KARNAK Zagreb Biblioteka MIRAKUL Knjiga 003 Za nakladnika: Goran Toli Design & Layout: Kazimir Metrovi Fotografija

na naslovnici: Stipe Boi Fotografije u knjizi: Robert Pauleti, Stipe Boi, arhiv Stipe Boia i posredstvom agencijskih usluga Tisak Tiskara Grafoplast, Zagreb Godina prvog izdanja: 2009. CIP zapis dostupan u raunalnom katalogu Nacionalne i sveuiline knjinice u Zagrebu pod brojem 717864 ISBN 978-953-99412-2-0

kalibra i dugopoljskon zviri ta hoda pedeset kilometri dnevno!

Poelo je tako ta mi je Stipe bezono laga. Nazva me i pita: Sluaj, bi li ia s menon do Baznog logora Mount Everesta? Opepoznato je da mrzin snig i ladnou, jo od doba JNA 83, Titovoga Uzica i smrzavanja na minus 25 na planini ljivovici. Ne volin ni skijanje, ni visine, a nian niti ljubitelj poveanih fizikih napora ako se ba ne mora. S druge strane, Stipe mi je idol. Naa san se u munoj dilemi, ak san strignija uima ka Buridanov tovar. Rado bi ia, ali ocu li ja to mo? Himalaja je sigurno naporna bojaljivo san ga pita. Tu je ispalija himalajsku la: Ma oe, kako nee! Triba do od Lukle do Baznog logora, to ti je malo jaa etnja, nee imat nikakvih problema. Znai, doen tamo na Himalaju, i samo moran hodat? Nema nikakvih cepina, dereza i slinih penjakih ema? Ima li mogunosti da me pokosi lavina? Hahaha, ma kakvi! Jedino te moe zasmetat ako bude osjetljiv na visinu, a tu nema nikakvih pravila. Moe se ovik ne znan kako pripremit, ako ne moe izdrat visinu, adio. A onde je visina priko pet iljada metri i tu nema ale. Satare te glava, riganje... i mora se odma spustit barenko petsto metri. Inae ti mogu ote mozak i plua. Edemi. Ako se ne spusti, umre zaas.

Da riskiran ili ne? U ivotu se jedanput ili nijedanput prui prilika da sa svojin idolon posjeti misto njegove najvee slave. Uz to, razmilja san, ako uspijen, lipo e izgledat u ivotopisu. Bazni logor Mount Everesta. Baja s Himalaja. Ali ta ako mi otee mozak? S nama ide Viki Groelj, moj stari prijatelj iz Slovenije obrazlaga je Stipe: On ti je osvojija deset od ukupno etrnaest vrhova osamtisu-njaka. Vie od mene. Znai, imamo iskustvo, znamo sve o visinskoj bolesti, moemo u milimetar izraunat koliko mo hodat koji dan, sve. etvrti lan ekspedicije je Mlado iz Dugopolja, odlian momak, planinar. Moe hodat pedeset kilometri dnevno, ali ne zna jezike. Tu e mu ti malo pomo. Kad doemo do Baznog logora vas dva ete se skupa vratit u Katmandu, a Viki i ja ostajemo. Pokazat e Mlai ovi dil Nepala oko Katmandua i pobrinit se oko aviona. Lipo, bogami. Nian nikad prije bija ni na Mosoru, a sad kreen na Himalaju, do pet i po iljada metri visine, i to sa dvi penjake legende svjetskoga kalibra i dugopoljskon zviri ta hoda pedeset kilometri dnevno! Mislija san se jo dvi sekunde, a onda reka: Iden! 10 umre zaas! I 01 U prvu iduu nedilju krenija san na vrh Mosora, na trening. Nagovorija san i Stjepka Roina i Matasa, koji je poveja pasa. Polazak je bija iz rnov-nice. Uspili smo sti samo do planinarskog doma, a usput smo se dva puta izgubili. Zaradija san opasne uljeve i posli dva dana lea doma mrtav umoran. Drugu nedilju smo se bolje pripremili i krenili ranije. Uzeli smo u ekspediciju iskusnog "mosoraa" Joka Dvornika koji je zna put, pa smo nakon viesatnog tabananja uz nadljudske napore osvojili Vickov stup. Znate puva je Dvornik Vickov stup nije pravi vrh. Oni tamo na-prid, Veliki Kabal, to je pravi vrh Mosora. Ako oete, moete oti i do njega. Imate jo jedno 45 minuti hodanja do tamo. Jedva san uspija podi glavu. Mantalo mi se i rigalo, bija san blid ka vampir. Pogleda san ga u nevjerici. Jo 45 minuti hodat? Radije smrt. Krepani Matas diga je glavu s kamena na koji se naslonija. Kraj njega je, naizgled mrtav, lea pas Kan koji je ispruija vanka jeziinu. Matas je nakon nekoliko sekundi rubon usana procidija Dvorniku: Koji vrh? Onaj? Neka njega tamo.

I to je bilo to ta se Mosora tie. Dva miseca prije polaska tra san po Marjanu, skoro svaki dan. Neko mi je reka da je dobro trat pod optere-enjen, pa san zadnje dvi etimane vodija sa sobon 8godinju er i piija uzbrdo s njon na ramenima. ta je najgore, mala me jo odozgo i zajebavala: Ajmo, tata, sporo je to, sporo! Prolija san litre i litre znoja, i muka je poela davat rezultate. Outija san mo. Jedanput san se ak odvaija i na krke stavija Papuicu, pa tra uzbrdo od Prve vidilice, ka Bao. Prolaznici i etai koji su nas vidili umirali su od smija, a ja se uspuva, zacrvenija i skoro crka od napora. Nije lako nosit na kostima enu od 68 kili ni po ravnome, a kamoli uzbrdo. Ali bija san uporan i istra san s Papuicon na leima sve do crkve Nikole Putnika. Zadivljeno me gledala, nije virovala da u je uspit iznit cilu uzbrdicu. Zakleja san se da e isto bit i s Baznin logoron, da u printat do gori i ostavit Stipu Boia iza sebe, uz zadivljene poglede naih mladih himalajki. Evereste, dolazin! SVeta plOa | Stipe je sitno nakraba svoje ime i prezime u donjemu desnon kantunu, skroman i samozatajan ka i uvik. Da san ja osvojija Mount Everest, montira bi ovde na plou neonsku reklamu ROBERT PAULETI BOG PLANINE! Nepale, evo me opet! Odsili smo u nekom hotelu boe me sauvaj, ak i za mjerila Katmandua, ali shvatija san da tako mora bit, da Spartanci s Himalaje najvie od svega preziru luksuz i gradske pikice koje se ale ako nema tople vode za tuiranje. Voda, pranje, ka da je to meni problem? Neu se tu-irat i gotovo. istoa je pola zdravlja, a porkica druga polovica. Za cimera san dobija Mlau, simpatinoga 43-godinjeg Dugopoljca koji je cilin puten sa sobon nosija dva termometra, jedan za izmirit unutranju temperaturu u sobi, a drugoga bi svaku veer obavezno stavlja vanka, da od-ma ujutro imamo frike podatke u celzijevcima. Prvu veer u sobi Mlado je zaljubljeno gleda u peat nepalske granine policije u pasou. Iz moga sela niko dalje Mosora ne ie reka je: Sad e svi morat virovat da san bija na Himalaji, evo, iman peat! Mladin brat je inae sveenik, ujedno i planinar, koji dri mise kad su oni sveci ta imaju crkve na vrhovima brda. Stoposto san ovika i vidija, jer me Papuica jedanput vodila na Stomoricu iznad Omia na Gospin blagdan. E, bravo, to san zaboravija istaknit ka planinarsko iskustvo. Naravno da san ispinija dok san

se ka divokoza penja gori do crkve, a jo nian smija ni be-timat od pustih pobonih penjaa okolo. Prvu veer u Katmanduu, dva dana prid polazak na avion za Himalaju, tija san astit veeron Stipu, Slovenca i Mlau, ali nian uspija, i to iz zbilja 13 Slovenac & Stipe: Nepalci su nas doekali stransparenton 14 zanimljivog razloga. Izali smo u restoran imenon "Rum Doodle". Stipe mi je, dok smo jili biftek, skrenija panju na neuglednu drvenu plou pod kojon smo sidili, na kojoj su bili naarani brojni potpisi. Zna li ko se smi ovde potpisat? otpija je gutljaj pive. Prouava san plou di su bila pusta imena i datumi, pa slegnija ramenima: Neman pojma. Slovenac se smijucka, a Stipe je pria blie ploi. Jel mo proitat ta ovde pie? upra je prston. Ed Hil... Hillarv? zapeja mi je zalogaj u grlu: Jel ovo moe bit potpis od Edmunda Hillarvja? zurija san u plou sa strahopotovanjen. To je ba to kimnija je Stipe: Na ovu plou potpisuju se osvajai Mount Everesta. Onda si i ti tu? Jesan, evo me ovde pokaza je Stipe svoj potpis. Za razliku od Hillarvja koji se bahato potpisa priko iloga sredinjeg dila ploe, on je sitno nakraba svoje ime i prezime u donjemu desnon kantunu, skroman i samozatajan ka i uvik. Da san ja osvojija Mount Everest, montira bi ovde na plou neonsku reklamu ROBERT PAULETI, BOG PLANINE. Kultna ploa, dozna san, nije uvik bila na ovome mistu. Restoran je bija u susidnome dvoritu, jedanput je i izgorija, plou su udon spasili. Najboljo stvar e ne ve reka mi je Slovenac: Nam, ki smo osvojili Mount Everest, v tej restavraciji do konca ivljenja ni treba plaevati hrane! Eto, zato nian uspija astit, odnosno moga san poastit samo Mlau. Slovenac je na kraju veere pokaza konobaru svoju iskaznicu osvajaa Mount Everesta, i to je bilo dovoljno. Stipu konobar nije nita ni pita, nego ga je pripozna i oduevljeno

pozdravija, ba ka i gazda koji se zateka u prolazu. Ko zna koliko mu je Stipe ovde besplatne spize izija? Outija san ponos. Sidin ovde za istin stolon sa dva potpisnika na svetoj ploi, od kojih je jedan iznad, a drugi ispod Edmunda Hillarvja. Na kraju san platija bifteke samo za Mlau i sebe, i mogu re da nije bilo jeftino. Odrali su nas, brate. Priko tri iljade rupija, odnosno 250 kuna. Za te pare drugdi u Nepalu mo restoran kupit. Bie gazda refaje na nama amaterima za ovo ta "everestovcima" daje mukte? ta u, mua san i calta. Druga mogunost mi je da se upien u penjae i osvojin Everest. Onda bi i ja moga jist, a ne platit! 15 granica Slovenije | zadnji put kad san bija u Nepalu svuda san traija maku, ali nian vidija ni jednu jedinu. I evo je sad, dola maca na vratanca! Ali nekako je bidna puno gruba, izgleda zloesto, nije slatka ka recimo maka Lili iz Dugog Rata. Prikrala se, pogledala me, zamijaukala. Odma mi je neto bilo udno. Onda me Mlado, inae moj vjerni itatelj, sitija o emu je ri. Vidili smo maku! Biralo, kako kau Nepalci. Evo ti make! smija se Mlado: U knjizi o Nepalu napisa si kako nigdi i nikako nisi vidija maku. Istina, onda nian nigdi naa biralo, a traija san je svugdi. Khukura, odnosno pasa, bilo je koliko oe, ali make nijedne. I evo je sad, u ovome idi-linon dvoru u Katmanduu. Dola maca na vratanca. Ali nekako je bidna puno gruba, izgleda maliciozno, zloesto. Nije ni pinku umiljata, ka recimo maka Lili iz Dugog Rata, miljenica moje ere. Bili smo na ruku, kompletna fantastina etvorka. Sili smo vanka, u dvor, izmeu rascvitalih stabala, pijuckali pive i ekali konobara da donese spizu. Sad je vano dobro se najist! reka je Stipe: Tribae vam snage za hodanje. Slovenac je razveza o tome kako vie ne ide na Triglav. Skinili su, koliko san ga razumija, neki greben s Triglava, i sad je uspon totalno lagan. U 19. stoljeu nije bilo tako, onda je svaki osvaja Triglava bija faca. Meni je, iskreno, bilo svejedno, ne pada mi na pamet verat se na Triglav. Zanimljivo, Slovenac je djelimino pria na hrvatskome, odnosno na dalmatinskome, tako je nauija kroz polustoljetno druenje sa Stipon. Odlino

17 je skinija naglasak, da ne znan odakle je, reka bi da je iz Bibinja ili Primote-na. "Bija san, vidija san...", bilo je udno ut iz slovenskih usta. S^tipe bi zauzvrat samo koji put neto reka na slovenskome, najee betimje. "Pizda, kdaj bomo li naprej?", ili neto slino, za umrit od smija. Na Mont Blanc ne grem ve, tam je guva proglasija je Slovenac i nastavija: Ni Everest vie nije ono pravo, seveda! Uad su ti ve pripeta skroz do vrha, erpe vse nosijo in delajo, e manjka samo to da ti na vrhu slue sveani ruak... Penjanje gore je postalo industrija, pizda! e malo pa se bodo z avtom peljali do Logora 2. Kad su Slovenac i Stipe s ostalon ekipon 1979. ili u pohod na Everest, usput nije bilo niega, a sad su cilon stazon, sve do samog Baznog logora, rasporeena svratita s jelon i pien. Ima za kupit ak i bombona za grlo. Prije trideset godina oni su sve nosili sa sobon, vodili kuvara, a na povratku vie nisu imali spize, pa su upadali erpama u kue i pitali imaju li ta za jist i pit, da e dobro platit. erpe su imali samo kumpira i rakije. Ubijali smo se od kumpira! smija se Stipe: Ali, opet, ne mo stalno jist kumpire. Tako da smo neprekidno bili gladni. I pijani, od rakije. Taj uspon 1979. po teini se uope ne moe usporedit s ovin dananjima. Nije onda bilo konopa prikaenih skroz do vrha. Kroili su prostorima di nikad prije nije ugazila ljudska noga. Ili su najtein smjeron di do danas vie niko nije prosa. Stipe je tri desetljea osta jedini Hrvat koji se uspija popet na Mount Everest (i to dva puta!) i tek su se, evo, u svibnju 2009. uspile popet etri nae cure. A Slovenaca osvajaa ima ak petnaest. U meuvrimenu ih je pet po-ginilo, ostalo ih je deset ivih, meu njima i ovi na, takoer iva legenda, s najvein brojen osvojenih osamtisunjaka. Pita san ga ko je trenutano najbolji slovenski himalajac, smatra li se jo da je to Toma Humar. Za Humara se, naime, dugo tvrdilo da je najbolji penja na svitu. A, ne bi reka razvuka je Slovenac na dalmatinskome: Zdaj je najbolj cenjen Prezelj. On ima dva Zlata cepina, to je za nas himalajce, kot za filmae Oskar! Onda je pala lagana meusobna zajebancija na temu politike i granice s Hrvatskon. Slovenac je na kraju ozbiljno reka kako ima

odlian filmski projekt, ali za budunost, kad se tenzije malo smire. Slovenska granica. I pjeke po "meji", snimat lipote Slovenije i prijateljski popriat sa susidima. Uz granicu s Austrijon, recimo, ve je sve dogovo18 granica Slovenije | 03 rija s jednin prikon Austrijancen, a uz hrvatsku meju razgovara bi, naravno, sa Stipon. Na to je Stipe odloija pirun i, vaui biftek, podboja Slovenca sve ka da nee: Odlina ideja. Uz to, ne bi bija ni neki veliki posal obi slovensku granicu! Na veeri u Katmanduu: slovenska himalajka Simona Poga, biva manekenka, s oboavanjen gleda naega Slovenca 19 jogi-zican Kad san ita jednu od starih Stipinih knjiga, naa san istoga jogija s kojin san se i ja slika! Tu fotografiju objavija san u svome libru o Nepalu, samo staje kod Stipe, naravno, isti jogi bija dvadesetak godina mlai. 21 U Katmanduu je sve kreilo otkad me nije bilo. Ne puno, alijpak. Taksi je prije kota sto rupija, 8 kuna, naravno posli cjenkanja. Danas je cijena otila duplo. Ulaz na glavni trg, Durbar Square, naplauje se 300 rupija, oko 25 kuna, i tu nema cjenkanja. Prije je bilo dvista, ako se dobro sian. Uredno plati i dobije ulaznicu. Baza je u tome ta ulaz naplauju i domaima, dodue samo 50 rupija. Ali to je za Nepalce ozbiljna para, pa lokalaca na trgu ba i nema previe, osim trgovaca suvenirima, wannabe vodia i profesionalnih prosjaka maskiranih u jogije (ili sadhue), svete ljude u pandelama. Ima jo nekoliko mista u Nepalu di deru turiste jelene. Glavni trg u Pata-nu, primjerice. A za ulaz u lipi gradi Bhaktapur naplauje se ak 10 dolari.

Osobno san oduvik oduevljen tom idejon naplaivanja ulaska na trgove i u gradove. Da san gradonaelnik Splita, udrija bi furetima isti namet za ulaz na Peristil. Plati, roo, pet dolari, pa gledaj Sfingu i Podrume! Od tih para Split bi procva. Isto vridi i za Zadar, ibenik... zato bi stranci gledali nae lipote besplatno? Za Dubrovnik bi naplaiva ulaz u cili Grod, ka u Bhaktapuru. Isti momenat kad sie s cruisera, odma plati deset dolari. S kopna bi jednu biljeternicu postavija uz Vrata od Pila, a drugu uz Vrata od Ploa. Kad san iznija ideju Stipi, sablaznija se i reka: To je nedopustivo! To bi nam totalno unitilo ugled zemlje! Sramota, katastrofa! Pobunija san se: ekaj, je li ugled Nepala u tvojin oima okrnjen jer su ti sad naplatili 300 rupija za ulaz na trg? Po mome miljenju, stranci bi jo vie cijenili Hrvatsku i njene lipote kad bi morali platit da ih vide! Nagrnilo bi jo vie turista i slivala bi se nemila lova! Nikako ga nian uspija uvjerit, samo je mava glavon i tvrdija kako bi to bilo jako, jako loe, ma uasno. etali smo trgon, gledali, snimali. Onda su dola dva sadhua u pandelama i nagovarali nas da se slikamo s njima, za sto rupija, naravno. Ajmo jednu sliku reka san Stipi. Idealno bi bilo da smo mogli napravit fotografiju s nain zajednikin jo-gijen. Kad san, naime, ita jednu od starih Stipinih knjiga, naa san istoga jogija s kojin san se i ja slika! Tu fotografiju objavija san u svome libru o Nepalu, samo ta je kod Stipe, naravno, isti jogi bija dvadesetak godina mlai, a kod mene je propa, posidija i sav se nagripa. Posal je nastavija njegov sin, koji slii na au. I sa sinon san se slika, i posli ga naa i na internetu, na turistikin stranicama Nepala. Dinastija jogi 22 jogi-icari | 04 icara vlada glavnin trgon! Sad san, jasno, gleda okupljene sadhue u pande-lama ne bi li naa naega zajednikog starog jogija. Nigdi ga nije bilo. Da nije umra od alkohola? Zadnji put su mu ilice na nosu bile opasno crvene i plave. U ponestatku jogi-ae, za povijesnu sliku sa Stipanon prista bi i na jogi--sina ali avaj, nije ni njega bilo. Virovali ili ne, vidija san sina kasnije, na glavnome trgu u Patanu, neposredno prije odlaska iz Nepala. Primistija se pinku junije, na

novo radno misto. Na nesriu, Stipe onda nije bija s menon, jer je osta na Himalaji jo nekoliko dana. Vodija san Mlau kojemu san pokaziva Patan. Jogi me zva na slikanjac, ali me Mlado neto zapria, pa san ignorira pozive i produija. Ustvari san ga nepromiljeno odjeba. Posli pet minuti mi je bilo aj i vratija san se, ali jogi vie nije bija tu, ka da je u zemlju propa. Bie ia pit sa aon. Ubilo me to, pa me Mlado tjeija, ali bija san i dalje alostan ta mi je jogi-sin izmaka. Triba san se opet slikat s njin, ako nita drugo, radi kontinuiteta... Puno se jogija, naalost, pretvorilo u obine prosjake 23 lukla I Aerociromska pista bila je zbilja senzacionalan prizor. Crta od asfalta usie-na u planini, a ispod nepregledna provalija. Pista me momentalno asocirala na crtu od pizde. Divovska himalajska vagina. Ja san Lukla, rado bi se pukla. Prvo san mislija da je neka Luakinja, a onda san shvatija da nije, nego da je slubenica na odravanju istoe aerodroma. unila je, naime, metar od mene, pa grebala po vaki koja se ulipila na podu. Uinilo mi se da strue direktno nokton po tleju, pa su me uvatile gricule. Najgore su mi sljedee dvi vrste gricula: kad neko grebe nokton po kolskoj ploi, te kad se prstima prilazi priko jednoga materijala od kojega se rade kaputi, mislin da se zove filc. Kad vidin da neko ide prstima po filcano-me kaputu, ili ujen zvuk grebanja noktima, pa ak i krede, po kolskoj tabli ili zidu, uvati me muka, sav se stresen od druna, i moran odma odvratit pogled ili zaepit ui. Cura, meutim, nije grebala direktno noktima. Malo bolje san pogleda. Na noktu kaiprsta imala je nasaen udni produetak, ka neki hrapavi naprstak. Dosta kvalitetno je razmuljala onu vaku. Naposljetku ju je, posli desetak minuti posla, skroz sastrugala, pa se digla i unila pet metri dalje, kod nove vake. Bidna mala. Jeben ti Katmandu i direktora aerodroma, da joj ne moe kupit neki stroj za ienje vaka s tleja, nego da mora ovde uat i strugat. Zrana luka nepalske metropole slika je nevienog kaosa, na prvi pogled ne zna se ko tu pije, a ko plaa. Svi urlaju, putne bore se kotrljaju priko karakteristinih bavi s penjakon opremon, slubenici ucjenjuju s teinon Lukla: vrata iza kojih poinje dugaak, dugaak put do Everesta 25

Aerodrom Katmandu: metode ienja su, greb-greb, nadasve sofisticirane Aerodrom u Lukli: izlaz s piste bagaji pokuavajui iznudit koji dolar, i svaki normalni putnik mora se pri-strait za sudbinu svojih kufera. Ali naposljetku Nepalci nikad nita ne izgube, u ilome kaosu ipak postoji neki sistem. Sidili smo i ekali oe li na zvuniku javit kad kree avioni za Luklu. Piskutavi enski glas dera je po ivcima i neto pizdija na navodnome engleskome, ali nita se nije razumilo, osim rii "kanselejn", otkazivanje. Skoili smo u panici, ali uskoro je stiglo objanjenje. Zbog magle su bili otkazani samo "mountain flights" do Everesta. U Luklu e se danas ipak letit. Jo malo smo ekali, pa je prozvalo. Proli smo kroz zadnju kontrolu i nali se na pisti, prid avionien. Ovo je kljuni moment za svaku himalajsku ekspediciju. Kad doleti iz Katmandua u Luklu, ve si napola uspija. Nakon toga triba samo hodat i penjat se po ledenin klisurama, ali tu veinon ovisi sam o sebi, a na avion za Luklu ne moe uticat ni svemoni Siva. Svaki pravi himalajac se u ivotu barenko dva-tri puta nasmrt iznervira zbog otkazivanja leta, bilo za Luklu, bilo iz Lukle. Magla, vitar, sniina... ima miljun razloga da se zaviju u crno oni ta ekaju na aerodromu grevito steui karte u rukama. Sija san na livu stranu aviona, kako me pouija iskusni Slovenac: Ko leti proti Lukli, sedi levo, ko pa leti iz Lukle, sedi desno. Bolji je razgled. 26 Naalost, slabo san ta vidija, jer me se uvatila pilat neka nevieno runa trekerska pankerica iz Singapura, s buljavin oima i onon frizuron di je crvena kresta posrid glave. Izgledala je, bidna, ka ampjer s upalon lene peraje. Na moju nesriu, ula je za Hrvatsku, ak je bila na "Havarr" prolo lito, veri bjutiful ajlend, jo se sia da se ree "hvala" i "dobar dan", lipo more... Split? Kako ne, prola je kroz Split, spektakjuler siti, ful of histori. Pizdila je bez pauze najmanje deset minuti, a ja san kima glavon, nian uspija nita vidit od panorame. Kad je na momenat zastala da uvati arje, brzo san reka: Vidi ovog gospodina iza mene? S njin putujen, to je olsou Kroat, himalajska legenda, bija je dvaput na vrhu Mount Everesta, for or je posjetija i Singapur!

Pankerska ampjerica je kurjoasto pogledala Stipu, a ja san istoga asa okrenija glavu kroz prozor i pravija se da san naglo posta autistian. Upravo tad se doli pojavila Lukla. Aerodromska pista bila je zbilja senzacionalan prizor. Crta od asfalta usiena u planini, a ispod nepregledna provalija. Pista me momentalno asocirala na crtu od pizde. Divovska himalajska vagina. Ja san Lukla, rado bi se pukla. Nikad dosad nian slea na takav aerodrom. Kad se ovde uzlee, pilot ne triba potezat ruicu. Samo zarula i onoga momenta kad proe rub piste ve je kilometar visoko u arji. Jo sekund-dva i na avioni sletija je, vruuuum, nasrid crte od piz... piste. Penetracija je uspila. Ua san u Himalaju. Rumzala, postaja na letu Lukla-Katmandu: avion doslovce sleti na ledinu Pogled na aerodrom iz arje. Sve je tu: trokuti, "irokezica".. 27 gumng Ugumng | Bakica je probila rednu po sredini nosa, izmeu nosnica. Jebate, koji modni detalj! Pari oni ludi bik, maskota "Chicago Bullsa"1 Kako bi meni stajala ovakva redna u nosu7 Bi li me bolilo to probuit? Nee da se slikaju. Boje se da e in fotoaparat uzet komad due. Ko zna, moda su u pravu? Zato se na Himalaji ne isplati pitat: "Mogu li vas slikat?". Sigurno e te odbit. Odluija san bit bezobrazan i fotografirat bez pitanja. Da bi u tome kvalitetno uspija, koristija san taktiku koju san ve davno raz-radija. Uvik bi ka fol krenija slikat neto na skroz drugoj strani od eljene mete. Zatim bi naglo okrenija fotoaparat, brzo okinija sliju, pa se onda opet vratija prvotnome "motivu" i toboe neto prouava, a da u meuvrimenu uope ne pogledan u displej. Tako prava meta nikad nije bila sigurna jesan li ja to nju na brzinu snimija, ili ipak nian. U najgoren sluaju dogodilo mi se blago negodovanje. Baba u Lukli bila je, meutim, neobino lukava. im san diga fotoaparat, a gleda san u pravcu dvi koze uz put, odma je pokrila facu rukama. Outila je da me zanima. ta ti je enski instinkt! Zbilja, svidila mi se reina u nosu, izgledala mi je skroz moderno. Uz to, babin pogled zraija je dubokon mudrou. inilo mi se ka da o tajnama ivota puno vie zna od mene. Sad je furbasto gledala kroz prste jesan li maka aparat. Napravija san mot ka da ga spreman u boricu, i ona je spustila ruke. Istoga asa okinija san sliju onako u letu. Vidila je ta radin, pa je

opet ila dignit ruku, ali nije se stigla do kraja pokrit. Zajeba san je na blef. Neto je brzo rekla, vjerojatno zabetimala. 29 Na Himalaji je popravljanje patika neto jeftinije nego u nas osandeset lipa za jedan par 30 gurung ugurung | 05a Raj? pita san je za narodnost, pokazavi prston u nju. Reina u nosu znaila je, naime, da baba nije erpani. ene erpa ne nose reine u nosu. To ta je okitila nosi znailo je da je vjerojatno iz naroda Raj. Nian mislija da e mi uope odgovorit nakon ta san je silova za foto-sen, ali me iznenadila. Spokojno me pogledala oima mudrog gutera i rekla: Nou Raj. Gurung. Vidi ti babe, rastura u engleskome! Uspostavija san komunikaciju. Evo, dozna san da je iz plemena Gurung, di ene takoer vole reinama prkat po nosu umisto po uima. Istina, veina njih odlui se na "ugurung" reine onako sa strane nosnice, ta je realno puno lipe, ali ova Gurung-bakica probila je stariju i primitivniju varijantu po sredini izmeu nosnica. Jebate, koji modni detalj! Pari oni bik, maskota "Chicago Bullsa"! Kako bi meni stajala ovakva reina u nosu? Bi li me bolilo to probuit? Ozbiljno u razmislit o tome. S reinon u nosu sigurno bi oduevija svoju erkicu Rivu P. koja je nedavno na Baariji hrabro probila uvo. Mahnija san babi u znak pozdrava i krenija naprid. Nasmija me pogled na dvi kokose nasrid puta koje su bezglavo trkarale vamo-tamo, ali su zapi-njale i padale, jer su in nogice bile meusobno vezane. Livi batak jedne kokose bija je pagon od metar, najvie metar i po, vezan za desni batak druge. Ljubav nas vee i spaja. Poala dobrog izuma da ti ne mogu ute kokose! Ma ko da je smislija tos sa pagon, zasluija je Oskara. Oskara Kokoschku. Samo pedesetak metri dalje sa susidne strane puta bija je razapet atori, a unutra su sidile dvi postolarice. Popravljale su obuu od nosaa. Jel ovo one popravljaju postole od erpa? pita san Stipu, koji je za-vrtija glavon: U ovin krajevima nosai nisu erpe. Recimo, ovi nai ta su nan uzeli bore su iz naroda Raj. erpe su visinski nosai, njima je tri iljade metri prenisko.

Jedna od dvi ene ispod atora upravo je krpala sandale. Imala je reinu u obliku cvitia, ali sa strane nosa. Kad se ena ve odlui za nosnu reinu, ovako lateralno to izgleda zbilja masu atraktivnije. Pita san je: Kati ho? i pokaza na svoje patike. Ka, koliko bi doa popravak ako in se odlipi potplat. Pogledon je prouila patike i rekla: Das rupi. Deset rupija. Osandeset lipa. Cijene su u Lukli, triba re, puno povoljnije nego u Splitu u Ledenka ili Karle. 31 llimbrela Oe me nagovorit da kupin lumbrelu, i kad doen s lumbrelon ka pizda, oni e me fotografirat i to posii pokazivat ljudima. "Pogledaj Pauletia, ia je na Himalaju s lumbrelon, ka Braanin, stvarno je redikul, hahaha!". Mene Ste mislili zajebat? Lumbrela? Ajte, molin vas... Jo u Katmanduu zamolija san Stipu da mi pomogne odluit ta u nosit u visine, a ta bi ostavija u hotelu "Thorong Peak", da ne muin ni sebe ni himalajske erpe vikon nepotrebnih stvari. Naime, ima san boru teku priko dvadeset kili, i jo skoro deset kili u ruksaku. Praktini Mlado, iskusni planinar, nabija mi je komplekse, jer je donija dva ruksaka sveukupno teka 14 kili, ukljuujui tu i dvi boce rakije koju je ponija za "meat u aj". Jebate, ponija si vie stvari nego Mick Jagger i Jerry Hali zajedno! Kolika ti je ovo baterija? smija mi se Stipe kad je vidija golemu lampadinu ta san je uzeja sa sobon. Objasnija mi je: Triba ti sasvim mala lampica, s onon trakon ta se stavi oko ela, da su ti ruke slobodne u mraku. Bez rii san izvadija lampadinu iz bore. Nastavija je: Onda, koliko pobogu ima ugomani? Dosta ti je jedan, najvie dva. Izbacija san ugomane. A ta je ovo? Turistiki vodi? Misli da e ti to tribat na pet i po iljada metri visine? Zamava je prijekorno glavon, u stilu "ajme, majko, koga ja ovo voin". Postieno san izvadija libar iz bore. Stvarno, ta e mi libar kraj ivoga 33 Stipe? Da na Himalaju doe ovi lola ta je napisa turistiki vodi, Stipe bi ga moga jo deset puti vie nauit. * Kad je sve vizita, i izbacija tri kvarta mojih stvari, Stipe me pita:

 A di ti je lumbrela? Zatrepa san i glupo pita: Kakva lumbrela? Odsika je: A kakva bi bila? Lumbrela ka lumbrela! Pribra san se i reka: Ajde, Stipe, ne zajebaji! Pa neu valjda lumbrelu nosit sa sobon na Himalaju? Iman dvi nepromoive jakete, obe s kapuljaama! Pusti jakete. Samo ti nabavi lumbrelu! Gleda san ga ka tele, a onda shvatija o emu se radi. Oe me zajebat. Uva-tija me u ir. Jer, ko je ikad vidija himalajca s lumbrelon? Zapravo, to je sve u dogovoru sa Slovencen, i on mi je juer spominja neku lumbrelu. Oe me nagovorit da kupin lumbrelu, i kad doen s lumbrelon ka pizda, oni e me fotografirat i to posli pokazivat ljudima. "Pogledaj Pauletia, ia je na Himalaju s lumbrelon, ka Braanin, stvarno izgleda ka redikul, hahaha!". Malo san se razoara u Slovenca i Stipu. ta in sad jo triba da prave od mene imju s lumbrelon? Svi znaju da san teki cukun za penjanje i planine, da ne mogu podnit snig i ladnou. Nian u ivotu bija u planini, osim ovo malo na Mosoru, nikad nian ua u vriu za spavanje, jasno je da san totalni autsajder. Sve to skupa tragikomino je samo po sebi, osobito kad se uzme u obzir koliina patnje kroz koju u ovih dana garant pro. I ta sad oe s jebenon lumbrelon? Pakiranje u Splitu bila je nona mora. Uspija san nekako smanjit teinu u bori na 21 kil, ali ispod toga nije ilo. A Stipe je specifino reka: Nikako priko dvadeset kila! Skupa s Papuicon razbija san glavu oko toga ta jo izbacit iz bore, da se tamo ne sramotin s nekin nepotrebnin luksuzon. Mudanata triba masu, tu nema dileme zakljuija san: Neu valjda na Himalaji snigon prat mudante? Isto vridi i za bive. ta se gaa tie, uzeja san samo dva para. Jedne planinarske za Himalaju, jedne vojnike s puno depova za Katmandu. Dvi nepromoive jakete, potom najdeblja demperina koju san naa, te par planinarskih majica, onih ta se brzo sue i ne smrde po znoju. Moran nosit lijekove, jebate. ta u ako me u snjenoj divljini napadne koja boletina? bespomono san reka Papuici, gledajui u veliki teki ne34 lumbrela | 07

seser u kojem je bilo medikamenata za izliit cilu ekspediciju bolesnih. Je sloila se: To da e se gori razbolit, po meni je sigurno. Tu je bija i drugi neseser, za osobnu higijenu. Mislija san se da li uzet apa-rati za iat dlake iz nosa, a onda san se sitija da idemo do Baznog logora Everesta di je jedanaest mladih hrvatskih penjaica, pa san bez rii unija aparati unutra. Neu valjda prid nae mace do ka jeti, s upinon dlaka iz nosa? Ubacija san i aftershave i stick s puderon, ako mi se pojavi koji pri-ti. Onda san jo jedanput pogleda u stick za irie, pa ga ipak izbacija iz nesesera. Ne smin riskirat da me himalajske legende zbog pudera proglase pederon. Dva para visokih patika zauzela su za popizdit puno mista. Moda bi bilo bolje da uzme samo jedne patike? predloila je Papuica. Je li, bogati? A ako upadnen u ledeno jezero ili ugazin u govno od jaka? ta u onda stavit na noge? U boru san jedva natrpa jo nove, nikad noene gojzerice, nedajboe velike sniine, zatim vriu za spavanje, nesritni turistiki vodi i - gamae. Iste one zbog kojih me u brazilskoj dungli zajebava vabo Roth. Sad u Katmanduu bija san uvjeren da e me i Stipe uvatit u ir zbog ga-maa, ali nije. Dapae, preporuija mi je da ba njih uzmen u boru koju e nosit erpe. Ako upadnemo u duboki snig, reka je, gamae e bit korisne. Sve je bilo spremno. Sad san boru zatvorija s lakoon, a ni ruksak nije bija preteak. Kupija san tapove za hodanje, koje san paljivo zataka sa strane ruksaka. Bija san ready & cool. U foajeu hotela, na zbornome mistu prije polaska na Himalaju, doeka me ok. Stipe i Slovenac nosili su velike - lumbrele! Ajme promuca san pa vi ste stvarno mislili... ovaj, za te lumbrele? Suutno su se zgledali, pa mi je Stipe strpljivo objasnija: Lumbrele su zakon za Himalaju. Ako pada kia, a na manjin visinama zna ba pljutat, ne pomae ti nepromoiva jaketa. Viruj mi da e jak pijummmmmmmmmmmm Dragu lumbrelu koja me pratila kroz cilu Himalaju kupija san u Luklt, a ostavija u Namche Bazaaru, na povratku. Bilo mi je aj, ali san shvatija da je nepraktino nosit je nazad u avion. m

35 sak promoit svaku jaketu. Lumbrela te u tom sluaju spasi. Drugo, korisna je za jako sunce, jer slui umisto suncobrana. Sad u etvrti mise*na Himalaji mora stalno mazat lice i ruke kremon za sunanje, jer e inae nemilice izgorit. Jesi uzeja bar kremu za sunanje kako san ti reka? Jesan kimnija san glavon. E, onda dobro. Ne brini oko lumbrele, u Lukli ima irok izbor odlinih lumbrela za kupit. Dobro, nabavit u lumbrelu, ali objasni mi kako to da nikad ni u jednome libru s Himalaje nian vidija penjae s lumbrelama? To ti je zato ta na velikin visinama vie ne pada kia, pa se lumbrela ostavi u atoru, za povratak. A devedeset i vie posto fotografija u librima je s velikih visina. Otkrija san veliku tajnu Himalaje. etvrti penjaki rekvizit uz cepine, tapove i gojzerice je - lumbrela. U Lukli san zaista kupija veliku, kvalitetnu lumbrelu i zataka je sa strane ruksaka. tapove san ve bija izvadija i uija hodat pomou njih. Kad su me vidili kako se kreen sa tapovima, ka Pajo Patak, Stipe i Slovenac su pukli od smija. I za ne virovat: cili prvi dan hodanja od Lukle do Monjoa pratila nas je nemila kietina! Lipo san otvorija lumbrelu, i ia po Himalaji ka gospodin ovik. Isprid mene su, sa dvi otvorene lumbrele, hodali moji potovani vodii, a na zaelju je, po vlastitoj elji, kaska Mlado, s malon lumbrelicon koju je kupija u iste babe u Lukli ka i ja. Izgledali smo, za pravo re, malo blesasto, ka etri izletnika Braana na Vidovoj Gori, nikako ka ozbiljni himalajci. 36 lumbrela | 07 avlije skakalo Mlado se sanjarski zagleda vanka, u himalajski krajolik: 'A ta su ukusni kozlii, ta to govorit... Kozli od tri miseca, kad zalipi prste, znai daje najbolji. kozli i janjac ukusniji su kad pasu u pranioku:

Neto smo priali oko recesije pa san povjerija suputnicima da^namjeravan nabavit kozu. To je ve praktiki gotova stvar. Iman i ime: ura. Dolaze teka vrimena, ako bude glad i nestaica, ta ti vie triba od mesa, sira i mlika? A koza je tu idealna, najzdravija. Od domaih ivotinja jedino koza ne krepa kad je ugrize poskok. Stipe i Mlado su me ozbiljno sluali. Slovenac je ia negdi na planinu, nije mu vrag da mira. Nije mu bilo dosta to ta je hoda i penja se cili dan, ka i svi mi, nego je popodne opet tribalo malo zadimit uzbrdo. Koza? Hm, ne znan ba reka je Stipe: S kozon ima dosta zajeban-cije. Triba svaki dan oko nje brinit. Mladen se sloija: U nas kozu zovu avlije skakalo. Zna se dogodit da je, reemo, vee konopon, i vrati se popodne, a ona lei mrtva. Samu sebe ugui koliko skae. Objasnija san in da za to nema problema, jer san ja ve naa ko e mi uvat kozu: ura e bit u avoglavama, kod brata od Ante Matica. On inae ima nekoliko koza, pa mu jo jedna nee bit problem. Ja je kupin, on je uva. Popola dilimo mliko, sir i kozlie. Mlado se sanjarski zagleda vanka, u himalajski krajolik: A ta su ukusni kozlii, to ta govorit... Kozli od tri miseca, kad zalipi prste, znai da je najukusniji. I kozli i janjac ukusniji su kad pasu u pranioku. U emu? zaudija san se. U pranioku, pri suncu objasnija je Mlado: Ree se jo i u prisoju. Ako pasu travu u pranioku ili prisoju, puno su bolji nego ako pasu u osinu. To misli u osoju? E, to potvrdija je, pa se opet zamislija. Bie sigurno mata o kozliima, jer je poeja nesvjesno mljackat. Stipe se pobunija: Nemojmo vie priat o spizi, evo kruli mi drob. Viki upravlja financijama i planira jelovnik, a kad je tako, niko se ne moe najist. Ujutro po dva jaja, za ruak juva, naveer ria, vidili ste i sami. Sigurno ste gladni, ka ta mije i samome. Sta ete, krti Slovenac, haha! Ja san izgubija bar tri kila, vidin po kaiu. Misli li da je istina ono ta je Viki pria za onu dvojicu? Ono kako su rigali? pita san Stipu, a on se samo nasmija. Slovenac nan je, naime, odma prvi dan ispria kako su dvojica momaka s kojima je proli put ia na Himalaju bili jako

prodrljivi. Navodno in se u Namche Bazaaru svidija biftek od jaka, famozni yak-steak, pa su obojica izili 40 avlije skakalo | 08 po dvi porcije, i onda su bidni rigali cilin puten, jer se ne srni puno jist kad su u pitanju veliki fiziki napori. Isto tako, pria nan je Slovenac, nije dobro pit alkohol, prvo zbog visine, a drugo ta je ovde u Himalaji alkohol vrlo skup. Na vein visinama piva doe 300 rupija, odnosno 25 kuna, staje isto ka da u nas kota iljadu kuna. Pojavljuju se apsurdne situacije da kantica piva kota tri puta vie nego spavanje u istome svratitu. Stvar je u tome da triba platit dostavu. erpe na leima kilometrima uzbrdo nose gajbe piva, pa se to reflektira na cijenu. Stipe je u svratitu esto naruiva pivu, a Slovenac bi ga svaki put pogleda priko oka i redovito dobacija neku mudrost o tetnosti alkohola ili o rastronosti. Kad bismo jili, Stipe bi za sekund atra sve s pijata. Nian nikad u ivotu vidija da neko tako brzo poisti pijat. im bi zavrija s rion ili jajima, poe-ja bi kukat da je osta gladan. Manjak spize nadoknaiva je pivon. Svaki dan popija bi barenko po dvi-tri pive, nekad i etri, bez obzira na nadmorsku visinu. Ekipa po svratitima, smrtnici trekeri kojima su vodii strogo zabranili alkohol, gledali su ga sa strahopotovanjen. Moja koza ura e bit u avoglavama, kod brata od Ante Matica 41 Dok san ja razbija glavu oko ideje da li da pokrenen pobunu gladnih Hrvata ili ne, tipan je iskapija jo jednu pivu, i to onu maksizidarsku, od est i po deci, kakve mo na samo u Nepalu. Iskoristija je to ta mu nema slovenskog veta nad glavon. I kokose. Kokose obavezno reka san iznenada. Stipe se prenija: Kakve kokose? Kupit u i kokose, najmanje desetak, to san zaboravija re na poetku objasnija san mu: Nita bez kokosa. Piletina, jaja, to mi je ludilo. Doma svako jutro sataren dva ili tri jaja na oko s panceton. Ova jaja ovde u Himalaji nisu loa, ali panceta je katastrofa. Kad doma u nas bude nestaica i glad, sa svojin jajima mogu se minjat za pancetu i tako san rijeija kompletnu ishranu.

 Nekad se moglo drat kokose doma i u Splitu sjetno je reka Stipe: Onda su to zabranili, bile su velike kazne ako bi koga uvatili s kokoama. Znan kimnija san priala mi je mater kako je none, odnosno njena mater, drala kokose na balkonu dok ih nije zabranilo. Stan je bija na bedemu iznad "Semafora", tamo na ulazu u Get. Ja san do drugog razreda osnovne ivija u Getu. Zbilja? zaudija se Stipe: A ja san mislija da si ti neki gradski minkeri. Uglavnon, smatran da je bezveze to ta se zabranjuje dranje kokosa. ta bi kokose smetale u gradu, ajde reci? Evo, sad e Mladino Dugopo-lje postat grad, pa e i tamo zabranit kokose. A, Mlado? Mlado je cilo to vrime samo mua i slua, a onda odjedanput duboko uz-dahnija: Ajme, da mi se doepat jata kokosa! Ogloa bi odma dvadeset bataka zaredon! 42 avlije skakalo | 08 Prekrasni vrh Ama Dablam, slikano iz Pangbochea 44 seks na vrhuncu I Stipe se zamislija: "Hm, seks na Everestu... to bi bilo teko, ali ne nemogue. Tribalo bi imat one gae s rupon, da ne mora sve skidat." Slovenac je doda: "Zares bi partnerji teko dihali, tu bi pomagala maska za kisik." Kia je padala i padala, nikako stat. Hodali smo satima, poele su me bolit noge. Nije mi palo napamet da spomenen eventualnu pauzu, a jo manje da se poalin na bol u njutima. Zna san da bi me opet uvatili u ir. Dosaiva san Stipi i Slovencu s miljun himalajskih pitanja i tema. Sitija san se kako u vas zvat ovde u planinama: generali! proglasija san u jednome momentu. To s generalima in se svidilo. Vi ste generali Himalaje, a Mlado i ja smo redovna vojska. Ako u ovoj kampanji postignemo kakvi uspjeh, moete nas i unapredit. Smijali su se. U jednome momentu Stipe me upozorija: Sad smo krenili na dalek put, na ozbiljan uspon. Ovo je vano re: nita ta jedan lan tima izgovori drugome na visini od tri i vie iljade metri ne smi se uzet zaozbiljno, niti smi ikome ita zamirit. Ljudi na velikoj visini, pogotovo posli napora, znaju bit svadljivi i tu se svata ree ta se zapravo ne misli. Je li jasno? Kimnija san glavon.

Potom san naeja temu koja ih je zainteresirala: Na Everest su se ve popeli slipac, ovik bez nogu, a Davo Karniar je skija skroz s vrha... sve je ve napravljeno. Jedino se jo niko nije seksa na vrhu Everesta. Znan da se slovenski brani par prvi popeja gori zajedno... Ja, tremfelji ubacija se Slovenac. Robertidara, zagrebaki student i treker od formata, proita "Nepal", zavrija u "Himalaji" ... ali niko jo nije, koliko je poznato, obavija seksualni in na vrhu, na 8850 metri! To bi bilo vrhunsko dostignue ovjeanstva, seks na^iajvien nivou. Ako bi se jo uspila napravit beba, moglo bi joj se dat ime Edmund. Ili Tenzing. Dite bi se rodilo s pet miljardi crvenih krvnih zrnaca vika. Stipe se zamislija: Hm, seks na vrhu Everesta... to bi bilo teko, ali ne nemogue. Tribalo bi imat one gae s rupon, da ne mora sve skidat. Slovenac je doda: Zares bi partnerji teko dihali, tu bi pomagala maska za kisik! Jo smo neko vrime priali 0 osobitostima seksa na Mount Everestu, a onda je konverzacija zamrla i oni su odmakli petnaestak metri, pa smo samo hodali. Okolo uz put bile su kamene kuice, naizgled dosta sirotinjske. Ali uz kue je bilo dosta stoke, preteno koza. Tu i tamo pojavili bi se i ljudi, veinon dica. Jedan simpatini musavi Nepalac sta je uz put i bistrin nas oima motrija kako prolazimo. Mahnija san mu a on nije uzvratija, samo je trepnija. Ko zna kako u njih triba zamavat prolazniku? Na putu govana na svakom koraku, doslovce na svakome metru po jedno. Od kie su bila razmoena, pa je tribalo dobro pazit da se ne usere obua. Kia je, srion, skoro stala. Negdi isprid Phakdinga s druge strane dolazija je mladi plavokosi momak s oalama, treker. Pria mi je sasvim blizu, a onda me pogleda i mrtav-ladan upitno reka: Robert Pauleti? okira san se, skoro su mi ispali tapovi. Ja san! reka san: a koji si ti? Zovem se Robert idara, student iz Zagreba predstavija se: Bio sam na trekingu do Baznog logora. Ja sad iden tamo reka san veselo: A kako si me pripozna, po emu? Pa itao sam "Nepal u 77 pria"! objasnija je.

Jebate, naa san itatelja na Himalaji. Internacionalno san popularan autor! Zna li ko je oni ovik gori, oni desno? pita san idaru. Onaj crnokosi gospodin s kiobranon? Ne, ne mogu rei da znam odgovorija je. To ti je, idara moj, Stipe Boi! Ajoj, Stipe Boi! Moe jedna fotografija, svi zajedno? viknija je Stipi. Moe, doite vamo! dobacija je Stipe. 46 seks na vrhuncu | 09 Moj itatelj idara bija je na trekingu s grupon Engleza, jer u Hrvatskoj, za razliku od recimo Slovenije, nema organiziranih ekipa koje idu do Baznog logora Everesta. Inoma, odmaka je Englezima, zaostali su nekoliko kilometri za njin. Momak mi je ulipa dan, prvo zato ta se Hrvat na Himalaji ne susree esto, drugo zbog toga ta smo puten neprekidno sretali masu Slovenaca, pa je radi nacionalnog ponosa ba dobro ispalo da smo sreli i jednoga Hrvata, i to baju ta je ostavija englesku ekipu hodaa daleko za sobon. Bravo, idara, hrvatska uzdanice, svaka ti ast! a je pusta Londra kontra naega idare! Svaki prijelaz preko mosta ima seksualne konotacije, jer se esto dogodi da padne most pa se sjebe doli potezanje vode | Brzo san zaspa, ali me probudija zvuk koraka u sobi. To se Mlado diga pisat. uja san zvuk potezanja ruice za vodu. Sneni Mlado je upira, ali vode nije bilo. iv san se smrza. Bija san edan. Jezik mi se osuija. Pialo mi se. Prvu veer na Himalaji obiljeili su mi kumpiri & feferon. Prije hrane, meutim, tribalo je odradit aklimatizaciju, odnosno popet se na vrh oblinjeg brda i nazad. Uzbrdo su generali malo ogovarali svoje ene. Slovenac je pria kako je njegova Cveta uvik u pravu. Jedanput je tako kupila sebi nove gojzerice, koje su joj na prvi pogled bile malo tisne, ali su joj super stajale. On joj je savjetova da je gojzerice bolje uzet broj vee, na ta ga je ona napala i rekla mu da se ne mia. Zaele so jo uliti e na poti proti letaliu. Seveda si jih je morala se-zuti', ampak, udeno, spet sam jaz bil krivec.

 Ja san isto uvik kriv kod svoje Vere. Zato san uveja pravilo da priznan kako san kriv za sve im krenemo, i tako nema svae! reka je Stipe. Za Stipinu Veru znan da je lipa ena, a upozna san in i jednu od dvi eri, koja je prava lipotica, prodorne plave oi na mater. Tako zamiljan Odinove Valkire. Interesantno, steka san dojam da se obojica legendarnih himalaja-ca malo pribojavaju svojih supruga. Nije in problem penjat se po paklenin liticama na minus etrdeset, ali o enama govore s naglaenin respekton. Mlado nije nita ispria, iz dva razloga. Prvo, jer ne voli govorit uzbrdo u planini, a drugo zato jer nije oenjen. Dobro san ogladnija nakon dvadeset kilometri hodanja uz planinu toga dana, pa san zahvalno doeka porciju kuvanih kumpira u svratitu "Summit Lodge" u mistu Monjo. Kumpiri su bili u kori, odsie komad i malo posoli. * atra san svojih pet kumpira ne diui pogled. Malo su tvri od naih, ali ne mogu re da nisu bili ukusni. Moda i zato ta san bija gladan ka opor vukova. Kad san zaustija neto pitat Slovenca, pogled mi je skrenija do hrpice kore od kumpira isprid njega i Stipe. Oli ste vi gulili svoje kumpire? zaueno san pita. Pukli su od smija. Bili smo u velikoj zajednikoj prostoriji svratita. Na sredini se dimila pe. Kasnije san vidija da je isti princip u svim svratitima na Himalaji. Direktno se ulazi u tu veliku prostoriju, dnevni boravak, di se po danu grije, ali ne i po noi. U sobama uope nema grijanja. Slovenac se presvuka odma nakon ta smo uli, i stavija znojnu majicu priko katrige kraj pei, da se sui. Oponaa san ga, pri emu nian dobro zakaija majicu, pa je pala na blatni pod. Stipe je strignija uima od muke. w potezanje vode 110 Pojavila su se dva Austrijanca, trekera. Zanimalo ih je di mi idemo. Od-govorija san in kako je Mladenu i meni cilj Bazni logor Everesta, a da su Stipe i Slovenac ve prije osvojili Mount Everest, Stipe ak dva puta, pa ih to ovon prilikon ne zanima. Austrijanci su se kesili, mislili su da ih zajebajen. Triba san ih dosta uvje-ravat dok na kraju nisu shvatili da side s vukovima Himalaje. udilo ih je kako to da se Stipe i Viki tako dobro slau i idu na putovanja zajedno, s ob-ziron na to da je jedan Slovenac a

drugi Hrvat. Kako se njima u Austriji ini, rekli su, Slovenija i Hrvatska su gotovo u ratu oko granica. Pita san ih znaju li koja je drava vea, Hrvatska ili Austrija. Jedan je Austrijanac bubnija da je vea Hrvatska, drugi je tono reka da je vea Austrija. Ali niko nije povirova, ni Austrijanci ni moji suputnici, u toan podatak da je Austrija zapravo vea od Slovenije i Hrvatske zajedno. Posli kumpirskog predjela, dobili smo i glavno jelo, riu. Vidija san da Stipe uz riu gricka neto ta mi je sliilo na ljutiku. ta je to? pita san ga, na ta mi je on dobacija drugi komad: Evo, probaj, odlino je! Lakomisleno san zagriza i poeja vakat. Odjedanput mi je cilu usnu upljinu proela nevjerojatna ljutina. Skoro su mi izgorili jezik i nepce. Feferon. I to neki ekstra ljuti. Odgurnija san katrigu, diga se od stola i poeja skakutat po prostoriji, proizvodei grlene zvukove: Haa! Haa! Izlija san litru vode u grlo, ali nije pomoglo, dapae posli san dozna da voda samo pogora situaciju, da triba popit malo ulja. Nepalski feferon me poteno sprija, do kraja veere nian vie nijedan okus osjetija. Svi su mi se zlobno smijali, ak i Austrijanci, jedino me dobroudni Mlado suutno tjeija. Kad smo cimer Mlado i ja posli doli u ladnu sobu, oduevili smo se da imamo tu i WC koljku. Naalost, odma smo otkrili da su to vlasnici tek izgradili. Jo nisu bile spojene instalacije i uope nije bilo vode. Potemkinov kondut. Odluija san da u preskoit malu i veliku nudu. Nespretno san se za-vuka u vriu za spavanje, prvi put u ivotu. Kad san te veeri prizna Stipi da jo nikad u ivotu nian spava u vrii, opet je zavrtija glavon u nevjerici. Vridnome Mlai nije bija problem iza vanka na minus tri i montirat jedan od svoja dva termometra na izvanjski dio ponistre. Ma kako mu se da? Sutra emo odma vidit kolika je temperatura! objasnija je poletno. 51 potezanje vode 110 U sobi je bilo tri stupnja. Jebenti, zaboravija san natoit aja u termosicu! Ako noas jo padne temperatura, a oe, ova moja botilja vode na ponistri mogla bi se i zaledit. Da sad natoin vodu u termosicu? Nema smisla, ve je ladna. A ja openito ne podnosin ladno pie, odma mi se upali grlo. S druge strane,

moran puno pit, to svi govore. Arja na Himalaji je suva, i ovik brzo dehidrira. Malo san razbija glavu ta tu napravit, pa san nadoa na odlinu ideju. Stavit u bocu vode sa sobon u vriu i bit e sasvim ugodna za pie! S mukon san se izvuka iz vrie, otapka do ponistre, uzeja botilju i opet se uuka nazad. Brzo san zaspa, ali me probudija zvuk koraka u sobi. To se Mlado diga pisat. uja san zvuk potezanja one ruice za vodu. Sneni Mlado je upi-ra, ali voda naravno nije potekla, jer je nije ni bilo. iv san se smrza. Bija san edan. Jezik mi je bija skroz suv. Jo me peklo nepce od feferona. Pialo mi se. Potom je Mlado dokaska nazad u sobu. Svitlo iz baterije koju je trakicon priveza oko glave plesalo je po prostoriji. Uzeja je svoju bocu vode, i vratija se u WC. uja san zvuk izlivanja. Ja san potraija svoju botilju u vrii. Nian je odma naa. Ispipa san cilu vriu, nigdi vode. Pomislija san da sve ovo moda sanjan. Onda san ipak napipa vodu. Bila se zavukla skroz doli do dna vrie. Kako san je uspija odgurat do tamo? Izvadija san bocu i upalija svoju bateriju. Diga san vodu do pruge svitla. Bilo je unutra malo vie od po' litre. Da popijen vodu ili da je uvan za izli-vanje u zahod? Odluija san se i popija otprilike dva deca, pohlepnin, krat-kin gutljajima. Koliko san bija edan, moga san popit sve, ali odluija san da neu, jer bi mi se posli sigurno jo vie pialo. Ponovo san zaspa, s pritiskon u mijuru, i u neko doba opet me probudilo Mladino pianje. Ovi put nije nita posli izlija u koljku. Bie mu nestalo vode, bidnome. baba elebija | "Neto mi je udno radila, stiskala me, tipala. Snano me zabo-lilo, ali nian nita govorija. Kad smo ili a od nje, bol se jo pojaala. Ukratko, posli tretmana u babe elebije, est miseci se nian moga pomaknit! Satrala me!" Ukoila su mi se lea i za dorukon san se potuija kako san loe spava. Ni hrvatskog ni slovenskog generala nije se to posebno dojmilo. Jedino se dobri Mlado nepotrebno ispriava zbog svoga estog dizanja po noi. Nadan se da te nian previe ometa. Otkad san bija u ratu opravdava se malo loije spavan. Na bojinici san bija budan po dvi-tri noi zaredon. Stipe nan je ulipa jutro s totalno ispaljenon anegdoton. Valjda su ga na to asocirala moja ukoena lea, uglavnon povjerija nan je kako ga je ruvina-la baba elebija. Stipina gospoa Vera i

nevista Mandica (to je ena od Veri-nog brata) patile su od iijasa. I jedna i druga ile su u Bugojno na tretman u babe elebije. Vera je bila oduevljena babon elebijon i krenila me nagovarat da iden i ja u nje. Pobunija san se: 'eno boja, ta u i u te babe? Ne boli me nita, zdrav san ka dren!' Vera je na to potegla argument da je i Mandica su-perzadovoljna babon elebijon, i da u se sigurno jo bolje osjeat ako oden. Toliko me upilala da san na kraju prista. I staje onda bilo? zainteresira san se. Sluaj, pa e ut. Doa san u te babe, ona me polegla na leaj i uvatila me misit rukama. Neto mi je udno radila, stiskala me, tipala. Snano me zabolilo, ali nian nita govorija. Kad smo ili a od nje, bol se jo pojaala. Ukratko, posli tretmana u babe elebije, est miseci se nian moga ni po-maknit! Satrala me! Unato naporima i umoru, toga san se dana cilin puten sam sa sobon smija kad god bi zamislija bidnoga Stipu u bolovima na leaju babe elebije. Za marendu smo stali u Namche Bazaaru, najveemu mistu na ilome putovanju, i u skroz pristojnon restoraniu pojili po dva jaja na oko. Stipe je po obiaju atra sve sa pijata u petnaest sekundi, pa se diga i e-tucka, jer ne moe dugo sidit. Dok san ja kusa zadnje zalogaje bjelanca, po-zva me prston iz kantuna restorana. Neto je uoija na zidu. Pria san i pogleda u ostakljeni plakat sa slikama Everesta. Pisalo je neto na francuskome. Ne znan francuski, ali sve se moglo shvatit. U petnaestak toaka bili su navedeni prvi penjai u svim moguin smjerovima osvajanja Everesta. Jugoistoni greben, klasini smjer s Junog sedla, Hillarv i Tenzing. Juni stup, 1980. godine, Poljaci Jerzy Kukuczka i Andrzej Czok. Pa onda jugozapadna strana, Boningtonov smjer, koti i Englezi, kamer-man Burke nesta pri sputanju. Jugozapadni stup, "ruski smjer": Baliberdin, Mislovski, Berov, Turkevi. Zapadni greben, 22. svibnja 1963. godine, Amerikanci Tom Hornbein i Willi Unsoeld, sa sjeverne strane, spustili se priko Junoga sedla, prvi popri-jeili. I onda...! Zapadni greben, integralni smjer, sputanje po Hornbeinu, Slovenci Andrej tremfelj i Nejc Zaplotnik, a nakon

dva dana Stane Belak, STIP BOZIC i Ang Phu, poginija pri sputanju. Bilo je jo nekoliko smjerova na popisu. Sjeveroistoni greben, Japanci; sjeverna strana, opet Japanci; kuloar Norton, Australci. Pa Messner, po Messnerovu smjeru. Hillarv, Bonington, Kukuczka, Hornbein, Messner... Sve najvee legende Everesta. I meu njima jedan "Stip". Posli njega, niko se vie nikad nije po-peja po integralnome smjeru stravinog Zapadnog grebena. Okrenija san se i pogleda ga. Evo, stoji kraj mene. ovik koji je Hrvatsku jo 1979. upisa u vjenu tablicu nacija s osvajaima Everesta, i to ka esnaestu po redu. Nau malu Hrvatsku koja ima minijaturne planinice. Ali i velikoga Stipu. Dan posli marende u Namche Bazaaru zatekli smo se na jednome proplanku. Velikoduni slovenski general odobrija nan je pet minuti pauze. Odnekud se pojavija mladi lokalac koji je malo govorija engleski. Uvatija se ba Stipe i ljubazno ga zapita: Jeste li prvi put u Nepalu? 56 baba elebija 111 Stipe ga je sa smijekon pogleda, pa ga uzeja za ruku i pokaza mu tapon Ama Dablam: Vidi oni vrh tamo? Zbunjeni momak je odgovorija: Vidin. Zna li koji je ono vrh onde? Jes, Everest! A vrh tu isprid? Vidi li ga? Jes. Dobro. A oni onamo skroz livo? Jes, ser. Sad mi reci, koje si ti godite? lipo ga je pita Stipe. Momak je odgovorija: 1986. godite, gospodine. E, vidi poentira je Stipe: Ja san se popeja na sve te vrhove, a puno njih osvojija san dok se ti jo nisi ni rodija... Fascinirani domorodac gleda ga je pun strahopotovanja, pa se okrenija meni: A vi, gospodine? Jeste li se i vi popeli na sve ove planine? Ja san se popeja na smrtonosnu planinu Mosor odgovorija san ka iz topa. Koja je to? gleda me rairenih oiju. Ne vidi se odavde. Tamo je, s druge strane od Everesta. Pusti, ne elin -vidi li one tamo

priat o tome, nakon ta san proivija uase paklenoga mista zvanog Vickov planine>sinko? E, na sve njih san se Stup... popeja dok se ti Kimnija je s razumijevanjen i udaljija se u rikverc, sve se klanjajui. jo nisi ni radija! 57 miss himalaje | Zanimalo me koliko ima godina, a ovako na prvu bi procijenija, iskreno, dvanaest ili trinaest. okirala me kad je odgovorila: "Osamnaest!" Nian virova. Ova malena da ima 18 godina7 Pa to je ve legalno za seks! Kaska san za generalima i strilja pogledon oko sebe, upija sve izvanjske senzacije iz okoline. Nian uope ima vrimena za zaustavljanje i fotografiranje, jer je Slovenac na elu piija uzbrdo bez zastajanja. Ova je staza njemu isto ka da eta po Tromostovju, bija je ovde vie puti nego ja u Sloveniji. U prolazu san bezobrazno virija ljudima u kue i slikava klik-klikklik, sve bez namitanja, pa ta ispadne. Prilina sirotinja, sinja san to odma. Ipak su uvik dobre volje, nasmijani i veseli. Najlipu curu cile Himalaje sreja san na vratima duana u Namche Baza-aru di radi ka prodavaica. Nije bilo navale muterija, pa je izala i stala uz ulazna vrata, ka ta obiavaju i nae mace ta rade u buticima. Ova nije nudila skupe borine i postole, nego brano, sapun, kekse i nes-kafe. Odma san ubra nevinu lipotu koja je zraila iz nje. Bacija san brz pogled prema naprid. ta bi Slovencu falilo da stane dva minuta, da na miru poslikan malu Miss Himalaje? Da ga pitan oe li malo usporit? Ma neu, opet e brontulavat. Teko san uzdahnija, i psihiki se pripremija na to da u posli morat tra-njen platit ovo zaustavljanje. Mala me upitno gledala dok san vadija fotoaparat, ali nije ustukla, niti pobigla. Dapae, kad san okrenija objektiv prema njoj, ponosno je napuila usnice i pozirala. 59 Upada san ljudima u kue i bezobrazno slikava bez pitanja Roena je za bit fotomodel ili manekenka! Ne triba joj niti skinit ovu de-modiranu "Puma" tutu, ak i u njoj bi bila kraljica "maje piste". Eto, teta ta nismo na Everest vodili Hameda, mogli smo mu odma na himalajsku akviziciju za onu diju modnu agenciju.

