno pribavlja, odgovarajuci svojoj centralnoj funkciji, jedan izvorniji uvid ustriiktiirn vremenovanja vremenitosti. Ta vremenitost se razgre kao povesnost tubitka. Stav: tubitak je povestan, obistinjuje se kao egzistencijalno-ontoloki fundamentalan iskaz. On je veoma udaljen od nekog puko ontikog utvrdivanja injenice da se tubitak javlja u nekoj povesti sveta". Povesnost tubitka je, medutim, osnov jednog mogunog istorijskog razumljenja, koje sa svoje strane pri sebi opet nosi mogunost za jedno osobito zahvatano obrazovanje istorije kao znanosti. Vremenita interpretacija svakodnevice i povesnosti dovoljno uvruje pogled na izvorno vreme da bi samo to vreme otkrilo kao uslov mogunosti i nunosti svakodnevnog iskustva vremena. Tuhitak upotrebljava sebe kao bie kojem se radi o njegovom bitku primarno - svejedno da li to ini izriito ili ne - za samogsebe. Najpre i ponajee briga je obazirno brinjenje. Radi samog sebe upotrebljavajui sebe, tubitak trosi" sebe. Trosei-sebe, tubitak potrebuie samog sebe, a to znai svoje vreme. Potrebujui vreme on rauna s njim. Obazirno-raunajue brinjenje otkriva najpre vreme i vodi ka obrazovanju nekog raunanja vremena. Raunanje s vremenom je konstitutivno za bitak-u-svetu. Brinue otkrivanje obazira puta, raunajui sa svojim vremenom, da ono otkrito priruno i predruno susree u vremenu. Unutarsvetsko bie tako postajc pristupano kao u vremenu bivstvujuf. \Temensku odredenost unutarsvetskog bia nazivamo unutarvremenost. Na njoj najpre ontiki pronadeno vreme" postaje baza formiranja vulgarnog i tradicionalnog pojnia vremena. Vreme kao unutarvremenost, medutim, proistie iz jedne sutinske vrste vremenovanja izvorne vremenitosti. Taj izvor kazuje da je vreme, u kojem" ono
1 / 1 L'pt>a*diti ^1^ 2;> i dalio, str. 1-47 i dalje.

385

BlTAK 1 VRh'.Mh

predruno nastaje i prolazi, jedan pravi fenomen vremena, a ne ospoljavanje nekog kvalitativnog vremena" u prostor, kako hoe da uveri ontoloki potpuno neodredena i nedovoljna Bergsonova interpretacija vremena. Izrada vremenitosti tubitka kao svakodnevice, povesnosti i unutarvremenosti daje tek bezobziran uvid u zapletetiosti jedne izvorne ontologije tubitka. Kao bitak-u-svetu tubitak egzistira faktiki sa unutarsvetski susretajuim biem, i pri njemu. Bitak tubitka stoga prima svoju obuhvatajuu ontoloku prozirnost tek u horizontu razjanjenog bitka tubitku neprimerenog bia, a to znai i onoga to, niti priruno niti predruno, samo opstojf. Interpretaciji varijacija bitka svega onoga o emu kaemo da ono jeste, medutim, potrebna je jedna pre toga dovoljno rasvetljena ideja o bitku uopte. Sve dok ta ideja jo nije zadobijena, ostaje takode iponavljajuea vremenita analiza tubitka nepotpuna i optereena nejasnoama - a da i ne govorimo nairoko o stvarnim tekoama. Egzistencijalno-vremenita analiza tubitka zahteva sa svoje strane jedno iznova sprovedeno ponavljanje u okvirima naelne diskusije o pojmu bitka.

386

 E T V R T O POGLAVLJE

Vremenitost i svakodnevica

67. Osnovni sastoj cgzistcncijalnc ustrojcnosti

tuhitka

i prcdskiciranjc njcnc vrcmcnitc intcrprctacijc Pripremna analiza 1 : uinila je pristupanom jednu mnogostrukost fenomena, koja pri svoj koncentrisanosti na fundirajuu stiukturnu celovitost brige ne sme da iezne iz fenomenolokog pogleda. Izvorna celovitost ustrojenosti tubitka kao ralanjcna celovitost toliko malo iskljuuje takvu mnogostrukost da je ona zapravo zahteva. Izvornost ustrojenosti bitka ne poklapa se s jednostavnou i iedinou nekog poslednjcg elementa gradnje. Ontoloki izvor bitka tubitka nije manjf od onoga sto proistie iz njega, nego ga prethodno premasuje po monosti, pa je sve proisticanjc" u ontolokom polju degeneracija. Ontoloko prodiranje ka izvoru" ne dolazi do ontikih samorazumljivosti za obian razunV' nego mu se otvara upravo dostojnost pitanja svega samorazumljivog. Da bismo fenomene dobijene u pripremnoj analizi vratili natrag u fenomenoloko posmatranje, mora da bude dovoljno upuivajije na predene stadijume te analize. Granino obuhvatanje brige odalo se iz analize otkljuenosti, koja konstituie bitak onoga Tif. Razianjavanje tog fenomena oznaavalo je privremenu interpretaciju
172 l'porediti odsek I, str. 67-271.

387

BlTAK l VRT.MT.

osnovne ustrojenosti tubitka - bitka-u-usvetu. Njegovim oznaavanjem zapoelo je istraivanje, da bi se od samog poetka naspram neprimerenih, najee neizriitih ontolokih predodredenja tubitka osigurao jedan dovoljan fenomenalan horizont. Bitak-u-svetu je najpre bio okarakterisan u pogledu na fenomen sveta. I to tako to je eksplikacija korak po korak napredovala od ontiki-ontolokog oznaavanja onoga ,,u" okolnom svetu prirunog i predrunog kao izdvajanju unutarsvetovnosti, da bi na njoj uinila vidljivim fenomen svetovnosti uopte. Medutim, struktura svetovnosti, znaenjskost, pokazala se kao skopana s onim na ta se projektuje razumljenje koje sutinski pripada otkljuenosti, s onim moi-biti tubitka radi-ega on egzistira. Vremenita interpretacija svakodnevnog tubitka treba da zapone kod onih struktura u kojima se konstituie otkljuenost. To su razumljenje, nahoenje, zapadanje i beseda. Modusi vremenovanja vremenitosti, koje treba slobodno poioiti u pogledu na te fenomene, daju tlo da bi se odredila vremenitost bitka-u-svetu. To iznova vodi na fenomen sveta i doputa jedno granino obuhvatanje specifino vremenite problematike svetovnosti. Ono mora da se obistini karakterisanjem najblieg svakodnevnog bitka-u-svetu - zapadajueg obazirnog brinjenja. Njegova vremenitost omoguava modifikaciju obazira u tamo-gledajue dokuivanje i teorijsko saznavanje koje se osniva u tom dokuivanju. Vremenitost bitkau-svetu, koja istupa na taj nain, istodobno se pokazuje kao fundament specifine prostornosti tubitka. Treba pokazati vremenitu konstituciju razdaljenja i usmeravanja. Celina ovih analiza razgre jednu mogunost vremenovanja vremenitosti u kojoj se ontoloki osniva nesvojstvenost tubitka, i dovodi pred pitanje: kako treba da bude razumljen vremeniti karakter svakodnevice, vremeniti smisao do sada stalno upotrebljavanog najpre i ponajee'. Fiksiranje tog problema ini razgovetnim da, i do koje mere, do sada dosegnuto razjanjenje tog fenomena nije dovoljno. Poglavlje koje je pred nama, prema tome, sadri sledee ralanjenje: vremenitost otkljuenosti uopte ( 68); vremenitost bitka-u-svetu i problem transcendence ( 69), vremenitost tubitku primerene prostornosti ( 70); vremeniti smisao svekodnevice tubitka ( 71). 388

Vremenitost i

svakodnevica

68. Vremenitost otkljuenosti

uopte

Odlunost koja je okarakterisana s obzirom na svoj vremeniti smisao reprezentuje jednu svojstvenu otkljuenost tubitka. Ta otkljuenost konstituie jedno bie na taj nain to ono egzistirajui i samo moe biti svoje ,,Tu". Briga je s obzirom na svoj vremeniti smisao bila oznaena tek samo u osnovnim crtama. Pokazati njenu konkretnu vremenitu konstituciju kazuje: vremenito interpretirati u pojedinanom njene strukturne momente, a to znai razumljenje, nahodenje, zapadanje i besedu. Svako razumljenje ima svoj timung. Svako nahodenjejerazumevajue. Nahodenorazumljenje poseduje karakter zapadanja. Zapadajui uskladeno razumljenje artikulie se u odnosu na svoju razumljivost u besedi. Svagdanja vremenita konstitucija spomenutih fenomena vodi natrag svagda prema onoj jednoj vremenitosti koja kao takva jami moguno strukturno jedinstvo razumljenja, nahodenja, zapadanja i besede.

a) Vremenitost razumljenja 173 Terminom razumljenje mnimojedan fundamentalan egzistencijal - ni neku odredenu vrstu saznavanja, razliitu recimo od objanjenja i poimanja, niti uopte neko saznavanje u smislu tematskog shvatanja. Medutim, razumljenje doista konstituie bitak onoga Tu na taj nain to neki tubitak na osnovu razumljenja moe egzistirajui da obrazuje razliite mogunosti vizira, obaziranja oko sebe, samo-tamo-gledanja. Sve objanjavanje koreni kao razumevajue otkrivanje onoga nerazumljivog u primarnom razumljenju tubitka. Izvorno egzistencijalno shvaeno, razumljenje kazuje: biti-projektujui ka nekom moi-biti radi kojega tubitak svagda egzistira. Razumljenje otkljuuje vlastito moi-biti na taj nain to tubitak razumevajui svagda nekako zna na emu je i kako stoji s njim samim. To znanje J , medutim, nije nikakvo imati-otkrivenim neke
I / 3 L'porediti 3 1 . str. 1 / S i dalje. <

389

Brr.Ak i vni-.Mi-

injenice nego drati-sebe u nekoj egzistencijelnoj mogunosti. Odgovarajue neznanje ne sastoji se u nekom izostanku razumljenja, nego ono mora da vai kao deficijentan modus projektovanosti onoga moi-biti. Egzistencija moe biti dostojna pitanja. Da bi to stajati-u-pitanju" postalo moguno, potrebna mu je neka otkljuenost. Projektujuem sebe-razumljenju u nekoj egzistencijelnoj mogunosti lei u osnovi budunost kao budui-doi-k-sebi iz svagdanje mogunosti, kao kakva tubitak svagda egzistira. Budunost ontoloki omoguava jedno bie koje jeste tako to razumevajui egzistira u svom moi-biti. U osnovi budue projektovanje primarno ne shvata projektovanu mogunost tematski u nekom mnjenju, ve baca sebe u nju kao mogunost. Razumevajui, tubitak jestc svagda onako kako on moe biti. Kao izvorno i svojstveno egzistiranje odala se odlunost. Najpre i najee, naravno, tubitak ostaje neodluan, a to znai zabravljen u svom najvlastitijem mod-biti, gde on sebe dovodi svagda samo u upojedinaenju. U tome lei: vremenitost se ne vremenuje stalno iz svoistvene budunosti. Pa ipak, ta nestalnost ne kazuje da vremenosti pokatkad nedostaje budunost, nego da je vremenovanje budunosti promenljivo. Za terminoloko oznaavanje svojstvene budunosti mi se vrsto drimo izraza predvocnje. On pokazuje da tubitak, svojstveno egzistirajui, sebe kao najvlastitije moi-biti puta da budud-dode k sebi, da budunost sebe mora tek i sama da zadobije, ne iz neke sadanjosti nego iz nesvojstvene budunosti. Formalno indiierentan termin za budunost lei u oznaci prvog strukturnog momenta brige - u onome ispred-sebe. Tubitak je faktiki stalno ispred-sebe, ali nestalno, prema egzistencijelnoj mogunosti, predvodei. Kako treba naspram toga da bude razlikovana nesvojstvena budunost? laj ekstatiki modus moe da se razgrne, odgovarajui onome kako to ini svojstvena budunost na odlunosti, samo u ontolokom povratku od svakodnevno brinueg, nesvoistvenog razumljenja ka njegovom egzistencijalno-vremenitom smislu. Kao briga tubitak je sutinski ispred-sebe. Najpre i ponajee, brinui bitak-u-svetu razume sebe iz onoga ta on brine. Nesvojstveno razumljenje projektuje sebe na ono to moe da bude brinuto, injeno, na ono hitno, nezaobilazno u poslovima svakodnevnog poslovanja. 390

Vrcmenitost i svakodnevica

Ali, ono brinuto jeste, onako kako jeste, radi brinueg moi-biti. To moi-biti puta tubitak da u brinuem bitku pri onome brinutom budui-doe k sebi. Tubitak budui-dolazi k sebi ne primarno u svom naivlastitijem, neodnosnom moi-biti, ve on brinui jeste oekujui sebe iz onoga to ono brinuto odaje ili odrie. Polazei od onoga brinutog tubitak budui-dolazi k sebi. Nesvojstvena budunost poseduje karakter oekivanja. Brinue sebe-razumljenje kao Se-sopstvo ima iz onoga ime se bavi u ovom ekstatikom modusu budunosti osnov" svoje mogunosti. I samo zato to faktiki tubitak na taj nain jeste oekujui svoje moi-biti iz onoga brinutog, on moe da iekuje i eka na ... Oekivanje mora de je ve svagda otkljuilo horizont i krug iz kojega neto moe da bude iekivano. Iekivanje je jedan u oekivanju fundirani modus budunostu koji sebe svojstveno vremenuje kao predvodenje. Stoga u predvodenju lei jedan izvorniji bitak ka smrti nego u brinutom iekivanju nje. Kao egzistiranje u ma kako projektovanom moi-biti, razumijenje primarno budui jeste. Medutim, ono se ne bi vremenovalo da nije vremenito, a to znai jednakoizvorno odredeno bilou i sadanjou. Nain na koji ova poslednje spomenuta ekstaza sakonstituie nesvojstveno razumljenje ve je na sirov nain postao razgovetan. Svakodnevno brinjenje razume sebe iz onoga moi-biti koje mu dolazi u susret iz mogunog uspeha i neuspeha s obzirom na ono svagda brinuto. Nesvojstvenoj budunosti, oekivanju, odgovara jedan vlastiti bitak pri onome brinutom. Ekstatiki modus te sada-njosti [Gegen-wart] razgre se ako tu ekstazu u modusu svojstvene vremenitosti dovedemo do poreenja. Predvodenju odlunosti pripada jedna sadanjost primereno kojoj neka odluka otkliuuje situaciju. U odlunosti sadanjost je iz rasutosti ne samo vraena natrag u ono najblie brinuto, nego biva drana u budunosti i bilosti. U svojstvenoj vremenitosti dranu, pa time i svojstvenu sadanjost nazivamo trenutak. Taj termin mora da bude razumljen u aktivnom smislu kao ekstaza. On mni odluno, ali u odlunosti drano odmicanje tubitka ka onome to u situaciji susree na mogunostima, okolnostima, koje se mogu brinuti. Fenomen trenutka naelno ne moe da bude razjanjen iz onoga Sada. To Sada je jedan vremeniti fenomen koji pripada vremenu kao unutarvremenosti: 391

BlTAK

I VRTMT

to je ono Sada ,,u kojerrf neto nastaje, prolazi ili ie predruno, postoji. ,,U trenutkir ne nioe nita da se javi, nego kao svojstvena sada-njost on puta da tek susretne ono to kao priruno ili predruno moe biti ,,u nekom vremenif. 1 7 1 Za razliku od trenutka kao svojstvene sadanjosti, nesvojstvenu sadanjost nazivamo osadanjavanje. Formalno razumljeno, svaka sadanjost osadanjavajui jeste, ali nije svaka trenutna'. Ako izraz osadanjavanje upotrebljavamo bez dodatka, onda je uvek mneno nesvojstveno, bez-trenutno-neodlucno osadanjavanje. Osadanjavanje e postati razgovetno tek iz vremenite interpretacije zapadanja u brinuti svet', koje u osadanjavanju poseduje svoj egzistencijalan smisao. Medutim, ukoliko nesvojstveno razumljenje projektuje ono moi-biti iz onoga to se moe brinuti, onda to znai da se ono vremenuje iz osadasnjavanja. Nasuprot tome, trenutak se vremenuje obrnuto - iz svojstvene budunosti. Nesvojstveno razumljenjc vremenuje se kao osadanjavajue oekivanje, ijem ekstatikom jedinstvu mora da pripada jedna odgovarajua bilost. Svojstveno budui-doi-k-sebi predvodee odlunosti pre svega je jedno dolaenje natrag ka najvlastitijem, u svoje upojedinaenje baenom sopstvu. Ova ekstaza omoguava da tubitak moe odluno da preuzme bie koje on ve jeste. U predvodenju tubitak dovodi sebe ponovo napred u najvlastitije moi-biti. Svojstveno /7/7/-bio niv/AVdmoponavIjanje. Ali, nesvojstveno sebe-projektovanje na iz onoga brinutog, njega osadanjavajui, crpene mogunosti, moguno je samo tako to je tubitak u svom najvlastitijem baeenotn moi-biti zaboravio sebe. Nije tako da je ovo zaboravljanje nita, niti je ono samo nedostajanje seanja, nego je jedan vlastiti,
174 S. Kicrkegor jc doista iiajprodubljcnijc vidoo cgzistcnLijchii icnomcn (rcnutka, to jo nc znai da mu jc odgovarajuci pola /a rukom i cg/istcncijalna intcrprctaciia. On ostaic vc/an /a vulgarni pojam vrenicna, pa trcnutak odrcduic uz pomoc onoga Sada i venosti. Kada Kjcrkcgor go\ori o vremenitosti", on mni ,,bitak-u-vremenif o\cka. \Ycme kao unutarvrcnienost po/naje samo to Sada, ali nikada ne po/naie neki trenutak. Aik ako se o trenutku stic cgzistcncijelno isku.Nt\'o, onda ie, iako egzistecniialno nei/riito, pretposta\ Ijcna icdna izvornija vrcmcnitost. I' odnosu n,\ ....trcnutak" up. K. jaspcrs, fcvcliologic ticr IVclttuisclhiuiingcfL 3. nepromenjeno i/danje l c )23, str. 108 i dalie, a k tome ios i Rctcrat KicrkcgmmL^ .str. 419-132.

392

Vremcnitost i

svakodnevica

pozitivan" ekstatiki modus bilosti. Ekstaza (odmicanje) zaboravljanja poseduje karakter samom sebi zabravljenog izmaknua prcd onim najvlastitijim Bio, i to tako da to izmaknue pred ... ekstatiki zabravljuje ono Pred-im, a ujedno s tim isamog sebe. Zaboravljcnost kao nesvojstvena bilost time se odnosi na baeni, vlastiti bitak; ona je vremeniti smisao one vrste bitka primereno kojoj - sarn - najpre i ponajee bio. I samo na osnovu tog zaboravljanja brinue, oekujue osadanjavanje moe da zadri, i to ono tubitku neprimereno, okolosvetski susretajue bie. Tom zadravanju odgovara jedno nezadravanje koje prikazuje jedno zaboravljanje" u izvedenom smislu. Kao to je iekivanje moguno tek na osnovu oekivanja, tako je scanjc moguno na osnovu zaboravljanja, a nc obrnuto, jer u modusu zaboravljenosti bilost primarno otkljuuje" horizont u koji tubitak, izgubljen na spoljanjosti" onoga brinutog, moe da se sea, da pounutranjuje. Zaboravljajui-osadanjavajuc ockivanjc jedno je vlastito ekstatiko jedinstvo primereno kojem se nesvojstveno razumljenje vremenuje s obzirom na svoju vremenitost. Jedinstvo tih ekstaza zabravljuje svojstveno moi-biti, pa je prema tome egzistencijalni uslov mogunosti neodlunosti. Premda se nesvojstveno, brinue razumljenje odreduje iz osadanjavanja onoga brinutog, ipak se vremenovanje razumljenja primarno sprovodi u budunosti.

b) Vremenitost nahodenja' ' Razumljenje nikada nije slobodno lebdee, nego je uvek nahodeno. To Tu biva stimungom svagda jednakoizvorno otkljueno odnosno zabravljeno. Ugodenost dovodi tubitak prcd njegovu baenost, i to tako da baenost upravo nije saznata kao takva, nego je daleko izvornije otkljuena u onome kako je nekome". Biti-baen egzistencijalno kazuje: ovako ili onako se nahoditi. Nahodenje se stoga osniva u baenosti. timung reprezentuje nain na koji ja
] , 3 l.'porediti >;> 29, str. 169 i dalio.

393

BlTAK I VRTMT

svagda primarno jesam baeno bie. Kako se vremenita konstitucija ugodenosti moe uiniti vidljivom? Kako iz ekstatikog jedinstva svagdanje vremenitosti postaje uvidljiv egzistencijalni sklop povezanosti izmedu nahodenja i razumljenja? timung otkljuuje na nain okretanja-tamo prema vlastitom tubitku i odvraanja od njega. Dovoenje pred ono Da vlastite baenosti - bilo svojstveno razgrui bilo nesvojstveno pokrivajui - postaje egzistencijalno moguno samo ako bitak tubitka po svom smislu stalno jeste bio. Dovoenje pred baeno bie, koje se sam jeste, ne stvara tek ono Bio, nego njegova ekstaza tek omoguava to sebe-nalaenje na nain sebe-nahoenja. Razumljenje se osniva primarno u budunosti, nasuprot tome nahoenje se vremenuje primarno u bilosti. timung se vremenuje, a to znai da njegova specifina ekstaza pripada nekoj budunosti i sadanjosti, dakako tako da bilost moditikuje jednakoizvorne ekstaze. Naglasili smo da su timunzi, dodue, ontiki poznati, ali nisu saznati u svojoj izvornoj egzistencijalnoj funkciji. Oni vae za povrne doivljaje koji boje" celinu duevnih stanja". Ono to za neko posmatranje poseduje karakter povrnog javljanja i iezavanja, to pripada izvornoj stalnosti egzistencije. Ali svejedno, ta timunzi treba da imaju zajedniko sa vremenom"? Da ti doivljaji" dolaze i odlaze, da protiu ,,u vremenu", to je trivijalna tvrdnja - izvesno, i to ontiko-psiholoka tvrdnja. Fa ipak, zadatak je da se pokac ontoloka struktura ugodenosti u njenoj egzistencijalnovremenitoj konstituciji. I to se najpre moe raditi samo o tome da se vremenitost timunga uopte jedanput ve uini vidljivom. Teza: nahodenje se osniva primarno u bilostT, kazuje: osnovni egzistencijalni karakter timunga je neko dovesti-natrag na .... To dovesti-natrag na ... ne uspostavlja tek bilost, nego nahodenje otvara za egzistencijalnu analizu svagda jedan modus bilosti. Vremenita interpretacija nehodenja stoga ne moe da namerava da timunge dedukuje iz vremenitosti i da ih razrei u iste fenomene vremenovanja. Vredelo bi samo da se navede dokaz da timunzi u onome ta oni i kako oni egzistencijelno znae" nisu moguni - osim na osnovu vremenitosti. Vremenita interpretacija se ograniava na ve pripremno analizirane fenomene straha i strepnje. 394

Vrcmcnitost i svakodncvica

Analizu zapoinjemo pokazivanjem vremenitosti straha.rh On je bio okarakterisan kao nesvojstveno nahodenje. Kako je bilost egzistencijalni smisao koii ga omoguava? Koji modus ove ekstaze oznaava specitinu vremenitost straha? Strah je strahovanje pred neim ugroavajuim koje se, kodljivo za faktiko moi-biti tubitka, u krugu brinutog prirunog i predrunog pribliava na opisani nain. Na nain svakodnevnog obazira strahovanje otkljuuje neto pretee. Subjekat koji samo zre nikada ne bi mogao da otkrije neto takvo. Ali, zar to otkljuenje strahovanja pred ... nije neko pustiti-da-budui-dode-k-sebi? Zar se strah nije s pravom odredivao kao iekivanje nekog nadolazeeg zla (malum futurum)? Zar primarni vremeniti smisao straha nije budunost, a od toga nita manje nije bilost? Neosporno je da se strahovanje ne ,,odnosi" samo na ono budue" u znaenju onoga ,,u vremenu" tek nadolazeeg, ve je i samo to sebe-odnoenje budue u izvorno vremenitom smislu. Oigledno je da neko oekivanje zajedno sa osiirfim pripada egzistencijalno-vremenitoj konstituciji straha. Medutim, to kazuje najpre samo to da je vremenitost straha nesvojstvena vremenitost. Da li je strahovanje pred ... samo neko iekivanje neeg ugroavajueg koje nadolazi? Iekivanje neega ugroavajueg koje nadolazi ne mora ve da bude strah, i ono jeste strah tako malo da niemu upravo nedostaje speciiini timungovni karakter straha. Taj karakter lei u tome to oekivanje straha puta ono ugroavajue da se vrati natrag na faktiki brinue moi-biti. Nairag na ono bie koje ja jesam, moe da oekuje ono ugroavajue i da tubitak tako bude ugroen, samo ako je ono Na-ta tog natrag na ... ve uopte ekstatiki otvoreno. Da se" strahujue oekivanje strahuje, da ,,se" ono boji, to znai da je strahovanje pred ... svagda neko strahovanje za ..., u emu i lei timungovni i afektivni karakter straha. Njegov egzistencijalno-vremeniti smisao biva konstituisan jednim sebe-zabora\ijanjem: zbunjeno izmaknue pred vlastitim faktikim moi-biti, kao koje ugroeni bitak-u-svetu brine ono priruno. Aristotel s pravom odreduje strah kao AUTU] TIC; f] rapa^f], kao neku potitenost odnosno pometnju. 1 " Potistenost prisiljava
176 Uporediti ^ 30, str. 1 /5 i dalie. 177 Uporediti Arisrotel, Rctorika B 5. 1382 a 21.

395

BlTAKI VlU-Ml:

tubitak natrag na njegovu baenost, ali tako da upravo baenost biva zabravljena. Pometnja se osniva u nekom zaboravljanju. Zaboravljajue izmaknue pred nekim faktikim, odlunim moi-biti dri se mogunosti spasavanja sebe i izmicanja, koji su pre toga obazirno ve otkriti. Strahujue brinjenje - sebe zaboravljajud pa zato i ne zahvatajui nikakvu odreenu mogunost - skae od najblie do najblie mogunosti. Nude se sve mogune", a to znai i nemogune mogunosti. Onaj ko strahuje ne dri se nijedne, okolni svet" ne iezava nego susree u jednom vie-se-ne-snalaziti u njeniu. Sebe-zaboravljanju u strahu pripada to ponieteno osadanjavanje onoga najblieg-najboljeg. Poznato je da na primer stanari neke zapaljene kue esto spasavaju" ono najnevanije, ono najblie priruno. Samozaboravljeno osadasnjavanje nekog metea lebdeih mogunosti omoguava pometnju, koja kao takva sainjava timungovni karakter straha. Zaboravljenost pometnje modifikuje i oekivanje te ga karakterie kao potisnuto odnosno potiteno oekivanje, koje se razlikuje od nekog istog iekivanja. Specifino ekstatiko jedinstvo, koje egzistencijalno omoguava strahovanje, primarno se vremenuje iz okarakterisanog zaboravljanja koje kao modus bilosti modilikuje pripadnu sadanjost i budunost u njihovom vremenovanju. Vremenitost straha je jedno oekujui-osadasnjavajue zaboravljanje. Razumno izlaganje straha najpre tei da, primereno svojoj orijentisanosti na ono unutarsvetski susretajue, kao ono Pred-im straha odredi nadolazee zlo" i, odgovarajai njemu, odnoenje prema njemu kao iekivanje. Ono to povrh toga pripada tom lenomenu, ostaje neko oseanje ugode ili neugode". Kako se prema vremenitosti straha odnosi vremenitost strepnje\ laj fenomen smo nazvali jednim osnovnim nahodenjemJ v Ono dovodi tubitak pred njegovo najviastitije biti baen i razgre nelagodnost svakodnevno prisnog bitka-u-svetu. Strepnja je isto tako kao i strah iormalno odredena onim Pred-im zastrepnjivanja i onim Za-ta. Pa ipak, analiza je pokazala da se ta dva tenomena poklapaju. 7b ne treba da znai da su strukturalni karakteri toga
178 L'poredili ^ 40, str. 22} i dalic.

396

\'rcmcnitost i svnkodncvicii

Pred-im i Za-ta stopljeni, kao da strepnja ne bi strepela ni pred ... ni za ... To da se ti Pred-im i Za-ta poklapaju treba da znai da je bie koje ih ispunjava isto, naime, tubitak. Posebno, to Pred-im strepnje ne susree kao neto odredeno o emu se moe brinuti; ugroenost ne dolazi iz onoga prirunog i predrunog, nego pre upravo iz toga to sve priruno i predruno nekome naprosto vie nita ne kazuje'. Saokolosvetskim biem nema vie nikakvog udovoljenja. Svet u kojem ja egzistiram potonuo je do beznaenjskosti, i tako otkljueni svet moe slobodno dati samo bie u karakteru neudovoljenosti. Nita sveta, pred kojim strepi strepnja, ne kazuje da je ono u strepnji steklo iskustvo recimo o nekoj odsutnosti onoga unutarsvetski predrunog. Ono upravo mora da susree da tako uoptc ne bi moglo imati nikakve udovoljenosti s njim, te da bi moglo da pokae sebe u nekoj praznoj nemilosrdnosti. Pa ipak, u tome lei: brinue oekivanje ne nalazi nita iz ega bi moglo da razume sebe, ono zahvata u Nita sveta; naiavi na svet i udarivi u njega, medutim, razumljenje je strepnjom dovedeno na bitak-u-svetu kao takav, a to Pred-im strepnje je istodobno njeno Za-ta. To strepeti pred ... nema ni karakter nekog iekivanja niti uopte nekog oekivanja. 'lb Pred-im strepnje ipak je ve ,,tu , postoji, - sam tubitak. Zar strepnia nije onda konstituisana nekom budunou? Izvesno, pa ipak ne nesvojstvenom budunosu oekivanja. U strepnji otkljuena neznaenjskost sveta razgre nitavnost onoga o emu se moe brinuti, a to znai nemogunost sebe-projektovanja na neko moi-biti egzistencije koje je primarno fundirano u onome brinutom. Razgrtanje te nemogunosti, medutim, znai neko pustiti-da-zasvetii mogunosti nekog svojstvenog moi-biti. Kakav vremeniti smisao ima to razgrtanje? Strepnja strepi za goii tubitak kao u nelagodnost baeni tubitak. Ona dovodi natrag na isto Da najvlastitije, upojedinaene baenosti. Ovo dovodenje natrag nema karakter izmicajueg zaboravijanja, ali ni karakter nekog seanja. Jedino, isto tako malo u strepnji ve lei i neko ponavljajue preuzimanje egzistencije u odluku. Nasuprot tome, strepnja doista dovodi natrag na baenost kao mogunu ponovljivu baenost. I na taj nain ona zajedno sa ostalim razgre mogucnost jednog svojstvenog moi-biti, koje u ponavljanju kao budue mora 397

BIIAKI

vnr.Mr

doi natrag na baeno Tu. Dovoditi pred ponovljivost jeste specifini ekstatiki modus bilosti koja konstituie nahodenje strepnje. Za strah konstitutivno zaboravljanje unosi zbrku i pusta tubitak da luta tamo-amo izmeu nezahvaenih svetskih" mogunosti. Naspram ovog nezaustavljenog osadanjavanja, sadanjost strepnje je u sebe-dovoenju-natrag na najvlastitiju baenost zaustavljena. Po svom egzistencijalnom smislu strepnja ne moe da se izgubi na onome to moe da bude brinuto. Ako se neto takvo dogada u nekom nahoenju koje je slino njoj, onda je strah ono to svakodnevni razum baca zajedno sa strepnjom na istu gomilu. Premda je sadanjost strepnje zaustavljena, ona ipak nema ve i karakter trenutka koji se vremenuje u odluci. Strepnja samo dovodi u timung neke moguene odluke. Njena sadanjost dri trenutak - kao koji je moguna ona sama i samo ona - na skoku. Na osobitoj vremenitosti strepnje, da se ona izvorno osniva u bilosti i da se tek iz nje vremenuju budunost i sadanjost, pokazuje se mogunost monosti kojom se istie timung strepnje. U njoj je tubitak potpuno uzet natrag na svoju golu nelagodnost i njome je obuzet. Ali, ta obuzetost ne uzima tubitak samo natrag iz svetovnih" mogunosti, nego mu istodobno daje mogunost jednog svojstvenog mod-biti. Oba timunga, strah i strepnja, ipak se nikada ne deavajif samo izolovano u struji doivljaja", nego oni od-reduju, po-skladuju [be-stimmenj svagda neko razLimljenje, odnosno sebe iz nekog takvog razumljenja. Strah ima svoj povod u okolostvetski brinutom biu. Strepnja, naprotiv, proistie iz samog tubitka. Strah prepada polazed od onoga unutarsvetskog. Strepnja se podie iz 1 bitka-u-svetu kao baenog bitka ka smrti. Ovo narastanje strepnje iz tubitka kazuje vremenito razumljeno: budunost i sadanjost strepnje vremenujii se iz jednog izvornog biti-bio u smislu dovodenja-natrag na ponovljivost. Svojstveno, medutim, strepnja moe da narasta samo u nekom odlunom tubitku. Onaj odluni ne poznaje nikakav strah, ali razume upravo m o g u n o s t strepnje kao onog stimunga koji ga ne spreava i ne zbunjuje. 1 Ona oslobada od nistavnih' mogunosti i puta slobodno postajanje za svojstvene mogunosti. 398

Vrcmetiitost i svakodncvica

Iako se oba modusa nahodenja: strah i strepnja, primarno osnivaju u nekoj bilosti, ipak je njihov izvor razliit u pogledu na njihovo svagda vlastito vremenovanje u celini brige. Strepnja proistie iz budunosti odlunosti, strah iz izgubljene sadanjosti koja strahovano strahuje od straha, da bi upravo tako ba i zapala u njega. Ali, zar teza o vremenitosti timunga ne vai moda samo za fenomene koji su izabrani za ovu analizu? Kako treba da u bledunjavoj neugodenosti, koja provladava sivom svakodnevicom, bude naden neki vremeniti smisao? I kako stoji s vremenitou timunga i afekata poput nade, radosti, oduevljenja, vedrine? Da nisu samo strah i strepnja egzistencijalno fundirani u nekoj bilosti nego takode i ostali timunzi, to postaje razgovetno ako samo spomenemo fenomene poput mrzovolje, tuge, sete, oajanja. Njihovu interpretaciju svakako treba postaviti na iru bazu jedne izradene egzistencijalne analitike tubitka. Medutim, i jedan fenomen poput nade, za koji se ini da je ceo fundiran u budunosti, mora da bude analiziran na odgovarajui nain poput straha. Nada se, za razliku od straha koji se odnosi na neko malum futurum, okarakterisala kao iekivanje nekog bonum futurum. Odluujue za strukturu tog fenomena, medutim, nije toliko buduef karakter onoga na sta se nada odnosi, nego pre egzistencijalni smisao samog nadanja. Stimungovni karakter i ovde lei primarno u nadanju kao jednom nadati-se-neemu-za-sebc. Onaj koji se nada gotovo da sa ostaiim uzima i sebe u nadu i dovodi sebe u susret onome nadanom. A to nadano pretpostavlja jedno sebe-biti-zadobio. Da nada olaksava, nasuprot teskobe koja pritenjuje, kazuje samo da i ovo nahodenje u modusu onoga biti-b\Q ostaje u odnosu prema teretu. Zaustavljeni, bolje: podiui timung ontoloki je moguan samo u jednom ekstatiki-vremenitom odnosu tubitka prema baenom osnovu samog sebe. Bledunjava neugodenost potpune ravnodusnosti, koja ni za sta nije vezana i ni na ta ne goni, i preputa se onome to svagda dan donosi, a pri tome na izvestan nain ipak sve sa-uzima, najpodrobnije demonstrira mo zaboravljanja u svakodnevnim stimun,, zima naiblieg brinjenia. ivotarenje koje sve puta da jeste kako 399

BlTAKI VRI-Mt:

i jeste, osniva se u jednom zaboravljajuem sebe-preputanju baenosti. Ono ima ekstatiki smisao jedne nesvojstvene bilosti. Ravnodunost, koja moe da ide zajedno sa nekom prenagljujuom poslovnou, treba otro odvajati od nehaja. Ovaj timung proistie iz odlunosti koja trenutno, u tren-oka, jeste u pogledu na mogune situacije onoga u predvodenju ka smrti otkljuenom moi-biti-ceo. Samo ono bie koje se po smislu svog bitka nahodi, a to znai da egzistirajui svagda ve jeste bilo i egzistira u nekom stalnom modusu bilosti, moe da bude aficirano. Afekcija ontoloki pretpostavlja osadanjavanje, i to tako da u njemu tubitak moe da bude vraen natrag na sebe kao bilog. Kako dra i dirnutost ula u nekom samo-iveem treba ontoloki granino obuhvatiti, kako i gde uopte bitak ivotinja, na primer, biva konstituisan nekim vremenom" - to ostaje problem za sebe. c) Vremenitost zapadanja1
t!

Vremenita interpretacija razumljenja i nahodenja naisla je ne samo na jednu svagda za dotian fenomen primarnu ekstazu, nego uvek istodobno i na celu vremenitost. Kao to budunost primarno omoguava razumljenje, a bilost timung, tako trei konstitutivan strukturni momenat brige, zapadanje, poseduje svoj egzistencijalan smisao u sadanjosti. Pripremna analiza zapadanja poela je interpretacijom naklapanja, udnje za novim i dvoznanosti.lx" Vremenita analiza zapadanja treba da sledi taj isti tok. Mi istraivanje ipak ograniavamo na razmatranje udnje za novim zato to je na njoj najlake videti speciiinu vremenitost zapadanja. Analiza naklapanja i dvoznanosti, naprotiv, ve pretpostavlja razjanjenje vremenite konstitucije besede i tumaenja (izlaganja). udnja za novini je jedna izuzetna tendenca bitka tubitka primereno kojoj on brine jedno moi-videti. lsl Poput pojma vizira
179 Lporediti $ 38, str. 212 i daljt*. 180 Uporediti 35 i dalje, str. 204 i dalje. 181 Uporediti 36, str. 207 i dalje.

