UNIVERZITET U TRAVNIKU FAKULTET ZA MENADMENT I POSLOVNU EKONOMIJU

ALKOHOLIZAM

SOCIOLOGIJA

Seminarski rad

Student:Amel Golubi Mentor : doc.dr.

Travnik, maj 2013. Godine

Sadraj: ALKOHOLIZAM Uvod .......................................................................................................... 3. Razliite deginicje alkoholizma ............................................................... 3. FAZE ALKOHOLIZMA Razvoj alkoholizma ................................................................................... 4. Fizika zavisnost ..................................................................................... 6. ta su alkoholne ktize ............................................................................... 7. Zablude o alkohoizmu u naim krajevima ............................................... 7. Dejstvo alkohola na zdravlje .................................................................... 8. Genetske predispozicije na alkoholnu adikciju ...................................... 10. Verovatnoa pojave alkoholizma na osnovu krvnih grupa ................... 11. Alkohol i mladi .................................................................................... 12.

ALKOHOLIZAM
1. UVOD

Alkoholizam je bolest od koje pati i pojedinac i drutvo, bolest na koju ne obraamo dovoljno panje, mada je njena rasprostranjenost i tetnost veoma znaajna. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) alkoholizam je trea bolest po uestalosti u svetu, odmah posle kardio-vaskularnih (bolesti srca i krvnih sudova) koje su na prvom mestu i malignih bolesti (razni oblici raka) koji su na drugom mestu. tetno dejstvo alkohola na oveji organizam i problemi koji proizilaze iz konzumacije alkohola poznati su iz davnina. Spartanci su pre 300 godina kanjavali pijance odsecanjem nogu. Mona Rimska drava je zakonom zabranjivala mlaima od 30 godina da piju alkohol. Na slavni Car Duan je u svom Zakoniku tano odredio kazne pijancima u zavisnosti od "belaja" koji su napravili. O pijanstvu kao bolesnoj pojavi pisalo se i u najdrevnijim zapisima daleko pre Hipokrata. Prve definicije o patologiji pijanstva i njegovim psihopatolokim dejstvima nalaze se jo u Aristotelovim zapisima. Platon u svojim zakonima raspravlja o alkoholu i alkoholizmu na neuobiajen, ali veoma psihijatrijski nain, blizak nekim stavovima sadanjih naunika. U novijoj istoriji najpoznatije mere protiv alkoholizma bile su amerika prohibicija poetkom prolog veka i Gorbaovljeva kampanja u SSSR-u osamdesetih godina prolog veka.

1.2. RAZLIITE DEFINICIJE ALKOHOLIZMA

Zadovoljavajue definicije o alkoholizmu nema, a prihvatljivijeg objanjenja jo manje. Postoji vie definicija alkoholizma, zavisno iz koje se take problem posmatra. Nauni pristup alkoholizmu, sa retkim ranijim izuzecima, poinje krajem XVIII veka, to predstavlja ustvari tek zaetak medicinskog odnosno biolokog pristupa alkoholizmu, da bi tek posle skoro dvesta godina alkoholizam bio sagledan i sa psihosocijalnog gledita, ali ne na onakav iskljuiv i nenauan nain kao tokom vie od 1500 godina starog i srednjeg veka kada je bio tretiran kao negativna vaspitna, odnosno loa drutvena pojava. Postoji itav niz razliitih naziva koji oznaavaju alkoholizam kao bolest poput hroninog alkoholizma (u medicinskoj terminologiji), zatim alkoholne narkomanije, hronine alkoholne intoksikacije, alkoholne encefalopatije, dipsomanije, alkoholomanije, etilizma, samalkoholoze, alkoholita kao i mnogi drugi nazivi koji se mogu dobiti dodavanjem raznih sufiksa rei alkohol. Termini kao habituacija, adikcija, zavisnost, su novijeg datuma, ali ne doprinose znaajno boljem definisanju alkoholizma, to pokazuje da postoji veliki broj relativno prihvatljivih 3

