Djerdap National Park Guide.

BE PR SPL IM AT ER AN AK
kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap
Vodi
ENDEMIT
Beograd, 2012.
Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap
Izdava
Ekoloko drutvo Endemit
www.endemit.org.rs Za izdavaa Nada osi
Urednici i autori Bojan Stanisavljevi, Nada osi, Ivana Jeli Recenzenti Bojan Gavrilovi Ivan Jari Jelka Crnobrnja Isailovi Milo iri Stefan Skori Verica Stojanovi Fotografije Bojana Petri, Verica Stojanovi, Vladan orevi, Ivana Jeli, Jelka Crnobrnja Isailovi, Milo Jari, Nada osi, Predrag Lazarevi Spisak ostalih autora i izvora fotografija nalazi se na adresi: www.endemit.org.rs/publikacije/pdf/vodic-ilustracije.pdf Dizajn Milo Jari Lektura Slobodanka Petri tampa Sapient Graphics, Nehruova 2a, Novi Beograd Tira 500 ISBN 978-86-88465-02-1 Publikacija Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap finansirana je kroz Matra/KNIP program Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu.
SADRAJ
7 Predgovor 9 NP erdap poloaj, zatita i 13 Kulturno-istorijsko naslee NPerdap 20 Obiaji i verovanja lokalnog stanovnitva 23 Savremeno stanovnitvo 23 Stanje privrede i perspektive razvoja ireg
karakteristike podruja
podruja NP erdap 25 Potencijal za razvoj ekoturizma u NP erdap 26 Turistike manifestacije na podruju erdapa bioloka raznovrsnost NP erdap
30 Biodiverzitet bioloka raznovrsnost

NP erdap 31 Kako se sluiti Vodiem?
35 GLJIVE 43 VASKULARNA FLORA 71 INSEKTI 81 RIBE 91 VODOZEMCI 105 GMIZAVCI 117 PTICE 143 SISARI 169 Registar vrsta 172 Renik strunih pojmova 176 Literatura 178 O Ekolokom drutvu Endemit
DODACI
Potovani itaoci!
Pred vama je vodi kroz prirodnu i kulturnu batinu najveeg Nacionalnog parka u Srbiji. Njegovo izdavanje deo je aktivnosti kojima Ekoloko drutvo Endemit obeleava 12 godina svog postojanja i dugogodinjeg terenskog rada na podruju NP erdap. Vodi je popularno napisan i bogato ilustrovan. Sastoji se iz dva dela: uvodnog, u kome je predstavljeno podruje NP erdap, njegove karakteristike, prirodne i kulturne vrednosti, i drugog dela, u kome je po izboru urednika dat pregled preko 100 vrsta gljiva, biljaka i ivotinja. Prikazani broj vrsta, u ovom Vodiu, predstavlja samo mali deo ili uzorak ukupnog prirodnog bogatstva NP erdap. Osnovni kriterijumi za izbor vrsta bili su njihova ugroenost, stepen zatite, specifinost, ali i verovatnoa da budu viene u svojim prirodnim stanitima od strane posetilaca Parka. Zavrni deo Vodia ine sledea poglavlja: literatura, registar naziva vrsta (latinski, srpski, engleski) i renik strunih izraza. Ovom prilikom zahvaljujemo se svima onima koji su uestvovali u izradi i izdavanju ovog Vodia, a posebno Ambasadi Kraljevine Holandije, koja je obezbedila finansijsku podrku za izradu i tampu ove publikacije, u okviru projekta Vodi kroz bioloku raznovrsnost NP erdap. Posebno se zahvaljujemo kolegama iz NP erdap na dugogodinjoj uspenoj saradnji. Vodi predstavlja izvod iz naunopopularne publikacije Monografija NACIONALNI PARK ERDAP - Vrednosti, lepota prirode i zatita, koju Ekoloko drutvo Endemit priprema i koja bi trebalo da bude publikovana u skorijoj budunosti. U pripremi Vodia korieni su pojedini delovi tekstova koji su sastavni deo ove Monografije, te se ovom prilikom zahvaljujemo autorima. Ovaj Vodi ima za cilj da vas upozna sa prirodnim i kulturnim vrednostima Parka, da vam ukae na njihov znaaj i pomogne da svi zajedno shvatimo zato je vano da ovo podruje sauvamo za neke budue generacije. U Beogradu, jul 2012. Urednici 7
NP erdap poloaj, zatita i karakteristike podruja
acionalni park erdap nalazi se u severoistonom delu Srbije, tanije u njenom karpatskom delu, na granici izmeu Srbije i Rumunije. Prostire se na duini od 100 km, du desne obale Dunava, od Golupca do Karataa, kao uski brdsko-planinski pojas irine 2-8 km, uzdiui se nad Dunavom 50-800 m nadmorske visine. Ovo podruje stavljeno je pod zatitu 1974. godine, na osnovu Zakona o Nacionalnom parku erdap, kao najvei nacionalni park u Srbiji. Park se prostire na teritoriji tri optine: Kladovo, Majdanpek i Golubac, obuhvata povrinu 63.608,45 ha, a njime upravlja Javno preduzee Nacionalni park erdap.
U skladu sa Zakonom o zatiti prirode na ovom podruju su uspostavljene tri zone zatite (I, II i III stepena) i reimi korienja resursa, a u zavisnosti od specifine namene i funkcije pojedinih delova Parka. Dunav je glavni reni tok, koji se prua itavom duinom erdapskog podruja, tako da ostali vodotoci na podruju Parka pripadaju njegovom neposrednom slivu. Na potezu od Golupca do Sipa Dunav preseca karpatsku 9
planinsku barijeru i gradi duboku uzanu klisuru, strmih, pa mestimino i vertikalnih strana, koje se diu iznad renog nivoa za 200-300 m, a ponegde i 500 m. Od 2.850 km svoga toka, 100 km Dunava nalazi se u Nacionalnom parku, a u erdapskim Kazanima Dunav je najui (140 m) i najdublji (90 m).
U ovom delu Dunav predstavlja kompozitnu renu dolinu poto se na njenom toku javljaju etiri suena dela klisure, koje su razdvojene kotlinskim proirenjima, i to idui nizvodno: Golubaka (Gornja) klisura, Ljupkovska kotlina, klisura Gospoin vir, Donjomilanovaka kotlina, Veliki i Mali Kazan, Oravska kotlina i Sipska klisura koja nosi naziv Gvozdena vrata (erdap), po emu je i itava dolina Dunava u ovom delu dobila ime erdapska klisura. Najvie take NP erdap su: omrda (806 m n.v.) i Likovac (803 m n.v.) zapadno, a Veliki Greben sa Crnim vrhom (655 m n.v.) istono od Poreke reke. Na Veliki Greben se nastavlja krenjaka povr planine Miro sa Velikim (768 m n.v.) i Malim trpcem (626 m n.v.). U celini posmatrano, NP erdap predstavlja brdsko podruje, sa veoma izraenom plastikom terena i znatnom promenljivou osnovnih morfolokih elemenata: visina, 10
pravac pruanja, nagib i ekspozicija. Osim strmih delova klisure u dolini Dunava i pojedinih njegovih pritoka, reljef se uglavnom odlikuje blae zaobljenim formama. Vertikalna diferenciranost reljefa nije izuzetno velika s obzirom na to da visinske razlike doseu maksimalno oko 700 m, pri emu je opta karakteristika bre ili sporije uzdizanje terena od severa prema jugu. Dolinama pritoka Dunava izvrena je poprena disekcija podruja, tako da se, idui du erdapske klisure, zapaa neprekidno smenjivanje dolina, reka i potoka i razvoa koja ih razdvajaju. Geoloka podloga je u podruju erdapa veoma raznovrsna. U klisurama i kanjonima dominiraju krenjake stene, koje izgrauju visoke gromadne masive koji se uzdiu nad Dunavom: Jelenske stene, Sokolovac, oka Njalta, Veliki
trbac, Mali trbac i dr. Silikatne stene nalaze se preteno u dolinskim delovima klisure i otro su razdvojene od krenjakih formacija. Po svojim stratigrafskim, petrolokim, paleontolokim i geotektonskim odlikama ovo podruje, posebno erdapska klisura, predstavlja izuzetnu riznicu dokumenata o istoriji razvitka zemljine kore, sloenosti geolokih procesa i promenama paleoekolokih uslova. Reka Dunav usekla 11
je duboku klisuru popreno na pravac pruanja Junih Karpata, tako da se geoloka graa najbolje moe sagledati u samoj erdapskoj klisuri, koja se odlikuje izvanrednom raznovrsnou u pogledu litolokog sastava stenskih masa, genetske pripadnosti i geoloke starosti. Teren je izgraen, poev od proterozojskih kriljaca, preko paleozojskih i mezozojskih stenskih kompleksa, pa do razliitih facijalnih i genetskih tipova kvartarnih naslaga.
Uzimajui u obzir geografski poloaj Nacionalnog parka erdap, na njegovoj teritoriji se oekuje tipina kontinentalna klima. Meutim, na ovom prostoru je dolo do formiranja specifinog erdapskog mikroklimata, koji nastaje pod uticajem: 1) vodene mase i povrine Dunava, 2) specifine strukture klisure (njene dubine, irine, ekspozicije i nagiba strana) i 3) veoma raznovrsnog biljnog pokrivaa. Obrazovanjem velikog vetakog jezera na Dunavu stvoreni su ne samo novi mikroklimatski uslovi u erdapu ve i u njegovom irem podruju. Naime, zime u erdapskoj klisuri manje su otre nego u Pomoravlju i junom Banatu na zapadu, a pogotovo u Negotinskoj krajini na istoku Srbije. Leta su, meutim, zbog velike vodene mase Dunava, umovitih padina i konfiguracije klisure znatno sveija. Dakle, relativno blage zime i ne tako arka leta osnovna su karakteristika specifine erdapske klime . 12
Kulturno-istorijsko naslee NP erdap
rva naseljavanja (nastanjivanja) podruja erdapa deavala su se u vreme kada oblici kulture starijeg kamenog doba delimino nestaju i poinju da se transformiu u forme kulture Lepenskog vira (od 6700. do 5500. godine p.n.e.). U tom periodu se broj ljudskih zajednica na ovom prostoru postepeno poveavao. Osim na Lepenskom viru, niu naselja van peina, pod vedrim nebom i na niskim dunavskim terasama i ostrvima. Prvo su graena manja naselja u blizini vode i drugih prirodnih resursa. Kasnije su nastajala vea naselja graena po utvrenom obrascu, redu i rasporedu, to je bilo praeno pripitomljavanjem ivotinja, kultivacijom odreenih vrsta biljaka, izradom alatki i oruja, kako iz ritualnih tako i iz ekonomskih razloga.
Kultura Lepenskog vira

Nekada je erdapski prostor bio sredite jedne od najblistavijih i najsloenijih kultura, koja se odlikovala planski graenim naseobinama ribolovaca, lovaca i sakupljaa hrane. Ova kultura je nazvana kulturom Lepenskog vira.
Arheoloko nalazite Lepenski vir
13
Na ovom prostoru pronaene su mnogobrojne alatke od kamena, kostiju i rogovlja, ploice sa urezanim znacima slinim pismu i brojevima u koordinatnom sistemu itd. Prvobitno su arheolozi pronali drevno naselje s grobovima i monumentalnim skulpturama od dinovskih kamenih oblutaka iz vremena starijeg od 5300. godine stare ere. Neto kasnije su, kako uzvodno tako i nizvodno, otkrivena i druga naselja iz istog razdoblja u kojima su postojala kultna mesta sa mnogobrojnim sakralnim predmetima, kao to su skulpture od dinovskih kamenih oblutaka u vidu ribolike ljudske glave, ribe, jelena i dr. Naseljena mesta na podruju Nacionalnog parka erdap, osim Lepenskog vira, nastajala su u praistoriji na Skulptura, Lepenski vir uu Koice, juno od Dobre, kod Gospoinog vira, na Pesai i Padini, Stubici, Malim i Velikim Livadicama, u Klisuri, Lepenskoj potkapini, na Katarininim livadama, Vlascu, pokraj Poreke reke, kod Golubinja, na Peckoj bari, Alibegu, Hajdukoj vodenici, Baraeu, Razvrtu i Ikoani. Kultura Lepenskog vira u svojoj zavrnoj fazi proirila se i van teritorije erdapa, posebno niz Dunav, ka istoku, o emu svedoe nalazi sa Banskog ostrva, Kladovske skele, Korbovskog ostrva, Velikog ostrva i Kule.
Predrimski period
Zabeleeno je da su u periodu od 3500. do 2000. godine p.n.e. erdapom sa istoka prostrujale nomadske i stepske kulture bakarnog i bronzanog doba. Kasnije su na ovaj prostor stigli traki mnogoboci Tribali sa razvijenim kultom ivotinja, kao i Skordisci sa Daanima, kratkorono se nastanivi na mestima gde se nekada stanovalo u kulturi Lepenskog vira. Oko 1000. godine p.n.e. ili neto kasnije, nakon zavretka masovnog lananog raseljavanja 14
stanovnitva, poinju da se pojavljuju i nova naselja u erdapu. Ova naselja inili su poluukopani stambeni objekti graeni u Boljetinu, Hajdukoj vodenici i drugim erdapskim naseljima.
Rimska zaostavtina na erdapu iz perioda I-V veka

Prodor Rimljana na Balkansko poluostrvo poeo je krajem treeg veka p.n.e., ali se na Dunavu nastanjuju neto kasnije (73. godine p.n.e.). Mnogobrojni rimski osvajai su ostavili neizbrisiv trag na erdapu krenjem i graenjem
Trajanov most
puteva i plovidbenih kanala kroz klisuru, kao i postavljanjem tabli u ast zavretka tako izgraenih grandioznih dela. U takva dela ubraja se i veliki most kod sela Kostol (Trajanov most), koji je ak 1.000 godina vaio za najdui ikad napravljen u svetu. O gradnji Trajanovog vojnog puta, koji je iao ivicama planina na desnoj obali Dunava mestimino uklesan u stene, svedoi Trajanova tabla. Urezana je na isklesanoj steni iznad erdapske klisure i posveena je rimskom caru Trajanu u vreme njegovih vojnih pohoda protiv Daana severno od Dunava, 100103. godine. Rimljani su ovom delu svoje imperije pridavali poseban znaaj. U okviru Limesa, utvrene granice Rimskog carstva, izgradili su nizove velikih i malih tvrava, vojnotehnikih instalacija i vojnih poloaja, legijskih i pomonih utvrda. Ovi objekti su sluili za smetaj peadije, konjice, flote, specijalnih i pomonih trupa. Znaajni lokaliteti iz rimskog 15
Trajanova tabla
perioda na podruju erdapa su: zidovi kod Brnjice (na Pojtingerovoj karti, verovatno iz IV veka, zabeleeni kao Ad Novae), kastrum kod ezave, kastrum i veliki grad Novae sa pristanitem kod Dobre, Ad Frofirlag na uu Koice, Ad Scrofulus na Bosmanu, kastel na Velikim Livadicama, kula u Lepenskom viru, rimska graevina na Ciganiji, utvrenje na Velikom Gracu, manja osmatranica kod Malog Golubinja, straara na Peckoj bari, utvrenje Dijana, kao i Zerna, Ducepratum i Zanes u blizini Tekije. Kao rimsko naselje
Rimsko utvrenje Dijana
16
spominje se i Barae. Dijana zasluuje posebnu panju jer je to bilo najvee i najznaajnije utvrenje, a danas je i jedno od najbolje ouvanih rimskih utvrenja na prostoru od Golupca do Prahova.
Ranovizantijski period
Poetkom V veka na podruje erdapa naseljavaju se Vizantinci, koji su obnavljali stare i gradili nove utvrde. U ovom vremenskom periodu izgraeno je utvrenje kod Livadica, straara na Gospoinom viru, utvrenje na Pesai, osmatranica na Malim Livadicama, pristanite na Peckoj bari, utvrenje na Hajdukoj vodenici, naselje Barae.
Dolazak Slovena
Justinijan je dopustio Slovenima da se nasele uz obale Dunava, od Crnog mora pa sve do Morave. Na ovaj nain nastaju i prva slovenska naselja na prostoru erdapa, koja datiraju iz 602. godine.
Srednji vek i srednjovekovna utvrenja

Jedna od najbolje ouvanih srednjovekovnih tvrava na teritoriji Srbije i poznato utvrenje na ulazu u erdapsku
Golubaka tvrava
17
klisuru jeste utvrenje Golubaki grad. Ovo utvrenje bilo je izuzetno vano s obzirom na to da je obezbeivalo lako kontrolisanje svih kretanja na Dunavu i njegovim obalama. Interesantno je da su graditelji ove tvrave nepoznati, jer o tome nema pisanih dokumenata. Pretpostavlja se da je gradnja utvrenja zapoeta u XIII veku. Kao ugarsko vojno utvrenje spominje se 1335. godine, ali su ga osvajali i Vizantinci, Maari, Srbi, Turci i dr. O samoj gradnji i daljoj istoriji Golubake tvrave postoje razne prie i verovanja. Po jednoj legendi u tvravi je bila zatoena vizantijska kraljica Jelena, koja je sa najvie kule hranila golubove kako bi ublaila svoju samou i tugu, pa je po tome Golubac dobio ime. Po drugoj legendi ime potie od devojke Golubane, koja nije htela da poe za turskog pau, pa je svezana i muena do smrti na steni nasred Dunava, koja danas nosi ime Babakaj, od turskih rei koje znae Babo, pokaj se!. Naravno o imenu tvrave i pomenute stene postoje i druge legende. Uz utvrenja
Stena Babakaj
iz srednjeg veka nicala su i razvijala se sledea naselja: ezava, Gospoin vir, Pesaa, Manastir, Padina, Ravna, naselje kod Boljetina, naselje kod Donjeg Milanovca, na Hajdukoj vodenici itd.
Naselja u periodu do XX veka