400

Vremenitost i

svakodnevica

ni vienje" ne biva ogranieno na dokuivanje telesnim oima". Dokuivanje u irem smislu puta ono priruno i predruno da po sebi samima telesno" susreu s obzirom na svoje izgledanje. To pustiti-da-susretne osniva se u nekoj sadanjosti. Sadanjost daje uopte ekstatiki horizont unutar kojega bie moe telesno prisustvujui biti. Ali, udnja za novim ne osadaniuje ono predruno da bi ga, prebivajui pri njemu, razumela, nego ona tei da vidi samo da bi videla i da je bila videla. Kao ovo sebe u samom sebi zapliue osadanjavanje, udnja /a novim stoji u nekom ekstatikom jedinstvu s nekom odgovarajuom budunou i bilou. udnja za novim ie\ dodue, prodiranje ka nekom jo-nevienom, ali tako da osadasnjavanje tei da uzmakne oekivanju. udnja za novim je skroz naskroz nesvojstveno budua, i to opet na taj nain to ona ne oekuje neku moguuost, nego u svojoj poudi ve udi za njom jo samo kao neim zbiljskim. udnja za novim biva konstituisana jednim nezaustavljenim osadanjavanjem koje, samo osadasnjavajui, time stalno tei da umakne oekivanju u kojem je ono ipak nezaustavljeno zaustavljeno". Sadasnjost proistie", odskae" iz pripadnog oekivanja u naglaenom smislu umaknua. Ali, to ,,odskakajui-proistiue", osadanjavanje udnje za novim je tako malo predano stvari" da ono u dobijanju \ izira takode ve i skree pogled na nesto sledee najblie. Osadanjavanje koje stalno ,,odskakajui proistie" iz oekivanja jedne odredene zahvaene moguemosti ontoloski omoguava ueprebivanje koje odlikuje udnju za novim. Osadanjavanje ne proistie odskakajui" iz oekivanja tako da se ono gotovo ontiki razumljeno skida s njega i preputa ga samom sebi. To odskakajue proisticanje" je jedna ekstatika modifikacija oekivanja, i to tako da oekivanje uaktuidno-skaee za osadasnjavanjem. Oekivanje se gotovo samo predaje, ono takode vise ne puta nesvojstvene mogunosti brinjenja da iz onoga brinutog budui-dodu k njemu, osim samo mogunosti za nezaustavljeno osadanjavanje. Ekstatiko modifikovanje oekivanja putem proistiuceg osadasnjavanja u neko naknadno-skakajue oekivanje jeste egzistencijalno-vremeniti uslov mogunosti rasipanja. Naknadno-skakaiuim oekivanjem osadanjavanje biva sve vise i vie prepustano samom sebi. Ono osadanjuje radi sadanjosti. 401

Bll.AK

VRFMf

Tako zapliui sebe u samom sebi, rasuto neprebivanje postaje bezboravinost. Taj modus sadanjosti je krajnji protivfenomen trenutku. U onom prvom tu-bitak jeste svugde i nije nigde. Ovaj drugi dovodi egzistenciju u situaciju i otkljuuje svojstveno ,,Tu". Sto je sadanjost nesvojstvenija, a to znai to vie osadanjavanje dolazi samom" sebi, utoliko vie ono zabravliujui bei pred nekim odreenim moi-biti, ali utoliko manje tada budunost moe da se vrati natrag na baeno bie. U odskakajucem proisticanju" sadanjosti lei istodobno i jedno rastue zaboravljanje. To da se udnja za novim uvek ve dri pri onome najbliem i da je zaboravila ono Pre-toga, nije neki rezultat koie se odaje tek iz udnje za novim, nego je ontoloki uslov za nju samu. Pokazani karakteri zapadanja: iskuenje, umirenje, otudenje i sebe-zaplitanje kazuju s obzirom na vremeniti smisao da odskakajui proistiue" osadanjavanje po svojoj ekstatikoj tendenciji tei da se vremenuje iz samog sebe. Tubitak se zaplie - ovo odredenje poseckije jedan ekstatiki smisao. Odmicanje egzistencije u osadanjavanju, dakako, ne znai da se tubitak odvaja od svoga Ja i sopstva. Takode u najekstremnijem osadanjavanju on ostaje vremenit, a to znai oekLijui, zaboravljajui. I osadanjavajui, tubitak jo razume sebe, iako je on otuden od svog najvlastitijeg moibiti koje se primarno osniva u svojstvenoj budunosti i bilosti. Ali, ukoliko osadanjavanje stalno nudi neto novo" onda ono ne puta tubitak da se vrati natrag na sebe i stalno ga iznova umirLije. Ali, to umirenje opet pojaava tendencu ka odskakajuem proisticanju. udnju za novim ne izdejstvuje" beskrajna nepreglednost onoga to jo nije videno, nego zapadajua vrsta vremenovanja odskakajui proistiue sadanjosti. I kada se sve videlo, upravo onda udnja za novim izumeva neto novo. Modus vremenovanja odskakajueg proisticanja" sadasnjosti osniva se u sutini vremenitosti koja je konana. Baen u bitak ka smrti, tubitak bei najpre i ponajee pred tom vie ili manje izriito razgrnutom baenou. Sadanjost odskakajui proistie iz svoje svojstvene budunosti i bilosti, da bi tek okolnim putem preko sebe pustiia tubitak da dode do svojstvene egzistencije. Izvor odskakajueg proisticanja" sadanjosti, a to znai zapadanja 402

Vrcmcnitost i svakodncvica

u izgublienost, ieste izvorna, svojstvena vremenitost sama koja omogucava baeni bitak ka smrti. Baenost, pred koju tubitak, dodue, moe da bude svojstvcuo doveden da bi u njoj sebe svojstveno razumeo, ostaje njemu isto tako zabravljena s obzirom na nieno ontiko Otkuda i Kako. Medutim, ta zabravljenost nikako nije samo neko injeniki opstojee neznanje, nego konstituie faktinost tubitka. Ona sa ostalim od reduje ekstatiki karakter preputenosti egzistencije nistavnom osnovu same sebe. Bacaj onoga biti-baen u svet ne biva najpre svojstveno zahvaen od strane tubitka, pokretnost" koja lei u njemu ne dolazi do stajanja" ve time to tubitak sada jeste tu" postoji" Tubitak biva u baenosti povuen s ostalim, otrgnut, a to znai da se kao ono u svet baeno tubitak gubi u svetu" u faktikoj upuenosti na ono to treba brinuti. Sadanjost, koja sadnjava egzistencijalni smisao toga biti-uzet-sa-ostalim, nikada ne dobija sama od sebe neki drugi ekstatiki horizont, osim ako ona u odluci ne bude vraena natrag iz svoje izgubljenosti da bi kao zaustavljeni trenutak otkljuila svagdanju situaciju, a ujedno s tim i izvornu graninu situaciju" bitka ka smrti.

d) Vremenitost besede ! s : Potpuna, razumljenjem, nahodenjem i zapadanjem konstituisana otkljuenost onoga Tu dobija artikulaciju besedom. Stoga se beseda ne vremenuje primarno u nekoj odredenoj ekstazi. Pa ipak, poto se beseda faktiki ponajee izgovara u jeziku i najpre govori na nain brinui-besedom-raspravljajueg oslovljavanja okolnog sveta', osadanjavaiijc svakako ima jednu povlaetm konstitutivnu funkciju. Tempora isto onako kao i ostali vremeniti fenomeni jezika, vrste glagolskih radnji" i vremenski stupnjevi^ ne proistiu iz toga to se beseda izgovara takocte" o vremenitim" deavanjima,
182 l ' p o r e d i t i > 54, str. lc>6 t ilaljo.

403

BlTAKl

VRliMIi

a to znai o deavanjima koja susreu u vremenu". Oni nemaju svoj osnov ni u tome to govorenje protie ,,u nekom psihikom vremenu". Beseda je vremenitapo sarnoj sebi ukoliko se sve besedenje u vezi sa ..., o ..., i ka .... osniva u ekstatikom jedinstvu vremenitosti. Vrsteglagolskih radnji su ukorenjene u izvornoj vremenitosti brinjenja, odnosilo se to brinjenje na ono unutarvremeno ili ne. Uz pomo vulgarnog i tradicionalnog pojma vremena, koga se primorana nunou laa znanost o jeziku, problem egzistencijalnovremenite strukture vrsta glagolskih radnji ne moe biti ni postavljen}^ Meutim, poto je beseda svagda besedom raspravljanje o biu, iako ne primarno i preteno u smislu teorijskog iskazivanja, analiza vremenite konstitucije besede i eksplikacija vremenitog karaktera jezikih tvorevina moe da bude zahvaena tek ako je problem naelnog sklopa povezanosti bitka i istine razvijen iz problematike vremenitosti. Tada se moe granino obuhvatiti i ontoloki smisao onoga jeste", koje je jedna spoljanja teorija stava i suda izobliila u kopulu" Tek iz vremenitosti besede, a to znai tubitka uopte, moe da bude razjanjeno nastajanje" znaenja" i da mogunost obrazovanja pojma bude uinjena ontoloki razumljivom. Razumljenje se primarno osniva u budunosti (predvodenje odnosno oekivanje). Nahoenje se primarno vremenuje u bilosti (ponavljanje odnosno zaboravljenost). Zapadanje je vremenski primarno ukorenjeno u sadanjosti (osadanjavanje odnosno trenutak). Pa ipak, razumljenje je svagda bilua" sadanjost. Pa ipak, nahodenje se vremenuje kao osadanjavajua" budunost. Pa ipak, sadanjost proistie" iz, odnosno ona je zadrana od jedne bilue budunosti. Na tome postaje vidljivo: Vremenitost se cela vremenuje u svakoj ekstazi, a to znai da se u ekstatikom jedinstvu svagdanjeg potpunog vremenovanja vremenitosti osniva celovitost strukturne celine egzistencije, faktinosti i zapadanja, a to je jedinstvo strukture brige.
183 Uporediti izrnedu ostalog Jak. Vakemagei [Jak. VVackernagel], Vorlesuiigefi iiber Syntax, tom I (1920), str. 15; posebno str. 149-210. Dalje G. Herbig, Aktionsart umi Zeitstufe. Indogermanische Forschung, tom VI (1896), str. 167 i dalje.

404

Vremenitost i

svakodnevica

Vremenovanje ne znai nikakvo jedna-za-drugom" ekstaza. Budunost nijc kasnijc od bilosti, a ova nijc ranijc od sadanjosti. Vremenitost se vremenuje kao bilua-osadanjavajua budunost. Otkljuenost onoga Tu i osnovne egzistencijelne mogunosti tubitka: svojstvenost i nesvojstvenost, fundirani su u vremenitosti. Ali, otkljuenost se uvek jednakoizvorno tie potpunog bitka-u-svetu - kako U-bitka tako i sveta. U orijentisanosti na vremenitu konstituciju otkljuenosti stoga se mora pustiti da se pokae i ontoloki uslov mogunosti za to da moe biti bia koje egzistira kao bitak-u-svetu. $ 69. Vremenitost bitka-u-svetu i problem transcendence sveta Ekstatiko jedinstvo vremenitosti, a to znai jedinstvo onoga Izvan-sebe1 u odmicanjima budunosti, bilosti i sadanjosti, jeste uslov mogunosti za to da moe biti nekog bia koje egzistira kao svoje ,,Tu". Bie koje nosi naziv Tu-bitak jeste msvetljeno".]H[ Svetlost koja konstituie tu rasvetljenost tubitka nije nikakva ontiki predruna sila i vrelo neke izraavajue svetline koja se pokatkad javlja na tom hiu. Ono to to bie sutinski rasvetljava, a to znai to ga za njega samog ini kako otvorenirn' tako i svetlim" bilo je pre sve vremenite" interpretacije odredeno kao briga. U njoj se osniva potpuna otkljuenost toga Tu. Ta rasvetljenost tek omoguava svo razbistravanje i osvetljavanje, svako dokuivanje, videnje' i imanje neega. Svetlost te rasvetljenosti mi razumemo samo ako ne tragamo za nekom usadenom, predrunom silom nego celu ustrojenost bitka tubitka, brigu, ispitujemo prema jedinstvenom osnovu njene egzistencijalne mogunosti. Ekstatika vrcmenitost izvorno rasvctljava ono Tu. Ona je primarni regulativ mogunog jedinstva svih sutinskih egzistencijalnih struktura tubitka. Tek se iz ukorenjenosti tu-bitka u vremenitosti moe uvideti egzistencijalna mogunost fenomena koji smo na poetku analitike tubitka obeleili kao osnovnu ustrojenost: fenomena bitka-u-svetu. Na poetku je valjalo osigurati neraskidivo, strukturalno jedinstvo
184 Uporediti 28, str. 167-168.

405

BltAK

! VRt-All

tog fenomena. Pitanje o osnovu rnogunog jedinstva ove raslanjene strukture ostalo je u pozadini. U nameri da se fenomen zatiti od najsamorazumljivijih, te stoga i najkobnijih tendenci rasparavanja, podrobnije je bio interpretiran najblii svakodnevni modus bitka-u-svetu, brinui bitak pri onome unutarsvetski prirunom. No, nakon to je sama briga ontoioki granino obuhvaena i svedena na njen egzistencijalni osnov - vremenitost, brinjenje moe sa svoje strane da bude iznito pojmljeno iz brige, oclnosno vremenitosti. Analiza vremenitosti brinjenja najpre se dri modusa obazirnog imanja-posla sa onim prirunim. Potom ona sledi egzistencijalnovremenitu mogunost modiiikacije obazirnog brinjenja u samo" tamo-gledajue otkrivanje onoga unutarsvetski bivstvujueg u smislu izvesnih mogunosti znanstvenog istraivanja. Interpretacija vremenitosti kako obazirnog tako i teorijski brinueg bitka pri onome itnutarsvetski prirunom i predrunom istodobno pokazuje kako je ta ista vremenitost unapred ve uslov mogunosti bitak-u-svetu, uslov mogunosti u kojem se osniva bitak pri onome unutar5i'd>/a bivstvujuem uopte. Tematska analiza vremenite konstitucije bitka-u-svetu vodi do pitanja: na koji nain je neto takvo poput sveta uopste moguno, u kojem smislu svet jeste, ta i kako transcendira svet, kako je ono nezavisno" unutarsvetski bivstvujue zajedno povezano" sa transcendirajuim svetom? Ontoloka ekspozicija ovih pitanja nije ve i odgovaranje na njih. Nasuprot tome, ona doista postie prethodno nuno razjanjavanje onih struktura s obzirom na koje hoe da bude postavljen problem transcendencije. Hgzistencijalno-vremenita interpretacija bitka-u-svetu razmatra tri stvari: a) vremenitost obazirnog brinjenja; b) vremeniti smisao modifikacije obazirnog brinjenja u teorijsko saznavanje onoga unutarsvetski predrunog; c) vremeniti problem transcendence sveta.

a) \Yemenitost obazirnog brinjenja Kako zadobijamo pravac pogleda za analizu vremenitosti brinjenja? Brinui bitak pri svetu" nazvali smo ophod u okolnom svetu i sa njime. ISl Kao egzemplarne fenomene bitka pri... izabrali smo
185 L'porcditi ^ 15, ^tr. 9, i dalje.

406

Vremenitost i svakodnevica

upotrebljavanje, bavljenje, uspostavljanje onoga prirunog i njegove deficijentne i indiferentne moduse, a to znai bitak pri onome to spada u svakodnevne potrebe.ls<1 Takode se i svojstvena egzistencija tubitka dri u takvom brinjenju - ak i onda kada ona ostaje ravnoduna" prema njemu. Ono brinuto priruno ne prouzrokuje brinjenje tako da bi brinjenje nastajalo tek na osnovu dejstava unutarsvetskog bia. Niti se bitak pri onome prirunom moe ontiki objasniti iz tog prirunog, niti to priruno moe, obrnuto, da bude izvedeno iz bitka pri tom prirunom. Brinjenje kao vrsta bitka tubitka i ono brinuto kao unutarsvetski priruno, medutim, takode nisu ni samo zajedno predruni. Pa ipak, medu njima opstoji jedan sklop povezanosti". Sa ispravno razumljenog Sa-ime ophoda pada neka svetlost na sam brinui ophod. Obrnuto, promaivanje fenomenalne strukture tog Sa-ime ophoda ima za posledicu previdanje egzistencijalne ustrojenosti ophoenja. Za analizu najblie susretajueg bia je, dodue, ve jedan sutinski dobitak ako ne bude preskoen specifini priborski karakter tog bia. Medutim, valjalo bi da se povrh toga razume da brinui ophod nikada ne boravi pri nekom pojedinanom priboru. Upotrebljavanje jednog odredenog pribora i bavljenje njime, ostaju kao takvi orijentisani na neki sklop povezanosti pribora. Ako na primer traimo neki odloenf pribor, onda pri tome nije ni jedino ni primarno mneno samo to traeno u jednom izolovanom aktu", nego je ve prethodno otkril krug celine pribora. Svo idenje ka delu" i zahvatanje ne nailazi iz Niega na jedan izolovano prethodno dati pribor, nego se iz svagda ve otkljuenog sveta dela u zahvatu vraa natrag na jedan pribor. Iz ovoga se za analizu ophoda, koja se namerila na njegovo Sa-ime, odalo uputstvo da se egzistirajui bitak pri brinutom biu upravo ne orijentie na neki izolovani priruni pribor nego na celinu pribora. Na to shvatanje toga Sa-im ophoda prisiljava i promiljajue priseanje na istiui karakter bitka prirunog pribora 1 7 - udovoljenje. * Ovaj termin mi razumemo ontoloki. Beseda: sa njim je tako da pri neemu ima svoju udovoljenost, ne treba ontiki
186 Uporediti 12, str. 85-86. 187 Uporediti ^ 18, str. J14idalje.

407

HllAK

I VRl-Ml'

da ustanovi neku injenicu nego da pokae vrstu bitka onoga prirunog. Odnosni karakter udovoljenja, toga sa... pri..." nagovetava da je jcciati pribor ontoloki nemoguan. Neka je, dodue, priruan samo iedan jedini pribor i neka ostali nedostajif. Ali, u tome se obelodanjuje pripadnost onoga upravo prirunog nekome drugom. Brinui ophod moe pustiti uopte onome prirunom da obazirno susree samo onda kada on ve razume neto takvo poput udovoljenja koje ono ima svagda sa neim pri neemu. Obazirno-otkrivajui bitak pri... brinjenja jedno je pustiti-da-udovolji, a to znai razumevajuce projektovanjeudovoljenja./Ux>pi/5//7/-^ cijalnu strukturu brinjcnja, a brinjcnjc kao bitakpri... pripada sutinskoj ustrojcnosti brigc, i ako sc briga sa svojc stranc osniva u vrcmcnitosti, onda cgzistcncijalan uslov mogunosti tog pustiti-da-udovolji niora da budc tracn u nckom niodusu vrcmcnovanja vrcmcnitosti. U najjednostavnijem rukovanju jednim priborom lei to pustiti-da-udovolji. Njegovo Pri-emu poseduje karakter onoga Cemu, Da-ta: u pogledu na to pribor jeste primenljiv odnosno u primeni. Razumljenje toga Cemu, a to znai onoga Pri-emu udovoljenja, poseduje vremenitu strukturu oekivanja. Oekujui to Cenui, jedino brinjenje moe istodobno da se vrati natrag na nesto takvo sa ime ono ima udovoljenje. Ockivanjc toga Pri-emu ujedno sa zadravanjcm onoga Sa-ime udovoljenja omoguuje u svom ekstatikom jedinstvu speciiino bavee osadasnjavanje pribora. Oekivanje onoga (AMIUI nije ni razmatranje svrhe" niti isekivanje predstojeeg postajanja gotovim deia koje treba uspostaviti. Ono uopte nema karakter nekog tematskog shvatanja. Ali, i zadravanje onoga sa ime ono ima udovoljenje ne znai neko tematsko utvrdivanje. Bavei ophod dri se isto tako malo samo prema onome Pri-emu kao i prema onome Sa-ime onoga pustitida-udovolji. Pre se to pustiti-da-udovolji konstituise u jedinstvu oekujueg zadravanja, i to tako da iz njega proistiuce osadanjavanje omogucava karakteristino izrastanje brinjenja u njegovom svetu pribora. Svojstveno" sasvim predano bavljenje sa ... nije ni samo pri delu niti samo pri priboru za rad, niti je pri oba zajedno". Pustiti-da-udovolji, koje se osniva u vremenitosti, ve je utemeliilo jedinstvo odnosa u kojima se brinjenje obazirno kree". 408

Vremenitost i svakodnevica

Za vremenitost koja konstituie ono pustiti-da-udovolji, sutinsko je jedno specitino zaboravljanje. Da bi izgubljeno" u svetu pribora moglo zbilja" da ide ka delu i da se bavi njime, sopstvo mora da zaboravi sebe. Medutim, ukoliko u jedinstvu vremenovanja brinjenja svagda vodi neko oeekivanje, onda je ipak, kao to emo jo da pokaemo, vlastito moi-biti brinueg tubitka stavljeno u brigu. Oekujui-zadravajue osadanjavanje konstituie prisnost primereno kojoj se tubitak kao biti-jedan-sa-drugim snalazf u javnom okolnom svetu. Ono pustiti-da-udovolji mi egzistencijalno razumemo kao neko pustiti-da-Jeste". Na svom osnovu ono priruno moe, kao ono biee koje ono jeste, da susree za obazir. Vremenitost brinjenja mi stoga moemo da uinimo jo razgovetnijim ako obratimo panju na one moduse obazirnog pustiti-da-susretne koji su ranije !SS bili okarakterisani kao upadljivost, nametljivost i kivnost. Priruni pribor s obzirom na svoje istinito Po-sebf upravo ne susree za neko tematsko opaanje stvari nego u neupadljivosti onoga samorazumljivo" objektivno" prethodno nalaljivog. Ali, ako je u celini tog bia neto upadljivo, onda u tome lei mogunost da se celina pribora kao takva namee zajedno sa ostalim. Kako mora da bude egzistencijalno strukturirano ono pustiti-da-udovolji da bi moglo da pusti neto upadljivo da susretne? Pitanje sada ne cilja na taktike povode koji panju upravljaju na neto prethodno dato, nego na ontoloski smisao te upravljivosti kao takve. Ono neprimenljivo, na primer odredeno zakazivanje nekog pribora za rad, moe da bude upadljivo samo u jednom baveem ophodu i za njega. Cak i najotrije i najustrajnije opaanje' i predstavljanje" stvari ne bi nikada moglo da otkrije nesto takvo poput osteenja pribora za rad. Rukovanje mora moi da bude ometeno, da bi susrelo ono nespretno za rukovanje. Ali, ta to ontoloki znai? Oekujui-zadravajue osadanjavanje biva onim to se kasnije ispostavlja kao oteenje zaustavljeno s obzirom na njegovo izrastanje u odnosima udovoljenja. Osadanjavanje, koje jednakoizvorno oekuje ono Cemu, biva vrsto drano pri upotrebljenom priboru, i to tako da tek sada izriito susreu ono emu, Da-ta i ono Da-bi.
188 L'porediti s 16, .str. 103 i dalje.
;

409

BIIAK

i VRI-MI:

Pa ipak, samo osadanjavanje moe da naide na neto to je nepodobno za ... opet samo ukoliko se ono ve kree u nekom oekujuem zadravanju onoga sa ime ono ima svoje udovoljenje pri neemu. Osadanjavanje biva zaustavljeno" kazuje: ono se premeta - u jedinstvu sa zadravajuim oekivanjem - jo vie u samo sebe i tako konstituie pregledanje", ispitivanje i odstranjivanje smetnje. Kada bi brinui ophod bio samo jedan sled u vremenu" proticajuih doivljaja", pa bili ti doivljaji" ma koliko priljeno asocirani", neko pustiti-da-susretne upadljivog, neprimenljivog pribora ostalo bi ontoloki nemoguno. To pustiti-da-udovolji mora kao takvo, ta god da ono na sklopu povezanosti pribora uini ophodno pristupanim, da se osniva u ekstatikom jedinstvu oekujuizadravajueg osadanjavanja. A kako je moguno ustanovljavanje' onoga nedostajueg, a to znai onoga neprirunog, a ne samo onoga nespretno prirunog? Ono nepriruno biva obazirno otkrito u nestalosti. Ta nestalost, i u njoj fundirano konstatovanje" toga ne-biti-predruan neega, poseduje svoje vlastite egzistencijalne pretpostavke. Nestalost nikako nije neko neosadanjavanje, nego je jedan deficijentan modus sadanjosti u smislu neosadanjavanja neega iekivanog odnosno neega uvek ve raspoloivog. Kada obazirno pustiti-daudovolji ne bi samo od sebe" oekivalo ono brinuto, i kada se oekivanje ne bi vremenovalo ajedinstvu sa nekim osadanjavanjem, onda tubitak nikada ne bi mogao da nade" da neto nedostaje. Obrnuto, mogunost onoga postati-iznenaen neim osniva se u tome sto oekujuee osadanjavanje nekog prirunog ne oekuje neto drugo koje stoji u nekom mogunom sklopu povezanosti udovoljenja sa onim spomenutim prirunim. Neoekivanje izgubljenog osadanjavanja pre svega otkljuuje horizonstki" prostor za igru, unutar kojega ono to njega iznenauje moe da prepadne tubitak. Ono sto brinui ophod ne savladava kao uspostavljanie, sainjenje, ali takode kao otklanjanje, dranje dalekim, stienje sebe pred ..., to se razgre u svojoj neprevladivosti. Brinjenje se miri s tim. Miriti se sa ..., medutim, jedan je vlastiti modus obazirnog pustiti-da-susretne. Na osnovu ovog otkria brinjenje moe prethodno da pronade ono nezgodno, ometajue, spreavajue, oteujuce,
410

Vrctncnitost i sviikodncvica

uopste bilo ta opirue. Vremenita struktura sebe-mirenja lei u nekom oekujui-osadanjavajuem nezadravanju. Oekujue osadanjavanje ne rauna na primer ,,na" ono nepodobno ali isto tako i raspoloivo. Ne-raunati sa ..., jedan je modus voenja rauna o onome na emu se ne moe zadravati. Ono ne biva zaboravljeno nego zadrano, tako da ono ostaje priruno upravo u svojoj nepodobnosti. Takvo priruno pripada svakodnevnom sastoju faktiki otkljuenog okolnog sveta. Samo ukoliko je ono opirue otkrito na osnovu ekstatike vremenitosti brinjenja, faktiki tubitak moe da razume sebe u svojoj preputenosti nekom svetu" iji gospodar on nikada ne postaje. Takode, ako brinjenje i ostane ogranieno na ono hitno u svakodnevnim potreptinama, ono ipak nikada nije neko isto osadanjavanje nego proistie iz jednog oekujueg zadravanja na ijem osnovu, odnosno kao koji osnov, tubitak egzistira u nekom svetu. Zbog toga se faktiki egzistirajui tubitak na izvestan nain uvek ve snalazi i u nekom stranom svetu". Vremenitou fundirano pustiti-da-udovolji brinjenja jeste jedno jo skroz naskroz predontoloko, netematsko razumljenje udovoljenja i prirunosti. Kako vremenitost na kraju fundira i razumevanje tih odredenja bitka kao takvih, bie pokazano u onome to sledi. Pre toga bi valjalo da se jo konkretnije pokae vremenitost bitka-u-svetu. U toj nameri slediemo nastajanje" teorijskog dranja prema svetu" iz obazirnog brinjenja onoga prirunog. Kako obazirno tako i teorijsko otkrivanje unutarsvetskog bia fundirani su na bitku-u-svetu. Egzistencijalno-vremenita interpretacija tog obazirnog i teorijskog otkrivanja priprema vremenitu karakteristiku ove osnovne ustrojenosti tubitka.

b) Vremeniti smisao moditikacije obazirnog brinjenja u teorijsko otkrivanje onoga unutarsvetski predrunog Ako u potezima egzisteneijahio-ontolokih analiza pitamo o nastajanju" teorijskog otkrivanja iz o/?^z/n/o^brinjenja, onda u tome ve lei da problemom ne bivaju uinjeni ontieka povest i razvoj 41:

BlTAK I VRl-.Ml:

znanosti, njeni faktiki povodi i najblie svrhe. Tragajui za ontolokom genezom teorijskog dranja mi pitamo: koji su to u ustrojenosti bitka tubitka leei, egzistencijalno nuni uslovi mogunosti za to da tubitak moe da egzistira na nain znanstvenog istraivanja? Ovo postavljanje pitanja cilja na jedan egzisteneijalan pojam znanosti. Od njega se razlikuje logikf pojam koji znanost razume s obzirom na njen rezultat i odreduje je kao jedan sklop povezanosti obrazloenja-zasnivanja istinitih stavova, to jest sklop povezanosti valjanih stavova". Egzistencijalan pojam razume znanost kao nain egzistencije pa time kao modus bitka-u-svetu - modus koji otkriva odnosno otkljuuje bie odnosno bitak. Potpuno dovoljna egzistencijalna interpretacija znanosti ipak se moe sprovesti tek onda kada iz vremenitosti egzistencije budu razjanjeni smisao bitka i sklop povezanostT izmedu bitka i istine1^'. Razmiljanja koja slede pripremaju razumevanje ove eentralne probleniatike unutar koje tek biva razvijana takode i ideja fenomenologije za razliku od onoga uvodno naznaenog pretpojmaf Odgovarajui do sada zadobijenom stupnju razmatranja, interpretaciji teorijskog dranja nametnuto je jo jedno ogranienje. iVli istraujemo samo preokret obazirnog brinjenja o onome prirunom u istraivanje unutarsvetski prednalaljivog predrunog s vodeom namerom da p r o d r e m o do vremenite konstitucije bitka-u-svetu uopte. Namee se da preokret od praktikf obazirnog bavljenja, upotrebljavanja i tome slinog u teorijsko" istraivanje bude okarakterisan na sledei nain: isto gledanje-tamo na bie nastaje time sto se brinjenje uzdrzava od svakog bavljenja. Ono odluujue u nastajanjif teorijskog dranja tada bi lealo u ieezavanju prakse. Upravo ako se kao primarna i preovladavajua vrsta bitka faktikog tubitka stavlja praktiko" brinjenje, teorija ce za s\'oju ontolosku mogunost da zahvaljuje nedostajanjn prakse, a to znai jednoj privaeiji. Jedino, izostavljanje nekog specifinog bavljenja u brinuem ophodu ne ostavlja iza sebe obazir koji vodi to bavljenje jednostavno kao neki ostatak. Pre je tako da se brinjenje tada menja
189 Upnrediti 44, str. 2:v> i daljc. 190 Uporcditi ^ 7, str. 47 i dalje.

412

Vretnenitost i

svakodnevica

naroito u neko samo-se-obazirati. Medutim, time jo nikako nije dosegnuto teorijsko" dranje znanosti. Naprotiv, prebivanje koje izostaje zajedno sa bavljenjem moe da poprimi karakter jednog izotrenijeg obazira kao pregledanje" preispitiva'nje onoga dosegnutog, kao pregled upravo mirno leeeg poslovanja". Uzdravanje od upotrebe pribora tako je malo ve teorija" da prebivajui, razmatrajui" obazir ostaje potpuno vezan za brinuti, priruni pribor. Praktiki" ophod poseduje svoje vlastite naine prebivanja. I kao to je praksi svojstven njen specifian vizir (teorija"), tako ni teorijsko istraivanje nije bez svoje vlastite prakse. Otitavanju mernih brojeva kao rezultata nekog ekperimenta esto je potrebna jedna zapletena tehnika" izgradnja rasporeda opita. Posmatranje mikroskopom upueno je na uspostavljanje preparata". Arheoloko iskopavanje, koje prethodi interpretaciji nalaza" iziskuje najgrublja bavljenja. Medutim, i najapstraktnija" izrada problema i tiksiranje onoga zadobijenog bavi se na primer pisaim priborom. Ma koliko ti sastavni delovi znanstvenog istraivanja bili neinteresantni" i samorazumljivi, oni ontoloki nikako nisu beznaajni. Neka se izriito upuivanje na to da znanstveno dranje kao nain bitka-u-svetu nije samo isto duhovna delatnost" i odlikuje neprilinou i suvinosu. Samo kada na toj trivijalnosti ne bi postalo razgovetno da nikako nije tako oigledno, kuda to zapravo prolazi ontoloka granica izmedu teorijskog" i ateorijskog" dranja! Isticalo se da svo bavljenje u znanosti stoji samo u slubi istog razmatranja, istraivajueg otkrivanja i otkljuenja samih stvari". Videnje", uzeto u najirem smislu, upravlja svim pripremama" i zadrava prednost. Neka se neko saznanje odnosi na predmete na ma koji nain i ma kakvim sredstvima, ipak je ono ime se ono na njih neposredno odnosi / na sta svo miljenje eilja kao na sredstvo (kurz. M. H.), a)r." h " Svaku interpretaciju saznanja, od poetaka grke ontologije do danas, vodi ideja jednog intuitus-a, bio on faktiki dosean ili ne. Primereno prednosti videnja", ukazivanje na egzistencijalnu genezu znanosti morae da zapone kod karakterisanja ohazira koji vodi praktiko" brinjenje.
191 Kant, Immanuel, Kritik der rcineu \ermuift1, slr. 33.

413

BllAK 1 VRFUi;

Obazir se kree u odnosima udovoljenja prirunog sklopa povezanosti pribora. On stoji i sam opet pod vostvom jednog vie ili manje izriitog pregleda celine pribora svagdanjeg sveta pribora i njemu pripadnog javnog okolnog sveta. Pregled nije samo neko naknadno gomilanje onoga predrunog. Ono sustinsko na pregledu je primarno razumljenje celovitosti udovoljenja, unutar koje svagda zapoinje faktiko brinjenje. Pregled koji osvetljava brinjenje prima svoju svetlost" iz onoga moi-biti tubitka, radi kojega brinienje egzistira kao briga. Preglednf obazir brinjenja dovodi tubitku u svagdanjem upotrebljavanju i bavljenju ono priruno bliie na nain izlaganja onoga viziranog. Specifino, obazirno-izlagajue pribliavanje onoga brinutog nazivamo razmiljatije. Njegova osobita shema je ono ako-tada": ako ovo ili ono treba da bude na primer uspostavljeno, uzeto u upotrebu, sauvano, tada su potrebna ova ili ona sredstva, ovi ili oni putevi, ove ili one okolnosti, prilike. Obazirno razmiljanje osvetljava svagdanji faktiki poloaj tubitka u njegovom brinutom okolnom svetu. Prema tome, ono nikada ne konstatuje" samo ono biti-predruan nekog bia, odnosno njegova svojstva. Razmisljanje moe da se sprovodi i da ono u njemu obazirno priblieno samo nije na dohvat ruke priruno i da nije prisustvujui u najbliem vidokrugu. Dovodenje blie okolnog sveta u obazirnom razmiljanju ima egzistencijalni smisao jednog osadaujavauja. Jer p/vJoavanje-posadanjavanjc [Vergegen\vartigung], samo je jedan modus osadasnjavanja [Gegenwartigung]. U njemu razmiljanje direktno ugleda ono nepriruno potrebno. Predoavajui obazir ne odnosi se recimo na puke predstave. Obazirno osadanjavanje je, medutim, jedan visestruko fundirani fenomen. Ono najpre pripada svagda nekom potpunom ekstatikom jedinstvu vremenitosti. Ono se osniva u jednom zadrzavanju sklopa povezanosti pribora, te brinui njega tubitak oekuje neku mogunost. Ono sto je u oekujuem zadravanju ve otvoreno dovodi blie razmiljajue osadanjavanje odnosno predoavanje. Ali, da bi razmiljanje moglo da se kree u shemi onoga ako - tada , brinienje mora pregledno" vec da razume jedan sklop povezanosti udovoljenia. Ono to biva oslovljeno tim Ako" mora 414

Vrctucnitost i

svakodncvicu

ve biti razumljeno kao to i to. Za to se ne zahteva da se razumevanje pribora izrazi u nekoj predikaciji. Shema neto kao neto" ve je predskicirana u strukturi pretpredikativnog razumljenja. Kaostruktura se ontoloki osniva u vremenitosti razumljenja. Samo ukoliko se tubitak, oekujui neku mogunost, a to ovde znai neko emu, Da-ta, vratio na neko Da-to, a to znai samo ukoliko zadri neko priruno, moe obrnuto tom oekujucem zadravanju pripadno osadanjavanje, zapoinjui kod toga zadranog, da njega u njegovoj upuenosti na ono emu, Da-ta, izriito dovecie blize. Pribliavajue razmiljanje mora da se u shemi osadanjavanja uini primerenim vrsti bitka onoga to treba pribliiti. Karakter u d o v o l j e n j a o n o g a p r i r u n o g b i v a r a z m i l j a n j e m priblien, a ne tek otkrit, samo tako da to razmiljanje ono pri eniu to priruno s neim ima neku udovoljenost puta da se obazirno vidi kao ta udovoljenost. Ukorenjenost sadanjosti u budunosti i bilosti je egzistencijalno-vremeniti uslov mogunosti za to da ono u razumljenju obazirnog razumevanja projektovano moe da bude dovedeno blie u nekom osadanjavanju, i to tako da pri tome sadanjost mora sebe da uini primerenom onome susretajuem u horizontu oekujueg zadravanja, a to znai da mora sebe da izloi u shemi Kaostrukture. Time je dat odgovor na ranije postavljeno pitanje, da li Kao-struktura stoji u nekom egzistencijalno-ontolokom sklopu lw: povezanosti s fenomenom projekta. To Kao" $e - poput razumljenja i izlaganja - o$niva uopte u ek$tatieki-horizont$kom jedinstvu vrenienito$ti. Pri fundamentalnoj analizi bitka, i to u sklopu povezanosti interpretacije onoga jeste" koje kao kopula daje izraz" oslovljavanju neega kao neega, m o r a m o Kao-fenomen iznova da uinimo temom i da pojam sheme" egzistencijalno granino obuhvatimo. Pa ipak, sta treba vremenito karakterisanje obazirnog razmisljanja i njegovih shema da doprinese odgovaranju na lebdee pitanje o genezi teorijskog dranja? Samo toliko da ono ini razgovetnijim tubitku primerenu situaciju preokreta od obazirnog brinjenja
192 L'poretliti ^ 32, str. 186-187.

