ZAKON

O PARNINOM POSTUPKU
("Sl. glasnik RS", br. 72/2011)

Deo prvi OPTE ODREDBE Glava I OSNOVNE ODREDBE

lan 1
Ovim zakonom ureuju se pravila postupka za pruanje sudske pravne zatite po kojima se postupa i odluuje u parnicama za reavanje sporova nastalih povodom povrede prava linosti i sporova iz porodinih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih graanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

lan 2
Stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravinu zatitu svojih prava. Sud ne moe da odbije odluivanje o zahtevu za koji je nadlean.

lan 3
U parninom postupku sud odluuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku. Stranke mogu slobodno da raspolau zahtevima koje su postavile u toku postupka. Stranke mogu da se odreknu svog zahteva, priznaju zahtev protivne stranke i da se poravnaju. Sud nee da dozvoli raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom, pravilima morala i dobrim obiajima.

lan 4
Sud odluuje o tubenom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja, ako ovim zakonom nije drugaije propisano. Sud moe da iskljui javnost samo u sluajevima propisanim zakonom.

lan 5

Sud e svakoj stranci da prui mogunost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne stranke. Sud je ovlaen da odlui o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pruena mogunost da se izjasni, samo ako je to zakonom propisano. Sud ne moe svoju odluku da zasnuje na injenicama o kojima strankama nije pruena mogunost da se izjasne osim ako zakonom nije drugaije propisano.

lan 6
U parninom postupku u slubenoj upotrebi je srpski jezik i iriliko pismo. Drugi jezici i pisma slubeno se upotrebljavaju u skladu sa zakonom. U sudovima na ijim podrujima ive pripadnici nacionalnih manjina, u slubenoj upotrebi su i njihovi jezici i pisma, u skladu sa Ustavom i zakonom. Stranke i drugi uesnici u postupku imaju pravo da se slue svojim jezikom i pismom, u skladu sa odredbama ovog zakona.

lan 7
Stranke su dune da iznesu sve injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe dokaze kojima se utvruju te injenice. Sud e da razmotri i utvrdi samo injenice koje su stranke iznele i da izvede samo dokaze koje su stranke predloile, ako zakonom nije drugaije propisano. Sud je ovlaen da utvrdi i injenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predloile, ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolau zahtevima kojima ne mogu da raspolau (lan 3. stav 3).

lan 8
Sud odluuje po svom uverenju, na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka, koje e injenice da uzme kao dokazane.

lan 9
Stranke su dune da savesno koriste prava koja su im priznata ovim zakonom. Sud je duan da sprei i kazni svaku zloupotrebu prava koje imaju stranke u postupku.

lan 10
Stranka ima pravo da sud odlui o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Sud je duan da postupak sprovede bez odugovlaenja, u skladu sa prethodno odreenim vremenskim okvirom za preduzimanje parninih radnji (u daljem tekstu: vremenski okvir) i sa to manje trokova. Nepostupanje sudije u vremenskom okviru je osnov za pokretanje disciplinskog postupka u skladu sa odredbama Zakona o sudijama.

lan 11
Sud e da uputi stranke na medijaciju ili na informativno roite za medijaciju, u skladu sa zakonom, odnosno da ukae strankama na mogunost za vansudsko reavanje spora medijacijom ili na drugi sporazuman nain.

lan 12
Ako odluka zavisi od prethodnog reenja pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju jo nije doneo odluku sud ili drugi nadleni organ (prethodno pitanje), sud moe sam da rei to pitanje ako posebnim propisima nije drugaije predvieno. Odluka suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitanje reeno.

lan 13
U parninom postupku protiv uinioca krivinog dela, sud je u pogledu postojanja krivinog dela i krivine odgovornosti uinioca vezan za pravnosnanu presudu krivinog suda kojom se optueni oglaava krivim.

lan 14
Stranke preduzimaju parnine radnje u pisanom obliku izvan roita, a usmeno na roitu, ako za pojedine radnje nije zakonom propisan oblik u kome moraju da se preduzmu.

Glava II NADLENOST I SASTAV SUDA

1. Zajednike odredbe lan 15
Sud ocenjuje po slubenoj dunosti, odmah po prijemu tube, da li je nadlean i u kojem je sastavu nadlean, na osnovu navoda u tubi i na osnovu injenica koje su sudu poznate. Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadlenost suda ili ako tuilac smanji tubeni zahtev, sud koji je bio nadlean u vreme podnoenja tube ostaje i dalje nadlean i ako bi usled ovih promena bio nadlean drugi sud iste vrste.

lan 16
Sud u toku celog postupka po slubenoj dunosti pazi da li reavanje spora spada u sudsku nadlenost. Sud e da se oglasi nenadlenim, ukine sprovedene radnje u postupku i odbaci tubu, ako u toku postupka utvrdi da za reavanje spora nije nadlean sud nego neki drugi organ. Sud e da se po slubenoj dunosti oglasi nenadlenim, ukine sprovedene radnje u postupku i odbaci tubu ako u toku postupka utvrdi da za reavanje spora nije nadlean sud Republike Srbije (u daljem tekstu: domai sud), osim ako nadlenost domaeg suda zavisi od pristanka tuenog, a tueni je dao svoj pristanak.

lan 17
Sud u toku celog postupka po slubenoj dunosti pazi na svoju stvarnu nadlenost. Vii sud prvog stepena ne moe da se oglasi stvarno nenadlenim ni po slubenoj dunosti ni po prigovoru tuenog posle uputanja tuenog u raspravljanje u pravnim stvarima iz nadlenosti nieg suda prvog stepena iste vrste. Ako se tuba ne dostavlja tuenom na odgovor, tueni moe da istakne prigovor nenadlenosti najkasnije pre poetka pripremnog roita, a ako se ono ne odrava, pre otvaranja glavne rasprave. Protiv reenja vieg suda prvog stepena kojim se oglasio stvarno nadlenim, kao i protiv reenja kojim se taj sud oglasio stvarno nenadlenim i predmet ustupio niem sudu prvog stepena iste vrste, nije dozvoljena alba.

lan 18
Sud e reenjem da obustavi parnini postupak, ako do donoenja odluke o glavnoj stvari utvrdi da postupak treba da se sprovede po pravilima vanparninog postupka. Postupak e da se nastavi, po pravnosnanosti reenja, pred nadlenim sudom po pravilima vanparninog postupka.

lan 19
Sud e po slubenoj dunosti da se oglasi mesno nenadlenim ako postoji iskljuiva mesna nadlenost nekog drugog suda, najkasnije u roku od osam dana od dana prijema odgovora na tubu. Ako se tuba ne dostavlja tuenom na odgovor, sud e po slubenoj dunosti da se oglasi mesno nenadlenim u roku od osam dana od dana prijema tube. Sud moe da se po prigovoru mesne nenadlenosti tuenog oglasi mesno nenadlenim u roku od osam dana od dana prijema odgovora na tubu.

Ako se tuba ne dostavlja na odgovor, tueni moe da istakne prigovor mesne nenadlenosti najkasnije na pripremnom roitu, odnosno na prvom roitu za glavnu raspravu, ako se pripremno roite ne odrava, a pre uputanja u raspravljanje, o emu sud mora da odlui u roku od osam dana od dana izjavljivanja prigovora.

lan 20
Po pravnosnanosti reenja kojim se oglasio nenadlenim (l. 17. i 19), sud e da ustupi predmet nadlenom sudu. Sud e, u sluaju izborne nadlenosti, da zatrai od tuioca da se izjasni u roku od tri dana pre nego to ustupi predmet nadlenom sudu. U sluaju da se tuilac ne izjasni u odreenom roku, sud e da ustupi predmet sudu opte mesne nadlenosti. Sud kome je predmet ustupljen kao nadlenom nastavie postupak kao da je kod njega bio pokrenut.

lan 21
Ako sud kome je predmet ustupljen kao nadlenom smatra da je nadlean sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud, dostavie predmet sudu koji treba da rei ovaj sukob nadlenosti u roku od osam dana od dana prijema predmeta, osim ako nae da mu je predmet ustupljen usled oigledne omake, a trebalo je da bude ustupljen nekom drugom sudu, u kom sluaju e da ustupi predmet drugom sudu i o tome obavesti sud koji mu je predmet ustupio. Ako je povodom albe protiv odluke prvostepenog suda kojom se on oglasio mesno nenadlenim odluku doneo drugostepeni sud, za tu odluku vezan je u pogledu nadlenosti i sud kome je predmet ustupljen, ako je drugostepeni sud koji je odluku doneo nadlean za reavanje sukoba nadlenosti izmeu tih sudova. Odluka drugostepenog suda o stvarnoj nenadlenosti prvostepenog suda vezuje svaki sud kome isti predmet bude kasnije ustupljen, ako je drugostepeni sud nadlean za reavanje sukoba nadlenosti izmeu tih sudova.

lan 22
Sukob nadlenosti izmeu sudova iste vrste reava zajedniki neposredno vii sud. Sukob nadlenosti izmeu sudova razne vrste reava Vrhovni kasacioni sud.

lan 23
O sukobu nadlenosti moe da se odlui i ako se stranke nisu prethodno izjasnile o nadlenosti. Dok se ne rei sukob nadlenosti, sud kome je predmet ustupljen duan je da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.

Protiv reenja kojim se reava sukob nadlenosti nije dozvoljena alba.

lan 24
Sud preduzima radnje u postupku na svom podruju. Ako postoji opasnost zbog odlaganja, sud e da preduzima pojedine radnje i na podruju susednog suda i o tome e da obavesti sud na ijem podruju je preduzeta radnja.

lan 25
U pogledu nadlenosti domaih sudova za suenje strancima koji uivaju imunitet u Republici Srbiji i za suenje stranim dravama i meunarodnim organizacijama javnopravnog karaktera vae pravila meunarodnog prava. Sud u sluaju sumnje o postojanju i obimu imuniteta, moe da zatrai obavetenje od ministarstva nadlenog za poslove pravosua.

2. Nadlenost sudova za sporove sa meunarodnim elementom lan 26

Domai sud je nadlean za suenje, ako je njegova nadlenost za spor sa meunarodnim elementom izriito predviena zakonom ili meunarodnim ugovorom. Ako u zakonu ili meunarodnom ugovoru nema izriite odredbe o nadlenosti domaeg suda za odreenu vrstu sporova, domai sud je nadlean za suenje u toj vrsti sporova i ako njegova nadlenost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadlenosti domaeg suda.

3. Stvarna nadlenost lan 27

Sudovi u parninom postupku sude u granicama svoje stvarne nadlenosti propisane zakonom.

lan 28
Ako je za utvrivanje stvarne nadlenosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim sluajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traenja, kao i trokovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne ine glavni zahtev.

lan 29

Ako se zahtev odnosi na budua davanja koja se ponavljaju, vrednost predmeta spora rauna se po njihovom zbiru, ali najvie do iznosa koji odgovara zbiru davanja za vreme od pet godina.

lan 30
Ako jedna tuba protiv istog tuenog obuhvata vie zahteva koji se zasnivaju na istom injeninom i pravnom osnovu, nadlenost se odreuje prema zbiru vrednosti svih zahteva. Ako zahtevi u tubi proizlaze iz raznih osnova ili su istaknuti protiv vie tuenih, nadlenost se odreuje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva.

lan 31
Ako se tubenim zahtevom trai utvrenje prava svojine ili drugih stvarnih prava na nepokretnostima, utvrenje nitavosti, ponitaj ili raskid ugovora, koji ima za predmet nepokretnost, vrednost predmeta spora se odreuje prema trinoj vrednosti nepokretnosti ili njenog dela. Ako se spor vodi o postojanju zakupnog odnosa, vrednost se rauna prema jednogodinjoj zakupnini, osim ako se radi o zakupnom odnosu zakljuenom na krae vreme.

lan 32
Ako se tubom zahteva samo davanje obezbeenja za izvesno potraivanje ili ustanovljenje zalonog prava, vrednost predmeta spora odreuje se prema iznosu potraivanja koje treba da se obezbedi. Izuzetno od stava 1. ovog lana, ako predmet zaloge ima manju vrednost od potraivanja koje treba da se obezbedi, kao vrednost predmeta spora uzee se vrednost predmeta zaloge.

lan 33
Ako se tubeni zahtev ne odnosi na novani iznos, a tuilac u tubi navede da pristaje da umesto ispunjenja tog zahteva primi odreeni novani iznos, kao vrednost predmeta spora uzee se taj iznos. U drugim sluajevima, ako se tubeni zahtev ne odnosi na novani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tuilac oznaio u tubi. Ako je u sluaju iz stava 2. ovog lana tuilac oigledno suvie visoko ili suvie nisko oznaio vrednost predmeta spora, sud e, najkasnije na pripremnom roitu, a ako pripremno roite nije odrano onda na glavnoj raspravi, pre poetka raspravljanja o glavnoj stvari, brzo i na pogodan nain da proveri tanost oznaene vrednosti i utvrdi vrednost predmeta spora.

4. Sastav suda lan 34

U parninom postupku sudi vee ili sudija pojedinac. Predsednik vea preduzima radnje u postupku i donosi odluke za ije je preduzimanje, odnosno donoenje ovlaen ovim zakonom. Sudija pojedinac ima ovlaenja predsednika vea, odnosno vea, propisana ovim zakonom, u parnicama u kojima sudi.

lan 35
U prvom stepenu sporove sudi sudija pojedinac, osim ako zakonom nije propisano da sudi vee. Ako vee sudi u prvom stepenu, sastavljeno je od jednog sudije predsednika vea i dvoje sudija porotnika. U parninom postupku u vezi sa porodinim odnosima u prvom stepenu uvek sudi sudija pojedinac, a u drugom stepenu vee sastavljeno od troje sudija. Sudije iz stava 3. ovog lana moraju biti lica koja su stekla posebna znanja iz oblasti prava deteta. Program i nain sticanja posebnih znanja iz stava 4. ovog lana sporazumno propisuju ministar nadlean za poslove pravosua i ministar nadlean za poslove porodine zatite.

lan 36
U prvom stepenu vee sudi ako se stranke o tome saglase najkasnije pre uputanja u raspravljanje o glavnoj stvari, a u sluaju suparniarstva potrebna je saglasnost svih suparniara. U parnicama zbog smetanja dravine uvek sudi sudija pojedinac. Sudija pojedinac sprovodi postupak i donosi odluku u predmetima pravne pomoi.

lan 37
Ako sudi u drugom stepenu u sednici vea ili na raspravi sud odluuje u veu sastavljenom od troje sudija, osim kad je ovim zakonom drugaije propisano. Vrhovni kasacioni sud odluuje u veu sastavljenom od troje sudija. Sud reava sukob nadlenosti (lan 22) i odluuje u svim ostalim sluajevima u veu stavljenom od troje sudija.

5. Mesna nadlenost a) Opta mesna nadlenost lan 38

Tuba se podnosi sudu koji je opte mesno nadlean, ako zakonom nije drugaije propisano.

lan 39
Za suenje je opte mesno nadlean sud na ijem podruju tueni ima prebivalite. Ako tueni nema prebivalite u Republici Srbiji niti u nekoj drugoj dravi, opte mesno nadlean je sud na ijem podruju tueni ima boravite. Ako tueni pored prebivalita ima i boravite u nekom drugom mestu, a prema okolnostima moe da se pretpostavi da e tu due vreme da boravi, opte mesno nadlean je i sud boravita tuenog.

lan 40
Za suenje u sporovima protiv Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i njihovih organa, opte mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi sedite njene skuptine. Za suenje u sporovima protiv pravnih lica, opte mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi njihovo sedite, prema izvetaju Agencije za privredne registre.

lan 41
Za suenje u sporovima protiv dravljanina Republike Srbije koji stalno ivi u inostranstvu, gde je upuen na slubu ili na rad od strane dravnog organa ili pravnog lica, opte mesno nadlean je sud njegovog poslednjeg prebivalita.

b) Posebna mesna nadlenost lan 42

Ako je jednom tubom tueno vie lica (lan 205. stav 1. taka 1), a za njih ne postoji mesna nadlenost istog suda, nadlean je sud koji je mesno nadlean za jednog od tuenih.

lan 43
Za suenje u sporovima o zakonskom izdravanju, ako je tuilac lice koje trai izdravanje, pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite, odnosno boravite.

Ako je za sporove o zakonskom izdravanju sa meunarodnim elementom domai sud nadlean zato to tuilac ima prebivalite u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite. Ako nadlenost domaeg suda u sporovima o zakonskom izdravanju postoji zato to tueni ima imovinu u Republici Srbiji iz koje moe da se naplati izdravanje, mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi ta imovina.

lan 44
Za suenje u sporovima zbog vanugovorne odgovornosti za tetu, pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem je podruju tetna radnja izvrena ili sud na ijem je podruju tetna posledica nastupila. Ako je teta nastala usled smrti ili teke telesne povrede, pored suda iz stava 1. ovog lana, nadlean je i sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite, odnosno boravite. Odredbe st. 1. i 2. ovog lana primenjivae se i u postupku protiv organizacije za osiguranje radi naknade tete treim licima na osnovu propisa o neposrednoj odgovornosti organizacije za osiguranje, a odredba stava 1. ovog lana i u postupku o regresnim zahtevima po osnovu naknade tete protiv regresnih dunika.

lan 45
Za suenje u sporovima za zatitu prava potroaa, pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem podruju potroa ima prebivalite, odnosno boravite.

lan 46
Za suenje u sporovima zbog povrede prava linosti, pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem podruju je tetna radnja izvrena ili sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite, odnosno boravite.

lan 47
Za suenje u sporovima za zatitu prava na osnovu pismene garancije protiv proizvoaa koji je dao garanciju, pored suda opte mesne nadlenosti za proizvoaa, nadlean je i sud opte mesne nadlenosti za prodavca koji je prilikom prodaje stvari uruio kupcu pismenu garanciju proizvoaa.

lan 48
Za suenje u sporovima radi utvrivanja postojanja ili nepostojanja braka, ponitenja braka ili razvoda braka (brani sporovi), pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem podruju su suprunici imali poslednje zajedniko prebivalite. Ako je za brane sporove domai sud nadlean zato to su suprunici imali poslednje zajedniko prebivalite u Republici Srbiji, odnosno zato to tuilac ima prebivalite u

Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem su podruju suprunici imali poslednje zajedniko prebivalite, odnosno sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite.

lan 49
Ako je u sporovima o imovinskim odnosima suprunika domai sud nadlean zato to se imovina suprunika nalazi u Republici Srbiji ili zato to tuilac u vreme podnoenja tube ima prebivalite ili boravite u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite ili boravite u vreme podnoenja tube.

lan 50
U postupku radi utvrivanja ili osporavanja oinstva ili materinstva dete moe da podnese tubu pred sudom opte mesne nadlenosti ili pred sudom na ijem podruju ima prebivalite, odnosno boravite. Ako je u postupku radi utvrivanja ili osporavanja oinstva ili materinstva domai sud nadlean zato to tuilac ima prebivalite u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite.

lan 51
Za suenje u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na nepokretnosti, sporovima zbog smetanja dravine na nepokretnosti, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na nepokretnosti, iskljuivo je mesno nadlean sud na ijem podruju se nalazi nepokretnost. Ako se nepokretnost nalazi na podruju vie sudova, nadlean je svaki od tih sudova. U sporovima zbog smetanja dravine na pokretnim stvarima, pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem podruju je nastalo smetanje.

lan 52
Ako je za suenje u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na vazduhoplovu i brodu, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na vazduhoplovu i brodu, nadlean domai sud, iskljuivo je mesno nadlean sud na ijem se podruju vodi upisnik u koji je vazduhoplov, odnosno brod upisan. Ako je za suenje u sporovima zbog smetanja dravine na vazduhoplovu, odnosno brodu iz stava 1. ovog lana nadlean domai sud, pored suda na ijem se podruju vodi upisnik u koji je vazduhoplov, odnosno brod upisan, mesno je nadlean i sud na ijem se podruju dogodilo smetanje.

lan 53
Tuba o imovinskopravnim zahtevima protiv lica za koja ne postoji opta mesna nadlenost u Republici Srbiji moe da se podnese svakom domaem sudu na ijem se podruju nalazi imovina tog lica ili predmet koji se tubom trai.

Ako nadlenost domaeg suda postoji zato to je obaveza nastala za vreme boravka tuenog u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem je podruju obaveza nastala. Za sporove protiv lica za koja ne postoji opta mesna nadlenost u Republici Srbiji, za obaveze koje treba da se ispune u Republici Srbiji, tuba moe da se podnese sudu na ijem podruju ta obaveza treba da se ispuni.

lan 54
Za suenje u sporovima protiv pravnog lica koje ima ogranak izvan svog sedita, ako spor proizlazi iz pravnog odnosa tog ogranka, pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem se podruju nalazi taj ogranak.

lan 55
Za sporove protiv pravnog lica koje ima sedite u inostranstvu u pogledu obaveza koje su zasnovane u Republici Srbiji ili u Republici Srbiji moraju da se ispune, tuba moe da se podnese sudu na ijem se podruju nalazi njegovo stalno zastupnitvo ili sedite organa kome je povereno da vri njegove poslove.

lan 56
U sporovima protiv Republike Srbije iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama, iskljuivo je nadlean sud na ijem se podruju nalazi sedite komande vojne jedinice, odnosno vojne ustanove.

lan 57
Dok ostavinski postupak nije pravnosnano okonan, za suenje u sporovima iz naslednopravnih odnosa, kao i u sporovima za potraivanja poverioca prema naslednicima ostavioca za dugove ostavioca, iskljuivo je mesno nadlean sud pred kojim se vodi ostavinski postupak, odnosno sud na ijem podruju se nalazi sud pred kojim se vodi ostavinski postupak.

lan 58
Za suenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom sudskog ili administrativnog izvrnog postupka, odnosno u toku i povodom steajnog postupka, iskljuivo je mesno nadlean sud koji sprovodi izvrni, odnosno steajni postupak, odnosno sud na ijem podruju se nalazi sud koji sprovodi izvrni postupak, odnosno sud na ijem se podruju sprovodi administrativno izvrenje.

lan 59
Za suenje u sporovima imaoca menice ili eka protiv potpisnika, pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud mesta plaanja.

lan 60

Ako je u sporu iz radnog odnosa tuilac zaposleni, za suenje je, pored suda koji je opte mesno nadlean za tuenog, nadlean i sud na ijem se podruju rad obavlja ili se obavljao.

lan 61
Ako u stranoj dravi dravljanin Republike Srbije moe da bude tuen pred sudom koji po odredbama ovog zakona ne bi bio mesno nadlean za suenje u toj graanskopravnoj stvari, ista nadlenost e da vai i za suenje dravljaninu te strane drave pred domaim sudom.

v) Odreivanje mesne nadlenosti od strane najvieg suda odreene vrste lan 62

Nadleni sud prvog stepena moe sam ili na predlog stranke da podnese zahtev najviem sudu odreene vrste da odredi da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadleni sud, ako je oigledno da e tako lake da se sprovede postupak ili ako za to postoje drugi opravdani razlozi. Zahtev nadlenog suda prvog stepena iz stava 1. ovog lana ne dostavlja se strankama na izjanjavanje. Predlog za delegaciju nadlenosti iz stava 1. ovog lana posle pripremnog, odnosno prvog roita za glavnu raspravu stranka moe da podnese samo ako je razlog nastao ili je stranka za njega kasnije saznala. Predlog stranke za delegaciju nadlenosti, nadleni sud prvog stepena e da dostavi na izjanjavanje protivnoj stranci sa nalogom da se izjasni o predlogu u roku od tri dana od dana dostavljanja. Nadleni sud prvog stepena moe da zastane sa postupkom ukoliko je podneo zahtev za delegaciju nadlenosti. O predlogu stranke za delegaciju nadlenosti iz stava 1. ovog lana odluuje nadleni sud prvog stepena reenjem protiv koga alba nije doputena, u roku od osam dana od dana prijema predloga. O zahtevu nadlenog suda prvog stepena iz stava 1. ovoga lana odluuje vee najvieg suda odreene vrste. Zahtev, odnosno predlog za delegaciju nadlenosti moe da se podnese i u drugostepenom postupku pod uslovima iz stava 1. ovog lana.

lan 63
Prvostepeni ili drugostepeni sud e da odbaci predlog za odreivanje drugog stvarno nadlenog suda ako stranka ponovo podnese istovetan predlog, ako je predlog neobrazloen, ne sadri razloge iz lana 62. stav 1. ovog zakona ili ako stranka predlae

odreivanje drugog stvarno nadlenog suda iz razloga koji se odnose na iskljuenje, odnosno izuzee. Odluku iz stava 1. ovog lana donosi predsednik vea prvostepenog suda u roku od osam dana ili vee drugostepenog suda i protiv ove odluke nije dozvoljena alba.

lan 64
Ako je za suenje nadlean domai sud, a po odredbama ovog zakona ne moe da se utvrdi koji je sud mesno nadlean, Vrhovni kasacioni sud e, na predlog stranke, da odredi koji e stvarno nadlean sud da bude mesno nadlean.

g) Sporazum o mesnoj nadlenosti lan 65

Ako zakonom nije propisana iskljuiva mesna nadlenost nekog suda, stranke mogu da se sporazumeju da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadlean, pod uslovom da je taj sud stvarno nadlean. Ako je zakonom propisano da su za suenje mesno nadlena dva ili vie domaih sudova, stranke mogu da se sporazumeju da im u prvom stepenu sudi jedan od tih sudova ili neki drugi stvarno nadlean sud. Sporazum iz st. 1. i 2. ovog lana proizvodi pravno dejstvo samo ako je sastavljen u pisanom obliku i ako se odnosi na odreeni spor ili vie sporova koji svi proistiu iz odreenog pravnog odnosa. Ispravu o sporazumu tuilac mora da priloi uz tubu, a tueni uz prigovor nenadlenosti.

Glava III ISKLJUENJE I IZUZEE

lan 66
Sudija je duan da se uzdri od suenja ako postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.

lan 67
Sudija ne moe da vri sudijsku dunost (iskljuenje) ako: 1) je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomonik stranke, ako je sa strankom u odnosu saovlaenika, saobveznika ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu sasluan kao svedok ili vetak;

2) je kao akcionar vlasnik vie od 3% akcija u ukupnom kapitalu pravnog lica, lan privrednog drutva ili lan zadruge ako je jedna od stranaka njegov poverilac ili dunik; 3) mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomonik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, a u pobonoj liniji do etvrtog stepena ili mu je suprunik, odnosno vanbrani partner, srodnik po tazbini do drugog stepena, bez obzira da li je brak prestao ili nije; 4) je staratelj, usvojitelj ili usvojenik stranke, njenog zakonskog zastupnika ili punomonika ili ako izmeu njega i stranke, njenog zakonskog zastupnika ili punomonika stranke postoji zajedniko domainstvo; 5) izmeu sudije i stranke tee neka druga parnica; 6) je u istom predmetu uestvovao u postupku medijacije ili u zakljuenju sudskog poravnanja koje se pobija u parnici ili je doneo odluku koja se pobija ili je zastupao stranku kao advokat; 7) je u steajnom postupku kao steajni sudija ili lan steajnog vea doneo odluku povodom koje je dolo do spora. Sudija moe da bude izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost (izuzee).

lan 68
Kad sazna da postoji neki od razloga za iskljuenje iz lana 67. stav 1. ovog zakona, sudija je duan da prekine svaki rad na tom predmetu i da o razlozima za iskljuenje odmah obavesti stranke i predsednika suda, koji e da odlui o iskljuenju. Ako sudija smatra da postoje razlozi za njegovo izuzee, zastae sa postupkom i odmah e o tome da obavesti stranke i predsednika suda koji e da odlui o izuzeu. Do donoenja reenja predsednika suda, sudija moe da preduzima samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.

lan 69
Iskljuenje i izuzee mogu da trae i stranke. Stranka je duna da podnese zahtev im sazna da postoji razlog za iskljuenje odnosno izuzee, a najkasnije do zakljuenja rasprave pred prvostepenim sudom, a ako nije bilo raspravljanja, do donoenja odluke. U zahtevu mora da se navede zakonski razlog zbog koga se trai iskljuenje ili izuzee, okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog blagovremeno podnet i injenice na kojima se zasniva postojanje razloga za iskljuenje ili izuzee. Zahtev za iskljuenje sudije koji odluuje po pravnom leku, stranka moe da podnese do donoenja odluke o pravnom leku, a zahtev za izuzee u roku od 15 dana od dana

prijema spisa u sud vieg stepena. Ako vee bude promenjeno, rok za podnoenje zahteva za izuzee poinje iznova da tee od dana dostavljanja stranci te odluke suda.

lan 70
Neblagovremen (lan 69. st. 2. i 4), nepotpun (lan 69. stav 3) i nedoputen zahtev za iskljuenje ili izuzee predsednik vea pred kojim se vodi postupak e da odbaci bez odlaganja i kad je stranka podnela predlog za njegovo iskljuenje, odnosno izuzee. Nije doputen zahtev za iskljuenje ili izuzee: 1) kojim se uopteno trai izuzee svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogli da uestvuju u nekom postupku; 2) o kome je ve odlueno; 3) u kome nije obrazloen zakonski razlog zbog koga se izuzee trai; 4) ako stranka zahteva iskljuenje, odnosno izuzee sudije koji ne postupa u tom predmetu; 5) ako stranka zahteva iskljuenje, odnosno izuzee predsednika suda, izuzev kada postupa u tom predmetu. Ako je zahtev iz stava 1. ovog lana podnet na roitu sudija e ga odbaciti i nastavie roite, a ako je podnet u podnesku, najkasnije u roku od tri dana od dana prijema podneska. Protiv reenja iz stava 1. ovoga lana nije dozvoljena posebna alba.

lan 71
O zahtevu za iskljuenje i izuzee sudije odluuje predsednik suda, najkasnije u roku od tri dana od dana podnoenja zahteva, a o zahtevu za iskljuenje i izuzee predsednika suda i predsednika Vrhovnog kasacionog suda odluuje se u roku od 15 dana. O zahtevu za iskljuenje i izuzee predsednika suda odluuje predsednik neposredno vieg suda. O zahtevu za iskljuenje i izuzee predsednika Vrhovnog kasacionog suda odluuje Opta sednica. Pre donoenja reenja o izuzeu uzee se izjava od sudije ije se izuzee trai, a po potrebi izvrie se i druge provere. Protiv reenja o iskljuenju ili usvajanju zahteva za izuzee nije dozvoljena alba, a protiv reenja kojim se zahtev za izuzee odbija nije dozvoljena posebna alba.

lan 72

Kad je podnet zahtev za njegovo iskljuenje ili izuzee na roitu, sudija e da dovri zapoeto roite. Do donoenja reenja o zahtevu za iskljuenje ili izuzee sudija e da preduzima samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. Ako zahtev za iskljuenje bude usvojen, sud e da ukine sve radnje koje je preduzeo iskljueni sudija. Ako zahtev za izuzee bude usvojen, sud e da ukine radnje koje su bile preduzete posle podnoenja zahteva, osim ako se stranke ne saglase da se preduzete radnje ne ukidaju. U sluaju podnoenja zahteva za iskljuenje ili izuzee u toku rasprave pred drugostepenim sudom, primenjuju se odredbe st. 1. do 3. ovog lana.

lan 73
Odredbe o iskljuenju i izuzeu sudija shodno se primenjuju i na predsednika suda i sudiju porotnika. Sudija porotnik ne moe da vri sudijsku dunost (iskljuenje) i ako stalno ili privremeno radi kod preduzetnika ili u pravnom licu koje je stranka u postupku.