definicija alkoholizma to se odnosi na opteprihvaenu zvaninu definiciju Svetske zdravstvene organizacije koja glasi: "Hroninim alkoholizmom smatra se pojava kada osoba prekomerno (zlo)upotrebljava alkoholna pia, a njena zavisnost od alkohola je tolika da inicira duevni poremeaj ili takve manifestacije koje ukazuju na oteenje fizikog i psihikog zdravlja, odnosa sa drugima i socijalnog i ekonomskog stanja. U pojam alkoholiara ukljuuje se onaj ko pokazuje poremeaj u tom smislu." Bioloki pristup alkoholizmu zagovara postojanje biolokih razloga, neto to ovek stie raanjem, neto na ta se ne moe uticati, a dovodi do bolesne potrebe organizma za alkoholom. Psiholoki pristup polazi sa stanovita da je alkoholizam posledica poremeaja linosti. Klinika praksa nije potvrdila tezu o postojanju posebne strukture linosti koja bi ukazivala da bi se kod nekoga razvila zavisnost od alkohola. Sociokulturoloki pristup teite stavlja na socijalno okruenje u k ome osoba ivi, tradiciju, obiaje i pravila koja u datom miljeu postoje. Svi ovi pristupi istiu tri osnovne karakteristike alkoholiara: a. Dugotrajno, nekontrolisano konzumiranje alkoholnih pia praeno problemima, b. Psihika i/ili fizika zavisnost od alkohola, c. Zdravstvene (telesne i psihike) i/ili socijalne (porodine, profesionalne i ire socijalne) komplikacije. Svako ponovljeno pijenje, bez obzira na koliinu i uestalost koje stvara odreene probleme i komplikacije znak je alkoholizma.

FAZE ALKOHOLIZMA 2.1. RAZVOJ ALKOHOLIZMA

Razvoj alkoholizma prolazi kroz odreene faze, koje imaju svoje karakteristine znake koji odreuju fazu. Meutim, neki put nije mogue odrediti jasnu granicu izmeu pojedinih faza, niti prisutnost svih simptoma u nekoj fazi.To ne znai da dotinih simptoma nee biti u toj fazi tokom daljeg razvoja bolesti. Faza umerenog pijenja Svi ljudi koji piju alkohol su u riziku da jednog dana postanu alkoholiari. Da li e se to desiti i kada, ne moe se odrediti, ali rizik postoji.

Trening faza Ni ova faza se ne smatra fazom zavisnosti. To je u stvari jedan prelaz izmeu faze umerenog pijenja i zavisnosti. Osoba i dalje pije umereno, ali joj se dogodi da se povremeno napije u nekoj situaciji. Ove dve navedene faze ne zahtevaju struno-medicinsku pomo, ali treba poveati opreznost to se pijenja alkohola tie. Pretoksikomanska (predzavisna) faza Glavna odlika ove faze su poveanje tolerancije i psihika zavisnost. Poveanje tolerancije je pojava da alkoholiar moe da "podnese" veu koliinu alkohola nego ranije. Ova pojava se obino razvija postepeno, tako da alkoholiari "privikavaju" organizam na sve vee i vee koliine alkohola. Alkoholiar sa razvijenom povienom tolerancijom, subjektivno, nema oseaj pijanstva ni kada popije vee koliine alkohola. To pak ne znai da nije pijan. Njegove psihofizike sposobnosti su sigurno smanjene. Psihika zavisnost Trajna psiholoka zavisnost ili "oslanjanje" na efekat alkohola je potreba alkoholiara radi "olakanja" fizikih ili emocionalnih bolova. Takoe, alkohol moe koristiti za ublaavanje napetosti, neizvesnosti, strepnje, straha, uopteno reeno - anksioznosti. Umirujue dejstvo alkohola moe da se postigne i tabletama za umirenje. Psihika zavisnost predstavlja i ukljuivanje alkohola u razne aktivnosti kao neizbean element. Naprosto osoba osea nekompletnost nekog dogaaja ili aktivnosti bez alkoholola. Toksikomanska (zavisna) faza Ovo je faza kompletne zavisnosti od alkohola. Nju karakteriu etiri znaka. Ako osoba ima prisutan samo jedan od ovih znakova svrstava se u ovu fazu: Prvi znak je gubitak kontrole (fenomen prve ae). To je jedan od najsigurnijih znakova toksikomanske zavisnosti. Zapoeto pijenje ne moe se zaustaviti, to jest, alkoholiar nastavlja da pije do potpunog opijanja. Jedna od bitnih karakteristika ovog fenomena je njegova nepovratnost.. Alkoholiar je doivotno izgubio sposobnost umerenog konzumiranja. ak i posle vie godina apstinencije ovaj fenomen se odrava. Drugi znak je alkoholna amnezija ("prekid filma"). Predstavlja pojavu gubitka seanja za pojedine sadraje iz perioda pijanstva. Najee to neseanje moe da se odnosi na kompletne dogaaje, postupke ili na pojedine delove. Ponekad se javlja naknadno priseanje koje nastaje spontano ili podstaknuto podseanjem od strane oevidaca problema koje je alkoholiar napravio u pijanom stanju. Ova 5