Da smo na Zapadu, ve bi curici uzeja broj mobitela da je spojin s kojon modnon kuon. E, kad bi ovde na Himalaji uope postoja "roaming"! Kako se zove? pita san je na engleskon. Rekla mi je neko domae ime na S, od sedan slova, ali nian ga odma zapisa i posli san ga zaboravija. Zanimalo me i koliko ima godina, a ovako na prvu bi procijenija, iskreno, dvanaest ili trinaest. okirala me kad je odgovorila: Osamnaest. Eighteen? zapanjeno san ponovija i traija da mi to pokae prstima. Nian virova. Ova malena da ima 18 godina? Pa to je ve legalno za seks! Nemogue! Kombinacija baby-facea i karakteristine nepalske mekinjaste grae u ovon sluaju privarila me iz osnova. Obratija san se curi direktno, jer san 60 miss himalaje 112 mislija da je dite, a zapravo je ri o udavai koja moda u udnom bijelcu s hillarvjevskon kapon i divovskon lumbrelon vidi enidbenu priliku! Zato i pozira ovako bez straja. Malena slatkica je na glavi imala modni detalj koji bi sad, u okolnostima njene punoljetnosti, moga slobodno nazvat seksepilnin. To je bija rajf, odnosno obru za kosu. Ne znan dalmatinsku ri za rajf, a i ne triba mi je trait, to se ba mora zvat rajf i nikako drukije. Nose ga sestre Olsen, nosi ga Ja-nuary Jones. Jesan li ono vidija i Jelenu Rozgu s rajfon? Rajf je rajska stvar, za popizdit seksi. Batina je iz rajfa izala. Bolje trei rajf nego Trei rajh. Kondut u Namcheu: nije bilo vode pa san ruke opra snigon 61 Kad vidi zobkije da.stiUjJaiM stranu, ;.. daljgocf provalije 62 missing Naroito je zajebano kad se na uskome putiu sastanu dva stada goveda iz razliitih smjerova, a hoda se nae u sredini izmeu njih. Onda se triba uvat rogova i biat u stranu,

uvik dalje od ponora. 63 imalaja u 77 pria Na plakatu pie veliko MISSING a ispod toga slika nekog jadnika i njegove generalije. Nestala osoba. Takvih plakata via san uz cili put. Trai se Englez, pa Amerikanac, Kinez, Francuz... Ne ginu samo penjai. Svake godine umire masu trekera, neki od visinske bolesti, a neki padnu u provaliju. Dosta stradalnika nau, a dosta ih zauvik ostane iza kojega himalajskog grma. Prah si bija i u prah e se pritvorit. Nesritna rodbina sastavlja oglase, koji su zapravo osmrtnice. "Netragon nesta u blizini prijevoja Cho La prije etri miseca. Ako ga je neko vidija, neka javi na broj...". Di bi ga vidija i kako? Na vrhu brda, kako plee tango? Kod nestalih osoba nema iznimke, sve je uvik isto. Cobanica e erat jakove po obronku, na mrtvaca iza stine, javit e panduriji, oni pripadajuoj ambasadi, i jednoga jutra e u Birminghamu ili angaju zazvonit telefon: "Gospoo, imam tuan zadatak javiti vam..." Gleda san plakat. Nesta je Englez Julian Wynne. Prezime me vuklo na neto. Pinku san razmilja i sitija se. ovik koji je izmislija krialjke zva se Arthur Wynne. Englez iz Liverpoola. Nisu samo Beatlesi i Steven Gerrard iz Liverpoola, nego i otac krialjki. Dodue, Arthur Wynne prvu krialjku nije smislija i objavija u Engleskoj, nego u Americi, tonije u New Yorku, 21. prosinca 1913. godine. U Engleskoj je bija novinski izdava i enigmat, ba ka i ja. Kolega nije ba pliva u parama, ali onda je otia u Ameriku, di su oito vapili za vrsnin enigmatima. Kad je smislija krialjku, upa je u kesu. Moda mu je ovi Wynne prapra-unuk, ko zna? Sa zanimanjen san pogleda oglas. ovik je nesta 22. prosinca. Za jedan dan je promaija 95. godinjicu datuma kad mu je "ukundida" objavija prvu krialjku u povijesti. Negdi iza Namche Bazaara nehajno san eta po rubu uske staze, neto san se bija zamislija. Sluajno san pogleda doli i protrnija od straja. Ispod mojih nogu bila je provalija od priko kilometar dubine! Ko zna koliko trekera lei tamo doli? Momentalno su mi noge poele drat, kolina klecat. S druge strane ulo se cin-cin, ilo je stado zobkija. Svi znaju kako izgleda jak, niko ne zna kakvi je zobki ili dzo, kako ga drukije zovu. Ri je o mjeancu izmeu jaka i obine krave. Nema one dlakave rese sa strane, glava mu je picastija, rogovi manji. Sve u svemu, kad se usporedi s jakon, zobki je kurac od goveda.

Ako bi ve mora birat vrstu stoke da me gurne u provaliju, uvik bi rae izabra poginit od jaka, nego od ovoga zobkija, isto ka ta bi preferira da me nasmrt prigazi lamborghini, radije nego wartburg. missing 113 U planini zobki nije nita manje opasan od jaka, dapae. Kad popizdi i krene u trk, triba biat. Stipe mi je pria kako je vie puti skokovima spaava ivu glavu od goveda u trku. Naroito je zajebano kad se na uskome putiu sastanu dva stada iz razliitih smjerova, a hoda se nade u sredini izmeu njih. Onda triba biat u stranu, uvik dalje od ponora. Ako ima koja stina, popet se na nju, ili jednostavno dignit planinarski tap isprid sebe, i tako odbit govedo od ideje da te pokaklje rogon. Ako ocjenjujemo teinu himalajskih problema od 1 do 10, mogunost da se izgubi je, recimo, ocjena 4, potencijalni pad u provaliju je moda negdi 5, a postoji problem koji je ranga teine 10. To je visina. Bic Visinska bolest napada podmuklo i brzo. Prvi simptomi su glavobolja, na d drhtavica, munina. Nakon toga dolazi teka glavobolja i riganje, a posli ri-ganja moe uslijedit naglo oticanje mozga ili plua (takozvani modani ili pluni edem). Od te faze smrt nije daleko. Protiv visinske bolesti najhitnije je neto ta se zove aklimatizacija. Nakon svakodnevnog hodanja od est ujutro do tri popodne triba pojist juvu (nikako komad mesine, da ga ne bi izriga, jer ima jo nekoliko uri taba-nanja), a onda na aklimatizaciju. Poeljno je dobit 500 metri visine, pa se vratit nazad doli di si i bija. Znai, ako spava na 3900 metri visine, tijekon aklimatizacije valja do do 4400 metri. Poanta je u tome da ne smi spavat na najviemu mistu do kojega si doa toga dana. To je jo pet-est kilometri dodatnog popodnevnog hodanja, ta ti se onako krepanome ini prilino odvratno i nepotrebno, ali bez toga visina te satare. Ne mora ti i na aklimatizaciju ako nee govorija mi je slovenski general, ali cilo vrime mi je prid oima lebdila slika vlastitoga nateenog mozga. esto vodim grupe trekera reka je Slovenac i jedanput mi se dogodila pobuna. Rekli su da vie ne ele hodat. Odbili su popodnevne aklimatizacije, svi iz grupe. On je na to slegnija ramenima i pustija ih da se odmaraju. Onda su sutradan usput sluajno vi-dili ovika u vrii. udna vria zove se "gamow bag", to je zapravo specijalna komora u kojoj se umjetno izazivaju tlak i ostali uvjeti ka na nioj nadmorskoj visini.

Nesritni treker bija je u njoj, ni iv ni mrtav. Nosili su ga nizbrdo na jaku. Kad zapriti smrt od visinske bolesti, rtvu se stavi u tu vriu i tako mu se normalizira dovod kisika i ivotne funkcije. Vie 0 gamow vrii i njezinome izumitelju ispriat u malo kasnije. 65 Posli toga prizora vie se niko iz grupe nije bunija na aklimatizaciju. Dapae, traili su due distance. * I ja san vidija neto slino, ali bez vrie. Hodali smo, zadubljeni u svoje misli, kad... u jednome momentu svi smo protrljali oi. Prema nama je ia erpa koji je na leima u koari nosija ovika. Nadrealistiki prizor usrid planine. ovik je ima otvorene oi, ali bija je blid i izgleda je jako bolesno. missing 113 Kad te napadne visinska objasnija je Stipe triba se ta prije spustit nizbrdo. Ako ne mo hodat, zovi helikopter. Ako nema para za helikopter, iznajmi jaka. Dogodi se i to da nema jaka u blizini, ili bolesnik ne moe podnit truckanje, i onda je jedini spas tvoj nosa. Zato nije dobro i u Himalaju ako ima priko sto kila. Stokilae ne vole ni jakovi ni erpe. ang phu i Mladi i atraktivni osvaja Everesta siovija je ka najsposobniji penja meu erpama, i moga je bit s curon s kojon je tija, ali on je volija samo svoju Ang Chu-ten. Posli sinia napravija joj je i erkicu, ali nju nije nikad vidija... Na istome kultnome popisu di Stipe Boi ima broj 87, Ang Phu je broj 63. A znate li ko je iza Ang Phua, ko je broj 64? Himalajski "Kralj" glavon i bradon, znameniti Reinhold Messner. Ri je, naravno, o legendama meu prvih 100 osvajaa Everesta. Poznato je da se erpa Ang Phu popeja na vrh isti dan kad i Stipe, 15. svibnja 1979, ali injenicu da je na listi 24 mista isprid njega objanjava to ta je on u tome tada uspija - drugi put. Everest je Everest, ali dvaput je dvaput. Ang Phu je tek drugi ovik kojemu je uspilo Everest osvojit dva puta. Zanimljivo je spomenit ko je bija prvi dvostruki osvaja. Prvi "double Chomolungma" ostvarija je, dakle, takoer erpa, Nawang Gombu, koji je slavija s prvin Amerikancen Whittakeron 1963. i prvon in-dijskon ekspedicijon 1965. (bija je 11. i 17. ovik na Everestu, u jednoj osobi!). Iskopa san podatak da je Nawang Gombu sin erpani Lhamu Kipa, starije sestre Tenzinga Norgava! Tenzing je, dakle, zapravo Nawangu bija - ujak. Aristokratska

familja Nawangova oca nije odobravala vezu s Tenzingovon sestron, koja je bila iz familje radnika na njihovu imanju. Slavni "doublemaker" Nawang Gombu je, u doba dok ovo pien, jo iv. Bija je bliski suradnik pokojnoga ujaka Tenzinga, tavie naslidija ga je na mistu direktora kultnoga Himalajskog planinarskog instituta u Darjeelingu u Indiji. Ia je u penziju 1999. godine, ali je zadra misto savjetnika. Stane Belak-rauf, teak ovik, ali vrhunski penja. U zimu 1995. poginija je u lavini u Julijskin Alpama. Ang Phu nije ima ujaka koji bi ga gura, ali postoji puno drugih slinosti. Recimo, u obitelji mu je takoer izbila afera oko zabrane braka. Roditelji su bili protiv njegove najdrae, zato ta je bila siromana i nedovoljno ugledna za njega. Ljubav njegova ivota zvala se Ang Chuten, i plod njihove veze, zbog koje su mu roditelji urlali i tili ga se odre, bija je mali Mingma Norbu, njihov voljeni sini. Svaka mogunost da ljubav erpe Romea i erpani Julije ipak bude okrunjena brakon izjalovila se kad je Ang Chuten obolila od postporoajne depresije i namrtvo se posvaala s njegovima. Ang Phuovi roditelji zabranili su ikakav daljnji razgovor o moguen vjenanju. Prvi put se Ang Phu domoga vrha u austrijskoj ekspediciji koja je vladala Everestom toga svibnja 1978. godine, i to ka jedini erpa. On se s trojicon Austrijanaca uspija popet 3. svibnja, a prvi nakon njega na vrh je doa Re-inhold Messner (praen Peteron Habeleron) pet dana posli, bez maske. To je bija slavni prvi uspon bez kisika, udo koje je odjeknilo planeton. Messner je posta neviena faca u ilome svitu, a Ang Phu u svome rod-non kraju. Mladi i atraktivni osvaja Everesta slovija je ka najsposobniji penja meu erpama, i moga je bit s curon s kojon je tija, ali on je volija samo svoju Ang Chuten. Dva miseca nakon svibanjskog trijumfa napravija joj je drugo dite. U oujku sljedee godine, kad je Ang Chuten bila s trbujon do zuba, u osmon misecu trudnoe, Ang Phu je krenija u novu avanturu s jugoslaven-skon ekspedicijon. Ri je zapravo bila o Slovencima, koji su uzeli naega Stipu Boia zato jer je ve tada bija sjajan penja s vrhunskin rezultatima. Ang Phu je izljubija osmogodinjeg sinia Mingmu, trudnu Ang Chuten, te joj pogladija trbuj u kojem je bila mala neroena erkica. Krenija je u svoj drugi uspon na Everest. Zanimljivo, ispoetka nije bilo predvieno da bi on uope upa u navezu za

vrh, ali je molija Slovence da ga ubace, pa su mu se smilovali i uvrstili ga u drugu navezu, u kojoj su bili Stane Belak-rauf i Stipe Boi. Trinaestog svibnja na vrh su dola dvojica iz prve naveze, Andrej trem-felj i Nejc Zaplotnik. rauf, Stipe i Ang Phu uspili su do do Logora 5, ali in je voda ekspedicije karja priko radija 14. svibnja savitova da se vrate, jer je vrime bilo loe, a nisu niti imali dosta kisika. Popodne se vrime, meutim, popravilo i Ang Phu je nagovorija svoje erpe da iz Logora 4 donesu jo kisika. 70 ang phu 114 U zoru 15. svibnja Stipe je veza dereze (naprave od elinih iljaka koje se veu na cipele, a slue za penjanje po ledenim strminama) i uzeja ruksak sa dvi boce s kisikon, svaka po est kili. Stavija je jo masku za disanje i krenija. Proli su kroz Crnu stinu do utog pojasa. Belak je odjedanput poeja strano betimat, pokvarila mu se boca s kisikon. Snalaljivi Stipe je pljuvakon, koja se odma smrzla, zatvorija rupicu na ventilu raufove boce i tako mu popravija kvar. Nastavili su uspon kroz uti pojas i izali na greben. Nadesno se, strmo pod njima, ruila Juna stina. Stipe je posli grebena krenija malo lakin puten, kroz kuloar Hornbein, a Belak je bisnija, jer je isplanira do do vrha na drugi nain, odnosno do kraja slidit greben, ba ka ta su to uradili tremfelj i Zaplotnik dva dana prije. Stipe mi je posli pria o tim momentima: Vidija san da Ang Phu sporo napreduje po grebenu i pripa san se da ovako neemo uspit sti do vrha. I ne bismo stigli, sto posto, da nian krenija prema Hornbeinu. To je bila odluka koja mi je spasila ivot. rauf je za njin vika i betima, ali Ang Phu ga je slidija, pa slovenski pe-nja nije ima drugog izbora nego krenit za njima. Slavlje na vrhu Everesta: Ang Phu i Stane Belak-rauf. Samo dan kasnije dolo je do tragedije 7*1 himalaja Nawang Gombu, legenda. Neak Tenzinga Norgava, prvi ovik koji se dvaput popeja na Everest 72 ang phu 114 Uli su u kuloar i penjali se njime prema Amerikon skoku. Bili su ve na 8600 metri. Polako su napredovali, i drali se zaleenih

pukotina za koje bi se vatali ili u koje su, ako je led bija deblji, zabijali otrice cepina. Ang Phu je puva, stenja i tija odustat, ali ga je Stipe nekako ohrabrija. Konano su se nali na blagon, idilinon grebenu pod vrhon. Stipe je skinija masku za kisik, koja se zaledila. Prije je vodija malu trolanu skupinu, a sad je radi toga zaosta. U jednome trenutku diga je glavu i vidija raufa i Ang Phua kako stoje na vrhu. Uspili su! Skroz je zaboravija na oprez i zadnje korake napravija uspravljen, ka da se penje na Marjan. Plaka je od veselja. Ostvarija mu se san... Koraknija je i to je bilo to: posljednji korak do najvie punte Zemlje! Zagrlija je prijatelje. Belak je neto petlja oko zastavica, a Ang Phu se veselija ka malo dite. Jedna od ritkih Ang Phuovih slika pokazuje ga nasmijanog na vrhu Everesta, s dignutin cepinon u ruci, dok Stipe stie zastavicu planinarskog drutva "Mosor", prikaenu na cepin. Javili su radijon u bazu: Na vrhu smo! karja in je estita i odma posli toga napomenija da ta prije krenu natrag. Jer, opet je poelo nevrime. Kad su krenili u silaz, oale su in se punile snigon pa su ih morali skidat. Vitar ih je iba i punija in oi ledenin krista-liima. Stipe je u jednome momentu shvatija da su mu se trepavice sledile i zalipile jedna za drugu. Nita nije vidija. Dra se jednon rukon za stinu, a drugon pokuava odlipit trepavice. Ang Phu se nije zna dobro penjat u stinama, a kamoli sputat. Bili su oajni, ali morali su bit strpljivi da bi preivili. Tribalo in je vie od po ure da bi svladali samo pet metri visine. Ispod tek napadalog sniga u koji su propadali bile su strme kamene ploe, skliske i opasne. Pogrean korak znaija bi pad u provaliju. No ih je zatekla na visini od priko 8300 metri. Iskopali su platformu u jednome udubljenju na stini, lako, jer je snig bija prhak. Lampadina privrena za Sraufovo elo svitlila je desetak minuti, a onda otkazala. Bili su u potpunoj tami, na stranoj ladnoi. Samo petstotinjak metri ispod najvie toke svita. Radio je crka, baterije su otkazale. Sami u paklu. erpa je procidija: We will ali die! i onda poeja ponavljat budistike mantre. rauf je malo betima, pa presta. Sva trojica su drali u himalajskoj noi, dok ih je uasna studen grizla. Beskrajno dugo su ekali spasonosnu zoru. Minuti su prolazili ka dani, sati ka godine.

73 rauf i Ang Phu: od velike trojke na vrhu ostaje samo na Stipe Konano se, posli miljun godina, douljala zora. Preivili su stravinu himalajsku no. Ukoeni od ladnoe, krenuli su stinon, i muno se smrznutin udovima pridravali da ne padnu. Strmina je pritila, a ispod nje dozivala je golema praznina. Dvi iljade metri nie vreba je ledenjak Rongbuk, koji ka da je eka rtvu. Drei se kuloara, sritno su sili na laki teren. Odjedanput je Stipe cili protrnija: s noge mu je otpala dereza! Onda su dereze bile loije kvalitete nego danas, i puno ee se dogaalo da otpadnu. Ali di ba sad kad se bori za ivot? Jer, bez jedne dereze nije ima anse. Srion, u trenutku kad mu je ispala, rog cepina bija mu je zabiven u led. Doviknija je raufu, koji je upravo s Ang Phuon zamica iza jedne stine, da mu nekako donese derezu. Slovenac je mahnija i neto viknija. Malo posli Stipe je vidija jednoga pe-njaa kako napreduje prema njemu. Prvo je mislija da je to rauf, ali onda 1 74 ang phu 114 je vidija da je ri o drugome lanu ekspedicije, koji je s jo dvojicon stiga u pomo iz Logora 5. Pomoga je Stipi vezat derezu i dava mu je kisik. Doli su do druge dvojice iz spasilake ekipe. Stipe ih je veselo pozdravlja, ali jedan je od njih umisto pozdrava zagrobnin glason reka: Ang Phua vie nema! Otiao dole, okliznuo se! Stipe je doivija ok. Kasnije mu je Slovenac ispria kako se to dogodilo: raufu smo dali aj i rukovali se. Malo iznad njega bio je Ang Phu kojemu smo takoer ponudili aj. Napravio je korak da bi siao blie nama, ali onda je za neto zapeo i kliznuo po strmoj, zaleenoj padini... Slovenci su mislili da e se erpa uspit zaustavit, ak je izgledalo kako je uvatija cepin da ga zabode u led i tako zakoi, ali mu je cepin naalost ispa. Luakon brzinon klizija je niz kuloar i odletija gotovo dva kilometra nie, na ledenjak Rongbuk. Nije ima nikakve anse. Sili su u bazu di su svi pokuavali utjeit oajnog Stipu. Tuga za Ang Phuon misala se s veseljen zbog uspjeha.

Sutradan je u bazu stigla ogorena rodbina pokojnog Ang Phua. Bilo je tekih rasprava, a naroito je bisna bila Ang Phuova sestra, kojoj su svi uzalud pokuavali objasnit da niko nije kriv za tragediju, nego da se on sam nesritno okliznija kad se vraa s vrha. Sestra se smirila tek kad su joj obeali odtetu. Idueg je jutra gotovo veselo prikupljala opremu koju su joj poklonili. Brzo je prealila bidnoga brata. Stvar se stiavala, i mogli su krenit nazad. Svi su se skupili oko malog ortena (neka vrsta budistike kapelice) od naslaganih stina, i popili po jednu rakiju za Ang Phuovu duu, po erpaskon obiaju. Gleda san svojedobno slike Ang Phuova ortena i mladoga Stipu kako stoji uz potresni kameni spomenik. Zamilja san himalajsku pusto oko ortena, tuan krajolik ka mizanscenu tragine prie o poginulome erpi... Kameni orten sad san i ja obia i dotaka, na trnovitome putu od Gorak Shepa do Baznog logora Everesta. Prije toga vidija san i upozna tri ene razliitih generacija koje su ostale iza Ang Phua. Njegovu nevinanu enu i najveu ljubav Ang Chuten. Njegovu er koja nikad nije vidila oca, Yang-chen. I njegovu slatku unuicu Ang Phuti, koja se zove ba po didi i koja bi, da je Ang Phu iv, sigurno bila njegova mala miljenica. Da je barenko moe vidit, kako je slatka, pametna i mila! Sigurno bi se sritno nasmija s neba iznad Himalaje. 75 er palog erpe | Gleda san stipu glupo, otvorenih usta. Kako mi to nije odma reka7 Skoro smo otili, a da ni sliku nian okinija! Pa ovo je krv Ang Phua! er koja nije vidila au, Stipinoga "kompadrea" iz mitskog uspona... Yangchen ima trideset godina, i prodaje suvenire. Ima tandove na vie mista. Prvo je nabavljala suvenire od Tibetanki, pa ih prodavala u Kyan-gjumi, uz stazu kojon prolaze trekeri i penjai. S vrimenon je shvatila da je maloprodajna mara premala, pa se i sama dala u proizvodnju. Zna malo engleskog, dovoljno za sporazumit se. Simpatina ena pametnih oiju, ali s obiljen bora od briga. Previe za 30godinjakinju. Oca nije nikad vidila. Odrasla je u tekin uvjetima, i nauila se na trud i rad. Nian odma shvatija ko je zapravo ona, jer mi generali nisu nita unaprid rekli. "Posnimit emo tu neke nae prijatelje za film, pa emo uzest u Kyan-gjumi dan odmora".

Nije mi bilo neobino ta se Slovenac i Stipe srdano javljaju eni s dite-ton, jer na Himalaji imaju bezbroj prijatelja. Osobito Slovenac, koji prijateljice ima u svakome selu. Sve su to simpatine ene koje su veinon istodobno vlasnice svratita ili restorana di Slovenac dovodi grupe trekera. Ko zna odakle ovu znaju? Raznjeija san se kad je Slovenac izvadija vriu igraaka za malu erkicu prodavaice suvenira. Gospoa Cveta je u Sloveniji spakirala udovite slikovnice, lutkice i posebno lipu svirajuu igraku koja je proizvodila prekrasnu, zvonku melodiju. Malena je hipnotizirano gledala u igraku, a onda se iroko nasmijeila i grleno izrazila zadovoljstvo. Koliko godina ima vaa erkica? pita san enu, a ona mi je pokazala prstima: Pet. Zapravo, pet i po. * Slovenac je pria s njima, Stipe ih snima, pa san pinku prieka da ne ometan. Kad su zavrili, pita san Stipu zna li mi re kako se zove malena. To ti je Ang Phuti reka mi je on: Unuka od pokojnog Ang Phua. Zove se po didi. A ova ena joj je mater, Ang Phuova er. Gleda san ga glupo, otvorenih usta. Kako mi to nije odma reka? Skoro smo otili, a da ni sliku nian okinija! Pa ovo je krv Ang Phua! er koja nije vidila au, Stipinoga kompadrea iz mitskog uspona. Odma san poeja kljocat, a kako ih je slikava i Slovenac, te Stipe istodobno snima kameron, maloj i materi bilo je ka da su Angelina i Shiloh Nouvel usrid napada papa-razza. Stiga san se sprijateljit s Ang Phuovon eri, a jo vie s unukon. Yangchen me pozvala u kuu, di me uvela s toplon dobrodolicon. Radoznalo san gleda ta ima unutra, i nian pazija. Odma na vratima silno san bubnija glavon u preniski tok. Sageja se jesan, ali ne dovoljno. Zveknija san templima, to jest gornjin dilon glave, BONG! Noge su mi nastavile hodat, a glava se zali-pila za drvenu gredu. Prisiklo me, zamantalo, skoro san se opruija po tleju. Yangchen se pripala i uvatila me za nadlakticu. Nian se bija moga suspre-gnit i, kad san puka glavon u gredu, glasno san zastenja od bola. Ala srama. U gostima mi se i ranije znalo dogaat slinih stvari, ali jo puno gorih. Jedinstveni primjer za to je Dan velike dvostruke sramote, kad san bija na veeri kod danas pokojnog Branka Lipanovia, uvenog enigmata. Doa san, dakle, prvi put u goste kod svoga tadanjeg glavnog urednika, u njegov zagrebaki stan. Bija san mlada enigmatska

zvijezda, Dalmatinac ka i on, pa je valjda tija da se zbliimo. Moe bit da je bila negdi 1984. ili 1985. Nekoliko miseci prije toga bidnoga ga je kolpalo i u tinelu je ima tra-mac sa dva utega, s kojima je vjeba da mu ne bi skroz uvenili miii. Sian se kako mi je pria da je modani udar dogaaj o kojemu bi se tribala napisat knjiga, da je sve bilo u bojama, i da ga nije nita bolilo. Tadanja ena Dina, koja ga je posli ostavila, spremila je super veeru, a na kraju je posluila i au viskija. Ja nikad prije nian vidija surogat za led, odnosno one plastine kuglice u kojima je ledena voda. Zna san da postoji neto takvo, ali nian nikad prije naletija na to. Kad san bija mlai, volija san progucat led iz pia, pa san tako proguca i kuglicu leda iz ae s viskijen. Moete zamislit koliko san se okira kad san zagriza i shvatija da to nije led, nego plastika s ledenon vodon. Ali sad san 78 er palog erpe 115 bija u problemu. ta s kuglicon u ustima? Prebaciva san je s jedne strane usta u drugu, da jor Branko i teta Dina ne bi vidili ta san uinija. Oni su, meutim, ubrzo shvatili da kuglice vie nema u ai. jor Branko me gleda kroz svoje debele oale i pokuava dokuit jesan li toliki debil da san mu izi-ja plastinu ledenu kuglicu ili je ona ipak jo u ustima. Na kraju su oboje uviavno okrenili glave, ka fol prema televizoru, ne bi li ja nekako rijeija problem. Bre-bolje san, ta san neujnije moga, ispljuni-ja kuglicu nazad u au, ali ona je svejedno pri padu natrag u viski proizvela glasno i sramotno bu! Ubrzo nakon toga oprata san se od domaina, jo crven od srama, i za-hvaljiva na divnoj veeri. Ia san unazad i rukova se s njima. U jednome momentu, ajme, sta san nogon ravno na jedan od ona dva utega, koji se naglo zakotrlja. Izgubija san ravnoteu, te na utegu ka cirkuski akrobat zanera prema straga. 79 ena od Slovenca spakirala je za malu erpani cilu vriu poklona. Ang Phuti je gutala er palog erpe 115 Na vlastiti uas zapeja san nogon priko noge, skliznija s kotrljajueg utega i like a rolling stone tresnija svon snagon leima ravno u komodu iza sebe. Razbija san staklena vrata komode i nekoliko primjeraka finoga kristala u iljadu komadia!

Interesantno, nian se nita isika vazama i aama, jedino san dobro nabija lea. Posli san dugo ima veliku lila modricu. U trenutku pada uvatija san raskolaene oi gospoe Dine pune nevjeri-ce i uasa. Sad je gotovo identino oi raskolaila i Yangchen. Sva sria, Stipe i Slovenac nisu nita vidili, sidili su vanka za stolon i pili aj od limuna. Opalija san se u dil glave prekriven koson, pa mi je povelika voka bila odlino maskirana. Za ovu ozljedu glave u kui Ang Phuove eri krivo je njezino plemensko praznovjerje. erpe, naime, viruju da se mrtvaci povremeno znaju vratit u stvarni svit, i da onda lutaju ka zombiji po selima. Svoje zombije zovu "ro-lang". Oni mogu u u kuu i muit ive ljude, u elji da od njih takoer stvore zombije. Bilo kako bilo, jedna od slabosti "rolanga" je ta ta se, prema narodnoj predaji, ne mogu saginjat. Zato se ponistre erpaskih kua tradicionalno ne rade velike, ka ni vrata, koja moraju bit niskog ulaza. Zombi ne moe u u stan i ivi ljudi su neko vrime sigurni, bar dok ne izau iz kue. Vidija san Yangchen jo jedanput, kad smo se vraali nazad, prema Lu-kli. Mlado i ja sluajno smo naletili na nju puten. Veselo je kliknila i uvatila me za ruku. Nije nan dala i naprid dok nismo neto pojili i popili. Pogostila me bolje nego svojedobno Lipanovii. Na kraju mi je poklonila masu svojih lipih malih suveniria. Pitala me koliko iman die. Kad je ula da iman tri sina i malu er koja je samo dvi godine starija od njene Ang Phuti, nadarila me pustin ogrlicama. Mlado je tu loije prosa, jer nema dicu. On je dobija samo jednu ogrlicu za sebe a vie e, rekla je, dobit kad dovede enu. To je onda objasnila i okupljenin kurjoastin babama susidama, na njihovu jeziku. Na to su sve babe, skupa s Yangchen, pukle u smij. Uvatile su Mlau u ir. On je to viteki podnija, nasmija se i on. Predloija san da mu one nau kakvu lipu erpani, na ta je nastalo ope oduevljenje. Obeale su da e mu za idui put spremit nevistu, lipu i dobru erpasku curu, koja jo za untu moe nosit na leima osandeset kili. 81 krava perava Mlado je zgrabija fotoaparat i proglasija: "Ovi jak je ista moja biva krava Perava. Ien ga slikat, da mi mater vidi kakve su krave ovde u Nepalu!"

Dogodija se mirakul i "Perava" se zaljubila u Mlau. Pratila gaje posvuda po Kvangjumi i gledala ga telein pogledom Gnjavija san legendarnog himalajca: Stipe, di su vie ti jakovi? Oe li brzo? * Sa suprotne strane staze, naime, dolazija nan je samo poneki zobki. Mlado nikako nije moga zapamtit ime toga goveda, zva ga je "zombi". ekaj, budi strpljiv, tek smo na 3200 metri. Jakovi bi se mogli pojavit negdi kod Kvangjume. I pazi na rogove zobkija. Kad prolazi kraj njih, a ne mo se odmaknit, uvik ih malo pridri za rogove, da te ne odbace doli u ponor uija me Stipe. Veliki momenat dogodija se neposredno prije ulaza u Kvangjumu, na visini od 3530 metri, kako je Stipe i proreka. Evo ti jak! mirno mi je priopija. Pogleda san i - jes! Dlakav i rogat, prema meni je ia moj prvi jak u ivotu. Bija je kafen i ponosit, pravi pravca-ti jak prvak. U Kvangjumi je bilo jo Jakova, a posebno mi se svidija jedan veliki, ta se mota oko ulaza u nae svratiste. Posli san dozna da je to osobni jak vlasnice svratita. Mlado je zgrabija fotoaparat i proglasija: Ovi jak je ista moja biva krava Perava. Ien ga slikat, da mi mater vidi kakve su krave ovde u Nepalu! Dogodija se mirakul i "Perava" se zaljubila u Mlau. Pratila ga je posvuda po Kvangjumi i gledala ga telein pogledon. Kad san vidija kako mu je privrena, pita san naega sirdara (efa nosaa), moe li sredit da nakratko zajaen nekog jaka, na ta me ovi zapanjeno pogleda i reka: Nouuu! Veri, veri denderous! I Stipe me udno gleda kad san mu reka to za jaka. Oni ti imaju opasne rogove, zna? upozorija me: Osim toga, jahanje jaka uope nije potrebno. I nije pametno. Pobunija san se: E, naa se pravi ko e govorit ta je pametno, a ta nije. Ni manje ni vie nego Stipe Boi! Slovenac se na to nasmija: Prav si povedal! Stipu je, posli san shvatija, nerviralo to ta san ja proglasija kako elin bit prvi Hrvat koji je jaha na jaku. Naposljetku je reka: Inae, ja san ve jaha na jaku. I to ne ovako za zezanje, za slikanje, nego zbilja, kroz cilu jednu himalajsku planinu! Stvarno? razoarano san reka: A nita, na u nekog bilog jaka, pa u barenko bit prvi Hrvat koji je jaha na bilon jaku!

Stipe je slega ramenima: I moj jak je bija bili. Ima slika u novinama kako ga jasen. 84 krava perava 116 Ala ovoga Stipe Boia! Od njega ni u emu ne mo bit prvi. Uz to je jo iz Splita, pa ne mogu bit ak ni prvi Splianin koji je jaha jaka. Bit u, dodue, prvi s Meja, ali to mi je slaba utjeha. Nije vano! izjavija san odluno: Bit u drugi Hrvat na jaku, ili peti, esnaesti, uope me nije briga, ou samo zajahat jaka i gotovo! Nita me ne moe zaustavit u tome, makar izdahnija na rogovima! Moj jak sudenik u tome je momentu bija danima i desecima kilometri daleko od mene, na iljadu i po metri veoj nadmorskoj visini. Nije ni slutija da stie neustraivi Kroejn rajder. Zanimalo me bi li moga zajahat jaka, na ta je sirdarreka: Nooou! Veri denderous! 85 f, a ne p! | Dozna san kako je aa od Ang Phuti neki nosa kojega ni Slovenac ni Stipe nisu nikad vidili. Zakljuili smo da je bidna Yangchen prvo ostala bez oca a da, eto, nije uspila na ni mua, pa tako ni Ang Phuti nee imat tatu uza se... Pokojni dida ivi kroz nju. ak je i njihovo ime isto. On se zva Ang Phu, ona Ang Phuti, po njemu. Ima mamu Yangchen i baku Ang Chuten. I barba Stipu iz Hrvatske koji dolazi i donosi joj darove. Ona je zasad jedini nastavak loze Ang Phua. Sin Mingmu Norba, brat od Yangchen, posta je lama i, nakon kratkog boravka u uvenome samostanu u Tengbocheu, ve se gotovo 20 godina koluje u zahtjevnome budistikon uilitu u Indiji. Prominija je ime u Gvurmed Lo-den Sherpa i ivot je posvetija Budi. Sad mu je 38, doa je prid kraj kolovanja (jo samo godinu-dvi), i gotovo su nikakve anse da ikad zasnuje familju, jer bi prije triba odustat od poziva lame. A njegova jedina sestra Yangchen zasad ima samo Ang Phuti. Mama i baka priali su petogodinjoj lipotici o didi, velikome junaku koji se davno popeja na vrh svita, pa ga je Boica planina uzela sebi. erpaska princezica ponosna je na svoga didu. U Nepalu dica kreu u kolu sa pet godina, pa tako i malena Ang Phuti ve nosi boru na skini i pjeaci uzbrdo do poznate Hillarvjeve kole u obli-njen Khumjungu. Zna slova i krasno crta. Ponosna Yangchen onila mi je pokazat erin crte. Nacrtala je plavoga jaka i mamu koja stoji kraj njega i

u ruci dri neki nakit, sad je li ogrlica ili braolet, to nian moga razaznat. Naranaston bojem bilo je naslikano sunce u kantunu papira, isto onakvo sunce kakvo nacrta i moja erkica. Ang Phuti se malo zasramila od mene, pa je utekla iza matere i povremeno provirila. Pogledala bi me onako iskosa, na brzinu, ka ta gledaju sve slatke male curice na svitu. Kad san je prvi put vidija, ono kad joj je Slovenac dava poklone, odma me osvojila. Bila se posli neto rasplakala, ali i dok je jecala imala je nekog stila, nije zvuala razmaeno i iritantno ka neke curice njene dobi kad plau. Pita san tada generale di joj je otac, je li joj se mater udala, a oni su slegli ramenima. Dozna san kako je aa od Ang Phuti neki nosa kojega ni Slovenac ni Stipe nisu nikad vidili. Zakljuili smo da je bidna Yangchen prvo ostala bez oca a da, eto, nije uspila na ni mua, pa tako ni Ang Phuti nee imat tatu uza se. Stipe & Slovenac su u Khumjungu, u novoj kui babe Ang Chuten (kuu su joj oni dilon i financirali) skupa s Yangchen priali o svemu, pa su usput pitali za oca od male. One su brebolje odgovorile da "mu od Yangchen" dolazi i brine o Ang Phuti. Znai, valjda se ipak udala? Ali injenica je da Slovenac svako malo prolazi kroz Kvangjumu, jer je nonstop na Himalaji, i da uvik doe kod Yangchen. Mua joj, meutim, jo nikad nije vidija. Sedmicu dana kasnije, kad smo Mlado i ja na povratku u Luklu sili u njih u Kvangjumi popit aj, Ang Phuti se manje sramila. Namamija san je foto-aparaton, i to tako da san joj na displeju pokaziva njene slike od proli put. Sila je do mene i gledala se s tipinon enskon znatieljon, a najvie se oduevila fotografijama babe Ang Chuten kako guli kumpire. Pokazivala je prstien babu na ekranu aparata i neto govorila materi, koja je priko nje virila u slike i smijala se. Malena je zvala i babu, koja se takoer zatekla u Kvangjumi, pa su sve tri generacije gledale u displej moga fotoaparata i veselo se cerekale. Morat u poslat ovi libar po Slovencu u Kvangjumu, da mi se prijateljice vide na fotografijama, ka glavne junakinje "Himalaje". Cilo vrime gleda san malu Ang Phuti, pravi himalajski bomboncin. Onda bi je zva: Ang Puti! Ang Puti! Najmanje desetak puti san je tako zazva. Tako me Stipe nauija, reka mi je da se mala zove Ang Puti. Ili san ga ja krivo razumija, ta je lako mogue.

Primijetija san da se mater i baba svaki put ka malo trgnu i udno pogledaju kad je zovnen. Nian, meutim, obraa panju. Tek posli san shvatija koliku san greku napravija. 88 f, a ne p! 117 Na drugi sirdar Dipendra, koji se s Mlaon i menon vraa cilin puten nizbrdo, prieka je da se maknemo iz Kvangjume pa mi je onda, pet minuti nakon ta smo otili od Yangchen i njene matere i ere, obzirno reka: "Ju nou, d nejm of d liti gerl is not Ang Puti. i iz Ang Futi, P-H-U-T-I!". Aha, ita se sa F, znai reka san: dobro, aj mi je ta san je krivo zva, ali nema veze, samo je jedno slovo u pitanju. Dipendra je zasta na stazici, pogreba se po glavi i objasnija: Stvar je u tome ta znai ri 'puti'. To vam je, hm... i onda je akon live ruke formira krug, a kaiprst desne ruke ispruija, pa ga vie puta uzastopce gurnija naprid i nazad kroz rupicu od live ake. Zatim je pokaza na rupicu, pa se nakesija: Puti! Ajme! Zemljo, otvori se! Moju novu malu prijateljicu, neodoljivo simpatinu erpani, vridnu uenicu i pametnicu, umisto njezinin pravin imenon koje je dobila po slavnome didi, isprid matere i babe uestalo san zva - "Ang Pikica"! Koje li sramote. Pokrija san nasrid staze oi rukama, potpuno oajan, pa me Dipendra uvatija tjeit: Nee vam Yangchen nita zamirit. Zna da ste stranac, da ne znate jezik. Samo neugodna sluajnost, nita drugo. Nije me moga utjeit. To glupo, glupo slovo P! Betima san sriu, jakove, jetije, a posebno erpe. Od svih moguih kombinacija slova za enski spolni organ izabrali su ni "guti" ni "muti" ni "ruti", nego ba "puti", samo da se ja osramotin i sve pokvarin. U puti mile matere! Stipe je snima kameron, a Slovenac i ja slikavali: mala' Ang Phuti osjeala se ka Shiloh Nouvel 89 zmajeva kima | Okamenjene gliste7 Dragulji koje su odbacili bogovi7 Voe otpalo sa Stabla elja7 Govna svete mitske ptice Garude7 Meni se najvie svia peta teorija postanka, ona da je "zi" zapravo okamina kime drevnoga zmaja... Puno posli, kad smo u Dugopolju kod Mladena sve u esnaest glodali janjca, Stipe je oko moga vrata vidija lipu arenu ogrlicu koju mi je dala Yang-chen. Reka mi je:

 Ovo ti je njihov najsvetiji i najvridniji kamen, zove se 'zi'. Kad bi ovo bija original, vridija bi deset iljada dolari, najmanje! A i kopija je vridna, ovisi o kvaliteti izrade. Deset iljada dolari? Odloija san pirun i skinija ogrlicu s vrata. Sa strane su bila po dva lipa zelenkasta kamena. Nian mineralog, ali to su oito bili tirkizi. Blie centru bila su dva crvena koralja. "Mnogo znai za moj ivot draga"... to su pivali "Crveni koralji". U sredini je bija sjajnocrni kamen, s bilin prugama po sebi. Zainteresira me taj zi pa san prouija ta o njemu pie u librima o erpama koje san donija iz knjiare u Namche Bazaaru. Zi izgleda zebrasto. To je tamnokafeni ili crni kamen s bilin prugama i kruiima. Libri kau kako je porijeklo kamena, koji tuju svi Tibetanci, donekle tajnovito. Zi je priroda ukrasila razliitin simbolima: krugovima, ovalima, kvadratima, valovima, crtama... Vridnost i kvaliteta kamena esto se odreuju brojen okastih kruia (zi-mig). Devetooki zi smatra se najvridnijin, erpani ga gledaju pohlepnije nego nae ene dijamante. zmajeva kima 118 Moe se nosit sam na ogrlici, a dobro se slae s koraljima i tirkizon. Koralji su inae churuk, a tirkiz yu. Kad san ve prije spominja "Crvene koralje", onda su ova ovde dva tirkiza zapravo "Yu grupa"! Viruje se da zi nosi sriu i da titi vlasnika od sveg zla. Posljednjih godina rairila se izrada imitacija, od razliitih materijala, sa sve kvalitetnijin tehnikama izrade i sve vie slinosti originalu. Zanimljivi su i dosta raznoliki mitovi i teorije o tome kako je nasta zi. Neki kau od okamenjene gliste, neki od dragulja koje su odbacili bogovi. Trea varijanta kae da je ri o vou otpalome sa Stabla elja, a etvrta da su to zapravo govna svete mitske ptice Garude. Ja san inae odlian s Garudon, volimo se jo od prvog moga boravka u Nepalu, kad san se slika s njon na glavnin trgovima Katmandua i Patana, pa neman nita protiv toga da cili ovaj sluaj bude interpretiran ka da me posrala sria. Na kraju krajeva, ovik moe sam izabrat koja mu se teorija najvie svia, a meni je najbolja ona da je zi zapravo okamina kime drevnog zmaja. Ne znan oe li mi donit sriu, ali svejedno ga rado nosin. Svojin rukama mi ga je oko vrata stavila Ang Phuova er... 93

SUZe Gleda san zagrljaj stare erpani i himalajskog velikana, zagrljaj pun tekih emocija, s monin planinama u pozadini. Sad mi je aj ta nian totoaparaton dokumentira ovu scenu ka iz antike tragedije. ivot legendi ine vrhovi uspjeha i srie, ali i ovakvi zagrljaji tuge. Ang Chuten, nesritnu zarunicu erpaskog viteza Ang Phua, upozna san uplakanu. Kad je vidila Stipu kako dolazi uzbrdo do njene nove lipe kue u Khumjungu, briznila je u pla i potrala mu u zagrljaj. I Stipi je krenila suza. Moran priznat da mi je to bilo teko gledat. Zadnji put kad je bija ovde, naime, Stipe je posjetija Ang Chuten sa svojin pokojnin sinon Jokon. Sad je doa s ranon u srcu. Ang Chuten, koja je cili ivot provela u tuzi za Ang Phuon, te priko svoga gubitka bila povezana s dobrin Stipon koji ju nije zaboravija i zapustija, sad je nesritnon sudbinon dola na red da njemu izrazi suut povodon jo teeg gubitka. Slovenac joj je sve reka kad je zadnji put bija ovde bez Stipe. Gleda san zagrljaj stare erpani i himalajskog velikana, zagrljaj pun tekih emocija, s monin planinama u pozadini. Bija san potresen i nije mi palo niti na pamet da ih fotografiran u suzama. Sad mi je aj zbog toga ta nian dokumentira ovu scenu ka iz antike tragedije. Priu o ivotu legendi, ka ta je Stipe Boi, ine vrhovi uspjeha i srie, ali i ovakvi zagrljaji tuge. Babina kuina bila je uredna, ista i odlino opremljena. Na policama boice, ae, ikare, lonii, razni zaini... na stolu dvi te-rine s plavin i crvenin zmajevima. Da je ovo u nas, bija bi sigurno i koji miljeti, ali pari mi se da erpe ne znaju za vez i goblene. Na zidu je bila fotografija neke penjake skupine. Prova san ubrat je li na slici Ang Phu. Stipe je shvatija ta gledan pa mi je reka: Slatki mali susid od babe erpanue Nije ti on tu. Ovo je novija slika, vidi se po vrsti kolora. Dok su Stipe i Slovenac komunicirali s domaicon nekon udnon miavi-non pantomime i "nepali inglia", Mlado me turnija lakton i apnija: Vidi je, starica. A zna li ti da su ona i Stipe istih godina? ovie, stvarno! Pogledaj nju, izborana bakica, a onda pogledaj naega Stipu, jo ka momak. Ang Chuten nan je ispekla i ogulila kumpire, i to koliinu za cilu diviziju. Takoer je brino pazila da nan ne usfali aja. Iz

pristojnosti san popija prvu alicu, pa drugu, a onda san treu ipak odbija, nian vie moga. Da se Ang Phu nije okliznija kad je ia uzet aj od Slovenca, moga je sad ovde pit aj s nama. I on bi bija izboran, stari umorni himalajski dida, koji bi dosad vjerojatno ve ima 12 uspona na Chomolungmu. Ali bija bi iv, uz svoju voljenu. Da i ne govorimo o tome koliku bi sriu utija da moe poljubit onu slatku unuku. Da je proveja zadnjih trideset godina uz svoju enu, ne bi ni ona bila ovoliko izmuena i izborana, sigurno. Imali bi sritan i ispunjen ivot, sa svojon dicon i unucima. Zato se okliznija, zato nije pazija? Naalost, tako je to. Samo jedan krivi korak dovoljan je da suze onih koji te vole, i onih koji bi te volili, teku generacijama. Baba nas je nutkala kumpirima, ali posli onoliko aja napuva san se i us-pija san izist samo dva. Mogu ak re da su mi onako s koron, kako san ih izija prvu veer, bili ukusniji. 96 mater&horn I Nemoj mi to govorit" protestira san, brino pazei da ne ugazin u govno od jaka isprid sebe: "pa nee valjda skinit sliku od matere da bi stavija sliku od Everesta7" "Ma ne, koja mater7", nasmija se: "Reka san Matterhorn!" Marira san uzbrdo, hura-hura! Sad mi je dobro dolo ono ta san nosija Tiranosauricu, pa ak i Papuicu (68 kg), na pleima junakin. Kvangjuma je zbog estokog tempa brzo ostajala ispod mene, sve manja i manja. Mlado je klipsa za menon i prigovara: Nemoj tako urit! Kad se ide uzbrdo, triba pomalo, bar na poetku. Onda se posli moe dodat malo gasa. Ubit e se ovako! Ali nian se ubija, ak ni umorija. Dopizdilo mi je vie beskrajno hodanje u laganome tempu, od kojega su mi patila kolina i njuti. Da mi se bilo zatr-at po Himalaji, spasija bi se. Trenira san trei, a ovi me ovde tiraju da ho-dan po devet uri od bote. To nije isto. Za treking se triba spremat iskljuivo hodajui. Teko san falija, mora san vie puti i na Mosor i pinit uz planinu, a ne trat od Vidilice do sv. Jere i nazad. Lako da je tih devet uri hodanja kompletan tramak za jedan dan. Ma kakvi. Posli prve ture doputeno je, siate se, pojist juvu, pa onda opet bolesna hodaina! Onako totalno polomljen, satrven i krepan, ide se u boj, u boj, za ivot svoj. Aklimatizacija. Jedan od najeih pojmova na Himalaji. I zvui opako. Mrzija san je pa san izmilja zamjenske rii, i tako nasmijava ostatak ekipe. Jedan dan bila je "amortizacija", drugi "akreditacija", ali najvie uspjeha po-stiga san sa - "alimentacija".

Rano jutro na planinskon putiu Ne morate, nije obvezno! ponavlja je svaki put Slovenac: ampak to je glavna stvar za zdravje. Ko prihaja na visino, je potrebna se ena tura hoje. Takrat lahko prenese visino. Zato se nikad nian bunija, nego bi bez rii opet baciva ruksak na umorne kosti, pa sa tapovima klapa-klap uz brdske putie, priko stina i stinuga, po umama i gorama Himalaje ponosne. Kad je partner Mlado ve zatraija, malo san usporija ritam hodanja, ali ne puno. Neka vidi Mlado da i mi konja za trku imamo! Moran priznat da me donekle tira i dipet, jer san jutros pritrpija uvredu. Cili san se zakarpu-nija, to su generali sigurno primijetili. Penjali smo se prema kui od babe erpanue, i Stipe je bija zadubljen u misli, a ja san ga stalno neto pila, ka i inae prvih nekoliko dana. Jebiga, dospija san ovde na Himalaju sa svojin idolon, tija san sve ut iz prve ruke, i prezent i futur i perfekt i pluskvamperfekt. "Stipe, reci mi ovo, Stipe, reci mi ono", tlaija san slavnog himalajca, a on mi je na sve odgovara s karakteristinon pacijencon. Onda san ga, stotinjak metri prije nego ta smo doli, pita: Mo mi jo jednom opisat, kako je ono Ang Phu tono strada? Tu san mu izgleda dodija, jer je sta i reka: Ali to san ti ve deset puta ispria! Ja san odma umuka, meutim priliku je jedva doeka Slovenac, koji je procidija kako "previe klepeen na uzbrdicama", i da bi bilo bolje da uvan snagu. Zatapja san i zakleja se u sebi da se Slovencu vie nijedanput neu obratit do kraja puta. Hudi! On meni da klepeen, jeba mu jak Boruta Pahora! A veinu puta je sa Stipon klepea ba on! ivota mi ako nisu troduplo vie meusobno priali njih dvojica, nego Mlado i ja. To ta bi ja bidan koji put neto zapita Stipu... Naravno da san zaboravija zakletvu ve nakon dva dana. I bolje da jesan. Ovi je Slovenac stvarno bija vie nego OK. Pametan ovik, simpatian, heroj Himalaje, a uz to strpljiv i uvik spreman pomo. Da nije bilo njega i Stipe, ja bi moga odma skoit u provaliju trodupli salto. Toga dana su na aklimatizaciju profii i amateri ili svak na svoju stranu: Mlau i mene, eto, dopalo je da se uspenjemo do visine od etri iljade metri i nazad. To je i meni i njemu bilo prvi put u ivotu na etri soma. Dotad nan je obojici limit bija 3800 metri,

njemu na Alpama, a meni u Peruu, na jezeru Titikaka (tako se originalno pie, ne Titicaca). ioo mater&horn I 20 Vrime je bilo lipo, sunano. Nije bilo zima, ali to se sve u Himalaji zaas promini, pa smo mi svejedno ponili jakete i lumbrele. Ilo mi je odlino, a vidljivost je bila sjajna, te san dopustija sebi luksuz da izmeu koraka povi-rin koji put prema Everestu. Oito je tamo gleda i Mlado, jer se odjedanput oglasija: Kad se vratimo u Katmandu, moran kupit sliku od Everesta i posli ga stavit u svoju dnevnu sobu. Sad mi je na zidu na slici... i onda je, onako iza mene, promrmlja zadnju ri, uinilo mi se ka da je reka ... mater. Nemoj mi to govorit protestira san, pazei da ne ugazin u govno od jaka isprid sebe: pa nee valjda skinit sliku od matere da bi stavija sliku od planine? Ma ne, koja mater? nasmija se: Reka san Matterhorn! Doda je: Ali neu skidat ni Matterhorn, Matterhorn je kad ue u kuu u hodniku, a Everest u stavit u dnevni boravak. Malo je tabana u tiini, pa se opet oglasija: Ne bi bilo moralno stavit sliku Everesta da ga nian vidija, ali sad ga mogu mirne due obisit! Tu je bilo logike. Neka Everesta u naemu Dugopolju! 101 Strele S triglava | Dok san se u birtiji prisvlaija, Slovenac Bogdan se estija protiv prakse da se na Triglavu ploama oznaavaju mista di su ljude ubile strele. Ljude ubile strele7 Nian razumija. Je li to neto u stilu onoga slavnoga "Indijaneri prihajajo"? Birtija je bila na 3973 metra. Falilo nan je, dakle, samo 27. Bija bi krembil kad sad, na vrhu ove aklimatizacije, ne bi iskoristija priliku da zabijen tap u zemlju na etri tisuice. Ko zna ta mi sutranji dan donosi? Moda me neki nervozni jak rogon odbaci u dubinu, pa da na vjena lovita poen ka amater, s maksimalnon visinon 3973! Mladene, idemo se popet gori u brdo jo tih tridesetak metri visinske razlike, a? Oemo puva je Mladen ali ajmo prvo popit aj, pa emo unda. Ja ne bi. Oladiemo se, pa e bit tee i uzbrdo. Istina, nemamo vie puno za penjat se, ali ovo iznad mista je divlji,

neugodan teren. Same stine. Moglo bi se dogodit da se popuznemo. Kimnija je glavon i taman smo se uputili da emo se uspet na najbliu stinu, kad je iz birtije izletija neki tip od pedesetak godina i jo s vrata vika: Halo, fantje, od kje ste doma? uja nas je kako priamo. Slovenac, penja, Bogdan Ambroi iz Vipave. Tu je s prijateljicon Hedvigon, takoer penjaicon. Odma san zapamtija to ime, jer se Hedviga zove i sova Harrvja Pottera. Slovenka je ak pinku i sliila na sovu Harrvja Pottera. Da se razumimo, ri je o atraktivnoj sovi. Bogdan nas je vuka u birtiju, pa san slega ramenima. Ako nan je sueno prvo popit aj, neka bude tako. Hedviga je bila tipina Slovenka, kratke Hedviga, Slovenka iz Vipave: postoji blaga slinost s istoimenon sovon Harrvja Pottera 103 Nikad prije nian upozna simpatinog Slovenca, a ovde na Himalaji odma dva zaredon: Bogdan Ambroi crvenkaste kose, svitloplavih oiju i bilih zuba. Bogdan mi je iz prve bija simpatian. ta je to na ovoj Himalaji? Nikad prije nian upozna simpatinog Slovenca, a ovde odma dva zaredon! Rekli su nam di je njihov cilj, neki Peak i jo neto, momentalno san to zaboravija. Naruili smo etri aja. Dok smo Mlado i ja prisvlaili majice, Bogdan je pria o praksi da se na Triglavu ploama oznaavaju mista di su ljude ubile strele. estija se protiv toga. Ljude ubile strele? Prvo nian shvaa o emu on to govori. Je li to neto u stilu onoga slavnoga "Indijaneri prihajajo"? Onda su mi objasnili da su "strele" na slovenskome zapravo "gromovi". Svidija mi se izraz. Ima jo dvi-tri neloe slovenske rii, recimo "okrepeval-nica" i "punka". Bogdan je bija u svom filmu s Triglava: e e morajo biti ploe z ime-ni mrtvih, jaz bih jih dal dol. Ovako, znate, slabo deluju na psiho. Sigurno mu na psihu nije dobro djelovalo ni to ta nisu imali svoje nosae, pa su morali sami teglit stvari. On je ima boru od priko trideset kili, a bogami ni Hedviga nije prola lio. Nosila je dvadeset kili, ta je puno i za mukoga. Bidni Slovenci tedili su na nosaima, pa san odluija da u ja platit pie.

 150 rupija rekla je gazdarica. Sto pedeset rupija? Za etri aja? Odma san izrauna da bi jedan aj u tome sluaju triba kotat 37.50 rupija. Ili me oe zajebat, ili je sebe otetila za 10 rupija. Slega san ramenima i platija koliko je rekla. Ajmo a zva san Mladu. On je, meutim, uinija mot da priekan. Moete li mi posudit tu vau torbu za sekundu? pita je Bogdana, pa uzeja onu strahotnu boretinu i stavija je na lea. Dok su Slovenac i Slovenka blido gledali, Mlado se spustija na kolina, po-loija dlanove na porki pod birtije, pa podiga glavu i objasnija: Sad u provat sa trideset kila na leima napravit sklek na jednoj ruci! Za razliku od Slovenaca, nian se nimalo iznenadija, jer je istu stvar s ruksakon od 10 kili uspjeno izveja kad smo tek onili stvari u sobu svra-tita u Kvangjumi. Tada je na prsi lega na pod, i s ruksakon na leima ka iz pike napravija sklek na jednoj ruci. Jak je ka jak, ta drugo re. Bogdan je i dalje gleda u udu ta ovi neobini Hrvat izvodi, a Hedviga se samo smijala. Ja san bija sto posto uvjeren u to da e Mlado napravit taj sklek, ma uloija bi iljadu eura na njega. Meutim, nije uspija. Malo se pridiga, samo koji centimetar, i onda ga je teina bore pritegla i poklopila. Sruija se ka Veli Joe. Ka WTC. 104 Sol jeloS u,<,0l, to iz I eAe|6ui s apj^s Okliznila mi se ruka na podu posli se opravdava. Kad smo izali iz birtije, reka san Mladenu: Jesi li vidija kako on lipo vodi partnericu sa sobon? Sigurno je puno ugodnije do na Himalaju kad se ne triba samo ti penjat, nego se neko povremeno popne i na tebe. A ta emo ti i ja, bidni moj Mlado? Do Baznog logora neemo ni vidit ensku. Je, dobro govori nakesija se Mlado. Primjeuje li ti koliko ima Slovenaca? uvrstija san ruksak: Ve smo se sreli s onon grupon u Namcheu, pa onda onih sedmero ta su proli kraj nas prije Kvangjume... da ne zaboravin Groeljevu ekipu. Tu su karja, tremfelji i jo deset Slovenaca sa

njima. Di god doe ovde, ak i u ovu pri-pizdinu, svuda su Slovenci. Jebate, ima ih na Himalaji vie nego u Sloveniji! Nita udno odmahnija je: Slovence uu odmalena da idu na planine. Imaju Triglav i Julijske Alpe, s dudon dobiju ruksak! Tako smo se u prii uas popeli na misto za koje smo obojica procijenili da mora bit barenko pedeset metri visinske razlike iznad Mongle. Doli smo vidili par krovova i budistike zastavice kako vijore na vitru. Duboko u provaliji, na dnu kanjona, vijugala je rjeica. Izgledalo je strmo za poludit, odma su mi klocle noge. ta bi ostalo od mene da se ovde stombu-lan? Evo, ovi kamen simbolino oznaava etri iljade metara! sveano je proglasija ushieni Mladen: Ovo je mali korak za Himalaju, ali velik za nas dvojicu. Zakoraija je, a onda ujedanput sta: Ja neu dirat ovo kamenje, ovo je vjerojatno neka njihova svetinja. ta ti je? pogleda san ga: Kakva svetinja? Ovo su neke mocire. Ili moda oznaka dokud je ija zemlja. On je vrtija glavon, nije mi nita virova. A meni je sinilo: Je, to je sigurno to. Prave pravcate meje, odnosno mee ta oznaavaju dokle smi i iji jak. Vidi ti to, sa splitskih Meja priletija san pola svita i pre-hoda pola Himalaje da bi opet doa na "meje". Nema tu svetinje, viruj mi, tu su vlasniki odnosi u pitanju! Slikali smo se kod kamene mogile, pri emu se Mladen nespretno naslo-nija rukon i oborija stine. Eto ti sad zajebava san ga sruija si ljudima svetinju! Pa je bidan ia slagat kamenine nazad i nije se smirija dok mogila opet nije bila na mistu. Slikanje mi nekako nije bilo dovoljno. strele s triglava | 21 Ajmo neto zapivat, da proslavimo! predloija san: Ipak smo stigli na etri iljade metri! Mladen se poeka po uima, bilo mu je neugodno: Hm, zna, ne bi ja. Volin pismu i sve ali, brate, ne znan pivat. Runo me ut. Ipak san ga nagovorija, pa smo iz svega grla zapivali "Marjane, Marjane". Na poetku je zbilja malo tonava, ali posli "mile trobojnice" je pustija glas i naposljetku uope nije loe zvua. Da san zna koju pismu o Dugopolju, rado bi zapoeja, ali nijedna mi nije pala na pamet. Tek posli san se sitija da san moga povu koju ojkalicu.

Recimo: "Mala moja sidni mi na jaja, pa e vidit ta je Himalaja!" Mlado je prvo sruija "svetu" mogilu na etri iljade metri pa nije bija miran dok ju nije opetsloija 107 himalajske sise Cura je krivo doskoila i doivila teak prijelom noge. Otvoreni prijelom. Leala je leima na betonu, sise su jo uvik bile gole, i iz iloga glasa urlala dok joj je kost virila iz izvrnute slomljene noge. Svi susidi su izali na prozore. 109 uja se odjek koraka po kamenju himalajskon, heja-hoj! Stazica je na mistima bila uska i opasna, tribalo je tu i tamo nogon stat na kamen za koji nikad ne zna oe li se iskrenit, pa onda i noga skupa s njin. Mora san dobro pazit di gazin, jer bi krivi korak znaija, u najboljen sluaju, uganue noge, U najgoremu sluaju dogodija bi se pad u dubinu i smrt. U Hrvatsku bi me dostavili ledenoga, s pet-est otvorenih prijeloma. A kad smo kod otvorenih prijeloma... Studirat san doa u Zagreb s nepunih sedamnaest godina, kod gazdarice, 65-godinje ene. Stanova san u Kikievoj ulici broj 4 na Srednjacima, na prvome katu. Ima san svoju sobu, a ona je bila u svojoj. Rekla mi je da mogu slobodno koristit kuinu, ali to i nije bila neka prednost jer ni onda, ka ni danas, nian zna nita skuvat. Fit san plaa, ja mislin, 80 maraka. Gazdarica je bila manje-vie OK ena, osim ta me stalno gnjavila da san neredan. "Roberte, vidi ovo! Na vratima su ti ostali otisci od prstiju! Pa zato postoje kvake?". "Roberte, opet nisi dobro oprao lavabo, pogledaj koliko ima ostataka od paste za zube!". Ajde, bogati, stara, ne pilaj me, mislija san u sebi. Kad bi izala vanka, raspalija bi muziku na starome gramofonu "Tosca", istome kakvoga san i sam ima doma u Splitu. Da dananji momci i cure, ovi s ultramodernin fen-si aj-podovima i mp-trijima, vide staru dobru "Toscu", ne bi znali emu ta naprava slui. Na gramofonu su bile oznake s brojevima 33, 45 i 78. Ovo 33 bilo je za svirat longplejke (velike ploe), 45 za singlice (male ploe), a nikad nian dozna emu slui broj 78. "Azra" je grmila iz gramofona prilino esto. Trostruki album "Ravno do dna", zna san ga napamet, znan ga i danas, sve 44

pisme. Ajde uzmi me sa sobom, uradi mi sve to zna, ajde uzmi me sa sobom, Gracija. Iz zvunika "Tosce" ipak bi se najee javlja Lou Reed. Ako bi bija dobre volje, slua bi "Hangin' Round", "Perfect Day" ili "She's My Best Friend". Uz depresivna stanja bolje su ile "Man of Good Fortune" i "Sad Song". A kad bi bija zaljubljen, puta san "Pale Blue Eyes" i "Caroline Says". Nekoliko godina kasnije ak san se, igron sluaja, i zaljubija u jednu Karolinu, splitsku studenticu u Zagrebu, mladu buduu doktoricu s nevieno lipin sisama. Osim muzike, nian ima puno drugih vrsta zabave. Cure onda nisu bile ka ove dananje. S nekima je tribalo hodat po tri miseca da bi doa do pike. Recimo, spomenuta Karolina bila je u svojoj dvadesetoj godini jo njufe-rica. A vrhunska maca. Na nju su se palili svi iz moje ekipe, posebno njezin kolega s faksa, budui doktor M. iio himalajske sise | 22 Naalost, nian uspija Karolini skinit njuf. Doa san do toga da san je jedne krasne jesenske veeri svuka skroz golu i mazija se s njon u krevetu. Sian se te slike: ona kraj postelje. Prava ikona lipote. Bila je samo u donjoj majici i mudantama (onda naalost jo nije bilo tangi). S ulice je dolazilo prigueno uto svitlo od ferala. Nadzemaljska fantazija. , Imala je tako divne sise da je majica ispod njih padala potpuno ravno. Do- Izmeu pogleda na nii dil majice bija je udaljen od tila bar deset centi. Izmeu pogleda na njezine Karalinmesjse '' ' ' 1 roj 1 panorame Himalaj sise i panorame Himalaje uvik bi izabra domau kvalitetu. Majica je bila ma- uvik bi izabra lo kraa, tako da se vidija i pupak. Mamilo je da zavue ruku unutra. To san domau kvalitetu i uinija. Nikad neu zaboravit te tvrde, limunske, nevine sise koje su stajale postojano kano klisurine. Uvuka san Karolinu u krevet i uz razne trikove zamalo joj ga uspija stavit. Bila se, naime, i ona solidno namoila i poela je 111

puvat. Ali prid sam ulaz, kad san ve kucka na vrata raja, njeno me odgur-nila: Nian jo sasvim spremna. Ali obeavan ti, sljedei put... Danima san ivija u atmosferi sritnog iekivanja idue subote, meutim dogodila mi se nevjerojatna pegula. Dok se Karolina misecima prije nekala i premiljala bi li mi dala ili ne bi, snaa san se sa strane s jednon purgericon koja nije imala skrupula oko seksa. Nije bila ni izdaleka tako atraktivna ka Karol, ali moja lipa doktorica me toliko izluivala da san mora na tagod za potegnit u meuvrimenu. U etvrtak, dva dana prije obeanog seksa, vozija san se s tom Zagrep-ankon u nonom tramvaju, sidila mi je na kolinima. Ili smo kod nje u Novi Zagreb, da prikratin vrime do subote. ta mi je to tribalo, zato nian moga priekat dva dana? U tramvaju je bija i doktor M. kojemu san se javija. Nije mi palo na kraj pameti ta e on uinit. Ljubomoran zbog toga ta je Karolina s menon, a ne s njin, sutra joj je izmeu dva predavanja pria i pita je, ka fol u udu: Oli si prikinila s Roberton? Vidija san ga sino u tramvaju s drugon curon, sidila je na njemu! himalajske sise | 22 Karolina je naravno popizdila i momentalno me ostavila. Caroline says... I don't loveyou anymore. Lou Reed je ustvari proreka ta e mi se dogodit. A eto. Stoposto san siguran u to da joj je njuf skinija prvi momak iza mene. Ja san tome sretniku pripremija put, pod onin utin svitlon ferala. Doktoru M. san oprostija, neuzvraena ljubav ga je zaslipila. Ali da se vratin u 1982. i Kikievu ulicu, vizavi onoga otvorenog prijeloma. Desetak dana nakon ta su me mater i otac doveli kod stare gazdarice, zvala me za stol, iznila sok, malo se zacrvenila, pa promucala: Sluaj, deko, ako sluajno nae neku djevojku, moe je dovesti tu u sobu. Samo onda to i meni reci, da sluajno ne doem doma u isto doba. A ja ti esto vikendom idem na selo, zna? Dotad me ve barenko pet puti "potala" zbog raznih glupih sitnica, a uz to je neprekidno molila Boga, okolo je bilo iks krunica, pa mi je ova izjava bila totalno nevjerojatna. Stari Kerber me potie na seks?! Svata mi je prolo kroz glavu. ak san pomilja na to da je baba opasna perverznjakinja, pa san se posli penja na krevet i po plafonu iza ormara traija skrivene kamere.