Glava IV STRANKE I NJIHOVI ZASTUPNICI

lan 74
Stranka u postupku moe da bude svako fiziko i pravno lice. Posebnim propisima odreuje se ko osim fizikih i pravnih lica moe da bude stranka u postupku. Javni tuilac ima pravo da uestvuje u parninom postupku kao stranka samo u sluajevima propisanim zakonom. Izuzetno, parnini sud moe reenjem, koje ima pravno dejstvo u odreenoj parnici, da prizna svojstvo stranke i onim oblicima udruivanja i organizovanja koji nemaju stranaku sposobnost u smislu st. 1. i 2. ovog lana, ako utvrdi da, s obzirom na predmet spora, ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranake sposobnosti, a naroito ako raspolau imovinom na kojoj se moe sprovesti izvrenje. Protiv reenja iz stava 4. ovog lana, kojim se priznaje svojstvo stranke u parnici, nije dozvoljena posebna alba.

lan 75
Stranka koja je potpuno poslovno sposobna moe sama da preduzima radnje u postupku (parnina sposobnost).

Punoletno lice kome je ograniena poslovna sposobnost parnino je sposobno u granicama svoje poslovne sposobnosti. Maloletnik je parnino sposoban u granicama priznate poslovne sposobnosti.

lan 76
Stranku koja nema parninu sposobnost zastupa njen zakonski zastupnik.

lan 77
Zastupnik pravnog lica u postupku je lice koje je upisano u odgovarajui registar, a odreeno je posebnim propisom, optim i pojedinanim aktom pravnog lica ili odlukom suda.

lan 78
Zakonski zastupnik moe u ime stranke da preduzima sve radnje u postupku. Ako je za podnoenje ili povlaenje tube, priznanje, odnosno za odricanje od tubenog zahteva, zakljuenje poravnanja, izjavljivanje, povlaenje ili odricanje od pravnog leka, posebnim propisima predvieno da zastupnik mora da ima posebno ovlaenje, on moe te radnje da preduzima samo ako ima ovlaenje. Odredbe stava 1. ovog lana odnose se i na zastupnika pravnog lica.

lan 79
Sud e po slubenoj dunosti da pazi da li lice koje se pojavljuje kao stranka moe da bude stranka u postupku i da li je parnino sposobna, da li parnino nesposobnu stranku zastupa njen zakonski zastupnik i da li zakonski zastupnik ima posebno ovlaenje ako je ono potrebno. Lice koje se pojavljuje kao zakonski zastupnik duno je da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku dokae da je zakonski zastupnik. Zakonski zastupnik je duan da podnese posebno ovlaenje ako je za preduzimanje odreenih radnji u postupku to potrebno. Kad sud ustanovi da zakonski zastupnik lica pod starateljstvom ne pokazuje potrebnu panju u zastupanju, obavestie o tome organ starateljstva. Ako bi usled proputanja zastupnika mogla da nastane teta za lice pod starateljstvom, sud e da zastane s postupkom i predloi da se odredi drugi zakonski zastupnik.

lan 80
Kad sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao stranka ne moe da bude stranka u postupku, a taj nedostatak moe da se otkloni, pozvae tuioca da otkloni nedostatak.

Kad sud utvrdi da stranka nema zakonskog zastupnika ili da zakonski zastupnik nema posebno ovlaenje kad je ono potrebno, zatraie da nadleni organ starateljstva postavi staratelja parnino nesposobnom licu ili e da preduzme druge mere koje su potrebne da bi parnino nesposobna stranka bila pravilno zastupana. Sud e da odredi rok za otklanjanje nedostataka iz st. 1. i 2. ovog lana, pod uslovima propisanim odredbama lana 101. ovog zakona. Dok se ne otklone ovi nedostaci, u postupku mogu da se preduzimaju samo one radnje zbog ijeg odlaganja bi mogle da nastanu tetne posledice. Ako navedeni nedostaci ne mogu da se otklone ili ako odreeni rok bezuspeno protekne, sud e reenjem da ukine radnje sprovedene u postupku ukoliko su zahvaene ovim nedostacima i odbaci tubu ako su nedostaci takve prirode da spreavaju dalje voenje postupka. Protiv reenja kojim se nareuju mere za otklanjanje nedostataka nije dozvoljena alba.

lan 81
Ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom pokae da bi redovan postupak oko postavljanja zakonskog zastupnika tuenom trajao dugo, pa bi zbog toga mogle da nastanu tetne posledice za jednu ili obe stranke, sud e tuenom da postavi privremenog zastupnika po redosledu sa spiska advokata koji sudu dostavlja nadlena advokatska komora. Spisak se objavljuje na internet stranici i oglasnoj tabli nadlene advokatske komore i suda. Prilikom postavljanja privremenog zastupnika, sud je duan da potuje redosled sa spiska. Pod uslovom iz stava 1. ovog lana sud e da postavi tuenom privremenog zastupnika naroito ako: 1) tueni nije parnino sposoban, a nema zakonskog zastupnika; 2) postoje suprotni interesi tuenog i njegovog zakonskog zastupnika; 3) obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika; 4) je prebivalite ili boravite, odnosno sedite tuenog nepoznato, a tueni nema punomonika; 5) se tueni ili njegov zakonski zastupnik, koji nemaju punomonika, nalaze u inostranstvu, a dostavljanje nije moglo da se izvri. Sud moe da postavi privremenog zastupnika i pravnom licu, odnosno preduzetniku pod uslovima i na nain propisanim u st. 1. i 2. ovog lana. Sud odluuje reenjem o postavljanju privremenog zastupnika, koje bez odlaganja dostavlja organu starateljstva poslednjeg prebivalita ili boravita tuenog, a strankama im je to mogue.

Protiv reenja iz stava 4. ovoga lana nije dozvoljena alba.

lan 82
Privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavljen sva prava i dunosti zakonskog zastupnika. Privremeni zastupnik preduzima parnine radnje u postupku sve dok se stranka, njen zakonski zastupnik ili punomonik ne pojavi pred sudom ili dok organ starateljstva ne obavesti sud da je postavio staratelja.

lan 83
Ako je privremeni zastupnik postavljen tuenom iz razloga navedenih u lanu 81. stav 2. ta. 4) i 5) ovog zakona, sud e oglas o postavljanju privremenog zastupnika da objavi u "Slubenom glasniku Republike Srbije", preko oglasne table suda i na internet stranici suda, a po potrebi i na drugi nain. Oglas iz stava 1. ovog lana sadri: oznaenje suda koji je postavio privremenog zastupnika, zakonski osnov, ime tuenog kome se postavlja zastupnik, predmet spora, ime zastupnika i njegovo zanimanje i boravite, kao i upozorenje da e zastupnik da zastupa tuenog u postupku sve dok se tueni ili njegov punomonik ne pojavi pred sudom, odnosno dok organ starateljstva ne obavesti sud da je postavio staratelja.

lan 84
Strani dravljanin koji nije parnino sposoban po zakonu drave iji je dravljanin, a parnino je sposoban po domaem zakonu, moe sam da preduzima radnje u postupku. Zakonski zastupnik moe da preduzima radnje u postupku samo dok strani dravljanin ne izjavi da sam preuzima voenje parnice.

Glava V PUNOMONICI
lan 85
Stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku lino ili preko punomonika, koji mora da bude advokat. Izuzetno od stava 1. ovog lana, punomonik pravnog lica moe biti diplomirani pravnik sa poloenim pravosudnim ispitom, koji je stalno zaposlen u tom pravnom licu. Stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat. Zastupanje Republike Srbije i njenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ureuje se posebnim propisima.

Sud moe da pozove stranku koja ima punomonika da se pred sudom lino izjasni o injenicama koje treba da se utvrde u parnici. Stranka koju zastupa punomonik moe uvek da pristupi sudu i daje izjave pored svog punomonika i sama preduzima radnje, ako ovim zakonom nije drugaije propisano.

lan 86
Radnje u postupku koje punomonik preduzima u granicama punomoja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka.

lan 87
Stranka moe da izmeni ili opozove radnju svog punomonika. Ako je punomonik priznao neku injenicu na roitu na kome stranka nije prisustvovala ili je neku injenicu priznao u podnesku, a stranka to priznanje kasnije izmeni ili opozove, sud e da ceni obe izjave u smislu lana 230. stav 3. ovog zakona.

lan 88
Obim punomoja odreuje stranka. Stranka moe da ovlasti punomonika da preduzima pojedine odreene radnje ili da preduzima sve radnje u postupku. Punomonika moe da zamenjuje advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomoju, osim u postupku po pravnim lekovima.

lan 89
Ako je stranka izdala punomoje za voenje parnice, a nije blie odredila ovlaenja u punomoju, punomonik je na osnovu ovakvog punomoja ovlaen da: 1) vri sve radnje u postupku, a naroito podnese tubu, da je povue, prizna tubeni zahtev ili se odrekne tubenog zahteva, zakljui poravnanje, izjavi pravni lek i da se odrekne ili odustane od njega, kao i da predlae izdavanje privremenih mera obezbeenja; 2) podnosi predlog za izvrenje ili za obezbeenje i preduzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva; 3) prenese punomoje na drugog punomonika ili ovlasti drugog punomonika na preduzimanje samo pojedinih radnji u postupku; 4) od protivne strane primi i naplati dosuene trokove.

lan 90

Stranka izdaje punomoje u pisanom obliku.

lan 91
Punomonik je duan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoje. Sud je duan da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomonik ovlaeno za zastupanje. Ako utvrdi da lice koje se pojavljuje kao punomonik nije ovlaeno za preduzimanje odreenje radnje, sud e da ukine parnine radnje koje je to lice preduzelo ako te radnje stranka nije naknadno odobrila.

lan 92
Stranka moe u svako vreme da opozove punomoje, a punomonik moe da ga u svako vreme otkae. Opozivanje, odnosno otkaz punomoja mora da se saopti sudu pred kojim se vodi postupak, u pisanom obliku ili usmeno na zapisnik. Punomonik je duan da o otkazu punomoja obavesti stranku i sud. Opozivanje, odnosno otkaz punomoja proizvodi dejstvo za protivnu stranku od asa kada joj je saopteno. Posle otkaza punomoja punomonik je duan da jo 30 dana preduzima parnine radnje za lice koje mu je izdalo punomoje, ako je potrebno da se otkloni teta za davaoca punomoja koja bi u to vreme mogla da nastane.

lan 93
Punomoje prestaje smru fizikog lica, proglaenjem za umrlo i gubitkom poslovne sposobnosti. Ako je punomoniku fizikog lica dato ovlaenje da moe da preduzima sve radnje u postupku, a stranka, odnosno njen zakonski zastupnik umre ili postane poslovno nesposoban ili ako zakonski zastupnik bude razreen dunosti, punomonik je ovlaen da preduzima radnje u postupku koje ne trpe odlaganje.

lan 94
Punomoje koje je izdalo pravno lice prestaje prestankom pravnog lica, otvaranjem steajnog postupka i postupka likvidacije. Po otvaranju postupka steaja ili likvidacije u postupcima koji nastaju povodom steajnog postupka, kao i u postupcima koji su tekli pre otvaranja steajnog postupka, a nastavljeni nakon otvaranja navedenih postupaka, punomonici moraju da imaju punomoje koje je izdao steajni, odnosno likvidacioni upravnik.

Glava VI JEZIK U POSTUPKU

lan 95
Stranke i drugi uesnici u postupku imaju pravo da na roitima i prilikom usmenog preduzimanja procesnih radnji pred sudom upotrebljavaju svoj jezik. Ako se postupak vodi na jeziku koji stranke, odnosno drugi uesnici u postupku ne razumeju, obezbedie im se ako to zahtevaju, usmeno prevoenje na jezik koji razumeju onoga to se iznosi na roitu, kao i usmeno prevoenje isprava koje se na roitu koriste radi dokazivanja. Ako je u sudu u slubenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine trokove prevoenja koji nastaju upotrebom slubenih jezika nacionalne manjine u postupku od strane uesnika postupka obezbeuje organ koji vodi postupak. Stranke i drugi uesnici u postupku koji su slepi, gluvi ili nemi imaju pravo na besplatnog tumaa u postupku pred sudom.

lan 96
Pozivi, odluke i druga sudska pismena upuuju se strankama i drugim uesnicima u postupku na srpskom jeziku. Ako je u sudu u slubenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine, sud i na tom jeziku dostavlja sudska pismena onim strankama i uesnicima u postupku koji su pripadnici te nacionalne manjine i koji se u postupku slue tim jezikom.

lan 97
Stranke i drugi uesnici u postupku podnose sudu svoje tube, albe i druge podneske na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u sudu. Stranke i drugi uesnici u postupku mogu upuivati sudu svoje podneske i na jeziku nacionalnih manjina koji nije u slubenoj upotrebi u sudu ako je to u skladu sa zakonom.

Glava VII PODNESCI

lan 98
Tuba, protivtuba, odgovor na tubu i pravni lekovi podnose se u pisanom obliku (podnesci). Pisanu formu ispunjavaju i podnesci upueni sudu telegramom i elektronskom potom, u skladu sa posebnim zakonom.

Podnesci moraju da budu razumljivi, da sadre sve ono to je potrebno da bi po njima moglo da se postupi, a naroito: oznaenje suda, ime i prezime, poslovno ime privrednog drutva ili drugog subjekta, prebivalite ili boravite, odnosno sedite stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomonika ako ih imaju, predmet spora, sadrinu izjave i potpis podnosioca. Ako izjava sadri zahtev, stranka je duna da u podnesku navede injenice na kojima zahtev zasniva, kao i dokaze ako je to potrebno. Pisani podnesci se podnose iskljuivo izvan roita i to najkasnije 15 dana pre dana odravanja roita.

lan 99
Podnesci i prilozi koji treba da se dostave protivnoj stranci podnose se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. Ako je na protivnoj strani vie lica koja imaju zajednikog zakonskog zastupnika ili punomonika, za sva ta lica podnesci i prilozi mogu da se podnesu u jednom primerku.

lan 100
Isprave koje se prilau podnesku podnose se u izvorniku ili prepisu. Ispravu priloenu u izvorniku sud e da zadri, a protivnoj stranci da dozvoli da se upozna sa njenom sadrinom. Kad prestane potreba da se izvornik isprave nalazi u sudu, vratie se podnosiocu na njegov zahtev. Sud moe reenjem da naloi podnosiocu da spisima priloi prepis isprave. Ako je isprava priloena u prepisu, sud e na zahtev protivne stranke reenjem da naloi podnosiocu da podnese sudu ispravu u izvorniku, a protivnoj stranci dozvolie da se upozna sa njegovom sadrinom. Kad je to potrebno, sud e reenjem da odredi rok u kome isprava mora da se podnese u izvorniku ili u overenom prepisu, odnosno pregleda. Protiv reenja iz st. 2. i 3. ovog lana nije dozvoljena alba.

lan 101
Ako je podnesak nerazumljiv ili nepotpun (lan 98. stav 3), sud e stranci koja nema punomonika da vrati podnesak radi ispravke, osim ako zakonom nije drugaije propisano. Ako sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune, odredie rok od osam dana za ponovno podnoenje podneska. Ako podnesak bude ispravljen, odnosno dopunjen i podnet sudu u roku odreenom za dopunu ili ispravku, smatrae se da je podnet sudu onog dana kad je prvi put bio podnet.

Smatrae se da je podnesak povuen ako ne bude vraen sudu u odreenom roku, a ako bude vraen bez ispravke, odnosno dopune, odbacie se. Ako je podnesak, koji je u ime stranke podneo punomonik, odnosno javni pravobranilac ili javni tuilac nerazumljiv ili nepotpun, sud e da ga odbaci. Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka, sud e da ih umnoi o troku stranke koja je propustila obavezu.

Glava VIII ROKOVI I ROITA

1. Rokovi lan 102
Ako rokovi nisu odreeni zakonom, odreuje ih sud s obzirom na okolnosti sluaja. Rokove iz stava 1. ovog lana odreuje sud u skladu sa vremenskim okvirom.

lan 103
Rokovi se raunaju na dane, mesece i godine. Kao prvi dan roka odreenog na dane uzima se dan posle dana dostavljanja ili saoptenja odluke ili posle dana u koji pada dogaaj od koga se po zakonu rauna poetak roka. Rok odreen na mesece ili godine zavrava se onog dana u poslednjem mesecu ili godini koji po svom broju odgovara danu u koji ga je sud odredio ili danu u koji pada dogaaj od koga se po zakonu rauna poetak roka. Ako poslednji dan roka pada na dravni praznik ili u nedelju ili u neki drugi dan kad sud ne radi, rok istie protekom prvog narednog radnog dana. Odredbe stava 4. ovog lana primenjuju se i na rok u kome po posebnim propisima mora da se podnese tuba, kao i na rok zastarelosti potraivanja ili nekog drugog prava.

lan 104
Podnesak koji je vezan za rok je blagovremen ako je podnet sudu pre isteka roka. Dan podnoenja podneska upuenog sudu preko pote preporuenom poiljkom ili upuenog telegrafskim putem smatra se kao dan podnoenja sudu. Ako je podnesak upuen telegrafskim putem, smatrae se da je podnet u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude podnet sudu ili bude upuen sudu preporuenom poiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama poti.

Ako je podnesak upuen elektronskom potom, kao vreme podnoenja sudu smatra se vreme koje je naznaeno u potvrdi o prijemu elektronske pote. Za lica koja se nalaze u Vojsci Srbije na vojnoj slubi i ostala lica koja se nalaze u slubi u vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama, dan predaje podneska vojnoj jedinici, odnosno vojnoj ustanovi smatra se kao dan podnoenja sudu. Za lica liena slobode dan predaje podneska zavodu za izvrenje krivinih sankcija smatra se kao dan podnoenja sudu. Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upuen nenadlenom sudu pre isteka roka, a stigne nadlenom sudu posle isteka roka, smatrae se da je podnet na vreme, ako se njegovo podnoenje nenadlenom sudu moe pripisati neznanju ili oiglednoj omaci podnosioca. Odredbe st. 1. do 7. ovog lana primenjuju se i na rok u kome po posebnim propisima tuba mora da se podnese, kao i na rok zastarelosti potraivanja ili nekog drugog prava.

2. Roita lan 105

Roite odreuje sud kad je to zakonom propisano ili kad zahtevaju potrebe postupka, u skladu sa vremenskim okvirom. Protiv reenja o odreivanju roita nije dozvoljena alba. Sud e na roite blagovremeno da pozove stranke i ostala lica ije prisustvo smatra potrebnim. Uz poziv e stranci da dostavi podnesak koji je dao povod za odreivanje roita, a u pozivu e da se naznai mesto, prostorija i vreme odravanja roita. Ako se uz poziv ne dostavlja podnesak, u pozivu e da se navedu stranke, predmet spora, kao i radnja koja e da se preduzme na roitu. Sud e u pozivu za pripremno roite ili prvo roite za glavnu raspravu da upozori stranke na zakonske posledice izostanka sa roita, kao i na dunost da obaveste sud o promeni adrese (lan 144). Sadrina poziva je ista za sve uesnike u postupku, bez obzira na njihovo svojstvo u postupku, ako ovim zakonom nije drugaije propisano.

lan 106
Sud moe da uputi strankama i drugim uesnicima u postupku poziv za roite ili obavetenje o otkazivanju roita putem elektronske pote, telegramom ili drugim elektronskim prenosiocem poruka, pod uslovom da je takvim nainom pozivanja mogue da sud primi povratni podatak da je lice poziv, odnosno obavetenje primilo.

lan 107
Roite se, po pravilu, odrava u sudskoj zgradi.

Sud moe da odlui da se roite odri izvan sudske zgrade ako nae da je to opravdano. Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba.

lan 108
Sud moe izuzetno da odloi roite ako je to potrebno radi izvoenja dokaza ili zbog spreenosti sudije. Prilikom odlaganja roita, sud e uvek da odredi nov vremenski okvir, koji ne moe da bude dui od jedne treine prvobitno odreenog vremenskog okvira. Kad se roite odloi, sud e odmah da odredi mesto i vreme odravanja odloenog roita u okviru vremenskog okvira iz stava 2. ovog lana. Protiv reenja o odlaganju roita nije dozvoljena alba.

3. Vraanje u preanje stanje lan 109

Ako stranka propusti roite ili rok za preduzimanje neke radnje u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimanje te radnje, sud e toj stranci na njen predlog da dozvoli da naknadno izvri tu radnju (vraanje u preanje stanje) kad postoje opravdani razlozi za proputanje. Ako se dozvoli vraanje u preanje stanje postupak se vraa u ono stanje u kome se nalazio pre proputanja i ukidaju se sve odluke koje je sud zbog proputanja doneo.

lan 110
Predlog za vraanje u preanje stanje podnosi se sudu kod koga je trebalo da se izvri proputena radnja. Predlog mora da se podnese u roku od osam dana, raunajui od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao proputanje, a ako je stranka tek kasnije saznala za proputanje, od dana kad je za to saznala. Posle proteka 60 dana od dana proputanja ne moe da se trai vraanje u preanje stanje. Ako se vraanje u preanje stanje predlae zbog proputanja roka, predlaga je duan da istovremeno sa podnoenjem predloga preduzme i proputenu radnju.

lan 111
Vraanje u preanje stanje nije dozvoljeno ako je proputen rok iz lana 110. st. 2. i 3. ovog zakona ili ako je proputeno roite odreeno povodom predloga za vraanje u preanje stanje.

lan 112
Predlog za vraanje u preanje stanje ne utie na tok parnice, ali sud moe da odlui da zastane sa postupkom do pravnosnanosti reenja o predlogu.

lan 113
Neblagovremene i nedozvoljene predloge za vraanje u preanje stanje sud odbacuje reenjem. Predlog za vraanje u preanje stanje koji nije zasnovan na optepoznatim injenicama, a stranka uz predlog nije podnela niti predloila odgovarajue dokaze ili uz predlog nije preduzela proputenu radnju, odbacie sud kao neuredan. O predlogu za vraanje u preanje stanje odluuje se, po pravilu, bez rasprave. Ako sud nae da je radi pravilnog utvrivanja injenica potrebno da se izvedu dokazi zakazae roite.

lan 114
Protiv reenja kojim se usvaja predlog za vraanje u preanje stanje nije dozvoljena alba, osim ako je usvojen neblagovremen, nedozvoljen ili neuredan predlog.

Glava IX ZAPISNICI
lan 115
Zapisnik se sastavlja o radnjama preduzetim na roitu. Zapisnik se sastavlja i o vanijim izjavama ili saoptenjima koje stranke ili drugi uesnici daju izvan roita. O manje vanijim izjavama ili saoptenjima nee da se sastavlja zapisnik nego e da se samo stavi slubena beleka na spisu. Zapisnik pie zapisniar. Sudija moe da poveri voenje zapisnika sudijskom pomoniku ili sudijskom pripravniku.

lan 116
U zapisnik se unosi: naziv i sastav suda, mesto gde se vri radnja, dan i as kad se vri radnja, naznaenje predmeta spora i imena prisutnih stranaka ili treih lica, odnosno njihovih zakonskih zastupnika ili punomonika. Zapisnik sadri bitne podatke o sadrini preduzete radnje. U zapisnik o glavnoj raspravi naroito e da se unese: da li je rasprava bila javna ili je javnost bila iskljuena, sadrina

izjava stranaka, njihovi predlozi, dokazi koje su ponudile, dokazi koji su izvedeni, uz navoenje sadrine iskaza svedoka i vetaka, kao i odluke suda donete na roitu.

lan 117
Zapisnik mora da se vodi uredno, u njemu ne sme nita da se brie, dodaje ili menja, poto ga stranke i zapisniar svojim potpisima overe.

lan 118
Zapisnik se sastavlja izradom pisanog teksta na osnovu glasnog diktata sudije, a moe i na osnovu stenografskih beleaka ili zapisa nainjenog pomou ureaja za tonsko ili optiko snimanje. Stranke imaju pravo uvida u zapisnik i materijal iz stava 1. ovog lana, pravo da proitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se proita, kao i da podnesu prigovor na sadrinu zapisnika. Pravo iz stava 2. ovog lana imaju i druga lica ija je izjava uneta u zapisnik, ali samo u pogledu onog dela zapisnika koji sadri njihovu izjavu. Ispravke ili dodaci u pogledu sadrine zapisnika koje treba da se izvre povodom prigovora stranaka ili drugih lica ili po slubenoj dunosti unee se na kraju zapisnika. Na zahtev ovih lica unee se i prigovori koji nisu usvojeni.

lan 119
Sud moe da odlui reenjem, po slubenoj dunosti ili na predlog stranaka, da se roite snima tonski ili optiki. Protiv reenja iz stava 1. ovog lana nije dozvoljena posebna alba. Snimak mora da sadri sledee podatke: naziv i sastav suda, mesto, datum i vreme odravanja roita, predmet spora i imena stranaka ili drugih lica, njihovih zakonskih zastupnika ili punomonika, kao i podatke o identitetu lica ija se izjava snima i u kom svojstvu se izjava daje. Ukoliko se izjave vie lica snimaju, iz snimka jasno mora da se raspozna koje lice je dalo izjavu. Stranke imaju pravo na kopiju snimka iz stava 3. ovog lana, a druga lica ako za to imaju opravdani interes.

lan 120
Tonski, odnosno optiki snimak roita je deo sudskog spisa. Nain snimanja roita, prenoenja snimka u zapisnik i nain uvanja snimka roita ureuje se Sudskim poslovnikom.

lan 121

Tonski zapis se, u skladu s odredbama ovog zakona, u roku od osam dana od dana obavljenog snimanja, prenosi u pisani oblik koji mora da sadri sve to se nalazi u tonskom zapisu. Pisani oblik tonskog zapisa predstavlja zapisnik. Stranke mogu da trae zapisnik iz stava 1. ovog lana. Ako se zapisnik iz stava 1. ovog lana i tonski zapis bitno razlikuju po sadrini, stranka ima pravo da podnese prigovor sudiji u roku od osam dana od dana dostavljanja zapisnika. Sud e po prigovoru stranke iz stava 3. ovog lana, u roku od tri dana reenjem da izmeni zapisnik iz stava 1. ovog lana ili da odbije prigovor. Protiv tog reenja nije dozvoljena posebna alba.

lan 122
Zapisnik potpisuju predsednik vea, zapisniar, stranke, odnosno njihovi zastupnici ili punomonici, tuma i prevodilac. Svedok i vetak potpisuju svoj iskaz na zapisniku, ako se njihovo sasluanje vri pred zamoljenim sudom. Nepismeno lice ili lice koje ne moe da se potpie stavie na zapisnik otisak prsta, a zapisniar e ispod otiska da upie njegovo ime i prezime i da navede sa kog prsta je stavljen otisak. Ukoliko lice ne moe da ostavi otisak prsta, sudija e utvrditi ovu injenicu u zapisniku i overiti ispod ovog teksta svojim potpisom. Ako se stranka, zastupnik ili punomonik, svedok ili vetak udalji pre potpisivanja zapisnika ili nee da potpie zapisnik, to e da se zabelei u zapisniku i da se navede razlog koji je iznet.

lan 123
O veanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik. Ako je kod suda u postupku po pravnom leku odluka doneta jednoglasno, umesto zapisnika sastavlja se beleka o veanju i glasanju. Zapisnik o veanju i glasanju sadri tok glasanja i izreku odluke. Izdvojena miljenja prikljuuju se zapisniku o veanju i glasanju, ako nisu uneta u sam zapisnik. Zapisnik, odnosno beleku o glasanju potpisuju svi lanovi vea i zapisniar. Zapisnik o veanju i glasanju zatvorie se u poseban omot. Ovaj zapisnik moe da razgleda samo sud koji reava o pravnom leku u postupku po pravnom leku i u tom sluaju zapisnik e ponovo da se zatvori u poseban omot i na omotu da se naznai da je zapisnik razgledan.

Glava X DONOENJE ODLUKA

lan 124
Sud donosi odluke u obliku presude ili reenja. O tubenom zahtevu sud odluuje presudom, a u postupku zbog smetanja dravine reenjem. Kad ne odluuje presudom, sud odluuje reenjem. U postupku izdavanja platnog naloga reenje kojim se usvaja tubeni zahtev donosi se u obliku platnog naloga. Odluka o trokovima u presudi smatra se reenjem.

lan 125
Odluke vea donose se posle veanja glasanjem. U prostoriji u kojoj se vea i glasa mogu da budu prisutni samo lanovi vea i zapisniar. Odluku o jednostavnijim pitanjima, vee moe da donese i u samom zasedanju.

lan 126
Predsednik vea rukovodi veanjem i glasanjem i glasa poslednji. Za svaku odluku vea potrebna je veina glasova. Ako se u pogledu pojedinih pitanja o kojima se odluuje glasovi raspodele na vie razliitih miljenja, tako da nijedno od njih nema veinu, pitanja e da se razdvoje i glasanje e da se ponavlja sve dok se ne postigne veina.

lan 127
Pre odluivanja o glavnoj stvari sud odluuje da li je potrebno da se dopuni postupak, kao i o drugim prethodnim pitanjima. Ako pri reavanju o glavnoj stvari treba da se odlui o vie zahteva, o svakom zahtevu glasae se posebno.