pojava je esto vrlo neprijatna za osobu jer izaziva napetost, strah i griu savesti. Postoje dve vrste alkoholne amnezije: benigna i maligna. Benigna alkoholna amnezija predstavlja akutnu intoksikaciju (trovanje) alkoholom. Ona se esto javlja kod nealkoholiara, obino adolescenata i predstavlja specifino reagovanje linosti na alkohol. Najbolji primer za to je opijanje na srednjokolskim ekskurzijama, maturskim proslavama. Ponavljana alkoholna amnezija je predznak poetne alkoholne zavisnosti. Maligna alkoholna amnezija je znak poodmakle faze zavisnosti. Obino se vie puta javljala. Smatra se da predstavlja odraz poetnih ili poodmaklih oteenja u mozgu, zavisno od uestalosti javljanja. Trei znak je nemogunost apstinencije. Alkoholiar se ponaa po devizi "ni jedan dan bez pia". Obino piju po sistemu dolivanja, to znai da im je potrebna stalna koncetracija alkohola u krvi da bi mogli da funkcioniu. Prekidanje pijenja dovodi do apstinencijalne (uzdravajue) krize. Kompletna preokupacija alkoholiara vezana je za alkohol, zbog toga alkoholiar poinje da stvara zalihe alkohola, javlja se jutarnje konzumiranje. etvrti znak je pad tolerancije. Najee se javlja u kasnijim fazama bolesti. Ovaj kardinalni znak toksikomanske zavisnosti nadovezuje se na prethodne znake bolesti. Alkoholiar nije vie u mogunosti da pije vee koliine, ve mu je dovoljno jedna do dve aice da se napije. Oteenje organizma alkoholiara je veoma izraeno, naroito jetre i mozga, tako da nove koliine alkohola samo pogoravaju ve postojee teko stanje. Pad tolerancije predstavlja prisilnu odbranu organizma od vee koliine alkohola. I kod ovog znaka prisutna je nepovratnost.

2.2. FIZIKA ZAVISNOST

Ovo je fenomen koji se javlja iskljuivo u toksikomanskoj fazi alkoholizma. Fizika zavisnost javlja se posle prestanka korienja uglavnom tri grupe depresantnih supstanci (alkohol, barbiturati i morfin) i potpuno je nezavisna od psihikog stanja organizma. Alkoholozi vie vole da fiziku zavisnost zamene terminima apstinencijalna kriza ili apstinencijalni sindrom. Utvreno je da znaci ove krize nastaju zbog opadanja nivoa alkohola u mozgu, a ne od nivoa alkohola u krvi. Znaci fizike zavisnosti obino se javljaju 6-7 sati nakon poslednje konzumacije. U blaoj formi javlja se podrhtavanje prstiju, malaksalost i razdraljivost. Teu formu karakterie podrhtavanje celog tela, pojaano znojenje, gubitak apetita, povieni krvni pritisak, srane smetnje, razdraljivost koju okolina pacijenta opisuje "da je neizdriv", nesanica i malaksalost. U najteim sluajevima mogu se javiti i halucinacije, poremeaji svesti pa ak i napad padavice. 6

