FAKULTET INENJERSKIH NAUKA KRAGUJEVAC

Arhitektura raunarskih sistema

SEMINARSKI RAD
Asocijativna memorija

Student: Marovi Katarina 726/2012

Profesor: Jasna Radulovi

Arhitektura raunarskih sistema

Sadraj

Osnovni pojmovi ..................................................................................................... 2 Memorijski medijumi .............................................................................................. 2 Podela memorije ...................................................................................................... 3 Parametri memorije ................................................................................................. 3 Asocijativna memorija ..............................................................................................4 Literatura ..................................................................................................................7

Arhitektura raunarskih sistema

Osnovni pojmovi
Memoriju ili memorijski sistem ine ureaji koji obezbeuju zapisivanje binarnih podataka. Memorija je namenjena upisu, pamenju i itanju podataka i programa. Operacija upisa i operacija itanja nazivaju se jo i pristup memoriji. Svaki memorijski sistem bilo kog tipa sadri memorijski medijum na kome si pamte podaci, kao i odgovarajue upravljake elektronske i programske blokove. Za memorije raunara koristi se iroki opseg tipova, tehnologija, organizacija i cena. Nijedna tehnologija nije optimalna u zadovoljenju zahteva za memorijski sistem raunara. Kao posledica toga svaki raunarski sistem poseduje hijerarhiju memorijskih podsistema, pri emu nekim procesor pristupa direktno, a nekim pristupa preko ulazno-izlaznih modula.

Memorijski medijumi
Za obradu podataka na raunaru tj. za njihovo unoenje u raunar ili izlaz iz raunara, kao i za prenos na daljinu, podaci se pamte na posebnim materijalnim nosiocima memorijskim medijumima ili nosiocima podataka. Memorijski medijum predstavlja materijal, ili konfiguraciju nainjenu od njega, ija se neka njegova promenljiva fizika veliina koristi za registrovanje podataka. Primeri medijuma su: magnetne trake, diskete, magnetni diskovi, optiki diskovi, bistabilna elektronska kola itd. U svim memorijskim sistemima koji se danas koriste na memorijskom medijumu se pamti energija u nekim diskretnim koliinama, kao to su npr. magnetni moment, struja, naelektrisanje, provodni put i sl. Da bi se neki medijum mogao koristiti za pamenje podataka, treba da poseduje: a) dva stabilna stanja kojima se predstavljaju binarne vrednosti 0 i 1, b) mogunost upisa prelaskom u odgovarajue stanje, c) mogunost itanja stanja.
2

Arhitektura raunarskih sistema

Podela memorije
Memorija raunara se sastoji od operativne memorije i spoljne memorije. Operativna memorija je namenjena privremenom pamenju podataka i programa, a sainjena je od bistabilnih memorijskih elemenata. U operativnoj memoriji se takoe pamte i meurezultati i konani rezultati obrade. Operativna memorija esto se sastoji od vie memorijskih modula, pri emu svaki od njih moe da obavi istovremeno jedan pristup memoriji. Memorijski moduli organizovani su u memorijske banke, sastavljene od vie modula koji dele iste ulazne i izlazne magistrale. Spoljna memorija ima veliki kapacitet i slui za pamenje podataka velikog obima i njihovo uvanje na dui vremenski period, a znatno je sporija od operativne memorije. Spoljne memorije slue za dugotrajno uvanje podataka i programa, uvanje podataka velikog obima, arhiviranje podataka, uvanje rezervnih kopija podataka i dr.

Parametri memorije
Za opis karakteristika memorije koristi se vie razliitih parametara od kojih su osnovni sledei: 1) kapacitet memorije broj bajtova ili bitova koji se mogu zapamtiti na memoriji; 2) vreme pristupa ili kanjenje vremenski interval koji protekne od dovoenja signala za definisanje pristupa do zavretka upisa ili itanja; 3) memorijski ciklus minimalni dozvoljen vremenski interval izmeu dva uzastopna pristupa memoriji. Memorijski ciklus nemo e biti krai od vremena pristupa, a obino je neto dui od njega;

Arhitektura raunarskih sistema

4) jedinica prenosa za operativnu memoriju jedinica prenosa je memorijska re, tj.broj bitova koji se istovremeno ita ili upisuje; 5) brzina prenosa podataka broj bitova, bajtova ili memorijskih rei koje ureaj moe preneti u jednoj sekundi posle postavljanja upisno itajue glave na poetak bloka ili segmenta podataka; 6) cena 1 bita memorije odnos ukupne cene memorije prema kapacitetu memorije.