Nekoliko miseci posli toga dozna san korijene njene velikodunosti. Podstanaru prije mene, naime, zabranila je dovoenje cura. I ta se dogodilo? Kad je u petak otila na selo, i rekla da e se vratit tek u nedilju, momak je sa svojon curon dogovorija da mu u subotu doe u stan na jebalo. Ona je i dola, u popodnevnin satima, vanka je jo bija dan. Bili su usrid posla, postelja je kripala, cura stenjala, kad se iznenada za-uja klju u bravi. Gazdarica se iz nekog razloga vratila dan prije. Momak u panici nije zna ta bi, pa je bidnu curu, koja je stigla obu samo mudante, natira da iskoi kroz prozor! Brzo je proapa da e joj on odma bacit robu. Cura je skoila doli u dvorite, golih sisa, a on je zbilja bacija majicu, vestu, boru, bive i postole za njon, ali avaj, mala je s tri metra visine krivo doskoila i doivila teak prijelom noge. Otvoreni prijelom. Leala je leima na betonu, sise su jo uvik bile gole, i iz iloga glasa urlala dok joj je kost virila iz izvrnute slomljene noge. Svi susidi su izali na prozore. Momak je zva Hitnu, a gazdarica se sakrila u kuu da je ne vide. Ali susidstvo je misecima brujalo. Zato je meni unaprid dola s dozvolon za seks. A da stvar bude traginija, cilu tu godinu ta san proveja u Kikievoj 4 uspija san dozvolu za seks konzumirat samo jedanput. I svrija ne za 78, ne za 45, ne za 33, nego za 20 sekundi... sirdar Ljudi esto glume suut i kad in se zapravo ivo jebe za pokojnika, pa licemjerno ponavljaju izreku "o mrtvima sve najbolje". Ako je neko bija kovaca i pizdun, pravedno je da ga se i nakon smrti spominje s preziran. Dobili smo novoga sirdara, Dipendru. Stari sirdar je krenija s nama iz Kvangjume, ali je ia samo do Tengbochea, a onda se vratija do Lukle po novu grupu. Nama je stiga Dipendra, snjena lisica. Sirdar je na Himalaji naziv za planinskog vodia i efa nosaa. Masu je vaan. Ako je ekspedicija velika, s puno vodia, on dili zaduenja svim vodiima, ka general svojin pukovnicima. Zatim, angaira i plaa lokalne nosae. Brine se o hrani i piu tijekon ekspedicije. Donosi konanu odluku oko toga kojin se smjeron triba i. Rjeava sve logistike probleme koji iskrsnu. Sirdar ti je na Himalaji i aa i mater. Uvridija san sirdara Dipendru odma na poetku. Reka san mu najgore ta san moga. Dipendra? pruija san mu ruku dok smo se upoznavali i doda: Pravo kraljevsko ime!

Istoga asa kad san to izreka, ugriza san se za jezik. Nian falija, Dipendra je stvarno ime iz kraljevske familje, ali on je istodobno jedan od najomraenijih ljudi u Nepalu. Ri je o princu i nesuenome kralju koji je u stranoj noi 1. lipnja 2001. pobija cilu svoju familju, oca (i kralja) Birendru, zatim mater, kraljicu Aishwaryju, pa sestru, brata i jo o-ho-ho ljudi. Sirdar Dipendra faca je na Himalaji, unato okaljanome imenu. Sidija san za stolon na proplanku, sa spektakularnin pogledon na planine. Nian 115 ovik od planina, vie volin sidit uz more, ali ovo je ovde stvarno bija vrh vrhova. Ludilo od lipote. Nedaleko od nas ponosno se istica slavni samostan Tengboche. Dvi najsjajnije budistike gompe, dva supersamostana Himalaje, svakako su Rong-buk, sa sjeverne, tibetske strane, te fascinantni Tengboche s ove, jugozapadne strane Everesta. Naprid, nazad, livo i desno od nas - vrhovi Himalaje. Mi na proplanku, na tri i osamsto, sami u bilome svemiru. Dipendra je sija tridesetak metri dalje, kod malih ulaznih vrata u ruevni ugostiteljski objekt. Je li ovo hotel ili samo okrepevalnica? pita san Momenat idile na generala iz Deele, koji se nasmija: Okrepevalnica! proplanku kod nije nan se da okrepavat, cicija jedna. Navodno bi onda bilo tee hoTengbochea ' r 11 dat. Gladni Stipe je neko vrime promatra Slovenca ispod oka. Nada se da e se ovi ipak smilovat i osigurat kakvu hranu. Onda je odusta, pa je kibija Di-pendru. Obratija se Slovencu: Vidi naega Dipendre. Sia li se Kangchenjunge, kad ga je Wanda opalila termosicon? Kad je to ono bilo, '91? Kako se ne bi sia? otega je Slovenac: Ampak potem Dipendra ni bil sirdar, ampak kuhar. Joj, Wanda ga je prav mono poila, pizda, to je bilo grdo za gledat. Nakalja san se: Gospodo, priate li vi o Poljakinji Wandi Rutkiewicz, najveoj himalajki svih vremena? Je, ba o njoj potvrdija je Stipe: Neto su se ona i Dipendra posvaali, a Wanda je inae bila gadnog karaktera, nita joj nisi moga re, odma bi ti skoila u oi... Uglavnom, kad ga je mlatnila termosicon, moda i vie puta, ne sian se, doa je

tadanji sirdar, uspravija se prid Wandom, pa joj je odsika: 'Nobodv beats my people!' Svi su nosai popizdili na nju. To je sirdar imitira Miloevia! nasmija san se: Niko ne sme da vas bije! Izjava, ki je bila moderna v teh letih kimnija je Slovenac. ta se posli dogodilo, jesu li kartali Wandu iz ekspedicije zbog ovoga naeg Dipendre? zainteresira san se. Zamalo. Dobila je opomenu prid pa-pa. Njima je ogromno ponienje da ih neko udre, a pogotovo ena. Je li Dipendra ka kuvar sudjelova u usponima? Ne, on nije penja. Ali je zato izvrstan organizator, svaki problem rijei zaas. 116 sirdar | 23 Nian odustaja, tija san sve doznat, usprkos riziku da me Slovenac opet proglasi klepetalon: erpe i ostali vodii i inae se ne pale na vrhove, a? Stipe je zatresa glavon: Tako je prije bilo. Sad se itekako pale, svaki grize da osvoji. Raste im cijena ako imaju meu trofejima vrhove osamtisu-njake! Malo san mua i razmilja o tome ta je Dipendra utija kad je uja da je Wanda poginila na istoj toj Kangchenjungi. Je li mu ipak bilo aj ili je, posli zlosretnog randevua s termosicon, outija zlobno veselje? Ljudi esto glume suut i kad in se zapravo ivo jebe za pokojnika, pa licemjerno ponavljaju ono "o mrtvima sve najbolje". Po meni, ako je neko bija kovaca i pizdun, zbog toga je vjerojatno profitira tijekon ivota, pa bi zapravo bilo pravedno da ga se bar nakon smrti spominje s preziron. Jedan moj prika jo je radikalniji. On ve dugo eka da umre neki starkelja kojega mrzi, da bi mu se moga, govori, barenko tri puta sedmino i pisat na grob. U tolikoj mrnji, reka bi, ak ima neke bizarne romantike. Joe DiMaggio je Marilvnki nosija rue svaki drugi dan, a on bi svako malo ia zalit grob svome neprijatelju. Pouka je, po meni, da triba bit dobar ovik, svakoga potivat i uvik razmislit prije nego ta kome uini neto loe. Da je tako razmiljala, Wanda sigurno ne bi kresnila kuvara termosicon kad su joj se digli ivci negdi tamo podno divovske Kangchenjunge, na kojoj je posli ostavila kosti. Dobro, Dipendra joj je garant oprostija, jer ljudi na Himalaji nisu osvetoljubivi, takva in je kultura. U pravilu nemaju ni grama zloe u sebi. Ali da je na Dipendrinon mistu bija neki na ovik, garant

bi u sebi outija bar traak likovanja na vist da je poginila ona s termosicon. Taj traak zlobe javlja se u svim zapadnjacima i kad ti pokojnik nije nita loe uinija, a kamoli ako te opizdija neim po glavi. Jedna stvar je sigurna: ako si za ivota bija OK, ima puno vee anse da svoj grob ouva suvin. Ni dolina Khumbu nije imuna na globalizaciju Tengboche cybercafe tengboche U klupama su sidili studenti budologije. elava ekipa, ka moji boksai iz "Pit buila" Samo ta ovi nisu ba uivljeni u boks. Kad bi vidili ring, vjerojatno bi ga okitili molitvenin zastavicama. U samostan Tengboche ueta san s novin modnin dodatkon, koji mi je poklonila birtaica iz Kvangjume. To je krasna svilena marama bile boje, koja se zove kata, nosi sriu i poklanja se samo prijateljima. Iako, na povratku san vidija da su neki profanirali taj lipi himalajski obiaj poklanjanja marame prijateljima: u jednome svratitu u Lukli, naime, dilili su kate svim trekerima redon. Nekoliko godina prije posjetija san jedan budistiki samostan u planinama istono od Katmandua (vidi moj libar "Nepal u 77 pria"), pa san otpri-Stipi je u samostanu like zna ta mogu oekivat u Tengbocheu. pria budistiki mrga Na ulazu smo morali skinit postole. Bive su mi odavale vonj mrtvog ja-i narediia mu da se , . . .. , , .., vv .m ostavi slikavanja' msan in prominrja vec neko vrime, a 1 noge nian bas cesto pra. To na - Nou foto! Himalaji nije problem. Svi smo smrdili i unaprid se pomirili s time. 120 Pripremija san fotoaparat, iako je svuda jasno pisalo "no photo inside". Ja uvik opalin jednu sliku, pa ako mi doe ko vikat, onda smjerno kiman glavon i ispriavan se. Tako san uradija i ovde. Slika san druinu za klupama, studente budologije. elava ekipa, ka moji boksai iz "Pit bulla". Samo ta ovi nisu ba uivljeni u boks. Kad bi vidili ring, vjerojatno bi ga okitili molitvenin zastavicama. Niko nije reagira, pa san mrtavladan nastavija fotografirat. Oito san malo pretjera jer mi je pria jedan redovnik i zamolija me da spremin aparat. Jes, ofkors, sori! kima san glavon. Jebe me se, sve san slika! S druge strane, Stipe, koji je takoer ua s menon, nije ima srie.

Posegnija je za apara-ton, da bi mu momentalno pria neki budistiki mrga, te ga dobro izvika i na-redija mu da se ostavi slikavanja: Nou foto, big informejn autsajd, go end si! Na ovome mistu znani je stica i sin od Ang Phua 121 Mandala samostanu Tengboche Izvikalo naega Stipu, zabranilo mu slikavat! Da je to napravija bilo ko drugi, a ne sveti ovik u Budinome hramu, odma bi mu zavrnija aperkat ta je diga glas na Stipu, ili bi mu barenko zalipija peurinu. Ovako san preu-tija. Na kraju krajeva, nije ni od Stipe okej ta ne potuje pravila i zabrane ;) Kad smo kod pravila i zabrana, najjaa mi je bila odredba broj 9 na utoj ploi sa devet zapovidi u dvoritu samostana. Prva je bila "skinite postole prije ulaska", druga "pristojno se obucite, ne moe u orcu", itd itd. Spomenuta zabrana broj 9 glasila je: "nemojte se ljubit, molin!". Jel ovo zato da seksi mace valjenjen ne napaljuju redovnike? obra-tija san se Stipi. Odgovorija mi je: Normalno, upravo zato! Kad se ve nian moga ljubit, gleda san okolo. Lip samostan, uinija mi se moderan i ist, nekako ka nov. Posli, kad san malo prouija libre, shvatija san zato je to tako. Samostan Tengboche osnova je lama Gulu, redovnik iz Khumjunga, prema uputama glavnoga lame tibetskog samostana Rongbuk. Zgrada glavnog hrama bila je zavrena 1919. a svi radovi okonani su 1923. ali oito pri posveenju neto nije dobro napravljeno, jer je ve 1934. straan potres atra gompu i ubija lamu Gulua. Hram je obnovljen par godina posli, a ostaci lame koji ga je osnova pokopani su unutar njega. Jo je jednom Tengboche pogoen elementarnon silon: 19. sijenja 1989. poar je unitija cili samostan. Kolekcije knjiga, slika i religioznih predmeta su spaene, ali cila zgrada gompe bila je unitena. erpe iz Khumbua, uz pomo brojnih meunarodnih organizacija, osnovali su zaklade za rekonstrukciju. Gradnja je poela u travnju 1990. a nova gompa bila je posveena u rujnu 1993. Kapelon dominira statua Bude od etri metra. Tengboche je najvei samostan u Khumbuu, ali nije i najstariji. erpaska tradicija tvrdi kako je budizam u Khumbu doa krajen 17. stoljea a uveja ga je lama Sange Dorje, peta reinkarnacija glavnog lame samostana Rongbuk. Prema legendi, Sange Dorje priletija je Himalaju i aterira je prvo u Pangboche, pa onda u

Tengboche, te pritom ostavija otiske svojih stopala u kamenu. Totalni aolin, "Tigar i zmaj"! Smatra se da je Sange Dorje osnova prvi budistiki hram u Khumbuu, i to u Pangbocheu. Hramovi u Khumjungu i Namcheu su utemeljeni kasnijeg datuma. Nijedan od njih nije bija istodobno i samostan. Sveenici su bili oenjeni i nije postojala redovnika zajednica s formalnon organizacijon ka u samostanu. Prvi samostan u Khumbuu bija je ba Tengboche. Osnovan je ka izdanak 122 tengboche | 24 nyingme, znamenite sekte "Crvenih eira" s Tibeta. Mladi redovnici tada su bili prvo poslani na uenje u tibetanski samostan Rongbuk. Samostan danas radi na tome da razvije knjinicu i kulturni centar odma iza gompe, a taj bi centar znanja usrid Himalaje sluija istodobno redovnicima i trekerima. Razvija se biblioteka s librima iz podruja religije, kulture i povijesti, sve to na raznim jezicima. kolska zgrada uz gompu osigurava uvjete za ivot i rad tridesetak mladih redovnika. Na tom mistu je ivija i uija Mingmu Norba, sin Ang Phua, a o teini studija za budistikog sveenika dovoljno govori i to da posli dvadeset godina uenja Ang Phuov sin, dok ovo pien, jo nije zavrija studije (ali triba bi ubrzo). Interesantan podatak koji san dozna tamo na licu mista: tehniki, samo se ef samostana zove lama. erpaska ri za redovnika je tawa. m Najjaa in je deveta zapovid 123 SUSld jerkov | Svaki put kad vidin Jer-kova, morat u ga zamislit mrtvoga, i do e mi napamet to kako emo u vjenosti leat jedan nedaleko od drugoga. Sigurno e mu ko od rodbine stat na poklopac od moje grobnice. Na Himalaji san dosta mislija o smrti, staje razumljivo, ak san prije polaska nakraba i priruni testament za svaki sluaj, pa su se okupila sva dica i irila mi priko ramena da vide ta u kome ostavit. Eto, kupija san nedavno i grobnicu na Lovrincu, odlina pozicija, s po-gledon na oni veliki kri za branitelje. Onda san sazna da je dva groba od moga mista grobnicu kupija bivi koarkaki as eljko Jerkov. Znan ovika, ak smo prijatelji,

ali ba zato bi voli-ja da nismo susidi na Lovrincu. Sad u ga, svaki put kad ga vidin, tija-ne tija morat zamislit mrtvoga, i do e mi napamet to kako emo u vjenosti leat jedan nedaleko od drugoga. Kad mu doe vie ljudi istodobno oba grob, sigurno e mu ko od rodbine stat na poklopac od moje grobnice. Ko e prvi umrit od nas dvojice? Ko e koga ispruen ekat da svrati u susidstvo? Istina, eljko je malo stariji, ali je i bivi sporta, sigurno zdravije ivi od mene. Jedanput smo bili stol do stola na nekome banenju, svirale su starograd-ske pisme u restoranu "Arkada", i sad kad se sitin, mogu re da nije skoro nita popija. Dok je bend piva pismu "Bolujen ja, boluje ti, bolujemo od ljubavi", ja san strusija vie alkohola nego Jerkov cilu veer. Sigurno nije nikad ni puija, za razliku od mene ta san se dvadeset godina trova duvanon. eljko bi po svemu moga doivit 110 godina. susid jerkov | 25 Jedina mi je nada da ga pobijedin u tome ta je on ua u politiku. Ko god je ua u politiku, satralo ga je. Sanader je bija lipotan prije nego ta je sta na elo drave, a neposredno uoi ostavke bija je debel i kompletno ruvinan. Ve sad je mraviji i veseliji. Bandia je, s druge strane, udrija kolap, bidno-me mu je, ako dobro pogleda, jedno oko manje od drugoga. ovik izgleda ka da je vlast iiala iz njega sve ivotne sokove. Tuman se na vlasti razbolija i umra, Raana je napa i odnija fatalni rak. Siguran san u to da, kad (i ako) zavri gradonaelniki mandat, Kerum vie nee imat ni ono malo kose ta mu je sad na glavi. Politika ubija. Tako da ipak postoji nada da potuen susida Jerkova u dugovjenosti. Grobnicu sa est mista kupija san priko Igora, roaka od Papuice. On radi u upravi Lovrinca. Brzo smo sve rijeili oko papirologije i plaanja, pa mi je pria anegdote s groblja. Ovu san zapamtija ka najjau. Dogodilo se nedavno. Ia je sprovod, umrla je neka ena, a izgleda da je nekoliko oaloenih bilo pod uticajen opijata. Kad su isprid mrtvanice ve odtrubili ono poveerje za mrtvace, i kad je povorka krenila, dvojica iz sprovoda uzrujano su skoili isprid kapsila i kleli se da su uli kucanje iznutra! Je, Gospe mi! vika je jedan: Neto je kucalo iznutra! Nastala je opa konsternacija, picigamorti nisu znali ta bi uinili. Da i sami oslukuju? Jedan je zbilja prislonija uvo na lijes. Da otvore kapsil ili da ga vrate u mrtvanicu? Posli dvi-tri minute vijeanja, odluili su posluat najbliu rodbinu koja ih je uvjerila

da ne triba obraat panju na ovu dvojicu ludaa. Sprovod je nastavija tuni hod, a rodbina je ivala oima prema dvojici zagovornika uskrsnua... Nije da ne virujen Igoru, ali kasnije san provjerija priu kod drugih slubenika groblja Lovrinac. I je, istinita je! Nije mi jasno kako to nije zavrilo u novine. 127 mrtva marija u ledu Stipe se sitija da bi svadljivu Poljakinju mogli omamit viskijen i tako omekat. Pijana, VVanda je bila skroz druga ena. Veselila se, smijala. Razgovarali su o starin danima, o njezinoj mladosti, o silnin vrhovima na koje je ugazila. Joe Rozman i Marija Frantar, slovenski par u ekspediciji: Marija iWandastalnosu sikale jedna na drugu Bila je tvrdoglava za popizdit, ta VVanda Rutkiewicz. Snana linost, izvorna himalajska feministica. Nije trpila da joj iko govori ta*e radit, nije primala niije savjete. Pogotovo ne od onih koje je svrstavala ispod sebe, a u tu kategoriju su spadali gotovo svi. Sa Stipon i Slovencen bila je u dobrin odnosima, ali se uspila posvadit sa skoro svima ostalima iz ekspedicije "Kanch 91", di je dola sa sunarodnjakinjon Ewom Pankiewicz. Trajala je latentna utakmica izmeu Wande i Marije Frantar zvane Marica, snane 35-godinje Slovenke, apsolventice geografije i alpinistike in-struktorice, koja nije previe respektirala hirovitu Poljakinju. Prvo, smatrala je da je po brzini i vjetini u najmanju ruku ravnopravna 13 godina starijoj Wandi, ako ne i bolja od nje, i zbog toga joj nije puno znailo to ta je VVanda dotad osvojila ak osan vrhova iznad osan iljada metri. tavie, znala je re "ma kaj ta baba hoe?", gledajui je iskosa. Drugo, VVanda je nju od poetka promatrala svisoka, ka dodue i skoro sve ostale. Sve je tila provest na svoj nain, nije trpila pogovor. U stilu: ja san pripadnica himalajskog plemstva, divite mi se i sluajte kad ja govorin. 130 mrtva marija u ledu | 26 Bilo je pitanje vrimena kad e nakupljene tenzije eksplodirat. Planina je ka i brod, ljudi se u logorima sudaraju jedni s drugima, a tu je i ta visina, koja u mnogima budi ono najgore, nervozu i svadljivost. Sukob s Dipendron, tada kuvaron ekspedicije, nasta je zbog toga ta mu je VVanda osorno naredila da joj napuni termosicu ajen.

Dipendra je smireno reka: Molim, priekajte! jer je moda ba tad obavlja neto za Maricu. Kako misli da ekan?! dreknila je Wanda, zapinjena od bisa. Ri po ri, skoila je ka tigrica i - dogodilo se to ta se dogodilo. Opizdila ga je termosicon po glavi. Pokuali smo te veeri napit Wandu, ta nan je i uspilo! sia se Stipe epizode s Kancha, kad su muku muili s tvrdoglavon Poljakinjom Viki je bija oajan, nije zna ta bi, sirdar je pritija da e je istirat iz ekspedicije ako se ne ispria zbog udarca termosicon, a ona ni ut za to. Onda san se ja sitija da bi je mogli omamit viskijen i tako omekat. Pijana, VVanda je bila skroz druga ena. Veselila se, smijala. Razgovarali su o starin danima, o njezinoj mladosti, o silnin vrhovima na koje je ugazila. Na kraju su, uz zadnje zalihe viskija, izmuzli iz nje obeanje da e sutra pruit ruku Dipendri, kako ne bi dolo do daljnjih problema. Ipak, Dipendra i Wanda nisu se skroz pomirili pria mi danas Stipe: Ona mu je nevoljko dala ruku, nije joj bilo ba pravo. Zapravo, ini mi se kako uope nije smatrala da bi tako neto tribala uinit. Kad smo je napili, u svemu se sloila s nama, a sutra opet nastavila po starome. Menopauza je sigurno uinila svoje. Kad je imala 28, bila je zajebana kad zajuni, a sa 48 je grizla. Stalno ju je drala nervoza kae Stipe: Tila je preduhitrit godine, eto, skupljala je te vrhove od osan iljada metri, a to onda vie nije penjanje iz ljubavi, to je neka matematika. Nije bilo u nje dovoljno mudrosti, nije imala snage za odustat. Ka ta je, recimo, mudrosti i snage smoga na Slovenac, koji je doa jo blie, na deset od 14 vrhova, ali ipak nije tija forsirat zadnja etri i izazivat sudbinu. Ironija je kako je upravo VVanda nala mrtva tila Marije Frantar i Joe Rozmana, Marijina penjakog i ivotnog partnera, 36godinjeg tesara i lana Gorske slube spaavanja iz Tria, takoer iskusnog alpinista. Nekoliko dana prije toga Stipe i Slovenac osvojili su Kangchenjungu. To je bija prvi vrh na kojemu je Stipe rairija nau novu nacionalnu zastavu, u 131 zoru raanja nove hrvatske drave. Kad je sta na najviu stinu strane planine, oblile su ga suze od srie i ponosa. *

On i Slovenac bili su, zanimljivo, prvi ljudi na svitu koji su na nekome vrhu od osan iljada metri, u straju da nisu sve dobro snimili, vraali video-vrpcu nazad i provjeravali je! im su se poeli sputat, planinu su pokrili oblaci. Nisu odma pronali logor, pa su u panici poeli kopat rupu za bivak u snigu. Slovenac je kopa, stenja i puva, nije ima snage ni za betimat. Nije nan dobro ilo! sia se Stipe: Ko zna kako bi sve zavrilo da se oblaci nisu razili i da dvista metri ispod nas nismo vidili svitla Logora 3. Onde su zatekli Mariju Frantar i Jou Rozmana. Mi idemo sutra prema vrhu proglasili su, te zbilja ujutro, uz smij i fotografiranje, otili uzbrdo prema Logoru 4. Tad je zapuva jak vitar. Vrh je bija zavijen u oblake. Marija i Joe nisu se javljali radijen u bazu. Slovenski par zadnji put su vidili Slovenac i Stipe, iz daljine. irokin okomitin lijebon u stini penjali su se prema snjenoj rampi koja je vodila ka vrhu. Zatim je Stipe uoija kako je na poetku rampe jedno od njih silo prema drugome, a to je bija znak da neto ozbiljno ne valja. Onda se par javija: Marija je vikala da oe prema vrhu, da ne eli prepustit priliku, a Joe Rozman tija je natrag. Vidili su siune prilike kako mile prema gore, a Slovenac je na to reka: S njima je gotovo. Nikad se nee vratit. Samo 150 metri ispod vrha Marija se opet javila priko radija. Bila je uasno iscrpljena, falilo joj je kisika. Uz to ju je napalo snjeno slipilo. Vraam se prostenjala je. Oko 19 sati zadnji put se javija Joe. Iz nepovezanih rii dalo se zakljuit kako nema pojma di se nalazi i di bi tija do. Ubrzo nakon toga Joe i Marija strovalili su se u provaliju i zaustavili se na snjenome platou iljadu metri nie. Posli nekoliko dana, na putu prema vrhu, VVanda je naila na mrtvu Mariju. Javila je to priko radija, a Slovenci su je zamolili da joj tilo, ako moe, ubaci u ledenu pukotinu. VVanda je to i uinila, gurnila je mrtvu Mariju u buu u ledu. Nedugo nakon toga je, iscrpljena, morala odustat od daljnjeg uspona. Ironijon sudbine VVanda je i sama godinu dana kasnije, 1992, zaglavila na Kangchenjungi, na istoj nadmorskoj visini, ali sa suprotne, sjeverne strane. Nakon VVandine pogibije planina je dobila ime "Kanch, ubojica ena".

Dvi ene koje su tijekon ivota, za vrime kratkog poznanstva, uglavnon reale jedna na drugu, surova planina zdruila je u ledenoj vjenosti. mrtva marija u ledu | 26 Nakon pogibije Slovenke i Poljakinje, Kangchenjungaje dobila nadimak "Ubojica ena" 133 papin kamen Istoga dana, istoga miseca i iste godine kad je Poljakinja VVanda osvojila Everest, 16. listopada 1978, za papu je izabran Poljak Karol Wojtyla! Papa joj je posli reka: "Dobri je Bog to elio da smo na isti dan oboje doli tako visoko!" esnaestog listopada 1978. VVanda se ka pridruena lanica zapadnonjemake ekspedicije popela na Mount Everest, i to ka prva Europljanka i trea ena uope. Takoer, u eri kad su poljski penjai bili najjai na svitu, bila je prva osoba iz Poljske koja je osvojila Everest. Potukla je muke kolege, ta joj je bilo osobito vano. Virovali ili ne, istoga dana, istoga miseca i iste godine, 16. listopada 1978, za papu je izabran Poljak Karol Wojtyla! Wandi je to puno znailo, smatrala je da je nevjerojatna koincidencija zapravo plod provienja. Posli se sastala s papon, i onila mu kamen s vrha Everesta, uramljen u srebro. Papa Wojtyla je, drei Wandu za ruku, reka: Dobri je Bog to elio da smo na isti dan oboje doli tako visoko! VVanda je bila najvea penjaica svih vrimena, bez prave konkurencije. Bila je i prva ena na K2. Ponosno je zatakla poljsku zastavu na vrh, a taj sjajni pothvat uspila je ostvarit bez pomoi kisika. Te litnje sezone 1986. na K2 je poginilo ak 13 penjaa iz raznih ekspedicija. Meu njima nekoliko VVandinih dobrih prijatelja. Smrtno su stradala tri lana poljske penjake ekipe, meu ostalima njena prijateljica Dobroslawa. Na povratku s vrha K2, di se odma nakon nje uspeja i brani par Francuza, Liliane i Maurice Barrard, skupinicu je zadesila tragedija. VVanda se u jednome momentu prilikon silaza okrenila i vidila kako nekoliko metri iza nje vrtlog sniga odnosi nesritne Francuze. Lilianino truplo nali su posli par miseci na podnoju planine. Pala je u dubinu od nekoliko kilometri. Mu Maurice nije bija naen 12 godina, do trenutka kad su neke penjaice sluajno naletile na njegovo smrznuto tilo tono iznad Baznog logora, na ledenjaku Godwin-

Austen. Kontaktirale su familju i Mauriceovi ostaci na kraju su ipak bili pokopani kod eninih. Wanda je izgubila etrdeset ta prijatelja, ta penjakih partnera tijekon 25 godina alpinistike karijere. Ali nita ju nije moglo odvojit od vrhova. Imala je nevien duh i energiju. Nije tila obitelj i dicu, planine su joj bile ivot. U poljskin novinama iskopa san jedan stari intervju s VVandon. Ona nije rado razgovarala s medijima, ali ovu je novinarku primila, jer je bila iz Litve, ka i njena mater. Malena sjedokosa stariica, Wandina mama, ugostila je novinarku u nji-hovon stanu u ulici Sobieski u Varavi: Vidite, ja san joj majka i jako san uznemirena svaki put kad moja VVandica ode u planine. Mama se zvala Maria Pietkun, iz malog sela Piunguanv Zmudzi u Litvi. Wandin aa, Zbigniew Blaszkiewicz, bija je inenjer, i doa je poslon iz Lancuta u materino selo, di se upozna s Marijon i uskoro je oenija i na-pravija joj sina Jureka. er VVanda se rodila 1943. usrid rata, na imanju koje je bilo u vlasnitvu njenih didova, a Rusi su upali i osvojili cili taj kraj ba u vrime VVandina dolaska na svit. Ve 1946. Blaszkiewiczevi su se prvo preselili u Lancut, a brzo nakon toga u raton oteeni Wroclaw. Imala je dva brata, spomenutog Jureka i Michaela, te sestru Ninu. Najstariji od die, Jurek, poginija je 1948. u igri s vrnjacima. Nagazija je na neaktiviranu protupjeaku minu. Petogodinja VVanda bila je bez rii od uasa. Moda je u toj traumi iz ditinjstva lea dil njezine kasnije spremnosti da toliko ludo riskira vlastiti ivot. Podsvjesna tenja za smru, ko zna? VVandin otac bija je svojevrsni genijalac, prijavija je sedam patenata u podruju proiavanja otpadnih voda. Od toga je, meutim, zaradija malo, skoro nita. Obitelj je ivila dosta skromno. Tata je volija VVandu, ali su se esto svaali, zbog njezina karaktera koji nije trpija kompromise. Umra je 1972. i u nasljee joj ostavija samo ljubav prema planinama, di ju je vodija dok je bila jo sasvim mala curica. Kad je sjedokosa mamica na kraju razgovora ispraala novinarku, na izlazu joj je rekla kako ne moe niti sluat sve te stvari koje njezina VVanda pria. Znan na koja strana mista ide rekla je ali ne smi mi o tome govorit, jer mi se odma uzlupa srce. 136 papin kamen | 27 est godina posli toga, kad su joj javili da je VVanda nestala, mama nije tila povirovat da je njezina erkica mrtva. Nije tila

priznat da je poginila ak ni nakon puno miseci, kad je ve bilo dvista posto jasno da je sve ta se moe na samo erino smrznuto tilo. legenda zvana vvanda Deveti vrh je bija tu iznad nje. Ako sad odustane, oe li smo volje za do trei put7 Vlastita koa ili Kangchenjunga, teak VVandin izbor. Igrala je protiv postotaka, vlastiton je voljon izabrala no na minus etrdeset... 1139 Dok je bila cura vlastiti straj krotila je na uvenome Eigeru, u vicarskoj. U norvekin fjordovima prouavala je vanost preciznosti pokreta i koncentracije, u Alpama sticala vana iskustva kretanja po ledenin strminama. Fantastina sportaica, talentirana za sve sportove, posebno za odbojku i atletiku. Cilo to vrime virus ljubavi prema planinama ua je u njoj i eka da bukne. Nakon diplome 1965. magistrirala je elektroniku. Bila je sjajna 22-go-dinja inenjerka i svestrana sportaica, za koju se prialo da je "potroila" dosta kolega na faksu. Osam godina radila je ka inenjerka za energetske sustave u Wroclawu, a onda seli u Varavu, odlina strunjakinja koja bi bila jo bolja u svome poslu kad ne bi svaku slobodnu sekundu iskoristila za to da utee u planine. Visoke Tatre su joj postale preniske. Neprestano odlazi u Alpe, na sve opasnije i opasnije uspone. Svjesno bira ivot na rubu ileta. Tila je bit jaka ena, drukija od svoje njene mamice. Tila je pobijedit vlastita ogranienja i strahove: bol, samou. I u tome je uspila. "Planinarenje donosi fizike i psihike patnje. U isto vrime donosi samo-potovanje. Kontakt s prirodon u visokim planinama moe biti strahovito opasan, ali dolazak na vrh je nevjerojatan estetski i intelektualni doivljaj. Taj mi je osjeaj potreban da bi mogla ivit". Volila se penjat u drutvu sa enama. Ka da je tila re: moemo svima dokazat da smo jednake mukima, ako ne i bolje od njih. Njen san je bija da ka trea osoba na svitu, nakon Reinholda Messnera i Jerzvja Kukuczke, osvoji svih 14 vrhova iznad 8 iljada metri. Govorila je: "Dolazak na vrh je nevjerojatan doivljaj.Taj mije osjeaj potreban da bi mogla ivit"

140 legenda zvana vvanda | 28 Posli povratka iz Karakoruma, di je smrt pokosila brojne njene drage, izjavila je: "Mrzim planine!", Ipak, ve za pola godine vraa in se s jo veon strau nego prije. Roena u znaku Vodenjaka, iznad svega je cijenila nezavisnost i slobodu. "Imala sam u ivotu dosta zanimljivih mukaraca, ali oni nikad nisu mogli utjecat na moje odluke", jednom je rekla. Prvi mu, "VVojciech Rutkie-wicz, kojemu je proslavila prezime, i sam je bija penja, ali ima je drukije ideje o tome kako bi triba izgledat njihov brak. Ubrzo su bili rastavljeni. Mukarac njezina ivota bija je drugi suprug, austrijski doktor Kurt Lin-cekruger, naravno opet penja. Puno su se volili, i dilili strast za slobodon i planinama, preutno ostavljajui prostora jedno drugome. Funkcionirali su ka dva himalajska tia i ljubili se na snjenin vrhuncima, do traginog dana na Broad Peaku, kad se Kurt okliznija i prid Wandinin oima sunovratija u provaliju. Gledala je kako pogiba najvoljeniji ovik njezina ivota. Tada, i samo tada, prekinila je uspon zbog smrti nekog sudionika. Slomila ju je bol. Bila je lipukasta i vrlo enstvena, unato sportskoj grai. Dobro je plesala, pratila modu, nosila visoke take i stavljala skupe parfeme. "Mukarci su joj se divili i tili su bit s njon", reka je himalajac Andrzej Zawada i doda: "Ipak, zapravo je uvik bila sama". Volila je mukarce, ali manje od planina. Najvea ljubav bila joj je nesigurna, prevrtljiva i opasna, puna gadnih iznenaenja. Nepodnoljiva lad-noa, stravine oluje, lavine, odroni stina, smrt, smrt i opet smrt... Nakon povratka sa svojih trijumfalnih uspona uivala je u malin, obinin stvarima: razgovorima s materon, tiini, alici aja. U ali je govorila: "eni je misto gore, na vrhu!", ta se moglo dvoznano shvatit. ak je dala izradit majicu s tim natpison. Svaki put bi se razbisnila kad bi neko izjavija da su ene u planinama ipak inferiorne mukarcima. To joj je bila najgora uvreda. Everest je osvojila 1978. godine, K2 osan sezona kasnije, a u razdoblju izmeu ta dva uspona imala je bizarnu nesriu. Godine 1981, dok se penjala na Elbrus, jedan lan ekspedicije izgubija je ravnoteu i strovalija se na nju. Pre-trpila je vrlo teak lom noge. Doktori su joj rekli da se ostavi planina, ali ona ih uope nije obadavala. Samo je uasno alila za izgubljenin vrimenon. U tih

osan godina osvojila je samo jo jedan osamtisunjak, Nanga Parbat, 1985. Posli toga krenila je u himalajski sprint. Vrimena je bilo malo, bliija se odvratni 50. roendan. Godine 1987. osvojila je Shisha Pangmu, a 1989. Gasherbrum II. Zatim je ila jo bre, staru mamicu skoro vie nije ni viala. Odma idue godine prid njon je pokleknija Gasherbrum I, a onda je 1991*na brzinu odradila Cho Oyu, u vehementnome solo juriu, pa Anapurnu, di je posljednji dil uspona takoer obavila sama. I odma posli toga krenila u napad na Kangchenjungu. To je bija taj prvi put na Kangchenjungi, ovo kad je ila sa Stipon. Shvatila je da se precijenila, da je dola do plafona svoje snage. Moda je zato i bila nervozna, moda je zato odalamila bidnoga Dipendru termosicon? Idue godine, 1992, zaklela se da e osvojit Kanch. A imala je ve 49. Kangchenjunga je za Wandu tribala bit deveti osamtisunjak i da je uspi-la osvojit taj vrh, sasvim je mogue da bi posli uspila postat prva ena koja je dosegla svih 14 vrhova od osan iljada metri. Samo o tome je sanjala. Pokuala je do do vrha priko sjeverne strane. S njon se penja uveni Meksikanac Carlos Carsolio, inae prijatelj od Stipe. Carlos i VVanda krenili su zajedno u 3.30 ujutro, 12. svibnja 1992. iz Logora 4, sa 7950 metri. Posli dvanaest uri penjanja kroz debeli snig, Carlos je osvojija vrh. Krenija je doli i naa VVandu na 8200 metri kako se sprema za prinoit. Bila je oito puno, puno sporija od njega. Usprkos tome, odluila je drugi dan sama krenit prema vrhu. Carlos ju je molija da odustane, ali ona nije tila ni ut, a on se previe divija "Velikoj VVandi" da bi joj pokua argumentima dokazat kako je ludost to ta radi. U takvoj situaciji bilo bi ak logino opalit joj plesku, sve samo da ju se prisili na sputanje. Umisto toga, on joj je poelija sriu i ostavija je na planini, dok se sputala ledena no i dolazila oluja... Nije mogla pratit sjajnoga mladoga penjaa Carlosa, to ju je peklo i bolilo. Deveti vrh je bija tu iznad nje, deveti od 14 zadataka. Heraklo ih je ima samo 12. Ako sad odustane, oe li smo volje za do tu trei put? Vlastita koa ili Kangchenjunga, teak VVandin izbor. Igrala je protiv postotaka, svjesno se odluila na bivak na 8200 metri, vlastiton je voljon izabrala no na minus etrdeset. I smrzla se. Do zadnjeg asa nije pokazala slabost iako, ko zna,

vjerojatno je nemono jecala i cvilila dok ju je smrt stezala kandama od leda. Moda nije toliko patila zbog toga ta e umrit, koliko zbog jednog sna koji nikad nee postat stvarnost. Negdi daleko, u varavskoj ulici Sobieski, sjedokosa mamica, koja je ve jedanput umrla, ono kad joj je najstarijeg sina ubila mina, mislila je o eri: Boe, samo da mi se moja VVandica vrati! Nikad je vie nije vidila. Posli Jureka otia je i VVandek. 142 legenda zvana vvanda | 28 Na kraju, ta je Wanda napravila? Proslavila se zauvik, to je istina, ula je u himalajsku legendu. S druge strane, sebe je provela kroz beskrajne gol-gote boli i patnje, i to do samoga kraja, ali je najveu bol nanila onoj ta nije nikad ni povirila u planine: svojoj bidnoj materi. Jer, svi lomovi, smrzotine i lavine ne mogu se usporedit s onin uasnin bezdanin bunaron oaja u koji je na svretku prie bacila svoju mamu. nil, erpani! | Pita san Mladena ta bi mu mater rekla da ovde u Nepalu nae kakvu lipu erpani, pa da je dovede doma svojima u Dugopolje7 On je odgovorija: "Ako bi se bunila, reka bi joj: majko, ne eni se ti, nega ja!" Dok smo sidili na proplanku kod Tengbochea, pita san cimera: Je li, Mladene, ta tebi mater govori na to ta se stalno penje po planinama? Jel se moda boji? Nasmija se: Mater kae ovako: 'Koga vraga oda okolo po brdin, ta se ne eni?'. Eto, nije ba daje oduevljena. A ta bi ti, recimo, mater rekla da ti ovde u Nepalu nae kakvu lipu erpani, pa da je dovede doma u Dugopolje? ta ja znan ta bi rekla! Bi li se bunila ta nije katolkinja? Ako bi se bunila, reka bi joj: majko, ne eni se ti, nega ja! Virujen da bi Mladina mater radi sina glumila tolerantnu svekrvu, ali bi sto posto u sebi koji put zaronjala na nevistu: avlu te ponili i iva i Buda! Plovija san tako u mislima u Dugopolje kad san uoija da Stipe stalno gleda prema mojin gaama. Napokon je pita: ta ti je ovo? Spustija san pogled i - ajme! Ona kurdila koja je glumila kai, vaan sastavni dil gaa, uvukla se u fudru. Ala ta to mrzin! Znate ono kad vam se oni mali pag ta dri mudantine, ili gae od trenerke, uvue na jednu stranu unutra u fudru, pa ga vie ne mo dobavit ni nokton? I onda ti se mudantine onako nagripaju,

vise i padaju? A ti bada puntapeton, ako je uspije di na, da iupa glupu kurdilu. nu, erpani! | 29 ta su ti ovo prodali? Kakve su ovo gae? Di si ih kupija? udija se Stipe. Kupija san ih u 'Iglu porta', hvalila ih je prodavaica da su dobre odgovorija san. Tamo san, u splitskoj podrunici te firme, kupija skoro sve za ekspediciju. Butiga mi je izgledala ozbiljno, himalajski. Pazarija san gae, jaketu, vriu za spavanje, ak i termosicu. Termosica je bila najmonija, crna raketa od inox elika na kojoj je pisalo EXTREME. Dvista dvadeset kuna. Bila je tvrda i prilino teka kad se napuni, moga san s njon jaka ubit. Da ovon termosicon opalin sirdara u glavu, ne bi se vie diga. Supertermosica, skupa, ali prekrasna. Zaljubljeno san je gladija, onako crnu, glatku i blistavu. Izgledala je ka Grace Jones. ak je i Stipe prizna da je velianstvena. Ubrzo san, meutim, otkrija da odozgo puta aj. Sprija san u "Iglua" 220 kuna (220 volti ih sprilo!) na atraktivnu termosicu s grekon. A sad san s uason gleda u gae. Ovde u Himalaji ima san, bidan, samo jedne. Mudanata mi nije falilo, ali gae san ima samo ove crvene. U bori su, dodue, bile i neke navlane plave, navodno nepromoive, koje su bile totalno neatraktivne, izgledale su ka malo bolja vria od kumpira. Te su bile predviene za, nedajboe, ekstremne uvjete. Obukle bi se samo u sluaju teke sniine. Pripali su me generali da ne smin nosit puno robe pa san doa pod Mount Everest bez gaa, ka Gavroche. Ccccc kima je glavon Stipe: Morat emo ovo nekako izvu. Aj okreni se! Onda san se okrenija, a Stipe je dvadesetak minuti strpljivo pokuava ieprkat onu jebenu kurdilu vanka. Da mi kojemu od roenih sinova ovako ue kurdila u gae, vjerojatno bi se trudija pet minuti, pa bi ga onda od ivaca probija nogon u guzicu. Stipe je, meutim, bija uporan i naposljetku je uspija. Cili se uspuva. Uzeja san mu s ovin gaama kil energije, moga je ispenjat petsto metri okomite litice. Prije toga jo mi je posudija jednu svoju majicu da se prisvuen, jer su se sve moje upotile od uspona. Sad mi je i gae popravija. Hrani me i oblai! Ala ta bi se smijala Mila Roditeljica da je mogla vidit ovi problem s gaama. U naega Roberta, duo moja, gae bez kurdile, srce moje!

namaste dudlale Na Himalaji je "namaste" ri za sve: i dobar dan i zbogom! Namaste... nama ste... Moda u njih postoji ri "puile"? Ala dobre baze: proe kraj cura, ree "nama ste puile", a one misle da ih pozdravlja sa, recimo, "zdravo, kolegice"! Bolnica na najluoj lokaciji u ilome svitu svakako je ona u Kundeu, Himalaja. Nije in bilo dosta ta su Namche Bazaar i Kvangjuma na toj dramatinoj visini na kojoj jesu, nego su pokrajinsku bolnicu izgradili jo vie, na vrhu brda, u naselju iz kojeg puca orlovski pogled na cilu himalajsku upaniju. Gledano iz Kundea, Namche Bazaar je dolinsko naselje! Na vrh brda pacijent mrda. To je zbilja za ne povirovat, ludost nad ludostima. Ovakav kakav jesan, relativno zdrav i u formi, doa san doslovce do ruba riganja ve nakon prvog dila uspona po strahotnin kamenin skalama koje vode iz Namchea prema Kundeu. Ako i niste iz Splita, potovani itatelji, moda znate za one predugake marjanske skale ta vode od Prve vidilice do crkve sv. Nikole? E, ove su jo pedeset puti due i troduplo strmije! Meutim, kiklopske skaletine bile su samo prva etapa golgote. Posli isputanja due na skalinadi za jetije, nadobudnog penjaa eka jo pet-est brda za prigazit, sve s usponon od 40 posto. Hej, Dipendra, ar himalajan pipi krejzi? puva san zaobilazei lolu iz suprotnoga smjera, koji je na kostima teglija nosivu gredu od kue, brat bratu pet metri dugu: Zato su bolnicu stavili ovako visoko? Kako siroti bolesnici dou do doktora? Dipendra se nacerija, zabljesnili su bili zubi. Teko! odgovorija je. Lola iz suprotnog smjera na leima je teglija nosivu gredu od kue, brat bratu pet metri dugu Okrenija san se i pogleda suputnika, hodaa kamenih gena iz Long Fi-elda kod Splita. Pravilno je disa i gazija ka stroj. Nije nita komentira, on nastoji ne govorit uzbrdo. Lako je njemu, svaki dan trenira po Vlajlandu. A nesritni Robert iz kaua direktno u ovi pakal. Zamuknija san i ja, tribalo je tedit forcu. Mantalo mi se. Posli Kundea i opidala iz pakla, tribali bismo i vidit skalp od jetija u samostanu u Khumjungu. Ou li mo sve to ispenjat? U sebi san proklinja bolnicu i jebava jetiju mater. Do e mi od ovoga vera-nja po vrletima kvadricepsi ka u Usaina Bolta!

Na vrhu prvoga od pet brda koila se kamena kuica, budistika kapelica, a na njoj motka s onon njihovon suzon i polumjesecon na vrhu. Pet minuti odmora! proglasija je na sirdar. Uivija san se u prizor, pa mi je Dipendra, kad je sinja di gledan, objasnija ta znae ti simboli, 150 namaste dudlale | 30 neto vrlo zanimljivo. Ali bija san toliko razbiven od penjanja da nian ima snage uzet olovku i zapisat. Pa san posli zaboravija. Uz kuicu su sidili neki lokalci i puili. Kako mogu dimit na ovoj visini? Namaste! pozdravili smo ih i produili dalje. Namaste je na Himalaji ri za sve: i dobar dan, i zbogom, i ivili! Namaste, namaste... nama ste... Sinila mi je ideja. Moda u nepalskome postoji i ri "puile"? Ala baze: pree kraj njihovih cura, ree "nama ste puile", a one misle da ih pozdravlja sa, recimo, "zdravo, kolegice"! Pita san potiho Dipendru, da me ne uje bogobojazni Mlado, postoji li u njih ri "puile". Odmahnija je: Nou. Pusile nou gud vord. A sisale? Ima li sisale? nian se predava. Nou gud olsou. Sisale not egzist. Da provan s dimile ili dudlale ? Moglo bi moda postojat dudlale , Kuica u planini na sitija san se onoga "dud" aja. Odluija san ipak da neu sad dalje upirat, jer putu prema Kundeu 151 1 bi mi nakon reenice ili dvi odma ponestalo arje. Nije Mlado lud ta ne govori uzbrdo. Pitat u Dipendru posli, kad se budemo sputali. Uzali smo na neku livadu, pa je barenko privremeno bilo malo lake, jer se hodalo po ravnome. Pojavila se stara kobila bile boje. Ofucana, neuredne grive, ali imala je plemenitu facu. Vidilo se da je nekad bila lipa. Sigurno su lokalni konji popiivali za njon. atra ju je arbajt, teko fatiganje. Ovi ljudi ovde nemaju milosti ni prema sebi, a kamoli prema betijama. Da su je timarili, lickali i tedili, eljali joj grivu i mazali je uljima, vjerojatno bi jo bila seksi. I kod kobila, ka i u svitu ljudskih enki, puno se vie isplati bit fotomodel ili dobrostojea kuanica nego, recimo, radnica u eljezari ili konobarica u "Laurusa". Ako nita drugo, vene manje stradaju.

Dipendra nas je zaustavija pokreton ruke i mahnija prema irokoj ravnoj ledini ispod koje je zjapila preduboka provalija: Znate li ta je ovde bilo? Gleda san ledinu. ta je ovde moglo bit? Himalajski dernek s borbama Jakova, ka kod nas u Radoiu? Stadion za olimpijade jetija? 1' Da su je timarili, lickali i tedili, eljali joj grivu i mazali je uljima, vjerojatno bi jo bila seksi... 152 namaste dudlale | 30 Aerodrom objasnija je Dipendra: Tu se moglo do sa liti erplejns. Ali nije vie u upotrebi. Pitaj ga, zdravlja ti, zato se aerodrom zatvorija! javija se Mladen: Da se mere doletit dovamo, unda se ne bi moralo ovoliko 'odat. Ovo je puno blie Everestu od Lukle. Dipendra se poeka po glavi: Aerodrom vie not vorking bikoz... jedan avion baaam u brdo. Puno ded pipi. Ne ba lako za lending. U mislima san se vratija u jezovitu epizodu kad smo se velikin avionon "Qatar Airwaysa" sputali u Katmandu. Dva puta nismo uspili sletit na pistu aerodroma "Tribhuvan" zbog magle i vitra. Avion bi doa skroz doli do piste, ali bi nas onda dramatino zagingali koi vitra, pa bi pilot odusta i opet nas diga u visine. Nakon drugog neuspjenog pokuaja sletanja, kad smo zamalo krilon zakaili pistu, Stipe je slega ramenima i reka: Ovde zna bit zajebano za spustit se, vitrovi su udni, maglutine guste. Svako malo bude nekih nesria. Prije nekoliko godina se avion sa 150 putnika zabija u stinu Anapurne. Svi su izginili. Ba je izabra lipu priu u prikladni momenat. Kad san pogleda kroz po-nistru, nita se nije vidilo od magle. Pilot se sprema na trei pokuaj sputanja. Sad je sigurno nervoast, po-mislija san tada. Da san ja na njegovome mistu i da me ovako jebu magla i vitar, reka bi: "Ma, spustit u avion makar ga razbija!". Oe li sad trei put zariskirat i zarulat na nevieno? Ja uope ne razumin zato ljudi imaju toliko puno povjerenja u pilote. I meu njima sigurno ima masu paranoika, nervika i krembila. Osim toga, ta su piloti? Samo malo bolji kamiondije! I jedni i drugi side u kabinama i upravljaju mrcinama u prometu... Nian se u tome trenutku tija muit crnin razmiljanjima, nego san izvadija fotoaparat i uruija ga Kinezu na sidalici u prolazu. Trgnija se kad san ga pritisnija prston u rame.

Reka san: Pliz, kud ju mejk van foto vid mi end dis dentlmen? i pokaza na Stipu. Kinez, koji je dotad dra oi zatvorene i molija se Konfu-ciju za goli ivot, nije odma shvatija ta ou, a onda je ipak namistija aparat, pritisnija botun, te ovjekovjeija Stipu i mene u katarskome avionu, na nekoliko metri iznad piste u Katmanduu. Obojica smo ispali totalno cool. Je li pita me kasnije Mlado: zato ti je dolo slikat se ono kad smo imali poginit? Pa Mlado moj, to uope nije bilo teko za pogodit. J9 vitez od namche Pregled u bolnici turisti moraju platit 50 amerikih dolari. Nepalci plaaju nevjerojatnih 20 rupija, odnosno jednu i po kunu! Zdravstvo je za lokalca 150 puti jeftinije nego za turista. E, tako bi tribalo naplaivat i na Firulama i Rebru! 155 Isprid jedne kue nauznakje lea ovik. - Nu ga pijana! -komentira je Mlado I Procokulali smo kroz Kunde u transu od umora. Ne samo daje bolnica u najdaljemu mistu na planini, nego je jo zgrada na samome kraju toga mista, triba pro kroz cili jebeni Kunde. Od starta u Namcheu hodali smo ve dvi i po ure, neprekidno uzbrdo. Noge su mi otkazivale, naprid me tira samo bis. Onoga ko je ovde zamislija izgradit bolnicu tribalo bi obisit za jaja i tu ga skijakin tapovima, pa ga onda natirat da izubijan ide na noge od Namchea dovde na tretman. Isprid jedne kue lea je ovik, ispruija se nauznak. Nu ga pijana! komentira je Mlado. Otrovno san procidija: Ko zna je li pijanac, ili neki bolesnik doli iz mista koji se samo dovde uspija dovu? Nagnili smo se nad njin, da povirimo je li die. Otvorija je jedno oko, pa se pripa od nas dvojice. Marirali smo prema bolnici koja se dobro vidi sa svake pozicije u Kun-deu, s tim da se Dipendra par puti izgubija u labirintu putia koji su nas vodili izmeu zidia i mocira. Opet smo doli na Meje. Urbanizam in je i ovde malo u kurcu. Doktor je upravo ordinira, ali nije bilo pacijenata. Neki mladi par iz Kanade, momak i cura, takoer su uloili energiju i doli do ove bolnice na najvien nivou. Bija san sritan ta smo zatekli druge turiste, jer je to znailo da mi nismo jedine pizde na planini.

Na samome kraju putovanja smo, meutim, toga momka i curu opet sreli u Lukli i onda su nan objasnili da su u bolnicu ili sluajno, samo zato jer nisu imali ta drugo radit. Nestalo in je, naime, para za put prema Baznome logoru. Niko ih nije pouija da se na Himalaji ne primaju travelers-ekovi. Pa su se motali malo po Namcheu i neko in je reka za bolnicu. Ustvari smo se, znate, na putu do bolnice jako umorili! povjerila mi je mala Kanaanka. Bili su toliki amateri da ak nisu ili vidit ni jetijev skalp. Nisu imali pojma da je to niti kilometar dalje. U Lukli san ispria Kanaanki za skalp od jetija, a ona je razrogaila oi i nije virovala. Onda san joj pokaza slike na displeju, pa je tila ubit bidnog momka, svata mu je vikala. Dok su Kanaani ovde u Kundeu priali s doktoron, koji je podosta slii-ja na Bou Sueca, ja san kibija okolo po ordinaciji. Siroti doktor ima je samo dva-tri aparata, zeleni leaj za pole hitne sluajeve (naravno, samo one koji preive put dovde), te ormar iza sebe, s najmanje dvi iljade bolesnikih kartona. Jo prije san vanka vidija jedna trona drvena vrata, friko opitura-na u plavo, na kojima je neko rukon napisa "rendgen", i druga vrata, bokun 156 vitez od namche | 31 oteena, na kojima je pisalo "klinika". Pokuca san, i deboto je ispala daska iz vrata klinike. Ovo slii na bolnicu doktora Alsara. Nikoga nije bilo unutra. Oito je jedan jedini doktor istodobno na prijemu, rendgenu i klinici. Ako triba kome namistit slomljenu nogu, dat umjetno disanje ili pak pregledat hemoroide, Boo je tu da pomogne. Naravno da san ga prvo pita kako se nesritni pacijenti uspiju dovu do bolnice i je li mogue da dolaze ak doli iz Namchea. Apsolutno odgovorija je doktor: Vidite tu iza mene kartone iz Namchea i svih drugih sela u okolici. Ako bolesnik moe hodat dovde, onda doe hodajui. Ako ne moe, donesu ga na jaku ili zobkiju. A ako ni jak ne moe? pita san ga u ali. Na to mi je mrtav ozbiljan odvratija: Ima i takvih situacija, ne toliko zbog jakova, nego vie zbog pacijenata koji, ako su u tekom stanju, ne mogu izdrat truckanje na jaku. U tom sluaju bolesnika na leima donese nosa. U bolnici san zateka Kanaane, momka i curu. Priali su s doktoron, koji je podosta sliija na Bou Sueca

157 Lokalni seljaci najvie boluju od bolesti plua. Interesantno, kime su in u redu Jebate, posli toga odma i nosa moe ostat u klinici kod Boe na promatranju! Brrr... nikad vie neu brontulavat u ekaonicama na Rebru ili Firulama. Zanimalo me jo od ega najee boluju ljudi s Himalaje. Interesantno, doktor nije ni spomenija probleme s kraljenicon, iijas, lumbago i te stvari. Najee triba liit bolesti plua. Astma, bronhitis, upala plua, tonzilitis, sve povezano s time. Lokalni seljaci, osim toga, esto imaju problema sa tu-mikon. To vrlo uspjeno tretiramo pohvalija se doktor. Dosta ima padova, slomljenih kostiju, ta je razumljivo. Nastavija je: Ovde moemo pratit trudnou, vakciniramo dicu, imamo EKG, spektar medicinskih usluga nam je zaista irok... Jeste li vi jedini doktor? prikinija san ga. Uvridija se: Nikako, ima nas nekoliko. Pomaemo i turistima poput vas, kad vas pogodi visinska bolest, he-he. Kad je to reka, zlobno se nakesija, a ja san bre bolje kucnija tri puta pr-ston u drveni ormari s lijekovima na zidu, da me ne urekne. Vanka san malo povirija oglasnu plou i dozna da je bolnicu ustanovija Edmund Hillarv. Kako je za bolnicu izabra Kunde? Moda je upra prston u kartu ne gledajui nadmorsku visinu? 158 vitez od namche | 31 Ubra san jo jednu fenomenalnu stvar: pregled u bolnici turisti moraju platit 50 amerikih dolari, bez obzira na to kakva ih boljka mui. S druge strane, Nepalci plaaju nevjerojatnih 20 rupija, jednu i po kunu! Znai, zdravstvo je za lokalca 150 puti jeftinije nego za turista! E, tako bi tribalo naplaivat i u nain bolnicama, pa neka Stipe govori ta oe! Pozdravili smo doktora i dvi kurjoaste lokalne babe koje su u meuvri-menu dole na pregled. Sile su i gledale ta rade turisti. Usput su neto mlile po nepalsku. Oslukiva san kako hriplju. Sigurno emfizem. Nije mi se dalo ekat da Boo potvrdi moju dijagnozu, morali smo po nazad u Namche, a prije toga prema Khumjungu, na randevu s jetijen. Mahnili smo i bankroti-ranin Kanaanima koji su, drei se za ruke, odjezdili na drugu bandu.

Moj Mlado i ja krenili smo prema susidnome Khumjungu. Ostavljali smo dosta alostan dojam, ka Don Quijote i Sancho Pansa. S tim da ovde ludonja tunog lika, stanoviti dalmatinski putopisac srednje generacije, nije bija vitez od Manche, nego vitez od Namche. Pokuca san i deboto je ispala daska iz vrata klinike. Ovo slii na bolnicu doktora Alsara iiyilii 159 jeba jetija! | Ako nije original, svaka in ast, napravili su ga zbilja vrhunski! Promatra san conkulasti skalp i ponavlja u sebi "Jeti, jeti, jeti!" ka da u ga mantrama oivit i natirat da se rematerijalizira, te ustane iz zelenoga sefa. Ustani, jeti, Hrvatska te zove, zove! Evo ga, jeti! Konano san i njega vidija. Dobro, ne ba iloga jetija, nego samo skalp. Prizor je uzbudljiv, ali ne ka u mati. Kad san jo ka dite ita o lubanji jetija u zabaenome samostanu Khumjung na Himalaji, u mislima san izgradija budistiki hram na vrhu planine, s otrin tornjevima koji oblikom oponaaju visove u pozadini. I nigdi nikoga okolo. Ka u onin prastarin stripovima u kojima maioniar Mandrak i njegov miiavi pratitelj Lotar (danas bi taj strip sigurno oboavala gay populacija) dolaze u udesnu zemlju Shangri-La, di ih dobri budistiki redovnik vodi na okraj u hram zlog arobnjaka. Ovde u pravome Khumjungu nije bilo ni traga zlin arobnjacima. Isprid skromne gompe mali je trgi s esmon na kojemu se skupila mladost sela, falila je samo Emina s ibrikon u ruci. Odrasli su sidili na kamenin klupicama, dica su se igrala, a jedna je malena od otprilike etri godine sidila golon guzicon u lokvi i plaskala rukicama po vodi. Niko nije obadava. Doli smo do ulaza u hram, Dipendra, Lotar-Mlao i ja, te tamo na vratima, umisto negativca s karakteristinin brinama uzvinutin prema gore, zatekli uvara hrama koji je bazdija po alkoholu. U stripu niko nije spomi-nja pijaninu. Ipak, bez obzira na to ta su iz njega bazdile alkoholne pare, odma mu je bilo jasno zato smo tu. Turisti ovde ne dolaze slavit Budu, nego analizirat jetijeve ostatke. Uveja nas je unutra, u mrani unutranji prostor hrama. Sve je bilo puno pozlaenih kipova Bude, mandala i arenih marama. Malo je davalo na tufinu.

Svitlozeleni sef do kojega nas je doveja gegajui uvar nije se uope uklapa u scenu. Solidni vapski elik, moda od firme "Rottner" ili neke sline. Lola je neko vrime drka oko brave s kljuen, nikako ubost di triba. Previe lokalne rakije, oito. Onda su se napokon rastvorila vrata sefa i ukaza mi se toliko oekivani jetijev skalp. Ako nije original, svaka in ast, napravili su ga zbilja vrhunski! U staklenoj katuli, s katancon, izloili su ono ta je ostalo od jetijeve frizure. Stoasta upica s busovima dlaka ba je onakva kakvu bi ovik od jetija i oekiva. Promatra san conkulasti skalp i ponavlja u sebi "Jeti, jeti, jeti!" ka da u ga mantrama oivit i natirat da se rematerijalizira, te ustane iz zelenoga sefa. Ustani, jeti, Hrvatska te zove, zove! Nageja san se skroz do katule i noson skoro dotaka staklo. Gleda san u skalp iz neposredne blizine. Jeti, nema ta. Onda mi se pogled diga do ka-tanca. Na njemu je pisalo "golddoor". Zlatna vrata! Kad prolazin kraj splitskih Zlatnih vrata, obino diran palac Grgura Ninskoga, a ovde bi, ako san ozbiljan pustolov, triba dirnit neto jetijevo. Palac nije na raspolaganju, pa barenko da ovi skalp dotaknen! - Dipendra, ask him iz Inae, kad spominjen Grgura Ninskoga, ja ne diran samo palac live noge, itposibl tu put d skalp . -TI A A V . A t. ondhedl-zamolija znate, om izlizani, laknen ga reda radi, ali smatran da on vise ne moze bit san sirdara toliko sritan, nakon ta ga capa svaki turist koji doe u Split, od Japanca do 162 jeba jetija! | 32 en kraj Grgura, uvik popenjen na postament spomenika s one druge, ne- J^^g3^ dostupne bande, pa uz rizik da se okliznen i spizdin doli na zemlju, ili da mi grana od stabla izbije oko, vjeto doskoin na sakrivenu stranu spomenika, di je naemu biskupu druga, desna noga. Onda polako, temeljito i koncentrirano dirnen DESNI palac, i zato me sria prati. Dipendra, ask him iz it posibl tu put d skalp on d hed! zamolija san f sirdara. Mali vodi se na to nasmija u nevjerici: Nou, dec striktli forbidn! Zatresa san glavon: Aj nou, Dipendra, znan da je forbidn. Ali ovde sad nema nikoga, samo mi i on. Budistiki nadbiskup nikad nee doznat. Pitaj ga koliko triba platit i platit u, neka zakljua vrata na minut i izvadi tu stvar iz sefa!

Dipendra se okrenija prema pijanome i stupija u pregovore. Sve mi je simpatiniji bija taj na sirdar. Za njega nema nemogue misije. Nakon ta ' su izminili nekoliko reenica, za vrime ega se uvar jetija malo ka uzruja i iskosa me iba brzin pogledima, Dipendra se opet obratija meni: Moglo bi se sredit, ali to bi kotalo handrid ju-es dolars! Razmilja san samo par sekundi i kimnija: Moe! ta je sto dolari prema skalpu jetija na glavi? 163 pozlaenih kipova Bude, mandala i arenih marama. Malo je davalo na tufinu I64 jeba jetija! | 32 Sirdar i uvar ponovo su neto popriali, pa se Dipendra okrenija, kiselog izraza lica: Naalost, not posibl rajt nau. On nema klju od ove manje kutije, nego samo od sefa. Klju od sefa ima jedan lama, a njega sad nema ovde. Starjeine su to tako smislile radi vee sigurnosti skalpa. A di je sad taj drugi kljuar? nian odustaja: moda bi ga uspili nekako dozvat pa se dogovorit? Ko zna di je? flegmatino mi je odgovorija Dipendra, pa doda: Hijer in Himalaja budist lama dont bring mobajl fons! ta u, preda san se. Tuno san pogladija staklo s jetijevin skalpon i po-vuka Mladu za rame: Amo a! Sutradan u Namcheu probudija me Dipendra s poslovnon ponudon. Oni pijani iz hrama se otriznija i u meuvrimenu razgovara s lamon, drugin kljuaron. Samo radi mene taj je drugi doa u Namche i naa Dipendru, da nas obavijesti kako je sad apsolutno mogue stavit skalp na glavu, naravno uz pravednu naknadu od ve dogovorenih sto dolari. ef samostana u Khumjungu, neki ober-lama, sigurno je mislija da e sprijeit ovakve dogovore raspodjelon kljueva, ali ne moe starjeina zajebat svoje podinjene ako su oni sloni. To nas primjeron ue i nai panduri u patrolama, s kojima se takoer ovik gotovo uvik moe sve dogovorit, iako su u tandemima. Sou, it iz definitli posibl tu put jeti on d hed nau! Vud ju? zavrija je Dipendra.

