UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIKIH NAUKA GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN

Hemigrafija Seminarski rad

INTERAKCIJA U SISTEMU GRAFIKIH BOJA - MATERIJAL ZA TAMPANJE

Profesor Kiruski dr. Jelena U Novom Sadu, Novembar 2012.

Student Kosti Anja, 1564

Sadraj
1.Uvod ........................................................................................ 3. 2. Ofset tampa......................................................................... 4. 3.Boja...........................................................................................5. 3.1. Sastav i svojstva boje.......................................................5. 3.2. Boje za ofset tampu...................................................... 6. 4.Podloga za tampu................................................................ 7. 5. Interakcija boja- podloga.................................................... 8. 5.1. Prenos boje na podlogu................................................ 8. 5.2. Povrinski napon............................................................. 8. 5.3. Cepanje boje..................................................................9. 5.4. Kvaenje...........................................................................9. 5.4.1. Ugao kvaenja..................................................... 10. 5.5. Adsorpcija...................................................................... 11. 6. Zakljuak............................................................................... 12. 7. Literatura................................................................................ 13.

1.UVOD

Da bismo razumeli interakciju grafikih boja i podloge na kojoj se tampa, neophodno je razumeti sam proces tampe pri kojem se ta interakcija odvija, kao i osnovne karakteristike inilaca koji do nje i dovodeboje i podloge. tampa je sloen proces, a ofset tampa kao vrsta ravne tampe je najsloeniji. tampanjem u istoj ravni, razlaui elemente na tamparskoj formi iskljuivo na osnovu hemijskih osobina i reakcija zahteva podobno znanje i razumevanje hemije. Ono to se deava pri samom prelasku boje na papir se sveukupno naziva interakcija boja. inioci tog procesa su papir i boja, tako da su oni detaljnije objanjenji. Svaki proces da bi bio uspean, unapred mora biti isplaniran i ispitan. Kod tampe postoji mnotvo kontrola, a neke od njih se ogledaju i u sledeim celinama.

2.OFSET TAMPA

Ofset tampa je vrsta ravne tampe koja se primenjuje kao indirektna tampa, to znai da se boja sa forme ne prenosi direktno na podlogu, ve se predhodno nanosi na ofsetni cilindar prekriven ofsetnom gumom a zatim sa nje na materijal za tamu. Kod ofset tampe tampajui i netampajui elementi se nalaze u istoj ravni, a meusobno se razlikuju po svojim fiziko-hemijskim karakteristikama. tamparska forma je tako odreena da tampajue povrine prihvataju boju, a odbijaju vodu, dok netampajue povrine primaju vodu, a posle vlaenja odbijaju boju. Sredstvo za vlaenje (voda) se prvo nanosi na formu, prekriva u tankom sloju liofobne, netampajue elemente, dok boja koja se na formu nanosi nakon vode prekriva samo liofilne, odnosno tampajue elemente. Tri glavna elementa ofset tampe su: - Cilindar nosilac tamparske forme - Cilindar nosilac gumenog omotaa - Cilindar za pritisak. Prednosti: - visok kvalitet slike - otrija i istija tampa - mogunost korienja irokog spektra tampajuih povrina - brza i laka izrada tamparskih ploa - dui ivotni vek ploa

valjci sa bojom cilindar sa tamparskom formom gumeni cilindar

valjci razribai sredstvo za vlaenje

papir

cilindar za pritisak
Slika 2.1. Princip ofset tampe

3. BOJA

Pojam boja ima dva znaenja, pa tako i dve definicije. Prva se odnosi na oblast fizike i pojavu boje kao svetlosti, a druga na boju kao materiju. Prema prvoj, boje su hemijska jedinjenja koja apsorbuju svetlost u vidljivom delu spektra. Elektromagnetni talasi vidljivog spektra, talasnih duina izmeu 380nm i 760nm, deluju na mrenjau ljudskog oka izazivajui oseaj boje. [ 1.] Prema drugoj, boje su koloidni disperzioni sistemi sastavljeni od pigmenta i veziva. Podrazumevaju obojenu suspstancu koja ima odreeno obojenje i sposobnost da se u toku tampanja vee za podlogu na koju se tampa. [ 3.]