Glava XI DOSTAVLJANJE PISMENA I RAZMATRANJE SPISA

1. Nain dostavljanja

lan 128
Pismena se dostavljaju neposredno u sudu, preko pote, lica registrovanih za obavljanje poslova dostavljanja, lica zaposlenog u sudu, drugih dravnih organa, lica sa javnim ovlaenjima ili drugih lica odreenih posebnim propisima, na nain propisan ovim zakonom. Lice koje vri dostavljanje duno je da na zahtev lica kome se dostavljanje vri dokae svojstvo lica ovlaenog za dostavljanje. Lica koja dostavlja zatekne na mestu na kome treba da se izvri dostavljanje duna su da na njegov zahtev prue podatke o svom identitetu. Nadleni organ policije je duan da na zahtev suda pomogne prilikom obavljanja poslova dostavljanja.

lan 129
Dostavljanje moe da se vri i elektronskom putem, u skladu sa posebnim propisima. Dostavljanje elektronskim putem se smatra izvrenim pod uslovom da je takvim nainom dostavljanja mogue da se obezbedi povratni podatak da je lice primilo pismeno. Potvrda o prijemu pismena dostavljenog elektronskim putem predstavlja odtampani elektronski zapis o danu i asu kada je ureaj za elektronski prenos podataka zabeleio da je pismeno poslato primaocu, naziv poiljaoca i primaoca i naziv pismena.

lan 130
Stranke mogu da neposredno i blagovremeno upuuju podneske i druga pismena jedna drugoj i da podnesak i druga pismena, zajedno sa dokazom o dostavljanju, podnesu sudu. Odredba stava 1. ovog lana ne primenjuje se na pismena za koje je propisano lino dostavljanje.

lan 131
Dostavljanje fizikim licima vri se na adresu koja je oznaena u tubi, odnosno na adresu prebivalita ili boravita upisanu kod organa nadlenog za voenje evidencije o linim kartama. Dostavljanje dravnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave vri se predajom pismena u prostoriji za prijem pismena ili pisarnici. Kao dan dostavljanja smatra se dan predaje pismena. Dostavljanje pravnim licima vri se predajom pismena u prostorijama pravnog lica zaposlenom licu u pravnom licu, odnosno zastupniku pravnog lica na adresu iz javnog registra, odnosno na adresu njegovog prebivalita.

lan 132
Vojnim licima, pripadnicima policije i zaposlenima u suvozemnom, renom, pomorskom i vazdunom saobraaju dostavljanje poziva moe da se vri i preko njihove komande, odnosno neposrednog stareine ili rukovodioca, a po potrebi moe da im se na taj nain vri i dostavljanje ostalih pismena.

lan 133
Ako dostavljanje treba da se izvri fizikim ili pravnim licima u inostranstvu ili stranim dravljanima koji uivaju imunitet, dostavljanje e da se izvri diplomatskim putem, ako u meunarodnom ugovoru ili u zakonu (lan 146) nije drugaije predvieno. Ako dostavljanje pismena treba da se izvri dravljanima Republike Srbije u inostranstvu, dostavljanje moe da se izvri preko nadlenog konzularnog predstavnika ili diplomatskog predstavnika Republike Srbije koji vri konzularne poslove u stranoj dravi ili preko pravnog lica meunarodno registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja. Dostavljanje pravnim licima koja imaju sedite u inostranstvu a predstavnitvo u Republici Srbiji moe da se izvri njihovom predstavnitvu.

lan 134
Licima lienim slobode dostavljanje se vri preko zavoda za izvrenje krivinih sankcija.

lan 135
Ako stranka ima zakonskog zastupnika dostavljanje se vri zakonskom zastupniku, ako u zakonu nije drugaije propisano. Ako stranka ima vie zakonskih zastupnika odnosno punomonika, dovoljno je da se dostavljanje izvri jednom od njih.

lan 136
Dostavljanje punomoniku moe da se izvri i predajom pismena licu koje radi u njegovoj advokatskoj kancelariji. Dostavljanje punomoniku moe da se izvri i predajom pismena odraslom lanu porodinog domainstva, ako punomonik delatnost obavlja u stanu. Dostavljanje javnom beleniku i izvritelju moe da se izvri na nain propisan stavom 1. ovog lana.

lan 137

Pravnim licima i advokatima dostavljanje pismena moe da se vri u sudu polaganjem u poseban pregradak na njihov zahtev i po odluci predsednika suda. Dostavljanje iz stava 1. ovog lana vri ovlaeno lice suda.

lan 138
Advokat, odnosno ovlaeni predstavnik pravnog lica koji preuzima sudska pismena iz sudskog pregratka duan je da preuzme sva pismena koja su poloena u pregradak. Advokat, odnosno ovlaeni predstavnik pravnog lica je duan da pismeno preuzme iz sudskog pregratka u roku od osam dana od dana polaganja u sudski pregradak. Ako pismeno ne bude podignuto u tom roku, dostavljanje se vri isticanjem pismena na oglasnu tablu suda i dostavljanje se smatra izvrenim po isteku roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnu tablu suda. Advokat moe da ovlasti lice koje je zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji da pismena preuzme iz sudskog pregratka.

lan 139
Dostavljanje se vri licu kome dostavljanje treba da se izvri svakog dana na radnom mestu u radno vreme, ili u stanu samo od 7 do 22 sata ili u sudu kad se to lice tamo zatekne ili kada ga sud zbog dostavljanja pozove. Dostavljanje moe da se izvri i u drugo vreme i na drugom mestu, na osnovu posebne odluke suda koju je dostavlja, na zahtev, duan da pokae.

lan 140
Ako se lice kome se pismeno dostavlja ne zatekne u svom stanu, dostavljanje se vri predajom pismena nekom od njegovih odraslih lanova domainstva koji je duan da primi pismeno. Ako se dostavljanje vri na radnom mestu lica kome se pismeno dostavlja, a to lice se tu ne zatekne, dostavljanje e da se izvri licu koje na istom mestu radi, ako ono pristane da primi pismeno. Ako dostavljanje nije moglo da se izvri po odredbama st. 1. i 2. ovog lana, dostavljanje e da se izvri pribijanjem pismena na vrata stana ili prostorija pravnog lica i time se smatra da je dostavljanje izvreno. Predaja pismena drugom licu nije dozvoljena ako ono uestvuje u parnici kao protivnik lica kome se dostavljanje izvrava.

lan 141

Tuba, reenje o platnom nalogu, presuda, reenje protiv kog je dozvoljena posebna alba i pravni lek dostavie se lino stranci, odnosno zakonskom zastupniku ili punomoniku. Ako se lice kome pismeno mora lino da se dostavi ne zatekne tamo gde dostavljanje treba da se izvri, pod uslovom da je adresa tana, dostavlja e da ostavi obavetenje da pismeno moe da se preuzme u sudu u roku od 30 dana od dana pokuanog dostavljanja. U tom sluaju kopija pismena se istie i na oglasnoj tabli suda. Po proteku roka iz stava 2. ovog lana, smatra se da je dostavljanje izvreno. Obavetenje iz stava 2. ovog lana sadri: ime i prezime lice kome je pokuano dostavljanje, svojstvo u postupku, datum i as kada je pokuano dostavljanje, adresu na kojoj je pokuano dostavljanje, naznaku da pismeno moe da preuzme u sudu u roku od 30 dana, da e kopija pismena biti istaknuta na oglasnoj tabli suda, kao i da e po proteku ovog roka da se smatra da je dostavljanje izvreno. Ako pismeno iz stava 1. ovog lana treba da se dostavi dravnim organima i pravnim licima, dostavljanje se vri po odredbama lana 131. ovog zakona.

2. Odbijanje prijema lan 142

Ako lice kome je pismeno upueno, odnosno odrasli lan njegovog domainstva, odnosno ovlaeno lice ili zaposleni u dravnom organu ili pravnom licu, bez opravdanog razloga odbije da primi pismeno, dostavlja e da ga ostavi u stanu ili u prostorijama gde lice kome je pismeno upueno radi ili e pismeno da pribije na vrata stana ili prostorije. Na dostavnici e da se zabelei dan, as i razlog odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno ostavljeno, i time se smatra da je dostavljanje izvreno.

3. Utvrivanje i promena adrese lan 143

Stranka je duna da saopti sudu adresu protivne stranke kojoj pismeno treba lino da se dostavi. Ako stranka kojoj je sud naloio da dopuni podnesak navoenjem tane adrese protivne stranke kojoj pismeno treba da se dostavi nije u mogunosti da sama sazna adresu i o tome podnese sudu dokaze, sud e od nadlenog organa da pribavi potrebne podatke.

lan 144
Kad stranka ili njen zastupnik do dostavljanja odluke kojom se postupak pravnosnano okonava promene adresu, duni su da o tome odmah obaveste sud. Ako oni to ne uine, sud e da odredi da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranku vre isticanjem pismena na oglasnu tablu suda.

Dostavljanje se smatra izvrenim po proteku roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnu tablu suda. Ako punomonik, odnosno punomonik za primanje pismena do dostavljanja odluke kojom se postupak pravnosnano okonava promeni svoju adresu, a ne obavesti o tome sud, dostavljanje e da se izvri kao da punomonik nije ni postavljen. Odredbe iz st. 1. do 4. ovog lana primenjuju se i u postupku po vanrednom pravnom leku.

lan 145
Stranka ili njen zakonski zastupnik koja odsustvuje due od 30 dana sa adrese na koju je dostavljanje ve izvreno, duna je da o tome obavesti sud i odredi punomonika za primanje pismena.

4. Punomonik i zastupnik za primanje pismena lan 146

Stranku ili njenog zakonskog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu, a nemaju punomonika u Republici Srbiji, sud e da pozove da u roku od 30 dana od dana dostavljanja poziva odrede punomonika za primanje pismena u Republici Srbiji. Ako stranka ili njen zakonski zastupnik ne odrede takvog punomonika, sud e stranci na njen troak da postavi privremenog zastupnika ovlaenog za primanje pismena i o tome e da obavesti stranku, odnosno njenog zakonskog zastupnika. Ako punomonik za primanje pismena otkae punomoje, a stranka ne odredi drugog punomonika u roku od 30 dana od prijema obavetenja o otkazu punomoja, sud e stranci na njen troak da postavi zastupnika za primanje pismena i da vri dostavljanje preko njega, dok ne primi obavetenje stranke o odreivanju novog punomonika. Stranci koja opozove punomonika za primanje pismena i istovremeno ne odredi drugog punomonika, sud e dostavljanje da vri isticanjem pismena na oglasnu tablu suda, sve dok ta stranka ne odredi drugog punomonika za primanje pismena.

lan 147
Ako suparniari nemaju zajednikog zakonskog zastupnika, odnosno punomonika, sud moe da ih pozove da u odreenom roku odrede zajednikog punomonika za primanje pismena. Istovremeno, sud e da obavesti suparniare da e jednog od njih da postavi za punomonika za primanje pismena ako oni sami ne odrede takvog punomonika.

5. Dostavnica lan 148

Potvrdu o izvrenom dostavljanju (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavlja, punim imenom i prezimenom uz oznaenje svojstva primaoca. Primalac e na dostavnici slovima sam da napie dan prijema. Ako je primalac nepismen ili nije u stanju da se potpie, dostavlja e da napie njegovo ime i prezime i slovima dan prijema i zabelei na dostavnici razlog zbog koga primalac nije stavio svoj potpis. Ako primalac odbije da potpie dostavnicu, dostavlja e to da zabelei na dostavnici i napie slovima dan predaje ime se smatra da je dostavljanje izvreno. Ako je dostavljanje izvreno po odredbi lana 141. stav 2. ovog zakona, na dostavnici e da se zabelei dan i as pokuaja dostavljanja, kao i naznaka da je ostavljeno obavetenje iz lana 141. stav 2. ovog zakona. Ako je po odredbama ovog zakona pismeno predato drugom licu, a ne onome kome je pismeno trebalo da se dostavi, dostavlja e na dostavnici da naznai odnos ta dva lica. Ako je na dostavnici netano naznaen datum dostavljanja, smatrae se da je dostavljanje izvreno onog dana kad je pismeno predato.

6. Pregledanje i prepisivanje spisa lan 149

Stranke, njihovi zastupnici i punomonici imaju pravo da pregledaju, fotokopiraju, fotografiu i prepisuju spis parnice u kojoj uestvuju. Drugim licima koja imaju opravdan interes dozvolie se radnje iz stava 1. ovog lana u pogledu pojedinih spisa. Kad je postupak u toku, dozvolu za radnje iz st. 1. i 2. ovog lana daje sudija, a kad je postupak okonan, predsednik suda, odnosno zaposleni u sudu koga on odredi.

Glava XII TROKOVI POSTUPKA

1. Parnini trokovi i trokovi u postupku za obezbeenje dokaza lan 150
Parnini trokovi su izdaci uinjeni u toku ili povodom postupka. Parnini trokovi obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu.

lan 151

Svaka stranka prethodno sama snosi trokove koje je prouzrokovala svojim radnjama.

lan 152
Ako stranka predloi izvoenje dokaza, duna je da po nalogu suda unapred poloi iznos potreban za podmirenje trokova koji e da nastanu povodom izvoenja dokaza. Ako izvoenje dokaza predlau obe stranke, sud e da odredi da iznos potreban za podmirenje trokova poloe obe stranke na jednake delove. Ako je sud odredio izvoenje dokaza po slubenoj dunosti, odredie da iznos poloi stranka na koju pada teret dokazivanja injenice o kojoj se izvodi dokaz. Ako se u toku postupka stranke sporazumeju da se pokua medijacija ili sud uputi stranke na postupak medijacije sud e da odredi da iznos potreban za podmirenje trokova ovog postupka poloe obe stranke na jednake delove. Sud e da odustane od izvoenja dokaza ako iznos potreban za podmirenje trokova ne bude poloen u roku koji sud odredi. U tom sluaju sud e, s obzirom na sve okolnosti, po svom uverenju da ceni od kakvog je znaaja to to stranka nije u roku poloila iznos potreban za podmirenje trokova. Izuzetno od odredbe stava 4. ovog lana, ako sud po slubenoj dunosti odredi izvoenje dokaza radi utvrivanja injenica u vezi sa primenom lana 3. stav 3. ovog zakona, a stranke ne poloe odreeni iznos, trokovi za izvoenje dokaza isplatie se iz sredstava suda.

lan 153
Stranka koja u celini izgubi parnicu duna je da protivnoj stranci naknadi trokove. Ako stranka delimino uspe u parnici, sud moe s obzirom na postignuti uspeh da odredi da svaka stranka snosi svoje trokove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo trokova. Sud moe da odlui da jedna stranka naknadi sve trokove koje je protivna stranka imala ako protivna stranka nije uspela samo u srazmerno neznatnom delu svog zahteva, a zbog tog dela nisu nastali posebni trokovi. Sud e, prema rezultatu dokazivanja, da odlui da li e trokove iz lana 152. stav 5. ovog zakona da snosi jedna ili obe stranke ili e ti trokovi da padnu na teret sredstava suda. Umea ima pravo na naknadu trokova od protivne stranke samo za parnine radnje preduzete umesto stranke kojoj se pridruio.

lan 154

Sud e prilikom odluivanja koji e trokovi da se naknade stranci da uzme u obzir samo one trokove koji su bili potrebni radi voenja parnice. O tome koji su trokovi bili potrebni, kao i o iznosu trokova, odluuje sud cenei sve okolnosti. Ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge trokove, ovi trokovi odmerie se po toj tarifi.

lan 155
Stranka je duna da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj stranci trokove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili sluajem koji se njoj dogodio. Sud moe da odlui da zakonski zastupnik ili punomonik stranke naknadi protivnoj stranci trokove koje je prouzrokovao svojom krivicom.

lan 156
Tuilac e da naknadi tuenom parnine trokove ako tueni nije dao povod za tubu i ako je priznao tubeni zahtev u odgovoru na tubu, odnosno na pripremnom roitu, a ako se ne odrava pripremno roite onda na glavnoj raspravi pre nego to se upustio u raspravljanje o glavnoj stvari.

lan 157
Tuilac koji povue tubu duan je da protivnoj stranci naknadi parnine trokove, osim ako je povlaenje tube usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuenog. Stranka koja povue pravni lek duna je da protivnoj stranci naknadi trokove nastale povodom pravnog leka.

lan 158
Svaka stranka snosi svoje trokove ako je parnica okonana sudskim poravnanjem ili poravnanjem posle uspele medijacije, osim ako se stranke drugaije ne sporazumeju ili ako je to posebnim zakonom drugaije propisano. U parnine trokove ulaze trokovi poravnanja koje je pokuano, a nije uspelo i trokovi medijacije koja je pokuana (lan 152. stav 3), a nije uspela.

lan 159
Ako u izlunoj parnici bude usvojen tubeni zahtev za izluenje stvari, a sud utvrdi da je tueni kao poverilac u izvrnom postupku imao opravdanih razloga da smatra da ne postoje prava treih lica na ovim stvarima, sud e da odredi da svaka stranka snosi svoje trokove.

lan 160

Suparniari snose trokove na jednake delove. Ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u predmetu spora, sud e prema srazmeri tog udela odrediti koliki e deo trokova naknaditi svaki od suparniara. Suparniari koji su solidarno odgovorni u glavnoj stvari, odgovaraju solidarno i za trokove dosuene protivnoj stranci. Za trokove prouzrokovane posebnim parninim radnjama pojedinih suparniara ostali suparniari ne odgovaraju.

lan 161
Ako javni tuilac uestvuje u postupku kao stranka, on ima pravo na naknadu trokova, ali ne i pravo na nagradu. Trokovi u postupku iz stava 1. ovog lana koje bi po odredbama ovog zakona trebalo da snosi javni tuilac isplatie se iz sredstava javnog tuilatva. Svaka stranka snosi svoje trokove koji su nastali uestvovanjem javnog tuioca u postupku (lan 214). Trokovi koje je javni tuilac imao povodom svog uestvovanja u postupku (lan 214) padaju na teret sredstava javnog tuilatva.

lan 162
Odredbe o trokovima primenjuju se i na stranke koje zastupa javno pravobranilatvo. U tom sluaju trokovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu.

lan 163
O naknadi trokova odluuje sud na odreeni zahtev stranke, bez raspravljanja. Stranka je duna da u zahtevu opredeli vrstu i iznos trokova za koje trai naknadu. Zahtev za naknadu trokova stranka je duna da podnese najkasnije do zavretka raspravljanja koje prethodi odluivanju o trokovima, a ako se radi o donoenju odluke bez prethodnog raspravljanja stranka je duna da zahtev za naknadu trokova podnese u predlogu o kome sud treba da odlui. O zahtevu za naknadu trokova sud e da odlui u presudi ili reenju kojim se okonava postupak pred tim sudom. U sluaju usmenog objavljivanja presude ili reenja kojim se nalae naknada trokova, sud moe da odlui da e iznos trokova da odmeri u pismeno izraenoj presudi, odnosno reenju, ako reenje treba da se dostavi strankama.

U toku postupka sud e posebnim reenjem da odlui o naknadi trokova samo ako pravo na naknadu trokova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari. U sluaju iz lana 157. ovog zakona, ako povlaenje tube ili pravnog leka nije izvreno na roitu, kao i u drugim sluajevima kada je odluka doneta izvan roita, zahtev za naknadu trokova moe da se podnese u roku od osam dana od dana dostavljanja obavetenja o povlaenju tube, odnosno dostavljanja odluke.

lan 164
Sud u deliminoj presudi ili meupresudi moe da odlui da se odluka o trokovima donese uz konanu odluku.

lan 165
Ako sud odbaci ili odbije pravni lek, odluie i o trokovima nastalim u postupku povodom tog pravnog leka. Ako sud preinai odluku protiv koje je izjavljen pravni lek ili ukine tu odluku i odbaci tubu, odluie o trokovima celog postupka. Ako se ukine odluka protiv koje je izjavljen pravni lek i predmet vrati na ponovno suenje, ostavie se da se o trokovima postupka povodom pravnog leka odlui u konanoj odluci. Sud moe da postupi po odredbi stava 3. ovog lana i ako odluku protiv koje je izjavljen pravni lek samo delimino ukine.

lan 166
Odluka o trokovima sadrana u presudi moe da se pobija samo albom na reenje ako se istovremeno ne pobija i odluka o glavnoj stvari. Ako jedna stranka pobija presudu samo u pogledu trokova, a druga u pogledu glavne stvari, drugostepeni sud e jednom odlukom da odlui o oba pravna leka.

lan 167
Trokove postupka za obezbeenje dokaza snosi stranka koja je podnela predlog za obezbeenje dokaza. Ona je duna da naknadi i trokove protivnoj stranci, odnosno postavljenom privremenom zastupniku. Ove trokove stranka moe naknadno da ostvaruje kao deo parninih trokova, prema uspehu u parnici.

2. Oslobaanje od plaanja trokova postupka lan 168

Sud e da oslobodi od plaanja trokova postupka stranku koja prema svom optem imovnom stanju nije u mogunosti da snosi ove trokove. Osloboenje od plaanja trokova postupka obuhvata osloboenje od plaanja takse i osloboenje od polaganja predujma za trokove svedoka, vetaka, uviaja i sudskih oglasa. Sud moe da oslobodi stranku i samo od plaanja takse, u skladu sa posebnim zakonom. Prilikom donoenja odluke o osloboenju od plaanja trokova postupka sud ceni sve okolnosti, a naroito uzima u obzir vrednost predmeta spora, broj lica koje stranka izdrava i prihode i imovinu koje imaju stranka i lanovi njene porodice.

lan 169
Odluku o oslobaanju od plaanja trokova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke. Stranka koja zahteva oslobaanje od trokova duna je da uz predlog navede injenice i podnese dokaze kojima se injenice potvruju. Ako je to potrebno i sam sud moe po slubenoj dunosti da pribavi potrebne podatke i obavetenja o imovnom stanju stranke koja trai oslobaanje, a moe o tome da saslua i stranku. Protiv reenja suda kojim se usvaja predlog stranke nije dozvoljena posebna alba.

lan 170
Sud e u toku itavog postupka da prizna stranci pravo na besplatnu pravnu pomo kad je stranka potpuno osloboena od plaanja trokova postupka (lan 168. stav 2), ako je to nuno radi zatite prava stranke, odnosno ako je to propisano posebnim zakonom. Sud je duan da odlui o pravu na besplatnog punomonika u roku od osam dana od dana podnoenja predloga, odnosno u roku od osam dana od dostavljanja albe drugostepenom sudu. U sluaju iz stava 2. ovog lana, rok za preduzimanje radnje od koje zavisi zatita prava stranke tee od dana dostavljanja reenja kojim je odlueno o zahtevu stranke za besplatnu pravnu pomo. Besplatnog punomonika postavlja i razreava predsednik suda po redosledu sa spiska advokata iz lana 81. stav 1. ovog zakona. Odredbe ovog zakona o punomonicima shodno se primenjuju i na besplatnog punomonika, ako u odredbama ove glave zakona nije drugaije propisano. Postavljeni punomonik ima pravo da zahteva da bude razreen iz opravdanih razloga.

Predlog za razreenje besplatnog punomonika moe da podnese i stranka. Protiv reenja suda kojim se odluuje o postavljanju i razreenju punomonika nije dozvoljena alba.

lan 171
Ako je stranka potpuno osloboena od plaanja trokova postupka (lan 168. stav 2), iz sredstava suda isplatie se predujam za trokove svedoka, vetaka, uviaja i izdavanja sudskog oglasa, kao i nagrada i stvarni izdaci besplatnog punomonika.

lan 172
Reenje o oslobaanju od plaanja trokova i o postavljanju besplatnog punomonika prvostepeni sud moe u toku postupka da ukine ako utvrdi da je stranka u stanju da snosi trokove postupka. Sud e istovremeno da rei da li e stranka potpuno ili delimino da naknadi i one trokove i takse od kojih je ranije bila osloboena kao i stvarne izdatke i nagradu besplatnog punomonika. U sluaju iz stava 1. ovog lana, prvenstveno se naknauju trokovi isplaeni iz sredstava suda.

lan 173
Trokovi isplaeni iz sredstava suda, kao i stvarni izdaci i nagrada besplatnog punomonika, ine deo parninih trokova. O naknadi trokova iz stava 1. ovog lana od strane protivnika stranke koja je osloboena od plaanja trokova postupka, sud e da odlui po odredbama ovog zakona o naknadi trokova. Trokove isplaene iz sredstava suda naplauje po slubenoj dunosti sud pred kojim su trokovi nastali od stranke koja je duna da ih naknadi. Ako je protivniku stranke koja je osloboena od plaanja trokova postupka naloeno da naknadi parnine trokove, a utvrdi se da on nije u stanju da te trokove plati, sud moe naknadno da odredi da trokove iz stava 1. ovog lana plati u celini ili delimino stranka koja je osloboena od plaanja trokova postupka iz onoga to joj je dosueno. Time se ne dira u pravo ove stranke da za ono to je platila trai naknadu od protivnika, s tim to ova stranka ima pravo da trai od protivnika naknadu trokova koje je platila.

Glava XIII PRAVNA POMO

lan 174
Sudovi su duni da jedan drugome ukazuju pravnu pomo u parninom postupku.

Ako zamoljeni sud nije nadlean da preduzme radnju za koju je zamoljen, ustupie zamolnicu nadlenom sudu, odnosno drugom dravnom organu, i o tome e da obavesti sud od koga je primio zamolnicu, a ako mu nadleni sud, odnosno dravni organ nije poznat, vratie zamolnicu. Ako u jednom mestu postoji vie sudova stvarno nadlenih za pruanje pravne pomoi, zamolnica za pruanje pravne pomoi moe da se podnese bilo kome od tih sudova, ako posebnim zakonom nije drugaije propisano.

lan 175
Sudovi meusobno opte na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u sudu. Ako je pismeno sastavljeno na jeziku nacionalne manjine, a upuuje se sudu u kome jezik te nacionalne manjine nije u slubenoj upotrebi, uz sudsko pismeno na jeziku nacionalne manjine priloie se prevod tog pismena na srpski jezik.

lan 176
Sudovi e da ukazuju pravnu pomo stranim sudovima u sluajevima predvienim zakonom, meunarodnim ugovorom, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, kao i ako postoji uzajamnost u ukazivanju pravne pomoi. U sluaju sumnje o postojanju uzajamnosti, obavetenje daje ministarstvo nadleno za poslove pravosua. Odredbe lana 174. st. 2. i 3. ovog zakona vae i za postupanje sa zamolnicom stranog suda za pruanje meunarodne pravne pomoi.

lan 177
Sudovi pruaju pravnu pomo stranim sudovima na nain propisan u domaem zakonu. Radnja koja je predmet zamolnice stranog suda moe da se preduzme i na nain koji zahteva strani sud, ako takav postupak nije protivan javnom poretku Republike Srbije.

lan 178
Ako zakonom, meunarodnim ugovorom i opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava nije drugaije predvieno, sudovi e da uzimaju u postupak zamolnice stranih sudova za pruanje pravne pomoi, samo ako su dostavljene diplomatskim putem i ako su zamolnica i prilozi sastavljeni na srpskom jeziku ili ako je priloen overeni prevod.

lan 179
Ako meunarodnim ugovorom nije drugaije predvieno, zamolnice domaih sudova za pravnu pomo dostavljaju se stranim sudovima diplomatskim putem. Zamolnice i prilozi moraju da budu sastavljeni na jeziku zamoljene drave ili uz njih mora da bude priloen njihov overeni prevod.

Glava XIV

POSTUPAK ZA REAVANJE SPORNOG PRAVNOG PITANJA

lan 180
Ako u postupku pred prvostepenim sudom u veem broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spornom pravnom pitanju koje je od znaaja za odluivanje o predmetu postupka pred prvostepenim sudovima, prvostepeni sud e po slubenoj dunosti ili na predlog stranke, zahtevom da pokrene postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom radi reavanja spornog pravnog pitanja. Sud koji je pokrenuo postupak za reavanje spornog pravnog pitanja duan je da zastane sa postupkom dok se ne okona postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom.

lan 181
Zahtev iz lana 180. stav 1. ovog zakona treba da sadri kratak prikaz utvrenog stanja stvari u konkretnoj pravnoj stvari, navode stranaka o spornom pravnom pitanju i razloge zbog kojih se sud obraa sa zahtevom za reenje spornog pravnog pitanja. Sud e uz zahtev da priloi i sopstveno tumaenje spornog pravnog pitanja. Zahtev se ne dostavlja strankama na izjanjavanje. Ako stranka predloi pokretanje postupka za reavanje spornog pravnog pitanja, sud moe da dostavi predlog drugoj stranci radi izjanjavanja u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga. Prvostepeni sud je duan da uz zahtev za reavanje spornog pravnog pitanja dostavi i predmet Vrhovnom kasacionom sudu.

lan 182
Vrhovni kasacioni sud e da odbaci nepotpun (lan 181. stav 1) i nedozvoljen zahtev za reavanje spornog pravnog pitanja. Zahtev iz stava 1. ovog lana je nedozvoljen, ako je o takvom zahtevu Vrhovni kasacioni sud ve doneo odluku.

lan 183
Vrhovni kasacioni sud reava sporno pravno pitanje po pravilima postupka za usvajanje pravnih stavova. Vrhovni kasacioni sud e da odbije da rei sporno pravno pitanje, ako ono nije od znaaja za odluivanje u veem broju predmeta u postupku pred prvostepenim sudom. Vrhovni kasacioni sud je duan da rei sporno pravno pitanje u roku do 60 dana od dana prijema zahteva.

lan 184
U odluci povodom zahteva za reavanje spornog pravnog pitanja, Vrhovni kasacioni sud iznosi razloge kojima obrazlae zauzeto pravno shvatanje. Odluka iz stava 1. ovog lana dostavlja se sudu koji je pokrenuo postupak i objavljuje na internet stranici Vrhovnog kasacionog suda ili na drugi pogodan nain.

lan 185
Ako je Vrhovni kasacioni sud reio sporno pravno pitanje, stranke u postupku u kome se postavlja isto sporno pravno pitanje nemaju pravo da trae njegovo reavanje u parnici koja je u toku.

Glava XV NEPOTOVANJE PROCESNE DISCIPLINE

lan 186
Sud e u toku postupka da kazni novanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara fiziko odnosno od 30.000 do 1.000.000 dinara pravno lice, koje u podnesku vrea sud, stranku ili drugog uesnika u postupku. Novanom kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i stranka i drugi uesnici u postupku koji svoja procesna ovlaenja koriste protivno cilju zbog kojih su propisana.

lan 187
Ako je zbog zloupotrebe procesnih ovlaenja nekoj od stranaka naneta teta, sud e oteenoj stranci, na njen zahtev da dosudi naknadu tete. Ako stranka istakne zahtev za naknadu tete zbog zloupotrebe procesnih ovlaenja, sud e iz razloga celishodnosti da odvoji postupak.

lan 188
Sud e da kazni novanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara punomonika za primanje pismena koji protivno odredbama zakona ne obavesti sud o promeni adrese. Sud e, na zahtev stranke, da odlui da punomonik za primanje pismena naknadi stranci trokove koje je prouzrokovao neopravdanim nedostavljanjem obavetenja o promeni adrese.

lan 189
Sud e da kazni novanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara lica koja ometaju preduzimanje parninih radnji i dostavljanje pismena ili spisa.

Sud e, na zahtev stranke, da odlui da joj lice iz stava 1. ovog lana naknadi trokove koje joj je prouzrokovalo svojim ponaanjem iz stava 1. ovoga lana. Sud moe da odredi i druge mere prema licu koje ometa preduzimanje parninih radnji. Izreena kazna iz lana stava 1. ovog lana ne utie na izricanje kazne za krivino delo.

lan 190
U reenju o kanjavanju iz l. 186, 188. i 189. ovog zakona odreuje se rok za uplatu novane kazne. Na izvrenje novane kazne iz stava 1. ovog lana shodno se primenjuju odredbe zakona koji ureuje izvrenje krivinih sankcija. Ako kanjeno fiziko lice ne plati novanu kaznu u roku odreenom u reenju o kanjavanju, sud e novanu kaznu da zameni kaznom zatvora, u skladu sa zakonom kojim se ureuje izvrenje krivinih sankcija. Ako kanjeno pravno lice ne plati novanu kaznu u roku odreenom u reenju o kanjavanju, primenie se odredbe zakona kojim se ureuje odgovornost pravnih lica za krivina dela kojima se ureuje izvrenje novane kazne. alba protiv reenja o kanjavanju iz l. 186, 188. i 189. ovog zakona ne odlae izvrenje reenja.

Deo drugi TOK POSTUPKA Glava XVI TUBA

1. Sadrina tube lan 191
Parnini postupak pokree se tubom.

lan 192
Tuba mora da sadri odreeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traenja, injenice na kojima tuilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvruju ove injenice, vrednost predmeta spora, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak (lan 98). Tuilac koji ima boravite ili prebivalite, odnosno sedite u inostranstvu duan je da u tubi imenuje punomonika za primanje pismena. Ukoliko ne oznai punomonika za primanje pismena sud e tubu da odbaci.