 To vjerojatno znai da bismo sad morali opet tabanat dvi i po ure uzbrdo sve do Khumjunga? glupo san pita (jer san se tek bija probudija). Jes, ebsolutli! nasmija se sirdar: malo je hard tu ikspekt da bi oni sad onili skalp jetija iz Khumjunga u Namche! Sija san na krevet da razmislin. Sad bi triba opet ponovit cilu onu torturu od juer, penjat se po kiklopskin skalama, prigazit est brda, hodat vamo i tamo priko pet uri, samo da bi na sekund stavija jetijev skalp na glavu. Ko e opet prolazit oni trapac, brale? Reka san u sebi: ajmo to promotrit matematiki. Ako ne moran, ne bi sad prosa onu istu golgotu ni za iljadu dolari. Tih iljadu dolari plus jo sto koliko moran platit kljuarima, to je 1100 $. Puno za jetijev skalp, koji moda ak i nije jetijev skalp. Jesan lud, ali ne toliko. Zakljuak: jeba jetija! Kad san mu reka da ipak neu, da mi je tlaka opet i do Khumjunga, Dipendra se razoara. Vjerojatno je i njemu propala provizija. ruka iz pangbochea | lan ekspedicije ukra je iz ritualne marame u samostanu veliki komad jetijeve ruke! Nadomistija je kosti fragmentima kostiju ljudske ruke, pa opet zamota maramu. Jedna hollvvvoodska zvijezda takoer je odigrala vanu ulogu... Danas je ve zaboravljena misteriozna "ruka iz Pangbochea". Jetijeva ruka. U dramatinoj krai jetijeve ruke sudjelova je niko drugi nego legendarni glumac James Stewart! Prvi zapadnjak koji je uja za postojanje "ruke iz Pangbochea" bija je tek-saki nafta i avanturist Tom Slick, za vrime jedne od potraga za "snjenin ovikon" ta ih je on financira krajen pedesetih godina prologa stoljea. Godine 1957. dole su prve fotografije te famozne ruke, koju su budistiki sveenici uvali za obredne svrhe u samostanu u Pangbocheu. Dvi godine posli stigla je u Pangboche nova ekspedicija koju je financira Slick. Njihov cilj bija je da se nekako ispita autentinost ruke. Ali lame to nisu dopustile. lan ekspedicije Peter Byrne, posli se doznalo, ukra je iz ritualne marame veliki komad jetijeve ruke, a da se kraa ne bi otkrila, nadomistija je kosti fragmentima kostiju ljudske ruke i ponovo zamota maramu! Uz velike probleme i rizike prokrijumarija je misteriozne koice iz Nepala u Indiju. Slavni glumac James Stewart, Byrneov

prijatelj, sakrija je jeti-jevu ruku u svoj kufer, i tako je iznija iz Indije. Primatolog s Londonskog sveuilita analizira je fragmente kostiju i za-kljuija da je ruka hominidnog porijekla, slina ruci neandertalca. Tek 1991. otkrilo se daje konzultant Slickove ekspedicije, ameriki antropolog imenon George Agogino, zadra neke uzorke jetijeve ruke. Provedena su nova istraivanja. U emisiji "Nerijeeni misteriji" tv kue NBC objavljeno je kako su uzorci vrlo slini ljudskima, ali nisu ljudski. Slubeno je zakljueno kako je ri o kostima i tkivu "blizu ljudskih znaajki". Nakon ta je emitirana tv epizoda o jetijevoj ruci, iz samostana u Pang-bocheu ukradena je cila ruka, sve ono ta je ostalo posli Bvrneove prve krae. Ovi put, meutim, nisu krali znanstvenici, nego profi lupei. Ruka je zavrila na ilegalnome tritu antikviteta, a potom u privatnoj kolekciji nekog superbogatog kupca. Nian siguran da se tako neto nee dogodit i sa skalpon iz Khumjunga, jer ona dvojica lola ta su zadueni za uvanje ne znaju ni sebe uvat, a itekako bi se nalo parajlija koji bi pljunili milijuni dolari za skalp jetija. Kako je samostan u Khumjungu uope doa do jetijeva skalpa? Generacijama prije, ak prije nego ta je izgraen hram, ljudi iz oblinjih mista Tha-mea, Namchea i Kundea, skupa sa stanovnicima Khumjunga, svake su godine u Thameu slavili puku sveanost Dumji. Posli nekoga vrimena pojavile su se svae u organizaciji proslave, pa su stanovnici Kundea, Khumjunga i Namchea napustili Thame i odluili slavit u Khumjungu. Nakon odlaska, druina iz Khumjunga oekivala je za rastanak neki znaajan poklon od Thamea, da ne ostane zle krvi, moda budistike molitvene zastavice, svete zapise ili obredna glazbala, ali su na svoje zaprepatenje dobili samo jetijev skalp. Bili su toliko razoarani i bisni ta su in ovi poklonili samo glupi jetijev skalp da su ga nabijali nogon cilin puten do sela. Tek u novije vrime, kad su se pojavili zapadnjaki znanstvenici i turisti koje je skalp strahovito zanima, a naroito nakon ta je Sir Edmund Hillarv pokaza interes, lokalci su shvatili kakvu kulturoloku i bioloku vridnost imaju u rukama.

Jeti je poznato bie u pokrajini Solu Khumbu. Ritko se via, ali lokalni stanovnici uope ne dovode u pitanje njegovo postojanje. erpe vole priat 0 jetijevoj nadljudskoj snazi, sposobnosti da nosi ilog jaka u rukama, te 0 tome kako ponekad otima dicu. Razlikuju tri vrste jetija: drema (ili telma) je glasnik nesrie, chuti napada 1 odnosi koze, ovce i jakove, a mite (ili mitre) napada ivotinje, ali i ljude. Di-mitrijo, sine Mitre, majkina budalo... Tajanstveni tragovi u snigu, ka i potvreni sluajevi pronaenih kostura jakova kojima je neija strana sila potpuno iskrivila kosti, govore u prilog teoriji o postojanju jetija. erpe tvrde kako je jeti visok skoro dva i po metra, da ima lubanju oblika stoca, istaknute ui, podruje prsa mu nije dlakavo i ima facu nalik ljud168 ruka iz pangbochea | 33 skoj. Obino stoji na noge, ali se kree na sve etri. Tilo mu je gokriveno guston crnon ili smeon dlakon, ima velika stopala. Jelovnik mu se sastoji od voa, povra i malih sisavaca. ivi u piljama i umama blizu snjene granice u Nepalu i Tibetu, vrlo je vjet i prepreden u skrivanju i vjerojatno spava zimski san, ka i medvidi. Glasa se visokim i prodornin kricima, a tilo mu odaje smrad ka po bilon luku. Kosa, ili bolje reeno griva, pokriva mu oi. Nema rep, a enka ima duge, visee sise. Nikada nijedan jeti nije fotografiran izbliza, iako ga je relativno puno ljudi vidilo. Tragovi su fotografirani u vie navrata. Ime potie od tibetanskog "yeh", snjena dolina, i "teh", ovik. Zovu ga jo i "metoh kangmi". Prije nego ta se jeti otpise ka ista fikcija, vridi posluat nekoliko izvora koji govore o susretima s njin. Puno velikih himalajaca nalo je tragove jetija, naprimjer Hunt i Tilman na ledenjaku Zemu u Sikkimu 1937, a najpoznatiji tragovi su oni koje je naa Eric Shipton na everestovskoj ekspediciji 1951. Tenzing Norgay u knjizi je napisa kako je njegov otac dvaput vidija jetija. Reinhold Messner je 1986. objavija svitu kako se susreja s jetijen na Tibetu, te da je ak ubija jednoga! Po njemu, jeti je himalajski smei medvid, ritka i ugroena vrsta. On se moe uspravit na dvi noge, a najee se kree na sve etri.

Nekoliko ekspedicija dolo je na Himalaju s iskljuivin ciljen potrage za jetijen. Velika znanstveno-penjaka ekspedicija 196061. za jedan od ciljeva istakla je lov na jetija. Tijekon te ekspedicije uspili su nagovorit elnike Khumjunga da predaju skalp jetija Edmundu Hillaryju, koji ga je odnija u Ameriku da bi se prouila njegova autentinost. ruka iz pangbochea | 33 Amerikanci su ustvrdili da je skalp vjerojatno falsifikat, ali stanovnici Khumjunga na to su samo odmahnili rukon. O tome koliko su oni sigurni u to da je skalp pravi, govori i injenica da su ga spremno predali na prouavanje. Hillarv je u svojin razgovorima sa erpama shvatija kako oni smatraju da je jeti natprirodno bie. Naime, injenicu ta jo nije fotografiran izbliza, lokalci objanjavaju time ta jeti, ako oe, moe postat nevidljiv! U prosincu 2007. ameriki televizijski voditelj Joshua Gates objavija je da je njegov tim pronaa masu tragova stopala koji po svemu odgovaraju opisima jetija. Otisci su imali 33 centimetra po duini, ukljuujui pet prstiju, te 25 centi po irini. Strunjaci koji su analizirali tragove viruju da to ne moe bit lanjak, i zbog velikog broja tragova, ka i zbog morfolokih karakteristika otisaka koji su, tvrde oni, previe detaljni da bi bili falsifikat. Takoer, strunjaci se slau u tome da tragovi ne mogu bit ljudskog porijekla, a zanimljivo je da se u dosta elemenata poklapaju s famoznin otiscima bigfoota naenin u Americi! Ugledni BBC je 25. srpnja 2008. objavija da su dlake naene u zabaenin planinama Garo u sjeveroistonoj Indiji detaljno analizirane na oxfordsko-me sveuilitu Brookes, te da su primatolozi i mikrobiolozi nali zapanjujuu slinost izmeu tih uzoraka i ve postojeih navodnih jetijevih dlaka! Reene dlake je Hillarv davno poklonija Oxfordskom sveuilinom muzeju prirodne povijesti, nakon svojih ekspedicija u pedesetin godinama 20. stoljea. I konano, 20. listopada 2008. sedmorica japanskih pustolova snimili su otiske za koje viruju da ih je ostavija jeti. Dapae, voa skupine, Yoshiteru Takahashi, kune se ivotom da je vidija jetija tijekon ekspedicije 2003. i postavlja je sebi ivotnu misiju da ga u budunosti fotografira, ivog ili mrtvog. Pita san jo davno Stipu Boia ta on misli, postoji li jeti ili ne postoji.

 A sluaj odgovorija mi je tada Stipe ja mislin da postoji! Svi domai ljudi na Himalaji stoposto viruju u jetija, a puno njih mi govori da su ga i vidili. Ne virujen da bi svi izmiljali... uj, Dipendra uvatija san sirdara jednon prilikon Jesi li ti kad vidija jetija? Not mi odgovorija je bat jes maj kazn. Da nije on, ali njegov roak ga je susreja. Ala ta bi gusta da neko vie snimi toga jetija, pa da ga cili svit vidi! Svi oni koji priu o himalajskome snjenome oviku nazivaju izmiljotinon i pizdarijon, morali bi se na to pokrit uima... ditka haberl Pita san Slovenca: "Di van je ona Ditka Haberl7 Jel se tako zvala ona maca ta je pivala 'Dan Ijubezni'7 Bila je totalno seksi!" Odgovorija je: "Da, bila je seksi. Ditka Haberl se klie, seveda. Ve kaj zdaj dela? Snima reklame za zobne proteze!" Slovenac je odluija krenit dalje prema Pangbocheu alternativnin puten koji je on davno otkrija. Triba skrenit s "magistrale", pa piit kroz totalnu divljinu. Na njegovon putiu na mistima je pinku opasnije, s provalijama i otrin usponima, ali zato neemo nikoga ivoga srest. Slubena staza u tom kraju prilino je neugodna, s puno prometa i gomilon Jakova ta kopitima diu oblake praine. Nakon ta se nekoliko puti skoro uguija, te mora titit dine putove u-daron, snalaljivi slovenski veteran s vrimenon je naa taj alternativni rajski puti kroz zelenilo ume. Ovo je bila jedna od zadnjih uma prije potpune goleti iznad etri i po kilometra visine, magini kutak u negostoljubivome kru surovih planina. Ako se ikad vrnete na Himalaju bez nas dveh, nemojte ni u ludilu pokuat i po toj stazi preporuija je briljivo Mlai i meni: Sigurno se bi izgubili. Oemo li se nas dvojica vraat ovde, kad vi ostanete na Pumoriju? pita san s nadon. Nikakor. Nisem preprian, da bi se tudi Dipendra znael po tej trasi. Znai, hodan po Rivendellu prvi i zadnji put, ka najnevaniji hobit u Prstenovoj druini, onaj smotani, kako se ono zva? Tu je arobnjak Stip Gan-dalf, zatim slovenski vilenjak Vikolas, te dva hobita, s tim da od nas dva nijedan ne nosi prsten. I nikad se vie neemo vratit ovde. - Pizda lepotica zdaj jo pa s protezo v kakna je bila, gleda ustih...

Osim ako Mlado i ja ne uspijemo negdi gori na pet iljada metri na ilegalnu erpasku pekaru, kupit sto kili kruva, pa bacat puten mrvice ka Ivica i Marica. Ali to e bit malo tee, zadnja pekara (kruv je bija tvrd ka kopito od zobkija) ostala je kod samostana Tengboche, ispod nas. Okria san se okolo i eljno upija lipi krajolik. Nigdi ive due. Ako ovde ivi pleme himalajskih vilenjaka, ili moda opor jetija, savreno su se mi-mikrirali. Ovo je osjeaj koji je mora utit Pale sam na svijetu. Prolazili smo kroz arobne ume u koje je kroilo vrlo malo ljudskih stopala. Onda kroz nekakvu visoku trsku, viu od nas, iz koje smo povremeno vidili vrh mone planine koja se uzdizala visoko uvis, u plavo nebo. Ta planina bila je Mount Everest. Jebate, di san ja ovo doa? Je li sve ovo stvarno? Di je zastava? Vidi li zastavu? obratija se Stipe Slovencu, pa su se obadva iskidali od smija. Zajebavali su se na moj raun. Drugi dan mara, naime, bili smo zastali na mistu s kojega se prvi put dobro vidi Mount Everest. Mlado je bija hipnotiziran i ljubija je kamenje po vidikovcu. Ja san ve prije est godina vidija Everest, ali samo iz helikoptera, ne ovako kopneno. Zato san pita generale: Koji je od onih vrhova? Vidin da je ovo Nuptse, a koji je Everest? Ovi livo ili oni ta viri? Odgovorili su mi: Onaj s zastavon. Mislili su na zastavu od sniga ta ga je vitar s Tibeta nosija s vrha. Inae, genijalan prizor. Ali ja nian zna kako se to zove. Nikad nian uja za neku snjenu zastavu. Pomislija san, logino, da tu negdi na vidikovcu postoji kakva zastavica koja upuuje na Mount Everest, pa san ih pita: Kojon zastavon? Ne vidin nikakvu zastavu! Oni su pali po tleju od smija. A-ha-ha, di ne vidi zastavu? Na vrhu Everesta? Stipe je teko dolazija do zraka: Viki, daj molin te, ima li dalekozor, da Robi bolje vidi zastavu na vrhu Everesta, onu ta smo je zadnji put ostavili. Ima samo ezdeset kilometri odavde do vrha, zastava e se ba lipo vidit, uahaha! Uvatili su me u ir i palo je brutalno ismijavanje, a ja san in prova objasnit na ta san mislija. Uzalud, nisu me tili sluat. Diga san ruke i prepustija se sudbini. Stipe mi je jo danima posli pritija kako e anegdotu s zastavon na Everestu objavit u novoj knjizi. Odgovorija san na to sasvim cool: Nema problema, pien i ja libre. Mogu i ja svata objavit!

I evo, sad me opet kendaje, ali nije mi nimalo smetalo, ak san prihvatija zajebanciju. Gazili smo po rajskin predjelima, sunce je sjalo. Bili smo u Izgubljenoj dolini. Upravo hodan kroz mitski Shangri-La! 174 ditka haberl | 34 Hrabro san stupa za generalima, a Mlado iza mene. Dolo mi je za zapi-vat i, ko zna zato, sitija san se jedne stare slovenske pisme. Moj zvonki glas razlega se po Himalaji: To je bil taj dan Ijubezni, ljubezni dan, ki ne mine, nigdar... Slovenac se poeja smijat. Dirnija san ga u icu. To je bila pisma s Eurosonga, negdi sredinon sedandesetih. Ako se dobro sian, osvojila je trinaesto misto. U to doba Slovenac je ima 25 godina, a ja moda deset. Bili smo u zajednikoj dravi. Gleda san taj Eurosong i maglovito se sian kako san se ljutija neto oko glasovanja. Ako se ne varan, te se godine prvi put glasalo ovako ka i danas. "Yugoslavia, ten points. Yougoslavie, diks poans". Dobacija san Slovencu: Di van je ona Ditka Haberl? Jel se tako zvala ona maca ta je pivala 'Dan ljubezni'? Grupa 'Pepel in kri'. Bila je totalno seksi! Da, bila je seksi. Ditka Haberl se klie, seveda. Ve kaj zdaj dela? Sne-ma reklame za zobne proteze! Zubne proteze? Nemoj zajebavat! Ne, stoprocentno resnica. Pizda, kakna lepotica je bila, zdaj jo pa gleda s protezo v ustih... Razoara san se. Eto vidi kako zavravaju seks-simboli, s dentjerama u unki. Ko zna ta radi Anja Rupel iz "Videosexa", ona ta je pivala "Zemlja plee"? Bie da reklamira tablete za menopauzu... Vidi, viri Mount Everest! A eno i zastave. 175 kapa ili ivot Stap mi je ispa iz ruke, kapa s glave. Nagonski san posega ru-kon, uvatija tap, i tako dodatno ugrozija balans. Na jedan uasan momenat izgledalo je da u se privalit na bok, pa onda strmopizdit u provaliju. Isprid mene bila je strma planinska kosina koju je tribalo pri. Nije bilo staze. Jeziva strmina, 60 posto nagiba. Doli je zjapila duboka provalija. Ovo moran prigazit, a ne smin nigdi krivo zakorait. Slovenac i Stipe prije su me upozorili da e se, eto, na

ovoj dionici pojavit jedno malo opasnije misto, ali da nije nita strano. Jel mi moe neko na momenat uzet lumbrelu? zamolija san generale. Nervirala me ta lumbrela, svugdi je zapinjala. Kaija san se s njon za stine, za stabla, a naroito za niska vrata od erpaskih svratita. Kroz njih ne mogu u zli duhovi, a bogami ne mogu ni ja s lumbrelon. Stipe mi je uzeja lumbrelu i odskakuta ka divokoza priko na drugu stranu, nije ni sekundu zasta. Sad ti naredija je. Nian tija gledat doli, jer bi mi se sto posto zamantalo. Prije su me upozorili da dobro pazin, jer bi pad moga bit fatalan. Na ovakvin kosinama se zatombula i vie se ne moe fermat. Ka, tribalo bi, dok se kotrlja, provat zabost tap u neto, pa se tako zaustavit, ali koliko san spretan jo bi se u tom pokuaju uboja u oko, pa bi se nastavija tombulavat, samo jednook. Napravija san prvi korak, izaa iz sigurnosti staze i zagazija na strminu. Tresla su mi se kolina. Zaboja san tap u zemlju metar naprid, pa napravija Stipe je krenija nizbrdo, po opakoj strmini, doli prema kapi korak drugon nogon. Nian izdra, i pogleda san doli nizbrdo. Ajme straja! Ajde, hodaj, ne okrei glavu doli! sokolili su me svi, ali lako je to bilo re. Ou li ovo priivit? Zapravo san doa u poziciju da se gingan nad provalijon, a niko me nije prisilija na to. Kako san se uope zateka ovde, s ova tri neobina stvora ta uivaju u ladnoi, naporima i opasnostima planinskih vukojebina? Oprezno san turnija livu nogu naprid, pa opet ia zabit tap u zemlju, radi balansa. Na nesriu, udrija san vrhon tapa u neto, moda stinu, i iz-gubija ravnoteu. Zanera san prema naprid, posrnija, pa nasrid opasne kosine otresa na sve etri, na uas Stipe koji je bija sedan-osan metri isprid mene, na sigurnome. tap mi je ispa iz ruke, kapa s glave. Nagonski san posega rukon, uvatija tap, i tako dodatno ugrozija balans. Na jedan jezovit momenat izgledalo je da u se privalit na bok, pa onda strmopizdit u provaliju. Jedva san se zadra, sa tapon u ruci, ali kapu nian uspija uvatit. Kotrljala se doli, poing-poing-poing, tridesetak metri nie, pa se zaustavila na nekoj stini nasrid nizbrdice.

Kapa mi je bila prirasla srcu, kupija san je u Katmanduu. Na starin san slikama vidija da je istu takvu ima Hillarv kad je osvaja Everest. Ali sad ni178 kapa ili ivot | 35 san mislija o njoj, bilo mi je najvanije do na drugu stranu. Kolina su se jo ee tresla. Stipe je odma, im san poeja gubit ravnoteu, doskoija do mene i bija spreman nekako me zaustavit ako me inercija odnese prema doli. Sad je procijenija da san se za prvu ruku uspija kapulat, pa je samo reka: Dobro, a sad smireno naprid. Jen-dva! U transu san, pod budnin okon slavnog himalajca, napravija tih desetak koraka, te konano uspija stupit nogon na sigurno. Sa aljenjen san pogleda doli: Jebiga, ode kapa! Mladen, koji je bez problema prea opasnu kosinu iza mene, nasmija se: ' Ovde nije vano da je kapa na glavi, nego da je glava na ramenima! Stipe je pogleda prema kapi: Iden ti je ja donit! Jesi normalan? pobunija san se: ni govora o tome! Kvragu i kapa, ne riskirat ivot radi glupe kape! Ne, ne, iden ja! nije tija ni ut. I stvarno je krenija nizbrdo, po opakoj strmini, doli prema kapi. Izvadija san aparat i slikava. Niti jedna fotografija koju san tamo snimija ne moe ni izdaleka doarat kakva je to nemila strmina bila, duplo strasnija od spusta u Kitzbuhelu. Stipe je krenija doli, i prvi put na iloj Himalaji u njegovin san kretnjama vidija trag opreza. Ako je Isus moga hodat po vodi, Stipe moe po arji. Ka arobnjak, ka ovik-pauk. Stiga je do moje kape, pokupija je s tleja, i onda se po onome usponu od 60 posto s lakoon vratija gori do nas. Naalost, nikad ga nian uivo vidija u pravoj akciji, s derezama i cepinon u ledenoj stini, ali i ovo je bila ekskluzivna prilika da se na djelu vidi Mesija planine glavon i bradon. Prizor za odabrane. Ka da Eric Clapton samo za tebe odsvira neto na gitari. Malo je otresa kapu od zemlje, pa mi je pruija u ruku: Evo kape, a tu ti je i lumbrela. Moemo li sad naprid? Zaljubljeno san gleda kapu. Sad u je nabit na ui svon forcon, da mi sluajno opet negdi ne ispadne. Moran je sauvat, ova kapa dil je velike prie. Par dana kasnije, kad smo se penjali prema Dingbocheu, stali smo u jednome svratitu i izili obid. Posli, dok su generali

pijuckali pivu a ja sok, uzeja san kapu, pogladija je, pa zapita Stipu: Jel zna ta se dogodilo s ovon moj on kapon? Ne virovat. ta? reka je on. A eto, bija san s njon na Himalaji, pala mi je u provaliju i zna ko mi ju je spasija? Stipe Boi! Uspija san ga nasmijat. Ovi malian me jo --sekundu nepovjerljivo gleda, a onda udrija u pla i pobiga u kuu 180 i govno od jaka Triba priznat da ne smrdi puno. "To uope nije lo miris" povjerija mi je Stipe svoja razmiljanja: 'ak naprotiv!" A Mladen je s gaenjen gleda kako baba golin rukama vadi govna od jaka iz kantice i baca ih u pe, pa procidija: "E, a sad e nami ovin istin rukan podilit ie i pie!" 181 Jedva san se doteglija do Pangbochea. Prvu dionicu do Mjmjoa san se dobro umorija, drugu do Kvangjume san crka, a sad mi je dua izala na nos. ak smo se tamo u Kvangjumi, kod simpatine gazdarice koja boluje od ira na elucu, odmorili jedan cili dan. Zato san virova da emo treu turu, do Pangbochea, rijeit s manje problema, ali san se privarija. Zadnjih nekoliko stotina metara jedva san se vuka od umora. Bilo je puno uzbrdica i nizbrdica, penjali smo se i sputali bezbroj puti. Posli jednog ljupkog mostia priko rjeice, na kojemu je kredon pisalo N 77 (ka "Nepal u 77 pria"!) slidila je strma skalinada usiena u kamenu. Nakon ubitanog uspona od najmanje 45% nagiba, za vrime kojega su gorili kvadricepsi, stiga san u Pangboche, konano, majke mu ga spalem! Zaosta san za ekipon bar deset minuti, a atra me toliki umor da nian moga gledat na oi. Tako da san falija dvorite u koje su oni uli, pa san ka zombi nastavija cotat kroz Pangboche. Ponavlja san u transu "Pang-bo-che, Pang-bo-che!" u ritmu koraka, i nian mislija apsolutno nita. Bija san prizor jada i bijede. Mlado je tra za menon i zva me: Ovamo, ovamo! Sija san kraj njih isprid svratita di smo tili odspavat. Kuku i jao, nije bilo mista, ba nijedne slobodne sobe. Navalili penjai i

trekeri. Pa smo sa-isprid7pa"^bocheaU mo PPm aj i privremeno skinili ruksake, do neizbjene daljnje potrage za Ka "Nepal u 77 pria" konaiten. Na desnome ramenu bila mi je usiena gruba, duboka, crvena 182 govno od jaka | 36 pruga na mistu di mi je kai od ruksaka povridija kou. A nosija san ruksak Nekako san docota od osan kili. Kako izgledaju ramena onome erpi ta je deset dana uzbrdo Ao sv!at'fta u .-k . S mista na kojen smo sidili mogli smo fantastino vidit Ama Dablam, nijedne si ponosni vrh od 6828 metri koji nas je puten dosad stalno pratija. Majina amajlija, to je prevod imena. Stipe i Slovenac popeli su se, naravno, i na Ama Dablam i stalno ga s oboavanjen spominjali, pa san ih s vrimena na vrime namjerno tucigava: Kako ste rekli da se zove ova planina? Abu Dabi? To ih je jezivo nerviralo, ka da in vrian rodnu grudu! Moda najjaa Stipina anegdota s Himalaje: Penjemo se mi na Ama Dablam, sto metara smo od vrha, teak uspon, kad... zvoni mi satelitski telefon. Zove mater. Jednon rukon se drin za ue, drugon se javljan. Pita me: 'Alo, Stipe, dite moje, di si, ta mi se ne javlja?' Zaboravila je da san ia na Himalaju! U dvoritu naeg nesuenog svratita u Pangbocheu osim nas etvorice bila je jo i jedna enka jaka, tzv. nak, koja je bezbrino zalegla, tonije izvalila se po tleju, te odmarala. Dolo mi je da legnen kraj nje, osjea san se ba ka premlaeno govedo. Nakulja je utekla od pastira koji se utaborija gori kraj ceste, pa se sakrila iza kamenoga zida da malo poine. Uskoro se, meutim, pojavija pastir. Traija ju je. Prvo je irija priko zida, a onda je glavu turnija iza kantuna, pa ukeba sirotu nakulju. Kad su in se sreli pogledi, u oima betije ubra san gotovo ljudski izraz, ono kad si neto kriv i uvate te na djelu. nosija 104 kile? Pangbocheu, ali kuku i jao, nije bilo mista, ba nijedne slobodne sobe 183 Da san se usudija ta alit, Stipe i Slovenac bi me izili: jedva su ekali nove teme za zajebanciju Pridigla se bre-bolje, a pastir joj je pritra pa je oinija ibon. Bolno se oglasila i otkaskala prema gori, do ostatka stada. Nian jedini muenik ovde.

Generali su uskoro nali smjetaj koji je objektivno bija najloiji dosad, samozvani "hotel" na suroj hridi. Nije mi palo ni na kraj pameti da ita grintan oko smjetaja. Prvo, uoi putovanja oekiva san da e standard prenoita bit jo puno gori. Bija san spreman na to da emo dilit ivotni prostor s jakovima i bivolima. Triba priznat da niti jedno svratiste u kojemu smo bili nije ukljuivalo domae ivotinje u sobama, ako se ne raunaju pantagane koje su partale priko dvora hotela u Katmanduu. Muilo me samo to ta nema konduta, ali i na to san se djelomice privika, barenko ta se pianja tie. Drugo, da san se usudija ta alit, Stipe i Slovenac bi me izili. Jedva su ekali nove teme za zajebanciju. U Kvangjumi san se, recimo, jedne veeri uz solidan yak steak usudija trait malo senfa. Pokua san na svim jezicima: Zenf? Mustard? Senape? Ma kakvi. Posluivala nas je osobno gazdarica s iron na elucu, inae prijateljica od Slovenca. Nije uope razumila ta ou. Pokazala je na keap, ali ja san odmahnija rukon. Prova san na mote, ka toajen meso u senf i ljuto mi je, pa krivin facu. Aha! rekla je i otrala u kuinu po - tabasco. Nikako joj objasnit. Ka zadnji adut izvadija san rjenik Gurka izraza, pa naa neki njihov izraz za senf i pobjedonosno ga uskliknija. Opet nita, gazdarica me gledala u tupilu. Stipe mi je oteja rjenik iz ruke: Neka vidin ta je ovo. Onda mi ga je dobacija nazad, vrtei glavon: Uz ovi rjenik, senf bi moga dobit eventualno u Pokhari. Ovde na Himalaji ti nema Gurka, ova ena je iz plemena Raj. U njihovome jeziku vjerojatno i nema izraza za senf. Aj spremi tu knjiicu i ne sramoti se vie! Posli su me cilu veer podbadali u stilu: "Kakav je stejk bez senfa? Sigurno neukusan?", pa onda ono ka iz reklame: "A nije bilo senfa?", u stilu "vidi razmaenka, ta bi on sve tija". Slovenac me uvjerava da u himalajskin svra-titima uope i ne postoji senf. Velika pobjeda dogodila se danima kasnije, u najudaljenijen i najzabae-nijen svratitu, onome u Gorak Shepu, na priko pet iljada metri visine. Posli te kue nije bilo vie niega, samo divljina i visina, sablasna pustara kamenitoga Mordora okruena izvanzemaljskon lipoton megaplanina. Ali na svin stolovima bile su boice - senfa. I to jedne kvalitetne svjetske marke. Odu184 govno od jaka | 36

evija san se kad san ga vidija. Diga san senf u zrak i pokaza ga Slovencu, sa znaajnin pogledon. Za taj obid ubija san se od senfa, izija san sam cilu boicu. Ako se ikada zadesite na Himalaji, i poelite malo senfa, to se na njihovome jeziku kae "mustard". Ne postoji lokalni izraz, pa su preuzeli englesku ri. Sad u Pangbocheu, meutim, nian uope osjea bilo kakav apetit. Pomisao na meso mi se gadila, sa senfon ili bez senfa. Bija san preumoran za ita. Ipak, tribalo je neto pojist. Malo posli sidili smo u tinelu naeg novog privremenog doma i ekali spizu. Izborana baba stala je kraj pei i vadila govno od jaka iz kantice. Jedino gorivo u svratitima na putu do Everesta jest - govno od jaka! U svakome svratitu, to san ve reka, postoji samo jedna pe, i to u sreditu zajednike prostorije. Tu svi jedu i piju, onda doe baba s vrion govana od jaka, pa ih istrese u pe. Ponekad malo ispadne i vanka sa strane, ali nema veze. Triba re da ne smrdi puno. To uope nije lo miris povjerija mi je Stipe svoja razmiljanja: ak naprotiv! Aha, mogu zamislit koju facu napravi jora Vera kad joj mu donese mirisnu porku robu s Himalaje. Mladen je s gaenjen gleda kako baba golin rukama vadi govna od jaka iz kantice i baca ih u pe, pa procidija: E, a sad e nami ovin istin rukan podilit ie i pie! ba! Iz dvorita smo zauli: "Alo, raja! Jeste li iz Bosne7" Devad iz Pangbochea je samo po naemu fizikon izgledu zakljuija da bismo mogli bit Bosanci! Za ne poviro-vat. Pripozna je Sulejmana Boia, Fahrudi-na Balia i Mersada Pauletia. Baba nan je zbilja uljevitin "yak shit" rukama iznila i spizu. Mlado je bija dobar prognozer. Izili smo manistru bez primjedbi, bila je odlina. Najbolji obrok dosad na Himalaji. Pijuckajui pivu, Stipe je pita: Oete li i s menon do starog sela Pangboche? Tamo se najbolje moe vidit kako ive ljudi na Himalaji. Kimnija san glavon. ta ne bi ia u staro selo Pangboche? Ve san bija u staron selu Due, i bilo je super. Evo, sad u posjetit i staro selo Pangboche. Za stolon su nas Slovenac i Stipe uili vane izraze. "Kamo se ide u ...?", ako se sluajno izgubimo, kae se: "Baro ho ...?". Recimo, "Bato ho Lukla?". Onda ti erpa lipo rukon pokae smjer. Posli san Mladena pita je li zapamti-ja kako se ono pita kad se izgubi, pa mi je poletno odgovorija: Jesan, zapamtija san! Bato bato!

Stipe nan je reka jo jedan vaan izraz: "boli me glava" kae se "tauko duksa". Slovenac je nadoda: Da, a 'boli me kurac' se pa ree 'laro duksa'! Dakle, onaj vers od TBF-a di pivaju "Kurac me boli kad me narod voli", u slobodnome prijevodu moga bi glasit: "Duksa laro, popularo". Do starog sela Pangboche ili smo samo Stipe, Mlado i ja, a Slovenac je odjezdija osvojit neki vrh u okolici. Ba san se pokuava sitit kae li se ono glava "tauko" ili "laro", kad se iz jednog dvorita zaulo: Alo, raja! Jeste li iz Bosne? Samirbr. 2: - Joj, da mi je izjest ufte s kajmakom! Nevjerojatno! Posli Slovenaca iz Mongle, sad smo u Pangbocheu, u mrkloj vukojebini, naletili na brau Bosance! Pa ovo ovde je Jugoslavija u malome! Bosanac se zva Devad, a ubra nas je po fizikoj konstituciji. Hodali smo, naime, a da nismo izgovorili ni jednu ri. Prvi je prosa Stipe, pa Mladen, te na kraju ja. Bosanac je samo po naemu fizikon izgledu zakljuija da bismo mogli bit iz Bosne! Anbilivibl. Pripozna je Sulejmana Boia, Fa-hrudina Balia i Mersada Pauletia. Skoro je pogodija dravu, falila mu je pinkica. Ne mo ute od naega svita. Devad je na Himalaju krenija sa dva jarana, oba Samira. Sva trojica mr-ge, dvometrai i stokilai, s maramama na glavama, opasni jalijai. Poli smo iz Fiiiiniksa rastega je Devad pa onda dalje ko i vi, Katar ervejz preko Dohe. Tribalo mi je neko vrime da uberen kako je ovo "Fiiiiniks" zapravo Pho-enix, Arizona. Inae ivim u Pasadeeeni otkrija nan je i doda: Skonto sam da ovde ima jo neke nae raje. I mi smo doli radi tries'te obljetnice osvajanja Everesta. Jedan od dva Muhameda koji su sudjelovali u ekspediciji 1979. na je dobar jaran. Pita san ga moe li prepoznat ovoga naega jarana, ovoga malo starijega. Nije odma skonto. Uf! Devad je skoro kleka na kolina kad je shvatija 0 kome se radi. Odma je zva Samira br. 2, koji je naas otia u kuu: Ovaj oek je legenda! Stipe Boooi, ba! Doi amo, Samire, uslikajmo se! Samir, Samir & Devad alili su se da in spiza ovde na Himalaji nije ba sjajna. Kako bi i bila? Njima ria, manistra i slini himalajski specijaliteti uope ne igraju. Vidi se da bi svaki

pojedinano moga za obid izist iloga jaka. Drugog izbora mesa ovde ba i nema. Joj, da mi se sad zate u arajVu, odma bi do Haseta otio, izjeo bi, vjerujte mi na rije, trista evapa! Jebo ove jakove, evap je, bolan, zakon alija se Samir br. 1. Drugom je ve tekla voda na usta: ufte s kajmakom, to bi ja... jooj, il' prije uve s bamijom! Kvarat od ure posli, na stazici prema kuicama visoko u liticama, poela me bolit glava. Gledaj ti kako je mene napalo, a onin divovskin Bosancima nita! Njih bi, onakve goleme, tribala jae pogodit visinska, njima je tee napunit tjelesine kisikon. Podilija san ta razmiljanja sa Stipon i Mlaon, pa smo zajedniki otkrili klju tajne: ta Bosanac zna ta je visinska bolest? 188 ba! | 37 Simpatine Bosance vidija san jo jedanput, puno kasnije, na povratku, kad san se s Mlaon eta po Namche Bazaaru. Taman smo gledali cijenu khukrija, poznatih noeva plemena Gurka, kad smo vidili tri diva poznate konstitucije. Alo, raja! Jeste li iz Bosne? viknija san in kroz zajebanciju. Oduevili su se kad su nas vidili. Ja, stigli su skroz do Baaaznog logora. Ja, bilo in je pravo teeeko. Evo, jednog Samira jo i sad, nakon sputanja od cila dva kilometra nadmorske visine, mui estoka glavobolja, i povremeno mu se vrti. Kako sjednem, tako otkida glava poalija nan se: I ta u, stalno stojim. Ni da spavam ne mogu. Tu san ga razumija i suosjea s njin. Eto reka je Mlado kad smo se rastali od Bosanaca mi jo u Pangbocheu govorili da Bosanca ne moe glava zabolit, a vidi da moe! jakie s pen Nisu ni Bosanci ta su nekad bili. prijateljen 189 Triba uit od die uskrs s boien sve ono ta smo davno zaboravili. Dica su svuda ista, imaju isti pogled, istu duu. Dobrota & naivnost ipak postoje i postojat e, bez obzira na to koliko svit bija surov, pun mrnje i pakosti prema slabijima. Belzebub je izumija mobitele, Azazel internet, a Belial skype ifacebook. ekamo ta e smislit Astarot. Serija zavodljivih paklenih mirakula koji navodno povezuju, a zapravo razdvajaju ljude, na kraju e nan svima do glave. Ipak, jo uvik postoji

neto drevno i sveto, neto ta vee i spaja cilu ljudsku rasu. Lipo ka uma u prolie, toplo ka materina ruka. Naalost, to se sad u svitu odraslih vrlo ritko moe na. Nestaje prid pohlepon, utrkon za parama, tehnolokin udima, otuenjen. Ako su odrasli osueni na prokletstvo, dica su druga pria. Uspijemo ih, dodue, brzo iskvarit, ali ono malo vrimena dok su jo prava diica... e, tada se u njihovin oima moe na to o emu govorin. Naravno, ako ovik uope eli gledat. Puno je debila koji ni vlastitoj dii ne gledaju u oi. Ne stignu od posla. Jo jedna vana stvar je dodir. Moj prijatelj Kazo, s kojin godinama sura-ujen, estoko radi po cili dan, ali smo redovito, kad bismo prelamali tekstove naveer kod njega doma, morali sve prekinit, jer bi dolo vrime za kupanje dvojice njegovih lipih sinia, Marina i Vinka. On bi za to kupanje prid spavanje osobno zasuka rukave, ili ak skinija koulju, pa sinove jednoga po jednoga odnija do kade, svuka, temeljito nasa-puna i opra, te na kraju jo reenta i obrisa ugomanon. Prvo san se udija tolikoj posveenosti ritualu, a onda san shvatija da je on puno pametniji nego ta san mislija. Poeja san i ja kupat sinove, dapae, P to 191 oteja san ih Papuici iz ruku, i ubrzo vie nian moga bez toga. Mala topla koa i kosica pod prstima, to je esencija srie. ta je najbolje, i diici je fenomenalno kad ih tata kupa. Ko nije prova, ne zna ta je izgubija. Sad jo uvik kupan erkicu, svoje najmlae dite, a utjeha u starosti bit e mi kupanje unuka. Jedva ih ekan. Ipak, znalo je bit i grotesknih situacija oko kupanja die. Jednu san se nedilju vratija iz "Gjure" oko est ujutro, malo se gingajui jer san se zapija s Roakon. Papuica je taman u kadi kupala dvogodinjeg Franka, koji se u toj dobi uvik budija u ranu zoru. Pusti, ja u progura san se i krenija pipat prema tuu: Di je moj mali miomi? pomazija san dite po ramencima. Bi a, pijanino, bazdi po alkoholu! pokuala me istirat Papuica, ali nian je obadava. Na nesriu, onako pripit nian dobro pogodija omjer vode na pini i, kad san pustija mlaz iz tua, opeka san bidnoga maloga vri-lon vodon. "Avaj, avaj, mo avo", reka bi pokojni aban Bajramovi, samo da je moga vidit traginu scenu.

Mali je zajauka, a meni je bilo grozno i vie me bolilo nego da san osobno stavija ne jednu ruku u vatru, ka Mucije Scevola, nego obadvi, i jo ludu glavu za untu. Triba uit od die sve ono ta smo davno zaboravili, ono od ega su nas zli odrasli ljudi odvikli. Dica su svuda ista, imaju isti pogled, istu duu. Dobrota & naivnost ipak postoje i postojat e, bez obzira na to koliko svit bija surov, pun mrnje i pakosti prema slabijima. Mali Shuraz, kojega san upozna na glavnon trgu u Patanu, zatim 8-godinji Indios Diego u dubokoj dungli Amazone, pa egipatski momi Ali upaljenih, bolesnih oiju, koji je veselo igra balun s mojim sinovima u Memfisu... tri brata blizanca, s kojima me zauvik vee ono ta je najvridnije u meni. Komadi dije due. A sad san naa i njihovu sekicu. Hodali smo uz seoski put prema starom dilu Pangbochea. Prvo su prole neke tinejderice u rebatinkama, jedna je nosila majicu s likon Britnev Spears. Onda se uz cestu pojavija ulaz u dvorite, a kraj stabla - ona. Stipi i Mladenu reka san: Stoj! Pribliija san se i, da, to je bila seka Shuraza, Diega i Alija. Bez greke. Imala je na sebi maksimalno porki gornji dil tute i, ajme lipote, naranastu veticu na srebrne tufnice. Pokaza san na sebe i reka: Robert a onda san upra prston na nju i pita: You? 192 uskrs s boien | 38 Uvatija san je na brzinu, zbunija i skuva. Da nian bija tako munjevit i odluan, sigurno bi utekla, skupa s braon (susidima?) i starijon curicon, vjerojatno sestron. Ovako je samo stidljivo ponikla oima u pod i proapa-la: Ang Yul Mee. Bila je toliko slatka da bi je najradije na mistu ukra i odnija doma na Me-je. Ang Yul Meje. Nian se pokuava sporazumit s malon 5-godinjon lipoticon iz Pangbochea. Odluija san je samo pomazit po rukici i dat joj koju rupiju. ta san moga, priat joj o njezinoj brai iz Egipta i Brazila? Mlado se isto uvatija za takujin i promrsija: E, ba dobro, danas jo nian nikome nita da! Bija mi je sve simpatiniji. I u njemu san vidija diju duu. Ang Mla Djoo. Podilili smo po 50 rupija svoj diici, osim Ang Yul Mee, koja je dobila stoticu. Druga dica, starija i vea od male erpa-misice, nisu bila eloasta na nju zato ta je dobila vie, naprotiv. Svi su

se veselili i pljeskali, a moja "mejaica" se i dalje pinku sramila, iako je na momenat bljesnija arobni osmijeh bilih zubia. Tek kad smo ili a od njih, pustili su krila srii. Upali su u goleme pare. Dvistotinjak rupija ta su ih dobili od nas, to je bila sedmina plaa njihovih roditelja. Ka da ko naemu ditetu dade iljadu kuna. Sa zavoja ceste tridesetak metri iznad njihovoga dvorita, zastali smo privueni prizoron: etvero die je doli ispod nas - plesalo. Skakali su u arju od veselja i mavali glavama i noicama, a bili bi se sigurno i uvatili za ruke da nisu morali stiskat dragocjene novanice meu prstima. Toga dana bija je Uskrs. Uskrs s Boien. 193 -Vtdl, Mlado, kolice! turnija san suputnika. To se u nas zove kaskalo! veselo je odgovorija. 194 o mom mom ma Najjaa baza vezana je za ono "Ema-esasa-esasa-pipi-ja", ta su u moje doba male suside ponavljale dok su priskakale priko lastika. Tek puno kasnije shvatija san, na svoje veliko zaprepatenje, da to nije bila obina pizdarija od brojalice, nego da ima - tajno znaenje! Curica je nogon turnila kameni i hop-hop-hop, ka mala apljica doska-kutala do njega. Na tleju je bila nacrtana nepalska varijanta igre koja je oito popularna u ilome svitu. Vidi, Mlado, kolice! turnija san suputnika. To se u nas zove kaskalo! veselo je odgovorija. Mala je oprezno priko ramena povirila prema nama, a kad je vidila da smo bezopasni, nastavila je igru i hopsala gurajui kameni nogon. Lipo se zabavljala, sama samcata. Ispod je puca pogled na Pangboche. Stipe nas je doveja u staro selo. Kue su bile tipian primjer erpaske arhitekture. Niska vrata kroz koja se triba sagnit za u, i drvene ponistre sastavljene od

est manjih prozori-a s retelama karakteristinog uzorka. Molitvene zastavice priko ponistre i drveni kondut vanka. Hrvatski general vodija nas je okolo po selu, pa je zaluta u dvor di smo iza kantuna od kue naletili na jednu enu. Na ogradi se suila koa od jaka. eni smo deboto uli u kuu, a vie nismo mogli naprid jer je to bilo zadnje dvorite u sokaku. Stipe se ispria na nepalskome i krenili smo nazad prema glavnoj stazi. Dok smo se vraali, osvrnija san se i vidija enu kako nas iri iza kantuna. Gledala je oemo li joj ukrast kou od jaka. Nian igra kolice (ili "na zogu") kad san bija dite. Nian igra ni na latik. Koji e normalan momi sudjelovat u igricama za curice? Ipak, esto san se igra, ak i s curicama, na razne brojalice, ono kad jedno drugome tuu dlanovima o dlanove i ponavljaju tekst neke dije pismice, dok neko prvi ne falije. Uvik me fascinirala debilnost tekstova tih brojalica, ali interesantno, veinu najbolesnijih znan i danas napamet, a pismice od Krkleca i Tadija-novia davno san zaboravija. Dapae, igran se sa svojon erkicon od osan godina, koja je s rukicama isto brza ka metak, ali ipak jo ne moe porazit staroga au. Ponekad plae kad izgubi, ka i ja kad san bija mali. Moja Tiranosaurica i ja esto se pljeskamo: "O moni moni ma, akadema fizifa, fizifa fa fa, kopenha ha ha, uni epe epe epe, uni cepe cepe cepe, uni vau vau vau, Miki mau mau mau!" A ova? "Son makaron solfe-e-o, marion marion, teo teo cin cin cin, leo leo kovacin, ou van tu fri, magarac si ti!" Cer je zauzvrat mene nauila jednu novu: "Rom-pom-polo, polopolo-pepsi, aj end viski, indijana vep-si, aut-nokaut, autnokaut, tom-i-deri, pink-panteri, to su nai pri-ja-te-lji". 196 o moni moni ma | 39 Bija dite ili odrasli ovik, neko je bija na LSD-u dok je smilja te pismice. Eto materijala Severini za jo koju Afriku-papriku. Najbolja baza ipak mi je vezana za ono "Ema-esasa-esasa-pipi-ja", ta su u moje doba male suside ponavljale dok su priskakale priko lastika. Tek puno kasnije shvatija san, na svoje veliko zaprepatenje, da to nije bila obina pizdarija od brojalice, nego da ima - tajno znaenje! Ta brojalica zapravo je iskrivljeno spelovanje rii Mississippi! Emaj-es-es-aj-es-es-aj-pi-pi-aj! Otkako san to ubra, nepovjerljiv san i prema "moni-mi" i prema "son-makaronu". Ko zna, moda i te naizgled blesave pismice imaju neko tajno, kriptino znaenje?

Bilo je u ditinjstvu jo sjajnih igara. Ne govorin sad o "misaonin" igrica-ma, tipa "drava-grad-rijeka" ili "kalodont", nego o zabavnin grupnin nadmetanjima punin akcije. Dananja se dica, ini mi se, uope ne igraju na taj nain. Recimo hulahop. Ba prije puta na Himalaju u splitskome "Koteksu" Kue su bile tipine erpaske. Niska vrata kroz koja se triba sagnit za u, i drvene ponistre sastavljene od est manjih prozoria 197 vidija san stari dobri hulahop i oduevija se. Nekad san bija arnpion u tome. Svojedobno san, nije me sram priznat, vrtija bokovima ka trbuna plesaica i, dobro se sian, moga san napravit ak iljadu puti na hulahop, ta je bija nacionalno dobar rezultat. Sad e vidit ta tata moe! najavija san erkici, koja je bila s menon. Iako me er odgovarala od te namjere, a posli ak od srama pobigla na drugi kraj duana, skinija san u "Koteksa" hulahop sa kancije i zavrtija ga oko pasa. Nian uspija napravit ni tri dira, ve mi je spuznija priko nogu, doli po tleju. Ili sad rade nekakve drukije hulahope, ili je moja vjetina nestala. Zacrvenija san se, a prodavaice su krepavale od smija. Igrali su se i penovi, ili fote, kako to negdi zovu. To je bila najlipa zabava na ekskurzijama di se ak, ako si ima srie, moglo poljubit najlipu curicu u razredu. "ta da radi ovaj pen? Neka poljubi Dajnu u usta, jezikon!". Ala koji su to bili druni od uzbuenja kad bi tebe izvuklo! Dajna bi se namistila, zaklopila oi, nakosila glavu i rastvorila usta... Trule kobile! Ekipa bi se naguzila jedan iza drugog, a oni iz drugog tima skakali bi in po kimama i tukli akama po leima: Para! Onda bi oni odispod mora pogaat koliko je ovi odozgo prstiju pokaza. Jedan? Tri? etri? Ako bi pogodija, dolo bi do smjene, pa bi se sad morali naguzit oni iz druge ekipe, i molit Boga da in ne puknu kime ako na njih skoi Neno Pogani sa svojih 95 kila, koliko je ima u sedmon razredu. A tek "grupa trai grupu"... ta je igra ipak bila najjaa. Uzela bi se kreda, pa bi se na asfaltu ili po zidovima kua crtale strelice, tajni znakovi koje je neko otro oko iz druge grupe moralo zapazit da bi igra uspila i da bi se na kraju svi nali. Totalna avantura!

Pecke, skoro san zaboravija pecke! Jedan igra stavi ruke dlanovima na-dole, a drugi ga kaklje odozdo prstima, pa mora velikon brzinon okrenit ruke i otvorenin dlanon opalit protivnika po gornjen dilu ispruene ake. Tu san bija ubojica. Iman male ake koje je bilo teko pogodit i prilino san brzih refleksa, pa bi na peckama atra od batina sve razredne nasilnike. Znali su imat krvne podlive na rukama od mojih udaraca, sve crveno i plavo, a nisu mogli odustat prije nego ta bi ja falija... Jo surovija bila je igra ija san pravila, prvi put priznajen, osobno smislija u srednjoj koli na Marjanu. Nazva san je "balet". Ka rekvizit bija je po-triban mali baluni. Izmeu dva kolska sata svi bi muki iz razreda (osim par trebera) stali u hodnik, bacili baluni izmeu sebe, i ko bi u tom trenu bija najblii balunu, svi bi ga nemilice tukli po nogama. Recimo, vidi da je 198 o moni moni ma | 39 balun najblii Bekavcu, svi se momentalno zaleu prema njemu i nogama ga cipaju po njutima, kolinima, guzici... onda balun odskoi na drugu stranu, pa se picaje sljedei nesritnik. Ako si bija hrabar, moga si se zaletit prema baluniu i, prije nego ta ostali stignu reagirat, nabit ga prema nekome ko ti nije bija simpatian. Igra je postala nevieno popularna, prihvatili su je drugi razredi i, ko zna, moda bi se proirila i po drugin kolama, pa onda nacionalno, da par puti nije dolo do ozbiljnijih ozljeda. U naguravanju i cipaini znalo se, naime, dogodit da igra padne na pod hodnika, pa bi neko naletija i sluajno ga potega postolon u glavu. Posli dva-tri potresa mozga direktor je osobno zapritija da e, ako jo jedanput vidi da se igra "balet", grenici momentalno letit iz kole. Sian se imena jo nekih davnih igara, koje su mi izblidile, i vie ne mogu tono re o emu se radilo: bilo je neto ta se zvalo "lanci probijanci", pa onda "crna kraljica 1-2-3", "papagalo ke ora e", "orbe", "o-lim-pi-ja-de"... i "katule-batule"! Koje smino ime: katule-batule! Ali da me ubijete ne mogu se vie sitit kakva je to igra bila... nO Uasa Probudija san se prestravljen. Neto jezovito ladno i mokro puzalo je po mojin preponama i drobu. Odskoija san, ali me vria zaustavila. Jesan li se popisa u gae, prvi put nakon vrtia7 Je li to mogue7 A onda mi je sinilo... U svratitu U Pangbocheu zadobija san opekline i smrzotine. Opeka san unku, a smrzla su mi se jaja.

Opekline su nastale zbog faking termosice. U zajednikoj drutvenoj prostoriji sirdaru Dipendri povjerija san da mi napuni kalo-aja, i on je to aurno obavija. Kad san, meutim, tija malo gucnit, aj je procurija kroz rupicu di nije triba i estoko me opeka po prstima, usni i bradi. Skoija san i bacija termosicu, iz koje se po podu izlija cili aj. Ajme majko! zavapija san u bolovima. Momentalno mi je izaa plik na usni. Otprije san ima herpes zbog pada imuniteta, pa su mi sad usta izgledala ka razrizana blatnjava autoguma od dvadeset cola. To s termosicon bilo je jako loe. Naime, na Himalaji stalno triba pit puno tekuine, pa tako i nou. Dotad san po noi uglavnon loka aj iz termosice, a sad san bija prisiljen uzet bocu vode, da se ne bi opet opeka po ranjenin usnama. Uglavija san bocu u vriu da se ne bi smrzla, meu prepone, po svome genijalnon izumu, pa krenija da u zaspat. Ali tu se pojavija problem. Ve me zbog visine poela muit lagana glavobolja, pa i dravica. A bilo mi je i jezivo zima. Stipe mi je te veeri pogleda vriu za spavanje i reka: Ovo je loa vria. 201 imalaja u 77 pria Zapanjija san se: Kako loa? Rekli su mi u Iglu porta da s ovon vrion mogu na minus trideset bez problema! Slegnija je ramenima: Ne znan ta su ti rekli, ali ova vria nema peru-ine, ta je vrlo vano za zadravanje topline. A nita, navuci na sebe gae i dvi-tri majice, ne ba umrit od smrzavanja. Uostalon, to je navodno lipa smrt. Tako san, jadan san ti, lea u vrii u demperu, gaama i debelin biva-ma, samo ta gojzerice nian obuka. Svejedno san se smrzava, jeben ti Iglu port u vriu ugavu! Prodali su mi upljikavu termosicu, sjebane gae, ledenu vriu i jednu jaketu koju na kraju nian ni obuka. Na drugon leaju Mladen je puva i stenja. Falilo mu je arje ka i meni ali je, blago mu se, barenko uspija zaspat. Proizvodija je strane zvukove, hropce iz dubine grla, pa onda nekakvo visoko zvidanje. Nije to bilo klasino hrkanje, to je bija zvuni prikaz glasanja davljenika u posljednjin trenucima ivota. Bilo mi je zima za popizdit, dra san od nemoi, bolila me glava, a na susidnome leaju spava je umirui vepar s Mosora. Pokuava san se iskljuit, ali to je ilo teko. Posegnija san izmeu nogu i uzeja bocu, pa se napija malo vode. Bija san jo edan, ali nian

tija vie pit. Ako buden puno pija, morat u i pisat u onu smrdljivu paklenu buu na kraju hodnika, ta je ovi ovde zovu zahodon. Kad san popodne ia pisat, zasta san kod vrata i pia onako izdaleka u rupu od uavca, jer u suprotnome, da san ua u ti usrani kondut, nikad ne bi uspija oprat jole od patika. Na minus etri stupnja dra san u mraku i mislija kako drugi ljudi, pametniji od mene, sad lee u svojin krevetima uz tople guze cura i ena. Onda san razmilja o dii, etnji uz more... i tako san nekako zaspa u ledenome grobu. Probudija san se uasnut. Neto jezovito ladno i mokro puzalo je po mo-jin preponama i drobu. Odskoija san, ali me vria zaustavila. Nian u prvi as moga shvatit ta se dogaa. Jesan li se popisa u gae, prvi put nakon vrtia? Je li to mogue? A onda mi je sinilo. Prolila se jebena voda iz boce. Jaja su mi bila kompletno mokra. "Boe, ta mi ovo ini?", zajauka san u sebi. Nespretno san se izvuka iz vrie, pipka-vo pronaa onu baterijicu ta no uasa | 40 se montira na elo, pa upalija svitlo. Tragedija. Gae su mi bile skroz natopljene vodurinon, koje je bilo i u vrii. Negdi san ita da vria, ako se smoi iznutra, vie ne grije. Izvanredno, ba mi je to tribalo! Ionako mi je bilo zima, a sad u se smrznit ka Snjeko Bijeli. Morat u spavat bez vrie na minus temperaturi. Uvatija me oaj. Najradije bi sve bacija u pizdu mile matere i odma sad krenija nizbrdo do Lukle. Dolo mi je da zaplaen: "Mama, vidi ta rade tvo-me siniu!". Skinija san ljapkave gae. I mudante su bile totalno mokre, sad ve sle-ene, i neugodno su mi ladile genitalije na minus etri. Razmilja san da li da skinen i mudante pa da tako gol golcat po bori train suve, ali san odba-cija tu ideju. Moga bi se Mlado probudit pa, kad me vidi gologa, pomislit da ga elin silovat. U mokrin mudantama, uz tanku prugu svitla s ela, kopa san po kuferu i traija jebene suve mudante. Normalno da ih nian moga na. Popizdija san i izbacija sve iz bore, pa konano naa jedne mudante "Galeb" Omi, takozvane "galebue". Inae, nosin samo mudante "Galeb" Omi, i to iz lokal-patriotskih razloga. Ne jeben "Skinnv" i "Palmers". Kad san ve bija kraj ponistre, pogleda san na Mladin termometar. U meuvrimenu palo je na minus pet. I evo mene ovde u Pangbocheu, na Himalaji, na minus pet minjan mokre

mudante, cupkajui, smrznutoga pie. Ako ne dobijen upalu mjehura s komplikacijama, privarija san Stvoritelja. Obuka san nove mudante, priko njih navlane plave gae ta su izgledale ka vria, pa krenija isuivat onu pravu vriu, za spavanje. Puvanje i graktanje s Mladinoga leaja je prestalo. Probudija san ga, bidnoga. A jebiga, moj Mlado, via sila. Nekako san ieka vodu iz vrie, pa se opet uvuka unutra, ali treso. Sklup-a san se da ne bi bija direktno na mokron dilu vrie. Meutim, dobro me ladilo po guzici. Pokua san opet zaspat, ali to je ilo malo tee. S leaja broj dva opet su dopirali hroptavi zvui. Nastavila se agonija mosorskog vepria. ta u, stia san se u vrii, dra od ladnoe i povremeno gleda na sat. Kad e vie svanit, da mogu krenit na taj divni mar od 20 kilometri uzbrdo? A onda mi se jo i pripialo... yak sex Crni jak bi se lukavo pribliija enki zguza, i pokua naskoit, ali uvik nekako traljavo. Ona bi svaki put, milimetarskom preciznou, napravila par koraka naprid, i on bi glupo otresa na prednja kopita, a unkon na njenu guzicu. Komedija. Sasvim maleni slatki jaki iz okolice Pherichea Negdi na povratku, par kilometri prije Pherichea, zaustavija saiyia kvarat od ure Mlau i sirdara Dipendru, nadajui se da u snimit jak seks. Tonije: yak sex. Naslonija san se na ogradu od naslaganog kamenja i namistija kadar. Unutra je bilo sedan-osan Jakova, ali mene je zanima samo muko-enski par, jak i nak. Crni jak, kus pleate momine, mota se oko nak-lipotice bile boje. Bit e seksa, bit e seksa! Njuka ju je, mazija po iji, puva u uvo, nema ta nije pokua da bi joj naa erogenu zonu. Trudija se, bidan. Teko je to kad se napali na plavuu, a ona nee. Jer lipa nakica je samo ravnoduno stajala, nije ga uope udosto-jila pogledon, a kamoli da bi mu svojevoljno dala pizde. Oemo li naprid? zamava je Mlado tapon. Kuice Pherichea su se nazirale na kraju doline, ali pogled je vara, bilo je za hodat bar jo etri kilometra. ekaj, moran ovde neto snimit. Ajte vi, do u ja za vama odmah-nija san mu. Moji suputnici nevoljko su poli dalje, pa su se nakon nekog vrimena opet zaustavili. Kolateralne rtve

jakovske predigre. Koristija san priliku ta nije bilo generala, naravno. avla bi slika da me Slovenac goni naprid. Crni jak nije se predava, prova je neto na paniku. Naime, pribliija se enki par puti zguza, i pokua naskoit, ali uvik nekako traljavo. Ona bi svaki put, milimetarskom preciznou, napravila par koraka naprid, i on bi glupo otresa na prednja kopita, a unkon na njenu guzicu. Komedija. Zatim bi se opet, neumorno, vratija udvaranju. Sad joj je lagano kaklja hrbat. Jebate, da san ja na mistu ove nakulje, ja bi se uzbudija! A ona nita, pase ovu slabanu travicu ka da kavalir ne postoji. Umisto da se posveti divljemu seksu. Ka da ovde ima ta pametnije za radit? Mlado se vratija vidit ta ja to ekan. Nu slabane travice! zaueno je prokomentira: Jadni jakovi, nemaju ta za jist. Da je nami ovaka travica, svi bi bikovi i krave pocrkali. Fascinirala me strpljivost jaka. Podnosija je odbijanje stoiki. Kako mu nije palo na pamet da je ubode rogon? Vidilo se da je ri o kulturnome er-paskome jaku, jer da je ovo neki na vlaki bik, recimo Zeo iz Dicma, cilu bi je izboja, prin ti issa ti meni izmicati ta misli, poto doe jedan jak? pita san Mlau. Ne znan, i mene zanima. Ien pitat Dipendru. Otkaska je do sirdara, pa se vratija s informacijon. 206 yak sex | 41 Govori da mali jaki kota etri iljade rupija, malo vie od trista kuna. A odra.sli 25 iljada rupija. Znai, dvi iljade kuna. Povoljno, mogu ti re. Jel? A koliko su u nas bikovi? Bika je u nas teko na ispod deset iljada kuna, a oni za borbe dou i po pet do deset iljada eura. Mlado je jo neko vrime bija uz mene na ogradi, pa mu je dodijalo, vratija se kod Dipendre. Prvo san bija bisan na jaka. Daj naguzi je vie, mislija san, pa da mogu konano snimit fotografiju! Dipendra i Mlado stotinjak metri naprid ve su nestrpljivo topali nogama. A onda me obuzela suut, jer san se sitija najmanje tri situacije u kojima san osobno ispa komian ka ovi crni rogati stvor isprid mene. Ono kad glupo upire, a bijela dama otpoetka zna da je crna figura bez anse. Pravi se da te ne vidi, a u biti ona tebe jebe. Identificira san se s crnin nesritnikon. Moj brat jak.

Na kraju san teko uzdahnija i krenija dalje, frustriran ka i rogati bruder. ^ph^cheu^ * On nije nita jeba, a ja nian nita snimija. geni, geni kameni 207 laenje jaja Pogleda san oko sebe. Kr i golet. Bili smo na 4300 metri, na grebenu. Skinija san i donju majicu. Sad san bija gol do pasa u divljoj planini. Koja san ljudina! Ako me ko bude pita kako mi je bilo na Himalaji, re u daje bilo cool, da san tamo ladija jaja. Nono smrzavanje jaja nije mi uletilo u dobar momenat, jer se dan iza toga spremala najvea hodaina u povijesti. Iz Pangbochea priko Dingbochea do Tukle. esnaest kilometri po planinskin kozjin putiima plus aklimatizacija. Ve su mi pomalo dodijala ta -boche mista. Tengboche, Pangboche, Dingboche, Kuracboche, sve mi se izmialo. Vrhunac je bija kad san u svratitu pita Mlau: Je li, Mlado, di se mi ovo danas nalazimo? Tengboche ili Pangboche? Mlado me oprezno gleda, sve se mislei bi li prijavija generalima moguu visinsku bolest. Tako da mi se svidilo to ta idemo u Tuklu. Prvo smo doli u Luklu, a sad idemo u Tuklu. To je ka da smo u nas ili pjeke od Livna do Duvna. Nian onda moga znat koja e jebada bit u Tukli. Tukla me utukla. Ali o tome malo posli. Kad smo krenili iz Pangbochea, putevima revolucije, eka san da Slovenac malo odmakne, pa apnija Stipi: Zna li ti ta in znai to 'boche' u Pangboche? Ja mislin daje to polje, ali nian siguran odgovorija je Stipe. Umuka san, polurazoaran. S jedne strane, simpatino mi je bilo da bi boche zapravo moglo bit polje, jer onda postoje velike anse da su ili Pangboche ili Dingboche zapravo - Dugopolje! Nije ni udo da se Mlado ovde super snalazi. 209 Ali kako Stipe nije malo bolje nauija nepalski? Bija je dvadeset puti na Himalaji, a sve ta ga pitan, sve neto misli, nita nije siguran! Znan, lin je za uit erpaski, kad ima sa sobon Slovenca koji mlije ka veliki, a uz to su ovde manje-vie svi domoroci nauili neto engleskoga. Uostalon, generali su 95 posto prehe vodili samo sa sirdaron, koji je sve dalje samostalno hendla. Ka da ovde triba znat puno rii: sjever, jug, vrh, oluja, spiza, pie,

spavat, platit... "aj" se kae isto u njih i u nas. Najea ri bila je posibl. Stalno san slua: "Hej, Dipendra, posibl to drink samting? Posibl to pej?" Lingvist u meni nije bija zadovoljan Stipinin objanjenjen sufiksa -boche, pa san na povratku, u Namche Bazaaru, dok je Mlado traija di e za brata kupit no khukri, u jednome internet-kafiu ia trait ta to zapravo znai. I naa san. Siate li se onoga lame Dorjea sa Tibeta ta je priletija Jahor... Himalaju planinu? Pa vridno osnova puste samostane? E, ti Dorje sletija je na 13 raznih mista za vrime svoga krunog leta po Khumbuu. "Bo" znai "misto", a "che" nema veze s Kubon nego znai "zemlja". Postoji 13 mista iji nazivi zavravaju s "-boche", a oznaavaju posveena mista ta su ih dotakla stopala lame Dorjea pri ateriranju. Po tome bi prijevod pojma "boche" prije bija "aerodrom" nego "polje". Zastali smo na nekome grebenu. Pauza po' ure proglasija je Stipe: Viki i ja moramo snimit neto za televiziju. Vas dva prominite majice i ekajte nas tu. Nemojte nita govorit da nan ne pokvarite snimku. Pogleda san oko sebe. Kr i golet. Bili smo na 4300 metri, na grebenu, nismo se imali di sakrit od otrog vitra koji je zvia oko uiju, uiiii, uiiii. Sva sria, nije bilo sniga, jer bi bija jebeni pothvat minjat donju majicu u snjenoj meavi. Duboko san udahnija i skinija demper, pa gornju maju. Osta san u donjoj majici. Opipa san kria i da, majica je bila mokra od znoja. Jako je vano u planini prominit majicu posli svakog stajanja, u suprotnome bolest ti ne gine. Skinija san i donju majicu. Sad san bija gol do pasa u divljoj planini. Koja san ljudina! Pogleda san Stipu koji je takoer minja majicu. Koat i ilav, ravnoga droba. Nije ni zadra. Bre-bolje san iupa iz ruksaka novu majicu, pa je nekako navuka priko glave, dok su me ibali himalajski vitrovi. Noas su mi se smrzla jaja, a sad su na red doli bubrizi. Bie dobro ako mi se ne vrati glomerulonefritis iz 210 laenje jaja | 42 JNA. Palo mi je na pamet: ako me ko bude pita kako mi je bilo na Himalaji, re u da je bilo cool, da san tamo ladija jaja. Onda su Stipe i Slovenac ili snimit prilog. Za slovensku televiziju, za neki film. Stipe je starta kameru a Slovenac, koji je sidija na stini, krenija je s tekston iz prve, i to totalno uvjerljivo, ka nepalski Oliver Mlakar. Mlakar je inae roen u Ptuju.