2.3. TA SU ALKOHOLNE KRIZE?

Za razliku od apstinencijalne krize tj. sindroma, alkoholne krize se javljaju kod pacijenata koji ne piju dui period vremena (mesec i vie dana). Mogu se javiti i tokom leenja. Alkoholne krize se ne javljaju obavezno, ali su mogue. One su obino pokazatelj da se alkoholiaru javlja elja za propijanjem, ili ako se dogodi tokom terapije, znak su ozbiljnih otpora leenju i imaju svoj terapijski uzrok. Postoje DVE VRSTE krize: a) Otvorena koja se manifestuje otvorenom udnjom za pijenjem. Npr. tokom letnjih vruina elja za hladnim pivom. Dobro leeni pacijenti lako je savladaju uz pomo postupaka u reavanju krize, koji se naue tokom terapije i sastoje se iz sedam koraka. Posebna vrsta otvorene krize su snovi o pijenju. Obino alkoholiari sanjaju kako su popili pie, iako su prethodno uzeli lek protiv alkohola, ili da im je neko na prevaru sipao alkohol u sok. b) Zatvorena (maskirana) - je sloenija. Kod nje ne postoji otvorena elja za pijenjem, ve se manifestuje kroz psihike probleme (nervoza, napetost, razdraljivost, esta promena raspoloenja, gubitak koncentracije) i (ili) telesnim smetnjama (glavobolje, muka, povraanje, malaksalost, gubitak apetita, stomane tegobe, povieni krvni pritisak...). Zatvorena kriza je opasnija jer je tee prepoznatljiva. Neki put, nabrojane tegobe se vezuju za neke druge probleme ili bolesti, to je opasno, jer se kriza ne prepoznaje, ne reava se, produbljuje se i postoji opasnost od opijanja. Primer: Pacijent M.M. deset godina posle aspstinencije kriza ga je probudila usred noi. Imao je jaku udnju za pijenjem alkohola. Odmah je probudio svoju suprugu koja je uestvovala u njegovoj terapiji i znala je postupke u reavanju krize. Pokuali su da je sami razree i delimino su uspeli, ali iz predostronosti ujutru su doli kod svog terapeuta, uz iju pomo je kompletno reena. Dotini pacijent apstinira ve 15 godina i vie nije imao ni jednu krizu.

2.4. ZABLUDE O ALKOHOLIZMU U NAIM KRAJEVIMA

Vremenom su stvorene mnoge zablude o "korisnosti" alkohola. Najkarakteristinije u nekim naim krajevima i dan danas su: a) Alkohol je hranljiv. Alkoholna pia ne sadre u sebi dovoljno hranljivih materija (belanevina, vitamina, minerala, ugljenih hidrata) da bi mogli da slue kao hrana. Ona imaju izvesne kalorijske vrednosti i malo ugljenih hidrata, tako da pijanac ima oseaj sitosti. Dugotrajno pijenje alkohola pak sigurno dovodi do tetnih promena na organima za varenje. Veina alkoholiara su mravi, u narodu kau "ispijeni od alkohola";

b) Alkohol pomae kod nesanice. Krajnji rezultat pijanstva je san. Meutim, velika je razlika izmeu normalnog sna koji slui da bi se organizam odmorio i okrepio i alkoholiarskog sna, koji je nastao zbog anestezije odreenih centara u mozgu. Nakon normalnog sna, ovek se osea svee, odmorno, vraena mu je snaga. Kod alkoholiarskog sna pijanac osea mamurluk i to je jedan od najteih trenutaka u celom pijanstvu. Jedna od najpogubnijih zabluda je davanje alkohola bebama, umakanjem cucle ili prsta u rakiju kako bi majka, na primer mogla da radi neke druge poslove. Deiji organizam je izuzetno osetljiv na alkohol, naroito mozak, koji sazreva u periodu od 18. do 21. godine ivota. c) Alkohol zagreva organizam. Ova zabluda esto ima tragine posledice, jer moe izazvati "belu smrt" kada pijanac zaspi u snegu i smrzne se. Naime, alkoholol ubrzava gubljenje telesne toplote tako to iri krvne sudove u potkonom tkivu. Zato se javlja crvenilo lica i subjektivni oseaj toplote. Meutim, irenje krvnih sudova u koi uz istovremeno skupljanje krvnih sudova u unutranjim organima, dovodi do zadravanja vee koliine krvi u potkono m tkivu i brem hlaenju tela. d) Alkohol je lek. Zabluda o lekovitosti alkohola je veoma prisutna, naalost ak i meu lekarima postoji neslaganje po tom pitanju. esto se istie kako trudnice treba da piju pivo da bi "imale mleka", crno vino popravlja krvnu sliku, estoko pie pomae kod sranih smetnji, "travarica" kod spoljanjih tegoba, nazeb se lei vruom rakijom, itd. Sva svetska, a i naa istraivanja pokazuju da je ivotni vek alkoholiara oko 53 godine. Deca ije su majke pile alkohol tokom trudnoe i dojenja, pokazuju zastoj u psihofizikom razvoju. Nijedno alkoholno pie ni u jednoj zemlji na svetu nije priznato kao lek.