Kasniji period na ovom prostoru karakterie opstanak Vizantije, ali i dolazak Bugara, Srba, Turaka itd. erdapska naselja su jedno vreme pripadala srpskoj despotovini, kasnije Beogradskom paaluku, da bi na kraju celo podruje 18
erdapa ulo u sastav srpske drave, kada je po Hatierifu iz 1830. i 1833. godine granica Srbije obuhvatala reku Timok. Seoska naselja su esto nastajala na istim mestima na kojima su i ranije postojala. Ova naselja su se vremenom
Turska tvrava Fetislam kod Kladova
menjala, nestajala, ponovo se izgraivala i razvijala zajedno sa stanovnitvom koje se bavilo zemljoradnjom, stoarstvom, lovom i ribolovom. Tako, na primer, jo u XV veku, u Donjomilanovakoj kotlini pre nastanka naselja Pore nalazilo se naselje Banja, koje su spalili Turci. Dananji Donji Milanovac, nekadanji Pore, od 1690. godine bio je smeten na ostrvu, a od 1832. godine na obali - uu reke Zlatice u Dunav. U blizini Tekije se javlja naseljeno mesto Kobilova ili Kovilovo. Austrougarski istoriari ne pominju Tekiju ni 1773. godine, ve naselje pod imenom Kovilovo. Ime Teke, kao pretee Tekije, javlja se tek 1784. godine. Pored pomenutih naselja u ovom periodu postojala su i naselja Dobra, Brnjica, Boljetin, Orekovica, Mosna, Golubinje, Sip, dok je Petrovo selo nastalo neto kasnije.
XX vek
Veina naselja koja su postojala u periodu nakon srednjeg veka, odrala su se i kao takva postoje i danas. Posebno je tokom prve i poetkom druge polovine XX veka zabeleen znaajan rast broja stanovnitva u gotovo svim postojeim naseljima. 19
Obiaji i verovanja lokalnog stanovnitva
uga istorija naseljavanja, smenjivanje, kontakt i meanje vie kultura uslovili su veoma sloenu etniku i nacionalnu strukturu stanovnitva, ali i bogatu obiajnu tradiciju u celom ivotnom ciklusu ljudi. Tradicionalna nonja, koja se, istina, sve manje koristi u svakodnevnom ivotu, razlikuje se u veim naseljima: gradska u Golubinju, Donjem Milanovcu, Tekiji i Sipu, crnogorska u Petrovom selu i vlaka ungurjanska i caranska u ostalim naseljima. Lokalno stanovnitvo na podruju erdapa jo od ranih epoha karakterie postojanje raznoraznih obreda i rituala, koji su prema verovanju stanovnitva omoguavali lagodniji ivot ili obezbeivali spokojniju smrt. Interesantno je da ovi rituali i obredi nisu nestali tokom vremena, ve su se samo menjali i uspeli da opstanu i do dananjih dana. Kako su se uglavnom bavili zemljoradnjom, panja stanovnika ovih naselja bila je naroito usmerena na natprirodne sile koje vladaju na njivama, a kojima su se obraali uz odreene rituale. Ovdanji narod ima razvijen i bogat vlastiti narodni kalendar u kome je svaki dan propraen odreenim obiajem i verovanjem. Obiaje esto prate tajanstvene i mistine Etno izloba u Dobri radnje, koje ljudi ovog kraja ine u raznim prilikama i iz raznih pobuda, verujui da e im pomoi i koristiti. Namena narodnih obiaja je razliita, sprovode se radi zatite zdravlja ukuana, uveanja imovine, reproduktivne plodnosti, dozivanja kie, suzbijanja i razbijanja gradonosnih oblaka,
20
leenja bolesnika, ali i radi osvete i elje da se nekome nanese teta. Vlasi, etnika grupa na podruju erdapa, i danas se striktno pridravaju obiaja. Obiaji imaju dosta arhainih elemenata i vuku korene ak iz lovako-sakupljakog sistema privreivanja. Hronoloki poinju Danom medveda (Zoa ursuluj) ili Danom vukova (Zoa lupilor), kada se ne radi nita. Slede obiaji pred Boi i za vreme Boia (Kraun), na dan Svetog Vasilija (Sanvasij) i na Bogojavljenje, kada se osvetava najee rena vodica, koja tako postaje lek za ukuane. Postoji verovanje da se na Mladence (Smc), Vrbicu, Veliki etvrtak (oj mare), Todorovu nedelju (Sntoaeri), Uskrs (Pae), urevdan (Sti Georgije), Zeleni etvrtak (oja vere) i pred Duhove ne radi nita, da se ne bi pozelenelo. Pojedini stanovnici erdapskog regiona veruju u mitska bia i boansko-magijske sile, koje vladaju prirodom i upravljaju sudbinom, poput vampira (Moroji ili Moruoni), vetica (Morojke), vila, avola, zmaja, milosnica, suenica, vukodlaka. ivot uz veliku reku doprineo je verovanju u postojanje 100 vodenih duhova koji dave oveka u dunavskoj vodi. I danas strah od vodenih duhova navodi pojedine itelje priobalnih sela da ne koriste amce. Mnogi od njih ne ulaze u vodu niti se kupaju u njoj.
Vila na reci
Na ovom prostoru pojavljuju se i druga mitska bia, poput Talasona, koji prema verovanju stanovnitva nastaje od osobe ija je senka uzidana u neku graevinu. Bajanje se smatra najstarijim metodom leenja lokalnog stanovnitva, pri emu se koriste predmeti iz okoline za pomo bolesniku. Vraanje je doprinosilo leenju, ali se 21
njime saznavala i sudbina. Vradbine su koriene za proterivanja zla, vetica, karakondula na bunjitima, ubritima, grobljima, vodenicama. Veruje se da ponaanje ivotinja najavljuje odreene dogaaje. Tako lajanje pasa nagovetava smrt, a penjanje kokoki na ograde nagovetava poplave. Kukurikanje
petlova na kunom pragu, sputanje pauka sa plafona ili sletanje bubamare na aku najavljuje dolazak gostiju. Ovako razvijen svet zamiljenih bia ukazuje ne samo na arhainost nekih od ovih elemenata i procesa asimilacije raznorodnog stanovnitva ve i na uticaj same sredine (blizina Dunava, velike ume, razni karstni oblici), koja je doprinela da se ovaj mitski svet i danas zadri, to samo predstavlja dodatnu vrednost ovako pejzano, bioloki i kulturoloki raznovrsnom podruju.
22
Savremeno stanovnitvo
acionalni park erdap prostire se na administrativnoj teritoriji tri optine (Kladovo, Majdanpek i Golubac), na kojima je registrovano ukupno 9 naselja: jedno gradsko (Donji Milanovac) i osam seoskih (Tekija i Petrovo Selo u optini Kladovo; Mosna, Boljetin, Topolnica (deo) i Golubinje (deo) u optini Majdanpek; Brnjica i Dobra u optini Golubac). Prema neobjavljenim podacima sa popisa iz 2011. godine, podruje Parka naseljava ukupno 7.409 stanovnika. Od tog broja ak 95% ine Srbi, oko 2% Vlasi, a manje od 0,85% ostali narodi i narodnosti. Donji Milanovac je bio i ostao najvee naselje na ovom podruju, sa 2.552 popisanih lica.
Donji Milanovac
Na teritoriji celokupnog erdapskog regiona godinama se belei smanjenje broja stanovnika, to je pre svega posledica nezaposlenosti, zatim niskog ivotnog standarda, kao i nezadovoljavajueg kvaliteta ivota. U poslednjih nekoliko godina, na teritoriji Parka su reeni problemi vodosnabdevanja, dok su problemi pokrivenosti podruja telefonskim prikljucima i mobilnom telefonijom, kao i problemi u snabdevanju elektrinom energijom u veoj meri reeni.
Stanje privrede i perspektive razvoja ireg podruja NP erdap
eina lokalnog stanovnitva je tokom osamdesetih i devedesetih godina prolog veka bila zaposlena u rudarsko-industrijskim postrojenjima Bora i Majdanpeka. Zaustavljanjem i smanjenjem proizvodnje u tim firmama, stanovnitvo je ostalo bez izvora primanja ili su ta primanja 23
svedena na minimum. Poljoprivreda je oduvek bila samo dodatni izvor prihoda. Poljoprivredni proizvodi su sluili samo za domainstvo, pa je ak i u zlatno doba stanovnitvo bilo usmereno na rad u fabrikama i rudniku. S obzirom na to da je veliki deo plodnog tla potopljen izgradnjom hidroenergetskih postrojenja erdap I i II, kao i da svega 26,7% ukupne povrine Parka ini poljoprivredno zemljite, ova delatnost se ni danas ne vidi kao glavni izvor zarade. Neto bolje mogunosti nude stoarstvo i ruralni turizam. I danas privreda na ovom podruju u znaajnoj meri zavisi od razvoja dva najvea drutvena preduzea: Rudnika bakra Majdanpek (u sastavu RTB Bor) Hidroenergetskog sistema erdap I i II.
Hidroelektrana erdap I
Perspektive ekonomskog razvoja ireg podruja erdapa obuhvataju aktivnosti koje bi obezbedile poboljanje stanja drutva, a podrazumevaju razvoj: poljoprivrede (pre svega odrive) u onim delovima u kojima za to postoje uslovi, ekoturizma, komunalne infrastrukture i preduzetnitva, malih i srednjih preduzea. Veliki znaaj za stanovnitvo na podruju Nacionalnog parka ima Strategija Evropske unije za razvoj Dunavskog regiona, koja predvia da e Dunavski region postati jedan od najperspektivnijih u Evropi do 2020. godine, sa izuzetno dobrim izgledima za bolje visoko obrazovanje, zaposlenje i prosperitet stanovnitva. Ovaj cilj e biti postignut izradom projekata koji podrazumevaju povezivanje Dunavskog regiona sa drugim evropskim i svetskim regijama, zatitu ivotne sredine, kao i izgradnju i jaanje institucionalnih kapaciteta i saradnje meu zemljama ovog regiona. 24
Potencijal za razvoj ekoturizma u NP erdap
romovisanje i pospeivanje aktivnosti zasnovanih na principima odrivog razvoja u oblasti ouvanja prirode predstavlja ansu za razvoj odrivog turizma zatienih oblasti Srbije. Prihodi steeni na ovaj nain mogu se dalje koristiti za finansiranje i unapreenje ouvanja zatienog podruja, ime bi se obezbedila kako kontinuirana edukacija posetilaca o znaaju tog podruja, tako i preduslovi za ouvanje njegove autentinosti i prirodnih vrednosti. Ekoturizam bi na podruju Nacionalnog parka predstavljao najpovoljniju opciju za socio-ekonomski razvoj ovog podruja, podravajui u isto vreme zatitu i ouvanje prirode uz prosperitet lokalnog stanovnitva i buduih narataja. Zbog dobrog materijalnog stanja u prolosti, ljudi nisu imali potrebu da se bave turizmom, naroito ne ruralnim i ekoturizmom. Usled loe ekonomske situacije, u novije vreme uvia se mogunost da se zaradi kroz razvoj ruralnog turizma. Shodno tome, optinske turistike organizacije su uradile kategorizaciju smetaja, sami vlasnici promoviu svoju ponudu i unapreuju sadraje proizvodnjom organskih proizvoda. U saradnji sa turistikim organizacijama Nacionalni park podstie razvoj odrivog turizma kao i njegovu promociju. Poslednjih godina turistika ponuda unapreena je kroz programe za obilazak i upoznavanje Parka, tampanje promotivnog materijala i publikacija edukativnog karaktera, koji sadre aktivnosti poput posmatranja ptica, posete vidikovcima, korienje namenskih peakih staza i planinarenje.
Ekoturizam je vrsta turistikog putovanja koje uvaava
potrebe ouvanja ivotne sredine i vezuje se za posetu relativno ouvanim prirodnim dobrima u cilju uivanja i divljenja prirodnim, kao i kulturnim vrednostima, ime se promoviu aktivnosti zatite. Ovaj vid turistikog kretanja karakterie nizak stepen negativnog uticaja turistikih poseta na prirodu uz pozitivne socio-ekonomske efekte za lokalno stanovnitvo. 25
Turistike manifestacije na podruju erdapa
ored prirodnih i istorijskih zanimljivosti, na prostoru erdapa postoje i razliite manifestacije koje se odravaju naroito u letnjem period, to predstavlja dobar razlog za turistike posete ovog podruja. Turistike manifestacije na podruju erdapa predstavljaju jedan od brojnih vidova promovisanja odrivog turizma, to doprinosi boljem upoznavanju i popularizaciji ovog izuzetno kulturoloki bogatog prostora. Od mnogobrojnih manifestacija, koje se ve tradicionalno iz godinu u godinu odravaju na erdapu, izdvojiemo samo neke:
Etno festival istone Srbije Odrava se tokom jula u Kladovu. Karakterie ga bogat kulturnoumetniki, gastronomski i sportski program; erdapska regata Tekija - Kusjak Odrava se tokom jula. To je sportsko-zabavna manifestacija iji je cilj promocija Dunava i zdravog naina ivota; Folklorni festival Jorgovan fest Odrava se tokom maja, a ima za cilj ouvanje kulturne batine istone Srbije; Festival zabavne muzike TIN Manifestacija za decu i mlade, koja se odrava u Donjem Milanovcu tokom jula; Dan Dunava Odrava se 29. juna. Cilj manifestacije je podizanje svesti o znaaju ouvanja reke, kao i apelovanje na racionalnu upotrebu vodenih resursa; Ribolovaka takmienja Nadaleko je poznata Zlatna buka erdapa, koja se odrava tokom avgusta. To je meunarodno takmienje u izlovljavanju soma na buku, a sastavni deo manifestacije je i takmienje u kuvanju riblje orbe; Poreki kotli Takmienje u pripremanju riblje orbe i ribljeg paprikaa na tradicionalan nain, koje se odrava tokom avgusta; Kup erdapa u jedrenju Odrava se u Donjem Milanovcu tokom avgusta.
26
Ovim aktivnostima mogu se pridodati i krstarenje brodom po Dunavu i obilazak okolnih peina, kao to je tradicionalni
uranak i okupljanje u Rajkovoj peini za 1. maj. Uranak je praen deavanjima sportskog i muzikog karaktera. Sve pomenute manifestacije predstavljaju veliki potencijal i mogunost da ovo podruje u narednom periodu postane jedna od omiljenih turistikih destinacija.
Vie informacija o manifestacijama, kao i prirodnim i kulturnim vrednostima ovog podruja moete nai na sajtovima: - Nacionalnog parka erdap www.npdjerdap.org - Turistike organizacije optine Majdanpek www.toom.rs - Turistike organizacije optine Kladovo www.kladovo.org.rs - Turistike organizacije optine Golubac www.golubac.rs - Ekolokog drutva Endemit www.endemit.org.rs
Pogled sa Malog trbca na Dunav
27
Bioloka raznovrsnost
NP erdap
Biodiverzitet bioloka raznovrsnost NP erdap
erdap nije samo jedinstveni geoloki, geomorfoloki i hidroloki fenomen, ve i jedan od najveih, najznaajnijih i najsevernijih evropskih refugijuma arktotercijarne, pre svega umske flore i vegetacije koje su tu nale sigurno utoite za vreme ledenih doba, od pliocena do danas. Na osnovu dosadanjih istraivanja ivog sveta, moe se sa sigurnou tvrditi da se radi o jednom od najznaajnijih centara floristikog, faunistikog i vegetacijskog diverziteta ne samo u Srbiji, ve i na itavom Balkanskom poluostrvu. Zahvaljujui kontinuiranom postojanju umerene, tzv. erdapske klime, bez velikih klimatskih oscilacija i ekstrema, na podruju erdapa prisutno je danas preko 50 razliitih tipova umskih i bunastih zajednica, od kojih ak 35 imaju reliktni karakter. Osnovna odlika ovih umskih ekosistema je njihovo izuzetno floristiko bogatstvo i polidominantnost. Na razliitim tipovima stanita ovog podruja (stene, kamenjari, sipari, movare, livade i panjaci), prisutno je preko 1.100 vrsta, podvrsta ili varijeteta vaskularnih biljaka. Posebnu botaniku vrednost ovog podruja predstavljale su erdapska lala (Tulipa hungarica) i banatski afran (Crocus banaticus), za koje se, na osnovu dosadanjih istraivanja, pretpostavlja da su iezle sa podruja Parka, a samim tim i sa podruja Srbije, usled izgradnje hidroakumulacionog jezera. Uprkos injenici da stepen istraenosti faune daleko zaostaje za dosadanjim floristikim i vegetacijskim istraivanjima, na osnovu do sada poznatih podataka moe se, ipak, sa sigurnou i punom naunom argumentacijom tvrditi da se radi o izuzetno interesantnom zoogeografskom podruju koje ukljuuje elemente karakteristine za Panonsku i Dakijsku niziju, Mediteran u irem smislu, Karpate, kao i planine mezijskog dela Balkana.
30
rste u Vodiu grupisane su u okviru osam poglavlja: gljive, vaskularna flora, insekti, ribe, vodozemci, gmizavci, ptice i sisari. Srpski naziv svake vrste praen je latinskim nazivom famillije kojoj pripada, kao i latinskim i engleskim nazivom vrste. Za svaku vrstu date su sledee odrednice, oznaene posebnim simbolima: Opte rasprostranjenje
Biologija vrste
Stanite
Status zatite
Nije zatiena Zatiena
Zanimljivosti
Jestivost kod gljiva

Jestiva Nije jestiva
Opisi se odnose na vrste koje su navedene u vodiu, a ukoliko u okviru roda postoji jo neka vrsta koja naseljava podruje erdapa, naveden je njen srpski i latinski naziv ili, ukoliko ih je vie, navedeno je koliko ih ukupno naseljava to podruje. Ukoliko se fotografije ne odnose na vrstu koja je opisana u tekstu, to je jasno naznaeno. Registar sa latinskim, srpskim i engleskim nazivom vrsta nalazi se u zavrnom poglavlju vodia. 31
Kako se sluiti Vodiem?
Status zatite u Srbiji dat je na osnovu:

Pravilnika o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva (Sl. glasnik RS, br. 5/10 i 47/11): SZ - strogo zatiena, Z - zatiena, NZ - nije zatiena; Uredbe o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divlje flore i faune (Sl. glasnik RS, br. 31/05, 45/05, 22/07, 38/08, 9/10 i 69/11): Uredba - vrste zatiene ovom Uredbom Pravilnika o proglaavanju lovostajem zatienih vrsta divljai, trajanju lovne sezone na lovostajem zatiene vrste divljai u otvorenim i ograenim lovitima, ograenim delovima lovita i poligonima za lov divljai, kao i merama zatite i regulisanja brojnosti populacija trajno zatienih i lovostajem zatienih vrsta divljai (Slubeni glasnik RS, br. 75/10) L lovostajem zatiena divlja vrsta
Meunarodni status zatite i ugroenosti naveden je na osnovu:

Statusa ugroenosti prema Meunarodnoj uniji za zatitu prirode - IUCN (International Union for Conservation of Nature): CR - krajnje ugroena (critically endangered), EN - ugroena (endangered), VU - ranjiva (vulnerable), NT - potencijalno ugroena (near threatened), LC - poslednja briga (least concern);
32
Bernske konvencije (Konvencija o ouvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih stanita): Bern: I - (Dodatak I) - strogo zatiene vrste flore, Bern: II - (Dodatak II) - strogo zatiene vrste faune, Bern: III - (Dodatak III) - zatiene vrste faune; Bonske konvencije (Konvencija o ouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja): Bon: I - (Dodatak I) - ugroene migratorne vrste ivotinja, Bon: II - (Dodatak II) - migratorne vrste koje treba da budu predmet Sporazuma; CITES konvencije (Konvencija o meunarodnoj trgovini ugroenim vrstama divlje flore i faune) (Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora); CITES: I - (Dodatak I) - ugroene vrste kojima preti istrebljenje, CITES: II - (Dodatak II) - vrste ija trgovina mora biti kontrolisana kako se ne bi ugrozio njihov opstanak, CITES: III - (Dodatak III) - vrste zatiene na teritoriji makar jedne potpisnice Konvencije, radi pomoi u kontroli njihovog prometa od strane drugih zemalja potpisnica Konvencije; Direktive Evropske komisije o pticama 2009/147/EC - BD (birds directive): BD: I (Dodatak I) - strogo zatiene vrste ptica.
Zbog svih svojih prirodnih i kulturnih vrednosti podruje Parka prepoznato je kao: Meunarodno znaajno podruje za ptice (Important Bird Areas), Meunarodno znaajno podruje za biljke (Important Plant Areas) i Odabrano podruje za dnevne leptire (Prime Butterfly Areas). Takoe, NP erdap predstavlja deo Nacionalne i Emerald ekoloke mree, a po uspostavljanju Natura 2000 (ekoloke mree EU) odreeni tipovi stanita i vrste sa podruja Parka bie i njen sastavni deo. 33
Beleke
34
GLJIVE Fungus
rganizmi koje nazivamo gljivama pripadaju carstvu Fungi (Mycota), koje obuhvata oko 85.000 do danas opisanih vrsta. Pretpostavlja se da ih ima daleko vie, a najprihvaenija je procena od oko 1,5 miliona vrsta. Iz praktinih razloga carstvo gljiva se deli na dve grupe: makromicete, gde spadaju gljive koje formiraju vea, golim okom vidljiva, plodonosna, tanije sporonosna tela, i mikromicete sa sitnim sporonosnim telima. Procenjuje se da makromiceta ima oko 10.000, dok je broj mikromiceta daleko vei. Gljive su u naelu iroko rasprostranjeni organizmi. One rastu na razliitim tipovima stanita i na razliitim podlogama: na umskom zemljitu, u travnatim ekosistemima, meu Velika gnojitarka (Coprinus comatus) opalim liem, na trupcima, granama, panjevima, na gomilama komposta, na ubritima, poaritima, na ivim dubeim stablima i drugim supstratima. Zanimljivo je napomenuti da neke makromicete rastu na drugim makromicetama, na primer vrsta Nyctalis parasitica raste na Russula vrstama. Na teritoriji Srbije zabeleeno je prisustvo oko 625 vrsta makromiceta. Meutim, procenjuje se da u Srbiji raste vie od 5.000 vrsta makromiceta i da je do sada zabeleeno manje od jedne petine. Ukupno 57 vrsta gljiva zabeleenih u Srbiji uvreno je na preliminarnu evropsku Crvenu listu makromiceta. Na podruju NP erdap utvreno je prisustvo 107 vrsta makromiceta, ali se pretpostavlja da je njihov broj znatno vei. Zatita gljiva na nacionalnom nivou regulisana je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva, kojim je na istraivanom podruju obuhvaeno 3 strogo zatiene i 7 zatienih vrsta gljiva. Neophodno je naglasiti da se 4 zatiene vrste istovremno nalaze i na Uredbi o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divlje flore i faune. Na Nacionalnoj Crvenoj listi gljiva nalazi se 11 vrsta zabeleenih na ovom podruju. Za potrebe ovog Vodia odabrano je i opisano sedam vrsta gljiva koje rastu na podruju Parka.
35
Gljive
umski ampinjon
Familija: Agaricaceae Vrsta: Agaricus silvicola Engleski naziv: Wood Mushroom
Naseljavaju Severnu Ameriku i Evropu. eiri prenika do 10 cm, listii slobodni i ne dodiruju drku. Rastu u malim grupama ili pojedinano. Saprobi drvea. Javljaju se u drugoj polovini leta i tokom jeseni. Nastanjuju listopadne i etinarske, uglavnom hrastove i smrekove ume. Jestive i veoma ukusne gljive, mogu se koristiti u mnogim jelima. Osuene su prijatnog mirisa i mogu se samleti i koristiti za razne sosove i orbe. Jestive su ak i sirove. NZ Na podruju NP erdap moe se sresti jo 5 vrsta gljiva roda ampinjona (Agaricus).
36
Gljive
Velika gnojitarka
Familija: Agaricaceae Vrsta: Coprinus comatus Engleski naziv: Shaggy Inkcap
Naseljavaju Severnu Ameriku i Evropu. eir prenika do 9 cm. Obino rastu u manjim ili veim grupama. Saprobi na organskim ostacima biljaka. Javljaju se u rano prolee i jesen. Nastanjuju razliita stanita, od movarnih nizijskih predela i peanih renih obala do visokoplaninskih zaravni i livada. Jestive i dosta cenjene u ishrani. Koriste se samo eiri dok su potpuno beli, kada su gljive jo uvek mlade. Potrebno je skuvati ih ili ispriti po mogustvu odmah nakon branja jer stajanjem gube na ukusu. Ne koriste se osuene niti zakiseljene. Nije poeljno konzumirati ih u kombinaciji sa alkoholnim piima. NZ
37
Gljive
Blagva
Familija: Amanitaceae Vrsta: Amanita caesarea Engleski naziv: Caesars Mushroom
Naseljavaju juni deo Evrope, do 450 severne geografske irine. Tokom izuzetno toplih sezona zabeleene su ak i u junim delovima Nemake i Belgije. eiri su veliine od 6 do 20 cm. Ispod eira nalaze se gusti listii ute boje. Rastu pojedinano ili u manjim grupama. ive u simbiozi sa drveem. Javljaju se od kasnog leta do rane jeseni. Nastanjuju meovite listopadne ume hrasta, kestena i bukve, umske istine i proplanke izloene dnevnom svetlu. Javljaju se na blago zakieljenom, suvom zemljitu. U Srbiji rastu do 1.000 metara nadmorske visine. Jestive su. Izuzetno su popularne u Italiji, gde se smatraju jednom od najkvalitetnijih vrsta gljiva u ishrani. Veoma su cenjene i u sirovom stanju se koriste za pripremu salate. Prijatnog su mirisa i ukusa, koji podsea na mlade orahe. Ime su dobile po tome to su svojevremeno bile omiljine gljive rimskim carevima. Z Na podruju NP erdap moe se sresti i muhara (Amanita muscaria) i zelena pupavka (Amanita phalloides).
38
Gljive
Ludara
Familija: Boletaceae Vrsta: Boletus satanas Engleski naziv: Devils Bolete
Naseljavaju junije, tople krajeve Evrope i Severne Amerike, jug Engleske i istoni deo Turske. eiri prenika do 15 cm. Meso im je bledoukaste boje, a kad se slomi ili preree, poprima nijanse plave boje. Miris im je neugodan. Rastu pojedinano ili u manjim grupama. ive u simbiozi uglavnom sa drveem. Plodonosna tela se javljaju kasno leti i tokom jeseni. Nastanjuju proplanke, ivice i dobro osunana mesta listopadnih uma (najee hrasta i bukve). Preferiraju stanita sa krenjakom podlogom. Otrovne gljive, koje izazivaju gastro-enterine napade nekoliko sati nakon unoenja u organizam. Napadi se manifestuju estim i naprasnim povraanjem eludanog sadraja. SZ Na podruju NP erdap moe se sresti jo 10 vrsta gljiva iz roda Boletus, od kojih je samo leponogi vrganj (Boletus calopus) otrovan.
39
Gljive
Lisiarka
Familija: Cantharellaceae Vrsta: Cantharellus cibarius Engleski naziv: Chanterelle
Naseljavaju Evropu, Aziju, Severnu i Junu Ameriku, severnu Afriku i Australiju. eiri su levkasti, prenika od 3 do 10 cm. Rastu u manjim ili veim grupama, ree pojedinano. ive u simbiozi uglavnom sa drveem. Javljaju se od maja do oktobra. Pokazano je da postoji nekoliko varijeteta lisiarke. One koje rastu ispod leske su manje i kasnije formiraju plodonosno telo u odnosu na one koje su mesnatije i blee ukoliko rastu ispod bukve i jele. Nastanjuju proplanke, etinarske i listopadne ume, plantae listopadnog drvea, uglavnom hrasta, bukve, leske i kestena. Peferiraju zakieljeno zemljite. Jestive su i veoma ukusne gljive. Komercijalna su vrsta u mnogim zemljama sveta. Pripremaju se na tihoj vatri i serviraju najee uz meso ivine i ribu. Mogu se jesti i sirove. Miris ovih gljiva podsea na kajsije, dok im je ukus blago ljut. Z; Uredba;
40
Gljive
Smrak
Familija: Morchellaceae Vrsta: Morchella esculenta Engleski naziv: Morel
Vrlo esta irom sveta. eiri prenika do 15 cm, imaju oblik nepravilnog saa. Javljaju se pojedinano i u grupama. Saprobi na organskim ostacima biljaka. esto stupaju i u simbiozu sa korenovima drvea. Plodonosno telo se javlja od aprila do juna. Nastanjuju ruderalna stanita (parkove, gradilita, vonjake, vrtove, vinograde, dvorita, itd.), umska poarita, vlane listopadne ume (hrast, jasen, brest, leska, topola), glinene i peane terene, rubove uma blizu reka i potoka. Otrovne ukoliko se konzumiraju sirove, usled sadraja termolabilne halvelne kiseline, koja izaziva crevne smetnje. Jestive su ukoliko se prethodno termiki obrade. NZ
41
Gljive
umsko pile
Familija: Polyporaceae Vrsta: Laetiporus sulphureus Engleski naziv: Chicken of the Woods
iroko rasprostranjene u Evropi i Severnoj Americi. Plodonosna tela visoka do 40 cm, debljine do 10 cm. Rastu u spratovima, pa ponekad zahvataju i polovinu celog stabla. Mogu rasti pojedinano ili u manjim grupama. Paraziti i saprobi drvea. Javljaju se u prolee i jesen. Nastanjuju listopadno drvee. Preferiraju uglavnom hrastove. Jestive su dok su mlade, a kada ostare postaju krte, suve, tanke i neupotrebljive. Treba ih vie sati drati potopljene u vodi, a zatim prokuvati u drugoj vodi. Takoe je potrebno odstraniti utu, sumporom bogatu ivicu gljiva. Koriste se kao zamena za meso, s obzirom na to da ukus ovih gljiva podsea na piletinu. NZ
42
VASKULARNA FLORA
PLANTS
askularne biljke poseduju posebno diferencirana provodna (vaskularna) tkiva i obuhvataju paprati (Pteridophyta), golosemenice (Gymnospermae) i skrivenosemenice (Angiospermae). Rasprostranjene su gotovo na svim mestima na Zemlji, izuzev na morskim dubinama ispod 50 metara, predelima veitog leda na polojorgovan (Syringa vulgaris) vima i planinama iznad 5.500 metara nadmorske visine. Najbrojnija biljna porodica je porodica orhideja ( Orchidaceae ), koja obuhvata 870 rodova i vie od 25.000 vrsta, od kojih je oko 95% rasprostranjeno u tropskim i suptropskim oblastima. Vaskularna flora Srbije je dobro istraena. Do sada je utvreno prisustvo oko 3.730 biljnih taksona i ovaj broj, u poreenju sa florama susednih drava ili ireg podruja, ukazuje na znaajno floristiko bogatstvo nae zemlje i zapravo potvruje da je Balkansko poluostrvo jedan od znaajnih centara evropskog i svetskog floristikog diverziteta. Na podruju NP erdap sa neposrednom okolinom registrovano je 1.088 biljnih taksona, to predstavlja 29% od ukupne flore Srbije. Nacionalna zatita biljnih vrsta regulisana je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva, kojim je na istraivanom podruju obuhvaeno 43 strogo zatiene i 124 zatiene vrste. Neophodno je naglasiti da se 46 zatienih vrsta istovremno nalazi i u Uredbi o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divlje flore i faune.
43
Vaskularna flora
Klen
Familija: Aceraceae Vrsta: Acer campestre Engleski naziv: Field Maple
Naseljavaju Evropu, Krim, Kavkaz, Malu Aziju, Iran, Turkestan i severni deo Afrike. Listopadno drvee ili vei grmovi do 20 m visine. Mogu doiveti starost i do preko 100 godina. Cvetaju u aprilu i maju. Plodovi su dvokrilne oraice, koje sazrevaju u septembru. Razmnoavaju se semenom i vegetativno. Nastanjuju rastresita, duboka i mineralima bogata zemljita; u visinu idu do 1.800 m. NZ Mogu se prepoznati i razlikovati od ostalih vrsta javora po krilima ploda koja su potpuno opruena, nekad pod uglom od 180. Na podruju NP erdap moe se jo sresti tvrdak (Acer intermedium), maklen (A. monspessulanum), mle (A. platanoides), elja (A. tataricum) i gorski javor (A. pseudoplatanus).
44
Vaskularna flora
Obini grab
Familija: Corylaceae Vrsta: Carpinus betulus Engleski naziv: Hornbeam
Naseljavaju srednji i juni deo Evrope, jugozapadni deo Azije i Kavkaz. Listopadno drvee reliktne starosti. Dostiu visinu do 25 (30) m. Doive starost do 150 godina. Cvetaju sa listanjem krajem aprila i poetkom maja. Plodovi su jednosemene oraice duge 5-10 mm, koje zru u oktobru, a ostaju na granamama i nakon opadanja listova. Plodovi vise u izduenim, do 15 cm dugim, plodnim skupinama. Razmnoavaju se semenom i izdancima. Nastanjuju bogata i rastresita zemljita, do 1.000 m n.v. NZ Obilno plodonose svake godine, daju mnogo izdanaka iz panja, tako da brzo osvajaju stanita na kojima su prirodno sporedne vrste. Na podruju NP erdap moe se sresti i grabi (Carpinus orientalis), koji gradi polidominantnu zajednicu Carpino orientalis-Quercetum mixtum, koja je nekada imala mnogo ire rasprostranjenje i predstavljala jedan od osnovnih tipova uma ovog podruja.
45
Vaskularna flora
Meja leska
Familija: Corylaceae Ime vrste: Corylus colurna Engleski naziv: Turkich Hazel
Naseljavaju Rumuniju, Maarsku, Balkansko poluostrvo, Malu Aziju, Zakavkazje, Iran i Indohimalajsku oblast. Listopadno drvee do 30 m visine. Doive starost i do preko 200 godina. Cvetaju u aprilu i maju, znatno pre listanja. Plodovi su oraii (lenici), u grupama od 3 do 8, jestivi su ali sitniji od obinih lenika, zreli su u septembru i oktobru. Razmnoavaju se semenom i vegetativno. Nastanjuju dublja i sveija zemljita na krenjaku. Najee se mogu sresti na visinama od 100 do 1.200 m, ponekad i do 1.700 m. Z Zbog pravilne, guste kronje, esto se sadi po parkovima kao ukrasno drvee. Naziv potie od boje stabla, koja je slina boji medveeg krzna. Nacionalni park erdap naseljava i obina leska (Corylus avellana).
46
Vaskularna flora
Cer
Familija: Fagaceae Vrsta: Quercus cerris Engleski naziv: Turkey Oak
Naseljavaju juni i jugoistoni deo Evrope, Malu Aziju i Siriju. Listopadno drvee do 35 m visine. Mogu da doive starost i do 300 godina. Cvetaju u aprilu i maju, paralelno sa listanjem. Plodovi su irevi pojedinani ili po 2-4 zajedno, koji sazrevaju druge godine u septembru ili oktobru. Razmnoavaju se semenom. Nastanjuju krenjaka ili silikatna, preteno dublja, slabo kisela zemljita, do 600 m nadmorske visine. NZ Hrastove ume posle bukovih ine najzastupljenije i najznaajnije ume u Srbiji. Na podruju NP erdap moe se sresti jo pet vrsta hrastova: sladun (Quercus frainetto), kitnjak (Q. petraea), medunac (Q. pubescensi), lunjak (Q. robur) i virgilijski hrast (Q. virgiliana).
47
Vaskularna flora
Mezijska bukva
Familija: Fagaceae Vrsta: Fagus moesiaca Engleski naziv: Beech
Naseljavaju centralni, zapadni i juni deo Evrope. Listopadno drvee do oko 40 (48) m visine. Pojedinana stabla mogu imati prsni prenik do 2 m, a starost od preko dve-tri stotine godina. Cvetaju u aprilu i maju, istovremeno sa listanjem. Plodovi su bukvice, dugi su oko 16 mm, zru u septembru i oktobru. Razmnoavaju se semenom i vegetativno. Nastanjuju duboka, svea i bogata zemljita, izbegavaju poplavna podruja, a u visinu se penju i preko 2.000 m. NZ Na lokalitetu Hajduka Vodenica, skoro na samoj obali Dunava, bukva je zabeleena na 40 m n.v., to predstavlja najniu taku rasprostranjenja ove vrste na podruju NP erdap. Na ovom podruju je zabeleena i orjentalna bukva (Fagus orientalis), ali nalaz nije potvren aktuelnim terenskim istraivanjima.
48
Vaskularna flora
Orah
Familija: Juglandaceae Ime vrste: Juglans regia Engleski naziv: Walunt Tree
Naseljavaju delove Balkanskog poluostrva, Male Azije, Irana, Avganistana, Himalaja i Kine. Listopadno drvee, tercijarne starosti do 25 (30) m visine. Doive starost do 400 godina. Listaju u aprilu, a cvetaju u aprilu i maju. Plodovi su im kotunice, 3-5 cm duge, jestive, zru u septembru. Odraslo drvo moe dati i preko 300 kg plodova. Razmnoavaju se semenom i izdancima. Nastanjuju duboka, rastresita i vlana zemljita, uglavnom na krenjaku. NZ Lie sadri alkaloid juglandin, eterina ulja i vitamine, pa se koristi u farmaciji, a zajedno sa korom i zelenim perikarpom upotrebljava se za bojenje. Osiromaena reliktna zajednica Parietario-Juglandetum otkrivena je u erdapu, u okviru rezervata prirode Ciganski potok, u kojem orah potpuno dominira. Na podruju NP erdap moe se sresti i crni orah (Juglans nigra), alohtona vrsta poreklom sa amerikog kontinenta.
49
Vaskularna flora
Crni jasen
Familija: Oleaceae Vrsta: Fraxinus ornus Engleski naziv: Flowering Ash
Naseljavaju juni deo Evrope i zapadni deo Azije. Listopadni grmovi do 15 m visine. Cvetaju poetkom maja, paralelno sa listanjem. Plodovi su krilate oraice do 3 cm duge, koje sazrevaju u oktobru i opadaju sa stabla tokom zime. Razmnoavaju se semenom. Nastanjuju toplije ekspozicije sa kamenitim i plitkim skeletnim zemljitem, do 1.200 m n.v. NZ U Srbiji se koristi kao vrsta od velikog znaaja za poumljavanje degradovanih i erozijom ugroenih povrina. Na podruju NP erdap moe se jo sresti poljski (Fraxinus angustifolia), beli (F. excelsior) i ameriki jasen (F. americana).
50
Vaskularna flora
Brekinja
Familija: Rosaceae Vrsta: Sorbus torminalis Engleski naziv: Wild Service-tree
Naseljavaju srednji i juni deo Evrope, Malu Aziju, Krim, Kavkaz i severni deo Afrike. Listopadno drvee do 25 m visine. Rastu sporo i mogu da doive starost oko 100 godina. Cvetaju u maju i junu. Plodovi su krukoliki, okruglasti, do 10 mm u dijametru, sazrevaju u septembru. Zreli plodovi su jestivi. Razmnoavaju se semenom. Nastanjuju duboka, bogata i sveija zemljita, do 1.500 m n.v. NZ Plodovi posle mrazova ugnile, postaju kaasti, slatki i ukusni. Jedu se sirovi ili se od njih prave kompoti i marmelade. Kora, plodovi i lie imaju lekovita svojstva i koriste se u narodnoj medicini. Drvo se koristi za izradu flauta, klavirskih tipki, orgulja, embala i kotskih gajdi. Na podruju NP erdap moe se jo sresti mukinja (Sorbus aria) i oskorua (S. domestica).
51
Vaskularna flora
Tisa
Familija: Taxaceae Vrsta: Taxus baccata Engleski naziv: Yew Tree
Naseljavaju Evropu, srednji i severni deo Azije, severni deo Afrike i Severnu Ameriku. Grmovi ili srednje visoko drvee do 20 m visine. Dostiu veliku starost, i do preko 1.000 godina. Cvetaju od marta do aprila. Semena su tamnosmea, jajolika, u doba zrelosti obavijena mesnatim vrpastim omotaem skerletnocrvene boje, tzv. arilus, sazrevaju u jesen iste godine, a klijaju krajem druge godine. Razmnoavaju se semenom i vegetativno, obnavljaju se i izbojcima iz panja. Nastanjuju senovita i vlana mesta, do 1.400 m n.v. SZ Svi delovi tise su otrovni, jer sadre otrovni alkaloid taksin, osim arilusa (semenog omotaa), kojim se hrane ptice. U podnoju Velikog trpca na padinama orijentisanim prema Dunavu, dovoljna koliina vlanosti omoguila je da samo na ovim strmim i nepristupanim krenjakim stenama bude stanite tise.
52
Vaskularna flora
Sitnolisna lipa
Familija: Tiliaceae Vrsta: Tilia cordata Engleski naziv: Bast-small-leaved Lime
Naseljavaju Evropu, Krim i Kavkaz. Listopadno drvee do 25 m visine. Dostiu starost od nekoliko stotina godina. Cvetaju u junu, najkasnije od svih naih lipa. Plodovi su viesemeni okruglasti oraii, do 5 mm u dijametru, sazrevaju od avgusta do septembra. Razmnoavaju se semenom i vegetativno. Nastanjuju duboka, rastresita i bogata krenjaka zemljita male kiselosti, do 1.200 m n.v. Z; Uredba Veoma medonosna i cenjena vrsta u pelarstvu, a cvetovi se upotrebljavaju u lekovite svrhe. Na podruju NP erdap moe se jo sresti rana (Tilia platyphyllos), kavkaska (T. caucasica) i srebrna lipa (T. tomentosa).
53
Vaskularna flora
Koprivi
Familija: Ulmaceae Ime vrste: Celtis australis Engleski naziv: Hackberry
Naseljavaju juni deo Evrope, Malu Aziju, Kavkaz i severni deo Afrike. Listopadno drvee, tercijarne starosti, do 20 m visine. Dugoveni su i mogu doiveti starost do 400 godina. Cvetaju u aprilu i maju, istovremeno sa listanjem. Plodovi su mesnate okruglaste kotunice koje zru u julu i avgustu, jestive su i veoma ukusne. Razmnoavaju se semenom i vegetativno. Nastanjuju laka, rastresita i peskovita zemljita na krenjaku. Najee naseljavaju ume i ikare hrasta medunca (Quercus pubescens) u submediteranskim krajevima. Z Rod Celtis obuhvata oko 75 vrsta, iji areal se prostire od tropskih do umerenih oblasti severne hemisfere. U klisuri Gospoin vir zajedno sa orahom i drugim vrstama gradi reliktnu polidominantnu zajednicu CeltidoJuglandetum, znaajnu ne samo za Srbiju ve za ceo Balkan, jer je ine 8-15 vrsta drvea, 10-20 vrsta bunova i veoma raznovrstan sprat zeljastih biljaka, to svedoi o njenoj velikoj istorijskoj starosti.
54
Vaskularna flora
Ruj
Familija: Anacardiaceae Vrsta: Cotinus coggygria Engleski naziv: Young Fustic
Naseljavaju juni deo Evrope, centralni deo Azije, Krim i Kavkaz. Najee su grmovi, ree nie drvee, tercijarne starosti do 7 m visine. Listovi se javljaju kasno u prolee, a u jesen su crveni, pa otuda potie ime vrste. Cvetaju u maju i junu. Plodovi su jednosemene kotunice do 5 mm duge, dozrevaju u julu i avgustu. Razmnoavaju se semenom i vegetativno. Nastanjuju otvorene kamenjare ili ume retkog sklopa, dobro podnose plitko i skeletno zemljite, u visinu idu do preko 1.000 m. NZ Vana biomeliorativna vrsta koja popravlja kvalitet zemljita, prvenstveno stepskih i polupustinjskih zona. U erdapskoj klisuri je zastupljena tipina ibljaka zajednica jorgovana sa rujem Cotino-Syringetum, koja naseljava krenjake padine, na okomitim stenama i uskim stenovitim grebenima.
55
Vaskularna flora
Boikovina
Familija: Aquifoliaceae Vrsta: Ilex aquifolium Engleski naziv: European Holly
Naseljavaju juni deo Evrope, centralni deo Azije, Krim i Kavkaz. Najee su grmovi ili nisko drvee, tercijarne starosti, do 5 m visine. Rastu vrlo sporo i mogu da doive starost od vie stotina godina. Cvetaju u maju i junu. Plodovi su kotunice veliine graka, koje sazrevaju u novembru i decembru, a ostaju na granama do prolea. Razmnoavaju se semenom i vegetativno. Nastanjuju dublja, bogata i rastresita krenjaka zemljita, u visinu idu do 1.200 m. SZ Rod Ilex obuhvata vie od 400 vrsta, koje uglavnom naseljavaju tropski deo June Amerike i tropski i suptropski deo Azije, od kojih je u naoj flori zastupljena samo boikovina. Na podruju NP erdap rastu samo na jednom lokalitetu u bukovoj umi prirodnog rezervata omrda, to predstavlja najsevernije nalazite ove vrste u Srbiji.
56
Vaskularna flora
Jeziasta veprina
Familija: Liliaceae Vrsta: Ruscus hypoglossum Engleski naziv: Hadernblatt
Naseljavaju srednji i juni deo Evrope, Malu Aziju, Krim i severni deo Afrike. Zimzeleni polegli grmovi, tercijarne starosti, do 60 cm visine. Cvetaju u aprilu i maju. Plodovi su jako crvene okruglaste bobice do 12 mm u dijametru, koje na biljci ostaju preko zime. Bobice nisu jestive. Razmnoavaju se semenom i vegetativno. Nastanjuju bogata humozna zemljita male kiselosti. Z; Uredba Veoma dekorativna vrsta koja se koristi u cvearama za izradu buketa, pa se iz tog razloga njeno sakupljanje iz prirode u Srbiji kontrolie. Zbog prekomernog sakupljanja u mnogim zemljama je zatiena. Na podruju NP erdap moe se sresti i kostrika (Ruscus aculeatus).
57
Vaskularna flora
Jorgovan
Familija: Oleaceae Vrsta: Syringa vulgaris Engleski naziv: Lilac
Naseljavaju jugoistoni deo Evrope i Malu Aziju, a gaje se irom Evrope. bunovi ili nisko drvee, tercijarne starosti, do 7 m visine. Cvetaju od aprila do maja. Cvetovi su u uspravnim, do 15 cm dugim metlicama. Plodovi su aure duge 1-1,5 cm, zrele su u septembru, a ostaju na biljci do prolea. Razmnoavaju se vegetativno. Nastanjuju topla i sunana mesta na krenjaku, okomite stene i uske stenovite grebene, do 1.400 m n.v. NZ esto se sade u parkovima i kao iva ograda, a postoje varijeteti sa belim, crvenim i ljubiastim cvetovima. Razvijeno je nekoliko stotina varijeteta ove vrste. Na vrlo strmim i kamenitim stanitima na podruju NP erdap javljaju se ibljaci jorgovana, u kojima ova vrsta izgrauje guste sastojine koje u vreme cvetanja klisuri daju poseban izgled.
58
Vaskularna flora
Raeljka
Familija: Rosaceae Vrsta: Prunus mahaleb Engleski naziv: Mahaleb Cherry
Naseljavaju srednji i juni deo Evrope, srednji deo Azije, Zakavkazje i Krim. Listopadno drvee ili vei grmovi do 35 m visine. Mogu da doive veliku starost. Cvetaju u aprilu i maju pre listanja. Plodovi su kotunice neprijatnog ukusa (gorke), sazrevaju od juna do avgusta. Nastanjuju veoma topla i suva zemljita na krenjaku do 1.500 m n.v. NZ Koriste se kao podloga za kalemljenje raznih vrsta pitomih treanja, ali i za izradu raznih predmeta, na primer lule. Na podruju NP erdap moe se jo sresti divlja trenja (Prunus avium), danarika (P . cerasifera), sremza (P . padus) i trnjina (P . spinosa).
59
Vaskularna flora
Lovorolisni jeremiak
Familija: Thymelaeaceae Vrsta: Daphne laureola Engleski naziv: Spurge Laurel
Naseljavaju podruje od zapadnog do jugoistonog dela Evrope, Siciliju, Korziku, zapadni deo Azije i severni deo Afrike. Zimzeleni grmovi od 50 do 120 cm visine. Listovi su im slini listovima lovora, pa odatle potie ime vrste. Cvetaju od marta do maja. Plodovi su duguljaste, jajaste kotunice, koje sazrevaju u julu. Razmnoavaju se semenom i vegetativno. Spadaju u grupu kalcifilnih biljaka, koje se najbolje razvijaju u prisustvu kalcijuma. Nastanjuju dublja, bogata i rastresita krenjaka zemljita, do 1.400 m n.v. SZ Svi delovi biljaka, a naroito kora i plodovi su veoma otrovni. Na podruju NP erdap se moe sresti i obini likovac (Daphne mezereum).
60
Vaskularna flora
Vodena perunika
Familija: Iridaceae Vrsta: Iris pseudacorus L. Engleski naziv: Yellow Iris
Naseljavaju Evropu, severni deo Afrike, Malu Aziju, Kavkaz i zapadni deo Sibira. Viegodinje zeljaste biljke, 50-100 cm visoke, sa rizomima debelim oko 2 cm. Listovi su iroko linearni do sabljasti, obino iste duine kao stabljika. Cvetovi su na dugim peteljkama, ne miriu. Cvetaju od maja do juna. Plod je valjkasta aura, 6-8 cm duga, sa kratkim iljkom na vrhu. Nastanjuju vlana i plavna mesta, pored reka, potoka, bara i ritova. Z; Uredba; IUCN: LC Koriste se kao dekorativne biljke na vlanim mestima. Rizomi sadre tanin, pa se mogu upotrebljavati za dobijanje crne boje. Na podruju NP erdap rastu jo tri vrste iz roda perunika (Iris).
61
Vaskularna flora
Zlatan, umski ljiljan

