MILIVOJE RADOJI^I] NIKOLA LUKI]

GIMNAZIJA U UBU 1969 1977

Ub, 2008

Milivoje Radoji~i} Nikola Luki}

GIMNAZIJA U UBU 19691977

Izdava~: Gimnazija "Branislav Petronijevi}", Ub Za izdava~a: Milka Mihailovi}, direktor Lektor i korektor: Du{anka Milo{evi} Korice: Du{an Arseni} Kompjuterska obrada: Josip Gra~anin Tira`: 550 primeraka [tampa: "Vaqevo Print", Vaqevo

SADR@AJ
PRVI DEO
OSNIVAWE I RAD [KOLE HRONOLOGIJA UVOD OSNIVAWEGIMNAZIJE I RAD MATI^NE KOMISIJE. Re{ewe SO Ub o osnivawu Gimnazije. Re{ewe Republi~kog sekretarijata za obrazovawe, nauku i kulturu o ispuwenosti uslova za po~etak rada Gimnazije. Prijem u~enika u prvi razred. Ugovor sa U~iteqskom {kolom o organizaciji nastave za u~enike Gimnazije. Izbor direktora Gimnazije. PRVA [KOLSKA GODINA 1969/70. Nastavni kadarU~iteqske {kole. Konstituisawe Gimnazije. Re{ewe Okru`nog privrednog suda u Vaqeu o upisu u sudski registar ustanova osnivawe Gimnazije u Ubu. Re{ewe SO Ub o postupnom ga{ewu U~iteqske {kole. DRUGA [KOLSKA GODINA 1970/71. Nastavni kadar Gimnazije. Najava verifikacije [kole. Opremqenost U~iteqske {kole. Opremawe kabineta za fiziku, hemiju i biologiju. TRE]A [KOLSKA GODINA 1971/72. Izmene u nastavnom kadru. Negativan izve{taj republi~kog prosvetnog inspektora. Opremawe [kole prema normativima. Velike bogiwe. ^ETVRTA [KOLSKA GODINA 1972/73. Izmene u nastavnom kadru. Problemi vezani za obezbe|ewe profesora matematike i fizike. Smrt Miloja Nikoli}a, u~enika IV razreda. Re{ewe SO Ub o ukidawu U~iteqske {kole. Verifikacija II, III i IV razreda. PETA [KOLSKA GODINA 1973/74. Izmene u nastavnom kadru. Re{ewe SO Ub o zavr{etku {kolovawa u~enika V razreda U~iteqske {kole pri Gimnaziji. SO Ub prenosi {kolsku zgradu na Gimnaziju. Popravka fasade na {kolskoj zgradi. Upis Gimnazije u sudski registar kod Okru`nog privrednog suda u Beogradu. [ESTA [KOLSKA GODINA 1974/75. Izmene u nastavnom kadru. Rekonstrukcija kanalizacije i sanirawe vode u podrumu {kolske zgrade. SEDMA [KOLSKA GODINA 1975/76. Izmene u nastavnom kadru. Uru~ivawe nagrada radnicima [kole. Za{tita plafona u fiskulturnoj sali. OSMA [KOLSKA GODINA 1976/77. Izmene u nastavnom kadru. Uru~ivawe nagrada radnicima [kole.

Gimnazija u Ubu

DEVETA [KOLSKA GODINA 1977/78. Izmene u nastavnom kadru. [kola ne upisuje u prvi razred u~enike gimnazije; upisuje pet odeqewa prvog razreda zajedni~ke osnove sredweg usmerenog obrazovawa. Petodnevna radna nedeqa. Aktivni odmor. Uru~ivawe nagrade Slavki Beri}. Integracija sa [kolom za kvalifikovane radnike i stvarawe Obrazovnog centra "Ub" od 1. januara 1978. godine. DESETA I JEDANAESTA [KOLSKA GODINA 1978/79. i 1979/80. Uvo|ewe centralnog grejawa u {kolskoj zgradi. Nastavnici biv{e Gimnazije predaju u gimnazijskim odeqewima. Gimnazijska smena Obrazovnog centra. NASTAVA Nastavni planovi i programi i wihova realizacija Idejnost u nastavi Ocewivawe u~enika Vannastavne aktivnosti Izleti i ekskurzije Kursevi plivawa i smu~awa Pregled nastave U^ENICI U~enici i nova {kola Uspeh u~enika Testirawe u~enika Zavr{ni ispit matura Pohvale, nagrade i vaspitnodisciplinske mere U~eni~ke organizacije Zajednica u~enika [kole Omladinska organizacija STRU^NI I SAMOUPRAVNI ORGANI Nastavni~ko ve}e Direktor [kole Savet (Radna zajednica) Gimnazije Sindikalna organizacija SARADWA SA RODITEQIMA KULTURNA I JAVNA DELATNOST [KOLE NASTAVNO OSOBQE NENASTAVNO OSOBQE MATURANTI GIMNAZIJE NEDOUMICA Gimnazija u Ubu

DRUGI DEO
SVI WENI MATURANTI BIOGRAFIJE Prva generacija 19691973. Druga generacija 19701974. Tre}a generacija 19711975. ^etvrta generacija 19721976. Peta generacija 19731977. [esta generacija 19741978. Sedma generacija 19751979. Osma generacija 19761980. Rezime POGOVOR OBELE@AVAWE GODI[WICA MATURE FOTOALBUM

Gimnazija u Ubu

Gimnazija u Ubu

OSNIVAWE I RAD [KOLE

HRONOLOGIJA
UVOD
Ub je sredinom pro{log veka bio poznat po U~iteqskoj {koli koja je u wemu egzistirala od 1948 1973.godine. Za to vreme ona je pro{la kroz tri faze: prvo je bila Me{ovita u~iteqska {kola, onda U~iteqska doma}i~ka {kola, pa ponovo U~iteqska {kola. Kada se Druga u~iteqska {kola razvila do 15 odeqewa i imala 450 u~enika, kada su stvoreni svi uslovi za wen uspe{an rad ( nova {kolska zgrada, nova oprema, solidna snabdevenost nastavnim sredstvima i stru~na zastustupqenost nastave do 90%), u Srbiji, u kojoj je bilo 14 u~iteqskih {kola je do{lo do hiperprodukcije u~iteqskog kadra. Mladi u~iteqi se vi{e nisu mogli zaposliti na teritoriji Srbije. Ubski u~iteqi, koji nisu hteli da beznade`no ~ekaju na birou rada, potra`ili su mesta u~iteqa u Bosni gde je jo{ uvek bio potreban ovaj kadar. Prvo su popuwavali isto~nu, a onda sredwu, pa zapadnu Bosnu. Oni, koji se nisu mogli da odvoje od rodnog grada, zapo{qavali su se gde god je bilo slobodnih mesta u administraciji, trgovini, pa ~ak i kao kondukteri. Na takvo stawe reagovao je Zavod za osnovno obrazovawe i obrazovawe nastavnika SR Srbije, koji je prvo doneo plan o prerastawu nekoliko u~iteqskih {kola u ve}im mestima u pedago{ke akademije, a za u~iteqske {kole u mawim mestima predvideo wihovo postepeno ga{ewe i otvarawe drugih sredwih {kola umesto wih. Ubska U~iteqska {kola nije imala uslova da preraste u pedago{ku akademiju. U Ubu se postavilo krupno pitawe: koja {kola teba da zameni U~iteqsku {kolu? Do{lo se do zakqu~ka da bi najvi{e odgovarala gimnazija. U~iteqska {kola je u Ubu i {iroj okolini {kolovala decu siroma{nih roditeqa, a posle rata takvih je bilo mnogo. Oni nisu ni pomi{qali da decu {koluju u ve}im mestima. Ova {kola je obezbe|ivala u~iteqski kadar za ni`e razrede koji je uspe{no radio u seoskim sredinama i u vi{im razredima. Mnogi od wih su naj~e{}e uz rad, zavr{avali vi{e pedago{ke {kole i postali vrsni nastavnici srpskog jezika, istorije i geografije, biologije, fizike i hemije, likovnog, muzi~kog i fizi~kog vaspitawa, i op{tetehni~kog obrazovawa. Neki su zavr{avali i nastavni~ke fakultete. U kadrovima drugih profila, kao {to su pravnici, ekonomisti, lekari, in`eweri, Ub je oskudevao i morao je da ih dovodi sa strane. Gimnazija, kao op{teobrazovna {kola sa dva smera dr{tveno-jezi~kim i prirodno-matemati~kim, mogla bi uspe{no da pripremi {kolovawe kadrova svih profila.Zato je opredeqewe bilo za gimnaziju. Gimnazija u Ubu

OSNIVAWE GIMNAZIJE I RAD MATI^NE KOMISIJE.

Re{ewe So Ub o osnivawu Gimnazije. Re{ewe Republi~kog sekretarijata za obrazovawe, nauku i kulturu o ispuwenosti uslova za po~etak rada Gimnazije. Prijem u~enika u prvi razred. Ugovor sa U~iteqskom {kolom o organizaciji nastave za u~enike Gimnazije. Izbor direktora Gimnazije. Republi~ka zajednica obrazovawa je 15. maja 1969. godine obavestila U~iteqsku {kolu da ne upisuje u~enike prvog razreda u narednoj {kolskoj godini, {to je zna~ilo da se pristupilo wenom ga{ewu. Znaju}i za namere Republi~ke zajednice, SO Ub je donela re{ewe o osnivawu Gimnazije u Ubu jo{ 27. februara 1969. godine i zatra`ila mi{qewe Zavoda za osnovno obrazovawe i obrazovawe nastavnika SR Srbije da Gimnazija nadomesti U~iteqsku {kolu. Zavod je formirao komisiju za pregled materijalno kadrovskih i drugih uslova kojima raspola`e U~iteqska {kola za rad Gimnazije u Ubu. Komisiju su ~inili: Du{an Vukovi}, prosvetni savetnik zavoda, Rajko Radojevi}, direktor U~iteqske {kole " Vuk Karaxi}" i ^edomir Trajkovi}, sekretar Zajednice obrazovawa SO Ub. Komisija je posle obavqenog pregleda, 19. maja 1969. godine, sa~inila zapisnik u kome konstatuje: " S obzirom da postoje}a U~iteqska {kola treba da se postepeno gasi, osnivawem gimnazije, nastavni kadar U~iteqske {kole, prema kvalifikacionoj strukturi, mogao bi u potpunosti da preuzme nastavu svih predmeta u gimnaziji... Sa sada{wim nastavnim kadrom U~iteqske {kole bili bi stru~no zastupqeni svi predmeti u gimnaziji. Sastav nastavnog kadra odgovarao bi zahtevima oba smera gimnazije". [kolska zgrada, izgra|ena 1964. godine " potpuno odgovara za rad gimnazije, jer raspola`e dovoqnim prostorom i odgovaraju}im brojem prostorija za normalnu organizaciju nastave. U~iteqska {kola je kompletirana potrebnim name{tajem i nastavnim sredstvima koja su predvi|ana normativima za rad gimnazije". [to se ti~e u~enika " na podru~ju op{tine Ub zavr{ilo je ove {kolske godine oko 500 u~enika osmog razreda osnovne {kole. Oko 180 mogu da prime postoje}e sredwe {kole na podru~ju op{tine ( U~iteqska {kola i [kola za kvalifikovane radnike), dok ve}i broj u~enika produ`avaju {klovawe na podru~ju drugih op{tina". Zavod je dao predlog Republi~kom sekretarijatu za nauku i kulturu SR Srbije da d saglasnost za otvarawe Gimnazije u Ubu po{to je komisijski utvr|eno da su ispuweni uslovi za po~etak wenog rada. Re{ewem Republi~kog sekretarijata za obrazovawe, nauku i kulturu SR Srbije br. 022-65-05 od 04. juna 1969. godine utvr|eno je da su ispuweni uslovi za po~etak rada Gimnazije u Ubu. Savet za obrazovawe, kulturu i fizi~ku kulturu SO Ub, na sednici od 05. juna 1969. godine na osnovu Re{ewa o osnivawu Gimnazije u Ubu od 27. februara Gimnazija u Ubu

1969. godine, a po pribavqenoj saglasnosti Republi~kog sekretarijata za obrazovawe i kulturu od 04. juna 1969. godine, doneo je Re{ewe o imenovawu Mati~ne komisije Gimnazije u Ubu. U Mati~nu komisiju imenuju se : 1. Doj~in \ur|evi} direktor O[ " Milan Muwas" u Ubu, za predsednika, a wemu za zamenika Velimir Popadi}, upravnik Narodnog univrziteta u Ubu, predsednik izvr{nog odbora OZO-a Ub; 2. Rajko Radojevi}, direktor U~iteqske {kole "Vuk Karaxi}" u Ubu, za ~lana, a wemu za zamenika Milivoje Radoji~i}, profesor U~iteqske {kole u Ubu; 3. Milutin Jovanovi}, u~iteq, predsednik Saveta za obrazovawe, kulturu ifizi~ku kulturu SO-e Ub, za ~lana, a wemu za zamenika Miroqub Stojanovi}, profesor U~iteqske {kole, ~lan saveta za obrazovawe, kulturu i fizi~ku kulturu SO-e Ub. Zadatak Mati~ne komisije je da izvr{i pripreme za po~etak rada {kole, izvr{i upis u~enika, i obavi i druge poslove iz delokruga rada Saveta, do konstituisawa {kole. Mati~na komisija za formirawe gimnazije u Ubu 9. juna 1969. godine raspisala je konkurs za prijem 60 u~enika u prvi razred za {kolsku 1969/70. godinu i formirala stru~ne komisije od profesora U~iteqske {kole sa zadatkom da sprovedu prijemne ispite: iz srpskohrvatskog jezika Milivoja Radoji~i}a i Radomira @ivoti}a, iz matematike Dobrivoja Tomi}a i Desanku Radetu. Na redovni konkurs prijavio se 51 kandidat. Prijemni ispit iz srpskohrvatskog jezika i matematike (samo pismeni) obavqen je 16. i 17. juna 1969. godine, koji je polagalo 47 u~enika (~etiri su oslobo|eni kao nosioci diplome "Vuk Karaxi}"), od kojih je 45 polo`ilo, dva u~enika nisu polo`ila. Ukupno je primqeno na redovnom konkursu 49 u~enika. Na naknadni konkurs prijavilo se 12 u~enika; prijemni ispit je polo`ilo 10, jednom je priznat ispit koji je polagao u Gimnaziji u Obrenovcu, a jedan nije polo`io ispit. Na oba konkursa ukupno je primqno 60 u~enika, koji su raspore|eni u dva odeqewa. Samo su u~enici prve generacije polagali prijemni ispit i primqeni na osnovu uspe{no polo`enih pismenih ispita iz srpskohrvatskog jezika i matematike, sve ostale generacije }e se primati na osnovu pokazanog uspeha u osmom razredu osnovne {kole. Kad je Republi~ka zajednica obrazovawa (15. maja 1969. godine) obavestila U~iteqsku {kolu da ne upisuje u~enike u narednu {kolsku godinu, u Ubu je bilo velikog otpora takvoj odluci, kako u U~iteqskoj {koli me|u nastavnicima, tako i me|u |a~kim roditeqima. Po{to je SO Ub donela prvo re{ewe o otvarawu Gimnazije (27. februara 1969. godine) samo prirodno-matemati~kog smera, neki roditeqi, smatraju}i da wihova deca ne mogu na}i mesto u takvoj {koli, i daqe insistiraju da se U~iteqska {kola ne gasi i da upisuje u~enike u prvi razred. Pod pritiskom [kole Republi~ka zajednica je popustila i dozvolila da se upi{e jo{ jedno odeqewe od 30 u~enika. Tako je u {kolskoj 1969/70. godini, pored dva odeqewa novoosnovane Gimnazije, upisano i jedno odeqewe U~iteqske Gimnazija u Ubu

10

{kole. Boqi |aci su se upisali u Gimnaziju, a slabiji u U~iteqsku {kolu. Tada je i najve}im pobornicima U~iteqske {kole postalo jasno da je {kola sama po~ela da se gasi. Po{to se do{lo do zakqu~ka da je jedan od razloga protivqewa nekih roditeqa otvarawu Gimnazije i ~iwenica da je u prvom re{ewu od 27. februara 1969. godine predvi|eno da se osniva samo Gimnazija prirodno - matemati~kog smera, SO je delimi~no izmenila to re{ewe i donela novo 11. jula 1969. godine, u kome stoji osnivawe gimnazije oba smera dru{tveno-jezi~kog i prirodnomatemati~kog. U ta~ki 2. Re{ewa pi{e da je "zadatak Gimnazije da pored op{teg sredweg obrazovawa po postoje}em nastavnom planu i programu pru`i u~enicima i {ire znawe iz prirodnih i dru{tvenih nauka".

Gimnazija u Ubu

11

Kako se poslovi oko konstituisawa Gimnazije nisu mogli zavr{iti do 1. septembra 1969. godine, Mati~na komisija za formirawe Gimnazije u Ubu zakqu~uje 29. avgusta 1969. godine sa U~iteqskom {kolom Ugovor o organizaciji i pla}awu nastave u novoosnovanoj Gimnaziji u Ubu. Po tom ugovoru "U~iteqska {kola Vuk Karaxi} u Ubu se obavezuje da u novoosnovanoj Gimnaziji u Ubu organizuje celokupnu nastavu po Nastavnom planu i programu za gimnazije, osim za nastavu latinskog jezika, a za vreme od 1. septembra do 30. novembra 1969. godine". Ra~unalo se da }e se za to vreme Gimnazija konstituisati kao samostalna {kola. Mati~na komisija je 20. oktobra 1969. godine raspisala konkurs za direktora Gimnazije, a oglasom je tra`eno nastavno osobqe za sve predmete predvi|ene nastavnim planom i programom za prvi razred gimnazije. Na sednici od 12. novembra 1969. godine Mati~na komisija je primila Milivoja Radoji~i}a, profesora U~iteqske {kole u Ubu za direktora koji stupa na du`nost 1. decembra 1969. godine, a na osnovu oglasa primila 11 nastavnika, profesora U~iteqkske {kole ~iji je rad u Gimnaziji regulisan na osnovu ugovora. Za latinski jezik anga`ovan je profesor iz Vaqeva Marko Vi{i}. Za potrebe nastave u~enici Gimnazije koristili su prostorije U~iteqske {kole, i to: dve u~ionice, fiskulturnu salu, radionicu za tehni~ko obrazovawe, kabinete i u~ila kojima raspola`e U~iteqska {kola kao i kancelariju za direktora i honorarnog sekretara. Tro{kove ogreva, osvetqewa, vode, ~i{}ewe fekalija i odr`avawe prostorija Gimnazija je nadokna|ivala U~iteqskoj {koli po posebnom ugovoru.

Fiskulturna sala Gimnazija u Ubu

12

PRVA [KOLSKA GODINA 1969/70.

Nastavni kadar U~iteqske {kole. Konstituisawe Gimnazije. Re{ewe Okru`nog privrednog suda u Vaqevu o upisu u sudski registar ustanova osnivawe Gimnazije u Ubu. Re{ewe SO Ub o postupnom ga{ewu U~iteqske {kole U prvoj {kolskoj godini nastavu u Gimnaziji izvode profesori U~iteqske {kole: Milivoje Radoji~i} predaje srpskohrvatski jezik i kwi`evnost (koji }e od 1. decembra 1969. godine biti izabran za direktora), Slavka Beri} ruski jezik, @ivojin Bo{kovi} latinski jezik (po{to je Marko Vi{i}, profesor latinskog jezika Vaqevske gimnazije predavao samo prva tri meseca), Slavka Popovi} istoriju, Zavi{a Stanojevi} geografiju, Dobrivoje Stankovi} biologiju, Branka Marovi} ]atovi} fiziku, Desanka Radeta Radovanovi} matematiku, Nikola Luki} tehni~ko obrazovawe, mr Miodrag Petrovi} likovnu umetnost, Olivera \ur|evi} muzi~ku umetnost do 28. februara 1970. godine, a onda Sulejman ]atovi}, i Miroqub Stojanovi} fizi~ko vaspitawe. Nastavnici U~iteqske {kole rado su prihvatali ~asove u gimnazijskim odeqewima, jer su shvatili da je to po~etak wihovog rada u novoj {koli koja }e zameniti wihovu , a koja je svojim op{teobrazovnim predmetima sli~na, tako da im rad u woj nije predstavqao nikakve te{ko}e. Nisu pravili razliku izme|u rada u Gimnaziji i U~iteqskoj {koli u kojoj su imali ve}inu od norme ~asova. ^itave {kolske 1969/70. odnosili su se kao da je to jedna {kola. Taj odnos nije se izmenio ni kada je Gimnazija po~ela raditi kao posebna {kola. Gimnazija je po~ela delovati kao samostalna ustanova od 1. decembra 1969. godine kada je novoizabrani direktir stupio na du`nost i nabavqen pe~at i {tambiq [kole. Osniva~ je preporu~io da poslove sekretara [kole obavqa honorarno ^edomir Trajkovi}, sekretar zajednice obrazovawa SO Ub kao jedan od najiskusnijih i najsposobnijih administrativnih radnika u op{tini. On }e na tom mestu biti od 01. decembra 1969. do 30. septembra 1970. godine. Za to vreme on }e u [koli urediti administrativne poslove i pomo}i direktoru [kole da Savet donese osnovna normativna akta. Savet Gimnazije konstituisao se 17. januara 1970. godine. U Savet su u{li svi nastavnici koji predaju u Gimnaziji, direktor, honorarni sekretar, tri u~enika, dva roditeqa i po jedan predstavnik SO Ub, Socijalisti~kog saveza i Op{tinske konferencije Saveza omladine. Na sednici Savet je izabrao za predsednika Zavi{u Stanojevi}a, usvojio Statut Gimnazije i Godi{wi program rada Gimnazije za {klsku 1969/70 godinu. Time je Gimnazija konstituisana kao ustanova. Posle Statuta Savet je u prvoj {kolskoj godini doneo osnovna normativna akta: Pravilnik o radnim odnosima, Pravilnik o ku}nom redu, Pravilnik o utvr|ivawu broja radnih mesta i opisu poslova, Perspektivni plan razvoja Gimnazije od 1970. do 1975. godine i Pravilnik o pohvalama, diplomama, nagradama Gimnazija u Ubu

13

i vaspitno- disciplinskim merama. Zatim je izvr{io raspodelu dva jednosobna i jednog dvosobnog stana, raspisao konkurs za upis u~enika u {kolsku 1970/71. godinu i konkurs za prijem nastavnog osobqa. Okru`ni privredni sud u Vaqevu 28. januara 1970. godine donosi "Re{ewe da se u registar ustanova za srez Vaqevo upi{e osnivawe ustanove Gimnazije u Ubu. Delatnost: op{te sredwe obrazovawe i {irewe znawa iz oblasti prirodnih i dru{tvenih nauka. Po~etak rada Gimnazije 1. septembar 1969. godine. Konstituisawe Gimnazije je obavqeno 17. januara 1970. godine. Statut ustanove donet je dana 17. januara 1970. godine".