2.5 DEJSTVO ALKOHOLA NA ZDRAVLJE

Pijenje alkoholnih pia vie godina, posebno ako je to vie od neke uobiajene doze, obavezno dovodi do oteenja pojedinih organa kod osobe. Neki put spoljni izgled osobe moe da otkrije da se radi o alkoholiaru. To su obino neuredne, higijenski zaputene osobe sa izraenim kapilarima na obrazima i nosu, sa mutnim, suznim, esto zakrvavljenim oima. Organi koji su najee oteeni su: eludac, creva, jetra, guteraa, mozak, nervi. eludac je organ u kome se zapoinje varenje hrane. Alkohol stimulie preterano luenje hlorovodonine (HCl) eludane kiseline. Visok nivo ove kiseline i sam alkohol, oteuje, nagriza eludanu sluzokou. To izaziva nastanak upale sluzokoe eluca (gastritisa i ira na elucu (ulkusa).

Creva su organ u kome se nastavlja i dovrava varenje hrane. I ovde alkohol izaziva upalu sluzokoe creva, to onemoguava normalno funkcionisanje. Posledica toga je nemogunost preuzimanja hranljivih materija i vitamina iz hrane, to dovodi do gubitka u teini i opteg propadanja. Jetra je jedan od najvanijih organa u ovekovom organizmu. Veina materija koje iz creva prelaze u krv prolaze kroz jetru radi dalje hemijske obrade. Da bi se zadovoljile potrebe organizma, zdrava jetra funkcionie sa 1/3 svojih mogunosti. To praktino znai da kada je oteeno 2/3 tkiva jetre, ona jo uvek moe da zadovolji potrebe organizma, a laboratorijski nalazi krvi jo uvek pokazuju relativno normalne vrednosti. Kada je oteena i poslednja treina jetre, tek e tada laboratorijske analize pokazati loe rezultate. Prvi stadijum oteenja jetre je alkoholna hepatoza. Dolazi do nagomilavanja masti u jetri i tada dolazi do njenog uveanja. Nalazi se ispod desnog rebarnog luka i kada je zdrava ne moe se napipati. Meutim, kada doe do ove bolesti pregledom lekari je mogu napipati. Ovo oteenje moe da se sanira ako se potpuno prekine sa konzumiranjem alkohola i preduzme odgovarajue leenje. Ako se nastavi sa pijenjem, dolazi do ciroze jetre. Ovo oteenje je neizleivo. Jetrine elije izumiru i smanjuje se veliina jetre. Ova bolest postepeno dovodi do smrti. Guteraa (pankreas) kao vaan organ za varenje slui za odravanje normalne koncentracije eera u krvi. Kod ljudi koji mnogo piju ovaj organ esto biva oteen, a kao posledica moe da se javi eerna bolest, pa ak i smrtni ishod. Mozak predstavlja "centralni kompjuter" organizma. ovek se raa sa 7 do 10 milijardi nervnih elija koje grade mozak i kimenu modinu. To je zaliha za ceo ivot. Nervne elije za razliku od elija svih ostalih organa ovekovog organizma su jedine koje se ne mogu obnavljati. Utvreno je da alkohol oteuje i unitava elije mozga, a poto se one ne dele njihov broj se godinama smanjuje. Gubitak nervnih elija mozga dovodi do teke bolesti, izlapelosti (demencije) koja kod ljudi koji mnogo piju moe da nastupi ve posle tridesete godine ivota. Nervi - skoro 90 % alkoholiara ispoljava znake upale ivaca (polineuritis). Prvi znaci se ispoljavaju na rukama i nogama. Javlja se trnjenje, bol, bri zamor, gubitak snage, grevi u miiima nogu. Kasnije se javlja podrhtavanje prstiju ruku zbog ega neki put alkoholiar vei deo prve jutarnje aice prospe. U uznapredovanom stadijumu moe da nastupi delimina ili potpuna oduzetost pojedinih miia. Ako su zahvaeni miii nogu alkoholiar veoma teko hoda. Manja koliina alkohola i krai sta u konzumiranju kod mladog organizma moe da izazove veoma teke upale ivaca. Pored telesnih oteenja, zbog velike koliine korienih alkohola javljaju se psihiki poremeaji. tetno dejstvo alkohola na mozak dovodi do tekih psihikih poremeaja za ije saniranje je potrebno bolniko leenje u psihijatrijskim ustanovama.