3.1. Sastav i svojstva boje

Sastav komponenata boja za tampanje varira, zavisno od tehnike tampe. Razliite boje po svom sastavu i karakteristikama upotrebljavaju se za ofset tehniku tampe, visoku tampu ili duboku tampu. Osnovne komponenete boje su: - pigment, - vezivo, - punilo. Pomone komponente boje su: - smole, - rastvarai, - sikativi. Pigmeniti su nosioci obojenja u tamparskim bojama. To su vrlo sitne, nerastvorne i hemijski stabilne estice u kristalnom stanju koje mogu biti prirodne ili vetake. Vezivo je tena komponenta tamparske boje koja slui kao disperziono sredstvo da omogui dispergovanje i prenoenje boje od bojanika do podloge za tampu. Vezuje pigment za podlogu i utie na suenje. Punila su neorganske materije koje su u obliku finog zrnastog praha i dodaju se da bi se regulisala koncentracija pigmenata. Moraju biti nerastvorni u vezivima i sa njima davati providnu disperziju kako ne bi naruili izgled boje. Svojstva boje odreuju ponaanje boja i izuzetno su bitna za kvalitetan otisak. To su: - optike osobine, - strukturna- mehanika svojstva, - prianjanje na podlogu i - postojanost sloja boje na otisku.

 Da bi organsko jedinjenje bilo obojeno potrebno je da poseduje jednu ili vie nezasienih grupa atoma- hromofobnih grupa, koje apsorbuju zraenje, kao i grupa koje ne apsorbuju zraenje- auksohromne grupe. Hromoforne grupe- grupa sa dvostrukim vezama, koje su medjusobno povezane. Sa porastom hromofornih grupa poreanih naizmenino pojaava se i obojenje Auksohromne grupe- imaju vanu ulogu u obojavanju, jer pomou njih dolazi do rastvorljivosti boje u vodi i drugim organskim rastvaraima. One odreuju kiseli ili bazni karakter boje, guraju molekul ka veim talasnim duinama i poveavaju intenzitet. (Kiurski, 2005.)

3.2 Boje za ofset tampu

Ofset boje predstavljaju najsloeniji sistem grafikih boja. Imaju sposobnost da sa sredstvom za vlaenje stvaraju emulziju za ega su najvie zaduena veziva koja se nalaze u boji. Konvencionalne ofset boje se sue penetracijom i oksidacijom, ali postoji specijana grupa boja tkz. UV boje koje se sue u specijalnim suarama pod dejstvom UV-zraka i na taj nain se sue umreavanjem. Boje za ofset tampu su visoko viskozne (10 do 30 Ns/m2 nalik pastama) sa tendencijom opadanja viskoziteta sa porastom temperature u tamparskoj maini o emu moramo voditi rauna prilikom tampanja. Viskoznost je trenje boje i predstavlja otpor kojim se boja suprotstavlja teenju to znai da opadanje viskoznosti raste teljivost boje. U ofset tampi izdvajamo: Heat set boje- boje koje se sue zagrevanjem tako to papir u tamparskoj maini prolazi kroz zagrejanu zonu gde dolazi do isparavanja veziva i vezivanja boje za papir. Cold set boje- ne zahtevaju povienje temperature radi suenja jer imaju optimalnu lepljivost i viskozitet. Prilikom odabira vrste boje za tampu u ofset tampi vano je voditi rauna o tome na kakvom materijalu se tampa.