Familija: Liliaceae Vrsta: Lilium martagon Engleski naziv: Martagon Lily
Evropa, umereni deo Azije. Viegodinje, 30-80 cm visoke zeljaste biljke. Njihove lukovice su zlatnoute, jajaste, do 5 cm dugake. Listovi su po 4-6 prljenasto grupisani u srednjem delu stabljike. Listovi su naizmenini, lancetasti, donji su dugaki 4-14 cm, gornji manji i ui. Cvasti sa 2 do 11 cvetova, izuzetno samo sa jednim. Cvetaju od jula do avgusta. Plodovi su aure duge 2-3 cm, igrastog oblika ili okruglaste. Nastanjuju listopadne ume, ikare, planinske livade, umske istine od nizije do alpijskog pojasa. Z Pripadaju rodu Lilium (krin, ljiljan), koji obuhvata oko 100 vrsta koje rastu u umerenoj zoni obe hemisfere. Mnoge vrste su kultivisane i gaje se kao ukrasne biljke. U flori Srbije zastupljene su 3 samonikle vrste iz ovog roda. Ovo je jedina vrsta iz roda ljiljana koja naseljava podruje NP erdap.
62
Vaskularna flora
Vimenjak
Familija: Orchidaceae Vrsta: Platanthera bifolia Engleski naziv: Lesser Butterfly Orchid
Naseljavaju gotovo celu Evropu, Malu Aziju, Kavkaz, Sibir i severni deo Afrike. Viegodinje zeljaste biljke. Stabljike su visoke 2060 cm, a tuberoidi (krtole) su jajasto izdueni. Imaju najee 2, a ree 3 lista. Cvetaju od maja do jula. Cvetovi su beliasti, prijatnog mirisa slinog urevku, a oprauju ih noni leptiri. Plod je aura duga 10-15 mm. Nastanjuju listopadne, meovite i etinarske ume, panjake i livade, do 2.500 m n.v. Z; CITES: II IUCN: LC Ukupno je poznato oko 25.000 vrsta orhideja, koje su rasprostranjene po celoj zemljinoj kugli i predstavljaju najbrojniju familiju meu cvetnicama. Zbog neobino lepih i mirisnih cvetova, mnogobrojne vrste se gaje kao dekorativne, zbog ega su masovno uvedene u hortikulturu, a imaju i medicinsku, gastronomsku, kozmetiku i drugu upotrebu. Na podruju NP erdap registrovano je ukupno 11 vrsta iz familije Orchidaceae. Sve vrste orhideja zatiene su CITES konvencijom.
63
Vaskularna flora
Crni oman
Familija: Asteraceae Vrsta: Telekia speciosa Engleski naziv: Large Yellow Ox-eye
Naseljavaju jugoistoni deo Alpa, istoni i zapadni deo Karpata, Balkansko poluostrvo, Kavkaz i Malu Aziju. Viegodinje zeljaste biljke, 90-200 cm visoke, sa valjkastim vornovatim rizomima. Listovi su krupni, po obodu testerasti, sa nalija kratko dlakavi. Glavice su 5-6 cm u preniku, sa dugakim drkama, a ima ih od 2 do 8 u cvastima. Cvetaju od jula do septembra. Plodovi su ahenije, duge oko 6 mm. Nastanjuju stanita pored potoka i reica u planinskim umama. NZ Rod Telekia obuhvata dve vrste. Na teritoriji nae zemlje rastu samo jedinke crnog omana. U Nacionalnom parku erdap, na putu od Donjeg Milanovca ka Majdanpeku, na prostoru Omana, populacije ove vrste su najbrojnije.
64
Vaskularna flora
Rtanjski aj
Familija: Lamiaceae Vrsta: Satureja kitaibelii Engleski naziv: Winter Savory
Naseljavaju severoistone delove Balkanskog poluostrva (istona Srbija, juna Rumunija, zapadna Bugarska). Polubunovi ili patuljasti bunovi, visine do 50 cm. Koren je vretenast i snaan. Listovi su uzano do linerno lancetasti, dugi 1-3 cm. Cvetovi su dugaki 7-12 mm sa drkom, u pazuhu gornjih listova stabla. Cvetaju od jula do oktobra. Plodovi su okruglasto-jajasti, 1-1,5 cm dugi, svetlo mrki, vrlo fino istakani. Nastanjuju sune, tople kamenjare i panjake mediteranskog i submediteranskog tipa. Z; Uredba U narodu je veoma popularna i smatra se za vrlo lekovitu, ak je nazivaju i mukim ajem. Planina Rtanj je najpoznatiji lokalitet ove vrste. Ovo je jedina vrsta iz roda Satureja koja naseljava podruje NP erdap.
65
Vaskularna flora
Sremu
Familija: Liliaceae Vrsta: Allium ursinum Engleski naziv: Ramsons
Naseljavaju Evropu, Malu Aziju, Kavkaz, Sibir do Kamatke. Viegodinje zeljaste biljke, 20-50 cm visoke, lukovice duguljaste, uzane, 2-6 cm dugake. Uglavnom sa dva eliptino-lancetasta lista. Cvasti malo, do mnogocvetne (do 20 cvetova). Cvetaju od aprila do avgusta. Plodovi su aure duge oko 4 mm. Semena okruglasta, crvena. Nastanjuju vlane bukove ume, od nizija do alpijskog pojasa. Z; Uredba IUCN: LC Imaju veliku hranljivu vrednost, naroito u prvim mesecima prolea. Mladi listovi su odlina salata puna vitamina, dok su stariji neprijatno ljuti. U narodu postoji verovanje da nijedna biljka ne isti tako dobro sistem za varenje i krv kao sremu. Na podruju NP erdap moe se sresti 11 vrsta iz roda Allium.
66
Vaskularna flora
Ivanjsko cvee
Familija: Rubiaceae Vrsta: Galium verum Engleski naziv: Ladys Bedstraw
Evropa i Azija, a u Severnu Ameriku je preneta i naturalizovana. Viegodinje zeljaste biljke, 30-100 cm visoke, sa valjkastim i puzeim rizomima. Listovi su linearni, na naliju gusto dlakavi, dugi 0,5-2 mm. Cvasti su metlice, duguljaste, terminalne. Cvetaju od maja do septembra. Cvetovi miriu na med. Plodovi su 1,5 mm dugaaki, a kada su potpuno zreli crne su boje. Nastanjuju livade i ume pored puteva i pruga. NZ U narodnoj medicini se koristi za leenje bubrenih bolesti, katara eluca i creva, suzbijanje svih oteenja koe (liajeva, ekcema, konih neistoa i protiv raka koe). Na podruju NP erdap registrovano je ukupno 11 vrsta iz roda Galium.
67
Vaskularna flora
Razliak
Familija: Asteraceae Vrsta: Centaurea cyanus Engleski naziv: Blue Poppy
iroko rasprostranjena vrsta, ima je na svim kontinentima. Jednogodinje zeljaste biljke, 20-70 cm visoke, sa vretenastim korenom. Listovi su lancetasti, sivozeleni, pauinasto vunasto dlakavi. Glavice su srednje veliine, pojedinane na vrhu stabljike i granica. Cvetaju od juna do septembra. Plodovi su ahenije, svilenasto dlakave, duge oko 3 mm. Nastanjuju oranice, stenovita i travnata mesta pored puteva. NZ Lekovita vrsta, a otkrie njene lekovitosti se pripisivalo kentauru Hironu iz grke mitologije. Koristi se kao blagi diuretik, kao i za leenje infekcije oiju i konjuktivitisa. Na podruju NP erdap moe se sresti jo 14 vrsta iz roda Centaurea.
68
Vaskularna flora
Bulka
Familija: Papaveraceae Vrsta: Papaver rhoeas Engleski naziv: Common Poppy
iroko rasprostranjena vrsta, ima je na svim kontinentima. Jednogodinje ili vrlo retko dvogodinje biljke, visine 20-90 cm. Listovi su vrlo razliiti, obino sedei, jajasto izdueni ili eliptini. Cvetovi su pojedinani, vrni, do 10 cm u preniku, na dugakim peteljkama. Cvetaju od maja do juna. Plodovi su aure, objajaste ili loptaste, pri osnovi zaobljene, 10-22 mm duge. Nastanjuju njive, useve, polja, utrine, suva i kamenita mesta, pored puteva, oko naselja. NZ Uglavnom se koristi u narodnoj medicini za leenje oboljenja i smetnji disajnih organa i kao sedativi. est su sastojak grudnih ajeva i sirupa protiv kalja. Bez obzira to kod nas raste kao korov, upadljivim cvetovima daje posebnu lepotu predelu tokom maja i juna meseca. Na podruju NP erdap moe se jo sresti turinak beli (Papaver dubium).
69
Beleke
70
INSEKTI INSECTS
nsekti spadaju u najbrojniju i najraznovrsniju grupu ivotinja na naoj planeti. Ovi organizmi ine neto vie od 50% svih do sada poznatih vrsta biljaka i ivotinja i zato predstavljaju najupeatljiviju i najznaajniju komponentu biodiverziteta. Broj vrsta insekata, do sada opisanih u svetu, kree se oko milion, a procene ukupnog broja vrsta su razliite i kreu se od 2,5 pa sve do 10 miliona. Ovakve procene posledica su injenice da se svakodnevno nalaze i opisuju nove vrste insekata. Uglavnom su to kopnene ivotinje, dok manji broj vrsta ivi u slatkoj vodi, a neke ak i u moru. Srbija spada u slabije istraene regione po pitanju entomofaune. Za veinu prouavanih vrsta insekata postoje objavljeni samo faunistiki prilozi, koji se odnose uglavnom na neka ua podruja, dok za svega nekoliko grupa postoje detaljnije studije objavljene u vidu monografija, kljueva za identifikaciju, karti rasprostranjenja i sl. Geografski poloaj Srbije kao i karakteristike reljefa uslovljavaju postojanje niza razliitih tipova stanita, pa se opravdano moe oekivati i velika raznovrsnost faune insekata. Mnoga stanita su refugijalnog karaktera, tj. poseduju takve ekoloke uslove koji su pojedinim vrstama omoguili preivljavanje nepovoljnih geoklimatskih perioda, kao to je na primer ledeno doba. Na ovakvim stanitima se mogu nai stare, tj. reliktne vrste iz davnih geolokih epoha, kao i endemine vrste sa uskim rasprostranjenjem koje ne prelazi nacionalne ili regionalne granice. erdapska klisura zbog svojih geomorfolokih osobenosti i poloaja predstavlja jedan od najveih i najznaajnijih refugijuma u Evropi. Iz tog razloga upoznavanje entomofaune erdapa ima veliki, kako nacionalini, tako i meunarodni znaaj. O insektima erdapske klisure malo se zna, dok o veini grupa sa ovog podruja gotovo da nema nikakvih faunistikih podataka. Na podruju Nacionalnog parka utvreno je prisustvo 760 vrsta iz 450 rodova, 78 familija i 10 redova. U ovom vodiu su prikazani samo neki od karakteristinih predstavnika ove, veoma brojne, grupe.
71
Insekti
Bogomoljka
Familija: Mantidae Vrsta: Mantis religiosa Engleski naziv: European Mantis
Naseljavaju Evropu, Aziju i severnu Afriku; introdukovane u Severnu Ameriku i Australiju. Duina tela 5-7,5 cm. Adultne jedinke su aktivne od jula do septembra. Hrane se dnevnim insektima. Solitarne su ivotinje. Pare se jednom godinje. enke legu oko 100 jaja, koja su vrsto povezana belim penastim omotaem koji privruju za grane drveta ili listove. Mladi se legu u rano prolee. Nastanjuju raznovrsna stanita, ali preferiraju osunana mesta na kojim dominira bunasta vegetacija. NZ enke mogu pojesti mujake nakon parenja. Hrane se mnogim za oveka tetnim vrstama insekata, kao to su: gusenice gubara, lisne vai i skakavci.
72
Insekti
Poljski popac
Familija: Gryllidae Vrsta: Gryllus campestris Engleski naziv: Field Cricket
Naseljavaju Evropu, severnu Afriku, Malu Aziju, Bliski istok i Kavkaz. Duina tela 1,7-2,3 cm. Adultne jedinke se javljaju od maja do juna. Hrane se semenkama, biljkama i insektima. Solitarne su, osim u vreme parenja. enke polau jaja u zemlju. Nimfe se legu u julu i avgustu i brzo rastu. Svoj pretposlednji stupanj nimfe dostiu u kasnu jesen i u ovom stadijumu hiberniraju. Nastanjuju livade i padine na suvom, toplom i poroznom zemljitu. NZ Kako bi privukao enku, mujak u vreme parenja peva na ulazu svoje rupe. Kada se enka pojavi, mujak otpeva ljubavnu pesmu namenjenu enki, nakon ega dolazi do parenja. Ukoliko do parenja doe u rupi i mujak pokua da zadri enku radi sledeeg parenja, rizikuje da zadobije ozbiljne povrede od enke. Pored ove vrste, na podruju NP erdap moe se sresti i Gryllus desertus.
73
Insekti
Lepotelka
Familija: Carabidae Vrsta: Calosoma sycophanta Engleski naziv: Forest Caterpillar Hunter
Naseljavaju centralnu Evropu i Aziju; introdukovane u Severnu Ameriku. Duina tela 2,4-3 cm. Adulti mogu biti aktivni od januara do decembra, ali se retko sreu posle jula. Aktivni su i tokom dana i tokom noi. Hrane se gusenicama i lutkama nekih leptira, kao i bubamarama. Zimu provode u upljinama u zemlji. Neke jedinke u stanju mirovanja (dormacije) mogu da provedu i do 2 godine. Pare se tokom juna i jula meseca, a enke polau jaja u prolee, posle hibernacije. Larve se takoe hrane gusenicama i lutkama. Nastanjuju zasenena i vlana mesta u listopadnim umama, a mogu se nai i u vonjacima. NZ Imaju veoma vanu ekonomsku ulogu u regulaciji brojnosti gubara (vrste koja izaziva velike tete u umskim ekosistemima), iji su prirodni predatori. Pored ove vrste, na podruju NP erdap moe se sresti i Calosoma inquisitor.
74
Insekti
Jelenak
Familija: Lucanidae Vrsta: Lucanus cervus Engleski naziv: Stag Beetle
Naseljavaju Evropu, severnu Afriku, Malu Aziju, Bliski istok, Kavkaz i centralnu Aziju. Postoji polni dimorfizam, tj. mujaci su krupniji od enki. Duina tela kod mujaka je 3,5-8,5 cm, a kod enki 2-5 cm. Odrasle jedinke ive svega nekoliko meseci i hrane se biljnim sokovima i nektarom cvetova. enke polau jaja u delove trulog drveta. Larvama je potrebno 5-6 godina da se potpuno preobraze u adulta. Larve su saproksilofagne, tj. hrane se starim, trulim ili oborenim stablima. ive u hrastovim umama, gde se mogu nai u rupama, u stablima i panjevima. SZ; Bern: III Mujaci ove vrste imaju jako razrasle vilice koje podseaju na jelenske rogove odakle i potie ime vrste.
75
Insekti
Velika hrastova striibuba