Najee se javljaju ove bolesti: a) Delirijum tremens - alkoholno ludilo. Javlja se kod osoba koje vie godina piju, preteno estoka pia. Nekoliko dana ranije mogu se javiti neodreeni simptomi koji strunjacima ukazuju da moe doi do ludila. Osoba se osea malaksalo, ima pojaano znojenje, povieni pritisak, psihiki je napeta, neraspoloena i sve ove pojave prati nesanica. Kad nastupi delirijum, to za okolinu deluje zastraujue, pogotovo nou kada su simptomi najizraeniji. Pacijent osea strah i ne moe da zaspi. Ne zna koji je dan, mesec, godina, gde se nalazi, ali zna ko je on. Najee deluje uplaeno i zbunjeno, ali je mogue i agresivno ponaanje prema okolini. Uz bolniko leenje i adekvatne lekove ov o stanje traje do deset dana. Ponovno propijanje i javljanje ovog stanja dovodi do trajnijih i ozbiljnijih oteenja mozga. b) Izlapelost (demencija) - nastaje zbog direktnog tetnog dejstva alkohola na elije mozga i njihovog izumiranja. Ova pojava se normalno javlja tokom starenja, ali kod alkoholiara je mnogo ubrzanija i intenzivnija. Glavna karakteristika ove bolesti je problem pamenja. Osoba se ne sea dogaaja od pre nekoliko dana, sadraja razgovora, poslova koje je radila. Teko se prisea naziva predmeta koje svakodnevno koristi. S obzirom da zaboravlja ta je nekome priao jednu istu stvar ponovo pria jednoj istoj osobi 3-4 puta, ale ne shvata i sve prihvata bukvalno. U podmakloj fazi ove bolesti, bolesnici nisu u stanju da vode rauna o sebi, ne mogu da kontroliu svoje fizioloke potrebe, ak ne priznaju ni svoje najblie. Nastala oteenja mozga su konana. Uz apstiniranje od alkohola i odgovarajue leenje proces propadanja moe da se uspori, ali ne i da se zaustavi. c) Alkoholna padavica je jo jedna bolest koja nastaje zbog oteenja elija mozga. Bolest se ispoljava u napadima koji su dramatini i za pacijente i za okolinu. Napad poinje gubitkom svesti, zbog ega pacijent pada niice. Prilikom pada moe ozbiljnije da se povredi. Zatim nastupa ukoenost celog organizma, koju smenjuje faza greva. Pacijent se trza, moe da se pojavi pena na ustima sa tragovima krvi, zbog ugriza jezika. Obino se pacijent umokri. Posle pada koji relativno kratko traje, pacijent je zbunjen, pospan i ne zna ta se sa njim desilo. Niega se ne sea iz perioda napada.