415

BlTAK I VRTMT

u teorijsko otkrivanje. Neka se pokua s analizom samog preokreta po niti vodilji nekog elementarnog iskaza obazirnog razmiljanja i njegovih mogunih modifikacija. U obazirnoj upotrebi pribora za rad moemo da kaemo: e~ ki je suvie teak, odnosno suvie lak. Takode stav: eki je teak, moe da da izraz jednom brinuem razmiljanju i da znai: on nije lak, a to znai da on za rukovanje iziskuje silu, odnosno da e on da otea baratanje. Taj stav, medutim, moe takode da kazuje: predleee bie koje mi obazirno ve poznajemo kao eki, poseduje teinu, a to znai svojstvo" tee: ono vri neki pritisak na svoju podlogu: pri udaljavanju te podloge ono pada. Tako razumljena beseda vie nije govorena u horizontu oekujueg zadravanja neke celine pribora i njenih odnosa udovoljenja. To kazano je crpeno u pogledu na ono to je svojstveno nekom masom opremljenom" biu kao takvom. To sada vizirano nije svojstveno ekiu kao priboru za rad nego kao telesnoj stvari koja podlee zakonu tee. Obazirna beseda o suvie teak" odnosno suvie lak" sada ne poseduje vie nikakav smisao" a to znai da sada susretajue bie ne odaje po samom sebi nita u odnosu na ta bi ono moglo da bude nahodeno" kao suvie teko, odnosno suvie lako. U emu lei to da se u modifikovanoj besedi drugaije pokazuje njeno O-emu, teak eki? Ne u tome to se mi odriemo bavljenja, ali ni u tome to samo skrecmo pogled s priborskog karaktera tog bia, nego u tome to mi na to susretajue priruno ,,na novi nain" gledamo - kao na ono predruno. Prcokrenulo sc razumevanje bitka koje vodi brinui ophod sa unutarsvetskim biem. Ali, da ii se time to mi, umesto da obazirno razmiljamo o onome prirunom, njega shvatamo" kao ono predruno, ve konstituie neko znanstveno dranje? Povrh toga, temom znanstvenog istraivanja i odredivanja ipak moe da se uini i ono priruno, na primer pri istraivanju nekog okolnog sveta, miljea u sklopu povezanosti neke istorijske biografije. Svakodnevno priruni sklop povezanosti pribora, njegovo povesno nastajanje, iskoriavanje, njegova faktika uloga u tubitku predmet je znanosti o privredi. Nije potrebno da ono priruno izgubi svoj priborski karakter da bi moglo da postane objekat" neke znanosti. ini se da modifikacija razumevanja 416

Vrcmcnitost i

svakodncvka

bitka nije nuno konstitutivna za genezu teorijskog dranja prema stvarima. Izvesno - ako modifikaciia treba da kazuje: promena u razumljenju razumljene vrste bitka predleeceg bia. Za prvo oznaavanje geneze teorijskog dranja iz obazira postavili smo u osnov jedan nain teorijskog shvatanja unutarsvetskog bia, fizike prirode, kod koje modifikacija razumevanja bitka izlazi na jednako sa nekim preokretom. U fizikalnoirf iskazu eki je teak" ne biva previdcn samo karakter pribora za rad susretajueg bia, nego ujedno sa tim i ono to pripada svakom prirunom priboru: njegovo mesto. O n o postaje nevano. Ne da bi ono predruno uopte izgubilo svoju lokaciju ". Mesto postaje iedan poloaj-u-prostor-vremenu, jedna taka sveta" koja se ne odlikuje nikakvom razlikom od neke druge. U tome lei: okolosvetski omedena mnogoslrukost mesta prirunog pribora ne biva modifikovana jedino u neku istu mnogostrukost poloaja, nego biu okolnog sveta bivaiu uopste raskimite mede, Sveukupnost onoga predrunog postaje tema. U sluaju koji je pred nama modiiikaciji razumevanja bitka pripada jedno raskidanje meda okolnog sveta. Po niti vodilji od sada vodeeg razumljenja bitka u smislu predrunosti, medutim, raskidanje meda istodobno postaje jedno granino obuhvatanje regije" onoga predrunog. Sto je primerenije u vodeem razumevanju bitka razumljen bitak bia koje treba istraivati, a time i sto je primerenije u svojini osnovnim odredenjima artikulisana celina bia kao mogunog podruja stvari jedne znanosti, utoliko sigurija postaje svagdanja perspektiva metodikog ispitivanja. Klasian primer za povesni razvoj jedne znanosti, a istodobno i za ontoloku genezu, jeste nastajanje matematike fizike. Ono odluujue za njeno obrazovanje ne lei ni u viem procenjivanju posmatranja injenica" niti u primeni" matematike u odredivanju prirodnih desavania - nego u matematiekom projektu same prirode. Taj projekat prethodno otkriva neto stalno predruno (materiju) i otvara horizont za vodei pogled na njegove kvantitativno odredive konstitutivne momente (kretanje, silu, lokaciju i vreme). Tek ,,u svetlosti" jedne na taj nain projektovane prirode moe neto takvo poput neke injenice" da bude pronadeno i postavljeno za 417

BlTAK l VRTMT

jedan opit koji je regulativno granino obuhvaeen iz tog proiekta. Utemeljeirje' znanosti o injenicama" postalo je moguno samo time to su istraivai razumeli: naelno nema nikakvih pukih injenica". Na matematikom projektu prirode opet nije primarno odluujue ono matematiko kao takvo, nego da on otkljuuje jedan Apriori. Pa tako se onda i ono uzorno na matematikoj prirodnoj znanosti ne sastoji u njenoj specifinoj egzaktnosti i obaveznosti za Svakoga" nego u tome to je u njoj tematsko bie otkrito onako kako bie jedino i moe da bude otkrito: u prethodnom projektu njegove ustrojenosti bitka. Izradom osnovnih pojmova vodeeg razumevanja bitka determiniu se niti vodilje metoda, strukture pojmovnosti, pripadna mogunost istine i izvesnosti, vrsta obrazloenja-utemeljenja i dokazivanja, modus obavezanosti i vrsta saoptavanja. Celina ovih momenata konstituie potpuni egzistencijalan pojam znanosti. Znanstevni projekat svagda ve bilo kako susretajueg bia puta da se izriito razume njegova vrsta bitka, i to tako da time postaju otvoreni moguni putevi ka istom otkrivanju unutarsveiskog bia. Celinu tog projektovanja, kojem pripadaiu artikulacija razumevanja bitka, njime voeno granino obuhvatanje podruja stvari i predskiciranje tom biu primerene pojmovnosti, nazivamo tcmatizovanje. Ono cilja na jedno slobodno davanje unutarsvetski susretajueg bia na taj nain to se to bie moe baciti u susret" nekom pukom otkrivanju, a to znai sto ono moe da postane objekat. Tematizovanje objektivie. Ono ne stavlia" tek bie, nego ga tako slobodno daje da ono postaje objektivno" ispitivo i odredivo. Objektivirajui bitak pri onome unutarsvetski predrunom poseduje karakter jednog izuzetnog osadanjavanjalLI\ Ono se razlikuje
lc)3 'leza da sve sa/nanje cilja na zor" ima vremeniti smisao: svc sa/navanjc jc osadasnjavanje. Neka ovde ostane jo neodlueno: da li svaka znanost, pa da li ak 1 tilozotsko saznanje cilja na neko osadanjavanje. - Za karakaterisanie ulno^ opaaja Huserl upotrebljava izraz osada.njavanie". L'porediti Logischc i'ntcrsucliungn, 1. izd. (1901) tom II, str. 588 i 620. hitcncionauia analiza opa/aja i zora uopte morala je da nametne ovu vremcnitu" oznaku fenomena. D<\ se i kako se intencionalnost svesti" osniva u ekstatikoi vrcmenitosti tubitka, pokazacc sledei odsek.

418

Vremenitost i svakoilncvica

od sadanjosti obazira pre svega time to otkrivanje dotine znanosti oekuje jedino otkritost onoga predrunog. Ovo oekivanje otkritosti egzistcncijelno se osniva u jednoj odlunosti tubitka, kojom on sebe projektuje na ono moi-biti u istinf. Taj projekat je moguan zato to bitak-u-svetu sainjava iedno odreenje egzistencije tubitka. Izvor znanosti iz svojstvene egzistencije ovde se ne moe dalje slediti. Valjalo bi da se sada razume samo to, da i kako tematizovanje unutarsvetskog bia ima za pretpostavku osnovnu ustrojenost tubitka, bitak-u-svetu. Da bi tematizovanje onoga predrunog, znanstveni projekat prirode, postalo moguno, tubitak mora da transccndira tematsko bie. Transcendenca se ne sastoji u objektivisanju, nego objektivisanje pretpostavlja transcendenciju. Medutim, ako je tematizovanje onoga unutarsvetski predrunog jedan preokret obazirno otkrivajueg brinjenja, onda praktikom" bitku pri onome prirunom ve mora u osnovi da lei neka transcendenca tubitka. Dalje, ako tematizovanje modiukuje i artikulie razumevanje bitka, onda tematizujue bie, tubitak, ukoliko egzistira mora ve da razume neto takvo poput bitka. Razumljenje bitka moe da ostane neutralno. Prirunost i predrunost tada jo nisu razliiti i jo manje su ontoloki pojmljeni. Ali, da bi tubitak mogao da se ophodi s nekim sklopom povezanosti pribora, on mora da razume, premda netematski, neto takvo poput udovoljenja: Jijcnni mora biti otkljucn icdan svct. Taj svet je otkljuen s faktikom egzistencijom tubitka, samo ukoliko to bie sutinski egzistira kao bitak-u-svetu. I ako se bitak tubitka potpuno osniva u vremenitosti, onda vremenitost mora da omoguava bitak-u-svetu, a time i transccndencu tubitka koja sa svoje strane nosi brinui - bilo teoriiski bilo praktiki - bitak pri unutarsvetskom biu.

c) Vremeniti problem transcendence sveta U obazirnom brinjenju ukljueno razumijenje jedne celovitosti udovoljenja osniva se u nekom prethodnom razumljenju odnosa onoga Da-bi, Da-ta (Cemu), Da-to (Za-to), Radi. Sklop povezanosti 419

BlTAKI VREMT

ovih odnosa bio je ranije194 ispostavljen kao znaenjskost. Njeno jedinstvo sainjava ono to nazivamo svet. Postavlja se pitanje: kako je neto takvo poput sveta ontoloki moguno u njegovom jedinstvu s tubitkom? Na koji nain svet mora biti da bi tubitak mogao da egzistira kao bitak-u-svetu? Tubitak egzistira radi nekog moi-biti sebe samog. Egzistirajui on je baen, a kao baen on je izruen biu koje mu je potrebno da bi mogao biti onako kako jeste, naime, radi samog sebe. Ukoliko tubitak faktiki egzistira, on razume sebe u tom sklopu povezanosti toga Radi samoga sebe s nekim svagdanjim Da-bi. Ono U-emu egzistirajui tubitak razume sebe - to jeste s njegovom faktikom egzistencijom tu, to postoji. To U-emu primarnog samorazumevanja poseduje vrstu bitka tubitka. Tubitak egzistirajui jeste svoj svet. Bitak tubitka smo odredili kao brigu. Njen ontoloki smisao je vremenitost. Bilo je pokazano da i kako vremenitost konstituie otkljuenost onoga Tu. U otkljuenosti toga Tu sa-otkljuen je svet. Jedinstvo znaenjskosti, a to znai ontoloka ustrojenost sveta, tada mora isto tako da se osniva u vremenitosti. Egzistencijabiovremeniti uslov mogunosti sveta lei u tome da vremenitost kao ekstatiko jedinstvo poseduje neto takvo poput horizonta. Ekstaze nisu jednostavno odmicanja ka ... Pre je tako da ekstazi pripada neko Kamo" odmicanja. To Kamo ekstaze nazivamo horizontska shema. Ekstatiki horizont je razliit u svakoj od tri ekstaze. Shema u kojoj tubitak budue, svojstveno ili nesvojstveno, budui-dolazi k sebi, jeste ono Radi sebe. Shemu u kojoj je tubitak samom sebi u nahodenju otkljuen kao baeni tubitak, shvatamo kao ono Pred-im baenosti odnosno kao Na-ta, emu preputenosti. Ona oznaava horizontsku strukturu bilosti. Radi sebe egzistirajui u preputenosti samom sebi kao baeni tubitak, tubitak kao bitak pri ... istodobno osadanjavajui jeste. Horizontska shema sadanjosti biva odredena onim Da-bi. Jedinstvo horizontskih shema budunosti, bilosti i sadanjosti osniva se u ekstatikom jedinstvu vremenitosti. Horizont cele
194 Uporediti 18, str. 118 i dalje.

420

Vrcmcnitost i svakodncvica

vremenitosti odreuje ono tamo-na-emu je faktiki egzistirajue bie sutinski otkljueno. S faktikim tu-bitkom je svagda u horizontu budunosti projektovano svagda neko moi-biti, u horizontu bilosti je otkljueno ono ,,ve biti" i u horizontu sadanjosti je otkrito ono brinuto. Horizontsko jedinstvo shema ekstaza omoguava izvorni sklop povezanosti Da-bi-odnosa sa onim Radi. U tome lei: na osnovu horizontske ustrojenosti ekstatikog jedinstva vremenitosti, biu koje je svagda svoje Tu pripada neto poput otkljuenog sveta. Kao to sadanjost u jedinstvu vremenovanja vremenitosti prostie iz budunosti i bilosti, tako se jednakoizvorno s horizontima budunosti i bilosti vremenuje horizont neke sadanjosti. Utoliko to tubitak sebe vremenuje - jeste takode i jedan svet. S obzirom na svoj bitak, vremenujui sebe kao vremenitost na osnovu njene ekstatiki-horizontske ustrojenosti, tubitak jeste sutinski ,,u nekom svetu". Svet nije ni predruan ni priruan nego se vremenuje u vremenitosti. On jeste tu, postoji" sa onim Izvan-sebe od ekstaza. Ako ne egzistira nikakav tubitak, onda takode nije tu, ne postoji" nijedan svet. Faktiki brinui bitak pri onome prirunom, tematizovanje onoga predrunog i objektiviue otkrivanje tog bia, ve pretpostavljaju svet, a to znai da su oni moguni samo kao naini bitka-u-svetu. Osnivajui se u horizontskom jedinstvu ekstatike vremenitosti, svet je transcendentan. On mora ve biti ekstatiki otkljuen, da bi polazei od njega unutarsvetsko bie moglo da susree. Ekstatiki se vremenitost ve dri u horizontima svojih ekstaza i dolazi natrag, vremenujui se, na u onome Tu susretajue bie. S faktikom egzistencijom tubitka susree ve i unutarsvetsko bie. Da je takvo bie otkrito zajedno s vlastitim Tu egzistencije, ne stoji do samovolje tubitka. Samo ono sia on svagda, u kojem pravcu, koliko daleko i kako on otkriva i otkljuuje - samo to je stvar njegove slobode, iako uvek u granicama njegove baenosti. Odnosi znaenjskosti koji odreuju strukturu sveta, stoga, nisu nikakva mrea formi kojom neki besvetovni subjekat presvlai neki materijal. Pre e biti da faktiki tubitak dolazi, ekstatiki razumevajui sebe i svoj svet u jedinstvu onoga Tu, iz tih horizonata 421

BlTAKI YRI-Mli

natrag na u njima susretajue bie. Razumevajue dolaenje natrag na ... egzistencijalni je smisao osadanjavajueg pustiti-dasusretne bia koje zbog toga biva nazvano unutarsvetskim. Svet je gotovo ve mnogo dalje vanT nego to to ikada moe biti neki objekat. Problem transcendence" ne moe biti doveden do pitanja: kako neki subjekat dolazi vani do nekog objekta, pri emu celokupnost objekata biva identifikovana sa idejom sveta. Treba pitati: ta ontoloki omoguava to da bie moe unutarsvetski da susrece i da kao susretajue bie moe da bude objektivisano? Povrataknaekstatiko-horizontskifundiranutranscendencu sveta daje odgovor. Ako se subjekat" ontoloki pojmi kao egzistirajui tubitak iji se bitak osniva u vremenitosti, onda se mora kazati: svet jeste ,,subjektivan". Ali, taj subjektivni" svet je tada kao vremenito-transcendentan svet objektivnijf od svakog mogunog objekta". Svodenjem bitka-u-svetu na ekstatiki-horizontsko jedinstvo vremenitosti, egzistencijalno-ontoloka mogunost te osnovne ustrojenosti tubitka uinjena je razumljivom. Istodobno postaje razgovetno da konkretna izrada strukture sveta uopte i njenih mogunih varijacija moe da bude zahvaena samo ako je ontologija mogucnog unutarsvetskog bia dovoljno sigurno orijentisana na neku razjanjenu ideju bitka uopste. Moguna interpretacija te ideje zahteva pre toga ispostavljanje vremenitosti tubitka, kojoj slui sadanje karakterisanje bitka-u-svetu.

70. Vremenitost tubitku primerene prostoniosti Iako izraz vremenitost" ne znai ono to beseda o prostoru i vremenu" razume kao vreme, ipak se ini da i prostornost sainjava jednu odgovarajau osnovnu odredenost tubitka poput vremenitosti. Stoga se ini da egzistencijalno-vremenita analiza dolazi s prostornou tubitka do neke granice, tako da ovo bie koje nazivamo tubitak u uporednom poretku mora da bude oslovljeno kao vremenito" a takode i" kao prostorno. Da li je fenomenom koji smo upoznaii kao tubitku primerenu
422

Vremcnitost i svakodncvica

prostornost i pokazali kao pripadan bitku-u-svetu, egzistencijalno-vremenitoj analizi tubitka p o n u d e n o uporite? l y 5 Da u potezima egzistencijalne interpretacije beseda o prostorno-vremenitoj" odreenosti tubitka ne moe kazivati da je to bie predruno ,,u prostoru, a takode i u vremenu", to vie uopte ne treba pretresati. Vremenitost je smisao bitka brige. Ustrojenost tubitka i njegovi naini da jeste, ontoloki su moguni samo na osnovu vremenitosti, ne uzimajui u obzir da li se to bie javlja ,,u vremenu" ili ne. Ali, tada i specifina prostornost tubitka mora da se osniva u vremenitosti. S druge strane, dokaz da je ta prostornost egzistencijalno moguna samo kroz vremenitost, ne moe da cilja na to da prostor dedukuje iz vremena odnosno da ga razrei u isto vreme. Ako prostornost tubitka biva obuhvaena" vremenitou u smislu egzistencijalnog fundiranja, onda je taj sklop povezanosti, koji u daljem toku treba jo da se razjasni, takode razliit od prednosti vremena naspram prostora u Kantovom smislu. Da empirijske predstave onoga ,,u prostoru" predrunog protiu kao psihika deavanja ,,u vremenu", pa se tako i ono fiziko" posredno deava takoe ,,u vremenu", nije nikakva egzistencijalno-ontoloka interpretacija prostora kao jedne forme zrenja nego ontoloko ustanovljavanje proticanja onoga psihiki predrunog ,,u vremenu". Treba egzistencijalno-analitiki da se postavi pitanje o vremenitim uslovima mogunosti tubitku primerene prostornosti koja, sa svoje strane, fundira otkrivanje unutarsvetskog prostora. Pre toga moramo da podsetimo na to, na koji je nain tubitak prostoran. Tubitak e moi biti prostoran samo kao briga u smislu faktiki zapadajueg egzistiranja. Negativno to kazuje: tubitak nije nikada, niti najpre, predruan u prostoru. On ne ispunjava poput neke realne stvari ili pribora jedan komad prostora, tako da je njegova granica spram njega okruujueg prostora i sama samo jedno prostorno odredenje prostora. Tubitak za-uzima - u doslovnom smislu - prostor. On nikako nije samo predruan u onom komadu prostora koji ispunjava telesno telo. Egzistirajui, on je sebi svagda ve upriliio
193 Uporediti ^ 22-24, str. 134 i dalje.

423

BlTAK I VRIMT

iedan prostor-igre. On svagda odreduje svoiu vlastitu lokaciju tako to iz uprilienog prostora dolazi natrag na mesto" koje je zaposeo. Da bismo mogli da kaemo da je tubitak predruan u prostoru na jednom poloaju, mi mora da smo to bie pre toga ontoloki neprimereno shvatili. Razlika izmedu prostornosti" jedne rasprostrte stvari i prostornosti tubitka takode ne lei ni u tome sto tubitak zna za prostor, jer zauzimanje-prostora je tako malo identino s nekim predstavljanjem" onoga prostornog, da predstavljanje" onoga prostornog pretpostavlja zauzimanje-prostora. Prostornost tubitka takode ne sme da bude izloena kao nesavrenost koja se vezuje za egzistenciju na osnovu fatalnog spajanja duha s nekim telom". Pre je tako da tubitak, zato to on duhovno" jeste, / samo zato, moe biti prostoran na jedan nain koji nekoj rasprostrtoj telesnoj stvari ostaje sustinski nemoguan. Sebi-upriliavanje tubitka biva konstituisano usmeravanjem i raz-daljenjem. Kako je neto takvo egzistencijalno moguno na osnovu vremenitosti tubitka? Fundirajua funkcija vremenitosti za prostornost tubitka treba ukratko da bude pokazana samo onoliko koiiko je to nuno za kasnija pretresanja ontoloskog smisla skopavanja" prostora i vremena. Upriliavanju tubitka pripada sebeusmeravajue otkrivanje neega takvog poput prcdcla. Ovim izrazom mnimo najpre ono Kamo mogucne pripadnosti okolosvetski prirunog, smestivog pribora. U svakom prethodnom nalaenju, rukovanju, preuredivanju i raspremanju pribora predeo je ve otkrit. Brinui bitak-u-svetu je usmeren - sebe usmeravajui. Pripadnost poseduje sutinski odnos prema udovoljenju. Ona se faktiki Livek determinie iz sklopa povezanosti udovoljenja brinutog pribora. Odnosi udovoljenia su razumljivi samo u horizontu nekog otkljuenog sveta. Tek njegov horizontski karakter omogucava takode i specihni horizont onoga Kamo predelske pripadnosti. Sebe-usmeravajue otkrivanje predela osniva se u nekom ekstatiki zadravajuem oekivanju mogunog Onamo i Ovamo. Sebi-uprilienje kao usmeravano oekivanje predela jednakoizvorno je i jedno pribliavanie (raz-daljenje) onoga p r i r u n o g i predrunog. Iz predotkrivenog predela dolazi brinjenje raz-daijujui natrag na ono naiblie. Priblizavanje, a ujedno i procenjivanje i merenie 424

Vremenitost i svakodneviea

odstojanja unutar raz-daljenog unutarsvetski predrunog, osnivaju se u jednom osadanjavanju koje pripada jedinstvu vremenitosti u kojoj postaje moguno i usmeravanje. Poto tubitak kao vremenitost u svom bitku ekstatiko-horizontski jeste, on moe faktiki i stalno sa sobom uzeti neki uprilieni prostor. S obzirom na taj ekstatiki zauzeti prostor, ono Ovde svagdanjeg faktikog poloaja odnosno situacije nikada ne znai neki prostorni poloaj, nego u usmeravanju i raz-daljenju otvoreni prostor igre okruenja najblie brinute celine pribora. U pribliavanju, koje omoguava ,,u stvari izrastajue" rukovanje i ono biti-zaposlen, obelodanjuje se sutinska struktura brige, zapadanje. Njegova egzistencijalno-vremenita konstitucija istaknuta je time to u njemu, pa time i u sadanje" fundiranom pribliavanju, naknadno priskae oekujue zaboravljanje sadanjosti. U pribliavajuem osadanjavanju neega iz njegovog Odande osadanjavanje se, zaboravljajui to Tamo, gubi u samom sebi. Otuda dolazi to da, ako razmatranje" unutarsvetskog bia zapone u takvom osadanjavanju, nastaje privid da je najpre" predruna samo neka stvar, dodue ovde, ali neodredeno u nekom prostoru uopte. Samo na osnovu ekstatieki-horizontske vremenitosti moguna je provala tubitka u prostor. Svet nije predruan u prostoru, pa ipak prostor puta da bude otkriven samo unutar nekog sveta. Ekstatika vremenitost tubitku primerene prostornosti ini razumljivim upravo nezavisnost prostora od vremena, a obrnuto takode i zavisnost" tubitka od prostora, koja se otvara u poznatom fenomenu, da su samoizlaganje tubitka i znaenjski sastoj jezika uopte uveliko proviadani prostornim predstavama'. Ova prednost onoga prostornog u artikulaciji znaenja i pojmova nema svoj osnov u nekoj specihnoj monosti prostora nego u vrsti bitka tubitka. Sutinski zapadajui, vremenitost se gubi u osadanjavanju i razume sebe ne samo obazirno iz onoga brinutog prirunog, nego od onoga na njemu na koje osadanjavanje stalno nailazi kao na prisustvujue, to jest od prostornih odnosa, uzima nit vodilju za artikulaciju onoga u razumljenju uopte razumljenog i izloivog.

425

BlIAK

1 \R I:\IF

71. Vremeniti smisao svakodnevice

tubitka

Analiza vremenitosti brinjenja pokazala je da sutinske strukture ustrojenosti bitka tubitka, koje su bile interpretirane pre ispostavljanja vremenitosti u nameri navoenja na nju, moraju i same da budu egzistencijalno uzete natrag u vremenitost. U prvoj polaznoj postavci analitika nije izabrala za temu jednu odreenu, izuzetnu mogunost egzistencije tubitka, nego se orijentisala na neupadljiv, prosean nain egzistiranja. Vrstu bitka u kojoj se tubitak najpre i ponajee dri nazvali smo svakodnevica}^ Ostalo je u tami, ta taj izraz znai u osnovi i ontoloki granino obuhvaen. Takode se na poetku istraivanja nije ponudio nikakav put da se egzistencijalno-ontoloki smisao svakodnevice makar samo uini problemom. Sada se smisao bitka tubitka rasvetlio kao vremenitost. Moe li jo vladati neka sumnja s obzirom na egzistencijalno-vremenito znaenje naziva svakodnevica"? Pa ipak smo veoma udaljeni od nekog ontolokog pojma tog fenomena. Cak je ostalo upitno, da li je do sada sprovedena eksplikacija vremenitosti dovoljna da se granino obuhvati egzistencijalni smisao svakodnevice. Ipak, oigledno je da svakodnevica mni onu vrstu da se egzistira u kojoj se tubitak dri svih dana". Pa ipak, to svih dana" ne znai sumu dana" koji su tubitku dosueni za vreme njegovog ivota". Iako to svih dana" ne treba da bude razumljeno kalendarski, ipak se i jedna takva odreenost vremena zajedno sa ostalim uvlai u znaenje onoga svakodnevno" Pa ipak, izraz svakodnevica primarno mni jedno odredeno Kako egzistencije, koje ,,za vreme ivota" gospodari tubitkom. Mi smo u prethodnim analizama esto upotrebljavali izraze najpre i ponajee". Najpre" znai: nain na koji tubitak jeste otvoren" u o n o m e jedan-sa-drugim javnosti, pa makar da je on ,,u osnovi" upravo egzistencijelno i prevaziao" svakodnevicu. Ponajee" znai: nain na koji se tubitak ne uvek, ali ,,po pravilu" pokazuje za Svakoga". Svakodnevica mni ono Kako primereno kojem tubitak ,,nehajno ivi iz dana u dan", bilo u svim svojim dranjima bilo samo
196 Uporediti 9, str. 69 i dalje.

426

Vrcmctiitost i svakodncvica

u izvesnim, naime, u onim dranjima koja su predskicirana onim biti-jedan-sa-drugim. Tome Kako, dalje, pripada ugodnost u navici, pa makar ta navika prisiljavala i na ono to je mrsko i odvratno". Ono sutranje, to svakodnevno brinjenje ostaje da oekuje, jeste ono veno jueranje". Jednolikost svakodnevice uzima kao promenu ono to svagda upravo dan donosi. Svakodnevica odreduje tubitak i onda kada on kao junaka" za sebe nije izabrao ono Se. Ovi mnogostruki karakteri svakodnevice, medutim, nikako je ne oznaavaju kao puki aspekat" koji tubitak nudi ako ,,se" gleda na" injenje i poslovanje ljudi. Svakodnevica je jedan nain da jeste, kojem svakako pripada javna otvorenost. Kao nain njegovog vlastitog egzistiranja, meutiiru svakodnevica je vie ili manje poznata i svagdanjem pojedinanom" tubitku, i to nahoenjem bledunjave neugodenosti. Tubitak moe potmulo da pati" od s\ akodnevice, da potone u njenoj potmulosti, da joj izmakne na taj nain to za rasutost u poslovima trai novo rasipanje. Ali, egzistencija takode moe u trenutku, a naravno esto i samo ,,za trenutak", da zagospodari svakodnevljem, iako nikada ne moe da ga ugasi. Ono to je u faktikoj izloenosti tubitka ontieki tako poznato da na to uopte ne obraamo panju, egzistencijalno-ontoloki krije u sebi zagonetku o zagonetki. Prirodni" horizont za prvu polaznu postavku egzistencijalne analitke tubitka scuno je prividno saniorazumljiv. Ali, da li se posle dosadanje interpretacije vremenitosti s obzirom na egzistencijalno granino obuhvatanje strukture svakodnevice mi nalazimo u poloaju koji je bogatiji izgledima? Ili se na tom zbunjujuem fenomenu otvara upravo ono to je nedovoljno u prethodnoj eksplikaciji vremenitosti? Zar do sada nismo stalno zaustavljali tubitak na izvesnim poloajima i situacijama i zar nismo konsekventno" obraali panju na to da se on, nehajno ivei iz dana u dan, vremenito" protee u sledu svojih dana? jednolinost, navika, ono kako jue tako i danas i sutra", ono ponajee" - to se ne moe shvatiti bez povratka na vremenito" protezanje tubitka.
42;

BlTAK 1 \RTMT

I zar egzistirajuem tubitku ne pripada i iakat da on, provodei svoje vreme, svakodnevno vodi rauna o vremenu" i astronomskokalendarski upravlja tim raunanjem"? Tek ako to svakodnevno dogaanje" tubitka i raunanje s vremenom" - raunanje koje on brine u tom dogaanju, ukljuimo u interpretaciju vremenitosti tubitka, orijentacija postaje dovoljno obuhvatna da ontoloki smisao svakodnevice kao takve moe da se uini problemom. Pa ipak, poto nazivom svakodnevica u osnovi nije mneno nita drugo do vremenitost, a ona omoguava bitak tubitka, onda dovoljno pojmovno granino obuhvatanje svakodnevice moe da uspe tek u okviru naelnog pretresanja smisla bitka uopte i njegovih mogunih varijacija.

428

PETO POGLAVLJE

Vremenitost i povesnost

72. Egzistencijalno-ontoloka ekspozicija problema povesti Svi napori egzistencijalne analitike bili su usmereni ka jednom cilju - da pronadu jednu mogunost odgovaranja na pitanje o smislu bitka uopte. Izrada tog pitanja zahteva granino obuhvatanje onog fenomena u kojem ak i neto takvo poput bitka postaje pristupano, lenomena razumevanja bitka. A razumevanje bitka pripada ustrojenosti bitka tubitka. Tek ako je ovo bie pre toga bilo dovoljno izvorno interpretirano, razumevanje bitka koje je ukljueno u ustrojenosti njegovog bitka moe i samo da bude pojmljeno, pa da na osnovu toga bude postavljeno pitanje o bitku razumljenom u njemu i o pretpostavkama" tog razumljenja. lako su u pojedinanom mnoge strukture tubitka jo u tami, ipak se ini da je sa rasvetljivanjem vremenitosti kao izvornog uslova mogunosti brige dosegnuta i zahtevana izvorna interpretacija tubitka. Vremenitost je bila ispostavljena u pogledu na svojstveno moi-biti-ceo tubitka. Vremenita interpretacija brige potom se obistinila dokazom vremenitosti brinueg bitka-u-svetu. Analiza svojstvenog moi-biti-ceo razgrnula je u brizi ukorenjeni, jednakoizvorni sklop povezanosti smrti, krivice i savesti. 429

BllAk

i VRHMI--

Moe li tubitak da bude jo izvornije razumljen nego u projektu svoje svojstvene egzistencije? Ako do sada i ne vidimo nikakvu mogunost neke radikalnije polazne postavke egzistenciialne analitike, ipak se, upravo s obzirom na prethodno pretresanje ontolokog smisla svakonevice, budi jedna teka primedba: da li je doista ceiina tubitka s obzirom na njegovo svojstveno biti-ceo dovedena u predimanje egzistencijalne analize? Neka postavljanje pitanja koje se odnosi na celovitost tubitka i poseduje svoju genuinu ontoloku jednoznanost. Neka je samo pitanje ak i s obzirom na bitak ka kraju naslo svoj odgovor. Jedino, smrt je ipak samo kraf tubitka, tormalno uzeto samo onaj jcdan kraj koji obuhvata celovitost tubitka. Drugi kraf je, medutim, poetak" roenje". Tek bie izmedif rodenja i smrti sainja\ra traenu celinu. Prema tome, dosadasnja orijentisanost analitike je, i pored sve tendence ka cgzistirajuem biti-ceo i uprkos genuinoj eksplikaciji svojstvenog i nesvojstvenog bitka ka smrti, ostala jednostranal llibitak je stajao u temi samo onako kako egzistira gotovo prema napred" a sve ono Bilo ostavlja ,,iza sebe" Iz\-an panje je ostao ne samo bitak ka poetku nego pre svega protczauje tubitka izmedii rodenja i smrti. Upravo je sklop povezanosti ivota" u kojem se tubitak ipak stalno nekako dri, bio previden pri analizi onoga biti-ceo. Zar tacia ne moramo, premda je ono to biva oslovljeno kao sklop povezanosti" izmedu rodenja i smrti ontoloski potpuno tamno, da povuemo polaznu postavku vremenitosti kao smisla bitka celovitosti tubitka? Ili ispostavljena vremcaitost pre svega daie tlo da se egzistencijalno-ontoloko pitanje o spomenutom sklopu povezanosti" dovede u jednoznaan pravac? Moda je u polju ovih istraivanja ve neki dobitak i to da nauimo da probleme ne uzimamo olako. Za ta se ini da je jednostavnije' od karakterisanja sklopa povezanosti ivota" izmedu rodenja i smrti? On sc sastoji od jednog sleda doivljaja u vremenu". Ako se podrobnije sledi to oznaavanje upitnog sklopa povezanosti i pre svega ontolokog predmnjenja tog oznaa\anja, onda se odaje neto udnovato. U tom sledu doivljaja svojstveno" je zbiljski" svagda samo ,,u svagdasnjem 430

Vrcmcnitost i povcsnost

Sada" predruan doivljaj. Protekli i tek nadolazei doivljaji, naprotiv, vie nisu, odnosno jo nisu zbiljski" Tubitak promerava njemu dodeljen vremenski raspon izmedu te dve granice na taj nain to on, svagda samo u Sada zbiljski", gotovo pro-skakue Sada-sled svog vremena". Zbog toga se i kae da je tubitak vremenit". Pri ovoj stalnoj promeni doivljaja sopstvo se odrava u nekoj izvesnoj istosti. U odreenju ovoga postojanog i njegovog mogunog odnoenja prema izmeni doivljaja mnenja se razilaze. Bitak ovoga ustrajavajui-izmenjujueg sklopa povezanosti doivljaja ostaje neodreden. U osnovi je, medutim, u tom karakterisanju sklopa povezanosti ivota, bez obzira na to hoe li se on smatrati istinitim ili ne, polazno postavljeno jedno ,,u vremenu" predruno, ali samorazumljivo jedno ne-stvarovito". S obzirom na ono to je pod nazivom vremenitost bilo izradeno kao smisao bitka brige, pokazuje se da po niti vodilji vulgarnog izlaganja tubitka, koje je u svojim granicama opravdano i dovoljno, jedna genuino ontoloka analiza protezanja tubitka izmedu rodenja i smrti ne moe ne samo da se provede nego ak ni da se fiksira kao problem. Tubitak ne egzistira kao suma momentalnih zbiljnosti doivljaja koji jedan za drugim dolaze i iezavaju. To jedno-za-drugim takode ne ispunjava postepeno ni neki okvir. Jer, kako bi taj okvir trebalo da bude predruan kada je ipak svagda samo aktuelni" doivljafzbiljski", a granicama okvira, rodenju i smrti kao onome prolom i tek nadolazeem, nedostaje zbiljnost? U osnovi ni vulgarno shvatanje sklopa povezanosti ivota" ne misli na neki izvan" tubitka razapeti i njega obuhvatajui okvir, nego ga s pravom trai u samom tubitku. Preutno ontoloko polazno postavljanje tog bia kao jednog u vremenu" predrunog, medutim, puta da propadne svaki pokuaj nekog ontolokog karakterisanja bitka izmedu" rodenja i smrti. Fubitak ne ispunjava tek tazama svojih momentalnih zbiljnosti neku ma kako predrunu putanju i rastojanje ivota" nego protee saniog sebe na taj nain da je njegov vlastiti bitak unapred r konstituisan kao protezanje. L bitku tubitka ve lei to Izmedu" u odnosu na rodenje i smrt. Tubitak, naprotiv, nikako ////e" zbilja u 431

BlTAKl VRTMH

nekoj taki vremena, a izvan toga je jo i obujmljen" onim nezbiljskim svog rodenja i svoje smrti. Egzistencijalno razumljeno, rodenje nije, i nikada nije neko prolo u smislu onoga vie-ne-predrunog, ono je to onoliko malo koliko je i smrti svojstvena vrsta bitka izostanka koji jo nije predruan, ali je nadolazed. Faktiki tubitak egzistira roeno, pa rodeno on i umire takode ve u smislu bitka ka smrti. Oba kraja" i njihovo Izmeu" jcsu sve dok tubitak faktiki egzistira, i oni jesu onako kako je to na osnovu bitka tubitka kao brige jedino moguno. U jedinstvu baenosti i povrnog odnosno predvodeeg bitka ka smrti rodenje i smrt su povezanf primereno tubitku. Kao briga tubitak jeste to Izmedu". Medutim, celovitost ustrojenosti brige poseduje moguan osnov svog jedinstva u vremenitosti. Ontoloko rasvetljavanje sklopa povezanosti ivota", a to znai specifinog protezanja, pokretnosti i postojanosti tubitka, prema tome, mora da bude polazno postavljeno u horizontu vremenite ustrojenosti tog bia. Pokretnost egzistencije nije kretanje nekog predrunog. Ona se odreduje iz protezanja tubitka. Specifinu pokretnost protegnutog sebe-protezanja nazivamo ogaanje tubitka. Pitanje o sklopu povezanosti" tubitka je ontoloki problem njegovog dogadanja. Slobodno polaganje strukture dogadanja i njenih egzistencijalno-vremenitih uslova mogunosti znai zadobijanje jednog ontolokog razumevanja povesnosti. Analizom specifine pokretnosti i postojanosti, koje su svojstvene dogaanju tubitka, istraivanje dolazi natrag na problem koji je bio dodirnut neposredno pre slobodnog polaganja vremenitosti: na pitanje o stalnosti sopstva kojeg smo odredili kao Ko tubit19 ka. ~ Samostalnost je jedan nain bitka tubitka, te se stoga osniva u jednom specifinom vremenovanju vremenitosti. Analiza dogadanja vodi pred probleme tematskog istraivanja vremenovanja kao takvog. Ako pitanje o povesnosti vodi natrag u te izvore" onda je tiine ve odlueno o lokaciji problema povesti. Ta lokacija ne sme da se trai u istoriji kao znanosti o povesti. Cak ako znanstveno-teorijski
197 Uporediti 64, str. 368 i dalje.

432

Vremenitost i povesnost

nain obrade problema povesti" i ne cilja samo na saznajno-teorijsko" (Zimel) razjanjavanje istorijskog shvatanja ili na logiku obrazovanja pojmova istorijskog prikazivanja (Rikert [Heinrich Rickert]), nego se orijentie i prema predmetnoj strani", onda u tom postavljanju pitanja povest postaje naelno pristupana uvek samo kao objekat jedne znanosti. Osnovni fenomen povesti, koji lei ispred nekog mogunog tematizovanja putem istorije, i u njegovom osnovu, time je nepovratno odloen na stranu. Kako povest moe da postane moguni predmet istorije, do toga se moe doi samo iz vrste bitka onoga povesnog, iz povesnosti i njene ukorenjenosti u vremenitosti. Ako sama povesnost treba da bude rasvetljena iz vremenitosti, a izvorno iz svojstvene vremenitosti, onda u sutini ovog zadatka lei da on moe da se sprovede samo putem neke fenomenoloke konstrukcije.14* Egzistencijalno-ontoloka ustrojenost povesnosti mora da bude osvojena naspram pokrivajueg vulgarnog izlaganja povesti tubitka. Egzistencijalna konstrukcija povesnosti ima svoje odredene oslonce u vulgarnom razumevanju tubitka i biva voena putem do sada zadobijenih egzistencijalnih struktura. Istraivanje pribavlja sebi najpre jednim oznaavanjem vulgarnih pojmova o povesti jednu orijentaciju o momentima koji obino vae kao sutastvene za povest. Pri tome mora da postane razgovetno, ta izvorno biva oslovljeno kao povesno. Time je oznaeno mesto zapoinjanja za ekspoziciju ontolokog problema povesnosti. Nit vodilju za egzistencijalnu konstrukciju povesnosti nudi sprovedena interpretacija svojstvenog moi-biti-ceo tubitka i iz nje izrasla analiza brige kao vremenitosti. Egzistencijalni projekat povesnosti tubitka dovodi samo do razgrtanja ono to zastrto ve lei u vremenovanju vremenitosti. Odgovarajui ukorenjenosti povesnosti u brizi, tubitak egzistira svagda kao svojstveno ili nesvojstveno povesni tubitak. Ono to je pod nazivom svakodnevica egzistencijalna analiza tubitka posmatrala kao najblii horizont, biva rastumaeno kao nesvojstvena povesnost tubitka.
198 Uporediti 63, str. 362 i dalje.

433

BlTAKI VREME

Dogadanju tubitka sutinski pripada otkljuenje i izlaganje. Iz te vrste bitka bia, koje egzistira povesno, izrasta egzistencijelna mogunost jednog izriitog otkljuenja i shvatanja povesti. Tematizovanje, a to znai istorijsko otkljuenje povesti, pretpostavka je za mogunu izgradnju povesnog sveta u duhovnim znanostima". Egzistencijalna interpretacija istorije kao znanosti cilja jedino na dokazivanje njenog ontolokog porekla iz povesnosti tubitka. Tek polazei odatle mogu da se postave granini meai unutar kojih jedna teorija znanosti orijentisana na faktiki znanstveni pogon sme da se izloi sluajnostima svojih postavljanja pitanja. Analiza povesnosti tubitka pokuava da pokaze da to bie nije vremenito" zato to ono stoji upovesti\ nego da ono, obrnuto, egzistira i moe da egzistira povesno samo zato to je ono vremenito u osnovi svog bitka. Pa ipak, tubitak mora da bude nazvan i vremenitim" u smislu bitka u vremenu" Faktikom tubitku su potrebni kalendar i sat, i on ih upotrebljava i bez obrazovane istorije. O onome ta se ,,s njim" dogaa on stie iskustva kao ,,u vremenu" dogadajui. Na taj isti nain ,,u vremenu" susreu deavanja beivotne i ive prirode. Ona su unutarvremena. Stoga se namee da se ispred pretresanja sklopa povezanosti izmeu povesnosti i vremenitosti postavi analiza izvora vremena" unutarvremenosti iz vremenitosti, analiza koja je pomerena tek u naredno poglavlje199. Pa ipak, da bi se od vulgarnog karakterisanja povesnosti uz pomo vremena unutarvremenosti uzela prividna samorazumljivost i iskljuivost treba, kao to i zahteva stvarski" sklop povezanosti, povesnost pre toga da bude dedukovana" isto iz izvorne vremenitosti tubitka. Ali, utoliko to vreme kao unutarvremenost potie" takoe iz vremenitosti tubitka, to se povesnost i unutarvremenost pokazuju kao jednakoizvorne. Vulgarno izlaganje vremenitog karaktera povesti stoga zadrava u svojim granicama svoje pravo. Da li je prema ovom prvom oznaavanju toka ontoloke ekspozicije povesnosti iz vremenitosti potrebno jo i izriito osiguravanje da sledee istraivanje ne veruje da e problem povesti reiti
199 Uporediti 80, str. 471 i dalje

434

Vremenitost i povesnost

jednim potezom ruke? Oskudnost raspoloivih kategorijalnih" sredstava i nesigurnost primarnih ontolokih horizonata postaju utoliko nametljiviji to je vie problem povesti doveden do svoje izvorne ukorenjenosti. Naredno razmatranje se zadovoljava time da pokae ontoloku lokaciju problema povesnosti. U sledeoj analizi se u osnovi radi jedino o tome da se dananjoj generaciji, utirui joj put svojim udelom, pospeuje usvajanje Diltajevih istraivanja, koje njoj tek predstoji. Fundamentalnoontolokom usmerenou povrh toga nuno ograniena ekspozicija egzistencijalnog problema povesnosti poseduje sledee ralanjenje: vulgarno razumevanje povesti i dogaanje tubitka ( 73); osnovna ustrojenost povesnosti ( 74); povesnost tubitka i sveto-povest ( 75); egzistencijalni izvor istorije iz povesnosti tubitka ( 76); sklop povezanosti prethodne ekspozicije problema povesnosti sa istraivanjima V. Diltaja i idejama grofa Jorka [Paul Yorck von VVartenburg] ( 77).