Odeqewe II-b (prva generacija) sa razrednim stare{inom Nikolom Luki}em (1970) Zbog pojave vi{ka u~iteqskog kadra na podru~ju SR Srbije i sa prerastawem jednog broja u~iteqskih {kola u pedago{ke akademije, do{lo se do zakqu~ka da ne postoji potreba za daqim postojawem U~iteqske {kole u Ubu, pa je Skup{tina op{tine Ub, polaze}i od ~iwenice da u~iteqska {kola kao tip {kole za obrazovawe kadrova za odeqensku nastavu u osnovnoj {koli ne}e vi{e postojati u na{em obrazovnom sistemu, a procewuju}i realno da ova {kola nema uslova za prerastawe u pedago{ku akademiju, na svojoj sednici od 28. marta 1970. godine donela re{ewe o postupnom ukidawu U~iteqske {kole "Vuk Karaxi}" u Ubu. U Ubu ostaju [kola za kvalifikovane radnike, osnovana 1964. godine, koja {koluje u~enike za potrebe rada, i Gimnazija, kao {kola koja priprema u~enike za daqe {kolovawe. Gimnazija u Ubu

14

DRUGA [KOLSKA GODINA 1970/71.

Nastavni kadar Gimnazije. Najava verifikacije [kole. Opremqenost U~iteqske {kole. Opremawe kabineta za fiziku, hemiju i biologiju. U drugoj {kolskoj godini Gimnazija ima dva razreda i pet odeqewa ( tri prvog i dva drugog razreda). Od 1. septembra 1970. godine Gimnazija prima u stalni radni odnos sedam nastavnika U~iteqske {kole, dva sa punim radnim vremenom: Petra Lali}a za srpskohrvatski jezik i kwi`evnost i Slavku Beri} za ruski jezik, a pet sa polovinom radnog vremena: Slavku Popovi} za istoriju, Zavi{u Stanojevi}a za geografiju, Dobrivoja Stankovi}a za biologiju, Branku Marovi} ]atovi} za fiziku i Nikolu Luki}a za tehni~ko obrazovawe. Tri nastavnika U~iteqske {kole dopuwuju do norme ~asova prema posebnom ugovoru izme|u U~iteqske {kole i Gimnazije o me|usobnoj dopuni ~asova: Branimir Kne`evi} psihologiju (koga }e od 21. novembra 1970. zameniti Savo Stijovi}), Margita Andonovi} hemiju i Sulejman ]atovi} muzi~ku umetnost. [kola je na istom konkursu primila (van U~iteqske {kole) Milicu Vu~kovi} za francuski i latinski jezik, a na ponovqenom @elimira Branovi}a za matematiku, a za fizi~ko vaspitewe apsolventa Fakulteta za fizi~ko vaspitawe Milorada Novkovi}a. Po{to je Miodrag Petrovi} po~etkom oktobra 1970. godine prestao da radi u [koli, na wegovo mesto primqen je Branislav Jovanovi}, nastavnik likovnog vaspitawa. Tako je ve} u drugoj {kolskoj godini stvoreno jezgro nastavni~kog kolektiva Gimnazije. U narednim {kolskim godinama mewa}e se uglavnom samo profesori matematike, francuskog i latinskog jezika,sociologije, filozofije i fizi~kog vaspitawa. Po~etkom oktobra SO Ub Odeqewe za skup{tinske i op{te poslove prosledilo je Gimnaziji akt Republi~kog sekretarijata za obrazovawe, nauku i kulturu pod brojem 02-022-123 od 21. septembra 1970. godine u kome pi{e: "U oktobru mesecu 1970. godine Republi~ki sekretarijat za obrazovawe, nauku i kulturu zapo~iwe ponovnu proveru uslova i verifikaciju rada postoje}ih sredwih {kola" da bi utvrdio "da li postoje}e {kole ispuwavaju uslove za rad predvi|ene Zakonom o sredwem obrazovawu". Daqe se navodi: " [kole su du`ne da pripreme i stave na uvid Republi~koj prosvetnoj inspekciji kompletan elaborat koji treba da sadr`i: pregled broja odeqewa i u~enika po strukama (smerovima) i razredima; sistematizaciju radnih mesta nastavnog osobqa, podelu predmeta na nastavnike, dosijea svakog nastavnika sa prepisima diploma o {kolskoj spremi i stru~nim ispitima; plan {kolske zgrade i prate}ih objekata (struktura, broj i proporcija nastavnih i drugih prostorija predvi|enih normativima); Gimnazija u Ubu

15

spisak name{taja i opreme u u~ionicama i drugim prostorijama; spisak obezbe|enih u~ila po predmetima; stawe u~eni~ke i nastavni~ke bibloteke (prostorije, oprema, kwi`ni fond, posebno spisak dela koja su po programu obavezna); stawe kabineta (broj i veli~ina prostorija, oprema, nastavna sredstva, ure|aji instalacije); {kolske radionice (prostorije, oprema, ure|aji); fiskulturna dvorana (veli~ina sale, svla~ionica i drugih prostorija, fiskulturne sprave i rekviziti i druga oprema); spisak op{tih nastavnih sredstava; ugovor sa odgovaraju}om zajednicom obrazovawa; ugovor sa radnim organizacijama iz kojih }e se videti da je obezbe|en proizvodni rad u~enika; normativna akta {kole iz kojih }e se videti da je {kola uskladila svoju organizaciju i rad sa odredbama Zakona o sredwem obrazovawu: statut, pravilnik o radnim odnosima, pravilnik o sistematizaciji radnih mesta".

Odeqewe II-a (druga generacija) sa razrednim stare{inom Du{ankom Kovanxi} (1972) U~iteqska {kola je bila dosta dobro opremqena za svoje potrebe. Imala je bogatu biblioteku sa oko 8000 kwiga; posebno je bila bogata kwigama iz oblasti kwi`evnosti za decu. Zatim imala je muzi~ki kabinet i u wemu klavir i pijanino, kabinet za likovno vaspitawe sa specijalno napravqenim stolovima Gimnazija u Ubu

16

za crtawe i slikawe, i kabinet za tehni~ko obrazovawe koji je imao sve {to je potrebno da bi se budu}i u~iteqi osposobili za izvo|ewe nastave op{tetehni~kog obrazovawa u osnovnoj {koli. Kabinet za biologiju imao je potrebne ormare, u~ila, slike. Jedino su kabineti za fiziku i hemiju bili slabo opremqeni. Za nastavu istorije i geografije {kola je raspolagala potrebnim kartama, ali dosta pohabanim. Me|utim, prema Normativima {kolskog prostora, name{taja i nastavnih sredstava za Gimnaziju koji je usvojio Prosvetni Savet SR Srbije 23. aprila 1969. godine, sve je to bilo skromno. Jedino su {kolska zgrada i oprema kao i biblioteka mogle da zadovoqe normative. Uz pomo} osniva~a, SO Ub, Zajednice obrazovawa i roditeqa, na ~iju se pomo} najvi{e ra~unalo, po~elo je opremawe [kole prema zahtevima normativa. U toku 1971. godine oprema se kabinet za fiziku; obezbe|ena su nastavna sredstva i nabavqeno pet trokrilnih ormara za wihov sme{taj. Postoje}i radni stolovi, nameweni za kabinet fizike, funkcionalno su povezani u novoformiranom kabinetu i uvedena struja; tako su se na wima mogli vr{iti ogledi i realizovati ve`be koje su predvi|ene programom. U hemijsko-biolo{ki kabinet uvodi se voda i obezbe|uje potreban materijal za hemijske eksperimente. Za potrebe stranih jezika (ruski i francuski) nabavqena su dva gramofona i dva magnetofona, a za potrbe nastave muzi~ke umetnosti kvalitetan gramofon i komplet plo~a klasi~ne muzike. Nabavqeno je 26 slika za nastavu biologije i pet svezaka dijapozitiva za nastavu istorije, likovne umetnosti i srpskohrvatskog jezika i kwi`evnosti. Na sednici Saveta Gimnazije od 21. aprila 1971. godine svi radnici su se izjasnili da upisuju zajam za prugu BeogradBar.

Gimnazija u Ubu

17

TRE]A [KOLSKA GODINA 1971/72.

Izmene u nastavnom kadru. Negativan izve{taj Republi~kog prosvetnog inspektora. Opremawe [kole prema normativima. Velike bogiwe. U tre}oj {kolskoj godini Gimnazija ima i tre}i razred ( ukupno {est odeqewa, po dva u svakom razredu). U nastavi srpskohrvatskog jezika i kwi`evnosti dolazi do promene; Petar Lali} odlazi na odslu`ewe vojnog roka, wega zamewuje Du{anka Kovanxi}, profesor sa kojom [kola zasniva radni odnos na odre|eno vreme. Novi predmet, osnove nauke o dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ, predaje @ivojin Bo{kovi}, profesor istorije i direktor U~iteqske {kole. Mr Miodrag Petrovi}, koji skoro celu prethodnu {kolsku godinu nije predavao likovnu umetnost, ponovo predaje (dopuna ~asova do norme). Po{to je @elimir Branovi}, profesor matematike sporazumno raskinuo radni odnos sredinom septembra 1971. godine, [kola prima u stalni radni odnos Invana Jovanovi}a, profesora matematike. Nastavu fizi~kog vaspitawa izvodi Borko Vasili}, profesor U~iteqske {kole (dopuna ~asova do norme), a odbranu i za{titu @ivadin Sari}, slu`benik Odeqewa narodne odbrane SO Ub i rezervni oficir. Po~etkom februara 1972. godine [kola sa Milicom Vu~kovi} sporazumno raskida radni odnos, a prima u stalni radni odnos Vukana [ukovi}a, profesora francuskog jezika. Krajem marta 1972. godine iz U~iteqske {kole odlazi Borko Vasili}. Gimnazija prima na odre|eno vreme Gordanu Terzi}, apsolventa Fakulteta za fizi~ko vaspitawe, koja u [koli ostaje svega desetak dana. ^im je diplomirala, raskida radni odnos. Nemaju}i mogu}nosti da do kraja {kolske godine stru~no zastupi ovaj predmet, [kola ga ustupa Zavi{i Stanojevi}u, profesoru geografije i biv{em sportisti, fudbaleru. Republi~ki prosvetni inspektor Slobodan Ristanovi} izvr{io je pregled Gimnazije 11. maja 1971. godine radi utvr|ivawa da li {kola ispuwava uslove za rad. Na osnovu {kolske dokumentacije, stru~ne zastupqenosti nastave, stawa {kolskog prostora, opreme i nastavnih sredstava utvrdio je slede}e: 1. da je obezbe|en stru~ni kadar za sve predmete, izuzev za fiziku, logiku i fizi~ko vaspitawe, pa je {koli nalo`io da za ova nestru~no zastupqena radna mesta raspi{e konkurs i obezbedi stru~ni nastavni kadar za {kolsku 1972/73. godinu; 2. da u odnosu na potrebe nastave i zahteve normativa nedostaju dodatne pripremne prostorije uz kabinete za fiziku, hemiju, i biologiju, kao i instalacije dovodi vode i struje u kabinetu za biologiju; 3. da su u odnosu na zahteve normativa za pojedine predmete obezbe|ena sredstva, i to za srpskohrvatski jezik 80%, za dru{tvene nauke (istorija, sociologija, psihologija, logika i filozofija) od 6070%, za hemiju i fiziku do 80%, za geografiju i biologiju do 60%, za tehni~ko obrazovawe oko 60%, za umetnost 5060%, za fizi~ko vaspitawe oko 70%. Gimnazija u Ubu

18

Na osnovu navedenih konstatacija prosvetni inspektor je izveo zakqu~ak: " Po{to nisu u potpunosti ispuweni svi uslovi u pogledu obezbe|ewa stru~nog nastavnog kadra, specijalnih nastavnih prostorija kabineta i laboratorija, kao i u~ila za pojedine nastavne predmete, to sam mi{qewa da ne treba doneti re{ewe o verifikaciji II,III i IV razreda Gimnazije u Ubu". Inspektor je odredio rok do koga treba ispuniti uslove. Rok je bio kraj kalendarske 1972. godine.

Biolo{ki kabinet U nove formulare svedo~anstava obavezno se unosi broj re{ewa kojim Republi~ki sekretarijat za obrazovawe, nauku i kulturu utvr|uje da {kola ispuwava uslove za rad da je verifikovana. Po{to je [kola imala re{ewe o ispuwenosti uslova samo za prvi razred, za II i III razred, pri pisawu svedo~anstava, uno{en je isti broj re{ewa uz pre}utnu saglasnost inspektora. Ako Gimnazija ne bi bila verifikovana do kraja naredne {kolske godine, ne}i mo}i da izdaje diplome u~enicima o zavr{nom ispitu. Za ovakvu mogu}nost neki roditeqi u~enika IV razreda su ~uli i dolaze u {kolu i interesuju se da li }e [kola do kraja {kolske 1972/73. godine biti verifikovana. Neki su ozbiqno zabrinuti i spremni da svoju decu ispi{u iz ove [kole i upi{u ih u gimnazije koje su verifikovane. Republi~ki inspektor je naglasio da }e se oni pri utvr|ivawu uslova za rad Gimnazije striktno dr`ati propisanih normativa. A normativi su propisani i precizirani do najsitnijih detaqa: od veli~ine {kolske zgrade, Gimnazija u Ubu

19

u~ioni~kog prostora, zelenog prostora oko {kole, dvori{ta, do opreme u svakoj prostoriji i potrebnih u~ila za svaki predmet. Normativ ide toliko do detaqa da predvi|a koliko grama neke kiseline trba da ima u hemijskom kabinetu.

Odeqewe IV-a (tre}a generacija) sa razrednim stare{inom Slavkom Popovi} (1975) Pred {kolu je postavqen krupan zadatak da u kratkom roku, do kraja kalendarske godine 1972. godine ispuni potrebne uslove da bi mogla biti verifikovana, odnosno da bi joj bio odobren daqi rad. Osniva~, Skup{tina op{tine Ub u~inila je mnogo da pomogne Gimnaziji da stane na noge. Obezbedila je ~etiri dvosobna stana: dva za profesore matematike, jedan za profesora fizike i jedan za profesora fizi~kog vaspitawa; dva jednosobna za profesore srpskohrvatskog jezika i kwi`evnosti i hemije, i deficitarne dodatke za profesore fizike i matematike. Op{tinska zajednica obrazovawa poma`e koliko mo`e ali je sve to nedovoqno. Ostalo je da se [kola obrati roditeqima za pomo}. Na sednici pro{irenog Saveta, kojoj su prisustvovali i predstavnici roditeqa u~enika, prihva}ena je inicijativa [kole da roditeqi pomognu opremawe [kole. Dogovoreno je da se sa takvim predlogom iza|e pred op{ti roditeqski sastanak koji }e se odr`ati krajem tre}eg tromese~ja. Na op{tem roditeqskom sastanku roditeqi su prihvatili da daju dobrovoqne priloge pri upisu u narednu {kolsku 1972/73. godinu. Od osniva~a SO Ub, Op{tinske zajednice obrazovawa i dobrovoqnih priloga roditeqa pri upisu u~enika u {kolu, prikupqeno je sredstava da je [kola obezbedila nastavna sredstva koja bi zadovoqila u nekim oblastima opGimnazija u Ubu

20

timum, a u nekim minimum opremqenosti. Kompletiran je kabinet za fiziku; nabavqeno je dosta natavnih sredstava koja omogu}uju, ne samo da se na ~asovima demonstriraju ogledi, nego da se vr{e i ve`be predvi|ene programom. Opremqen je kabinet za tehni~ko obrazovawe; nabavqeni su radni stolovi, nastavna sredstva za motoristiku i elektroniku. Nabavqene su nove geografske i istorijske karte i ura|en je specijalni ormar za wihovo odlagawe. Za kabinet biologije ura|eni su dowi delovi za pet dvokrilnih ormara, tako da je dobijeno dovoqno prostora za sme{taj u~ila. Za matematiku je nabavqen potreban pribor, lewiri, {estari... Za nastavu fizi~kog vaspitawa kupqene su lopte za sve vrste sportskih igara koje su po programu. Dosta je ulo`eno u biblioteku. Formirana je ~itaonica u u~ionici do biblioteke u koju su sme{teni, du` tri zida ~etvorokrilni i {estokrilni zatvoreni ormari za stru~nu literaturu po predmetima i oblastima, dok je celokupna beletristika ostala u biblioteci. Gorwi deo staklene pregrade iznad {estokrilnog ormara, izme|u biblioteke i ~itaonice, ukra{en je sa {est slika velikog formata (uqe na platnu), rad akademskog slikara Miodraga Petrovi}a. To su portreti velikana jugoslovenske kwi`evnosti i kulturne istorije: Dositeja Obradovi}a, Vuka Karaxi}a, P.P.Wego{a, Branka Rdai~evi}a, Franca Pre{erna i Ivana Ma`urani}a. Iznad ormara koji pokrivaju najdu`i zid, oka~eno je desetak uramqenih fotografija istaknutih doma}ih i stranih pisaca. ^itaonica je postala najlep{a i najreprezentativnija prostorija u {koli.

[kolska biblioteka Gimnazija u Ubu

21

Pored kwiga iz oblasti beletristike obezbe|eni su svi naslovi kwiga iz obaveznog programa {kolske i doma}e lektire za nastavu srpskohrvatskog jezika i kwi`evnosti, zatim najpotrebnije kwige iz oblasti stru~ne literature za sve predmete koji se u {koli izu~avaju. Od kako je biblioteka u U~iteqskoj {koli sme{tena u posebnu prostoriju (1964. godine), uve}avan je fond kwiga iz svih oblasti. Sa boga}ewem biblioteke nastavila je Gimnazija od po~etka svog rada. U vreme verifikacije bibloteka je imala oko 10.000 primeraka kwiga i velki broj ~asopisa, prvenstveno iz pedago{ke grupe predmeta. Gimnazija je posle ga{ewa U~iteqske {kole, kada je {kolovawe zavr{ila i posledwa generacija 1974. godine, deo biobloteke kwi`evnost za decu poklonila osnovnim {kolama u Dokmiru i Novacima (oko 2.000 primeraka kwiga). U biblioteci su ostavqena samo po tri primerka svakog naslova. Stru~na pedago{ka literatura i ~asopisi ustupqeni su Osnovnoj {koli "Milan Muwas" u Ubu. Po opremqenosti {kolska biblioteka Gimnazije u Ubu bila je u rangu {kolskih biblioteka kakve su imale vaqevska, lozni~ka i {aba~ka gimnazija. Od nastavnih sredstava op{te namene [kola je nabavila kino projektor 16 mm za prikazivawe nastavnih filmova. Prikazivani su filmovi iz istirije, geografije, biologije, astronomije i fizike, a pozajimani su od Kulturnog centra iz Beograda i O[ "Mi{a Dudi}" iz Vaqeva, gde su bili sme{teni nastavni filmovi koje su koristile sve vaqevske osnovne {kole. [kola je nabavila jedan broj nastavnih filmova koji su odlagani u ormar posebno napravqen za tu namenu. U prole}e 1972. godine u na{oj zemqi se pojavila opaka bolest velike bogiwe (variola vera) koja se lako i brzo prenosi i izaziva veliku smrtnost me|u stanovni{tvom gde se pojavi, pogotovo ako do|e do epidemije. Jedini na~in borbe protiv we bila je op{ta vakcinacija stanovni{tva. Vakcinisawe je prvo vr{eno u {kolama, preduze}ima, ustanovama svuda gde se okupqa ve}a grupa qudi i dece. A onda su ekipe medicinara, potpomognute milicijom, na putevima zaustavqale putni~ka vozila, kamione i autobuse i sve putnike, koji nisu vakcinisani, vakcinisale. Ako je neko primio vakcinu, a nije mu se "primila", ponovo je vakcinisan. Neki, koji su putovali svakog dana, a imali tu nesre}u da im se vakcina nije "primila", vakcinisani su vi{e puta. Medicinska ekipa odmah na po~etku ove akcije, pojavla se u [koli i vakcinisala sve u~enike, nastavno i nenastavno osobqe. ^itava ta akcija vakcinisawa celokupnog stanovni{tva izazvala je strah kod qudi. Pogotovo je strah bio uve}an kada se ova bolest pojavila u Beogradu i od we umrlo nekoliko qudi, me|u wima i neki zdravstveni radnici. [tampa je svakodnevno pisala o tome. ^itava nacija je bila u strahu i panici da }e se bolest pro{iriti i pretvoriti u epidemiju. Brzom intervencijom zdravstvene slu`be, i vakcinisawem stanovni{tva, spre~eno je {irewe bolesti i pojava epidemije. Vreme velikih bogiwa bilo je najdramati~nije vreme u Srbiji, a posebno u {kolama. Gimnazija u Ubu

22

^ETVRTA [KOLSKA GODINA 1972/73.