Familija: Cerambycidae Vrsta: Cerambyx cerdo Engleski naziv: Great Capricorn Beetle
Naseljavaju Evropu, severnu Afriku, Kavkaz i Malu Aziju. Duina tela 2,4-5,5 cm. ivotni ciklus, u zavisnosti od klimatskih uslova, traje od 2 do 5 godina. Adultne jedinke su aktivne tokom maja i juna i mogu se videti tokom toplih veeri. Hrane se korom hrasta, a ree i jasena, bresta i jabuke. enke polau izmeu 100 i 400 jaja u ispucaloj kori drveta. Larve se u poetku hrane ispod kore, ali kasnije prodiru dublje u stablo. Stadijum lutke se razvija u hodnicima spoljanjeg dela stabla. Adulti nakon metamorfoze ostaju zatieni u stablu gde prezimljuju. Zapoinju svoju aktivnost tokom prolea i leta sledee godine. Nastanjuju umska stanita. Najee borave na hrastu i na drugim liarima. SZ; IUCN: VU; Bern: II Imaju veoma duge antetne koje su kod mujaka due od tela, dok su kod enke krae i obino su iste duine kao i krila. Na podruju NP erdap mogu se sresti i Cerambyx miles, Cerambyx nodulosus, Cerambyx scopolii, Cerambyx welensii.
76
Insekti
Alpska striibuba
Familija: Cerambycidae Vrsta: Rosalia alpina Engleski naziv: Rosalia Longicorn
Naseljavaju Evropu, Malu Aziju, Krim, Kavkaz i Jermeniju. Duina tela 1,5-3,8 cm. Adultne jedinke su aktivne od juna do septembra. Hrane se biljnim sokovima i listovima, dok se larve hrane korom bukve. Larvama je potrebno oko 3 godine da se razviju u adulte. Kamuflana obojenost omoguava ovoj vrsti da na kori bukve ostane neprimetna za predatore. Nastanjuju uglavnom bukove, ali i druge listopadne ume. SZ; IUCN: VU; Bern: II Mujaci se esto bore meu sobom oko enki.
77
Insekti
Kraljevski plat
Familija: Nymphalidae Vrsta: Nymphalis antiopa Engleski naziv: Camberwell Beauty
Naseljavaju Evropu, Aziju i Severnu Ameriku. Raspon krila 5,5-7,5 cm. Adultne jedinke se sreu u junu i julu. Hrane se biljnim sokovima, cvetnim nektarom i trulim plodovima. Adulti hiberniraju tokom zime, pojavljuju se naredne godine tokom prolea radi parenja i polaganja jaja. Gusenice ive u kolonijama i najee se hrane liem bresta, topole i vrbe. Nastanjuju razliita stanita ukljuujui osunane umske proplanke, rene doline, suve stenovite jaruge, peane dine, parkove, bate. SZ Gusenice ovog leptira imaju razgranate bodlje na povrini tela, barunasto crnu boju, sa rasutim sitnim belim takama i redom crvenih taki rasporeenih du sredine lea. Pored ove vrste, na podruju NP erdap mogu se sresti i mrki mnogobojac (Nymphalis vaualbum) i utonogi mnogobojac (Nymphalis xanthomelas).
78
Insekti
Lastin repak
Familija: Papilionidae Vrsta: Papilio machaon Engleski naziv: Old World Swallowtail
Naseljavaju Evropu, Aziju, severozapadnu Afriku i Severnu Ameriku. Raspon krila 6,4-8,6 cm. Adultni oblici se javljaju od kraja maja do sredine jula. Hrane se cvetnim nektarom. Obino imaju jedno leglo godinje. enke polau jaja na listovima razliitih vrsta iz familije titonoa i odmah nakon polaganja uginu. Izlegle gusenice se najee hrane listovima svog domaina, a kasnije i cvetovima. Nastanjuju razliita stanita i javljaju se na nadmorskim visinama i do 5.000 m. SZ Mlade gusenice lie na izmet ptice, to im omoguava da izbegnu potencijalne predatore. U kasnijim stadijumima presvlaenja telo gusenice dobija svetlozelenu boju sa crnim prugama i ukasto-narandastim mrljama.
79
Beleke
80
RIBE FISH
R
ibe (Pisces) su vrlo stara i velika grupa kimenjaka, koja se odlikuje znatnom raznolikou i koja je iroko rasprostranjena u gotovo svim vodama na planeti. U savremenoj fauni opisano je ukupno oko 22.000 vrsta riba. Po broju vrsta, ribe su najvea grupa kimenjaka, ima ih priblino koliko i svih ostalih grupa kimenjaka zajedno (vodozemaca, gmizavaca, ptica i sisara). Veina riba ima telo vretenastog oblika, koje pri kretanju u vodi stvara najmanje otpora. Zato se veina riba koje dobro plivaju po obliku pribliava idealnoj formi vretena. Ribe imaju specifinu grau koe koja se znatno razlikuje od koe kopnenih kimenjaka. Povrinski sloj je sluzav i kou ini glatkom, te tako smanjuje trenje prilikom kretanja. Koa je prekrivena slojem krljuti koje mogu biti razliite veliine i oblika. Sve ribe imaju peraja. Ona slue keiga (Acipenser ruthenus) za kretanje i za odravanje poloaja tela. Postoje neparna peraja, koja se pruaju du tela, i parna peraja, koja lee bono. Parna peraja se nalaze uglavnom na grudima ili trbuhu i odgovaraju ekstremitetima viih kimenjaka. Neparna peraja mogu ponekad da se pruaju i celom duinom od glave do repa ili od repa do analnog otvora. Ribe se kreu udarima repnih peraja, dok ostala peraja slue kao organi za krmarenje ili kao stabilizacioni organi za odravanje ravnotee. Evropski kontinent naseljava 344 vrste slatkovodnih riba, od kojih je 200 endeminih. Prema novim podacima IUCN-a (International Union for Conservation of Nature), treina evropske slatkovodne faune je pod rizikom od izumiranja. Na podruju Srbije je do danas registrovano oko 110 vrsta riba i kolousta. Do sada je 13 vrsta predloeno za Crvenu knjigu kimenjaka Srbije, dok je registrovano i 19 taksona meunarodnog znaaja. Veoma je zabrinjavajua injenica da je, usled namernih i nenamernih introdukcija u vodena stanita, u Srbiji danas prisutno preko 20 alohtonih vrsta riba, to ini gotovo 20% ihtiofaune Srbije.
81
Ribe
U prirodnim uslovima, pre stvaranja akumulacije, erdapski deo Dunava naseljavalo je 60 vrsta riba iz 14 porodica. Danas, nakon iezavanja nekih jesetarskih vrsta, poput morune (Huso huso) i ruske jesetre (Acipenser gueldenstaedtii), kao i naseljavanja azijskih riba, pre svega babuke (Carassius auratus), tolstolobika (Hypophthalmichthys molitrix), belog amura ( Ctenopharyngodon idella ) i amurskog ebaoka ( Pseudorasbora parva ), ovaj deo Dunava naseljava oko 58 vrsta iz 15 porodica, od ega 33 vrste ciprinida. Promeni sastava riblje faune na poduju erdapa znaajno je doprinelo moruna (Huso huso) i usporavanje renog toka usled izgradnje brana. Formiranje vetake akumulacije u erdapskoj klisuri dovelo je do promena u ekosistemu, koje su pogodne za razvoj vrsta kojima odgovaraju sporotekue i stajae vode. Prema Pravilniku o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva, pod strogim reimom zatite na podruju NP erdap se nalazi sedam vrsta (opisane u ovome Vodiu), dok se na listi zatienih vrsta nalazi 21 vrsta riba.
Moruna ulovljena na erdapu 1964. godine
82
Ribe
Keiga
Familija: Acipenseridae Vrsta: Acipenser ruthenus Engleski naziv: Sterlet
Naseljavaju reke slivova Kaspijskog, Crnog, Azovskog, Baltikog i arktikih mora. Mogu narasti do 1,25 m i 16 kg teine. ivotni vek do 26 godina. Naseljavaju rena dna i aktivne su danju. Hrane se sitnim vodenim beskimenjacima. Mujaci polnu zrelost stiu sa 3 do 5, a enke sa 4 do 7 godina starosti. Mreste se tokom aprila i maja, u brzoj vodenoj struji iznad ljunkovitog dna. Iako je rezidentna vrsta, preduzima uzvodne migracije radi mresta. Mreste se svake do svake tree godine. Komercijalno su znaajne ribe, dok je sportsko-ribolovni znaaj daleko manji. Minimalna dozvoljena veliina ulova je 40 cm, a lovostaj je propisan tokom marta, aprila i maja. ive u dubljim delovima velikih reka. Z; Bern: III; Bon: II; CITES: II; IUCN: VU Pojava ciklinih migracija radi mresta je izuzetno karakteristina za keigu. Migratorni put ove ribe moe iznositi i do 300 km.
83
Ribe
ikov
Familija: Cobitidae Vrsta: Misgurnus fossilis Engleski naziv: Weather Loach
Naseljavaju Evropu, od Severnih Alpa na zapadu do Urala na istoku. Duina tela iznosi do 30 cm. Oblikom tela podseaju na jegulje. Aktivne su nou. Hrane se sitnim bentosnim beskimenjacima iz mulja. Polnu zrelost stiu sa dve do tri godine. Mrest poinje u rano prolee i traje do jeseni. enke su veoma plodne, a jaja po polaganju prianjaju po vodenom rastinju. Nemaju nikakav ribolovni niti privredni znaaj. Ova vrsta je u procesu konstantnog opadanja brojnosti u mnogim podrujima koja naseljava. Za ovu vrstu je propisan trajni lovostaj. Naseljavaju sporotekue vode, kanale sa muljevitim dnom, rukavce reka sa sporotekuom vodom, bare i mala jezera. SZ; Bern: III; IUCN: LC Tolerantne su na nizak sadraj kiseonika u vodi. Imaju sposobnost da apsorbuju kiseonik direktno iz vazduha, to im omoguava da u uslovima sue opstanu zakopane u vlanom mulju i do mesec dana.
84
Ribe
Kara
Familija: Cyprinidae Vrsta: Carassius carassius Engleski naziv: Crucian Carp
Naseljavaju Evropu i Aziju. Ribe srednje veliine, duine do 55 cm. ivotni vek iznosi oko 10 godina. Sedentarne ribe, koje uglavnom borave u dubljim slojevima vode. Hrane se bentosnim beskimenjacima, planktonom, biljkama, algama i detritusom (organski ostaci). Polnu zrelost dostiu izmeu tree i etvrte godine ivota, s tim to mujaci postaju polno zreli godinu dana pre enki. Mreste se od maja do jula u plitkoj vodi, gusto obrasloj vegetacijom. Jestiva vrsta ribe, ima privredni znaaj. Mogu se sresti u plitkim, sporotekuim delovima reka, jezera i bara sa veoma gustom submerznom vegetacijom. SZ; IUCN: LC Veoma tolerantne ribe, koje mogu preiveti odreeno vreme van vode, u snegu ili u vlanom liu, a takoe mogu podneti i male koncentracije soli u vodi. Brojnost ove vrste postepeno ali konstantno opada u Dunavu i irom Evrope, iz jo uvek nepoznatih razloga, mada se veruje da je jedan od uzroka kompeticija sa babukom (Carassius gibelio), kao invazivnom vrstom.
85
Ribe
Belica
Familija: Cyprinidae Vrsta: Leucaspius delineatus Engleski naziv: Sun Bleak
Naseljavaju vei deo Evrope, od severnog dela Nemake do crnomorskog i baltikog sliva. Imaju izdueno telo, veliine od 6 do 9 cm. Maksimalna zabeleena starost je dve godine. ive u velikim jatima. Aktivne su danju i najee se kreu po povrinskim slojevima vode, zbog ega su u narodu poznate i pod nazivom povru. Hrane se fito i zooplanktonom, kao i insektima. Polnu zrelost dostiu u drugoj godini ivota. Mreste se od maja do septembra. Ikru polau u trakama, na potopljene delove listova, grana i stabala. Nemaju privredni znaaj. Mogu se sresti u jezerima, barama i sporotekuim, uglavnom ravniarskim rekama. SZ; IUCN: LC Mujaci su teritorijalni, vode brigu o ikri, pripremaju i iste prostor za mreenje i uvaju jaja od predatora. Krljut ove vrste je u prolosti koriena u proizvodnji lanih bisera.
86
Ribe
Linjak
Familija: Cyprinidae Vrsta: Tinca tinca Engleski naziv: Tench
iroko su rasprostranjene u Evropi i Aziji. Imaju izdueno, relativno zdepasto telo duine do 60 cm. ive u proseku 20 godina. Aktivne su uglavnom nou. Hrane se preteno sitnim beskimenjacima i larvama sa dna. Polnu zrelost dostiu izmeu druge i este godine ivota, mujaci godinu dana ranije nego enke. Mreste se od maja do avgusta u plitkim vodama, a jaja po polaganju prianjaju po vodenom rastinju ili dnu. Mogu se mrestiti i do devet puta tokom godine. Nekada je bila veoma cenjena privrednoribolovna vrsta, dok je danas za ovu vrstu propisan trajni lovostaj. Nastanjuju stajae ili sporotekue vode gusto obrasle vegetacijom, muljevitog ili glinovitog dna, kao to su bare, jezera, donji i sporiji tokovi reka, rukavci, mrtvaje itd. SZ; IUCN: LC Embrioni, larve i juvenilne jedinke su izuzetno osetljivi. U sluaju velikih temperaturnih oscilacija zapaen je visok mortalitet na nivou embriona. esto provode zimu zakopani u mulju.
87
Ribe
Balonov balavac
Familija: Percidae Vrsta: Gymnocephalus baloni Engleski naziv: Balons Ruffe
Naseljavaju podruje od delte Dunava pa sve do Bavarske. Imaju robusno, zbijeno telo i mogu narasti do 12 cm. Jedinke najee vode samostalan ivot i skrivaju se tokom dana, dok su aktivne nou. Hrane se sitnim beskimenjacima sa renog dna, kao i larvama insekata i raia. Mujaci stiu polnu zrelost u prvoj i drugoj godini ivota, a enke u drugoj i treoj godini. Nain razmnoavanja nije poznat, a mreste se u pliacima meu vodenim biljem. Ne koriste se u ishrani. Nastanjuju srednji i donji tok veih reka, kao i blizinu ua. Preferiraju dublje slojeve vode veih reka sa peanom ili muljevitom podlogom i umerenom vodenom strujom. SZ; Bern: III; IUCN: LC Balonov balavac je est neeljen ulov pri lovu bele ribe i nema nikakav ribolovni znaaj.
88
Ribe
Mali vretenar
Familija: Percidae Vrsta: Zingel streber Engleski naziv: Streber
Naseljavaju slivove reka Dunav i Dnjestar. Rastu u proseku do 12 cm, najvie do 22 cm. Borave u manjim jatima, uglavnom na veim dubinama pri dnu reka. Aktivne su nou. Hrane se uglavnom vodenim beskimenjacima. Mreste se od marta do maja, a jaja polau na ljunkovito dno. Imaju samo ogranien sportsko-ribolovni znaaj. Za ovu vrstu je propisan trajni lovostaj. Nastanjuju iste brzotekue vode, u slojevima iznad ljunkovitog i kamenitog dna, na mestima gde je jae strujanje vode. SZ; Bern: III; IUCN: LC Glavni faktori ugroavanja ovih riba su izgradnja brana i zagaenje vode. Procenjuje se da je stanje njihovih populacija danas poboljano, s obzirom na to da je evidentirano poveanje brojnosti jedinki ove vrste.
89
Ribe
Veliki vretenar
Familija: Percidae Vrsta: Zingel zingel Engleski naziv: Zingel
Naseljavaju slivove reka Dunav i Dnjestar. Bentosna riba, moe narasti do 48 cm. Naseljavaju rena dna i aktivne su nou. Hrane se sitnim vodenim beskimenjacima ili malim ribama. Mreste se u aprilu i maju na peanom dnu. enke polau lepljivu ikru direktno na ljunak. U sportskom ribolovu su redak i sluajan ulov. Koriste se u ishrani. Za ovu vrstu je propisan trajni lovostaj. ive u dubljim delovima reka, iznad peskovitog i kamenitog dna. SZ; Bern: III; IUCN: LC Smatra se da se populacije ove vrste obnavljaju i da brojnost jedinki danas raste.
90
VODOZEMci Amphibians
odozemci su grupa kimenjaka koja obuhvata vie od 6.000 recentnih vrsta rasprostranjenih irom sveta, osim najhladnijih i najsuvljih predela i nekih veoma izolovanih okeanskih ostrva. Zauzimaju posebno mesto u evolucionoj istoriji kimenjaka, poto je to prva grupa iji su najstariji pripadnici osvojili kopno. Dananji vodozemci obuhvataju vodozemce sa repom (Caudata), koji u pogledu spoljanje morfologije najvie nalikuju starim grupama vodozemaca. Najbrojnija je grupa bezrepih vodozemaca (Anura), koji su specijalizovani pre svega za kretanje u skokovima. Cecilija (Gymnophiona) su najmanja grupa, sa redukovanim repnim regionom i ekstremitetima. Po broju vrsta Srbija se nalazi u prvih 20 drava Palearktikog regiona. Naalost, faktori ugroavanja populacija vodozemaca su veoma izraeni, pre svega fragmentacija, degradacija i gubitak stanita (utie na 19 od 27 ugroenih vrsta), zagaenje, kompetitivni pritisak od strane invazivnih alohtonih vrsta, povean predatorski pritisak domestifikovanih vrsta ivotinja i, najnovije, infekcija hitridiomikozom, za koju se pretpostavlja da e postati ozbiljan problem za opstanak vodozemaca mediteranskog basena u budunosti. Po svom nainu ivota vezani su kako za vodenu, tako i za kopnenu sredinu. Naime, vodozemci po pravilu metamorfoziraju iz larvenog stadijuma, koji ivi u vodenoj sredini (punoglavac), u odrasle jedinke preteno vezane za kopnenu sredinu. Istovremeno se vri prelazak sa krnog na pluni nain disanja, a takoe se javljaju i udovi petoprsnog tipa. Teritoriju NP erdap naseljava 13 vrsta vodozemaca, koje su prema Pravilniku o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva svrstane u kategoriju strogo zatienih, osim zelenih aba, koje spadaju u vrste divljih ivotinja pod reimom eksploatacije i kao takve su u kategoriji zatienih vrsta.
91
Vodozemci
areni dadevnjak
Familija: Salamandridae Vrsta: Salamandra salamandra Engleski naziv: Fire Salamander
Naseljavaju zapadni, juni i centralni deo Evrope. Duina tela od vrha glave do vrha repa 15-25 cm. ivotni vek oko 15 godina. Aktivni su nou i danju posle intenzivnih kia. Najvei deo vremena provode skriveni ispod korenja drvea, kamenja i u jazbinama raznih ivotinja. Hrane se puevima, kinim glistama, insektima, crvima. Hiberniraju uvek u grupi. Pare se u jesen na kopnu. enke obino u aprilu ili maju u stajaoj vodi raaju larve. Nekoliko meseci kasnije larve metamorfoziraju u juvenilne kopnene jedinke i naputaju vodu. U toku transformacije gube krge i razvijaju im se plua. Nastanjuju ume zatvorenog sklopa. Na Iberijskom poluostrvu naseljavaju i mediteranske ume, vlane livade i kamenjare oko planinskih jezera. SZ; Bern: III; IUCN: LC Naziv areni dadevnjak dobili su zbog utih mrlja koje se nalaze na crnom telu, dok je sa donje strane telo potpuno crno.
92
Vodozemci
Veliki mrmoljak
Familija: Salamandridae Vrsta: Triturus cristatus Engleski naziv: Great Crested Newt
Naseljavaju centralni, srednji i istoni deo Evrope, od obala Francuske i britanskih ostrva na zapadu do uralskih planina u Rusiji na istoku, kao i delove zapadne i centralne Azije. Duina tela od vrha glave do vrha repa 13-16 cm, a ivotni vek 7-8 godina. Hrane se beskimenjacima i sitnim kimenjacima. Hibernacija obino poinje u oktobru ili novembru i traje do aprila. Pare se na prolee. enke polau 200-600 jaja. Razvoj larvi traje obino 3-4 meseca. Metamorfoza poinje krajem leta. Najvei broj mladih hibernira u larvalnom obliku i njihova transformacija se zavrava tek sledee godine. Nastanjuju relativno duboke stajae vode sa dobro razvijenom vegetacijom. SZ; Bern: II; IUCN: LC Osetljivi su na kvalitet vode, pa im se brojnost brzo smanjuje pod uticajem zagaenja.
93
Vodozemci
Mali mrmoljak
Familija: Salamandridae Vrsta: Lissotriton vulgaris Engleski naziv: Smooth Newt
Naseljavaju Evropu izuzev june Francuske i Pirinejskog poluostrva, june Italije i veine mediteranskih ostrva, kao i zapadni deo Azije. Duina tela od vrha glave do vrha repa oko 11 cm. ivotni vek oko 7 godina. Najvei deo vremena provode na kopnu, dok se u vodi nalaze u doba parenja. Hrane se uglavnom beskimenjacima. Hiberniraju tokom zime na kopnu u rupama. Pare se po izlasku iz hibernacije. enke polau 200300 jaja na vodeno bilje. Metamorfoza se zavrava nekoliko meseci nakon polaganja jaja. Nastanjuju raznovrsne slatkovodne stajae vode, od privremenih barica do jezera. SZ; Bern: II; IUCN: LC Kao i kod velikih mrmoljaka, mujaku se u doba parenja iri rep, a koni greben koji poinje na potiljku razvija se u visoki treperav koni ukras.
94
Vodozemci
Podunavski mrmoljak
Familija: Salamandridae Vrsta: Triturus dobrogicus Engleski naziv: Danube Crested Newt
Naseljavaju ravniarski deo sliva Dunava i veih pritoka, kao i deltu Dunava. Duina tela od vrha glave do vrha repa oko 16 cm. ivotni vek preko 8 godina. Hrane se beskimenjacima. Hiberniraju tokom zime na kopnu u rupama. Migracije ka mestima za parenje poinju od sredine februara pa do aprila, a ponekad moe doi i do druge migracije na jesen. Pare se na prolee u stajaicama koje mogu biti delimino povezane sa renim tokom. Metamorfoza traje od jula do septembra. Odrasli ostaju dugo u vodi, ponekad sve dok prvi put ne zaledi. Nastanjuju vodene sisteme ravniarskih reka, kao i jezera i stajae vode manje veliine. SZ; Bern: II; IUCN: NT Kao i druge vrste mrmoljaka, svake godine dolaze u odreeni vodeni biotop radi parenja, to se naziva zaviajno ponaanje.
95
Vodozemci
Obina enjarka
Familija: Pelobatidae Vrsta: Pelobates fuscus Engleski naziv: Common Spadefoot
Naseljavaju vei deo nizijske Evrope i zapadni deo Azije. Duina tela 6-8 cm. ivotni vek oko 10 godina. Preko dana se skrivaju u rupi koju su same iskopale ili pronale, dok u lov idu nou. Hrane se vodenim biljkama, insektima i puevima golaima. Hibernacija traje od septembra do aprila, u rupama u zemljitu, koje mogu biti duboke i do 2 m. Pare se ubrzo po izlasku iz hibernacije. enke polau od 40 do 360 jaja po leglu, koja su povezana meusobno u trake duge do 50 cm. Larva se razvija 2-5 meseci. Metamorfoza obino traje od jula do septembra. Nastanjuju livade, proplanke, parkove, bate i polja. SZ; Bern: II; IUCN: LC Naziv enjarke dobile su po sekretu koji izluuju iz eluca kada su uznemirene, a iji miris podsea na beli luk.
96
Vodozemci
Balkanska enjarka
Familija: Pelobatidae Vrsta: Pelobates syriacus Engleski naziv: Eastern Spadefoot
Naseljavaju podruje od Balkanskog poluostrva pa do Crnog mora. Duina tela 8-10 cm. ivotni vek oko 10 godina. Aktivne su tokom noi. Koriste jazbine glodara i rupe ispod stena za svoja sklonita. Hrane se vodenim biljem, mekucima i stonogama. Hiberniraju u zemljitu, korenju drvea ili ispod velikog kamenja. Topli i suvi period takoe provode u zemljitu, mogua je estivacija. Pare se od februara do sredine maja, u stajaim vodama. Leglo se sastoji od 2.000 do 4.000 jaja. Larveni period traje 3-4 meseca. Metamorfoza punoglavaca se zavrava krajem leta ili poetkom jeseni. Nastanjuju ume otvorenog sklopa, jezera, bare, stepe. SZ; Bern: II; IUCN: LC U stepama i polupustinjama, gde letnje temperature dostiu 40C, borave u dubokim rupama sa vodom u renim obalama ili oazama.
97
Vodozemci
Crvenotrbi muka
Familija: Discoglossidae Vrsta: Bombina bombina Engleski naziv: Red-bellied Toad
Naseljavaju centralni i istoni deo Evrope, Tursku, severozapadnu Anadoliju. Duina tela 4-4,5 cm. ivotni vek preko 12 godina. Aktivne su tokom dana, ali je najjae oglaavanje (dozivanje) mujaka nou. Hrane se insektima, vodenim beskimenjacima i vodenim biljem. Hiberniraju od kraja septembra ili oktobra pa sve do marta ili aprila, uglavnom na kopnu. Pare se od maja pa do kraja leta. enka u toku godine poloi do 300 jaja. Razvoj embriona i larve traje 2 - 2,5 meseca. Metamorfoza traje od druge polovine juna do kraja septembra. Nastanjuju jezera, ribnjake, potoke, kanale, movare. SZ; Bern: II; IUCN: LC Kao i utotrbi muka, kada se nau ispred potencijalnog neprijatelja, zauzimaju odbrambeni stav i izvrnu se na lea, okreui svoj svetli trbuh na gore. Uprkos sekretu otrovnih lezda koje se nalaze u njihovoj koi, mnogi kimenjaci ih redovno koriste u svojoj ishrani.
98
Vodozemci
utotrbi muka
Familija: Discoglossidae Vrsta: Bombina variegata Engleski naziv: Yellow-bellied Toad
Naseljavaju centralni i juni deo Evrope izuzev jugozapadnog dela. Duina tela oko 5 cm. ivotni vek 12-15 godina. Retko se mogu videti daleko od vode. Hrane se insektima. Preko zime se zavlae u rupe ispod stena i panjeva i tu hiberniraju od septembra pa do maja. Ukoliko je vreme toplo, mogu biti aktivne i u toku zime. Pare se nakon hibernacije sve do avgusta. enke polau od 120 do 170 jaja na vodenom bilju. Punoglavci metamorfoziraju u juvenilne jedinke posle dva do tri i po meseca. Nastanjuju jezera, bare, movare, reke. SZ; Bern: II; IUCN: LC esto se mogu nai u kolotrazima ispunjenim vodom na seoskim putevima.
99
Vodozemci
Obina krastaa
Familija: Bufonidae Vrsta: Bufo bufo Engleski naziv: Common Toad
Naseljavaju Evropu, osim Irske i nekih mediteranskih ostrva, deo severozapadne Afrike i zapadne Azije. Duina tela enki do 15 cm, a mujaka do 8 cm. ivotni vek oko 10 godina. Aktivne su uglavnom u sumrak i nou. Hrane se razliitim vrstama zglavkara, crvima i puevima. Hiberniraju od kraja septembra ili oktobra pa sve do marta ili aprila. Pare se po izlasku iz hibernacije, obino tokom marta. enke polau veliki broj jaja (i preko 10.000) obmotanih elatinoznom opnom u vidu traka. Metamorfoza punoglavaca traje 2-3 meseca. Nastanjuju etinarske i listopadne ume, movare, parkove, bate. SZ; Bern: III; IUCN: LC Veliki broj ovih aba strada na putu, dok migriraju prema mestu parenja, zbog ega su u mnogim evropskim dravama izgraeni tuneli ispod puteva, koji im omoguavaju bezbedan prolazak.
100
Vodozemci
Zelena krastava aba
Familija: Bufonidae Vrsta: Pseudolepidaea viridis Engleski naziv: Green Toad
Naseljavaju srednji, istoni i juni deo Evrope, ukljuujui Apeninsko i Balkansko poluostrvo, severni deo Afrike, zapadni i centralni deo Azije. Duina tela do 10 cm. ivotni vek 7-10 godina. Uglavnom su aktivne u sumrak i nou kada idu u lov, a u vreme parenja su aktivne i tokom dana. Hrane se insektima (crvi, ose, pele, tvrdokrilci), puevima golaima, sitnim gmizavcima i vodozemcima. Zimski san spavaju u suvim rupama u zemlji daleko od vode. Odlaze u vodu samo zbog parenja, koja se odvijaju neposredno po izlasku iz zimskih sklonita. enke polau vie hiljada jaja obmotanih elatinoznom masom u vidu traka. Nastanjuju ume, umo-stepe, stepe, polupustinje, pustinje, kamenjare. SZ; Bern: II; IUCN: LC Kao i kod velike krastae, telo im je pokriveno bradavicama, koje iza uha formiraju velike otrovne lezde. Ukoliko ih neprijatelj uhvati, prestraeno steu kou da bi ispraznile lezde, pri emu ih prekriva bela penasta tenost koja iri neprijatan miris.
101
Vodozemci
Kreketua
Familija: Hylidae Vrsta: Hyla arborea Engleski naziv: Tree Frog
Naseljavaju Evropu izuzev severnog dela i Apeninskog poluostrva, kao i junog i istonog dela Iberijskog poluostrva; azijski deo Turske i predele istono od Kaspijskog mora. Duina tela 3,5-5 cm. ivotni vek oko 15 godina. Preko dana uglavnom sede na drveu, dok su aktivne u sumrak i nou kada silaze na zemlju i kreu u lov. Veoma su veti penjai, a zahvaljujui zelenoj boji tela, gotovo su neprimetne. Hrane se insektima (muve, tvrdokrilci, leptiri, gusenice). U periodu od septembra do aprila, hiberniraju u zemlji, pukotinama stena ili rupama u drveu. Pare se po izlasku iz hibernacije, od aprila do juna. enke polau 200 do 1.400 jaja u grupama od 3 do 60 jaja. Metamorfoza punoglavaca traje 2-3 meseca. Nastanjuju listopadne ume, bare, movare, jezera u umi. SZ; Bern: II; IUCN: LC Menjaju boju tela u zavisnosti od podloge.
102
Vodozemci
umska aba
Familija: Ranidae Vrsta: Rana dalmatina Engleski naziv: Agile Frog
Naseljavaju vei deo Evrope, izuzev severa; ne naseljavaju Portugal i vei deo Iberijskog poluostrva. Izolovane populacije nalaze se u Maloj Aziji. Duina tela 7-9 cm. ivotni vek do 10 godina. Naseljavaju ume otvorenog sklopa i livade. Aktivne su u sumrak i rano ujutru, dok su u vreme parenja aktivne i danju i nou. Hrane se insektima, paukovima i stonogama. Period hibernacije traje od kraja septembra do marta. Pare se od februara do aprila, u vodi. enke tokom noi polau 450-1.800 jaja oko grana podvodne vegetacije. Metamorfoza punoglavaca traje od kraja juna do poetka avgusta. Nastanjuju vlana zemljita, movare, bare, ribnjake, kanale. SZ; Bern: II; IUCN: LC Mogu da skoe najdalje od svih evropskih aba, pa tako kada bee od neprijatelja, mogu skoiti i do 2 m u daljinu i 1 m u visinu. Ako bi ovek bio tako dobar skaka, u odnosu na svoju visinu, skakao bi 350 m u dalj.
103
Beleke
104
Gmizavci Reptile
mizavci su grupa kimenjaka koja danas naseljava uglavnom umerene i tropske klimatske zone. Naroito su bili brojni u mezozoiku (tokom jure i krede). Danas postoje 4 osnovne grupe: Squamata (guteri, zmije, amfisbene), krokodili (Crocodylia), kornjae (Chelonia), dok su najmalobrojniji savremeni gmizavci koji pripadaju grupi Rhynchocephalia, koja je zastupljena sa samo jednim rodom (Sphenodon). Najvei broj gmizavaca su ektotermni organizmi, sa promenljivom temperaturom tela, koja zavisi od temperature spoljanje sredine. Zbog toga su u svom rasprostranjenju uglavnom ogranieni na umerene i tropske klimatske zone. Skoro sve njihove aktivnosti, kao to su metaboliki procesi i ponaanje, vezane su direktno ili indirektno za njihovu telesnu
Stepski guter (Podarcis tauricus)
temperaturu i naine njene regulacije. U umerenim klimatskim zonama hiberniraju tokom zimskog perioda, dok u izrazito toplim i suvim oblastima pribegavaju estivaciji (letnji san) tokom najtoplijih meseci. Na podruju NP erdap zabeleeno je prisustvo 14 vrsta: 2 vrste kornjaa, 6 vrsta gutera i 6 vrsta zmija. Prema Pravilniku o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva, od ukupnog broja konstatovanih vrsta na istraivanom podruju 9 pripada strogo zatienim, a 2 zatienim divljim vrstama.
105
Gmizavci
Barska kornjaa
Familija: Emydidae Vrsta: Emys orbicularis Engleski naziv: European Pond Terrapin
Naseljavaju Evropu, osim krajnjeg severa, nekih centralnih delova i veine egejskih ostrva, severozapadni deo Afrike i zapadni deo Azije. Duina tela od vrha glave do vrha repa 13-16 cm. ivotni vek 30-40 godina. Aktivne su u sumrak i nou, dok se preko dana sunaju u blizini vode. Hrane se vodozemcima, sitnim ribama, vodenim insektima, vodenim biljem. Hiberniraju od kraja novembra do sredine aprila. Pare se posle hibernacije, u periodu od maja do juna. enke na kopnu u mekoj podlozi kopaju jamice u koje polau 3-18 jaja, koja prekrivaju zemljom. Inkubacija traje oko 70 dana. Mlade kornjae izlaze u avgustu ili septembru. Nastanjuju slatkovodne bare, potoke, movare, vlana zemljita. SZ; IUCN: NT; Bern: II Veoma su oprezne i plaljive, pa pri najmanjem umu brzo zaranjaju u vodu.
106
Gmizavci
umska kornjaa
Familija: Testudinidae Vrsta: Testudo hermanni Engleski naziv: Hermanns Tortoise
Naseljavaju mediteranski deo Evrope (juni i zapadni deo Italije, Balkansko poluostrvo sa jonskim ostrvima, Siciliju, Korziku, Sardiniju, Balearska ostrva, jugoistoni deo Francuske, evropski deo Turske). Duina oklopa 20-30 cm, teina 1,5-3 kg. Mogu iveti due od 40 godina. Veoma su aktivne, od ranog jutra do kasnog popodneva. Hrane se travom, voem, liem, biljkama u fazi truljenja, puevima. Zimski san spavaju ukopane pod zemljom, bude se u martu, a u oktobru opet ulaze u hibernaciju. este su meusobne borbe mujaka, koji za vreme parenja mogu enki zadati ozbiljne povrede ugrizom. U kasno prolee enke polau 3-12 jaja u rupama u zemlji. Mlade kornjae uglavnom poetkom avgusta probijaju ljusku jajeta. Nastanjuju ume, livade, vonjake, bate, vinograde. Z; Bern: II; IUCN: NT U narodu postoji verovanje da krv ovih dugovenih ivotinja lei od najteih bolesti, to je jedan od razloga ugroenosti ove vrste.
107
Gmizavci
umski guter
Familija: Lacertidae Vrsta: Darevskia praticola Engleski naziv: Meadow Lizard
Naseljavaju izolovane delove Balkanskog poluostrva (delovi istone Srbije i jugoistone Rumunije, Bugarska), evropski deo Turske, krajnji severoistoni deo Grke, Kavkaz, deo Irana. Duina tela od vrha glave do vrha repa 13-16 cm. ivotni vek do 10 godina. Uglavnom su aktivni tokom dana. Hrane se insektima. Hiberniraju u hladnom periodu godine, obino od oktobra do kraja marta. Pare se u drugoj polovini maja. enke polau 4-6 jaja. Inkubacija traje 45-50 dana. Po izvaljivanju iz jaja mladi su dugi oko 3 cm. Nastanjuju vlana i vegetacijom dobro obrasla stanita uglavnom hrastovih uma. SZ; Bern: III; IUCN: NT Areal ovih gutera je prilino smanjen, sastoji se od nekoliko izolovanih grupa populacija. U Evropi naseljavaju oblasti do 800 m nadmorske visine, dok se u Aziji mogu videti na visinama do 2.000 m.