Asocijativna memorija
U mnogim zadacima obrade podataka potrebno je pronai podatke u nekoj strukturi podataka smetenoj u operativnu memoriju. Procedura traenja nekog elementa sastojae se od poreenja zapamenih podataka sa zadatom vrednou sve dok ne dodje do poklapanja. Pri tome e broj pristupa operativnoj memoriji zavisiti od mesta traenog elementa i algoritma po kome se vri traenje. Vreme potrebno za traenje podataka u operativnoj memoriji moe se znatno skratiti ako se zapameni podaci mogu identifikovati ne samo na osnovu adrese nego i na osnovu njihovog sadraja. Onda kada vreme traenja treba da bude vrlo kratko, postoji memorija koja omoguava pristup na osnovu sadraja i ona se naziva asocijativna memorija ili memorija sa adresiranjem prema sadraju . Asocijativna memorija je memorija sa neposrednim pristupom kojoj su dodatno ugraena kola koja omoguavaju istovremeno poreenje u samo jednom memorijskom ciklusu sadraja svih lokacija sa zadatim sadrajem kljuem. U njoj se traenje vri na osnovu sadraja i pronalaze se sve lokacije koje imaju sadraj jednak sadraju kljua ili dela kljua. U asocijativnoj memoriji pristupa se istovremeno i paralelno svim lokacijama na osnovu njihovog sadraja. Da bi to bilo mogue potrebni su memorijski elementi sloeniji od obinih bistabilnih kola, a nazivaju se asocijativni memorijski elementi (AME). Zato je asocijativna memorija skuplja od memorije sa neposrednim pristupom. Na slici 1. prikazan je asocijativni memorijski element.

Arhitektura raunarskih sistema

m
x signal selekcije lokacije y signal selekcije bita s signal stanja memorijskog elementa k ulazni bit kljua m ulazni bit maske p rezultat poreenja kljua i stanja memorijskog elementa

Asocijativni

s p

memorijski element

Slika 1 Opti model asocijativnog memorijskog elementa

Ulazi x i y slue kod pristupa asocijativnoj memoriji kao memoriji sa neposrednim pristupom. Sranje memorijskog elementa dobija se na izlazu s. Kod asocijativnog pristupa poredi se ulazni signal (bit) kljua k sa stanjem memorijskog elementa s. Izlaz p imae vrednost 1 ako ulazni bit kljua k i stanje memorijskog elementa s imaju istu vrednost. Pri tome bit maske m definie da li bit kljua k treba da se ispituje na poklapanje ili ne. Princip rada asocijativne memorije je sledei (slika 10). Registar maske sadri vrednost 1 u onim pozicijama koje odreuju deo kljua za uporeivanje na poklapanje. Klju iz registra kljua uporeuje se sa sadrajem svake memorijske lokacije, ako registar maske ima 1 u svim pozicijama. U protivnom, u poreenju uestvuju samo oni bitovi kljua za koje je u odgovarajuim pozicijama maske upisana vrednost 1. Ovde je maska binarna re koja odreuje koji bitovi kljua se uporeuju sa sadrajima memorijskih lokacija.

Arhitektura raunarskih sistema

Slika 2 Struktura asocijativne memorije

Sadraj registra kljua uporeuje se sa sadrajem svih memorijskih lokacija u samo jednom memorijskom ciklusu. Za svaku memorijsku lokaciju postoji po jedan komparator iji je izlaz jednak 1 ako postoji poklapanje, tj. ako memorijska re ima iste bitove kao i definisani bitovi kljua. Sve takve lokacije oznae se u registru indikatora poklapanja, koji ima po jedan bit za svaku memorijsku lokaciju sa vrednou 1. Posle uporeivanja moe se memorijskim lokacijama za koje postoji poklapanje pristupiti radi itanja, pri emu se sada asocijativna memorija tretira kao memorija sa neposrednim pristupom.

Arhitektura raunarskih sistema

Literatura

http://www.wikipedia.org/ http://www.scribd.com/ http://gim.ftn.uns.ac.rs