ulo sluha

Uho se sastoji iz:

Spoljanjeg, srednjeg i unutranjeg uha

Spoljno uho
Ima ulogu u funkciji sluha Strukture spoljneg uha: Una koljka Spoljanji sluni hodnik

Svrha spoljnjeg uha je da prikupi i koncentrie zvune talase prema bubnoj opni

Srednje uho:
Bubna duplja i slune koice: eki-maleus Nakovanj-incus Uzengija-Stapes

Pojaanje sile(BO-koice-ovalni prozor) 2 15 3

Unutranje uho: Uestvuje u funkciji sluha (cochlea) i ravnotee (labirint)

 U oveka zvuk dospeva iz vazdune sredine preko spoljnjeg i srednjeg uha Srednje uho ima zadatak da kompenzuje gubitak usled otpora pri prelazu zvuka iz vazdune na vrstu i tenu sredinu mehanizmima:
Prijema jakog podraaja Prijema slabog podraaja Kompenzacije gubitaka

 1.Bubna opna je fina membrana konusnog oblika i lako zategnuta vlaknima koja omoguavaju vibriranje u irokom dijapazonu frekvencija, ime se doputa da se prime praktino bez otpora sve ujne frekvencije tonova 2.Efekat poluge nastaje daljim prenosom zvuka sa bubne opne preko lanca slunih koica, zahvaljujui emu je zvuni pritisak na kraju lanca tj. na ploici stapesa oko 1.3 puta vei nego to je bio na bubnoj opni

 3.koncentracija zvunih talasa sa bubne opne na oko 22 puta manju povrinu ovalnog prozora sto je i najvei pojedinani efekat u kompenzaciji gubitaka na prelazu zvuka prema unutranjem uhu Znaajni su i efekti rezonancije upljine srednjeg uha

Odnos povrina bubne opne i ovalnog prozora 80:3

Pritisak na BO/Pritisak na OP=1:10

 Stapes prenosi pritisak na ovalni prozor i odatle na perilimfu skale vestibuli to izaziva vibracije membrane vestibularis (Reisnerove membrane) i dovodi do stvaranja talasa u skali mediji te do pokretanja bazilarne membrane i prenoenja pritiska na skalu timpani i dalje na okrugli prozor.

 Receptori slunog nerva nalaze se u Kortijevom organu u puu smetenom u temporalnoj kosti tj u unutrasnjem uhu Pu (cochlea) se sastoji iz tri uvijene cevi: scala vestibuli, scala media i scala tympani. Izmedju scala vestibuli i s. medije se nalazi membrana vestibularis izmeu scale tympani i s. medije se nalazi bazilarna membrana sastavljena iz elastinih niti razliite duine.

Pu

scala vestibuli, scala media i scala tympani.

Izmedju scala vestibuli i s. medije se nalazi membrana vestibularis prizmatine elije-receptori za zvune vibracije

izmeu scale tympani i s. medije se nalazi bazilarna membrana

 Na nitima bazilarne membrane prema unutranjosti scale medije nalaze se prizmatine elije-receptori za zvune vibracije oko kojih se mreasto prepliu nervni zavreci elija spiralnog gangliona

 Zvuni talasi posle prolaza kroz srednje uho i preko stapesa izazivaju promene pritiska u tenosti neposredno iza ovalnog prozora. Kako su tenosti nestiljive, to je stvaranje talasa u puu mogue samo ako pritisku i uvlaenju stapesa u ovalnom prozoru odgovara izboenje okruglog prozora. Pri tom mora doi do ugibanja bazilarne membrane koja se nalazi izmedju ovih prozora. Mesto na kome e doi do ovog ugnua membrane zavisi od visine tona iji se talasi prenose na tenosti unutranjeg uha. Visoki tonovi e to izazvati odmah na poetku pua zbog toga to su u rezonanciji sa kratkim nitima dok niski tonovi putuju sve do vrha pua , tako da se prostorno tano lokalizuje visina svakog tona

Zvuk
Se moe definisati kao odreena vrsta oscilacijskih promena pritiska i talasnog kretanja estica materijalne sredine Organ sluha reaguje samo na odredjene raspona broja treptaja, izraenih kroz frekvenciju zvuka Sluno polje se nalazi izmedju 16Hz i 20 000 Hz i na odreenu amplitudu talasa koja predstavlja jainu zvuka odnosno efektivni zvuni pritisak.

Percepcija zvuka
Od unutranjeg uha poinje obrada Percepcija je subjektivna

Bazilarna membrana
Visoke frekvencije e izazvati najvee kretanje na poetnom, a niske na zavrnom delu membrane. Time membrana prostorno, po svojoj duini razlae kompleksni talas u sinusne komponente, ime ona ima funkciju grubog spektralnoganalizatora.

Bazilarna membrana
Bazilarna membrana osciluje frekvencijski selektivno, pa je se moe podeliti po duini na 25pojasa. Ti pojasi, odnosno frekvencijske grupe imaju do oko 500 Hz pojasnu irinu od oko 100 Hz, a iznad 500 Hz im je priblino jednaka terci(f1:f2=1:3). Tonska grupa unutar svakog pojasa naziva se bark(prema Barkhausenu).

Barkovi

Osobine zvuka
Frekvencija, visina(Hz) Glasnoa(phon, subjektivna) Boja(harmonijske komponente, tremolo(AM), vibrato(FM, sweep) jako-slabo)
PRIMER

Boja harmonijske komponente

Intenzitet zvuka
I W/m2 objektivna mera, ee se izraava u dB Govori o fizikoj reprezentaciji zvuka, o varijaciji pritiska vazduha

Prag ujnosti

infra

ultra

Najmanji intenzitet koji ujemo, za odreenu f

Prag ujnosti

I 0 10

12

W /m

Ternhardova j-na

Prag ujnosti u funkciji frekvencije

Prag bola

I 10 I 0
13

Intenzitet u dB

Glasnoa
Jedinica je phon Frekvencija od 1kHz je referentna

Subjektivna glasnoa nije isto to i intenzitet!!

Maskiranje
Frekvencijsko maskiranje
Dva tona bliskih f, razlike u glasnoi: tii je maskiran(mada je iznad praga ujnosti)

Vremensko maskiranje
Dva tona razliitih glasnoa, jedan za drugim, tii maskiran

Maskiranje tona

Maskiranje uskopojasnim umom

Maskiranje uskopojasnim umom fc= 1 kHz, f=160 Hz

Otkrivanje maskiranja

Maskiranje belim umom

PRIMER

Virtualna visina tona

Uklonimo li niske harmonike, ostae nam subjektivna zvuna slika originalnog signala

Subjektivni tonovi

Nastaju zbog nelinearnosti slunog sistema (intermodulacija dva tona)

Auralni tonovi

Prenosna f-ja uha

Osetljivost na promenu glasnoe

Minimalno vreme potrebno za percepciju promene glasnoe

Percepcija visine zavisno od glasnoe

Razlikovanje tonova
Prema nekim merenjima ljudski sluh moe razlikovati 620 do oko 850 (Zwicker) stepeni tonskih visina. Da bi se neki ton mogao prepoznati, mora trajati izmeu 5 ms i 10 ms (za frekvencijsko podruje izmeu 500 Hz i 10 kHz). Ispod 100 Hz vreme prepoznavanja je due od 30 ms.

Osobine slunog sistema

Velika dinamika Glasnoa (subjektivni doivljaj intenziteta) nije identina intenzitetu Prenosna karakteristika Barkovi Maskiranje Reakcija na promenu f Reakcija na promenu intenziteta Auralni tonovi