Izmene u nastavnom kadru. Problemi vezani za obezbe|ivawe profesora matematike i fizike. Smrt Miloja Nikoli}a u~enika IV razreda. Re{ewe SO Ub o ukidawu U~iteqske {kole. Verifikacija II, III i IV razreda. U ~etvrtoj {kolskoj godini Gimnazija ima i ~etvrti razred, ukupno devet odeqewa i 255 u~enika. Profesor srpskohrvatskog jezika i kwi`evnosti Petar Lali} se vra}a sa odslu`ewa vojnog roka. Za novi predmet filoizofija [kola prima u radni odnos Bo{ka Ranisavqevi}a, profesora filozofije, koji }e, pored filozofije i logike, predavati i osnove nauke o dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ. Kako on sporazumno raskida radni odnos krajem prvog polugodi{ta, na wegovo mesto [kola prima Dragomira Jovanovi}a, profesora filozofije, koji preuzima wegove predmete. Novi premet astronomiju predaje Zavi{a Stanojevi}, profesor geografije. Profesor matematike Ivan Jovanovi} je sporazumno raskinuo radni odnos sa 31. avgustom 1972. godine. Posle dva neuspela konkursa da se obezbede dva profesora matematike, [kola prima dva apsolventa PMF Grupa matematika, Branislava Sre}kovi}a i Bo`idara [o{ki}a, koji }e u toku prvog polugodi{ta diplomirati i zasnovati stalni radni odnos. Za fizi~ko vaspitawe {kola prima @ivadina Markovi}a, apsolventa Fakulteta za fizi~ko vaspitawe, koji }e, tako|e, u toku prvog polugodi{ta diplomirati i zasnovati stalni radni

Odeqewe II-a (~etvrta generacija) sa razrednim stare{inom Slavkom Beri} (1974) Gimnazija u Ubu

23

odnos. Odbranu i za{titu predaje Bratislav Kosti}, nastavnik [kole za kvalifikovane radnike i rezervni oficir (dopuna ~asova do norme). Za vreme zimskog raspusta, januara 1973. godine, poginuo je Miloje Nikoli}, u~enik ~etvrtoga razreda, od elektri~ne grejalice u kupatilu. To je najve}a tragedija koja je zadesila [kolu u toku wenog trajawa. Na sahrani, u Sovqaku, bili su svi u~enici IV razeda sa razrednim stare{inama i direktorom [kole. Po~etkom drugog polugodi{ta [kola daje stipendiju Branki Marovi} ]atovi} da zavr{i fakultet, a na weno mesto prima dva profesora fizike iz Vaqeva: Milana Sre}kovi}a, profesora Vaqevske gimnazije i Radomira \ur|evi}a, profesora Tehni~ke {kole; oni sa [kolom zasnivaju radni odnos sa po jednom tre}inom radnog vremena na odre|eno vreme. Wihovim dolaskom Gimnaziji je omogu}eno da stru~no zastupi fiziku i da bude verifikovana. Po~etkom marta 1973. godine, Vukan [ukovi} sporazumno raskida radni odnos, a na wegovo mesto [kola prima Branislavu Vilotijevi}, profesora francuskog jezika koja }e predavati i latinski jezik. Najte`e je bilo obezbediti profesore matematike; oni su bili tada svuda tra`eni i malo ih je bilo. I sa deficitarnim dodatkom koji je iznosio 800 dinara (ne{to vi{e od polovine li~nog dohotka profesora) bilo ih je te{ko obezbediti, jer oni nisu tra`ili samo zaposlewe i znatno ve}e plate, nego i dvosobne stanove i zaposlewe za supruge. Sve se to ispuwavalo uz pomo} osniva~a i opet je bilo te{ko dobiti profesora matematike; tek posle drugog i tre}eg konkursa, krajem se{ptembra ili po~etkom oktobra, [kola je uspevala da zastupi ovaj predmet. Prva generacija gimnazijalaca u svom ~etvorogodi{wem {kolovawu promenila je ~etiri profesora matematike. To su bili Desanka Radeta Radovanovi} (u prvom razredu), @elimir Branovi} (u drugom), Ivan Jovanovi} (u tre}em) i Branislav Sre}kovi} (u ~etvrtom).Stawe }e se stabilizovati tek {kolske 1973/74. godine kada u {kolu dolazi Andrija Milovanovi}, koji }e sa Branislavom Sre}kovi}em predavati matematiku i nacrtnu geometriju. Oba matemati~ara dobili su po dvosoban stan, deficitarne dodatke i zaposlewe za supruge. Dok se profesor matematkie nekako i mogao obezbediti, profesor fizike se nije ni sa takvim pogodnostima mogao na}i. Prve tri i po {kolske godine nastavu fizike je izvodila Branka Marovi} ]atovi}, apsolvent PMF Grupa fizika, koja je radila u U~iteqskoj {koli od po~etka {kolske 1964/65. godine. Kako je Gimnaziju trebalo verifikovati {kolske 1972/73. godine, woj je od polugodi{ta do kraja {kolske godine obezbe|ena stipendija da zavr{i fakultet (ostao samo jedan ispit Kvantna mehanika). Woj za zamenu na|eni su profesori fizike vaqevskih sredwih {kola. Tek u petoj {kolskoj godini Gimnazija }e u Branki Marovi} ]atovi} dobiti svog stalnog profesora fizike. Ona i wen mu` Gimnazija u Ubu

24

Sulejman ]atovi}, profesor muzi~ke kulture, dobili su dvosoban stan, a ona i deficitarni dodatak.

Odeqewe I-b ({esta generacija) sa razrednim stare{inom Brankom Marovi} ]atovi} (1974) Skup{tina op{tine Ub 20. oktobra 1972. godine donosi Re{ewe o ukidawu U~iteqke {kole "Vuk Karaxi}" u Ubu. [kola prestaje sa radom 30. septembra 1973. godine. Ponovni pregled [kole izvr{io je isti Republi~ki inspektor, Slobodan Ristanovi}, 15. i 16. marta 1973. godine radi utvr|ivawa uslova za rad ove {kole. Inspektoru je stavqen na uvid Elaborat o ispuwenosti uslova za rad Gimnazije, izra|en prema Normativima {kolskog prostora, name{taja i nastavnih sredstava za gimnaziju, na kome je ra|eno pola godine, i u wemu je taksativno navedeno ~ime Gimnazija raspola`e. Posle detaqnog uvida u Elaborat i pregledawa {kolske zgrade, kabineta i biblioteke, inspektor je rekao direktoru [kole da je zadovoqan onim {to je u~iweno, a sa ~itaonicom, naro~ito wenim estetskim izgledom, bio je odu{evqen. U zapisniku je konstatovao: "Da u ovoj {koli ima 252 u~enika koji su raspore|eni po razredima, da je obezbe|en stru~ni nastavni kadar za sve predmete (izuzev za astronomiju), tako da je ova {kola ispunila ovaj zahtev uslov. Da je obezbe|en {kolski prostor, izuzev pripremnih prostorija za kabinete fizike, biologije i hemije. Prostorije su snabdevene odgovaraju}im name{tajem, kabineti predvi|enom opremom. Da je Gimnazija prema svojim mogu}nostima izvr{ila nabavku nastavnih sredstava za Gimnazija u Ubu

25

pojedine predmete (stawe iskazano u posebnom elaboratu). Da osniva~ i [kola nisu u potpunosti ispunili sve zahteve normativa za pojedine nastavne predmete {to ostaje obaveza da se to izvr{i u narednom periodu, a najkasnije do po~etka {kolske 1973/74. godine. Da su sredstva za osnovnu delatnost Gimnazije obezbe|ena preko Op{tinske zajednice obrazovawa. Na osnovu izvr{enog pregleda zakqu~eno je da su uglavnom ispuweni propisani uslovi za rad II, III i IV razreda, pa se mo`e doneti re{ewe o kona~noj verifikaciji Gimnazije u Ubu". Re{ewe o verifikaciji do{lo je u vreme kada je ~etvrti razred zavr{avao {kolovawe i bio pred polagawem zavr{nog ispita, tako da je broj re{ewa upisan u wihova svedo~anstva i diplome. Isti broj je upisan i u svedo~anstva drugog i tre}eg razreda. [kola je kona~no verifikovana i wen daqi rad i opstanak nisu vi{e dovo|eni u pitawe. Imala je po normativima status gimnazije najni`eg kapaciteta sa 12 odeqewa i 360 do 420 u~enika. Na sednici od 27. aprila 1973. godine direktor [kole je upoznao Nastavni~ko ve}e sa zapisnikom prosvetnog inspektora iz Vaqeva Mire Trnovac kojim se nala`e da godi{wi program rada {kole treba da bude donet i usvojen na po~etku {kolske godine; da planovi rada nastavnika treba da se predaju do 15. septembra; da nastavne jedinice iz operativnih planova treba da budu doslovno prenete u dnevnik rada; i da ~asovi obnavqawa i utvr|ivawa gradiva moraju biti precizirani. Direktor je istakao da je nalog prosvetnog inspektora obavezuju}i za Nastavni~ko ve}e.

Gimnazija u Ubu

26

PETA [KOLSKA GODINA 1973/74.

Izmene u nastavnom kadru. Re{ewe SO Ub o zavr{etku {kolovawa u~enika petog razreda U~iteqske {kole pri Gimnaziji. SO Ub prenosi {kolsku zgradu na Gimnaziju. Popravka fasade na {kolskoj zgradi. Upis Gimnazije u sudski registar kod Okru`nog privrednog suda u Beogradu. Sa ga{ewem U~iteqske {kole 30. septembra 1973. godine primqeni su sa punim radnim vremenom profesori koji su do tada radili sa jednom polovinom radnog vremena u U~iteqskoj {koli, a drugom u Gimnaziji. To su profesori: geografije Zvi{a Stanojevi}, hemije Margita Andonnovi}, muzi~ke umetnosti Sulejman ]atovi} i likovne umetnosti mr Miodrag Petrovi}. Po~etkom septembra u stalni radni odnos primqene su: Branka Marovi} ]atovi}, profesor fizike, Qubica Filipovi} An|eli}, profesor srpskohrvatskog jezika, Radojka Doji} profesor francuskog jezika i Bosiqka Andri}, profesor ruskog jezika (sa polovinom radnog vremena). Iz [kole odlaze, sporazumno raskidaju radni odnos, Dobrivoje Stankovi} i Bo`idar [o{ki}, a na wihova mesta Gimnazija prima Mariju Majstorovi}, profesora biologije i Andriju Milovanovi}a, profesora matematike. Skup{tina op{tine donela je Re{ewe 20. oktobra 1972. godine o ukidawu U~iteqske {kole koja prestaje sa radom 30. septembra 1973. godine. Po tom re{ewu "U~enici petog razreda ukinute U~iteqske {kole "Vuk Karaxi}" u Ubu (jedno odeqewe) zavr{i}e {kolske 1973/74. godine {kolovawe u Gimnaziji u Ubu. Diplome o zavr{enoj u~iteqskoj {koli u~enika izdava}e Gimnaziju u Ubu, overene pe~atom Gimnazije". Gimnazija je preuzela tu obavezu i na odre|eno vreme anga`ovala Dobrivoja Gaji}a, dotada{weg profesora pedagogije U~iteqske {kole za pedago{ku grupu predmeta (pedagogiju, pedago{ku psihologiju, metodiku matematike, metodiku poznavawa prirode i metodiku poznavawa dru{tva), po{to Gimnazija nema profesora te struke. Skup{tina op{tine Ub 20. oktobra 1973. godine donosi Re{ewe o preno{ewu imovine U~iteqske {kole "Vuk Karaxi}" Gimnaziji i [koli za kvalifikovane radnike. Gimnaziji prenosi: nepoqoprivredno zemqi{te ({kolsko dvori{te i povr{ine ispred zgrade, do ulica Vuka Karaxi}a i Prvomajske); {kolsku zgradu; osnovna sredstva i sitan inventar. Zatim prenosi nov~ana sredstva: rezervnog fonda; fonda zajedni~ke potro{we deo za stambenu izgradwu, i fonda zajedni~ke potro{we za stambenu izgadwu ulo`ena u kreditni fond Beogradske banke filijala Ub.

Gimnazija u Ubu

27

Odeqewe I-a (~etvrta generacija) sa razrednim stare{inom Branislavom Stanojevi} (1973) Tako je Gimnazija postala vlasnik {kolske zgade, koja iako izgra|ena 1964. godine, ve} je zahtevala ulagawa sredstava u popravku i odr`avawe. Kako je fasada zgrade iz dvori{ta propala, Gimnazija se obratila za pomo} Republi~koj zajednici za sredwe obrazovawe oktobra 1973. godine i dobila iznos od 30.000 dinara za popravku fasade. U prole}e 1974. godine sklopqen je ugovor sa privatnim preduzetnikom i u toku prole}a cela fasada na dvori{nom delu zgrade je ura|ena iznova (naba~en novi malter i nova fasada). Po~etkom 1974. godine, 8. januara, izvr{en je upis u sudski registar OOUR Gimnazije u Ubu kod Okru`nog privrednoog suda u Beogradu. U Re{ewu pi{e: "Gimnazija u Ubu ostvaruje op{ti ciq vaspitawa i obrazovawa i obezbe|uje takvo op{te obrazovawe koje predstavqa predspremu za daqe obrazovawe (specijalizaciju), istovremeno omogu}uje i pripremawe u~enika za pojedine prakti~ne pozive i delatnosti". Na sednici od 28. februara 1974. godine Radna zajednica donosi odluku da se Gimnazija u~lani u "Titov fond za stipendirawe mladih radnika".

Gimnazija u Ubu

28

[ESTA [KOLSKA GODINA. 1974/75.

Izmene u nastavnom kadru. Rekonstrukcija kanalizacije i sanirawe vode u podrumu {kolske zgrade. [kola dobija profesora sociologije Radivoja Nedeqkovi}a, koji predaje osnove nauke o dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ, tako da profesor filozofije Dragomir Jovanovi} predaje samo svoje stru~ne predmete filozofiju i logiku. Profesor matematike Branislav Sre}kovi} odlazi na odslu`ewe vojnog roka; wega zamewuje Aleksandar Novakovi}, apsolvent PMF Grupa matematika. Mr Miodrag Petrovi} prestaje sa radom, po sopstvenoj `eqi, 1. oktobra 1974. godine; wega ponovo zamewuje Branislav Jovanovi}, nastavnik likovnog vaspitawa, koga [kola prima na odre|eno vreme do kraja {kolske godine. Dragomir Jovanovi} sporazumno raskida radni odnos 13. marta, a Radivoje Nedeqkovi} 31. marta 1975. godine. Na wihova mesta [kola prima u stalni radni odnos bra~ni par Dragomira Atanaskovi}a, profesora filozofije i Milevu Popovi} Atanaskovi}, profesora sociologije. Bosiqka Andri}, profesor ruskog jezika sporazumno raskida radni odnos sa 31. avgustom 1975. godine. Od podizawa {kolske zgrade kanalizacija nije dobro funkcionisala. Septi~ku jamu je brzo punio visok nivo podzemnih voda, tako da se morala svakih 15 dana prezniti {to je iziskivalo velike tro{kove. U U~iteqskoj {koli se posle godinu dana prestalo sa kori{}ewm kanalizacije i klozeta u zgradi. Visok nivo podzemnih voda punio je i podrum {kolske zgrade u koji je sme{tan ugaq. Nivo vode je dostizao pola metra. Da bi lo`a~ mogao da u|e i iznosi ugaq za kaqeve pe}i koje su bile u svim prostorijama u {koli, prvo je morao da ukqu~i pumpu da bi izbacio vodu iz podruma na ulicu. Posle je u gumenim ~izmama ulazio u podrum i iznosio mokar ugaq koji je u pe}ima goreo i stvarao mnogo dima te{kog neprijatnog mirisa. U junu 1974. godine na sednici Radne zajednice doneta je odluka da se rekonstrui{e kanalizacija koja prolazi ispod fiskulturne sale i uradi nova septi~ka jama i da se reguli{e odvod vode iz podruma prirodnim padom. [kola je napravila ugovor sa Komunalnim preduze}em "\unis" o izvo|enu radova, i u toku leta 1974. godine iskopana je nova septi~ka jama, raekonstruisan deo kanalizacije i odvedena voda iz podruma prirodnim padom. Po{to je i stara septi~ka jama imala odvod do Uba~e, iz nove, koja je bila ni`a od stare, voda je nesmetano oticala. Podrum je bio bez vode i pogodan za sme{taj ugqa. Kanalizacija u celoj zgradi je profunkcionisala; otvoreni su u~eni~ki klozeti koji su bili van upotrebe deset godina.

Gimnazija u Ubu

29

SEDMA [KOLSKA GODINA 1975/76.

Izmene u nastavnom kadru. Uru~ivawe nagrada radnicima [kole. Za{tita plafona u fiskulturnoj sali. U sedmoj {kolskoj godini Gimnazija ima 12 odeqewa (u svakom razredu po tri odeqewa) i 300 u~enika. Anga`uje se i tre}i profesor srpskohrvatskog jezika i kwi`evnosti sa polovinom radnog vremena, Du{anka Latinovi}. Radojku Doji} ^ugaq, koja odlazi na porodiqsko odsustvo, zamewuje Danica Stankovi}, apsolvent Filolo{kog fakulteta Grupa francuski jezik. Mr Miodarg Petrovi} se vra}a u [kolu i zasniva stalni radni odnos. Branislav Sre}kovi}, profesor matematike, vra}a se sa odslu`ewa vojnog roka. U stalni radni odnos sa polovinom radnog vremena [kola prima @ivotu Blagojevi}a , profesora fizi~kog vaspitawa. Za odbranu i za{titu, koja se po novom nastavnom planu prebacuje u prvi i drugi razred i time se uve}ava fond ~asova, [kola prima Milojka Markovi}a, nastavnika srpskohrvatskog jezika i rezervnog oficira.

Odeqewe I-b (sedma generacija) sa razrednim stare{inom Slavkom Popovi} (1976) Radna zajednica 9. decembra 1975. godine donosi odluku o dodeqivawu posebnih nagrada radnicima za dugogodi{wi rad i doprinos u radu [kole. Ru~ni ~asovnik marke "marvin" sa ugraviranom posvetom za deset godina rada, ra~unaju}i i vreme provedeno u U~iteqskoj {koli dobili su: 1. Andonovi} Margita, profesor hemije; 2. Jankovi} Jugoslav, radnik na odr`avawu zgrade i iventara; Gimnazija u Ubu

30

3. Milivojevi} Milenko, radnik na odr`avawu ~isto}e; 4. Mitrovi} Milena, radnik na odr`avawu ~isto}e; 5. Petrovi} Miodarg, profesor likovne umetnosti; 6. Popadi} Dobrila, biblote~ki tehni~ar; 7. Popovi} Slavka, profesor istorije; 8. Radoji~i} Milivoje, profesor srpskohrvatskog jezika i kwi`evnosti, i direktor [kole; 9. Stanojevi} Zavi{a, profesor geografije; 10. Stoleska Stefanka, radnik na odr`avawu ~isto}e; i 11. ]atovi} Sulejman, profesor muzi~ke umetnosti. U toku letweg raspusta 1976. godine plafon u fiskulturnoj sali, koji je bio dosta o{te}en od udara lopti u toku sportskih igara, za{ti}en je lesonitnim plo~ama. Tro{kove su zajedni~ki snosile Gimnazija i [kola za kvalifikovane radnike.

Gimnazija u Ubu

31

OSMA [KOLSKA GODINA 1976/77.

