UVOD

Poljoprivredi je u procesu stvaranja evropske zajednice dat poseban znaaj, naroito u prvoj fazi razvoja Zajednice, kada su seanja na ratne oskudice bila jo uvek svea. Stoga je Zajednika agrarna politika Evropske unije (ZAP) nastala prvenstveno iz tenje da se zajednici obezbedi sigurnost u hrani, sa kontrolisanim cenama i kvalitetom. Na toj osnovi, zajednica je, u dugom periodu, kroz zatitne cene, pruala snanu finansijsku podrku proizvodnji osnovnih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Tokom 1980-tih, ova proizvodnja je u velikoj meri premaila potrebe unutranjeg trita, tako da je zajednika agrarna politika, od 1992. godine, u fazi reformi, sa ciljem da se smanje izdvajanja iz zajednikog budeta i proizvoai uglavnom prepuste trinim uslovima, uz usmeravanje finansijske podrke na ekstenzivnu proizvodnju, zatitu okoline i razvoj zaostalih regiona. Sadanji znaaj zajednike agrarne politike ne predstavlja samo odraz najveeg udela u budetu Unije (oko 50 odsto), ve i broja poljoprivrednika (6,7 miliona), povrine poljoprivrednog zemljita (130 miliona hektara), kao i simbolikog znaenja ove oblasti i prenesenog suvereniteta po ovom pitanju sa nacionalnog nivoa na nivo zajednice . Osim toga, znaaj zajednike agrarne politike se zasniva i na injenici da je u direktnoj relaciji sa zajednikim tritem i Evropskom monetarnom unijom, to predstavlja dve osnovne oblasti na kojima se zasniva evropska integracija. Pravnu regulativu zajednike agrarne politike ine sporazumi o ureenju zajednice, koji utvruju opte ciljeve, principe i mehanizme zajednike agrarne politike, kao i posebni propisi kojima se reguliu pojedina konkretna pitanja u oblastima proizvodnje, trgovine i prerade poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

ISTORIJAT
Rimski sporazum kojim se konstituie Evropska ekonomska zajednica, iz 1957. godine, sadravao je odredbe o poljoprivredi, ali mehanizmi zajednike agrarne politike tada nisu bili definisani. Sporazum je samo utvrdio ciljeve zajednike agrarne politike (lan 39.) i deklarisao da je poljoprivreda ukljuena u zajedniko trite. Koncept mehanizama zajednike agrarne politike je usaglaen na Stresa konferenciji u julu 1958. godine, a 1960. godine, prihvaen od strane est tadanjih drava lanica. Dve godine kasnije, EZ je usvojila inicijalni paket mera u oblasti poljoprivrede, ukljuujui odreivanje est sektora koji e biti podloni zajednikoj organizaciji trita. Osim toga, osnovan je Poljoprivredni garantni fond i utvrena finansijska pravila. ime je postavljena osnova za politiku cena i trite poljoprivrednih proizvoda. Od tada, u ovoj oblasti je sprovedeno niz reformi, od kojih su najznaajnije: Sporazum o konstituisanju Evropske zajednice (1992. godine); Sporazum GATT kao rezultat Urugvajske runde (1994. godine); i Agenda 2000 (1999. godine).

DEFINICIJA I INSTRUMENTI ZAJEDNIKE AGRARNE POLITIKE

Pravna osnova zajednike agrarne politike EU definisana je lanovima 32. do 38. Sporazuma o konstituisanju Evropske zajednice. Ranije lanove 44, 45. i 47. Sporazum je ponitio kao prevaziene. U lanu 33. (raniji lan 39.) stav 1. Sporazuma postavljaeni su dugoroni ciljevi koje bi trebalo da postigne zajednika agrarna politika. To su: 1) Podizanje poljoprivredne produktivnosti promovisanjem tehnikog progresa, uz osiguranje racionalnog razvoja poljoprivredne proizvodnje i optimalnog korienja faktora proizvodnje, posebno radne snage;