Slika 3.1. Spektar boja

Slika.3.2. Ofset boje, visokoviskozne

4. PODLOGA

Papir je najee koriena podloga na koju se vri otiskivanje u toku procesa tampe. Papir je jedan od najvanijih repromaterijala u grafikoj industriji, gde se koristi prvenstveno kao tamparska podloga i kao vaan nosilac informacija. Konane karakteristike papira u mnogome zavise od primenjene tehnologije izrade, izbora sirovina, uvanja gotovog proizvoda i drugih faktora, [ 4.] Papir moemo podeliti na: - bezdrvni papir - papiri proizvedeni od celuloze, hemijski obraena bezdrvna vlakna - mehaniki papir - proizvedeni od celuloze i mehaniki obraenih vlakana. Papir je sloeni materijal sastavljen od isprepletanih vlakana drveta i celuloze, pomonih sirovina (punila, lepila, boje) i vode. Od papira se oekuje da prima boju na celoj svojoj povrini koja mora imati odreenu glatkou i ujednaene debljine, da bude ujednaene beline bez fleka, da ima mehaniku vrstou u vlanom i suvom stanju i da bude odseen pod pravim uglom. Zbog prisustva sredstva za vlaenje u ofset tampi se od papira zahteva da ima dobre mehanike osobine, besprekorno ravnu povrinu, dimenzionu stabilnost, otpornost na uticaj vlage, hemijsku neutralnost i povrinsku sposobnost upijanja boje. Svi ofsetni papiri imaju vei sadraj lepila a stepen keljenja im je od do 1/1 to daje papiru hidrofoban karakter, dobre mehanike osobine i smanjuje deformacije pod dejstvom vlage. Poto se tampanje u ovoj tehnici tampe vri tankim slojem boje papir moe imati manju upojnost. Moraju biti hemijski neutralni kako sa vodom iz sredstva za vlaenje ne bi gradili nikakva jedinja koja mogu delovati na formu. Njihova glatkoa povrine je mala jer ravnomerno nazrnjena povrina bolje prima i vezuje tamparsku boju ali se mogu uspeno koristiti i papiri sa premazom. [ 3.] Osnovne sirovine za izradu papira i kartona su razne vlaknaste sirovine biljnog porekla: - drvenjaa - celuloza - poluceluloza - polutvorevina - reciklirani stari papir Ispitivanje optikih osobina papira isputuju se: - belina papira - boja papira - opacitet i transparencija - sjajnost povrine papira

5. INTERAKCIJA BOJA- PODLOGA

Povrinske pojave koje se javljaju u graninim povrinama pri kontaktu boja- podloga nastaju usled razlike svojstava molekula ili drugih estica koje se nalaze na povrini ili u unutranjosti vrste ili tene materije. [ 2.] To su: - povrinski napon - razlivanje i kvaenje - adsorpcoja

5.1. Prenos boja- podloga

Povrina podloge za tampu nikad ne moe biti idealno ravna, a dozvoljena odstupanja do srednjeg nivoa su i do 30nm, tako da se nikad ne moe ostvariti idelan kontakt podloge i boje. [ 3.] Sile koje se nalaze izmeu molekula podloge i boje su adhezione sile koje se formiraju i kod upojnih i kod neupojnih povrina, kod kojih se boja prenosi samo na reljef povrine. Prenos boje se sastoji od: - ispunjavanja pora i neravnina na povrini materijala pod dejstvom pritiska - upijanje boje od strane kapilarnog sistema - kvaenje i adhezija boje U zavisnosti od upojnosti i kapilarnosti papira, kao i viskoziteta i ostalih osobina boja odreena je koliina boje koja e se pri kontaktu preneti. Ako papir ima visoku mo upijanja prenee se vie, a ako je gladak i premazni prenee se manje. Prenos boje se moe iskazati koeficijentom prenosa boje preko debljine slojeva: Kpr=hy/hx hy- debljina sloja boje na otisku hx- debljina sloja boje koji ostaje na tamparskoj formi

5.2. Povrinski napon

Svaka povrina poseduje odreenu slobodnu povrinsku energiju, ali isto tako ona poseduje i odreene kohezione sile, s toga svaka materija tei da zadri to manju povrinu i da ostane u sfernom obliku, pa se na njoj javlja povrinski napon. Povrinski napon je sila koja dejstvuje paralelno sa povrinom iju veliinu tei da maksimalno smanji. On se definie kao koliina energije
8

potrebna da se povrina tenosti povea za jedinicu povrine. Povrinski napon je usko povezan sa kvaenjem jer svaka tenost koja padne na povrinu vrstog tela tei da se na njoj odri u najmanjoj povrini to znai da e do kvaenja doi samo ako se pri tome smanjuje povrinski napon tela to je napon manji to je kvaenje vee.