Izmene u nastavnom kadru. Uru~ivawe nagrada radnicima [kole. Na po~etku {kolske godine Milevu Atanaskovi}, koja odlazi na porodiqsko odsustvo, zamewuje @ivota Petrovi}, diplomirani politikolog koji je primqen na odre|eno vreme do wenog povratka sa porodiqskog odsustva. U drugom polugodi{tu Branislavu Vilotijevi} Stanojevi}, koja, tako|e, odlazi na porodiqsko odsustvo, zamewuje Srbislava Marinkovi}, profesor francuskog jezika koja je primqena na odre|eno vreme do wenog povratka sa porodiqskog odsustva. Slobodan Medi}, profesor istorije [kole za kvalifikovane radnike, dopuwuje do norme ~asova u Gimnaziji. @ivota Blagojevi}, profesor fizi~kog vaspitawa i rezervni oficir, sa polovinom radnog vremena, pro{iruje radni odnos na puno radno vreme ~asovima odbrane i za{tite. Sporazumno raskida radni odnos 14. novembra 1976. godine. Umesto wega {kola prima Milana Leontijevi}a, apsolventa Fakulteta za fizi~ku kulturu sa polovinom radnog vremena koji je primqen na odre|eno vreme, (od 6. decembra 1976. do 31. avgusta 1977. godine). Radna zajednica na sednici od 22. septembra 1976. godine, donela je zakqu~ak da svi radnici upi{u zajam za izgradwu auto-puta BeogradNi{ i za vodoprivredne objekte u slivovima Morave, Save i Dunava, u iznosu od jednog li~nog dohodtka. Zajam }e se upla}ivati u 24 rate. Na sednici Radne zajednice od 26. novembra 1976. godine uru~ene su nagrade, ru~ni ~asovnici marke "marvin" sa ugraviranom posvetom za deset godina rada i doprinos u radu {kole (ra~unaju}i i vreme provedeno u U~iteqskoj {koli), i to: 1. Branki Marovi} ]atovi}, profesoru fizike, i 2. Nikoli Luki}u, nastavniku tehni~kog obrazovawa.

Gimnazija u Ubu

32

DEVETA [KOLSKA GODINA 1977/78.

Izmene u nastavnom kadru. [kola ne upisuje u prvi razred u~enike gimnazije, upisuje pet odeqewa prvog razreda zajedni~ke osnove sredweg usmerenog obrazovawa. Petodnevna radna nedeqa. Aktivni odmor. Uru~ivawe nagrade Slavki Beri}. Integracija sa [kolom za kvalifikovane radnike i stvarawe Obrazovnog centra "Ub" od 1. januara 1978. godine. Krajem prethodne {kolske godine sporazumno su raskinuli radni odnos: Atanaskovi} Mileva, Atanaskovi} Dragomir, Branislava Vilotijevi} Stanojevi} i Radojka Doji} ^ugaq svi sa punim radnim vremenom, i Sulejman ]atovi} sa polovinom radnog vremena. Na konkursu [kola je primila u stalni radni odnos sa punim radnim vremenom Radu Grubi{i}, profesora francuskog jezika, Svetislava Nikoli}a, profesora filozofije i Miliju Jovi~i}a, diplomiranog sociologa. Na odre|eno vreme sa punim radnim vremenom primqeni su: Milanka Vuji~i}, apsolvent Filolo{kog fakulteta Grupa francuski jezik i Markovi} Milojko, nastavnik srpskohrvatskog jezika i rezervni oficir (za odbranu i za{titu); a sa polovinom radnog vremena Sava Sari}, apsolvent PMF Grupa matematika i Milan Leontijevi} apsolvent Fakulteta za fizi~ko vaspitawe. Maja meseca 1977. godine Prosvetni savet SR Srbije donosi Plan i program obrazovno-vaspitnog rada Zajedni~ke osnove sredweg usmerenog obrazovawa (prva faza sredweg usmerenog obrazovawa). To je ozna~ilo po~etak reforme sredweg obrazovawa u Srbiji. U novoj {kolskoj godini 1977/78. sve }e {kole po~eti da rade po novom planu i programu. [kola ne upisuje vi{e u~enike gimnazije; upisuje pet odeqewa prvog razreda zajedni~ke osnove sredweg usmerenog obrazovawa. Po~etkom ove {kolske godine pre{lo se na petodnevnu nastavnu nedequ koja je unela zna~ajne promene u organizaciji nastave; ~asove koji su realizovani {est radnih dana trebalo je raelizovati za pet. Uve}ava se dnevni broj ~asova; u~enici svakog dana imaju po sedam ~asova, samo u~enici prvog razreda jedan dan imaju {est, {to ih izuzetno optere}uje. To se odra`ava na kvalitet nastave. I kada su imali po {est ~asova dnevno, u~enici su ose}ali zamor ve} od petog ~asa. [esti ~asovi su bili neefikasni; na wima se izbegavala izrada pismenih zadataka jer su u~enici tada bili nesposobni da daju maksimum koji tra`i pismeno proveravawe znawa. Uvode se radne subote. Svaka ~etvrta subota u mesecu bila je radna. Subotom se organizuju vannastavne aktivnosti i dru{tveno-koristan rad. Kada se iz bilo kojih razloga ne odr`e ~asovi nastavnog dana, ti se ~asovi odra|uju subotom. A kako su se u~enici i nastavnici brzo navikli da nemaju nastavu subotom, ti se ~asovi vi{e ostaqavju, nekada i uz skra}ivawe. Toliko `eqena petodnevna radna nedeqa opteretila je u~enike velikim brojem ~asova u toku dana, u~inila nastavu jo{ te`om, i uvela u praksu neefikaGimnazija u Ubu

33

sne sedme ~asove na kojima u~enici nisu sposobni ni psihi~ki ni fizi~ki da prate nastavu. Jedna od novina koje je donelo sredwe usmereno obrazovawe bio je aktivan odmor. U funkciji efikasnosti nastave Program zajedni~ke osnove sredweg usmerenog obrazovawa predvideo je aktivni odmor u trajawu o d 10 minuta posle tre}eg ~asa, a u okviru velikog odmora. Aktivni odmor organizuje i vodi nastavnik fizi~kog vaspitawa koji sastavqa rekreativnu ve`bu uz prikladnu muziku i uve`bava sa u~enicima na redovnim ~asovima. Svi nastavnici koji su odr`ali tre}i ~as, bili su du`ni da odeqewa izvedu u dvori{te.U~enici se raspore|uju za ve`bu na unapred odre|enim mestima, a nastavnici prisustvuju wenom izvo|ewu. Uz wima dragu i blisku muziku, u~enici bi ve`bali 10 minuta, razdragani i opu{teni. Bilo je i nastavnika koji su sa u~enicima ve`bali. Ve`ba se zavr{avala narodnim kolom. Bila je vrlo impresivna slika videti kako svi u~enici zajedni~ki ve`baju, a posebno kad svako odeqewe formira kolo i u~enike kako veselo i razdragano igraju. To je bila dobra rekreacija za sve u~enike, koja je stvarala povoqne uslove da se naredna ~etiri ~asa u nastavi radi bez zamora. [teta je {to je ova aktivnost trajala kratko intenzivno samo u prvom polugodi{tu {kolske 1977/78. godine. U drugom polugodi{tu nastavqeno je sa organizovawem aktivnog odmora, ali u~enici nisu bili odu{evqeni ni novom ve`bom, ni muzikom i nerado su u~estvovali na rekreativnoj ve`bi. Iskoristili su ki{no vreme da se sa ovom aktivno{}u prestane. Posle rekreativne ve`be u~enici su imali na raspolagawu jo{ 10minuta za doru~ak i druge li~ne potrebe. Na sednici Radne zajednice od 19. novembra 1977. godine uru~ena je nagrada Slavki Beri} za 10 godina rada i doprinos u radu [kole (ra~unaju} i vreme provedeno u U~iteqskoj {koli). Umesto ru~nog sata koji je dodeqivan ranije, po sopstvenoj `eqi, dobila je zidni sat, uz li~no u~e{}e za razliku u ceni izme|u ru~nog i zidnog sata. Osniva~, Skup{tina op{tine Ub, insistira da se Gimnazija i [kola za kvalifikovane radnike integri{u u jednu {kolu po{to su obe po~ele da rade po istom planu i programu. Obe {kole to prihvataju. Prvo usvajaju Elaborat o opravdanosti integracije, a onda Samoupravni sporazum o odru`ivawu radnih organizacija Gimnazije i [kole za kvalifikovane radnike u novu organizaciju Obrazovni centar. U toku decembra 1977. godine sprovodi se referendum u obe {kole. Svi radnici se izja{wavaju za integraciju od 1. januara 1978. godine. Gimnazija u Ubu

34

Na prvoj zajedni~koj sednici, 28. decembra 1977. godine, konstituisan je Savet Obrazovnog centara, izabran predsednik i usvojen Statut.Direktor Obrazovnog centra, voqom tada{we lokalne vlasti, postao je Petar Nikoli}, dotada{wi direktor [kole za kvalifikovane radnike, a wegov pomo}nik dotada{wi direktor Gimnazije, Milivoje Radoji~i}. Time je konstituisana nova {kola Obrazovni centar "Ub". Gimnazija je upisala osam generacija u~enika; wihovo {kolovawe je trajalo od 1. septembra 1969. do 31. avgusta 1980. godine. Kao samostalna {kola Gimnazija je postojala od 1. decembra 1969. (kada se izdvojila iz U~iteqske {kole "Vuk Karaxi}") do 31. decembra 1977. godine (kada se integrisala sa [kolom za kvalifikovane radnike u Obrazovni centar "Ub"). U Obrazovni centar Gimnazija je u{la sa osam gimnazijskih odeqewa (dva drugog, tri tre}eg i tri ~etvrtog razreda) i pet odeqewa u~enika prvog razreda Zajedni~ke osnove sredweg usmerenog obrazovawa.

Gimnazija u Ubu

35

DESETA I JEDANAESTA [KOLSKA GODINA 1978/79. i 1979/80.

Uvo|ewe centralnog grejawa u {kolskoj zgradi. Nastavnici biv{e Gimnazije predaju u gimnazijskim odeqewima. Gimnazijska smena Obrazovnog centra "Ub". Po~etkom 1977. godine Gimnazija i [kola za kvalifikovane radnike donele su odluku o izradi projekta za centralno grejawe u {koli. Zajedno su zatra`ile sredstva od Me|uop{tinske zajednice sredweg usmerenog obrazovawa u Vaqevu. Tra`eni novac je dobijen po~etkom 1979. godine i u toku letweg raspusta uvedeno je centralno grejawe u {koli. Uklowene su kaqeve pe}i i postavqeni novi radijatori u svim prostorijama. U podrumu su instalirani kotlovi za centralno grejawe na ugaq. Tako je u {kolskoj zgradi re{eno grejawe. Posledwe dve {kolske godine (desete i jedanaeste) gimnazijska odeqewa zavr{avaju {kolovawe pri Obrazovnom centru u Ubu. Srpskohrvatski jezik i kwi`evnost predaju Qubica Filipovi} Jojki} i Du{anka Latinovi} Milo{evi}, istoriju Slavka Popovi}, osnove nauke o dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ Milija Jovi~i}, filozofiju Svetislav Nikoli}, likovnu i muzi~ku umetnost Dragica Marti}, apsolvent Filizofskog fakulteta Grupa istorija umetnosti, ruski jezik Slavka Beri}, francuski jezik Rada Grubi{i}, geografiju i astronomiju Zavi{a Stanojevi}, biologiju Marija Majstorovi} Markovi}, hemiju Margita Andonovi}, fiziku Branka Marovi} ]atovi}, matematiku i nacrtnu geometriju Branislav Sre}kovi} i Andrija Milovanovi}, tehni~ko obrazovawe Nikola Luki} i fizi~ko vaspitawe @ivadin Markovi}. Svi su oni bili nastavnici Gimnazije. Pri stvarawu Obrazovnog centara formiraju se dve smene, jednu ~ine nastavnici biv{e Gimnazije, a drugu biv{e [kole za kvalifikovane radnike. Gimnazijska smena nosi}e takvo ime ne samo dok traje {kolovawe gimnazijskih odeqewa, nego i za sve vreme trajawa usmerenog obrazovawa. Izme|u smena }e uvek postojati razlika u odnosu prema radu, a naro~ito u kriteriju ocewivawa u~enika. Gimanzijska smena je zadr`ala sve one dobre osobine izgra|ene u Gimnaziji, koja je bila dobro organizovana {kola i ~ije je mesto bilo me|u boqim gimnazijama u Srbiji, {to su dokazali weni |aci u daqem {kolovawu i napredovawu. Nastavnici biv{e Gimnazije su se te`e prilago|avali zahtevima usmerenog obrazovawa od nastavnika biv{e [kole za kvalifikovane radnike kojima je usmereno obrazovawe bilo bli`e.

Gimnazija u Ubu

36

NASTAVA
NASTAVNI PLANOVI I PROGRAMI
Gimnazija u Ubu radila je prema Nastavnom planu i programu za gimnazije dru{tveno jezi~kog i prirodno matemati~kog smera koji je usvojio Prosvetni savet SR Srbije 23. aprila 1969. godine. Ovaj Nastavni plan i program zadr`a}e se bez izmena sve do uvo|ewa usmerenog obrazovawa. Nastava predvojni~ke obuke (odbrana i za{tita) izvo|ena je po Nastavnom programu koji je propisao Dr`avni sekretarijat za narodnu odbranu 21. juna 1963. godine. Gimnazijsko {kolovawe traje ~etiri godine. U prvom razredu nastava je jedinstvena za sve u~enike, od drugog se diferencira u dva smera: dru{tveno jezi~ki i prirodno - matemati~ki sa davawem prednosti nastavnim saxajima koji odgovaraju karakteru smera. Osnovna podru~ja rada na dru{tveno - jezi~kom smeru su srpskohrvatski jezik sa kwi`evno{}u, strani jezici i dru{tvene nauke, a na prirodno matemati~kom matematika i prirodne nauke. Prema Zakonu o sradwem obrazovawu, gimnazija obezbe|uje takvo op{te obrazovawe koje predstavqa predspremu za daqe obrazovawe (specijalizaciju), a istovremeno omogu}uje i pripramawe u~enika za pojedine prakti~ne pozive i delatnosti. Da bi mogla da ostvari zadatake postavqene Nastavnim planom i programom i drugim zakonskim i ostalim dokumentima, gimnazija treba, u prvom redu, da ima obezbe|ene neophodne uslove za svoj rad, koji moraju da budu u skladu sa nivom postavqenih zadaka, Prosvetni savet SR Srbije je doneo i Normative {kolskog prostora, name{taja i nastavnih sredstava za gimnaziju. Zavod za osnovno obrazovawe i obrazovawe nastavnika SR Srbije u posebnoj kwizi "Nastavni plan i program za gimnazije u SR Srbiji", {tampa i obja{wewa nastavnog plana i programa razra|ena za svaki predmet, gde su data potpunija uputstva nastavnicima za realizaciju zadataka programa po razredima. Tu je dato i uputstvo za realizaciju proizvodnog rada u~enika u okviru nastave tehni~kog obrazovawa. Proizvodni rad u~enika. Pored obaveznih predmeta i obaveznog nedeqnog broja ~asova za svaki predmet, Nastvni plan predvi|a i proizvodni rad koji je obavezan za sve u~enike u trajawu od {est radnih dana u toku nastavne godine, Gimnazija u Ubu

37

koji predstavqa novinu u gimnazijskom {kolovawu od 1965. godine. On se po pravilu izvodi u pogonima radnih organizacija , a delimi~no i u {kolskim radionicama gde u~enici treba da u~estvuju u procesu proizvodwe. U uputstvu za organizaciju proizvodnog rada u gimnaziji pi{e: "U procesu proizvodwe u~enici treba prakti~no da se upoznaju s osnovnim tehnolo{kim postupcima i tehnikom primewenom u raznim granama prizvodwe, s tehni~kim i ekonomskim principima, s organizacijom industrijske proizvodwe i wenim zna~ajem. Proizvodnim radom se ostvaruje na~elo sardawe {kole i lokalne zajednice i povezivawa {kolske prakse sa `ivotom. Sve to treba da doprinese izgra|ivawu socijalisti~kog radnog vaspitawa i tehni~ke kulture savremenog gra|anina". Gimnazija je organizovala proizvodni rad tako {to je koordinator ~itavog posla bio nastavnik tehni~kog obrazovawa. On pravi godi{wi plan realizacije proizvodnog rada za svako odeqewe i ugovara sa radnim organizacijama wegovo realizovawe. Po{to su mogu}nosti za realizaciju programa u lokalnoj sredini ograni~ene i bez mogu}nosti da se organizuje pravi proizvodni rad svih {est radnih dana u toku godine kako je predvi|eno nastavnim planom, [kola je zbog toga taj rad realizovala delimi~no kao dru{tveno- koristan rad. U~enici su svake godine dva do tri dana u~estvovali u berbi kukuruza na imawu Poqoprivradnog kombinata "Sveta Popovi}". Radili su na izgradwi sportskog centra za masovni sport pored Uba~e. Proizvodni rad se organizovao i u pogonima "Zimpe", a delimi~no i u radionicama [kole; u~enici su izra|ivali metalne delove za preduze}e "Zimpa", sa kojom je [kola imala ugovor o ustupawu odgovaraju}ih poslova. U~enike su na proizvodnom radu, pored nastavnika tehni~kog obrazovawa, obilazile razredne stare{ine i direktor [kole. Dono{ewe novog Nastavnog plana i programa pra}eno je i {tampawem novih uxbenika koji kvalitetom zadovoqvaju potrebe u~enika, a profesorima omogu}uju da unesu vi{e novina u metodoligiju rada na ~asu. Krajem svake nastavne godine (u junu mesecu) Nastavni~ko ve}e je donosilo odluku o kori{}ewu uxbenika i priru~nika u narednoj {kolskoj godini na predlog predmetnih nastavnika. Samo uxbenici koji su odobreni od Republi~kog sekretarijata za obrazovawe, nauku i kulturu, mogli su se koristiti u nastavi. Uxbenici su nabavqani preko ubske kwi`are, a prodavani u [koli uz odre|eni rabat. Od po~etka rada Gimnazije nastava je stavqena u prvi plan; woj je posve}ena najve}a pa`wa. U okviru organizacije izvo|ewa nastave, nastavnicima su postavqeni zadaci: detaqna priprema za sve tipove ~asa; obavezno pisawe konspekata za po~etnike i nastavnike do pet godina rada; za starije nastavnike pisawe skice ~asa; Gimnazija u Ubu

38
NASTAVNI PLAN A. Broj nedeqnih nastavnih ~asova iz pojedinih predmeta u pojedinim razredima dru{tveno-jezi~kog smera Red. br. Predmeti Razredi I II III IV 1. Srpskohrvatski jezik i kwi`evnost 5 4 4 4 2. Istorija 3 3 3 3 3. Osnovi nauke o dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ 3 5 4. Psihologija 2 5. Logika 2 6. Filosofija 3 7. Likovna umetnost 2 1 1 1 8. Muzi~ka umetnost 1 1 1 1 9. Strani jezik 4 3 3 4 10. Drugi strani jezik 3 3 3 11. Latinski jezik 2 2 12. Geografija 2 2 2 13. Biologija 3 2 2 14. Hemija 2 2 15. Fizika 2 2 2 16. Matematika 5 3 2 2 17. Tehni~ko obrazovawe 2 2 2 2 18. Predvojni~ka obuka 2 2 19. Fizi~ko obrazovawe 3 3 3 3 Ukupno: 34 35 35 35 B. Broj nedeqnih nastavnih ~asova iz pojedinih predmeta u pojedinim razredima prirodno-matemati~kog smera Red. br. Predmeti Razredi I II III IV 1. Srpskohrvatski jezik i kwi`evnost 5 4 4 4 2. Matematika 5 5 5 5 3. Fizika 2 3 3 3 4. Hemija 3 3 2 5. Astronomija 1 6. Biologija 3 2 2 2 7. Nacrtna geometrija 2 2 8. Tehni~ko obrazovawe 2 2 2 2 9. Geografija 2 2 2 10. Istorija 3 3 2 11. Osnovi nauke o dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ 2 2 12. Psihologija 2 13. Logika 2 14. Filosofija 2 15. Likovna umetnost 2 16. Muzi~ka umetnost 1 17. Strani jezik 4 3 3 3 18. Latinski jezik 2 2 19. Predvojni~ka obuka 2 2 20. Fizi~ko obrazovawe 3 3 3 3 Ukupno: 34 34 35 35 V 1. Proizvodni rad obavezan je za sve u~enike u trajawu od 6 radnih dana godi{we. V 2. Za u~enike II razreda prirodno-matemati~kog smera obavezno je 35 ~asova nastave likovne i muzi~ke umetnosti godi{we. G. U smislu ~lana 33. Zakona o sredwem obrazovawu statutom {kole mogu se uvesti fakultativni predmeti. U okviru nastavnih programa sadr`ani su programi za fakultativno u~ewe:
a) drugog stranog jezika u II, III i IV razredu prirodno-matemati~kog smera sa po 3 ~asa nedeqno, b) Likovne i muzi~ke umetnosti u III razredu prirodno-matemati~kog smera sa 35 ~asova godi{we, u IV razredu prirodno-matemati~kog smera sa 30 ~asova godi{we