73. Vulgarno razumevanje povesti i dogaanje tubitka Najblii cilj je da se nae poloaj za polazno ukljuivanje izvornog pitanja o sutini povesti, a to znai egzistencijalne konstrukcije povesnosti. Taj poioaj biva oznaen onim to je izvorno povesno. Razmatranje stoga poinje jednim obeleavanjem onoga to je u vulgarnom izlaganju tubitka mneno izrazima povest" i povesno". Ti izrazi su vieznani. Najblia, esto primeena ali nikako ne i sluajna" dvoznanost termina povest" obelodanjuje se u tome to on mni kako povesnu zbiljnost" tako i mogunu znanost o njoj. Znaenje toga povest" u smislu znanosti o povesti (istorija) privremeno iskljuujemo. Medu znaenjima izraza povest", koja ne mne ni znanost o povesti, a ni povest kao objekat nego to ne nuno objektivisano bie samo, jednu povlaenu upotrebu iziskuje ono znaenje u 435

BlTAKI VRT.ME

kojem to bie biva razumljeno kao ono prolo. To znaenje se obelodanjuje u besedi: ovo i ono ve pripada povesti. Prolo" ovde kazuje jedanput: vie ne predruno, ili takoe: dodue jo predruno, ali bez dejstva" na sadanjost". Ono povesno kao ono prolo svakako poseduje i protivstavljeno znaenje ako kaemo: ne moe se umai povesti. Ovde povest mni ono prolo, ali isto tako i ono naknadno jo dejstvujue. Bilo kako bilo, ono povesno kao ono prolo biva razumljeno u jednom pozitivnom odnosno privativnom dejstvujuem odnosu prema sadanjosti" u smislu onoga sada" i danas" zbiljskog. Prolost" ima pri tome jo jedan udnovati dvostruki smisao. Ono prolo nepovratno pripada ranijem vremenu, ono je pripadalo tadanjim zbiima i uprkos tome moe biti predruno jo i sada", na primer ostaci nekog grkog hrama. Jedan komad prolosti" je sa njim jo sadanji". Potom, povest ne mni tako mnogo prolost" u smislu onoga prolog, koliko poreklo iz nje. Ono to poseduje neku povest" stoji u sklopu povezanosti nekog postajanja. Razvoj" je pri tome as uspon, a as pad. Ono to na taj nain poseduje neku povest" moe istodobno i da pravi" povest. Pravei epohu" ono sadanje" odreuje neku budunost". Povest ovde znai jedan sklop povezanosti" zbia i dejstva", sklop povezanosti koji se provlai kroz prolost", sadanjost" i budunost". Pri tome prolost nema nikakvu posebnu prednost. Povest, daije, znai celinu bia koje se menja ,,u vremenu", i to, za razliku od prirode koja se isto tako kree ,,u vremenu", promene i usude ljudi, ljudskih saveza i njihove kulture". Povest ovde ne mni tako mnogo vrstu bitka, dogaanje, koliko regiju bia koja se s obzirom na sutastveno odreenje egzistencije oveka duhom" i kulturom" razlikuje od prirode, premda i priroda na izvestan nain pripada tako razumljenoj povesti. I konano, kao povesno" vai ono predajom nasledeno kao takvo, bilo ono istorijski saznato ili preuzeto kao samorazumljivo i u svom poreklu prikriveno. Ako spomenuta etiri znaenja uzmemo zajedno u jednom, onda se odaje: povest je ono u vremenu sebe predajue specifino 436

Vremenitost i povesnost

dogaanje egzistirajueg tubitka, i to tako da dogaanje, koje je u onome biti-jedan-sa-drugim prolo" a istodobno i predajom nasleeno" i dalje dejstvujue, u naglaenom smislu vai kao povest. Ova etiri znaenja poseduju jedan sklop povezanosti time to se oni odnose na oveka kao subjekta" zbia. Kako treba da bude odreen dogaajni karakter tih zbia? Da li je dogaanje jedan sled deavanja, neko naizmenino javljanje i izezavanje dogodovtina? Na koji nain to dogaanje povesti pripada tubitku? Da li je tubitak pre toga ve faktiki predruan", da bi tada prigodno dospevao u neku povest"? Da li tubitak posta/e povestan tek preplitanjem sa okolnostima i dogodovtinama? Ili pre svega putem dogaanja biva konstituisan bitak tubitka, tako da je samo zato to je tubitak u svom bitku povestan ontoloki moguno neto takvo poput okolnosti, dogodovtina i usuda? Zato u vremenitoj" karakteristici tubitka koji se dogaa u vremenu" upravo prolost poseduje jednu naglaenu funkciju? Ako povest pripada bitku tubitka, a ovaj bitak se osniva u vremenitosti, onda se namee da se egzistencijalna analiza povesnosti zapone onim karakterima onoga povesnog koji oigledno poseduju neki vremeniti smisao. Stoga otrije oznaavanje udnovate prednosti prolosti" treba da pripremi u pojmu povesti ekspoziciju njene osnovne ustrojenosti. U muzeju sauvane starine", na primer pokustvo, pripadaju nekom prolom vremenu", a ipak su jo predrune u sadanjosti" Kako je taj pribor povestan, kada on ipak jo nije proao? Recimo samo zbog toga to je on postao predmet istorijskog interesovanja, negovanja starina i poznavanja zemlje? Medutim, jedan istorijski predmet moe biti takav pribor ipak samo zato to on po samom sebi nekako povesno jeste. Ponavlja se pitanje: kojim pravom mi to bie nazivamo povesnim, kada ono ipak nije prolo? Ili, da li te stvari", iako su one jo i danas predrune, ipak poseduju neto prolo""po sebi". Jesu li one, te predrune stvari, jo ono ta one bejahu? Oigledno je da su se stvari" promenile. Naprava je ,,u toku vremena" postala trona i crvotona. Meutim, u toj proteklosti, koja se produava i za vreme predrunobitka u muzeju, ipak ne lei onaj specifini karakter prolosti koji nju ini neim povesnim. 437

BllAKI

VRHMli

Ali, ta je onda prolo na priboru? ta bejahu stvari" to one danas vie nisu? One su ipak jo onaj odreeni upotrebni pribor - ali izvan upotrebe. Jedino, ako se pretpostavi: kada bi one stajale, poput mnogih nasleenih komada u pokustvu, jo i danas u upotrebi, zar ne bi one tada jo bile povesne? Bile one u upotrebi ili izvan upotrebe, one ipak vie nisu ono ta one bejahu. ta je prolo"? Nita drugo do svet unutar kojega su one, pripadne nekom sklopu povezanosti pribora, susretale kao ono priruno i bile upotrebljavane od strane jednog brinueg, u-svetu-bivstvujueg tubitka. Svet vie nije. Ono prethodno unutarsvetsko tog sveta, meutim, jo je predruno. Kao svetu pripadni pribor to jo i sada predruno moe uprkos tome da pripada prolosti\ Ali, ta znai to vie-ne-biti sveta? Svet jeste samo na nain egzistirajueg tubitka, koji faktiki jeste kao bitak-u-svetu. Povesni karakter jo odranih starina osniva se, dakle, u prolostf tubitka, ijem svetu su one pripadale. Prema tome, povestan bi bio samo prolf tubitak, ali ne i sadanjf. Pa ipak, moe li tubitak uopte biti proli, ako to prolf odreujemo kao sada vie ne predruan odnosno priruan"7. Oigledno je da tubitak nikada ne moe biti proli, ne zato to je on neprolazan nego zato to on sutinski nikada ne moe biti predruan, nego pre: ako on jeste, on egzistira. Tubitak koji vie ne egzistira, meutim, u ontoloki strogom smislu nije proao nego je tu-bio. Jo predrune starine poseduju jedan karakter prolostf i povesti na osnovu svoje priborske pripadnosti jednom bilom svetu nekog tu-bilog tubitka i porekla iz tog sveta. Taj tubitak je ono primarno povesno. Meutim, da li tubitak postaje povestan tek time to on vie nije tu, ne postoji? Ili, nije li on upravo povestan kao faktiki egzistirajui? Da lije tubitak bili tubitaksamo u smislu onoga tu-bilog, ilije on bio kao osadanjava7 jui-budui tubitak, a to znai u vremenovanju svoje vremcnitosti . Iz ove privremene analize onoga jo predrunog a ipak nekako prolog" pribora koji pripada povesti, postaje razgovetno da je takvo bie povesno samo na osnovu svoje pripadnosti svetu. Ali, svet poseduje vrstu bitka onoga povesnog zato to on sainjava jednu ontoloku odreenost tubitka. Dalje se pokazuje: vremenska odredba prolost" je liena jednoznanog smisla i oigledno se 438

Vremenitost i povesnost

razlikuje od bilosti koju smo upoznali kao konstitutiv ekstatikog jedinstva vremenitosti tubitka. Meutim, time se, konano, samo zaotrava zagonetka: zato upravo prolost" ili, primerenije govoreno, bilost preteno odreduje ono povesno, kada se bilost ipak vremenuje jednakoizvorno sa sadanjou i budunou. Primarno povestan je - mi tvrdimo - tubitak. Sekundarno povesno je, meutim, ono unutarsvetski susretajue, ne samo priruni pribor u najirem smislu nego takoe i okolosvetska priroda kao povesno tlo". Bie koje nije primereno tubitku, koje je povesno na osnovu svoje pripadnosti svetu, nazivamo onim sveto-povesnim. Moe se pokazati da vulgarni pojam sveto-povesti" proistie upravo iz orijentacije na to sekundarno povesno. Ono sveto-povesno nije povesno recimo tek na osnovu neke istorijske objektivacije nego kao ono bie koje ono, unutarsvetski susretajui, po samom sebi jeste. Analiza povesnog karaktera nekog jo predrunog pribora ne samo da je vodila natrag do tubitka kao onoga primarno povesnog nego je istodobno izazvala sumnju, da li vremenito karakterisanje onoga povesnog uopte sme da bude primarno orijentisano na bitak-u-svetu nekog predrunog. Bie ne postaje povesnije" pomicanjem u neku sve dalju i dalju prolost, tako da bi ono najstarije bilo najsvojstvenije povesno. Vremenito" odstojanje od Sada i Danas, medutim, opet ne poseduje nikakvo primarno konstitutivno znaenje za povesnost svojstveno povesnog bia zato to to bie nije u vremenu" i to je bezvremeno, nego zato to ono egzistira onako izvorno vremenito kako neko ,,u vremenu" predruno, prolazno odnosno nadolazee po svojoj ontolokoj sutini nikada ne moe biti. Nezgodna razmiljanja, kazae se. Da je ovekov tubitak u osnovi primarni subjekat" povesti, niko ne porie, pa to dovoljno razgovetno kae navedeni vulgarni pojam povesti. Jedino, teza: ,,tubitak je povestan" ne samo da mni ontiki fakat da ovek sainjava jedan vie ili manje vaan atom" u pogonu sveto-povesti i ostaje lopta za igru okolnosti i zbia, nego i postavlja problem: kako i na osnovu kojih ontolokih uslova povesnost kao ustrojenost sutine pripada subjektivnosti povesnog" subjekta? 439

Bl'i'AK 1 VRF:MF

74. Osnovna ustrojenost povesnosti Tubitak poseduje faktiki svagda svoju povest" i moe da poseduje neto takvo, zato to bitak tog bia biva konstituisan povesnou. Ovu tezu valja opravdati s namerom da se ontoloki problem povesti eksponira kao egzistencijalni problem. Bitak tubitka je bio granino obuhvaen kao briga. Briga se osniva u vremenitosti. U krugu vremenitosti, dakle, moramo da potraimo neko dogadanje koje egzistenciju odreuje kao povesnu egzistenciju. Tako se interpretacija povesnosti tubitka u osnovi pokazuje samo kao jedna konkretna izrada vremenitosti. Ovu smo razgrnuli najpre u pogledu na onaj nain svojstvenog egzistiranja koji smo okarakterisali kao predvodeu odlunost. Kako se ovde nalazi neko svojstveno dogadanje tubitka? Odlunost je bila odredena kao utljivo, na strepnju spremno sebe-projektovanje na vlastito biti-kriv.200 Svoju svojstvenost ona zadobija kao predvodea odlunost.201 U njoj tubitak razume sebe s obzirom na svoje moi-biti tako to on izlazi smrti pred oi da bi tako celo bie, koje on sam jeste, preuzeo u njegovoj baenosti. Odluno preuzimanje vlastitog faktikog ,,Tu" istodbno znai i odluku za situaciju. Za-ta se tubitak svagdafaktiki odluuje - egzistencijalna analiza naelno ne moe da pretresa. Ali, istraivanje koje je pred nama iskljuuje i egzistencijalni projekat faktikih mogunosti egzistencije. Uprkos tome mora se postaviti pitanje, odakle uopte mogu da se crpe mogunosti na koje tubitak sebe faktiki projektuje. Predvodee sebe-projektovanje na nepretecivu mogunost egzistencije, na smrt, jami samo celovitost i svojstvenost odlunosti. Faktiki otkljuene mogunosti egzistencije, medutim, ipak ne mogu da se uzimaju od smrti. I to utoliko manje ukoliko predvodenje u mogunost ne znai nikakvu spekulaciju o njoj nego upravo neko vraanje natrag na faktiko Tu. Da li recimo preuzimanje baenosti sopstva u njegov svet treba da otkljui neki horizont, iz kojeg egzistencija otre svoje faktike mogunosti? Zar povrh toga nije kazano da se tubitak nikada ne vraa nazad iza
200 Uporeciiti 60, str. 344 i dalje. 201 Uporeciiti 62, str. 356 i dalje.

440

Vremenitost i povesnost

svoje baenosti?202 Pre nego to prebrzo odluimo, da li tubitak svoje svojstvene mogunosti egzistencije crpi iz baenosti ili ne, moramo sebi da osiguramo potpuni pojam te osnovne odreenosti brige. Tubitak je, dodue, baen samom sebi i izruen svom moi-biti, ali ipak kao bitak-u-svetu. Baeni tubitak je upuen na neki svet" i egzistira faktiki s Drugima. Najpre i ponajee, sopstvo je izgubljeno u ono Se. Ono razume sebe iz mogunosti egzistencije koje kursiraju" u svagda dananjoj prosenoj" javnoj izloenosti tubitka. Najee su one dvoznanou uinjene neprepoznatljivim, ali su ipak poznate. Svojstveno egzistencijelno razumljenje izmie nasledenoj izloenosti tako malo da ono svagda iz nje i protiv nje, a ipak opet za nju, u odluci zahvata izabranu mogunost. Odlunost, u kojoj tubitak dolazi natrag na samog sebe, otkljuuje svagdanje faktike mogunosti svojstvenog egzistiranja iz nasledstva koje ih preuzima kao baene. Odluno dolaenje natrag na baenost krije u sebi jedno sebi-nasleem-predavanje nasledenih mogunosti, iako ne nuno kao nasledenih. Ako sve Dobro" jeste nasledstvo, a karakter tih Dobara" lei u omoguavanju svojstvene egzistencije, onda se u odlunosti svagda konstituie nasleempredanje nekog nasledstva. to se tubitak svojstvenije odluuje, a to znai da nedvoznano sebe razume iz svoje najvlastitije, izuzetne mogunosti u predvoenju u smrt, utoliko je jednoznanije i nesluajnije izabirajue nalaenje mogunosti njegove egzistencije. Samo predvodenje u smrt izgoni svaku sluajnu i privremenu" mogunost. Samo slobodno-bitak za smrt daje tubitku naprosto cilj i gura egzistenciju u njenu konanost. Zahvaena konanost egzistencije otkida tubitak iz beskrajne mnogostrukosti sebe nudeih najbliih mogunosti ugodnosti, olakog uzimanja, sebe-pritiskivanja, i dovodi ga natrag u jednostavnost njegove sudbine. Time mi oznaavamo izvorno dogadanje tubitka koje lei u svojstvenoj odlunosti i u kojem se on slobodno za smrt njoj samoj nasledno-predaje u jednoj nasledenoj, ali ipak izabranoj mogunosti. Tubitak moe da bude pogoden udarcima sudbine samo zbog toga to on u osnovi svog bitka u oznaenom smislu jeste sudbina.
202 Uporediti str. 333.

441

BlTAKI VRFMT

Sudbinski egzistirajui u sebe nasledno-predajuoj odlunosti, tubitak je kao bitak-u-svetu otkljuen za dolaenje-u-susret" srenih" okolnosti i za okrutnost sluaja. Sudbina ne nastaje tek sudarom okolnosti i dogodovtina. Takoe i onaj neodluni biva poteran njima, pa jo i vie od onoga koji je izabrao, pa ipak ne moe da ,,ima" nikakvu sudbinu. Ako tubitak predvodei puta smrt da u njemu postane mona, on razume sebe, slobodno za smrt, u vlastitoj premoi svoje konane slobode da bi u njoj, koja svagda jeste" samo u onome izabrao-sam izbora, preuzeo nemo preputenosti samom sebi i postao vidovit za sluajeve otkljuene situacije. Ali, ako udesni tubitak kao bitak-u-svetu sutinski egzistira u sabitku s Drugima, njegovo dogaanje je neko sa-dogaanje i odreeno je kao usud. Time oznaavamo dogadanje zajednice, naroda. Udes se ne sastavlja od pojedinanih sudbina, isto onako kao to ni ono biti-jedno-sadrugim ne moe da bude pojmljeno kao neko zajedniko javljanje vie subjekata.203 U tome biti-jedan-sa-drugim u istom svetu i u odlunosti za odreene mogunosti sudbine ve su voene unapred. Tek u saoptavanju i u borbi mo usuda postaje slobodna. Sudbinski udes tubitka u njegovoj generaciji"204 i s njom, sainjava potpuno, svojstveno dogadanje tubitka. Sudbina kao nemona, protivnosti pripremajua i postavljajua premo utljivog, na strepnju spremnog sebe-projektovanja na vlastito biti-kriv, zahteva kao ontoloki uslov svoje mogunosti ustrojenost bitka brige, a to znai vremenitost. Samo ako u bitku nekog bia smrt, krivica, savest, sloboda i konanost na taj nain jednakoizvorno stanuju zajedno kao u brizi, to bie moe da egzistira u modusu sudbine, a to znai da u osnovi svoje egzistencije moe biti povesno. Samo bie koje sutinski u svom bitku b u d u ijeste, tako da ono slobodno za svoju smrt, razbijajui se na njoj, moe pustiti sebe da se baci natrag na svoje faktiko Tu, a to znai samo bie koje kao
203 Uporediti 26, str. 151 i dalje. 204 O pojmu generacija" up. V. Diltaj, Uberdas Studium der Geschichte der \Vissenschaften vom Menschen, der Geseilschaft und dem Staat (1875). Ges. Schriften tom V ( 1924), str. 36-41.

442

Vremenitost i povesnost

budue bie jednakoizvorno b ilu i jeste, moe - nasledem-predavajui samom sebi nasledenu mogunost - da preuzme vlastitu baenost i da t r e n u t n o bude za svoje vreme". Samo svojstvena vremenitost, kojaje istodobno konana, ini mogunim neto takvo poput sudbine, a to znai svojstvene povesnosti Nije nuno da odlunost izriito zna poreklo mogunosti na koje ona sebe projektuje. No doista u vremenitosti tubitka, i samo u njoj, lei mogunost da se egzistencijelno moi-biti, na koje tubitak sebe projektuje, izriito dobije iz predanjem nasledenog razumevanja tubitka. Natrag na sebe dolazea, sebe predanjem nasleujua odlunost tada postaje ponavljanje neke nasledene mogunosti egzistencije. Ponavljanje je izriito predanje nasleda, a to znai povratak u mogunosti tubilog tubitka. Svojstveno ponavljanje neke bile mogunosti egzistencije - da tubitak bira za sebe svoje junake - egzistencijalno se osniva u predvodeoj odlunosti, jer u njoj pre svega biva biran izbor koji borbeno sleenje i vernost ini slobodnim za ono ponovljivo. Ponavljajue sebe-nasledujue-predanje neke bile mogunosti ipak ne otkljuuje tubio tubitak da bi ga nanovo ozbiljio. Ponavljanje onoga mogunog nije ni ponovno donoenje onoga prolog" ni neko vezivanje unatrag sadanjostf za ono to se preteklo. Ponavljanje ne doputa sebi, proistiui iz nekog odlunog sebe-projektovanja, da bude nagovoreno od onoga prolog" da bi ga kao ono prethodno zbiljsko samo pustilo da se ponovo vrati. Pre je tako da ponavljanje uzvraa mogunost tubile egzistencije. Uzvraanje mogunosti u odluci, meutim, istodobno je i kao trenutno uzvraanje opoziv onoga to u onome Danas sebe izdejstvuje kao prolost". Ponavljanje ne preputa sebe ni onome prolom niti cilja na neko napredovanje. I jedno i drugo je za svojstvenu egzistenciju u trenutku svejedno. Ponavljanje oznaavamo kao modus sebe predanjem nasledujue odlunosti, modus kojim tubitak izriito egzistira kao sudbina. Medutim, ako sudbina konstituie izvornu povesnost tubitka, onda povest ne poseduje svoju sutastvenu teinu ni u onome prolom ni u Danas i njegovom sklopu povezanosti" sa onim prolim, nego u svojstvenom dogaanju egzistencije koje proistie iz budunosti tubitka. Povest ima kao nain bitka tubitka svoj koren u 443

BlTAK l VREMH

budunosti tako sutinski, da smrt kao okarakterisana mogunost tubitka baca predvodeu egzistenciju natrag na njenu faktiku baenost i tek tako dodeljuje bilosti njenu osobitu prednost u onome povesnom. Svojstveni bitak ka smrti, a to znai konanost vremenitosti, jeste prikriveni osnov povesnosti tubitka. Tubitak ne postaje povestan tek u ponavljanju, nego zato to on kao vremeniti povesno jeste, on moe sebe ponavljajui da preuzme u svojoj povesti. Za to mu jo nije potrebna nikakva istorija. U odlunosti leee predvodee sebe-nasleem-predanje onome Tu trenutka nazivamo sudbina. U njoj se sa-osniva udes, pod kojim mi razumemo dogaanje tubitka u sabitku s Drugima. Sudbinski udes moe u ponavljanju da bude izriito otkljuen s obzirom na svoju zatvorenost u predanjem nasleeno nasledstvo. Tek ponavljanje tubitku ini otvorenom njegovu vlastitu povest. Samo dogadanje i njemu pripadna otkljuenost, odnosno usvajanje te otkljuenosti, egzistencijalno se osniva u tome to je tubitak kao vremeniti tubitak ekstatiki otvoren. Ono to smo do sada, odmereno na dogaanju koje lei u predvodeoj odlunosti, oznaili kao povesnost, nazivamo svojstvena povesnost tubitka. Iz fenomena nasledenog predanja i ponavljanja ukorenjenih u budunosti, postalo je razgovetno, zato dogaanje svojstvene povesti ima svoju teinu u bilosti. Pa ipak, utoliko zagonetnije ostaje, na koji nain to dogaanje kao sudbina treba da konstituie ceo sklop povezanosti" tubitka od njegovog roenja do njegove smrti. ta moe razjanjenju da doprinese povratak na odlunost? Zar odluka nije svagda samo ponovo jedan pojedinaan doivljaj" u sledu celog sklopa povezanosti doivljaja? Da li recimo sklop povezanosti" svojstvenog dogadanja treba da se sastoji od nekog neprekinutog sleda odluka? Odakle potie to da pitanje o konstituciji sklopa povezanosti ivota" ne nalazi svoj dovoljno zadovoljavajui odgovor? Zar istraivanje na kraju u prenagljenosti nije isuvie mnogo usmereno na odgovor, a da pre toga nije pitanje proverilo na njegovoj pravilnosti? Iz dosadanjeg toka egzistencijalne analitike nita nije postalo toliko razgovetno kao fakat da ontologija tubitka uvek iznova podlee primamljivostima vulgarnog razumevanja bitka. To se metodiki moe predusresti samo
444

Vremenitost i povcsnost

tako to emo da sledimo izvor ak i toliko samorazumljivog" pitanja o konstituiciji sklopa povezanosti tubitka i da odredimo: u kojem ontolokom horizontu se ono kree. Ako povesnost pripada bitku tubitka, onda i nesvojstveno egzistiranje mora biti povesno. Ako je nesvojstvena povesnost tubitka odreivala pravac pitanja o nekom sklopu povezanosti ivota" i poremetila pristup svojstvenoj povesnosti i za nju osobenom sklopu povezanosti"? Kako god da stoje stvari sa tim, ako ekspozicija ontolokog problema povesti treba da bude dovoljno potpuna, onda svakako ne moemo bez razmatranja nesvojstvene povesnosti tubitka.

75. Povesnost tubitka i sveto-povest Najpre i ponajee tubitak razume sebe iz onoga okolosvetski susretajueg i obazirno brinutog. To razumljenje nije puko upoznavanje samog sebe koje samo prati sva dranja tubitka. Razumljenje znai sebe-projektovanje na svagdanju mogunost bitka-u-svetu, a to znai: egzistirati kao ta mogunost. Tako razumljenje kao razumnost konstituie i nesvojstvenu egzistenciju onoga Se. Ono to svakodnevno brinjenje susree u javnom jedan-sa-drugim nisu samo pribor i delo, nego istodobno i ono to se sa time deava": poslovi" poduhvati, zgode, nesreni sluajevi. Svet" je istodobno tlo i pozornica, pa kao takav on sa-pripada svakodnevnom prometu. U javnom jedan-sa-drugim Drugi susreu u takvom poslovanju u kojem ,,se i sam" pliva sa ostalima". Ono Se poznaje to, o tome se razgovara, to se potpomae, s tim se bori, to se zadrava i zaboravlja uvek u primarnom pogledu na ono ta je ono ime se pri tome bavimo i to iz toga proistie. Napredak, zastoj, razmetaj i facit" pojedinanog tubitka mi najpre proraunavamo iz toka, stanja, promene i raspoloivosti onoga brinutog. Ma koliko trivijalno bilo upuivanje na razumevanje tubitka svakodnevne razumnosti, ontoloki ono ipak nikako nije prozirno. Ali, zato onda sklop povezanosti" tubitka ne treba da bude odreden iz onoga brinutog i doivljenog"? Ta zar pribor i delo i sve pri emu boravi tubitak 445

BlTAK 1 VRFMF:

ne pripada sa ostalim povestf ? Zar je dogaanje povesti samo izolovano proticanje struja doivljaja" u pojedinanim subjektima? Povest doista nije ni sklop povezanosti kretanja promena objekata niti je slobodno lebdei sled doivljaja subjekata". Da li se tada dogadanje povesti tie ulanavanja" subjekta i objekta? Ako se dogaanje ve dodeljuje subjekat-objekat odnoenju, onda se mora pitati takoe o vrsti bitka ulanavanja kao takvog, ako je to ono to se u osnovi dogaa". Teza o povesnosti tubitka ne kazuje da je povestan besvetovni subjekat nego bie koje egzistira kao bitak-u-svetu. Dogaanje povesti je dogaanje bitka-u-svetu. Povesnost tubitka sutinski je povesnost sveta koji na osnovu ekstatiko-horizontske vremenitosti pripada njenom vremenovanju. Ukoliko tubitak faktiki egzistira, onda takoe susree ve i ono unutarsvetsko otkrito. Sa egzistencijom povesnog bitka-u-svetu ono priruno ipredruno takode je svagda ve ukljueno u povest sveta. Pribor i delo, na primer knjige, imaju svoje sudbine", graevinska dela i institucije imaju svoju povest. Ali, i priroda povesno jeste. Dodue, upravo ne ukoliko govorimo o povesti prirode"203; nasuprot tome, a kao krajolik, naseljena oblast, podruje iskoriavanja, kao bojno polje i kultno mesto. To unutarsvetsko bie jeste kao takvo povesno, a njegova povest ne znai neto spoljanje" to samo prati unutranju" povest due". To bie nazivamo ono sveto-povesno. Pri tome treba obratiti panju na dvostruko znaenje izabranog izraza sveto-povest", koji je ovde ontoloki razumljen. Jedanput on znai dogaanje sveta u njegovom sutinskom, egzistentnom jedinstvu sa tubitkom. Istodobno, medutim, ukoliko je sa faktiki egzistentnim svetom otkriveno svagda unutarsvetsko bie, onda on mni unutarsvetsko dogadanje" onoga prirunog i predrunog. Povesni svet faktiki jeste samo kao svet unutarsvetskog bia. Ono to se dogada" sa priborom i delom kao takvim poseduje neki vlastiti karakter pokretnosti, koji do sada potpuno lei u tami. Neki prsten, na primer, koji biva uruen" i noen", ne trpi u tom bitku jednostavno promenu mesta. Pokretnost dogaanja u kojem se
205 O pitanju ontolokog razgraniavanja prirodnog dogadanja" naspram pokretnosti povesti up. ni izdaleko dovoljno cenjena razmatranja kod F. Gotla [F. Gottl), Die Grcnzen der Geschichte {1904).

446

Vremenitost i povesnost

neto dogaa s njim", uopte se ne moe shvatiti polazei od kretanja kao promene mesta. To vai za sva sveto-povesna deavanja i zbia, na izvestan nain i za prirodne katastrofe". Problem ontoloke strukture sveto-povesnog dogaanja mi ovde moemo, ne uzimajui u obzir za to neophodno prekoraivanje granica teme, da sledimo utoliko manje ukoliko je upravo namera ove ekspozicije da dovede pred ontoloku zagonetku pokretnosti dogaanja uopte. Valjalo bi samo da granino obuhvatimo onaj krug fenomena koji je u besedi o povesnosti tubitka ontoloki nuno mnen zajedno sa ostalim. Na osnovu vremenito fundirane transcendence sveta, u dogaanju egzistirajueg bitka-u-svetu svagda je ve ono svetopovesno objektivno" tu, postoji, a da nije istorijski shvaeno. I poto faktiki tubitak zapadajui izrasta u onome brinutom, on razume svoju povest najpre sveto-povesno. A poto, nadalje, vulgarno razumevanje bitka bitak" indiferentno razume kao predrunost, onda se o bitku onoga sveto-povesnog stie iskustvo - i on se izlae - u smislu onoga nadolazeeg, prisustvujueg i iezavajueg predrunog. I konano, poto smisao bitka uopte vai kao ono naprosto samorazumljivo, pitanje o vrsti bitka onoga sveto-povesnog i o pokretnosti dogaanja uopte ipak je zapravo" samo neplodna razvuenost mudrovanja reima. Svakodnevni tubitak rasut je u mnotvu onoga to se deava" svakog dana. Prilike, okolnosti - a brinjenje ostaje da njih unapred taktiki" oekuje - odaju sudbinu". Tek iz onoga brinutog proraunava za sebe nesvojstveno egzistirajui tubitak svoju povest. I poto on pri tome, unaokolo gonjen svojim poslovima", tek mora iz rasutosti i nesklopa-nepovezanosti onoga to se upravo desilo" da se pribere onako kako on hoe da doe k samom sebi, onda samo iz horizonta razumevanja nesvojstvene povesnosti uopte tek izrasta pitanje o nekom sklopu povezanosti" tubitka u smislu takode" predrunih doivljaja subjekta, o sklopu povezanosti koji treba utemeljiti. Mogunost gospodarenja tog horizonta pitanja osniva se u neodlunosti koja sainjava sutinu ne-stalnosti sopstva. Time je pokazan izvor pitanja o sklopu povezanosti" tubitka u smislu jedinstva ulanavanja doivljaja izmedu roenja i smrti. 447

BlTAKl VRTMT

Poreklo pitanja istodobno odaje njegovu neprimerenost u usmerenosti ka nekoj izvornoj egzistencijalnoj interpretaciji celovitosti dogadanja tubitka. Meutim, pri preovladavanju ovog prirodnog" horizonta pitanja postaje, s druge strane, objanjivo: zato izgleda tako kao da bi upravo svojstvena povesnost tubitka, sudbina i ponavljanje, najmanje mogla da prui fenomenalno tlo za to da se ono to u osnovi intendira pitanje o sklopu povezanosti ivota" dovede u oblik jednog ontoloki osnovanog problema. To pitanje ne moe da glasi: ime tubitak zadobija jedinstvo sklopa povezanosti za neko naknadno ulanavanje sleda doivljaja" koji je usledio i koji sledi, nego: u kojoj vrsti bitka samoga sebe ongubi sebe tako dagotovo tek naknadno mora da sepribira iz rasutosti i da za ono Zajedno te pribranosti mora za sebe da izmisli neko obuhvatajue jedinstvo? Izgubljenost u ono Se i na sveto-povest ranije se razgrnula kao bekstvo pred smru. To bekstvo pred ... otvara bitak ka smrti kao jednu osnovnu odredenost brige. Prethodea odlunost dovodi taj bitak ka smrti u svojstvenu egzistenciju. Dogadanje te odlunosti, medutim, ponavljanje nasledstva mogunosti, ponavljanje koje prethodei nasleduje sebe predanjem, interpretirali smo kao svojstvenu povesnost. Da ne lei recimo u toj povesnosti izvorna, neizgubljena protegnutost cele egzistencije kojoj nije potreban nikakav sklop povezanosti? Odlunost sopstva spram nestalnosti rasutosti je u samoj sebi protegnuta stalnost, u kojoj tubitak kao sudbina dri u svoju egzistenciju ukljuene" roenje i smrt i njihovo Izmeu", i to tako da on u takvoj stalnosti trenutno jeste za ono sveto-povesno svoje svagdanje situacije. U sudbinskom ponavljanju bilih mogunosti tubitak dovodi sebe neposredno", a to znai vremenito ekstatiki natrag, do onoga pre njega ve bilog. Ovim nasleivanjem-sebi-predanjem nasledstva je, medutim, roenje" tada u dolaenju natrag iz nepretecive mogunosti smrti uvueno u egzistenciju, da bi egzistencija osloboena od iluzija, naravno, prihvatila samo baenost vlastitog Tu. Odlunost konstituie vernost egzistencije vlastitom sopstvu. Kao odlunost spremna na strepnju, vernost je istodobno moguno strahopotovanje pred jedinim autoritetom koji moe imati neko slobodno egistiranje, pred ponovljivim mogunostima egzistencije. 448

Vrenicnitost i povesnost

Odlunost bi bila ontoloki pogreno razumljena ako bi se htelo mniti da ona jestc kao doivljaj" zbiljska samo onoliko dugo koliko traje" ,,akt" odluivanja. U odlunosti lei egzistencijelna stalnost koja je po svojoj sutini ve unapred uzela svaki moguan trenutak koji proistie iz nje. Odlunost kao sudbina sloboda je za naputanje neke odredene odluke, koje je mogunim nainom zahtevano primereno situaciji. Time stalnost egzistencije ne biva prekinuta nego upravo trenutno obistinjena. Stalnost se ne obrazuje tek putem nadovezivanja trenutaka" jednog-na-drugi, niti iz njega, nego trenuci" proistiu iz vee protegnute vremenitosti budui bilueg ponavljanja. U nesvojstvenoj povesnosti je, naprotiv, izvorna protegnutost sudbine prikrivena. Nestalno kao Se-sopstvo tubitak osadanjava svoje Danas". Oekujui ono najblie novo on je takode ve zaboravio ono staro. Ono Se izmie izboru. Slepo za mogunosti to Se ne moe da ponovi ono bilo, ve samo zadrava i odrava ono preostalo zbiljsko" onoga bilog sveto-povesnog - preostatak i predrunu vest o tome. Izgubljeno u osadanjavanju onoga Danas, ono razume prolost" iz sadanjosti". Vremenitost svojstvene povesnosti je, nasuprot tome, kao predvodee-ponavljajui trenutak jedno odsadanjavanje toga Danas i neko odvikavanje od uobiajenosti onoga Se. Nasuprot tome, nesvojstveno povesna egzistencija, optereena zaostavtinom onoga prolog", koja je njoj samoj postala neprepoznatljiva, trai ono moderno. Svojstvena povesnost razume povest kao povratak" onoga mogunog i zna za to da se mogunost vraa samo ako je egzistencija sudbinski-trenutno za nju otvorena u odlunom ponavljanju. Egzistencijalna interpretacija povesnosti tubitka neoekivano stalno dospeva u zasenak. Tama moe utoliko manje da se odstrani ukoliko ve mogune dimenzije primerenog ispitivanja nisu razmrene, pa u svemu svoju sutinu isteruje zagonetka bitka i, kao to je sada postalo razgovetno, zagonetka kretanja. Pa ipak, moemo da se odvaimo na jedan projekat ontoloke geneze istorije kao znanosti iz povesnosti tubitka. On slui kao priprema za razjasnjavanje zadatka jedne istorijskc destrukcije povesti filozofije, razjanjavanje koje treba da se provede u onome to sledi.-'^
206 L'porediti ^ 6, str. 40 i dalje.