108
Gmizavci
Stepski guter
Familija: Lacertidae Vrsta: Podarcis tauricus Engleski naziv: Balkan Wall Lizard
Naseljavaju Maarsku, Ukrajinu, Moldaviju, Rumuniju, Srbiju, Bugarsku, Albaniju, Makedoniju, Grku, Tursku. Duina tela od vrha glave do vrha repa oko 20 cm, pri emu je ponekad rep dva puta dui od tela. ivotni vek oko 12 godina. Uglavnom ive na tlu i skau mnogo manje od ostalih zidnih gutera. Prave sklonita u rupama u zemlji, ispod stena ili u gustoj vegetaciji. Hrane se insektima i paukovima. Hiberniraju u hladnom periodu godine, obino od kraja oktobra do sredine marta. Pare se od aprila do maja. enke u zemlju polau 2-6 (na jugu areala 2-10) jaja, a zatim ih zatrpaju. Nastanjuju livade, stepe, ivice polja, nasipe pored puteva. SZ; Bern: II; IUCN: LC Veoma su brzi kada bee od neprijatelja, sklanjaju se na prvi znak opasnosti, a boja tela im omoguava da se brzo i lako sakriju u vegetaciji.
109
Gmizavci
Kratkonogi guter
Familija: Scincidae Vrsta: Ablepharus kitaibelii Engleski naziv: Snake-eyed Skink
Naseljavaju june i istone delove Balkanskog poluostrva, na severu do Dunava, kao i jugozapadni deo Azije. Postoji i izolovana grupa populacija u zapadnom delu Maarske i junom delu Slovake. Duina tela od vrha glave do vrha repa do 13 cm. ivotni vek do 4 godine u zarobljenitvu. Izuzetno plaljiva vrsta, koja se uglavnom skriva u svojim sklonitima u zemlji, pokrivenim opalim liem, granicama i kamenjem. Hrane se malim beskimenjacima. Hiberniraju u hladnom periodu godine. Pare se u prolee po izlasku iz hibernacije. enke polau 2-4 jajeta. Nastanjuju kamenite oblasti, retke ume, polja, livade. SZ; Bern: II; IUCN: LC Imaju kratke noge, pa nisu brzi, ali mogu naglo nestati u sklonite pod zemljom zahvaljujui svom vitkom i glatkom telu.
110
Gmizavci
Smukulja
Familija: Colubridae Vrsta: Coronella austriaca Engleski naziv: Smooth Snake
OT
NIJ RO E VN A
Naseljavaju veliki deo Evrope, a u Aziji severni deo Turske i severni deo Irana. Duina tela od vrha glave do vrha repa 54-70 cm. ivotni vek oko 18 godina. Aktivne su tokom dana, ali se klone visokih temperatura, tako da, kada su velike vruine, ostaju u svom sklonitu. Kada je vreme veoma toplo, aktivne su i nou. Hrane se guterima, sitnim glodarima, puevima golaima, kinim glistama, gusenicama i malim zmijama. Hiberniraju u periodu od novembra do marta. Pare se u prolee po izlasku iz hibernacije. Jaja se razvijaju u telu enke, tako da raaju 2-16 ivih mladih. Nastanjuju kamenjare, ume otvorenog tipa, oblasti sa slabom vegetacijom, stepe. SZ; Bern: II; IUCN: LC Du sredinjeg dela lene strane tela protee se niz mrlja tamnije boje, koje podseaju na aru karakteristinu za arke, ali se smukulje od njih razlikuju po znatno vitkijoj grai tela. Zbog ove slinosti sa arkama ljudi ih esto ubijaju, mislei da su otrovne.
111
Gmizavci
Stepski smuk
Familija: Colubridae Vrsta: Dolichophis caspius Engleski naziv: Large Whip Snake
OT
NIJ RO E VN A
Naseljavaju vei deo Balkanskog poluostrva, Rumuniju, Moldaviju, Maarsku, Ukrajinu, evropski deo Rusije, Tursku u oblasti Crnog mora, jugozapadni deo Azije. Duina tela od vrha glave do vrha repa 2,5-3 m. ivotni vek 10 godina. Aktivni su tokom dana. Hrane se sitnim sisarima, pticama, guterima i manjim zmijama. Hiberniraju u hladnom periodu godine, obino od oktobra do aprila. Pare se nakon izlaska iz hibernacije, obino u maju. enke polau 5-18 jaja u rupe u zemlji ili ispod stena. Nastanjuju ivice uma, polja, bunovite oblasti, vinograde, stepe i umo-stepe. SZ; Bern: II; IUCN: LC U naim predelima najvie stradaju na magistralnim putevima od motornih vozila tokom maja meseca, kada im je aktivnost izraena zbog sezone parenja.
112
Gmizavci
Belouka
Familija: Colubridae Vrsta: Natrix natrix Engleski naziv: Grass Snake
OT
NIJ RO E VN A
Naseljavaju Evropu izuzev krajnjeg severa, veliki deo Azije, severozapadni deo Afrike. Duina tela od vrha glave do vrha repa oko 120 cm, ree do 2 m. ivotni vek do 28 godina. Aktivne su preko celog dana. Spadaju u veoma pokretne zmije, a takoe vole da plivaju i dugo mogu ostati pod vodom, ak i do 30 minuta. Hrane se guterima, vodozemcima, glodarima, sitnim ribama, kinim glistama, ak i sitnim sisarima, pticama, drugim zmijama i puevima. Hiberniraju od novembra do kraja marta ili poetka aprila. Pare se po izlasku iz hibernacije, od maja do juna. enke u rupe u vlanoj zemlji, trulom liu ili vlanoj mahovini polau od 2 do 105 jaja, u proseku 30. Nastanjuju movare, obale ravniarskih reka i potoka, ikare, vlane ume. SZ; Bern: III; IUCN: LC Naziv su dobile po dvema polumeseastim belim mrljama iza slepoonica, to predstavlja siguran znak za determinaciju.
113
Gmizavci
Ribarica
Familija: Colubridae Vrsta: Natrix tessellata Engleski naziv: Dice Snake
OT
NIJ RO E VN A
Naseljavaju vei deo Balkanskog i Apeninskog poluostrva, na severu ih ima do junog dela vajcarske, junog i istonog dela Austrije, eke, Slovake i jugozapadnog dela Ukrajine, na istoku do centralnog dela Azije, severozapadne Kine i Pakistana. Duina tela od vrha glave do vrha repa 80-100 cm. ivotni vek 15-20 godina. Aktivne su uglavnom tokom dana. Na kopno izlaze samo u vreme parenja, polaganja jaja i hibernacije. Hrane se preteno ribom. Hiberniraju u periodu od novembra do marta ispod kamenja ili u rupama u zemlji ispod korenja vrba. Pare se u aprilu ili maju nakon izlaska iz hibernacije. enke polau od 5 do 37 jaja, u naslage lia i granica koje trule na tlu. Nastanjuju rene slivove, movare. SZ; Bern: II; IUCN: LC Grki naziv ove vrste, Nerofido - vodena zmija, vezan je za njeno stanite i nain ivota jer dugo vremena provodi u plivanju i ispod vode.
114
Gmizavci
Poskok
Familija: Viperidae Vrsta: Vipera ammodytes Engleski naziv: Nose-horned Viper
OT
RO
VN
Naseljavaju juni deo Evrope od severne i severozapadne Italije i june Austrije, preko celog Balkanskog poluostrva do severoistonog dela Turske i Transkavkaske oblasti. Duina tela od vrha glave do vrha repa 0,5-1 m. ivotni vek oko 15 godina. Aktivni su izjutra, u toplim predelima, u sumrak i nou, dok danju odmaraju. Uglavnom borave na istom mestu. Hrane se sitnim sisarima, guterima, malim pticama i zmijama. Hiberniraju u hladnijem periodu godine, obino od novembra do februara. Pare se od aprila do maja. enke raaju 4-15 ivih mladunaca krajem avgusta, koji su na roenju dugi 15-23 cm. Nastanjuju livade, svetle ume, kamenita podruja sa grmljem. Z; Bern: II; IUCN: LC Lako se mogu razlikovati od drugih vrsta zmija po tome to na vrhu njuke imaju specifian roni izrataj u narodu poznat kao rog.
115
Beleke
116
PTICE BIRDS
tice su grupa kimenjaka koja naseljava ekosisteme irom planete, od Arktika do Antarktika. Danas na Zemlji ivi vie od 10.000 vrsta ptica. Juna Amerika je kontinent sa najveim brojem vrsta, preko 3.200, a najmanje ih ima na Antarktiku, 65 vrsta. U Evropi je zabeleeno prisustvo oko 1.000 vrsta ptica, a u Srbiji je registrovano oko 360 vrsta. Ptice predstavljaju specifinu grupu organizama koja je razvila pero, diferencijaciju ronog sloja koe, zahvaljujui kome su one endotermni organizmi koji lete. Pero je pticama omoguilo letenje, veoma efikasnu zatitu od gubljenja toplote, a razliito diferencirana i obojena pera izuzetno su vana za prepoznavanje polova, privlaenje suprotnog pola itd. Vazduh je u mnogo emu pogodna sredina za kretanje. Osnovni preduslov za efikasno letenje je smanjenje teine tela i snaan pogonski mehanizam, koji pticu moe da odrava u sredini koja se odlikuje niskom gustinom i u kojoj deluje gravitacija. Mnogim morfolokim i fiziolokim adaptacijama ptice su postigle nisku relativnu gustinu prevashodno kostiju. Ptice se karakteriu izuzetnim lokomotornim sposobnostima, kako u pogledu efikasnosti, tako i korienja razliitih sredina (vazduna, kopnena, vodena). To su jedini kimenjaci iji su prednji i zadnji ekstremiteti delovi dva nezavisna lokomotorna sistema. Sposobnost aktivnog letenja, izrazita endotermija, posebna i sloena socijalna organizacija, kao i raznovrsni oblici ponaanja (graenje gnezda, vokalizacija), povezani su sloenim i osobenim razvojem mozga kod ove grupe kimenjaka. Veliina mozga ptica znatno je vea nego kod gmizavaca, dok je u poreenju sa sisarima priblina onoj kod glodara. Podruje erdapa i okoline znaajno je za gneenje, seobu i zimovanje ptica na Dunavu, naroito od izgradnje hidrocentrale erdap I, kada je ovaj prostor zajezeren. Do sada je zabeleeno prisustvo oko 170 vrsta ptica, a procenjuje se da bi broj vrsta mogao da se kree i oko 200. Ukupan broj zabeleenih gnezdarica je oko 130, dok je u savremeno doba ovaj broj smanjen na oko 110.
117
Ptice
Siva aplja
Familija: Ardeidae Vrsta: Ardea cinerea Engleski naziv: Grey Heron
Naseljavaju june i istone delove Afrike, Evropu i Aziju, osim njihovih severnih delova. Duina tela iznosi 90-98 cm. ivotni vek traje do 25 godina. Delimine su selice koje ive u jatima. Aktivne su tokom dana. Hrane se sitnim mekucima, vodenim insektima, ribama, abama, mladim pticama i sitnim sisarima. Polnu zrelost dostiu izmeu druge i tree godine ivota. Mujaci brane teritoriju za vreme parenja. Gnezde se od februara do aprila na visokom drveu ili u gustoj trsci, u kolonijama, uglavnom u blizini vode. Mesto za gneenje biraju mujaci, a sa enkama zajedno grade gnezda. enke polau 3-6 jaja, na kojima oba roditelja lee od 23-28 dana. Zajedniki brinu o mladima, koji postaju samostalni nakon 45-55 dana. Mogu se sresti na plitkim delovima vlanih stanita, bara, movara, ribnjaka, jezera, reka i estuara. Z; IUCN: LC Pripadaju najveim evropskim apljama, koje svojim snanim kljunovima mogu ak da usmrte i arana teine 3 kg.
118
Ptice
Bukavac
Familija: Ardeidae Vrsta: Botaurus stellaris Engleski naziv: Bittern
Naseljavaju Afriku, Evropu (osim vedske) i Aziju (izuzev Japana). Duina tela iznosi 70-80 cm. Nema dovoljno podataka o dugovenosti ove vrste. Maksimalna poznata starost je preko 11 godina. ive pojedinano ili u manjim grupama. Aktivne su danju. Hrane se ribama, insektima, abama i manjim pticama. Polnu zrelost dostiu izmeu prve i druge godine ivota. Gnezde se u periodu od marta do juna. Gnezda prave u trsci uz vodu. enke polau 4-6 jaja, a inkubacija traje 25 dana. Mogu se sresti na plitkim i mirnim vodama, preteno movarama sa irokim pojasom trske i rogoza. SZ; BD: I; Bern: I; Bon: II; IUCN: LC Karakterie ih dobra kamuflaa i oglaavaju se zvukom koji podsea na rikanje bika.
119
Ptice
Velika bela aplja
Familija: Ardeidae Vrsta: Egretta alba Engleski naziv: Great White Egret
Naseljavaju odgovarajua stanita na svim kontinentima. Duina tela iznosi 85-102 cm. ivotni vek traje do 22 godine. Delimine su selice. Aktivne su danju. Hrane se ribama, abama, zmijama, insektima i mekucima. Polnu zrelost dostiu u drugoj godini ivota. Gnezde se u manjim kolonijama, od aprila do juna. Gnezda prave mujaci na niskom grmlju ili na drveu, uglavnom nisko nad vodom. Nakon izgradnje gnezda mujaci poinju da paradiraju privlaei enke. enke polau 2-5 jaja, na kojima oba roditelja lee 25-26 dana i brinu se o mladima. Mladi postaju samostalni sa 42 dana. Mogu se sresti blizu plitkih voda pri obalama jezera, reka i movara. SZ; BD: I; Bern: II; Bon: II; IUCN: LC Najvee su od svih vrsta aplji. Evropske populacije zimuju u Srbiji, Crnoj Gori, Grkoj i delti Nila.
120
Ptice
Mala bela aplja
Familija: Ardeidae Vrsta: Egretta garzetta Engleski naziv: Little Egret
Naseljavaju Evropu (Balkansko poluostrvo), centralni i juni deo Azije, centralni i juni deo Afrike, Madagaskar, Filipine, severni deo Australije. Duina tela od 55-65 cm. ivotni vek iznosi oko 5 godina. Selice, koje ive u malim jatima. Aktivne su danju. Hrane se sitnim abama, ribama, guterima, puevima, vodenim insektima, crvima, mladim sisarima i mladim pticama. Polnu zrelost dostiu izmeu prve i druge godine ivota. Gnezde se u kolonijama u periodu od aprila do juna meseca. Gnezda prave na stabljikama trske ili drveu pored vode. enke polau 4-5 zelenoplavih jaja. Oba roditelja lee na jajima 19-25 dana i brinu se o mladima. Mladi ostaju u gnezdu oko 25 dana. Mogu se sresti na prostranim movarama, deltama, estuarima, slanim vlanim nizijama, priobalnim podrujima. SZ; BD: I; Bern: II; IUCN: LC U sluaju opasnosti zauzimaju neobine poloaje, npr. skrivaju glavu, vrat i jednu nogu tako veto da se veoma teko raspoznaju. esto se sreu na moru, za razliku od drugih evropskih aplji.
121
Ptice
apljica
Familija: Ardeidae Vrsta: Ixobrychus minutus Engleski naziv: Little Bittern
Naseljavaju srednju i junu Evropu. Duina tela od 33-38 cm. Selice koje ive u malim jatima. Aktivne su danju. Hrane se vodenim insektima, ribama, abama i puevima. Polnu zrelost dostiu izmeu prve i druge godine ivota. Gnezde se od juna do jula. enke polau 5-6 jaja. Inkubacija traje 16-19 dana. Mogu se sresti na vlanim, vodenim stanitima obraslim vegetacijom. SZ; BD: I; Bern: II; Bon: II; IUCN: LC Globalno ugroena vrsta zbog degradacije stanita usled isuivanja i zagaenja vlanih stanita.
122
Ptice
Kaikara
Familija: Threskiornithidae Vrsta: Platalea leucorodia Engleski naziv: Spoonbill
Naseljavaju juni deo Evrope i Azije. Duina tela iznosi 80-90 cm. Selice, koje ive u manjim grupama. Aktivne su danju. Hrane se vodenim insektima, ribama, puevima, koljkama i punoglavcima. Gnezde se u manjim kolonijama, od aprila do maja. Gnezda prave od trske i granica na zemlji, na niskom grmlju ili na drveu, uglavnom nisko nad vodom. enke polau 3-5 jaja, na kojima lee oba roditelja 21-25 dana i brinu se o mladima. Mladi su samostalni sa 49-56 dana. Preferiraju vodene oblasti slabo obrasle rogozom, aom i vrbama. Borave u pliacima. SZ; BD: I; Bern: II; Bon: II; CITES: II; IUCN: LC Ime vrste potie od oblika njihovog kljuna, pri vrhu tako proirenog da podsea na kaiku, a u unutranjosti postoje ronate rese koje filtriraju vodu i blato.
123
Ptice
Bela roda
Familija: Ciconidae Vrsta: Ciconia ciconia Engleski naziv: White Stork
Naseljavaju delove Evrope, june i istone delove Azije, kao i severni deo Afrike. Duina tela iznosi 100-115 cm. ivotni vek traje oko 20 godina. Selice, koje ive u manjim grupama. Aktivne su danju. Sa mesta zimovanja se vraaju u periodu od marta do aprila. Hrane se abama, ribama, sitnim sisarima, gmizavcima, insektima, sitnim pticama i puevima. Polnu zrelost dostiu sa oko 3 godine starosti. Ostaju sa istim partnerom tokom itavog ivota. Gnezde se od aprila do maja. enke polau 3-5 jaja na kojima lee oba roditelja 29-34 dana. Par zajedno brine o mladima, koji ostaju u gnezdu 54-63 dana. Mogu se sresti na razliitim stanitima kao to su vlane livade, bare, potoci, movare, reke, tundre, savane. SZ; BD: I; Bern: II; Bon: II; IUCN: LC Rode se svake godine vraaju u isto gnezdo. Interesantno je da nemaju glas, ve zvuke proizvode klepetanjem
124
kljuna.
Ptice
Crna roda
Familija: Ciconidae Vrsta: Ciconia nigra Engleski naziv: Black Stork
Naseljavaju odgovarajua stanita Evrope, Azije i Afrike. Duina tela iznosi 95-100 cm. ivotni vek izmeu 15 i 20 godina. ive u velikim grupama, osim u vreme parenja. Aktivne su danju. Hrane se abama, ribama, gmizavcima, vodenim insektima, koljkama i sitnim sisarima. Polnu zrelost dostiu izmeu prve i druge godine ivota. Gnezde se u periodu od aprila do maja meseca. enke polau 2-5 jaja, na kojima oba roditelja lee 32-36 dana. Mladi su samostalni sa 63-70 dana starosti. Mogu se nai blizu vlanih uma, movara, u planinskim oblastima. SZ; BD: I; Bern: II; Bon: II; CITES: II; IUCN: LC Gnezde se na velikim nadmorskim visinama, to u Africi iznosi 2.200 m.
125
Ptice
Gluvara
Familija: Anatidae Vrsta: Anas platyrhynchos Engleski naziv: Mallard
Naseljavaju Evropu, Indiju, Kinu, Japan, Severnu Ameriku. Duina tela iznosi 50-65 cm. ive u jatima i pripadaju deliminim selicama. Dan provode na vodi, a u sumrak se povlae na kopno. Hrane se vodenim biljkama, ribama, abama, insektima, crvima, koljkama, semenkama i vodozemcima. Polnu zrelost dostiu sa godinu dana ivota. Gnezde se od marta do septembra. Gnezda prave po pravilu uz vodu. enke polau 7-12 jaja, na kojima lee 26-29 dana. enke same odgajaju mlade 53-56 dana nakon ega oni postaju samostalni. Mogu se nai u jezerima, barama, kanalima obraslim gustim rastinjem, estuarima itd. Z; Bon:II; IUCN: LC Gluvara je najbrojnija gnezdarica u redu Anseriformes u Srbiji. Karakterie ih izraen polni dimorfizam: enke imaju jednolino braon perje bez sjaja, dok su mujaci jarkih boja.
126
Ptice
Labud grbac
Familija: Anatidae Vrsta: Cygnus olor Engleski naziv: Mute Swan
Naseljavaju odgovarajua stanita Evroazije. Duina tela iznosi 145-160 cm. Delimie selice, zimuju u naim krajevima. ive u grupama, osim u vreme parenja. Aktivne su danju. Hrane se vodenim biljem, korenjem, mekucima, ribama, crvima i insektima. Polnu zrelost dostiu izmeu 2. i 4. godine starosti. Mujaci i enke ostaju zajedno tokom celog ivota. Gnezde se od aprila do maja, na ostrvima i nepristupanim obalskim mestima. enke polau 5-8 jaja, na kojima lee 34-38 dana, dok mujaci u blizini straare. Oba roditelja brinu o mladima do njihovog osamostaljenja nakon 120-150 dana. Nastanjuju plitke, slatke i stajae vode, estuare i obale mora. Z; Bon: II; IUCN: LC Ukoliko enka labuda ugine, mujak preuzima brigu o jajima. Jedna je od najteih ptica letaica. Moe biti teka i do 13 kg.
127
Ptice
Suri orao
Familija: Accipitridae Vrsta: Aquila chrysaetos Engleski naziv: Golden Eagle
Naseljavaju odgovarajua stanita svih kontinenata izuzev Australije i June Amerike. Duina tela iznosi 75-88 cm. ivotni vek u prirodi moe da traje i do 32 godine. Delimine selice, u Evropi stanarice, koje ive sa istim partnerom itavog ivota. Aktivne su danju. Hrane se sisarima, gmizavcima, pticama, uginulim ivotinjama. Polnu zrelost dostiu izmeu prve i druge godine ivota. Gnezde se od marta do aprila. enke polau 2 jaja, u razmacima od 3-4 dana, na kojima lee 43-45 dana. Oba roditelja hrane mlade oko 70-80 dana. Mogu se nai na otvorenim planinskim predelima, kanjonima i kamenjarima. SZ; BD: I; Bern: II; CITES:II; IUCN: LC Teritorija jednog para moe biti i do 150 kvadratnih kilometara. U kandama mogu nositi teret teine i do 4 kg. Na Kavkazu i u Kazahstanu se i danas ovi orlovi koriste za lov na krznaice, najee lisice i mlade vukove.
128
Ptice
Miar
Familija: Accipitridae Vrsta: Buteo buteo Engleski naziv: Buzzard
Naseljavaju Evropu, izuzev njenih najsevernijih delova, i Aziju. Duina tela iznosi 51-57 cm. ivotni vek traje oko 8 godina. Delimine selice, koje ive u grupi. Aktivne su danju. Hrane se sitnim sisarima, gmizavcima, vodozemcima, pticama, krupnim insektima. Polnu zrelost dostiu izmeu prve i druge godine ivota. Gnezde se od marta do juna. Prostrana gnezda prave na visokom drveu ili izboinama stena. enke polau 3-4 bela jaja, na kojima lee 28-36 dana. Mladi se osamostaljuju sa 42-50 dana. Mogu se nai pri rubovima uma u planinskim predelima, umo-stepama, tresetitima. SZ; Bern: II; CITES: II; IUCN: LC Tokom 1950/60-ih godina, vrsta je znatno stradala zbog masovne primene biocida i mamca za trovanje vukova, odstrela i ruenja gnezda. Poboljanje zakonske regulative, uz zabranu korienja tetnih pesticida i nelegalnog odstrela, uticalo je na poveanje njihove brojnosti.
129
Ptice
Orao belorepan
Familija: Accipitridae Vrsta: Haliaeetus albicilla Engleski naziv: White-tailed Eagle
Naseljavaju Evropu, severnu i centralnu Aziju, deo Grenlanda. Duina tela iznosi 70-90 cm. ivotni vek traje izmeu 20 i 25 godina. Delimine selice, ive sa istim partnerom itavog ivota. Aktivne su danju. Hrane se ribom, pticama, sisarima, vodozemcima, gmizavcima, ostacima uginulih ivotinja. Polnu zrelost dostiu tek sa 5-6 godina starosti. Gnezde se od kraja januara do maja. Gnezda prave od grana i iblja na visokim stablima ili liticama. enke polau 1-2, a retko i 3 jaja, na kojima oba roditelja lee 34-45 dana i zajedniki se brinu o mladima. Mladi naputaju gnezdo sa 7090 dana starosti. Nastanjuju oblasti du velikih reka, jezera, bara, movara, morske obale. SZ; BD: I; Bern: II; Bon: I; CITES: I; IUCN: LC Predstavlja najveu srednjoevropsku pticu grabljivicu. Ime je dobila po svom belom repu.
130
Ptice
Sivi soko
Familija: Falconidae Vrsta: Falco peregrinus Engleski naziv: Peregrine Falcon
Naseljavaju odgovarajua stanita svih kontinenata izuzev Australije i June Amerike. Duina tela iznosi 36-48 cm. ivotni vek traje do 15 godina. Pripadaju deliminim selicama. ive sa istim partnerom itavog ivota. Aktivne su danju. Hrane se uglavnom pticama, a ree i sitnim sisarima, gmizavcima. Polnu zrelost dostiu nakon 2 godine ivota. enke polau 3-4 jaja. Inkubacija traje 29-32 dana. Nastanjuju preteno stenovita planinska podruja i litice uz more. SZ; BD: I; Bern: II; CITES: I; IUCN: LC Najbolji lovci meu grabljivicama. Kada uoe plen, veoma brzo mogu da dostignu brzinu od preko 200 km/h.
131
Ptice
Crna liska
Familija: Rallidae Vrsta: Fulica atra Engleski naziv: Coot
Naseljavaju Evropu, izuzev njenih najsevernijih delova, vei deo Azije, severozapadni deo Afrike i Australiju. Duina tela iznosi 36-38 cm. Stanarice koje ive u jatima, ivotni ciklus im je veoma vezan za vodu. esto se mogu uoiti tokom dana na velikoj udaljenosti od obale gde rone u potrazi za hranom. Hrane se vodenim biljkama, malim ribama, gmizavcima, vodenim insektima. Polnu zrelost dostiu sa 1-2 godine starosti. Gnezde se u periodu od marta do maja. enke polau 6-10 jaja. Inkubacija traje 21-24 dana. Mogu se nai na jezerima i barama. Z; IUCN: LC Izuzetno brojna gnezdarica u Srbiji, posebno u Vojvodini. Ukupan broj parova se procenjuje na 50-80 hiljada.
132
Ptice
Divlji golub
Familija: Columbidae Vrsta: Columba livia Engleski naziv: Rock Dove
Naseljavaju stanita od zapadne Evrope i severne Afrike do Bliskog Istoka i Indije, ukljuujui i Severnu Ameriku. Duina tela iznosi 31-34 cm. ivotni vek traje od 3-5 godina. Stanarice koje ive u jatima. Aktivne su rano ujutru ili kasno popodne. Hrane se semenkama, i to preteno kukuruzom, voem i osuenim plodovima voki. Polnu zrelost dostiu sa jednom godinom ivota. Sa partnerom provode itav ivot. Gnezde se u kolonijama u periodu od marta do avgusta. Mujaci prave oskudna gnezda u pukotinama stena, polupeinama i na zgradama. enke polau 1-2 bela jaja, na kojima lee oba roditelja oko 17-19 dana i vode brigu o mladima. Mladi postaju samostalni nakon 28-35 dana. Mogu se nai u klisurama, planinskim liticama, kamenjarima, bunovima, umerenim i kinim umama, savanama. SZ; IUCN: LC Preci su dananjih gradskih golubova.
133
Ptice
Grlica
Familija: Columbidae Vrsta: Streptopelia turtur Engleski naziv: Turtle Dove
Naseljavaju Evropu, osim njenog severnog dela, i jugozapadnu Aziju. Duina tela iznosi 26-28 cm. ivot provode u paru. Aktivne su danju. Hrane se na zemlji sitnim semenkama, liem, pupoljcima, insektima i larvama beskimenjaka. Polnu zrelost dostiu izmeu prve i druge godine ivota. Gnezde se u periodu od maja do juna, a gnezda prave od suvog iblja na niskom drveu i grmlju pored puteva. enke polau 2 bela jaja, na kojima oba roditelja lee 13-15 dana. Mladi su samostalni nakon 19-21 dana ivota. Mogu se nai pri meovitim umama, poljima i ivicama. Naseljavaju i podruja sa retkim stablima i grmovima, u blizini obradivog zemljita. Z; Bon: II; IUCN: LC Neno gugutanje grlice je vrlo izraeno tokom prolea.
134
Ptice
Kukuvija
Familija: Tytonidae Vrsta: Tyto alba Engleski naziv: Barn Owl
Naseljavaju Evropu, juni deo Azije, deo Severne Amerike, Junu Ameriku i Australiju. Duina tela iznosi 33-35 cm. ivotni vek traje u proseku 4 godine. Stanarice koje ive pojedinano ili u paru. Aktivne su nou. Hrane se sitnim sisarima, pticama, insektima. Polnu zrelost dostiu izmeu prve i druge godine ivota. Gnezde se u periodu od marta do juna. Gnezde se najee u peinama, na usamljenim seoskim kuama, tavanima, tornjevima crkava. enke polau 4-7 jaja, na kojima lee 32-34 dana, dok ih mujaci za to vreme hrane. O mladima se brinu oba roditelja. Mladi postaju samostalni sa 49-63 dana. Mogu se nai na otvorenim podrujima kao to su parkovi, vrtovi, livade, farme, ivice movara, zaputene poljane, ivice. SZ; Bern: II; CITES: II; IUCN: LC Zabeleeno je da su pojedine kukuvije u divljini ivele i do 18 godina, to je daleko od prosenog ivotnog veka sova. Poput ostalih sova, kukuvije ne mogu da svare dlake i kosti plena koji pojedu, te ovaj neupotrebljiv materijal izbacuju kao okruglaste izbljuvke, takozvane gvalice.
135
Ptice
Kukumavka
Familija: Strigidae Vrsta: Athene noctua Engleski naziv: Little Owl
Naseljavaju Evropu, osim njenih severnih delova, delove Kine i severne delove Afrike. Duina tela iznosi 22-23 cm. Stanarice koje ive u manjim grupama. Aktivne su i nou i danju. Hrane se sitnim sisarima i pticama, guterima, abama, glistama i insektima. Polnu zrelost dostiu nakon 2 godine. Gnezde se u dupljama drvea, pukotinama stena, delovima zgrada, kunievim rupama. Gnezde se u periodu od aprila do maja. enke polau 4-5 belih jaja, na kojima lee 28-29 dana. Oba roditelja brinu o mladima. Mladi izleu iz gnezda sa 28 dana starosti, a samostalni postaju nakon 35 dana. Nastanjuju ume, livade, parkove, vrtove, kamenjare, panjake, polupustinje. SZ; Bern: II; CITES: II; IUCN: LC Kukumavka je bila zatitni znak Minerve, rimske boginje mudrosti. Pod uticajem hrianstva postaje simbol runoe i zloslutnosti.
136
Ptice
uk
Familija: Strigidae Vrsta: Otus scops Engleski naziv: Scops Owl
Naseljavaju juni i srednji deo Evrope, srednji i zapadni deo Azije, severozapadni deo Afrike. Duina tela iznosi 19-20 cm. Selice koje naseljavaju podruja sa toplom i suvom klimom. Aktivane su iskljuivo nou. Hrane se guterima, insektima, crvima, vodozemcima, sitnim pticama i nonim leptirima. Polnu zrelost dostiu nakon 2 godine. Gnezde se u upljinama drvea ili zidovima zgrada. Gnezde se tokom maja. enke polau 4-5 belih jaja, na kojima lee 24-25 dana. Dok enke lee na jajima, mujaci ih hrane. Mladi postaju samostalni nakon 2129 dana ivota. Mogu se nai pri obodu uma, u umarcima i vonjacima. SZ; Bern: II; CITES: II; IUCN: LC Izuzetno su ugroeni zbog nedostatka prostora za gneenje usled see uma.
137
Ptice
Pupavac
Familija: Upupidae Vrsta: Upupa epops Engleski naziv: Hoopoe
Naseljavaju najvei deo Evrope, centralni i juni deo Azije, vei deo Afrike. Duina tela iznosi 26-28 cm. Selice, koje ive uglavnom pojedinano, ali migriraju u manjim grupama. Aktivne su danju. Naseljavaju topla i suva podruja. Hrane se sitnim insektima, larvama, glistama i sitnim kimenjacima. Polnu zrelost dostiu sa oko godinu dana starosti. Gnezde se u periodu od maja do juna. enke polau 2 jajeta. Inkubacija traje 15-16 dana, a mladi se osamostaljuju nakon 30 dana. Mogu se nai na otvorenim i poluotvorenim stanitima, ivicama uma, svetlim umarcima. SZ; Bern: II; IUCN: LC enke i ptii u opasnosti izluuju smrdljivi sekret iz trtine lezde, kao svojevrsnu odbranu od predatora.
138
Ptice
Veliki areni detli
Familija: Picidae Vrsta: Dendrocopos major Engleski naziv: Great Spotted Woodpecker
iroko su rasprostranjeni u Aziji, Evropi i Severnoj Americi. Duina tela iznosi 22-23 cm. Stanarice, koje ive u manjim grupama. Aktivne su danju. Hrane se insektima, larvama insekata, semenkama borova kao i bobicama. Polnu zrelost dostiu sa oko godinu dana starosti. Gnezde se sredinom aprila. Mujaci i enke bue rupe u starim stablima i koriste ih kao viegodinja gnezda. enke polau 5-6 jaja, a inkubacija traje oko 15 dana. O mladima brinu oba roditelja do 30 dana, nakon ega se osamostaljuju. Mogu se nai u etinarskim umama, gradskim parkovima, batama, vonjacima, umarcima itd. SZ; Bern: II; IUCN: LC Mujaci ljubavni zov ne proizvode glasom, ve jakim udarcima kljuna u uplje grane, koje stvaraju vrlo prodoran zvuk. Ovaj zvuk izdaleka podsea na kratke rafale mitraljeza.
139
Ptice
Gradska lasta
Familija: Hirundidae Vrsta: Delichon urbica Engleski naziv: House Martin
iroko rasprostranjene u Severnoj Americi, Africi i Evroaziji. Duina tela iznosi oko 13 cm. ivotni vek traje do 5 godina. Selice koje ive u velikim grupama. Aktivne su danju. Hrane se insektima. Polnu zrelost dostiu sa oko godinu dana starosti. Danas se najee gnezde u selima i gradovima ispod nadstrenice kua i zgrada. Svoja gnezda prvenstveno grade na fasadama, ree pod drvenim nadstrenicama, verandama i balkonima. enke polau 5-6 jaja, a inkubacija traje oko 15 dana. O mladima se brinu oba roditelja u trajanju oko 30 dana. Njihova prirodna stanita ine strme litice klisura. Nakon sinantropizacije, vrsta poinje da naseljava stanita u ovekovoj blizini, povlaei se sa svojih prirodnih stanita. SZ; Bern: II; IUCN: LC
140
Svake godine sa zimovanja se vraaju u isto gnezdo.
Ptice
Zlatna vuga
Familija: Oriolidae Vrsta: Oriolus oriolus Engleski naziv: Golden Oriole
Naseljavaju vei deo Evrope, zapadni i juni deo Azije, severozapadni deo Afrike. Duina tela iznosi 24 cm. Selice, koje ive u manjim grupama. Aktivne su danju. Hrane se insektima, voem, bobicama i liem. Polnu zrelost dostiu sa oko godinu dana starosti. Gnezde se od maja do jula, obino u ostacima hrastovih, jasenovih i drugih vodoplavnih uma du renih dolina. enke polau 3-5 jaja, na kojima uglavnom lee 14-17 dana. Oba roditelja brinu o mladima, a mladi se osamostaljuju nakon 16-17 dana ivota. Mogu se nai u listopadnim umama uz vodu, u parkovima i vrtovima. SZ; Bern: II; IUCN: LC U prolee se oglaavaju specifinom zvidukavom pesmom.
141
Ptice
Gavran
Familija: Corvidae Vrsta: Corvus corax Engleski naziv: Raven
Naseljavaju Evropu, osim njenih severnih delova, Centralnu Ameriku, deo Azije i Afrike. Duina tela iznosi oko 64 cm. ivotni vek traje izmeu 30 i 50 godina. Stanarice koje ive u parovima ili manjim grupama. Aktivne su danju. Hrane se semenkama, beskimenjacima, sitnim sisarima, uginulim ivotinjama itd. Polnu zrelost dostiu sa oko godinu dana starosti. Gnezde se od februara do aprila. enke polau 5-6 jaja i lee na njima 2023 dana, dok ih mujaci za to vreme hrane. Oba partnera brinu o mladima, koji se osamostaljuju nakon 35-42 dana. Mogu se nai na panjacima, poljima, planinama, morskim klifovima. Z; IUCN: LC Odlikuju se sloenim socijalnim ponaanjem, kao i izraenim individualnim sposobnostima. Mogu se pripitomiti i nauiti da govore.