Ako nadlenost ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora, a predmet tubenog zahteva nije novani iznos, tuilac je duan da u tubi naznai vrednost predmeta spora. Sud e da postupi po tubi i ako tuilac nije naveo pravni osnov tubenog zahteva, a ako je tuilac naveo pravni osnov, sud nije vezan za njega.

lan 193
Lice koja namerava da podnese tubu protiv Republike Srbije, duno je da pre podnoenja tube Republikom javnom pravobranilatvu dostavi predlog za mirno reavanje spora, osim ako je posebnim propisom predvien rok za podnoenje tube. Predlog za mirno reavanje spora mora da sadri sve podatke iz lana 192. ovog zakona. Podnoenjem predloga iz stava 1. ovog lana nastaje zastoj roka zastarelosti u trajanju od 60 dana. Ako u roku iz stava 2. ovog lana Republiki javni pravobranilac ne odgovori na predlog, smatra se da predlog nije prihvaen i u tom sluaju lice iz stava 1. ovog lana moe da podnese tubu nadlenom sudu. Sud e da odbaci tubu kao nedozvoljenu, ako nije podnet predlog iz stava 1. ovog lana, odnosno ako nije protekao rok iz stava 2. ovog lana. Sporazum postignut izmeu Republikog javnog pravobranioca i lica iz stava 1. ovog lana ima snagu izvrne isprave. Odredbe st. 1. do 5. ovog lana shodno se primenjuju i u sluaju podnoenja tube protiv jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kada se predlog za mirno reavanje spora podnosi nadlenom pravobranilatvu, odnosno ovlaenom zastupniku jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Odredbe st. 1. do 5. ovog lana ne primenjuju se ako je posebnim zakonom propisan postupak za mirno reavanje spora ili medijacije, koji se odnosi na sporove sa Republikom Srbijom.

lan 194
Tuilac moe u tubi da trai da sud samo utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, povredu prava linosti ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave. Tuba za utvrenje moe da se podnese ako tuilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa, pre dospelosti zahteva za inidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave, ili ako tuilac ima neki drugi pravni interes.

Tuba za utvrenje moe da se podnese radi utvrivanja postojanja, odnosno nepostojanja injenice, ako je to predvieno zakonom ili drugim propisom. Tuba za utvrenje povrede prava linosti moe da se podnese bez obzira da li je postavljen zahtev za naknadu tete ili drugi zahtev, u skladu sa posebnim zakonom.

lan 195
Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je u toku parnice postao sporan, tuilac moe, pored postojeeg zahteva, da istakne zahtev da sud utvrdi da takav odnos postoji, odnosno da ne postoji, ako je sud pred kojim parnica tee nadlean za takav zahtev. Isticanje zahteva u smislu stava 1. ovog lana ne smatra se preinaenjem tube.

lan 196
Tuilac koji u tubi trai da mu se dosudi ispunjenje dugovane inidbe moe da predloi da tueni umesto dugovane inidbe plati odreeni novani iznos ili da ispuni neku drugu inidbu. Sud nije duan da ispituje da li novani iznos koji je tuilac prihvatio da primi umesto dugovane nenovane inidbe odgovara vrednosti nenovane inidbe.

lan 197
U jednoj tubi tuilac moe da istakne vie zahteva protiv istog tuenog, ako su svi zahtevi povezani istim injeninim i pravnim osnovom. Ako zahtevi nisu povezani istim injeninim i pravnim osnovom, oni mogu da se istaknu u jednoj tubi protiv istog tuenog samo kad je isti sud stvarno nadlean za svaki od ovih zahteva i kad je za sve zahteve odreena ista vrsta postupka. Tuilac moe dva ili vie tubenih zahteva u meusobnoj vezi da istakne u jednoj tubi, na nain da sud usvoji sledei od tih zahteva, ako nae da prethodni zahtev nije osnovan. Zahtevi, u skladu sa stavom 2. ovog lana, mogu da se istaknu u jednoj tubi samo ako je sud stvarno nadlean za svaki od tih zahteva i ako je za sve zahteve odreena ista vrsta postupka.

lan 198
Tueni moe do zakljuenja glavne rasprave da podnese kod istog suda protivtubu, ako je zahtev protivtube u vezi s tubenim zahtevom ili ako ti zahtevi mogu da se prebiju ili ako se protivtubom trai utvrenje nekog prava ili pravnog odnosa od ijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimino odluka o tubenom zahtevu. Protivtuba ne moe da se podnese ako je za zahtev iz protivtube stvarno nadlean vii sud ili sud druge vrste.

2. Preinaenje tube lan 199

Tuilac moe do zakljuenja glavne rasprave da preinai tubu. Posle dostavljanja tube tuenom, za preinaenje tube potreban je pristanak tuenog. Sud e da dozvoli preinaenje i kad se tueni tome protivi, ako smatra da bi to bilo celishodno za konano reenje odnosa meu strankama i ako oceni da postupak po preinaenoj tubi nee znatno da produi trajanje parnice. Smatrae se da postoji pristanak tuenog na preinaenje tube ako se on upusti u raspravljanje o glavnoj stvari po preinaenoj tubi, a nije se pre toga protivio preinaenju. Ako je parnini sud za preinaenu tubu stvarno nenadlean, ustupie predmet nadlenom sudu, osim u sluaju iz lana 15. stav 2. ovog zakona. Kad sud dozvoli preinaenje tube, duan je da ostavi tuenom vreme potrebno da moe da se pripremi za raspravljanje po preinaenoj tubi, ako za to nije imao dovoljno vremena. Ako je tuba preinaena na roitu na kome tueni nije prisutan, sud e da dostavi tuenom prepis zapisnika sa tog roita. Protiv reenja kojim se doputa ili odbija preinaenje tube nije dozvoljena posebna alba. Kad dozvoli preinaenje tube, sud e reenjem da odredi nov vremenski okvir za sprovoenje postupka.

lan 200
Preinaenje tube je promena istovetnosti zahteva, poveanje postojeeg ili isticanje drugog zahteva uz postojei. Ako tuilac preinauje tubu tako to usled okolnosti koje su nastale posle podnoenja tube, zahteva iz istog injeninog osnova drugi predmet ili novani iznos, tueni takvom preinaenju ne moe da se protivi. Tuba nije preinaena ako je tuilac promenio pravni osnov tubenog zahteva, ako je smanjio tubeni zahtev ili ako je promenio, dopunio ili ispravio pojedine navode, tako da usled toga tubeni zahtev nije promenjen. Smanjivanje visine tubenog zahteva predstavlja delimino povlaenje tube za koje nije potreban pristanak tuenog. O povlaenju tube iz stava 4. ovog lana ne donosi se posebno reenje.

lan 201

Tuilac moe sve do zakljuenja glavne rasprave da svoju tubu preinai i tako to e umesto prvobitno tuenog da tui drugo lice. Za preinaenje tube u smislu stava 1. ovog lana potreban je pristanak lica koje treba da stupi u parnicu na mesto tuenog, a ako se tueni ve upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, potreban je i pristanak tuenog. Ako se tueni upustio u raspravljanje o glavnoj stvari umesto tuioca moe da stupi u parnicu novi tuilac samo ako na to pristane tueni. Lice koje stupa u parnicu na mesto stranke mora da primi parnicu u onom stanju u kakvom se ona nalazi u trenutku kad u nju stupa.

3. Povlaenje tube lan 202

Tuilac moe da povue tubu bez pristanka tuenog pre nego to se tueni upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. Tuba moe da se povue i kasnije, sve do pravnosnanog okonanja postupka, ako tueni na to pristane. Ako se tueni u roku od osam dana od dana obavetenja o povlaenju tube ne izjasni o tome, smatrae se da je pristao na povlaenje. Povuena tuba smatra se kao da nije ni bila podneta i moe se ponovo podneti. U sluaju da tuba bude povuena posle donoenja prvostepene presude, sud e da donese reenje kojim e da utvrdi da je tuba povuena i da je presuda bez dejstva, a ako je pre povlaenja tube izjavljena alba, sud e da donese reenje kojim e da utvrdi da je tuba povuena, da je presuda bez dejstva i da odbaci albu.

4. Postojanje parnice lan 203

Parnica poinje da tee dostavljanjem tube tuenom. U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka, parnica poinje da tee od asa kad je o tom zahtevu obavetena protivna stranka. Dok parnica tee, ne moe se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica meu istim strankama, a ako takva parnica bude pokrenuta, sud e tubu da odbaci. Ako je u parnici koja je kasnije poela da tee presuda postala pravnosnana, sud e da odbaci tubu u parnici koja je ranije poela da tee. Sud e u toku celog postupka da pazi da li je u toku druga parnica o istom zahtevu meu istim strankama.

lan 204
Ako stranka otui stvar ili pravo o kome tee parnica, to ne spreava da se parnica meu istim strankama dovri. Lice koje je pribavilo stvar ili pravo o kome tee parnica moe da stupi u parnicu umesto tuioca, odnosno tuenog samo ako na to pristanu obe stranke. U sluaju iz stava 1. ovog lana presuda ima dejstvo i u odnosu na sticaoca.

Glava XVII SUPARNIARI

lan 205
Vie lica mogu jednom tubom da tue, odnosno da budu tueni (suparniari), ako: 1) su u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ili ako njihova prava, odnosno obaveze proistiu iz istog injeninog i pravnog osnova; 2) su predmet spora zahtevi, odnosno obaveze iste vrste koji se zasnivaju na bitno istovrsnom injeninom i pravnom osnovu i ako postoji stvarna i mesna nadlenost istog suda za svaki zahtev i za svakog tuenog; 3) je to zakonom propisano. Do zakljuenja glavne rasprave moe, pod uslovima iz stava 1. ovog lana, uz tuioca da pristupi novi tuilac ili tuba moe da bude proirena na novog tuenog sa njegovim pristankom. Lice koje pristupa tubi, odnosno na koje se tuba proiruje mora da primi parnicu u onom stanju u kome se ona nalazi u trenutku stupanja u parnicu.

lan 206
Tuilac moe tubom da obuhvati dva ili vie tuenih i na nain to e da trai da tubeni zahtev bude usvojen prema sledeem tuenom za sluaj da bude pravnosnano odbijen prema tuenom koji je u tubi prethodno naveden. Na nain propisan u stavu 1. ovog lana tuilac moe tubom da obuhvati dva ili vie tuenih samo ako prema svakom od njih istie isti zahtev ili ako prema nekima od njih istie razliite zahteve koji su u meusobnoj vezi i ako je isti sud stvarno i mesno nadlean za svaki od zahteva.

lan 207

Lice koje za sebe u celini ili delimino trai stvar ili pravo o kome izmeu drugih lica ve tee parnica, moe pred sudom pred kojim ta parnica tee da tui obe stranke jednom tubom, do zakljuenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom.

lan 208
Glavni dunik i jemac mogu da budu zajedniki tueni ako to nije u protivnosti sa sadrinom ugovora o jemstvu.

lan 209
Svaki suparniar je u parnici samostalna stranka i njegove radnje ili proputanja ne koriste niti tete drugim suparniarima.

lan 210
Ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa spor moe da se rei samo na jednak nain prema svim suparniarima (jedinstveni suparniari), oni se smatraju kao jedna parnina stranka, tako da kad pojedini suparniari propuste neku parninu radnju, dejstvo parninih radnji koje su izvrili drugi suparniari odnose se i na one koji te radnje nisu preduzeli.

lan 211
Nuno suparniarstvo postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tubom moraju da se obuhvate sva lica koja su uesnici materijalnopravnog odnosa. Ako sva lica iz stava 1. ovog lana nisu obuhvaena tubom kao stranke, sud e da odbije tubeni zahtev kao neosnovan. O nunom suparniarstvu sud vodi rauna po slubenoj dunosti.

lan 212
Ako rokovi za izvrenje odreene parnine radnje za pojedine jedinstvene suparniare istiu u razliito vreme, tu parninu radnju moe svaki suparniar da preduzme sve dok i za jednog od njih jo tee rok za preduzimanje te radnje.

lan 213
Svaki suparniar ima pravo da podnosi predloge koji se tiu toka parnice.

Glava XVIII UEE TREIH LICA U PARNICI

1. Uee javnog tuioca lan 214

Javni tuilac moe da uestvuje u parnici u skladu sa posebnim zakonom. Ako javni tuilac na osnovu zakonskog ovlaenja, uestvuje u parnici koja tee meu drugim licima, ovlaen je da u granicama tubenog zahteva predlae da se utvrde i injenice koje stranke nisu navele i izvedu dokazi koje stranke nisu predloile, kao i da izjavljuje pravne lekove. Svoje uestvovanje u postupku javni tuilac prijavljuje podneskom sudu pred kojim tee parnica meu drugim licima. Ako smatra da postoje zakonski uslovi za uestvovanje javnog tuioca u parnici i da je njegovo uestvovanje potrebno, sud e o tome da obavesti nadlenog javnog tuioca i da mu odredi rok u kome moe da prijavi svoje uestvovanje. Dok taj rok ne protekne, sud e da zastane sa postupkom, ali javni tuilac moe i po proteku tog roka da se koristi svojim pravom iz stava 2. ovog lana.

2. Uee umeaa lan 215

Lice koje ima pravni interes da u parnici koja tee meu drugim licima jedna od stranaka uspe, moe da se pridrui ovoj stranci. Umea moe da stupi u parnicu u toku celog postupka sve do pravnosnanosti odluke o tubenom zahtevu, kao i u toku postupka nastavljenog izjavljivanjem vanrednog pravnog leka. Izjavu o stupanju u parnicu umea daje na roitu ili podneskom. Podnesak umeaa iz stava 3. ovog lana dostavlja se strankama, a ako je izjava umeaa o stupanju u parnicu data na roitu, prepis odnosnog dela zapisnika dostavie se samo onoj stranci koja je sa roita izostala.

lan 216
Stranka moe da ospori umeau pravo da uestvuje u postupku i predloi da se umea odbije, a sud moe i bez izjanjavanja stranaka da odbije uee umeaa ako utvrdi da ne postoji pravni interes umeaa. Do pravnosnanosti reenja kojim se odbija uee umeaa, umea moe da uestvuje u postupku i njegove parnine radnje ne mogu da se iskljue. Protiv odluke suda kojom dozvoljava uee umeaa nije dozvoljena posebna alba.

lan 217
Umea mora da prihvati parnicu u onom stanju u kakvom se nalazi u trenutku kad se umea u parnicu. U daljem toku parnice on je ovlaen da podnosi predloge i da

preduzima ostale parnine radnje u rokovima u kojima bi te radnje mogla da preduzima stranka kojoj se pridruio. Ako je umea stupio u parnicu do pravnosnanosti odluke o tubenom zahtevu, ovlaen je da izjavi i vanredni pravni lek. Ako umea izjavi pravni lek, primerak njegovog podneska dostavie se i stranci kojoj se pridruio. Parnine radnje umeaa imaju za stranku kojoj se pridruio pravno dejstvo ako nisu u suprotnosti sa njenim radnjama. Po pristanku stranaka umea moe da stupi u parnicu kao stranka umesto stranke kojoj se pridruio.

lan 218
U parnici izmeu stranke i umeaa koji joj se pridruio, umea ne moe da osporava utvreno injenino stanje, kao i pravne kvalifikacije sadrane u obrazloenju pravnosnane presude (intervencijsko dejstvo presude). Izuzetno od stava 1. ovog lana, stranka koja je bila umea ima pravo da istakne prigovor da je stranka iz ranije parnice kojoj se pridruio kao umea pogreno vodila prethodnu parnicu ili da je sud propustio da joj dostavlja pozive, podneske ili odluke. Sud moe da usvoji prigovor iz stava 2. ovog lana samo ako stranka iz stava 1. ovog lana koja je bila umea dokae da: 1) u vreme stupanja u prethodnu parnicu nije blagovremeno bila obavetena o parnici koja je prethodno voena i time bila spreena da preduzima radnje koje bi dovele do povoljnijeg ishoda te parnice; 2) je stranka iz parnice kojoj se pridruila kao umea, namerno ili iz grube nepanje, propustila da preduzima parnine radnje koje bi dovele do povoljnijeg ishoda prethodne parnice, a za mogunost njihovog preduzimanja raniji umea nije znao ili nije mogao da zna; 3) je stranka iz prethodne parnice svojim parninim radnjama spreavala da nastupi dejstvo radnji njenog umeaa. Ako stranka iz stava 1. ovog lana koja je bila umea uspe sa prigovorom iz stava 2. ovog lana, sud e da dozvoli da stranke ponovo raspravljaju o injeninim i pravnim pitanjima o kojima je raspravljeno u prethodnoj parnici.

lan 219
Ako pravno dejstvo presude treba da se odnosi i na umeaa, on ima poloaj jedinstvenog suparniara (lan 210).

Umea s poloajem jedinstvenog suparniara ima pravo da izjavi pravne lekove i u parnici u kojoj nije uestvovao bez svoje krivice.

3. Imenovanje prethodnika i obavetenje treeg lica o parnici lan 220

Lice koje je tueno kao dralac neke stvari ili korisnik nekog prava, a tvrdi da stvar dri ili pravo vri u ime treeg lica duno je da u odgovoru na tubu pozove preko suda to tree lice (prethodnika) da umesto njega stupi kao stranka u parnicu. Ako se tuba ne dostavlja na odgovor, tueni moe najkasnije na pripremnom roitu, a ako ono nije odrano, na glavnoj raspravi pre nego to se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari, da pozove preko suda prethodnika da umesto njega stupi u parnicu kao stranka. Pristanak tuioca da na mesto tuenog u parnicu stupi prethodnik potreban je samo ako tuilac protiv tuenog istie i takve zahteve koji ne zavise od toga da li tueni u ime prethodnika dri stvar ili vri pravo. Ako prethodnik koji je uredno pozvan ne doe na roite ili odbije da stupi u parnicu, tueni ne moe da se protivi uputanju u parnicu. Ako je imenovani prethodnik odbio da stupi u parnicu, shodno se primenjuje odredba lana 218. ovog zakona.

lan 221
Ako stranka treba da obavesti tree lice o otpoetoj parnici da bi se time zasnovalo izvesno graanskopravno dejstvo, stranka moe, sve dok se parnica pravnosnano ne dovri, to da uini preko suda podneskom, u kome e da navede razlog obavetenja i stanje u kome se nalazi parnica. Stranka koja je tree lice obavestila o parnici ne moe zbog toga da trai prekid postupka i produenje rokova. Sud e, u smislu stava 1. ovog lana, da obavesti Republikog javnog pravobranioca, odnosno ovlaenog zastupnika autonomne pokrajne i jedinice lokalne samouprave, o parnici u kojoj raspolaganje stranaka ili odluka suda moe da utie na imovinska prava i obaveze Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajne i jedinice lokalne samouprave. Stranka koja je posredstvom suda obavestila tree lice o parnici, ima pravo da se u naknadnoj parnici u kojoj je obaveteno lice stranka, poziva na intervencijsko dejstvo presude.

Glava XIX PREKID I ZASTOJ U POSTUPKU

lan 222

Sud utvruje prekid postupka kad: 1) stranka umre; 2) stranka izgubi parninu sposobnost; 3) zakonski zastupnik stranke umre ili prestane njegovo ovlaenje za zastupanje; 4) stranka koja je pravno lice prestane da postoji, odnosno kad nadleni organ pravnosnano odlui o zabrani rada; 5) nastupe pravne posledice otvaranja postupka steaja; 6) usled ratnog stanja ili vanrednih dogaaja prestane rad u sudu; 7) je to drugim zakonom propisano.

lan 223
Ako zakonom drugaije nije propisano, prekid postupka sud moe da odredi ako: 1) je odluio da sam ne reava o prethodnom pitanju (lan 12); 2) se stranka nalazi na podruju koje je zbog vanrednih dogaaja odseeno od suda.

lan 224
Prekidom postupka prestaju da teku svi rokovi odreeni za vrenje parninih radnji. Za vreme trajanja prekida postupka sud ne moe da preduzima nikakve radnje u postupku. Ako je prekid nastupio posle zakljuenja glavne rasprave, sud moe na osnovu te rasprave da donese odluku. Parnine radnje koje je jedna stranka preduzela dok traje prekid postupka nemaju nikakvo pravno dejstvo prema drugoj stranci, a dejstvo poinje tek kada postupak bude nastavljen.

lan 225
Postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u lanu 222. ta. 1) do 5) ovog zakona nastavie se kad naslednik ili staralac zaostavtine, novi zakonski zastupnik, steajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to uine. Ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u lanu 223. taka 1) ovog zakona, postupak e da se nastavi kad se pravnosnano okona postupak pred sudom ili drugim nadlenim organom ili ako sud nae da vie ne postoje razlozi da se eka na njegovo okonanje.

U sluajevima iz lana 222. ta. 6) i 7) i lana 223. taka 2) ovog zakona prekinuti postupak nastavie se kad prestanu razlozi za prekid, na predlog stranke. Rokovi koji su usled prekida postupka prestali da teku, poinju da teku za stranku ispoetka od dana kad joj sud dostavi reenje o nastavljanju postupka.

lan 226
Protiv reenja kojim se utvruje (lan 222) ili odreuje (lan 223) prekid postupka dozvoljena je posebna alba. Ako je sud na roitu odbio predlog za prekid postupka i odluio da se postupak odmah nastavi protiv tog reenja nije dozvoljena posebna alba.

lan 227
Sud e da zastane sa postupkom kad je to propisano zakonom. Reenjem o zastoju postupka sud odreuje vreme trajanja zastoja. Protiv reenja o zastoju postupka nije dozvoljena posebna alba. Sud nastavlja postupak po slubenoj dunosti im prestanu razlozi koji su izazvali zastoj postupka. Kad sud zastane sa postupkom moe da preduzima samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. Zastoj postupka ne utie na rokove za preduzimanje parninih radnji.

Glava XX DOKAZIVANJE
1. Opte odredbe lan 228
Stranka je duna da iznese injenice i predloi dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika, u skladu sa ovim zakonom.

lan 229
Dokazivanje obuhvata sve injenice koje su vane za donoenje odluke. Sud odluuje koji e se dokazi izvesti radi utvrivanja bitnih injenica.

lan 230

Ne dokazuju se injenice koje je stranka priznala pred sudom u toku parnice, odnosno injenice koje nije osporila. Sud moe da odlui da se dokazuju i priznate injenice ako smatra da stranka njihovim priznanjem ide za tim da raspolae zahtevom kojim ne moe raspolagati (lan 3. stav 3). Sud e, uzimajui u obzir sve okolnosti, da oceni da li e da uzme za priznatu ili osporenu injenicu koju je stranka prvo priznala, a posle potpuno ili delimino osporila ili ograniila priznanje dodavanjem drugih injenica. Ne dokazuju se injenice koje su optepoznate.

lan 231
Ako sud na osnovu izvedenih dokaza (lan 8) ne moe sa sigurnou da utvrdi neku injenicu, o postojanju injenice primenie pravila o teretu dokazivanja. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja injenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, ako zakonom nije drugaije propisano. Stranka koja osporava postojanje nekog prava, snosi teret dokazivanja injenice koja je spreila nastanak ili ostvarivanje prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji, ako zakonom nije drugaije propisano.

lan 232
Ako se utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu tete, na novani iznos ili na zamenljivu stvar, a visina iznosa, odnosno koliina stvari ne moe da se utvrdi ili bi mogla da se utvrdi samo sa nesrazmernim tekoama, sud e visinu novanog iznosa, odnosno koliinu zamenljivih stvari da odredi po slobodnoj oceni.

lan 233
Dokazi se izvode na glavnoj raspravi, u skladu sa vremenskim okvirom. Sud moe da odlui da se odreeni dokazi izvedu pred zamoljenim sudom. Zapisnik o izvedenim dokazima pred zamoljenim sudom proitae se na glavnoj raspravi. Zamolnica za izvoenje dokaza sadri podatke iz predmeta. Sud e posebno da naznai o kojim okolnostima treba da se vodi rauna prilikom izvoenja dokaza. O roitu za izvoenje dokaza pred zamoljenim sudom obavestie se stranke. Zamoljeni sud prilikom izvoenja dokaza ima sva ovlaenja koja ima sud kada se dokazi izvode na glavnoj raspravi. Protiv reenja suda kojim se izvoenje dokaza poverava zamoljenom sudu nije dozvoljena posebna alba.

2. Uviaj lan 234

Uviaj se vri ako je za utvrivanje neke injenice ili za razjanjenje neke okolnosti potrebno neposredno opaanje suda. Uviaj moe da se vri i uz uestvovanje vetaka.

lan 235
Sud moe da odredi da se uviaj snima, u celosti ili delimino, tonskim ili optikim ureajima, shodnom primenom l. 119. do 121. ovog zakona.

lan 236
Sud e da izvri uviaj izvan zgrade suda, ako stvar koja treba da se razgleda ne moe da se donese u sud, ili bi njeno donoenje prouzrokovalo znatne trokove.

lan 237
Ako treba razgledati stvar koja se nalazi kod jedne od stranaka ili kod treeg lica shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o pribavljanju isprava (l. 240. do 243).

3. Isprave lan 238

Isprava koju je u propisanom obliku izdao nadleni dravni i drugi organ u granicama svojih ovlaenja, kao i isprava koju je u takvom obliku izdala, u vrenju javnih ovlaenja, druga organizacija ili lice (javna isprava), dokazuje istinitost onoga to se u njoj potvruje ili odreuje. Dokaznu snagu iz stava 1. ovog lana ima i druga isprava koja je posebnim propisima u pogledu dokazne snage izjednaena sa javnim ispravama. Dozvoljeno je da se dokazuje da su u javnoj ispravi neistinito utvrene injenice ili da je isprava nepravilno sastavljena. Ako sud posumnja u autentinost isprave, moe da zatrai da se o tome izjasni organ koji takvu ispravu izdaje.

lan 239
Ako meunarodnim ugovorom nije drugaije predvieno, strana javna isprava koja je propisno overena ima, pod uslovom uzajamnosti, istu dokaznu snagu kao i domaa javna isprava.

lan 240
Stranka je duna da sama podnese ispravu na koju se poziva za dokaz svojih navoda. Uz ispravu sastavljenu na stranom jeziku podnosi se i prevod isprave, overen u skladu sa zakonom. Ako se isprava nalazi kod dravnog i drugog organa, druge organizacije ili lica, koja su izdala ispravu u vrenju javnih ovlaenja, a sama stranka ne moe da pribavi ispravu, sud e na predlog stranke ili po slubenoj dunosti da je pribavi.

lan 241
Ako se jedna stranka poziva na ispravu i tvrdi da se ona nalazi kod druge stranke, sud e da pozove ovu stranku da podnese ispravu i da joj za to odredi rok. Stranka ne moe da uskrati podnoenje isprave ako se ona sama pozvala na tu ispravu za dokaz svojih navoda ili ako je re o ispravi koju je po zakonu duna da preda ili pokae ili ako se isprava s obzirom na sadrinu smatra zajednikom za obe stranke. U pogledu prava stranke da uskrati podnoenje drugih isprava shodno e da se primenjuju odredbe l. 248. i 249. ovog zakona. Ako stranka koja je pozvana da podnese ispravu porie da se isprava kod nje nalazi, sud moe radi utvrivanja ove injenice da izvodi dokaze. Sud e, s obzirom na sve okolnosti, po svom uverenju da ceni od kakvog je znaaja to stranka koja dri ispravu nee da postupi po reenju suda kojim joj se nalae da podnese ispravu ili protivno uverenju suda ne priznaje da se isprava nalazi kod nje. Protiv odluke suda iz stava 1. ovog lana nije dozvoljena posebna alba.

lan 242
Sud moe da naredi treem licu da podnese ispravu samo ako je ono u skladu sa zakonom duno da je pokae ili podnese ili ako je re o ispravi koja je po svojoj sadrini zajednika za to lice i stranku koja se poziva na ispravu. Ako tree lice osporava svoju dunost da podnese ispravu koja se kod njega nalazi, sud e reenjem da odlui da li je tree lice duno da podnese ispravu. Ako tree lice ne priznaje da se isprava nalazi kod njega, sud moe radi utvrivanja ove injenice da izvodi dokaze. Pravnosnano reenje o dunosti treeg lica da podnese ispravu, moe da se izvri u skladu sa zakonom koji ureuje izvrenje i obezbeenje. Tree lice ima pravo na naknadu trokova koje je imalo u vezi sa podnoenjem isprava. Odredbe lana 258. ovog zakona shodno se primenjuju i u ovom sluaju.

lan 243

Sud moe da kazni novanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara fiziko lice i odgovorno lice u dravnom i drugom organu, pravnom licu i drugoj organizaciji koje je izdalo ispravu, odnosno novanom kaznom od 30.000 do 1.000.000 dinara pravno lice i drugu organizaciju koje je izdalo ispravu, ako nije postupilo po reenju suda iz lana 242. st. 2. i 3. ovog zakona. alba protiv reenja iz stava 1. ovog lana ne zadrava izvrenje reenja. Novana kazna iz stava 1. ovog lana izvrava se na nain propisan u lanu 190. ovog zakona.

4. Svedoci lan 244

Svako lice koje se poziva kao svedok duno je da se odazove pozivu, a ako ovim zakonom nije drugaije propisano, duno je i da svedoi. Kao svedoci mogu da se sasluavaju samo lica koja su sposobna da daju obavetenja o injenicama koje se dokazuju.

lan 245
Svedoci se, po pravilu, sasluavaju neposredno na roitu. Sud moe reenjem da odlui da se izvede dokaz itanjem pisane izjave svedoka, u kojoj se navode saznanja o bitnim spornim injenicama, odakle su mu one poznate i u kakvom je odnosu sa strankama u postupku. Pisana izjava svedoka mora da bude overena u sudu ili od strane lica koje vri javna ovlaenja. Pre davanja izjave, lice koje uzima izjavu mora da upozori svedoka sa pravima i dunostima svedoka propisanim ovim zakonom. U sluaju iz stava 2. ovog lana, sud reenjem moe da odlui, po slubenoj dunosti ili na predlog stranaka, da se svedok saslua putem konferencijske veze, korienjem ureaja za tonsko ili optiko snimanje. Protiv reenja iz st. 2. i 3. ovog lana nije dozvoljena posebna alba. Izjavu svedoka iz st. 2. i 3. ovog lana moe sudu da podnese stranka ili sud moe da je zatrai od svedoka. Sud moe uvek da pozove svedoka koji je dao pisanu izjavu ili ija je izjava snimljena da svoje svedoenje potvrdi pred sudom na roitu.

lan 246
Tonski ili optiki snimak svedoenja je sastavni deo sudskog spisa.