449

Bll'AK I VRl'.Ml:

76. Egzistencijalni izvor istorije iz povesnosti tubitka Da je istorija poput svake znanosti kao jedna vrsta bitka tubitka faktiki i svagda zavisna" od gospodareeg nazora na svet", tome nije potrebno nikakvo pretresanje. Pa ipak, povrh tog fakta mora da se postavi pitanje o ontolokoj mogunosti izvora znanosti iz ustrojenosti bitka tubitka. Taj izvor jo uvek je malo proziran. U sklopu povezanosti koji je pred nama, analiza egzistencijalnog izvora istorije treba u obrisima da bude uinjena samo utoliko prepoznatljivom ukoliko time jo razgovetnije biva rasvetljena povesnost tubitka i njena ukorenjenost u vremenitosti. Ako je bitak tubitka naelno povcstan, onda je odgledno da svaka faktika znanost ostaje vezana za to dogadanje. Medutim, istorija ima povesnost tubitka za pretpostavku na jo jcdan vlastiti i povlaeni nain. To bi se najpre htelo pojasniti upuivanjem na to da istorija kao znanost o povesti tubitka za pretpostavku" mora da ima izvorno povesno bie kao svoj moguni objekat". Jedino, povest mora ne samo biti da bi jedan istorijski predmet postao pristupaan, i ne samo da je istorijsko saznavanje kao dogadajue dranje tubitka povesno, nego istorijsko otkljuenje povesti je po samom sebi, bilo ono faktiki izvreno ili ne, po svojoj ontolokoj strukturi ukorenjefio u povesnosti tubitka. Ovaj sklop povezanosti mni beseda o egzistencijalnom izvoru istorije iz povesnosti tubitka. Njega rasvetliti metodiki znai: ontoloki projektovati icieju istorijc iz povesnosti tubitka. Nasuprot tome, nc radi se o tome da se pojam istorije apstrahuje" iz jednog danas faktikog znanstvenog pogona, odnosno da mu se on prilagodi. Jer, ta jami, naelno videno, da taj taktiki postupak doista reprezentuje istoriju prema njenim izvornim i svojstvenim mogunostima? Pa ak i kada bi bilo tano ono u emu se uzdravamo od svake odluke, i tada bi taj pojam ipak mogao na iaktu da bude otkrit" samo po niti vodilji ve razumljene ideje istorije. Pa ipak, obrnuto, cgzistencijalnoi ideji istorije ne pridaje se neko vise pravo time to istoriar
450

Vremetiitost i povesnost

njome potvruje podudaranje svog faktikog dranja. Ona ne postaje ni ,Jana" time to on osporava takvo podudaranje. U ideji istorije kao znanosti lei da je ona otkljuctije onoga povesno bivstvuiueg zahvatila kao vlastiti zadatak. Svaka znanost se primarno konstituie tematizovanjem. Ono to je u tubitku kao otkljuenom bitku-u-svetu predznanstveno poznato, biva projektovano na svoj specifian bitak. Tim projektom se ograniava regija bica. Pristupi k njemu dobijaju svoju metodiku direktivif, struktura poimovnosti izlaganja dobija svoje predskiciranje. Ako mi, uz odlaganie pitanja o mogunosti jedne povesti sadanjostu istoriji za zadatak dodelimo otkljuenje prolostf, onda ie istoriisko tematizovanje povesti mogucno samo ako je uopte prolosf svagda ve otkljuena. Jo ni maio ne uzimajui u obzir to da li su dovoljna vrela za istorijsko predoavanje prolosti raspoloiva, put ka njoj ipak mora uopte da bude otvorcn za istorijski povratak u nju. Da je neto takvo tano, i kako to postaje moguno - to niposto nije tako oigledno. Ali., Likoliko je bitak tubitka povesno, a to znai na osnovu ekstatiki-horizontske vremenistosti, otvoren u svojoj bilosti, onda je slobodan put uopste tematizovanju prolosti" sprovodivom u egzistenciji. I poto je tubitak, / samo on, izvorno povestan, ono sto istorijsko tematizovanje prethodno daje kao moguan predmet istraivanja mora da poseduje vrstu bitka tubilog tubitka. Sa taktikim tubitkom kao bitkom-u-svetu svagda jcste i sveto-povest. Ako onaj prvi vie nije tu, vie ne postoji, onda je takode i svet tu-bio. Tome se ne opire to to ono prethodno unutarsvetski priruno ipak jos ne prola/.i i to kao ono neprolo tubilog sveta postaje istorijski" prednalaljivo za neku sadasnjost. !os predruni preostaci, spomenici, izvetaji, ruoguni su ,,.matenial" za konkretno otkljuenje tubilog tubitka. Nesto takvo niozc da postane istorijski materijal samo zato sto ono po svojoj vlastitoj vrsti bitka poseduje svcto-povcstan karakter. A ono postajc materijal tek time sto je ono unapred razumljeno s obzirom na svoju unutarsvetovnost. Ve projektovani svet odrectuje se putem interpretacije svetopovesnog, odranog" materijala. Ne pokree tek dobavljanje, vi/iranje i osiguravanje materijala povratak ka proslosti" 451

BlTAKI VRTMI:

nego on ve pretpostavlja povesni bitak ka tubilom tubitku, a to znai da pretpostavlja povesnost egzistencije istoriara. Ta povesnost egzistencijalno fundira istoriju kao znanost do u najneznatnija, zanatska" prireivanja.207 Ako istorija na taj nain koreni u povesnosti, onda se polazei odatle mora moi odrediti i ono to svojstveno" jeste predmet istorije. Granino obuhvatanje izvorne teme istorije morae da se sprovede u odmeravanju na svojstvenoj povesnosti i njoj pripadnom otkljuenju onoga tubilog, ponavljanju. Ponavljanje razume tubili tubitak u njegovoj biloj svojstvenoj mogunosti. Roenje" istorije iz svojstvene povesnosti tada znai: primarno tematizovanje istorijskog predmeta projektuje tubili tubitak na njegovu najvlastitiju mogunost egzistencije. Tema istorije, dakle, treba da bude ono moguno7. Zar ne tei itav njen smisao" jedino ka injenicanuf) ka onome kako je injeniki bilo? ledino, ta znai: tubitak injeniki" jeste? Ako je tubitak svojstveno" zbiljski samo u egzistenciji, onda se njegova injeninost" ipak konstituie upravo u odlunom sebe-projektovanju na neko izabrano moi-biti. Ono injeniki" svojstveno tubilo, medutim, tada je egzistencijelna mogunost u kojoj se faktiki odreduju sudbina, udes i sveto-povest. Poto egzistencija jeste svagda samo kao faktiki baena, istorija e tihu silu onoga mogunog da otkljui utoliko podrobnije ukoliko jednostavnije i konkretnije razume i samo" prikazuje bio-bitak-u-svetu polazei iz njegove mogunosti. Ako istorija, i sama izrastajui iz svojstvene povesnosti, ponavljajui razgre tubili tubitak u njegovoj mogunosti, onda je ona takoe u onome jedanputnom ve uinila otvorenim i ono opte" Pitanje, da li istorija ima za predmet samo nizanje jedanputnih, individualnih" dogodovtina ili takode i zakone" promaeno je ve u korenu. Njena tema nije ni ono samo jedanput dogoeno ni neko iznad njega lebdee opte, nego faktiki egzistentno bila mogunost. Ta mogunost ne biva kao takva ponovljena, a to znai
207 O konstituciji istorijskog razumljenia up. E. pranger [F. Spranger], Zur Thcorie dcs Verstehens und zur geistes\visscnschaftlichen Psvchologic, Festschrift fiir Joh. Volkelt 1918, str. 357 i dalje.

452

Vremenitost i povesnost

svojstveno istorijski razumljena, ako se ona preokrene u bledilo nekog nadvremenitog uzora. Samo faktika svojstvena povesnost moe kao odluna sudbina da otkljui tubilu povest tako da u ponavljanju sila" onoga mogunog prodre u faktiku egzistenciju, a to znai da u njenoj budunosnosti budui-dode k njoj. Istorija stoga - isto onako malo kao i povesnost neistorijskog tubitka - nikako ne zapoinje u sadanjosti" i kod onoga samo danas zbiljskog", da bi odatle pipala natrag ka neemu prolom, nego se takoe i istorijsko otkljuenje vremenuje iz budunosti. Izbof onoga to za istoriju treba da postane moguni predmet veje izvren u faktikom, egzistencijelnom izboru povesnosti tubitka, iz kojeg pre svega istorija proistie i u kojem jedino ijeste. Istorijsko otkljuenje prolosti", koje se osniva u sudbinskom ponavljanju, tako je malo subjektivno", da jedino ono jami objektivnost" istorije. Jer objektivnost jedne znanosti primarno se upravlja prema tome, da li ona tematsko bie koje joj pripada moe u izvornosti njegovog bitka nepokriveno da dovede u susret razumljenju. Optevaljanost" merila i zahtevi za optost", koje iziskuje ono Se i njegova razumnost, nisu ni u jednoj znanosti manje moguni kriteriji istine" nego u svojstvenoj istoriji. Samo zato to je centralna tema istorije svagda mogunost tubile egzistencije, a egzistencija faktiki uvek egzistira sveto-povesno, ona moe od sebe da zahteva neumoljivu orijentaciju na injenice". Zbog toga se faktiko istraivanje mnogostruko grana i za svoj predmet ini povest pribora, povest dela, povest kulture, povest duha i povest ideja. Povest je istodobno po samoj sebi kao sebe-predanjem-nasledujua svagda u nekoj izloenosti koja joj pripada, koja i sama poseduje svoju vlastitu povest, tako da istorija ponajee tek kroz povest nasleenog predanja prodire ka onome tubilom samom. U tome lei to da konkretno istorijsko istraivanje moe da se dri svagda u promenljivoj blizini sebi svojstvene teme. Istoriar koji se unapred baca" na nazor na svet" nekog doba, time jo nije dokazao da svoj predmet razume svojstveno povesno, a ne samo estetski". A, sa druge strane, egzistencija nekog istoriara koji edira samo" vrela, moe da bude odreena nekom svojstvenom povesnou. 453

Hn.\K

YIU:\II:

Pa tako onda i gospodarenje nekog diferenciranog istorijskog interesovanja, koje ide sve do najudaljenijih i najprimitivnijih kultura, po sebi jos nije dokaz za svojstvenu povesnost nekog vremena". Konano, nastajanje problema istorizma" najrazgovetniji je pokazatelj za to da istorija tei da otudi tubitak od njegove vlastite povesnosti. Toj povesnosnosti nije nuno potrebna istorija. Neistorijska doba nisu kao takva ve i nepovesna. Mogunost da istorija uopte moe da bude i!i od koristf' ili tetna' za ivof', osniva se u tome to je ivot u korenu svog bitka povestan, pa se prema tome on kao faktiki egzistirajui svagda ve odluio za svojstvenu ili nesvojstvenu povesnost. Nie ie ono sutinsko O koristi i fcti istorije za ivot saznao i jednoznanouverljivo kazao u svom drugom nesavremenom razmatranju (1874). On razlikuje tri vrste istoriie: monumentalnu, antikvarnu i kritiku, a da izriito ne pokazuje nunost tog trojstva ni osnov njihovog jedinstva. Trostrukost istorije preskicirana je u povesnosti tubitka. Ta povesnost istodobno puta da se razume kako svojstvena istorija mora da bude faktiki konkretno jedinstvo te tri mogucnosti. Nieova podela nije sluajna. Poetak njegovih Razmatmnja" doputa da se nasluti da je on vie razumeo nego to je obelodanio. Kao povestan, tubitak je moguan samo na osnovu vremenitosti. Ona se vremenuje u ekstatiki-horizontskom jedinstvu svojih odmicanja. Tubitak egzistira kao budui tubitak svojstveno u odlunoni otkljuenju neke izabrane mogunosti. Odluno dolazei natrag na samog sebe, on je ponavljajui otvoren za monumentalne" mogunosti ovekove egzistencije. Istorija koia proistie iz takve povesnosti je monumentalna 1 . Tubitak je kao bili tubitak izruen svojoj baenosti. U ponavljajuem usvajanju onoga mogunog istodobno lei predskicirana mogunost potujuegouvanja tubile egzistencije, na kojoj je zahvaena mogunost postala otvorena. Kao monumentalna, svojstvena istorija zbog toga je antikvarna". Tubitak se vremenuje u jedinstvu budunosti i bilosti kao sadanjost. Sadanjost svojstveno otkljuuje, i to kao trenutak, ono Danas. Ali, ukoliko je to Danas izloeno izbudui-ponavljajueg razumljenja neke zahvaene mogunosti egzistencije, svojstvena istorija 454

Vremenitost i povesnost

postaje odsadanjavanje toga Danas, a to znai da ona postaje patee sabe-razreavanje od zapadajue javnosti toga Danas. Monumentalno-antikvarna istorija jeste kao svojstvena istorija nuno kritika sadanjosti" Svojstvena povesnost je fundament mogunogjedinstvata tri naina istorije. Meutim, osnov fundamenta svojstvene istorije jeste vremenitost kao egzistencijalni smisao bitka brige. Konkretno prikazivanje egzistencijalno-povesnog izvora istorije provodi se u analizi tematizovanja koje konstituie tu znanost. Istorijsko tematizovanje poseduje svoj glavni deo u obrazovanju hermeneutike situacije, koja se otvara odlukom povesno egzistirajueg tubitka na ponavljajue otkljuenje tubilog tubitka. Iz svojstvene otkljuenosti (istine') povesne egzisteneije treba eksponirati mogunost i strukturu istorijske istine. Medutim, poto su osnovni pojmovi istorijskih znanosti - ticali se oni njihovih objekata ili vrste njihove obrade - poimovi egzistencije, teorija duhovnih znanosti ima za pretpostavku jednu tematski egzistencijalnu interpretaciju povesnosti tubitka. Ona je stalni cilj kojem tei da se priblii Diltajev istraivaki rad i koji biva produbljenije osvetljen idejama grofa Jorka fon Vartenburga.

77. Sklop povezanosti prethodne ekspozieije problema povesnosti sa istraivanjima V. Diltaja i idejama grofa forka Sprovedeno razlaganje problema povesti izrasio je iz usvajanja Dilatajevog rada. On je bio potvrden i istodobno uvren tezama 2(,s grofa Jorka, koje se nalaze rasute u njegovim pismima Diltaju. Danas jo nairoko rasprostranjena slika o Diltaju je sledea: tankoutan" izlaga povesti duha, u posebnom povesti literature, koji ulae napore takode" u razgraniavanje prirodnih i duhovnih znanosti, a pri tome izvanrednu ulogu dodeljuje povesti tih znanosti,
208 Upoivditi liriefu'cchsei z\vischen \Yilhelm Diltiiev umi cm Grafen Paul Vorck von \\\irtcnhin\ 1877-1897, Hallc a. d. S. 1923.

455

BlTAK I \KT\IT

a isto tako i psihologijf, pa puta da se celina rasplinJLije u nekoj relativistikoj rilozofiji ivota". Za povrno razmatranje ovaj nacrt je ispravan". Ali, njemu izmie supstanca". On vie pokriva nego to razgre. Shematski se Diltajev istraivaki rad moe podeliti na tri oblasti: studije o teoriji duhovnih znanosti i njihovog razgraniavanja od prirodnih znanosti; istraivanja o povesti znanosti o oveku, drutvu i dravi, nastojanja oko jedne psihologije u kojoj treba da bude prikazana cela injenica ovek". Teorijsko-znanstvena, povesno-znanstvena i hermeneutiko-psiholoka istraivanja stalno se proimaju i presecaju. Tamo gde pretee jedan pravac posmatranja, tu su takode i drugi ve motiv i sredstvo. Ono to se istie kao podvojenost i nesigurno, sluajno isprobavanje" elementarna je uznemirenost pred jednim ciljem: dovesti ivot" do tilozofskog razumevanja i tom razumljenju iz samog ivota" osigurati hermeneutiki tundament. Sve se koncentrie u psihologiji" koja ivot" u njegovom povesnom sklopu povezanosti razvoja i dejstvovanja treba da razume kao naiti na koji ovek jeste, kao moguan predmet duhovnih znanosti, a pre svega kao koren tih znanosti. Hermeneutika je samorasvetliavanje tog razumljenja, a tek u izvedenoj formi ona je metodologija istoriie. Diltaj je, doduse, s obzirom na njemu savremena pretresanja, koja su njegova vlastita istraivanja posveena polaganju osnove duhovnih znanosti jednostrano potisnula u polje teorije znanosti, svoje objavljene spise mnogostruko orijentisao u tom pravcu. Logika duhovnih znanosti za njega je isto onako malo centralna koliko malo i njegova Psihologija tei samo" poboljsanju pozitivne znanosti o onome psihikom. Diltajevu najvlastitiju filozotsku tendencu u komunikaciju sa niegovim prijateliem grofom Jorkom dovodi jedanput nedvosmisleno do izraza grof Jork kada upuLije na natna zajedniku zaifiteresovanost da raziunemo povesnost" (kurz. M. H.).-"1' Us\'ajanju Diltajevih istraivanja, koja tek sada postaju pristupana u punom obimu, potrebna je stalnost i konkrecija naelnog kritikog razmatranja.
209 Bnchvcchscl..., str. 1.x."

456

Vremenitost i povesnost

Za opirno pretresanje problema koji su njega pokretali, i toga kako su ga oni pokretali, ovde nema mesta.21" Nasuprot tome, nekoliko centralnih ideja grofa Jorka treba jednim izborom karakteristinih mesta u pismima da dobije privremeno oznaavanje. Jorkova tendenca, koja je iva u komunikaciji sa Diltajevim postavljanjem pitanja i radom, pokazuje se upravo u zauzimanju stava prema zadacima zasnivajue discipline, zadacima analitike psihologije. O Diltajevoj akademskoj raspravi Ideen iiber eine besehreibende und zergliedernde Psychologie (1894) on pie: Samopromiljajue priseanje kao primarno sredstvo saznanja i analiza kao primarni postupak saznanja bivaju vrsto postavljeni. Polazei odatle bivaju formulisani stavovi koje verifikuje vlastiti nalaz. Nije se napredovalo ka nekom kritikom razreenju, nekom objanjenju, pa time i ka unutranjem pobijanju konstruktivne psihologije i njenih prihvatanja." (Briefwechsef str. 177). ... neuzimanje u obzir kritikog razreavanja = psiholokog pokazivanja provenijencije u pojedinanom i u zahvatajuem izvoenju stoji, kako ja smatram, u sklopu povezanosti sa pojmom i poloajem koje Vi dodeljujete teoriji saznanja" (str. 177). Objanjenje neprimenljivosti - injenica je postavljena i uinjena razgovetnom - daje samo jednu teoriju saznanja. Ona mora da poloi raun o adekvatnosti znanstvenih metoda, ona mora da utemelji i obrazloi uenje o metodama umesto to sada metode bivaju uzimane - moram da kaem na srecu - iz pojedinanih podruja" (str. 179-180)? U ovom Jorkovom zahtevu - to je u osnovi zahtev jedne logike koja koraa ispred znanosti i vodi ih, kao to je to bila Platonova i Aristotelova logika - lei ukljuen zadatak da se pozitivno i radikalno izradi razliita kategorijalna struktura bia koje jeste priroda i bia koje jeste povest (tubitka). Jork nalazi da Diltajeva istraivanja ^suvie malo naglaavaju generiku diferencu izmedu onoga ontikog i onoga istorijskog" (str. 191; kurz. M. H.). Naroito se zahteva
210 Toga se mo/emo odrei utoliko viso to G. Miu [Georg Mischj zahvaliuiemo jedan konkretan prika/ Diltaia, prikaz koii je uz to usmeren ka centralnim tendeneama, te kojega se nee moi liiti ni jedno kritiko razmatranje Diltaievog dela. Uporediti V. Diltaj, Ces. Schriften tom \' (1924), Vorhericht. str. VII- GX\ II.

457

BliAKI

YRi:\li:

postupak uporedivanja kao metoda duhovnih znanosti. Ovde se ja odvajam od Vas ... Uporeivanje je uvek estetiko, uvek prijanja za oblik. Vindelband [Wilhelm Windelband] povesti dodeljuje oblike. Va pojam tipa jedan je sasvim unutranji pojam. Tu se radi o karakterima, ne o oblicima. Onome prvom je povest: jedan niz slika, pojedinanih oblika, estetiki zahtev. Prirodnom znanstveniku ostaje upravo pored znanosti samo estetiki uitak kao jedna vrsta ljudskog sredstva za umirenje. Va pojam povesti ipak je pojam jednog koneksusa sila, pojam jedinica sile na koje bi kategorija: oblik trebalo da bude primenljiva samo u prenosnom smislu" (str. 193). Iz sigurnog instinkta za diferencu onoga ontikog i onoga istorijskog" Jork saznaje koliko snano se tradicionalno istraivanje povesti jo dri u isto okularnim odredbama" (str. 192), koje ciljaju na ono telesno i oblikovno. Ranke [Leopold Rankej je jedan veliki okular, kojem nita od onoga to je nestalo ne moe da postane zbiljnosti... Iz itavog Rankeovog naina objanjava se i ograniavanje povesne tvari na ono politiko. Samo to je ono dramatino" (str. 60). Modifikacije koje je doneo tok vremena meni se pojavljuju nesutastvenim, i tu bih doista rado drugaije i vrednovao. Jer, na primer takozvanu istorijsku kolu drim za puku sporednu struju unutar tog istog renog korita, te drim da ona reprezentuje samo jedan lan jedne stare suprotnosti koja se uspeno probija. Naziv poseduje neto obmanjujue. Ta kola nopte nije bila nikakva istorijska kola (kurz. M. H.), nego jedna antikvarna, estetiki konstruiua kola, dok je veliki dominirajui pokret bio pokret mehanike konstrukcije. Stoga, ono to je ona metodiki pridonela samo je za metodu racionalnosti oseanje ukupnosti" (str. 68-69). Pravi filolog - onaj koji ima jedan pojam o istoriji kao o nekom ormaru antikviteta. Tamo gde nema nikakve palpabilnosti - kuda vodi samo iva psihika transpozicija, tu gospoda ne ocilaze. Ona su upravo u onome najunutranjijem znanstvenici prirode i postaju jo vie skeptiari zato to nedostaje eksperiment. Treba se drati veoma daleko od sve te ropotarije, na primer: koliko esto je Platon bio u Velikoj Grkoj ili u Sirakuzi. U tome nema vie nikakve 458

Vretncnitost i povcsnost

ivotnosti. Takav spoljanji manir, koji sam sada kritiki prozreo, na kraju dolazi do jednog velikog znaka pitanja, pa poinje da nanosi i sramotu veiikim realnostima Homera, Platona, Novog zaveta. Sve zbilja realno postaje shema, ako se posmatra kao 'stvar po sebf, ako ne biva doivljeno" (str. 61). ,,'Znanstvenicf stoje naspram moci vremena poput najfinije obrazovanog francuskog drutva naspram tadanjeg revolucionarnog pokreta. Ovde kao i tamo formalizam, kult forme. Odnosna odreenja - poslednja re mudrosti. Takav pravac miljenja ima, naravno, svoju - kako ja mnim - jo nenapisanu povest. Nedostatak tla miljenja i verovanja u takvo miljenje - posmatrano teorijski-saznajno: jedno metafiziko dranje - istorijski je produkt" (str. 39). Kretanja talasa izazvana ekscentrinim principom koji je pre vie od etiri stotine godina izneo na povrinu jedno novo vreme, ini mi se da su postala krajnje iroka i ravna, da je saznanje napredovalo do ukidanja samog sebe, da je ovek tako daleko od samog sebe odmakao da sebe vie ne moe ni da ugleda. 'Moderni ovek', a to znai ovek poev od renesanse, gotov je da bude pokopan" (str. 83). Nasuprot tome: Sva istinski iva istorija, a ne istorija koja ivot samo opisuje, jeste kritika" (str. 19). Ali, poznavanje povesti je u svom najboljem delu upoznatost sa prikrivenim vrelima" (str. 109). ,,Sa poveu je tako da ono to pravi spektakle i to je oigledno - nije glavna stvar. Nervi su nevidljivi kao to je ono sutastveno uopte nevidljivo. Pa, kao to se i kae: T)a ste bili tihi, bili biste jakf, tako je istinita i ova varijanta: ako ste tihi, onda ete dokuiti - a to znai razumeti" (str. 26). 1 tada ja uivam u tihom razgovoru sa samim sobom i u saobraanju sa duhom povesti. Taj duh se nije pojavio Faustu u njegovoj eliji, a ni maestru Geteu. Od njega ne biste preplaeno umakli, ma koliko ta pojava bila ozbiljna i dirljiva. Zar nije ona ipak bratska i srodna u drugom, dubljem smislu od stanovnika grma i polja. To nastojanje ima slinosti sa borbom Jakova, za samog onog koji se bori siguran je dobitak. A do toga je i stalo na prvom mestu" (str. 133). Jasan uvid u osnovni karakter povesti kao virtualnosti" Jork zadobija iz saznanja karaktera bitka samog ovekovog tubitka, dakle, upravo ne teorijsko-saznajno na objektu povesnog razmatranja: 459

BllAK 1 VRl-.MF

,,Da celokupna psiho-fizika datost nije (bitak = predrunobitak-prirode. Prim. M. H.) nego ivi - to je taka zametka povesnosti. I neko samo-promiljajue-priseanje, koje je usmereno ne na neko apstraktno Ja nego na punou mog sopstva, nai e mene istorijski odredenog, kao to me fizika saznaje kosmiki odredenog. Upravo onako kao to sam priroda, ja sam povest..." (str. 71). I Jork, koji je prozreo sve neprave odnosne odredbe' i relativizam ,,bez tla", ne okleva da povue poslednju konsekvencu iz uvida u povesnost tubitka. ,,S druge strane, medutim, pri unutranjoj povesnosti samosvesti, metodoloki je neadekvatna neka od istorije odvojena sistematika. Kao to fiziologija ne moe da apstrahuje od tizike, tako tilozofija - upravo ako je kritika filozofija - ne moe da apstrahuje od povesnosti... Samodranje i povesnost su poput disanja i vazdunog pritiska - i - neka to u izvesnoj meri zvui i paradoksalno - ne-popoveenje filozofiranja se u metodikom pogledu meni pojavljuje kao neki metafiziki ostatak" (str. 69). Poto filozofirati jeste iveti, zbog toga - nemojte se zastraiti - po mom mnjenju ima jedne filozofije povesti - ko bi nju mogao pisati! - Izvesno, ne onako kako je ona do sada bila shvaena i pokuavana, protiv ega ste se Vi neoborivo izjasnili. Dosadanje postavljanje pitanja bilo je upravo lano, pa ak i nemoguno postavljanje pitanja, ali ono nije i jedino. Zato dalje i nema zbiljskog filozofiranja koje ne bi bilo istorijsko. Razdvajanje izmedu sistematike filozofije i istorijskog prikazivanja je po svojoj sutini neispravno" (str. 251). Moi postati ono praktiko, pak, svakako je svojstveni pravni osnov sve znanosti. Ali, matematika praksa nije jedina. Praktika usmerenost naeg stanovita je pedagoka usmerenost u najirem i najdubljem smislu rei. Ona je dua sve istinite filozofije i istina Platona i Aristotela" (str. 42-43). ,,Vi znate ta ja drim o mogunosti etike kao znanosti. Uprkos tome, uvek se moe uiniti neto bolje. Za koga su zapravo takve knjige? Registrature o registraturama! Jedino to je vredno panje jeste nagon da se od fizike dode do etike." (str. 73) Ako se filozofija poima kao manifestacija ivota, a ne kao ekspektoracija nekog miljenja bez tla, koja se pojavljuje bez tla zato sto pogled biva skrenut sa tla svesti, onda je zadatak onoliko neznatan u rezultatu, koliko je zamren i mukotrpan

460

\'rcmetiitost i povcst1ost

u njegovom dobijanju. Osloboenost od predrasuda je pretpostavka, a teko je ve i nju dobiti" (str. 250). Da je sam Jork sebe uputio da nasuprot onome ontikom (okularnom) kategorijalno zahvati ono istorijsko, te da ivot" uzdigne do primerenog znanstvenog razumevanja, postaje razgovetno iz upuivanja na vrstu tekoe takvih istraivanja: estetsko-mehanistiki nain miljenja lake nalazi doslovan izraz, pri irokoj provenijenciji rei objanjivih iz okularnosti, nego neka analiza koja odlazi natrag iza zrenja ... Ono to, nasuprot tome, prodire u osnov ivotnosti uskraeno je nekom egzoterikom prikazu, pa otuda onda i sva terminologija nije opterazumljiva, simbolika i neizbena. Iz posebne vrste filozofskog miljenja sledi posebnost njenog jezikog izraza" (str. 70-71). Medutim, Vi poznajete moju naklonost prema onome paradoksnom, koju opravdavam time to je paradoksija jedna oznaka istine da communis opinio izvesno nigde nije u istini, kao neki elementaran talog uoptavajueg polurazumljenja, u kojem su odnosi prema istini popui sumporne pare koju munja ostavlja za sobom. Istina nikada nije elemenat. Dravno-pedagoki zadatak bio bi da rastavi elementarno javno mnjenje i to je moguno vie obrazLijui omogui individualnost videnja i potovanja. Tada bi umesto takozvane javne savesti - tog radikalnog ospoljavanja - ponovo postala mona pojedinana savest, a to i znai savest" (str. 249-250). Zainteresovanost da se razume povesnost, dovodi sebe pred zadatak izrade generike diference izmedu onoga ontikog i onoga istorijskog \ Time je utvrden fundamentalni cilj filozofije ivota\ Pa ipak, postavljanju pitanja potrebno je naelno radikalizovanje. Kako povesnost u svojoj razlici od onoga ontikog treba da bude filozofski drugaije shvaena i kategorijalno" pojmljena ako ne time da kako ono ontiko" tako i ono istorijsko" bude dovedeno u jedno izvomije jedinstvo mogunog obzora uporedivanja i mogunog razlikovanja? Ali, to je moguno samo ako izraste uvid: 1. pitanje o povesnosti jedno je ontoloko pitanje o ustrojenosti bitka onoga povesno bivstvujuceg; 2. pitanje o onome ontikom ontoloko je pitanje o ustrojenosti bitka onoga tubitku neprimerenog bia, onoga predrunog u najirem smislu; 3. ono ontiko samo je 461

BlTAK I VRl.Ml:

jcdna oblast bia. Ideja bitka obuhvata ono ontiko" / ono istorijsko". Ona je ono to mora dopustiti da bude generiki diferencirano". Ne naziva sluajno Jork nepovesno bie onim naprosto ontikim. To je samo odsjaj neprekinutog gospodarenja tradicionalne ontologije koja, po poreklu iz antikog post'&vljanja pitanja o bitku, ontoloku problematiku vrsto dri u jednom naelnom suenju. Problem diference izmeu onoga ontikog i onoga istorijskog moe da bude izraden kao problem istraivanja samo ako je on fundamentalnoontolokim razjanjavanjem pitanja o smislu bitka uopte sebi pre toga osigurao nit vodiljir[[. Tako postaje razgovetno, u kojem smislu je pripremna egzistencijalno-vremenita analitika tubitka odluna da neguje duh grofa Jorka da bi sluila Diltajevom delu.

21 1 Uporediti ^ 5 i 6, str. 3r i dalje.

462

ESTO POGLAVLJE

Vremenitost i unutarvremenost kao izvor vulgarnog pojma vremena

78. Nepotpunost

prethodne vremenite analize

tubitka

Kao dokaz za to da vremenitost konstituie bitak tubitka, i za to kako ga konstituie, bilo je pokazano: povesnost kao ustrojenost bitka egzistencije ,,u osnovi" je vremenitost. Interpretacija vremenitog karaktera povesti sprovodila se bez obaziranja na injenicu" da svo dogadanje protie ,,u vremenu". Svakodnevnom razumevanju tubitka, koje faktiki svu povest poznaje samo kao unutarvremeno dogadanje, u toku egzistencijalno-vremenite analize povesnosti ostala je uskraena re. Ako egzistencijalna analitika treba da uini tubitak ontoloki prozirnim upravo u njegovoj taktinosti, onda takode taktikom ontiki-vremenitom" izlaganju povesti mora izriito biti vraeno njegovo pravo. Vreme ,,u kojem' 1 susree bie zasluuje jednu naeelnu analizu utoliko nunije ukoliko su izvan povesti i prirodna deavanja odredena vremenom". Pa ipak, elementarniji od okolnosti da se u ztianostima o povesti i prirodi javlja faktor vremena" jeste fakat da tubitak ve pre sveg tematskog istraivanja rauna s vremenoirf i upravlja se prema njemu. I ovde ponovo ostaje odluujue to raunanje" tubitka ,,s vremenom", koje lei pre sve upotrebe mernog pribora koji je skrojen za odredivanje vremena. 463

Bn.\K i viu-Mt:

O n o prvo prethodi ovome drugom i tek ini m o g u n i m neto takvo poput upotrebe asovnika. Faktiki egzistirajui, svagdanji tubitak ima" vremena ili ga uopte nema". On uzima za sebe vreme" ili ne moe sebi dopustiti nikakvo vreme". Zato tubitak uzima za sebe vreme" i zato ga moe izgubitf? Odakle on uzima vreme? Kako se to vreme odnosi prema vremenitosti tubitka? Faktiki tubitak vodi rauna o vremenu, a da egzistencijalno ne razume vremenitost. Elementarnom dranju raunanja s vremenom potrebno je razjanjenje pre pitanja ta znai to: bie je u vremenu". Sve dranje tubitka treba da bude interpretirano iz njegovog bitka, a to znai iz vremenitosti. Valja pokazati kako tubitak kao vremenitost vremenuje dranje koje se prema vremenu odnosi na taj nain to tubitak vodi rauna o vremenu. Dosadanje karakterisanje vremenitosti stoga je ne samo uopte nepotpuno utoliko to nije bila obraena panja na sve dimenzije tog fenomena, nego ono naelno sadri praznine zato to samoj vremenitosti pripada neto takvo poput vremena-sveta u strogom smislu egzistencijalno-vremenitog pojma sveta. Kako je to moguno i zato je to nuno - to treba da bude dovedeno do razumevanja. Time dobija neko osvetljenje vulgarno poznato vreme" ,,u kojem" se javlja bie, a ujedno s tim i unutarvremenost tog bia. Svakodnevni tubitak, koji uzima za sebe vreme, najpre unapred nalazi vreme na onome unutarsvetski susretajuem prirunom i predrunom. Vreme o kojem se na taj nain steklo iskustvo" tubitak razume u horizontu najblieg razumevanja bitka, a to znai i samo kao neko nekako predruno. Kako i zato dolazi do obrazovanja vulgarnog pojma vremena, zahteva jedno razjanjenje iz vremenito fundirane ustrojenosti bitka tubitka koji brine vreme. Vulgarni pojam vremena zahvaljuje svoje poreklo jednoj nivelaciji izvornog vremena. Dokaz tog izvora vulgarnog pojma vremena postaje opravdavanje ranije provedene interpretacije vremenitosti kao izvornog vremena. U obrazovanju vulgarnog pojma vremena pokazuje se jedno udnovato kolebanje: da li vremenu treba da bude pripisan subjetivni" 464

Vremenitost i unutarvremenost kao izvor vulgarnog pojma vremena

ili objektivni" karakter. Tamo gde se ono shvata kao bivstvujui po sebi ono ipak biva pripisano prvenstveno dui". A tamo gde ono poseduje svesti primeren" karakter ono ipak fungira objektivno". U Hegelovoj interpretaciji vremena obe su mogunosti dovedene do izvesnog ukidanja. Hegel pokuava da odredi sklop povezanosti izmedu vremena" i duha", da bi odatle uinio razumljivim zato duh kao povest pada u vreme". U rezultatu se ini da se prethodna interpretacija vremenitosti tubitka i pripadnosti vremena-sveta toj vremenitosti poklapaju sa Hegelovom. Medutim, poto se analiza vremena koja je pred nama naelno razlikuje od Hegelove ve u polaznoj postavci, a u svom cilju - a to znai u fundamentalnoontolokoj nameri - orijentisana je upravo suprotno od njegove, jedno kratko prikazivanje Hegelovog shvatanja odnoenja izmedu vremena i duha moe da poslui tome da egzistencijalno-ontoloku interpretaciju vremenitosti tubitka, vremena-sveta i izvora vulgarnog pojma vremena indirektno uini razgovetnijom i da je privremeno zakljui. Na pitanje: da li i kako vremenu pridolazi neki bitak", zato i u kojem smislu ga mi nazivamo bivstvujuim", moe da se odgovori tek kada se pokae kako sama vremenitost u celini svog vremenovanja ini mogunim neto takvo poput razumevanja bitka i oslovljavanje bia. Kao ralanjivanje ovog poglavlja odaje se sledee: vremenitost tubitka i brinjenje vremena ( 79); brinuto vreme i unutarvremenost ( 80); unutarvremenost i geneza vulgarnog pojma vremena ( 81); odvajanje egzistencijalno-ontolokog sklopa povezanosti vremenitosti, tubitka i vremena-sveta spram Hegelovog shvatanja odnoenja izmeu vremena i duha ( 82); egzistencijalno-vremenita analitika tubitka i fundamentalnoontoloko pitanje o smislu bitka uopte ( 83).

79. Vremenitost tubitka i brinjenje vremena Tubitak egzistira kao jedno bie kojem se u njegovom bitku radi o samom tom bitku. Sutinski ispred samog sebe, on je pre sveg pukog i naknadnog razmatranja samog sebe projektovao sebe 465

BiTAKJ VRF.ME

na svoje moi-biti. U tom projektu on je razgrnut kao baeni tubitak. Baeno preputen svetu' on brinui zapada u njega. Kao briga, a to znai egzistirajui u jedinstvu zapadajui baenog projekta, to bie je otkijueno kao ono Tu. Sabivstvujui sa Drugima ono se dri u prosenoj izloenosti koja je artikulisana u besedi i izgovorena u jeziku. Bitak-u-svetu je sebe uvek ve izgovorio, a kao bitak pri unutarsvetski susretajuem biu on sebe stalno izgovara u osiovljavanju onoga brinutog samog i u razgovaranju o njemu. Obazirno razumno brinjenje osniva se u vremenitosti, i to u modusu oekujui-zadravajueg osadanjavanja. Kao brinue proraunavanje, planiranje, unapred-brinjenje i ouvanje ono uvek ve kae, glasovno dokuivo ili ne: onda" - to treba da se dogodi, pre toga" - to treba da nae svoje izvrenje, sada" - treba da bude naknadno provedeno ono to ntada" nije uspelo i umaklo je. U onda" se brinjenje izgovara oekujui, zadravajui u ,,tada" i osadanjavajui u sada" U onda" lei ponajee neizriito ono sada jo ne", a to znai da je ono govoreno u oekujui-zadravajuem odnosno oekujui-zaboravljajuem osadanjavanju. Ono tada' krije u sebi ono sada vie ne'. Njime se zadravanje izgovara kao oekujue osadanjavanje. Ono onda" i ono tada" su sa-razumljeni u pogledu na neko sada', a to znai da osadanjavanje poseduje neku osobitu teinu. Dodue, ono se uvek vremenuje u jedinstvu sa oekivanjem i zadravanjem, bili oni i modifikovani u neoekujue zaboravljanje, u kojem modusu se vremenitost uplie u sadanjost koja osadanjavajui preteno kazuje sada-sadal Ono to brinjenje oekuje kao ono najblie biva oslovljeno u onome odmah", a ono to je najpre raspoloivim uinjeno odnosno izgubljeno, u onome upravo". Horizont onoga u tada" sebe izgovarajueg zadravanja je ono ranijc\ horizont za ona onda" je ono kasnije" (budue; dolazno"), horizont za ona sada" je ono Danas". Medutim, svako onda'je kao takvo neko onda, kada [vvann]..." svako tada" je neko tada, kada [als] ..." svako sada" je neko sada, kada [da] ..." Ovu prividno samorazumljivu strukturu odnosa tih sada", tada" i onda" nazivamo datirljivost. Pri tome mora jo sasvim izvan panje da se ostavi, da li se datiranje faktiki provodi 466

Vrenh'fiitost i unutarvrcmcnost

kao izvor vulgamog pojma

vrcmcna

s obzirom na neki kalendarski datum". I bez takvih data" ovi sada", onda" i tada" su vie ili manje odredeno datirani. Ako izostane odredenost datiranja, onda to ne kazuie da struktura datirljivosti nedostaje ili da je sluajna. Sta je to emu takva datirljivost sutinski pripada i u emu se ona osniva7. Moe li, medutim, biti postavljeno neko suvinije pitanje od ovog? Ovim sada, kada ..." mi ipak mnimo, kao to je poznato", neku taku vremena". Ovo sada" je vreme. Neosporno je da za ove sada - kada", onda - kada", tada - kada" mi takode na izvestan nain razumemo da su povezani sa vremenom" Da neto takvo mni samo vreme", kako je to moguno i ta znai vreme" sve to ne biva pnrodnim" razumljenjem toga sada" itd. ve i pojmljeno. Pa, da li je onda samorazumljivo to mi neto takvo poput sada" i onda" i tada" razumemo bez daljeg" i prirodnim nainom" izgovaramo? Ta. odakle uzimamo to sada - kada ..."? Da li smo nesto takvo nali meu unutarsvetskim biem, onim predrunim? Oigledno nismo. Da li je ono uopte tek bilo nadeno? Da li smo ikada bili spremni da to traimo i ustanovimo? ,,U svako vreme" mi raspolaemo time, a da nikada nismo to izriito preduzeli, i stalno upotrebljavamo to, premda ne uvek u nekom pozvuenju. Najtrivijalnija, svakodnevno izgovarana beseda, na primer: hladno je", mni zajedno sa ostalim neko sada, kada ..." Zato tubitak u oslovljavanju onoga brinutog, premda ponajee bez pozvuenja, zajedno sa ostalim izgovara neko sada- kada ..." onda, kada ..." tada, kada ..."? Zato to izlagajue oslovljavanje onoga ... zajeclno sa ostalim izgovara sebe, a to znai obazirno razumevajui bitak pri onome prirunom, koji otkrivajud puta to priruno da susretne, i zato to se to sebe sa-izlagajue oslovljavanje i razgovaranje osniva u jednom osadanjavanju i moguno je samo i: kao to osadanjavanje.Oekujui-zadravajue osadanjavanje izlae sebe. A to je opet moguno samo zato to je ono - po samom sebi ekstatiki otvoreno - za samog sebe svagda ve otkljueno i to ga je moguno artikulisati u razumevajui-besedeem izlaganju. Poto vremenitost
212 Uporediti $ 33, str. 190 i dalie.