2) Obezbeivanje povoljnog ivotnog standarda za poljoprivrednu populaciju, naroito podizanje primanja osoba lino angaovanih u poljoprivredi; 3) Stabilizacija trita; 4) Sigurnost snabdevanja; i 5) Sigurnost da e se potroai snabdevati po prihvatljivim cenama. Da bi se omoguilo ostvarivanje postavljenih ciljeva, lanom 34. je propisano osnivanje zajednikih organizacija trita (ZOT) koje, u zavisnosti od proizvoda, mogu biti u formi zajednikih pravila o konkurenciji, u formi obavezne koordinacije nacionalnih trinih organizacija, ili pak u formi evropske trine organizacije. Od est proizvoda za koliko su na poetku ezdesetih godina bile uspostavljene, ZOT sada obuhvataju skoro sve poljoprivredne proizvode, odnosno grupe proizvoda. Time su postavljeni osnovni instrumenti zajednikog trita poljoprivrednih proizvoda, koji spreavaju prepreke u unutranjoj trgovini i odravaju zajedniku carinsku barijeru prema treim zemljama. Pri tom, tri osnovna principa, definisana jo 1962. godine, na kojima se bazira zajednika agrarna politika i, samim tim, zajednike organizacije trita su: 1. Jedinstveno trite koje ima dva znaenja: a) primenu (na poljoprivredne prozvode) pravila o slobodnom proteku roba izmeu zemalja lanica, i b) odreivanje zajednikih cena i pomoi, bez obzira gde je sedite ekonomskog subjekta. Korektna primena ovog principa zahteva zajedniko regulisanje cena, isplaivanja pomoi i pravila konkurencije, harmonizovane propise o zdravstvenom osiguranju i administrativnim procedurama, kao i zajedniku spoljnotrgovinsku politiku; 2. Prioritetnost Unije: Ovaj princip se obezbeuje aktivnostima na dva nivoa: a) kroz davanje prioriteta poljoprivrednim proizvodima iz Unije u odnosu na uvozne proizvode i

b) kroz zatitu unutranjeg trita od poremeaja izazvanih nekontrolisanim uvozom poljoprivrednih proizvoda sa niskim cenama, kao i od poremeaja na svetskom tritu. Osnovni cilj ovog principa je da zatiti proizvodnju unutar Unije od ugroavanja uvozom iz treih zemalja. Za sprovoenje datog cilja kao mehanizmi zatite koriste se posebne uvozne dabine i izvozni povraaji. Ovi mehanizmi se ne primenjuju za sve osetljive proizvode, ve samo za one sa najviom stopom zatite, dok se za ostale primenjuje standardni sistem carinskih dabina. Meutim, ovaj princip nikada nije primenjivan apsolutno i bezuslovno, to potvruje i nekoliko izuzetaka (npr. Lome Konvencija, Opti sistem preferencijala, koncesije mediteranskim zemljama, ili, poslednji, Sporazum o poljoprivredi Urugvajske runde GATT, koji je doveo do nestanka varijabilne posebne dabine i sniavanja podsticaja izvoza po vrednosti i koliini ime se umanjuju prioritetnost Unije u pogledu konkurentnosti na domaem i svetskom tritu). 3. Finansijska solidarnost: Trokovi koji proizilaze iz primene zajednike agrarne politike moraju biti podeljeni meu svim zemljama lanicama, bez obzira na njihov nacionalni interes. Stoga je jo 1962. goidine osnovan Evropski poljoprivredni garantni i usmeravajui fond, koji se sastoji od Garantnog odseka i Odseka za usmeravanje. Nakon Agende 2000 Garantni odsek u potpunosti i ekskluzivno finansira trokove zajednikih organizacija trita, odnosno mere koje imaju za cilj regulisanje poljoprivrednog trita Unije, kao i povraaje od izvoza u tree zemlje. Zavisno od proizvoda, aktivnosti mogu biti u formi interventnih cena, podrke proizvodnji (premija), kompenzacione pomoi za smanjenje proizvodnje, ili u vidu pomoi za skladitenje. Osim toga, ovaj odsek finansira i zatitu bilja i ivotinja, propagiranje zajednike agrarne politike i druge aktivnosti, kao to su neki vidovi podrke ruralnom razvoju (osim u okviru Zajednike inicijative za ruralni razvoj). S druge strane, Odsek za usmeravanje omoguava kontinuirano finansiranje zajednikih i nacionalnih mera ruralnog razvoja na osnovu Zajednike inicijative za ruralni razvoj. Savet je 1992. godine odluio da sva izdvajanja za poljoprivredu budu obuhvaena Fondom, osim izdvajanja za ribarstvo, kao i za naknadu zemljama lanicama za smanjenje cene lagerovanja poljoprivrednih proizvoda. Namera je bila da se time ogranie izdvajanja za poljoprivredu na udeo u ukupnom budetu.