Tonski deo snimka svedoenja se prenosi u formu pisanog zapisnika u skladu sa odredbom lana 121. ovog zakona. Nain snimanja, prenoenja snimka svedoenja, uvanja i unitavanja snimka svedoenja ureuje se Sudskim poslovnikom.

lan 247
Ne moe da se sasluava kao svedok lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja tajne, dok ga nadleni organ ne oslobodi od te dunosti.

lan 248
Svedok moe da uskrati svedoenje o: 1) onome to mu je stranka kao svom punomoniku poverila; 2) onome o emu se stranka ili drugo lice svedoku kao verskom ispovedniku poverilo; 3) injenicama koje je svedok saznao kao advokat, lekar ili u vrenju nekog drugog zanimanja, ako postoji obaveza uvanja profesionalne tajne. Predsednik vea upozorie lice iz stava 1. ovog lana da moe da uskrati davanje iskaza.

lan 249
Svedok moe da uskrati odgovor na pojedina pitanja ako za to postoje opravdani razlozi, a naroito ako bi svojim odgovorom na ta pitanja izloio tekoj sramoti, znatnoj imovinskoj teti ili krivinom gonjenju sebe ili svoje srodnike po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, a u pobonoj liniji zakljuno do treeg stepena, svog suprunika ili vanbranog partnera ili srodnike po tazbini zakljuno do drugog stepena i onda kad je brak prestao, kao i svog staratelja ili tienika, usvojitelja ili usvojenika. Sud e u sluaju iz stava 1. ovog lana da upozori svedoka da moe da uskrati davanje odgovora na postavljeno pitanje.

lan 250
Svedok ne moe zbog opasnost od nastanka imovinske tete da uskrati svedoenje o pravnim poslovima kojima je prisustvovao kao pozvani svedok, o radnjama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka, o injenicama koje se odnose na porodine ili brane imovinske odnose, o injenicama koje se odnose na roenje, sklapanje braka ili smrt, kao i ako je na osnovu posebnog propisa duan da podnese prijavu ili da da izjavu.

lan 251

Opravdanost razloga za uskraivanje svedoenja ili odgovora na pojedina pitanja ocenjuje sud pred kojim svedok treba da svedoi i o tome donosi reenje. Ako je potrebno, prethodno e o tome da saslua stranke. Protiv reenja suda iz stava 1. ovog lana stranke nemaju pravo na posebnu albu, a svedok moe ovo reenje da pobija u albi protiv reenja o novanoj kazni ili o zatvoru zbog toga to je uskratio svedoenje ili odgovor na pojedino pitanje (lan 257. stav 2).

lan 252
Stranka koja predlae da se odreeno lice saslua kao svedok mora prethodno da navede o emu svedok treba da svedoi kao i da navede njegovo ime i prezime, zanimanje i boravite.

lan 253
Pozivanje svedoka vri se dostavljanjem pismenog poziva u kome se navodi ime i prezime pozvanog, vreme i mesto dolaska, predmet po kome se poziva i naznaenje da se poziva kao svedok. U pozivu, svedok e da se upozori na posledice neopravdanog izostanka (lan 257. stav 1) i na pravo na naknadu trokova (lan 258). Svedoci koji zbog starosti, bolesti ili tekih telesnih mana ne mogu da se odazovu pozivu sasluae se u svom stanu ili na nain propisan odredbom lana 245. st. 2. i 3. ovog zakona. Sud moe da naloi stranci da obavesti svedoka ije je sasluanje odreeno o mestu, danu i asu odravanja roita.

lan 254
Svedoci se sasluavaju pojedinano i bez prisustva svedoka koji e se kasnije sasluavati. Svedok je duan da odgovore daje usmeno. Svedok e prethodno da se opomene da je duan da govori istinu i da ne sme nita da preuti, a zatim e da se upozori na posledice davanja lanog iskaza. Posle toga, sud e od svedoka da uzme podatke o imenu i prezimenu, imenu oca, zanimanju, boravitu, mestu roenja, godinama starosti i njegovim odnosom sa strankama.

lan 255
Svedok se poziva da iznese sve to mu je poznato o injenicama o kojima treba da svedoi, a zatim mogu da mu se postavljaju pitanja radi proveravanja, dopune ili razjanjenja. Nije dozvoljeno da se postavljaju pitanja u kojima je ve sadran odgovor na pitanje. Svedok e uvek da se izjasni odakle mu je poznato ono o emu svedoi.

Svedoci mogu da se suoe, ako se njihovi iskazi ne slau u pogledu vanih injenica. Suoeni svedoci se sasluaju posebno o svakoj okolnosti o kojoj se ne slau i njihov odgovor unee se u zapisnik.

lan 256
Svedok koji ne zna jezik na kome se vodi postupak sasluae se preko prevodioca. Ako je svedok gluv, pitanja e da mu se postavljaju pismeno, a ako je nem, pozvae se da odgovara u pisanoj formi. Ako sasluanje ne moe da se izvri na ovaj nain, pozvae se tuma. Sud e prevodioca, odnosno tumaa da upozori na dunost istinitog prenoenja pitanja koja se svedoku postavljaju i izjava koje svedok daje.

lan 257
Ako svedok koji je uredno pozvan ne doe, a izostanak ne opravda ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude sasluan, sud moe da naredi da se prinudno dovede i snosi trokove dovoenja, a moe i da ga kazni novanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara. Ako svedok doe i poto je upozoren na posledice uskrati svedoenje ili odgovor na pojedino pitanje, a sud oceni da su razlozi uskraivanja neopravdani, moe da ga kazni novanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara, a ako i posle toga odbije da svedoi, moe ponovo novano da se kazni. alba protiv reenja o novanoj kazni ne zadrava izvrenje reenja, osim ako se u toj albi pobija i odluka suda kojom nisu usvojeni razlozi svedoka za uskraivanje svedoenja ili odgovora na pojedino pitanje. Sud e, na zahtev stranke, da odlui da je svedok duan da naknadi trokove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim izostankom, odnosno neopravdanim odbijanjem da svedoi. Ako svedok naknadno opravda svoj izostanak, sud e da stavi van snage svoje reenje o kazni, a moe svedoka sasvim ili delimino da oslobodi od naknade trokova. Sud moe da stavi van snage svoje reenje o kazni i ako svedok naknadno pristane da svedoi. Ako je potrebno da se vojno lice i pripadnik policije prinudno dovede radi svedoenja, sud e da se obrati njihovom stareini radi prinudnog dovoenja. Novana kazna iz st. 1. i 2. ovog lana izvrava se na nain propisan u lanu 190. ovog zakona.

lan 258

Svedok ima pravo na naknadu putnih trokova i trokova za ishranu i prenoite, kao i na naknadu izgubljene zarade. Svedok treba da zahteva naknadu odmah po sasluanju, a u suprotnom gubi pravo na naknadu, o emu je sud duan da upozori svedoka. U reenju kojim se odreuju trokovi svedoka sud e da odlui da se odreeni iznos isplati iz poloenog predujma, a ako predujam nije poloen, naloie stranci da odreeni iznos plati svedoku u roku od osam dana. alba protiv reenja iz stava 3. ovog lana ne zadrava izvrenje reenja.

5. Vetaci lan 259

Sud e da izvede dokaz vetaenjem ako je radi utvrivanja ili razjanjenja neke injenice potrebno struno znanje kojim sud ne raspolae.

lan 260
Stranka koja predlae izvoenje dokaza vetaenjem duna je da u predlogu naznai predmet vetaenja, a moe da predloi i odreeno lice za vetaka. Sud e suprotnoj stranci da dostavi predlog iz stava 1. ovog lana radi izjanjavanja. Ako ni jedna stranka ne predloi vetaenje ili u ostavljenom roku ne obezbedi trokove za vetaenje ili se ne podvrgne vetaenju sud e o tim injenicama da odlui, primenom pravila o teretu dokazivanja (lan 231. stav 1).

lan 261
Stranka moe sudu da priloi pisani nalaz i miljenje vetaka odgovarajue struke, u vezi sa injenicama iz lana 259. ovog zakona. Nalaz i miljenje iz stava 1. ovog lana sud e da dostavi suprotnoj stranci na izjanjavanje. Sud moe reenjem da odredi da se izvoenje dokaza vetaenjem sprovede itanjem pisanog nalaza i miljenja koje je stranka priloila, a nakon izjanjavanja suprotne stranke, u smislu lana 260. stav 2. ovog zakona.

lan 262
Sud moe da odredi izvoenje dokaza vetaenjem po slubenoj dunosti, ako je to propisano zakonom.

lan 263

Predlog iz lana 260. ovog zakona, pisani nalaz i miljenje vetaka iz lana 261. ovog zakona, kao i izjanjavanje suprotne stranke, podnose se sudu najkasnije do zavretka pripremnog roita ili prvog roita za glavnu raspravu, ako pripremno roite nije odrano.

lan 264
Vetaenje, po pravilu, vri jedan vetak. Sud moe da odredi dva ili vie vetaka ako oceni da je vetaenje sloeno. Vetaci se odreuju iz registra sudskih vetaka, za odreenu oblast vetaenja. Sud reenjem odreuje vetaka, ako se stranke ne sporazumeju o vetaku ili ako dokaz vetaenjem nije izveden na nain propisan lanom 261. ovog zakona. Ako za odreenu oblast vetaenja nema sudskog vetaka upisanog u registar iz stava 2. ovog lana, vetaenje moe da obavi lice odgovarajue struke koje e sud da odredi. Lice koje sud odredi je duno da pre vetaenja da izjavu da e nalaz i miljenje dati po pravilima struke i svom najboljem znanju, objektivno i nepristrasno.

lan 265
Sud e vetaka, na njegov zahtev, da oslobodi dunosti vetaenja iz razloga iz kojih svedok moe da uskrati svedoenje ili odgovor na pojedino pitanje. Sud moe vetaka, na njegov zahtev, da oslobodi dunosti vetaenja i iz drugih opravdanih razloga. Osloboenje od dunosti vetaenja moe da trai i ovlaeno lice organa ili organizacije u kojoj je vetak zaposlen.

lan 266
Vetak moe da bude iskljuen ili izuzet iz istih razloga kao i sudija ili sudija porotnik, a za vetaka moe da se odredi lice koje je ranije bilo sasluano kao svedok. Stranka je duna da podnese zahtev za izuzee vetaka kad sazna da postoji razlog za izuzee, a najkasnije pre poetka izvoenja dokaza vetaenjem. U zahtevu za izuzee vetaka, stranka je duna da navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev za izuzee. O zahtevu za iskljuenje i izuzee vetaka odluuje sud. Zamoljeni sud odluuje o izuzeu ako sprovodi izvoenje dokaza vetaenjem. Protiv reenja kojim se usvaja zahtev za izuzee vetaka nije dozvoljena alba, a protiv reenja kojim se zahtev odbija nije dozvoljena posebna alba. Ako je stranka saznala za razlog za iskljuenje ili izuzee vetaka posle izvrenog vetaenja i prigovara vetaenju iz tog razloga, sud e da postupi kao da je zahtev za iskljuenje ili izuzee podnet pre izvrenog vetaenja.

lan 267
Sud e da kazni novanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara vetaka fiziko lice, odnosno od 30.000 do 1.000.000 dinara pravno lice koje obavlja vetaenje, ako vetak ne doe na roite iako je uredno pozvan, a izostanak ne opravda ili ako u ostavljenom roku ne podnese svoj nalaz i miljenje. Sud moe da kazni novanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara vetaka fiziko lice, odnosno od 30.000 do 1.000.000 dinara pravno lice koje obavlja vetaenje, ako vetak bez opravdanog razloga odbije da vri vetaenje. Novanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara moe da se kazni i odgovorno lice u pravnom licu koje obavlja vetaenje u sluaju iz st. 1. i 2. ovog lana. Novana kazna iz st. 1. do 2. ovog lana izvrava se na nain propisan u lanu 190. ovog zakona. Reenje o kazni sud moe da stavi van snage pod uslovima iz lana 257. stav 5. ovog zakona. Na zahtev stranke sud moe reenjem da naloi vetaku da naknadi trokove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim nedolaskom ili neopravdanim odbijanjem da vri vetaenje.

lan 268
Vetak ima pravo na naknadu putnih trokova i trokova ishrane i smetaja, u skladu sa posebnim propisom, na izgubljenu zaradu i trokove vetaenja, kao i pravo na nagradu za izvreno vetaenje. U pogledu naknade trokova i nagrade vetaka shodno se primenjuju odredbe lana 258. st. 2. i 3. ovog zakona. Stranka koja je predloila vetaenje ili ako je sud naloio stranci da snosi trokove vetaenja odreenog po slubenoj dunosti, plaa naknadu i nagradu vetaku, a o izvrenom plaanju podnosi dokaz sudu u roku od osam dana od dana uplate.

lan 269
Sud odreuje vetaenje posebnim reenjem koje sadri: predmet spora, predmet vetaenja, rok za dostavljanje sudu nalaza i miljenja u pisanom obliku, lino ime ili naziv lica kome je povereno vetaenje kao i podatke iz registra vetaka. Rok za podnoenje sudu nalaza i miljenja ne moe da bude dui od 60 dana. Prepis reenja dostavlja se vetaku i strankama zajedno sa pozivom za roite za glavnu raspravu.

Sud e u reenju da upozori vetaka da je duan da obavesti stranke o danu odreenom za vetaenje, ako je njihovo prisustvo potrebno, da nalaz i miljenje mora da izradi u skladu sa pravilima struke objektivno i nepristrasno, na posledice nedostavljanja nalaza i miljenja u odreenom roku, odnosno neopravdanog izostanka sa roita i obavesti ga o pravu na nagradu i naknadu trokova. Reenje o odreivanju vetaka po slubenoj dunosti, pored podataka iz stava 1. ovog lana sadri i podatke o iznosu predujma za vetaenje i nalog strankama za plaanje predujma u odreenom roku.

lan 270
Vetak svoj pisani nalaz i miljenje podnosi sudu najkasnije 15 dana pre roita. Sud dostavlja strankama nalaz i miljenje najkasnije osam dana pre zakazane rasprave. Pisani nalaz vetaka mora da sadri: obrazloenje sa navoenjem injenica i dokaza na kojima je nalaz zasnovan i struno miljenje; podatke o tome gde i kada je izvreno vetaenje; podatke o licima koja su prisustvovala vetaenju, odnosno o licima koja nisu prisustvovala, a uredno su pozvana; i podatke o priloenim dokumentima. Ako vetak dostavi nalaz i miljenje koji je nejasan, nepotpun ili protivrean sam sebi, sud e da naloi vetaku da dopuni ili ispravi nalaz i miljenje i odredie rok za otklanjanje nedostataka, odnosno pozvae vetaka da se izjasni na roitu.

lan 271
Ako stranka ima primedbe na nalaz i miljenje sudskog vetaka dostavie ih u pisanom obliku, u roku koji sud odredi za izjanjavanje. Stranka moe da angauje strunjaka ili drugog vetaka upisanog u registar sudskih vetaka, koji e da saini primedbe na dostavljeni nalaz i miljenje ili nov nalaz i miljenje u pisanom obliku. Na roitu za glavnu raspravu sud moe da ih proita i da dozvoli tom licu da uestvuje u raspravi, postavljanjem pitanja i davanjem objanjenja. Sud e na roitu da raspravi primedbe i pokuae da usaglasi nalaze i struna miljenja vetaka. Ako se na roitu ne usaglase nalaz i struna miljenja vetaka, odnosno ako sud smatra da bitne injenice nisu dovoljno raspravljene, sud e da odredi novo vetaenje koje e da poveri drugom vetaku i o tome e da obavesti stranke. U sluaju iz stava 4. ovog lana, stranke snose trokove vetaenja na jednake delove.

lan 272
Ako vetak ne podnese nalaz i miljenje u odreenom roku, sud moe, na predlog stranke, da odredi drugog vetaka, poto istekne rok koji je strankama odredio da se o tome izjasne.

U sluaju iz stava 1. ovog lana, kao i ako vetak ne postupi po nalogu suda iz lana 270. stav 4. ovog zakona, sud e vetaka da kazni novanom kaznom iz lana 267. st. 1. i 2. ovog zakona i obavestie o tome ministarstvo nadlenog za poslove pravosua radi pokretanja postupka brisanja vetaka iz registra sudskih vetaka.

lan 273
Ako je odreeno vie vetaka, oni mogu da podnesu zajedniki nalaz i miljenje ako se u nalazu i miljenju slau. Ako se u nalazu i miljenju ne slau, svaki vetak posebno iznosi svoj nalaz i miljenje. Ako se podaci vetaka o njihovom nalazu bitno razlikuju ili ako je nalaz jednog ili vie vetaka nejasan, nepotpun ili u protivrenosti sam sa sobom ili sa utvrenim okolnostima, a ti nedostaci ne mogu da se otklone ponovnim sasluanjem vetaka ili se pojavi sumnja u pravilnost datog miljenja, sud e na predlog stranke da odredi novo vetaenje, u skladu sa lanom 271. ovog zakona.

lan 274
Protiv reenja suda iz l. 261, 262, 264, 269. i 273. ovog zakona nije dozvoljena alba.

lan 275
Odredbe ovog zakona o vetacima shodno se primenjuju i na prevodioce i tumae.

6. Sasluanje stranaka lan 276

Bitne injenice mogu da se utvruju i sasluavanjem stranaka. Sud e da odlui da se izvede dokaz sasluanjem stranaka ako i pored izvedenih drugih dokaza nae da je to potrebno za utvrivanje bitnih injenica.

lan 277
Stranke se sasluavaju, po pravilu, na roitu, neposredno. Sud moe da odlui reenjem, po slubenoj dunosti ili na predlog stranke, da se stranka saslua putem konferencijske veze, korienjem ureaja za tonsko ili optiko snimanje, u skladu sa lanom 245. ovog zakona. Protiv tog reenja nije dozvoljena posebna alba. Stranke imaju pravo na kopiju snimka.

lan 278
Sud moe da odlui da se saslua samo jedna stranka, ako se uverio da drugoj stranci, odnosno licu koje se ima sasluati za tu stranku nisu poznate sporne injenice ili ako sasluanje te stranke nije mogue.

Sud moe da odlui da se saslua samo jedna stranka, ako druga stranka uskrati davanje iskaza ili se ne odazove pozivu suda. Ako u toku postupka stranka umre ili ponovno sasluanje stranke nije mogue ili je oteano iz drugih razloga, sud e da proita zapisnik sa iskazom te stranke.

lan 279
Izvoenje dokaza sasluanjem stranaka zamolnim putem dozvoljeno je samo ako stranka zbog neotklonjivih smetnji ne moe lino da doe ili ako bi njen dolazak prouzrokovao nesrazmerne trokove.

lan 280
Za stranku koja nema parninu sposobnost sasluae se njen zakonski zastupnik. Sud moe da odlui da se umesto ili pored zakonskog zastupnika, saslua sama stranka, ako je njeno sasluanje mogue. Za pravno lice sasluae se lice koje je zakonom, propisom ili optim aktom pravnog lica odreeno da ga zastupa. Ako kao stranka u parnici uestvuju na jednoj strani vie lica, sud e da odlui da li e da se sasluaju sva ova lica ili samo neka od njih.

lan 281
U pozivu za roite na kome e da se izvodi dokaz sasluanjem stranaka naznaie se da stranka koja doe na roite moe da bude sasluana u odsustvu druge stranke.

lan 282
Ne mogu da se primene nikakve prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi sasluanja, niti stranka da se prinudi na davanje iskaza. Sud e s obzirom na sve okolnosti da oceni od kakvog je znaaja to stranka nije dola na sasluanje ili to je uskratila iskaz.

lan 283
Odredbe ovog zakona o izvoenju dokaza svedoenjem primenjivae se i prilikom izvoenja dokaza sasluanjem stranaka, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

Glava XXI OBEZBEENJE DOKAZA

lan 284

Ako postoji opravdana opasnost da neki dokaz nee moi da se izvede ili da e njegovo kasnije izvoenje da bude oteano, moe da se u toku kao i pre pokretanja parnice predloi da se ovaj dokaz izvede. U postupku obezbeenja dokaza pre pokretanja parnice, ne moe da se izvodi dokaz sasluanjem stranaka. Obezbeenje dokaza moe da se predloi i nakon to odluka kojom se postupak okonava postane pravnosnana, ako je to potrebno za postupak po vanrednim pravnim lekovima. Postupak za obezbeenje dokaza je hitan.

lan 285
Ako je predlog za obezbeenje dokaza podnet u toku parninog postupka, za postupanje je nadlean sud pred kojim je postupak u toku. Kad se trai obezbeenje dokaza pre pokretanja postupka, kao i u hitnim sluajevima ako je postupak ve u toku, nadlean je nii sud prvog stepena na ijem se podruju nalaze stvari koje treba da se razgledaju, odnosno na ijem podruju boravi lice koje treba sasluati. O predlogu iz stava 1. ovog lana odluuje sud koji vodi postupak.

lan 286
U podnesku kojim trai obezbeenje dokaza predlaga je duan da navede injenice koje treba da se dokau, dokaze koji treba da se izvedu i razloge zbog kojih smatra da kasnije dokaz nee moi da se izvede ili da e njegovo izvoenje da bude oteano. U podnesku po mogustvu treba da se navede ime i prezime protivnika i njegovo prebivalite, odnosno boravite.

lan 287
Podnesak u kome je predloeno obezbeenje dokaza dostavie se protivniku, ako je poznat. Ako postoji opasnost zbog odlaganja, sud e o predlogu da odlui i bez prethodnog izjanjavanja protivnika. U reenju kojim se usvaja predlog sud e da zakae roite za izvoenje dokaza, navede injenice o kojima e da se izvode dokazi, kao i dokaze koji e da se izvedu, a ako je potrebno imenovae i vetake. Ako protivniku nije ranije bio dostavljen podnesak u kome je predloeno obezbeenje dokaza, on e da mu se dostavi zajedno sa reenjem suda kojim se usvaja predlog za obezbeenje dokaza. Sud moe, radi uestvovanja na roitu za izvoenje dokaza, da postavi privremenog zastupnika (lan 81) protivniku koji je nepoznat ili je nepoznato njegovo boravite.

Sud moe u hitnim sluajevima da odredi da izvoenje dokaza zapone i pre nego to se reenje kojim se usvaja predlog za obezbeenje dokaza dostavi protivniku. Protiv reenja suda kojim se usvaja predlog za obezbeenje dokaza, kao i protiv reenja kojim se odluuje da izvoenje dokaza zapone pre nego to se reenje dostavi protivniku, nije dozvoljena alba.

lan 288
Ako su dokazi izvedeni pre nego to je postupak pokrenut, zapisnik o izvoenju dokaza uvae se kod suda pred kojim su dokazi izvedeni. Ako je parnini postupak u toku, a obezbeenje dokaza nije izveo parnini sud, zapisnik se dostavlja parninom sudu. Sud e o izvedenim dokazima da obavesti protivnu stranku, bez odlaganja.

Glava XXII PRIPREMANJE GLAVNE RASPRAVE

1. Opte odredbe lan 289
Sud priprema glavnu raspravu po prijemu tube. Pripreme za glavnu raspravu obuhvataju prethodno ispitivanje tube, dostavljanje tube tuenom na odgovor, odravanje pripremnog roita i zakazivanje glavne rasprave. U toku pripremanja glavne rasprave stranke su dune da blagovremeno upuuju podneske u kojima e da navedu injenice na kojima zasnivaju svoje tvrdnje i zahteve, kao i da predloe dokaze kojima se one utvruju.

lan 290
U toku pripremanja glavne rasprave do roita za glavnu raspravu, sud odluuje o svim pitanjima koja se tiu upravljanja postupkom. alba nije dozvoljena protiv odluka o upravljanju postupkom koje sud donosi u toku pripremanja glavne rasprave.

lan 291
Sud moe u toku pripremanja glavne rasprave da donese presudu na osnovu priznanja, presudu na osnovu odricanja i presudu zbog proputanja i da primi na zapisnik poravnanje stranaka.

Predsednik vea moe, u toku pripremanja glavne rasprave, posle prijema odgovora na tubu, da donese presudu, ako utvrdi da meu strankama nisu sporne injenice i da ne postoje druge smetnje za donoenje odluke.

2. Prethodno ispitivanje tube lan 292

Po prethodnom ispitivanju tube sud je ovlaen da donosi reenja iz lana 294. ovog zakona, ako nije re o pitanjima o kojima po prirodi stvari ili po odredbama ovog zakona odluka moe da se donese tek u daljem toku postupka.

lan 293
Ako utvrdi da je tuba nerazumljiva ili nepotpuna ili da postoje nedostaci koji se tiu sposobnosti tuioca ili tuenog da budu stranke u parnici ili nedostaci u pogledu zakonskog zastupanja stranke ili nedostaci koji se odnose na ovlaenje zastupnika da pokrene parnicu ako je takvo ovlaenje potrebno, sud e radi otklanjanja ovih nedostataka da preduzme potrebne mere propisane u ovom zakonu (l. 80. i 101).

lan 294
Sud po prethodnom ispitivanju tube donosi reenje kojim se tuba odbacuje ako utvrdi da: 1) odluivanje o tubenom zahtevu ne spada u sudsku nadlenost (lan 16); 2) je tuba podneta neblagovremeno, ako je posebnim propisima predvien rok za podnoenje tube; 3) o istom zahtevu ve tee parnica; 4) je stvar pravnosnano presuena; 5) je u istoj stvari zakljueno sudsko poravnanje; 6) ne postoji pravni interes tuioca za podnoenje tube iz lana 194. ovog zakona; 7) je tuba nerazumljiva ili nepotpuna.

lan 295
Ako nema dovoljno osnova za donoenje odluke o nekom pitanju koje se postavilo u toku prethodnog ispitivanja tube, odluka o ovom pitanju e da se donese po prijemu odgovora na tubu ili na pripremnom roitu, odnosno na roitu za glavnu raspravu, ako pripremno roite nije odrano.

3. Odgovor na tubu

lan 296
Sud e, u roku do 15 dana od dana prijema tube u sud, tubu sa prilozima da dostavi tuenom na odgovor.

lan 297
Tueni je duan da, u roku od 30 dana od dana dostavljanja tube sa prilozima, podnese sudu odgovor na tubu. Sud je duan da prilikom dostavljanja tube na odgovor upozori tuenog o posledicama proputanja dostavljanja odgovora na tubu (lan 350. stav 1. taka 1), na obavezu odreivanja punomonika za primanje pismena (lan 298. stav 3), kao i na dunost obavetavanja sud o promeni adrese (lan 144).

lan 298
Tueni je duan da u odgovoru na tubu istakne procesne prigovore i da se izjasni da li priznaje ili osporava istaknuti tubeni zahtev. Odgovor na tubu mora da sadri i druge podatke koje mora sadrati svaki podnesak (lan 98). Ako tueni osporava tubeni zahtev, odgovor na tubu mora da sadri i injenice na kojima tueni zasniva svoje navode i dokaze kojima se utvruju te injenice. Tueni koji ima prebivalite ili boravite, odnosno sedite u inostranstvu, duan je da u odgovoru na tubu odredi punomonika za primanje pismena. Ako tueni koji ima prebivalite ili boravite, odnosno sedite u inostranstvu, ne dostavi sudu obavetenje iz stava 3. ovog lana zajedno sa odgovorom na tubu, sud e da mu postavi punomonika za primanje pismena i da ga o tome obavesti.

lan 299
Sud moe izuzetno, ako to zahtevaju posebne okolnosti pojedinog sluaja, a posebno ako je to potrebno radi odluivanja o predlogu za odreivanje privremene mere ili ako se radi o postupcima koji su hitni, odmah da zakae roite i dostavi tubu sa prilozima tuenom.

lan 300
Ako odgovor na tubu ima nedostatke zbog kojih se po njemu ne moe postupati (l. 98. i 298), smatrae se da tueni nije odgovorio na tubu.

4. Pripremno roite i zakazivanje roita za glavnu raspravu lan 301

Sud e da zakae i odri pripremno roite u roku od 30 dana od dana dostavljanja tuiocu odgovora na tubu.

Ako tueni nije podneo odgovor na tubu, a nema uslova za donoenje presude zbog proputanja, sud e pripremno roite da zakae i odri najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je istekao rok za dostavljanje odgovora na tubu.

lan 302
Pripremno roite je obavezno, osim kad sud po prijemu odgovora na tubu utvrdi da meu strankama nema spornih injenica, odnosno ako je spor jednostavan, hitan ili ako je to zakonom propisano.

lan 303
U pozivu za pripremno roite stranke se upozoravaju na dunost iznoenja svih injenica i predlaganja dokaza kojima se te injenice potvruju, kao i na dunost predlaganja vremenskog okvira i nalae im se da na roite donesu sve isprave koje im slue za dokaz i predmete koje treba razgledati u sudu. Sud e u pozivu da upozori stranke na dunost da sud obaveste o promeni adrese (lan 144). Ako je potrebno da se za pripremno roite pribave spisi, isprave ili predmeti koji se nalaze kod suda ili drugog dravnog organa, organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, lica kome je povereno vrenje javnog ovlaenja ili drugog pravnog lica, sud e da naredi da se ovi predmeti, odnosno isprave blagovremeno pribave. Poziv za pripremno roite dostavlja se najkasnije osam dana pre dana odravanja roita.

lan 304
Ako na pripremno roite ne doe tuilac, a uredno je pozvan, smatrae se da je tuba povuena, osim ako tueni ne zahteva da se roite odri.

lan 305
Pripremno roite poinje izlaganjem tube, posle ega tueni iznosi odgovor na tubu. Ako je potrebno sud e da zatrai od stranaka razjanjenje u pogledu njihovih navoda ili predloga. Sud e da upozna stranke sa njihovim pravom da spor mogu da ree medijacijom.

lan 306
Ako je to potrebno, posle izlaganja tube i odgovora na tubu raspravljae se o pitanjima koja se odnose na smetnje za dalji tok postupka, o emu mogu da se izvode i dokazi. Sud e po prigovoru stranke ili po slubenoj dunosti da odluuje o pitanjima iz lana 294. ovog zakona, ako ovim zakonom nije drugaije propisano.

Odluku o prigovoru o procesnim smetnjama sud moe da donese zajedno sa odlukom o glavnoj stvari, osim o prigovoru mesne nadlenosti. Protiv odluke o prigovoru iz stava 3. ovog lana nije dozvoljena posebna alba.

lan 307
U daljem toku pripremnog roita raspravljae se o predlozima i zahtevima stranaka i injeninim navodima kojima stranke obrazlau svoje predloge i zahteve.

lan 308
Stranka je duna da najkasnije na pripremnom roitu, odnosno na prvom roitu za glavnu raspravu ako pripremno roite nije obavezno (lan 302) iznese sve injenice potrebne za obrazloenje svojih predloga, da predloi dokaze kojima se potvruju iznete injenice, da se izjasni o navodima i ponuenim dokazima protivne stranke, kao i da predloi vremenski okvir za sprovoenje postupka. Sud e na roitu iz stava 1. ovog lana da utvrdi koje su injenice nesporne, odnosno optepoznate i koje su injenice sporne i koja bi pravna pitanja trebalo da se rasprave. Sud e na roitu iz stava 1. ovog lana da odlui koja e dokazna sredstva da izvede na glavnoj raspravi i reenjem e da odredi vremenski okvir za sprovoenje postupka (lan 10. stav 2). Reenje o odreivanju vremenskog okvira naroito sadri: broj roita, vreme odravanja roita, raspored izvoenja dokaza na roitima i preduzimanja drugih procesnih radnji, sudske rokove, kao i ukupno vreme trajanja glavne rasprave. Sud e predloge za izvoenje dokaza koje ne smatra bitnim za donoenje odluke da odbije reenjem protiv koga nije dozvoljena posebna alba.

lan 309
Sud zakazuje roite za glavnu raspravu najkasnije u roku od 30 dana od odravanja pripremnog roita, odnosno od prijema odgovora na tubu ili proteka roka iz ovog zakona za podnoenje odgovora na tubu, ako oceni da odravanje pripremnog roita nije potrebno (lan 302). Sud po pravilu, zakazuje jedno roite za glavnu raspravu, radi izvoenja svih dokaza ije je izvoenje dozvolio ili odredio po slubenoj dunosti. Ako sud oceni da je za izvoenje dokaza potrebno odrati vie od jednog roita, zakazae ih u najkraem vremenskom razmaku, vodei rauna o koncentraciji glavne rasprave. Sud je duan da potuje vremenski okvir odreen na osnovu lana 308. ovog zakona, kao i da sprei svaki pokuaj neosnovanog odlaganja roita i sankcionie svaku povredu ili zloupotrebu procesnih prava i naruavanje procesne discipline.

Sud e na roite da pozove stranke, svedoke i vetake koje je na pripremnom roitu odluio da pozove na glavnu raspravu. Odredbe lana 303. ovog zakona primenie se i prilikom zakazivanja roita za glavnu raspravu.