467

BlTAKIVRFMF

ekstatiko-horizontski konstituie rasvetljenost onoga Tu, zbog toga je ona izvorno u tome Tu uvek ve izloiva pa time i poznata. Sebe izlagajue osadanjavanje, a to znai ono izloeno koje je oslovljeno u sada", nazivamo vreme". U njemu se obelodanjuje samo to da je vremenitost, prepoznatljiva kao ekstatiki otvorena, najpre i ponajee poznata samo u ovoj brinuoj izloenosti. Neposredna" razumljivost i prepoznatljivost vremena ipak ne iskljuuju da izvorna vremenitost kao takva, kao i u njoj sebe vremenujud izvor izgovorenog vremena, ostaju nesaznati i nepojmljeni. To da onome to je izloeno tim sada", onda" i tada" sutinski pripada struktura datirljivosti, postaje najelementarniji dokaz za poreklo tog izloenog iz sebe izlagajue vremenitosti. ,,Sada"-kazujui mi takode uvek ve razumemo i neko - kada to i to ..." a da to ne kazujemo zajedno sa ostalim. A zbog ega? Zato to to sada" izlae neko osadanjavanje bia. U sada, kada ..." lei ekstatiki karakter sadanjosti. Datirljivost tih sada", onda" i tada" odsjaj je ekstatike ustrojenosti vremenitosti, pa je zbog toga takode sutinska za izgovoreno vreme samo. Struktura datirljivosti tih sada", onda" i tada" potvrda je za to da oni, iz stabla vremenitosti, i sami jesu vreme. Izlagajue izgovaranje tih sada", onda" i tada" najizvornije je navodenje vremena. I poto je u ekstatikom jedinstvu vremenitosti koja sa datirljivou biva razumljena netematski i kao takva neprepoznatljiva, tubitak svagda ve otkljuen samom sebi kao bitak-u-svetu, a ujedno s tim je otkrito i unutarsvetsko bie, izloeno vreme svagda ve poseduje i neko datiranje iz bia koje susree u otkljuenosti onoga Tu: sada, kada - vrata lupaju; sada, kada - meni nedostaje knjiga, i tome slino. Na osnovu tog istog izvora iz ekstatike vremenitosti, takode tim sada", onda" i tada" pripadni horizonti poseduju karakter datirljivosti kao Danas, kada ..." Kasnije, kada ..." i Ranije, kada ..." Ako oekivanje, razumevajui sebe u onome onda", izlae sebe i pri tome kao osadanjavanje ono to oekuje razume iz svog sada", onda u navoenju" tog onda" ve lei ono ,,a sada jo ne". Osadanjavajue oekivanje razume to do tada". Izlaganje artikulie ovo do tada" - ono, naime, ,,ima svoje vreme", kao ono Izmedu, koje isto tako ima odnos datirljivosti. Taj odnos dolazi do izraza u 468

Vrcmcnitost i unutarvrcmcnost kao izvor vulgarnog pojma vrcmcna

onome ,,dok to ..." Brinjenje moe to dok" i samo ponovo oekujui da artikulie daljim navoenjem onoga onda". To do tada" biva podeljeno jednim brojem onih od onda - do onda", koji su, meutim, unapred obuhvaeni" u oekujuem projektu primarnog ,,onda". Oekujui-osadanjavajuim razumljenjem onoga ,,dok" [wahrend] biva artikulisano ustrajavanje" [Wahren]. Ovo trajanje [Dauern] je, opet, vreme koje je otvoreno u sebe izlaganju vremenitosti, vreme koje tako svagdanji biva netematski u brinjenju razumljeno kao raspon". Oekujui-zadravajue osadanjavanje ,,iz"-lae neko rasponsko dok" samo zato to je ono pri tome sebi otkljuenokaoekstatikapro^^wtosfpovesnevremenitosti,premda nesaznata kao takva. Ali, pri tome se pokazuje naredna osobitost navedenog" vremena. Ne samo da je ono dok" rasponsko, nego svako sada", onda", tada", poseduje sa strukturom datirljivosti svagda neku rasponskost promenljive irine raspona: sada": u pauzi, pri jelu, uvee, uleto; onda": pri doruku, pri uspinjanju i tome slino. Oekujui-zadravajui-osadanjavajue brinjenje puta sebi" vreme ovako ili onako, i brinui navodi to vreme i bez svakog specifino raunajueg odredenja vremena i pre njega. Pri tome se vreme u svagdanjem modusu brinueg sebi-pustiti-vreme datira iz onoga svagda upravo okolosvetski brinutog i u nahoenom razumljenju otkljuenog, iz onoga to se ini preko dana". Ve prema tome kako tubitak oekujui izrasta u onome brinutom i, ne oekujui samog sebe, sebe zaboravlja, i njegovo vreme, koje on sebi puta", ostajepokriveno ovim nainom putanja". Upravo u svakodnevno brinuem ivotarenju" tubitak nikada ne razume sebe kao protiui du nekog kontinuirano trajueg sleda istih sada". Vreme, koje tubitak sebi puta, na osnovu tog pokrivanja gotovo da ima praznine. Mi esto vie i ne moemo zajedno da sastavimo kraj sa krajem nekog dana", ako se vratimo natrag na upotrebljeno" vreme. To ne-zajedno vremena sa prazninama ipak nije nikakva raskomadanost nego jedan modus svagda ve otkljuene, ekstatiki protegnute vremenitosti. Nain na koji puteno" vreme protie" i nain na koji brinjenje to vreme sebi vie ili manje izriito navodi, putaju da budu fenomenalno primereno eksplicirani samo ako se, 469

BlTAK 1 VIU-Ml-

s jedne strane, teorijsko predstavljanje" neke kontinuirane Sadareke dri udaljenim i, s druge strane, ako se pojmi da moguni naini na koje tubitak sebi daje i puta vreme, treba primarno da se odrede iz toga, kako on odgovarajui svagdanjoj egzistenciji Jma" svoje vreme. Ranije je svojstveno i nesvojstveno egzistiranje bilo okarakterisano s obzirom na moduse njega fundirajueg vremenovanja vremenitosti. Prema tome se neodlunost nesvojstvene egzistencije vremenuje u modusu nekog neoekujui-zaboravljajueg osadanjavanja. Onaj neodluni razume sebe iz najbliih dogodovtina i sluajeva - za-padanja koja u takvom osadanjavanju susreu i menjajui se sebe nameu. Mnogouposleno gubei sebe na onome brinutom, onaj neodluni gubi na njemu svoje vreme. Stoga i za njega karakteristina beseda: nemam vremena". Onako kako onaj nesvojstveno egzistirajui stalno gubi vreme i nikada ga nema" tako izuzetnost vremenitosti svojstvene egzistencije ostaje to da ona u odlunosti nikada ne gubi vreme i uvek ima vremena". Jer vremenitost odlunosti ima u odnosu na svoju sadanjost karakter trenutka. Njegovo svojstveno osadanjavanje situacije samo ne biva vodeno nego je zaustavljeno u biloj budunosti. Trenutna egzistencija vremenuje sebe kao sudbinski celu protegnutost u smislu svojstvene, povesne stalnosti sopstva. Na taj nain vremenita egzistencija stalno" ima svoje vreme za ono to situacija zahteva od nje. Odlunost, meutim, otkljuuje ono Tu na taj nain samo kao situaciju. Stoga za onoga odlunog nikada ne moe ono otkljueno da susretne tako da bi on na tome mogao neodluno da izgubi svoje vreme. Faktiki baeni tubitak moze da uzme" vreme za sebe i da ga izgubi, samo zato to je njemu kao ekstatiki protegnutoj vremenitosti sa u njoj osnivajuoj otkljuenosti onoga Tu dodeljeno neko vreme". Kao otkljuen, tubitak faktiki egzistira na nain sabitka sa drugima. On se dri u nekoi javnoj, prosenoj razumljivosti. Oni u svakodnevnom biti-jedan-sa-drugim izloeni i izgovoreni sada, kada ..." onda, kada ..." bivaju naeino razumljeni, mada su jednoznano datirani samo u izvesnim ^ranicama. U najbliem"
470

Vremenitost i umitarvremenost kao izvor vulgamogpojma vremena

biti-jedan-sa-drugim moe vie njih zajedno" da kae sadd\ pri emu svako od njih razliito datira kazano sada": sada kada se deava ovo ili ono. Izgovoreno sada" je svako kazao u javnosti onoga jedan-sa-drugim-biti-u-svetu. Izloeno, izgovoreno vreme svagdanjeg tubitka stoga je kao takvo na osnovu svog ekstatikog bitka-u-svetu svagda takode ve i objavljeno. No, ukoliko svakodnevno brinjenje sebe razume polazei iz brinutog sveta", ono ne poznaje vreme" koje ono uzima za sebe kao svoje vreme, nego brinui is/coriava vreme kojega ima" sa kojim se rauna. Javnost vremena je, medutim, utoliko snanija ukoliko vie faktiki tubitak izriito brine vreme time to svojstveno vodi rauna o njemu.

80. Brinuto vreme i unutarvremenost Privremeno je valjalo samo razumeti kako tubitak, koji se osniva u vremenitosti, egzistirajui brine vreme i kako se to vreme objavljuje u izlagajuem brinjenju za bitak-u-svetu. Pri tome je ostalo jo potpuno neodredeno, u kojem smislu izgovoreno javno vreme Jeste\ da li ono uopte moe da bude oslovljeno kao bivstvujui. Pre svake odluke o tome da li je javno vreme ipak samo subjektivno" ili je objektivno zbiljsko", ili ak nijedno od ta dva, mora pre svega da bude otrije odreen fenomenalni karakter javnog vremena. Objavljivanje vremena ne dogaa se samo naknadno i prigodno. Poto je pre tako da tubitak kao ekstatiko-vremenit svagda ve otkljueno jeste i pripada izlaganju koje razume egzistenciju, u brinjenju se ve objavilo i vreme. Prema njemu se i upravljamo, tako da ono nekako mora da bude unapred nalaljivo za svakoga. Iako brinjenje vremena moe da se sprovodi na okarakterisan nain datiranja iz okolosvetskih dogodovtina, onda se to u osnovi ipak dogada uvek ve u horizontu nekog brinjenja vremena, koje poznajemo kao astronomsko i kalendarsko raunanje vremena. Ono se ne javlja sluajno ve poseduje svoju egzistencijalno-ontoloku nunost u osnovnoj ustrojenosti tubitka kao brige. Poto tubitak primereno sutini zapadajui egzistira kao baeni tubitak, 471

BriAK l VRt.Ml-

on brinui izlae svoje vreme na nain nekog raunanja vremena. Na taj nain se vremenuje svojstveno" objavljivanje vremena, tako da mora da bude kazano: baenost tubitka osnov je za to da on javno daje" vreme - da vremena javno Jma. Da bismo osigurali mogunu razumljivost pokazivanja izvora javnog vremena iz faktike vremenitosti, morali smo pre toga da okarakteriemo vreme uopte, koje je izloeno u vremenitosti brinjenja, ve i jedino zato da bismo uinili razgovetnim da sutina brinjenja o vremenu ne lei u primeni brojevima primerenih odreenja pri datiranju. Ono egzistencijalno-ontoloki odluujue u raunanju vremena, stoga, ne sme da se vidi u kvantifikovanju vremena, ve mora izvornije da se pojmi iz vremenitosti tubitka koji rauna sa vremenom. Javno vreme" pokazuje se kao ono vreme ,,u kojem" susree ono unutarsvetski priruno i predruno. To zahteva da se to tubitku neprimereno bie nazove unutarvremenim. Interpretacija unutarvremenostipribavljajedan izvorniji pogledu sutinu ,,javnog vremena" i istodobno omoguava da se granino obuhvati njegov bitak". Bitak tubitka je briga. To bie egzistira zapadajui kao ono baeno. Preputen sa svojim faktikim Tu otkritom svetif i brinui upuen na taj svet, tubitak oekuje svoje moi-biti-u-svetu na taj nain to rauna" sa onim i na ono sa kojim radi tog moi-biti ima neko na kraju izuzetno udovoljenje. Svakodnevnom obazirnom bitku-u-svetu potrebna je mogunost vizira, a to znai svetlina, da bi mogao brinui da se ophodi sa onim prirunim unutar onoga predrunog. Sa faktikom otkljuenou svog sveta za tubitak je otkrita priroda. U svojoj baenosti on je izruen smeni dana i noi. Dan daje svojom svetlinom moguni vizir, a no ga oduzima. Obazirno brinui oekujui mogunost vizira, tubitak daje sebi, razumevajui sebe iz svog dnevnog poslovanja, svoje vreme onim onda, kada se razdanjuje". Brinuto onda" biva datirano iz onoga to stoji u najbliem okolosvetskom sklopu povezanosti udovoljenja sa osvetljavanjem: sa izlaskom Sunca. Onda, kada ono izlazi, vreme je za ... Time tubitak datira vreme koje mora da uzme za sebe, iz onoga to u horizontu preputenosti svetu unutar tog sveta 472

Vremenitost i unutarvrcmenost kao izvor vulgamog pojma vremena

susree kao neto sa ime on za obazirno moi-biti-u-svetu ima neko izuzetno udovoljenje. Brinjenje upotrebljava prirunobitak" Sunca koje daruje svetlost i toplotu. Sunce datira vreme izloeno u brinjenju. Iz tog datiranja izrasta najprirodnija" mera vremena - dan. A poto je vremenitost tubitka, koji mora da uzme svoje vreme, konana, i njegovi dani takoe su ve odbrojani. Ono ,,dok je dan" daje brinuem oekivanju mogunost da unapred brinui odredi onda" onoga to treba brinuti, a to znai mogunost da podeli dan. Podela se opet sprovodi s obzirom na ono to datira vreme: na putujue Sunce. Onako kao izlazak, i zalazak i podne su izuzetna mesta" koje zauzima ta zvezda. O njegovom prolaenju pred nama, koje se pravilno ponovo vraa, vodi rauna u svet baeni tubitak koji vremenujui daje sebi vreme. Dogaanje tog tubitka je na osnovu datirajueg izlaganja vremena, koje je predskicirano iz baenosti u ono Tu, svakodnevno dogadanje. Ovo datiranje koje se sprovodi polazei od zvezde koja daruje svetlost i toplotu, i od njenih istaknutih mesta" na nebu, jedno je navodenje vremena koje se u izvesnim granicama najpre usaglaeno sprovodi u onome biti-jedan-sa-drugim ,,pod istim nebom" za svakoga" u svako vreme i na jednaki nain. Ono datirajue je okolosvetski raspoloivo, a ipak nije ogranieno na svagda brinuti svet pribora. Pre je u tom svetu uvek ve sa-otkrita okolosvetska priro213 da i javni okolni svet. Na ovo javno datiranje, u kojem svako sebi navodi svoje vreme, moe svako istodobno da rauna", ono upotrebljava jednu javno raspoloivu meru. To datiranje rauna s vremenom u smislu nekog merenja vremena, kojem je prema tome potreban neki mera vremena, a to znai neki asovnik. U tome lei: sa vremenitou baenog, svetu" preputenog tubitka koji sebi daje vreme, takoeje ve otkrito i neto takvopoput asovnika\ a to znai jedno priruno koje je postalo pristupano u svom pravilnom vraanju u oekujuem osadanjavanju. Baeni bitak pri onome prirunom osniva se u vremenitosti. Ona je osnov asovnika. Kao uslov mogunosti faktike nunosti asovnika, vremenitost istodobno uslovljava i njegovu sposobnost da bude otkrit, jer samo oekujui-zadravajue osadanjavanje kretanja Sunca, kretanja
213 Uporeciiti 15, str. 9/ i dalje.

473

BlTAK I VRI-.MF

koje susree sa otkritou unutarsvetskog bia kao sebe izlagajue oekujui-zadravajue osadanjavanje, istodobno omoguava i zahteva datiranje iz onoga javno okolosvetski prirunog. Tek prirodni" asovnik, koji je svagda ve otkrit sa faktikom baenou tubitka koji se osniva u vremenitosti, motivie i omoguava istodobno uspostavljanje i upotrebu jo spretnijih asovnika, i to tako da ti vetaki" asovnici moraju biti natelovani" prema onim prirodnim", ako oni sa svoje strane treba da uine pristupanim vreme koje je primarno otkrito na prirodnom asovniku. Pre nego to oznaimo glavne crte obrazovanja raunanja vremena i upotrebe asovnika u njihovom egzistencijalno-ontolokom smislu, najpre treba da bude potpunije okarakterisano vreme brinuto u merenju vremena. Ako tek merenje vremena svojstveno" objavljuje brinuto vreme, onda u sledu onoga kako se u takvom raunajuem" datiranju pokazuje ono datirano, javno vreme mora biti fenomenalno nezastrto pristupano. Datiranje onoga u brinuem oekivanju sebe izlagajueg ,,onda", ukljuuje u sebi: onda, kada se razdanjuje jeste vreme za dnevni posao. U brinjenju izloeno vreme je svagda ve razumljeno kao vreme za ... Svagdanje sada kada to i to" kao takvo je svagdapogodno i nepogodno. To sada" - pa tako i svaki modus izloenog vremena - jeste ne samo neko sada, kada ..." nego je kao ovo sutinski datirljivo istodobno sutinski odreeno strukturom pogodnosti odnosno nepogodnosti. Izloeno vreme poseduje samo od sebe karakter vremena za ..." odnosno nevremena za ..." Oekujui-zadravajue osadanjavanje brinjenja razume vreme u nekom odnosu prema nekom Da-ta, emu, koje je sa svoje strane konano utvrdeno u nekom Radi-ega onoga moi-biti tubitka. Objavljeno vreme otvara ovim Da-bi-odnosom onu strukturu kao koju 2 4 smo ranije ' upoznali znaenjskost. Ona konstituie svetovnost sveta. Objavljeno vreme sutinski poseduje kao vreme-za ... karakter sveta. Stoga mi u vremenovanju vremenitosti sebe objavljujue vreme nazivamo vreme-sveta. I to ne, recimo, zato to je ono predruno kao unutarsvetsko bie, to ono nikada ne moe biti, nego
214 Uporediti 18, str. 1 14 i dalje, i ^ 69 c, str. 419 i dalje. o

474

Vremcnitost i umitarvremenast kao izvor vulgarnog pojma vremena

zato to ono pripada svetu u egzistencijalno-ontoloki interpretiranom smislu. U onome to sledi mora da se pokae kako su sutastveni odnosi strukture sveta, na primer ono da-bi\ na osnovu ekstatiko-horizontske ustrojenosti vremenitosti, zajedno povezani sa javnim vremenom, na primer onim onda-kada". U svakom sluaju, tek sada se brinuto vreme moe strukturalno potpuno okarakterisati: ono je datirljivo, rasponsko, javno i kao tako strukturirano pripada samom svetu. Svako prirodno-svakodnevno izgovoreno sada" na primer poseduje ovu strukturu i kao takvo ono je, iako netematski i pretpojmovno, razumljeno u brinuem pustiti-sebi-vreme tubitka. U otkljuenosti prirodnog asovnika, koja pripada baeno-zapadajui egzistirajuem tubitku, istodobno lei i jedno izuzetno, od strane faktikog tubitka svagda ve sprovedeno objavljivanjebrinutog vremena, koje u usavravanju raunanja vremena i u profinjavanju upotreba asovnika jo napreduje i uvruje se. Povesni razvoj raunanja vremena i upotrebe asovnika ovde ne treba da bude prikazan istorijski u svojim mogunim varijacijama. Neka se pre egzistencijalno-ontoloki pita: koji modus vremenovanja vremenitosti tubitka postaje otvoren u pravcu obrazovanja raunanja vremena i upotrebe asovnika? Odgovaranjem na ovo pitanje mora da izraste jedno izvornije razumevanje toga da se merenje vremena, a to istodobno znai i izriito objavljivanje brinutog vremena, osniva u vremenitosti tubitka, i to u jednom sasvim odreenom vremenovanju te vremenitosti. Ako primitivni" tubitak, koji smo poloili u osnov analize prirodnog" raunanja vremena, uporedimo sa napredovalim" tubitkom, onda se pokazuje da za napredovali tubitak dan i prisutnost suneve svetlosti vie ne poseduju povlaenu funkciju, zato to taj tubitak ima prednost" da moe i no da uini danom. Isto tako, za ustanovljavanje vremena njemu vie nije potreban neki izriiti, neposredan pogled na Sunce i njegov poloaj. Zgotovljavanje i upotreba vlastitog mernog pribora doputa da se vreme direktno otita na posebno za to uspostavljenom asovniku. Ono Koliko-sati je Koliko-vremena". lako to moe da ostane pokriveno za svagdanje otitavanje vremena, i upotreba satnog pribora se osniva, 475

BlTAKI

\ RTMT

poto asovnik mora biti regulisan u smislu omoguavanja nekog javnog raunanja vremena prema prirodnom" asovniku, u vremenitosti tubitka koja otkljuenou tubitka ponajpre omoguava datiranje brinutog vremena. Napredujuim otkrivanjem prirode sebe obrazujue razumevanje prirodnog asovnika daje uputstvo za nove mogunosti merenja vremena, koje su relativno nezavisne od dana i svagdanjeg izriitog posmatranja neba. Meutim, na izvestan nain ve i primitivan" tubitak ini sebe nezavisnim od nekog direktnog otitavanja vremena na nebu utoliko to on ne ustanovljuje poloaj Sunca na nebu nego meri senku koju u svako vreme baca neko raspoloivo bie. To moe najpre da se dogodi u najjednostavijoj formi seoskog asovnika". U senci koja svakoga stalno prati, Sunce susree s obzirom na svoju promenljivu prisutnost na razliitim mestima. Tokom dana razliite duine senke mogu ,,u svako vreme" da budu izmerene koracima. Mada su duine tela i stopala pojedinaca takode razliite, ipak odnos ta dva ostaje konstantan u izvesnim granicama tanosti. Javno odreivanje vremena brinueg dogovaranja, na primer, onda dobija formu: Kada senka bude dugaka toliko stopa, onda emo tamo da se sretnemo". Pri tome je u onome biti-jedan-sa-drugim u uim granicama nekog najblieg okolnog sveta neizriito pretpostavljena jednakost geografske irine mesta" na kojem se vri merenje senke koracima. Tubitku nije potrebno ak ni da nosi sa sobom ovaj asovnik - on je sam na izvestan nain taj asovnik. Javnom sunanom satu, kod koga se crta senke na jednoj putanji opremljenoj ciframa kree protivstavljeno toku kretanja Sunca, nije potrebno dalje opisivanje. Ali, zato mi na mestu koje senka zauzima na brojaniku, svagda nalazimo neto takvo poput vremena? Niti je senka niti je podeljena putanja samo vreme, a isto toliko malo je to i njihovo uzajamno prostorno odnoenje. Gde je onda vreme koje na taj nain direktno otitavamo na sunanom satu", ali i na svakom depnom asovniku? ta znai otdtavanje vremena? Gledati na asovnik" ipak ne moe da kazuje samo: priruni pribor posmatrati u njegovoj promeni i slediti poloaje kazaljki. Ustanovljavajui u upotrebi lasovnika
476

Vremenitost i umitarvremenast kao izvor vulgarnogpojma vremena

ono Koliko-sati, mi kaemo, izriito ili ne, sada je toliko i toliko, sada je vreme za ..., odnosno, jo ima vremena ..., naime sada, pa do ... To gledanje-na-asovnik osniva se u jednom uzimati-vreme-za-sebe i biva noeno njime. Ono to se pokazalo ve pri najelementarnijem raunanju vremena, ovde postaje razgovetnije: na asovnik gledajue sebe-usmeravanje prema vremenu sutinski je jedno Sada-kazivanje. To je toliko samorazumljivo" da mi na to uopte ne obraamo panju, a jo manje izriito znamo o tome da je pri tome ono Sada svagda ve razumljeno i izloeno u svom punom strukturalnom sastoju datirljivosti, rasponskosti, javnosti i svetovnosti. Sada-kazivanje je, meutim, besedea artikulacija nekog osadanjavanja, koje vremenuje sebe u jedinstvu sa nekim zadranim oekivanjem. U upotrebi asovnika sebe provodee datiranje pokazuje se kao izuzetno osadanjavanje nekog predrunog. Datiranje se ne poziva jednostavno na neto predruno, nego i samo pozivanje poseduje karakter merenja. Dodue, merni broj moe biti neposredno otitan. U tome ipak lei: razumljeno biva jedno biti-sadran merila u nekom rastojanju koje treba meriti, a to znai da u tom rastojanju biva odredeno ono Kako-esto njegove prisutnosti. Merenje konstituie sebe vremenito u osadanjavanju prisustvujueg merila u prisustvujuem rastojanju. Nemenjanje koje lei u ideji merila kazuje da ono mora za svakoga u svako vreme da bude predruno u svojoj postojanosti. Meree datiranje brinutog vremena izlae to vreme u osadanjavajuem pogledu na ono predruno koje kao merilo i kao ono mereno postaje pristupano samo u jednom izuzetnom osadanjavanju. Poto u mereem datiranju osadanjavanje onoga prisustvujueg poseduje jednu posebnu prednost, meree otitavanje vremena na asovniku izgovara sebe takode u jednom naglaenom smisiu sa onim Sada. U merenju vremena sprovodi se stoga jedno objavljivanje vremena, primereno kojem vreme svagda i u svako vreme za svakoga susree kao sada i sada i sada" Tako ovo opte" na asovnicima pristupano vreme biva prethodno nadeno gotovo kao neka predrucna mnogostrukost Sada-a, a da merenje vremena tematski nije usmereno na vreme kao takvo. 477

BlTAK 1 \'R Li.Mi.

Poto vremenitost faktikog bitka-u-svetu izvorno omoguava otkljuenje prostora, a prostorni tubitak je iz nekog otkritog Tamo uputio sebi neko tubitku primereno Ovde, u vremenitosti tubitka brinuto vreme je s obzirom na svoju datirljivost svagda vezano za jednu lokaciju tubitka. Ne biva vreme prikopano za neku lokaeiju, nego je vremenitost uslov mogunosti za to da se datiranje moe vezivati za ono prostorno-lokacijsko, i to tako da je to prostorno-lokacijsko kao mera obavezno za svakoga. Vreme ne biva tek spojeno sa prostorom ve prostor , koga toboe treba spojiti, susree samo na osnovu vremenitosti koja brine vreme. Primereno tundiranju asovnika i raunanja vremena u vremenitosii tubitka, koja konstituie to bie kao povesno, moe da se pokae kako je upotreba asovnika ontoloki i sama povesna, te kako svaki asovnik kao takav ,,ima povesf. : i ' Vreme objavljeno u mereniu vremena nikako ne postaje prostor datiranjem iz prostornih mernih odnosa. Isto tako malo i ono egzistencijalno-ontoloki sutastveno u merenju vremena treba traiti u tome to datirano vreme" biva brojano odredeno \z prostornih rastojanja i promene mesta neke prostorne stvari. Pre je tako da ono ontoloki odluujue lei u specifinom osadanjavanju koje omoguava merenje. Datiranje iz onoga prostorno" predrunog tako je malo neko poprostorenje vremena, da to tobonje poprostorenje ne znai nita drugo do osadanjavanje onoga u svakom Sada za svakoga p r e d r u n o g bia u njegovoj prisutnosti. U sutinski nuno sada-kazivajuem merenju vremena se povrh dobijanja mere gotovo zaboravlja ono mereno kao takvo, tako da ne moe da se nade nita osim rastojanja i broja. to nianje tubitak koji brine vreme ima da izgubi vreme, utoliko dragocenije' ono postaje, utoliko spretniji mora biti i asovnik.
2 i 5 Ovde ne trcba da ^e nla/.i u problem mcrcnja vrcmcna u teoriji relativnosti. Razjasnjavanje ontoloskih lundanienata tog merenja \rec pretposta\ija neko pojanjenje \remena-s\eta i unutar\remenosti i/ \remenitosti tubitka, a isto tako I rasvctlja\"anje cg/isienciiaino-\'remenite konstituciie otkrivanja prirodc i \remenitog smisla mcrcnia uoptc. Aksiomatika fi/ikainc tehnike merenia poivti na ovim istra/ivaniima i, sa svoje strane, nikada ne mo/e da ra/vije probiem \'remena kao taka\'.

478

Vrcmenitost i unutarvrcnienost

kao izvor vulgarnogpojma

vremena

Ne samo da vreme treba da moe biti tanije" navedeno, nego i samo odredivanje vremena treba da iziskuje to je moguno manje vremena, a ipak da bude usaglaeno sa navoenjima vremena Drugih. Privremeno je valjalo samo da se pokae uopte sklop povezanosti" upotrebe asovnika sa vremenitou koja za sebe uzima vreme. Onako kako konkretna analiza obrazovanog astronomskog raunanja vremena spada u egzistencijalno-ontoloku interpretaciju otkrivanja prirode, tako i fundament kalendarske istorijske hronologije' puta da bude slobodno poloen samo unutar kruga zadataka egzistencijalne analize istorijskog saznavanja.216 Merenje vremena izvrava jedno izrazito objavljivanje vremena, tako da tek tim putem postaje poznato ono to obino nazivamo vreme". U brinjenju biva svakoj stvari prireeno njeno vreme'! Ona ga ,,ima", a kao svako unutarsvetsko bie i moe da ga ,,ima" samo zato to ona uopte jeste ,,u vremenu". Vreme ,,u kojem" susree unutarsvetsko bie mi poznajemo kao vreme-sveta. Ono ima na osnovu ekstatiki-horizontske ustrojenosti vremenitosti, kojoj i pripada, istu onu transcendencu kao i svet. Sa otkljuenou sveta objavljeno je vreme-sveta, tako da svaki vremenito brinui bitak pri unutarsvctskom biu obazir.no razume to bie kao ,,u vremenu" susretajue.
216 Kao prvi pokuaj interpretacije hronolokog vremena i povesnog broja" up. frajburko habilitaciono predavanje autora (letnji semestar 1915.): Dcr Zeitbegrilfin der(ieschichtswissenschaft. Objavljeno u Zeitschritt fiir Philosophie und philosophische Kritik, tom 161 (1916) str. 173 i dalje. Sklopovima pove/anosti i/.medu povesnog broja, astronomski proraunatog vremena-sveta te vremenitosti i povesnosti tubitka potrebno je istrazivanje koje ide i dalje. - Dalje, up. G. Zimel: Das Problcm dcriiistorischcn Zcit. Philos. \'ortrage, objavljeno od strane Kantgesellschaft 12, 1926 - Dva utemeljuiua dela o obrazovanju istorijske hronologije su: Jozef Justus Skaliger [Josephus Justus Scaliger]: Dc emcndationc tcmporuni 1583, i Dionisius Fetavius S. J. [Dionvsius Petavius]: Opus dc doctrina tcmporuni 1627. - O antikom raunanju vremena up. (J. Biltinger: Dic aniikcn Stundcnangiibefi 1888. Dcr biirgcrliclic lag. Lntersuchungen iiber den Beginn des Kalendertages im klassischen Altertum und im christlichen Mittelalter~1888. - H. Dils [Hermann Dielsh Antikc lcchnik. 2. izd. 1920, str. 155-232 i dalje. Dic antikc Uhr. - Novijom hronologiiom bavi se l:r. Ril | I:r. Riihlj: Chronologic des Mitteialtcrs und dcr Scuzcit 1897.

479

BlTAK I VRHMli

Vreme ,,u kojem" se ono predruno kree i miruje nije objektivno", ako se time mni ono biti-po-sebi-predruan unutarsvetski susretajueg bia. Vreme je, meutim, isto tako malo subjektivno", ako pod time razumemo predruno-bitak i javljanje u nekom ,,subjektu". Vreme-sveta je objektivnije" od svakog mogunog objekta, zato to ono kao uslov mogunosti unutarsvetskog bia sa otkljuenou sveta svagda ve biva ekstatiko-horizontski objicirano". Stoga vreme-sveta, nasuprot Kantovom mnjenju, biva i na onome fizikom isto onako neposredno unapred naeno kao i na onome psihikom, a ne na onome fizikom tek obilaznim putem preko onoga psihikog. Vreme" se najpre pokazuje upravo na nebu, a to znai tamo gde se ono u prirodnom sebe-usmeravanju prema njemu prethodno nalazi, tako da vreme" biva ak i identifikovano sa nebom. Vreme-sveta je, medutim, takoe subjektivnije"od svakogmogunog subjekta, zato to ono u dobro-razumljenom smislu brige kao bitka faktiki egzistirajueg sopstva zajedno sa ostalim tek ini mogunim taj bitak. Vreme" nije predruno ni u subjektu" ni u objektu", ni unutra" ni spolja", i ono jeste" ranije" od svake subjektivnosti i objektivnosti zato to ono ini uslov mogunosti ak i za to ranije". Pa ima li onda ono uopte neki bitak"? I ako ga nema, da li je ono onda neki fantom, ili je bievitije" od svakog mogunog bia? Istraivanje koje ide dalje u pravcu takvih pitanja, naii e na istu onu granicu" koja se ispreila ve privremenom pretresanju sklopa povezanosti istine i bitka.217 Ma kako da se odgovori na ta pitanja u onome to sledi, odnosno ma kako da ona pre svega budu izvorno postavljena, najpre valja razumeti da vremenitost kao ekstatiki-horizontska vremenuje neto takvo poput vremena-sveta, koje konstituie unutarvremenost onoga prirunog i predrunog. Ali, to bie onda u strogom smislu nikada ne moe biti nazvano vremenitim". Ono je poput svakog tubitku neprimerenog bia nevremenito, pa makar se ono realno javljalo, nastajalo ili prolazilo, ili idealno" opstojalo. Ako, prema tome, vreme-sveta pripada vremenovanju vremenitosti, onda ono ne moe da bude ni subjektivistiki" rasplinuto
217 Uporediti 44 c, str. 26/ i dalje.

480

Vrcmenitost i unutarvrcmenost kao izvor vulgarnog pojma vrcmena

niti u nekom loem objektiviranju" postvareno". I jedno i drugo se izbegava iz jasnog uvida, a ne samo na osnovu nekog nesigurnog kolebanja izmeu dve mogunosti, samo onda ako se moe razumeti, kako svakodnevni tubitak iz svog najblieg razumevanja vremena teorijski poima vreme" i kako mu taj pojam vremena i njegovo gospodarenje zatvara mogunost da ono u njemu mneno razume iz izvornog vremena, a to znai kao vremenitost. Svakodnevno brinjenje, koje sebi daje vreme, nalazi vreme" na unutarsvetskom biu koje susree u vremenu". Stoga rasvetljavanje geneze vulgarnog pojma vremena mora da uzme svoje polazite kod unutarvremenosti.

81. Unutarvremenost i geneza vulgarnog pojma vremena Kako se za svakodnevno, obazirno brinjenje najpre pokazuje neto takvo poput vremena"? U kojem brinuem ophodu koji upotrebljava pribor ono postaje izrieito pristupano? Ako je sa otkljuenou sveta vreme objavljeno, a sa otkritou unutarsvetskog bia, koje pripada otkljuenosti sveta, ono je takode uvek ve i brinuto, ukoliko tubitak raunajui sa sobom proraunava vreme, onda u upotrebi asovnika lei ono dranje u kojem ,,se" izriito usmerava prema vremenu. Egzistencijalno-vremeniti smisao upotrebe asovnika pokazuje se kao osadanjavanje putujue kazaljke. Osadanjavajue sledenje poloaja kazaljke broji. Ovo osadanjavanje vremenuje sebe u ekstatikom jedinstvu nekog oekujueg zadravanja. Osadanjavajui zadravati ono tada", znai: sada-kazivajui biti otvoren za horizont onoga Ranije, a to znai onoga Sada-vie-ne. Osadanjavajuei oekivati ono onda", kazuje: sadakazivajui biti otvoren za horizont onoga Kasnije, a to znai onoga Sada-jo-ne. Ono to sebe pokazuje u takvom osadanjavanju jeste vreme. Kako, prema tome, glasi definicija vremena otvorenog u horizontu obazirne, za sebe vreme uzimajue, brinue upotrebe asovnika? Vreme je ono b roj a n o kojesepokazuje u osadanjavajuemy brojeem sleenju lutajuee kazaljke, i to tako da osadanjavanje sebe 481

BlTAK 1 VRTMT

vremenuje u ekstatikom jedinstvu sa zadravanjem i oekivanjem, koje je horizontski otvoreno prema onome Ranije i Kasnije. A to nije nita drugo nego egzistencijalno-ontoloko izlaganje one definicije koju Aristotel daje o vremenu: TOUTO ydp OTIV 6 ^povoc;, dpi0Lio<; Ktvr|aea)(; KaTd TO TrpTepov Kai uaiTpov. To je, naime, vreme, ono brojano na kretanju koje susree u horizontu onoga Ranije i Kasnije."218 Ma koliko strano ova definicija mogla da izgleda na prvi pogled, ona je tako samorazumljiva" i pravo crpena ako biva granino obuhvaen onaj egzistencijalno-ontoloki horizont iz kojega je Aristotel nju uzeo. Izvor tako otvorenog vremena za Aristotela ne postaje problem. Njegova interpretacija vremena pre se kree u pravcu prirodnog" razumevanja bitka. Pa ipak, poto samo to razumevanje bitka i u njemu razumljeni bitak istraivanjem koje je pred nama bivaju naelno uinjeni problemom, tek nakon razreenja pitanja bitka moe tematski da bude interpretirana Aristotelova analiza vremena, i to tako da ona zadobija naelno znaenje za pozitivno prisvajanje kritiki ogranienog postavljanja pitanja antike ontologije uopte. 2 N Svako pretresanje pojma vremena koje je usledilo nakon toga naelno se dri Aristotelove definicije, a to znai da ono ini vreme temom onako kako se ono pokazuje u obazirnom brinjenju. Vreme je ono brojano", a to je ono to je izgovoreno i, premda netematski, mneno u osadanjavanju lutajuee kazaljke (odnosno senke). U osadanjavanju onoga pokretnog u njegovom kretanju biva kazano: sada ovde, sada ovde itd" Ono brojano jesu ta Sada. A ona se ,,u svakom Sada" pokazuju kao ,,odmah-vie-ne..." i upravo-jo-ne-sada". Ovo na taj nain u upotrebi asovnika vizirano" vreme-sveta mi nazivamo Sada-vreme. to prirodnije" s vremenom rauna brinjenje koje sebi daj e vreme, utoliko manje to brinjenje boravi pri izgovorenom vremenu kao takvom, nego je izgubljeno na brinutom priboru koji svagda ima svoje vreme. to prirodnije", a to znai to manje tematski na vreme kao takvo usmereno brinjenje odreduje i navodi vreme, utoliko vie osadanjavajue-zapadajui bitak pri onome brinutom
218 Uporediti: Aristotel, Hzikn, A 11,219b 1 i dalje. 219 Uporediti $ 6, str. 40-47.