142
SISARI Mammals
lasa sisara (Mammalia) predstavlja evolutivno najmlau grupu kimenjaka, iji su se prvi predstavnici pojavili pre otprilike 220 miliona godina, odvojivi se od primitivnih gmizavaca. Nakon velikog izumiranja gmizavaca krajem mezozoika, sisari, koji su do tada bili sitne none ivotinje, popunjavaju upranjene ekoloke nie i dolazi do njihovog naglog razvoja, tako da danas sreemo najrazliitije forme koje naseljavaju gotovo sve ekosisteme na Zemlji. Takoe, mogu biti i najrazliitijih dimenzija, od veoma malih kao to je bumbarski slepi mi (Craseonycteris thonglongyai) sa svojih 3-4 cm duine, pa do ivotinja gigantskih razmera kao to je plavi kit (Balaenoptera musculus) sa ak 30 m ukupne duine. Do danas je opisano oko 5.500 vrsta sisara. Osobine koje iskljuivo karakteriu sisare su: dlaka, mlene lezde, tri slune koice u uvetu, donja vilica koja se sastoji od samo jedne kosti, dijafragma i sekundarno nepce. Veina predstavnika sisara poseduje znojne lezde i specijalizovane zube, a predstavnici placentnih sisara, najbrojnije potklase, poseduju placentu koja hrani plod tokom trudnoe. Sa izuzetkom predstavnika iz reda kljunara (Monotremata), koji polau jaja, svi sisari donose na svet ive mladunce. Sisari spadaju u endotermne organizme poto su sposobni da odravaju telesnu temperaturu nezavisno od uslova u spoljanjoj sredini. Teritorija NP erdap se karakterie visokim diverzitetom faune sisara, zahvaljujui specifinim geomorfolokim i klimatskim prilikama, koje su uslovile postojanje razliitih tipova stanita. Na podruju erdapa je prisutno 63 od ukupno 98 vrsta sisara, koliko je registrovano na teritoriji cele Srbije. Od toga, 36 vrsta spada u zatiene ili strogo zatiene vrste, a zatita 14 vrsta je regulisana i Zakonom o divljai i lovstvu.
143
Sisari
Je
Familija: Erinaceidae Vrsta: Erinaceus roumanicus Engleski naziv: Northern White-breasted Hedgehog
Naseljavaju vei deo Evrope, Rusiju, Gruziju i Tursku. Duina tela 20-30 cm, duina repa 3-4 cm, a teina 500-850 g. ivotni vek 2-5 godina. Aktivni su u sumrak i nou. U ishrani dominiraju tvrdokrilci i lankoviti crvi, ali se hrane i vodozemcima, jajima i sitnim pticama. Zimu prespavaju. ive solitarno. Pare se izmeu aprila i septembra. Imaju 1-2 okota godinje, a u svakom bude 2-5 mladunaca. Nastanjuju parkove, bate, ivice, mee na poljoprivrednim povrinama i bunje. Preferiraju nizije i brdska podruja, ali se sreu i na planinama do 1.400 m nadmorske visine. Z; IUCN: LC Imaju neobinu naviku da lue veliku koliinu pljuvake, kojom se liu po bodljama. Nije otkriveno koja je svrha ovakvog ponaanja, ali luenje pljuvake moe biti izazvano jakim mirisima, novom hranom ili prisustvom drugih jeeva.
144
Sisari
Vodena rovica
Familija: Soricidae Vrsta: Neomys fodiens Engleski naziv: Eurasian Water Shrew
Naseljavaju Evropu, Rusiju, Tursku, Kazahstan, Kinu, Severnu Koreju i Mongoliju. Duina tela 6,7-9,6 cm, duina repa 4,5-7,7 cm, teina 12-18 g. ivotni vek izmeu 14 i 19 meseci. Aktivne su tokom noi. Love i na kopnu i u vodi, a hrana su im zemljini i vodeni beskimenjaci, mada ponekad love i sitne ribe i vodozemce. Teritorijalne su i ive solitarno. Imaju do 2 okota godinje, a u svakom bude 3 do 15 mladunaca. Nastanjuju sve tipove obalnih i priobalnih stanita (morska, rena i jezerska), bare, movare, vlane ume i livade. Mogu se nai do 2.500 m nadmorske visine. SZ; IUCN: LC; Bern: III Imaju otrovnu pljuvaku kojom mogu da oamute plen. Dok rone, vodootporno krzno zadrava mehurie vazduha, to rovicama daje srebrnkast izgled. Pored vodene rovice, na podruju NP erdap je prisutna i obalska rovica (Neomys anomalus).
145
Sisari
umska rovica
Familija: Soricidae Vrsta: Sorex araneus Engleski naziv: Common Shrew
Naseljavaju Evropu, Rusiju, Mongoliju, Kazahstan i Tursku. Duina tela 4-6 cm, duina repa 3,2-4,6 cm, a teina 2,4-6,1 g. ivotni vek do 2 godine. Aktivne su i tokom dana i tokom noi. Hrane se beskimenjacima. ive solitarno. Imaju dva okota godinje, a u svakom bude 4-7 mladunaca. Nastanjuju ume, panjake, stepe i ivice, gde preferiraju hladna, vlana i zasenjena mesta obrasla gustom vegetacijom. Mogu se nai do 2.500 m nadmorske visine. Z; IUCN: LC; Bern: II Zbog svoje male veliine tela i brzog metabolizma, moraju stalno da se hrane, a koliina hrane koju dnevno moraju da unesu u organizam prevazilazi njihovu teinu. Pored ovog predstavnika roda Sorex, na podruju NP erdap je takoe prisutrna i umska rovica (Sorex minutus).
146
Sisari
Krtica
Familija: Talpidae Vrsta: Talpa europaea Engleski naziv: European Mole
Naseljavaju Evropu i Rusiju. Duina tela 11-16 cm, duina repa 2-4 cm, a teina 70-130 g. Proseni ivotni vek je oko 3 godine. Aktivne su i tokom dana i tokom noi. Hrane se lankovitim crvima i drugim zemljinim beskimenjacima. ive solitarno. Pare se od februara do juna. Imaju jedan okot, sa 3-4 mladunca. Nastanjuju livade, panjake, obradive povrine, vrtove, parkove i listopadne ume. Retko se sreu u etinarskim umama, kao i na suvim, kamenitim i stalno plavljenim stanitima. Mogu se nai do 2.400 m nadmorske visine. Z; IUCN: LC Pljuvaka krtica sadri toksine koji im omoguavaju da paraliu plen.
147
Sisari
Veliki potkoviar
Familija: Rhinolophidae Vrsta: Rhinolophus ferrumequinum Engleski naziv: Greater Horseshoe Bat
Naseljavaju junu, zapadnu i centralnu Evropu, delove jugozapadne, june i istone Azije i severne Afrike. Duina tela 5,6-7,5 cm, duina podlaktice 5,3-6,2 cm, teina 18-24 g. Mogu da ive do 30 godina. Aktivni su u sumrak i svitanje. Hrane se tvrdokrilcima, nonim leptirima, u manjoj meri i drugim insektima. Tokom zime hiberniraju, uglavnom u meovitim kolonijama. Pare se u kasno leto i prolee, a enke raaju jedno mladune u periodu od kraja juna do kraja jula. Nastanjuju ume, panjake, livade, ivice i drvorede. Uglavnom se javljaju na niim nadmorskim visinama, a u Mediteranu i do 1.500 m nadmorske visine. Kao letnja sklonita koriste peine i rudnike, a u severnom delu areala i krovove i tavane. Zimska sklonita su iskljuivo u peinama i rudnicima. SZ; IUCN: LC; Bern:II Ovo je najvei evropski slepi mi. Na podruju NP erdap se jo mogu sresti i mali (Rhinolophus hipposideros), juni (Rhinolophus euryale), sredozemni (Rhinolophus blasii) i tamnooki potkoviar (Rhinolophus mehelyi).
148
Sisari
Dugokrili ljiljak
Familija: Vespertilionidae Vrsta: Miniopterus schreibersii Engleski naziv: Schreibers Long-fingered Bat
Naseljavaju juni deo Evrope, jugozapadnu Aziju i severnu Afriku. Duina tela 4,8-6,3 cm, duina podlaktice 4,2-4,8 cm, teina 8-17 g. ivotni vek do 16 godina. Aktivni su u sumrak. Hrane se nonim leptirima, a povremeno i dvokrilcima. Hiberniraju tokom zime. Kolonijalne su ivotinje. Pare se u jesen, a enka raa jedno mladune u periodu od sredine juna do poetka jula. Nastanjuju ume, razliita otvorena i poluotvorena prirodna i vetaka stanita i prigradska naselja. Sklonita formiraju u peinama i rudnicima, ali se mogu nai i u tunelima, ruevinama i drugim objektima koje je napravio ovek. SZ; IUCN: NT; Bern II Zimi formiraju velike meovite kolonije. Primera radi, u Pirinejima je zabeleena zimska kolonija od ak 70.000 jedinki.
149
Sisari
Veverica
Familija: Sciuridae Vrsta: Sciurus vulgaris Engleski naziv: Eurasian Red Squirrel
Naseljavaju Evropu, istonu, severnu, zapadnu i centralnu Aziju. Duina tela 20-22 cm, duina repa 18 cm, teina 280350 g. ivotni vek je 4-6 godina. Aktivne su tokom dana. Hrane se semenkama, plodovima (ir, lenik, orah), iarkama, gljivama, korom drveta, a povremeno i mladim pticama i jajima. ive solitarno. Pare se dva puta godinje, tokom februara i marta i tokom juna i jula. enke mogu imati dva okota godinje, a u okotu bude 3-4 mladunca. Nastanjuju ume (kako etinarske, tako i meovite i listopadne), parkove i bate. Prisutne su kako u nizijama, tako i u zoni subalpskih uma. L; IUCN: LC; Bern: III Mujaci pronalaze enke uz pomo mirisa koji one isputaju. Nema rituala udvaranja, ve vie mujaka po nekoliko sati juri jednu enku, ali se na kraju samo dominantni mujak, obino najvei u grupi, pari sa njom.
150
Sisari
Vodena voluharica
Familija: Cricetidate Vrsta: Arvicola amphibius (Arvicola terrestris) Engleski naziv: European Water Vole
Naseljavaju Evropu, istonu, severnu, zapadnu i centralnu Aziju. Duina tela 14-22 cm, duina repa 9-14 cm, teina 150-300 g. ivotni vek oko 6 meseci. Aktivne su tokom dana. Hrane se travom, semenkama, korenjem, lukovicama, ali i insektima, mekucima i sitnim ribama. Pare se od marta do oktobra, a enke mogu imati 2-4 okota godinje. U okotu bude 4-6 mladunaca. Nastanjuju se pored potoka, reka, movara i bara, kako u nizijama tako i na planinama. Z; IUCN: LC. Jazbine su im u obilku sistema kanala rasporeenih u nekoliko horizontalnih nivoa, a to im omoguava da se zatite od eventualnog plavljenja. Jazbina obino ima jedan ulaz koji je iznad povrine vode i nekoliko ulaza na suvom.
151
Sisari
Ria voluharica
Familija: Cricetidae Vrsta: Myodes glareolus (Clethrionomys glareolus) Engleski naziv: Bank Vole
Naseljavaju Evropu, severnu i jugozapadnu Aziju. Duina tela 7-13,5 cm, duina repa 3,5-6,5 cm, teina 12-35 g. ivotni vek do 18 meseci. Aktivne su tokom dana i noi. Hrane se pupoljcima, listovima, voem, semenkama, gljivama i beskimenjacima. Pare se od aprila do oktobra. Imaju 4-5 okota godinje, a u okotu bude 3-5 mladunaca. Nastanjuju sve tipove uma, ali preferiraju istine obrasle gustom vegetacijom, obodne delove uma, kao i obalsko podruje umskih reka i potoka. Mogu se sresti i po parkovima, u bunju i ivicama. Mogu se nai do 2.400 m nadmorske visine. IUCN: LC. enke se veoma zatitniki ponaaju prema mladuncima. Ukoliko neko mladune napusti gnezdo i odluta, enka e ga pronai i vratiti u gnezdo.
152
Sisari
utogrli mi
Familija: Muridae Vrsta: Apodemus flavicollis Engleski naziv: Yellow-necked Field Mouse
Naseljavaju Evropu i Bliski Istok. Duina tela 9,5-12 cm, duina repa 7,7-11,8 cm, teina 1445 g. ivotni vek oko godinu dana. Aktivni su tokom noi. Hrane se plodovima (ir, lenik), pupoljcima, voem, gljivama i beskimenjacima. Pare se od aprila do oktobra, a enke mogu imati 3-4 okota. U okotu bude do 8 mladunaca. Primarno se javljaju u starim zrelim listopadnim umama, ali su prisutni i u drugim listopadnim i etinarskim umama i ibljacima. Mogu se nai do 1.850 m nadmorske visine. IUCN: LC Ukoliko su ulovljeni za rep, koa repa im otpada, omoguavajui im da pobegnu od neprijatelja. Koa se ne obnavlja, ve taj deo repa odumire i otpadne. Na podruju NP erdap se jo moe sresti i umski mi (Apodemus sylvaticus).
153
Sisari
umski puh
Familija: Gliridae Vrsta: Dryomys nitedula Engleski naziv: Forest Dormouse
obini puh (Glis glis)
Naseljavaju srednji, juni i istoni deo Evrope, delove jugozapadne, centralne i istone Azije. Duina tela 7,7-11 cm, duina repa 6-9,5 cm, teina 17-32 g. ivotni vek do 4 godine. Aktivni su tokom noi. Hrane se izdancima, zelenim delovima biljaka, voem, orasima, semenkama, a mogu jesti i beskimenjake i mladunce ptica. Hiberniraju tokom zime. U Evropi se pare od maja do avgusta, a enka ima jedan okot sa 2-5 mladunaca. Nastanjuju ume, umo-stepe, kamenjare i mediteranske ibljake, od nizijskih oblasti do 2.300 m nadmorske SZ; IUCN: LC; Bern: III I mujaci i enke su sposobni da isputaju serije ultrazvukova, to ukazuje na verovatno postojanje komunikacije meu jedinkama i socijano ponaanje. Ljudsko uho nije sposobno da registuje ove zvuke. Pored umskog puha, na podruju NP erdap javljaju se jo dve vrste puhova: obini puh (Glis glis) i puh lenikar (Muscardinus avellanarius).
visine.
154
Sisari
Vuk
Familija: Canidae Vrsta: Canis lupus Engleski naziv: Gray Wolf
akal (Canis aureus)
Naseljavaju Evropu (osim Velike Britanije), Aziju i Severnu Ameriku. Duina tela 105-160 cm, duina repa 35-60 cm, visina do 90 cm, teina 20-60 kg. enke su sitnije od mujaka. ivotni vek do 13 godina. Aktivni su uglavnom tokom noi, dok je tokom dana aktivnost manja. Hrane se divljim papkarima, zeevima, kao i drugim manjim kimenjacima, bobicama, voem, leinama, kao i stokom. ive u oporima koji se obino sastoje od mujaka, enke i njihovih potomaka. Pare se od januara do marta. enke u periodu od marta do maja raaju u proseku 3-8 mladunaca. Nastanjuju prvenstveno velika umska prostranstva, ali se kreu svuda gde ima dostupne hrane. L; IUCN: LC; Bern: II; CITES: II Veoma su inteligentne ivotinje i veti lovci, a lov u grupi im omoguava da savladaju plen koji je i do deset puta vei od njih. Na podruju NP erdap prisutan je i akal (Canis aureus).
155
Sisari
Lisica
Familija: Canidae Vrsta: Vulpes vulpes Engleski naziv: Red Fox
Naseljavaju Evropu, Aziju i severnu Afriku. Duina tela 62-72 cm, duina repa 40 cm, visina 30-40 cm, teina 5-7 kg. ivotni vek oko 3 godine. Aktivne su u sumrak i nou, ali se mogu videti i tokom dana. Hrane se prvenstveno glodarima, ali i pticama, ribama, guterima, insektima, semenkama, plodovima i voem. ive solitarno. Pare se krajem zime i poetkom prolea, a enke se kote izmeu marta i maja. U okotu bude 4-5 mladunaca. Nastanjuju sve tipove umskih i otvorenih stanita, kao i urbana i ruralna podruja. L; IUCN: LC. Potencijalni su prenosioci besnila, pa je u mnogim zemljama Evrope vakcinacija lisica postala praksa. Vakcine protiv besnila se ubacuju u loptice mesa koje im se ostavljaju blizu jazbine.
156
Sisari
Medved
Familija: Ursidae Vrsta: Ursus arctos Engleski naziv: Brown Bear
Naseljavaju Evropu (osim Velike Britanije i velikog dela zapadne i centralne Evrope), severnu i delove jugozapadne, june i istone Azije i Severnu Ameriku. Duina tela 150-280 cm, duina repa 6-12 cm, visina do 1,5 m, teina 120-400 kg. enke su sitnije od mujaka. ivotni vek 20-30 godina. Mogu se sresti i tokom dana, ali su uglavnom aktivni u ranim jutarnjim i veernjim satima. Hrane se voem, bobicama, travom, korenjem, ribom i sisarima. Hiberniraju tokom zime. Mujaci ive usamljenikim ivotom, dok su enke u porodinoj grupi sa mladuncima. Pare se od maja do jula. U januaru ili poetkom februara enke raaju 1-3 mladunca. Nastanjuju razliita stanita, od tropskih do polarnih i od planinskih do ravniarskih podruja. SZ; IUCN: LC; Bern: II; CITES: II enke medveda raaju i doje mladunce za vreme hibernacije. Energetski gubitak zbog dojenja je veliki, pa enke u ovom periodu mogu da izgube i do 40% svoje teine. Ovo je vrsta koja nije stalno prisutna, ali se redovno sree na teritoriji NP erdap.
157
Sisari
Vidra
Familija: Mustelidae Vrsta: Lutra lutra Engleski naziv: Eurasian Otter
Naseljavaju Evropu, vei deo Azije i severni deo Afrike. Duina tela 57-70 cm, duina repa 35-40 cm, teina 7-10 kg. ivotni vek oko 4 godine. Aktivne su u sumrak i tokom noi. Prvenstveno se hrane ribom, ali love i rakove, vodozemce, vodene insekte i ptice. Mujaci su solitarne ivotinje, dok enke formiraju porodine grupe sa mladuncima. Pare se tokom cele godine, ali najece od februara do jula. enke imaju jedan okot godinje i raaju 1-4 mladunca. Nastanjuju jezera, reke, potoke, movare i plavne ume. SZ; IUCN: NT, Bern: II; CITES: I. Vidre imaju brojne adaptacije na vodeni nain ivota, ukljuujui plovne koice na stopalima, vrlo gusto i kratko krzno, koje zadrava sloj vazduha kao toplotni izolator, i sposobnost da zatvore ui i nos dok su pod vodom.
158
Sisari
Kuna belica
Familija: Mustelidae Vrsta: Martes foina Engleski naziv: Stone Marten
kuna zlatica (Martes martes)
Naseljavaju Evropu (osim Skandinavije i Velike Britanije), delove jugozapadne, centralne i istone Azije. Duina tela 40-60 cm, duina repa 23-32 cm, teina 1-2,1 kg. ivotni vek oko 3 godine. Aktivne su u sumrak i nou. Hrane se sitnim glodarima, rovicama, malim pticama, a u jesen i voem i bobicama. Solitarne su ivotinje. Pare se tokom juna i jula. Krajem marta i poetkom aprila enke raaju 3-7 mladunaca. Nastanjuju rubove uma, otvorene kamenjare (ponekad i iznad umske zone), naselja i gradske parkove. L; IUCN: LC; Bern: III Kuna belica ima veliki znaaj u disperziji semena biljaka u umskim regionima. Pored kune belice, podruje NP erdap naseljava i kuna zlatica (Martes martes).
159
Sisari
Jazavac
Familija: Mustelidae Vrsta: Meles meles Engleski naziv: Eurasian Badger
Naseljavaju Evropu, Iran, Irak, Izrael, Avganistan i Kinu. Duina tela 60-90 cm, duina repa 11-24 cm, visina 3035 cm, teina 7-24 kg. ivotni vek oko 6 godina. Aktivni su nou. Hrane se voem, irevima, lukovicama, itaricama, beskimenjacima (naroito kinim glistama), gnezdima pela i osa, jajima i sitnim sisarima. Socijalne su ivotinje i ive u grupama. Pare se od februara do maja, a mladunci se raaju od sredine januara do sredine marta. U okotu bude 2-4 mladunca. Nastanjuju ume i panjake proarane umarcima, bunje, ivice i njive, od nizijskih oblasti do subalpijske zone. L; IUCN: LC; Bern: III. Razmnoavanje kod jazavca je specifino i ukljuuje fenomen oznaen kao odloena implantacija. Naime, jazavci mogu da se pare u bilo koje doba godine, ali embrioni poinju da rastu tokom zime, tako da se svi mladunci raaju u isto doba godine.
160
Sisari
Lasica
Familija: Mustelidae Vrsta: Mustela nivalis Engleski naziv: Least Weasel
Naseljavaju Evropu, Aziju, severnu Afriku i Severnu Ameriku. Duina tela 13-30 cm, duina repa 3-10 cm, teina 30160 g. ivotni vek do 9 godina. Aktivne su i tokom dana i tokom noi. Hrane se preteno glodarima, mada jedu i jaja ptica, gutere, abe, ribe, crve i leine. Solitarne su ivotinje. Pare se od aprila do jula, a mladi se raaju od maja do avgusta. U okotu bude 4-6 mladunaca. Nastanjuju ume, poljoprivredne povrine, livade, ivice, bunje, rene i jezerske obale, stepe i alpske livade, od nizijskih oblasti do 3.860 m nadmorske visine. Z, IUCN: LC. Nekada se verovalo da lasice imaju magine moi i da mogu da povrate svoje mladunce iz mrtvih. Takoe se verovalo da svoj plen hipnotiu plesom, ali izgleda da je ovakvo ponaanje posledica nelagodnosti uzrokovane unutranjim parazitima.
161
Sisari
Mrki tvor
Familija: Mustelidae Vrsta: Mustela putorius Engleski naziv: European Polecat
areni tvor (Vormela peregusna)
Naseljavaju Evropu i deo severne Afrike (Maroko). Duina tela 31-48 cm, duina repa 11-21 cm, teina 0,5-2 kg. enke su dosta sitnije od mujaka. ivotni vek 5-6 godina. Aktivni su u sumrak i nou. Hrane se preteno glodarima i drugim manjim kimenjacima, ali povremeno i beskimenjacima i leinama. Solitarne su ivotinje. Pare se od marta do juna, a mladi se raaju tokom maja i poetkom juna. U okotu bude 5-10 mladunaca. Solitarne su ivotinje. Nastanjuju ume, rubove uma, rene doline, poljoprivredne povrine, a zimi se javljaju i u blizini farmi i naselja. Z; IUCN: LC Tokom kopulacije mujak prvo hvata enku za vrat i vue je napred-nazad dok enka ne postane oputena, pa se tek onda pari sa njom.ulo vida im je slabo razvijeno, pa se oslanjaju na ulo mirisa kako bi pratili i uhvatili plen. Na podruju NP erdap se moe sresti i areni tvor (Vormela peregusna).
162
Sisari
Divlja maka
Familija: Felidae Vrsta: Felis silvestris Engleski naziv: Wild Cat
Naseljavaju Evropu (osim severne Evrope), delove jugozapadne, centralne, istone i june Azije, severnu i supsaharsku Aziju. Duina tela 50-75 cm, duina repa 20-35 cm, visina 30-40 cm, teina 3-8 kg. ivotni vek oko 15 godina. Aktivne su iskljuivo nou. U ishrani dominiraju zeevi i glodari, a znaajan plen su i ptice, abe i insekti. ive solitarno. Pare se tokom februara i marta, a enke tokom aprila i maja raaju 2-4 mladunca. Nastanjuju listopadne ume. L; IUCN: LC; Bern: II; CITES: II Kako bi mladunce nauila neophodnim vetinama lova, enka donosi iv plen u jazbinu. Divlje make nou vide i do sedam puta bolje od oveka.
163
Sisari
Ris
Familija: Felidae Vrsta: Lynx lynx Engleski naziv: Eurasian Lynx
Naseljavaju Evropu (osim Pirinejskog poluostrva i Velike Britanije) i veliki deo Azije. Duina tela 80-130 cm, duina repa 16-23 cm, visina 60-75 cm, teina 15-29 kg. enke su sitnije od mujaka. ivotni vek do 17 godina. Aktivni su u bilo koje doba dana i noi, ali najee love u sumrak i svitanje. Odlini su lovci i iskljuivo su mesojedi. Hrane se srnama, divokozama, divljim svinjama, zeevima, jeevima i razliitim umskim pticama. Solitarne su ivotinje. Pare se tokom marta, a tokom maja i juna enke raaju 2-3 mladunca. Nastanjuju umska stanita bogata papkarima. SZ; IUCN: LC; Bern: II; CITES: II Veoma su veti lovaci, sposobni da ulove 3 do 4 puta vei plen od sebe. Urin i izmet im slue kao markeri za obeleavanje teritorije i komunikaciju sa susedima.
164
Sisari
Divlja svinja
Familija: Suidae Vrsta: Sus scrofa Engleski naziv: Wild Boar
Naseljavaju Evropu, Aziju i severnu Afriku. Duina tela 120-200 cm, duina repa 20-40 cm, visina 80-115 cm, teina 50-250 kg. ivotni vek oko 10 godina. Hrane se prevashodno voem, semenom, korenjem i krtolama, ali mogu da se hrane i insektima, gmizavcima i sitnim sisarima. Mujaci ive solitarno, dok enke formiraju porodine grupe sa mladuncima. Pare se od novembra do januara, a u periodu od marta do maja enke raaju 4-8 mladunaca. Nastanjuju irok spektar stanita u umerenoj i tropskoj zoni. U Evropi se javljaju u listopadnim umama (naroito hrastovim), ali se sreu i na otvorenim stanitima kao to su stepe, mediteranski ibljaci i poljoprivredne povrine. Rasprostranjene su do 2.400 m nadmorske visine. L; IUCN: LC; Bern: III Imaju odlino razvijeno ulo mirisa i ukusa, ali im je vid slabo razvijen.
165
Sisari
Srna
Familija: Cervidae Vrsta: Capreolus capreolus Engleski naziv: European Roe Deer
Naseljavaju Evropu i jugozapadnu Aziju. Duina tela 90-135 cm, duina repa 25-35 cm, visina 70-80 cm, teina 18-30 kg. ivotni vek do 15 godina. Aktivne su i tokom dana i tokom noi, ali su pikovi aktivnosti u sumrak i svitanje. Hrane se travom, liem, mladim izdancima i bobicama. ive solitarno ili u manjim grupama, koje se sastoje od mujaka, 2-3 enke i lanadi. Pare se tokom jula i avgusta. Tokom maja i juna srna radja 1-2 laneta. Nastanjuju sve tipove uma, panjake, obradive povrine i prigradska naselja. L; IUCN: LC; Bern: III Iako se pare u avgustu, oploena jajna elija e poeti da se razvija tek krajem decembra ili poetkom januara. Srna je jedini papkar koji ima odloenu implantaciju embriona, adaptaciju koja spreava da do raanja doe tokom otre zime.
166
Sisari
Jelen
Familija: Cervidae Vrsta: Cervus elaphus Engleski naziv: Red Deer
Naseljavaju Evropu, delove jugozapadne, centralne, istone i severne Azije, severne Afrike i Severne Amerike. Duina tela 170-260 cm, duina repa 12-15 cm, visina 120-150, teina 100-250 kg. enke su sitnije od mujaka. ivotni vek oko 20 godina. Aktivni su i tokom dana i tokom noi, ali su najaktivniji u sumrak. Hrane se bunastom vegetacijom, mladicama, irom i travom. enke ive sa mladuncima, dok mujaci ive u manjim krdima. Pare se tokom septembra i oktobra. Tokom maja i juna kouta raa jedno mladune. Nastanjuju listopadne ume, brdska tresetita, planinske ume, panjake i livade. Leti zalaze i u podruja iznad zone planinskih uma. L; IUCN: LC; Bern: III Mujaci prve prave rogove dobijaju u treoj godini ivota. Rogovi mogu dostii duinu do gotovo 2 m i teinu oko 8 kg. Rogovi se odbacuju svakog prolea, nakon ega se novi rogovi potpuno razviju do kraja septembra.
167
Sisari
Divokoza
Familija: Bovidae Vrsta: Rupicapra rupicapra Engleski naziv: Northern Chamois
Naseljavaju deo zapadne, centralne i jugoistone Evrope i Malu Aziju. Duina tela 90-130 cm, duina repa 3-4 cm, visina 70-85 cm, teina 24-50 kg. ivotni vek od 14 do 22 godine. Aktivne su tokom jutra i veeri. Hrane se travom, liem, mladicama, pupoljcima i gljivama. enke i mladunci ive u krdima od oko 15-30 jedinki, dok mujaci ive solitarno. Pare se tokom novembra i decembra. Tokom maja i juna enka raa jedno, izuzetno dva mladuneta. Nastanjuju strma stenovita planinska podruja, gde se javljaju na razliitim tipovima stanita kao to su alpske livade, stenoviti grebeni, meovite i listopadne ume. L; IUCN: LC; Bern: III Divokoze su izuzetno brze; mogu da se kreu brzinom od 50 km/h po neravnom terenu, a mogu da skoe i gotovo 2 metara u visinu i do 6 metara u duinu.
168
REGISTAR VRSTA
Ablepharus kitaibelii / kratkonogi guter / Snake-eyed Skink 110 Acer campestre / klen / Field Maple 44 Acipenser ruthenus / keiga / Sterlet 83 Agaricus silvicola / umski ampinjon / Wood Mushroom 36 Allium ursinum / sremu / Ramsons 66 Amanita caesarea / blagva / Caesars Mushroom 38 Anas platyrhyncos / gluvara / Mallard 126 Apodemus flavicollis / utogrli mi / Yellow-necked Field Mouse 153 Aquila chrysaetos / suri orao / Golden Eagle 128 Ardea cinerea / siva aplja / Grey Heron 118 Arvicola amphibius (Arvicola terrestris) / vodena voluharica / European Water Vole 151 Athene noctua / kukumavka / Little Owl 136 Boletus satanas / ludara / Devils Bolete 39 Bombina bombina / crvenotrbi muka / Red-bellied Toad 98 Bombina variegata / utotrbi muka / Yellow-bellied Toad 99 Botaurus stellaris / bukavac / Bittern 119 Bufo bufo / obina krastaa / Common Toad 100 Buteo buteo / miar / Buzzard 129 Calosoma sycophanta / lepotelka / Forest Caterpillar Hunter 74 Canis lupus / vuk / Gray Wolf 155 Cantharellus cibarius / lisiarka / Chanterelle 40 Capreolus capreolus / srna / European Roe Deer 166 Carassius carassius / kara / Crucian Carp 85 Carpinus betulus / obini grab / Hornbeam 45 Celtis australis / koprivi / Hackberry 54 Centaurea cyanus / razliak / Blue Poppy 68 Cerambyx cerdo / velika hrastova striibuba / Great Capricorn Beetle 76 Cervus elaphus / jelen / Red Deer 167 Ciconia ciconia / bela roda / White Stork 124 Ciconia nigra / crna roda / Black Stork 125 Columba livia / divlji golub / Rock Dove 133 Coprinus comatus / velika gnojitarka / Shaggy Ink Cap 37 Coronella austriaca / smukulja / Smooth Snake 111 Corvus corax / gavran / Raven 142 Corylus colurna / meja leska / Turkich Hazel 46 Cotinus coggygria / ruj / Young Fustic 55 Cygnus olor / labud grbac / Mute Swan 127 Daphne laureola / lovorolisni jeremiak / Spurge Laurel 60 Darevskia praticola / umski guter / Meadow Lizard 108
169
Delichon urbica / gradska lasta / House Martin Dendrocopos major / veliki areni detli / Great Spotted Woodpecker Dolichophis caspius / stepski smuk / Large Whip Snake Dryomys nitedula / umski puh / Forest Dormouse Egretta alba / velika bela aplja / Great White Egret Egretta garzetta / mala bela aplja / Little Egret Emys orbicularis / barska kornjaa / European Pond Terrapin Erinaceus roumanicus / je / Northern White-breasted Hedgehog Fagus moesiaca / bukva / Beech Falco peregrinus / sivi soko / Peregrine Falcon Felis silvestris / divlja maka / Wild Cat Fraxinus ornus / crni jasen / Flowering Ash Fulica atra / crna liska / Coot Galium verum / ivanjsko cvee / Ladys Bedstraw Gryllus campestris / poljski popac / Field Cricket Gymnocephalus baloni / balonov balavac / Balons Ruffe Haliaeetus albicilla / orao belorepan / White-tailed Eagle Hyla arborea / kreketua / Tree Frog Ilex aquifolium / boikovina / European Holly Iris pseudacorus / vodena perunika / Yellow Iris Ixobrychus minutus / apljica / Little Bittern Juglans regia / orah / Walunt Tree Laetiporus sulphureus / umsko pile / Chicken of the Woods Leucaspius delineatus / belica / Sun Bleak Lilium martagon / zlatan / Martagon Lily Lissotriton vulgaris / mali mrmoljak / Smooth Newt Lucanus cervus / jelenak / Stag Beetle Lutra lutra / vidra / Eurasian Otter Lynx lynx / ris / Eurasian Lynx Mantis religiosa / bogomoljka / European Mantis Martes foina / kuna belica / Stone Marten Meles meles / jazavac / Eurasian Badger Miniopterus schreibersii / dugokrili ljiljak / Schreibers Long-fingered Bat Misgurnus fossilis / ikov / Weather Loach Morchella esculenta / smrak / Morel Mustela nivalis / lasica / Least Weasel Mustela putorius / mrki tvor / European Polecat Myodes glareolus (Clethrionomys glareolus) / ria voluharica / Bank Vole Natrix natrix / belouka / Grass Snake Natrix tessellata / ribarica / Dice Snake
140 139 112 154 120 121 106 144 48 131 163 50 132 67 73 88 130 102 56 61 122 49 42 86 62 94 75 158 164 72 159 160 149 84 41 161 162 152 113 114
170
Neomys fodiens / vodena rovica / Eurasian Water Shrew 145 Nymphalis antiopa / kraljevski plat / Camberwell Beauty 78 Orolus oriolus / zlatna vuga / Golden Oriole 141 Otus scops / uk / Scops Owl 137 Papaver rhoeas / bulka / Common Poppy 69 Papilio machaon / lastin repak / Old World Swallowtail 79 Pelobates fuscus / obina enjarka / Common Spadefoot 96 Pelobates syriacus / balkanska enjarka / Eastern Spadefoot 97 Platalea leucorodia / kaikara / Spoonbill 123 Platanthera bifolia / vimenjak / Lesser Butterfly Orchid 63 Podarcis taurica / stepski guter / Balkan Wall Lizard 109 Prunus mahaleb / raeljka / Mahaleb Cherry 59 Pseudolepidaea viridis / zelena krastava aba / Green Toad 101 Quercus cerris / cer / Turkey Oak 47 Rana dalmatina / umska aba / Agile Frog 103 Rhinolophus ferrumequinum / veliki potkoviar / Greater Horseshoe Bat 148 Rosalia alpina / alpska striibuba / Rosalia Longicorn 77 Rupicapra rupicapra / divokoza / Northern Chamois 168 Ruscus hypoglossum / jeziasta veprina / Hadernblatt 57 Salamandra salamandra / areni dadevnjak / Fire Salamander 92 Satureja kitaibelii / rtanjski aj / Winter Savory 65 Sciurus vulgaris / veverica / Eurasian Red Squirrel 150 Sorbus torminalis / brekinja / Wild Service-tree 51 Sorex araneus / umska rovica / Common Shrew 146 Streptopelia turtur / grlica / Turtle Dove 134 Sus scrofa / divlja svinja / Wild Boar 165 Syringa vulgaris / jorgovan / Lilac 58 Talpa europaea / krtica / European Mole 147 Taxus baccata / tisa / Yew Tree 52 Telekia speciosa / crni oman / Large Yellow Ox-eye 64 Testudo hermanni / umska kornjaa / Hermanns Tortoise 107 Tilia cordata / sitnolisna lipa / Bast-small-leaved Lime 53 Tinca tinca / linjak / Tench 87 Triturus cristatus / veliki mrmoljak / Great Crested Newt 93 Triturus dobrogicus / podunavski mrmoljak / Danube Crested Newt 95 Tyto alba / kukuvija / Barn Owl 135 Upupa epops / pupavac / Hoopoe 138 Ursus arctos / medved / Brown Bear 157 Vipera ammodytes / poskok / Nose-horned Viper 115 Vulpes vulpes / lisica / Red Fox 156 Zingel streber / mali vretenar / Streber 89 Zingel zingel / veliki vretenar / Zingel 90
171
RENIK STRUNIH POJMOVA