REFORME ZAJEDNIKE AGRARNE POLITIKE

U prethodnom periodu, zajednika agrarna politika je uspela da postigne inicijalne ciljeve koji su joj postavljeni: poveana je proizvodnja, podignuta produktivnost, stabilizovano je unutranje trite, osigurano snabdevanje i zatieni proizvoai od turbulencija na svetskom tritu. Meutim, uporedo sa pozitivnim, pojavili su se i negativni efekti ovih mera. Pre svega, proizvodnja je u velikoj meri nadmaila potrebe unutranjeg trita stvarajui ogromne robne vikove, tako da su izdvajanja za podrku poljoprivredi eksponencijalno rasla. Iz tog razloga, zajednika etvorodecenijskoj istoriji prola kroz nekoliko reformi. Do prvog pokuaja reforme ZAP dolo je samo deset godina nakon njenog uspostavljanja. Naime, 1968. godine, Komisija je objavila Memorandum o reformi ZAP, poznat kao i Menoltov plan (prema Siko Menoltu, tadanjem potpredsedniku Komisije odgovornom za sprovoenje zajednike agrarne politike). Plan je predviao smanjenje broja zaposlenih u poljoprivredi i ukrupnjavanje poljoprivrednih poseda, kako bi se poveala produktivnost. Tokom 1972. godine, u ZAP su uvedene strukturne mere, sa ciljem da se modernizuje oblast poljoprivrede. Meutim, pored kontinuiranih strukturnih izmena tokom naredne decenije, osnovni problem je i dalje ostao odnos ponude i potranje na tritu poljoprivrednih proizvoda nije bio izbalansiran, rezultujui neprekidan porast robnih vikova. Stoga je Komisija 1983. godine, utvrdila radikalnu reformu koja je bila predstavljena dve godine kasnije kao Zeleni papir na temu Perspektive zajednike agrarne politike (1985.). Zeleni papir je imao za cilj da izjednai ponudu i tranju, da uvede nove naine redukovanja proizvodnje u najugroenijim sektorima i da analizira alternativna reenja za budunost ZAP. Evropski savet je 1988. godine, prihvatio paket reformskih mera, ukljuujui vodi poljoprivrednih trokova, koji je ograniio procenat izdvajanja za poljoprivredu od ukupnog budeta zajednice. Komisija je 1991. godine, sa Rej Mekerijem kao Komesarom za poljoprivredu, iznela dva predloga za diskusiju o razvoju i reformi ZAP. Ovi predlozi su bili osnova za politiki dogovor o reformi ZAP, koji je Savet usvojio 21. maja 1992. godine. Upravo je navedena reforma oznaila prekretnicu u razvoju zajednike agrarne politike, time to je predvieno sniavanje cena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda kako bi se omoguila njihova agrarna politika je u svojoj

konkurentnost na unutranjem i svetskom tritu, dok su farmerima snieni prihodi kompenzovani direktnim plaanjima. Osim toga, ova reforma je uvela dodatne mere za ureenje trita, kao i za zatitu okoline. Reforma iz 1992. godine, ocenjena je kao uspena, obzirom da je proizvela znaajne pozitivne efekte na poljoprivredu Unije. Meutim, meunarodni drutveno-ekonomski uslovi u narednim godinama, koji su rezultovali novom rundom pregovora iziskivali su dalje usklaivanje ZAP, odnosno novu reformu. u okviru GATT,

ZAJEDNIKA AGRARNA POLITIKA I SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA

Kao najvei svetski uvoznik i drugi najvei izvoznik poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda EU pridaje poseban znaaj meunarodnim pravilima kojima se regulie promet ovih proizvoda. Stoga je EU lan Svetske trgovinske organizacije od njenog osnivanja 1994. godine, prihvativi u paketu GATT 1994, pored ostalih sporazuma, Sporazum o poljoprivredi i Sporazum o sanitarnim i fito-sanitarnim merama. U okviru Urugvajske rude GATT, u oblasti prometa poljoprivrednim proizvodima regulisane su tri grupe pitanja: pristup tritu, odnosno carinske koncesije; b) interna podrka (subvencije) proizvodnje; i v) izvozne subvencije. U pogledu pristupa tritu zemlje potpisnice su se obavezale da sprovedu tarifikaciju, odnosno transformaciju necarinskih mera zatite u carine izraunavanjem procentualne razlike izmeu domaih i svetskih (t.j. uvoznih) cena poljoprivrednih proizvoda u odreenom periodu. Tako dobijene carinske stope u koje se uraunavaju postojee carinske stope i posebne dabine na uvoz poljoprivrednih proizvoda trebalo je smanjiti za 36 odsto (za razvijene zemlje) u odnosu na referentni period 1988-1990., i to u estogodinjem periodu 1995-2000. godina, pri emu je minimalno snienje za svaki proizvod iznosilo 10 odsto . GATT 1994 je predvideo da se i za direktne subvencije poljoprivrednim proizvoaima (tzv. mere iz ilibarske kutije), kao i u sluaju uvoznih dabina, prethodno, primenom specifinog mehanizma (AMS) sprovede izraunavanje ukupnih mera direktne finansijske podrke. Ovako dobijene vrednosti razvijene zemlje trebalo je da smanje za 20

procenata u odnosu na isti referentni period (1988-1990) i u istom periodu kao i za carinske stope (1995-2000). Od obaveze smanjenja iskljuene su mere koje minimalno utiu na trgovinu (tzv. mere zelene kutije), kao to su opte usluge vlade u domenu istraivanja, kontrole bolesti, bezbednosti u hrani, infrastrukturne delatnosti itd. Takoe, EU je ovim sporazumima preuzela obavezu sniavanja, u predvienom periodu od est godina, i izvoznih subvencija, i to za 36 odsto u pogledu vrednosati i za 21 odsto u pogledu koliina subvencionisanog izvoza (u odnosu na referenti period). U oktobru 1999. godine, ministri poljoprivrede drava lanica EU sporazumeli su se o zajednikom stavu povodom predstojee Milenijumske runde pregovora u okviru Svetske trgovinske organizacije, koja je poela u martu 2000. godine, a predvieno je da traje tri godine. Generalno, u ovim pregovorima pristup EU se bazira na razvojnom planu Agenda 2000, odnosno omoguavanju postizanja dugoronih ciljeva u oblasti poljoprivrede koji su u ovom dokumentu navedeni. U tom smislu, interes EU je da se povea panja o netrgovinskim aspektima poljoprivrede, obzirom da poljoprivreda ima multifunkcionalnu ulogu, odnosno da, osim proizvodnje hrane, ima uticaj i na ouvanje okoline, kvalitet i sigurnost hrane, zatitu ivotinja itd., zatim da se u najveoj moguoj meri olaka pristup tritima, odnosno da se ukinu ili snize carinske barijere, kao i da se proiri status posebnog tretmana za zemlje u razvoju, imajui u vidu veliki znaaj poljoprivrede u ovim zemljama.