482

Vremenitost i unutarvremenost

kao izvor vulgarnog pojma

vremena

kazuje na brzu ruku, svejedno da li sa pozvuenjem ili bez njega: sada, onda, tada. I tako se za vulgarno razumevanje vremena vreme pokazuje kao neki sled stalno predrunih" istodobno prolazeih i nadolazeih Sada. Vreme biva razumljeno kao neko jedan-zadrugim, kao reka" onih Sada, kao ,,tok vremena". ta lezi n ovom izlaganju brinutog vremena-sveta7. Odgovor dobijamo ako se vratimo natrag na potpunu strukturu sutine vremena-sveta i sa njom uporedimo ono to poznaje vulgarno razumevanje vremena. Kao prvi momenat sutine brinutog vremena bila je uspostavljena datirljivost. Ona se osniva u ekstatikoj ustrojenosti vremenitosti. Ono Sada'je sutinski Sada-kada ... O n o u brinjenju razumljeno, iako ne kao takvo shvaeno, datirljivo Sada neko je pogodno odnosno nepogodno Sada. Sada-strukturi pripada znaeenjskost. Zbog toga smo brinuto vreme nazvali vreme-sveta. U vulgarnom izlaganju vremena kao Sada-sleda nedostaje kako datirljivost tako i znaenjskost. Karakterisanje vremena kao istog jedno-za-drugim ne puta nijednu od te dve strukture ,,da dodu do javljanja". Vulgarno izlaganje vremena ih pokriva. Ekstatiki-horizontska ustrojenost vremenitosti, u kojoj se osnivaju datirljivost i znaeenjskost onoga Sada, biva tim pokrivanjem nivelisana. Ta Sada su gotovo skresana za te odnose i kao tako skresana ona se samo niu jedno na drugo da bi sainjavali ono jedno-za-drugim. To nivelisue pokrivanje vremena-sveta, koje izvrsava vulgarno razumevanje vremena, nije sluajno. Nego upravo zato to se svakodnevno izlaganje vremena dri jedino u pravcu pogleda brinue razumnosti i razume samo ono to se pokazuje" u njenom horizontu, te strukture moraju da mu izmiu. Ono u brinuem merenju vremena brojano, ono Sada, biva u brinjenju onoga prirunog i predrunog razumljeno zajedno sa ostalim. No, ukoliko se ovo brinjenje vremena vrati natrag na zajedno sa ostalim razumljeno vreme samo i razmatra" ga, ono vidi ona Sada koja takode nekako ,,tif jesu, postoje, u horizontu onog razumevanja bitka kojim 220 samo to brinjenje biva stalno vodeno. Ova Sada su stoga takode
220 Uporediti 21. pos, str. 132-133.

483

BlTAK I VRliME

na izvestan nain sa-predruna, a to znai da bie susree - a takode i ono Sada. Premda ne biva izriito kazano da su ta Sada predruna poput stvari, ona ipakbivaju ontoloki viena" u horizontu ideje o predrunosti. Ta Sada prolaze i prola Sada sainjavaju prolost. Ta Sada nadolaze, i nadolazea Sada granino obuhvataju ,,budunost". Vulgarna interpretacija vremena-sveta kao Sada-vremena uopte ne raspolae horizontom da bi mogla da uini sebi pristupanim neto takvo poput sveta, znaenjskosti, datirljivosti. Te strukture nuno ostaju pokrivene, utoliko vie ukoliko vulgarno izlaganje vremena jo uvruje to pokrivanje nainom na koji ono pojmovno obrazuje svoje karakterisanje vremena. Sada-sled biva shvaen kao neko bilo kako predruno, jer on se sam pomie ,,u vreme". Mi kaemo: u svakom Sada jeste Sada, u svakom Sada ono takode ve i iezava. U svakom Sada je Sada Sada, time stalno prisustvujui kao ono Isto, pa makar i u svakome Sada svagda neko drugo nadolazei izezava. Kao ovo menjajue, ono ipak istodobno pokazuje stalnu prisutnost samog sebe, pa je stoga ve Platon pri ovom pravcu pogleda na vreme kao nastajueprolazei Sada-sled morao vreme da nazove odslikom venosti: eiKcb 5' 7Tvoi Kivqtov TTva aicbvoc; TiOTf|aat, Kai SiaKoajicov &|ia oupavov rcoii (ivovToc; aicovoc; v vi KaT' &pi6|idv iouaav aitbviov
lKOVa, TOTJTOV OV 8\] ^pOVOV d)VO|idKa|iV 221 .

Sada-sled je neprekinut i bez praznina. Ma koliko daleko" prodirali u deljenju" tog Sada, ono je jo uvek Sada. Stalnost vremena se vidi u horizontu nekog nerazreivog predrunog. U ontolokoj orijentisanosti na neko stalno predruno trai se problem kontinuiteta vremena, odnosno aporija se ostavlja nedodirnutom. Pri tome speciflna struktura vremena-sveta, poto je ona razapeta ujedno sa ekstatiki fundiranom datirljivou, mora da ostane pokrivena. Rasponskost vremena ne biva razumljena iz horizontske protegnutosti ekstatikog jedinstva vremenitosti, koja je objavljena u brinjenju vremena. Da u svakom, ma koliko momentalnom Sada svagda ve jeste Sada - to mora da bude pojmljeno iz onoga jo Ranijeg" iz kojeg potie svako Sada: iz ekstatike protegnutosti
221 Uporediti: Platon, Timaj 3/ d 5-

484

Vremenitost i unutarvremenost kao izvor vulgarnogpojma vremena

vremenitosti koja je strana svakom kontinuitetu nekog predrunog, a sa svoje strane sainjava uslov mogunosti pristupa ka nekom predrunom stalnom. Glavna teza vulgarne interpretacije vremena, da je vreme ,,beskonano", najuverljivije otvara u takvom izlaganju sadrano nivelisanje i pokrivanje vremena-sveta pa time i vremenitosti uopte. Vreme daje sebe najpre kao neprekinuti sled onih Sada. Svako Sada je takode ve i neko Upravo odnosno Smesta. Ako se karakterisanje vremena primarno i iskljuivo dri tog sleda, onda se u njemu kao takvom naelno ne moe nai nikakav poetak i nikakav kraj. Svako poslednje Sada je kao Sada svagda uvek ve neko smesta-vie-ne, dakle, vreme u smislu onoga vie-ne-sada, prolosti; svako prvo Sada je svagda neko upravo-jo-ne, pa time vreme u smisiu onoga jo-ne-sada, budunosti". Vreme je stoga ,,po obema stranama" beskrajno. Ova teza o vremenu postaje moguna samo na osnovu orijentisanosti na neko slobodno lebdee Po-sebi nekog predrunog Sada-toka, pri emu je potpuni Sada-fenomen s obzirom na datirljivost, svetovnost, rasponskost i tubitku primerenu javnost pokriven i potonuo u neki neprepoznatljiv fragmenat. Ako ,,se mislf Sada-sled, u pravcu pogleda na predruno-bitak i nepredruno-bitak, ,,do kraja" onda se nikada ne moe nai neki kraj. Iz toga da ovo miljenje vremena do kraja svagda jo uvek mora da misli vreme, zakljuuje se da vreme jeste beskrajno. Ali, u emu se osniva ovo nivelisanje vremena-sveta i pokrivanje vremenitosti? U bitku samog tubitka, koji smo mi pripremno 221 interpretirali kao brigu. Baeno-zapadajui, tubitak je najpre i ponajee izgubljen na onome brinutom. Medutim, u toj izgubljenosti obelodanjuje se pokrivajue bekstvo tubitka pred svojom svojstvenom egzistencijom koja je bila oznaena kao predvodea odlunost. U brinutom bekstvu lei bekstvo pred smru, a to znai neko odvraanje pogleda od kraja bitka-u-svetu.~ To odvraanje pogleda od ... po samom sebi jeste jedan modus ekstatiki budueg bitka ka kraju. Nesvojstvena vremenitost zapadajui-svakodnevnog tubitka mora, kao takvo odvraanje pogleda od konanosti,
222 Uporediti 41, str. 230 i dalje. 223 Uporediti 51, str. 298 i dalje.

485

BlTAKl

VRIiMli

da ne prepoznaje svojstvenu budunosnost, pa time ni vremenitost uopte. Pa ak ako vulgarno razumevanje tubitka i biva vodeno onim Se, onda moe da se uvrsti pre svega samozaboravljena predstava" o beskonanosti" javnog vremena. Ono Se nikada ne umire zato to ono ne moe da umre utoliko to je smrt svagda moja i svojstveno biva egzistencijelno razumljena samo u predvodeoj odlunosti. Ono Se, koje nikada ne umire i pogreno razume bitak ka kraju, ipak daje bekstvu pred smru jedno karakteristino izlaganje. Sve do kraja ono jo uvek ima vremena". Ovde se obelodanjuje jedno imati-vremena u smislu onoga mod-izgubiti: tek sada jo ovo, onda ovo, i samo jo ovo i onda ..." Ovde ne biva razumljena recimo konanost vremena, ve obrnuto, brinjenje izlazi na to da od vremena, koje jo dolazi te ide dalje", ugrabi to je moguno vie. Vreme je javno, neto to svako uzima i moe da uzme za sebe. Nivelisani Sada-sled ostaje potpuno neprepoznatljiv u odnosu na svoje poreldo iz vremenitosti pojedinanog tubitka u svakodnevnom jedan-sa-drugim. Kako to treba takoe da dodiruje i vreme" barem u njegovom toku, ako vie ne egzistira neki u vremenu" predruni ovek? Vreme ide dalje onako kako ono ipak ve bee" i onda kada je neki ovek stupio u ivot" Poznaje se samo javno vreme koje, nivelisano, pripada svakome, a to znai da ne pripada nikome. Jedino, onako kako i u uzmicanju pred sniru smrt sledi onoga koji bei, a taj koji bei u sebe-odvraanju ipak mora upravo da vidi smrt, tako se i samo protiui, bezazleni, beskonani sled onih Sada u nekoj udnovatoj zagonetnosti ipak nie nad" tubitkom. Zato mi kaemo: vreme prolazi, a ne kaemo isto tako naglaeno: ono nastaje? U pogledu na isti Sada-sled ipak moe da bude kazano s jednakim pravom i jedno i drugo. U besedi o prolaenju vremena tubitak razume na kraju o vremenu vie nego to bi on eleo da prizna, a to znai da vremenitost, u kojoj vreme-sveta sebe vremenuje, uprkos svem pokrivanju nije potpuno zabravljena. Beseda o prolaenju vremena daje izraz iskustvu": vreme se ne da zaustaviti. Ovo iskustvo" je, opet, moguno samo na osnovu nekog hteti-zaustaviti vreme. Ovde lei jedno nesvojstveno oekivanje trenutaka", koje takode ve i zaboravlja trenutke koji otklizavaju. Osadanjavaiui-zaboravljajue oekivanje nesvojstvene egzistencije uslov je mogunosti vulgarnog iskustva 486

Vremenitost i unutarvremenost kao izvor vulgarnog pojma vremena

nekog prolaenja vremena. Poto je tubitak u onome ispred-sebe budui, on mora oekujui da razume Sada-sled kao neki isklizavajueprolazei Sada-sled. Tubitakpoznaje beee vreme iz beeeg" znanja o svojoj smrti. U naglaenoj besedi o prolaenju vremena lei javni odsjaj konane budunosnosti vremenitosti tubitka. A poto smrt moe da ostane pokrivena ak i u besedi o prolaenju vremena, vreme se pokazuje kao neko prolaenje ,,po sebi". Meutim, ak se i na ovom po sebi prolazeem, istom Sada-sledu, kroz svo nivelisanje i pokrivanje otvara izvorno vreme. Vulgarno izlaganje odreduje reku vremena kao neko jedno-za-drugim koje ne moe da se preokrene. Zato vreme ne doputa da se preokrene? Po sebi se, i upravo u iskljuivom pogledu na Sada-reku, ne moe uvideti zato se sled tih Sada uopte ne moe opet smestiti u obrnuti pravac. Nemogunost preokretanja ima svoj osnov u poreklu javnog vremena iz vremenitosti, ije vremenovanje, primarno budue, ekstatiki ide" ka svom kraju, i to tako da ono ve jeste" ka kraju. Vulgarno karakterisanje vremena kao beskrajnog, prolazeeg Sada-sleda koji ne moe da se preokrene, proistie iz vremenitosti zapadajueg tubitka. Vulgarna predstava vremenaposeduje svojeprirodno pravo. Ona pripada svakodnevnoj vrsti bitka tubitka i najpre gospodaraem razumevanju bitka. Stoga povest biva i najpre i ponajeejavno razumljena kao unutarvremeno dogadanje. Ovo izlaganje vremena gubi svoje iskljuivo i prevashodno pravo samo ako zahteva da ono isposreduje istiniti" pojam vremena, te da interpretaciji vremena moe da predskicira jedino moguan horizont. Pre se odaje: samo iz vremenitosti tubitka i njenog vremenovanja postaje razumljivo zato i kako vreme-sveta pripada njoj. Tek interpretacija potpune strukture vremena-sveta, strukture koja je crpena iz vremenitosti, daje nit vodilju da se uopte vidi" pokrivanje koje lei u vulgarnom pojmu vremena, te da se proceni nivelisanje ekstatikihorizontske ustrojenosti vremenitosti. Orijentisanost na vremenitost tubitka, medutim, istodobno omoguava da se pokae poreklo i faktika nunost tog niveliueg pokrivanja i da se vulgarne teze o vremenu provere na njihovom pravnom osnovu. Nasuprot tome, u horizontu vulgarnog razumevanja vremena vremenitost ostaje, obmuto, nepristupana. Ali, poto Sada-vreme 487

BlI'AK I VlUiML

ne samo to u poretku m o g u n o g izlaganja mora da bude primarno orijentisano na vremenitost, nego i to vremenuje samog sebe tek u nesvojstvenoj vremenitosti tubitka, opravdava se to da - s obzirom na poreklo Sada-vremena iz vremenitosti - ta vremenitost biva oslovljavana kao izvorno vreme. Ekstatiki-horizontska vremenitost vremenuje sebe prhnarno iz buunosti. Vulgarno razumevanje vremena, naprotiv, vidi osnovni fenomen vremena u onome Sada, i to u onome u njegovoj potpunoj strukturi skresanom, istom Sada koje se naziva sadanjost". Odatle se moe uzeti da mora ostati naelno bezizgledno da se iz togSada razjanjava ili ak izvodi ekstatiko-horizontski fenomen trenutka, fenomen koji pripada svojstvenoj vremenitosti. Odgovarajui tome ne poklapaju se ekstatiki razumljena budunost, datirljivo, znaenjsko Onda" i vulgarni pojam budunosti" u smislu jo nenadolog i tek nadolazeeg istog Sada. Isto se tako malo poklapaju i ekstatika bilost, datirljivo, znaenjsko Tada" i pojam prolosti u smislu prolih istih Sada. To Sada ne ide bremenito onim jo-ne-sada, ve sadanjost proistie iz budunosti u izvornom ekstatikom jedinstvu vremenovanja vremenitosti. 2 2 1 Premda vulgarno iskustvo vremena najpre i ponajee poznaje samo vreme-sveta", ono mu ipak uvek istodobno daje i jedan izuzetati odnos prema dui" i duhu". I to takode tamo gde je jo veoma daleko od neke izridte i primarne orijentisanosti filozofskog ispitivanja na subjekat". Dve karakteristine potvrde za to mogu da budu dovoljne: Aristotel kae: a 5k \ir\bkv d \ \ o TricpuKev dpiOudv f\ v[/l}X]l KQI\|/uxnc; vouc;, dfiuvaiov eivai j(p6vov \|/uxnv; uf] ouan,c;...-" A Avgustin pie: inde mihi visum est, nihil esse aliud tempus quam distentionem; sed cuius rei nescio; et mirum si non ipsius animi : 2 '\ Tako onda ni interpretacija tubitka kao vremenitosti naelno ne lei izvan
224 l)a je tradicionalni pojam vcnosti u znaeniu stajaeg Sada" (nunc stans) crpen iz vulgarnog razumevanja vremena i granino obuhvaen u orijentisanosti na ideju stalnt" predrunosti - tome nije potrebno opirnije pretresanje. Kada bi se botija venost dala tilo/ofski konstruisati", onda bi ona mogla da bude razumljena samo kao i/.vornija i beskonana" vremenitost. Neka ostane po strani: da li bi jedan moguni put ka tome mogla da ponudi via negationis et eminentiae. 225 Aristotel, Fizika A 14, 223 a 25; up. 1. c. 11,218 b 29-219 a 1, 219 a 4-6. 226 Avgustin, Confessiones lib. XI, cap. 26.

488

Vremenitost i unutarvrcmenost

kao izvor vulgarnogpojma

vremena

horizonta vulgarnog pojma vremena. I Hegel je ve uinio izriiti pokuaj da ispostavi sklop povezanosti vulgarno razumljenog vremena sa duhom, dok je kod Kanta vreme dodue subjektivno", ali nepovezano stoji pored" onoga ,,ja mislim" 227 . Hegelovo izriito obrazloenje i zasnivanje sklopa povezanosti izmeu vremena i duha pogodno je da indirektno uini razgovetnom ovu interpretaciju tubitka kao vremenitosti i pokazivanje izvora vremena-sveta iz nje.

$ 82. Odvajanje egzistencijalno-ontolokog

sklopa

povezanosti vremenitostU tubitka i vremena-sveta spram Hegelovog shvatanja odnoenja izmeu vremena i duha Povest, koja je sutinski povest duha, protie ,,u vremenu". Dakle, razvoj povesti pada u vreme" 2 2 s . Ali, Hegel se ne zadovoljava time da unutarvremenost duha postavi kao jedan fakat ve tei da razume mogunost toga da duh pada u vreme, koje je ,,ono sasvim apstraktno, ulno"~ } . Gotovo da vreme mora moi da primi duh. A duh opet mora biti srodan vremenu i njegovoj sutini. Stoga valja pretresti dve stvari: 1. Kako Hegel granino obuhvata sutinu vremena? 2. ta pripada sutini duha to mu omoguava ,,da pada u vreme"? Odgovaranje na ta dva pitanja slui samo tome da odvajajui uini razgovetnom prethodnu interpretaciju tubitka kao vremenitosti. Ono ne zahteva nikakvo, makar i samo relativno potpuno obraivanje problema koji se upravo kod Hegela nuno provlae zajedno sa ostalim. I to utoliko manje to tom odgovaranju ne pada na pamet da kritikuje" Hegela. Odvajanje eksponirane ideje vremenitosti spram Hegelovog pojma vremena namee se pre svega zato to Hegelov pojam vremena sainjava najradikalnije pojmovno formiranje vulgarnog razumevanja vremena, pojmovno formiranje na koje se suvie malo obraala panja.
227 Kako se kod Kanta, s druge strane, ipak probija jedno radikalnije razAimevanje vremena nego kod Hegela, pokazuje prvi odsek drugog dela ove rasprave. 228 Hegel, Die \ernunft in der Geschiclitc. I-inleitung in die Philosophie der \Veltgesehichte. Hrsg. v.. G. Lasson, 1917, str. 133. 229 1.. c.

489

BlTAK i VRI:MI:

a) Hegelov pojam vremena Sistematsko mesto" na kojem biva sprovoena jedna filozofska interpretacija vremena moe da vai kao kriterij za pri tome vodee osnovno shvatanje vremena. Prvo predanjem nasledeno, tematski opirno izlaganje vulgarnog razumevanja vremena nalazi se u Aristotelovoj Eizic'u a to znai u sklopu povezanosti jedne ontologije prirode. Vreme" stoji zajedno sa mestom" i kretanjem". Hegelova analiza vremena ima, verno nasleenom predanju, svoje mesto u drugom delu njegove Enciklopedije filozofskih znanosti \Enzyk\opddie der philosophischen Wissenschaften)y koji nosi naslov: Filozofija prirode". Prvi odeljak obrauje mehaniku. Njegov prvi odsek je posveen pretresanju prostora i vremena". Oni su ono apstrakto jedno-izvan-drugoga"-'0. Premda Hegel prostor i vreme stavlja zajedno, to se ipak ne dogaa samo u nekom spoljanjem nizanju jednoga za drugim: prostor ,,i takode vreme". Protiv ovoga 'takoe bori sefilozofija."Prelaz od prostora na vreme ne znai nadovezivanje-jednoga-na-drugi paragrafa koji ih obraduju, ve ,,sam prostor prelazi". Prostor jeste" vreme, a to znai da je vreme istina" prostora231. Ako prostor biva dijalektiki miljen u onome ta onjeste, onda se taj bitak prostora prema Hegelu razgre kao vreme. Kako mora da bude miljen prostor? Prostor je posredovanja liena ravnodunost bitka-izvan-sebe 2 prirode ^. To hoe da kae: prostor je apstraktno mnotvo taaka koje se u njemu mogu razlikovati. Tim takama prostor ne biva prekinut, ali on ni ne nastaje njima, a pogotovu ne na nain nekog spajanja. Prostor - razlikovan takama koje se mogu razlikovati, a koje su i same prostor - ostaje sa svoje strane lien razlike. I same razlike poseduju karakter onoga to one i razlikuju. Medutim, taka je ipak, ukoliko ona uopte neto razlikuje u prostoru, negacija prostora, a ipak tako da ona kao ta negacija (ta, taka jeste prostor) sama ostaje u prostoru. Taka se ne izdie iz prostora kao neto
230 Uporediti: Hegel, lincyklopiidic dcr philosophischcn Wisscnschaftcn 'un Grundrisst\ Hrsg. v. Ci. Bolland, Leiden 1906, 254 i dalje. Ovo izdanje donosi i Dodatke" s Hegelovih predavanja. 231 O. c. 257, Dodatak. 232 O. c. 254.

490

Vremenitost i unutarvremenost

kao izvor vulgarnog pojma

vremena

Drugo nego sam taj prostor. Prostor je razlike lieno jedno-izvan-drugoga mnogostrukosti taaka. Ali, prostor nije recimo taka [Punkt] ve, kako Hegel kae, punktualnost"233. Na tome se osniva stav u kojem Hegel misli prostor u njegovoj istini, a to znai kao vreme: Negativnost, koja se kao taka odnosi na prostor i u njemu razvija svoja odreenja kao liniju i povrinu, medutim, isto onoliko je u sferi bitka-izvan-sebe za sebe i svoja odreenja u tome, koliko je, meutim, istodobno stavljajui u sferi bitka-izvan-sebe, a pri tome se i pojavijaje kao ravnoduna spram mirnog jedan-poreddrugog. Tako stavljena za sebe, ona je vreme".234 Ako prostor biva predstavljen, a to znai neposredno zren u ravnodunom opstajanju njegovih razlika, onda su negacije gotovo naprosto date. Ovo predstavljanje, medutim, jo ne shvata prostor u njegovom bitku. To je moguno samo u miljenju kao sintezi koja je prola kroz tezu i antitezu i ukida ih. Prostor biva miljen, pa time u svom bitku shvaeen, tek onda kada negacije ne ostaju da opstoje jednostavno u svojoj ravnodunosti ve bivaju ukinute, a to znai i same negirane. U negaciji negacije (a to znai u punktualnosti) taka stavlja sebe za sebe i time istupa iz ravnodunosti opstojanja. Kao za sebe stavljena taka, ona se razlikuje od ove i one, ona vie nije ova i jo nije ona taka. Tim sebe-stavljanjem za samu sebe ona stavlja ono jedno-za-drugim u kojem ona stoji, sferu bitka-izvan-sebe koja je sada sfera negirane negacije. Ukidanje punktualnosti kao ravnodunosti znai jedno vie-ne-ostaviti-da-lei u paralizovanom miru" prostora. Ta taka se rairila" naspram svih ostalih taaka. Ova negacija negacije kao punktualnosti prema Hegelu je vreme. Ako ovo pretresanje uopte treba da ima neki smisao koji se moe legitimisati, onda ne moe da bude mneno nita drugo nego: sebe-za-sebe-stavljanje svake take je neko Sada-ovde, Sada-ovde i tako dalje. Svaka taka jeste" za sebe stavljena Sada-taka. ,,U vremenu, dakle, taka poseduje zbiljnost". Ono eime taka svagda kao ova tu taka moe da stavi sebe za sebe, svagda je neko Sada. Uslov mogunosti sebe-za-sebe-stavljanja take jeste ono Sada. Ovaj uslov mogunosti sainjava bitak take, a bitak
233 O. c. * 234, Dodatak. 234 Uporediti: Hegel, Hncychpiidic, kritiko izdanje Horimeistera 1949, 237.

491

BlTAKI VRF.MF.

je istodobno miljenost. Poto, prema tome, isto miljenje punktualnosti, a to znai prostora, svagda misli" ono Sada i bitak-izvan-sebe tog Sada, prostor jeste" vreme. Kako biva odreeno samo vreme? Vreme kao negativno jedinstvo bitka-izvan-sebe isto tako je neto naprosto apstraktno, ideelno. - Ono je bitak koji time to on jeste nije, a time to on nije jeste: zreno postajanje, a to znai da su, dodue, naprosto momentalne, neposredno sebe ukidajue razlike odreene kao spoljanje, a ipak samima sebi spoljanje razlike."23' Vreme se za ovo izlaganje razgre kao zreno postajanje". Ovo prema Hegelu znai prelaenje od bitka ka Nita odnosno od Nita ka bitku23'1. Postajanje je kako nastajanje tako i prolaenje. Bitak, odnosno nebitak, prelazi". ta to kazuje s obzirom na vreme? Bitak vremena je ono Sada; ali ukoliko svako Sada sada" takoe ve vie-m/e, odnosno svagda sada pre toga jo-m'/e, ono moe da bude shvaeno i kao nebitak. Vreme je zreno" postajanje, a to znai prelaz koji ne biva miljen nego naprosto nudi sebe u Sada-sledu. Ako sutina vremena biva odredena kao zreno postajanje" onda se time otvara: vreme biva razumljeno primarno iz onoga Sada, i to onako kako je ono unapred nalaljivo za isto zrenje. Nije potrebno nikakvo pipkavo pretresanje da bi se uinilo razgovetnim da se Hegel svojom interpretacijom vremena potpuno kree u pravcu vulgarnog razumevanja vremena. Hegelovo karakterisanje vremena iz onoga Sada pretpostavlja da to Sada u svojoj punoj strukturi ostaje pokriveno i nivelisano, da bi moglo da bude zreno kao neko, premda idealno" predruno. Da Hegel interpretaciju vremena sprovodi iz primarne orijentacije na nivelisano Sada potvrduju sledei stavovi: To Sada ima ogromc no pravo, - ono je nita kao pojedinano Sada, ali to iskljuujue je u 2 svom irenju razreeno, razliveno, raspreno, ako ga ja izgovaram" \ Uostalom, u prirodi, gde je vreme Sada, ne dolazi do 'opstojee razlike onih dimenzija" (prolosti i budunosti)23s. U pozitivnom smislu
233 (). c.$258. 236 Uporediti: Hegel, \Yissctiscluift dcr Logik, I knjiga, 1. odsek. I. pogl. (ed. G. Lasson 1923), str. 66 i dalje. 237 Uporediti: Hegel, liucvklopiiciie, o. c. 258, Dodatak. 238 O. c. 259.

492

Vrcmcnitost i unutarvremcnost

kao izvor vulgarnogpojnui

vrcmcna

vremena stoga se moe kazati: samo sadanjost jeste, ono Pre i Posle nije; ali konkretna sadanjost rezultat je prolosti i bremenita je budunou. Istinska sadanjost time je venost."23y Ako Hegel vreme naziva zreno postajanje" onda u njemu prednost nema ni nastajanje ni prolaenje. Pa ipak, on prigodno karakterie vreme kao apstrakciju razjedanja" i tako dovodi vulgarno iskustvo vremena i izlaganja vremena do najradikalnije formulacije210. S druge strane, Hegel je dovoljno konsekventan da u svojstvenoj definiciji vremena nikakvu prednost ne priznaje razjedanju i prolaenju, kao to se ona u svakodnevnom iskustvu vremena ipak s pravom odrava, jer Hegel bi tu prednost mogao dijalektiki da obrazloi, utemelji, onoliko malo koliko i njime kao samorazumljivo uvedenu okolnost" da se ono Sada javlja upravo pri sebe-za-sebe-stavljanju take. Pa tako Hegel i u karakterisanju vremena kao postajanja razume to postajanje u jednom apstraktnom" smislu, koji lei jo izvan i iznad predstave o reci" vremena. Najprimereniji izraz Hegelovog shvatanja vremena stoga lei u odreenju vremena kao negacije negacije (a to znai punktualnosti). Tu je Sada-sled u najekstremnijem smislu formalizovan i nenadmaivo nivelisan241. Jedino polazei od
239 O. c. 259, Dodatak. 240 O. c. 258, Dodatak. 241 Iz prednosti nivclisanog Sada postaje razgovetno da i Hegelovo odredivanje pojma vremena sledi tok vuigarnog razumevanja vremena, a to istodobno znai da sledi i tradkionalni pojam vremena. Moe se pokazati da je Hegelov pojam vremena ak dircktno crpen iz Aristotelove I:izikc. U Jcncnscr Logik (up. izdanje G. Lasson-a 1923), koja je bila projektovana u vreme Hegelove habilitacije, analiza vremena iz pjizvklopadic je u svim sutinskim delovima ve obrazovana. Odsek o vremenu (str. 202 i dalje) razgre se ve i najsirovijem ispitivanju kao parafraza Aristotelove rasprave o vremenu. Ve u jcncnser Logik Hegel razvija svoje shvatanje vremena u okviru filozohje prirode (str. 186), iji je prvi deo naslovljen nazivom Sistem Sunca" (str. 195). Nadovezujui se na pojmovno odredenje etera i kretanja, Hegel pretresa pojam vremena. Analiza prostora ovde je po poretku jo uvek naknadna. Iako se dijalektika ve probija, ona jo nema kasniju krutu, shematsku tormu, ve jo omoguava oputenije razumljenje fenomena. Na putu od Kanta ka Hegelovom obrazovanom sistemu jo jedanput se sprovodi jedan odluan proboj Aristotelove ontologije i logike. To je kao takat odavno po/.nato. Ali put, vrsta i granice dejstva do sada su isto tako tamni. Jcdna konkrctna uporedujua filozofska interpretacija Hegelove Jcncnscr Logik i Aristotelovih Fizikc i Mctafizike unece novu svetlost. Za gornje razmatranje moe biti dovoljno nekoliko siro\ih uputstava.

493

BlTAK I VRTMT

tog formalno-dijalektikog pojma vremena Hegel moe da uspostavi jedan sklop povezanosti izmeu vremena i duha.

b) Hegelova interpretacija sklopa povezanosti izmedu vremena i duha Kako je razumljen sam duh kada moe biti kazano da mu je primereno da sa svojim ozbiljenjem pada u vreme odreeno kao negacija negacije? Sutina duha je pojam. Pod tim Hegel ne razume ono zreno opte nekog roda kao formu neega miljenog, ve formu sebe misleeg miljenja samog: ono sebe - kao shvatanje onoga Ne-Ja - poimanje. Ukoliko shvatanje tog Ne-Ja ini neko razlikovanje, onda u istom pojmu kao shvatanju tog razlikovanja
Aristotel vidi sutinu vremena u vOv, Hegel u Sada. A. shvata vOv kao opoc,, H. uzima to Sada kao graniaf. A. ra/.ume ono vOv kao aTiyui], M. interpretira to Sada kao taku. A. oznaava to vOv kao root' TI, M. naziva to Sada apsolutno Ovo". A. dovodi primereno nasledenom predanju ^povoc, u sklop povezanosti sa acpalpa, H. naglaava kruzni tok" vremena. Naravno, Megelu izmie centraina tendenca Aristotelove analize vremena, da se otkrije tundirajui sklop povezanosti (dKo\ouOtiv) izmedu onoga vOv, opoc,, orrvur], T66C TI. - Sa Hegelovoni tezom: prostor jeste" vreme, u rezultatu se, pri svoj razliitosti obrazlagania i ulemeljenja, slae Bergsonovo shvatanje. Bergson samo obrnuto ka/.e: Vreme (temps) je prostor. Takode je i Bergsonovo shvatanje vremenaoigledno izraslo i/ jedne interpretacije Aristotelove rasprave o vremenu. Nije samo jedan spoljasnji literarni sklop povezanosti to sto se istodobno sa Bergsonovim T.ssai sur lcs ilonncs immdiiitcs dc la conscicncc, gde se eksponira problem temps i duree, pojavila i jedna Bergsonova raspra\ra s na$\o\\mvAluidAristo!clcsdclocosc}iscritSo\r/An)m\vaAtish){do na kao dpiOuoc, Kiviiatcoc, Bergson pre analize \remena stavlja jednu analizu brojci. \reme kao prostor (up. Essai str. 69) jeste kvantitativna sukcesija. Trajanje se iz suprotne orijentisanosti na ovaj pojam vremena opisuje kao kvalitativna sukcesija. Ovde nije mesto za kritiko razmatranje Bergsonovog pojma vremena i preostalih savremenih shvatanja vremcna. Onoliko koliko se u danasnjim analizama vremena uopte zadobilo nesto sustinsko izvan i preko Aristotela i Kanta, to se vise tie sh\ atanja \'remena i svesti o vremenif Upucivanje na direktan sklop povezanosti izmedu Hegelovog pojma \remena i Aristotelove analize vremena ne treba da pripie Hegelu neku ,,za\'isnost" ve da pobudi panju za naclni ontoloki domct tc fHijacijc za Hcgelovu logiku. - O Aristotelu i Hegekf up. tako nazvani ianak Nikolaja Hartmana u Hcitriigc zur Philosopiuc dc$ dcutschcn Idcalivnus, tom 3 (1923) str. 1 -36.

494

Vremenitost i unutarvremenost

kao izvor vulgarnogpojma

vremena

lei neko razlikovanje razlike. Stoga Hegel moe formalno-apofantiki da odredi sutinu duha kao negaciju negacije. Ova apsolutna negativnost" daje logiki formalizovanu interpretaciju Dekartovog cogito me cogitare rem, u emu on vidi sutinu od conscientia. Pojam je prema tome sebe poimajua pojmljenost sopstva, kao kakva sopstvo svojstveno jeste onako kako ono moe biti, a to znai slobodno. Ja je sam isti pojam, koji je kao pojam doao do postojanja [Dasein]." 2 1 2 ,Ja je, medutim, ovo prvo isto jedinstvo koje se odnosi prema sebi, i to ne neposredno nego time to ono apstrahuje od sve odreenosti i sveg sadraja, te se vraa natrag u slobodu bezgranine jednakosti sa samim sobom." 2 1 3 Tako je Ja optost", ali isto tako neposredno i pojedinanost". Ovo negiranje negacije ujedno je i ono apsolutno nemirno" duha i njegovo samootkrivanje koje pripada njegovoj sutini. ,,Napredovanje" duha, koji sebe ozbiljuje u povesti, nosi u sebi jedan princip isldjuivanja" 211 . Pa ipak, to iskljuivanje ne postaje neko razreavanje od onoga iskljuenog ve njegovo prevazilaenje. Prevazilazee i istodobno podnosee sebe-injenje-slobodnim karakterie slobodu duha. Napredak" stoga nikada ne znai neko samo kvantitativno Vie, ve je sutastveno kvalitativno, i to po kvalitetu duha. Napredovanje" je znano i u svom cilju sebe znajue napredovanje. U svakom koraku svog napretka" duh ima ,,da prevazide 21 samog sebe kao istinsku neprijateljsku prepreku svojoj svrsi" \ Cilj razvoja duha jeste ,,da dosegne svoj vlastiti pojam" 24(1 . Sam razvoj je jedna tvrda, beskonana borba protiv samog sebe" 21 . Poto je nemir razvoja duha, koji dovodi sebe do svog pojma, negacija negacije, to njemu ostaje da ozbiljujui sebe, primereno tome, pada ,,u vreme" kao neposrednu negaciju negacije. Jer, vreme je sam pojam koji jeste tu, postoji, i kao prazan zor predstavlja
242 L'poredi: Hegel, Kissenschaft der Logik, II tom (ed. I.asson 1923), 2. dco, str. 220. 243 L c. 244 Lporedi: Hcgel, Die Vernunft in der (ieschichte. Hinleitung in die Philosophie der VVeltgeschichte. Hrsg. \\m G. I.asson 1917, str. 130. 243 O.c.str.132. 246 L. c. 247 L. c.

495

BlTAKI

VRtiMli

sebe svesti; zbog toga se duh nuno pojavljuje u vremenu, a on se pojavljuje u vremenu onoliko dugo dok ne shvati svoj isti pojam, a to znai dok ne uniti vreme. Vreme je spoljanje zreno, sopstvom neshvaeno isto sopstvo, ono je samo zreni pojam"24s. Tako se duh po svojoj sutini nuno pojavljuje u vremenu. Povest sveta je, dakle, uopte izlaganje duha u vremenu, kao to se u prostoru izlae ideja prirode" 219 Kretanju razvoja pripadno iskljuivanje" krije u sebi neko odnoenje prema nebitku. To je vreme, razumljeno iz sebe ireeg Sada. Vreme je apstraktna" negativnost. Kao zreno postajanje" ono je razlikovano sebe-razlikovanje koje je neposredno prethodno nalaljivo, postojei [daseiende]", a to znai predruni pojam. Kao ono predruno pa time i ono spoljanje duha, vreme nema nikakvu mo nad pojmom, ve je pojam pre mo vremena"21(l. Hegel pokazuje mogunost povesnog ozbiljenja duha u vremenu" u povratku na istost formalne strukture duha i vremena kao negaeije negacije. Najpraznija, formalno-ontoloka i formalno-apofantika apstrakcija u koju duh i vreme bivaju ospoljeni, omoguava uspostavljanje neke srodnosti izmedu njih dvoje. Meutim, poto ipak vreme istodobno biva pojmljeno u smislu naprosto nivelisanog vremena-sveta, pa tako njegovo poreklo ostaje sasvim pokriveno, ono jednostavno stoji kao jedno predruno naspram duha. Zbog toga duh mora da pada pre svega ,,u vreme". A ta uopte ontoloki znai to padanje" i ozbiljenje" duha koji ima mo nad vremenom, a svojstveno bivstvuje" izvan njega, ostaje tamno. Koliko malo Hegel rasvetljava izvor nivelisanog vremena, toliko on ostavlja u potpunosti neispitanim pitanje, da li je ustrojenost sutine duha kao negiranja negacije uopte moguna i drugaije osim na osnovu izvorne vremenitosti. Da li Hegelova interpretacija vremena i duha i njihovog sklopa povezanosti opstoji s pravom, te da li uopte poiva na ontoloki izvornim fundamentima, sada jo uvek ne moe da bude pretresano.
248 Uporedi: Hegel, Phdnomcnologic dcs Gcistcs. \VW. II, str. 604 (Glockner, str. 612). 249 Uporedi: Hegel, Dic Vcrnunft in dcr Gcschichtc. O. c. str. 134. 250 Uporedi: Hegel, Encyklopddic, 258.

496

Vremcnitost i umitarvremetiost

kao izvor vulgartiog pojma

vremena

Pa ipak, da je uopte moguno odvaiti se na formalno-dijalektiku konstrukciju ,> sklopa povezanosti duha i vremena, to otvara jednu njihovu izvornu srodnost. Hegelova konstrukcija' ima svoj poticaj iz naprezanja i borbe oko nekog poimanja konkretizacije' duha. To obelodanjuje sleded stav iz zakljunog poglavlja njegove Fenonienologije duha [Phanomenologie des Geistes}: Vreme se stoga pojavljuje kao sudbina i nunost duha koji nije dokrajen u sebi, - nunost da se obogati udeo koji samosvest ima u svesti, da se stavi u kretanje ncposreduost onoga Po-sebi, - torma u kojoj supstanca jeste u svesti, - ili obrnuto, da se ono Po-sebi, uzeto kao ono unutranje, ono to jeste tek unutranje, realizuje i otvori, - tj. da se ono vindicira izvesnosti njega samog , ? : '. Egzistencijalna analitika tubitka koja lei pred nama, naprotiv, zapoinje u konkrecijf taktiki baene egzistencije same da bi razgrnula vremenitost kao njeno izvorno omoguavanje. Duh" ne pada tek u vreme nego egzistira kao izvorno vrenienovanje vremenitosti. Ta vremenitost vremenuje vreme-sveta, u ijem horizontu povest" moe da se pojavljuje" kao unutarvremeno dogadanje. Duh" ne pada */ vreme nego: faktika egzistencija pada' kao zapa. dajua iz izvorne, svojstvene vremenitosti. Ovo padanje', medutim, i samo ima svoju egzistencijalnu mogunost u jednom vremenitosti pripadajuem modusu njenog vremenovanja.