5.3. Cepanje boje

Nakon nanoenja sredstva za vlaenje i boje na formu u ofset tampi sledi prenoenje boje na meuprenosni gumeni cilindar pa tek sa njega se slika prenosi na materijal za tampu. Ovaj gumeni omota besprekorno prima tampajue elemente jer poseduje odreenu kapilarnost uz pomo koje zadrava sredsto za vlaenje i prihvata boju. Gumeni omota se sastoji od vie slojeva od kojih je gornji radni sloj i u njemu se mikroskopski moe videti njegova kapilarnost. Idealno bi bilo kad bi svu boju prenetu sa forme na gumeni omota mogli sa njega da prenesemo na materijal za tampu ali je to upravo zbog navedene kapilarnosti nemogue. Jedan sloj boje uvek ostaje na omotau i zbog toga dolazi do cepanja boje. Cepanje filma boje zavisi umnogome od kohezije same boje. Idealno bi bilo da faktor cepanja bude 0,5 to bi znailo da se cepa uvek polovina sloja boje, to u praksi esto nije sluaj.

5.4. Kvaenje

Prilikom nanoenja boje tampanjem na podlogu dolazi do kvaenja povrine podloge. Stepen kvaenja zavisi od odnosa boja- podloga koji se iskazuje kroz upojnost i adhezivnost. Tenost kvasi vrsto telo kada u isto vreme smanjuje povrinski napon tog tela. Sa obzirom da je povrinski napon vrstih tela mnogo vei od povrinskog napona tenosti, to znai da uvek tene kvase vrste povrine. Kvaenje je, prema tome, povrinska pojava koja se javlja u graninom delu dve razliite povrine. Postoje etiri tipa graninih povrina: - tena/gasovita - tena/tena - vrsta/tena - vrsta/gasovita Kvaenje uvek ukljuuje tri faze, od kojih su najmanje dve fluidi. U sluaju tampanja vazduh je gasovita, boja tena, a podloga vrsta faza. Medjutim kada se govori o kvaenju uobiajno se misli na pokrivanje druge faze tenom. Tokom tampanja tena faza zamenjuje vazduh na povrini podloge, kvasi je i pri tome ostvaruje odgovarajue adhezione
9

veze usled ega se dobija vrsto prijanjanje boje za podlogu. Ako boja ne moe da istisne vazduh sa podloge, to je sluaj kod nekih materijala, ne dolazi do kvaenja i nije mogue ostvariti eljene rezultate tampanjem. [ 3.]

5.4.1. Ugao kvaenja

Mera sposobnosti vrste faze da meri tenu se izraava kosinusom kontaktnog ugla. Da bi se on izraunao potrebno je znati sve meusobne napone, a ako kap koja kvasi vrstu supstancu miruje, tada su meufazni naponi u ravnotei. Kada na povrinu vrste faze dospe kap tene faze javljaju se tri napona: - Povrinski napon vrste faze on privlai adhezionim silama molekule tene faze i tei da razlije kap po svojoj povrini. - Napon u graninoj povrini koji se suprotstavlja povrinskom naponu vrste faze. - Povrinski napon tene faze- tei da kap odri u sfernom obliku.

a) b) c) Slika 4.1. Odnos ugla i kvaliteta kvaenja; a), b) loe kvaenje, c) dobro kvaenje

1. =0 - kvaenje je potpuno 2. <90 , cos >0 - kvaenje je dobro 3. >90 , cos <0 - kvaenje je slabo 4. =180 - ne dolazi do kvaenja

Kao posledica postojanja kontaktnog ugla je iskrivljenost meniska tenosti na povrini vrstog tela. Ako tenost kvasi vrstu povrinu menisk je konkavan, a ako je ne kvasi menisk je konveksan. Dolazimo da zaljuka, da to je vei ugao kvaenja, to je samo kvaenje slabije. Kontaktni ugao kvaenja i samo kvaenje se moe meriti pomou metoda: Metode merenja kontaktnog ugla pri kvaenju Za merenje kontaktnog ugla najee se primenjuju tri metode: - Sessile drop - Washburn metoda - Wilhelmy metoda