AGENDA 2000
U julu 1997. godine, Komisija je predloila reformu ZAP u okviru plana Agenda 2000, koji je predstavljao projekciju razvoja poljoprivrede EU u periodu 2000-2006. godine, uzimajui u obzir oekivano proirivanje zajednice. Pregovori i sporazum o reformi zajednike agrarne politike zakljueni su na Berlinskom Evropskom Savetu u martu iste godine. Ovim planom se produbljuje i proiruje reforma iz 1992. godine, zamenom sistema podrke poljoprivredi kroz zatitne cene sistemom direktnih plaanja farmerima. Ovaj sistem se pokazao kao uspean, obzirom da je uspeo da smanji vikove proizvodnje i kontrolie izdvajanja za podrku proizvodnji, bez ugroavanja planiranog prosenog rasta prihoda farmera od 4,5 odsto godinje. Kao drugi stub nove agrarne politike prediena je snana

podrka ruralnom razvoju, to obuhvata razvoj marginalizovanih poljoprivrednih podruja (kao to su bive kolonije na malim ostrvima), obuka mladih farmera itd. Osim toga, Agenda 2000 je utvrdila aktivnosti u pravcu jaanja konkurentnosti poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda poreklom iz Unije na unutranjem i svetskom tritu, pronalaenja alternativnih zaposlenja i izvora prihoda za farmere, integrisanja ekolokih i strukturalnih aspekata u ZAP, unapreenja kvaliteta i sigurnosti hrane i u pravcu pojednostavljenja agrarne regulative kako bi se sistem propisa uinio transparentnim i pristupanim. Agendom 2000 predvieno je da izdvajanja za poljoprivredu u periodu 2000-2006. iznose proseno oko 40,5 milijardi evra godinje, od ega je za ruralni razvoj predvieno 4 milijarde eura na godinjem nivou, s tim to bi se izdvajanja iz godine u godinu permanentno smanjivala . Nedavno je Franc Filer, komesar za poljoprivredu predstavio Komisiji svoj radikalni plan finansiranja agrarne politike EU, kojim je od 2004. godine, planirano smanjivanje direktnih subvencija farmerima za tri odsto godinje. Time bi 2010. godine smanjivanje iznosilo 20 procenata, a ovaj uteeni novac, prema planu Filera, bio bi usmeren u ruralni razvoj. Drugi vaan cilj reforme je smanjenje garantovanih cena odreenih poljoprivrednih proizvoda, ime bi se omoguilo osetno smanjivanje cena itarica (to bi EU obezbedilo odline pozicije u predstojeim pregovorima o poljoprivredi u okviru Svetske trgovinske organizacije). Uslov za dobijanje subvencija bila bi obaveza da se unapreuje zatita ivotne sredine, zatita ivotinja i podie kvalitet proizvedene hrane. Najvei protivnici ovako radikalne reforme su Francuska, panija i Grka, obzirom da su te tri drave najvei korisnici budeta Unije za poljoprivredu - panije je prema podacima za 2000. godinu, dobila 2,51 milijardu evra, Francuska 2,32 milijarde evra, a Grka 1,98 milijardi evra. Francuska se, pri tome, poziva na sporzum Agenda 2000, upozoravajui da bi predloena dinamika smanjivanja od tri odsto godinje ugrozila egzistenciju najmanje 200 hiljada francuskih farmera. Protivnici ove reforme kao argument istiu da je predsednik SAD Dord Bu obeao amerikim farmerima dodatne subvencije u godinjem iznosu od 6,4 milijardi dolara, to bi smanjilo konkurentnost evropskih proizvoaa na svetskom tritu.

S druge strane, Filerovu reformu snano podrava Nemaka koja za sprovoenje zajednike agrarne politike izdvaja najvie (4,33 milijardi evra), a slede je Velika Britanija (2,29 milijardi evra) i Holandija (1,12 milijardi evra). Vlada Nemake ak smatra da predloeni reformski paket nije dovoljno radikalan i da e, njegovom primenom, izdvajanja za poljoprivredu u zajednikom budetu biti manja samo za oko 200 miliona evra .