Gimnazija u Ubu

39

insistirawe na raznovrsnim oblicima samostalnog rada u~enika i primeni teorije u praksi; stalno i sistematsko anga`ovawe u~enika u nastavnom procesu; pra}ewe i stimulisawe u~enika u radu i napredovwu; i maksimalna odgovornost za rezultate rada. Insistira se na blagovremenom planirawu nastavnog gradiva i celokupnog obrazovno-vaspitnog procesa. Planovi se rade na nivou stru~nih aktiva i individualno. Planovi rada koje rade nastavnici su godi{wi, razbijeni na nastavne jedinice i tipove ~asa (obrada novog gradiva, utvr|ivawe, sistematizacija, obnavqewe). Nastavnici na po~etku {kolske godine upu}uju u~enike kako najefikasnije da u~e i najracionalnije koriste vreme u savla|ivawu gradiva. Upu}uju u~enike i kako da koriste uxbenike, re~nike, pravopis. Prilikom predavawa nastavnici su se dr`ali uxbenika , obima materije koja je u wima data. Uxbenici su kori{}eni i na ~asovima da bi se iz wih pro~itali pojedini delovi i u~enicima razjasnili, naro~ito definicije. Primeri su analizirani {ire i potpunije, ra|eni zadaci, izvo|eni eksperimenti, obja{wavane slike, crte`i, {eme. Zabraweno je diktirawe u~enicima na ~asu. U~enici zapisuju samo ono {to je posebno istaknuto u predavawu, i {to je zapisano na tabli.Bele{ke u~enicima slu`e kao podsetnik, a iz uxbenika u~e. O~iglednost u nastavi postaje imperativ moderne nastave. Mada u nastavnom radu preovla|uju tradicionalne nastavne metode, na ~asovima se sve vi{e koriste razna tehni~ka sredstva: gramofon i magnetofon u nastavi stranih jezika, srpskohrvatskog jezika i kwi`evnosti i muzi~ke umetnosti. Na ~asovima fizike, hemije i biologije izvode se ogledi i ve`be kad god to omogu}avaju nastavna sredstva kojima [kola raspola`e. Nastavni filmovi se koriste najvi{e u nastavi biologije, istorije i geografije, zatim odbrane i za{tite, fizike, matematike, kwi`evnosti. Dijafilmovi se koriste u nastavi biologije, likovne umetnosti, istorije. Projekcije slika, crte`a i tekstova pomo}u episkopa koriste se u nastavi dru{tvenih predmeta kao ilustracija nastavnikovog izlagawa. Predmet u kome je najvi{e zastupqena o~iglednost u nastavi je odbrana i za{tita, jer nastavna sredstva i osnovno pe{adijsko naoru`awe obezbe|uje Odeqewe narodne odbrane SO Ub. Ovaj predmet je imao i najdelikatniji programski zadatak koji je obavqan prakti~no na kraju svake {kolske godine bojevo ga|awe vojni~kom pu{kom. Po{to Ub nije imao svoje streli{te, bojevo ga|awe je izvo|eno na vojnom streli{tu u Sedlarima kod Vaqeva. Svi u~enici bili su obavezni da imaju ocenu iz ga|awa jer je ona bila neophodna da bi se formirala kona~na ocena iz ovog predmeta. Za nastavnika bojevo ga|awe je bilo najte`i i najrizi~niji programski zadatak. Dobrom pripremom u~enika ova ga|awa su Gimnazija u Ubu

40

izvo|ena bez i jednog propusta u organizaciji i nepo`eqnog incidenta na streli{tu. [kola se trudila da svim nastavnicima omogu}i stru~no usavr{avawe nabavkom stru~ne literature i pretplatom na stru~ne ~asopise, upu}ivawem na seminare, davawem slobodnih dana za pripremawe stru~nih ispita. [kola se pretplatila na ~asopise za ve}inu nastavnih predmeta: "Kwi`evnost i jezik" (za srpskohrvatski jezik i kwi`evnost), "Krugozor" i "Za rube`om" (za ruski jezik), "Jugoslovenski istorijski glasnik" (za istoriju), "Biolo{ki list" (za biologiju), "Matemati~ko-fizi~ki list" (za matematiku i fiziku), "Hemijski pregled" (za hemiju), "Fizi~ka kultura" (za nastavu fizi~kog vaspitawa). Od listova pretplatila je "Abecedu tehnike" i "Tehni~ke novine" (za tehni~ko obrazovawe) i "Prosvetni pregled". A u~enici su primali omladinski list "Mladost", a od stru~nih ~asopisa "Matemati~ko-fizi~ki list", "Tehni~ke novine" i "Savremenu biologiju". Stru~ni ~asopisi se koriste u nastavi. Iz wih nastavnici zanimqive i aktuelne tekstove ~itaju na ~asu, a na neke priloge upu}uju u~enike da ih sami pro~itaju. Oni se posebno koriste u dodatnoj nastavi predmeta iz kojih se organizuje ova nastava. U okviru svog programa rada Nastvni~ko ve}e planira i stru~no usavr{avawe nastavnika. Pojedini nastavnici su pripremali i dr`ali predavawa iz oblasti didaktike i pedago{ke psihologije (kako koristiti uxbenike i priru~nike, kako u~iti, ocewivawe u~enika). Svi nastavnici prisustvuju stru~nim seminarima koji se organizuju u toku {kolske godine i obavezno "Janurskim danima" u Beogradu za vreme zimskog raspusta kada se organizuju trodnevni stru~ni seminari za sve predmete.

IDEJNOST U NASTAVI
Idejnosti u nastavi je poklawawa posebna pa`wa. ^itava nastava morala je biti pro`eta materijalisti~kim marksisti~kim pogledom na svet. "Prosvetni pregled" je {tampao posebne priloge kao bro{ure, u kojima su autori, naj~e{}e profesori fakulteta, iznosili kako svaki nastavni predmet pro`eti materijalisti~kim pogledom na svet. Nastavni~ko ve}e donosi poseban plan marksisti~kog obrazovawa i stru~nog usavr{avawa nastavnika. Prosvetni savetnici iz Vaqeva, od 1976. godine, kada su preuzeli uvid i nadzor u nastavu u Gimnaziji od Beogradskog zavoda, zahtevaju da svaki nastavnik ima svoj plan marksisti~kog usavr{avawa. Na Nastavni~kom ve}u profesori dru{tvenih predmeta dr`e predavawa iz oblasti marksizma. Mileva Atanaskovi}, profesor Gimnazija u Ubu

41

sociologije, dr`i predavawe: Marksisti~ko shvatawe nacija i nacionalnog pitawa (17.12.1975.); Petar Lali}, profesor srpskohrvatskog jezika i kwi`evnosti Marksisti~ko u~ewe o moralu i humanizmu (29.12.1976.). Predavawa su dr`ali i Slavka Popovi}, profesor istorije i Dragomir Atanskovi}, profesor filozofije. O obele`avawu zna~ajnih jubileja i negovawu tradicija Narodnooslobodila~ke borbe posebno je vo|eno ra~una. Republi~ki sekretarijat za nauku i kulturu po~etkom novembra 1972. godine uputio je [koli dopis kojim se preporu~uje da se na prigodan na~in obele`i tridesetogodi{wica Prvog zasedawa AVNOJ-a u Biha}u 25. i 26. novembra 1942. godine. Na Nastavni~kom ve}u je dogovoreno da se ~asovi istorije 25. i 26. novembra posvete zna~aju Prvog zasedawa AVNOJ- a i da se odr`i sve~ana akademija povodom 29. novembra kojom bi se istovremeno obele`io i ovaj zna~ajan jubilej. U~enici su morali biti u toku krupnijih politi~kih i dru{tvenih de{avawa. Kako je u celoj zemqi (SFRJ) pridavan veliki zna~aj dono{ewu novog ustava 1974. godine, na dan wegovog usvajawa prekinuta je nastava i svi u~enici [kole, okupqeni u fiskulturnoj sali, preko televizije, pratili su sve~ani ~in progla{ewa najvi{eg pravnog akta dr`ave u Saveznoj skup{tini. Nastavnici istorije i socioligije imali su poseban zadatak da na ~asovima u~enicima objasne {ta je ustav i u ~emu je zna~aj tog ~ina progla{ewe ustava.

OCEWIVAWE U^ENIKA
Ocewivawu u~enika poklawala se posebna pa`wa. Savremena nastava tra`i da se uvede u praksu da ne postoje posobni ~asovi ocewivawa u~enika, ve} da se u nastavnom procesu, u toku predavawa, utvr|ivawa, sistematizacije i obnavqawa gradiva , u~enik ocewuje, i da se krajwa ocena formira na osnovu wegovog celokupnog rada, aktivnosti i zalagawa. Odustaje se od klasi~nog na~ina ocewivawa koje ima formu malog ispita postavqawe tri pitawa u~eniku i davawe ocene. Takav na~in ocewivawa podsti~e kampawsko u~ewe. Prihvata se pravilo da nema u~eni~kog odgovora koji je iskqu~ivo za ocenu, i odgovora koji nije za ocenu. U ciqu postizawa boqih rezultata u pismenoj proveri u~eni~kih znawa, od nastavnika se zahteva da se pismeni zadaci ne rade petog i {estog ~asa, ako postoje mogu}nosti da se rade u okviru prva ~etiri ~asa, jer su tada u~enici umorni i ne mogu da poka`u pravo znawe. Stav Nastavni~kog ve}a je bio da se {to objektivnije ocewuje rad u~enika, da se rad, aktivnost na ~asu i zalagawe u radu nagra|uju, a nerad ocewuje odgovaraju}om ocenom. Gimnazija u Ubu

42

Zadatak Nastavni~kog ve}a je postizawe {to ujedna~enijeg kriterija ocewivawa u~eni~kog znawa. U tom ciqu donet je Pravilnik o ocewivawu u~enika po~etkom februara 1972. godine. Wegovom primenom do{lo je do zna~ajnijeg pribli`avawa u vrednovawu znawa u~enika. Po Pravilniku daje se podjednak zna~aj usmenim odgovorima i pismenim zadacima. Pismene ve`be uglavnom se koriste za pripremu pismenih zadataka i proveru usvojenosti gradiva po oblastima. Tra`i se da se prati rad u~enika i wgova aktivnost u toku ~itave {kolske godine i na osnovu toga formira ocena. Na taj na~in i kriterij ocewivawa postaje realniji. Analize kriterija ocewivawa u~enika, koje se redovno vr{e na kraju svakog tromese~ja i polugodi{ta, pokazuju da on nije ni pribli`no ujedna~en; iz nekih predmeta zahtevi za pozitivnu ocenu su visoki i zato ima veliki broj nedovoqnih ocena, a iz nekih na dosta oskudno znawe u~enika daju se pozitivne ocene. Analize imaju za ciq da se kriterij {to je mogu}no vi{e ujedna~i, kako bi iz predmeta iz kojih su zahtevi visoki i ima monogo nedovoqnih ocena, ti zahtevi bili raelniji i kriterij bla`i, a iz predmeta gde su zahtevi mali, da se pove}aju u skladu sa programskim zadacima, pa da i kriterij bude za stepen stro`i. Potpunija analiza kriterija ocewivawa u~enika izvr{ena je krajem nastavne 1973/74. godine upore|ivawem polugodi{wih ocena, kao najobjektivnijih i najrealnijih, sa ocenama na kraju drugog polugodi{ta. Ona je pokazala razlike u kriteriju ocewivawa u~enika i tri grupe nastavnika: kod prve grupe skoro je isti, ili sa mawim odstupawima, broj nedovoqnih ocena na polugodi{tu i kraju nastavne godine (logika 4:4; srpskohrvatski jezik i kwi`evnost 50:48; nacrtna geometrija 18:15; matematika 80:64); kod druge grupe, koja je najbrojnija, taj odnos je oko 2:1 (sociologija 2:1; istorija 35:17; ruski jezik 42:23; francuski jezik 16:8; latinski jezik 22:9; hemija 14:6; biologija 37:14; fizika 85:47); kod tre}e je znatno mawi broj slabih ocena, ili ih uop{te nema, na kraju drugog u odnosu na prvo polugodi{te (tehni~ko obrazovawe 25:7; psihologija 10:0; muzi~ka umetnost 5:0). Ovo upore|ivawe pokazuje da veliki broj nastavnika, dr`e}i se starih principa, slabu ocenu koriste kao sredstvo da u~enike nateraju da u~e, zato slabih ocena na prvom polugodi{tu ima dosta, a na kraj drugog polugodi{ta taj broj je znatno mawi ili ih uop{te nema. Ali to u isto vreme pokazuje i neujedna~enost kriterija ocewivawa, pogotovou gde su velike razlike i gde je nerealno smawen broj nedovoqnih ocena na kraj drugog polugodi{ta. Ako se analizira kriterij ocewivawa u~enika na osnovu broja nedovoqnih ocena po predmetima na kraju drugog polugodi{ta (izra`eno u procentima), uo~ava se da iz iste grupe predmeta ima veliki broj nedovoqnih ocena (nacrtna geometrija 29,41%, matematika 23,61%, fizika 19,58%, i srpskohrvatski jezik 17,71%). Ovi pokazateqi ukazuju da je kriterij ocewivawa iz ovih predmeta preo{tar i da bi morao biti bla`i. Ali bi kriterij iz nekih predmeta mogao biti za nijansu i stro`i (psihologija, filozofija, geografija). Iz wih je nereGimnazija u Ubu

43

alno mali procenat slabih ocena u odnosu na ve}inu predmeta iz kojih je kriterij ocewivawa u realnim okvirima. Analiza pokazuje i neujedna~enost kriterija ocewivawa bliskih predmeta (fizika 19,58% : hemija 3,82%; istorija 6,93% : sociologija 0,92%; logika 7,84% : filozofija 1,75%); iz jednih je nerealno visok procenat nedovoqnih ocena, a iz drugih je taj procenet nizak. Ista analiza je pokazala da od ~etiri pozitivne ocene dominira ocena dovoqan (2). Normalno bi bilo da je to ocena dobar (3), jer ona predstavqa ocenu prose~nog, dobrog u~enika, kakvih je najvi{e u svakom odeqewu. Procenat dovoqnih ocena, iako ne bi trebalo da ide preko 30%, iz dva predmeta je preko 40% (fizika 43,75%; tehni~ko obrazovawe 42%); iz {est predmeta se kre}e izme|u 40 i 30% (srpskohrvatski jezik i kwi`evnost 37,27%; francuski jezik 37,10; matematika 34,31%; hemija 33,12%; ruski jezik 30,34%; i psihologija 30%); tako|e, iz {est predmeta kre}e se izme|u 30 i 20% (nacrtna geometrija 29,41%; latinski jezik 28,83%; biologija 28,75%; filozofija 28,07%; geografija 25%; logika 21,50%); iz sedam predmeta je izme|u 10 i 20% (muzi~ka i likovna umetnost, istorija, sociologija, odbrana i za{tita, astronomija i fizi~ko vaspitawe). Nema predmeta iz koga je procenat dovoqnih ocena ispod 10%. Iz fizike i matematike broj dovoqnih ocena je ve}i od svih ostalih pozitivnih ocena ukupno. Na osnovu ~itave analize mo`e se zakqu~iti da je kriterij ocewivawa u~enika, uzev u celini, strog, ali i da je neujedna~en, kao i da dovoqne ocene ubla`avaju ne samo ve}i broj nedovoqnih ocena, nego i pokazuju skepti~nost nastavnika prema znawu u~enika. Dovoqne ocene ne stimuli{u u~enika od strane nastavnika, ali one pokazuju i da se u~enici, verovatno optere}eni obimnim i te{kim programima, zadovoqavaju najni`om pozitivnom ocenom. Ovakve detaqne analize ~inile su da se anomalije u ocewivawu u~enika smawe i kriterij koliko-toliko, ako ne ujedna~i, ono pribli`i, i da nastavnici jedinstvenije deluju kada je u pitawu ujedna~avawe kriterija ocewivawa u~enika. Stav Nastavni~kog ve}a je bio da ne treba praviti ve{ta~ki pozitivan uspeh u~enika sni`ewem kriterija ocewivawa, gde je on u realnim granicama, nego da treba u~initi sve da se pomogne u~enicima da savladaju gradivo. Na nivou odeqenskih ve}a formirani su, po potrebi, kru`oci kada bi se javio problem iz nekog predmeta. Kada je dolazilo do zamene nastavnika i kada zate~eno stawe u nastavi nije bilo zadovoqavaju}e, kao u slu~aju francuskog i latinskog jezika {kolske 1971/72. gopdine, Nastavni~ko ve}e je odobravalo dopunske ~asove da bi se gradivo realizovalo i nastava podigla na potreban nivo. Dopunski ~asovi su odobravani i kada predmet nije bio zastupqen du`e vreme, kao matematika, ~iji ~asovi u drugoj, tre}oj i ~etvrtoj {kolskoj godini nisu bili zastupqeni u toku ~itavog septembra meseca sve dok nije bio obezbe|en stru~an nastavnik. ^iwenica je da su u~enici iz fizike i matematike donosili nedovoqna znawa iz osnovnih {kola za uspe{no pra}ewe nastave u Gimnaziji, zato {to su u Gimnazija u Ubu

44

ve}ini seoskih osnovnih {kola ovi predmeti bili nestru~no zastupqeni; zato se morala organizovati dopunska nastava. Te`ina ovih predmeta je zahtevala da Nastavni~ko ve}e u toku ~itave {kolske godine prati kretawe broja nedovoqnih ocena i blagovremeno interveni{e. Ciq je bio da se u~enicima pomogne kada je to potrebno, ali da se prvenstveno oni anga`uju da rade, jer su im znawa koja sti~u upornim radom i zalagawem potrebna i za daqe uspe{no {kolovawe. Ujedwa~avawu kriterija ocewivawa u~enika najvi{e bi doprinelo testovsko ispitivawe znawa. Testirawe u~enika, na osnovu zadataka objektivnog tipa, daje dosta pouzdaniju sliku o znawu u~enika, nego usmeno proveravawe. Taj moderan na~in provere znawa i ocewivawa u~enika nije na{ao mesto u {koli, izuzev u nastavi psihologije. Razlog je u ~iwenici da je znatno te`e pripremiti test testovska pitawa, nego postavqati spontano obi~na pitawa prilikom usmenog proveravawa znawa u~enika. Nastavnicima je bli`i i lak{i klasi~an na~in provere znawa, nego na osnovu zadataka objektivnog tipa, za ~ije je sastavqawe potrebno dosta znawa i umewa. Testirawe u~enika iz ve}ine predmeta dovelo bi do realnijeg i ujedna~enijeg kriterija ocewivawa u~enika, ali za tako ne{to nastavnici o~igledno nisu spremni.

VANNASTAVNE AKTIVNOSTI
U okviru obrazovno-vaspitnog rada [kole zna~ajno mesto su imale vannastavne aktivnosti. S obzirom da je prve {kolske 1969/70. godine Gimnazija imala samo 60 u~enika (dva odeqewa), dogovoreno je sa U~iteqskom {kolom da se gimnazijalci ukqu~e u wene vannastavne aktivnosti. Najvi{e wih pevalo je u horu, koji je aktivno radio za sve vreme postojawa U~iteqske {kole, i ve} 1970. godine u~enici Gimnazije su u~estvovali na proslavi stogodi{wice Vaqevske gimnazije, kao deo hora U~iteqske {kole. Kako se U~iteqska {kola gasila i smawivao broj wenih u~enika u horu, a Gimnazija rzvijala, tako se pove}avao broj gimnazijalaca u horu. U aprilu 1974. godine hor Gimnazije u~estvuje u obele`avawu dana {kole Vaqevske gimnazije, a u maju prire|uje koncert zajedno sa folklornom i ritmi~kom grupom KUD "Abra{evi}" iz Uba. Slede}e godine u maju hor je sa recitatorskom sekcijom organizovao koncert za roditeqe i gra|ane Uba. Hor pod vo|stvom uglednog muzi~kog pedagoga Sulejmana ]atovi}a nastupao je svake godine u okviru programa kojima su obele`avani zna~ajni datumi i jubileji: 29. novembar (Dan Republike), 22. decembar (Dan Armije), i 8. mart (Dan `ena). Sa horom su uvek nastupale recitatorska sekcija i folklorna grupa. Plan vannastavnih aktivnosti donet je po~etkom druge {kolske godine 1970/71. i on }e se skoro neizmewen prepisivati i za sve ostale {kolske godine. Gimnazija u Ubu

45

Planom je predvi|eno da u okviru vannastavnih aktivnosti, pored hora, rade: \a~ki univerzitet sa dve tribine za kwi`evnost i umetnost i marksizam; nau~ne sekcije i Sportsko dru{tvo. Od nau~nih sekcija planom su predvi|ene: sekcija mladih istori~ara i geografa, mladih matemati~ara i fizi~ara, mladih biologa i hemi~ara, sekcija za strane jezike i foto-sekcija. U okviru Sportskog dru{tva planirane su sekcije za sportske igre: fudbal, ko{arku, rukomet, odbojku i gimnastiku. Folklorna sekcija radila je povremeno kada se obezbede uslovi koreograf i kostimi. U okviru \a~kog univerziteta radila je povremeno tribina za kwi`evnost koja je pokrenula i {kolski ~asopis "^oek"; ali je on bio kratkog veka. Tode ^olak, profesor Univerziteta u Beogradu, odr`ao je predavawe o poeziji Tina Ujevi}a.

