Lepotu i autentinost kvartova, okova i depova Beograda najee spoznamo tek kada nas prijatelji iz inostranstva zamole da im pokaemo

grad. Tada se ispostavi da nije jednostavno za par dana obii i doiveti sve ambijente koji ovaj grad ine neponovljivim. Mimo nezaobilaznog Kalemegdana, Knez Mihailove, Terazija i Svetosavskog platoa ovaj tekst je podsetnik na neke od drugih karakteristinih malih i velikih gradskih celina

Ambijentalne celine su prostori specifine atmosfere, mesta sa jedinstvenim identitetom, neretko i istorijskim znaajem. esto im karakter daje arhitektura objekata, bilo da je re o jednom remek delu ili mnotvu obinih kua sa stilskim karakteristikama odreenog istorijskog perioda. Ponekad ih definiu kronje drvea, prijatna mikro-klima ili posebno zgodna pozicija u topografiji grada. One su materijalizacija neke ideje i sistema vrednosti, iva beleka o rutini svakodnevnog ivota, specifinostima stanovnika ili navikama stalnih posetilaca. Ono to ambijentalne celine takoe ini vrednim jeste njihovo mesto u istinitim priama i urbanim legendama urezanim u kolektivnu svest graana. Kosaniev venac Jedan od najlepih delova grada sa pogledom na Savu i Novi Beograd, koji usled ambijentalne celovitosti ve vie od 30 godina ima status spomenika kulture. Ovaj prostor bio je prvi kvart u Beogradu van zidina Kalemegdanske tvrave graen po ugledu na trendove zapadne Evrope tokom prve polovine devetnaestog veka. Nazvan je po Ivanu Kosaniu, liku iz narodnih pesama kosovskog ciklusa. Imena legendarnih Kosanievih pobratima, Milana Toplice i Miloa Obilia, nose susedni Topliin i Obiliev venac. Danas u batama kafea na kaldrmisanim ulicama ovog uspavanog kvarta najee uivaju gradski bonvivani i studenti akademije primenjenih umetnosti. Komunikacija meu gostima kafea je neposredna i srdana, kao da se svi meusobno poznaju ili bar pripadaju istom klubu. Turisti se esto ne sputaju nie od Saborne crkve i kafane ?, a veina Beograana nema naviku da se proeta do Rektorata Univerziteta umetnosti, svrati do Konaka knjeginje Ljubice ili proe ulicama oko mesta na kome se do 6. aprila 1941. godine nalazila Narodna biblioteka. Tako se u centru grada, u neposrednoj blizini Knez Mihailove ulice, potpuno neoekivano moe uivati u miru i nesvakidanjoj tiini. Skadarlija Istorijski izvori tvrde da je Skadarlija dobila boemski epitet jo u 19. veku, kada je uz pivaru na uglu Skadarske i Cetinjske ulice izgraeno vie kafana u kojima su esti gosti bili glumci, muziari, novinari i knjievnici. Danas je tip gostiju ovih kafana znaajno drugaiji. Naime, ukoliko elite da se zdravo naalite na sopstveni raun, moete da svratite do Skadarlije i proete iskustvo stranog turiste koji u poznatoj beogradskoj boemskoj etvrti traga za autentinim provodom i autentinom srpskom kuhinjom. Ukoliko vas posle dobre zabave uz hranu, pie i muziku u jednom od poznatih restorana bude drala elja za tumaenjem utisaka i sumiranjem rezultata ovog mini eksperimenta, skoro izvesno ete dovesti u pitanje autentinost svojih iskustava sa putovanja. Ali, nije li upravo taj miks autentine istorije i izmiljene tradicije vredan kao jedinstveno iskustvo? To je ono to Skadarliju ini posebnom na isti nain na koji je zabavan i armantan pariski Monmartr. Topiderski park Okrueni najreprezentativnijim rezidencijalnim krajem Beograda, u zavisnosti od godinjeg doba, moete uivati u pikniku ili grudvanju pod platanima Topiderskog

parka. Samo godinu dana nakon uspostavljanja dravne samostalnosti Srbije, knez Milo Obrenovi je u dolini Topiderske reke sazidao sebi konak u balkansko-orjentalnom stilu i oko njega podigao park. Od ureenog parka sa mnogobrojnim stablima do danas su ostali sauvani samo platani. Najvei meu njima nalazi se ispred konaka i usled svoje raskone grae se jo od 1881. godine oslanja na konstrukciju koja spreava lomljenje grana. Vremenom su konstrukcija i biljka srasle, a raspon krune dostigao irinu od impresivnih 50 metara, to je platan uinilo nezaobilaznom takom tokom svake posete parku. Andriev venac Pre tano 50 godina Ivi Andriu uruena je Nobelova nagrada za knjievnost. Ovaj jubilej je dovoljan razlog za posetu spomen-muzeju koji se nalazi u stanu knjievnika na Andrievom vencu ili obraanje posebne panje na jedan od retkih u potpunosti dizajniranih urbanih prostora u gradu, koji nosi njegovo ime. Izmeu objekta u kome se nalazi muzej i zgrade Predsednitva Srbije, poznate kao Novi dvor, celovitu prostornu kompoziciju ine spomenik Ivi Andriu, kaskadna fontana, svetiljke i klupe. Ovaj ambijent je izuzetno prijatan tokom letnjih meseci, kada je temperatura vazduha u ovoj zoni bar pet stepeni nia nego u okruenju, i kada u centru grada nema lepeg mesta za itanje knjige ili oputanje uz vodu koja ubori. Kopitareva gradina Kada vas put nanese Hilandarskom ulicom, a poelite da zavirite u jedan idilian stambeni kraj u centru grada ili vas ba interesuje neka trivija poput toga gde se nalazio stan porodice Popadi iz popularne TV serije s kraja osamdesetih Bolji ivot?, spustite se nanie ulicom Jelene etkovi ili ure Daniia i pred vama e se otvoriti mali trg nazvan po lingvisti i filologu Jerneju Kopitaru. Meu objektima koji okruuju trg nalazi se 16 kua graenih u duhu Akademizma i Secesije poetkom 20. veka koje ine jedinstvenu zakonom zatienu ambijentalnu i istorijsku celinu. A ukoliko elite i da zaete u jednu autentinu batu iz tog perioda ili zavirite u enterijer koji je projektovan u duhu Secesije, potraite kuu Jovana Cvijia, naunika, avanturiste i u svoje vreme veoma modernog oveka. Panonski jedrenjaci Sedamdesetih godina prolog veka, u zlatno doba arhitekture Jugoslavije, drava s ciljem da se graanima i svetu prikae kao moderna i progresivna, poinje izgradnju novobeogradskih blokova 61, 62, 63 i zapadnog dela bloka 64. U kratkom vremenskom roku izmeu ulica Vojvoanske i Jurija Gagarina, u 27 paralelnih redova, nastaje 50 kaskadnih objekata koji e biti poznati kao Oficirski blokovi ili Panonski jedrenjaci. Impozantnost ovog projekta, koji je upeatljiv i na mapi Beograda, najbolje se sagledava kada se kreete niz ulicu Jurija Gagarina ili uz centralnu zelenu osovinu kroz Blokove. Period tranzicije je doveo do izmena u prostoru u odnosu na originalni projekat, izgradnjom objekata u zoni centralne zelene povrine, ali je vizuelna snaga celine ostala nepromenjena. O karakteru i fotogeninosti ovog impresivnog ambijenta govori i pojavljivanje u filmovima poput Apsolutnih sto ili Ljubav i drugi zloini.