Slovenac je neto pokaziva prston iza sebe i onda reka "Lhotse". Znai, Poi, oe, ti.it 1 u Dingboche: ovo je Lhotse! Impresivna planina. ^ ^ veduta mista s Nian smija nita govorit, jer je na snazi bilo "tiina, snima se". Lhotseon u pozad Ali zato je bidni Mlado zaboravija na zabranu. Dokaska je do mene i glasno me pita: Ima ti jo koju maju? Ja san sve svoje potroija! Stipe i Slovenac bisno su se okrenili prema njemu. Sjeba in je snimku, morat e ponovo. Mlado je u uasu pokrija rukon usta. 211 Kad su generali zavrili prilog, i dalje nian tija nita pitat, jer smo ionako ili u tom pravcu. Lhotse nan pouzdano nee ute. Zanimalo me puno toga, ali mora san to izvest lukavo, da naveden Stipu na priu, a ne da ga zapitku-jen, pa da me Slovenac opet optui kako san araika. Nakon jo devet brda i dolina doli smo do Dingbochea. Slovenac je skinija ruksak i proglasija: Odmor i hrana! Fala kurcu promrmlja je Stipe. inilo mi se ka da cilo vrime trekin-ga umire od gladi. Ovi put ogladnija san i ja. Bili smo na proplanku, malo izvan sela. Restoran je izgleda skroz pristojno. Vlasnica je, naravno, bila prijateljica od Slovenca. Srdano su se zagrlili. Viki, hau ar ju, o ajm hepi to si ju egejn, cmok cmok. Moda Slovenac ovde potajno odrava harem? Morat emo ovo prijavit gospoi Cveti. Pancake w/Jam. Honey....................................170.00 Cinnamon Pancake.......................................180.00 Apple Pancake.............................................200.00 Tibetan Bread vv/Jam. Hony..........................200.00 Chaparti vv/Jam, Henev.............................155.00 Lcmon Pancake.................................................200.00 french dish ometene Mountam...... ..............sobo (Wich Cheese, Mushroom, Ham *. P< Crepe with Eggs & Cheese...........................35000 Crepe wiih Cheese .................................. 1 [, Crepe with Chocolate ......................-..... i0C,-.Crepe wWh Marmatade.................................... Crepe withH*nev............................................^ Crepe with Sugar................._...........................300.00 TOASTS

Rs. Nevjerojatni jelovnik svratita "Snovvland" u Dingbocheu, s juvama sve u esnaest Plain Toasts.....................................................130.00 Toast w/jam. Monev.........................................150.00 Toast vv/Fried Eggs (2 eggs)............................260.00 Toast w/Omelette (2 eggs)..............................260.00 Toast iv/Scrambled Egg (2 eggs).....................280.00 French Toast ...........................2S0.00 Garlic Toast .......................180.00 Cheese Toast.............................................250.00 Ausn-ian Toast ................................350.00 EGGS Plain Omeltrtte Cheese OmelcUt V'egelable Omelct 1 S0.00 ;2u.(io ..170.00 SOUP rs. Garlic Soup............................................ Tomato Soup...........................-............ Mushroom Soup................................... Chicken Soup..................................... Egg Drop Soup................................... Potato Soup........................................ Vegetabk Soup...................... Tomato Egg Drop Soup.............................. Veg. Rara Noodtes Soup............................... Sherpa Stew (Ve jetable, Noodle, Gartic PotatoV Tomato Noodle Soup.......................... Chicken Noodles Soup............. Eeg noodtes Soup...........-..... French Onion Soup w/Chee ... Spu.ach Soup.......................-...................... Frcsh Home Made Soup...... U5.00 H5.00 \45.00 '.V45.00 145.00 145.00 145.00 It'O.OO \ 65.00 190.00 15.0( lt>5 212 laenje jaja | 42 Jelovnik je bija udo Isusovo. ta mislite, koliko je razliitih juva ena nu-' dila u svome restoraniu usrid Himalaje, na 4350

metri nadmorske visine? esnaest! Juva od biloga luka, pomidora, gljiva, pa pilea, bujon, od kumpira (to se u Njemakoj zove kartoffeln suppe)... Zatim jo juva od povra, pinata, francuska juva od luka, erpaska juva, rara (evo dobre rii za krialjku!) i jo pet-est varijacija, a na kraju "frika domaa juva", specijalitet kue. Neka me Zeus spri munjon s Olimpa (i tamo se Stipe popeja) ako igdi u Hrvatskoj postoji restoran sa esnaest vrsta juve! A ne bi se okladija ni da ih pariki "Maxim" ima toliko u ponudi. Juve sve u esnaest! Najradije sad vie ne bi nigdi ni ia, nego bi lipo sidija do naveer ovde za stolon, gleda Lhotse kroz ponistru, a u meuvrimenu izija po jedan pijat od svih 16 juva, da za ekskluzivne kulinarske prirunike mogu dat strunu ocjenu o tome ta se isplati naruit u "Snowlandu" u Dingbocheu. Ovo ti je uvena stina Lhotsea. Tri kilometra visoka. Najvei problem Himalaje. Tu san se i ja penja objanjava mi je Stipe posli, dok smo siti i veseli naputali Dingboche: Vidi trokut od vrha, a ispod njega ka u negativu bili trokut s vrhon prema doli? Vidin odgovorija san pobono. E, doa san do tamo, pa jo malo vie. To mi je moda bija najbolji uspon u ivotu. Ali kako, ekaj? pobunija san se pa ti se nisi popeja na Lhotse! Ili san ja neto zabuca? Slovenac me uja pa se nasmija ka malome ditetu: Moram ti nekaj razloiti. Ali ve za komercialne ekspedicije? Naravno odgovorija san ratoborno: to je kad plati i neki profi te dovede do vrha. Bravo. Ti plezalci s komercialnih ekspedicij so... kako vi temu reete... bezveznjaki? Peta liga. Videl bo, ko pridemo pod Everest, tam bo na desetine komercialnih ekspedicij. Samo vae enske niso komercialna ekspedicija, vsi ostali pa so. erpa postavi vrv... ue, vse pripravi, tvoje je samo da hodi. Ta stena tukaj, ki jo vidi, tukaj erpa ne gre. Tu niko ne gre! V celi historiji, do tistega belega trikotnika pod vrhom, je io mogoe dvajset ljudi. Kimnija san glavon, gledajui gori u megastinugu Lhotsea: Fala, Viki. Sad razumin. Stipe mi se nasmijeija i potapa me po ramenu: S druge strane, ima pravo, nian se popeja na vrh. Ali nema to veze. Svejedno mi je to bila najkvalitetnija penjaka dionica ikad. Nije uvik sve u vrhu, zna...

-Vidi trokut od vrha a ispod njega ka u negativu bili trokut s vrhon prema doli? Vidin odgovorija san pobono... 214 lhotse, zid smrti "Za svaki pokret tribalo je iskopat jarak do stine, koja je ponegdi bila skroz okomita, s naslagama sniga. Za to je tribala nevjerojatna snaga. Bija san u nekom fantastinon raspoloenju. inilo mi se da sve mogu. Bila mije to moda najbolja partija u ivotu". Za ekspediciju na Lhotse, bilo je to 1981. godine, voa je bija pokojni Ale Kunaver. On je u to doba bija najvei autoritet za Himalaju u Sloveniji, a moda i u ilome svitu. Ima je sjajne ideje. Recimo, 1975. organizira je glasoviti uspon na junu stinu Makalua. Uspilo se popet pet zvizda slovenskog penjanja: mladi momci Groelj (da, ovi na Slovenac!) i Zaplotnik, neto stariji rauf, a do vrha su jo doli Manfreda, Kotnik, Aman i Dovan. Ne znan zato Ale Kunaver nije organizira i Everest 1979. pria Stipe moda se u to vrime bija posvadija sa njihovin Savezon, ko zna? Uglavnon, Everest je preuzeja Tone (karja, op. a.). Izvorno je Aleova ideja bila da se rade te velike himalajske stine, i onda je doa Lhotse. Ale je tija stvorit najbolji mogui tim, pa je sastavija anketu za sve nas koji smo bili u ekspediciji na Everest, i jedno od pitanja bilo je ko bi s kim ia. Ba po tom principu se posli sloila ekipa. Ale je shvaa da penjai iz unutranjeg kruga, iz elite, najbolje znaju ko je dobar, ko se slae a ko ne... Tako su i naega tipana pozvali na Lhotse, jer su ga najbolji slovenski hi-malajci izabrali u idealni tim. Bilo je dvadeset penjaa, sve Slovenci, i jedan gost iz Makedonije, Jovan Popovski. Ta stina Lhotsea, vidija si je, visoka je tri i po kilometra. Samo stina. Uoili smo je izdaleka, ali kad smo dolazili ispod nje bila je kompletno u magli. Digli smo ator tamo u Baznom logoru i ujutro je svanilo sunce, lipo vrime. 'Di je stina, govorin ja. Viki die glavu i govori: 'Pizda, evo je'. Kad smo to vidili... ok! Strmina orijaka. Rekli smo: 'Ajme, neemo nikad do gori!' Ali ekipa je odlino radila. ezdeset i tri dana bili su u stini. Razbili su petnaest cepina. Tvrd, teak rad. Golema opasnost. Prava sria da niko nije poginija. Tu se dogodila i jedna bizarnost. Stipe je dobija napad bubrenog kamenca na 6000 metri! I ne samo to - na Lhotseu je posta kraljevi sa zrnon graka...

 Ono, boli me, povraa mi se, neto je loe, ali nisi siguran ta je. Po-moga mi se spustit pomou uadi Filip Bencelj-Crni. Poginija je sad u pro-lie (2009. godine, op. a.) u Slovenskim Alpama. Spustija san se na ledenjak, doli me doeka doktor, iknija mi injekciju protiv bolova. Tili su me nosit, ja in nian dopustija, i tako san sam doa do Baznog logora. Tamo mi je doktor zviznija jo jednu injekciju. Ta druga mi je odnila bolove ka rukon. Posli san taj kameni popikija na 8000 metri, ta je sigurno svjetski visinski rekord za ispisani kamen. Bija je prilino velik, ka zrno graka! Stavija san ga u praznu kutiju aspirina i sauva. 216 lhotse, zid smrti | 43 A kako je izgleda uspon ivota? Penjanje vertikalnin liticama Lhotsea na kojima je tribalo ruke do ramena zabijat u snig da bi se napredovalo centimetar po centimetar? To je bilo u zadnjem uu, kad san ia s Janezom Benkoviem. On je isto posli umra, ustvari obisija se. Eto, povjerija mi je Stipe, pokojni Janez bija je malo lud u glavu, kako reemo mi u Splitu. Odlian penja, ali ima je jedva primjetnu crtu patogene ludosti. Na kraju se obisija, bidan. Stipe i Janez doli su u zadnji logor, u peticu. Cilu no je cipa snig, a ator je zapravo bija u jednoj bui i kako su padale krupne pahulje, ator je sve vie i vie upada u buu. Cilu no su kopali, vie Stipe nego Janez, da bi uope imali arje. lhotse, zid smrti | 43 Bili smo tri metra unutra u rupi sia se Stipe a on je stalno govorija da e, kad svane, i samnon ako vrime bude lipo. I eto, vrime je zaista ujutro bilo krasno. Mi se spremimo, dogovorimo se, ja u ponit ator, ti e Janez ponit motke, ja vriu, ti prostirke, ja kuvalo, ti posude... sve lipo po-dilili i krenili u uspon. Bilo je ludilo penjat se. Strano opasno i teko, ali istodobno puno neke posebne lipote. Tribali smo ruke do ramena zabijat u snig, stina je bila totalno pokrivena sninim nanosima. Mora san uvlait ruke i init ka neki tunel, razumi, da bi moga uope do do kamena. Za svaki pokret tribalo je iskopat jarak do stine, koja je bila vrlo strma, ponegdi skroz okomita, s naslagama sniine. Za to je trebala nevjerojatna snaga. Druga mogunost je bila da ignorira stinu i da jednostavno upire u taj meki snig, pa da tako napreduje. To je bilo masu rizinije, ali upustija san se i u taj ludi okomiti ples po povrini sniga. Kako da ti objasnin, bija san u nekom fantastinom raspoloenju. inilo mi se da sve

mogu. Osjea san ve tada da mi je to moda najbolja partija u ivotu. A je li zbilja bila? Ja mislin da je, nije bilo boljih! Meutim, nije moglo sve i savreno. Stipi je Janez spremija neugodno iznenaenje. Okrenen se u jednome momentu doli, i vidin - on se vraa! Ja vien: 'Beni, di e?', a on meni: 'Ne morem'. A u pizdu materinu', zabetiman ja: 'mogli smo drukije rasporedit opremu, zajeba si me'. On se ne obazire, vie odozdo: 'Aaaa, ne morem vie, ne morem!'. I ta u sad? Ne morem se vie ni ja vraat doli po ostatak opreme... Cilj in je bija podignit esti logor i vidit ta ima gori, kakvo je stanje iznad ruba toga nebeskog bilog trokuta di ovik jo nikad nije stupija. Stipe je sad bija sam samcat, na vjerojatno najteemu moguemu usponu na iloj Himalaji, bez pola opreme kojon bi moga formirat taj esti logor. Ipak san nastavija sam slega je Stipe ramenima ta re, doa san do toga mista nakon pet sati penjanja, govorin o visini od 8150 metri. Priko radiostanice Ale Kunaver me pita: 'Je li zna ta radi? Sam si, Stipe!' Ja mu odgovaran da znan ta radin, da je sve je u redu. Popnen se i povirin iza kantuna stine, a tamo zajeban teren za poludit, potpuno nemogu! Stipe je ipak, unato svemu, uspija postavit ator. Naa je pogodno mi-sto na grebenu iznad kojeg je bila takozvana "gljiva", velika nakupina sniga koju napravi vitar. U podnoju te gljive majstorski je instalira ator, i to bez motki, koje su ostale kod Benkovia. Snaa se u situaciji u kojoj niko drugi ne bi. Zavida je vide direktno u strop od leda i tako razapeja ator. Javija je 219 Kunaveru kako je sve obavljeno, ator je montiran, te da se vraa. S osjeajen zadovoljstva zbog obavljena posla krenija je nazad. Slovenci posli vie nita nisu tribali radit oko Logora 6, samo su onili svoje stvari, eka ih je kompletno postavljen ator by Stipe Boi. I koji ga onda Slovenac ne bi poelija u ekipi? Uspija je sve to obavit i bija je zadovoljan, ali izgubija je puno vrimena i zna je da e povratak bit problem. U "petici" nije bilo nikoga, a Logor 4 bija je na sedan iljada i neto metri. lhotse, zid smrti | 43 r Zna san da su u tome logoru Kotnik i, ako se dobro sian, Vanja Ma-tijavec. Kad san silazija, poeja je padat mrak i krenile su lavine. Pamtin ka danas jednu od najneugodnijih situacija u

ivotu: stojin u nekome lijebu, raskreen, a lavina mi iba izmeu nogu! Da me onda povukla... gotovo. Nekako je stiga do mista di je mislija da je logor, ali kako je to zapravo bila bua a ne ator, falija ga je za sto metri. Ko e se sad popet nazad tih sto metri? Zna je, meutim, da doli nema nikoga do Logora 1. Sam po noi, minus 30, pogodit e me kamen, odnit e me lavina. Nian ima izbora. Kompletno iscrpljen, lud od umora, smrznut, ipak se odluin vratit tih sto metri gori. Uto je poela prava oluja. Nian nita vidija, samo to ue koje smo mi prije ostavili. Penjen se gore sve onako otprilike, naslipo, ubija me vitar i ladnoa, i ponovo malo falijen, ali onda konano naen neko pomono malo ue koje su oni stavili. Zapravo nisu ga ni stavili nego je visilo do te njihove rupe. I ne bi ih ja ipak naa, nego mi se ukazala na miseini malo svitlija padina. Oni su imali lampu i svitlo je iznutra iz bue probivalo kroz snig. U agoniji san dopuza do tamo, gurnija ruku u buu, a oni su moju ruku povukli unutra. Upa san u buu i tako kompletno iscrpljen ipak u zadnji momenat doa do spasa... Sam po noi, minus 30, pogodit e me kamen, odnit e me lavina... 221 mrav U planini | "Zna ta me tiralo naprid7 Osjetija san punon snagon da niko to ne more na svitu nego ja! To je straan osjeaj, vrhunski. Koliko san malen i nitavan, a opet koliko san jak. Preivljavan u golemon elementu. Prkosin divovskoj planini..." Par dana posli toga Stipinog herojskog podviga Slovenci su jo dva puta provali i doli su moda sto metri vie od njega, negdi malo iznad 8250. I gotovo, vie se nije moglo, stigli su do ruba stine. A stine u gornjemu dilu strahovito su opasne. Naslagane su ka kupe na krovu, sve prema doli, nema hvatita i jako je klizavo. Moda nema opasnijeg mista na iloj Himalaji. Tu malo dalje desno, stotinjak metri prema istoku, poginija je znameniti Jerzy Kukuczka. Ve san prije spominja Kukuczku, a red je ovde u prii o Lhotseu re i malo vie o sjajnome Poljaku, jer mnogi ba njega smatraju najvein hima-lajcen svih vrimena, iznad razglaenoga Reinholda Messnera. Bija je veliki Messnerov rival, njih dvojica su se borili ko e prvi osvojit svih 14 vrhova od osan iljada metri.

Prvi je uspija Messner, godinu dana prije Kukuczke, ali triba re i to da je Messneru za taj pothvat tribalo esnaest godina, a strani je Jerzy sve te vrhove saija za samo osan godina! Poeja je 1979. i to ba s Lhotseon, naravno s lake strane. Godine 1985. se popeja na Dhaulagiri, Cho Oyu i Nanga Parbat, a tijekon 1986, gotovo nevjerojatno, uspija je osvojit Kangchenjungu, K2 i Manaslu! Za vrime te slavne osmogodinje epopeje Kukuczka je ispe-nja devet novih smjerova, ostvarija jedan solo uspon, etiri u alpskome stilu i ak etiri tijekon zime, ta je posebno teko! Dolazija je iz siromane komrav u planini | 44 munistike zemlje i esto je sam improvizira opremu, a robu je kupova po second-hand duanima. Na kobnome Lhotseu, na koji se takoer penja zimi, godine 1989, izdalo ga je polovno ue koje je kupija na pazaru u Katmanduu. Skliznija se na tim ploama, koje su manje-vie iste strukture i oblika ka i na ovome dilu di smo se mi uspinjali pria Stipe: Nalazija se na 8350 metri. Kako se skliznija, ue se zateglo i puklo. Bija je to velik ok za sve penjae. Kukuczka je, zna, uz Messnera bija neokrunjeni kralj Himalaje. Popeja se na svih 14 osamtisunjaka. Mene to, fala Bogu, niti onda niti sada nije zanimalo. Ide skupljat neto, pa doe u situaciju da ima 80 posto kako e poginit a 20 posto da e ostat iv... Triba spomenut i munu priu u sreditu koje je Tomo esen, poznati i nekad ugledni slovenski himalajac. On je u prolie 1990, nekoliko miseci prije pothvata dvojice Rusa, svitu proglasija da se sam samcat popeja na vrh Lhotsea priko June stine! To je mnogima odma bilo sumnjivo. Kako to da je taj mitski uspon, na kojemu su slomile zube najbolje svjetske penjake ekipe, sad odjedanput svlada jedan ovik u solo pothvatu i to, karikirano, u tri dana i s jednon termosicon? Ipak, morali su mu virovat jer je takav bija penjaki bushido: nikad dotad nije se dogodilo, niti je bilo zamislivo, da neki himalajac lae oko tako vanog i velikog prvenstvenog uspona. esen je dobija silna priznanja, slavili su ga iron svita ka heroja. Onda je pukla afera s fotografijama. Otkrilo se da je esen svoj navodni podvig dokumentira snimkama koje uope nisu bile njegove! Nego - ta mislite ije? Od Vikija Groelja! Naega Slovenca. Neke su snimke bile ak i od Stipe Boia. esen je lukavo koristija kadrove koji su mogli bit snimljeni i s lokacija pri vrhu June stine Lhotsea, ali na Slovenac ga je raskrinka i svima objavija: Tomo lae. To su moje slike!

Izbija je veliki skandal. Najvei svih vrimena u penjakon svitu. esen se branija daje ri o zavjeri ljubomornih konkurenata, ali malo mu je ko povi-rova. Posli je revidira prvotne izjave i ustvrdija da se, dodue, nije popeja na vrh, ali da je stiga do vrnoga grebena. Prema opemu miljenju, i nekin originalnin fotkama ta ih je snimija, doa je najvie do 7000 metri. "Afera esen" nanila je veliku tetu himalajizmu. U medije i penjake udruge otada se uvuka crv sumnje. Zauvik je umrlo ono staro, naivno vitetvo plemenite kaste ije se potenje nikad nije dovodilo u pitanje. Jerzv Kukuczka: mnogi ba njega smatraju najvein himalajcen svih vrimena 225 Ujesen 1990. pod Lhotse su stigli bauke. Posli punog desetljea rvanja sa Zidon smrti, svi su se pokuaji razbili ka valii u klisurinu, dok se pod vrhon nije ulo "Davaj, davaj!" Kako su, zaboga, Rusi ipak uspili ispenjat taj stravini South Face Lhot-sea? Jedini koji su doli na vrh s nemogue strane, svladali stinu, klizave ploe, sve, i to prije dvadeset godina. Niko posli Rusa nije ponovija taj pothvat, iako su pokuavali Japanci i Korejanci. Pita san to Stipu za stolon, uz sok, a on mi je sve crta na salveti, ka Tuman: Evo, vidi, Rusi su se ovde penjali, kroz zajedu... Zajedu? prikinija san ga Jel to neki slovenski izraz? Nije, to i mi kaemo tako, ri je iz penjakog argona, oznaava lijeb pod pravim kutem. Kroz tu zajedu, taj lijeb, popeli su se Rusi. Onda je to bilo lake nego ovo priko live strane zida di ste vi ili? Ne bi reka. ak je na smjer bija neto laki! Uspon kroz lijeb tehniki je izvanredno zahtjevan ali, eto, Rusi su ba tu tili i ispenjali su vrh. Bili su to, neka se zna, Berov i Karatajev, 10. 10. 1990. Za istu desetku! Kad Stipu pitate ta misli, bi li se Juna stina mogla lake prepenjat danas, kad je logistika puno bolja, iskreno odgovara da ne viruje. Ri je, kae on, o situacijama di je potribno da ovik pomakne prag uobiajenih mogunosti, da ue u sferu transcendencije, u takozvanu "zonu". To se ritko dogaa i uspjeh

se u takvome pothvatu ne moe jamit. Previe se stvari mora poklopit, a rizik je jezivo visok. Kad se Stipe sa Slovencima penja na Lhotse, manje-vie su sve morali radit sami. erpe bi in onile stvari do Baznog logora, ali nemogue je na erpu koji bi se odvaija zagrist u surovi kamen i plavi led Lhotseove stine. Ili smo dalje, dalje i dalje, prolazili mistima di je prvi put doa ovik, po uasno tekin terenima sia se Stipe: Nije bilo mista za sist i odmorit se, ma niti s pola guzice, ako to misto nisi sam sebi iskopa. Tamo di san se ja penja kad me Benkovi ostavija na cidilu, niko nikad prije nije prosa. Mo zamislit osjeaj kad se okrene i pogleda oko sebe! Vidija si kolika je to stina. Gleda san deset kilometri prema zapadu, nekoliko kilometri prema istoku. esto bi proirija ispod sebe, doli niz okomitu liticu. ak se i meni, iskusnome penjau, svaki put zamantalo od prizora. Tri kilometra jezovite provalije, dubina koja se ne moe doarat riima. A iznad mene jo pola kilometra. Bija san na stini ka mrvica, a okolo paklena strmina. Bisnile su oluje, padale kamenine od pedeset tona, valjale se gigantske lavine. atori u stini bili su ka glava od ibice, a ja san bija ne mrav, nego sto puta manji od 226 mrav u planini | 44 mrava. U svakome trenutku moe poginit, i ne da moe, nego e sigurno poginit, osim ako nisi strahovito spretan i spreman. A onda se Stipe naas zaustavija i naglasija: Ali pazi sad ta me tiralo naprid. Osjetija san punon snagon da niko to ne more na svitu nego ja! Niko. To je straan osjeaj, vrhunski. Koliko san malen i nitavan, a opet koliko san jak, da u tom golemom elementu ipak preivljavan i iden gore, stalno gore. Prkosin divovskoj planini... Stipe i Slovenci sve su morali radit sami. I danas je nemogue na erpu koji bi s . odvaija zagrist u surovi kamen i plavi led Lhotseove June stine "7 vinko tsotse Da san mlai, ia bi u Stipe na repeticije. Marljivo bi se penja i trenira, ka Uma Thurman kod onoga uitelja borilakih vjetina u "Kili Billu". Prvo po Mosoru, pa u Alpama i na kraju bi krenija na Lhotse. Priko june stine do vrha! Gazili smo prema Tukli, uzbrdo-nizbrdo, uzbrdo-nizbrdo. Preteno uzbrdo. Nije mi bilo lako. Inae mi se mantalo od

napora, a sad me poela obuzi-mat neka posebna slabost, ka neki pamuk u glavi. Neko vrime san hoda uz Slovenca. Nije mi padalo na pamet da mu se obratin, a jo manje da se alin na svoje boljke, da me ne bi prozva Jeremi-jon. Naprotiv, odluno san stupa i glumija bledoputog revolveraa iz Dor-dije, oveka koji je doao tiho i uao u legendu. Slovenac se meni prvi obratija, i to prilino srdano, ka ta me i inae tretira posljednjih dana. Valjda ga je grizla savjest ta me u Kvangjumi uvridija da san klepetalo. Daj povej poteno pita me gledajui iskosa ali zdaj misli v sebi: "ta je meni ovo trebalo?" Iskreno reeno, ne procidija san: Tako san razmilja prije putovanja. Osim toga, toliko san umoran da ne razmiljan ni o emu, samo o tome kako da doen do Tukle. A posli emo vidit. Hehe, dobro komentira je Slovenac, pa doda: Ve, ko so meni doktorji operirali hrbtenico, takrat so mi rekli da do konca ivljenja ne bom ve mogel voziti bicikla. Niti skakat preko kozleta... jel tako vi kaete?... a zaposlen sam pa kot uitelj portne vzgoje, na osnovni oli. Jel? A kad su te to operirali, nedavno? Ne ba. Pred petindvajsetimi leti! Dvajst i pet godina? Pa kako si se onda penja na vrhove? Za plezanje na Himalajo doktorji niso ni povedali! Haha, nemoj zajebavat! Ne, res je. En osemtisoak sam splezal pred operacijo, ostalih devet pa potem. Gleda san ga s divljenjem Kralj govori o osamtisunjacima ka da su kum-piri. I zajebaje se sa ivoton. Operira je kimu, pa devan osvojija jo devet supervrhova. Nije mala stvar bit najuspjeniji slovenski himalajac. Oni su ipak penjaka velesila. Kako vi Slovenci sad stojite u svjetskin razmjerima? Jeste jo meu najboljima? Smo. Ampak v zadnjem asu padamo. Tako je to: v pedesetih so bili najbolji Avstrijci... ekaj, a vicarci? Drugi na Everestu, prvi na Lhotseu... vicarji so bili dobri, ampak ne tako kot Avstrijci. V ezdesetih so pa najbolji bili Japonci, potem pa v sedamdesetih Anglei, v osemdesetih Poljaki... Kukuczka.

 Kukuczka, ja. V devedesetih mi Slovenci. Zdaj so najbolji Rusi. Pogleda san priko ramena na Lhotse. Ala ta je moan! Palo mi je na pamet: kad bi Vinko Coce bija erpa, preziva bi se Tsotse. Koliki bi kvocijent dale kladionice pri pokuaju uspona Tsotse na Lhotse? Osvojila me ta planina, ta divovska stina. Lhotse je sto puti lui od Everesta. Enti Everest i njegovu zastavu! Da san malo mlai, ia bi u Stipe na repeticije. Godinama bi se marljivo penja i trenira, ka Uma Thurman kod onoga uitelja borilakih vjetina u "Kili Billu". Prvo po Mosoru, pa na Velebitu, onda u Alpama i na kraju bi krenija na Lhotse. Priko June stine do vrha! Onda san zatresa glavon. Koga ja varan? Taman da san se krenija pripremat od vrtia "Kekec", penjui se ka 4-godinjak na stablo u dvoritu (uz pomo erpanica, tete Dese i tete Line), na ovoj bi planini poginija ka zec. Ubila je velikog Kukuczku, a di ne bi mene? Za ovi zanat ovde mora bit lud, to je istina. Taj uvjet ak i ispunjavan. Meutim, ima i jedna kvaka. U svoj toj ludosti mora imat botun za ukljuivanje razuma, koji ti kae "Dosta!" kad je ivot u oitoj opasnosti. Taj botun Stipe i Slovenac imaju, a stotinama drugih slavnih himalajaca ba on je falija da bi sauvali ivote. 230 vinko tsotse | 45 Po svome karakteru, siguran san da ne bi zna odustat sto metri ispod vrha. Kad bi ve uspija do dotle, ia bi dalje s poklien "Huraaaa!" i, ako se ne bi strmopizdija s koje stine, neslavno bi se izgubija i smrza u povratku. Druga je supervana stvar za penjaa to da mora bit ilav i izdrljiv na ladnou. Tu san ve malo slabiji. Na minus pedeset reka bi: "Ubijte me, samo me nemojte init patit!", zatim bi lega i slatko zaspa u snigu. Tree i po meni najvanije: za vrhunskog himalajca mora bit izuzetno snalaljiv. Evo jedne priice koja e najbolje ocrtat to o emu govorin. Negdi u umi izmeu Lukle i Namche Bazaara vidija san kako se Stipe u hodu, nije niti zasta, vjeto sageja i diga s tleja odbaeni otvara s kantice Coca-Cole. Pomislija san: vidi ti naega Stipe, i o ekologiji razmilja. Ali ne, nije to bilo u pitanju. Stipe je, naime, taj otvara meija i spetava pod prstima i od njega na kraju oblikova baluni. Onda

je baluni, sve u hodu, umetnija ka balinjeru u svoj planinarski tap, koji se bija pokvarija. I tap je proradija! Opet se moga izvlait i sklapat, sve pomou te prirune kuglice! Kad bi se ja toga uspija sitit, a kamoli tako neto provest u djelo? Nikad! Prvo, ne bi me uope interesiralo na kojemu principu tap funkcionira. Niti u snu ne bi ga pomislija popravljat. Ako bi se pokvarija i raspa u dijelove, zabetima bi i karta ga uz put. Stipe je, sitija san se, isto tako spasija Slovencu raufu bocu za kisik kad su bili nadomak vrhu Everesta. Pljunija je, pljuvaka se smrzla, i tako je za-epija ventil. Moda je tako raufu spasija ivot. Istu stvar kasnije je ponovi-ja i sa svojon bocon za kisik. Ou re, fizika izdrljivost se moe ste, umijee penjanja se moe nauit, ali snalaljivost ili ima ili nema. Furbasti Stipe, snalaljivih vlakih gena, najjai je upravo u tome: u sposobnosti da inteligencijon i dovitljivou, te sa deset spretnih prstiju, pobijedi svaku nepredvienu nevolju. Sam svoj metar. Tonije, velemetar. Hotel (tako pie na kuici!) na rajskoj visoravni negdi izmeu Dingbochea i Lobuchea: komfornije ba za pet zvizdica, ali je zato pogled meu najlipima na svitu tii Za guzicu | Kako bi uope obavija veliku nudu u himalajskin uvjetima7 Prvo, problem je smaknit sve one ruksake, tapove, lumbrelu, termosicu. Dok poslae sve to kako triba, ve ti moe pobi u gae. Usrana minka defilira putem za Katmandu. Izbili smo na bajkovitu visoravan, sa svih strana okruenu divovskin planinama. Isprid nas je Cho Oyu, tu desno je Lhotse i u pozadini Everest, a kad se osvrnete, tamo daleko iza nazire se, vidite ga, vrh Makalua. Everest je prvi, Lhotse etvrti, Makalu peti i Cho Oyu esti vrh po visini na iloj Zemlji. Mi smo momentalno na krovu svita proglasija je Stipe. Mlado je velikon brzinon izvadija aparat, ali onda je zasta. ta slikat? Ne postoji toliko irokokutni objektiv da bi uspija uvatit ovakav prizor. Svuda oko nas bija je mirakul. ta je najbolje, nigdi nikoga, ni ovika ni jaka. Bili smo sami samcati usrid srca Himalaje. Nismo ili preko Pherichea, standardnon ruton, nego nas je Slovenac vodija svojin puten, kroz ovu neopisivu aroliju. Dolo mi je da ga zagrlin, ali san odusta. Ko zna kako bi on to shvatija? Pripialo mi se od uzbuenja, pa san bre-bolje zamaka iza jedne stine, odbotuna piapreto i pustija mlazi. Ekipa je nastavila

hodat, ne obazirui se na mene. Zakopa san se ta san bre moga i potra prema njima. Pravilo je sljedee: kad neko iz ekspedicije stane radi pianja, nema zaustavljanja. Ako je u pitanju, da se fino izrazin, velika nuda, onda zavisi. Amatere se eka, profije ne. Generali su ionako na ovome trekingu hodali dva puta sporije nego ta bi realno mogli, i to ne toliko zbog Mlae, jer Mlao je zvir, nego radi mene diletanta. Kad bi Stipi ili Slovencu dola potriba, samo bi skrenili s putia negdi u grmlje ili iza stine, obavili bi to ta imaju, i ve bi za dvadesetak minuti bez problema stigli ostatak ekipe. Jedanput san pita Stipu mogu li ga slikat dok pia, jer ako je Fea Klari slika Smoju kako pia u more, ta ja ne bi moga ovjekovjeit njega kako pia na Himalaji? Na to je on odgovorija: Slikaj, nema problema! i doda Ja imam Vikijevu sliku kako kaki! ta se defekacije tie, meutim, mene nisu morali ekat, jer nian tija za-stajat uz put radi srala. Radije san trpija. Kako bi to uope obavija u himalajskin uvjetima? Prvo, problem je sma-knit sve one ruksake, tapove, lumbrelu, termosicu, dvi boce vode. Dok po-slae sve to kako triba, ve ti moe pobi u gae. A ako zbilja pobigne u gae... erpe s borama, u kojima su rezervne mudante i duge gae, idu svojin puten. Dakle, mora bi ili izvu iz ruksaka skroz mokre, znojne mudante od zadnje promine, ili... ne bi ima izbora nego hodat usran desetak kilometri. I to po zajebanon terenu. Ne mogu zamislit goru sudbinu. Usrana minka defilira putem za Katmandu. Onda, skidanje gaa i mudanata, te izlaganje osjetljivih dijelova anatomije moguin minus temperaturama. Brrr. Dalje, kako se obrisat? Kako organizirat odlaganje otpadnih tvari? Stipu je udilo kako ja, za razliku od Mladena, nikad ne skreen uz puti na dui rok. Kad smo ve proli arobnu visoravan, i opet se penjali uskin planinskin puteljcima na kalvariji prema Tukli, iznenada me zapita: uj, a ide li ti kad na WC? Nakesija san se: Na WC iden, al' di ti ovde vidi WC? Ako misli na sranje u prirodi, to zaboravi. Ja se vama udin kako vi to uope moete provest u djelo. Ajme majko! kria se Stipe pa ima li iega lipega nego to uinit u prirodi? V sodelovanjo z naravo dobacija je Slovenac.

 Iako, ima i kompliciranih situacija zamiljeno je reka Stipe i okreni-ja se Slovencu: Se spominje kdaj se pokojni Nejc iel olakat? Eh uzdahnija je Slovenac. Pa je unija i potem propa kroz led? nastavija je Stipe: Hudi, cili se smoija i smrza. Kako se ne bi spominjal? protrlja je bradu Slovenac: Ampak je 234 tii za guzicu | 46 pozneje, ko smo se vsi mi smejali, krial: "Pri taknih prijateljih, ne rabim sovranikov!" Ja se nikad u ivotu nian posra u prirodi, niti virujen da ou u budunosti! sveano san proglasija. Gospode Boe! zapanjija se Stipe to ne moe bit istina! Ajde, kad ve o tome priamo nakalja san se ja objasnite mi proceduru! ivo me zanima kako vi to izvedete, ako recimo nemate papira? Prvo i prvo, u veini sluajeva imamo papira poeja je Stipe to se nosi sa sobon. Nita, nae neku rupu, obavi ta ima, papir takoer posli baci u rupu i sve skupa zakopa. A ako nema rupe? Onda je sam iskopa, as posla. Tema me zainteresirala: ekaj, ti meni oe re da, ako je recimo panika, ako te vrti u drobu, ili nedajboe ima proliv, svejedno prvo kopa buu u zaleenoj zemlji? U to mi je teko povirovat. Pa dobro slega je Stipe ramenima u nekim situacijama rupa se moe i priskoit. Ako ima trave, pa travice kakljaju? Neka kakljaju, ta ima veze. Dapae. Aha. A ta je s brisanjen? ta s brisanjem? Pa ako, recimo, nema papira, kako se obrisat? Ne valjda kamenon? Stipe je zasta i uzdiga jednu obrvu: Jesi ti ita Rabelaisa? Zaudija san se. Otkud mu sad Rabelais? Jesan neke stvari, ali davno odgovorija san. Poakaj, tudi mene zanima ta Rabelais! zasta je i Slovenac da uje ta e bit dalje. Izbacivi tapove naprid, Stipe se zagleda u daljinu: Dok san ia u srednju Tehniku kolu u Splitu, stalno san visija ili po planinama ili po knjinici, najmanje san bija na

satovima. Izmeu ostalog, tada san ita Rabelaisa, doivljaje Gargantue i Pantagruela. Dobro se sian, Gargantua je izjavija da su za brisanje guzice najbolji mladi tii! Mlado i ja smo zapanjeno gledali, a Slovenac se toliko smija da je zapeja priko grane i deboto kliznija u provaliju. Zamislite da je poginija, kako bismo to posli objasnili u izjavi za javnost? ruzinavi tenk Maketu tenka smo prije gaanja morali oistit od sniga, uz ozbiljan rizik od tetanusa. Bila je sva ruzinava i izdrkana, tri kvarta onoga gvoa stajalo je ukrivo. Ta maketa bila je, tada to jo nian shvaa, slika i prilika cile JNA. Arhistradanje ivota dogodilo se u zimu sa 83. na 84. u srpskin brdima kod Titova Uzica. Najeba san gore od onih nesrenika na solunskoj fronti, smrza se, posli od toga razbolija, shvatija da je patnja mnogo iri pojam nego ta to 18-godinji momak uope moe zamislit. Bilo je to u JNA, ia san sa svojon eton na logorovanje na planinu ljivovicu di je vladala nezamisliva ljiva, minus 25. Titovka i zvezda na glavi, injel proizveden u doba Staljina, izme koje su putale. Imali smo ator pri vrhu planine, svuda je bija snig, opa bjelina. I zima. Ona uasna, ubitana. Ko nije bija pet dana na minus 25, bez grijanja, ne moe ni naslutit o emu govorin. Odma prve veeri, naime, krepala je primitivna portabl pe ta smo je imali u atoru, pa nas je grijat mogla jedino spoznaja da se ovde spremamo na slubu naoj domovini, Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Kako emo mi noas ovo preivit? pita san svoga ratnog druga, Predraga Teofilovia iz Lajkovca, koji je bija jednako zimogrozan ka i ja, dok smo u injelima i izmama lijegali ispod pokrivaa. Nikako, bre, umreemo! promuca je, dok mu je curija nos, a slina se momentalno ledila iznad usne. U noi san se probudija i shvatija da san zbog dravice i bacakanja uspija izvu demper iz gaa, te da san na tankome podmetau lea - golih bubriga. Snig je bija svuda okolo i ispod, a bilo ga je bogami i na samome podmetau, ka i svuda po meni.

Spava san golih bubriga na snigu na minus 25, a bit e po noi bilo i jo koji stupanj ladnije. Od sigurne smrti spasija me Albanac Avdulji, koji mi je u znak zahvale ta san ga podra u jednoj kasarnskoj tui (protiv tri Crnogorca) neposredno prid logorovanje poklonija debele pletene katunske bive. Tople, bile bive, Bog ih blagoslovija. Da njih nian nazuja, bija bi pokojni, ili bi u najmanju ruku danas ima noge samo do kolina. ake su mi se, naime, ispod dva para rukavica raspukle od ozeblina, iznutra je zivalo meso, jo i dan danas vide se frii. ta bi bez tih biava bilo s nogama u izmama koje proputaju, teko je i zamislit. Sutradan nakon bubriga na snigu, imali smo ruak na otvorenon. Bija san toliko smrznut i skoenjen da mi je u kazane s pomijama ispala porcija za spizu. To je bilo ono slino tacni, ta je vojniku sluilo ka improvizirani pijat. Krenija san, dakle, u bavu sa splainama istrest ostatke od jadnoga obi-da. Prsti su bili smrznuti i nisu sluali, pa je porcija, jebalo je jato magaradi, pljasnila u ono usrano bure. Naravno, mora san oprat porciju od smrdljivih vojnikih ogrizaka SDO-a (suvog dnevnog obroka), te skorenoga faola i zaleene kupus salate, jer rezervni pijat nije postoja. Sria, dosta tih otpadaka bilo je smrznuto, inae bi se sto puti izriga pri struganju. Veliki problem bija je posli toga i se popiat. Cupka san prstima oko ka-ia i botuna na SMB gaama, ali se na minus 25 nian uspija otkopat. Otkazali prsti. Kako bi izbjega uasno ponienje da se popisan u vojnike gae (opet, rezervnih nije bilo), zamolija san apton prijatelja Envera, Bosanca iz Maglaja, da mi otkopa piapreto. Pokuali smo se sakrit iza jednog bora, pri emu su nan kitine sniga padale po glavama, ali sve je to ka jastreb pratija mlai vodnik koji me mrzija, "stazo" Tokali, majke mu ga spotaknem. Sav sritan da mi moe napakostit glasno je viknija isprid cile ete: Pauletiu, jel ti to Enver vadi kitu? Pa nemojte u javnosti, bogamu! Moj Maglajlija je, bidan, odskoija od mene ka oparen, uz ope ruganje. Sva sria, ve me bija odbotuna, pa san nekako, uz Tantalove muke, uspija iupat grdelina koji se na ladnoi smanjija i potpuno uvuka u sebe, samo mu se kapica vidila. Popisa san se u snig, ostavljajui uti trag u dubokoj bjelini, uz oblake pare koja se dizala s tleja. Viknija san, riskirajui prun: Izvolte ga, drue mlai vodnie, sad je samo va, ako ga elite i vi malo pridrat! 238

ruzinavi tenk | 47 Na tome logorovanju bilo je i nekih svitlih toaka, naprimjer gaanje tromblonon. atorsko krilo emo da posudimo... da vidimo... evo, od Pauletia! proglasija je porunik, koji inae nije bija preveliki pizdun, ali na tome logorovanju me i on uzeja na zub. Cila eta e pucat sa moga atorskog krila, ta znai da e ono posli bit za kurac. U srcu brda bila je maketa tenka, izraena od eljeznih sipki. Prije gaanja morali smo je oistit od sniga, uz ozbiljan rizik od tetanusa. Bila je sva ruzinava i izdrkana, tri kvarta onoga gvoa stajalo je ukrivo, ali opet se nazirala silueta tenka. Ta maketa bila je, tad to jo nian shvaa, slika i prilika cile JNA, karikaturalne tvorevine kaste kretena koji su imali mo da poniavaju i gaze bezbrojne momke iz cile tadanje Jugoslavije. Momke koje su poetkon devedesetih i ubijali. Ti jadnici iz JNA nisu znali ak ni odglu-mit da su oruana sila. Ko zna koliko je decenija ruzinava maketa tenka preivila tu u brdu, koliko ju je generacija vojnika gaalo kolskin tromblonima? Ko zna je li i danas jo tamo? Uglavnon, cila se eta izredala gaajui "tenk". Tribalo je zale na uku, na (moje) atorsko krilo u snigu, u leeen poloaju naglavit kolski trom-blon (koji, naravno, ne eksplodira) na puku M-48 (najgoru kovacu, takozvanu "kljocaru") pa ga ispalit prema tenku sa, ta ja znan, pedesetak metri. I tako pet puti. Raunali su se samo pogoci u skelet tenka, a posebno se cijenilo ako bi uspija tromblonon zdimit u kupolu. Gaali su svi, pa i starjeine. Porunik je usta s moga atorskoga crven u licu jer je ima samo jedan pogodak, a debila Tokalia su svi ismijali zato ta u pet hitaca nije uspija pogodit ni jedan jedini put. Najbolji u iloj eti bija je Makedonac Dime jer je skinija tenk tri puta, ka jo nekoliko vojnika, ali samo on je dva puta cima kupolu. Onda san doa na red ja, zadnji od svih. Inae ne ba primjeran vojnik. Taj isti porunik jedanput me, na nekome drugome terenu, za vrime kopanja kanala zapita: Dobro, Pauletiu, sad lepo da mi kae: jel ti ne ume ili nee da radi? Uvik san bija kican, kasnija bi na strau, oprema mi nije bila u redu. Lo vojnik, u dve rei.

Ali sad san lega na atorsko krilo i u transu ispuca onih pet tromblona, sa pet nevjerojatnih arobnih uzastopnih pogodaka u kupolu tenka... Vojnici su klicali, a porunik je gleda otvorenih usta, nije moga virovat, isto ka i mlai vodnik Tokali, erke mu ga patatrknem. Kako san ja to pet puti tromblonon krknija kupolu, i to jo smrznutih prstiju, ne znan objasnit ni sebi. Ni Draen, kralj strijelaca, ne bi uspija u tome. Sluajno ili ne, prizna je porunik, ostvarija san podvig kakav niko nikad nije, barem koliko se on sea. Ka da alkar pet puti zaredon spii kopljen u sridu. Himajape ajebana, ali ljivovica je ipak ljivovica! ruzinavi tenk | 47 Odlino, vojnice Pauleti! mora je re, na ta san ja prema pravilu slube odgovorija: Sluim narodu! Posli legendarne ljivovice nadreeni u vojsci su me i dalje mrzili zbog nerednosti i lampavosti, ali na drugi nain, s primjeson odreenog respek-ta. Jebiga, mislili su u sebi, ako nam jednog dana agresor tenkovima napadne granice, imamo Pauletia da stvar rei tromblonom! dida roberto erpe iz svratita nosili su vriu s gorivon, jakovin govnima, ne obazirui se na mladog Austrijanca koji je uz pe vaka manistru. "Jel ovo ubacuju punu karijolu7" komentira je Mlado: "A vidi rode kako slatko jide pagete!" Mar prema Tukli bija je repriza mara na ljivovici. esnaest kilometri na ljivovici, esnaest kilometri od Pangbochea do Tukle. Tada na ljivovici, naime, takoer smo imali mar, i to zadnji dan: muni kilometri po snigu u cokulama. Ovde prid Tuklon je barenko temperatura bila via, po danu ak znaajno. Tada u Srbiji bilo me spasilo to ta se jedan bratko Makedonac onesvistija od napora na jedanaestome kilometru, pa su stareine malo skratile golgotu. Srpski porunici su se smilovali, za razliku od hrvatskog i slovenskog generala ovde na Himalaji. Oekivat da se Mlado onesvisti, bilo je totalno nerealno. Njemu je esnaest kilometri po planini ka meni zaletit se do samoposluge. Zato san ja stalno bija na rubu nesvisti. Noge su se tresle, bolile su me ak i ruke. Uz sve vee probleme s visinon akumuliralo se hodanja, proli smo ve ko zna koliko, bit e i pedeset kilometri tekog planinskog terena. Kako nian dobi-ja muskulfiber? Neman pojma, vjerojatno su za to zasluni Stipe i Slovenac koji su iskusno dozirali napore i tempo.

Prolazili smo opasnin stazicama s kojih se nije smilo pogledat doli, da te ne opije zjapea dubina. Kad bi viknija "aaaaa!" ne bi se zaula ni jeka. Ovde ne idu jakovi, a? dobacija san Mlai: Bit e in preuski ovi kozji puteljci. Nismo dugo vidili nijednoga sloija se on: Ne iu ni oni svagdi, i oni imaju ogranienja. Onda smo muali i hodali. Doli smo do kraja brda i otvorija se novi vidik. Jo jedno brdo. Pa jo jedno. Pa jo jedno. Otupija san. U momentu san se zamislija, jedna mi je noga zapela o drugu i pinku san posrnija. Nita opasno, ali Mladen je svejedno brino skoija do mene. Jel sve u redu? pita je. Kimnija san potvrdno. Brinija se za mene, da se ne sunovratin u smrt. Pazija je na najslabijeg hobita. Uz to me uija kako predvidit vrime po vrsti oblaka, ak se vie puti nudija da e mi nosit ruksak i tapove, ta san naravno iz ponosa odbija. Kad su me generali podjebavali, nije sudjelova u tome, i to zbog uroene dobrote. Da je na Mlado odluija postat sveenik, bija bi jo bolji od brata. Prosa bi i ovde na ispitu za lamu. Dalaj-lami svaka ast, ali sigurno nije bolji ovik od elinoga Dugopoljca. Evo ti, napij se malo aja! izvuka je odzada moju polurazbivenu ter-mosicu iz depa od ruksaka. Okrenija san se, zauzeja stabilan poloaj i oprezno prihvatija termosicu. Ang Phu je poginija kad je ia uzet aj. Zatim smo opet tabanali. Noge nian utija. Nakon dvista godina konano se u daljini ukazala Tukla. Ili Dughla, Thokla, kako je sve ne piu, ima barenko tri imena. Gleda san ne virujui. Dvi kue, od toga jedna nae svratiste, a preostala neko drugo svratiste. Dvi kue, tri imena. Kako je Tukla uope zasluila ime? Mislin, jedna kua, druga kua, i sad je to odjedanput neko misto, ima naziv i sve? ak vie naziva? Smijurija. Zadnje brdo, otar uspon i - evo nas u Tukli. Doli smo prid svratiste. S mukon san okrenija glavu prema gori i otvorenih usta gleda ta nas eka za aklimatizaciju. Nastavak puta prema Lobu-cheu bila je strma uzbrdietina od brat bratu dva kilometra hodanja, moda i tri, bez puta i staze, samo kamenuga do kamenuge. Visoko gore milili su erpe i jakovi. Bidna goveda su oprezno badala kopitima po stinama, nije ni njima bilo svejedno. Jedan jak je posrnija, prokliza pet metri

nizbrdo i jedva se papcima zadra da se ne stombula. Kamenje je frcalo oko njega. Jeza. Sad vie nije bilo alternativne staze. Ou ja ovo mo? mahnija san glavon prema usponu. Priletit e sve ki ti! hrabrija me dugopoljski dalaj-au. Na ovoj avolskoj uzbrdici ujedinili su se svi putovi. U Tuklu se moe sti priko Pherichea i priko Dingbochea, ali iz nje na sjever vodi samo jedan put: 244 dida roberto | 48 priko Lobuchea i Gorak Shepa, kroz kameni Mordor. Fale samo vulkani i kula Barad-dur. Sad svi putovi vode na Everest. Kroz niska vrata uli smo direkt u glavnu prostoriju svratita. Opet san zapeja lumbrelon, nikako se nauit. Skinili smo ruksake i sili uz pe. Tukla. 4620 metri. Unutra je na zidu bilo porko zrcalo. Pogleda san se i pripa se kako izgledan. Kad smo prominili majice i napili se, bija san bolje volje, ak san se i ali-ja. Neki Austrijanci, trekeri, pohlepno su tamanili svoj obid. Ali ste za jajca, potem pa da krenete na aklimatizacijo? Jaz tokrat ne grem z vami reka je Slovenac. Joj, nemoj jaja! zavapili smo Mlado i ja u jedan glas: Bilo ta drugo! Ubila su nas jaja. Ovde smo ih kusali svaki dan za doruak, a esto i za ruak, pa su nan dodijala, nismo ih mogli oima vidit. erpe iz svratita nosili su vriu s jakovin govnima za pota rad pei, ne obazirui se na mladog Austrijanca koji je uz pe vaka manistru. Jel ovo ubacuju punu karijolu? komentira je Mlado: Nebriga nas za zimu, pe mora povu s ovoliko goriva, hehe! A vidi rode kako slatko jide pagete do njizi dvojice! Taman kad san se tija nasmijat tim njegovin riima, proela me munja kroz glavu. Identina bol ka kad te napadne najgora migrena. Doktori kau erpa ubacuje govna u pe, a mladi Austrijanac u neposrednoj blizini vae manistru 245 da nisu sigurni u uzrok migrene. Ja u in re: poremeaj u disanju, manjak kisika, neto u tome stilu. Skoro san siguran u to.

 A ta misli da i mi uzmemo manistru? pogleda me Mlado, pa se pripa kad je vidija kako san problidija: Ajme, ta ti je? Jel ti dobro? Marsellus Wallace iz "Pulp Fictiona" opisa je to stanje prije mene: bija san jebeno daleko od dobrog. Bol se nakratko povukla, ali je stiga val munine. I navala krvi u glavu. Brzo san se diga, iako mi se mantalo. Zalampa Stipe misli da Diamox, lijek protiv visinske bolesti, nije pametno uzimat preventivno san i pridra se za zid. Munina se irila kroz glavu i udove. Ali mora san ostat na nogama. Kad san, naime, dan prije toga tek bija stiga u Pangboche, umoran ka pas od prethodnog hodakog maratona, odma san lega na krevet i malo ubija oko. Posli kvarat od ure bija san se probudija i usra ka grlica. Krv mi je bila briznila u glavu, pocrvenila mi je faca ka mandrilova guzica. Nian bija moga pomaknit ruku ni nogu, uvatila me apsolutna nemo. Tada me umirija Slovenac objasnivi da je to normalno, da na planini ne smin organizam prigrijan naporima tako brzo dovest u stanje oputenosti, jer 246 dida roberto | 48 to generira udne pojave, naprimjer nagle navale krvi u glavu, ka ta se meni dogodilo. I kad stigne na cilj triba se neko vrime kreat, ili stat na nogama. Sad san se pridrava za zid svratita u Tukli. ta je bilo? ispitivaki me gleda Stipe. Mislin da je visinska bolest jedva san promuca: Bol mi para glavu, cili san slab, riga mi se i ini da u svaki as past u afan... Nije visinska bolest. To jesu simptomi da te visina poela trest, ali dok se nisi izriga, ne moe se govorit o visinskoj bolesti. Malo me umirija, ali nian bija siguran glumi li ravnodunost ba radi toga da se ja ne bi jo vie pripa. uj, a da ja ipak drmnen koju tabletu Diamoxa? ispitivaki san pogleda Stipu. Nemoj kratko je odgovorija i sloija mokru majicu priko katrige kod pei. Upozorija me odma na poetku putovanja da nije pametno preventivno uzimat Diamox, lijek protiv visinske bolesti. Doda je i obrazloenje:

 Niko ne zna kako taj lijek djeluje. Kad me vidija da zbog glavobolje pijen voltarene isto je negodova, da ta e mi to, da je bolje popit andol nego taj otrov. Poslua san ga bez pogovora. Bacija san voltarene (i to zauvik), po putu pija samo andole, i nian taka Diamox. Ali san tablete Diamoxa svejedno dra u rezervi, jer je Stipe bija doda da se to, po njegovome miljenju, ipak isplati uzest kad ovika ve napadne visinska bolest. Imali su takav sluaj, neki lan ekspedicije bija je jako slabo, skoro je umra, pa su mu dali Diamox i diglo ga je. Nije ga diglo osobito puno, ali bar nije umra. Vrlo utjeno. Ka da je uja o emu mislin, okrenija se pa reka: Ovo kako se ti sad osjea, nije nita opasno. Nema visinsku bolest, zapamti. Idemo sad lipo na aklimatizaciju, pa e ti bit bolje. Oni su svi neto pojili, ja nian moga ni usta otvorit. Sidija san za stolon, nesposoban za govor i kretnje. Tresla me dravica. Kad mi je Stipe mahnija da polazimo na aklimatizaciju, nekako san za-kleca i usta. Pomoga san se tapon. Dida Roberto, kako je u penjunu? Evo, sinko moj, ivi se. Boe, ako je starost ovakva, ubij me odma, ne daj da patin! Neka mi kosti izblide odma sad na Himalaji, radije nego da me ova nemo prati ikad u ivotu... stie pobi Svakin korakon san se borija da se ne izrigan kad se zakaljen, a kaljat san mora zbog suvoga grla. Uz to san triba svu koncentraciju uprit u to da pazin di gazin. Kad bi ginca nogu na ovin stinama, upa bi u neizrecive probleme. Ve san vidija helikopter kako dolee po mene. Stipe je otvorija vrata svratita i istetura san vanka. Oni Austrijanac s govnopagetima bija je na dvoritu i, kad je vidija na ta sliin, neto je brzo na njemakon prokomentira kolegi. Obojica su imali suutne izraze na facama. Diga san glavu i pijano pogleda uvis. Megauzbrdica je jo bila tu. Iznad vrhova skupile su se oblaine, pritila je oluja. Dvojac iz hrvatskog vojnog kontingenta za Himalaju, "Jastreb iz Dugopolja" i "Kolibri s Meja", krenili su za "Kraljen orlova" uzbrdo po kamenju. Puva je jak vitar, bilo je zima. Stavija san debele rukavice, ali zima me svejedno probijala. Ne znan jesan li se ikad u ivotu fiziki gore osjea. Moda zbilja nian. Moda je ovo najstranije. estoka upala oka u brazilskoj

dungli... pa ona mladenaka prometna nesria na Lovrincu... sve ozljede, bolesti, napori i je-bade ne mogu se usporedit s ovim koliko me stukla podmukla Tukla. Tortura na uzbrdici moda je ak nadjebala JNA i planinu ljivovicu, koja je dosad premono drala zlatnu medalju s Tantalovin vijencen. Tamo san antologijski patija, ruija se po snigu i smrzava, ali me bar nije ubivala smrtonosna arja na 4620 metri. Kisika na ovoj visini ima, rekli su mi, samo 55 posto od normalne koliine na morskoj razini. Dakle, ovde udien skoro upola manje oksigena nego u Splitu, a i od tih pola, ini mi se, malo mi dolazi do mozga. Sad se penjen jo vie, na 4900 metri, di ima ravno 50 posto kisika. Svakin korakon san se borija da se ne izrigan kad se zakaljen, a kalj at san mora zbog suvoga grla. Uz to san triba svu koncentraciju uprit u to da pazin di gazin. Kad bi ginca nogu na ovin stinama, upa bi u neizrecive probleme. Ve san vidija helikopter kako dolee po mene, ajme ajme! Visina me satirala. Zato samo mene? sebino san pomislija. Zato i Mlau bar malo ne drma? Ka da me uja, naas se zaustavija: Kuca mi neto u glavi. Tuk, pa etri sekunde nita, pa tuk. Evo ga, evo ga, sad je udrilo. Tuk! Kroz svu muku, mora san se nakesit. Tuk-tuk. Uvatilo me ludilo. Tilo mi se penjalo, ali mozak nije suraiva u tome. Tuk-tuk. Siva kora mi je podivljala, oslobodila se neka rezerva neuronske energije, i velikon brzinon san automatski, bez voljnog momenta, sastavlja anagrame, vrtija slova. Stipe Boi stie pobi. Viktor Groelj greljiv otrok. Mladen Bali... e tu san zapeja. Tea slova za anagram. Pribacija san se na poeziju. Muno san stupa s bovana na bovan i laga verse u glavi, glavi koja se raspadala od bola snage 9 dola. stie pobi | 49 Stojte i posluajte pismicu! u bunilu san naredija suputnicima. Ajde ba da ujen! zainteresira se tipan. Evo je, pazi vamo: Bijeli se Dudh Kosi erpa teret nosi na dva metra svaka govno je od jaka svoje momke lipe vodi Boi Stipe ladnoje do jaja to je Himalaja! Bravo! oduevija se Stipe: Aj izvadi diktafon da je zabiljeimo!

 Viruj mi da ne mogu promuca san i diga ruke u rukavicama. Sve je mora obavit Stipe. Izvadija je i ukljuija diktafon, pa mi ga stavija prid un- stukla me podmukla , . iiii ,^^r, j i Tukla: na Dipendra ku, a ja san ponovo izdeklamira pismicu, nastalu na 4700 metri nadmorske isprid jec|nogoc| dva visine, na stini iznad Tukle. svratita 251 SimoniCd Priali su nasrid staze, Skarja visok dva metra, gobav, i Dipendra od metar ezdeset pet. Odma mi je sinila asocijacija: Bedanec i Kekec. Pozdravija san karju, jasno i glasno, ali on me nije niti udostojija pogledom Vidi pizde, pomislija san zaueno. Kamen po kamen - penjaina. Iako san mislija da nikad nee do kraj, brdo iznad nas se pomalo smanjivalo i konano smo doli na vrh, na stjenoviti proplanak. Tu su bili ka neki grobovi, ali samo simbolini, u spomen onih koji su poginili na Himalaji. Ili samo na Everestu? Neman pojma, ne sian se, retardirano san bleja u urizane zapise, mozak mi je bija na razini Simonice. Stipe nas je vodija i pokaziva nan spomenik po spomenik. Hoda san za njin ka robot i nita nian razumija. Zapravo nian zna za sebe. Zobki ili zombi, pitanje je sad. Oni GPS-aparati pokaziva je 4950 metri pa smo se svi fotografirali, Mlado je spominja novu rekordnu visinu. Uope se ne sian kad me i kako Stipe slika, ali iman tu snimku. Na njoj, istina, izgledan ispaeno, meutim ni blizu onoga koliko san stvarno bija spien. Zatim smo se cilin onin puten morali vratit nazad, ta je bilo jo gore nego penjat se. Nabivali su mi se palci pri sputanju, tukli su u rub patika, pa san bija prisiljen hodat treso. Na rubu nesvisti balansira san po stinama ka cirkuski slon na onome velikome balunu. Palci su vritali "Dosta, dosta!", grlo je peklo, lubanja kljuala od divovske migrene, ruke i noge drale od debulece. Duboko doli vidila se kuica u koju je tribalo sti. Ni toga silaska ne sian se ba najbolje, ali znan da je trajalo i trajalo. Nian slika nijednu fotografiju. Nian moga. Moran re da san se posli jo jedanput sputa po istoj toj nizbrdici. Bilo je to danima kasnije, na povratku iz Baznog logora. Trizan i normalan, udon san se udija kako san sve ovo uspija ishodat, gori i doli, onako temeljito razbiven, u bolesnoj izmaglici.