ZAJEDNIKA AGRARNA POLITIKA I PROIRENJE EVROPSKE UNIJE

Postupak pristupanja EU je u toku za deset drava kandidata, od kojih su po ekonomskoj perspektivi najznaajnije zemlje Centralne i Istone Evrope. U oblasti poljoprivrede, oekuje se da e proirenje Zajednice skoro duplirati radnu snagu i obradivu povrinu, kao i da e unutranjem tritu dodati preko 100 miliona potroaa. S druge strane, proirenje e novim dravama lanicama omoguiti da efikasno koriste svoje poljoprivedne potencijale. Meutim, neophodno je da zemlje kandidati prethodno ispune mnogobrojne uslove u pogledu prestrukturiranja i modernizacije svog agrarnog sektora. EU aktivno podrava proces prestrukturiranja u dravama kandidatima, nudei u tom pravcu razliite instrumente. U oblasti poljoprivrede, EU je zemljama kandidatima ponudila Poseban program pristupanja za poljoprivredu i ruralni razvoj za koji je izdvojeno 520 miliona eura za estogodinji period. Ovaj program, bazira se na planu Agenda 2000 i osmiljen je da bi pomogao dravama kandidatima u unapreenju svoje poljoprivrede, kako bi se uspostavio adekvatan okvir za podrku odrivog poljoprivrednog i ruralnog razvoja, reili problemi koji ometaju dugorono usklaivanje poljoprivrede i ruralnih oblasti i pomogla implementacija acquis communautaire u oblasti poljoprivrede. SRS je pristupanje Evropskoj Uniji postavila kao svoj dugoroni strateki cilj. Na sastanaku konsultativne grupe SRS i EU u julu ove godine u Beogradu, ocenjeno je da aktivnosti na dogovorima oko harmonizacije naeg trita teku uspeno i odlueno da se pristupi izradi studije o izvodljivosti prikljuenja nae zemlje EU. Nakon predstavljanja

studije, otpoeli bi pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji ije se zakljuivanje moe oekivati poetkom 2003. godine, da bi formalnu kandidaturu za EU, ako sve bude teklo predvienom dinamikom, mogli da ostvarimo 2004. ili najkasnije 2005. godine. Na sastanku je utvren i akcioni plan harmonizacije koji se poklapa sa konstituisanjem nove zajednike drave Srbije i Crne Gore. U oblasti poljoprivrede, akcioni plan predia harmonizovanje modela uvozna zatite u roku od tri godine, dok bi se harmonizacija propisa po pitanju internih i izvoznih subvencija izvela u sklopu harmonizacije sa pravilima STO. Osim toga, ve je izvrena harmonizacija nekih od pravilnika o kvalitetu robe, a u toku je i usaglaavanje propisa o zatiti ivotinja i bilja.

ZAKLJUAK

Poljoprivreda za EU predstavlja pitanje od izuzetnog znaaja jo od osnivanja Zajednice Rimskim sporazumom iz 1957. godine. Zajednika agrarna politika, uspostavljena 1962. godine, osnivanjem zajednikih organizacija trita, pretrpela je u svojoj istoriji vie reformi koje se, generalno, mogu podvesti u dve faze. U prvoj, zajednika agrarna politika je imala za cilj da povea produktivnost i obezbedi povoljan ivotni standard farmera. U ovom periodu, podrka poljoprivredi je davana kroz sistem zatitnih cena, to je vremenom dovelo do ispunjenja zadatih ciljeva, ali i poremeaja odnosa ponude i tranje na unutranjem tritu, odnosno permanentnog rasta robnih vikova i budetskih trokova. Drugu fazu razvoja zajednike agrarne politike EU, koja je institucionalizovana Sporazumom iz 1992. godine, karakterie prelazak davanja podrke poljoprivredi sa sistema zatitnih cena na sistem direktnih plaanja proizvoaima, uz permanentno sniavanje ovih idataka i usmeravanje pomoi na ruralni razvoj. U okviru paketa GATT 1994, EU se obavezala na smanjivanje uvozne zatite i internih i izvoznih subvencija, kao i na potovanje meunarodnih pravila o zatiti ivotinja i bilja. Sporazum Agenda 2000 produbljuje i proiruje zapoetu reformu, redukujui direktna plaanja farmerima uz zalaganje za ruralni razvoj i uzimajui u obzir planirano proirenje Unije zemljama Centralne i Istone Evrope. SRJ (odnosno Srbija i Crna Gora) je u fazi priprema za zakljuivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa EU, te je ve zapoeta harmonizacija propisa u oblasti poljoprivrede.