Alohtona vrsta - vrsta koja se moe nai u podrujima koja su izvan njenog prirodnog areala, a gde je dospela kao posledica sluajnog ili namernog unoenja od strane oveka; Areal - geografski prostor koji jedna vrsta nastanjuje; Autohtona vrsta vrsta koja prirodno naseljava podruje na kojem se nalazi, bez ljudske intervencije; Bentosni organizmi - sesilni ili slabo pokretni organizmi koji ive na dnu vodenih basena; Biodiverzitet (bioloka raznovrsnost) - sveukupnost gena, vrsta i ekosistema na Zemlji ili nekom jasno odreenom podruju; Biotop - prirodno stanite koje naseljavaju populacije organizama prilagoene specifinim uslovima sredine, koje odreuju egzistenciju ivotnih zajednica; Biocenoza (ivotna zajednica) - skup populacija, odnosno organskih vrsta koje naseljavaju odreeni ivotni prostor (biotop); Centar diverziteta podruje koje karakterie veliko bogatstvo u pogledu broja vrsta; Centri floristikog bogatstva i raznovrsnosti - podruja na Zemlji u kojima je prisutan najvei apsolutni broj vrsta biljaka, kao i najvei broj vrsta po jedinici povrine. Osnovni kriterijumi za proglaenje centra floristikog diverziteta jesu brojnost vrsta i veliki broj endeminih vrsta; Crvene knjige - specijalizovane publikacije sa naunim podacima o ugroenim taksonima, koje predstavljaju osnovu za preduzimanje mera i pravljenje programa njihove zatite i zatite njihovih stanita; Crvena lista - spisak ugroenih divljih vrsta rasporeenih po kategorijama ugroenosti; Degradirana sredina - izmenjena i kultivisana sredina iji su biodiverzitet, geodiverzitet i/ili predeoni diverzitet, produktivnost i kvalitet/vrednost sutinski umanjeni; Depopulacija - pad brojnosti stanovnika na odreenoj teritoriji tokom odreenog vremena; Ekologija - nauka koja izuava uzajamne odnose ivih bia, kao i odnose ivih bia i okolne neive sredine;
172
Ekoloka nia deo prostora u kome vrsta postie maksimalnu uspenost (u smislu brojnosti), u skladu sa unutranjim i fiziolokim ogranienjima; Ekosistem - strukturno, funkcionalno i dinamiki sloen i jedinstven ekoloki sistem u kome se meusobno proimaju uticaji biotopa i biocenoze; Ekspozicija terena poloaj oblika reljefa u odnosu na strane sveta; Endemit (endemina vrsta/podvrsta) - takson ije je rasprostranjenje ogranieno na odreeno jasno definisano geografsko podruje (odreeno stanite, region ili teritoriju odreene drave), van koga nije prisutan; Endotermni organizmi organizmi koji reguliu temperaturu sopstvenog tela na raun unutranje toplotne produkcije; Estivacija (letnji san) - stanje vrlo usporenog metabolizma kod nekih vrsta ivotinja tokom letnje sune sezone, kako bi se omoguilo preivljavanje nepovoljnih uslova sue; Fauna - skup svih vrsta ivotinja odreenog podruja (ili itave Zemlje) ureen po sistematskom, tj. filogenetskom (srodnikom) principu; Fitoplankton mikroskopski fotosintetski organizmi koji plutaju u slanim i slatkim vodama; Flora - skup svih biljnih vrsta odreenog podruja (ili itave Zemlje) ureen po sistematskom, tj. filogenetskom (srodnikom) principu; Floristiko bogatstvo - apsolutni ili ukupan broj biljnih taksona odreene teritorije; Fungia - skup svih vrsta gljiva odreenog podruja (ili itave Zemlje) ureen po sistematskom, tj. filogenetskom (srodnikom) principu; Hibernacija (zimski san) stanje vrlo usporenog metabolizma i niske telesne temperature ivotinja tokom zime, kako bi se omoguilo preivljavanje nepovoljnih uslova; Hortikultura metoda uzgajanja i oplemenjivanja komercijalnih vrsta biljaka u cilju poboljanja prinosa, hranljive vrednosti biljke, otpornosti na tetoine, bolesti itd.; Introdukcija - namerno ili nenamerno unoenje vrste na teritoriju i u ekosisteme u kojima do tada nije ivela;
173
174
Kopulacija polni odnos izmeu seksualnih partnera sa unutranjom oplodnjom; Lutka jedan od stadijuma u ivotnom ciklusu insekata; Makromicete gljive koje imaju krupna, golim okom vidljiva i prepoznatljiva sporonosna tela; Metamorfoza promena oblika organizma pri prelasku iz larvalnog u adultni oblik; Migratorna vrsta/podvrsta (u kontekstu Bonske konvencije) - takson kod koga znatni deo celokupne populacije, ili bilo kog geografski izdvojenog dela populacije, ciklino i predvidljivo prelazi jednu ili vie nacionalnih dravnih granica; Mikromicete gljive koje imaju veoma sitna sporonosna tela ija se struktura vidi pod snanom lupom ili mikroskopom; Nacionalni park - zatieno podruje sa prirodnim ekosistemima visoke vrednosti u pogledu ouvanosti, sloenosti grae i biogeografskih obeleja, sa raznovrsnim oblicima izvorne flore i faune, reprezentativnim fiziko-geografskim objektima i pojavama i kulturno-istorijskim vrednostima, koje predstavlja izuzetnu prirodnu celinu od nacionalnog znaaja; Nimfa nezreli stadijum u razvoju koji se javlja kod insekata sa nepotpunom metamorfozom; Polni dimorfizam telesne razlike u boji, veliini i izgledu tela mujaka i enki iste vrste; Populacija - prostorno i vremenski integrisana grupa jedinki iste vrste koja raspolae zajednikim skupom naslednih faktora, naseljava odreeni prostor, pripada odreenom ekosistemu, a u okviru koje su jedinke meusobno povezane prvenstveno odnosima reprodukcije; Prirodna bogatstva (prirodne vrednosti ivotne sredine) - zemljite, vode, ume, vazduh, biljni i ivotinjski svet, mineralni resursi i drugo; Recentna vrsta vrsta koja ivi u dananje vreme, odnosno vrsta koja ivi u geolokoj sadanjosti; Refugijum zbegovi, sklonita, utoita ili specifina stanita, u kojima je neki takson ili zajednica uspela da preivi za nju nepovoljne geoklimatske faze; Relikt - takson ili zajednica koja predstavlja ostatak nekadanje vrlo stare flore, faune ili ekosistema, ije je dananje rasprostranjenje ili vezanost za odreena stanita i komplekse ekolokih uslova ue nego to je to bilo u ranijim geoklimatskim fazama; Saprob organizam koji se hrani organskim, mrtvim ostacima tela ili delova tela drugih organizama;
Sedentarna vrsta nepokretna ili ogranieno pokretna vrsta koja ivi privrena za odreenu podlogu; Simbioza vid interakcije izmeu organizama koji obezbeuje korist svim uesnicima te interakcije; Sinantropne vrste vrste koje naputaju svoja prirodna stanita i prate oveka u cilju jednostavnijeg prehranjivanja i lakeg opstanka; Solitarna vrsta vrsta koju karakterie usamljeniki nain ivota, odnosno iji pripadnici ne ive u grupi sa drugim jedinkama iste vrste; Stratigrafija ili istorijska geologija nauka koja prouava razvoj Zemljine kore i sve uzastopne promene kroz koje je Zemlja prola od svog obrazovanja, postanak i razvie kontinenata i okeana, istoriju formiranja sedimentnih stena, kao i promene koje su pretrpele fauna i flora od postanka do danas; Takson - grupa srodnih organizama koje po stepenu srodstva moemo klasifikovati u taksonomske kategorije (vrste, rodove, familije, redove, klase, razdele, carstva, itd.); Vaskularne biljke vie biljke koje imaju diferencirane provodne organe; Vegetacija ili biljni pokriva - sveukupnost biljnih zajednica odreenog podruja u kojoj su biljne vrste povezane ekolokim (fitocenolokim) odnosima; Vrsta - grupa prirodnih jedinki, odnosno populacija, u okviru kojih se jedinke meusobno slobodno ukrtaju i daju plodno potomstvo, a reproduktivno su izolovane od drugih grupa jedinki; Zooplankton mikroskopski beskimenjaci koji plutaju u slatkim i slanim vodama; ivotna sredina - prirodne i radom stvorene vrednosti i ukupan prostor u kome ovek ivi i u kome su smetena naselja, dobra u optoj upotrebi, industrijski i drugi objekti;
175
LITERATURA
Bionet kola. Dostupno na: www.bionet-skola.com/w/Ribe BirdLife International. Dostupno na: www.birdlife.org Cramp, S. and Simmons, K.E.L., (1977): The birds of Western Palearctic. Oxford London New York; Dahlberg, A. and Croneborg, H. (2003): 33 threatened fungi in Europe. Swedish EPA & ECCF, Uppsala. Dostupno na: www.artdata.slu.se/Bern_Fungi/ECCF%2033_T-PVS% 20%282001%29%2034%20rev_low%20resolution_p%20 1-14.pdf Drutvo gljivara Bujtine. Dostupno na: www.boletus.hr Encyclopedia of Life. Dostupno na: www.eol.org Fish Base A Global Information System on Fishes. Dostupno na: www.fishbase.org Freyhof, J. and Kottelat, M. (2007): Handbook of European freshwater fishes. Kottelat, Cornol, Switzerland and Freyhof, Berlin, Germany; Huffman, D. M., Tiffany, L. H., Knaphus, G. and Healy, R. A. (2008): Mushrooms and Other Fungi of the Midcontinental United States; Hutchins, M., Evans A.V., Garrison R.W. and Schlager N. (eds) (2004): Grzimeks Animal Life Encyclopedia, 2nd edition. Volume 3, Insects. MI: Gale Group, Farmington Hills; Ili, N. (2005): Striibube Srbije (Coleoptera, Cerambicidae) - Faunistiki pregled. Beograd; Images on Life on Earth. Dostupno na: www.arkive.org/mammals IUCN Red List of Threatened Species. Dostupno na: www.iucnredlist.org Jaki, P . (2003): Crvena knjiga dnevnih leptira Srbije. Zavod za zatitu prirode Srbije, Beograd; Josifovi, M. (ed.) (1970-1977): Flora SR Srbije 1-9. Srpska akademija nauke i umetnosti, Beograd; Jovanovi, B. (1967): Dendrologija sa osnovama fitocenologije. Nauna knjiga, Beograd; Lenhardt, M., Markovic, G., Hegedis, A., Maletin, S., Cirkovic, M. and Markovic, Z. (2011): Non-native and translocated fish species in Serbia and their impact on the native ichthyofauna. Reviews in Fish Biology and Fisheries 21, 407-421; Matvejev, S. (1976): Pregled faune ptica Balkanskog poluostrva. Beograd;
176
Macura, B. i Jeli, I. (Ur.) (u pripremi): NACIONALNI PARK ERDAP - vrednosti, lepota prirode i zatita. Ekoloko drutvo Endemit, Beograd; Natural History Museum. Dostupno na: www.nhm.ac.uk Petri, I. (2004): Zoo vodi. Ekoloko drutvo Endemit, Beograd; Polese, J.M. (2005): The Pocket guide to Mushrooms. Slovakia; Puzovi, S. (2000): Atlas ptica grabljivica Srbije. Zavod za zatitu prirode Srbije. Beograd; Rogers Mushrooms. Dostupno na: www.rogersmushrooms.com Sari, M. (ed.) (1997): Vegetacija Srbije II. Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje prirodno-matematikih nauka, Beograd; Simonovi, P . (2006): Ribe Srbije. NNK International, Beograd; Tasi, S., ivikin, K. i Menkovi, N. (2009): Vodi kroz svet lekovitog bilja. Alexandria, Beograd; Tomovi, G. (2007): Fitogeografska pripadnost,
The Beetle Fauna of Germany. Dostupno na: www.kerbtier.de The U.S. Geological Survey (USGS). Dostupno na: http://fl.biology.usgs.gov Vrhovec, B. (2011): Gljive u Hrvatskoj. Mozaik knjiga, Zagreb; ili, . (1990): Atlas drvea i grmlja. IP Svetlost, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Sarajevo. www.npdjerdap.org
distribucija i centri diverziteta balkanske endemine flore u Srbiji. Doktorska disertacija (manuscript): 1-532. Univerzitet u Beogradu, Bioloki fakultet, Beograd.
177
O Ekolokom drutvu ENDEMIT
koloko drutvo Endemit je nevladina, neprofitna, nepolitika, nezavisna organizacija koja za cilj ima unapreivanje stanja ivotne sredine, ouvanje biodiverziteta i uvoenje koncepta odrivog razvoja u sve sektore drutva. Endemit je osnovan u martu 2000. godine od strane studenata Biolokog fakulteta u Beogradu. Ciljeve ostvarujemo realizacijom razliitih aktivnosti, koje ukljuuju istraivanja, edukaciju i informisanje javnosti o ekoloki relevantnim temama, saradnju i umreavanje sa drugim NVO iz zemlje i inostranstva. Do sada smo uspeno realizovali niz projekata, od kojih izdvajamo organizaciju letnjih ekolokih kampova na teritoriji NP erdap u periodu 2001-2005. godine, kao prve korake koji su svakako obeleili na rad i odredili put koji nas je vodio ka izdavanju ove publikacije koju s ponosom objavljujemo...
www.endemit.org.rs
178
CIP - , 574.1(497.11-751.2/.3) 908(497.11-751.2/.3) VODI kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost Nacionalnog parka erdap / [urednici i autori Bojan Stanisavljevi, Nada osi, Ivana Jeli ; fotografije Bojana Petri ... et al.]. - Beograd : Ekoloko drutvo Endemit, 2012 (Novi Beograd : Sapient graphics). - 180 str. : ilustr. ; 25 cm ISBN 978-86-88465-02-1 COBISS.SR-ID 191874828