Glava XXIII GLAVNA RASPRAVA

1. Tok glavne rasprave lan 310
Sud otvara glavnu raspravu i objavljuje predmet raspravljanja, utvruje da li su dola sva pozvana lica, proverava da li su uredno pozvana i da li su opravdala svoj izostanak.

lan 311
Ako sa roita za glavnu raspravu izostane tuilac ili ako na to roite ne doe tueni, a uredno su pozvani, rasprava e da se odri sa prisutnom strankom. Ako sa roita za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuilac i tueni ili odbiju da raspravljaju, tuba se smatra povuenom.

lan 312
Ako pripremno roite nije odrano, prvo roite za glavnu raspravu poinje izlaganjem tube, posle ega tueni iznosi odgovor na tubu. Ako je pre glavne rasprave odrano pripremno roite, predsednik vea upoznae vee sa tokom ovog roita. Stranke mogu da dopune izlaganje predsednika vea. U daljem toku rasprave raspravljae se o predlozima stranaka i injeninim navodima kojima stranke obrazlau svoje predloge, odnosno pobijaju predloge protivnika, kao i o predloenim dokazima, izvodie se dokazi i raspravljae se o injenicama koje se utvruju. Stranke mogu da iznose i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora. Ako je u ovom zakonu propisano da stranka moe da podnese odreeni prigovor ili predlog ili preduzme neku drugu parninu radnju dok se tueni na glavnoj raspravi ne upusti u raspravljanje o glavnoj stvari, takav prigovor, odnosno predlog tuilac moe da podnese, odnosno da preduzme drugu parninu radnju dok ne zavri izlaganje po tubi, a tueni dok ne zavri izlaganje odgovora na tubu.

lan 313

Sud e postavljanjem pitanja da se stara da se u toku rasprave prue potrebna objanjenja, da bi se utvrdile injenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva (lan 7. stav 2).

lan 314
Stranke mogu, u podnescima ili na kasnijim roitima, sve do zakljuenja glavne rasprave, da iznose nove injenice i predlau nove dokaze, samo ako uine verovatnim da bez svoje krivice nisu mogle da ih iznesu, odnosno predloe na pripremnom roitu, odnosno na prvom roitu za glavnu raspravu, ako pripremno roite nije odrano. Sud ne uzima u obzir injenice i dokaze koji su izneti, odnosno predloeni suprotno stavu 1. ovog lana.

lan 315
Izvoenje dokaza odreuje sud reenjem, u kome e da se naznai sporna injenica koja bi trebalo da se utvrdi izvoenjem dokaza, dokazno sredstvo i rok za izvoenje dokaza u okviru vremenskog okvira. Predloene dokaze koje ne smatra vanim za odluku, sud e da odbije i da u reenju navede razlog odbijanja. Protiv reenja kojim se odreuje ili odbija izvoenje dokaza nije dozvoljena posebna alba.

lan 316
Ako stranka prigovori da reavanje o tubenom zahtevu ne spada u sudsku nadlenost, da sud nije stvarno ili mesno nadlean, da o istom zahtevu ve tee parnica, da je stvar pravnosnano presuena, da je o predmetu spora zakljueno sudsko poravnanje ili da se tuilac pred sudom odrekao od tubenog zahteva, sud e da rei da li e o tim prigovorima da raspravlja i odluuje odvojeno od glavne stvari. Ako sud ne usvoji prigovor iz stava 1. ovog lana o kome se raspravljalo zajedno sa glavnom stvari ili ako sud posle odvojenog raspravljanja ne usvoji prigovor i odlui da se odmah nastavi glavna rasprava, reenje o prigovoru unee se u odluku o glavnoj stvari. Protiv reenja kojim se odbijaju prigovori stranaka nije dozvoljena posebna alba, ako je vee odluilo da se odmah nastavi raspravljanje o glavnoj stvari. Odredbe st. 1. do 3. ovog lana primenie se i ako sud po slubenoj dunosti odlui da odvojeno od glavne stvari raspravi o tome da li stvar spada u sudsku nadlenost, da li je sud stvarno nadlean, da li ve tee parnica, da li je stvar ve pravnosnano presuena, da li se tuilac pred sudom odrekao od tubenog zahteva, kao i da li je u parnici zakljueno sudsko poravnanje.

lan 317

Kad predsednik vea zavri sasluanje pojedinog svedoka, vetaka ili stranke, lanovi vea, stranka i njen zastupnik ili punomonik mogu neposredno da im postavljaju pitanja. Sud e da zabrani stranci postavljanje odreenog pitanja ili e da zabrani odgovor na postavljeno pitanje, ako je u pitanju ve sadran odgovor ili ako se pitanje ne odnosi na predmet postupka. Na zahtev stranke u zapisnik e da se unese pitanje iz stava 2. ovog lana.

lan 318
Sasluani svedoci i vetaci ostaju u sudnici, ako ih sud, po izjanjavanju stranaka, ne otpusti ili ne odredi da se privremeno udalje iz sudnice. Sud moe da odredi da se sasluani svedoci kasnije ponovo pozovu i jo jednom sasluaju u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka i vetaka.

lan 319
Kad sud smatra da je predmet raspravljen tako da moe da se donese odluka, saoptie da je glavna rasprava zakljuena. Sud moe da odlui da glavnu raspravu zakljui i kad je ostalo da se pribave spisi koji sadre dokaze potrebne za odluivanje ili ako treba saekati zapisnik o dokazima izvedenim od zamoljenog suda, a stranke odustanu od raspravljanja o tim dokazima ili sud smatra da to raspravljanje nije potrebno.

lan 320
Sud moe u toku veanja i glasanja da odlui da se zakljuena glavna rasprava ponovo otvori ako je to potrebno radi dopune postupka ili razjanjenja pojedinih vanijih pitanja.

2. Javnost glavne rasprave lan 321

Glavna rasprava je javna. Raspravi mogu da prisustvuju samo lica starija od 16 godina, osim ako je zakonom drugaije propisano.

lan 322
Sud moe da iskljui javnost za celu glavnu raspravu ili jedan njen deo, radi zatite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom drutvu, kao i radi zatite interesa maloletnika ili privatnosti uesnika u postupku. Sud moe da iskljui javnost i ako merama za odravanje reda propisanim u zakonu ne moe da se obezbedi nesmetano odravanje rasprave.

lan 323
Iskljuenje javnosti ne odnosi se na stranke, njihove zakonske zastupnike, punomonike i umeae. Sud moe da dozvoli da glavnoj raspravi na kojoj je iskljuena javnost prisustvuju pojedina zakonom ovlaena slubena lica i nauni radnici, ako je to od interesa za njihovu slubu, odnosno naunu delatnost. Na zahtev stranke raspravi na kojoj je iskljuena javnost e da prisustvuju najvie dva lica koja ona odredi. Sud e da upozori lica koja prisustvuju raspravi na kojoj je iskljuena javnost da su duna da kao tajnu uvaju sve ono to su na raspravi saznala i ukazae im na posledice odavanja tajne.

lan 324
Sud odluuje o iskljuenju javnosti reenjem koje mora da bude obrazloeno i javno objavljeno. Protiv reenja o iskljuenju javnosti nije dozvoljena posebna alba.

lan 325
Odredbe o javnosti na glavnoj raspravi shodno se primenjuju i na ostalim roitima.

3. Rukovoenje glavnom raspravom lan 326

Sud rukovodi glavnom raspravom, ispituje stranke, izvodi dokaze, daje re strankama, njihovim zakonskim zastupnicima i punomonicima i objavljuje odluke vea. Sud je duan da se stara da se predmet spora svestrano raspravi, da se postupak ne odugovlai i da se rasprava po mogunosti dovri na jednom roitu, odnosno u vremenskom okviru. Ako se lice koje uestvuje na raspravi protivi nekoj meri predsednika vea koja se odnosi na rukovoenje raspravom ili pitanju koje je postavio predsednik vea, lan vea ili drugo lice koje uestvuje u postupku, o takvom protivljenju odluuje vee. Protiv reenja koje se odnosi na rukovoenje raspravom nije dozvoljena posebna alba.

lan 327
Sud moe izvan roita za glavnu raspravu da donese reenje o ispravljanju podneska, o postavljanju privremenog zastupnika, o urednosti punomoja, o polaganju predujma na ime trokova za preduzimanje pojedinih radnji u postupku, o osloboenju od plaanja

trokova postupka, o obezbeenju parninih trokova, o dostavljanju sudskih pismena, o obezbeenju dokaza, o privremenim merama obezbeenja, o merama za obezbeenje procesne discipline i kanjavanju, o prekidu i zastajanju u postupku, o trokovima postupka u sluaju povlaenja tube, o spajanju parnica, kao i o odreivanju rokova. Sud je ovlaen i da, po prijemu zapisnika o izvoenju dokaza pred zamoljenim sudom, odredi da se izvre potrebne ispravke ili dopune. Izvan roita za glavnu raspravu sud je ovlaen da povodom izjave tuenog, odnosno tuioca, date pismeno ili na zapisnik kod parninog suda, donese presudu na osnovu proputanja, presudu na osnovu priznanja, odnosno presudu na osnovu odricanja.

lan 328
Ako pred istim sudom tee vie parnica izmeu istih lica ili vie parnica u kojima je isto lice protivnik raznih tuilaca ili raznih tuenih, sve ove parnice mogu da se reenjem suda spoje radi zajednikog raspravljanja, ako bi se time ubrzalo raspravljanje ili smanjili trokovi. Za sve spojene parnice sud moe da donese zajedniku presudu. Sud moe da odredi da se odvojeno raspravlja o pojedinim zahtevima u istoj tubi i po zavretku odvojenog raspravljanja moe da donese posebne odluke o tim zahtevima.

lan 329
Kad sud odlui da se odloi roite za glavnu raspravu, starae se da se za sledee roite pribave svi dokazi ije je izvoenje odreeno za to roite i da se izvre druge pripreme kako bi rasprava mogla da se zavri na tom roitu. Protiv reenja suda kojim se odlae roite ili se odbijaju predlozi stranaka o odlaganju roita, nije dozvoljena alba.

lan 330
Ako se roite odloi, novo roite odrae se po mogunosti pred istim sudijom pojedincem, odnosno veem. Ako se novo roite dri pred istim sudijom pojedincem, odnosno veem, glavna rasprava e da se nastavi.

lan 331
Ako se roite dri pred izmenjenim veem, odnosno sudijom pojedincem, glavna rasprava mora da pone iznova, ali sud moe da donese odluku da se ponovo ne sasluavaju stranke, svedoci i vetaci i da se ne vri nov uviaj, ve da se proitaju zapisnici o izvoenju ovih dokaza.

4. Odravanje reda na glavnoj raspravi lan 332

Sud je duan da se u toku glavne rasprave stara o odravanju reda u sudnici i o dostojanstvu suda.

lan 333
Ako lice koje uestvuje u postupku ili lice koje prisustvuje raspravi vrea sud ili druge uesnike u postupku, ometa rad ili se ne pokorava nareenjima suda za odravanje reda, predsednik vea moe da ga kazni novanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara, a moe i da ga udalji iz sudnice. Ako stranka ili njen punomonik bude udaljen iz sudnice, roite e da se odri i bez njihovog prisustva. Kad sud kazni novanom kaznom ili udalji iz sudnice advokata ili advokatskog pripravnika, obavestie o tome nadlenu advokatsku komoru. alba protiv reenja o novanoj kazni ili udaljenju iz sudnice ne zadrava izvrenje reenja. Novana kazna iz stava 1. ovog lana izvrava se na nain propisan u lanu 190. ovog zakona.

lan 334
Odredba lana 333. ovog zakona shodno se primenjuje i na javnog tuioca ili na javnog pravobranioca, odnosno na lica koja ih zamenjuju. O kanjavanju lica iz stava 1. ovog lana obavestie se nadleni javni tuilac i Dravno vee tuilaca, odnosno javni pravobranilac.

lan 335
Ovlaenja za odravanje reda na glavnoj raspravi iz l. 332. do 334. ovog zakona, predsednik vea ima i na ostalim roitima.

Glava XXIV SUDSKO PORAVNANJE

lan 336
Sud e u toku postupka da ukae strankama na mogunost da se poravnaju pred sudom. Stranke mogu pred sudom u toku celog postupka do njegovog pravnosnanog okonanja da zakljue sudsko poravnanje.

Ako je sudsko poravnanje zakljueno posle donoenja prvostepene odluke, sud e da donese reenje kojim e da utvrdi da je prvostepena presuda bez dejstva i da obustavi postupak. Pred sudom ne moe da se zakljui poravnanje u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu da raspolau (lan 3. stav 3). Kad sud donese reenje kojim ne dozvoljava poravnanje stranaka, zastae sa postupkom dok ovo reenje ne postane pravnosnano.

lan 337
Sporazum stranaka o poravnanju unosi se u zapisnik. Poravnanje je zakljueno kad stranke posle proitanog zapisnika o poravnanju potpiu zapisnik. Strankama se izdaje overen prepis zapisnika u kome je sadrano poravnanje, koje ima isto dejstvo kao i sudska presuda.

lan 338
Sud u toku celog postupka po slubenoj dunosti pazi da li tee parnica o zahtevu o kome je ranije zakljueno sudsko poravnanje i ako takvo poravnanje postoji, odbacie tubu.

lan 339
Sudsko poravnanje moe da se pobija samo tubom. Ako sudsko poravnanje bude poniteno postupak se nastavlja kao da sudsko poravnanje nije ni bilo zakljueno.

lan 340
Ako je to posebnim zakonom propisano ili kada stranke saglasno predloe reavanje spora putem medijacije, sud e da zastane sa postupkom i uputi stranke na medijaciju.

lan 341
Postupak medijacije sprovodi se u skladu sa posebnim zakonom. Sud e da zakae roite za glavnu raspravu ukoliko stranke ne ree spor putem medijacije po proteku roka od 30 dana od dana kada stranka obavesti sud da je odustala od medijacije.

Glava XXV PRESUDA

1. Opte odredbe lan 342

Presudom sud odluuje o zahtevu koji se odnosi na glavnu stvar i sporedna traenja. Ako postoji vie zahteva, sud e o svim zahtevima, po pravilu, da odlui jednom presudom. Ako je vie parnica spojeno radi zajednikog raspravljanja, a postoje uslovi da se konano odlui samo o jednoj parnici, moe da se donese presuda samo u pogledu te parnice.

lan 343
Sud moe da naloi tuenom da izvri odreenu inidbu samo ako je ona dospela do zakljuenja glavne rasprave. Ako sud usvoji zahtev za izdravanje, za naknadu tete u vidu rente zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada ili zbog izgubljenog izdravanja, moe da naloi tuenom i inidbe koje nisu dospele. Presuda kojom je tuenom naloeno da preda ili preuzme stvari date u zakup, moe da se donese i pre prestanka zakupodavnog odnosa.

lan 344
Ako je tuilac u tubi traio da mu se preda odreena stvar ili tuenom naloi ispunjenje neke inidbe, a istovremeno je u tubi ili do zakljuenja glavne rasprave izjavio da je voljan da umesto stvari primi neku drugu inidbu ili novani iznos, sud e, ako usvoji tubeni zahtev, da izrekne u presudi da tueni moe da se oslobodi od davanja stvari ili inidbe ije mu je ispunjenje naloeno, ako plati taj novani iznos ili ispuni tu drugu inidbu.

lan 345
Kad se stranci u presudi nalae izvrenje neke inidbe, odredie se i rok u kome je ovu inidbu duna da izvri. Rok za izvrenje inidbe je 15 dana, ako posebnim propisima nije drugaije predvieno. Sud moe da odredi dui rok za izvrenje inidbe koja se ne sastoji u novanom davanju. U meninim i ekovnim sporovima rok za izvrenje inidbe je osam dana. Rok za izvrenje inidbe poinje da tee narednog dana od dana dostavljanja prepisa presude stranci kojoj je naloeno izvrenje.

2. Vrste presuda lan 346

Ako od vie tubenih zahteva, usled priznanja, odricanja ili na osnovu raspravljanja, samo za neke postoje uslovi za konanu odluku ili ako su samo za deo jednog zahteva ispunjeni uslovi za konanu odluku, sud moe u pogledu tih zahteva, odnosno dela zahteva, da zakljui raspravu i donese presudu (delimina presuda). Deliminu presudu sud moe da donese i kad je podneta protivtuba, ako postoje uslovi za donoenje odluke samo o zahtevu tube ili zahtevu protivtube. Sud e prilikom odluivanja da li e da donese deliminu presudu, naroito da uzme u obzir veliinu zahteva ili dela zahteva koji ispunjava uslove za donoenje odluke. Delimina presuda je samostalna presuda u pogledu pravnih lekova i izvrenja.

lan 347
Ako je tueni osporio i osnov tubenog zahteva i visinu tubenog zahteva, a u pogledu osnova stvar ispunjava uslove za donoenje odluke, sud moe iz razloga celishodnosti da presudom samo utvrdi postojanje osnova tubenog zahteva (meupresuda). Do pravnosnanosti meupresude sud e da zastane sa raspravljanjem o iznosu tubenog zahteva. Meupresuda ima dejstvo samo u postupku u kome je doneta.

lan 348
Ako tueni do zakljuenja glavne rasprave prizna tubeni zahtev, sud e bez daljeg raspravljanja da donese presudu kojom usvaja tubeni zahtev (presuda na osnovu priznanja). Sud nee da donese presudu na osnovu priznanja i kad su ispunjeni uslovi, ako nae da je re o zahtevu kojim stranke ne mogu da raspolau (lan 3. stav 3). Donoenje presude na osnovu priznanja odloie se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. ovog lana prethodno pribave obavetenja. Priznanje tubenog zahteva, na roitu ili u podnesku, tueni moe da opozove do donoenja presude i bez pristanka tuioca.

lan 349
Ako se tuilac do zakljuenja glavne rasprave odrekne tubenog zahteva, sud e bez daljeg raspravljanja da donese presudu kojom odbija tubeni zahtev (presuda na osnovu odricanja). Za odricanje od tubenog zahteva nije potreban pristanak tuenog. Sud nee da donese presudu na osnovu odricanja i kad su ispunjeni uslovi, ako nae da je re o zahtevu kojim stranke ne mogu da raspolau (lan 3. stav 3).

Donoenje presude na osnovu odricanja odloie se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 3. ovog lana prethodno pribave obavetenja. Odricanje od tubenog zahteva, na roitu ili u podnesku, tuilac moe da opozove do donoenja presude i bez pristanka tuenog.

lan 350
Ako tueni ne podnese odgovor na tubu u odreenom roku, sud donosi presudu kojom usvaja tubeni zahtev (presuda zbog proputanja), ako su ispunjeni sledei uslovi: 1) tuenom je uredno dostavljena tuba sa poukom o posledicama proputanja; 2) injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tuilac podneo ili sa injenicama koje su optepoznate; 3) osnovanost tubenog zahteva proizlazi iz injenica navedenih u tubi; 4) ne postoje optepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuenog spreili opravdani razlozi da odgovori na tubu. Presuda zbog proputanja nee da se donese i kad su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog lana, ako sud nae da je re o zahtevu kojim stranke ne mogu da raspolau (lan 3. stav 3). Ako iz injenica navedenih u tubi ne proizlazi osnovanost tubenog zahteva, sud e da zakae pripremno roite, a ako tuba na pripremnom roitu nije preinaena, sud e da donese presudu kojom se tubeni zahtev odbija. Donoenje presude zbog proputanja odloie se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. ovog lana prethodno pribave obavetenja. Donoenje presude zbog proputanja moe da se odloi i ako nema dokaza da je tuenom uredno dostavljena tuba, a nesumnjivo je da mu je tuba poslata. U tom sluaju sud e da odredi rok koji ne moe da bude dui od 30 dana za dostavljanje u Republici Srbiji, odnosno dui od roka potrebnog za dostavljanje u smislu lana 133. stav 2. ovog zakona, da se proveri da li je tuenom uredno dostavljena tuba. Ako se u odreenom roku utvrdi da je tuenom bila uredno dostavljena tuba, sud e da donese presudu zbog proputanja. U sluajevima propisanim u st. 4. i 5. ovog lana, presudu zbog proputanja sud moe da donese bez izjanjavanja stranaka.

lan 351
Kad tueni kome tuba nije dostavljena na odgovor, ve mu je tuba dostavljena zajedno sa pozivom na roite, ne doe na pripremno roite ili na prvo roite za glavnu raspravu ako pripremno roite nije odrano ili ako doe na ta roita, ali nee da

se upusti u raspravljanje, a ne ospori tubeni zahtev, sud e da donese presudu kojom se usvaja tubeni zahtev (presuda zbog izostanka) ako su ispunjeni sledei uslovi: 1) tueni je uredno pozvan; 2) tueni nije podneskom osporio tubeni zahtev; 3) osnovanost tubenog zahteva proizlazi iz injenica navedenih u tubi; 4) injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tuilac podneo ili sa injenicama koje su optepoznate; 5) ne postoje optepoznate okolnosti zbog kojih tueni nije mogao da doe na roite. Presuda zbog izostanka nee da se donese i kad su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog lana, ako radi se o zahtevima kojima stranke ne mogu da raspolau (lan 3. stav 3). Donoenje presude zbog izostanka odloie se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. ovog lana prethodno pribave obavetenja. Ako iz injenica navedenih u tubi ne proizlazi osnovanost tubenog zahteva, a tuba na roitu nije preinaena, sud e da donese presudu kojom se tubeni zahtev odbija. Donoenje presude zbog izostanka moe da se odloi i ako nema dokaza da je tueni uredno pozvan, a nesumnjivo je da mu je poziv upuen. U tom sluaju sud e da odredi rok, koji ne moe da bude dui od 30 dana za dostavu u Republici Srbiji, odnosno dui od roka potrebnog za dostavljanje u smislu lana 133. stav 2. ovog zakona, da se proveri da li je tueni uredno pozvan. Ako se u odreenom roku utvrdi da je tueni bio uredno pozvan, sud e da donese presudu zbog izostanka. U sluajevima propisanim u st. 4. i 5. ovog lana, presudu zbog izostanka sud moe da donese bez izjanjavanja stranaka.

3. Donoenje i objavljivanje presude lan 352

Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda. Ako se glavna rasprava odrava pred veem, presudu donose predsednik vea i lanovi vea koji su uestvovali na roitu na kome je glavna rasprava zakljuena. Odmah po zakljuenju glavne rasprave sud donosi presudu koju objavljuje predsednik vea. U sloenijim predmetima sud moe da odloi objavljivanje presude za osam dana od dana zakljuenja glavne rasprave. U sluaju iz lana 319. stav 2. ovog zakona, presuda e da se objavi najkasnije u roku od osam dana od dana prijema spisa, odnosno zapisnika.

lan 353
Prilikom objavljivanja presude, predsednik vea javno e da proita izreku i ako je mogue da ukratko saopti razloge presude. Prilikom objavljivanja presude moe da se saopti da je sud odluio da se o odmeravanju trokova naknadno odlui. Ako je javnost na glavnoj raspravi bila iskljuena, izreka presude uvek e javno da se proita, a sud e da odlui da li e javnost da se iskljui prilikom objavljivanja razloga presude. Svi prisutni sasluae itanje izreke presude stojei.

4. Pisana izrada presude lan 354

Presuda mora da se pisano izradi u roku od osam dana od dana objavljivanja. U sloenijim predmetima sud moe da odloi pisanu izradu presude za jo 15 dana. Izvornik presude potpisuje predsednik vea. Strankama se dostavlja overen prepis presude sa uputstvom o pravu na izjavljivanje pravnog leka protiv presude. Sud je duan da otpremi overeni prepis presude narednog dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog lana.

lan 355
Pisano izraena presuda mora da sadri uvod, izreku i obrazloenje. Uvod presude sadri: naznaenje da se presuda izrie u ime naroda, naziv suda, ime i prezime predsednika i lanova vea, odnosno sudije pojedinca, ime i prezime, prebivalite ili boravite, odnosno sedite stranaka, njihovih zastupnika i punomonika, vrednost predmeta spora, kratko oznaenje predmeta spora, dan zakljuenja glavne rasprave, dan kad je presuda doneta i dan kada je presuda objavljena. Izreka presude sadri odluku suda o usvajanju ili odbijanju zahteva koji se tiu glavne stvari i sporednih traenja i odluku o postojanju ili nepostojanju potraivanja istaknutog radi prebijanja (lan 359. stav 3). U obrazloenju sud e da izloi: zahteve stranaka i njihove navode o injenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju, dokaze, injenino stanje koje je utvrdio, kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu, ako zakonom nije drugaije propisano.

U obrazloenju presude zbog proputanja, presude na osnovu priznanja, presude na osnovu odricanja, presude zbog izostanka i presude donete na osnovu lana 291. stav 2. ovog zakona iznee se samo razlozi koji opravdavaju donoenje ovakvih presuda. Presuda ne sadri obrazloenje ako su se stranke odrekle prava na pravni lek, ako posebnim zakonom nije drugaije propisano.

5. Dopunska presuda lan 356

Ako je sud propustio da odlui o svim zahtevima o kojima mora da se odlui presudom, ili je propustio da odlui o delu zahteva, stranka moe u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude da predloi parninom sudu da se izvri dopuna presude. Sud e, bez odravanja roita da odbaci neblagovremen, odnosno odbije neosnovan predlog za dopunu presude. Ako stranka ne predloi donoenje dopunske presude u roku iz stava 1. ovog lana, smatrae se da je tuba u tom delu povuena.

lan 357
Ako sud smatra da je predlog za dopunu presude osnovan, zakazae glavnu raspravu radi donoenja presude o zahtevu koji nije reen (dopunska presuda). Dopunska presuda moe da se donese i bez ponovnog otvaranja glavne rasprave ako ovu presudu donosi isto vee, a zahtev u pogledu koga se trai dopuna je dovoljno raspravljen. Ako sud smatra da je predlog za donoenje dopunske presude neblagovremen ili neosnovan, odbacie, odnosno odbie predlog reenjem. Ako se predlog za dopunu presude odnosi samo na trokove postupka, odluku o predlogu donosi sud bez odravanja roita.

lan 358
Ako je pored predloga za dopunu presude izjavljena i alba protiv presude, prvostepeni sud e da zastane sa dostavljanjem ove albe drugostepenom sudu dok se ne donese odluka o predlogu za dopunu presude i dok ne istekne rok za albu protiv ove odluke. Ako protiv odluke o dopuni presude bude izjavljena alba, ova alba zajedno sa albom protiv presude se dostavlja drugostepenom sudu. Ako se prvostepena presuda pobija albom samo zbog toga to prvostepeni sud nije presudom odluio o svim zahtevima stranaka koji su predmet parnice, alba se smatra kao predlog stranke da se donese dopunska presuda.

6. Pravnosnanost presude lan 359

Presuda koja vie ne moe da se pobija albom postaje pravnosnana. Sud tokom celog postupka po slubenoj dunosti pazi da li je stvar pravnosnano presuena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je ve pravnosnano odlueno, odbacie tubu. Ako je u presudi odlueno o potraivanju koje je tueni istakao prigovorom radi prebijanja, odluka o postojanju ili nepostojanju ovog potraivanja postaje pravnosnana.

lan 360
Pravnosnana presuda deluje samo meu strankama. Pravnosnana presuda deluje i prema treim licima zbog prirode spornog prava ili pravnog odnosa, pravnog odnosa koji postoji izmeu stranaka i treih lica ili ako je to propisano zakonom. Pravnosnanost presude vezuje se za injenino stanje utvreno do zakljuenja glavne rasprave.

lan 361
Sud je vezan za svoju presudu im je objavljena. Presuda ima dejstvo prema strankama od dana kad im je dostavljena.

7. Ispravljanje presude lan 362

Greke u imenima i brojevima, kao i druge oigledne greke u pisanju i raunanju, nedostatke u obliku i nesaglasnost prepisa presude sa izvornikom presude ispravie predsednik vea. Ispravljanje e da se izvri posebnim reenjem i unee se na kraju izvornika presude, a strankama se dostavlja overeni prepis reenja. Ako izmeu izvornika i prepisa presude postoji nesaglasnost u pogledu neke odluke sadrane u izreci presude, strankama e da se dostavi ispravljeni prepis presude sa naznaenjem da se ovim prepisom presude zamenjuje raniji prepis. Rok za izjavljivanje pravnog leka u pogledu ispravljenog dela presude tee od dana dostavljanja ispravljenog prepisa presude. O ispravljanju presude sud moe da odlui bez izjanjavanja stranaka.

Glava XXVI REENJE

lan 363
Sva reenja koja se donose na roitu objavljuje predsednik vea. Reenje koje je na roitu objavljeno dostavie se strankama u overenom prepisu samo ako je protiv tog reenja dozvoljena posebna alba ili ako se na osnovu reenja moe odmah da trai izvrenje ili ako to zahteva upravljanje postupkom, u roku od osam dana od objavljivanja. Sud je vezan za svoja reenja ukoliko se ona ne odnose na upravljanje parnicom ili ako ovim zakonom nije drugaije propisano. Ako se reenje ne dostavlja pismeno, ono prema strankama ima dejstvo im je objavljeno.

lan 364
Reenja koja sud donosi izvan roita saoptavaju se strankama dostavljanjem overenog prepisa reenja. Ako se reenjem odbija predlog jedne stranke bez prethodnog izjanjavanja protivne stranke, protivnoj stranci reenje nee da se dostavi.

lan 365
Reenje mora da bude obrazloeno ako je protiv njega dozvoljena posebna alba. Pisani sastav reenja sadri uvod i izreku, a u sluaju iz stava 1. ovog lana i obrazloenje.

lan 366
Odredbe lana 345, lana 352. stav 2, lana 353. stav 2, l. 354. do 358, lana 361. stav 2. i lana 362. ovog zakona shodno se primenjuju i na reenja.