Kolo iz Srbije Tribina za umetnost organizovala je izlo`be slika likovne sekcije, i koncert klasi~ne muzike u izvo|ewu Beogradskog kamernog orkestra pod rukovodstvom maestra Mladena Jagu{ta. Na tribini za marksizam odr`ano je nekoliko zapa`enih predavawa. Najaktivnija je bila recitatorska sekcija koja je sa uspelim recitalima nastupala sa horom u obele`avawu dr`avnih praznika i zna~ajnih jubileja . Na koncertu hora nastupila je sa poezijom Desanke Maksimovi}. Sekciju su vodili profesori kwi`evnosti: M. Radoji~i}, P. Lali} i Q. Filipovi}. Gimnazija u Ubu

46

Od nau~nih sekcija za sve vreme postojawa [kole radila je sekcija mladih biologa koju su vodili profesori biologije D. Stankovi}, a posle wega M. Majstorovi}. Sekcija je odr`avala cve}e i zelenilo u [koli. Samo {kolske 1971/72. gosine aktivno je radila sekcija mladih matemati~ara koju je vodio mladi i ambiciozni profesor Ivan Jovanovi}. Od sekcija za strane jezike radila je samo sekcija za ruski jezik koju je vodila S. Beri}, ~iji je rad zapazila i Danica Prodanovi}, prosvetni savetnik iz Beograda, za koju u svom izve{taju ka`e da se u wenom radu "ose}a polet, raznovrsnost rada". [kolsko sportsko dru{tvo negovalo je fudbal, ko{arku ,rukomet, odbojku i gimnastiku. Organizovani su susreti, prvo sa u~enicima U~iteqske {kole, a onda sa u~enicima [kole za kvalifikovane radnike, prvenstveno u fubalu, a onda i u drugim sportski igrama (ko{arka, rukomet i odbojka). Gimnastiku su radili u~enici natprose~nih fizi~kih sposobnosti. Sportsko dru{tvo su vodili nastavnici fizi~kog vaspitawa: @. Markovi}, M. Novkovi}, M. Leontijevi}. Foto-sekcija, koju je vodio N. Luki}, je radila za sve vreme postojawa [kole i kroz wu je pro{ao veliki broj u~enika i obu~io se u ve{tini snimawa i izradi fotografija. Ona je fotosnimcima bele`ila sva zna~ajna de{avawa u [koli. Dok je nastavu odbrane i za{tite izvodio Milojko Markovi}, radila je streqa~ka sekcija, koja je svake godine okupqala do dvadesetak ~lanova, prete`no devoj~ica. Wima je rad u ovoj sekciji bio posebno zanimqiv, izazovan i takmi~arski. One su se na svakom ve`bawu u ga|awu iz vazdu{ne pu{ke takmi~ile sa mu{karcima i redovno pokazivale da imaju o{trije oko da pogode ciq i postizale boqe rzultate. Mu{karci su, opet na bojevom ga|awu pokazivali da su boqi strelci; devoj~ice su tu bile daleko iza wih jer se ve}ina pla{ila da ga|a vojni~kom pu{kom. Folklorna sekcija je radila povremeno. Wu je vodila Milena Jovanovi}, profesor O[ "Milan Muwas" u Ubu, kasnije joj se pridru`io i Milan Leontijevi}, nastavnik fizi~kog vaspitawa. U folklornu sekciju su dolazili ve} obu~eni igra~i srpskih narodnih kola iz osnovnih {kola, tako da sa wima nije bilo te{ko raditi i pripremiti program. Folklor je nastupao u programima pri obele`avawu dr`avnih praznika i zna~ajnih jubileja, sa horom i recitatorskom sekcijom. U aprilu 1971. godine nastupio je sa recitatorskom sekcijom u muzi~ko-zabavnoj priredbi koju je pripremila omladina grada. Posebnu folklornu grupu, koja je uspe{no nastupala vi{e puta, ~inili su u~enici koji su igrali rusku narodnu igru "kaza~ok". Ovu grupu je vodila Slavka Beri}, profesor ruskog jezika, koja je bila i koreograf sa Milenom Jovanovi}. Za uspeh folklorne sekcije, pored ma{tovite koreografije, poterbna je i garderoba, narodne no{we iz raznih krajeva zemqe. To je re{eno uz pomo} roditeqa. Radnice konfekcije "Ubqanka", koje su imale decu u Gimnaziji, sa{ile Gimnazija u Ubu

47

Ruska narodna igra "Kaza~ok" su od restlova iz svoje firme sve potrebne kostime za nekoliko srpskih narodnih kola i rusku igru "kaza~ok". Tako je folklorna sekcija imala lepe i odgovaraju}e kostime koji su svojom atraktivno{}u doprinosili uspehu igre i nastupa na priredbama. U [koli je bilo te{ko organizovati rad vannastavnih aktivnosti. Prvo, [kola za kvalifikovane radnike zauzimala je sve prostorije u drugoj smeni, tako da se te{ko mogla na}i slobodna u~ionica gde su u~enici mogli da ve`baju i rade. Jedino je hor nesmetano radio. Drugo, Gimnazija je imala do 50% u~enika putnika ~ije je u~estvovawe u vannastavnim aktivnostima bilo iskqu~eno.

IZLETI I EKSKURZIJE
Posete Beogradu, izleti i ekskurzije bili su sastavni deo obrazovnovaspitnog rada. Oni su imali nau~no-vaspitni i rekreativni karakter. Na wima su ostvarivani programski sadr`aji pojedina~nih predmeta: istorije, geografije, biologije, likovne i muzi~ke kulture i pro{irivana znawa iz oblasti pozori{ne i filmske umetnosti, opere i baleta. U toku ~etvorogodi{weg {kolovawa, po programu koji je sa~inilo Nastavni~ko ve}e, svaki razred bi ~etiri puta godi{we posetio Beograd (dva puta u Gimnazija u Ubu

48

prvom i dva puta u drugom polugodi{tu). U~enici su gledali najnovije pozori{ne predstave (po tri godi{we), naj~uvenije filmove (jedan do dva godi{we), slu{ali jednu operu i gledali jedan balet (u toku ~etvorogodi{weg {kolovawa), pose}ivali Zoolo{ki vrt, Botani~ku ba{tu, Opservatoriju na Zvezdari, Dom ruske kulture; zatim pose}ivali muzeje: Narodni muzej, Muzej Nikole Tesle, Vojni muzej na Kalemegdanu, Muzej 25. maj; pose}ivali zna~ajne izlo`be, prisustvovali zna~ajnim sportskim manifestacijama, gledali naj~uvenije svetske cirkuse koji su gostovali u Beogradu. Jednodnevni izleti su organizovani do Novog Sada, Topole, Kragujevca, Kraqeva. U Novom Sadu, pored znamenitosti grada, u programu je obavezno bila poseta Brankovom grobu na Stra`ilovu. U okviru izleta po [umadiji u~enici bi posetili Topolu, Oplenac, Vrwa~ku Bawu, manastire @i~u i Qubostiwu, [umarice u Kragujevcu.

Na Plitvicama: ~etvrta generacija (1975), sedma generacija (1978). Vi{ednevne maturantske ekskurzije (sedam do osam dana) su organizovane na po~etku {kolske godine, ili po zavr{etku nastave u ~etvrtom razredu. Ciq ekskurzija je bio da u~enici posete istorijska i turisti~ka mesta, i kulturnoistorijske spomenike na{e tada{we dr`ave, Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije. Na ekskurzije se i{lo autobusom, samo je jedna maturantska ekskurzija putovala vozom na relaciji BeogradBar. Naj~e{}e je birana mar{ruta (sa maGimnazija u Ubu

49

Ekskurzija u~enika osme generacije u Jasenovcu (1979)

Ekskurzija u~enika osme generacije na izvoru Savice (1979) Gimnazija u Ubu

50

wim varijantama): Ub Beograd Jasenovac Bled Bohiw Izvor Savice Qubqana Postojna Rijeka Beograd Ub. Dve maturantske ekskurzije izabrale su mar{rutu "Put Avnoja": Ub Sarajevo Jajce Drvar Biha} Plitvi~ka jezera Prijedor Kozara Bosanska Dubica Jasenovac Beograd Ub. Ekskurzija koja je putovala prugom BeogradBar imala je mar{utu: Ub Vaqevo Bar Sutomore Cetiwe Lov}en Vaqevo Ub. Na ekskurzije su i{li svi maturanti, sa retkim opravdanim izostajawem. Siroma{ne u~enike pomagala je Zajednica u~enika iz svog fonda za pomo} siroma{nim u~enicima. Sve ekskurzije su bile dobro pripremqene i uspe{no izvedene; disciplina je uvek bila na visokom nivou, bez incidenata i konfliktnih situacija. Najkrupniji incident imala je jedna ekskurzija u Prijedoru (1976) kada maturanti nisu prihvatili ucenu hotela i jednu no} su preno}ili u autobusu. Mawi incident se dogodio i na ekskurziji 1977. godine u vozu na pruzi BarBeograd kada su dva u~enika u alkoholisanom stawu do{li u sukob sa vo|om puta, nastavnikom @ivadinom Markovi}em. U svakom hotelu, u kojem su bili sme{teni u~enici Gimnazije, hotelsko osobqe je izjavqivalo da tako disciplinovana i kulturna deca nisu dolazila u wihov hotel.

KURSEVI PLIVAWA I SMU^AWA

Stav [kole je bio da u~enik u toku {kolovawa treba da bude svestrano fizi~ki osposobqen, da pored sportskih disciplina koje savlada u okviru redovne nastave, obavezno nau~i da pliva i po `eqi da skija. U organizovawu kurseva plivawa i smu~awa [kola je imala punu podr{ku roditeqa, naro~ito za kurs plivawa, jer tamnavska deca nemaju reku gde bi mogla da nau~e da plivaju, zato su ve}ina od wih nepliva~i. A svakom mladom, a pogotovo obrazovanom ~oveku neophodno je da svlada tu ve{tinu. Kurs plivawa. U okviru nastave fizi~kog vaspitawa organizovani su obavezni osmodnevni kursevi plivawa, shodno zahtevu nastavnog programa, gde pi{e: "Smawewe broja nepliva~a mora postati jedan od osnovnih zadataka {kole". Za prve ~etiri generacije kurs je organizovan u Vrujcima, nekada u junu, posle zavr{etka nastave, za u~enike prvog razreda, a nekada po~etkom septembra, pre po~etka nastave, za u~enike drugog razreda. Za ostale generacije kurs plivawa je organizovan po~etkom septembra, za u~enike drugog razreda, na moru, u Zelenici. Kursevi plivawa su odr`avani na moru, iako su Vrujci daleko bli`i, i za u~enike i [kolu bili jevtiniji, zato {to je bazen u Vrujcima i krajem juna i po~etkom septembra bio optere}en kupa~ima, tako da je bio problem u~iti Gimnazija u Ubu

51

Kurs plivawa: Zelenika grupa u~enika {este generacije (1975)

u~enike plivawu kada u bazenu ima dosta drugih kupa~a. A na moru, u Zelenici, u~enici su bili sami na pla`i. Bilo je lak{e organizovati rad; i na moru u~enici lak{e se odr`avaju na vodi i br`e nau~e da plivaju. Iz izve{taja o odr`anom kursu plivawa za prvu generaciju u Vrujcima navodi se da je od 50 u~enika, koji su poha|ali kurs, samo deset bili pliva~i i da je ve}ina nepliva~a nau~ila da pliva, a ostali da se odr`avaju na vodi. Iz izve{taja posle odr`anog kursa plivawa u Zelenici, za {estu generaciju, ka`e se da je od 74 u~enika nepliva~a bilo 46, da su uspe{no savladali plivawe 41, a pet da se odr`avaju na vodi. Takav je bio odnos nepliva~apliva~a i u drugim generacijama, i uvek je ve}ina nepliva~a savladala plivawe. Kurs plivawa u Zelenici bio je u isto vreme i mali odmor za u~enike na moru. Za obuku nepliva~a [kola je imala samo jednog nastavnika fizi~kog vaspitawa, @ivadina Markovi}a, {to je bilo nedovoqno s obzirom na delikatnost obuke, pa je zato morala da anga`uje jo{ jednog nastavnika, naj~e{}e je to bila Milena Jovanovi}, profesor fizi~kog vaspitawa u O[ "Milan Muwas" u Ubu, a nekada je anga`ovan apsolvent Fakulteta za fizi~ko vaspitawe Milan Leontijevi}. Kurs smu~awa. Kursevi smu~awa, tako|e u trajawu od osam dana, organizovani su na Div~ibarama za u~enike tre}eg razreda, u vreme zimskog raspusta. Ovaj kurs nije bio obavezan, jer je zahtevao da svaki u~enik ima toplu zimsku garderGimnazija u Ubu

52

obu (jaknu, xemper, skija{ke pantalone), {to je iziskivalo materijane izdatke; ali su i wega u~enici masovno pose}ivali. To je ujedno bila i lepa rekreacija i zimovawe na planini. Da bi omogu}ila da svi u~enici koji to `ele idu na skijawe, [kola je smu~arske rekvizite: skije, {tapove i gojzerice, u po~etku, pozajmqivala od sportskih organizacija iz Beograda, a onda je vremenom nabavila potreban broj skija i {tapova; prikladne cipele ili gojzerice, u~enici su nabavqali sami. Kurs smu~awa je obavezno vodio nastavnik fizi~kog vaspitawa @ivadin Markovi}; sa wim je i{ao jo{ jedan nastavnik, naj~e{}e Zavi{a Stanojevi}, koji se bavio organizacionim pitawima.

Kurs skijawa: Div~ibare grupa u~enika osme generacije (1979)

PREGLED NASTAVE
U tre}oj {kolskoj godini rada Gimnazije, stu~na slu`ba Prosvetno pedago{kog zavoda grada Beograda izvr{ila je u novembru mesecu 1971. godine op{ti pregled organizacije rada [kole i pregled nastve iz 12 predmeta. Pregledom nisu obuhva}eni latinski jezik, hemija i muzi~ka umetnost. Op{ti pregled organizacije rada [kole, na osnovu uvida u pedago{ku dokumentaciju i razgovora sa direktorom [kole, izvr{ila je Radmila ^ulajeGimnazija u Ubu

53

vi}. U svom izve{taju ona navodi da je ciq posete bio da se sagledaju uslovi pod kojim [kola radi, da se uka`e na probleme i daju sugestije za wihovo re{avawe. Za {kolsku zgradu, u kojoj se istovremeno odvija nastava tri razli~ite vrste {kola: Gimnazija, [kola za kvalifikovane radnike i delimi~no U~iteqska {kola, ka`e da je u postoje}im uslovima znatno optere}ena, sve dok ne prestanu sa radom preostala odeqewa U~iteqske {kole koja se postepeno gasi. Daqe navodi da Gimnazija ima tri razreda, {est odeqewa i 178 u~enika i da "u [koli nedostaje oprema (nastavna sredstva) kojom bi se obezbedilo savremeno i kvalitetno izvo|ewe nastave". Na osnovu pregleda Godi{weg programa rada [kole, {kolske dokumentacije i godi{wih planova rada nastavnika, stavqa primedbu da je u Godi{wem programu rada predvi|en veliki broj sekcija; predla`e da ih treba svesti na mawu meru i da rade one sekcije za koje postoje povoqni uslovi. "Prioritet, u po~etku, dati onim sekcijama koje manifestuju kulturnu delatnost {kole". Konstatuje: "Nastava svih predmeta je stru~no zastupqena, izuzev fizike. [koli se preporu~uje da apsolventu fizike, koji predaje ovaj predmet, omogu}i da diplomira. Po{to {kola za neke predmete nema dovoqan broj ~asova za anga`ovawe posebnog nastavnika, nekoliko nastavnika radi delom u Gimnaziji, a delom u U~iteqskoj {koli, {to dovodi do udvostru~avawa obaveza, a time i do nedovoqnog anga`ovawa tih nastavnika u radu jedne ili druge {kole. S obzirom da je Gimnazija perspektivna u odnosu na U~iteqsku {kolu koja se gasi, od velike je va`nosti da ti nastavnici ubudu}e ulo`e ve}e napore u obavqawu obaveza koje ova {kola od wih zahteva". Pregledom dnevnika rada konstatuje da se ~asovi redovno upisuju i unose zapisnici odeqewskih ve}a. Me|utim, u pogledu uno{ewa ocena u prozivnike nailazi se na velike praznine; to je najizra`enije iz srpskohrvatskog jezika i kwi`evnisti, psihologije i matematike. Skre}e pa`wu nastavnicima da ubudu}e blagovremeno unose ocene u prozivnike kako bi i roditeqi mogli da prate rezultate rada svoje dece. Zape`en je iznene|uju}e veliki broj slabih ocena iz nekih predmeta, naro~ito iz fizike. Daqe navodi da [kola ima dosta u~enika putnika koji zbog putovawa ne uspevaju da izv{e sve svoje obaveze. "Zato bi trebalo da nastavnici ulo`e napor i da na ~asovima maksimalno racionalizuju nastavu i time bar donekle rasterete u~enike izrade doma}ih zadataka". Na kraju isti~e, na osnovu uvida u izve{taje o pregledu nastave svakog predmeta, da je potrebno da svi nastavnici te`i{te rada usmere prema su{tinskim oblastima i kqu~nim pitawima, uz krajwu ekonomi~nost vremena i maksimalno anga`ovawe u~anika. Uvid u nastavu srpskohrvatskog jezika i kwi`evnosti, kod Milivoja Radoji~i}a i Du{anke Kovanxi}, izvr{ili su prosvetni savetnici Milovan Rapaji} i Nikola Bani}evi}. U izve{taju su zapisali: Gimnazija u Ubu

54

"Uslovi za izvo|ewe nastave su u glavnom povoqni. Biblioteka raspola`e sa oko 8.000 kwiga koje u~enici mogu da koriste. Pored biblioteke nalazi se prostorija koja istovremeno slu`i za nastavu i {kolsku ~itaonicu. U pogledu metodike rada nastavnici materweg jezika prilaze nastavi sa poterbnom save{}u i `eqom da postignu solidne rezultate. Profesor Radoji~i} pokazuje smiso za dobru organizaciju ~asa, pregledno izlagawe i obja{wewe ~iwenica. Wegov rad u odeqewu je siguran, a razgovor sa u~enicima dobro pripremqen. U celini, rad profesora Radoji~i}a je sre|en i pedago{ki odmeren. Kasni sa realizacijom gradiva, ali je materija solidno i znala~ki obra|ena. Profesor Kovanxi} Du{anka, kao po~etnik jo{ uvek tra`i najboqe oblike i metode planiranih sadr`aja, pokazuju}i pri tome veliku upornost i energiju. Otvorena i spremna da kriti~ki ocewuje svoj rad i tra`i boqa re{ewa za obradu pojedinih nastavnih jedinica. [kolski pismeni zadaci rade se prema programu. Teme odgovaraju uzrastu u~enika. Pismenost u~enika zadovoqava. Nastavnici bi trebalo ~e{}e da pi{u obrazlo`ewe gre{aka na marginama i na kraju rada". O nastavi ruskog jezika koju izvodi Slavke Beri} prosvetni savetnik Danica Prodanovi} u izve{taju ka`e: "Nastava je organizovana poletno, sa uvo|ewem inovacija i te`wom da se {to vi{e usavr{i i osavremeni. Nastava se izvodi prema razra|enom godi{wem planu i svesci priprema, celovito na ruskom jeziku. Da bi se nastava odvijala jo{ uspe{nije i efektnije, poterbno je da mladi ambiciozni nastavnik... izgradi sistem usmenih i pismenih ve`bi pomo}u kojih }e u~enici utvr|ivati i pro{irivati svoja znawa iz morfologije, sintakse, leksike i semantike ruskog jezika". O nastavi francuskog jezika koju izvodi Milica Vu~kovi}, prosvetni savetnik Radmila ^ulajevi} u izve{taju prvo govori o putovawu nastavnice iz Obrenovca i objektivnim uslovima koji ote`avaju wen rad, a onda o nastavi i znawu u~enika. "Mada je nastavnik na pose}enim ~asovima govorio iskqu~ivo na francuskom jeziku, stekao se utisak da u~enici o~ekuju dopunska obja{wewa na materwm jeziku jer su se, prilikom davawa odgovora, koristili materwim jezikom, umesto da su razgovarali neposredno na stranom jeziku... Potrebno izbegavati svaku upoterbu materweg jezika i to isto zahtevati od u~enika". Preporu~uje: "Treba da se nabavi magnetofon, trake, gramofon, plo~e, slike, reprodukcije najpoznatijih kulturnih spomenika i da se nastavnik solidno pripremi za wihovo maksimalno kori{}ewe". Pregled nastave istorije kod Slavke Rankovi} izvr{io je Novica Bojovi} 22. novembra 1971. godine. U izve{taju pi{e: Gimnazija u Ubu