Ne znan kako san konano doa nazad, ali u jednome momentu sidija san za stolon u svratitu i pridrava glavu akama. Slovenac i Mlado ili su u dvorite odigrat meudravnu utakmicu u nekakvoj igri slinoj balotama. Igra se zove "na plovke". Okrugli kamen iz daljine triba bacit ta blie drugome kamenu. U tome je Slovenac svjetska klasa, nepobjediv. Posli san dozna da je u dvi partije potuka bidnoga Mlau 21:0 i 21:1. Drago mi je ta nian mora gledat taj trijumf reprezentacije Slovenije. Sad san se, ako je to uope bilo mogue, utija jo gore nego prije. Iz dijafragme su me neprekidno trzali podraaji na riganje. Crnilo mi se prid oima. Stipe i Mlado neto su me pitali, nian moga ni kimnit glavon u znak odgovora. Ostavili su me na miru. Agonija je trajala tri kvarta od ure a onda me, na moje ope iznenaenje, poelo lagano putat. Aklimatizacija je inila svoje! Slovenac i Stipe zbilja su maioniari. Doveli su moje visinon izmueno tilo u stanje da moe funkcionirat na 4620 metri. Da se nian popeja na 4950, moda bi te noi bija umra. Cila tajna je u aklimatizaciji! Ide vie, da bi se vratija nie. Posli san dozna ta se dogodilo Tonetu Skarji, efu legendarne ekspedicije na Everest 1979. Taj isti karja je i na ovoj proslavi 30. obljetnice takoer bija ef ekspedicije. On i ostatak slovenske drube iz 1979. (na Slovenac i Stipe bili su in prethodnica) ili su identinon stazon, sedmicu dana iza nas. Mlado i ja susreli smo ga na putu i to, igron sluaja, ne u divljini nego ba usrid Pangbochea. Naime, kad smo se mi vraali nazad, on se penja prema Baznome logoru. Zaustavija ga je Dipendra, koji je ka golub pismonoa nosija komad papira, poruku za karju od naega Slovenca. Priali su nasrid staze, karja visok dva metra, gobav, i Dipendra od metar ezdeset pet. Odma mi je sinila asocijacija: Bedanec i Kekec. Pozdravija san karju, jasno i glasno, ali on me nije niti udostojija pogledom Vidi pizde, pomislija san zaueno. Odjeba je i Mladu, koji mu se takoer kulturno javija. Ni rii, samo je nastavija neto akulat s Dipendron. 254 simonica | 50 Zbog njega smo izgubili deset minuti, i prelo nas je krdo Jakova s kojima smo se Mlado i ja utrkivali, da ne bismo morali gutat njihovu prainu. Ne triba ga osuivat pomirljivo je kasnije promrsija Mlado kroz maramu, dok smo tapkali za jakovima, pokriveni prainon:

 Sigurno mu ovo bdanje nije lako, on je stariji ovik, ovdi nema nikoga da mu pomoe. Moda ga i visina kolje? ini mi se da je s Dipendron malo ka frflja. Ma briga me za Bedanca! odmahnija san rukon i zaboravija na sve to. Posli se pokazalo da je Mlado bija sto posto u pravu. Naime, samo nekoliko dana nakon toga Toneta karju spiija je takav napad visinske bolesti da je po njega mora do helikopter. Ako te na Himalaji zvekne visinska bolest u punoj snazi, budi sritan ako ima uza sebe est iljada dolari. Toliko, naime, doe spomenuti helikopter koji e te pribacit do Katmandua. Skarji su uredno naplatili est iljadarki zelembaa. Eto, ak i iskusnog himalajskog vuka satrala je visina, i moralo se zvat helikopter. Malo je surovo, ali ako nema cash, umire. Pilotu helikoptera ne pada na pamet da leti na "emdo". Sa sobon na Himalaji nian ima ni blizu est iljada dolari. U depovima gaa bilo je nagurano jedva oko devetsto $. Ali valjda bi Stipe sredija neki popust ako bi zatribalo? Na usponu iza Tukle prosa san, eto, dva teka kilometra, moda najtea u ivotu. Bila je to, meutim, prijelomnica cile moje Himalaje. Posli toga, na jo veoj visini, znalo mi je bit slabo, glava je bolila, noge se tresle, ali nakon golgote u Tukli manjak kisika vie me nikad nije udrija onolikon snagon, ak ni na pet i po iljada metri. Do svitla i visine doa san kroz paklenu muku. Uvik je tako. makica & bubamara Tatice moj, evo ti pokloni za Himalaju!", rekla mi je erkica Riva P. (8) na oprotaju, kad san sa splitskih Meja polazija prema Nepalu. Ispruila je ruicu, a na njezinome malome dlanu bila je minijaturna makica. Maca mi je puno pomogla. Osobito u dugin himalajskin noima. Kad satima ne mo zaspat, a istodobno te jako boli glava, to je teko iz-drat. ak bi reka da je lake podnit znatno intenzivniju, a kratkotrajnu bol, nego kad te neto uporno jebe 24 ure na dan. Mlado bi hrka na susidnome leaju, a ja bi prstima krenija prema srcu. U prsnome depu od plave skijake jakete u kojoj san spava, napipa bi siunu macu. Onda bi je izvadija i pogladija, pa bi mi bilo puno lake. Tatice moj, evo ti pokloni za Himalaju! rekla mi je erkica Riva P. (8) na oprotaju, kad san sa splitskih Meja polazija prema Zagrebu, pa dalje za Miinchen, Dohu i Katmandu. Ispruila je ruicu, a na njezinome malome dlanu bila je minijaturna makica. To je bila jedna od onih maca ta se kupuju

u vriicama na kiosku. Imala ih je pet, i stalno ih je zaljubljeno redala po stoliu. Onda bi one neto ka mijaukale jedna drugoj. "Mijau, oemo u dvorac?". "Mijau, neu, Barbie mi je vikala proli put da san neuredna!". Te su joj makice jo i sad najdrae igrake. Ovu je uzela iz vlastite kolekcije, i nakon toga ostale su joj samo etri. rtvovala je plavooku makicu za svoga tatu koji ide na nekakvu opasnu Himalaju. Maca mi je odma bila posebno slatka. Moran priznat, u tramakavanju oko aviona bija san je zaboravija. Sluajno san je naa u kuferu kad san se u Katmanduu ponovo pakira za Luklu. Dolo mi je toplo oko srca. Prid oima su mi iskrsli komadi doma i lie moje najdrae malene. U ledenin i besanin noima tjeila me ta makica, i spoznaja da su negdi daleko male ruice koje su mi je podarile. Moja erkica koja eka da joj se vratin. Moda san blesav, ali vie se nikad neu razdvajat od te makice. Prola je s menon ta nijedna ena nije. U jednoj himalajskoj noi, moda je to bilo ba u Tukli, gladei u mraku plavooku macu sitija san se neega i sav se stresa. Nakon ta je u 98. godini umra moj dragi dida Roko, jurija san 240 na sat iz Zagreba da mu u mrtvanici na splitskome Lovrincu zadnji put vidin lice. S menon su u autu bili ena i dica. Postojala je opasnost da zbog cajtnota zavare poklopac kapsila. Procedura kae da se to mora napravit odreeno vrime prije sprovoda. Kad bi zavarili poklopac, onda vie ne bi moga vidit didu. Zato san, s jednon rukon na volanu a nogon na ful gasu, mobitelon zva upravu groblja, i izmuza od njih obeanje da nee zatvorit kapsil ako ja stignen najkasnije do 16 sati. U mrtvanicu san uletija pet minuti prije isteka roka, sa enon i sinovima koji su posrali otkad su izali iz auta. Satrala ih je vonja. er je, meutim, ila sigurnin korakon uz mene. Doli smo do kapsila, i zadnji put san svoga najdraeg didicu uvatija za ledenu ruku. Nekoliko minuti san ga gleda i u sebi vrtija sve one divne momente ta mi ih je poklonija u ivotu. Puno me volija, bija san mu beljamin. Prve moje uspomene vezane su za njegovo lice, dobre plave oi, i pismu tia koje je oboava. Dra ih je etrdesetak na balkonu. Faganeli, grdelini, ibe, oelanda... te rii bile su dil moga ditinjstva. Na kraju san ga poljubija u elo, reka "Zbogon ti, dida moj" i teka srca mahnija picigamortu da sad moe zatvorit kapsil.

 ekaj, tata, samo jo sekundu zamolila me er. Koliko je onda imala? etri godine? Iz depia je izvadila malu figuricu bubamare, i stavila ju je svome mrtvome pradidi u unutarnji depi od plavoga sakoa. Dida Roka su pokopali s bubamaricon u depiu. Neka mu donese sriu objasnila je Riva kad san je posli pita zato je to uinila. Siguran san u to da bolji posmrtni dar sa sobon nije ponija nijedan egipatski faraon. 258 makica & bubamara | 51 Ovde na Himalaji, budan u neopisivoj nonoj pustoi i gluvoj tiini, u apsolutnome mraku i postojanoj studeni, bija san moda najblie doivljaju smrti kakav ovik moe outit, a da ipak jo ne mora umrit. U livome depu na prsima ima san erin poklon, makicu. Jaketa je takoer bila plava. Znaj, draga eri, ne bi ima nita protiv da mi ba ti jednog dana, za recimo sedandesetak godina, nakon ta me poljubi u elo, stavi istu ovu himalajsku makicu u livi depi od sakoa. Neka mi donese sriu. 259 Pedantno san na palac zalipija flaster, a onda - premra od strave. Bija je tu. Pojavija se. Ka u najgoroj nonoj mori moji prsti, pete | Vjekoslava Hulji je Nostradamus! Predvidila je kraljica moje prste i pete, po kojima lipin flastere svake zore, i dizanje do raja, sve do - evo ovde - Himalaja! Moda smo ona i ja stvoreni jedno za drugo, moda je Toni bija greka! Jedva san doeka danje svitlo. Razarajua migrena i teka nesanica, ba lipa kombinacija. Pogleda san kroz ponistru. Dva jaka su mirno pasla. A iza planine, planine, daljine, daljine. Ako preivin Himalaju, svako jutro u u tiini minimalno uru vrimena gledat s terace u Braki kanal. Posega san za neseseron. Mlado je uredno hripa na leaju do moga, ali puno manje i tie nego u Pangbocheu. On je sve bolje spava, a ja sve loije, zapravo nikako. Glava mi je bubnjala, ali nian traija tabletu. Svako jutro ponavlja san isti ritual, temeljito i predano. Zbog toga bi mora ustat uru vrimena prije Mlade, dakle u pet i kvarat, inae ne bi

stiga sve obavit kako triba. To mi ovi put nije posebno teko palo, jer opet nian ni oka sklopija, drugu no zaredon. Izvadija san iz borinia nove flastere. Posebno za none prste, posebno za pete. Prsti & pete. Poreda san ih po krevetu i poeja lipit jedan po jedan, te uz to otovoe pjevuija onu od Magazina: "Moji prsti, pete, lete, lete... khhh". Zapela mi je ri u grlu, skoro san se uduija. Vjekoslava Hulji je Nostradamus! Kako ono ide pisma? Moji prsti, pete, lete, lete, lete kad se tebe sjete da te posjete da digne me do raja, sve do HIMALAJA (!) gdje se nebo spaja s mojom ljubavi... Predvidila je kraljica moje prste i pete, po kojima lipin flastere svake zore, i dizanje do raja, sve do - evo ovde - Himalaja! Vjekoslava pie pisme samo za mene. Moda smo ona i ja stvoreni jedno za drugo, moda je Toni bija greka! Nian ima ast upoznat gospou Vjekoslavu, iji rad osobito cijenin, ali moran joj ispriat ovu zgodu iz Tukle u pet i kvarat ujutro. Ako nikako drukije, uinit u to priko njene sestre Brankice. Naime, dobar san s Bran-kicon, naon susidon, isto lipon enon, udanon za poznatog motociklista i bobista Ivana olu. I ta su sad jedan drugome ola i Hulji, oenjeni za dvi sestre? Da su enske, bili bi jetrve. A muki nisu jetrvuni, nego... kako ono? Sitija san se: paanci ili paenozi! Pedantno san na palac zalipija flaster (koji mi pae nozi) a onda premra od strave. Bija je tu. Pojavija se. Ka u najgoroj nonoj mori. Njega san se najvie plaija i evo ga, kurbina sina. Ajme, kako u sad? Klonija san na postelju i nemono gleda u plafon. Sirena Vjekoslava me uspavala pismon i onda mi poslala ovu pokoru. Koje dizanje do raja, ovo je sputanje do pakla! Moji prsti, pete, pate, pate, pate, od ega ve znate, ve pogaate... ulj. Ovde je sve na , izgleda. Pauleti, -klasse der Himalava. rtva, alost, e, eludac, garavica, utokljunac, ivciranje, marci, aliboe... A sad jo i ulj! Doa mi je na misto di nikad ne bi oekiva: na srednji prst desne noge. Najvie san titija palce i male prste, koji su po definiciji najugroeniji za uljeve, i vidi, na kraju mi je strada srednji prst. Prije nian nita utija a sad, kad san vidija ulj, odma me i zapeklo. Nije mi bilo dosta ta me drma visina, ta me satire

migrena na kub i ta nian spava dvi noi, nego me sad napa i kurevi ulj! Jeben te, sudbino... 262 moji prsti, pete | 52 SI drama na k2 "Jo jedanput san upa u ator da bi oistija oale koje su se porkale od sniga, i vidin da s Kekecon neto nije u redu. Pogled mu traloast, malo pjenice na usnama. ta sad napravit7" Vrlo brzo Stipe je shvatija da je modani edem poeja radit u najgoren momentu... Krenili smo da emo i a i ostavit ga, nita drugo nismo mogli. Mora san mislit na ivote svih nas ostalih pria Stipe: Osim toga, inilo nam se da je ve umra. Ja san ve napravija prvih nekoliko koraka put doli i onda nian moga izdrat. Okrenija san se i pogleda. On se taman pomaka. Opet san se vratija... Ovaj okret je momenat ka iz antikog mita. Ni Euripid, Eshil i Sofoklo, sva trojica zajedno, ne bi uspili smislit dramatiniji zaplet za tragediju. Bolesni prijatelj umire na vrhu planine, a mora ga ostavit. Osvrne se, da bi se uvjerija da je gotovo, a on se makne. Jo je iv. Kad se okrenija Orfej, onda mu je Euridika odleprala natrag u Had, a ovde je bilo obrnuto: bidni Kekec ilavo se opira crnin krilima svemonog Bedanca koji nikad ne gubi u sukobu s pozitivcima. Uz desetke najlipih i najsvetijih epopeja, najpotresniju priu s Himalaje takoer moemo ut od Stipe Boia. Govorin o oviku koji je spasija na desetke, stotine ljudskih ivota, a ispod toga ukletoga vrha mora je ostavit kolegu, lana ekspedicije. Svaki vrh od osan iljada metri na koji se popeja, uzeja mu je bar jednog prijatelja. Na Mount Everestu je 1979. izgubija Ang Phua, a deset godina posli Makedonca Ilievskog. Na Manasluu 1983. poginili su na Ante Buan i slovenski as Nejc Zaplotnik, pomela ih lavina. Na Kangchenjungi je 1991. strada slovenski par, Marija Frantar i Joe Roman, a onda je 1993. doa K2, slovenska ekspedicija na koju su, normalno, pozvali i Stipu. Svidila mi se ideja o K2. Ima san ve Everest i Kangchenjungu, znai sa K2 uspeja bi se na sva tri najvia vrha svita pria Stipe: Botjana Ke-keca san tamo prvi put susreja. Cuja jesan o njemu, ali ga nisam prije vidija. Bija je dobro pripremljen, moda ak bolje nego neki od nas...

Prema vrhu su prvo krenili Zvonko Pogaj, te Carlos Carsolio, ve nam dobro poznati Meksikanac koji je sudjelova i u ovoj ekspediciji. Sat kasnije poli su Stipe i Groelj. Carlos i Zvonko odluili su priekat drugi tandem u zadnjemu logoru i sva etvorica su se skupa popeli na vrh. Veliki trijumf, uspon na K2, meutim, nije tema ove prie. Drama se dogaala u povratku. Iznenada se poelo kvarit vrime. Dola je riba nad vrh K2... Ja amater udija san se o kakvoj to sad ribi Stipe pria, pa mi je objasnija: Ma oblak riba! To ti je oblak u obliku ribe, zna? Taj oblak se ne mie sedam dana, izvanka ne izgleda nita strano, a unutra nemilo pue. Znali smo da se desetak godina prije dogodila velika nesria u slinoj situaciji, 266 drama na k2 | 53 est-sedam ljudi je nestalo. Isto se pojavija oblak-riba. ak je i "VVanda tada bila tu, ali se kapulala, utekla je iz oblaka. U bijegu od fatalnog ribolikog oblaka, njih etvorica sputali su se prema zadnjemu logoru. Silazei s vrha Slovenci su malo pourili, odmakli, a Stipe je ima problema s oalama, pa ga je Carlos saeka. Carlos mi je onda spasija ivot ka niko nikada. Sto posto bi bija pogi-nija da on nije osta uz mene. Oi su me poele zajebavat, ali jo nian bija sasvim oslipija. U jednome momentu san krivo sta i nauznak pa. Otkotrlja san se, ali sva sria, uspija san se brzo zaustavit cepinon i nekako izvu... Naalost, nisu na pravome mistu skrenili prema logoru, nego su se spustili jo nie. Ostali smo na rubu stine, spustila se no, jako loa situacija. Imali smo tanki ukavac, umotali smo se, pokrili. Ali nismo niim bili vezani, kad se jedan mrdne, pomakne drugoga, ima osjeaj da e isti as past u provaliju, ta je uostalom bilo sasvim izgledno. Grozna no. stipe Boi ispod K2 U jednome momentu, Stipi je ispa ruksak. Naime, kako su se cilu no vr-tili po toj stini, ia je u ruksak uzet termosicu s ajem. Ruksak je inae visija na cepinu koji je Stipe vrsto zabija u led... ... ali taman kad san skinija ruksak, punija je vitar i odnija mi ga, palo sve doli u materinu. Nekako smo, ipak, tu no izdrali.

Sutradan su Carlos i Stipe nali Logor 4. Tamo su bili Zvonko i Viki, te jo dvojica koji su doli odozdo. Jedan od njih bija je Botjan Kekec, a drugi Boris Sedej. S obziron na to da je vrime bilo sve vie u kurcu, odluili su da moraju i svi doli, da nema ni govora o usponu na vrh za Kekeca i Sedeja. Carlos i ja tek smo doli, mora san se malo pripremit, malo oale, ovo ono, Zvonko i Boris su me ekali vanka, a Viki i Carlos ve su otili. Jo jedanput san upa u ator da bi oistija oale koje su se porkale od sniga, i vidin da s Kekecon neto nije u redu. Pogled mu traloast, malo pjenice na usnama. ta sad napravit? Vrlo brzo Stipe je shvatija da je modani edem poeja radit u najgoren momentu. Samo su jo Zvonko i Boris ostali tu. Kekec je moga komunicirat, ali vrlo polako. Reakcije su mu bile usporene. 268 drama na k2 | 53 Nada san se da e moda sve bit u redu. ovik je mamuran, i mi smo mamurni, jedva gledamo od umora. Zvonko i ja stigli smo u logor s vrha K2, doli smo na koncu svojih snaga. I tamo nali bolesnog ovika koji je bija u jo goren stanju od nas. Pokuavali su mu pomo, ali nije ilo. Neplanirano su proveli jo jednu besanu no na osan iljada metri. Trudili su se oko Kekeca, ali stanje s njin poelo se pogoravat. Nije bilo nikakvog kontakta s Vikijen i Carloson. Stipe je tek posli dozna kakvu su njih dvojica dramu proivljavali. Carlos je bija na rubu smrti, na ledenome odlomu iznad ambisa, odakle se spasija presko-kon ustranu, u nepoznato. Samo intuicija ga je spasila. I Boja ruka, kako je sam Carlos reka. Za Stipinu ekipu nije bilo vrimena mislit o ostatku svita. Bili su sami u visini divlje planine, s nemonin bolesnikon. Tu di su prenoili teren je bija relativno normalan, ali odma se odatle ruilo jedno planinsko rame, a doli nepregledna provalija... Moni trojac: Carlos, Stipe i Pogaj 26Q 270 smrt kekeca "Onda san se osvrnija i vidija. Kekec se pomaknija. Pa smo se opet vratili". Kad je umra, ostavili su ga, i dalje se povremeno osvrui prema gore, prema malome nemonome tilu u surovoj goleti. Ostaje na K2, zauvik. Kekec u planini.

Druga no zaredon na osan iljada metri bila je isti horor. Sve te gluve none ure iskoristili smo za to da pokuamo animirat Kekeca, ali bez ikakvog uspjeha. Sve vie je upada u depresiju. Ve oajni, spremali smo ga za to da bi ipak moda moga krenit. Ujutro smo ga podigli, utoplili, vezali, da emo mu pomo nizbrdo, ali on nije nita moga sam. Bija je sve slabiji i slabiji. Morali smo ga vu. Prvo su bile strmine i uz muku smo ga kalali do toga ramena, do 7800 metri. Po kosome je nekako klizija, ali po ravnome ga vie nismo mogli vu. U meuvrimenu Stipe je objasnija ostalima da mogu pokuavat spasit Kekeca do odreene ure, do 1 sat popodne. To je bila crvena linija iza koje su i njihovi ivoti dovedeni u golemu opasnost. Ali probili su i tu crvenu liniju, muili su se s Kekecon do dvi ure, pa do dvi i po. Postalo je upitno oe li se oni sami uspit spasit. Stipe je ve dvi noi proveja iznad visine na kojoj organizam ne moe dugo izdrat. Mo zamislit kakva je to bila drama, ostavit ovika... Kekec vie nije dava vidljive znakove ivota, pa su krenili da e se uputit prema doli bez njega, toliko slomljeni od umora i napora da su ve i razmiljali u maglici. Onda san se osvrnija i vidija. Kekec se pomaknija. Pa smo se opet vratili. Na kraju je sve bila igra brojki. Ostanak tamo znaija je smrt za sve nas. Razgovara san s bazon. Toma Jamnik, ovi ta sad ivi s Mojcon, Zaplotni-kovon udovicon, reka mi je: 'Stipe, ti najbolje zna'. Ma, jesan ja najbolje zna, Sputanje sa K2 bilo je paklena muka ali ta u, kako u ostavit ovika? 272 smrt kekeca | 54 Bilo mu je, meutim, odma jasno da Kekec nema anse. Svako od njih moga se spustit jedino svojin snagama, teren nije doputa nita drugo. A Kekec svojin snagama nije moga apsolutno nita, bar ne bez kisika. I bez "ga-mow" vrie. I bez injekcija. Zapravo, bez sve te tri stvari zajedno. ak i tada anse ne bi bile velike. Opet nije pokaziva znakove ivota. Bija je potpuno nepomian, mrtav. Konano su ga ostavili, i dalje se povremeno osvrui prema gore, prema malome nemonome tilu u surovoj goleti. Osta je na K2, zauvik. Kekec u planini. ovik je ima enu i sina, Slovenci su posli razgovarali s obitelji. Sreja san se i ja s njima. Ba tuno, velika tragedija. Posli je bilo nekih primjedbi, ka ta ih uvik bude. Zato niste ovo, zato niste ono? Prava istina je da smo napravili puno vie nego ta smo

mogli, toliko vie da smo doveli i vlastite ivote u opasnost. Debelu opasnost. Na povratku doli, naime, jedva su nali put. Na padinama bi uvik morali po jednoga ostavit, po uzoru na Ivicu i Maricu. Umisto konca ili mrvica kruva, oni su imali sistem sa zastavicama koje su zabili na usponu. iroke padine smo prije obiljeili zastavicama. Ako ode samo metar ulivo, zavri u kineskin bespuima. Na drugu stranu opet ode u skroz pogrenome smjeru i gotov si. Tako bi ostavija Zvonka da vidi jednu zastavicu, Sedeja da vidi Zvonka, a ja bi ia jo doli naprid. Kad bi uspija na sljedeu Uspomena na Kekeca 273 zastavicu, zva bi Sedeja, Sedej bi mahnija Zvonku, i onda bi svi doli. U jednom takvom trenutku Zvonko se posklizne, pada on, juri, gotovo je, ravno u ambis, ja se jedva pomaknen da mene ne pokupi, zaklopin oi od strave... Pogaj je, meutim, u tome momentu upa u jednu kotanju, zavjetrinu od mekoga sniga. Kae Stipe: ka da se zalipija u snig. Da je takvu kotanju trai-ja po iloj padini, ne bi je uspija na. Trojica muenika doli su u Logor 3 po mraku, jedva su ga nali. Sa Zvonkovin akama bilo je gotovo, smrzle su se i poplavile. Cilu no ih je moija u vruu vodu ali za prste nije bilo spasa, posli su mu ih odsikli. Boris Sedej ima je tekih problema s nogama, a Stipu su, na uas sve trojice, poele jako bolit oi. Znali su da mu slidi privremeno snjeno slipilo. Od toga si slip par dana, a nas eka doli jo tisuu i po metri stine. Jedno ue, pa drugo ue, pa stina, strmina, sve po uzetima doli. smrt kekeca | 54 Nije bilo druge, krenili su. Zvonko bez pomoi aka, Stipe slip. On ne more rukama, ja ne vidin, Sedej totalno indisponiran. Zvonko meni kae kuda triba i, ja ka imi po njegovin uputama napipan ue. S druge strane, on ne moe nita s rukama, pa ja ukopajen ue njemu oko sputali-ce, da moe polako nizbrdo. Ja san koristija njegove oi, on moje ruke. Uz strahovite napore svladavali su strminu po strminu. Da nije bilo uadi, ne bi imali anse. Tamo di nije bilo ueta, Zvonko bi upozorija: Stipe, pazi, skok!

Pa bi Stipe, naslipo pipajui, nekako uspija pro dalje. Na kraju su nekako uspili doteturat do baze, vie mrtvi nego ivi, ali nisu se mogli veselit spasu. Zloudni K2 in je oteja puno toga. Kekecu je oduzeja ivot, njegovoj familji mua i oca, Zvonku Pogaju otkinija prste, a naemu Stipi komad due. prolazna bol Odluija san kupit neki libar, u Katmanduu u imat vrimena za itat. Naslov me puka u oi. Pa ovo je za ne po-virovat. "Prolazna bol". Na hrvatskome! Otvo-rija san knjigu. Urednica Ivanka Borovac, prevela s francuskog Ana Buljan. Primija san dva esemesa odozgo. Jedan literarni, drugi glazbeni. Namche Bazaar, na povratku, misto je di san dobija prvu poruku. Literarnu. Mlado je naivno mislija da emo pri sputanju, u Namcheu, Lukli i Katmanduu, opet spavat u svratitu od pet kuna, dvojica u istoj sobi. Nije shvatija, naivac, da bi ga vjerojatno udavija onon maramon zvanon kata da san ga jo samo jednu no mora sluat kako hre. Sve od Pherichea uredno smo uzimali po dvi sobe na no. U Namcheu ak ima par hotelia s toplon vodon. Oteja san se staljinistikoj sibirskoj diktaturi generala i bezobzirno ugrabija koliko san god moga luksuza, za 20 dolari po osobi. Kad je izgovara tu cijenu, recepcioner u Namcheu ima je izraaj krivnje na faci. inilo se ka da ne moe virovat da neko uope moe platit takvu monstruoznu cijenu za obino spavanje. Malo je skuplje, ali ima pravo, bolje je uzest sobu s tuon sloija se Mlado: dosta si se napatija na putu do gori. Ti inae sigurno ide u jo skuplje otele od ovoga, a? Vidi, Mlado, knjiara odma kraj hotela! pravija san se da ga ne u-jen. Nian mu nikako smija re u kakvin inae hotelima odsidnen na svojin putovanjima, jer bi Mlado to moga pijat Stipi i onda ovi moda vie ne bi tija priat s menon. Jer, ta e oviku uope hoteli s toplon vodon, bez vria za spavanje? Svako u svoju dvokrevetnu sobu, ala gusta! Jedan od naih nosaa donija mi je boru i da san mu estoku manu, jednog nosoroga. ta oe re sto rupija. Nasmija mu se brk. Prvo san lega na jedan krevet, pa na drugi. Razbaca san stvari po obe postelje. Otvorija tu. Topla voda! Nestala je, dodue, posli desetak minuti, ali nema veze. Sastruga san sa sebe naslage porkice. Ala dobrog osjeaja! Skinija san deset dana muke s tila. Zatim san se prisilija i opra dvi skorene

donje maje u lavandinu, prvi put u ivotu. Mlado mi je objasnija kako to triba. Ako san dobro zapamtija, zaepi se lavandin, zatim se natoi mlake vode, doda malo sapuna ili ampona, opere majicu trljanjen, i posli iscidi, pa na kraju stavi suit. Snimija san povijesni moment, moju opranu majicu u lavandinu. Mama, napokon san odrasta! Zatim san oprezno obrija desetodnevnu bradurinu. Kad pustin bradu due od osan dana, livo od donje usne pojavi se busen bilih i crvenih dlaka, a sve ostalo je crno. Brada mi izgleda ka njemaka bandira. Nikad ne bi bija uvjerljiv ka lan ZZ Topa. Friko obrijan, ist i mirisan ka rusulica krenija san u ir. Mlado je ia svojin poslon, ima san dvi slobodne ure. Internet kafe, olrajt. Malo san sur-fa, pa se javija doma priko satelitskog telefona. Je, sve je u redu, uspija san se popet, ne, nije bilo strano, ajde poljubac, bog bog. Onda san svratija u knjiaru. Odluija san kupit neki libar, sad u Kat-manduu imat u vrimena za itat. Naslov me odma puka u oi. Pa ovo je za ne povirovat. "Prolazna bol". Na hrvatskome! Na polici bija je Lewisov "Everest", pa Tilmanova "Nepal Himalava", i onda... "Prolazna bol". Zato ba bol, i zato ba prolazna? Ba sad kad je prola bol i muka? Francoise Sagan, razmaeno malo narkomansko udovite. Zapamtija san detalj iz njezine biografije: jedanput joj je pandurija dola u kuu trait drogu, pa in je njezin pas otkrija di je dri. Veselo je priskoija ormariu, laja, liza kokain i mava repicon. "Vidite", rekla je pandurima: "i on to voli!" "Prolazna bol", hmmm... koji li je to roman? Mora bit jedan od zadnjih. Otvorija san knjigu. Urednica Ivanka Borovac, prevela s francuskog Ana Buljan. Gospoo Borovac, zamalo san kupija knjigu, ali bila mi je preskupa. Se-dansto rupija, preraunano pedesetak kuna, a ofucana, raskupusana, ko zna kroz ije je ruke prola? 278 prolazna bol | 55 Kad kupujen knjigu iz antikvarijata, prvo je prelistan, da vidin ima li slipljenih stranica. Lini muki itatelji ponekad znaju izdrkat u krevetu, pa onda obrisu ruku u knjigu, da se ne moraju di do banje. Ova nigdi nije bila slipljena. Pa da, Saganicu na hrvatskon vjerojatno je itala neka Hrvatica koja je, ko zna kako, dola ovde

do Namchea. Jebate, da nije to koja od naih himalajki ostavila libar u hotelu? Matenu lipoticu Ang El upozna san uzzvuke pisme "Sacrifice" od Eltona Johna 280 himalajski anel | Bia je obuena u mini kombinezon. Pita san je kako se zove, a ona je digla glavicu prema meni i zvonkin glasien odgovorila: "Ang El". Najeija san se od glave dcrpete. Na kraju puta objavija mi se prekrasni aneli. Bojin se anela. Kad god bi u prolosti neko mojoj dii govorija da su mali aneli, ja bi potajno pljucnija tri puta, da ih ne ureknu. S vrimenon bi poeja izbjegavat tu osobu koja spominje anele. Isto tako ne podnosin, ak zabra-njujen, da mene ili moju dicu neko ljubi u elo. I njima san usadija straj od toga, pa bie od tete Grozde koja je inae dobra ka kruv, ali ima tu nezgodnu naviku da dicu oe ljubit u elo. Anel je anel, ali Ang El je Ang El. Upozna san je u Phakdingu, na povratku. Mlado i ja prolazili smo kroz to misto nedaleko od Lukle, umorni ka pasi, nikako prehodat zadnjih desetak kilometri. Dipendrin prijatelj dra je zalogajnicu uz nau stazu, pa smo sili vanka na teracu i pojili juvu, te popili aj. Nedostajat e mi taj kalo eha. Teraca je bila na povienome mistu, ali nismo gledali u trekere i nosae koji su prolazili. Koncentrirali smo se na to da izvuemo iz nonih miia zadnje zalihe snage za jo ovo malo puta. Bit e da smo sve skupa proli priko 140 kilometri u 11 dana, ta regularne staze, ta aklimatizacije, ta razgledavanja okolo. Da je po ravnome toliko hodat, ovik bi ispustija duu, a kamoli po ovakvin planinama, i jo na pet iljada metri visine. Odjedanput san osjetija da me neko gleda. Spustija san pogled i vidija li281 ce i ivahne okice krasne male curice. Naslonila se na kameniti podest od terace i prouavala me. Ej! pozdravija san je. Nije se zasramila. Bila je obuena u mini kombinezon koji, meutim, nije zavrava ka gae, nego ka vetica. Ispod kombinezona imala je demperi, a na noge patike. Ajme eeria!

Kad san joj se obratija, mahnila mi je rukicon. Kraj male lipotice bija je stariji brat, uredno poeljani momi. Boica Chomolungma poslala mi je ve treu curicu koju bi odma odveja doma da se igra s mojon Rivon. Prvo je bila Ang Phuti, pa Ang Yul-Mee, i sad ovo preslatko bie. Dipendra, ajde mi ponovi ono "kako se zove" zamolija san sirdara. Nikako zapamtit. Tapaj ko nam ke o anel pouija me Dipendra. Nian siguran ni da san to ovde tono napisa, a jo manje da san pravilno ponovija pitanje uivo. Uglavnon, mala me razumila. Digla je glavicu prema meni, i zvonkin glasien odgovorila: Ang El. Najeija san se od glave do pete. Na kraju puta objavija mi se anel. Uz pomo prevoditelja Dipendre, te sedmogodinjeg brata od Ang El, koji je ak zna nekoliko rii engleskoga, dozna san da su oni tu iz Phakdinga, te da Ang El ima etri godine. Jel tue seku? pita san maloga, na ta se nasmija i odmahnija glavon, ali je prizna da mu sestra koji put dosauje, a esto je mora uvat. Malo na mote, malo na engleski, pita san brata kako je u koli. Dobro je, evo ide u kolu ve treu godinu. Najvie voli brojeve. A Ang El? Ona e krenit za godinu dana. Pogleda san sasvim malu erpani koja je zaigrano skakutala oko nas. Ona da e idue godine u kolu? Ti Nepalci nisu normalni. S pet godina u klupe, pa to je muenje diice! Izvadija san iz ruksaka jednu okoladicu i pruija je bratu, a onda san dozva Ang El, pa je i ona dobila jednu. Poastila me neodoljivin osmijehon. Ovi put si se pripremija, a? komentira je Mlado. Cilja je na dogaaj iz prethodnog sela di je on jednome mulcu pruija okoladu, na ta je drugi od tuge i ljubomore zaplaka ka kina godina. Podili s braton... nu ga, uteka je! Podili s braton! tad je na hrvat-skon vika dobri Mlado za sritnijen momien, oajan ta nema vie nijednu okoladicu. Oni drugi mali otra je do matere, zabija glavu u njenu vestu i neutjeno lija suze. Ja san mora spasit stvar, i to tako da san prokopa cili ruksak i na dnu, hura, naa jo jedan Bounty. 282 himalajski anel | 56

Kad smo se digli za platit, ini mi se ka da je Ang El i njezinome bratu bilo malo aj. Svidija san in se. Pojavija se i njihov aa, zgodni mladi erpa koji nas je srdano pozdravija, a onda uzeja dicu za rukice i odveja ih doma. Dok su zamicali iza kantuna, uvatija san jo jedan pogled Ang El koja se na momenat okrenila. Uzdahnija san i natovarija ruksak na lea. Zbogom, anele. Krenili smo niz stazu, dalje prema Lukli, kad se odjedanput iz svratita s druge strane zaula poznata pisma. "... and it's no sacrifice, just a simple word, it's two hearts living, in two separate worlds". Sluaj, Mlado! upozorija san suputnika, naulivi ui: Pazi pisme! Sakrifajs... Elton John. Sacrifice. rtva. Mali enski anel iz Phakdinga nije bija dovoljan. Drugi esemes odozgo potcrtan je i prigodnon muzikon eljon. O rtvovanju i o dva srca koja ive u dva odvojena svita. Ovde to, dodue, nian doivija u onome znaenju kako je piva Elton, ali to za moje phakdinko prosvitljenje uope nije bilo presudno. Kad se sve zbroji i oduzme, da, cili ovi put uope nije rtvovanje. It's no sacrifice at ali... m Braco i seka iz Phakdinga 283 mufid memija Malo posii ovik je dovesla do obale, nasuka brodi, skinija som-brero i obrisa znoj sa ela. Bija je to Mefid Mumija. Pardon, Mufid Memija. Glavon i bradom Prosa je kraj nas i otia gori prema kuama. Povratak mumije. To ta san ovde na putu susreja aneosku curicu imenon Ang El, i to jo uz zvuke pisme "Sacrifice", nije ni blizu najlua stvar koja me mogla zadesit. Od ditinjstva mi se dogaaju te udne sluajnosti, ka neki znakovi. Recimo, hodan ka 14-godinjak ulicon i pomislin: "Evo, sad e iza kantu-na iza moja ljubav!" Inae, to je bila lipa petaica Tea. I stvarno, Tea ba u tom momentu izae iza kantuna, s jo dvi prijateljice. Ili, probudin se u noi i reen sam sebi: "Sad je tri sata i 19 minuta". Po-gledan na sat i tamo svitli 3:19. Da se strese. Takvih situacija bilo je na iljade, previe da bi se mogle smatrat samo sluajnostima. Od nevjerojatnih koincidencija s putovanja, koje mi sad padaju na pamet, svakako je draesna ona kad san

usrid amazonske dungle naa i snimija brod s imenon Paulo Roberto (!). Uz slapove Iguacu upozna san postariju Engleskinju koja je tamo dola iz Buenos Airesa, ka i ja, sin joj se zva Robert, a poduzee "Karnak", ka i moje. Pa ono u Peruu kad je Papuica na jezeru Titikaka na brodiu stavila pojas za spaavanje (mora se po zakonu) s brojen 21315, staje inae potanski broj njenoga rodnog Dugog Rata! Najvea sluajnost moga ivota ipak je vezana za Hvar i Mufida Memiju. Mufid je bivi sarajevski tv voditelj. Danas je ugledni vanjskopolitiki komentator. Nekad je vodija dnevnike s ozbiljnin, kamenin izrazom lica. Poznat je po tome ta su u kultnoj "Audiciji" izrekli slavnu reenicu o njemu: "Ja skinu' onu deku sa TV-a kad ono Mufid Memija vas u goloj vodi!" Bilo nas je osan toga litnjega dana na Hvaru. Hans, Mafija, Hansov brat, or, pa orova tadanja cura Snjufa, inae purgerica, zatim Roak i ja, te na kraju domain Pero Jaki. Leali smo na plai u Zavali, seocetu s par kua na junoj obali Hvara, zabaenome i najlipemu dilu sunanog otoka. Do tamo se kopnon moe do samo kroz stari tunel ka iz horora, kroz koji mo vozit maksimalno 40 na sat, jer je uzak ka jedna traka, plus eventualno deset centi sa svake strane. Tako je bar bilo do prije koju godinu, ne znan jesu li ga u meuvrimenu ta proirili. Kad smo se vozili prema Zavali, doivija san ei straj. Prije smo se u Jelsi nadimili sa oron, kojega je puklo na agresivnu vonju, pa je sa starin Peugeoton 405 stisnija gas kroz tunel. Vozija je 120, a u autu je piila ona hard house stvar "Schumacher". Prid oima su mi letile slike smrti. Kad smo izali iz tunela, svi u autu bili smo blidi ka krpe. A onda, nakon par serpentina, puknija je prekrasan pogled s visine. Bili smo na poziciji na cesti odakle se granaju putovi. Pripozna san lokaciju, jer san se tu jednon prijanjon prilikon strahovito opija toplin vinon iz porta-pakija, zajedno s Papuicon, prijateljen Jokon i njegovon tadanjon curon Lanon. Pogled je, potpisujen, jedan od najlipih na ilome Jadranu. Uostalon, ila cesta priko mista Ivan-Dolac sve do Svete Nedije (ifra: Zlatan otok, Zlatan plavac), nudi panorame prid ijon se lipoton moe sakrit Aurna obala i Positano. Na prekrasnoj plai u Zavali, isprid Perine kue, bilo je samo petnaestak ljudi, ukljuujui nas, posadu vozila iz paklenog

tunela. A usrid sezone. Sunce, more, divota. Pogled na rajski otoi edro. Jelanska trava dodatno nas je usriila, ali sad ve malo i uspavala. Kljucali smo svi u blaenoj tiini, kad se odjedanput javija or. Ovde san ja jedanput u zoru sidija na plai, kad je more prokljualo. Tu isprid edra iz pjene je izalo deset iljada dupina. Plaka san od srie... Hans je otvorija jedno oko: Schumacheru, ne seri! Koliko dupina? Deset iljada? Ahahaha! uvatija se smijat Mafija. U ruganju mu se pridruija i Hansov brat. Uglavnon, ora su ismijali. Uvri-eno je umuka, samo je na kraju doda: 286 I mufid memija | 57 Znan ta san vidija. Zamislija san ora, deset iljada dupina, zoru i njegove suze radosnice, pa ka za sebe otovoe zapiva: "Zora je svanula, suza mi iz oka kamila..." Na to se oglasija Roak: To piva Neda Ukraden. Jebena pisma. Tome se nije imalo ta dodat. Uslidilo je par minuti tiine, uja se samo smij dva mala eha, die Perinih gostiju. Galeb je letija nebon. Zamislija san da san galeb i taman tija zapivat "Moj galebeee", kad se opet javija Roak: Ona je bila ena ili ljubavnica od onog sarajevskog televizijskog voditelja... Ko to? pogledala ga je Snjufa telein pogledon. Usta su joj bila iron otvorena, prizor tupila. Pa Neda Ukraden, tuko! iznervira se Roak kako se ono zva, jebemu... sitija san se! Mefid Mumija! Sad san mora reagirat: Nije se ovik zva Mefid Mumija, nego Mufid Memija. Uto se prvi put oglasija Pero Jaki, na smireni domain. Mahnija je ru-kon prema moru i reka: Eno ti ga tamo u brodiu na napuvavanje! Koga? zaudija san se. U moru momentalno nije bilo nikoga, samo je dvadesetak metri od nas vesla neki ovik, sa sombreron na glavi. Izgleda da je Peru najjae puklo. Pa Mufida strpljivo mi je objasnija: Eno ga vesla u brodiu na napuvavanje. Mufid Memija, sarajevski tv voditelj. O njemu ste priali, jel tako? On ti svako lito provodi ovde u Zavali.

Sad je na mene doa red da pogledan glupo otvorenih usta, ka maloprije Snjufa. Roak je skoija na noge: Ma nije mogue! To bi bilo nevjerojatnije nego dobitak na lotu! Mumija da se ba tu kupa? Na ovoj plaici? Memija, ne Mumija rastreseno san ga ispravija, jo uvik sumnjajui u to da nas Pero zajebaje. Malo posli ovik je dovesla do obale, nasuka brodi, skinija sombrero i obrisa znoj sa ela. Bija je to Mefid Mumija. Pardon, Mufid Memija. Glavon i bradon. Prosa je kraj nas, kimnija Peri u znak pozdrava, i otia gori prema kuama. Povratak mumije. 287 joiflt point | "Jesi vidija one s drogon7" pita san Mlau kad san malo doa sebi. "Koje7 Kojon drogon7", zblenija se. "Pa erpe! Stajali su tamo na odmoritu i dimili travu!" "Ma nemoj, stvarno7 Nian ih vidija. Nije in to lipo. ta e in toga avla7" Uzbrdicu san, suprotno vlastitin oekivanjima, svlada lake nego prvi put. Bila je naporna, ali ne nesavladiva. Ma, da me ne jebe visina, popeja bi se ja i na Everest! ulj na srednjaku desne noge kvalitetno san obli-pija flasterima, tako da ga skoro nian ni utija. Polako ali sigurno pretvara san se u himalajskog vuka. Ili bar kojota. Stipe i Slovenac nisu ili s nama, neto su drugo morali obavit. Ali, rekli su, sti e nas do Lobuchea. Obuka san gojzerice, prvi put na Himalaji. Dotad san nosija samo patike. Ovde na pet iljada metri ve je bilo i sniga, iako je ovo meu najtoplijin misecima. Triba dobre obuche kad ide u Lobuche. Mlau san pustija da poe naprid priko planinske kose, a ja san se sta popiat. Obavija san pianjac, te ubrza da stignen Mlau, i eto ti na odmoritu petorice nosaa, dime doju. Rest point, smoke joint. Na pet iljada metri. Toliko san bija kurjoast da san in pria skroz blizu, ne bi li po mirisu provjerija je li to zbilja to. Njuka san oko njih ka Mr. Bean. Gledali su me okruglin krvavin oima. Iskreno, nisu odavali neku veselost. Trava je na Himalaji mirisala isto ka na Hvaru, s tim da pretpostavljan kako in je joint duplo sporije gorija zbog manjka kisika u arji. Kako in se posli napuenima dalo stavit na kosti svaki po ezdeset kili? I uputit se uzbrdo dvadeset kilometri? Mene je i s ruksakon od osan kili, bez jointa, dra teki crnjak od napora.

Malo me zamantalo, moda od onoga dima od trave, pa su mi u nastavku mara padale ludosti na um. Razmilja san u sebi ta bi napravija da sad ovde iza stine izae Mufid Memija. Reka bi mu: Mufide, bolan, ti si najvei od svih hadija! Je li vea ansa da se pojavi Mufid, ili da iza stine iskrsne jeti? Moda ipak jeti, ovo je njegov teritorij. S druge strane, na Himalaji smo ve vidili etu Bosanaca, a nigdi ivog jetija... Do Lobuchea smo doli nevjerojatno brzo. Opet su generali pogodili strategiju. Njih dvojica su jai od Napoleona i Kutuzova zajedno. Prvo su nas satrali dugin dionicama, dok smo jo imali force, a sad smo pri kraju za nagradu dobili skroz kratku etapu. Jedino mi se za vrime hodanja, dok smo piili kroz uski kameniti klanac, na momenat iz ista mira uzlupalo srce. Al estoko. Malo san se pripa i za-vapija tankin glasien: Mlado, moemo li stat na pet minuti? Mlado je sta, skinija ruksak, prominija majicu i napija se vode. Jesi ti uope bija vidija one s drogon? pita san ga kad san malo doa sebi. Koje? Kojon drogon? zblenija se. Pa erpe! Stajali su tamo na odmoritu i dimili travu. Ma nemoj, stvarno? Ja nian nikog vidija niti da pui cigaru, a kamoli drogu! Nije in to lipo. ta e in toga avla? Pogleda san prema horizontu: Iman osjeaj da je iza ovoga brda Lobu-che. Ne bi reka. Jo emo se mi naodat do tamo suprotstavlja se Mlado. Posli one divlje tahikardije nije vie bilo nijednog problema, gazili smo ka dvojac iz Legije stranaca. U jednome momentu onih pet erpa s odmori-ta proli su kraj nas ka brzi vlakovi. Jedan je promrsija: Bistare, bistare! Slovenac me jo u Lukli nauija da to znai "Polako, polako!". Kako to onda izgleda kad idu brzo? Eto ti ta znai doping... I divnog li mirakula, iza onoga brda stvarno se ukaza Lobuche, ba kako san i reka! Gonjeni optimizmon, uz izrazito brz tempo, za vrlo kratko vrime Mlado i ja ve smo ka bajai sidili na suncu isprid svratita u Lobucheu. Stiga san ak prominit majicu, i sad san spokojno pijucka vodu iz botilje, ekajui nae zaostalo rukovodstvo. 290 joint point | 58 Generali su arivali tek nakon desetak minuti. Ala ponosa! Stigli smo prije od njih!

estitali su nan, ponosni na svoje drage uenike. Ali svejedno nian pro-pustija priliku malo ih podjebavat, prvenstveno Slovenca, na temu nemoi didica u kasnin pedesetima. Ko bi reka da je to isti oni ovik razveza je Slovenac na dalmatinskome, gledajui u mene, da bi onda nastavija na slovenskome ki je veraj tako veliastno, brez nobenega problema, premagal strmino?! Dobro me poklopija, triba se priznat. Generali i Dipendra arivali su tek nakon desetak minuti. Ala ponosa! Stigli smo piramida Toliko simbolike bilo mije teko izdrat, skoro su mi potekle suze radosnice. Piramida koja crpi energiju Sunca, zatim druga prekrasna piramida u formi himalajskog vrhunca, i uza sve to u blizini jo i moj idol, Personal Jesus Himalaje! I Himalaja ima piramidu! Uz anela i prolaznu bol, letei lama Dorje mi je s neba, da ja moda ne bi pomislija kako je sve to sluajno, posla i piramidu, najsavrenije i meni najdrae geometrijsko tijelo. Leteega lamu Dorjea, inae, zamiljan s lien Stipe Boia. Za piramidu san ve davno govorija da u njoj ima neto sveto. Nian to ita ni u kakvin polu-SF librima, nego san osobno iskusija mo tih divovskih tetrapaka i postavija vlastitu tezu. Od etri transfera, koliko san ih doivija u ivotu, ak tri su bila kod piramida. Transfer je neto najlue i najbolje ta mo doivit na putovanju, pojava pri kojoj se uz pomo zeniranja otplovi unazad u vrimenu. Prvi takav sluaj bija je uz stepenastu piramidu u Sakkari, di san se vratija ak etri i po iljade godina i vidija tamnopute felahe u bilin platnenin suknjicama kako grade udesno zdanje. Drugi transfer doivija san uz piramide u Teotihuacanu, Meksiko, a trei uz planinu Popocatepetl, takoer Meksiko. Popo, kako ga skraeno zovu Meksikanci, ima oblik piramide. Ova aklimatizacija na koju smo krenili iz Lobuchea bila je najinteresantnija dosad. Ovde, u himalajskoj vukojebini, prvi put u ivotu bija san na pet iljada metri, tonije 5050! Fifti-fifti! A uz to san gleda ne u jednu piramidu, nego ak u dvi! Neko bi reka: eto ti prilike za jo jedan transfer! Ali naalost nije bilo tako. Do transfera je jako teko sti kad si u drutvu. Mora bit sam. A ovde su s menon doli Stipe i Mlado.

Ipak, pogled na dvi piramide bija je velianstven. Sprida staklenoalumi-nijsko piramidalno zdanje s mnotvon ploa za prikupljanje suneve energije, a u pozadini divovska piramida planine Pumori. Inae, Pumori znai "neudana er", a vrh te lipotice bija je krajnji cilj naih generala. Toliko simbolike bilo mi je teko izdrat, skoro su mi potekle suze radosnice. Piramida koja crpi energiju Sunca, zatim druga prekrasna piramida u formi himalajskog vrhunca, i uza sve to u blizini jo i moj idol, Personal Je-sus Himalaje! Sria bi, dodue, sigurno bila jo vea da je u arji bilo malo vie kisika za udahnit. Piramidu su tu postavili Taljanci, znanstvenici. Otac projekta je pokojni Ardito Desio, interesantna faca plave krvi, grof i pustolov, istraiva i penja, geolog i kartograf. Tip je ivija u tri stoljea, nevjerojatne 104 godine! Rodija se 1897. u Palmanovi, gradiu nedaleko od Trsta di san jedanput kupija ormar za svoj bivi poreki stan, ali to je druga pria. 294 I Desio ima ludu biografiju: bija je lan prvih taljanskih himalajskih timova prije 2. svjetskog rata, i voa znamenite taljanske ekspedicije 1954. kad je prvi put osvojen K2. Skita se i po Africi, Junoj Americi, ko bi sve nabrojija. Umra je u Rimu 2001. godine. Projekt Piramide pokrenija je 1987. a tada je ve ima devedeset godina! Prvi cilj bija je provjerit tonu visinu Everesta i K2, ali kasnije je ta fantastina struktura usrid Himalaje iskoritena ka baza za provoenje bezbroj drugih istraivanja. Danas je Piramida multidisciplinarni projekt koji miri i prati klimatske promjene, koliinu ozona, kvalitetu arje i tako dalje. Uz sofisticirane meteoroloke ureaje, koje bi Zoran Vakula sigurno zadivljeno gleda, tu postoji i mala ambulanta za pomo trekerima i penjaima u problemima, s nekoliko primjeraka jednog jako zanimljivog medicinskog rekvizita. Gamow vrie. Evo, ovo su ti gamow vrie pokaza mi je Stipe jednu vriu u obliku Dva puta 50 SKANDI = 5050 metri! Al vria mi se ini tisna komentira san: Kako ovik stane unutra? k1 296

piramida | 59 Prvo se vria mora napumpat. A pumpa se onako ka tramac, sa nogon. Izvadija san aparat za slikat udnu vriu, kad me tamnoputi lola, vjerojatno erpa, zaposlenik koji nas je vodija po unutranjosti piramide, odluno uvatija za ruku: No, pliz! No foto. Zbilja, okolo je na vie mista pisalo "vietato fotografare Tintemo". Zabranjeno snimanje unutranjih prostorija. A nije doputen niti ulazak u piramidu bez slubene pratnje. Zato? Teko da se Taljanci boje industrijske pijunae, jer otkad je projekt krenija, vie od etristo skupina istraivaa iz raznih zemalja koristile su Piramidu ka bazu. Tako mi je, ne znan ni sam zato, propala oriii slika gamow vrie, majke i spasiteljice svih onih nesritnika koje satare visinska bolest. Kad se vria napumpa, unutra se stvore uvjeti u kojima se ovik osjea ka da je visina manja za iljadu i po metri! To je obino dovoljno da bolesnik doe sebi. Gamow vria dobila je ime po svome izumitelju, doktoru Igoru Gamowu, sinu znamenitog fiziara Georgea Gamowa. Pokojni aa George rodija se 1904. u Rusiji, i jo se u mladosti istaka ka genijalac. Prouava je atomsku jezgru, radija na kvantnoj teoriji, a u svojoj tridesetoj priselija u Ameriku, di je posli bljesnija ka jedan od ranih promicatelja teorije Velikog praska, te pionir u istraivanju DNA. Savren ivotni put, falila mu je samo Nobelova nagrada. Sin Igor rodija se 1936. u Americi. Mater mu je bila poznata primabalerina Rho Gamow. Ka momak je plesa balet, a posli se posvetija znanosti, ka i aa, na istome fakultetu, Sveuilitu Colorada u Boulderu, predgrau Denvera. Prije nego ta se odluija na karijeru znanstvenika, Igor je zaraiva kroenjen konja i pouavanjen karatea. Gamow vria na poetku se zvala "Mjehuri". Isprva ju je Igor namijenija sportaima koji nastupaju na veim visinama, da in dovede vie kisika u miie i tako povea sposobnosti. Iako je ostvarila dobre rezultate, nije ula u iroku upotrebu, zbog nezgrapnosti i osjetljivosti na pregrijavanje. Doktor Igor nije odusta. Redizajnira je "Mjehuri" i od njega stvorija vriu za spas penjaa oborenih visinskon boleu. Veliki Edmund Hillarv osobno ga je vie puti pohvalija za taj

revolucionarni izum koji je spasija na stotine penjakih i trekerskih ivota. Naalost, briljantan ivotopis i ast genijalne znanstvenike obitelji ukalja je zbog prevelike i neobuzdane ei za enama, do kojih je esto pokuava do silon. 297 Napada je svoje asistentice jo od dolaska na faks 1968. godine, ali su ga oeva slava i njegovi vlastiti uspjesi uvali od afera. Tada je bija mlai, uz to neobina, prilino ispaljena faca, pa su asistentice i uenice rado provodile vrime u njegovome drutvu. Danju je, naime, okolo jurija na motoru, a po noi je gradon jaha na svome arapskome pastuhu Pegazu. Za untu je vodija fakultetske off-campus projekte u Nepalu, pa su se asistentice tukle koja e i s njin. S godinama, meutim, njegova e za mladin lipoticama nije nimalo jenjavala, a one vie nisu tile starijega ovika. Pa ih je on uzima silon, ili bar to pokuava. Prvo ga je 1982. prijavila studentica koju je napa u parku i tija prisilit na seks, ali mu se istrgla. Iako se odma nakon toga javilo jo cura koje su svido-ile da ih je profesor Igor napada, fakultet je pokua sve razvodnit i zatitit svoga najpoznatijeg znanstvenika. Skandal je konano puka 2000. kad ga je jedna asistentica optuila da ju je godinama silova. Sve je poelo 1993. kad je ona, atraktivna veterinarka, tada 30-godinjakinja, dobila zaposlenje kod Gamowa u laboratoriju. Dvi godine ju je uznemirava i apa joj opscene ponude, te je vata za guzicu i slino, da bi je na Valentinovo 1995. silova. Ta su se efova silovanja nastavila. Ukupno ju je prisilija na seks vie desetaka puti, dok ga konano nije prijavila 2000. Tuila je i fakultet, pa su Gamowa konano kartali s posla. ena je nedavno na sudu dobila 285 iljada dolari odtete od fakulteta. Osramoeni stari Gamow danas nije rado vien gost u znanstvenikin krugovima i visokon drutvu, ali od pruna se zasad kapula. Izali smo iz objekta i uivali na suncu koje nas je grijalo na pet iljada metri. Stipe je neto pria s onin tipon ta mi nije dopustija slikat, a Mlado je eta okolo i gleda u vrhove. Piramida je zraila prema meni i inila mi neto dobro. Da provan na brzinu posti transfer? Ma neu, stalno bi podsvjesno oekiva polazak nazad u Lobuche, pa se ne bi moga koncentrirat. Osim

toga, moga bi sebi predoit silovatelja Gamowa, zbog svih onih njegovih vria tamo. Odluija san potroit vrime na razmiljanje o koliini energije koju su ljudi uloili da u ovu pripizdinu donesu sve ta triba kako bi se napravilo ovako neto velebno. Jedino su jai oni metri Amerikanci ta su izgradili istraivaku zgradurinu odma na Junome polu, na minus pedeset stupnjeva, usrid vjenog leda. 298 piramida | 59 Igor Gamow je vie puti bija ovde u Piramidi. Ko zna jel silova koju Ta-ljanku? Ne virujen, one su estoke, izgranfale bi ga ka make da se usudija na tako neto... Gamow vria, umiruen sria! LANGTANG-Rl TREKK1NG f|>) y 299 princ na bijelom jaku | Pogiadja san lipu betiju: "Miran, Tau. Dobar mali ja-ki!" erpe su mi sa strane Taua poslagali neke vrie, da ga lake uzjaen, i - bija san gore! Jaha san jaka. Konano1 Davnanja elja je ispunjena. Dugo san eka na to da se popnen na Jakova lea. Jak, jak, to ne moe biti svak. Prvi put kad san ia u Nepal, prije est godina, zavitova san se da u zajahat jaka. Onda mi je bilo nepoznato da ta zanimljiva goveda uope ne ive na visinama ispod tri iljade metri, to san dozna tek kad san doa na lice mista. Da bi ovik vidija jaka, triba oti visoko, visoko. Na Himalaju. Ve san skoro bija izgubija nadu. Vreba san jakove skroz od Kvangjume, di san vidija prvoga, ali mi se nikako nije ukazala ansa. Osim toga, Stipe je negodova oko te ideje, valjda se plaija da mi se ta ne dogodi. Prilika se konano pruila pri samome kraju putovanja, u Lobucheu, lokalitetu sa samo etri-pet kua, redomice svratita, na skoro pet iljada metri visine. Kad san Dipendri veer prije spomenija jahanje jaka, nije postavlja puno pitanja, nego je samo kimnija glavon. Povijesni momenat dogodija se u dvoritu zadnjega svratita na samome rubu Lobuchea, di su erpe ivahno preslagivali teret u vriama, koje su onda tovarili na jakove. Taman smo se bili uputili prema Gorak Shepu, zadnjoj postaji prije Baznog logora Everesta. Odjedanput, pogled mije zapeja na krasnome bilome jaku u dvoritu. Sad ili nikad! Dipendra, dis iz it! Vajt jak! Pliz ask hau ma for rajding!

Dipendra je odma ia pregovarat s vlasnikon biloga jaka i vratija se s in-formacijon: Rajding iz okej. Tauzend rupis. 302 princ na bijelom jaku | 60 Iljadu rupija. Osandeset kuna. Pravo bogatstvo u Himalaji. Ali platija bi svaku cijenu, samo da zajaen biloga jaka. Izmaka mi je jetijev skalp, da mi je jo uteka i jak, ekspediciju bi moga smatrat promaenon. Iljadu rupija?! Ajde, bogati, ta e ti jak? Idemo dalje! reka je Stipe: Ja nikad ne bi da iljadu rupija za jahanje jaka. Stipe, molin te, mui! Ovo mi je, nemoj se uvridit, najvanija stvar na putovanju. Vanija i od toga ou li ili neu sti do Baznog logora. I vidi ga kako je lip i bil, ba ka iz mojih snova! Dobro, ali ako te ovako lip i bil baci priko glave ili ubode rogon, nemoj meni do plakat! Ja u vikat "Ole!" zajebava je Slovenac. Izbrojija san iljadu rupija, platija vlasniku, pa pria jaku. Kako se zove? pita san gazdu. Tau odgovorija je. Pogladija san lipu betiju: Miran, Tau. Dobar mali jaki. erpe su mi sa strane Taua poslagali neke vrie, da ga lake uzjaen, i - bija san gore! Jaha san jaka. Konano! Davnanja elja je ispunjena. Nakon jahanja tapira u dungli Amazone (e, tu san stopostotno prvi Hrvat, jer Stipe nije jaha tapira, pita san ga!) sad san evo i na leima dragog himalajskog goveda. Princ na bijelom jaku. Kad san se odluija spustit s jaka, erpe su mi opet tili donit nekakve vrie, ali san odmahnija glavon i znalaki pribacija jednu nogu priko hrpta betije. Jak je, meutim, outija da se ou kalat, i pokua me podlo privarit. Istoga asa kad san pribaciva livu nogu na drugu stranu, on je naglo krenija prema naprid. Za momenat san izgubija ravnoteu i malo je je falilo da se strovalin na lea u blato. Ipak san se uspija nekako odrat na nogama, dok se okolo orija smij okupljenih erpa, a i Stipe se cereka, skoro mu je ispala kamera. Da san otresa u blato, vjeno bi me ucjenjiva snimkon... 303 snjeni leopard Bacija san iz daljine od moda tridesetak metri

kameni prema njemu i cima ga, nevjerojatno, tono u glavu! Leopard je razdraeno diga glavu, pogleda uokolo, i sinja me kako stojin ukipljen s fotoaparaton u ruci. Oe li se zaletit prema meni7 305 Snjeni leopard i ja gledali smo se oi u oi. U momentu kad san ga spazija, a nije ga bilo lako vidit jer se stopija s okolinon, spokojno je spava na stini. Glava mu je bila naslonjena na kamen, a rep je pribacija priko drugog leoparda, vjerojatno enke, koja je leala iza njega. Bacija san iz daljine od moda tridesetak metri kameni prema njemu i cima leoparda, nevjerojatno, tono u glavu! Oni pothvat iz mladosti prilikon gaanja tromblonima na planini ljivovici oito nije bija sluajan. Razdraeno je diga glavu, pogleda uokolo, i sinja mene kako stojin ukip-ljen s fotoaparaton u ruci. Mislija san da e zareat, zaletit se prema meni, ili na neki drugi nain pokazat mrzovolju ta ga gnjavin, ali nita od toga nije se dogodilo. Samo je opet spustija glavu i nastavija kunjat. Srion, uspija san ga pribliit u kadru i slikat taman u momentu kad san ga trgnija iz sna. O emu sanjaju snjeni leopardi? Za ovoga konkretnoga teko je re, ali pretpostavljan da, kad sklopi oi, prid sobon vidi blistavobijele vrhunce svoga dalekog zaviaja. Jer, moj se susret sa snjenin leopardon, naravno, nije dogodija na Himalaji, nego misec dana posli povratka iz Nepala. Vidija san ga skroz neoekivano, u srcu Europe, tonije u Zurichu, dok smo se vraali iz Pariza di san bija s eron Rivon P. (8), koja se tila po svaku cijenu popet na "Alfelov toranj". Tatice, ou u zooloki! naredila mi je moja vladarka prastog nosia, kad je u foajeu cirikog hotela nala reklamni letak s natpison "Zoorich". Dodala je upirui prstien: Vidi, imaju i lipe otrovne abice! snjeni leopard | 61 Ne moemo, duo, moramo i nazad, kvragu i abe, triba tata jo puno vozit do doma poslovno san odgovorija. Ali pogledaj, molin te, dre svakakve krasne ivotinje: ogromnu kornjau, pa anakondu, istu onakvu ta san je ja grlila u Peruju, pa slona, snjenog leoparda, bizona, lava... ekaj, ta si rekla? Snjeni leopard?

Dok san kaska po Himalaji za petama Stipe Boia, mata san o tome da na nekome planinskon obronku sinjan snjenog leoparda, jednu od najtaj-novitijih betija na svitu. Je, tata. Evo vidi, pravi pravcati snjeni leopard! Dobro, erkice moja. Idemo u zooloki, zbilja moramo vidit otrovne abice i anakonde. Kakav bi ja bija tata kad ne bi tebi ispunija tu malu eljicu? I evo, sad san bija oi u oi s bilon maketinon. Crne make mi, pljuc--pljuc-pljuc, nose nesriu, znai ovaj bili leopard triba bi mi donit nevienu sriu. U Zurichu nemaju kaveze od deset kvadrata ka u naemu bidnome zoolokome na Marjanu. Ovi leopardi imaju raskonu nastambu koju ne mo okon obuhvatit. Jedva san, posli nekoliko minuti potrage, locira maRiva P. (8) i snjeni leopard Bili zajedno pivaju na putu kroz vicarsku: "Bili su, b vrhovi planina..." 307 Svidija san se snjenom leopardu, ak mi je u vonji skaka po glavi, ta nije bilo bezopasno ketinu koja se izleavala na stini. Naalost, kunja je, pa nian moga snimit efektnu fotografiju. Zato san potira erkicu s materon naprid, da joj ne dajen lo primjer. Nekoliko puti osvrnija san se oko sebe i sto posto se uvjerija da nema nikoga, jer ne bi bilo dobro da zbog maltretiranja betija zavrin u jednoj drugoj vicarskoj instituciji na Z. Onda san se propeja priko ograde i lansira kameni u leopardovu ivericu. Posli me ipak bilo malo sram ta san bija leopard-molester i uznemirava poinak velianstvene zviri, pa san u znak pokore u slubenome zoo-dua-nu kupija divovskoga plianog snjenog leoparda. er ga je krstila Bili (itaj: Biiili) i sad je u mojoj spavaoj sobi na Mejama, stvara mi dojam trajne Himalaje u kunome okruju. Snjeni leopard vrlo se ritko vida u divljini, jer ivi na visinama od tri do etri iljade metri. Dugo se nije znalo skoro nita o njegovin navikama, jer bii od svakog kontakta s ljudima. Ipak, poznat je sluaj otprije nekoliko zima, kad je himalajski seljak pri-javija bliski susret sa snjenin leopardom. Ko zna je li leopard bija gladan, smrznut ili je jednostavno poempja, uglavnon misteriozna ivotinja, koju ritko ko moe vidit i izdaleka, a kamoli izbliza, dola je u oviku u kuu i protezala se uz pe, ka neka velika maketina.

"Kad san ua, leopard me samo pogleda i sav se nakostruija", svidoija je seljak. Da je kojon srion ima fotoaparat, moga je upast u pare, a ovako se usra, uteka vanka, uzeja neku cijev i buba po ponistri dok leopard nije izleti-ja kroz vrata i mugnija nazad u brdo. Ova prekrasna sivkasto-bijela maka ivi u planinama sredinje Azije, meu ostalim i na Himalaji. erpe ga zovu serken. U Nepalu ih, procjena je, ima samo tristotinjak. Snjeni leopard pokriven je gustin krznon, a iroka dlakava stopala slue mu ka prirodne gojzerice. Ima mone noge i nevjerojatne miie, moe skoit petnaest metri udalj. Koristi dugaku repinu za odravanje ravnotee, te ka deku da pokrije sam sebi piu kad temperatura padne debelo ispod nule. dere divlje ovce i kozoroge, moe svladat ivotinje tri puta vee i tee od sebe. Moe ak ubit i izist manjeg jaka. Ali takoer s guton kusa male mrmote, zeeve i tice. Pratili su jednoga leoparda i izraunali da je u godinu dana izija pet divljih ovaca, devet zeeva, dvadeset pet mrmota, pet domaih koza, jednu domau ovcu i petnaest tica! 308 snjeni leopard | 61 Ka ta ove brojke pokazuju, snjeni leopard ne pravi razliku, pa napada i domae ivotinje. Normalno, himalajski pastiri su bisni zbog toga, pa tako mnogi snjeni leopardi skonaju od njihove ruke, unato tome ta je ri o zatienoj betiji. Zanimljivo, pastiri u Khumbuu u prolosti nisu ubijali leoparde ak ni iz osvete, zbog budistikog zakona da se u svetoj dolini ne srni prolivat krv. To, meutim, nije pomoglo da se vrsta odri, pa se sad u Khumbuu ritka maka gotovo i ne moe vidit, navodno je ak uope vie nema. Naalost, u drugin krajevima Himalaje, di su se jo odrali, snjeni leopardi ipak ginu, i to od krivolovaca koji jedno krzno mogu prodat za ak ezdeset iljada dolari! Bogate kurbe Zapadnjakinje ekaju u filu da bi se dokopale dragocjenog krzna ritke make. erpe iz klana Bhotia razvili su efikasnu strategiju lova na snjenog leoparda, i to bez vatrenog oruja. Na stazama kojima se kreu leopardi iskopaju jame i u njih zabiju koplja od bambusa s vrhovima prema gore. Otre vrke kopalja premazu otrovon i maskiraju jamu odozgo. Kad leopard propadne u jamu nabije se na vrh koplja i krepa od otrova. Njegove kosti Kinezi plaaju po zlato, jer in njihova medicina pridaje ljekovita svojstva. Uza sve to, snjeni lipotan ugroen je

gubitkon baze plijena, jer je sve manje betija kojima se hrani. I stanita mu se smanjuju i minjaju. Bidni leopard nema budunosti. Bidni leopard nema budunosti 309 tajne svete doline U svratitima se naveliko reklamira yak steak, ali to zapravo uope nije meso jaka! Budui da se u Khumbuu, svetoj dolini, ne smiju ubijat ivotinje, a Jakova u susidnin niin oblastima uope nema, tako je navodni vak steak zapravo meso od bivola iz susidnih regija. Bila jednom davno arobna dolina, "beyul", koju je sakrija guru Rinpo-che. Zatvorija je sve putove do nje jo u starin vrimenima, spreman da jednog dana otkrije klju dobrin ljudima, da in dolina poslui ka utoite. Predaci erpa bili su nomadi iz istonog Tibeta. Teorija je da ri "erpa" dolazi od "shar wa", ta doslovce znai "ljudi s Istoka". Napustili su domove prije etristo-petsto godina, vjerojatno zbog religijskih progona. Pomalo su selili na zapad, naseljavajui u prvome valu tibetske regije U i Tsang. Dece-nijama kasnije preli su visoke himalajske prijevoje, traei mitski "beyul". Nali su prekrasnu dolinu Khumbu, zemlju bez ijednog naselja. Svuda okolo bile su gigantske planine, a unutar doline tihe ume i idiline rijeke. "Ovo je beyul! Nali smo ga!", kliknili su, i tu se naselili. Otada ive u miru svete doline, u skladu sa svojon dobroudnon prirodon i miroljubivon budi-stikon religijon. Khumbu nije jedini "beyul", ima jo svetih dolina u Nepalu, a nije niti jedina oblast di ive erpe. Pripadnike te ponosne race moe se na posvuda na junim obroncima Himalaja, u Sikkimu, Darjeelingu, Tibetu, Europi i Americi, ali svakako ih najvie ivi u Khumbuu, i srce erpaskog naroda je tu. Sredinji statistiki ured Nepala procijenija je 2001. da samo u Nepalu ima priblino 150 iljada erpa. Zadnjih godina dosta se erpa spustilo s planina i doselilo u gradove, tako da je Katmandu sad jedna od najveih sredita erpaske populacije. Usmena tradicija kae kako su etri velike grupe naseljenika dole u Khumbu u etri razliita navrata. Te grupe bile su osnova za stvaranje glavnih erpaskih klanova: Minyagpa, Thimmi, Serwa i Chawa. Iz etri klana formirali su se podklanovi. Danas jo postoji 25 erpaskih klanova koji se zovu ru (doslovce: kost), a vuku korijene iz drevnog nasljea i mista u Khumbuu koje su

prvo naselili. erpe su ponosni na svoje klanove i meu njima postoji hijerarhija ugleda, pa je recimo curi vrlo vano udat se za erpu iz dobre familje, iz dobrog klana. enidba unutar istoga klana je zabranjena, a stvar je ureena paternalistiki, ta znai da ena udajon prelazi u novi klan. erpe su velikon veinon budisti, ali jo ima i pripadnika drevne bon religije (zovu ih phenpu), koja je bila iroko rasprostranjena na Tibetu prije dolaska budizma. Phenpu oboavaju duhove zemlje, vode, drvea, planina i drugih prirodnih elemenata. Vidija san na putu kroz Khumbu kue erpa koji na vratima imaju istaknuta bon obiljeja, i to na nekoliko kua zaredon. Oni po Khumbuu imaju male zajednice koje ilavo odravaju svoja starinska virovanja. Ima ih jo ponegdi na Tibetu i u Indiji, ali u vrlo, vrlo malon broju. 3 tajne svete doline | 62 0& ---."vr: Guru Rinpoche je, viruje se, obratija masu sljedbenika bona na budizam tako da je njihove duhove zatitnike, svojevrsne sile prirode, lukavo ubacija u budistiku religiju. E sad dolazi zanimljiva pria o eirima. Oni koji letimino poznaju ti-betsku granu budizma sigurno su bar nauli za crvene eire. Ali ima jo eira, ne samo crvenih. Postoje jo uti i crni eiri. Nyingma je originalni oblik mahayana budizma, osnovanog u 8. i 9. stoljeu. Tribalo je nadomjestit bon religiju, ali stari Rinpoche je to, reka san, mudro izveja. Tako nyingma i bon dile masu rituala. Kad je pokrenija stvar, Rinpoche nije dopustija da mu viru razblae neki revizionisti. Ovako ili onako eliminira je veliku veinu suprotnih uenja. Nyingma je poznata i ka sekta "Crvenih eira", jer su njeni sveenici radi prepoznavanja nosili crvene eire. Himalajski krajolici pod budnin Budinin oima 313 Znanje se u sekti "Crvenih eira" stoljeima prenosi verbalno, s oca na sina Znanje se u toj sekti stoljeima prenosi verbalno, s oca na sina, s uitelja na uenika. Samostani s lamama i vorama, te praksa traenja momia koji su reinkarnacije duhovnih voa nyingme, sve je to dolo tek kasnije.