2.6. GENETSKE PREDISPOZICIJE NA ALKOHOLNU ADIKCIJU

Kao praksa, genetika je mnogo starija nego kao nauka. Jo u davnim praistorijskim vremenima zapaeno je da se izvesne karakteristike organizma nasleuju, to je dalo povoda za poetak odabiranja jedinki sa eljenim osobinama, mada i bez ikakvog znanja o nainu nasleivanja osobina. Uprkos svojoj bogatoj predistoriji, genetika se tek pre stotinak godina javlja kao samostalna bioloka nauka. Nema biolokih dokaza (mada se u toj oblasti intenzivno istrauje) da je alkoholizam nasledan. To znai da jo nije otkriven nasledni faktor (gen) koji bi ukazivao da e se razviti ova bolest. Znai, alkoholizam, medicinski nije nasledna bolest. Uprkos tome to genetski faktor za alkoholizam nije jo jasno utvren, to 10

ne znai da on i ne postoji, pogotovu ako ve ima indirektnih dokaza o njegovom postojanju. Genetska predispozicija za alkoholizam nije dovoljna sama po sebi, bez udela biolokih, psiholokih i sociolokih faktora koji moraju doprinositi razvoju poremeaja. Ne moe se zanemariti zapaanje da se alkoholizam veoma esto javlja u porodicama gde je jedan od lanova alkoholiar, i esto se prenosi sa generacije na generaciju, barem kod jednog od lanova. Istraivanja su pokazala da 73% sinova iz "alkoholiarskih porodica" imaju probleme sa pijenjem i probleme u ponaanju. Objanjenje za takvo stanje krije se u pojavi da deca kopiraju stil ponaanja svojih roditelja, koji u takvim porodicama obino vodi ka pojavi i javljanju alkoholizma.

2.7. VEROVATNOA POJAVE ALKOHOLIZMA NA OSNOVU KRVNIH

GRUPA

Uzimajui relativne frekvencije za ocene verovatnoe odgovarajuih dogaaja, moemo oceniti verovatnou da e neka sluajno odabrana osoba iz populacije biti alkoholiar i imati odreenu krvnu grupu. Ako uzmemo da je verovatnoa da e neko iz populacije biti alkoholiar p(b)=0,04 odnosno verovatnou da e neko biti nealkoholiar p(z)=1-p(b)=0,96 onda moemo izraunati sve verovatnoe da e neko imati odreenu krvnu grupu i biti alkoholiar ili nealkoholiar. Na osnovu navedenih podataka izraunate su te verovatnoe i prikazane u tabeli 1, gde je sa x oznaen sistem krvnih grupa, a sa y sistem koji obuhvata stanja "alkoholiar i nealkoholiar". Unutar tablice su verovatnoe proizvoda stanja tih sistema, a u rubrikama f" i date su marginalne verovatnoe za krvnu grupu i dogaaje iz y u celoj populaciji (gde se nalaze i alkoholiari i nealkoholiari).

y x A 0 B AB

Alkoholiar (b) Nealkoholiar (z)

0,02077 0,01137 0,00546 0,00240 0,04000 0,39944 0,35244 0,13763 0,07049 0,96000

f"
0,42021 0,36381 0,14309 0,07289 1,00000

11

Na osnovu podataka iz prethodne tabele mogu se izraunati ocene uslovnih verovatnoa da e neko biti alkoholiar ako ima odreenu krvnu grupu: P(A/b) 0,02077 P(b/A) = --------- = --------- = 0,04943 P(A) 0,42021 P(0/b) 0,01137 P(b/0) = --------- = --------- = 0,03125 P(0) 0,36381 P(B/b) 0,00546 P(b/B) = --------- = --------- = 0,03816 P(B) 0,14309 P(AB/b) 0,00240 P(b/AB) = --------- = --------- = 0,03293 P(AB) 0,07289 Ove verovatnoe pokazuju da onaj ko ima krvnu grupu A ima najveu ansu da postane alkoholiar (4,943 %), zatim onaj ko ima krvnu grupu B (3,816 %), pa oni sa krvnom grupom AB (3,293 %) i najzad najmanju ansu imaju ljudi sa krvnom grupom O (3,125%).