55

"Nastavnik je solidno sa~inio operativni plan rada. Raspola`e solidnim znawem i bogatim stru~nim iskustvom. Na ~asu deluje autoritativno i nastoji da ~as pravilno organizuje i vreme racionalno koristi. Radi sa poterbnim entuzijazmom, tako da je uspeo da kod u~enika razvije interesovawe za ovaj predmet. Posebnu pa`wu poklawa kulturnoj istoriji. Znawa u~enika su vi{e deskriptivna, oni poznaju dosta ~iwenica, iz ~ega se mo`e ste}i utisak da marqivo rade ovaj predmet. Treba vi{e insistirati na sagledavawu odre|enih istorijskih celina, i {to je najva`nije, negovawe jezi~ke kulture lepom i preciznom izra`avawu, kao i na razvijawu sposobnosti istorijskog i logi~kog mi{qewa. Svi u~enici raspoa`u potrebnim uxbenicima i istorijskim atlasima". [kola "ima najglavnije istorijske karte. [kolska biblioteka raspola`e siroma{nom literatrurom za ovaj predmet". Uvid u nastavu geografije 22.novembra 1971. godine izv{ila je mr Marija Potkowak. O pose}enim ~asovima kod Zavi{e Stanojevi}a u izve{taju ka`e: "Pose}eni ~asovi dobro planirani. Gradivo tuma~eno i utvr|ivano sistematski i na potrebnom stru~nom nivou. Gradivo je obra|ivano monolo{kom metodom, mada u~enici poseduju potrebna znawa iz te oblasti (pojam karte, razmer i razmernik)". Preporu~uje: "U radu koristiti pre svega one oblike i metode koje }e doprinositi {irem anga`ovawu u~enika. Da se nastavna sredstva vi{e koriste, posebno na ~asovima za utvr|ivawe i ponavqawe gradiva". O uslovima rada izra`ava se povoqno: "Uslovi rada, materijalna baza su dobri. [kola poseduje dve tre}ine geografskih karata predvi|enih normativima, zatim globus, kino-projektor, itd. Treba formirati geografski kabinet". Pregled nastave biologije izvr{ila je Desanka Proti} Ga{parovi}. U izve{taju zapisuje: "Materijalni uslovi za nastavu su nepotpuni, mada ima potrebnih nastavnih sredstava. Nastavnik Dobrivoje Stankovi} je veoma solidne stru~ne i metodske spreme". Pose}ena su dva ~asa. "Pri obnavqawu gradiva kori{}en je metodski postupak crtawe {ema na tabli, a pri predavawu novog gradiva modeli, slike i crtawe. Tuma~ewa nastavnika su jasna sa potrebnim zakqu~ivawem i obja{wavawem primera. U celini se mo`e zakqu~iti da nastava ima solidnu osnovu". Predlog mera: "Upotpuwavawe nastavnih sredstava, i kabinet za biologiju, gde bi se koristili projekcioni aparati, pribori za prakti~an rad u~enika (ve`be, ogledi)", jer bi se time omogu}ilo da nastavnik efikasnije primeni svoje iskustvo u nastavi. Gimnazija u Ubu

56

Uvid u nastavu psihologije izvr{ila je diplomirani psiholog, stru~ni savetnik Zavoda, Danka \or|evi}, 22. novembra 1971. godine i napisala vrlo temeqan izve{taj. Na po~etku konstatuje da za ovaj predmet nema odgovaraju}eg uxbenika jer je uxbenik dr Nikole Rota koji koriste u~enici "pisan vi{e za vi{e pedago{ke {kole". "Nastavnik Savo Stijovi} je postigao zapa`ene razultate, {to pokazuje ostvareni uspeh na pro{logodi{wem testovskom proveravawu znawa. Upore|eno sa uspehom u psihologiji postignutim u beogradskim gimnazijama, Gimnazija u Ubu bila bi me|u prvih pet na rang-listi. Ostvareni uspeh rezultat je posebnog zalagawa nastavnika i wegovog nastojawa da {to vi{e osavremeni nastavu psihologije, saglasno sa dana{wim razvojnim tendencijama nastave uop{te. Nastavnik koristi formalne i neformalne testove znawa kao dopunu tradicionalnom izvo|ewu nastave. Kod u~enika razvija sposobnosti za logi~ko mi{qewe i rasu|ivawe... motivi{e u~enike u radu. Posebno treba napomenuti nastavnikov poku{aj da u~enike osposobqava za jasno i precizno izra`avawe svojih znawa i misli. Nastavnik se ~esto koristi radom sa celim odeqewem prilikom proveravawa i ponavqawa gradiva... Svoj rad dopuwuje kori{}ewem o~iglednih sredstava koje prete`no sam priprema". Pregled nastave fizike izvr{ila je mr Rosvita Topolac, prosvetni savetnik. O ~asovima koje je posetila i radu Branke Marovi} ]atovi}, apsolventa fizike, u izve{taju pi{e: "Nastava se izvodi u kabinetu ~ije je opremawe u toku. Zbog toga je nastava li{ena kompletnog demonstracionog praktikuma, praktikuma ve`bi i samostalnog rada u~enika". Savetnik je posetio dva ~asa, obrade i ponavqawa gradiva, pregledao sveske za {kolski i doma}i rad u~enika. "Izlagawe novog gradiva se odvija korektno. Tabla se koristi pedantno, izvo|ewa se daju sa potrebnim matemati~kim detaqima". ^asu nedostaje {to pojmovi i zakoni ostaju nedovoqno obja{weni. "Nedostatak eksperimentalnog rada nadokna|uje se kori{}ewem ve}eg broja prigodnih crte`a". Na ~asu ponavqawa gradiva nastavnica "luta od problema do problema; sama mnogo govori, ne aktivira celo odeqewe". "Predlog mera: da radi detaqan konspekt za ~as. ^asovi ponavqawa moraju se planirati kako se ne bi prepustili improvizaciji; da se uvede nastavni film i dijafilm; da se uradi serija crte`a koji bi poslu`ili kao nastavna sredstva; obradi ra~unskih zadataka da se posveti posebna pa`wa; da nastavnik prou~i metodike nastave fizike; kompletno opremawe kabineta".

Gimnazija u Ubu

57

Na kraju savetnik nudi te{wu saradwu [koli, kako bi se nastava fizike podigla na potreban nivo. Pregled nastave matematike izvr{ili su prosvetni savetnici Branko Jevramovi} i Bogoqub Marinkovi} 22. novembra 1971. godine. U zapisniku koji su sa~inili posle pregleda, zapisali su: "Nastavu izvodi Ivan Jovanovi}, nastavnik koji je pravilno shvatio svoje obaveze u odnosu na nastavu. Ima planove rada; za nastavu se redovno priprema, a nastavnu materiju interpretira sa savremenog stanovni{tva, o radu u~enika vodi potrebnu dokumentaciju, pismene zadatke korektno pregleda; interesuje se za metemati~ku literaturu. Pose}eni ~asovi (tri) su, gledani u celini, bili dobro organizovani i vo|eni. Nedostatak malo anga`uje u~enike, ve} gotovo sve sam radi (kako pri obradi novog, tako i pri izradi zadataka tokom utvr|ivawa i ponavqawa gradiva), nema strpqewa da ~eka dok u~enik radi. Preporuka: da u procesu nastave {to vi{e anga`uje u~enike, a on usmerava tok rada i daje potrebne impulse; da se kompletira matemati~ka zbirka u~ila; da se u~enici nau~e da matemati~ki misle (da otklawa formalizam u znawu u~enika); da koristi kontrolne radove. Uvereni smo da on mo`e izrasti u dobrog nastavnika matematike". Pregled nastave tehni~kog obrazovawa izvr{io je Nikola Matovi} 21. novembra 1971. godine. Savetnik nije posetio ~asove (nije ih bilo toga dana po rasporedu). Izve{taj pi{e na osnovu uvida u uslove rada, pedago{ku dokumentaciju i na osnovu razgovora sa nastavnikom Nikolom Luki}em. "[kolska radionica je zajedni~ka sa U~iteqskom {kolom i sme{tena je u dve prostorije. Oprema radionice: strug, bu{ilica, kombinovana ma{ina za preradu drveta, aparat za zavarivawe, kru`na testera i stone makaze, 15 kompleta ru~nog alata za obradu metala i 15 za obradu drveta vi{e odgovara prakti~nim radovima u~enika u~iteqske {kole nego gimnazije. U odnosu na zahteve programa i potreban nivo nastave tehni~kog obrazovawa u gimnaziji, radionica je slabo poremqena i estetski i funkcionalno nedovoqno ure|ena. Opremawe radionice treba da zadovoqi potrebe nau~no-tehni~kog karaktera ove nastave i za osposobqavawe u~inika za kori{}ewe tehni~kih sredstava i ure|aja. Nastavnik je sa~inio dobre planove rada i dosledno ih realizuje". O nastavi likovne umetnosti koju predaje mr Miodarg Petrovi}, prosvetni savetnik Qubomir Jankovi} u izve{taju govori samo o uslovima rada i {ta treba daqe ~initi. Znimqivo da mu se ne dopada kabinet koji je Petrovi} osmis-

Gimnazija u Ubu

58

lio sa specijalnim stolovima za individualni rad u~enika (slikawe), i {ta je sve pribavio u tom kabinetu za rad u U~iteqskoj {koli. On ka`e: "Materijalna osnova je vi{e nego skromna. Kabinet u kome se nastava izvodi morao bi biti funkcionalniji i estetski boqe ure|en. U kabinetu nedostaju neophodne {eme o oblicima, valerima i bojama... Teoriji forme, istoriji umetnosti i prakti~nom radu poklawa punu pa`wu. U {koli postoji mala priru~na biblioteka sa delima iz oblasti likovnih umetnosti; nedostaju filmovi, dijafilmovi i ve}i broj reprodukcija. Ovo je, pre svega, vizuelna nastava i bilo bi potrebno da se raspola`e sa ve}im brojem o~iglednih sredstava. U narednom periodu potrebno je: oja~ati materijalnu osnovu nastave; i sa vi{e sistemati~nosti pristupiti realizaciji programa". Pregled nastave fizi~kog vaspitawa izv{io je Slobodan Konstantinovi}. U izve{taju navodi da su uslovi rada u sali dosta te{ki. "U zimskom periodu ~asovi se odra`avaju u fiskulturnoj sali (dosta nepodesnoj, hladnoj i slabo osvetqenoj), opremqenoj najosnovnijim spravama. U ostalim periodima, prole}e, jesen, ~asovi se izvode na asfaltiranom terenu. Kabinet je vrlo oskudno opremqen rekvizitima (lopte itd.)". Zatim govori o nastavi: "Nastavu izvodi Borko Vasili}, profesor. Zahvaquju}i zalagawu i uspe{noj organizaciji kod u~enika razvija pravilan odnos prema ovoj nastavi. ^asovi su dobro organizovani. Metodski postupak u radu je pravilan. Dobro demonstrira i poklawa pa`wu otklawawu gre{aka u radu. Poseban akcenat daje ve`bama oblikovawa, tj. otklawawa telesnog deformiteta prvog stepena i pravilnom odr`avawu tela". Posle dvadesetak dana stigli su izve{taji prosvetnih savetnika o izvr{enom pregledu. Po{to su se nastavnici upoznali sa izve{tajima, svaki o svom predmetu, Nastavni~ko ve}e je razmatralo posetu prosvetnih savetnika u celini. Zakqu~eno je da je poseta bila dragocena u pogledu sagledavawa stawa u nastavi, problema koji se javqaju u radu i predloga mera kako poboq{ati i unaprediti nastavni rad. Ve}ina savetnika su uglavnom argumentovano i objektivno sagledali stawe u nastavi. Studioznim pristupom u ostvarivawe uvida u nastavu izdvajaju se izve{taji za fiziku i psihologiju. Savetnik za fiziku mr Rosvita Topolac napisala je izve{taj u kojem je svestrano sagledala nastavu fizike. Izve{taj je kriti~ki intoniran. U wemu je uzra`ena te`wa da se {to potpunije sagledaju problemi u nastavi i pru`i pomo} nastavniku da ih re{i. Izve{taj o nastavi psihologije Danke \or|evi} se izdvaja studioznim pristupom u sagledavawu nastave ovog predmeta, i afirmi{e rad nastavnika koji ima savremen pristup nastavi. Gimnazija u Ubu

59

U toku novembra 1974. godine Danica prodanovi} je ponovo izvr{ila pregled nastave ruskog jezika kod Slavke Beri}. U izve{taju pi{e da nastavnik na ~asovim posve}uje dovoqno pa`we usmenom radu sa u~enicima. "U~enici tre}eg razreda konverziraju i pri tome imaju dobar izgovor, po ugledu na nastavnika koji im daje solidan primer. Boqi u~enici u~estvuju sa dugim, komplikovanim odgovorima, dok se slabiji ogra|uju kra}im, jednostavnijim, ali tako|e korektnim odgovorima". Za pismene zadatke ka`e da "ne smeju biti do krajnosti pojednostavqeni", i da se literarni prevod ne mo`e tra`iti u redovnoj nastavi. Savetnica je pogledala i rad sekcije za ruski jezik, za koju ka`e da se u wenom radu "ose}a polet, raznovrsnost rada". U januaru 1975. godine Radmila ^ulajevi} je izvr{la pregled nastave kod dva nastavnika francuskog jezika, Branislave Vilotijevi} i Radojke Doji}. U izve{taju govori o nastavi i pose}enim ~asovima, mada ne navodi {ta se odnosi na jednog, a {ta na drugog nastavnika. "Razgovoru nastavnika sa u~enicima na po~etku ~asa (verovatno je re~ o ~asu kod B. Vilotijevi}) treba dati ve}i zna~aj. Me|utim, prevo|ewe re~enica sa materweg jezika na francusk jezik treba izbegavati jer ono usporava napredovawe nastave. Umesto toga nastavniku se preporu~uje da jezi~ko gradivo uve`bava neposredno na francuskom jeziku putem ve}eg broja unapred dobro pripremqenih primera". Po{to se za pismene zadatke uglavnom daje prevo|ewe re~enica sa materweg jezika na francuski, smatra da bi trebalo koristiti "funkcionalnije vrste pismenog uve`bavawa gradiva". "Na ~asu u tre}em razredu (verovatno kod R. Doji}) nastavnik sliku koristi za po~etak razgovora sa u~enicima i upoznavawem sa sadr`ajem teksta. Sliku je trebalo koristiti samo kao pristup tekstu da bi se shvatila wegova globalna sadr`ina. Tek nakon detaqne obrade teksta, obja{wewa leksike i re~eni~nih konstrukcija, kao i ~itawa teksta, trebalo je pre}i na postavqawe pitawa u vezi sa obra|enim tekstom". Za {kolske pismene zadatke u ovom razredu ka`e da su dosta zanimqivi i raznovrsni, ali bi trebalo posvetiti ve}u pa`wu wihovoj ispravci. Preporuka se odnosi na oba nastavnika: "Nabaviti trake koje bi nastavnici koristili obavezno, po{to su one snimqene za potrebe postoje}ih uxbenika koji se koriste u nastavi. To u interesu savladavawa korektnog izgovora francuskih glasova i melodije re~enice". Pregled nastave u Gimnaziji Prosvetno-pedago{ki zavod Grada Beograda vr{i}e do kraja {kolske 1974/75. godine; daqe }e taj posao obavqati Me|uop{tinski prosvetno-pedago{ki zavod iz Vaqeva. Gimnazija u Ubu

60

U^ENICI
U^ENICI I NOVA [KOLA
Sredinom pro{log veka Ubu, u poqoprivrednoj Tamnavi, bez industrije, je odgovarala u~iteqska {kola. Ve}ina roditeqa je `elela da im deca zavr{e u~iteqsku {kolu i steknu "svoje par~e hleba", pa ako se bude moglo, i budu htela i `elela ne{to vi{e, neka u~e i zavr{e {ta ho}e i mogu. Ali je bilo i roditeqa, istina mali broj, koji su `eleli da im deca zavr{e gimnaziju, koja }e im omogu}iti daqe {kolovawe, jer se sa u~iteqskom diplomom krajem {ezdesetih godina te{ko dolazilo do posla, a nije se mogao upisati ni svaki fakultet. Op{ti napredak u dru{tvu {ezdesetih godina i pove}an standard `ivota u Ubu i Tamnavi, kao i povoqniji uslovi {kolovawa (besplatno {kolovawe, studentski domovi, studentski krediti), omogu}avali su da se i deca iz siroma{nih porodica {koluju posle zavr{ene sredwe {kole na vi{im i visokim {kolama. Sa dosta odu{evqewa je prihva}ena odluka Republi~kog sekretarijata za obrazovawe, nauku i kulturu da se odobri otvarawe gimnazije u Ubu. Oni roditeqi, istina bilo ih je malo, koji su `eleli da ostane u~iteqska {kola, radovali su se {to je {kolske 1969/70. godine, kada je gimnazija po~ela da radi, Republi~ka zajednica obrazovawa odobrila upis jo{ jednog odeqewa u~iteqske {kole. U gimnaziju nisu dolazili samo najboqi u~enici iz tamnavskih osnovnih {kola. [kola za kvalifikovane radnike (osnovana 1964. godine) se razvila i {kolovala nekoliko radni~kih zanimawa, me|u wima i neka koja su bila privla~na i za odli~ne u~enike, pogotovu siroma{ne. Na zanimawa trgovac i automehani~ar upisivalo se mnogo vrlo dobrih i odli~nih u~enika. U to vreme moglo se nastaviti {kolovawe na vi{im i visokim {kolama i sa trogodi{wom sredwom {kolom, kakva je bila [kola za kvalifikovane radnike, koja je omogu}avala da u~enik zavr{i `eqeno zanimawe, da se zaposli ili da nastavi daqe {kolovawe. U [kolu za kvalifikovane radnike upisivali su se i u~enici koji su od po~etka imali nameru da nastave daqe {kolovawe i izbegnu gimnaziju. Ra~unali su da }e tako u{tedeti godinu dana, mawe u~iti, daleko lak{e zavr{iti sredwu {kolu nego kad bi se upisali u gimnaziju. Zato je vladalo veliko interesovawe za [kolu za kvalifikovane radnike; tako da su u Gimnaziju ~esto dolazili u~enici koji nisu uspeli da u woj upi{u `eqeno zanimawe prvenstveno zanimawe trgovac. Gimnazija u Ubu

61

Gimnazija je upisala osam generacija; samo su prva, tre}a i osma imale po dva, sve ostale po tri odeqewa u prvom razredu. Po{to se u drugom razredu vr{ilo usmeravawe na dru{tveno-jezi~ki i prirodno-matemati~ki smer, kod druge generacije se smawio broj odeqewa u drugom razredu; tako da je imala dva odeqewa, jedno dru{tveno-jezi~kog i jedno prirodno-matemati~kog smera; tako isto su imale prva i tre}a, dok je osma imala dva odeqewa dru{tveno-jezi~kog smera. Od ~etiri generacije sa po tri odeqewa u drugom razredu, samo je jedna, ~etvrta, imala dva odeqewa prirodno-matemati~kog i jedno odeqewe dru{tvenojezi~kog smera, dok su ostale, peta, {esta, sedma imale po dva odeqewa dru{tveno-jezi~kog i po jedno prirodno-matemati~kog smera. Od ukupno 20 odeqewa, koliko ih je bilo u drugom razredu tokom trajawa {kole, dru{tvenojezi~kog smera je bilo 12, a prirodno-matemati~kog osam odeqewa. Boqi uspeh u svakoj generaciji pokazivala su odeqewa prirodno-matemati~kog smera, {to govori da su se za ovaj smer opredeqivali boqi |aci.
Pregled broja upisanih u~enika po {kolskim godinama i razredima [kolska godina 1969/70 1970/71 1971/72 1972/73 1973/74 1974/75 1975/76 1976/77 1977/78 1978/79 1979/80 Svega I II III IV u~en. odeq. u~en. odeq. u~en. odeq. u~en. odeq. u~en. odeq. 60 2 60 2 93 3 52 2 145 5 62 2 72 2 44 2 178 6 89 3 58 2 67 2 41 2 255 9 88 3 80 3 51 2 59 2 278 10 94 3 64 3 79 3 45 2 282 11 91 3 85 3 58 3 66 3 300 12 74 3 86 3 73 3 57 3 290 12 55 2 80 3 65 3 200 8 47 2 81 3 128 5 46 2 46 2

Na teritoriji op{tine Ub u osnovnim {kolama izu~avala su se dva strana jezika, ruski i francuski jezik. Ruski jezik se izu~avao u Osnovnoj {koli "Milan Muwas" u Ubu i seoskim {kolama, u Bawanima i Novacima; u ostalim seoskim {kolama, u Pambukovici, Dokmiru, Radqevu, Vrelu i Tularima u~io se francuski jezik. Na teritoriji op{tine ruski jezik je bio zastupqen sa vi{e od 70%, a francuski sa mawe od 30%. U Gimnaziji su se tako|e u~ili ruski i francuski jezik. Francuski jezik je posebno odgovarao zato {to je profesor francuskog jezika mogao da predaje i latinski jezik koji se u~io u prvom i drugom razredu. Gimnazija u Ubu

62

Kod usmeravawa u~enika u drugom razredu na dru{tveno-jezi~ki i prirodno-matemati~ki smer, uglavnom se po{tovala `eqa u~enika. Jo{ pri kraju prvog razreda u~enici su se izja{wavali za smerove. Wihovo opredeqivawe je razmatralo Nastavni~ko ve}e, i prema wemu utvr|ivalo koliko u~enika jednog i drugog smera }e biti u drugom razredu, koliko odeqewa, i po koliko u~enika u odeqewu. Problem pri formirawu odeqewa u ovako maloj {koli nije predstavqao samo broj u~enika po odeqewima, nego i dva strana jezika koji su se u~ili od drugog razreda na dru{tveno jezi~kom smeru. Nastavni~ko ve}e je moralo nekada, iz organizacionih i kadrovskih razloga, da interveni{e i preusmerava neke u~enike zbog stranog jezika, kako bi svi u~enici prirodno-matemati~kog smera u~ili isti strani jezik, a dru{tveno-jezi~kog dva strana jezika. Tako se nije uvek mogla ispuniti `eqa u~enika u pogledu izbora `eqenog smera, ali to su bili retki slu~ajevi. Gimnazija je od samog po~etka zauzela stav da svi u~enici koji u woj zavr{e {kolovawe, moraju biti osposobqeni za daqe {kolovawe, {to je zna~ilo da moraju ste}i potrebna znawa. Pru`awe u~enicima temeqnih znawa iz raznih oblasti i postizawe {to boqeg uspeha, bilo je osnovno nastojawe Gimnazije za sve vreme wenog postojawa. Po{to se stvarala gimnazija u maloj sredini, na koju ubska ~ar{ija `eli da ima uticaja, sa `eqom da je ~ar{ijska deca raznim vezama lak{e zavr{avaju od druge dece, morao se taj uticaj u samom po~etku spre~iti, i boriti se za uglednu, respektabilnu {kolu koja }e svim u~enicima pru`ati podjednake {anse, i za koju se ne}e mo}i kazati: "Ako ne mo`e{ nigde da zavr{i{ gimnaziju, idi na Ub!" Iz bojazni da }e se ubski studenti postideti svoje Gimnazije, pred svojim kolegama i univerzitetskim profesorima, nastavnici su ~inili maksimalne napore da oni nau~e {to vi{e, da se osposobe kako bi se lak{e upisali i studirali `eqene fakultete. U odnosu na druge gimnazije mo`da se i preterivalo u zahtevima i vrednovawu u~eni~kih znawa. Nastavni~kom ve}u nije bilo lako da vr{i o{tru selekciju, {to je podrazumevalo veliki broj u~enika koji se upu}uju na popravne ispite, ili da ponove razred; ali mu je ~inilo satisfakciju {to su se svr{eni maturanti upisivali na fakultete koje su `eleli, i {to i studenti matematike nisu mawe uspe{no studirali od svojih kolega koji su zavr{ili matemati~ku gimnaziju; i {to na svim fakultetima nisu zostajali po uspe{nosti studirawa za studentima koji su zavr{ili poznate gimnazije, nego su ~esto bili i uspe{niji od wih. Afirmaciju i ugled Gimnazije podjednako su morali da izbore u~enici i wihovi profesori. I jedni i drugi poja~anim radom i zalagawem.