Stari erpe bili su svi do jednoga sljedbenici nyingma kole, osobito skupina koja je virovala u skrivena blaga, ukljuujui i tradiciju koja govori o skrivenin svetin dolinama, beyul. Tristotinjak godina posli "Crvenih eira" pojavili su se "Crni eiri". Tu sektu pokrenija je Marpa u 11. stoljeu, a rairili njegovi uenici, pazite sad ovih imena: Milarepa i Gompopa. Crni eiri meutim nisu uspili ka crveni, a bogami ni ka uti. Sekta "utih eira" je najmlaa, iako takoer dosta stara. Osnovana je 1409. a zove se jo i gelug. Neki lame nisu bili sritni ta se, po njihovome miljenju, budizam sve vie rastae i ta vlada nemoral, pa su formirali gelug i nabacili na glavu ute eire u namjeri da reformiraju i ojaaju viru. Prvi samostan bija je Ganden, a druga dva Drepung i Sera, oba u okolici Lhase na Tibetu. uti eiri bili su masu stroi od crvenih i crnih, za razliku od drugih provodili su, recimo, striktni celibat u samostanima. Smatrali su se jedinin pravin budistima, superiornima u odnosu na blae sekte drugih boja. Vrlo brzo postali su moni, uskoro i najjaa budistika sekta na ilome Tibetu. Godine 1575. tadanji voa "utih eira" i poglavar samostana Drepung, Sonam Gvatso, dobija je titulu "dalaj lama". Tako ga je prozva mongolski plemenski voa Altan Khan, koji je sebe proglasija religijskin i svjetovnin voon Tibeta. Dalaj je zapravo mongolska ri, prijevod imena Gvatso, ta znai "ocean". Sonam Ocean posta je, meutim, ne prvi nego trei dalaj lama. Kako to? Tako ta su pokojni Gedun Drupa, osniva samostana Tashilhunpo, te takoer pokojni Gedun Gvatso, ef samostana Sera, retroaktivno proglaeni prvin i drugin dalaj lamon, iz potovanja i injenice ta je prema virovanju sekte Sonam Gvatso bija trea inkarnacija te linije nasljeivanja. Godine 1643. peti dalaj lama zamolija je tadanjeg mongolskog kana da potaraca suparnike religijske kole, ta je ovi i uinija. Sekta "utih eira", gelug, tako je poticanjen stranog osvajaa na nasilje prema svojin duhovnin suparnicima iz istog naroda definitivno prisilila druge kole da prihvate vlast dalaj lame. Ovaj podatak, recimo, nian naa nigdi u naoj literaturi, nego ba u originalnin erpaskin librima (prevedenin na engleski), a vrlo je bitan jer baca novo svitlo na kolaboraciju jednoga dalaj lame s Mongolima 314 tajne svete doline | 62

radi proirenja svoje religijske, a samim tim i svjetovne vlasti i uticaja. Je li to sudbina vratila dug "utin eirima" trista i neto godina posli, kad su in vlast na Tibetu surovo oduzeli kineski vojnici? Dalaj lame stoljeima se ponovno raaju u novin tilima. Ovi sad dalaj lama etrnaesta je reinkarnacija Chenreziga, kako Tibetanci zovu Avaloki-tevaru, bodhisatvu milosra. Bodhisatve se ponovo raaju kako bi pomogli drugima da postignu nirvanu. Reinkarnacija preminuloga dalaj lame mora se na unutar tri godine posli njegove smrti. Selekcija se provodi na bazi predznaka i sposobnosti kandidata da prou odreene testove. Izmeu ostaloga male momie koji bi, ka, tribali bit utjelovljeni dalaj lame, stari sveenici plae otkinutin bi-kovskin glavama u mranin sobama samostana. Jedna od vanih metoda provjere je i ta da osobne stvari pokojnog dalaj lame pomiaju u gomili ostalih slinih predmeta. Ako mali kandidat iz mase ponuenih predmeta izabere ba one koje je koristija prethodni dalaj lama, to se tumai ka znak da bi on moga bit yangsi, njegova reinkarnacija. U teoriji je mogue da se nae vie od jednog zadovoljavajueg kandidata za novog dalaj lamu. To se i dogaalo. Jedanput ih je bilo ak tri, ta je dovelo do neugodnog konflikta. Stvar se rijeila na bizaran nain, ali sve prema propisu. Provela se - lutrija za dalaj lamu! Tri broja su se stavila u svetu urnu i visoki sveenik izvuka je broj budueg dalaj lame. Sadanjega dalaj lamu, Tenzina Gvatsa, nali su tako da je regent Reting Rinpoche 1935. doivija jasnu viziju pri kojoj su mu se ukazala tri tibetanska slova, samostan sa zeleno-zlatnin krovon i kua s tirkiznin kupama kanali-cama na krovu. Tako su doli do kue Tenzinovih roditelja i posli nije ni tribalo puno testirat momia koji je bija oita reinkarnacija dalaj lame. Ten-zin Gvatso, meutim, ve skoro 60 godina Tibeton vlada samo formalno, u progonstvu, di je mora ute prid kineskon izmon. Trista i neto godina prije toga, sitimo se, "uti eiri" nisu bili u ulozi rtve, nego tlaitelja. Uz pomo mongolskih prijatelja tlaili su bidne "Crvene eire". Bilo je krvavih sukoba, masovnih ubojstava. Sekta nyingma imala je tekih problema da bi se uope odrala, jer su njihove zajednice bile slabije i loe organizirane, pa su in "uti" postupno preuzimali vlast u jednome po jednome naselju.

"Crveni eiri" imali su (i jo imaju) duhovno virovanje terma, o tajnome blagu. Pod pojmon "blago" moglo se razumit svata: religijski objekti, liPosvuda se vijore molitvene zastavice: stanovnici Khumbua su vrlo poboni 315 bri, znanje skriveno u stinama, zemlji, vodi, zraku. Duhovno moni tragai, zvani terton, pronalaze blago, ta vodi napretku sekte. Kljuevi za beyul, skrivene svete doline, jedno su od tih blaga. Samo terton, i samo u tono odreeno vrime, moe na klju za beyul. Budistiki tekstovi kau da je vrime za otkrivanje beyula kad svit postane tako pokvaren da je nemogue dalje virovat i provodit viru, i kad je sve oko nas na rubu propasti. ini mi se da i u ovome dananjen vrimenu postoji potriba da se nae neki beyul. Ali bojin se da je neotkrivenih svetih dolina ponestalo. Ironija sudbine je da su vjerojatno upravo prvi dalaj lame, voe "utih eira", koji su danas u liku Tenzina Gvatsa olienje mira i mudrosti, silon Ubijanje ivotinja nije doputeno unutar Khumbua, pa komadine mesa zaklanih bivola nosai na kinama tegle iz tajne svete doline | 62 natirali erpe, tovatelje "Crvenih eira", u potragu za skrivenon dolinon spasa kojon san i ja, evo, ima sriu kroit. Samo ljudi ista srca mogu u u beyul. Onima koji silon probijaju put u svetu dolinu dogaat e se samo nesrie i na kraju smrt. U beyulu su apsolutno nepoeljne negativne aktivnosti ka ta su svae, nasilje, ubojstva, zagaivanje vode... Danas Khumbu trpi zbog relativno velikog broja trekera, ali i useljavanja ljudi iz drugih krajeva Nepala. Khumbu je, naime, najmirniji dil inae vrlo nestabilne i nasilne drave, a u njemu nema niti pucnjave niti zagaivanja okolia, pa je posta svima privlaan. Pitanje je samo dokle e starosjedioci tolerirat sav taj uur koji in se dogaa. Kako otrpit toliki broj ljudi a da se zadri budistika tolerancija i da se ne narue osnove beyula?. Puno ljudi vi-ruje da u Khumbuu i dalje vlada harmonija zato ta je ri o blagoslovljenoj, svetoj zemlji. Jo neto superzanimljivo: sav ivot unutar beyula smatra se svetin i zatienim I to dovodi do jednog fenomenalnog otkria o kojemu turisti i tre-keri velikon veinon nemaju pojma.

Naime, unato tome ta se u svratitima naveliko reklamira yak steak, to zapravo uope nije meso jaka! Budui da se u Khumbuu, beyulu, ne smiju ubijat ivotinje, a jakova u su-sidnin niin oblastima uope nema, tako su dlakavi rogonje velikon srion kivali sudbinu da postanu rtve mesarskog noa. Yak steak zapravo je meso od bivola iz susidnih regija! Frikoga mesa uvik fali na Himalaji, jer dolazi na tisue turista koji ga trae. Kako erpe nee da ubijaju ivotinje, pa tako ni jakove, to je otvorilo veliku mogunost neerpaskin stanovnicima susid-ne Aiselukharke da prodaju meso svojih bivola. Budui da ubijanje ivotinja, pa ak ni onih dovedenih izvanka, nije doputeno unutar granica Khumbua, komadine mesa stoke zaklane u susidnoj oblasti donose se u Namche na pazar za prodaju. Nosai na kinama transportiraju goleme koliine bivoljeg mesa. Vie puti san snimija divovske bi-volje butove u koarama koje nosai tegle uzbrdo. To meso se posli prodaje pod lanin nazivon yak steak, a zapravo jaka nije ni vidilo. Skupo je, jer je u cijenu uraunan i transport. Drago mi je da san jaha jaka, a jo mi je drae da zapravo nian izija niti bokuni mesa toga dragoga dlakavog goveda... dva mua, jedna ena I Kod erpa ima ena koje imaju dva mua, obino dva brata! Oba kreu istu enu. ta se dogaa ako se u isto vrime napale obojica mueva? Jel se onda sa enon zabavljaju obojica istodobno ili mlai brat mora ekat na red7 Sad e se neke itateljice oduevit: kod erpa ima puno primjera da jedna ena ima dva mua! U pravilu su muevi jedan drugome braa. To je smiljeno da bi se izbjeglo komadanje obiteljske imovine. Kad malo bolje promisli, erpaska poliandrija zbilja ima niz prednosti. Prvo, familja ima dva muka za poslove ka ta su uvanje stada, kopanje vr-tla, trgovina... sve ta jedan mukarac sam teko moe sti vodit. Onda, obojica kreu istu enu, ta smanjuje broj die i probleme oko nasljedstva, jer zajednika supruga ne moe rodit dva puta u istoj godini. Dica su dvostruko sigurnija, jer ako se neto dogodi jednome tati, uvik ostaje drugi. Nian dublje ulazija u seksualne obiaje ovakvih brakova, iako bi bilo zanimljivo doznat, recimo, ta se dogaa ako se u isto vrime napale obojica mueva? Jel se onda sa enon zabavljaju obojica istodobno ili mlai brat mora ekat na red?

Dalje: kako se tono zna od kojega je oca sin a od kojega er? Ili to nije ni vano? Jedanput san se s ekipon prijatelja vozija kombijen sa iova u Zagreb. Bili smo nas desetorica kod doktora parca na vikendu u Mavartici, tradicionalno bez ena, uz ifru "balun, lignje, vino & mau". Onda je neko, ne sian se je li to bija Boro, Miro ili Zovko, na opi uas svih putnika u kombiju, Ako ena ima dva mua, kako tono zna od kojega je oca sin a od kojega er? Ili to nije ni vano? proglasija kako je negdi proita da svako peto dite na svitu zapravo ima drugoga biolokog oca, a ne onoga koji mu je slubeno aa. ene privare i podmetnu, a da navodni otac nikad i ne posumnja da je zapravo jelen. Na naih dvadesetero die, znai, najmanje etri su kukavija jaja! Pauletiu, ti ima etvero die zajebavali su me ne radi peto, jer e onda bit siguran da jedno nije tvoje! Mua san, ta u. Dobro je da neman brata. Meu erpama postoji i poligamija, koju veinon prakticiraju bogati trgovci i aristokrati, vrlo ritko siromasi. Zanimljivo, situacije u kojima ena ima dva mua u pravilu vode branoj idili, boljitku familje i srii. Kad mu ima dvi ene, to gotovo uvik zavri svaama i nesrion. To govori kako su muki puno tolerantniji i spremniji dilit nego ene. 320 dva mua, jedna ena | 63 Poliandrija i poligamija sad su u opadanju, najvie zbog zakonskih zabrana, ali i zbog promjena u strukturi erpaskoga gospodarstva. Sve je manje zemljoradnika i pastira, a sve vie onih koji zarauju na turizmu. Kako e dovest trekera na cimer fraj, pa mu objasnit da je ena tvoja, ali i od brata? erpaski pastiri ne dile samo ene, nego ponekad i iste zimske stoarske kolibe. Kue, meutim, ne dile. Kua je najvee blago i postoji izreka: "ovik nije ovik dok sebi ne izgradi kuu". Kad se jedanput, ta bi Mlado reka, sazida kua, ona se prenosi s generacije na generaciju i vrlo se ritko prodaje, a nema anse da se tek tako napusti, ka ta je sluaj u nain bidnin selima u unutranjosti di mo vidit masu tunih kamenih ruevina bez krova, zaraslih u drau. erpa koji se, metnimo re, tek oenija, ide izgradit kuu. Odma se okupe susidi, pomau radon, hranon i pien da olakaju mladoenji.

Po vrsti kue vidi se koliko ko ima pinez. Siromaj e izgradit saam, obinu skromnu jednokatnicu, i bit sritan i s njon. Ko imalo dri do sebe, meutim, napravit e barenko phedam od kat i po. Ali tengkhang, dvokatnica, san je svake potrebite familje koja ivi u saa-mu, pokazatelj da su vlasnici pripadnici visoke srednje klase. Ekvivalent vilama na Pantovaku i Mejama su bogatake zgrade koje se zovu Ihakhang. To doslovce znai "kua bogova". Lhangje aneks takve kue u kojemu se uvaju sveti kipii, zapisi i ritualni predmeti. Neko ko zamilja himalajska sela ka brdo porkice, s drvenin kuicama koje izgledaju ka pojate, iznenadija bi se da vidi koliko ima lipih kamenih kua i dugakih friko opituranih zgrada. Svako in selo izgleda lipe i urednije nego bilo koje nae, ukljuujui i recimo Kotanje ili Stankovce, koje smatran lipin selima. Dodue, na onin najprimitivnijin kuama esto se mogu vidit stine koje su tu stivali da in vitar ne bi odnija krov. Da "Tondach" otvori himalajsku podrunicu, ima bi masu posla. Kondut se zove chakang. U prolosti je veina finijih kua dvokatnica imala unutranji WC na gornjemu katu, s buon u podu. S gornjega kata govno bi palo, plo, na gomilu suvoga umskog lia na donjemu podu. Niko ga ne bi dira desetak miseci, lipo bi se u miru kompostiralo. Onda bi se iznilo ka gnojivo za polja. Moe se zamislit kako su vonjali donji katovi tih kua. Iako su bili ugodniji tijekon ladnih zimskih miseci, tradicionalni unutranji konduti s buon s vrimenon su skoro odumrli. Zaminili su ih izvanjski zahodi, radi ouvanja kune higijene. Edmund Hillarv je puno uinija za erpe: spomenik isprid poznate Hillarvjeve kole u Khumjungu Ideja kompostiranja ljudskog izmeta moe nekome zazvuat odvratno, ali to je zapravo logina prirodna metoda odlaganja ljudskog otpada, koja eliminira potribu za skupon kanalizacijon, a istodobno obogauje inae siromano planinsko tlo. Kako se zemlja u zadnje vrime manje obrauje, raste koliina izmeta koji se vie ne kompostira i to postaje problem. ezdesetih godina prolog stoljea manjak joda bija je velika muka erpama. U vodi i u kamenoj soli koju erpe koriste fali joda. Bilo je jako puno guavosti, kretenizma i patuljaka. Hillarv

je uvidija da se to mora nekako rijeit, pa je 1963. uveja davanje injekcija s visokon dozon joda. I puf - nestalo je guavosti, drastino su se smanjile pojave kretenizma i patuljastog rasta. Ali, pazite sad, ne samo kod te generacije koja je primila injekcije! Ni idue generacije nisu patile od posljedica manjka joda. Objanjenje je u tome ta se jod reciklira kroz kumpir koji je bija gnojen ljudskin izmeton, bogato jodiranin! Na kraju krajeva, gnojit se mora, a govno je govno, moda je jo i bolje da je ljudsko. Papuica mi je jedanput priala ta navodno rade uzgajivai salate iz Podstrane. Za salatu koja ide na pazare u Zagreb navodno su direktno spojili kanalizaciju, pa ne moraju troit na gnojivo. A salatu koja se prodaje u Dalmaciji ipak klasino pognoje. Prian samo ta san uja. Spomenija san kamenu sol, koja se stoljeima vadi iz drevnih jezerskih korita Tibeta. Bez obzira na to ta nema dosta joda, sol je od neprocjenjive vanosti, pa je jako dugo bila najvaniji trgovaki proizvod erpa. Priko ledenih himalajskih prijelaza nosili su je do vruih i vlanih dolina Nepala u zamjenu za ito. Sol se nosila samo na ljudskin leima, jer planinski prijelazi nisu bili pogodni za natovarene ivotinje. U tome je tajna fantastine erpaske otpornosti na napore, ka i neviene moi njihovih nosaa na velikin visinama. Zlopatili su se generacijama, dok in miii i plua nisu postali isti elik. Glavno misto di su dolazili trgovat nosai soli bija je Nauche. To je pravo ime, dananji Namche je iskvarena verzija. Ri je dola od nagche ta znai "velika uma". Namche Bazaar je i danas turistiki i administrativni centar ilog Khumbua, sa ak tristotinjak kua. U pedesetin godinama prolog stoljea dogodile su se dvi katastrofe za erpaske trgovce solju. Pojavila se konkurencija, indijska sol, i jo gore, mrski Kinezi zauzeli su Tibet. Ba onda je, srion, krenija penjaki bum i turizam povezan s njin. 322 dva mua, jedna ena | 63 Dok je sol bila u igri, a od nje su erpe iz Khumbua ivile stotinama godina, nisu dali trgovcima iz plemena Raj, pa ak ni erpama iz niih krajeva, da se na bilo koji nain ukljue u trgovinu. Jednostavno su spreavali njihove tovarne ivotinje da se kreu kroz Khumbu. Moga si ti, ka pripadnik plemena Raj, bit monopolistu erpi najbolji prijatelj, ili dugogodinji partner dva mua, jedna ena | 63

u poslu, ali da sam pokua prinosit sol... nije bilo anse. erpe su drali eljezni monopol, i to je dugo raalo barufe i zlu krv. Na kraju su se lukavi trgovci Raj sitili kako zaobi monopol. Dogovarali su brakove izmeu svoje die sa dicon erpa iz Khumbua, i mnogi su tako zbilja dobili pristup trgo-vakin rutama! A sad neto o vjenanjima i sprovodima. Sklapanje braka kod erpa je maksimalno mudar proces. Zajedniki naziv za kompleksni skup branih sveanosti je zendi. Sve skupa odvija se ma-lo-pomalo, na pecibokune, i to kroz razliita razdoblja, tako da triba puno godina kako bi se kompletiralo sklapanje braka. Nigdi se ne uri, jer se prvo mora vidit odgovaraju li mlada i mladoenja jedno drugome, moe li on zaradit za familju, i oe li ona bit dobra domaica. Starenje i smrt normalan su dil ivota. Ako ovik umre doma, od starosti, ili ak od bolesti, smatra se da je sritan, jer je smrt bila oekivana, pa dua ima mogunosti i vrimena da se pripremi za prelaz na idui livel. Nasilna smrt u nekoj nesrii, ili recimo samoubojstvo, e to je jako loe, jer nije bilo mogunosti da se svi rituali pripreme kako triba. Odma nakon smrti, roaci i susidi pale lampe na maslo. Kad su zagae-ne, te se lampe zovu kungpu, a kad su upaljene - chomin. Vrlo slino ka na lumin, koji slui za istu svrhu. U kuu tada dolazi lama, koji je cilo vrime uz mrca. Prvi ritual je pho, koji pomae da dua pokojnika (namshe) napusti tilo (phungpu) kroz prave kanale. Viruje se da je dua koja posli smrti naputa tilo vrlo osjetljiva, ranjiva i konfuzna, osobito ako nije duhovno prosvitljena. Zato religijske instrukcije kau kako je sljedea faza, phardo, ekstremno vana da bi se osiguralo mirno putovanje due do tamo di triba do. Famozna Tibetanska knjiga mrtvih, Bardo thotrol, ita se uz mrtvo tilo da bi pomogla dui neka se bolje snae u meurazdoblju izmeu smrti i ponovnog roenja. Tijekon tri dana alovanja rodbina i prijatelji dolaze s pien, kata maramama, novcen i poklonima, da bi podrali oaloenu familju. Svi pomau u ritualima. Dan prije micanja tila, lanovi familje priaju s mrtvacen. Otkrivaju mu svoje planove za budunost, daju mu obeanja, zavituju mu se. Nakon toga slidi kremiranje. Tilo se oisti i zamota u bili lancun (Kada umren umotan u bilo...). Stavi ga se u sjedei poloaj i nabije mu se karakteristini

budistiki eir na glavu. Zatim se mrtvac nosi do mista za kremiranje. Ide cila procesija, a tu je 325 obavezno i neki ugledni visoki lama. Svira muzika. Mrtvac se smatra svetin tilon (Avalokitevara) i nudi se bogovima vatre... Druge vrste sprovoda, pokapanje u zemlji ili bacanje tila u riku, mogue su samo pod tekin okolnostima, kad nije mogue provest dostojanstveno spaljivanje. Zrani sprovod, uobiajen na Tibetu, di se tilo rasice i na visokin nosilima poslui ka spiza leinarima, ne prakticira se kod erpa. Posli kremacije (purme) uzme se mala koliina kostiju za familju. Ostaci se blagoslove i samliju u prah, a onda pomiaju s glinon i od toga se napravi dva mua, jedna ena | 63 stotine malih figurica! Ti su figurini poznati ka tsawar. uvaju se u priklad-nin piljama ili u memorijalnin buama isklesanin u kamenu. Svidilo mi se ovo zadnje. Nian neki poklonik kremiranja, jer san uja ta se dogaa s kostima posli nego ta te ispeku. "Deda spalio enku! Ostali samo dugmii!" "Ala je opravio, svaka mu ast!". Ali kad bi ve bija erpa, naredija bi potomcima da od mojih ostataka naprave stotinjak kviskia. ZZZ... hebrang! | Na Himalaji ima maca, ali sirotice ne ive dobro. Nepovjerljivo bi-e od ljudi, jer nemaju dobrih iskustava. Smrzavaju se, a ne daju in u u kue i tuu ih, jer kradu meso, mliko i maslo. Maku erpe zovu "bermang". A ko ili staje "hebrang"? Postavija san sebi teak zadatak da otkrijen kako erpe zovu erpu. Onu malu teu iz kuine. To san dozna tek u Phericheu, di san upa kuvaru svratita u radne prostorije, skinija mu erpu sa zida i, kad je ovik ve pomislija da je ri o opasnon luaku, pristojno san ga upita kako se ova stvar u njih zove. Dakle, erpa se kod erpa kae - hayang. Takoer san konano naa kako se nazivaju one divovske trube koje san vidija jo prije o-ho-ho godina u jednoj budistikoj gompi, ono kad san prvi put posjetija Nepal. Tad nian dobija pravi odgovor, glupi vodi je nakraba na papiri neto ta je moglo bit sahanai ili sahatvai, i jo je doda da nije siguran.

Sad san, u Tengbocheu, dozna oriii erpaski, odnosno tibetanski naziv: zang doong. ta nije ime fenomenalno? Totalna onomatopeja. Dozna san i to da su ti ogromni bakreni rogovi prvi put izraeni i koriteni na Tibetu, prije puno stoljea, u ast dolaska indijskog uenjaka Atishe, i da je generalno naelo da se uvik koriste u parovima. Ispriat u, ako dopustite, jo koju storiju o erpaskin riima, da ne reu itatelji kako samo pizdin o tome di san se popisa i kako me bolila glava. Na vijau triba neto i nauit. Recimo, ta znae erpaska osobna imena? Norbu je "dragulj", Sonam je Sreko, Tsering znai "dug ivot" (ivorad?), Namgval je "pobjednik" (daYakcheese koji reklamira ova teta je glupost i la. Sir daje enka, nak, a ne mujakjak! kle, Viktor), Tenzing je "uvar pravog puta", Wangyal je "moni" a Zangbu "veliki". Moja prijateljica Yangchen, dozna san, zapravo je Zvonimira, jer Yang-chen doslovce znai "veliki glas". Phuti (ne Puti!!!) znai "vodi prema sinu" (ka, rodit e sina). Lhamo je u prijevodu Boica, Pema je "lotos", Gvalmo znai "kraljica" a Zangmu "velika". aa je papa, mater ama, ali jai su mi nazivi za didu i babu. Dida je, dakle, papa gaga ili pagaga, a baba ama gaga ili magaga. Ona gadna nosata pivaica Lady Gaga zapravo je Lady Baba. Kad san reka ama, odnosno mama, zanimljiva je pria o smrtonosnoj maminoj amajliji. Dablangje katulica za amajlije, napravljena od srebra ili nekog drugog metala. Sprida je izrezbarena i ukraena, a u sredini je pro-zori kroz koji se vidi sveti predmet. katulica je pagon prikaena na ramenima, a nosi se na prsi. Nekad su dablang nosili lame tijekon putovanja, 'Wfcrt zzz... hebrang | 64 a danas ga stavlja puno obinih ljudi. esto je unutra neki lijek ili kipi boanstva koje je nositelju osobni zatitnik. Ama Dablang je ujedno jedna od najlipih planina u Khumbuu, vidili ste je ve vie puti na slikama u ovome libru, recimo ka uvod u priu broj 9. Englezi su naziv iskrivili u Ama Dablam, pa je tako i ostalo. Nazvana je "Majina amajlija" jer podsia na enu koja nosi amajliju oko vrata. Ono ta slii na dablang zapravo je istaknuta visea ledena masa na gornjoj kosini pod vrhon. Godine 2006.

golema komadina te ledene mase otpala je i, koje li nesrie, ubila grupu penjaa, izmeu ostalih i trojicu mladih erpa, na njihovon putu prema vrhu. Eto, pa onda neka ovik viruje u amajlije! Puno ljudi misli da erpe nemaju pismo. To nije istina. Postoji pismo. erpaski jezik pripada tibetsko-burmanskoj familji jezika, i erpe ve dugo koriste tibetansko pismo. Drevni tibetanski mit kae kako je originalno pismo palo s neba ravno na Tibet. Postoji razlika izmeu tibetanskog i erpaskog jezika, ali nije velika, moe se usporedit s razlikon izmeu hrvatskog i dalmatinskog. Najvie se vidi u akcentima. Naprimjer rii pembu (starjeina) ili khangpa (kua) Tibetanci izgovaraju s naglaskon na prvi slog, a erpe s naglaskon na drugi. Naalost, erpaski jezik nestat e unutar dvi generacije ako se ne uine napori da se zaustavi njegovo propadanje. Jo jedna slinost s dalmatinskin. Puno predmeta iz domainstva i tradicionalnih komada nonje koji su se nairoko koristili jo prije dvadesetak godina, sad ve postaju muzejski primjerci. Uvozni predmeti, jednostavniji i jeftiniji, izbacili su masu ivopisnih starinskih predmeta iz kuanstva. Kako nestaju ti predmeti, nestaje i znanje i vjetina, ka i dijelovi jezika povezani s njima. Agresivna hinduizacija Nepala priti da bi uskoro mogla progutat manje etnike kulture, pa tako i erpasku, a moderni kolski programi naalost ne ukljuuju uenje lokalnih jezika i obiaja. Trekeri i turizam onili su komfor i financijsku sigurnost za mnoge erpe, ali s druge strane potakli su iseljavanje, ega prije nije bilo, te malo-po-malo uzrokovali slabljenje i gubitak plemenskog identiteta, posebno meu mladin erpama. Jak je yak, a njegova enka je nak. Dakle, esto uz put reklamirani yak cheese je glupost i la, ba ka i yak steak, odrezak za koji san prije objasnija da nije jakovski nego zapravo bivolji. Sir se moe zvat jedino nak cheese, jer je sir kravlji, a ne bikovski. Na jednome jedinome mistu di je stara erpani oglasila prodaju nak cheesea, odma san kupija veliki kus sira, jer smatran da kod kue i u inozemstvu triba podravat one koji znaju gramatiku. Nikad ne bi izija evape u evapari di reklamiraju "evapie" ili ak "evapie". A kako su nan nepismeni cjenici u kafiima, to bolje da ne spominjen. Jak i nak imaju potomke koji se skupno zovu yakbi. Jakova dica ne mogu se rasut sviton ka rakova dica, jer jak moe ivit samo na ekstremnoj visini, ali ka bizaran podatak zapamtija san ono ta mi je ispria Slovenac.

 Ve, Avstrijanci su doveli jakove kod sebe u Avstriju. Sad ima Jakova koji ive u visinama Alpa! Ve san puno puti spominja zobkije, ili kako ih erpe u originalu zovu zobkyok, a armantan je naziv mjeanca izmeu jaka i krave zom (enski zobki): to govedo zove se koyak. Za zadnji dil ove kratke disertacije o erpama u tri prie, moran jo spo-menit neke himalajske domae ivotinje. Prvo koze, ra. erpe su u tekin vrimenima razmiljali ka i ja, pa su forsirali koze. Njih su drale siromanije familje. Poznata erpaska poslovica tvrdi: "Konji su za pokazivanje, a koze su za ivot". Meutim, nakon ta su Khumbu proglasili nacionalnin parkon, poeja je veliki masakr koza. Uprava parka smatrala je kako su koze tetne za regene-raciju uma, pa su ih istirali iz podruja parka na nova stanita u divljini, di su sve do jedne pocrkale od njima nepoznatih otrovnih biljki. Bidna avlija skakala... Luda je pria o konjima, i o tome zato ih nema puno u Khumbuu. Uz jedan visoki prijevoj izmeu Khumbua i Tibeta postoji planina sa stinon koja nevjerojatno slii na konjsku glavu. Smatra se da je to boanstvo koje bi se razbisnilo kad bi vidilo konje koji se mue priko prijevoja. Iako na Tibetu ima puno konja, ba zbog toga oni nikad i nikako ne smiju i priko toga prijevoja doli u Khumbu. Prevelik je straj da bi se moglo uvridit boanstvo s konjskon glavon! Zato se samo jakovi koriste za prijenos robe priko prijelaza. Maka, koju ka ta znamo ostatak Nepala zove biralo, na Himalaji se naziva bermang. Maaka ima, ali sirotice ne ive dobro. Ja san ih vidija nekoliko uz put. Nepovjerljivo bie od ovika, jer nemaju dobrih iskustava, bie navikle na to da ih se kendaje nogon. Naime, na Himalaji se smrzavaju, a ne daju in u u kue, jer kradu meso, mliko, maslo i drugu spizu. Ponegdi ih ipak toleriraju i u kui, jer su dobre za lov na pantagane i mieve. Za cukar na kraju evo par naziva betija u erpaskon jeziku. 332 zzz... hebrang | 64 Recimo, triling nije pojam iz erpas-pokera, nego naziv za snjenu jarebicu. Leinar je lak, bubamara lami bu. Hrim kong kong je pauk, a zmija se zove rul. Neko bi reka snejks rulz. Najvie me ipak nasmija naziv za muvu zunzaru. Dakle, ona dosadna muva koja gnjavi i zunzi, zzz, zove se, virovali ili ne - hebrangl m Zato u Khumbuu ima malo konja? Zbog jedne udne stine...

333 t Teka, biblijska satrvenost: svratiste u Gorak Shepu 334 krepani gavrani Kad san vidija pet Austrijanaca koji su se poredali uz ponistru, uvatija me smij. Kunjali su s glavama poloenima na prsi, u savrenon poretku. Pravi krepani gavrani. Nadmono san gleda slabane esterajh-bijednike a onda uoija ameriku macu. Pivo sa Stipon na pet iljada sto metri. Drage itateljice, nemojte se smijat mome izgledu. Na visini ti otee glava Gorak Shep znai "Mrtvi gavrani". Ime zrai optimizmom Ri je o smrznutome jezerskon koritu, pokrivenon pijeskon, na 5150 metri, usrid himalajske jetijebine. Stine, led, depresivna atmosfera. Kamena pustinja. Zadnje prenoite prije Kala Pathara i Baznog logora. Isto ka Tukla & Lobuche, i Gorak Shep ima samo nekoliko kua, redon svratita za trekere, ali zabiljeen je na svim kartama, pa ga triba tretirat ka naselje. Dakle, potpuno je sigurno da je to najvie naseljeno misto di san bija i di u bit u ilome svome ivotu. U visini ekaju mrtvi gavrani. Na petsto metri nioj nadmorskoj visini mislija san da u i ja dovde nemono opruit kandice ka mrtvi grdelin, da u u najboljen sluaju gorko epat do Gorak Shepa, ali san se privarija. Umarira san u Gorak Shep totalno mono. Da su Stipe i Slovenac naredili strojevi korak, komanda bi bila izvrena bez pogovora. Jo me dra trijumf zbog toga ta san uspija uzjahat jaka, i piija san uzbrdo ka snjeni leopard. 336 krepani gavrani | 65

Prvi san od druine stiga do vrata svratita, pa ua unutra laganin, jastu- GorakShep, misto do astin korakon. Insajd je bilo ak dvi grupe trekera, Austrijanci i Amerikan- kojega se orko epa ci. Guva, uur. Kad san vidija pet Austrijanaca koji su se poredali uz ponistru, uvatija me smij. Kunjali su s glavama poloenima na prsi, svih pet u savrenon poretku. Teka, biblijska satrvenost. Pravi krepani gavrani. Nadmono san gleda slabane esterajh-bijednike svladane zamoron, gla-voboljon i visinon. Prije nekoliko uri jaha san jaka a sad, odma nakon ta uzmemo sobe i popijemo aj, polazin na Kala Pathar, na 5550 metri. Mlau i mene eka najvia toka putovanja. U drugome kantunu velike sredinje prostorije svratita natiskalo se petnaestak Amerikanaca. Ka i obino, govorili su preglasno i nametljivo. Ti Amerikanci su najnepristojniji ljudi na svitu. Bahati su ka i Englezi, ali En337 Izvrsni "yak cheese", zapravo sir od nakulje, koji smo Stipe i ja naruili da se imamo za im napit glezi su znaajno kulturniji od njih. Ako nita drugo, oni bar ne maltretiraju okolinu obinin razgovornin tonon od 90 decibela, ka ta to doslovce svaki put ine Ameri. Ni sad nisu razoarali. HEV JU SIN HENRI? O MAJ GAD, HAU BROUKEN HI IS! JEEE, MEN! HENRI DAZNT NOU VER HI IZ! HEJ, HENRI, VER AR VI NAU? Onda je Henry, nosata spodoba, diga glavu sa stola, iskesija se i promrmlja neto duhovito, pokazujui neunitivi ameriki duh. Yes, mi smo pravi momci, zajebajemo se na svoj raun. Pogled mi je skrenija na mladu Amerikanku uz ponistru. Poala, evo mace na pet iljada metri! I jo sidi na samome rubu ekipe, opor amerikih lajavaca nije zatitija enku. Iden joj uletit. Od jahanja jaka nadalje posta san novi ovik, hodaki stroj i surovi planinski osvaja. Stipe i Slovenac su na drugome kraju prostorije pregovarali sa erpon iz svratita, Dipendra je naruiva ajeve, a ja san mahnija Mlai neka on uzme klju sobe, da u ja do malo posli. Sija san do amerike mace, pa dva-tri minuta gleda u drugome pravcu, prema Austrijancima, da ne bi ispa previe zainteresiran.

Onda san malo vrtija glavon vamo-tamo, vrebajui momenat kad u joj uvatit pogled. Sve kolski. Kad se okrenila, ka fol san se zaudija i trznija obrvon, u stilu "koja zgodna cura!". Brzinon geparda pomaka san se skroz do nje, sugestivno je pogleda i pita: Vi ste odavde, iz Gorak Shepa? Nasmijala se. Po mome iskustvu, najgluplja i najbanalnija pitanja imaju najbolju prou kod cura. Ispali, brate, ta ti prvo padne na pamet, ne misli se! ta gluplje, to bolje, samo neto mlij. Ako si se curi svidija na prvi pogled, mo bit glup ka kurac ali nema veze, opet si poloija. Takoer prolaze i otrcani uleti. Uvik san ima najvie uspjeha kad bi curi reka: "Ajme, ti mi slii na neku glumicu, ekaj da se sitin na koju..." Amerikanki se, predvidljivo, svidilo blesavo pitanje, pa smo se upoznali. Stisla mi je ruku ka muko, valjda da dokae kako nije sluajno tu na Himalaji. Zvala se Jocelyn i tu je dola s Lennyjen, momkon, evo ovin ovde dekon, trein od nje. Zato Lenny nije sidija do svoje cure nego je pustija da je napadnu hrvatske snage? 338 krepani gavrani | 65 On je bija jedan od one dvojice koji su maloprije zajebavali umornog Henrvja. Ima je pjegice i izboena prednja dva zuba. Izgleda je ka apsolutni luzer. Mahnija mi je dobroudno priko stola. Vidija san da nema kruva kod Jocelvn, i da san miljama udaljen od seksa na pet iljada metri, pa san se diga i kulturno pozdravija nju, Lennvja i cili ameriki tim, God bless them. Na brzinu san, bez pitanja, snimija jednu fot-ku Jocelvnke, jer san ve tada zna da nee bit puno bijelih ena u ovome li-bru. Kasnije, kad san pregledava snimke, shvatija san da Jocelvn ustvari nije nikakva maca, nego zapravo poluakrap. enama nedostatak konkurencije puno pomae, to je neoboriva injenica. Generali su ve sili za svoj stol i naruili dvi pive, svaka po ak etristo rupija. Jebiga, nije lako dovde nosit gajbe. I ja u pivu! hrabro san proglasija. Ljudi moji, je li to mogue? Pijen alkohol na visini iznad pet iljada metri! Ako nema seksa, ima barenko pive. Smrtnici s austrijskog i amerikog stola, izmeu ostalih i Jocelvn, cirkali su ajie, sokie i vodicu, i gledali nas trojicu himalajskih vukova s neskrivenin respekton.

Tek kad san pregledava fotografije, shvatija san da Jocelvn nije nikakva maca, nego zapravo poluakrap. enama puno pomae nedostatak konkurencije 339 ante i njegova bukara Stipe za Antu Buana kae: "Upozna san ga jedanput na Mosoru, doaje iz Mravinaca skupa s bra-ton i velikon ekipon. Donija je teu punu spize i dvi demejane vina. I bukaru je ima sa sobom Bukara je bila drvena, drala je litru". Ante Buan i Stipe bili su najbolji prijatelji. Ne samo da su se zajedno penjali, nego su i izlazili vanka, u Omi, u kafi "Art", u "Labuda", iravali po Rivi... "Art" je bija kafi na Split 3, otvorija ga je Ivo Buljubai, pomorac. Kultni kafi. Pokojni kuvar Gama tamo je sprema carpaccia i namaze. Ante je bija godinu ili dvi mlai od mene pria Stipe: Bija je iz Mravinaca, a ja san ga esto posjeiva i upozna cilu njegovu obitelj. Ia bi tamo za Badnjak, a onda se to ka nije smilo slavit. Oni bi inili dipete, palili badnjak, dola bi milicija, pa bi Ante zapalija jo vei badnjak. Buan je bija ovik vrlo irok, naitan, a uz to i hrvatski orijentiran, ta u ono doba Stipi, sam priznaje, i nije bilo ba primarno, jer je bija okupiran vrhovima. Obojica su itali filozofiju, beletristiku... Stipin prijatelj iz Mravinaca puno je pazija na narodne obiaje. Ima je jednu svoju bukaru koju je nosija svuda sa sobon, i iz koje je pija bevandu. ak smo i na Manaslu nosili tu bukaru. Inae, sa sobon smo tamo onili 280 litri vina, a za vrime ekspedicije razbilo nan se samo pet-est boca. I erpe su pili dalmatinsko vino! Sreko Gregov i Ante bili su kolovoe za smij i spizu. Ili su za tim da hrana bude ta originalnija. Kobasice za Manaslu, recimo, radili smo u Buanovoj kui. Specijalne kobasice koje smo radili s manje papra, da budu pogodne za Himalaju. Ante Buan (s oalama i bradon) u svome elementu Za Manaslu se mosoraka ekspedicija vrlo ozbiljno pripremala. Izmeu ostalog, u zimu prije Manaslua organizirali su jednu malu ekspediciju na Prenj u Bosni. Bila je zima, i gore na iljadu i po metri palo je puno sniga.

 Prijeili smo neku padinu, nas petnaestak, i u jednome momentu odlomili smo lavinu. Bilo nas je devet u lavini, letili smo doli dvista ili trista metri, i to priko nekih stina od trideset metri. Jedan od nas nosija je veliki paket jaja, govorin o dvista jaja. Sve je to palo doli skupa s njin i samo su se dva-tri jaja razbila, ta je bilo pravo udo. Stipe je tu zasta, zamislija se i doda: U neku ruku ta situacija s lavinon bila nan je neka vrsta upozorenja za Manaslu. Znamen tragedije. Ali lako je posli bit pametan... Buan je po struci bija inenjer elektrotehnike, studira je u Splitu, ali Stipe se tono ne sia je li zavrija ili bija pri kraju fakulteta. Dugo je studira, uglavnon. Volija je iza vanka, bilo mu je misto doli na dnu Pjace, u ona doba kad se cila mladost skupljala na Pjaci i tono se znalo di ko stoji. 342 ante i njegova bukara | 65a Upozna san ga jedanput na Mosoru, doa je iz Mravinaca skupa s bra-ton i velikon ekipon. Donija je teu punu spize i dvi demejane vina. Tako smo se upoznali. I bukaru je ima sa sobon. Bukara je bila drvena, drala je litru. Mislin da je ta bukara sad u Sreka Gregova, nian siguran. Buan je vozija starog spaeka koji su svi, sia se Stipe, godinu dana sastavljali i piturali u boju trule vinje. Taj spaek i moj Renault 4 bili su terenci kakvih danas vie nema. Ovi dananji terenci nisu ni jedan posto terena utili ka ti nai. Nekad bi ili s njegovin auton, nekad s mojin, kako kad. U ekipi su postojale dvi pivake klape. Jedna je bila prava klapa, pa su je i zvali klapa "Prava", sastavljena od pivaa meu kojima su neki nastupali u splitskon teatru. U toj su klapi bili Ozren Bakoti-Bako, Boris Sirievi-Si-re, Ivo Kaliterna-Kale, Joko Grelj... Zaista su dobro pivali, ali bi nas utlaili, nikad stat s pismon. To je bilo nemogue za izdrat, pa smo za kontru mi ostali osnovali klapu "JarEkipa iz klape "Jarpa" ovi put, srion, nisu pivali 343 pa"! U "Jarpi" smo bili ja, Zoran Biljakovi-Coto, zatim Buan, veselo srce te ekipe... pa onda Gregov, koji je s Buanon bija jo bolji prijatelj od mene. E, Gregov je isto slabo piva, po sluhu je spada u nau klapu. Pivali smo malo ali katastrofalno, vie je to bilo neto na galamu.

Zanimljivi pivaki dvoboji izmeu dvi vesele planinarske klape uglavnon su se odravali na Mosoru. Svi bi doli u planinarski dom, di bi i prispavali. Domar je bija Duje Gruica, a tu je bila i njegova ena Ana. To su bili otac i mater od pira, sadanjeg domara. Manekenka Ana Gruica, unuka od Duje i er od pira, koja je ime dobila po babi Ani, mosorskoj lavici, ditinjstvo je provela u planinarskon domu na Mosoru. Familja ima tradiciju uvara Mosora. Onda je u Splitu bilo jo izvrsnih penjaa i penjaica, ovi mladi danas ne mogu se mirit s naon generacijon, ma ni izdaleka. Sjajan je bija Edo Re-telj, i u Alpama i u Himalaji. Pa Ana Maar. Dugo vrimena je bila najbolja penjaica u bivoj Jugoslaviji. Penjala je junu stranu Anapurne, Vrh komunizma u Pamiru, Alpe... Bila je tajnica u bivoj "Jugoplastici". Udana je, ima sina. U to doba bila je u samome vrhu ta se Splita tie, ak uspjenija od Ede, ali posli ju je Edo prestiga... Posebna pria, pri kojoj se Stipi odma na usne navue osmijeh, svakako je Gorazd Bara zvani "Tesla". Nadimak je dobija tako staje popravlja neiji motor, pa je spojija struju i sve sprija. Izgorija cili motor. Otada su ga svi zvali "Tesla". Otac mu je bija vojno lice, mater Slovenka. Nabijen, velt, u mladosti je oboava motore. Prijatelj mu je bija Denis-Dena Doki, uveni motorist, koji se hvalija time da je u jednoj oi prema Omiu struga reinon po tleju. Gorazd je uvik bija sjajan penja, ali poseban tip. Dogovorili bismo se za i penjat, on ne doe na dogovor. Onda san shvatija da triba i po njega, dignit ga iz postelje i skupa s njim trait opremu. Doma mu je bija rusvaj. Opreme je bila posvuda. Ispod sua u sudoperu, ispod kreveta, u upi... Meutim, koliko je bija neredan u obinome ivotu, toliko je ka penja bija odlino organiziran. Gorazd je vjeno ima panjulet u ustima, i govorija je onin sporin batal-skin govoron, "brale, lako emo". Danas ima svoj tand u Podrume (Dioklecijanove, op. a.) i prodaje ine iz Nepala. Doe u Nepal na tri miseca, bude cilo lito, onda donese vriu suvenira i prodaje ih u Podrumima i jo negdi. Putuje po Nepalu, odradi koji treking od mista do mista. Malo putuje, malo se zajebaje. ante i njegova bukara | 65a ante i njegova bukara | 65a Kad je Gorazdova ena bila nosea, krenila je u Nepal s trbujon do zuba. Govorili su joj ljudi: "Marijana, kako e tako u avion?

Nee te pustit!". Ona in je odgovarala: "Ma nema veze, iman ja jo misec i po". A tamo je ostala misec dana. Kad je iz Katmandua krenila nazad, nisu joj isprva tili dat da ue u avion, ali ih je nekako namolila. Sve molbe, meutim, nisu pomogle na presjedanju, u bangladekoj Dhaki. Nisu je tili pustit dalje. Na kraju je bila prisiljena rodit u Bangladeu, u bolnici u Dhaki. Goraz-dov sin tako ima nadimak Bangla, jer se rodija u Bangladeu. Kad mu triba rodni list, mora i u Banglade. Cila ta ekipa i danas je vezana za planine, ali malo ko se jo penje kae Stipe: Edo se penje, ja, Ana jo malo... neki su vezani za Gorsku slubu spaavanja, ali u alpinizmu nas je ostalo svega nekoliko. Uglavnon smo svi i tada bili lanovi GSS-a... E, ekaj, vidi, Ana nije bila lanica. enske tada nismo primali u GSS. Di' ensku u GSS? Bilo je tu i mukog ovi-nizma, priznajen... 347 lice mrtvog prijatelja Sreku Gregovu je spasilo ivot to staje zaosta. Sve je vidija svojin oima. Gleda je kako mu prijatelje, Antu i Nejca, odnosi lavina. Viki je odma javija u bazu ta se dogaa. U meuvrimenu sve se zadimilo od sniga. Nejca i Ante vie nije bilo. Taj Manaslu '83 na kraju je ispa teka tuga. A poelo je sjajno. Ekipa se meusobno izvanredno slagala. Stipe je pozva i dva Slovenca, i to kakva Slovenca: Vikija Groelja i Nejca Zaplotnika. Voa je bija Vinko Maroevi-Mrva, koji je ima vie iskustva od Stipe u organizaciji i prikupljanju love. Stipe je bija komandant na terenu. Ekspedicija na Manaslu, uz svu silu veseljaka, zajebanata i batala, poput Ante Buana, Gorazda Baraa-Tesle i ostalih, najvie je anegdota stvorila na raun nedavno preminulog Gordana Frania-Fute, kultnog splitskog lika, pionira radioamaterstva, kabelskih televizija i slinih vizionarskih pothvata. Stipe pria: Poveli smo Futu i Toma Dugea da bismo poboljali komunikaciju unutar ekspedicije, a ako zatriba i da se moemo kome obratit za pomo. Nismo ni slutili da e nan naposljetku poziv u pomo itekako tribat. Futu je inae u Splitu svako zna, a Duge je jedan od najboljih hrvatskih

Buan nije bija radioamatera. Njih dvojica su sami predloili da se prikljue ekspediciji, 350 lice mrtvog prijatelja | 67 improvizacijama, nije ima savreno tehniko znanje, pa su se esto dogaale degracije. Gurnija bi kacavidu u radiostanicu, i sve bi izgorilo. Svata se s njin moglo vidit i ut. Izgorija je sve kazetofone i magnetofone, ostaje zadnji moj kazetofon na kojemu san slua muziku. Onda je doa meni, da mogu li mu ga posudit. Odluno san reka: "Ne!" Sve je ilo kroz smij i zajebanciju, dalmatinsko vino, bukaru i Futine ou-programe, dok nije doa taj strani momenat. Ja san bija blizu atora kad se to dogodilo. Cila situacija bila je udna. Osjetija san nesriu u zraku. Prije nego ta je Vikijev glas kroz zvunik javi-ja da se dogodilo zlo, ja san zna da neto nije u redu. Za vrime dok je Stipe bija u logoru, Nejc Zaplotnik, Ante Buan i Sreko Gregov ili su prema stini, ali jo nisu bili uli u stinu. Dok su jo bili na padini, s ledenjaka s live strane grunila je lavina. Sreko je bija zaosta za Bu-anon i Zaplotnikon. Je li osta iza da bi prominija majicu, ili je bija sporiji od ove dvojice, to ne znan. Nejc je bija vjerojatno najbolji penja u iloj ekspediciji, ali i Buan Kultni splitski lik Gordan Frani-Futa, junakveine anegdota vezanih za ekspediciju Manaslu 83. Naalost, umra u srpnju 2009. 351 Mrtvoga Zaplotnika nisu mogli zakopat namistudije strada, jer bi otplovija doli s ledon. Morali su do do zemlje da ga zakopaju u vrsto. Dva dana su ga nosili je bija fantastian, moga se drat s njin. Bilo kako bilo, Sreku je spasilo ivot to ta je zaosta. Sve je vidija svojin oima. Gleda je kako mu prijatelje odnosi lavina. Viki je, s druge strane, sve vidija odozgo iz stine, on i Edo Reteli sputali su se doli. Kad je krenila lavina, Viki je odma javija u bazu ta se dogaa. U meuvrimenu sve se zadimilo od sniga. Nejca i Ante vie nije bilo. Sreka je dobro ugruvalo, bila mu je i kima povriena. Onda su zvali helikopter. Stipe se i danas udi kako je u toj panici Futa, smotan kakav je bija, iz prve uspija uspostavit vezu s helikopteron koji je taman letija iz Pokhare u Katmandu.

 Helikopter je doletija relativno brzo, uzeja Sreka i doktora ekspedicije. Nismo bili sigurni ta je sa Srekon. Kad su odletili, obuzeja nas je teak oaj. Jebiga, dva mrtva i jedan ranjeni, uasna situacija. I nije poginija bilo ko. Buan mije bija jedan od najboljih prijatelja, a Nejca san posli Everesta i Lhotsea doivljava ka brata. Najvei mogui ok. Dva prijatelja, ne zna koji je drai... lice mrtvog prijatelja ] 67 Buanovo tilo nisu nali, led ga je odnija i sakrija. Zaplotnikovo tilo jesu. Bilo je uasno teko gledat lice mrtvog prijatelja. Nisu ga mogli tamo zakopat, jer bi otplovija doli s ledon. Morali su do do zemlje da ga zakopaju u vrsto. Dva dana smo nosili mrtvo tilo naega Nejca. I napokon ga zakopali u zemlju. Sloili smo se da ga nema smisla prebacivat doma. ena mu je posli dola na misto di je grob. I ona je zakljuila, ka i svi mi, da je bolje da poiva tamo, pod planinon koju je volija. U to se vrime ni teoretski nije moglo helikopteron pribacit tilo poginulog penjaa. Za razliku od danas, tada nije bilo privatnih helikoptera, nego samo vojnih. A vojska nije tila nosit mrtvace. Nejcova Mojca posli se opet udala, zapravo ne znan je li se slubeno udala, ali ivi s penjaen, inae Nejcovin prijateljem Toma Jamnik se zove, nadimak mu je Miko, znan ovika odlino iz ekspedicije na K2, a na Everestu je 353 NejcZaplotnik, ikona slovenskog himalajizma: udovica mu Mojca danas ivi s njegovin kolegon jamnikom 354 lice mrtvog prijatelja | 67 bija zaduen za transport. S Nejcon je Mojca imala tri sina, jedan se zva Nejc, ini mi se najmlai, a jedan se naalost ubija, ima je problema sa shizofrenijom.. Kad je na Slovenac s Nejcovon udovicon Mojcon prije par godina ia obi misto tragedije, s uenjen je zakljuija da se ledenjak umirija, skroz izravna, i da ne priti vie apsolutno nikakva opasnost od njega. Ironija sudbine. Ekspedicija je na Manaslu krenila u krivo vrime, zatekli su se na kri-von mistu, sve je bilo krivo. Jebena sria, reka je Stipe. Zna povjerija mi je kad je Messner osvojija Manaslu, isto su mu poginila dva ovika. Gori visoko pri vrhu jedan je zaluta, drugi ga ia trait, i oba su se izgubila. Ali drugo je kad uje za tako neto, a drugo kad to do-ivi, kad gleda bijelo lice i

sklopljene oi svoga mrtvog penjakog brata. Mi smo svi bili u tekoj depresiji. "Neemo vie nikad i u planine". "Gotovo je s Himalajon". Ali onda smo posli priali o tome i zakljuili da je lijek samo jedan. Popet se na Manaslu. I ili smo sljedee godine. Mala, tuna ekspedicija. Samo Edo Retelj, Viki, Ale Kunaver i ja. I popeli smo se, Viki i ja, s mislima na nae mrtve prijatelje. Posli je Stipe osta u kontaktu s Buanovon familjon. Danas Anti vie ni roditelji nisu ivi, prvo je umra aa, a posli njega i mater, Estera. Toliko ih je uasno pogodila smrt sina, da se od toga oka nikad nisu oporavili, do smrti su bili skrhani od tuge. Stipe se jo via s braton, kojega je upozna skupa s Anton, onih davnih dana na Mosoru, uz pismu i bukaru. Ante je bija ovik, pravi ovik tekin glason govori Stipe: Roeni voa, a uz to stvoren za veselje i alu. Malo je takvih. Nesritni Buan za sobon je ostavija i curu Mandinu. Bila je lipa i zgodna o^gove lipe "a ka cura, a takva je i danas. Stipe je ponekad vidi u gradu. Nije se udavala. cure Mandine 355 356 zagrljaj na crnoj stini Gleda san najviu planinu svita. Everest je bija tu, doslovce isprid mene. Ma vidi staje lip! Skupilo mi se neto u grlu. Mora san re Stipi dvi rii, zahvalit mu se ta mi je pruija ovo velianstveno iskustvo. Zagrlili smo jedan drugoga, skoro mije suza kanila. 357 Himalajski Kvisko: 5050 puta dva je, ekaj... 10100 metri! Novi svjetski rekord! Pogleda san visoko gore. Kala Pathar, zloslutna Crna stina, pritila mi je ispruenin kamenin prston. Krajolik je bija oajan. Grozno crno kamenje, totalno sablasno. A s druge strane, iza naih lea, sve puno bjeline i lipote. S Kala Pathara prua se najlipi mogui pogled na Everest. Kontrast crnoga i biloga. Stipe je ia prvi, vrlo polako, da bi ja to uope moga pratit. Vrh se vidija ka na dlanu ali, upozorija me: To samo tako izgleda. ini ti se ka da e sti za pet minuti, ali ima jo dobru uru i po penjanja. Zato san odluija da vie uope neu gledat prema gori. Smislija san sistem: pratit u samo Stipine pete i brojat njegove korake, od jedan do dvista. Tako e mi bre pro vrime i do u do vrha zaas.

Jedan, dva, tri, pet, sto, dvista... izbrojija san ak osan tih dvistotica i tek onda sebi dopustija pogled prema vrhu. Izgledalo je ka da smo ve tu, oekiva san jo maksimalno sto koraka pa da Stipe proglasi kako smo stigli. Ali ne. Tribalo je brojat jo ak pet puta do dvista! Shvatija san na osobnome primjeru kako se Stipe osjea onda kad se drugi put penja na Everest. Vrh je naizgled tu, a nikako do do njega. Krklja san vapei za arjon, i slomljeno nabada dravin koracima naprid, ka invalidna aplja, ka olovni vojnik s jednon nogon. ekaj, ta je ono falilo olovnome vojniku? Noga ili ruka? U nemiloj agoniji shvatija san da smo napokon stigli blizu vrnoga kamena. Kala Pathar. Crni Petar? Mantalo mi se, ivali su mi svitlaci prid oima, a to nije bilo bezopasno, jer je ovde jedan pogrean korak moga imat smrtonosne posljedice. ak i naizgled logian korak moga je bit fatalan ako bi se, primjerice, ugazilo na krivi kamen koji bi se nezgodno pomaka ili odronija. A ja vie kurca nian vidija, a kamoli je li idui kamen stabilan ili nije. Ajme, Stipe! Otili smo na drugi vrh, oni malo nii! Eno tamo priko pravoga! prvi je zabunu opazija Mlado. Stipe se nasmija: A nita, morat emo se jo malo penjat! Slua san ta govore. Jel me zajebaju? Ne, to je istina. Oni vrhunac tamo stvarno je vii od ovoga. Obuzeja me apsolutni oaj. Ne mogu vie, ne mogu. Mrtav umoran, samo san promrsija: Ja na drugi vrh ne iden. Zadovoljit u se ovin Mini Patharon. Kad me vidija onako slomljenoga, Stipe je shvatija da se ne alin, pa je onda predloija: 358 zagrljaj na crnoj stini | 68 Dobro, idemo priko ovoga grebena, mi emo se popet, a ti priekaj. Ali teta, sad si tako blizu... I zbilja, dok san tetura grebenon priko crnih stina, pogled mi je bia prema vrhu ukraenon brojnin budistikin zastavicama. Ajde dobro, odradit u jo tih trista metri proglasija san, na ta se tipan razveselija. Prvi je gore stiga Mladen i poljubija kamen na vrhu planine, za njin Stipe. Zadra se, jer je u zadnjih stotinjak metri sreja nekoga mlaeg ovika, koji je bija s lipon, plavokoson curon. I oni su se penjali na Kala Pathar. Inae, to su bile jedine dvi osobe koje smo toga dana sreli na planini. Stipe je momka prvo prodorno gleda, a onda je skoija na kamen do njega i oslovija ga: Hej, Dejv, ju rimember mi?

 Vot?... Vejt, o maj gad... Stipi!? Je, to je bija Dave, ameriki avanturist kojega je Stipe upozna nigdi drug-di nego na - Antarktici. Jebate, meu kakvu san ekipu upa! Stipe me upozna s Daveon. Reka san "najs tu mit ju" i dozna da Dave i cura posli ovoga idu u uspon na Everest. Ajde, lipo, puno srie, pazite jedno na drugo. Neto san trtlja, nian uope zna ta govorin. Vrapi koji me bez straja doa oba dok san mrtav sidija u stini na vrhu: srce mi je tuklo bre nego njemu... 40*** 359 Stipe je uglavija kameru u stinu tako da se iza vidi Everest, pa snimija prilog za Dnevnik 36O zagrljaj na crnoj stini | 68 Zadnji metri bili su najtei, jer je tribalo priskakat sa stine na stinu, ka divokoza. Nakon Mlae i Stipe do vrha san doskakuta i ja, avlije skakalo, potpuno lud, ta od umora, ta od visine. Pravo udo kako se nian strmo-pizdija u dubinu pod Kala Patharon. Jo dva posrtanja i spaavanja pomou tapova, i napokon san bija tu, na vrhu. Na 5550 metri. Skroz san se uspravija, pa u euforiji cota po vrnin sti-nama. Moji su suputnici poeli vikat na mene i u panici me povukli prema doli, legli me na stinu. Nian odma shvatija ta san sad falija. Jesi lud, ne smi to! uzruja se Stipe: Da si izgubija ravnoteu, vie te niko ne bi moga zaustavit, skotrlja bi se niz ove kamenine doli i razbija ka boca! Zatim san sidija u stini na vrhu, dok je Stipe neto snima, a Mladen skuplja kamenje za uspomenu. Do noge mi je sletija vrapi, pa san ga promatra, dok mi je srce tuklo u grlu, ka ljudskon vrapcu. Za otprilike dvadeset minuti doa san sebi, vratija se meu ive. Na vrhu Kala Pathara, s blistavin pogledon na Mount Everest. Gleda san najviu planinu svita. Everest je bija tu, doslovce isprid mene. Ma vidi ta je lip, ka u librima! S nae strane vidija se ba oni strahotni Zapadni greben. Zadnji ovik koji se po njemu uspija popet, prije tono trideset godina, sad je bija samo korak od mene. Neopisivo & neprocjenjivo.

Skupilo mi se neto u grlu. Mora san re Stipi dvi rii, zahvalit mu se ta mi je pruija ovo velianstveno iskustvo. Zagrlili smo jedan drugoga, skoro mi je suza kanila. On me potapa po ramenima. Taj e mi zagrljaj na vrhu Kala Pathara zauvik ostat jedan od najdraih ivotnih trenutaka. Mount Everest izbliza: u prvome planu grozomorni Zapadni greben po kojemu s& zadnji na svitu popeja momakJz-Zavojana Vrte Se ZVizde | "Poa san jedan korak, ali kako je bija mrak, ugazija san u prazno. Mahinalno san krenija zabit cepin, meutim cepina vie nian ima. Klizin, padan, noge odletile u zrak. Vrtile su se zvide i pomislija san... gotovo!" U jednome dvoritu u Katmanduu, posli veere pod zvizdama, uz bocu pive slua san Stipu kako naoj mladoj penjaici, lipoj plavuici koja ga je pobono sluala, pria o tome kako su mu se iste te zvide vrtile nad glavon, a on se oprata sa ivoton. Bija je to Everest, drugi put. Lud od umora i bez kisika, muen halucinacijama, sputa san se prema Logoru 4 maksimalno pravilno, kolski, lien okrenut prema padini, da se ne bi sluajno kliznija. Ima jo trikova kako poveat sigurnost. Naprimjer, korak po korak ubada picevima od dereza i picon od cepina, po istome principu. Uvik su tri toke ubodene, sigurne, a jednu trai. Napredova je sporo, no je odavno pala. Onako bez kisika, iscrpljen, vata je arju ka glamac. Malo se odmorija i onda poa prema doli, i u tome momentu shvatija da mu je cepin osta petnaestak metri visoije. Reka san sam sebi, ma neu se ni vraat, ko ga ljivi, na u neki rezervni u logoru. Poa san jedan korak, ali kako je bija mrak, ugazija san u prazno. Mahinalno san krenija zabit cepin, meutim cepina vie nian ima. Klizin, padan, noge odletile u zrak. Nian osjetija neku posebnu paniku, nema ta. Vrtile su se zvide i pomislija san... gotovo. Mogu past u provaliju na livu stranu, u Kinu, ili na desnu, u Nepal, u oba sluaja nema mi pomoi. Odjedanput su zvide stale. Spas! Stipe se okrenija i pogleda oko sebe. Prvo ta je vidija bija je - mrtvac. Lice mrtvog ovika, prekriveno komadiima leda, bilo je okrenuto prema njemu.