Proraunate verovatnoe ukazuju na veoma znaajne injenice koje mogu imati kako teorijski znaaj za dalja prouavanja fenomena alkoholizma, tako i praktinu vrednost u otkrivanju predisponiranosti za alkoholnu adikciju.

2.8. ALKOHOL I MLADI

Sve je vie mladih koji piju alkohol. Do prvog kontakta sa alkoholom u proseku dolazi se sa 13,5 godina, a najkasnije u 20. godini ivota.

12

Znaci zavisnosti proseno se javljaju oko 21,5 godina, dok na leenje mladi dolaze izmeu 25 i 27 godina. Evidentno je da protekne oko 8 godina od prvog kontakta sa alkoholom do pojave zavisnosti. To je dug vremenski period u kome bi moglo dosta toga da se uradi da do zavisnosti ne doe. Mladost se esto terminoloki pojednostavljuje sa pojavom adolescencije. To je period ivota gde dolazi do biolokog, psiholokog i sociolokog sazrevanja linosti. Meu najznaajnijim faktorima koji utiu na pojavu alkoholizma kod mladih su: adolescencija, porodica, grupa vrnjaka i ira socijalna sredina. a) Adoloscencija je jedan od najznaajnijih perioda u razvoju svake osobe. Promene koje se dogaaju u mnogim sferama ovog perioda mogu biti izvor raznih prihikih kriza. U ponaanju mlade osobe jo uvek ima mnogo elemenata detinjastog ponaanja, dok ona zahteva da se prema njoj odnose kao prema odrasloj osobi. Pri tom i sam adolescent se ne osea spremnim da napusti zatieni svet detinjstva i zakorai u nezavisni, zreli svet odraslih. Ponaanje u ovom periodu karakterie nagla promena oseanja koja su i prenaglaena i neoekivana. Za ovaj period je karakteristino buntovnitvo, neprihvatanje i odbacivanje saveta i uticaja starijih (obino roditelja). Bioloka nezrelost, uz brzo ispijanje vee koliine pia, meanje vie vrsta pia i kombinacija pia sa psihoaktivnim supstancijama, mogu dovesti do znaajnih zdravstvenih problema u kratkom periodu. Najee se oteti mozak, nervi i organi za varenje. Sreom, zdravstvene tegobe se uglavnom brzo povlae, jer se radi o mladim, snanim osobama. b) Porodica - ima ogroman i presudan uticaj u nastanku adolescentnog alkoholizma. U istraivanjima su dobijeni podaci da je 75 % mladih alkoholiara prvi put probalo alkohol u prisustvu roditelja. To je obino porodica gde esto jedan od roditelja ima problem sa konzumiranjem alkohola. Alkoholizam moe da se javi i kod adolescenata koji potiu iz porodice u kojima roditelji ne piju. Alkoholiari su najee iz porodice bez ljubavi, bez meusobnog uvaavanja, sigurnosti, sa nestabilnom porodinom atmosferom obojenom strepnjom, strahovima, agresivnou, napetou. Roditelji su nesposobni da adekvatno odgovore svojoj roditeljskoj ulozi. Takav neadekvatan odnos ometa proces sazrevanja i preuzimanja odgovornosti i alkohol postaje jedino reenje da se sa tim izae na kraj. c) Grupa vrnjaka - ima u mladosti vaan uticaj na mladia ili devojku. Drugarstva, stvorena u osnovnim i srednjim kolama ostaju "za ceo ivot". U procesu "traenja sebe" grupa vrnjaka ima ulogu prolazne forme "kolektivne svesti" kroz koju se lake reavaju dileme, strahovi, nesigurnosti i trai potvrda svojih stavova. Grupe imaju svoja pravila ponaanja i ivotnu filozofiju, koje mogu imati kako negativan, tako i pozitivan uticaj. d) ira socijalna sredina - u naim krajevima ima veoma tolerantan stav prema konzumiranju alkohola kod mladih. Prekomerno konzumiranje prihvata se kao "mladost-ludost". Obino se na to gleda kao na prolaznu pojavu koja e da se rei "sama od sebe". Prekomerne konzumacije u ovom periodu esto prelaze u fazu zavisnosti sa svim kasnijim posledicama.

13