Glava XXVII REDOVNI PRAVNI LEKOVI

1. alba protiv presude a) Pravo na albu lan 367

Stranka moe da izjavi albu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude, ako u ovom zakonu nije drugaije propisano. U meninim i ekovnim sporovima rok za albu je osam dana od dana dostavljanja prepisa presude. Blagovremeno izjavljena alba spreava da presuda postane pravnosnana u delu koji se pobija albom. O albi protiv presude odluuje drugostepeni sud.

lan 368
alba protiv prvostepene presude kojom se fizikom licu nalae isplata potraivanja ija glavnica ne prelazi iznos od 300 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan donoenja odluke, odnosno kojom se preduzetniku ili pravnom licu nalae isplata potraivanja ija glavnica ne prelazi iznos od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan donoenja odluke, ne odlae izvrenje. Ako se u presudi nalae samo naknada trokova postupka u visini koja ne prelazi iznos iz stava 1. ovog lana, alba protiv reenja o naknadi trokova postupka ne odlae izvrenje.

lan 369
Stranka moe da se odrekne prava na albu od trenutka kad je presuda objavljena. Do donoenja odluke drugostepenog suda stranka moe da povue izjavljenu albu. Stranka ne moe da opozove izjavu o odricanju od prava na pravni lek ili izjavu o povlaenju albe.

b) Sadrina albe lan 370

alba mora da sadri: 1) oznaenje presude protiv koje se izjavljuje alba; 2) izjavu da se presuda pobija u celini ili u odreenom delu; 3) razlog albe; 4) potpis podnosioca albe.

lan 371

Ako na osnovu podataka iz albe ne moe da se utvrdi koja se presuda pobija ili ako alba nije potpisana (nepotpuna alba), prvostepeni sud e reenjem, protiv koga nije dozvoljena alba, da odbaci albu kao nepotpunu (lan 101. stav 5). Ako alba po svom sadraju ima drugih nedostataka, prvostepeni sud e albu da dostavi drugostepenom sudu ne pozivajui podnosioca albe da je dopuni, odnosno ispravi.

lan 372
U albi ne mogu da se iznose nove injenice i predlau novi dokazi, osim ako podnosilac albe uini verovatnim da bez svoje krivice nije mogao da ih iznese, odnosno predloi do zakljuenja glavne rasprave. U albi ne mogu da se istiu materijalnopravni prigovori.

v) Razlozi zbog kojih presuda moe da se pobija lan 373

Presuda moe da se pobija zbog: 1) bitne povrede odredaba parninog postupka; 2) pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja; 3) pogrene primene materijalnog prava. Presuda zbog proputanja i presuda zbog izostanka ne moe da se pobija zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja. Presuda na osnovu priznanja i presuda na osnovu odricanja mogu da se pobijaju zbog bitne povrede odredaba parninog postupka ili zbog toga to je izjava o priznanju, odnosno o odricanju data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare.

lan 374
Bitna povreda odredaba parninog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo da bude od uticaja na donoenje zakonite i pravilne presude. Bitna povreda odredaba parninog postupka uvek postoji ako: 1) je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao da bude iskljuen ili izuzet ili ako je u donoenju presude uestvovao sudija koji nije uestvovao na glavnoj raspravi; 2) je odlueno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadlenost (lan 16), odnosno ako je sud odbio da odluuje o zahtevu za koji je nadlean;

3) je odlueno o zahtevu po tubi koja je podignuta posle roka propisanog zakonom; 4) je sud odluio o tubenom zahtevu za koji je stvarno nadlean vii sud iste vrste, sud druge vrste (lan 17) ili ako je povodom prigovora stranaka sud nepravilno odluio da je stvarno nadlean; 5) je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (lan 3. stav 3); 6) je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu na osnovu priznanja, presudu na osnovu odricanja, presudu zbog proputanja ili presudu zbog izostanka; 7) stranci nezakonitim postupanjem, a naroito proputanjem dostavljanja, nije data mogunost da raspravlja pred sudom; 8) je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebljava svoj jezik i pismo ili ako parnini postupak nije voen na slubenom jeziku nacionalne manjine iako su za to bile ispunjene zakonske pretpostavke; 9) je u postupku kao tuilac ili tueni uestvovalo lice koje ne moe da bude stranka u postupku ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlaeno lice ili ako parnino nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomonik stranke nije imao potrebno ovlaenje za voenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, osim ako voenje parnice, odnosno vrenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno; 10) je odlueno o zahtevu o kome je ranije pravnosnano presueno ili o kome je ranije zakljueno sudsko poravnanje; 11) je protivno zakonu bila iskljuena javnost na glavnoj raspravi; 12) presuda ima nedostataka zbog kojih se ne moe ispitati, a naroito ako je izreka presude nerazumljiva, ako protivrei sama sebi ili razlozima presude, ili ako presuda nema uopte razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o bitnim injenicama ili su ti razlozi nejasni ili protivreni ili ako o bitnim injenicama postoji protivrenost izmeu onoga to se u razlozima presude navodi o sadrini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima.

lan 375
Pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje postoji ako je sud neku bitnu injenicu pogreno utvrdio, odnosno ako je nije utvrdio. Nepotpuno utvreno injenino stanje postoji i kad na to ukazuju nove injenice ili novi dokazi (lan 372).

lan 376

Pogrena primena materijalnog prava postoji ako sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili ako takvu odredbu nije pravilno primenio.

g) Postupak po albi lan 377

alba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranku.

lan 378
Prvostepeni sud e neblagovremenu, nepotpunu (lan 371. stav 1) ili nedozvoljenu albu da odbaci reenjem, bez odlaganja. alba je neblagovremena ako je izjavljena posle isteka zakonskog roka za njeno podnoenje. alba je nedozvoljena ako je albu izjavilo lice koje nije ovlaeno za izjavljivanje albe, ako je albu izjavilo lice koje se odreklo ili je povuklo albu ili ako lice koje je izjavilo albu nema pravni interes za izjavljivanje albe.

lan 379
U sluaju da je podnosilac albe povukao albu, prvostepeni sud e reenjem da utvrdi da je alba povuena.

lan 380
Primerak blagovremene, potpune i dozvoljene albe prvostepeni sud e da dostavi protivnoj stranci koja moe u roku od 15 dana od dana dostavljanja da podnese tom sudu odgovor na albu. U meninim i ekovnim parnicama rok za odgovor na albu je osam dana. Primerak odgovora na albu prvostepeni sud e da dostavi podnosiocu albe. Neblagovremeno podnet odgovor na albu drugostepeni sud nee da razmatra.

lan 381
Po prijemu odgovora na albu ili po proteku roka za odgovor na albu prvostepeni sud e albu i odgovor na albu, sa spisima predmeta da dostavi drugostepenom sudu u roku od osam dana. Ako je u albi istaknuto da su u prvostepenom postupku povreene odredbe parninog postupka, prvostepeni sud moe da prui objanjenje povodom navoda iz albe koji se odnose na te povrede.

lan 382
Kad spisi po albi stignu drugostepenom sudu, sudija izvestilac priprema izvetaj veu radi razmatranja predmeta. Drugostepeni sud moe, po potrebi, od prvostepenog suda da pribavi izvetaj o povredama odredaba postupka i da zatrai da se radi utvrivanja tih povreda sprovedu provere. Sud e prema potrebi da proveri istinitost navoda podnosioca albe.

lan 383
Drugostepeni sud odluuje o albi, po pravilu, bez rasprave. U sluaju da drugostepeni sud ne dri raspravu duan je da odlui najkasnije u roku od devet meseci od dana prijema spisa prvostepenog suda. Ako vee drugostepenog suda nae da je radi pravilnog utvrenja injeninog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove ve izvedeni dokazi ili dokazi ije je izvoenje odbio prvostepeni sud, moe da zakae raspravu pred drugostepenim sudom. Drugostepeni sud e da zakae raspravu i odlui o albi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda ve jedanput bila ukinuta, a pobijana presuda se zasniva na pogreno i nepotpunom utvrenom injeninom stanju ili su u postupku pred prvostepenim sudom uinjene bitne povrede odredaba parninog postupka, osim ako se pobija presuda na osnovu priznanja, presuda zbog odricanja, presuda zbog proputanja, presuda zbog izostanka, kao i presuda doneta bez odravanja glavne rasprave, odnosno ako se radi o presudi u sporu male vrednosti. Ako drugostepeni sud otvori raspravu odredie vremenski okvir za sprovoenje postupka. Odredba stava 4. ovog lana primenjuje se i ako je u ponovljenom postupku tuba preinaena poveanjem postojeeg zahteva. Nepostupanje sudija u roku propisanom u stavu 2. ovog lana je osnov za pokretanje disciplinskog postupka protiv predsednika vea kome je predmet dodeljen u rad u skladu sa odredbama Zakona o sudijama.

lan 384
Na raspravu se pozivaju stranke, odnosno njihovi zakonski zastupnici ili punomonici, kao i oni svedoci i vetaci za koje sud odlui da se sasluaju. Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke sud e da odlui o albi i donese odluku uzimajui u obzir pre svega navode iz albe i odgovora na albu.

Rasprava pred drugostepenim sudom poinje izvetajem sudije izvestioca, koji izlae stanje stvari ne dajui svoje miljenje o osnovanosti albe. Posle izvetaja sudije izvestioca, proitae se presuda ili deo presude na koji se odnosi alba, a po potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom, a zatim e podnosilac albe da obrazloi albu, a protivna stranka odgovor na albu. Stranka moe na raspravi da iznosi injenice i predlae dokaze iz albe u smislu lana 372. ovog zakona. Stranka moe da predloi da sud izvede i dokaze ije je izvoenje odbio u prvostepenom postupku.

lan 385
Ako u l. 383. i 384. ovog zakona nije drugaije propisano, odredbe o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom (l. 310. do 335), kao i odredbe l. 67, 70, 202, l. 336. do 345, l. 352. do 354, l. 356. do 358. i lana 362. ovog zakona shodno se primenjuju i na raspravu i postupak pred drugostepenim sudom. Odredbe ovog zakona o odreivanju prekida (lan 223) i zastoja u postupku (lan 227) ne primenjuju se u postupku pred drugostepenim sudom.

lan 386
Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom delu u kome se pobija albom, a ako se iz albe ne vidi u kom se delu presuda pobija, drugostepeni sud e da zakljui da se presuda pobija u delu u kome stranka nije uspela u parnici. Drugostepeni sud ispituje presudu i u delu u kome se albom ne pobija ako je to propisano posebnim zakonom. Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u albi, pazei po slubenoj dunosti na bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 374. stav 2. ta. 1) do 3), 5), 7), i 9), kao i na pravilnu primenu materijalnog prava. Na prekoraenje tubenog zahteva drugostepeni sud pazi samo na zahtev stranke.

d) Odluke drugostepenog suda o albi lan 387

Drugostepeni sud moe u sednici vea ili na osnovu odrane rasprave da: 1) odbaci albu kao neblagovremenu, nepotpunu ili kao nedozvoljenu; 2) odbije albu kao neosnovanu i potvrdi prvostepenu presudu; 3) ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno suenje;

4) ukine prvostepenu presudu i odbaci tubu; 5) preinai prvostepenu presudu i odlui o zahtevima stranaka; 6) usvoji albu, ukine presudu i odlui o zahtevima stranaka. Drugostepeni sud moe da ukine prvostepenu presudu i samo u pogledu visine tubenog zahteva ako nae da u pogledu odluke o osnovu tubenog zahteva ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, kao ni razlozi na koje pazi po slubenoj dunosti. U sluaju da je prvostepena presuda ve jedanput bila ukinuta, drugostepeni sud ne moe da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno suenje. Drugostepeni sud nije vezan predlogom iz albe kako treba da odlui.

lan 388
Sud e reenjem da utvrdi da je prvostepena presuda bez dejstva i alba povuena, ako su stranke zakljuile sudsko poravnanje u toku postupka po albi.

lan 389
Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu albu odbacie drugostepeni sud reenjem, ako to nije uinio prvostepeni sud, bez odlaganja (lan 378). Ako je alba povuena u postupku pred drugostepenim sudom, sud e reenjem da utvrdi da je alba povuena.

lan 390
Drugostepeni sud e presudom da odbije albu kao neosnovanu i potvrdi prvostepenu presudu, ako nae da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, kao ni razlozi na koje pazi po slubenoj dunosti.

lan 391
Drugostepeni sud e reenjem da ukine prvostepenu presudu, ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parninog postupka (lan 374) i vratie predmet istom prvostepenom sudu ili e da ga ustupi nadlenom prvostepenom sudu radi odravanja nove glavne rasprave. U ovom reenju drugostepeni sud e da odlui i koje se sprovedene radnje, zahvaene bitnom povredom odredaba parninog postupka, ukidaju. Ako su u postupku pred prvostepenim sudom uinjene povrede odredaba iz lana 374. stav 2. ta. 2), 3), 5) i 10) ovog zakona, drugostepeni sud e da ukine prvostepenu presudu i odbaci tubu. Ako je u postupku pred prvostepenim sudom uinjena povreda odredaba iz lana 374. stav 2. taka 9) ovog zakona drugostepeni sud e, s obzirom na prirodu povrede, da

ukine prvostepenu presudu i vrati predmet nadlenom prvostepenom sudu ili e da ukine prvostepenu presudu i odbaci tubu. Drugostepeni sud odluuje presudom iz lana 387. stav 2. ovog zakona tako to albu odbija kao neosnovanu i potvruje pobijanu presudu u pogledu odluke o osnovu tubenog zahteva, a ukida je u delu u kome je odlueno o visini tubenog zahteva i u tom delu predmet vraa prvostepenom sudu na ponovno suenje.

lan 392
Drugostepeni sud e reenjem da ukine presudu prvostepenog suda i vrati predmet tom sudu na ponovno suenje ako smatra da zbog novih injenica i novih dokaza (lan 372) radi pravilnog utvrivanja injeninog stanja treba da se odri nova glavna rasprava pred prvostepenim sudom. Drugostepeni sud e reenjem da ukine prvostepenu presudu i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovno suenje i ako je zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje bilo nepotpuno utvreno, kao i ako je to zakonom propisano.

lan 393
Ako je prvostepenom presudom prekoraen tubeni zahtev time to je dosueno vie od onoga to je traeno, drugostepeni sud e da ukine prvostepenu presudu u delu u kome je prekoraen tubeni zahtev. Ako je prvostepenom presudom prekoraen tubeni zahtev tako to je odlueno o drugome, a ne o onome to je tubom traeno, drugostepeni sud e da ukine prvostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suenje. U sluaju iz stava 2. ovog lana, ne primenjuje se odredba lana 383. stav 4. ovog zakona.

lan 394
Drugostepeni sud e presudom da preinai prvostepenu presudu ako: 1) je na osnovu rasprave utvrdio drugaije injenino stanje nego to je ono u prvostepenoj presudi; 2) je prvostepeni sud pogreno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana iskljuivo na tim dokazima; 3) je prvostepeni sud iz injenica koje je utvrdio izveo nepravilan zakljuak o postojanju drugih injenica na kojima je zasnovana presuda; 4) smatra da je injenino stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvreno, ali da je prvostepeni sud pogreno primenio materijalno pravo.

lan 395

Drugostepeni sud ne moe da preinai presudu na tetu stranke koja se alila, ako je samo ona izjavila albu.

lan 396
U obrazloenju presude, odnosno reenja drugostepeni sud treba da oceni bitne albene navode i da navede razloge koje je uzeo u obzir po slubenoj dunosti. Ako se presudom alba odbija, u obrazloenju presude sud nee detaljno da obrazlae presudu u sluaju da prihvata injenino stanje utvreno prvostepenom presudom, kao i primenu materijalnog prava. Ako se prvostepena presuda ukida zbog bitnih povreda odredaba parninog postupka, u obrazloenju treba da se navedu odredbe koje su povreene, u emu se povrede sastoje i uoene nedostatke koji su od uticaja za donoenje pravilne odluke. Ako se prvostepena presuda ukida i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovno suenje zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja, navee se u emu se sastoje nedostaci i zato su nove injenice i dokazi vani i od uticaja za donoenje pravilne odluke. Ako se prvostepena presuda ukida i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovno suenje, ako je zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje nepotpuno utvreno, drugostepeni sud e da ukae zato su nove injenice i dokazi od uticaja za donoenje pravilne odluke.

lan 397
Drugostepeni sud je duan da vrati spise prvostepenom sudu u roku od 30 dana od dana donoenja odluke.

lan 398
Prvostepeni sud je duan da roku od 30 dana od dana prijema reenja drugostepenog suda odri roite na kojem e da odredi vremenski okvir za novu glavnu raspravu pred prvostepenim sudom. Prvostepeni sud je duan da izvede sve parnine radnje i da raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud u svom reenju. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu da iznose nove injenice i predlau nove dokaze o istom zahtevu, samo ako uine verovatnim da bez svoje krivice nisu mogli da ih iznesu, odnosno predloe, odnosno ako podnosilac albe nije bio stranka ili nije imao poloaj stranke (umea) do ukidanja presude, osim ako zakonom nije drugaije propisano. Stranka nema pravo da na novoj glavnoj raspravi preinai tubu, tako to e da promeni istovetnost zahteva ili istakne drugi zahtev uz postojei, a koji ne proizlazi iz istog injeninog stanja.

Ako presuda bude ukinuta zbog toga to je presudu doneo nenadlean sud, nova rasprava pred prvostepenim sudom odrae se po odredbama koje vae za odravanje glavne rasprave u sluaju kad se promeni vee (lan 331).

2. alba protiv reenja lan 399

Protiv reenja prvostepenog suda dozvoljena je alba, ako zakonom nije drugaije propisano. Ako ovaj zakon izriito odreuje da posebna alba nije dozvoljena, reenje prvostepenog suda moe da se pobija samo u albi protiv konane odluke. Protiv reenja o odreivanju privremene mere dozvoljena je posebna alba, osim ako zakonom nije drugaije propisano. Protiv reenja drugostepenog suda nije dozvoljena alba, izuzev protiv reenja iz lana 186, lana 187. stav 1, lana 189, lana 243. stav 1, lana 257. st. 1. i 2, lana 267. st. 1. do 3, lana 272, lana 333. stav 1. i lana 334. stav 1. ovog zakona. U sluaju da je reenje iz stava 4. ovog lana donelo vee apelacionog suda o albi protiv tog reenja odluuje drugo vee od troje sudija tog suda.

lan 400
Blagovremeno podneta alba zadrava izvrenje reenja, ako ovim zakonom nije drugaije propisano. Reenje protiv koga nije dozvoljena posebna alba moe odmah da se izvri.

lan 401
Reavajui o albi, drugostepeni sud moe da: 1) odbaci albu kao neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu (lan 378. i lan 399. stav 1); 2) odbije albu kao neosnovanu i potvrdi reenje prvostepenog suda; 3) preinai reenje ili ga ukine i po potrebi predmet vrati na ponovni postupak.

lan 402
U postupku po albi protiv reenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na albu protiv presude, osim odredbe lana 383. stav 4. ovog zakona, ukoliko ovim zakonom nije drugaije propisano.

Glava XXVIII VANREDNI PRAVNI LEKOVI

1. Revizija lan 403
Protiv pravnosnane presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude. Revizija je uvek dozvoljena kada je to posebnim zakonom propisano. Revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kad se tubeni zahtev odnosi na utvrenje prava svojine na nepokretnostima ili potraivanje u novcu, na predaju stvari ili izvrenje neke druge inidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnoenja tube.

lan 404
Revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrene primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni apelacionog suda, odnosno Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti graana, radi ujednaavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumaenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti revizije iz stava 1. ovog lana reenjem odluuje apelacioni sud u veu od troje sudija koji nisu uestvovali u donoenju drugostepene presude. Protiv reenja iz stava 2. ovog lana kojim se ne dozvoljava revizija, dozvoljena je alba Vrhovnom kasacionom sudu.

lan 405
O reviziji odluuje Vrhovni kasacioni sud.

lan 406
Podneta revizija ne zadrava izvrenje pravnosnane presude protiv koje je izjavljena.

lan 407
Revizija moe da se izjavi zbog: 1) bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 374. stav 2. taka 2) ovog zakona;

2) bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 374. stav 2. ta. 6), 8), 10) i 11) ovog zakona, pod uslovom da su isticane u albi, odnosno da su uinjene u postupku pred drugostepenim sudom; 3) bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 374. stav 1. ovog zakona koja je uinjena u postupku pred drugostepenim sudom; 4) pogrene primene materijalnog prava; 5) prekoraenja tubenog zahteva samo ako je ta povreda uinjena u postupku pred drugostepenim sudom. Revizija ne moe da se izjavi zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja, osim u sluaju iz lana 403. stav 2. ovog zakona.

lan 408
Vrhovni kasacioni sud ispituje pobijanu presudu samo u onom delu u kome se pobija revizijom i u granicama razloga navedenih u reviziji, pazei po slubenoj dunosti na bitnu povredu iz lana 374. stav 2. taka 2) ovog zakona i na pravilnu primenu materijalnog prava.

lan 409
Revizija se podnosi sudu koji je doneo prvostepenu presudu.

lan 410
Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbacie reenjem prvostepeni sud, bez odravanja roita. Revizija je nedozvoljena ako: 1) je reviziju izjavilo lice koje nije ovlaeno na podnoenje revizije; 2) revizija nije izjavljena preko punomonika; 3) je reviziju izjavilo lice koje je povuklo reviziju; 4) lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnoenje revizije; 5) je revizija izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne moe da se podnese (lan 403. st. 1. i 3), osim iz lana 404. ovog zakona.

lan 411
Primerak blagovremene, potpune i dozvoljene revizije prvostepeni sud dostavie protivnoj stranci u roku od osam dana od dana prijema revizije.

U roku od 30 dana od dana dostavljanja revizije, protivna stranka moe da podnese sudu odgovor na reviziju. Po prijemu odgovora ili po proteku roka za odgovor, prvostepeni sud e da dostavi reviziju i odgovor na reviziju, sa spisima predmeta, Vrhovnom kasacionom sudu preko drugostepenog suda, u roku od 15 dana.

lan 412
Vrhovni kasacioni sud odluuje o reviziji bez rasprave.

lan 413
Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbacie Vrhovni kasacioni sud reenjem, ako to, u granicama svojih ovlaenja (lan 410), nije uinio prvostepeni sud.

lan 414
Vrhovni kasacioni sud e presudom da odbije reviziju kao neosnovanu ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi na koje pazi po slubenoj dunosti. Vrhovni kasacioni sud nee detaljno da obrazlae presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana, ako zakljui da to nije potrebno zbog toga to se u reviziji ponavljaju albeni razlozi ili kad se obrazlaganjem presude kojom se revizija odbija ne bi postiglo novo tumaenje prava niti doprinelo ujednaenom tumaenju prava.

lan 415
Ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parninog postupka iz lana 374. st. 1. i 2. ovog zakona zbog koje revizija moe da se izjavi, Vrhovni kasacioni sud e reenjem da ukine u celini ili delimino presudu drugostepenog i prvostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vrati na ponovno suenje prvostepenom ili drugostepenom sudu, odnosno drugom nadlenom sudu. Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom uinjena povreda iz lana 374. stav 2. ta. 2) i 10) ovog zakona, Vrhovni kasacioni sud e da ukine reenjem donesene odluke i odbaci tubu.

lan 416
Ako Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je materijalno pravo pogreno primenjeno, presudom e da usvoji reviziju i preinai pobijanu presudu. Ako Vrhovni kasacioni sud nae da je zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje nepotpuno utvreno i da zbog toga nema uslova za preinaenje pobijane presude, reenjem e da usvoji reviziju, ukine u celini ili delimino presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet

vrati na ponovno suenje istom ili drugom veu prvostepenog, odnosno drugostepenog suda, kao i ako je to zakonom propisano (lan 392. stav 2). Ako Vrhovni kasacioni sud nae da je u sluaju iz lana 403. stav 2. ovog zakona injenino stanje pogreno ili nepotpuno utvreno, ukinue drugostepenu presudu i vratie predmet drugostepenom sudu na ponovno odluivanje.

lan 417
Ako utvrdi da je drugostepenom presudom prekoraen tubeni zahtev time to je dosueno vie od onoga to je traeno, Vrhovni kasacioni sud e da ukine drugostepenu presudu u delu u kome je prekoraen tubeni zahtev. Ako je drugostepenom presudom prekoraen tubeni zahtev tako to je odlueno o drugome, a ne o onome to je tubom traeno, Vrhovni kasacioni sud e da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suenje.

lan 418
Odluka Vrhovnog kasacionog suda dostavlja se prvostepenom sudu preko drugostepenog suda.

lan 419
Ako u l. 403. do 418. ovog zakona nije drugaije propisano, u postupku povodom revizije shodno se primenjuju odredbe l. 67, 70. i 355, lana 369. st. 2. i 3, l. 370, 371. i 376, lana 380. st. 2. i 3, lana 381. stav 2, lana 382. i l. 395. do 398. ovog zakona.

lan 420
Stranke mogu da izjave reviziju i protiv reenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnano okonan. Revizija protiv reenja iz stava 1. ovog lana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnane presude. Revizija je uvek dozvoljena protiv reenja drugostepenog suda kojim se izjavljena alba odbacuje, odnosno kojim se potvruje reenje prvostepenog suda o odbacivanju albe izjavljene protiv prvostepene presude, u delu kojim je odlueno o glavnoj stvari. Revizija je uvek dozvoljena protiv reenja drugostepenog suda kojim se potvruje reenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije izjavljene protiv pravnosnane presude u sporovima u kojima bi revizija bila dozvoljena. Revizija je uvek dozvoljena protiv reenja drugostepenog suda kojim se odbacuje predlog za ponavljanje postupka i reenja drugostepenog suda kojim se potvruje reenje prvostepenog suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka.

U postupku povodom revizije protiv reenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

2. Zahtev za preispitivanje pravnosnane presude lan 421

Protiv pravnosnane presude donete u drugom stepenu Republiki javni tuilac moe da podnese Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje pravnosnane presude. Zahtev iz stava 1. ovog lana moe da se podnese protiv pravnosnane presude kojom je povreen zakon na tetu javnog interesa. Zahtev iz stava 1. ovog lana moe da se podnese u roku od tri meseca od dana pravnosnanosti presude. Drugostepeni sud, protiv ije presude je podnet zahtev, duan je da u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva dostavi spise predmeta Vrhovnom kasacionom sudu.

lan 422
Zahtev za preispitivanje pravnosnane presude sadri oznaenje sudske presude ije se preispitivanje predlae, kao i razloge i obim u kome se predlae preispitivanje. Ako je zahtev za preispitivanje pravnosnane presude nepotpun, nerazumljiv, nedozvoljen, neblagovremen ili ako zahtev nije podnelo ovlaeno lice, Vrhovni kasacioni sud e da ga odbaci reenjem. Ako Vrhovni kasacioni sud ne odbaci zahtev za preispitivanje pravnosnane presude, dostavie ga strankama iz parninog postupka u kome je doneta pravnosnana presuda protiv koje je podnet zahtev, koje mogu u roku koji sud odredi, da podnesu odgovor na zahtev za preispitivanje pravnosnane presude.

lan 423
Vrhovni kasacioni sud odluuje o zahtevu za preispitivanje pravnosnane presude bez rasprave, a pobijanu odluku ispituje samo u granicama zahteva.

lan 424
Vrhovni kasacioni sud moe da odbije ili usvoji zahtev za preispitivanje pravnosnane presude. U sluaju da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za preispitivanje pravnosnane presude, postupie u skladu sa l. 415. do 417. ovog zakona, a ako zahtev odbija, postupie u skladu sa lanom 414. ovog zakona.

lan 425

Ako su protiv iste odluke podneti i revizija i zahtev za preispitivanje pravnosnane presude, Vrhovni kasacioni sud e da odlui o tim pravnim lekovima jednom odlukom.

3. Ponavljanje postupka lan 426

Postupak koji je odlukom suda pravnosnano okonan moe da se po predlogu stranke ponovi ako: 1) je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao da bude iskljuen ili je reenjem suda bio izuzet ili ako je u donoenju presude uestvovao sudija koji nije uestvovao na glavnoj raspravi; 2) stranci nezakonitim postupanjem, a naroito proputanjem dostavljanja, nije bilo omogueno da raspravlja pred sudom; 3) je u postupku kao tuilac ili tueni uestvovalo lice koje ne moe da bude stranka u postupku ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlaeno lice ili ako parnino nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomonik stranke nije imao potrebno ovlaenje za voenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, osim ako voenje parnice, odnosno vrenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno; 4) se odluka suda zasniva na lanom iskazu svedoka ili vetaka; 5) se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadraj; 6) je do odluke suda dolo usled krivinog dela sudije, odnosno sudije porotnika, zakonskog zastupnika ili punomonika stranke, protivne stranke ili treeg lica; 7) stranka stekne mogunost da upotrebi pravnosnanu odluku suda koja je ranije meu istim strankama doneta o istom zahtevu; 8) se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci nekog drugog organa, a ta odluka bude pravnosnano preinaena, ukinuta, odnosno ponitena; 9) je naknadno pred nadlenim organom na drugaiji nain pravnosnano, odnosno konano reeno prethodno pitanje (lan 12) na kome je sudska odluka zasnovana; 10) stranka sazna za nove injenice ili nae ili stekne mogunost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla da bude doneta povoljnija odluka da su te injenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku; 11) stranka stekne mogunost da upotrebi odluku Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrena povreda ljudskog prava, a to je moglo da bude od uticaja na donoenje povoljnije odluke;

12) je Ustavni sud, u postupku po ustavnoj albi, utvrdio povredu ili uskraivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemene Ustavom u parninom postupku, a to je moglo da bude od uticaja na donoenje povoljnije odluke.

lan 427
Iz razloga navedenih u lanu 426. ta. 1) do 4) ovog zakona ne moe da se zahteva ponavljanje postupka, ako je taj razlog bio bez uspeha iznet u ranijem postupku. Zbog razloga navedenih u lanu 426. ta. 1) i 2) i ta. 7) do 9) ovog zakona, ponavljanje postupka moe da se dozvoli samo ako stranka bez svoje krivice nije mogla te okolnosti da iznese pre nego to je raniji postupak okonan pravnosnanom sudskom odlukom.

lan 428
Predlog za ponavljanje postupka podnosi se u roku od 60 dana, i to: 1) u sluaju iz lana 426. ta. 1) i 2) ovog zakona, od dana kada je odluka dostavljena stranci; 2) u sluajevima iz lana 426. taka 3) ovog zakona, ako je u postupku kao tuilac ili tueni uestvovalo lice koje ne moe da bude stranka u postupku, od dana kada je odluka dostavljena tom licu; ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlaeno lice, ili ako parnino nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, od dana kad je odluka dostavljena stranci, odnosno njenom zakonskom zastupniku, a ako zakonski zastupnik, odnosno punomonik stranke nije imao potrebno ovlaenje za voenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, od dana kad je stranka saznala za ovaj razlog; 3) u sluajevima iz lana 426. ta. 4) do 6) ovog zakona, od dana kada je stranka saznala za pravnosnanu presudu u krivinom postupku, a ako krivini postupak ne moe da se sprovede, onda od dana kad je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih postupak ne moe da se pokrene; 4) u sluajevima iz lana 426. ta. 7), 8), 11) i 12) ovog zakona, od dana kada je stranka mogla da upotrebi pravnosnanu odluku koja je razlog za ponavljanje postupka; 5) u sluaju iz lana 426. taka 9) ovog zakona, od dana kada je odluka kojom je nadleni organ pravnosnano reio prethodno pitanje na kome je odluka zasnovana dostavljena stranci; 6) u sluaju iz lana 426. taka 10) ovog zakona, od dana kada je stranka mogla da iznese sudu nove injenice, odnosno nova dokazna sredstva. Ako bi rok iz stava 1. ovog lana poeo da tee pre nego to je odluka postala pravnosnana, taj rok se rauna od pravnosnanosti odluke, ako protiv nje nije bio izjavljen pravni lek, odnosno od dostavljanja pravnosnane odluke suda izreene u poslednjem stepenu.