 Mislin ak da znan koji je to bija mrtvac. Moj prijatelj Yogendra Thapa, Nepalac, radija je u policiji. Prije nekoga vrimena nesta je tu negdi. Po odjei mi se ini da je to bija on. Nakon ta se udesno stombula niz strminu a da nije upa u provaliju, Stipe se zaustavija u neposrednoj blizini atora. Makedonac Borce ak je vidija njegov pad, i nije moga virovat da se Stipe uspija sritno kapulat. Kako san se zaustavija? Ne znan ni ja, neman pojma. Bilo je to jedan naprema tisuu. Jedan da u preivit, tisuu da u poginit. Najopasnija situacija u kojoj san se ikada zateka. Bija san siguran da me vie nema, spasilo me samo Boje provienje... Te 1989. Makedonci su organizirali ekspediciju na Everest. Voa je bija Jovan Popovski. Budui da na Slovenac nije bija na vrhu 1979. godine, molija je Jovana bi li on moga i s njima. Makedonci su, naravno, bili sritni ta in se po-nudija takav as. Onda je Slovenac zva Stipu i stari tandem opet je bija u sedlu. Dva generala uzeli su dozvole za Lhotse na svoj raun i isplanirali da e se, ako bude vrimena i mogunosti, moda popet i na Everest. Slovenac se junaki popeja na Lhotse, a Stipu su zeble noge i nije mu se dalo. Pripa se da mu se ne smrznu prsti. Doeka je Slovenca u silazu i po-moga mu se spustit do logora. Slovenac, slomljen od uspona i nevrimena na vrhu, kasnije je reka kako mu se inilo, kad je vidija Stipu, da mu se ramena zatitniki ire priko cile sjeverne padine Lhotsea, ka da rastu da ga spase ako on sluajno popuzne. Posli, na putu prema vrhu Everesta, Stipu je najvie brinija Ledeni slap, prijelomnica ledenjaka Khumbu, koji nastaje u zapadnoj uvali. Uvalu ine padina Everesta na sjeveru, Lhotsea na zapadu i Nuptsea na jugu. Na padinama tih grandioznih planina skoro svaki dan skupljaju se goleme koliine sniga koje polako klize niz strme stine i hrane ledenjak Khumbu. Ledenjak lagano, centimetar na dan, klizi prema doli i na kraju uvale se lomi, stvarajui Ledeni slap. Sam slap poinje ogromnin pukotinama u gornjemu dilu. Led klizi nanie i stvara serake, ledene tornjeve, naslagane bez reda i esto sa slabin osloncen. Te divovske sante leda znaju padat bez pravila i stvaraju kaos. Rue se ka minirani neboderi i zatrpavaju pritom sve ta in je na putu. Stupanj opasnosti na Everestu ovisi o broju prelazaka kroz Ledeni slap. Teko je tuda pro, jer triba primostit iroke, i po sto metri duboke ledenja-ke pukotine, te zaobi velike serake.

vrte se zvide | 69 Meutim, sve su proli bez problema, te usprkos ladnoi i loemu vrime-nu strelovito napredovali, za razliku od drugih penjaa koji su redon odustajali. To je izazvalo ljubomoru efova amerike ekspedicije, koji nisu mogli prihvatit injenicu da njihove zvijezde ka Rob Hali, Scott Fischer i Peter Hillarv (Edmundov sin), zaostaju za tamo nekin Balkancima. Voa ekspedicije, poznati Alan Burgess, govorija je za Stipu i Slovenca da su ludi, opasni, da smetaju drugima, ak da bacaju kamenje na lanove drugih ekspedicija! Isprva nian to moga razumit slee ramenima Stipe. Ali, posli san donekle shvatija. Burgessu je vrh izmica, i to po ko zna koji put, jer je na Everest neuspjeno juria i prijanjih godina. Ekspedicija je bila komercijalna i puno je kotala njihove pridruene lanove. Dvojica veana platili su sto iljada dolara, duplo vie nego ta su kotale naa i makedonska ekspedicija zajedno! Lipa plavokosa penjaica Iris iz Rijeke (to nije Darijina sestra, nego druga Iris!) koja je na veeri u Katmanduu paljivo sluala Stipine savjete 365 Zato su Amerikanci bili bisni i zabrinuti. Kako objasnit lanovima tima injenicu da su se Stipe i Slovenac, praeni Makedoncima, munjevito popeli do mista di oni nikako nisu uspijevali sti? Vitar je polako slabija i obeava lip sutranji dan. Mala ekspedicija bila je ushiena. Cilo vrime ponavljali su jedan drugome izreku Miljenka Smoje: "Straj nas je koliko smo pametni!". Bili su u Logoru 4 na negostoljubivon kamenjaru Junog sedla. Kraj atora nali su vriu za spavanje u koju je dopola bilo umotano neije mrtvo tilo. Digli su se u jedan sat posli ponoi 10. svibnja. Nema teega momenta za himalajca od onoga kad se izvue iz tople vrie za spavanje i zapone pripreme za uspon. Poeli smo topit snig za aj. oviku na Himalaji triba puno tekuine, tri puta vie nego u dolini. Ritka arja usporava protok krvi, pa dolazi do ozeblina i tromboze. Zato triba ta vie pit. Krenili su u tri ure posli ponoi. Put su osvitljavali eonin lampama. Kisik je ita iz ventila namitenih za dodavanje dvi litre u minuti.

 Dil lica i oiju iznad maske pokrivale su mi skijake oale koje su imale dvostruka stakla, da se ne zamagle. Priko svega ima san kapuljau od jakete ispunjenu paperjen. Iako su i rukavice bile paperjaste, ruke su mi zeble. Na nogama san ima posebne, iznimno lagane cipele, izraene od umjetnih materijala, priko kojih su jo bile zatitne navlake. Nosija san dva para vunenih biava, a noge san namaza antireumatskon mau. Uza sve to utija san ladnou na nogama... Od penjake opreme ima je samo dereze na nogama i cepin u ruci. Ruksak je teija vie od dvadeset kili, jer je u njemu dra dvi boce kisika, 16-milimetar-sku filmsku kameru, tri role filma, dva fotoaparata i neto okolade i bombona. Prvi je padinon iznad Junog sedla zagrabija Slovenac. Nakon stotinjak metri vodstvo je preuzeja Stipe. Tu su bili jo Makedonac Dimitar Ilievski, te erpe Sonam i Agiva. Drugi Makedonac Borce je osta u Logoru 4, jer se nije utija dobro. Iako je u poetku snig bija dobar za penjanje, sporo su napredovali u strmoj padini. Nisu bili navezani, nego su se penjali svaki za sebe, ta je bilo najbre i najsigurnije za cilu skupinu. Svi smo bili iskusni himalajci, raunajui i Ilievskog, koji se 1986. ka lan makedonske ekspedicije penja na Manaslu. Svitanje nas je zateklo na grebenu, na mistu di su prijanje ekspedicije postavile Logor 5. Niko nije bija isprid nas, nije bilo uadi ka danas... 366 vrte se zvide | 69 Stipe je vie puti mora zastajat i ekat Slovenca i ostale, kojima je tee ilo. ta se sunce vie dizalo, bilo je toplije. Tek oko dvi ure popodne popeli su se na greben ispod Junog vrha. Pogled je bija spektakularan. Divovski vrhovi Makalu i Kangchenjunga, Tibet ka na dlanu. Jo samo etristo metri do vrha. Snig je bija dubok, upadali smo do kolina. erpe su stali. Rekli su nan: "Ako ete vi prtit, onda idemo. Ako neete, idemo nazad". To nas je natiralo da jo jae zapnemo. ta u, prtija san duboki snig. Strmina me iznenadila, oekiva san laki teren. Nakon dvista metri san izduija. Vodstvo je preuzeja Ilievski i tako dokaza da je pravi himalajac, ravan ostalima. Slovenac je u tome momentu bija zaosta, ima je neki problem s kisikon. Nakon pedesetak metri koje je junaki odradija Makedonac, stupili su na scenu odmorni erpe i prtili sve do Junog vrha, koji je tono sto metri nii od pravoga.

Tu pod vrhon Stipe je potroija zadnju kap kisika. erpa Sonam odma mu je ponudija svoju rezervnu bocu. Stipe ju je namontira i nastavija novon forcon. Zadnjih sto metri vie nije bilo dubokoga sniga, samo otri nazubljeni greben sa strmin dilon, zvanin Hillarv Step. Kad se Stipe nekako uspija po-pet uz Hillarv Step, okomitu granitnu stinu od dvadeset metri, pomislija je: "Evo, sad e vrh!" Ali im bi se popeja na vrh koji je bija vidija, ugleda bi jo vii. I tako nekoliko puti. Mislija san, onako satran od umora, da me neko zajebaje. Na kraju je vidija Sonama kako uzbueno mae. Ostalo mi je samo petnaestak metri do njega. Bija san ushien, gotovo san plaka. Nakon deset godina opet san tu! Zadnjih deset metri san gotovo u sprintu potra uzbrdo, Sonam je poeja mahat da stanen, pomislija je da san poludija. To je jako opasno, zna, ako se uspravi pa se recimo oklizne, u padu se ne mo zaustavit... 367 Dirnitar llievsl'.i: prvi 'kedonaciiia Mount odime, dime! Posli je niko drugi nego uveni Scott Fischer vidija mrtvaca koji je po svoj prilici bija llievski. Nalazija se u bonome poloaju, zgren, glava mu je bila uz kolina. Najvjerojatnije se umorija, sija, pa vie nije moga ustat. Samo je zaspa i privrnija se. Doeka ga je iroki Sonamov zagrljaj. Na vrhu je. Najviemu na svitu. Dalmatinac. Drugi put! Niti jednome Europljaninu tako neto jo nije uspi-lo: popeja se na vrh priko dva grebena, Zapadnog i Junog. U tome momentu Stipe je ugleda Slovenca, sto metri ispod, na Junom vrhu. Ia je polako jer mu je nestalo kisika. Ve je bilo 17.30, kasna ura, umor, iscrpljenost. Svejedno je zavladalo ope veselje kad su uskoro na vrh stigli Agiva i llievski. Niko onda nije slutija ta e se dogodit samo nekoliko uri kasnije. Na vrhu je bilo lipo, ali nemilo ladno. Stipe je pokua neto snimit filmskom kameron, meutim ona se jedva pokrenila. Vrtila se slabo, ali ipak je ostalo neto snimljeno. Ispuca je nekoliko fotografija i ia zaminit film. Gole su mu se ruke poele smrzavat. Odusta je, valjalo je biat. Dime, idemo doli! reka je. Odime! uzvratija je Dime na makedonskome. Stipe je pomislija: "Bidan Viki, nema mu pomoi, propustit e vrh i ovi put". Izvadija je praznu bocu kisika i poloija je na vrh. U

tome momentu na snigu je sinja runi sat. Kineski. Strpa ga je u dep i krenija za Makedoncen. Stipe jo ima taj sat, posli je ak i proradija. Na vrhu Hillarv Stepa susreli su Slovenca. Kasno je, brzo e mrak! reka mu je Stipe. Pokuat u se popet, malo mi e manjka odgovorija je Slovenac. Ali, Viki, mislin da ti to nije pametno. Kasno je! Znam, ali ta u sad kad sam tako blizu? Dok se Stipe zadra sa Slovencen, Dime je odmaglija velikon brzinon. Stipe mu je viknija da ga eka i ovi ga je zaista prieka na Junome vrhu, pomoga mu popravit lampu, pa opet uteka. Jednostavno ga nian moga slidit. Opet san vika, ta san glasnije moga, neka me prieka, ali nije me uja. Zadnji put san vidija njegovo svitlo na mistu di je tribalo pri greben i poet se sputat ledenon strminon do Junog sedla. Ima san opet problema s eonon lampon. Pala je no. Istin bezbrojnin pokretima cepinon i derezama Stipe je gotovo napamet silazija strmon zasnjeenon stinon, ka stroj. Gleda je samo krug svitla u mraku, koji je bacala lampa ta ju je ipak uspija ponovo popravit. Poela mu je poputat veza sa stvarnou, krenile su halucinacije. Tilo mu je gubilo teinu, inilo mu se da moe poletit. A bija je sam u stini. Sija je i malo mu se razbistrilo, ali nakon pedesetak metri opet mu je poela nestajat stvarnost. Nekako san se presta brinit. Razmilja san bi li lega. Neko e sad do kod mene i razapet ator. Unutra pijen aj, tono san mu moga outit okus. Tu je i topla vria za spavanje, lipo mi je. Onda san se trgnija, shvatija san djelien svijesti da haluciniran i da u sigurno umrit ako nastavin. Odjedanput je vidija svitlo neije eone lampe. Dime, di si? povika je. Nisam jaz Dime, ampak Viki! uja je Groeljev glas. A di je Dime? Ne vem, nisem ga videl. Nastavili su se sputat zajedno, ali nakon nekog vrimena Stipe je shvatija da je opet sam. Poela je jo jedna borba sna i jave. Ipak, bija je sve blii Logoru 4, ve je vidija svitlo, i to ga je gonilo dalje. Uto je zaboravija cepin na jednome odmoritu, pa zagazija u prazno i udesno preivija oni pad s poetka prethodne prie... Slovenac i Borce su ga doekali s ajen. Ali di je Dime?

 Ute se ne pojavi! reka je Borce. Kod Dime je ostala i radiostanica, tako da se nisu mogli javit u bazu. Nije bilo druge nego ekat da se Dime ukae, iako su sva trojica poeli sumnjat u njegov povratak. No je bila duga i muna. 370 odime, dime! | 70 Ujutro su Viki i Borce rekli da bi ili a. Viki je bija uasno iscrpljen i triba se spustit ta prije, a Borce je ima problema s ozeblinama. Ja san osta ekat jo jedan dan i jednu no. Zna li ta je to? Na Junome sedlu. Smrtno opasno. Ali naa san polupraznih boca s kisikon, pa san to srka i preporodija se. Kad se, meutim, Dime ni sutra nije pojavija, Stipe je takoer krenija prema doli. Toliko ga je diga kisik iz odbaenih boca da je ibnija doli i uvatija dvojicu prijatelja! Oni su prispavali u "dvojci", a on ih je stiga prije baze. Posli je niko drugi nego uveni Scott Fischer, koji je poginija 1996, vidija mrtvaca koji je po svoj prilici bija llievski. Nalazija se u bonome poloaju, zgren, glava mu je bila uz kolina. Najvjerojatnije se umorija, sija, pa vie nije moga ustat. Samo je zaspa i privrnija se. Organizam se pothladi, osjeaji nestaju. Nema boli, ak osjea ugodu. Bijela smrt. Skoro je i mene zadesila. Stipe je upozna familju od Ilievskog, enu i sina. Posjetija je Makedoniju kad je ekspedicija imala predavanje o Everestu, bilo je to prije rata. Osta san posli u kontaktu s obitelji, dopisujen se s njegovin sinon. Dime je nacionalni heroj u Makedoniji, prvi njihov osvaja Everesta, poginija pri sputanju. Bija je krasan ovik. Inae su ti Makedonci odlini ljudi. Na Everestu je osta Ang Phu, osta je i Dime, ko zna koliko ih je drugih ostalo? Na stotine. Stipe je via mrtva tila, nekad bi ga potresla vie, nekad manje. Moda najslavniji mrtvac s Everesta, George Mallorv, o kojemu san pisa u "Nepalu u 77 pria", takoer je pronaen i identificiran. Nikad nije utvreno je li se moda i on prije smrti popeja na vrh, i to silna desetljea prije svih ostalih. Je, moda se Mallorv popeja kima Stipe: ak vrlo mogue. Sigurno je bija vrlo, vrlo blizu, jako visoko, moda 150 metri ispod vrha. A je li doa na sam vrh... ne bi se zakleja da nije. Nikad neemo saznat istinu. Tu je tajnu Mallorv ponija sa sobon.

Stipe kae: Na Everestu je puno mrtvih. S te visine niko ne moe mrtvoga ovika donit dole. Nema tehnike koja bi svladala taj problem. Zato mrtvaci ostaju gore. Postoji kodeks postupanja s mrtvin tilima. Ako se truplo moe ubacit u neku pukotinu, ubaci ga se. Ako ne moe, onda ga pokrije snig, ali ga vitar esto ponovo oisti i izloi pogledima. ta ovik osjea kad vidi sve te mrtvace? Jel te prisie? Stipe die obrve: A uj, to je odnos prema nekome ko je davno umra, ko nije tvoj. Malo te zaledi, triba priznat, ali ne moe se to usporedit sa smru prijatelja. Strano je kad vidi mrtvo prijateljevo tilo. To je uas, ivi uas. Veliki Ale Kunaver, inspirator slovenskih juria na himalajske vrhove: poginija 1984. u helikopterskoj nesrii u Sloveniji 371 "Starci Mfftle bolesnikin priam ipt. J'Sinko moj, bo *Lp'vo, boli mesno". - Boli koga kurac ta drugoga ovi|a^oli! 372 kad buden ima 65 Za svoj 65. roendan naputan Hrvatsku, selin na Tajland. Tad u ve ispunit obavezu prema obitelji, podi dicu i unuke. Na plai otoka Ko Samui ivit u u bungalovu, uz etri mlade Tajlan-anke, kamenice, ribu, vino, ampanjac... Sidili smo U Gorak Shepu, toavali kruv u jaja na oko i pijuckali topli aj. Bazni logor nas eka. Zadnje jutro uspona. Da mi se naspavat, spasija bi se. Tri noi nian oka sklopija. Vanka pustara, minus pet. Ajme! Jeste vidili? skoija je Mlado: Neto je protralo, neka betija. Ka vidra. Ili vjeverica. Ko e ti ovde protrat, u ovoj vukojebini na pet iljada metri? okre-nija san se lino prema ponistri. Ne, stvarno ima nekih ivotinjica ovde. Vidija san ih i ja, ali ne ovi put ukljuija se Stipe. Buljili smo kroz ponistru, pripremili fotoaparate, ali betijici ni traga. Ko zna ta je to Mlado vidija? Amerikanaca nije bilo, fala bogu. Teko bi izdra ono njihovo lajanje najranije ujutro. Ali ostavili su novine na engleskon, stare pet dana, koje in je najvjerojatnije donija neki od nosaa. Pogleda san glavni naslov u zabavnoj rubrici: Pazi ovo: "Angelina Jolie ozlijedila se na snimanju filma". Bidna Ange-lina. Ko e sad pazit na dicu? Res? Angelina se je ponesreila? pogleda me Slovenac, pa se okreni-ja Stipi: Sluaj, ja ne znam kaj sad da radimo? Da se vrnemo?

Prea san na crnu kroniku, lokalne vijesti. Katmandu, brutalno ubijen starac od 75 godina. Supruga od 72 godine uguila ga kuinon na spavanju, pa ga za svaku sigurnost izbola noen. Na tilu naeno 45 uboda. Motivi se jo istrauju. Malo smo diskutirali o tome, pa san iznija svoj plan za budunost. Kako bi izbjega mogunost da me u starosti neko izbua noinon, ja za svoj 65. roendan naputan Hrvatsku, selin na Tajland. Dakle, tada san ve podiga dicu, doeka san da se rode unuci i poveja ih u prve etnje. Is-punija san obavezu prema obitelji. U tome momentu prodajen svu imovinu koju san dotad steka... Hahaha nasmija se Slovenac e vidim kam to gre! Nastavija san izlagat plan: Od prodaje svega uziman sebi pola, a pola ostavljan dii i unucima. Odlazin na Tajland, i ne vraan se do ultima, dok ne shvatin da u umrit za koji misec, samo da zadnji put vidin dicu i unuke. Na plai otoka Ko Samui ivin u bungalovu, uz dvi do etri mlade Tajlananke, kamenice, ribu, vino, ampanjac... ta kaete? Slovenac se zainteresira: Pa ena? Kaj bo z eno? Tad jo nian slutija da e me samo etri miseca posli ovoga razgovora ostavit Papuica, i to zato ta nian bija primjeran. Odgovorija san mu: eni time samo radin uslugu. Reala bi ona na mene, ja na nju. Dosaiva bi joj, gnjavija je po kui. Ona me 2030. godine, sa svojih 60, sigurno nee inspirirat na seks. Moda bi me na kraju stvarno izbola noen! Slovenac se nasmija: In to pet in tirideset krat! Nian to tija govorit Stipi i Slovencu, jer su se obojica pribliili ezdesetoj, ali veina ljudi nakon navrene 65. godine za okolinu zapravo vie i ne postoji. Niko ih ne primjeuje, prolaze sviton ka duhovi. Mladin momcima i curama je, iskreno reeno, zapravo tlaka i vidit dida i babu, osim ako nije ri o skroz maloj dii, koju se potkupljuje okoladon i bombonima. To pogotovo vridi ako je starac bolestan, pa ut i kukasta nosa lei u postelji. Tad se odbojnost jedva prikriva ne samo kod unuka, nego i kod roenih sinova i eri. Malo je onih potomaka koji su spremni, ka naprimjer ja sa svojin umiruin didon, satima i danima sidit uz samrtnu postelju i priat s njin o mladosti, da mu se pinku laskaju zadnje muke.

Moran re da se moj dida u svojoj 97. duhon vratija u 1915. godinu i precizno mi nabroja imena i prezimena svih mesara (onda ih je bilo ak troji374 kad buden ima 65 | 71 ca!) i ribara u Visu, te da mi je ispria neke divne prie o svojoj prvoj curi koja se zvala Eli i "otac ju je odve' priko velikega mora u Jamerike, ba kad smo se tili vazest". U normalnoj situaciji u nain kuama bolesni starac, ako ga nisu pedili u dom, obino lei u svojoj sobi, donese mu se spiza i pie, ako triba promi-nu mu se i pelene, ali u principu niko ga ne jebe dva posto. Jo mu se zatvore vrata od sobe da se ne uje ako zove. Zato argument o tome kako je lipo do kraja bit uz familju zapravo ne stoji. Vie je ri 0 tome kako se drutvo iz suuti upinje da opstane ta nekakva solidarnost prema starcima, ali realno, u suvremenon svitu ljubavi prema starome oviku sve je manje i manje. Svojedobno su Spartanci, recimo, tako neto skroz odbacili i svoje inkre-pite potirali u planinu, neka ih tamo poderu vuci i medvidi. Plaa na Tajlandu je, po meni, puno prihvatljiviji posljednji okoli za umorne kosti. Moda bi se, dodue, mladi ljudi volili druit sa starijin sviton, kad starci ne bi, ali ba svi redon, ponavljali istu greku. Fokusirani su samo na odranje vlastitih tila u funkciji. Glavne (i jedine) teme postaju in zubi, u, vene, prostata, probava, pilule, operacije... Ne brinu ni o emu drugome nego o zdravlju, i o tome kako da od sudbine iicaju jo koju godinu dosadnog ivota. Ubiju te bolesnikin priama. Sinko moj, boli me ovo, boli me ono. Ma boli koga kurac za ono ta drugoga ovika boli! Nasuprot tome, im se pojavi neki zanimljiv, atipian starac, uvati mladu macu ka od ale. Sve na iskustvo i arm (i pokoji euro, naravno). Za to imamo masu primjera na stranicama jet-set magazina, domaih i stranih. Dok javnost osuuje pohotne starce, za mene su oni sasvim OK i uvik navijan za njih. Osim toga, virujen daje seks s mladin lipoticama povoljan za prostatu. Nije li stari dobri Bukovvski napisa kako je jedini nain da se zajebe smrt taj da u svojoj sedandesetoj spava sa curon od 19 godina? Zato san sto posto siguran da je u starosti najbolje odjebat sve te prie oko criva, prostate i kolesterola, hrabro kartat boice i

kremice, spakirat samo mudantine i dentjeru, te oti na Ko Samui i zadnji kvarat ivota provest ka kralj, na plai, uz njene poljupce i tvrde guze tajlandskih maca. bazni logor | Kad smo prili malo blie, na jednome od najlipih atora vidili smo hrvatsku bandini! Lijepa naa domovino, himalajska zemljo mila! Ali di su Hrvatice mlade7 Vidili smo samo nekolicinu erpa, koji su sidili, igrali karte i nepovjerljivo nas gledali. Palo je etri-pet velikih stina. Nian obadava. Stipe, koji je isprid mene gazija po snigu grebena, strignija je uima i zasta. Pogleda je ulivo, priko klanca. Stali smo i ja i Mladen. Slovenca nije bilo, on je krenija tek uru-dvi iza nas. Neto e se dogodit. Odjedanput je poeja pakleni ples stinuga. Odron. Ali kakav! Na stotine, iljade stina, manjih, veih, ogromnih, ruilo se niz klisurinu. Neke bi se gromade raspukle kad bi tresnile o zemlju, neke bi se posli pada kotrljale jo pedeset metri prema nama. Srion, bili smo na grebenu, sigurni od stihije. Gleda san zastraujui prizor otvorenih usta. Kamena lavina me zaprepastila snagon i bison. Da smo se zatekli s druge strane, pomelo bi nas ka slamice. Sluaj me sad okrenija mi se Stipe: Ako ti se ovo ikad dogodi u Putokaz za Bazni logor ivotu, da lavina pada na tebe, ili odron, sve isto, nikad nemoj biat livo pa desno, naprid pa nazad, gubit glavu u panici. Prvo procijeni di pada, a onda odaberi jednu stranu i tri ta moe bre samo u tu stranu! Oni koji su ne- il odluni nemaju anse za spas, ubit e ih sigurno. Niti petsto metri nakon odrona, naili smo na zadnji putokaz u planini. Pisalo je: "Way to Mt. Everest B. C.", ta oe re "Base Camp". Bazni logor. Blizu smo procidija je Mlado. Nije bilo lako penjat se. Zna san da su ovo zadnji kilometri uspona, koji su obino najtei, jer su forca i pacijenca pri samome kraju. Uz to, teren je 377 Ova ekspedicija zamalo je zavrila fatalno i za samoga Stipu bija katastrofa. Na nekin dionicama uope nije bilo staze, nego skai, labue, s kamena na kamen! Ponegdi se ispod sniga nije moglo vidit je li stina stabilna ili e se skupa s njon prikovrnit u provaliju.

Nedaleko od putokaza koija se moni orten Ang Phua. Koliko puti san ga vidija u Stipinin librima i, evo ga, tu je, prid mojin oima. Zastali smo kod kamenoga spomenika. Stipe je utonija u misli. Boe, koliko je prijatelja izgubija ovde u himalajskoj divljini! Mislin da je to bilo jo u staron selu iznad Pangbochea, uglavnon pita san Stipu zato on ne vodi komercijalne himalajske ekspedicije. Nikad! pripa me estinon odgovora: Nema tih para. Ne elin vodit grupe ljudi od kojih bi neki mogli stradat, a ja da odluujen o njihovin sudbinama. Previe san trauma doivija, previe prijatelja izgubija, da bi se uvatija tako neega. Ovako ka sad, penjat se s Vikijen ili nekin drugin starin prijateljen, to je druga stvar... > bazni logor | 72 Meutim, ova ekspedicija je zamalo zavrila fatalno i za samoga Stipu. O tome se malo zna, on je to samo ukratko spomenija, a bilo je stvarno opasno. Najudnije je to ta san, od momenta kad je protutnja divovski kameni odron, u sebi ima jak predosjeaj neke velike opasnosti koja priti Stipi. Planina Pumori, "Neudana ki", koju smo du zadnje dionice mogli vidit skoro cilo vrime, pa i tijekon odrona, ka da mi je zraila nekom opasnou. ak san Stipi neto natuknija o tome, reka san mu da bude maksimalno oprezan, jer iman lo purijus, ali on se nasmija i odmahnija rukon. Nian tija dalje upirat, da ne ispadne kako san neka baba. A ta se posli dogodilo na Pumoriju, kad smo se Mlado i ja ve uputili prema nazad? Himalajski vitezovi konano su otvorili bavu s oznakon "Ljubljanske banke" koju san via na leima nosaa, pa navukli na sebe opremu i "oruje": dereze, cepine i ostalo staja, obini smrtnik, nikad prije nian vidija ui-vo. Krenili su na pravu stvar, na uspon. Ovi silni kilometri do Gorak Shepa i Baznog logora, koji su za mene bili muka Isusova, to je njima bila zajebanci-ja, etnja do planine. Na Pumori su krenili jo neki slovenski veterani iz dila ekipe koja je dola sa karjon. Stipi je krenilo odlino, penja se velikon brzinon, kad se u jednome momentu uvatija za staro, istroeno ue koje je - puklo. S visine od osan metri sunovratija se u dubinu, i to na glavu i lea. Srion, ima je kacigu. Nakon tekoga pada na stinu, isprva se nekoliko momenata nije moga pomaknit. Zamislite uasa. Sigurno mu je svata prostrujalo kroz glavu: kima, kolica...

Onda su se, na njegovo veliko olakanje, poeli micat prvo prsti, zatim ruke i noge. Teko je natuka lea. Posli su bila skroz plava i zelena, i to dugo nakon ta se vratija u Hrvatsku. Dva dana nakon Stipinog pada Slovenac Rafko Vodiek, lan ekipe, takoer je skoro poginija, osta je visit kad mu se ue zaplelo oko noge. Shvatili su da ih "Neudana ki" nee, bar ne ovi put. Odustali su. Stipe je uz priline bolove u leima mora svladat cili oni put natrag do Lukle. Ali tada, na putu prema Baznome, jo nian zna ta e bit posli. Samo me, dok san ipa uzbrdo po kameninama, drala nelagoda kad god bi pogleda prema Pumoriju. Da san zna da e mi glupa planina posli skoro ubit Stipu, svata bi joj bija izbetima. Hodali smo dalje. Morali smo pro ispod jedne strmine s puno kamenja. U prilinome straju kibija san iznad naih glava, prema vrhu klisure. Brine se oko stina, a? Da ne bi odron? furbasto me ubra Mlado. 379 Nasmija san se, ali nije mi bilo svejedno. Kako je ono reka Stipe? Pogledaj, procijeni, a onda tri samo u jednu stranu, koliko te noge nose. velto smo gazili, a kamenje je frcalo pod nain jolama. Od nemoi vie ni traga, ivila majka aklimatizacija! I konano, konano, posli toliko muke, glavobolje, opasnosti, crnjaka... zaarenili su se atori na kamenitoj zaravni proaranoj snigon. Bazni logor! Kad smo prili malo blie, na jednome od najlipih atora vidili smo -hrvatsku bandiru! Lijepa naa domovino, himalajska zemljo mila! Ali di su Hrvatice mlade? Vidili smo samo nekolicinu erpa, koji su sidili ua san u ator i sve iza hrvatskog atora, igrali karte i nepovjerljivo nas gledali. bizmgava: nae cure Odolija san porivu da odma potrin iza atora, do naih cura. Polako sad, su bile iste i uredne, doli smo, nece cure ute. Bacija san pogled da provan ubrat ta to erpe igraju. U tijeku je bila partija remija. erpe su igrali sasvim solidno, jedan lola otvorija se sa tri kralja i karo kvinton od osmice do dame, a drugi su izlaz ve prije obavili, pa su nalipljivali "ive" karte na njegovu kvintu. Igrali su brzo i dobro. Posli su mi cure rekle da su ih ba one nauile remi. I da nisu mogle virovat kojon

su brzinon erpe postali kartaki majstori. A onda se pomolila ljupka glavica iza atora. Joooj, evo Stipe! Na proplanku iza atora bile su poslagane katrige, na kojima su cure si-dile i pijuckale aj. Ali najjai je prizor bija iza njih. Dvi nae himalajke su, taman u momentu kad smo mi doli, prale kosu. Iskoristile su sunan dan i, posli san dozna, oprale kosu prvi put posli tri etimane. Totalno idilian prizor, s dugon sjajnon enskon koson, i snigon i ledon u pozadini. Cure su se ka jato kokokica okupile oko Stipe. Bilo ih je samo pola, odnosno est. Drugi dil tima, predvoen rijekin sestrama Bostjani, bija je gore u planini, u istraivanju puta prema visinskin logorima. Jednoj od njih taman je bija roendan, pa su joj ove cure iz Baznog priko radiostanice uglas zakriale i estitale. Stipe je to snimija i posli napravija prilog za Dnevnik. Cure su nan skuvale kavu, i to najbolju koju san popija u Nepalu. Ima bit da je ta kava bila iz Hrvatske, da su je ponile sa sobon. Neke su himalajke i mene pripoznale. Vidija san da in je upitnik u glavi: koji kurac ja radin tu, kako san uope doa? Osobito san srdano popria sa Spliankon Milenon Sijan koja je, na moje zadovoljstvo, svim curama ispriala kako se, posli jednoga moga teksta o Mosoru u "Slobodnoj Dalmaciji", idui vikend nije moglo u u planinarski dom od guve. 38O bazni logor | 72 Dok ih je Stipe snima za televiziju, a Mlado okolo nespretno gazija ka medo, ruei in ajnike i ruksake sa stolica, ja san obia manje atore u kojima su spavale, i jedan malo vei koji in je sluija za kuinu. Osvrnija san se je li me koja od njih gleda, pa san potajice ulazija u atore, virija u vrie, biingava, neto i poslika. Lipo, isto, uredno. Ma bravo, cure! Posli je Milena specijalno za mene skuvala aj. Dok san sidija i gleda u strminu koja je vodila prema vrhu Everesta, jedna me cura pitala: Roberte, zato nisi sretan? Nisi se jo nijednom nasmijao. Uope ne izgleda kao netko tko je uspio doi do Baznog logora Mount Everesta. Pa nije to mala stvar! Mala je bila u pravu, zbilja nian bija sritan. Nian utija nikakvu pozitivnu emociju. Bija san toliko umoran i satran od iloga puta, da sad kad san konano doa do svoga cilja, nian uope osjea sriu. Bazni logor Everesta, pa ta?

erpe su remi igrali sasvim solidno: jedan lola otvorija se sa tri kralja i karo kvinton od osmice do dame. A nae cure su ih nauile igrat tek prije koji dan! 381 bazni logor | 72 Kasnije san pria sa Stipon o tome, pa mi je povjerija kako se, nakon osobito tekih uspona, ista stvar dogaala i njemu. Napor i muka toliko te isprazne i iscide da na cilju, na vrhu, osjea samo ravnodunost. Iskreno, prije poetka cile ove kampanje nian bija siguran u sebe. Nian virova da u zbilja do dovde. Ja da se popnen na priko pet iljada metri? U Bazni logor Everesta, na pet iljada trista? Ispoetka je svima koji me znaju sve to zvualo apsolutno nemogue, lue od puta na Misec. Ali evo, uspija san. Ravnoduno sidin u Baznome logoru i pijuckan Milenin aj. Najvei uspjesi, najvei pothvati, samo su oni pri kojima se toliko napati da se, kad ih konano ostvari, njima vie ne mo ni veselit. Kad bi tijekon dana zasjalo sunce, nae curice pod Evereston na noice bi navukle slatke arene "kroksice" 383 384 I znojenje s f inima Pita san cure: "Nego, recite mi, ima li ta seksa7 Oblicu li vas muki iz drugih ekspedicija?" Odgovorile su uglas: "Oblijeemo mi njih, hahaha! Ima tu zgodnih deki. Najbolji su Finci!" Bie se malo i znojile s Fincima u njihovin atorima, pa ta7 Ako ptica sleti na Oltar (kosi kamen kod atora u sredini livo) prvog dana kad doe u Bazni logor, to znai da e se neko iz tvoga tima popet na vrh Jedna od cura, Tea, imala je nokte nalakirane u roza. Pokazatelj da nema te vukojebine di ensko bie nee razmiljat o tome kako da se ulipa. Roberte, vidi onaj kamen tamo pokazala je prston Zagrepanka Sunica: To ti je takozvani "Oltar": Ako ptica sleti na Oltar prvi dan kad doe u Bazni logor, to znai da e se neko iz tvoga tima popet na vrh. Ena je dodala:

 A nama je, prvi dan kad smo dole, ptica zaista sletila na kamen! Poslika san Oltar i mirno reka: Uope ne sumnjan da e se neka od vas, cure, popet na vrh. Dapae, sto posto san siguran da u tome nee uspit samo jedna iz tima, nego bar etri-pet. Hrvatska e bit ponosna na vas. Nego, recite mi, ima li ta seksa? Oblicu li vas muki iz drugih ekspedicija? Oblijeemo mi njih, hahaha! odgovorile su neke od cura uglas: Ima tu zgodnih deki. Najbolji su Finci. Ali, Berljak nam nita ne doputa. Apsolutna apstinencija! Voa ekspedicije, Darko Berljak, nakalja se u svojoj katrigi: Tak i treba. Tu ste da idete u brdo, a ne da deke lovite. Kurjoast kakav jesan, jo san se malo raspita i dozna da ta pria s Fincima i nije bila tako bezazlena. Posli jedne proslave roendana, naime, neke 386 znojenje s fincima | 73 od cura otile su s Fincima u njihove atore, i to svaka sa svojin. Bie se malo Doktorica Lana izmirila i znojile s Fincima, pa ta? To je, meutim, dozna Berljak, pa in je ujutro mi je iz prsta koliko san ;r'J rJ J p0st:0 serpa 1 ispalo gromko zapritija da e ih prijavit Hrvatskon planinarskon savezu, izbacit ih je... ma za ne povirovat! iz ekspedicije, svata. Na kraju je vuk izija tovara. Sve se zatakalo i zaboravilo. Koja je jamila, jamila je. Finci su fini, pa nee nita priat. Dok san pijucka aj, doktorica ekspedicije, simpatina Lana, onila je neki aparati. Ovo mjeri sposobnost krvi da prenese kisik. Sto je rezultat blie stotki, to je vea sposobnost da se izdri visina. Idemo prvo Stipu izmjerit! Stipe je ispruija prst, doktorica Lana mu ga je stisnila s aparatien i proglasila: Rezultat je 85. Vrlo visoko. Sad Darko. Berljak je pruija prst i cili uzdra. Ne srni on sad ka ef ekspedicije izgubit od Stipe Boia. Doktorica je podigla aparati i rekla: Da vidimo... 84. 387 Josipa zvana Jopa , slatka Zagrepanka koju san nagovorija da

skine oale, neka joj vidin okice. Smetalo joj je sunce pa je orila, inae je jo lipa Ajde, to je 85 reagira je Berljak. Malo je navuka cifru, samo da bi se izjednaija s legendon. E, moj Berljak, taman da ti prst pokae 120, ne nikad bit Stipe Boi! Doktorica Lana okrenila se prema meni: Oe ti mjerit, Roberte? Ako ba moran nevoljko san ispruija prst, ka da e mi ga ko osi. Sad e mi izmirit 50, pa u se osramotit. Pogledala je u ekrani: Jako dobro. Osamdeset. Poala, da 80! Momentalno su mi narasla krila, moga san smista poletit do Logora 3. Oekiva san da e re 50 ili 55, a ono 80. Pa ovie, ja san pravi himalajac! Ali reagira san smireno, zadra san poker fejs. teta ta nije 77, to bi bija totalni konceptualizam reka san kulerski. Na red je doa Mlado. Njemu je izmirilo 75. Tjeija san ga: Nije loe, Mlado moj. A uj, nije svako za ekstremne visine. Doktorica je komentirala: Vi sa rezultatom oko 75 ili 80, samo da znate, erpe imaju svi oko 90, a jednome sam izmjerila ak 93. Njima je biti ovdje na pet i pol tisua metara k'o nama etati uz jadransku obalu! Nae himalajke okruile su Stipu, koji in je dava savjete i upozorava ih na to di e in pritit opasnost na putu do vrha. A onda me pokopa, ispriavi svima svoju verziju one prie s bandiron na Everestu. Ugled koji san steka iznenadnin pojavljivanjen u Baznome logoru, te monon "osandeseticon" iz prsta, okopnija je velikon brzinon. Cure su umirale od smija: Kaj, zastava na Everestu? Hahaha! U jednome momentu poveja se razgovor o filmovima s penjakon tema-tikon, "Vertical Limit", "Cliffhanger" i slino. Ala, koji su to laljivci ta rade te filmove! iznervira se Stipe: Apsolutno nita od onoga ta ovik moe tamo vidit nema veze s pravin penjanjen! Ogromna lavina, a on se sa dva prsta dri za rub provalije! Ma, odnilo bi ga samo tako! Ili, helikopter prolazi uz rub litice, on visi na uetu s jednon rukon, a drugu prua curi, koja ga eka u stini, da je spasi. To su pizdarije. Davno nije bilo dobrog, realnog filma o Himalaji i himalajcima. Dotakli smo jo jednu zanimljivu temu: pravu visinu Everesta. Ona nije 8848 metri, kako svi misle, nego ravno 8850 metri!

Tu san ispa obavijeten, jer san nedavno proita kako su ta, najpreciznija mjerenja, prije desetak godina proveli Amerikanci. Nepalci, meutim, i dalje favoriziraju 8848 metri, jer in je muka minjat podatak radi samo dva 388 znojenje s fincima | 73 metra. Neke cure to nisu znale, pa san opet vratija dil ugleda koji mi je Stipe oduzeja klevetama o zastavi. Na poetku nian tija slikat nae himalajke, jer su bile malo napete zbog dolaska gostiju ali posli, kad su se opustile, izvadija san fotoaparat i neprimjetno napravija nekoliko odlinih slika. Enu, koja se posli popela na Everest, uvatija san u pozi ka za "Playboy". Grickala je liicu od aja. Nita je nian namita, snimija san je totalno spontano. Od cura koje su bile u Baznome logoru kad smo mi doli, ipak mi je najslaa bila Josipa iz Zagreba, koja je nala momka Slovenca i sad s njin radi u Mariboru. Takvo je stanje bilo onda, na Himalaji, ko zna je li jo s Janezon. Ja, recimo, vie nian s onon kojoj san se vratija s Everesta. Milena je sila do mene i srknila guc aja. Sluaj reka san bi li te moga neto zamolit? Da ujen. Bi li ti moga opipat kvadricepse? Zanima me kakvi su noni miii u vrhunskih penjaica. Izvoli nasmijala se i pruila nogu. Opipa san. Kremen kamen. Tea je ponosno pokazala nalakirane nokte 389 Kad 90 metri od besmrtnosti su doli na Juni vrh, iscrpljeni Bourdillon se okrenija i pogleda Evansa. Devedeset metri. Samo devedeset metri visinske razlike do vrha Everesta. Ali i vjerojatna smrt. Teka odluka: ivot ili besmrtnost7 Bija je samo 90 metri od toga da postane besmrtan, da ue u vjenu legendu, u sve leksikone i enciklopedije, da za njega zna svako dite na svitu. Danas, meutim, zbog tih zadnjih 90 metri za njega ne zna niko. Na internetu ima jadnih 24.700 natuknica s imenon Toma Bourdillona. To je otprilike etri puta manje od broja natuknica koje ima, primjerice, oni porki dugokosac ta je po-bijedija u jednoj sezoni hrvatskog "Big Brothera". Oni ta je

napisa na majicu "ovo mi je jedina ista maica" jer nije zna da se pravilno pie "majica". Tom Bourdillon na netu nema nego dvi-tri malene sliice, od kojih je jedna iz studentskog godinjaka. Anonimac, moglo bi se re. A bija je tako blizu svjetske slave. Moga je pro tih 90 metri, sigurno je moga. I tada bi mu ime bilo uklesano u kolektivnu memoriju. Posta bi prvi ovik koji se popeja na najviu toku svita. Na vrh Mount Everesta. Ali to bi vjerojatno znailo smrt za njega, ka i za njegovoga penja-kog partnera, kirurga Charlesa Evansa. Pa su se vratili nazad. Tri dana nakon ta su se Bourdillon i Evans ni mrtvi ni ivi vratili u logor, put gori su krenili Hillarv i Tenzing. I doli na vrh. Obasja ih je vjeni sjaj, a Bourdillon je utonija u tamu... Tom je bija stariji sin Roberta Benedicta Bourdillona, uglednog znanstvenika i zaljubljenika u penjanje, koji je jo ka 20godinjak, godine 1909, su-djelova u osnivanju Planinarskog kluba Oxfordskog sveuilita. Hillarv i Tenzing: svi erpe su bili tuni i ogoreni kad je Hillarv prid kraj ivota ipak prekrija sveti dogovor i otkrija da je on doa prvi navrh, a Tenzing tek iza njega 391 Sin Tom bija je fiziar, specijalist za rakete. Briljantan mladi ovik iz fine familje. Predsjednik elitnog penjakog kluba kojega mu je otac osnova. Tih i skroman, posveen planinskin vrhuncima, obitelji i raketama, tim redon. Fantastian penja, smatran jednin od najboljih himalajaca svoga doba. Apsolutni favorit ekspedicije za vrh. Charles Evans, njegov partner, bija je kirurg za mozak. Raketni inenjer i kirurg za mozak, udarni dvojac tima. Hillarv je prema njima bija, iskreno reeno, autsajder. Ta slavna ekspedicija iz 1953, pod vodstvom pukovnika Hunta, unaprid je Toma isticala ka glavnu uzdanicu. On bi, realno, zaista bija taj koji bi odnija lovorov vijenac pobjede, da nije bilo prokletih aparata za kisik sa zatvorenin krugon. Zanimljivo, sad se opet, posli vie od etri desetljea, povela pria o povratku aparata za kisik sa zatvorenin krugon. Ponovno se razmatra ova ezo-terijska metoda disanja s "istin" kisikon. Znanstvenici su penjaima preporuivali takve aparate jo otkad je prvi testiran na Everestu 1938. godine. Ali umisto da donese olakanje kod disanja, "zatvoreni krug" bi penjau redovito stvorija osjeaj ka da se gui.

vicarci su u svome umalo uspjenon pohodu na Everest 1952. provali novi maleni aparati sa zatvorenin krugon. Tri promrzla penjaa su ga iskuala u atoru koji je tresla oluja, "uei ka tri Arapa koji dime nargilu". Evans i Bourdillon su se takoer odluili za zatvoreni krug. Bitno je re da je te poboljane naprave za kisik konstruira - osobno Tom. Hillarv i Ten-zing pomagali su se, meutim, "normalnin" bocama s otvorenin krugon. Ispoetka su se Bourdillon i Evans penjali velikon brzinon. Petsto metri visinske razlike, od osan iljada do osan i po iljada metri visine, ispenjali su za nevjerojatnih 90 minuti. Za istu distancu Tenzingu i Hillarvju tribalo je vie od dvi ure. Ali na vrlo velikin visinama, pod samim vrhon, na minus 25 stupnjeva, dolo je do problema s aparatima za disanje. Bourdillon je prova neto popravit, pa zaradija smrzotine na rukama. ini se da je izvanjski zrak polako ulazija u sistem "zatvorenog kruga", i dvojac je u biti udisa ritku arju na iznad osan i po iljada metri. Ka da su bili bez dodatnog kisika. Plus toga, teki (a nekorisni) aparati su in bili uasan dodatni teret. Bourdillon je potroija skoro sve zalihe snage. Mora je est puti udahnit za svaki korak, brzin, paninin udisajima. Kad su napokon, oko jedan popodne, doli na Juni vrh, najvie misto do kojega je dotad dospija ovik, iscrpljeni Tom se okrenija i pogleda jednako satranoga doktora. 392 90 metri od besmrtnosti | 74 Devedeset metri. Samo devedeset metri visinske razlike do vrha. Ali i vjerojatna smrt. Kimnili su jedan drugome glavama i okrenili se nazad, niz strminu. Pukovnik Hunt, voa ekspedicije, kasnije je svidoija kako je njihov povratak u logor bija lud prizor: Dvojica bia, od glave do pete u ledu, teturali su prema nama... Na licima su in bile maske, na leima veliki aparati za kisik, izgledali su ka stvorovi s drugoga svita. Mike "VVestmacott, Bourdillonov prijatelj iz oxfordskih studentskih dana, takoer je bija u timu na Everestu. Godinu dana posli, ili su skupa na jedan uspon. Bez obzira na svu muku i frustraciju ta se nije prvi domoga vrha svita, Tom je i dalje oboava planine. Ali, njegova ruka nije bila u redu. Ozbiljno je stradala na Everestu svidoi Westmacott.

Tom nije ak ni ue moga uvatit kako triba. Zato mu Mike za vrime te ekspedicije nijedanput nije dopustija da bude u vodstvu. Tri godine posli Everesta Tom je otia u vicarsku, u Bernske Alpe. S njin je bija i prijatelj, Dick Viney. Obojica su poginili. Niko tono ne zna ta se dogodilo na tome fatalnome usponu, ali izgleda da se Tom okliznija i strmoglavija u provaliju, pa potega partnera za sobon. S lipon enicon Jennifer (koja je i danas iva) Tom je otprije ima erkicu, a upravo kad se sprema u vicarsku dobija je sina. Mali Simon je ima dva i po miseca kad mu je tata poginija. Dil ekipe iz slavne * engleske ekspedicije Everest 53 393 VUmefl On d top | "Gledala san oblake ispod sebe. Doli je grmilo i ivalo. Sitila san se pismice iz ditinjstva: 'Grmi, sijeva, nevrijeme se sprema, a Ciganke varoanke jo iz sela nema'. Ovde san ja bila neka Ciganka varoanka, iznad gromova i munja". Splianka Milena je, posli san to uja iz vie izvora, bila najbra naa penjaica na Mount Everestu. Sef ekspedicije Berljak u strategiji prema medijima favorizira je i forsira sestre Bostjani, inae takoer izvrsne penjaice, pa su sve ostale cure pomalo nepravedno ostale u sjeni, ak i najbra, Milena. Dodue, marketinki je bilo zgodno da se prvi put popnu dvi sestre zajedno, pa se to moda i moglo naglasit, ali ipak... Ponovila se pria sa Cho Oyua, di se na vrh popelo est cura, a ispalo je deboto ka da su osvajaice samo sestre. Jedna televizija napravila je opiran prilog u kojemu se prialo samo o Bostjanikama, druge cure nisu niti jed-non rii spomenute. Pria san s Milenon uz sok na Vonome trgu u Splitu, par miseci nakon naega susreta na Himalaji. Marko Maruli, ona i ja. Osoba san koja moe potegnit rekla mi je odma na poetku Milena: I esto kaen sama sebi: "Ti si betija!". I jesan! Nije lano skromna. Zavrila je dva fakulteta, profesorica je biologije i kemije. Radi posal koji voli, uva prirodu. Ide, naprimjer, na monitoring vidre. Sidne u kajak pa trai vidrine jazbine, slidi tragove, po izmetu. Uiva u prirodi. Penje se, hoda, vesla, roni... Osvojila je Everest skupa s Zagrepankon Enon. Milena ima etri banke, bila je najstarija cura u ekspediciji. A Ena najmlaa. 395

 Kako je izgleda na uspon? Eto, imali smo prilino mirnu, vedru no, bilo je oko minus 30. Zvui studeno, ali ini mi se da san veu ladnou doi-vila na Velebitu nego na Everestu. Da smo se Milena i ja te noi skupa penjali na vrh, sigurno ne bi izdra da joj ne zapivan: "Rano jutro, pola pet, na Everest penje se... moja Milena". Pri vrhu je zapuvalo, bilo mi je ladnije, ali opet, nije se moglo re da je neizdrivo. Dole su blizu vrha s prvin zrakama sunca. Ispod je bila naoblaka. Mileni je osta u sianju momenat dok je stajala na Junom vrhu, sto metri od cilja. Gledala san oblake ispod sebe. Doli je grmilo i ivalo. Dola mi je u pamet pismica iz ditinjstva: "Grmi, sijeva, nevrijeme se sprema, a Ciganke varoanke jo iz sela nema". Ovde san ja bila neka Ciganka varoanka, jaa od oluje. Iznad gromova i munja. U nekome nestvarnome svitu di je mir i tiina. I onda san shvatila da san stvarno visoko. Kad je stigla na najviu toku svita, nije upala u euforiju. Dolazilo je puno drugih penjaa, jer su Ena i ona bile meu prvima na vrhu toga jutra. U takvoj situaciji triba bit koncentriran, da te ne bi ko sluajno gurnija. Ne bi imalo smisla popet se na Everest, pa da ti neki Japanac podapne nogu i da zavri u provaliji. Bila je smirena, jedino se plaila za prste. Pri pokuaju uspona na Cho Oyu bili su joj oteeni prsti. Brinila je i o Zagrepanki Eni, mlaoj kolegici s manje iskustva. S Milenon i Enon prema vrhu je krenila i Rijeanka Vedrana Simievi. Ali odustala je, vratila se nazad, nije stigla ni do utog pojasa. Vedrana je bila korektna kae Milena: Nije nas tila koit. Osobno mi je aj ta je tako rano odustala. U pitanju je, mislin, bila maska za kisik. injenica je da, kad stavi masku, zna bit udno. Organizam ti se otprije privika na manje kisika. Prvih 1015 minuti ini ti se ka da ti maska oduzima jo ono malo kisika ta ima. Mora se priviknit, ne upast u paniku. Dublje disat, rastvorit nosnice, disat na usta, smirit se, da bi se adaptira na tu stvar na licu. Kriza moe trajat jedno vrime, i onda proe. Vedrana tu krizu nije znala prevladat. Ona se uspila popet na Cho Oyu, ali tamo nije stavljala masku... Velika lavina 0 kojoj se dosta prialo Milenu je zatekla u Baznome logoru. Jana Mijailovi, Zadranka, bila je voditeljica grupe koja je bila u planini.

 Javila nan se Jana radiovezon: "Mi smo za sat vrimena doli, spremite marendu!". Par minuta posli toga uli smo silnu grmljavinu i vidili lavinu. 396 vumen on d top | 75 Ogromnu lavinu. Pala je tono di su tribale bit one. Prvo je zavlada muk, a onda su neke cure poele tiho plakat. I meni su pole suze. Darko se uvatija za glavu i zavapija: "Jao, Boe, Boe!". Ne mo napravit nita, a ini ti se da nema pomoi. Nakon par momenata, javila se Jana: "Cure moje..." Na kraju je ispalo, sva sria, da je Janina grupa bila par metri iznad lavine. Dobro ih je pokropilo, neto je i po njima palo, ali nije ih uvatija najvei udarni val. Dan iza toga pala je druga lavina koja je odnila jednoga erpu. Neki Austrijanci su isto bili uz rub te lavine, ali vie su se pripali nego ta je zaista bilo nekih posljedica. Jedna Austrijanka je digla histeriju bez razloga. Jana Mijailovi, takoer osvajaica Cho Oyua, naalost nije uspila do do vrha Everesta. Posli mi je Stipe reka kako je uja da je Jana bila jako alosna i ljuta. Puno joj je sve to znailo, masu energije je uloila, a na kraju nije uspila. Simpatina Lana onlagi, doktorica ekspedicije, ona koja je meni izmirila 80 u prstu, ostavila je sjajan dojam na Everestu. Pomagala je ljudima iz drugih ekspedicija, dobila i neke nagradne znake. Interesantno, Milena je moda jedina osoba koja je pomogla Lani: Iman zeji san. U jednome trenutku probudilo me njezino povraanje. Imala je i proliv, sva je drala. Pribacila san svoju vriu za spavanje do njene i provela cilu tu ledenu no uz nju. Bidna, nije joj bilo lako. Sve ta je imala, izbacila je iz sebe. Ostala je samo voda. Cilu no je patila. Od neega se otro-vala, ka i par ostalih cura... Sjajna doktorica Lana onlagi, pod Evereston spaavala i nae i njihove, pa dobila pusta priznanja: najsimpatinija cura ekspedicije 397 398 sranje & kostur Ena se na 7 i po iljada metri ila popikit iza kamena i nala kostura. Da se ila popikit na Sljemenu pa naletila na kostura, vjerojatno bi urlala iz sveg glasa. Ovde je samo dola nazad do

Milene i rekla: "Joj, uj, zna kaj mi se dogodilo7 Skoro sam kostura popisala!" 399 Kad smo ve bili kod sranja, pita san Milenu o odlasku na kondut i tim obinin svakodnevnin problemima o kojima himalajci ritko priaju. Sluaj, neke stvari kojih bi se ja u civilizaciji sramila, na planini ne vride. I to ne samo izmeu nas cura koje smo meusobno bliske. Tako je i s ljudima koje prvi put vidi. Ne sramin se priznat da smo svi mi koji smo bili u Logoru 3 i Logoru 4 vrili veliku nudu isprid nepoznatih ljudi. Obavi to isprid atoria, di ti je najblie. Muki gledaju, ali nikoga ba nije briga za to. Toliko ti je teko, i toliko ti je ivot potencijalno ugroen, da stvarno ne razmilja o tome ko e te gledat. Da san se odluila i malo dalje, moda bi se okliznila, pala i poginila. Ou re, skine gae i to je to! Gore se briu granice civilizacijskih obzira i srama. Da li himalajci neizdrivo smrde? Njuka san izdaleka cure u Baznome logoru, ali nian ubra pretjerani smrad, iako su neke izjavile kako se nisu prale dvi etimane. Na Everestu se iz fiziolokih razloga ne znoji previe, pa nije prisutna onakva vrsta smrada ka u normalnin uvjetima. Mislin, smrdi, nije da ne smrdi, ali ne toliko intenzivno, bar u prvih dvadeset dana ta se ne pere, hahaha. Ja san u istoj robi leala i dizala se. Spavaica, dnevna i veernja odjea, sve je bija isti komplet. Nian se ba minjala. A ja se nian usudija pitat Milenu kako su joj na Everestu izgledale mudante. Bija san svjestan toga da i moje nisu izgledale ba dobro. Sitija san se kako mi je mater, dok san bija manji, uvik ponavljala da moran stalno imat iste mudante. "Zamisli, sine", govorila bi mi Mila Roditeljica, "da te udre auto, odvedu te u bolnicu pa te doktor skine i vidi ti posrane mudante! Ajme sramote, jel tako?" Pristojno bi je saslua, mater je mater, ali svaki put bi u sebi pomislija: "Ali, majko, kad bi me udrilo auto, ivo bi mi se jebalo za to kakve su mi mudante!" Tako je izgleda i na Himalaji. Kad se penje na Everest, ivo ti se jebe kakve su ti mudante. Bilo mi je malo neugodno pitat Milenu za probleme oko menstruacije, ali ona mi je odgovorila bez oklijevanja, ka da je pitan o vrsti obue, a ne o intimnoj stvari:

 Veini cura menstruacija ili sasvim nestane, ili se znaajno reducira. Ja na Cho Oyu uope nian imala menstruaciju, a na Everestu san imala, ali je krvarenje bilo slabije. Ima tu puno prednosti. U onome stanju gore nema PMS, bolja si osoba, haha! 4OO sranje & kostur | 76 Povjerila mi je kako je krvi bilo samo dan ili dva. I to ba na usponu, ali ne na konanome, nego u "Trici", u logoru. Naravno da san mislila i na seks. Ne gasi se to, dapae. Ena i ja smo se smijale kako bi to bilo vodit ljubav u atoru na 8 iljada metri, dok si pod ma-skon kisika. Pojavija bi se tehniki problem. Stenje, uzdie, a nema zraka. Pa bi bilo "aj draga ti malo dii, pa u onda opet ja malo disat"! Interesantna je bila anegdota s Enon i kosturon. Kad su se vraale s vrha, solidno su se osjeale, ali ipak su visina i muka ostavile traga. Bile su jako dehidrirane, suvih usta, nisu mogle gutat jer ih je bolilo grlo. erpe su otapali snig i kuvali in juve i ajeve. Ena se, bilo je to negdi na 7 i po iljada metri, ila popikit iza kamena i nala - kostura. Bila je potresena, ali ne pretjerano. Od visine postane ebete, uspore ti se reakcije i malo si glupast objanjava Milena: Da se Ena, recimo, ila popikit na Sljemenu pa naleti-la na kostura, vjerojatno bi urlala da bi se cilo Sljeme pripalo. Ovde je samo dola nazad do mene i rekla: "Joj, uj, zna kaj mi se dogodilo? Skoro sam kostura popisala!" Ena je ve prije vidila smrznuti le, pri samome silazu do Logora 4, a sad joj se jo ukaza i kostur. Sve je to podnila dobro, nije joj uticalo na ivce. Milena to objanjava uticajen visine i smatra kako je to glavni razlog zato su Nepalci meditativni i dobroudni. A kako nee bit, kad ih satare visina? Sigurno nee bit ivani ka mi Dalmatinci. Ja osobno nian vidila ni le ni kostura. Zapravo, ak mi je Ena ila posli pokazivat di je naletila na toga kostura, ali nije mogla na pravi kamen. Govorila je: "ekaj, ma bil je iza ovog kamena... Ili ovog?". A kostura nigdi. Zajebavala san je: "Pa, Ena, nije ti valjda kostur uteka?!" Ledopad: najdalje misto do kojega smo dospili bilo je ujedno i najlipe 402 bijeli zen

Odbljesak je stvara miljune dijamantia na ledu. Skinija san sunane oale i pokua "vvhite light vvhite heat" doivit jo intenzivnije. Nian izdra. Zaslipija me snig i led. Previe bjeline, previe sjaja. Potekle su mi suze i mora san opet stavit oale, da ne oorin od lipote. Potpuno san se izgubija u izvanzemaljskoj krasoti oko sebe. Teko je to opisat riima. Sve je bijelo, bijelo. Sunce je prilo ka da san na Rivi, a ne na Himalaji. Odbljesak je stvara miljune dijamantia na ledu. Moj civilni nain da stupin u kontakt s apsolutnon srion dosad san ot-krija samo vlastitoj dii. Pa, evo recepta, specijalno za moje itatelje: dakle, doen na Bene, stanen na kraj onoga manjeg mula, okrenen se prema punti od Marjana, i promatran refleks sunanih zraka na mirnoj povrini mora. Shvatija san di su znakovi, kojim putem krenuti, i zbilja vam mogu rei, da je to put ka srei. Ali ovo ovde, ispod Everesta, bila je mucho vea sria. Skinija san sunane oale i pokua white Hght white heat doivit jo intenzivnije. Nian izdra. Zaslipija me snig i led. Previe bjeline, previe sjaja. Potekle su mi suze i mora san opet stavit oale, da ne oorin od lipote. Na samome kraju puta Stipe je, eto, mene i Mlau odveja na Ledopad, na Ledeni slap. Neto najatraktivnije, najefektnije i najlue ta san vidija na iloj Himalaji, vjerojatno i u ilome ivotu. I ba za svretak, za finale. Najdalje misto do kojega smo dospili bilo je ujedno i najlipe. Duboko san izdahnija i pogleda livo, u Stipu, koji se maka sa strane, osta-vija me da zeniran. Gleda me i dobroudno se smija, a u pozadini su mi se smijeile gigantske planine. Snimija san tu scenu u mozgu. Klik. Bazni logor u pozadini. Stipe Boi. Stoji tamo i smije se. Ka neki dobri arobnjak koji je hobitu Robbitu pokaza djeli svojih moi. Okolo ledena lipota. Bijeli zen. Nije lako do do nje, ali virujte mi, ona postoji. Tamo na Ledopadu, ispod Mount Everesta, dotakla me arolija. bijeli zen | 77 Bazni logor Mount Everesta, travanj 2009. 405

godina boli pogovor Dok ovo pien, godina 2009. jo nije zavrila a ve je mogu nazvat Go-dinon boli. Poslovi su mi ili oajno, ka uostalon i ilome svitu. Izmuile su me svae i raskidi s vanin poslovnin suradnicima. Prolazija san kroz teke fizike bolove, i to skoro cile godine. Ruvinala me serija operacija na eljusti. Pa etvrti misec i Himalaja, ekspedicija na kojoj san izgubija 11 kili uli dana hodanja. Onda krah veze s Papuicon, nakon 15 godina zajednikog ivota. Usrid svega toga, ka samohrani otac dvoje diice, napisa san ovi debeli libar na 400 stranica, rodija knjigu iz patnje. Jebate, koji san titan! Sve te muke nisu mi bile dosta, pa misec dana nakon izlaska ove knjige, u prosincu 2009, kreen na putovanje u ogromnu studen, na finalnu Bol godine. Planine zapravo ne volin. Kad san to prizna Stipi, reagira je isto ka ta bi papa reagira da mu reen kako zapravo ne volin Isusa Krista. Ali mi je Stipe oprostija i svejedno me vodija na put. Ne znan bi li isto uinija i papa. Ne volin ni napor, ni ladnou. Ipak, uspija san do do svoga cilja, do Baznog logora Mount Everesta. Vridno san tabana skoro 150 kilometri po ka-meninama i strminama, muen migrenama i mantavicon. Sve san to dragovoljno izdra samo zbog toga ta me na Himalaju pozva moj idol, Stipe Boi. Sto posto san siguran da iman najboljeg uzora kojega san uope moga odabrat. U ovome modernome svitu di idoli i medijski junaci postaju glupani, kurbetine i bolesnici, hitno je potrebno irit prie 0 svitlima u mraku, odnosno pisat libre i snimat filmove o pravin, istinskin herojima. Stipe Boi je svakako takav. Po meni, najvei ivui Hrvat. Ova moja trea knjiga, " ", velikin dilon govori o smrti. I onda kad direktno prian o Dami s elinon koson, ali i izmeu redaka. Meutim, ima unutra i puno drugih stvari. Ponosa, volje, neke strane lipote... Knjiga je posveena Stipi, ivoj legendi, ali i uspomeni na cilu etu sjena. Na njegove prijatelje ta su poginili u juriima na snjene divove kojima san se i sam doa poklonit. U drutvu vlastitog idola. Na mistu njegove slave. To je povlastica kakvoj se nian nada. Vridna svih boli ove teke dvi iljade i devete. Da me neko pita bi li ponovija ovu godinu, odgovorija bi mu potvrdno.

Nijedna bol ne moe potu bijeli zen na Ledenome slapu, u drutvu Personal Jesusa. Jer, bol je prolazna. A Ledeni slap nije. Ledeni slap je vjean. Ka i Everest. Ka i Stipe. naj, naj: Himalaja GradNamche Bazaar Selo Lobuche Rijeka Dudh Kosi Planina Lhotse Ime Ang El ivotinja jak Biljka raniguras jelo nak cheese (sir od jakulje) Predmet zi Znamenitost jetijev skalp Pjesme putovanja "Sacrifice", Elton John "Personal Jesus", cover by Johnnv Cash Na Himalaju se putovalo 2009. (travanj) 409 1. umre zaas! 2. sveta ploa 3. granica Slovenije 4. jogi-icari 5. lukla 5a. gurung ugurung 7. lumbrela 8. avlije skakalo 9. seks na vrhuncu 10. potezanje vode 11. baba elebija 12. miss himalaje 13. missing 14.ang phu 15. er palog erpe 16. krava perava 17. f, a ne p! 18. zmajeva kima 19.suze 20. mater&horn 9 21. strele s triglava 103 13 22. himalajske sise 109 17 23. sirdar 115 21 24. tengboche 119 25 25. susid jerkov 125

29 26. mrtva marija u ledu 129 33 27. papin kamen 135 39 28. legenda zvana vvanda 139 45 29. nu, erpani! 145 49 30. namaste dudlale 149 55 31. vitez od namche 155 59 32. jeba jetija! 161 63 33. ruka iz pangbochea 167 69 34. ditka haberl 173 77 35- kapa ili ivot 177 83 36. govno od jaka 181 87 37- ba! 187 91 38. uskrs s boien 191 95 39- 0 moni moni ma 195 99 40. no uasa 201 410 Sadraj 41. yak sex 205 61. snjeni leopard 305 42. laenje jaja 209 62. tajne svete doline 311 43. lhotse, zid smrti 215 63. dva mua, jedna ena 319 44. mrav u planini 223 64. zzz... hebrang! 329 45. vinko tsotse 229 65. krepani gavrani 335 46. tii za guzicu 233 65a. ante i njegova bukara 341 47. ruzinavi tenk 237 67. lice mrtvog prijatelja 349 48. dida roberto 243 68. zagrljaj na crnoj stini 357 49. stie pobi 249 69. vrte se zvide 363 50. simonica 253 70. odime, dime! 369 51. makica & bubamara 257 71. kad buden ima 65 373 52. moji prsti, pete 261 72. bazni logor 377 53. drama na k2 265 73. znojenje s fincima 385 54. smrt kekeca 271 74, 90 metri od besmrtnosti 391 55. prolazna bol 277 75. vumen on d top 395 56. himalajski anel 281 76. sranje & kostur 399 57. mufid memija 285 77. bijeli zen 403 58. joint point 289 59. piramida 293 pogovor: godina boli 407 60. princ na bijelom jaku 301 naj, naj: himalaja 409 --KNJINICA 411ZELINA