Djerdap National Park Guide.

Enviado por

Dados do documento

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Djerdap National Park Guide.

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

BE PR SPL IM AT ER AN AK

kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Ekoloko drutvo Endemit

www.endemit.org.rs Za izdavaa Nada osi

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

30 Biodiverzitet bioloka raznovrsnost

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

NP erdap poloaj, zatita i karakteristike podruja

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Kulturno-istorijsko naslee NP erdap

Kultura Lepenskog vira

Arheoloko nalazite Lepenski vir

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Rimska zaostavtina na erdapu iz perioda I-V veka

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Rimsko utvrenje Dijana

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Srednji vek i srednjovekovna utvrenja

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Naselja u periodu do XX veka

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Turska tvrava Fetislam kod Kladova

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Obiaji i verovanja lokalnog stanovnitva

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Stanje privrede i perspektive razvoja ireg podruja NP erdap

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Potencijal za razvoj ekoturizma u NP erdap

Ekoturizam je vrsta turistikog putovanja koje uvaava

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Turistike manifestacije na podruju erdapa

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Pogled sa Malog trbca na Dunav

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Biodiverzitet bioloka raznovrsnost NP erdap

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Jestivost kod gljiva

Kako se sluiti Vodiem?

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Status zatite u Srbiji dat je na osnovu:

Meunarodni status zatite i ugroenosti naveden je na osnovu:

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Familija: Agaricaceae Vrsta: Agaricus silvicola Engleski naziv: Wood Mushroom

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Familija: Agaricaceae Vrsta: Coprinus comatus Engleski naziv: Shaggy Inkcap

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Familija: Amanitaceae Vrsta: Amanita caesarea Engleski naziv: Caesars Mushroom

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Familija: Boletaceae Vrsta: Boletus satanas Engleski naziv: Devils Bolete

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap

Familija: Cantharellaceae Vrsta: Cantharellus cibarius Engleski naziv: Chanterelle

Vodi kroz bioloku i kulturnu raznovrsnost NP erdap