Po proteku roka od pet godina od dana kad je odluka postala pravnosnana, predlog za ponavljanje postupka ne moe da se podnese. Izuzetno od stava 3. ovog lana, predlog za ponavljanje postupka iz razloga navedenih u lanu 426. stav 1. taka 2) ovog zakona ne moe da se podnese po proteku roka od deset godina od dana kad je odluka postala pravnosnana.

lan 429
Predlog za ponavljanje postupka podnosi se sudu koji je doneo odluku u prvom stepenu. U predlogu moraju da se navedu: zakonski osnov po kome se trai ponavljanje, okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnet u zakonskom roku i dokazi kojima se potkrepljuju navodi predlagaa.

lan 430
Neblagovremene (lan 428), nepotpune (lan 429. stav 2) ili nedozvoljene (lan 428) predloge za ponavljanje postupka odbacie reenjem prvostepeni sud bez odravanja roita. Ako sud ne odbaci predlog, dostavie primerak predloga protivnoj stranci po odredbama lana 141. ovog zakona, koja ima pravo da u roku od 30 dana odgovori na predlog. Kada sudu stigne odgovor na predlog ili kada protekne rok za davanje odgovora, sud e da odredi roite za raspravljanje o predlogu.

lan 431
Roite za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka odrava se pred prvostepenim sudom. Ako bude potrebe da se odri vie od jednog roita iz stava 1. ovog lana, sud e da odredi vremenski okvir.

lan 432
Po odranom roitu za raspravljanje o predlogu, prvostepeni sud donosi odluku o predlogu, osim ako se razlog za ponavljanje postupka odnosi iskljuivo na postupak pred sudom vieg stepena (lan 433). Reenjem kojim se dozvoljava ponavljanje postupka ukinue se i odluka doneta u ranijem postupku. Prvostepeni sud e da odredi glavnu raspravu tek po pravnosnanosti reenja kojim se dozvoljava ponavljanje postupka. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu da iznose nove injenice i da predlau nove dokaze, u skladu sa vremenskim okvirom koji sud odredi.

lan 433

Ako se razlog za ponavljanje postupka odnosi iskljuivo na postupak pred sudom vieg stepena, prvostepeni sud e da dostavi predmet sudu vieg stepena radi donoenja odluke. O predlogu za ponavljanje postupka sud vieg stepena odluuje bez rasprave. Ako sud vieg stepena nae da je opravdan predlog za ponavljanje postupka i da nije potrebno da se dri nova glavna rasprava, ukinue odluke donete u ranijem postupku i donee novu odluku o glavnoj stvari.

4. Odnos izmeu predloga za ponavljanje postupka i drugih vanrednih pravnih lekova lan 434
U sluajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka, sud e reenjem da odlui koji e postupak da nastavi, a sa kojim e da zastane, uzimajui u obzir sve okolnosti, a naroito razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta i dokaze koje su stranke predloile. U sluajevima u kojima stranka podnese predlog za ponavljanje postupka i posle toga izjavi reviziju, sud e po pravilu da zastane sa postupkom po reviziji do okonanja postupka povodom predloga za ponavljanje postupka, osim ako nae da postoje ozbiljni razlozi da postupi drugaije. Odredbe st. 1. i 2. ovog lana shodno e da se primenjuju i ako javni tuilac podigne zahtev za preispitivanje pravnosnane presude, a stranka pre, istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka.

lan 435
Reenje iz lana 434. stav 1. ovog zakona donosi prvostepeni sud ako predlog za ponavljanje postupka stigne prvostepenom sudu pre nego to je predmet povodom revizije upuen Vrhovnom kasacionom sudu. Ako predlog za ponavljanje postupka stigne poto je predmet povodom revizije upuen Vrhovnom kasacionom sudu, reenje iz lana 434. stav 1. ovog zakona donosi Vrhovni kasacioni sud. Reenje iz lana 434. stav 2. ovog zakona donosi prvostepeni sud, osim ako je predmet, u vreme kada revizija stigne prvostepenom sudu, povodom predloga za ponavljanje postupka upuen sudu vieg stepena radi donoenja odluke (lan 433. stav 1), u kom sluaju reenje donosi sud vieg stepena. Protiv reenja suda iz st. 1. i 2. ovog lana nije dozvoljena alba.

Deo trei POSEBNI POSTUPCI Glava XXIX POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA

lan 436
Ako u odredbama ove glave nije drugaije propisano, u parnicama iz radnih odnosa shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona.

lan 437
U parnicama iz radnih odnosa postupak u prvom stepenu sudi sudija pojedinac.

lan 438
U postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naroito prilikom odreivanja rokova i roita, sud posebno vodi rauna o potrebi hitnog reavanja radnih sporova.

lan 439
U toku postupka sud moe i po slubenoj dunosti da odredi privremene mere u skladu sa zakonom koji ureuje izvrenje i obezbeenje, radi spreavanja nasilnog postupanja ili radi otklanjanja nenadoknadive tete. Sud e odluku o odreivanju privremene mere po predlogu stranke da donese u roku do osam dana od dana podnoenja predloga. Protiv reenja o odreivanju privremene mere nije dozvoljena posebna alba.

lan 440
Sud e u presudi kojom nalae izvrenje neke inidbe da odredi rok od osam dana za njeno izvrenje. Ako tueni ne doe na roite za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, sud e da odri roite i odlui na osnovu utvrenog injeninog stanja. O posledici izostanka sa roita za glavnu raspravu iz stava 1. ovog lana, sud e da upozori tuenog u pozivu za roite.

lan 441
Revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Glava XXX POSTUPAK U PARNICAMA POVODOM KOLEKTIVNIH UGOVORA

lan 442

Ako u odredbama ove glave nije drugaije propisano, u parnicama povodom kolektivnih ugovora shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona.

lan 443
U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora ostvaruju zatitu prava kada nastane spor o pojedinom spornom pitanju u postupku zakljuivanja, odnosno izmena i dopuna zakljuenog kolektivnog ugovora, pod uslovom da spor o spornom pitanju nije reen mirnim putem ili putem arbitrae koju su obrazovali uesnici kolektivnog ugovora u skladu sa odredbama posebnog zakona.

lan 444
U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora sud moe da zastane sa postupkom najdue do 30 dana da bi stranke pokuale da spor ree mirnim putem. Sud uvek prilikom odreivanja rokova i roita u postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora posebno vodi rauna o potrebi hitnog reavanja ovih sporova.

lan 445
Presudom u parnicama povodom kolektivnih ugovora sud izrie kako glasi odredba u kolektivnom ugovoru kojom se ureuje sporno pitanje iz kolektivnog ugovora. Izreka presude predstavlja sastavni deo kolektivnog ugovora sve dok on vai. Sud e u presudi kojom nalae izvrenje neke inidbe da odredi rok za njeno izvrenje.

lan 446
Rok za izjavljivanje albe je osam dana. Rok za donoenje odluke o albi je 60 dana.

lan 447
U parnicama povodom kolektivnih ugovora revizija je dozvoljena.

Glava XXXI POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETANJA DRAVINE

lan 448
Ako u odredbama ove glave nije drugaije propisano, u parnicama zbog smetanja dravine shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona.

lan 449

Prilikom odreivanja rokova i roita po tubama zbog smetanja dravine sud posebno vodi rauna o potrebi hitnog reavanja ovih sporova. U postupku u parnicama zbog smetanja dravine ne primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na odgovor na tubu i zakazivanje i odravanje pripremnog roita. U pozivu za glavnu raspravu navee se, pored ostalog, da e sud, ako tueni izostane sa roita za glavnu raspravu, da donese reenje zbog izostanka.

lan 450
Raspravljanje o tubi zbog smetanja dravine ograniie se samo na raspravljanje i dokazivanje injenica poslednjeg stanja dravine i nastalog smetanja. Iskljueno je raspravljanje o pravu na dravinu, o pravnom osnovu, savesnosti dravine ili o zahtevima za naknadu tete. Ako tueni ne doe na roite za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, sud e da donese reenje zbog izostanka, pod uslovima iz lana 351. ovog zakona.

lan 451
U toku postupka sud moe po slubenoj dunosti i bez sasluanja protivne stranke da odredi privremene mere u skladu sa zakonom koji ureuje izvrenje i obezbeenje radi otklanjanja hitne opasnosti protivpravnog oteenja ili spreavanja nasilja ili otklanjanja nenaknadive tete. Sud e odluku o odreivanju privremene mere po predlogu stranke da donese u roku do osam dana od dana podnoenja predloga. Protiv reenja o odreivanju privremene mere nije dozvoljena posebna alba.

lan 452
Sud e u odluci kojom nalae strankama ispunjenje dunosti da odredi rok za njeno ispunjenje. Rok za izjavljivanje albe protiv odluke suda je osam dana. Iz opravdanih razloga sud moe da odlui da alba ne zadrava izvrenje reenja. U postupku po albi protiv prvostepene odluke donete u parnici zbog smetanja dravine shodno se primenjuju odredbe lana 383. stav 4. i l. 384. i 385. ovog zakona. Protiv reenja donetih u parnicama zbog smetanja dravine revizija nije dozvoljena.

lan 453
Tuilac gubi pravo da u izvrnom postupku zahteva izvrenje reenja kojim se tuenom po tubi zbog smetanja dravine nalae izvrenje odreene radnje, ako nije zahtevao

izvrenje u roku od 30 dana od proteka roka koji je reenjem odreen za izvrenje te radnje.

lan 454
Ponavljanje pravnosnano okonanog postupka zbog smetanja dravine dozvoljeno je samo iz razloga propisanih u lanu 426. ta. 1) do 3) ovog zakona u roku od 30 dana od pravnosnanosti reenja o smetanju dravine.

Glava XXXII IZDAVANJE PLATNOG NALOGA

lan 455
Ako se tubeni zahtev odnosi na dospelo potraivanje u novcu, a to se potraivanje dokazuje verodostojnom ispravom priloenom tubi u izvorniku ili overenom prepisu, sud e, pod uslovom da je priloen i dokaz o uruenoj opomeni za plaanje dospelog potraivanja, da izda nalog tuenom da ispuni tubeni zahtev (platni nalog). Kao verodostojne isprave smatraju se naroito: 1) javne isprave; 2) privatne isprave na kojima je potpis obveznika overio organ nadlean za overavanje; 3) menice i ekovi sa protestom i povratnim raunom ako su oni potrebni za zasnivanje zahteva; 4) izvodi iz overenih poslovnih knjiga; 5) fakture; 6) isprave koje po posebnim propisima imaju znaaj javnih isprava. Platni nalog izdae sud iako tuilac u tubi nije predloio izdavanje platnog naloga, a ispunjeni su svi uslovi za izdavanje platnog naloga. Ako na osnovu verodostojne isprave moe da se trai izvrenje u skladu sa zakonom kojim se ureuje izvrenje i obezbeenje, sud e da izda platni nalog samo ako tuilac uini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga. Ako tuilac ne uini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga, sud e tubu da odbaci.

lan 456
Ako se tubeni zahtev odnosi na dospelo potraivanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 2.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnoenja tube, sud e da izda platni nalog protiv tuenog iako uz tubu nisu priloene

verodostojne isprave, a u tubi je iznet osnov i iznos dugovanja i naznaeni su dokazi na osnovu kojih moe da se utvrdi istinitost tubenih navoda. Platni nalog iz stava 1. ovog lana moe da se izda samo protiv glavnog dunika.

lan 457
Platni nalog se izdaje bez odravanja roita. U platnom nalogu sud e da izrekne da je tueni duan u roku od osam dana, a u meninim i ekovnim sporovima u roku od tri dana, od dana dostavljanja platnog naloga da ispuni zahtev tube zajedno sa trokovima koje je sud odmerio ili u istom roku da izjavi prigovor protiv platnog naloga. U platnom nalogu sud e tuenog da upozori da e da odbaci neblagovremeno podnet prigovor. Platni nalog dostavlja se strankama. Tuenome se uz platni nalog dostavlja i primerak tube sa prilozima.

lan 458
Ako sud ne usvoji predlog za izdavanje platnog naloga, nastavie postupak po tubi u skladu sa odredbama ovog zakona koje vae za opti parnini postupak. Protiv reenja suda kojim se ne usvaja predlog za izdavanje platnog naloga nije dozvoljena alba.

lan 459
Platni nalog tueni moe da pobija samo prigovorom. Ako se platni nalog pobija jedino u pogledu odluke o trokovima, ova odluka moe da se pobija samo albom protiv reenja. U delu u kome nije pobijan prigovorom, platni nalog postaje pravnosnaan.

lan 460
Neblagovremene, nepotpune ili nedozvoljene prigovore odbacie sud bez odravanja roita. Ako su prigovori podneti blagovremeno, sud e odmah da zakae roite za glavnu raspravu. Stranke mogu da iznose nove injenice i da predlau nove dokaze, a tueni moe da istie i nove prigovore u pogledu pobijanog dela platnog naloga najkasnije do zakljuenja prvog roita za glavnu raspravu. U odluci o glavnoj stvari sud e da odlui da li platni nalog u celini ili delimino ostaje na snazi ili se ukida.

lan 461
Ako tueni prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavanje platnog naloga (l. 455. i 456) ili da postoje smetnje za dalji tok postupka, sud e prvo da odlui o tom prigovoru. Ako nae da je takav prigovor osnovan, ukinue reenjem platni nalog i po pravnosnanosti reenja otpoee raspravljanje o glavnoj stvari, ako takvom raspravljanju ima mesta. Ako sud ne usvoji prigovor iz stava 1. ovog lana, prei e na raspravljanje o glavnoj stvari, a reenje suda unee se u odluku o glavnoj stvari. Ako povodom prigovora nedospelosti sud nae da je zahtev tube dospeo posle izdavanja platnog naloga a pre zakljuenja glavne rasprave, sud e presudom da ukine platni nalog i odlui o tubenom zahtevu (lan 343. stav 1).

lan 462
Sud moe po slubenoj dunosti da se oglasi mesno nenadlenim najkasnije do izdavanja platnog naloga. Tueni moe da istakne prigovor mesne nenadlenosti samo u prigovoru protiv platnog naloga.

lan 463
Ako se sud posle izdavanja platnog naloga oglasi stvarno nenadlenim, ukinue platni nalog i po pravnosnanosti reenja o nenadlenosti ustupie predmet nadlenom sudu. Ako sud posle izdavanja platnog naloga utvrdi da je mesno nenadlean, nee da ukine platni nalog, nego e po pravnosnanosti reenja kojim se oglasio nenadlenim da ustupi predmet nadlenom sudu.

lan 464
Ako sud u sluajevima propisanim ovim zakonom donese reenje kojim se odbacuje tuba, ukinue i platni nalog.

lan 465
Tuilac moe da povue tubu bez pristanka tuenog samo do podnoenja prigovora. Ako se tuba povue, sud e reenjem da ukine platni nalog. Ako tueni do zakljuenja glavne rasprave odustane od svih podnetih prigovora, platni nalog ostaje na snazi.

lan 466

U postupku za izdavanje platnog naloga pred privrednim sudovima isprava na osnovu koje se izdaje platni nalog ne mora da bude priloena u izvorniku ili u overenom prepisu. Prepis ove isprave moe da overi ovlaeni radnik pravnog lica.

Glava XXXIII POSTUPAK U SPOROVIMA MALE VREDNOSTI

lan 467
Ako u odredbama ove glave nije drugaije propisano, u postupku o sporovima male vrednosti shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona.

lan 468
Sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tubeni zahtev odnosi na potraivanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnoenja tube. Promena kursa iz stava 1. ovog lana nakon podnoenja tube ne utie na primenu pravila ovog postupka. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tubeni zahtev ne odnosi na potraivanje u novcu, a tuilac je u tubi naveo da pristaje da umesto ispunjenja odreenog zahteva primi odreeni novani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. ovog lana (lan 33. stav 1). Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tubenog zahteva nije novani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tuilac u tubi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog lana (lan 33. stav 2).

lan 469
Ne smatraju se sporovima male vrednosti, u smislu odredaba ove glave zakona, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja dravine.

lan 470
Postupak o sporovima male vrednosti sprovodie se i povodom prigovora protiv platnog naloga, ako vrednost osporenog dela platnog naloga ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnoenja tube.

lan 471
Postupak o sporovima male vrednosti sprovodi se pred niim sudovima prvog stepena, ako ovim zakonom nije drugaije propisano.

lan 472

U postupku o sporovima male vrednosti ne dostavlja se tuba tuenom na odgovor. Uz poziv za glavnu raspravu tuenom e da se dostavi tuba. U ovim parnicama ne zakazuje se i ne odrava se pripremno roite.

lan 473
U pozivu za glavnu raspravu navee se, pored ostalog, da e da se smatra da je tuilac povukao tubu ako ne doe na roite za glavnu raspravu, da e sud, ako tueni izostane sa roita za glavnu raspravu, da donese presudu zbog izostanka (lan 351). Sud e da upozori stranke da u ovom postupku treba da sve injenice i dokaze iznesu do zakljuenja prvog roita za glavnu raspravu, da u albi protiv presude ne mogu da se iznose nove injenice i predlau novi dokazi, kao i da odluka moe da se pobija samo zbog bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 374. stav 2. ovog zakona i zbog pogrene primene materijalnog prava.

lan 474
U postupku o sporovima male vrednosti, zapisnik o glavnoj raspravi, pored podataka iz lana 116. stav 1. ovog zakona, sadri: 1) izjave stranaka koje su od bitnog znaaja, a naroito one kojima se, u celosti ili delimino, priznaje tubeni zahtev, odrie od tubenog zahteva, preinaava ili povlai tuba, ili odrie od albe; 2) bitnu sadrinu izvedenih dokaza; 3) odluke protiv kojih je dozvoljena alba i koje su objavljene na glavnoj raspravi; 4) da li su stranke bile prisutne objavljivanju presude i ako jesu, da su pouene pod kojim uslovima mogu da izjave albu.

lan 475
Ako tuilac ne doe na roite za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, smatrae se da je povukao tubu. Ako tueni ne doe na roite za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, sud e da donese presudu zbog izostanka (lan 351).

lan 476
Ako tuilac preinai tubu tako da vrednost predmeta spora prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije postupak e da se dovri u skladu sa odredbama ovog zakona o optem parninom postupku. Ako tuilac do zakljuenja glavne rasprave koja se vodi u skladu sa odredbama ovog zakona o optem parninom postupku smanji tubeni zahtev tako da vie ne prelazi

dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije, dalji postupak sprovee se u skladu sa odredbama ovog zakona o postupku o sporovima male vrednosti.

lan 477
Presuda u postupku o sporovima male vrednosti objavljuje se odmah po zakljuenju glavne rasprave. Prilikom objavljivanja presude sud e ukratko da je obrazloi i poui stranku o uslovima pod kojima moe da izjavi albu (lan 479). Pisano izraena presuda u obrazloenju sadri utvreno injenino stanje, navoenje dokaza na osnovu kojih je ono utvreno i propise na kojima je sud zasnovao presudu.

lan 478
U postupku o sporovima male vrednosti dozvoljena je posebna alba samo protiv reenja kojim se okonava postupak. Ostala reenja protiv kojih je po ovom zakonu dozvoljena posebna alba mogu se pobijati samo albom protiv odluke kojom se postupak okonava. Reenja iz stava 2. ovog lana ne dostavljaju se strankama, ve se objavljuju na roitu i unose u pisani sastav odluke.

lan 479
Presuda ili reenje kojim se okonava parnica u postupku o sporovima male vrednosti moe da se pobija samo zbog bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 374. stav 2. ovog zakona i zbog pogrene primene materijalnog prava. Povodom albe u postupku o sporovima male vrednosti ne primenjuju se odredbe lana 392. ovog zakona. Protiv prvostepene presude, odnosno reenja iz stava 1. ovog lana stranke mogu da izjave albu u roku od osam dana. Rok za albu rauna se od dana objavljivanja presude, odnosno reenja, a ako je presuda, odnosno reenje dostavljeno stranci, rok se rauna od dana dostavljanja. U postupku o sporovima male vrednosti, rok iz lana 345. stav 2. i lana 356. stav 1. ovog zakona je osam dana. Protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

Glava XXXIV POSTUPAK U PRIVREDNIM SPOROVIMA

lan 480
Odredbe ove glave primenjuju se u svim sporovima u kojima sude privredni sudovi u skladu sa zakonom kojim se ureuje stvarna nadlenost sudova (privredni spor), ako za pojedine sporove nije propisana druga vrsta postupka. Ako odredbama ove glave nije drugaije propisano, u postupku u privrednim sporovima shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona.

lan 481
Za sporove radi utvrenja postojanja ili nepostojanja ugovora, radi izvrenja ugovora, u sporovima radi naknade tete usled neizvrenja ugovora, pored opte mesne nadlenosti, mesno je nadlean sud mesta gde je po sporazumu stranaka, tueni duan da izvri ugovor. Za statusne sporove koji nastanu povodom upisa u registar, odnosno brisanja iz registra, pored opte mesno nadlenog, mesno je nadlean i sud prema mestu upisa u registar. Za sporove koji proistiu iz upisa u registar, odnosno brisanja iz registra mesno je nadlean sud prema mestu upisa u registar.

lan 482
U prvom stepenu sudi sudija pojedinac. Kad sudi u drugom stepenu drugostepeno vee ine tri sudije.

lan 483
Parnina radnja zastupnika moe se opozvati samo ako je u pitanju priznanje ili odricanje od tubenog zahteva.

lan 484
U privrednim sporovima sporne injenice se po pravilu dokazuju ispravama.

lan 485
Revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnane presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 300.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnoenja tube.

lan 486
U postupku u privrednim sporovima vae sledei rokovi:

1) rok od 30 dana za podnoenje predloga za vraanje u preanje stanje iz lana 110. stav 3. ovog zakona; 2) rok od osam dana za izvrenje inidbe, a za inidbe koje se ne sastoje u novanom davanju sud moe da odredi dui rok.

lan 487
U postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tubeni zahtev odnosi na potraivanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednosti od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnoenja tube. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tubeni zahtev ne odnosi na potraivanje u novcu, a tuilac je u tubi naveo da pristaje da umesto ispunjenja odreenog zahteva primi odreeni novani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. ovog lana (lan 33. stav 1). Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tubenog zahteva nije novani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tuilac u tubi naveo, ne prelazi iznos iz stava 1. ovog lana (lan 33. stav 2). U postupku o sporovima male vrednosti u privrednim sporovima tuba se ne dostavlja tuenom na odgovor.

Glava XXXV POSTUPAK U POTROAKIM SPOROVIMA

lan 488
U postupcima u sporovima koji proizlaze iz ugovornog odnosa potroaa i trgovca (potroaki sporovi) shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona, ako u odredbama ove glave ili posebnim zakonom nije drugaije propisano. Izuzetno od stava 1. ovog lana, odredbe ove glave nee da se primenjuju na sporove koji nastanu usled smrti, telesne povrede ili naruavanja zdravlja, pruanja zdravstvenih ili pravnih usluga i prenosa prava na nepokretnostima. Ako se zbog sloenosti predmeta postupka, ili predloenih dokaza, potroaki spor ne moe raspraviti u skladu sa odredbama ove glave, sud e da donese reenje da se postupak nastavi po pravilima opteg parninog postupka. Protiv reenja iz stava 3. ovog lana nije dozvoljena alba.

lan 489
U postupku o potroakim sporovima tuba se ne dostavlja na odgovor. Uz poziv za glavnu raspravu tuenom e da se dostavi tuba.

U postupku o potroakim sporovima ne zakazuje se i ne odrava pripremno roite. Roite za glavnu raspravu zakazuje se i odrava najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema tube u sud.

lan 490
U pozivu za glavnu raspravu navee se, pored ostalog, da e da se smatra da je tuilac povukao tubu ako ne doe na roite za glavnu raspravu, da e sud, ako tueni izostane sa roita za glavnu raspravu, da odri roite i donese presudu na osnovu utvrenog injeninog stanja. Sud e da upozori stranke da u ovom postupku treba da sve injenice i dokaze iznesu do zakljuenja prvog roita za glavnu raspravu, da u albi protiv presude ne mogu da iznose nove injenice i predlau nove dokaze, kao i da odluka moe da se pobija samo zbog bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 374. stav 2. ovog zakona i zbog pogrene primene materijalnog prava.

lan 491
Ako tuilac ne doe na roite za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, smatrae se da je povukao tubu. Ako tueni ne doe na roite za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, sud e da odri roite i odlui na osnovu utvrenog injeninog stanja.

lan 492
Presuda u potroakim sporovima objavljuje se odmah po zakljuenju glavne rasprave. Prilikom objavljivanja presude sud e ukratko da je obrazloi i poui stranku o uslovima pod kojima moe da izjavi albu (lan 493). Pisano izraena presuda u obrazloenju sadri utvreno injenino stanje, navoenje dokaza na osnovu kojih je ono utvreno i propise na kojima je sud zasnovao presudu. U postupku o potroakim sporovima dozvoljena je posebna alba samo protiv reenja kojim se okonava postupak. Ostala reenja protiv kojih je po ovom zakonu dozvoljena posebna alba mogu da se pobijaju samo albom protiv odluke kojom se postupak okonava. Reenja iz stava 4. ovog lana ne dostavljaju se strankama, ve se objavljuju na roitu i unose u pisani sastav odluke.

lan 493
Presuda ili reenje kojim se okonava parnica u postupku o potroakim sporovima moe da se pobija samo zbog bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 374. stav 2. ovog zakona i zbog pogrene primene materijalnog prava.

Protiv prvostepene presude, odnosno reenja iz stava 1. ovog lana stranke mogu da izjave albu u roku od osam dana. Rok za albu rauna se od dana objavljivanja presude, odnosno reenja, a ako je presuda, odnosno reenje dostavljeno stranci, rok se rauna od dana dostavljanja. U postupku o potroakim sporovima rok iz lana 345. stav 2. i lana 356. stav 1. ovog zakona je osam dana.

Glava XXXVI POSTUPAK ZA ZATITU KOLEKTIVNIH PRAVA I INTERESA GRAANA

lan 494
Ako u odredbama ove glave ili posebnim zakonom nije drugaije propisano, u postupku za zatitu kolektivnih prava i interesa shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona.

lan 495
Udruenja, njihovi savezi i druge organizacije, osnovane u skladu sa zakonom, mogu, kad je to zakonom propisano, da pokrenu postupak za zatitu kolektivnih prava i interesa graana. Lica iz stava 1. ovog lana mogu da pokrenu postupak za zatitu kolektivnih prava i interesa prava odreenog kruga graana ako je takva zatita predviena njihovom registrovanom ili propisima odreenom delatnou, ako se cilj njihovog udruivanja ili delovanja odnosi na zajednike interese i prava veeg broja graana i ako su postupanjem tuenog oni povreeni ili tee ugroeni.

lan 496
U postupku za zatitu kolektivnih prava i interesa graana na strani tuioca, u svojstvu umeaa sa poloajem jedinstvenog suparniara, mogu da pristupe i druga lica koja su ovlaena na podnoenje tube. Na strani tuioca u postupku za zatitu kolektivnih interesa i prava graana mogu da se umeaju i trea lica iji su kolektivni interesi i prava povreeni radnjama tuenog.

lan 497
Za suenje o sporovima za zatitu kolektivnih prava i interesa graana stvarno je nadlean sud odreen zakonom. Za suenje o sporovima za zatitu kolektivnih prava i interesa graana nadlean je, pored suda opte mesne nadlenosti, i sud na ijem je podruju preduzeta radnja kojom se povreuju kolektivni interesi ili prava graana, ako posebnim propisima nije drugaije predvieno.

lan 498
U postupcima za zatitu kolektivnih prava i interesa graana, ako posebnim propisima nije drugaije predvieno, tuilac moe tubom da trai: 1) zabranu preduzimanja aktivnosti od koje preti povreda prava i interesa graana koje je tuilac zakonom ovlaen da titi; 2) uklanjanje postojee povrede kolektivnih prava i interesa graana ili tetnih posledica postupanja tuenog i uspostavljanje preanjeg stanja, stanja u kome takva povreda vie ne bi mogla da nastane ili stanja koje priblino odgovara stanju koje je postojalo pre povrede; 3) utvrivanje nedoputenosti radnje kojom su povreeni kolektivni interesi i prava graana; 4) objavljivanje presude kojom je usvojen tubeni zahtev iz razloga navedenih u ta. 1) do 3) ovog lana u sredstvima javnog informisanja, o troku tuenog.

lan 499
Ako udruenja, njihovi savezi i druge organizacije iz lana 495. stav 1. ovog zakona tvrde da neko lice obavlja delatnost na nain na koji se ugroavaju kolektivna prava i interesi graana, to lice moe da podnese tubu kojom e da zahteva: 1) da se utvrdi da preduzetim radnjima nije ugrozio, odnosno povredio kolektivna prava i interese graana, odnosno da ih nije povredio na nedoputen nain; 2) da se udruenju, njihovim savezima i drugim organizacijama iz lana 495. stav 1. ovog zakona zabrani odreena radnja, a naroito istupanje u javnosti u vezi sa tvrdnjom da tuilac obavlja delatnost na nain na koji se ugroavaju kolektivna prava i interesi; 3) naknadu tete priinjene neistinim iznoenjem ili prenoenjem tvrdnji; 4) objavljivanje presude kojom je usvojen tubeni zahtev u sredstvima javnog informisanja o troku tuenog. Tuilac iz stava 1. ovoga lana moe zahteve za presudu da istakne i protivtubom u postupku pokrenutom protiv njega tubom iz lana 498. ovoga zakona.

lan 500
Tubom iz lana 499. ovog zakona tuilac moe da obuhvati, kao tuene i lica koja su ovlaena da zastupaju lice iz lana 495. stav 1. ovog zakona, lanove njegovih organa, kao i lica koja u njegovo ime istupaju u javnosti. Tuilac iz stava 1. ovog zakona moe da trai da sud lice iz lana 495. stav 1. ovog zakona i lica iz stava 1. ovog lana osudi na naknadu tete iju e visinu sud da utvrdi po slobodnoj oceni (lan 232), pod uslovom da je odbijen kao neosnovan tubeni zahtev

istaknut u tubi iz lana 498. ovog zakona i da je voenjem tog postupka, a posebno njegovim praenjem u sredstvima javnog informisanja, tee povreen ugled i poslovni interes tuioca.

lan 501
Sud moe, pre pokretanja i u toku postupka da odredi privremene mere do okonanja postupka u skladu sa odredbama zakona kojim se ureuje izvrenje i obezbeenje, radi spreavanja nasilnog postupanja ili radi otklanjanja teko nadoknadive ili nenadoknadive tete, ako tuilac uini verovatnim da je tueni svojim radnjama povredio ili ugrozio kolektivna prava i interese graana. Sud je duan da odluku o odreivanju privremene mere donese odmah ili najkasnije u roku od osam dana.

lan 502
Do okonanja postupka po tubama iz l. 498. i 499. ovog zakona ne moe da se po istovetnom zahtevu pokrene drugi postupak.

lan 503
U presudi kojom usvaja zahteve iz tube iz l. 498. i 499. ovog zakona sud moe da odlui da alba ne zadrava izvrenje ili da odredi krai rok od propisanog roka za ispunjenje inidbe koja je naloena tuenom.

lan 504
Fizika i pravna lica mogu u posebnim parnicama za naknadu tete da istiu povredu kolektivnih prava i interesa graana koja je utvrena pravnosnanom presudom u postupku za zatitu kolektivnih prava i interesa graana iz lana 498. ovog zakona. U postupku za naknadu tete iz stava 1. ovog lana, ne moe da se osporava povreda kolektivnih prava i interesa graana koja je utvrena pravnosnanom presudom.

lan 505
Odredbe ove glave shodno se primenjuju i kad potroa pokrene postupak zbog nepravinih ugovornih odredbi i nepotenog poslovanja u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita potroaa.

Deo etvrti PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 506
Postupci zapoeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovee se po odredbama Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09).

Ako je u postupcima iz stava 1. ovog lana posle stupanja na snagu ovog zakona presuda, odnosno reenje kojim se okonava postupak ukinuto i vraeno na ponovno suenje, ponovni postupak sprovee se po odredbama ovog zakona.

lan 507
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09). Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai lan 203. Porodinog zakona ("Slubeni glasnik RS", broj 18/05).

lan 508
Ovaj zakon stupa na snagu 1. februara 2012. godine.