83. Egzisteficijahio-vremeiuta analitika tubitka i jundanientalnoontoloko pitanje o snuslu bitka uopte Zadatak dosadasnjih razmatranja bio je da se izvorna cclina faktikog tubitka s obzirom na mogunosti svojstvenog i nesvojstvenog egzistiranja egzistencijalno-ontoloki interpretira iz njegovog osnova. Kao taj osnov, pa time i kao smisao bitka brige, otvorila se vrenicnitost. Stoga je ono to \e pripremna egzistencijalna analitika tubitka pripremila i postavilapre slobodnog polaganja vremenitosti, sada uzeto natrag u izvornu strukturu celovitosti bitka tubitka - u vremenitost. Iz analiziranih mogunosti vremeno\ranja izvornog
2M Uporedi: I iegel Pluuiomcnohgic dcs Cicistct, o. c. str. (S(b [str. 613].

497

BlTAK I \RT.\U:

vremena su ranije tek samo pokazane" strukture dobile svoje obrazloenje, utemeljenje". Ispostavljanje ustrojenosti bitka tubitka, meutim, ipak ostaje samojedan put. Cilj je izrada pitanja bitka uopte. Tematskoj analitici egzistencije je, sa njene strane, tek potrebna svetlost iz pre toga razjanjene ideje bitka uopte. To vai nadasve onda ako se kao merila svagdanjeg filozofskog istraivanja vrsto drimo stava izgovorenog u Uvodu: Filozofija je univerzalna fenomenoloka ontologija, polazei od hermeneutike tubitka, koja je kao analitika egzisteticije kraj niti vodilje sveg filozofskog ispitivanja vrsto postavila tamo odakle ono proistie i kamo se ono vraa natrag2'2. Naravno, ni ova teza ne sme da vai kao dogma nego kao formulacija jo zastrtog" naelnog problema: da li se ontologija moe ontoloki obrazloiti, utemeljiti, ili je njoj i za to potreban neki ontiki fundament, i koje bie mora da preuzme funkciju fundiranja? Ono to se tako uverljivo pojavljuje poput razlike bitka egzistirajueg tubitka naspram bitka tubitku neprimerenog bia (predrunosti, na primer), ipak je samo polazite ontoloke problematike, ali nije nita kod ega filozortja moe da se umiri. Da antika ontologija radi sa pojmovima stvari", te da postoji opasnost da postvari svest", odavno se zna. Jedino, ta znai postvarenje? Iz ega ono proistie? Zato bitak biva pojmljen" upravo najpre" iz onoga predrunog, a nc iz onoga prirunog, koje ipak jo blie lei? Zato to postvarenje uvek iznova dolazi do gospodarenja? Kako je bitak svestf pozitivno strukturiran, tako da mu postvarenje ostaje neprimereno? Da li je za neko izvorno odvijanje ontoloke problematike uopte dovoljna razlika" svesti" i stvari"? Da li odgovori na ta pitanja lee na putu? I da li se odgovor da makar i samo traiti, sve dok pitanje o smislu bitka uopte ostaje nepostavljeno i nerazjanjeno? O izvoru i mogunosti ideje" bitka uopte nikada se ne moe istraivati sredstvima formalno-logike apstrakcije", a to znai bez sigurnog horizonta pitanja i odgovora. Valjalo bi da se potrai jedan put ka rasvetljavanju ontolokog fundamentalnog pitanja i da se njime ide. Da li je on jedini ili uopte pravi put, o tome moe
232 Uporedi. 7, str. 39-60.

498

Vrcmcnitost i unntarvrcnicnost' kao izvor vulgarnog pojnnt vrcnicna

da se odlui tek nakog lioda po njemu. Spor u vezi sa interpretacijom bitka ne moe da se izgladi zato to se onjo nije ni rasplamsao. I na kraju, on se ne moe ,,kao od ale reiti, nego je rasplamsavanju spora ve potrebno neko pripremno opremanje. Istraivanje koje je pred nama jedino je ka tome na putu. Gde ono stoji? Neto takvo poput bitka" otkljueno je u razumevanju bitka, koje kao razumljenje pripada egzistirajuem tubitku. Prethodna, premda nepojmovna otkljuenost bitka omoguava da tubitak kao egzistirajui bitak-u-svetu moe da se odnosi prema bieu - kako prema onome unutarsvetski susretajuem biu tako i prema samom sebi kao egzistirajuem biu. Kako je tubitku primereno uopte moguno otkljueujuee razuniljenje bitka7. Moe li to pitanje da dobije svoj odgovor u povratku na izvornu ustrojenost bitka tubitka koji razume bitak? Rgzistencijalno-ontoloka ustrojenost celovitosti tubitka osniva se u vremenitosti. Prema tome, jedan izvoran nain vremenovanja ekstatike vremenitosti same mora da omoguava ekstatiki projekat bitka uopte. Kako da.se interpretira taj modus vremenovanja vremenitosti? Da li neki put vodi od izvornog vremcna ka smislu bitka7 Da li se samo vreme otvara kao horizont bitka7

499

Dodatak RUBNE NAPOMENEIZ AUTOROVOG RUNOG PRIMERKA

Rubne napomene su preuzete iz izdanja Bitka i vreniena u okviru Izdanja celokupnih dela (Gcsamtansgabe' - Vittorio Klostermann, Erankfurt am Main, 1977). Za njihov izvor se, prema uputstvima Martina Hajdegera, pobrinuo Eridrih-Vilhelm ion Herman [Eriedrich-VVilhelm von Hermann]. Objavljivanje rubnih napomena iz runih primeraka Martina Hajdegera prema njegovoj elji zadrano je za tomove Izdanja celokupnih dela. Jedan izuzetak od tog pravila usledio je samo za pojedinano izdanje glavnog dela Bitak i vrerue. Malim siovima oznaene rubne napomene odnose se svagda na istaknutu re koja stoji desno pored broja stranice. Na tu re se u tekstu upuuje malim slovima koja se nalaze pored dotinih redova.
Stranica 22 bitak" 23 bica 26 tubitku bitka a ono Bivstvujui, bicevitost. a ne! nego: o bitku sc ne moe odluiti uz pomoc takve pojmovnosti. a jo uvek uobiajeni pojam i jo uvek nijedan drugi. b l)va razliita pitanja o\de nanizana jedan za drugim; nerazumijno, pre svega u odnosu na ulouu tubitka. 301

Bl l.\K 1 YRi:\U;

eg/.emplarno

c Nerazumljivo. Hgzemplaran je tubitak, /ato to on pri-mer i Bei-spiei],koji uopie u svojoj sutini kao tu-bitak (uvajui istinu bitka) bitak kao takav do-igrava [zu-spielt] i pri-igrava [bei-spielt] - dovodi u igru odieka. a Tu-bitak: kao unesenost u Nita od bitka, zadrana kao odnos. b Ali na tom bicu ne biva otitan smisao bitka. c tj. od poetka. a Ponovo kao stranica 26 gore, iedno sutinsko pojednosta\ljenje, a ipak miljeno o n o pra\'o. Tubitak niie iedan sluai bia za predstavljajuu apstrakciju bitka, ali doista jeste mesto razumevanja bitka.

27

bitka bitak kraju

28

prethodno dato

31

tubitka

a bitak, ali ovde ne samo kao bitak oveka (egzistencija). 'lb postaje jasno iz onoga to sledi. Bitak-u-svetu ukljuuje // scbi odnos egzsitencije prema bitku u celini: razumevanie bitka. ovaj bitak kao svom vlastimom Dakle, ne lilozoiija egzistencije. tj. ovde iz onoga p r e d m n o g . Ka06\ou, KaB' a u t o . u ovoni sluaju. istina bitka. bitak - nikakav rod, ne bitak za bice u optem; ono uopte< - KaBb\ou - u celini od: bltak tog

-> )
36 37 30 56 59

bitak kojem konstituie sveta" postavljeno

Je

sainjava uopte

a b c a a a a a

napmtto

bia; smisao diterence. b transcendens naravno ne - uprkos svem metali/ikom odieku - sholastiki i grko-platoniki KOI\'(')V, nego transcendenca kao ono ekstatiko - \remenitost - temporalnost; ali >horizont-! Bitak ie bie >promislio<, >nad-mislio< [uberdacht].

cozisicucij 60 da bude tubitak

'! ranscendenca, ali polazei od istine bitka: zbice. c >egzistencija< iundamentalnoontoloki, tj. u odnosu prema istini samog bitka, i samo tako! a ti. ne transcendentalno-rilozotski pra\'ac kritikog Kantovog idealizma. b zapravo: sprovodenje ustainosti j fnstandii^keit! u o n o m e Tu.

502

Rubne napomenc iz autorovog runog 61 bitak

primerka

63

vremenitosti bitku

69

mi

bitku Bitak da-jest bitak ,,ti icsi'" bitka istrazivanja tubitka ncdostatak
Prim. 13: saopstio

a b c b b a a b
a

70 71
7 >

74

80 83

uznemirava bitak tubitka brinjenjc upotrebljava

a a b a a

86 87

89 90

lzlozen susrecc svetom moimcno

Transcendentska diferenca. Prevazilaenje borizonta kao takvog. Preokret porekla. Prisustvo iz tog porekla. Samo o\'o u ovom objavljenom delu. Up. o tome marbursko predavanje, letnji semestar 1927 {Dic Crundproblcmc iicr Phiinomcnologic). svagda >ia< Ali ovai ic povcsni bitak-u-svetu. Koji? Da jest o n o Tu i u njemu da opstoji bitak uoptc. da o n o >ima< da jest [zu sevn ]; odredenje! bitak >onoga< Tu, >onoga<: genitivus objecti\'us. tj. svagdamojost mni posvojstvenost. bolie: njegovog razumevanja bitka. Ona uopte i mkako nisu ciljala na tubitak. nc! Nc samo to, nego pitanje istine sasvim i sutastveno nedovoljno. Ali sve u ciljn i rczultatu drugacijc od onoga ta sc ovde htelo i doseglo. Uoptc ne! }cr pojam sveta uopste nije poimljen. bitak je takode intinitiv toga >jest<: bic jest A ne bitka Liopte, a pogotovai bitka samog - naprosto. oveko-bitak i tu-bitak ovde stavljeni jednakim. I.)a li je tLi uopte s pra\om bescda o >svetu<? Sam o okolina! O v o m e Dajenv odgo\'ara >Imam<. Tu-bitak nikada >nema< svet. Svakako! Ta, on uopte nijc p r i m e r c n o bitku! jedno povratno upuivanje Svakako ne! Tako malo, da jc vec zaiednikim stavlianjem fatalno i o n o odbiiajue. Od\'racanicm-pogleda-od ne postaic ve giedanje-tamo - ovo poslcdnje poseduje vlastiti i/vor i za nunu posledicu ima ono prvo odvraanjcpoglcda; posmatranje poscdujc svoiu vlastitu izvornost. Poglcd na ti(Soc zahteva neto dru^o.

503

Bll.AK 1 \R l:\ll:

95

svetopripadnim prirode

a tu-bitak

je

upra\ r o

sluajuci-pripadan-svctu

\\vclthorig}. b >priroda< ovde kantovski m n e n a u smislu novovekovne ivzike. a nego o b r n u t o ! a Zato? dooc, - uopcpi'] - vh]\ ipak od Tt^vn, dakle, u i m e t n i k o izlaganie! ako uopcpn, ne kao
EICSOC,, i6T a!
;

96 99

uini puke s t v a r f

102 karakter shvatanja 108 odnoenje 114 otkrit 116 pustiti

pustiti pcrjckt

a Ali ipak samo karakter susreta. a Famdamentalno z.a dokaz mogucnosti zahteva logistike. a rasvetljen a O n o pustiti-da-jeste. Up. Votn \Vcscn dcr Wahr//c/7, gde ono pustiti-da-jeste naelno i sasvim iroko za svagdanjc bice! b Dakle, u njegovoi istini pustiti da bituje [\vesen]. c U istom pasusu je beseda o prethodnom slob o d n o m davanju" - naime (uopteno govore no) bitka za m o g u n u otvorljivost bica. >Pret hodno< u ovom ontolokom smislu znai lat. a priori, grki TTpoitpov ii] cpuati, Aristotel, Hzika, A 1; jo razgovetnije: Mctafizika, h 1025 b 29 TO TI i]v d v a i >ono to ve bee - biti<, >ono svagda ve unapred bitujue, o n o Bio, pertekat. Cirki glagol d v a i ne noznaje nikakvu perfekatsku tormu; ta lorma ovde biva imenovana u onome fjv d v a i . Ne neko ontiki prolo, nego ono svagda Raniie na koje bivamo upueni tiatrag pri pitanju o biu kao takvom; umesto apriorni perlekat moglo bi da glasi takode: ontoloki ili transcendentalm perlekat (up. Kantovo uenje o shematizmu). a Tu-bitak, u emu bituje ovek. b Ali ne kao jastvena deloradnja nekog subjekta, nego pre: tubitak i bitak. c Neistinito. jezik nije uvecan nego jcstc izvorna sutina istine kao onoga Tu. d Bolje: vladanie sveta. a Pa takode i upravo o n o 6v; TO 6v: 1. o n o Bivstvuiuci (biebitak), 2. bice.

119 tubitak sebe tundiraiu svetovnost 121 ouota

504

Rubne napomene iz autorovog runog primcrka lzr> umvoce) 126 drao predikat" realiter 127 problemom bitka 128 odreduje 131 prirode a U jednom optem znaenju. a i pri jednoj razumljivosti umirio se. b >realno< pripadno stvarstvu, onome ta, koje jedino nas moe da se tie ovako ili onako. c ta-sadrinski a ontoloka diferenca. a nego usmeravanje ka onome matematikom kao takvom, uctBnua i 6v. a Kritika Huserlove izgradnje >ontologija<! kao i uopte sva kritika Dekarta koja je sa tim dovde postavljena u toj nameri! sic! pri emu, naravno, >razumljivost< prema razumevanju kao projektu, a projekat kao ekstatika vremenitost. a Svet, dakle, takode prostorno. a Ne, upravo jedno osobito i nerazlomljeno jedinstvo mesta! a Odakle daljina, koja biva raz-daljena? b sutastvena je blizina i prisutnost, a ne veliina odstojanja. c raz-daljenje otrije od pribliavanja. d Ukoliko i zato? Bitak qua postojana prisutnost ima prednost, osadanjavanje. a Iz poznate sluajue-pripadnosti [Gehorigkeit], koju drim pred sobom i prema tome variram. 1 a 1 i upravo takode prava sopstvost naspram bedne jastvenosti. a AAq0aa - otvorenost - rasveta, svetlost, svetliti. b ali ne produkuje. a tubitak egzistira, i samo on; time egzistencija izstajanje i izvan-stajanje u otvorenost onoga Tu: ek-sistencija. a >teret<: ono to treba da se nosi; ovek je tubitku izruen, posvojen. Nositi: preuzeti iz pripadnosti bitku samom. a lundamentalnoontoloki, tj. iz odnosa istine bitka. a Ali, ko si >ti<? Onaj kao koga ti sebe baca - kao koji ti baca. b Ali ne qua subjekat i individua ili qua osoba. a Ovo razumeti kao >razum<, 6tdvoia, a ne >razumljenje< iz razuma.

132

razumljivosti

134 stoji 137 razlomljen 138 daljina blizinu razdaljini blizini 142 sveta 150 samoizgubljenost 167 rasvetljeno jeste 168 jestc

169 teret

178 egzistencijal 181 jesi!" sam 183 misljenje"

505

BlTAK l VRI-Ml-

uopte razumljen 189 samom

194 izlaganja 196 197 198 201 dva bitka-u-svetu napolju-bitak kae Xov razumlienju

a a a a a

222

razumevanja 226 Neto" hitak-u-svetu

b
a a a a

229 Ne-koil-kue 230 moj 240 bia 241 realnosti

247 pojma svesti protivstavljen pripada 248 objasnjiv 249 realnost 251 predajom nasledeno 253 stavljala zajedno

a b e a a a a

Kako ona >lei< u tome i ta tu znai bitak? Ali ne znai: bitak, po tome, >ieste< milou projekta. Ovo >njegovbitak sam< ie, meutim, u sebi odredeno razumevanjem bitka, tj. u-stajaniem u rasveti pristitnosti, pri emu ni rasveta kao takva ni prisutnost kao takva ne postaju tema nekog predstavljanja. Na koji nain moe da bude proveden iskaz promenom izlaganja? Huserl Za jezik je baenost sutastvena. ono Tu; iz-stavljenost kao otvoreno mesto. i ono to treba da se kae? (bitak). ovek kao >zbira<, zbiranje na bitak - bitujui u otvorenosti bia (ali ovo u pozadini). Ali, ovo razumljenje kao slusanie. A to nikada ne znai: >bitak< je samo >subjektivan<, nego bitak (qua bitak bia) qua diferenca > < tubitku u kao baenom onoga (bacaja). dakle: bitak i tubitak Dakle, ovcle upravo nije nita sa >nihilizmom<. r kao onoga odredujueg od bitka kao tak\ og; ono naprosto nenadano i neiznosivo - ono udnovato. (od-zbie [Knteignis|) Ne egoistiki, nego baeno kao ono to treba preuzeti. Ovde treba razdvajati: (puoic,, i6ta, ouaia, sub stantia, res, objektivnost, predrunost. >realnost< kao >zbiljnost< i realitas kao >stvarstvo<; sredinji poloaj Kantovog pojma 'objektivne realnosti<. uskok u tu-bitak. naime, egzistencijalno-ontolokom iskustvu. ali tubitak sutini bitka kao takvog. ontoloka dilerenca Ne realnost kao stvarstvo. dananje (puatc, u sebi vec ciArjOt'ia, zato to KpunitaOai cpiAtl.

506

Rubne napomene iz autorovog runog 2:>4 krug polaznu postavku tubitka postanu nego

primerku

263 264 268

270 treba 275 osnovnog pitanja

277 278

sakonstituisana biti-na-kraju primerena tubitku smrti 279 provoditi 280 Frim. 111: egzistencijalna 286 smrt 291 292 293 298 313 nego interpretacije ivota brizi strepnja

316 moi-biti istrazivanja 318 fiuuiiinienti Analiza

a ne samo, nego u sredinu. b Ovde ie svojstveno mesto zapoinjueg uskoka u tu-bitak. a Tu-bitka te stoga ustainosti. a 1b oni nikada ne postaju tako. a nego sutina istine nas stavlja u o n o unapred onoga pristalog! a Ontoloka diferenca. a koiim, m e d u t i m , >onto-logiia< istodobno biva preobraena (up. Kunt und das Probleni der \\etaphysik, odsek IV). a istodobno: o n o \ tv-hiti. a >biti<-ka-kraju. b miliena primerena sutini tubitka. c bitak nebitka. a pri-sutnost (nadolazak i zbice) a i to t u n d a m e n t a l n o o n t o i o s k a , tj. ciljajua na pitanje bitka kao takvo uopste. a tubitkovski o d n o s prema smrti; smrt sama - njen nadolazak - nastup, umiranje. a smrt kao Limiranje. a tj. tundamentalnoontoloki. a ako je m n e n ovekov ivot, inae ne - >svet<. a Ali briga bituje iz istine bitka. a tj. ali ne samo strepnja i pogotovu ne: strepnja kao puka emocija. a 1) ono posvedoavajue kao takvo 2) o n o u njemu p o s v e d o e n o a dogadaj bitka - hlozohja, sloboda. b Ovo sada radikainije iz sutine hlozoiirania. a horizont. b Ovde se n u n o mea vie toga: 1. zvanje onoga sto mi nazivamo savest 2. biti-pozvan 3. sticanje iskust\'a tog bitka 4. uobiaieno predanjem nasledeno tumaenje 3. vrsta obraunavania s tim. c On mni da zna nesto tome siicno. a Odakle to sluanje i o n o moi-slusati? (Ailno slusanie u h o m kao iedan baeni nain pri-hvatanja.

319

z.na slua

507

BlTAK 1 VRTMF

zatie prodrmavanja hoe 320 savesti 355 bia 363 uskratio

b c d a a a

365 samovoljna 368 egzistencijalnost

a a a b a a b

369 svagda izgubljen 370 samog 371 ]a predstava

372 373 375 377

realnost sopstva strepnju odlunost

a a a a

425 tubitka 433 konstrukcije 436 ono prolo 468 najizvornije 498 vraa natrag jedan

a a a a a b

koje mi ne >sluamo< ulno. ali takode ono zaustavljajue. ko se razdaljio od vlastitog sopstva. naime, svog iz-vora u samo-bitku; ali, zar nije to do sada tek samo tvrdnja? razdvajati znanstveno istraivanje i misaono postupanje. Krivo! Kao da bi iz prave ontike mogla da bude otitana ontologija. Ta, ta je prava ontika ako ne ispravno iz pred-ontolokog projekta - ako ve celina treba da ostane u tom razlikovanju. To doista ne; ali, >nesamovoljno< jo ne znai: nuno i obavezujue. egzistencija: 1. za celinu bitka tubitka; 2. samo za >razumljenje<. sam tubitak jeste to bie. >)a< kao u izvesnom smislu >najblie<, prednjeplansko i tako prividno sopstvo. otrije razjasniti: Ja-kazivanje i samobitak. i namerenost na ontiko-natulne stavove (metaphvsica specialis) Nikakvo pred-stavljeno, nego ono predstavljajue kao ono pred-sebe-stavljajue u predstavljanju - ali samo u njemu, a ono Ja >jeste< samo kao to Pre-sebe, samo kao to sebstveno. >prisutnost<; stalno >praenje<. tj. vremenitost. tj. rasveta bitka kao bitka. Vieznano: egzistencijelni projekat i egzistencijalno projektujue sebe-premetanje u njega ovde idu zajedno. Nikakva suprotnost; oba spadaju zajedno. projekat proli put ono to je prethodilo, a sada ono zaostajue najblie Dakle, ne filozofija egzistencije. ne >onaj< jedini

508

RENIK

VANIJIH TERMINA

ankommen - nadolaziti, doi, stii anreden - besedom osloviti Anruf - poziv Anschauung - zor Ansicht - nazor ansprechen - oslovljavati anwesen - prisustvovati Amvesen - prisustvo Amvesendes - ono prisustvujue Amvesenheit - prisutnost auf-sich-zu - prema-i-ka-sebi aufhalten - obitavati, boraviti aufreden - besedom nametnuti Aufruf- proziv Auf-sich-zukommen - buduidoi-k-sebi Ausgelegtheit - izloenost Ausgesetztheit - iz-stavljenost auslegen - izlagati Auslegung - izlaganje 509

Ausrufen - uzvikivanje, izvikivanje Ausweisung - legitimisanje be-deuten - poznaavati bedeutsam - znaenjsko Bedeutsamkeit - znaenjskost Beendigung - okonavanje befindlich - nahoden Befindlichkeit - nahodenje Befragtes - ono ispitivano begegnen - susretati, susresti Begegnen - susretanje Begegnenlassen - pustiti-dasusretne Begegnis - susret, sretanje begriinden - zasnovati, obrazloiti beisamen-vorhanden-sein zajednopredruno-bitak benommen - obuzet

BlTAK 1 VRTMi:

bereden - besedom raspravljati besagen - kazivati Besinnung - promiljajue priseanje besorgen - brinuti Besorgen - brinjenje besorgend - brinui Besorgtes - ono brinuto besprechen - razgovarati Bestand - sastoj, opstojanje Bevorstand - predstoj bevorstehen - predstojati Bevorstehen - predstojanje bewahren - ouvati bewahren - obistiniti, ispuniti Bewandtnis - udovoljenje Bevvenden - udovoljenost Bevvendenlassen - pustiti-daudovolji Bezeugung - osvedoenje bE dahin - do tada Bodenlosigkeit - lienost tla Bodenstandigkeit - sraslost s tlom da-gewesen - tu-bio damals - tada dann - onda daraufhin - tamo-na-tome, tamona-to dasein - biti tu, postojati Dasein - tubitak daseinshaft - tubitkovski Dafi - Da DaBsein - dabitak
:

Da-zu - Da-to, Za-to Ding - stvar dinglich - stvarovito Dinglichkeit - stvarovitost Dorthin - Onamo durchsichtig - prozirno Figenschaft - svojstvo Eigenschaftlichkeit - svojstvovnost eigentlich - svojstveno Eigentlichkeit - svojstvenost Ende - kraj Enden - skonavanie endlich - konaan Endlichkeit - konanost endlos - beskrajan entdecken - otkriti Entdecktheit - otkritost Hnteignis - od-zbie entfernen - razdaljiti Entfernen - razdaljina Ejit-fernung - raz-daljenje Entfernheit - razdalienost Entgegenwartigung odsadanjavanje enthiillen - razgrtati, razgrnuti Entschiedenheit - odresitost Entschlossenheit - odlunost EntschluE - odluka Entvveltlichung - odsvetovlienje entwerfen - proiektovati Entworfenheit - projektovanost Entwurf - projekat Erei&nis - zbice

510

Renik vanijih termi Erfragtes - ono propitano Erscheinung - pojava erschlieften - otkljuiti ErschlieEen - otkljuenje erschlossen - otkljueno Erschlossenheit - otkljuenost erwarten - iekivati Existenz - egzsitencija existenzial - egzistencijalno Existenzialien - egzistencijalije Existenzialitat - egzistencijalnost existenziell - egzistencijelno Faktizitat - faktinost freilegen - slobodno poloiti Ereisein - slobod/n/o-bitak Fi'irsorge - skrb ganz - celo Ganze - celina Ganzheit - celovitost geeignet - pogodno, podobno, podesno Gefragtes - ono pitano Gegend - predeo gegendhaft - predelsko Gegenwart - sadanjost Gegemvartigen - osadanjavanje Gehorigkeit - sluajua-pripadnost Gekonntes - ono smognuto Gelichtetheit - rasvetljenost Gerede - naklapanje Geredetes - ono Besedeno 511 Ich - ja ichhaft - jastven Ichheit - jastvo Ichlichkeit - jastvenost Hierher - Ovamo Hierhin - Ovamo Hinhoren - sluanje-tamo Hinsicht - obzor Horchen - osiukivanje Horen - sluanje horig - posluan, sluno-pripadan Geschehen - dogadanje Geschichte - povest Geschick - usud gesichtet - viziran gestimmt - ugoden Gestimmtheit - ugodenost Gestimmtsein - ugodenobitak Gewahr - jamstvo gewahren - jamiti Gewartigen - oekivanje Gewesen - bio gewesend - bilui Gewesenes - ono Bilo Gewesenheit - bilost Gewesensein - ono biti-bio Geworfenes - ono baeno Geworfenheit - baenost Gezahltes - ono brojano Grund - osnov grundsatzlich - naelno

BlTAK I VRliAII-:

Inheit - u-stvo In-der-\Velt-sein - bitak-u-svetu Innestehen - u-stajanje Innerzeitigkeit - unutarvremenost In-sein - u-bitak Instandigkeit - ustajnost

Person - osoba Personalitat - personalnost Personlichkeit - linost Personsein - bitak osobe, to bitiosoba Rede - beseda, pria

Jemeinigkeit - svagdamojost jelzt - sada [etzt-Zeit - Sada-vreme Kunft - dolaz kiinitig - dolazno

reden - besediti, priati Riickruf - zov-natra^ Riicksicht - obzir Ruf - zov rufen - zvati Sache - stvar

lichten - rasvetljavati Lichtung - rasveta man - se Man - Se Man-selbst - Sc-sopstvo Meldendes - ono javljajue Menschending - oveko-stvar mitruten - sa-zvati Mitsein - sabitak Mitvorhandensein sapredrunobitak Moglichsein - moguno-bitak Nebeneinander - iedno-poreddrugog Nicht - Ne nichtig - nitavno Nichtigkeit - nistavnost Nichtheit - nitetnost 512

Sachgebiet - podruje stvari Sachgehalt - stvarstvena sadrz.ina sachhaltig - stvarstveno Sachhaltigkeit - stvarstvenost Sachheit - stvarstvo sachlich - stvarsko Sachlichkeit - stvarskost Sachlogik - logika stvari Sachverhalt - stanje stvari sagen - kazati Schein - privid, sjaj scheinbar - prividno scheinen - izgledati, prividati (se), sijati Schicksal - sudbina Schon-sein-in - \re-biti-u Schuld - krivica schulden - dugovati Schulden - dugovi schuldi" - kriv

Renik vanijih termina sehenlassen - pustiti-da-se-vidi Sehenlasen - putanje-da-se-vidi, to pustiti-dase-vidi seiend - bivstvujui Seiendes - bie, ono bivstvujue sein - biti, -bitak Sein - bitak Seinkonnen - moi-biti Selbigkeit - istost selbst - samo Selbst - sopstvo Selbstheit - sopstvost Selbstsein - samobitak, to bitisopstvo Sevn - bitak Sevn-lassen - pustiti-da-jeste Sich-vor\veg-sein - biti-ispredsebe Sichlisches - sebstveno Sichmelden - sebe-javljanje Sicht - vizir, vid sichtbar - vidljivo sichtig - vidno, vizirno Sichtung - viziranje Sichtweite - vidokrug Sinn - smisao sinnhaft - smislen sinnlos - besmislen sinnvoll - smisaon soeben - upravo sotort - smesta sogleich - odmah Sorge - briga 513 Ubereignetheit - posvojstvenost iiberholen - pretei Uberlegung - razmiljanje unuberholbar - nepreteciv iiberhoren - preuti Ubersicht - pregled Umgang - ophod umhatt - okolsko Umherum - okolo-naokolo Umsicht - obazir Um-zu - Da-bi Umwelt - okolni svet Umweltlichkeit - okolosvetovnost Umwillen - Radi Uneigentlichkeit - nesvojstvenost unendlich - beskonaan unsinnig - nesmisaon Unverborgenheit - neprikrivenost Verauiserlichung - ospoljavanje verbergen - prikriti verborgen - prikriveno Verborgenheit - prikrivenost verdecken - pokriti verdinglichen - post\ariti Verdinglichung - postvarenje Tathandlung - deloradnja Sosein - takobitak sprechen - govoriti Sprache - jezik Stimmung - timung

BlTAKl

VRliMT

Verenen - dokonavanje verfallen - zapadati Verfallenheit - zapalost Verfassung - ustrojenost Vergegemvartigung - predoavanje Verhalten - dranje Verhaltnis - odnos Verhangnis - kob verhoren - ne uti verhullen - zastrti vernehmen - dokuiti Verraumlichung - poprostorenje verschlieien - zabraviti, zakljuati Verschuldung - skrivljenje Verschwiegenheit - utljivost Verstandenes - ono razumljeno verstiindig - razuman Verstandigen - oni Razumni Verstiindigkeit - razumnost verstandlich - razumljivo Verstandlichkeit - razumljivost Verstandnis - razumevanje verstehen - razumeti Verstehen - razumljenje vertraut (mit) - prisan (sa) vertrautes - ono prisno Vertrautheit - prisnost vervveilen - prebivati Vervveisung - upuivanje Venveltlichung - posvetovljenje Vorgriff- prethvat Vorhabe - predimanje vorhanden - predruno, predruno prisutno

Vorhandenheit - predrunost Vorhandensein - predrunobitak, ono bitipredruan, ono biti-predrunoprisutan vorlaufen - predvoditi Vorlaufen - predvodenje vorrufen - zvati napred Vorsicht - predvid, pozornost Vorsorgen - unapred brinjenje wahrend dessen - dok to warten (auf) - ekati (na) Welt - svet Weltgeschichte - sveto-povest, povest sveta VVeltlichkeit - svetovnost Weltmaf>igkeit - svetomernost weltlos - besvetovno VVeltraum - svemir, sveto-prostor W7eltzeit - vreme-sveta wenn-so - ako-tada Werkwelt - svet dela Werkzeug - pribor za rad, orude Wesen - sutina, bit wesen - bitovati Wesendes - ono bitujue W r iderruf- opoziv Widerschein - odsjaj widersinnig - protivsmislen Wo - Gde Wobei - Pri-emu ^b-fur - Za-ta Wbher - Otkuda

514

Renik vanijih termina VVohin - Kamo, Kuda VVbmit - Sa-im vvorauthin - tamo-na-ta, tamona-emu Worin - U-emu VVorum - Za-ta Worum-\villen - Radi-ega VVbvor - Pred-im VVo-zu - Da-ta, Za-ta, Cemu Wozu - emu, Da-ta, Za-ta VVurf - bacaj Zeit - vreme zeithaft - vremensko Zeithaftigkeit - vremenskost zeitig - vremeno zeitigen (sich) - \Temenovati (se/be/) Zeitigung - vremenovanje zeitlich - vremenito Zeitlichkeit - vremenitost zeitlos - bezvremen Zeitrechnung - raunanje vremena Zeug - pribor Zeughaftigkeit - priborskost Zeugnis - svedoanstvo zugeeignet - prikladno zugleich - istodobno Zuhandenheit- prirunost zuhoren - sasluati Zukunff - buducnost zukunftig - budue, dolazno, budue-dolazno Zukiinftigkeit - budunosnost zunachst und zumeist - najpre i ponajee zuriickrufen - zvati natrag zurufen - dozivati zu-sein - da-jest

515

INDEKS IMENA

Aristotel [ApiaTOTe\r)c;] - 21, 22, 22% 30, 33, 33*, 38, 46, 47, 47*, 53, 53*, 54, 60, 61, 125, 173, 173*, 174, 175*, 195,207,238*, 248, 253, 253*, 255, 255*, 260, 266, 290*, 395, 395*, 457, 460, 482, 482% 488, 488*, 490, 493-494*, 504 Avgustin, Aurelije [Augustinus, Aurelius] - 7 1 , 7 1 * , 174, 174*, 208, 229*, 488, 488* Avicena [Avicenna; Abu-Ali ibn Sina] - 255 Beker, Oskar [Becker, Oskar] - 1451 Ber, Karl Ernst fon [Baer, Karl Ernst von] - 87 Bergson, Anri [Bergson, Henri] - 38, 47, 74, 386, 493-494* Bernt, A. [Bernt, A.] - 292* Biheler, F. [Bucheler, F.j - 237*

Bilfinger, G. [Bilfinger, G.] - 479* Boland, G. [Bolland, G.] - 490* Bolcano, Bernard [Bolzano, Bernhard] - 259f Brentano, Franc [Brentano, Franz] -255 Burdah, K. [Burdach, K] - 237, 237*, 292* Gvingli, Ulrih [Zwingli, Ulrich] -77* Dekart, Rene [Descartes, Rene] -42,44,45,61,73,97, 121, 123, 125-133, 125*, 243, 244, 245*, 251,372*, 495, 505 Dils, Herman [Diels, Hermann] - 2 5 3 * , 260*, 479* Diltaj, Vilhelm [Dilthev, VVilhelm] - 74, 75*, 245*, 249, 250, 250*, 295*, 435, 442*, 455, 455*, 456, 457, 457*

Zvczdicc (*) porcd broja stranicc oznaavaju da sc imc dotinog autora nalazi u fusnoti.

517

BITAK

i VIU-:MI:

Folkelt, Joh. [Volkelt, Joh.] - 452" Gete, Johan Volfgang [Goethe, Johann Woltgang] - 237*, 459 Glokner, Herman [Blockner, Hermann] - 496* Gotl, F. [Gottl, R] - 446* Grim, Jakob [Grimm, Jakob] - 83* Hajmzet, Hajnc [Heimsoeth, Heinz] - 372* Hartman, Nikolaj [Hartmann, Nicolai] - 248-249*, 493-494* Hegel, Georg Vilhelm Fridrih [Hegel, Georg Wilhelm Friedrich] - 2 1 , 2 2 , 4 2 , 2 0 8 , 280*, 320% 372*, 465, 489-497, 489-497* Heraklit ['HpidaToc] - 260, 260* Herbig, G. [Herbig, G.] - 404* Herder, Johan Gotfrid [Herder, Johann Gotfried] - 238* Flerman, Fridrig Vilhelm fon [Herman, Friedrich Wilhelm von] - 5 0 1 Higinus [Hvginus] - 237* Hofmajster, Johanes [Hoftmeister, Johannes] - 4 9 1 * Homer ["OurjpocJ - 459 Humbolt, Vilhelm fon [Humboldt, VVilhelm von] - 153,202 HuserL Fdmund [Husserl, Fdmund] - 7, 60, 60*, 75, 75*, 78*, 79*, 108*, 202*, 259*, 290*, 418*, 505, 506 518

Izraeli, Isak [Israelis, Isaak] - 255 Jakov - 459 Jaspers, Karl [Jaspers, Karl] - 295* 3 5 r , 392* Jork, Paul [Yorck, Paul von Wartenburg] - 435, 455, 455*, 457, 458, 460 Kalvin, an [Galvin, Jean] - 77*, 295* Kant, Imanuel [Kant, Immanuel] - 2 4 , 30,44, 44*, 45, 47, 47*, 51,52,61,79*, 126, 133, 142, 142*, 143, 180,243,244,248, 250,256, 265, 320*, 342, 370-373, 370*, 372*, 373*, 413*, 423, 489, 489*, 493-494*, 502, 504, 506, 507 Kasirer, Frnst [Gassirer, Frnst] - 79* Keler, M [Kahler, M ] -320* Kjerkegor, Seren [Kierkegaard, Soren] - 229*, 280*, 392* Klajst, Hajnrih fon [Kleist, Heinrih von] - 295* Korelt, F. [Korschelt, F.] - 293* Fask, Fmil [Fask, Fmil] - 2 5 9 * Fason, Georg [Fasson, Georgj -489*, 492*, 493*, 495* Foce, Herman [Fotze, Hermann] - 132, 192 Luter, Martin [Luther, Martin] - 29, 229*

Indeks imcna Mi, Georg [Misch, Georg] - 457" Natorp, Paul [Natorp, Paul] - 248-249" Nie, Fridrih [Nietzsche, Friedrich] - 311, 320*, 454 Novalis [Novalis] - 295" Njutn, Isak [Nevvton, Isaac] - 267 Parmenid [napueviSec,] - 34, 46, 208, 253, 263, 263" Paskal, Blez [Pascal, Blaise] - 23", 174 PavleiriauAoc] - 2 9 5 " Petavius, Dionizije [Petavious, Dionvsius] - 479" Platon [nXdTcov] - 17", 21, 22, 25", 30, 46, 53,60, 195,290", 457-460, 484, 484* Rajnhard, Karl [Reinhardt, Karl] - 263* Ranke, Leopold [Ranke, Leopold] -458 Ril, A. [Ritschl, A.] -320* Rikert, Hajnrih [Rickert, Heinrich] - 433 Ril, Fr. [Riihl, Fr.] -479* Seneka, Lucije Anej [Seneca, Lucius Annaeus] - 238 Skaliger, Jozef Justus [Scaliger, Josephus Justus] - 479* Vakernagel, Jak. [VVackernagel, Jak.] -404* Vindelband, Vilhelm [VVindelband. VVilhelm] - 4 5 8 Volf, Kristijan [VVolff, Christian] -49 Zimel, Georg [Simmel, Georg] -295*, 433, 479*. Suarez, Franciskus [Suarez, Franciscus] - 42 eler, Maks [Scheler, Max] - 75, 150", 174, 248", 250, 250", 320", 341", 373* openhauer, Artur [Schopenhauer, Arthur] - 320* pranger, Fd. [Spranger, Ed.] - 452* toker, H . G . [Stoker, H. G.] - 320" Tolstoj, Lav Nikolajevi [To/icrori, JleBb HuKO/iaeBnn] - 300* Toma Akvinski [Thomas Aquinas] - 22*, 34, 34*, 255, 255* Toma de Vio Kajetano [Toma de VioCaietano] - 125' Tukidid [0ouKu6t6qc,] - 60 Unger, Rudolf [Unger, Rudolf] - 295*

B v\ S A h ,, :>
OflEJbEKbA ? A
HHB.

A
v/

6p.
^:<y;nETA

519

CIP - KaTa/iorn3aiiMJa y nvO/iiiKaunjn Hapo/iHa 6n6/inoreKa CpOnje, Beorpa/j 14 Xaj/terep M.

XAI;U-:rHP, MaprnH
Bitak i vreme / Martin Hajdeger ; s nemakog preveo Milo Todorovi. - Beograd : Slubeni glasnik, 2007 (Beograd : Glasnik). - 519 str. ; 21 cm. - (Hlozotska biblioteka / [Slubeni glasnik, Beograd]) Prevod dela: Sein und Zeit / Martin Heidegger. - Tira 1.000. - Renik vanijih termina: str. 509-515. Registar. ISBN 978-86-7549-61 1-3 COBISS.SR-ID 143392268

r/lACHHK
LLITAMnAPUJA