10

5.5. Adsorpcija

Adsorpcija se javlja na svim meufaznim povrinama. Do pojave adsorpcije dolazi spontano, to znai da se na granici faza adsorbuju one komponente sistema ije prisustvo smanjuje specifinu povrinsku energiju sistema. Ona predstavlja koncentrisanje gasovite, tene ili rastvorene supstance na povrini vrstog tela ili tenosti. Adsorpcija je povrinsko skupljanje, tako da faza na ijoj se povrini poveava koncentracija predstavlja adsorbent. To je supstanca sa jako razvijenom povrinom i sposobnou da adsorbuje molekule gasa ili molekule rastvorene supstance. Nasuprot absorbentu je komponenta koja se adsorbuje - adsorbat. Kao dobri absorbenti izdvajaju se aktivni ugalj, silika-gel i aluminijum-oksid, a adsorbati do ije adsorpcije dolazi pri procesu ofset tampe su dekstrin ili skrob[ 1.]
Do same adsorpcije dolazi zbog slobodne povrinske energije koju poseduje svako telo na svojoj povrini. Ono u blizini adsorbata privlai molekule adsorbata i vee ih za svoju povrinu tkz. adsorpcionim silama ime se smanjuje sloboda kretanja adsorbovanih estica i sama povrinska energija adsorbenta. S ozirom na to da je adsorpcija reverzibilan proces ravnotea u graninom sloju dve faze se postie tek kada se adsorpcija i desorpcija izjednae. Zbog razliitih veza koje nastaju u toku adsorpcije, ona se moe podeliti na : - fizike - hemijske Fizika adsorpcija je nespecifian, brz i reverzibilan proces do kojeg dolazi usled dejstva disperzionih i polarizacionih sila. Koliina adsorbovane supstance u ovom sluaju opada sa porastom temperature. Hemijska adsorpcija nastaje usled stvaranje hemijskih veza izmeu adsorbenta i adsorbata. Te veze mogu da budu kovalentnog, jonskog ili koordinacionog tipa. Hemisorpcija je spor proces, nasuprot fizikoj adsorpciji, i najee je nepovratna. Tokom nje dolazi do stvaranja monomolekulskog sloja adsorbata. Hrapave povrine adsorbuju mnogo vie molekula nego glatke usled poveane slobodne povrine. Na istaknutim takama hrapave povrine, adsorpciona sposobnost je vea nego na drugim mestima, jer one imaju vie kristalnih centara, ta mesta se nazivaju aktivnim centrima.

11

6. ZAKLJUAK

Uticaj povrinskog napona, kvaenja i adsorpicje na efekat tampanja se ogleda preko sposobnosti nanoenja boje na podlogu, ali se odnosi i na kvalitet dobijenih otisaka. Iz tih razloga, za uspeno tampanje zbog podloga razliitih svojstava moraju se odabrati boje odreenih osobina i adhezivnosti prema njima, ali i odreenih fiziko-hemijskih karakteristika koje treba da zadovolje svojstva tamparske forme, nain ostvarivanja pritiska pri kontaktu tamparske boje i podloge, brzine tampanja i drugih parametara, u skaldu sa osobenostima primenjenog postupka tampe. Kao i svaki drugi proces i proces tampanja je sloen i delikatan, pa tako zahteva kako strunost i znanje, tako i odgovarajue materijale. Odtampana boja je tek rezultat, iza kojeg stoji dug put, a pojave koje se javljaju pri interakciji materijala su dobar pokazatelj uspenosti odabira materijala kao i same tampe.

12

7. LITERATURA

1. Kiurski, J., Hemigrafija, FTN izdavatvo, Novi Sad (2011) 2. Kiurski, J., Hemigrafija, Praktikum, FTN izdavatvo, Novi Sad (2011) 3. Geri K., Grafiki materijali, Skripta, Novi Sad (2005) 4. Novakovi, D., Grafiki procesi, Skripta, Novi Sad (2008) 5. Kosi, T., Osnove grafikih materijala i tiskarskih tehnika, 2. Boje, Zagreb, (2008) 6. Nelson R. Eldred , Chemistry for the graphic arts , GATFPress, USA, (2001)

13