Gimnazija u Ubu

63

USPEH U^ENIKA
U Gimnaziju je dolazila ve}ina u~enika iz osnovnih {kola u kojima nastava jo{ uvek nije bila potpuno stru~no zastupqena, naro~ito u seoskim, a donosili su Vukove diplome, odli~an i vrlo dobar uspeh u svim razredima. U svojim {kolama i kolektivima oni su bili izrazito dobri |aci, pohvaqivani od nastavnika i isticani kao vredni i marqivi, u odnosu na ve}inu koja je pokazivala dobar i dovoqan uspeh. U Gimnaziji oni su se na{li u uslovima jake konkurencije, daleko ve}ih zahteva i stro`eg kriterija ocewivawa. Zato se mnogi dugo nisu mogli da sna|u u novoj {koli. Celo prvo polugodi{te u prvom razredu je proticalo u prilago|avawu novom kolektivu, nastavnicima i sredwo{kolskom kriteriju ocewivawa. Uspeh u~enika na prvom tromese~ju uvek je bio najslabiji; na polugodi{tu se znatno popravqao. Na tre}em tromese~ju je opet dolazilo do osetnijeg pada, da bi na kraju drugog polugodi{ta dolazilo do naglog skoka pozitivnog uspeha. Ali je, ipak, bio veliki broj u~enika koji su upu}ivani na popravne ispite, pa i da ponove razred. Nastavni~ko ve}e za sve vreme postojawa [kole, najvi{e se iscrpqivalo u analizi postoje}eg uspeha, kojim nikad nije bilo zadovoqno, i u tra`ewu na~ina da se on poboq{a. Zato je vr{ena vrlo detaqna analiza uspeha na oba tromese~ja, na polugodi{tu i na kraju nastavne godine. Analize su imale za ciq da se pronikne u su{tinu postignutog uspeha, ili neuspeha, iz pojedinih predmeta, ili u celini, da bi se pronalazile mogu}nosti delovawa da se taj uspeh realno popravi. Na sednicama prvo je detaqno analizirano poha|awe nastave, jer je ono prvi preduslov za postizawe pozitivnog uspeha. Pravqene su rang-liste broja opravdanih i neopravdanih izostanaka po razredima i odeqewima; iskazivano koliko ima opravdanih i neopravdanih izostanaka po u~eniku. Na neopravdano izostajawe sa nastave reagovalo se preventivnim vaspitno-disciplinskim merama (ukor odeqenskog stare{ine, ukor razrednog ve}a, ukor direktora) i smawewem ocene iz vladawa, u zavisnosti od broja neopravdanih izostanaka. Strogim ukorom Nastavni~kog ve}a i smawewem ocene iz vladawa na "ne zadovoqava" ka`wavani su u~enici koji su napravili od 20 do 25 neopravdanih izostanaka, a najstro`om kaznom - iskqu~ewem iz {kole sa pravom polagawa razrednog ispita - ka`wavani su zbog vi{e od 25 neopravdanih izostanaka. Dosledno primewivawe vaspitno-disciplinskih mera delovalo je da su u~enici mawe izostajali, a pojedinci su vodili ra~una da im broj neopravdanih izostanaka ne pre|e 25, da ne bi bili iskqu~eni iz {kole. Svaka kazna je povla~ila i odgovaraju}e smawewe ocene iz vladawa prema Pravilniku. Ocene koje su izricane zbog neopravdanih izostanaka ostajele su do kraja nastavne godine i upisivane u svedo~anstvo. Gimnazija u Ubu

64

Analizi uspeha i merama za wegovo poboq{awe poklawana je najve}a pa`wa. Prvo je iskazivan procenat pozitivnog i negativnog uspeha u [koli, zatim po razredima i odeqewima. Pravqena je rang-lista razreda i odeqewa prema pozitivnom uspehu. Najboqa odeqewa po uspehu su pohvaqivana na op{tim roditeqskim sastancima, nekada i nagra|ivana odlaskom u Beograd i gledawem jedne pozori{ne predstave. Zatim je vr{ena detaqna analiza po predmetima i pravqena rang-lista prema procentu negativnih ocena. Procewivano koliko je procenat nedovoqnih ocena iz predmeta sa najve}im brojem slabih ocena realan i opravdan. Zahtevano je da nastavnici obrazlo`e za{to je veliki broj negativnih ocena iz wihovih predmeta i {ta je uzrok tome, da li nedovoqno predznawe u~enika doneto iz osnovne {kole, nezainteresovanost, nerad u~enika ili strog kriterij ocewivawa. Ako se konstatuje da je kriterij preo{tar, tra`eno je od nastavnika da ga prilagode mogu}nostima u~enika i ujedna~e sa kriterijumom ostalih nastavnika. Ako je u pitawu nedovoqno predznawe (u prvom razredu), organizovana je dopunska nastava. Nastavni~ko ve}e je zahtevalo od nastavnika i odeqenskih stare{ina da u~ine sve kako bi se broj nedovoqnih ocena iz pojedinih predmeta, prvenstveno iz fizike i matematike, sveo u realne okvire. Odeqenske stare{ine su organizovale kru`oke u svojim odeqewima i pozivale na razgovor roditeqe ~ija deca imaju ve}i broj negativnih ocena. A predmetni nastavnici su organizovali dopunsku nastavu za sve slabe u~enike kako bi se broj nedovoqnih ocena smawio. Zbog slabog uspeha i velikog broja nedovoqnih ocena iz pojedinih predmeta, vr{ena su i ispitivawa u~enika putem anketa. Tako je anketa u prvom razredu, u decembru 1974. godine, kada je anketiran 71 u~enik, dala odgovor na pitawe za{to u~enici imaju najve}i broj nedovoqnih ocena iz fizike. Me|u navedenim subjektivnim razlozima su: ne u~im dovoqno, ne u~im redovno, ne umem da u~im, ne razumem profesora; a me|u objektivnim: nemam dovoqno predznawa, nedovoqno zastupqena o~iglednost u nastavi, uxbenik je nepristupa~an, u putovawu provodim mnogo vremena, problemi u porodici, lo{i uslovi za u~ewe. Razlozi koje su u~enici naveli u anketi ne va`e samo za fiziku, nego i za matematiku, i druge predmete iz kojih je bio ve}i broj nedovoqnih ocena, i uop{te za postignut slab uspeh. Oni su zahtevali da se na Nastavni~kom ve}u svaki od wih proceni i analizira. Glavni objektivan razlog uop{te slabog uspeha, a onda i uspeha iz pojedinih predmeta, bilo je putovawe u~enika; a putovalo ih je do 50%. U Tamnavi je bio dosta razvijen autobuski saobra}aj. Postojali su povoqni uslovi za putovawe u svim pravcima od Uba i prema Ubu. Ali pojedini u~enici su dosta pe{a~ili od ku}e do autobusa pri dolasku u {kolu i povratku iz {kole, u toku zime, po snegu, ki{i, lo{em vremenu, blatu, klizavici, ledu. Mnogi su ~ekali

Gimnazija u Ubu

65

prevoz i u odlasku i pri povratku, i tako se iscrpqivali i gubili dragoceno vreme za u~ewe. Ovi u~enici, ne samo da nisu imali vremena za u~ewe, nego i za neophodan odmor. U objektivne razloge ide i nedovoqno predznawe koje su u~enici doneli iz osnovne {kole, prvenstveno iz matematie i fizike. Iz ovih predmeta uvek je u prvom razredu organizovana dopunska nastava, ali se praznine u znawu iz osnovne {kole nisu mogle lako popuniti. U~enici nisu dolazili u Gimnaziju samo sa oskudnim znawem iz fizike i matematike i nedovoqnom pismeno{}u iz srpskohrvatskog jezika i kwi`evnosti; dolazili su i sa slabim znawem iz nastave fizi~kog vaspitawa. U to vreme ni jedna osnovna {kola na teritoriji op{tine, a i {ire, nije imala fiskulturnu salu, i ni u jednoj program nastave ovog predmeta nije realizovan iz dve oblasti: ve`be na spravama i gimnastika. To je stvaralo probleme u Gimnaziji gde su postojali uslovi za realizovawe programa u celini. U {kolama iz kojih su dolazili, u~enici su radili samo ve`be na struwa~i i sportske igre (fudbal, odbojku, ko{arku, rukomet). Ve`be na spravama i gimnastika su im bile te{ke, zato su pru`ali otpor nastavniku i tra`ili da rade samo sportske igre i ve`be na struwa~i. Nastavni~ko ve}e je dalo punu podr{ku nastavniku da realizuje nastavu fizi~kog vaspitawa po programu. U tome su mu pomogle i odeqenske stare{ine koje su objasnile u~enicima stav Nastavni~kog ve}a da se programski zahtevi moraju ispuwavati, i da za wih, za wihov skladan fizi~ki razvoj, ve`be na spravama i gimnastika imaju veliki zna~aj. (U okviru nastave fizi~kog vaspitawa izvo|en je svake godine prole}ni kros, na kome su u~enici rado u~estvovali sa `eqom da poka`u svoje fizi~ke sposobnosti). Dobar broj u~enika ne ume da u~i i racionalno koristi vreme, i to je jedan od zna~ajnih razloga za slab uspeh. A efikasnost i racionalnost u u~ewu se savla|uju u du`em periodu, uz dosta napora i znawa. Nije uvek bilo dovoqno pravog upu}ivawa u~enika od strane nastavnika kako treba u~iti i savla|ivati gradivo, jer nisu ni svi nastavnici na fakultetima koje su zavr{ili osposobqeni da prenose znawa u~enicima na wima pristupa~an na~in i da ih upute kako se najefikasnije u~i. U okviru pripreme za verifikaciju [kole, obezbe|ena su, uz pomo} roditeqa i dru{tvene zajednice, nastavna sredstva za uspe{no izvo|ewe nastave iz svih nastavnih predmeta. I pored nastojawa Nastavni~kog ve}a da se o~igledna sredstva maksimalno koriste, nastavnici ih koriste u zavisnosti gde se ona nalaze, da li su kabinetu ili nekoj drugoj prostoriji, i zavisnosti od vremena koje je potrebno za wihovu pripremu. U predmetima za koje se priprema nastavnih sredstava mo`e lako i brzo obaviti (u kabinetu), neposredno pre ~asa, ili na samom ~asu, - o~iglednost je zastupqena u meri optimuma, a u predmetima za koje

Gimnazija u Ubu

66

kori{}ewe o~iglednih sredstava (ogledi, eksperimenti) zahteva posebnu pripremu pre ~asa, nastavna sredstva se ne koriste u dovoqnoj meri. I tu su u~enici bili potpuno u pravu da je nedovoqno zastupqena o~iglednost u nastavi. Poseban problem je i nesnala`ewe u~enika u kori{}ewu uxbenika. Ve}ina je nau~ila, jo{ iz osnovne {kole, da u~i iz bele`aka; zato na ~asovima hvataju bele{ke i pored dobrih uxbenika. A bele{ke, ~esto vo|ene nabrzinu, za gimnaziju nisu dovoqne, pa su otuda i znawa u~enika povr{na i {tura. Pored uo~enih razloga koje su istakli u~enici, Nastavni~ko ve}e je konstatovalo da je slab uspeh posledica i neredovnog pra}ewa rada i aktivnosti u~enika kao i neredovnog ocewivawa wihovog znawa, koji su dovodili do wihovog kampawskog u~ewa i stvarawa praznina u znawu, a {to je rezultiralo lo{im uspehom. Da bi se na kraju {kolske godine {to svestranije i na vreme sagledao krajwi uspeh svakog u~enika, odr`avane su, pre zavr{nih sednica odeqenskih ve}a, predsednice, desetak dana ranije, i na wima sagledavali rezultati budu}eg uspeha. Tada je dogovarano {ta treba u~initi za to kratko vreme, posebno u problemati~nim i kriti~nim slu~ajevima, da bi se smawio broj ponovaca i onih koji idu na popravne ispite, i da bi se uspeh realno popravio. U toku {kolske godine pra}en je rad svakog u~enika, i na kraju, na zavr{noj sednici odeqenskog ve}a, kada se odlu~ivalo o kona~nom uspehu, uzimani su u obzir rad i aktivnost u toku cele {kolske godine, kao i uspeh na prvom tromese~ju, polugodi{tu i tre}em tromese~ju. Tako se nije moglo dogoditi da u~enik koji je pri kraju drugog polugodi{ta posustao ili podbacio u radu i aktivnosti, iz opravdanih razloga (bolest, problemi u porodici isli~no), ne bude vrednovan wegov rad u toku {kolske godine. U~eniku koji je u toku {kolske godine imao jednu do dve slabe, a na kraju dobio tri, popravqana je jedna da ne bi ponavqao razred; takvom u~eniku je pru`ena mogu}nost da na popravnom ispitu popravi slab uspeh. A u~eniku, koji je u toku {kolske godine imao vi{e slabih ocena, i na kraju {kolske godine, posledwih dana, sveo na tri, - tre}a slaba ocena nije popravqana i ponavqao bi razred. Vodilo se ra~una isto tako i da u~enik koji je uvek imao jak vrlo dobar, ili jak dobar uspeh, ako na kraju godine posustane, da se poka`e razumevawe prema wemu i da na kraju ima uspeh koji je zaslu`io radom u toku cele {kolske godine. Da bi se olak{ali popravni ispiti, zakonodavac je od {kolske 1974/75. godine uveo dva ispitna roka - junski i avgustovski i obaveznu pripremnu nastavu u junu od najmawe deset dana. Me|utim, broj u~enika koji nisu polo`ili popravne ispite neznatno se smawio, u proseku za 0,57%.

Gimnazija u Ubu

67 Tabela 1:
[kolska godina 1969/70 Svega 1970/71 Svega 1971/72 Svega Broj Broj Razred odeq. u~en. I I I II I-II I II III I-III I II III IV I-IV I II III IV I-IV I II III IV I-IV I II III IV I-IV I II III IV I-IV II III IV II-IV III IV III-IV IV IV 2 2 3 2 5 2 2 2 6 3 2 2 2 9 3 3 2 2 10 3 3 3 2 11 3 3 3 3 12 3 3 3 3 12 2 3 3 8 2 3 5 2 2 Uspeh u~enika na kraju nastavnih godina Uspeh Svega pozit. Pola`u Pona- Svega negat. odl. vr.dob. dob. dov. broj % pop. is. vqa broj % 26 43.33 60 6 10 17 1 34 56.67 20 6 26 43.33 60 6 10 17 1 34 56.67 20 6 40 43.96 91 3 14 29 5 51 56.04 29 11 18 36.00 50 8 9 11 4 32 64.00 15 3 58 41.13 141 11 23 40 9 83 58.87 44 14 21 34.43 61 6 10 21 3 40 65.57 18 3 17 23.29 73 2 12 27 15 56 76.71 15 2 16 37.21 43 7 8 11 1 27 62.79 14 2 54 30.51 177 15 30 59 19 123 69.49 47 7 34 38.20 89 6 16 26 7 55 61.80 25 9 24 42.86 56 6 5 16 5 32 57.14 17 7 27 40.30 67 3 11 20 6 40 59.70 21 6 11 27.50 40 7 11 10 1 29 72.50 11 0 96 38.10 252 22 43 72 19 156 61.90 74 22 39 46.99 83 2 16 20 6 44 53.01 25 14 27 33.75 80 9 18 17 9 53 66.25 21 6 26 50.98 51 5 6 11 3 25 49.02 20 6 19 33.33 57 3 14 18 3 38 66.67 15 4 111 40.96 271 19 54 66 21 160 59.04 81 30 29 31.18 93 11 28 23 2 64 68.82 21 8 31 48.44 64 5 17 10 1 33 51.56 28 3 36 46.75 77 7 17 16 1 41 53.25 30 6 14 31.82 44 7 13 10 0 30 68.18 14 0 110 39.57 278 30 75 59 4 168 60.43 93 17 30 32.97 91 11 24 25 1 61 67.03 21 9 28 32.94 85 15 20 21 1 57 67.06 17 11 20 35.09 57 5 19 13 0 37 64.91 18 2 16 24.62 65 11 16 22 0 49 75.38 16 0 94 31.54 298 42 79 81 2 204 68.46 72 22 32 44.44 72 10 11 18 1 40 55.56 20 12 26 30.23 86 10 24 25 1 60 69.77 19 7 25 34.25 73 11 15 22 0 48 65.75 20 5 17 29.82 57 6 18 16 0 40 70.18 17 0 100 34.72 288 37 68 81 2 188 65.28 76 24 27 49.09 55 10 7 11 0 28 50.91 20 7 26 32.50 80 8 21 25 0 54 67.50 26 0 7 11.11 63 14 25 17 0 56 88.89 7 0 60 30.30 198 32 53 53 0 138 69.70 53 7 17 36.17 47 9 8 13 0 30 63.83 17 0 21 25.93 81 12 26 20 2 60 74.07 20 1 38 29.69 128 21 34 33 2 90 70.31 37 1 9 19.57 46 11 14 10 2 37 80.43 9 0 9 19.57 46 11 14 10 2 37 80.43 9 0

1972/73

Svega

1973/74

Svega

1974/75

Svega

1975/76

Svega

1976/77

Svega 1977/78 Svega 1978/79 Svega 1979/80 Svega

Gimnazija u Ubu

68 Tabela 2:
Jun [kolska godina 1969/70 Svega 1970/71 Svega 1971/72 Svega Razred I I I II I-II I II III I-III I II III IV I-IV I II III IV I-IV I II III IV I-IV I II III IV I-IV I II III IV I-IV II III IV II-IV III IV III-IV IV IV Uspeh u~enika na kraju {kolskih godina Popravni ispit Uspeh na kraju {kolske godine Zavr{ili razred broj 49 49 70 45 115 57 68 41 166 74 47 59 40 220 66 74 43 53 236 76 48 63 44 231 82 74 55 62 273 56 78 66 57 257 47 80 63 190 47 80 127 46 46 Ponavqaju razred % 18.33 18.33 20.88 10.00 17.02 6.56 6.85 4.65 6.21 16.85 16.07 11.94 0.00 12.70 16.87 7.50 11.76 7.02 11.07 12.90 15.63 14.29 0.00 11.87 9.89 12.94 3.51 4.62 8.39 22.22 9.30 9.59 0.00 10.76 14.55 0.00 0.00 4.04 0.00 1.23 0.78 0.00 0.00 Nisu polagali broj 0 0 2 0 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3 0 2 0 5 5 6 3 0 14 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 % 0.00 0.00 2.20 0.00 1.42 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 3.61 0.00 3.92 0.00 1.85 5.38 9.38 3.90 0.00 5.04 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

1972/73

Svega

1973/74

Svega

1974/75

Svega

1975/76

Svega

1976/77

Svega 1977/78 Svega 1978/79 Svega 1979/80 Svega

Nisu Br. Br. Pola- Polo`ili polo`ili odeq. u~en. gali broj % broj % 2 60 20 15 75.00 5 25.00 2 60 20 15 75.00 5 25.00 3 91 27 19 70.37 8 29.63 2 50 15 13 86.67 2 13.33 5 141 42 32 76.19 10 23.81 2 61 18 17 94.44 1 5.56 2 73 15 12 80.00 3 20.00 2 43 14 14 100.00 0 0.00 6 177 47 43 91.49 4 8.51 3 89 25 19 76.00 6 24.00 2 56 17 15 88.24 2 11.76 2 67 21 19 90.48 2 9.52 2 40 11 11 100.00 0 0.00 9 252 74 64 86.49 10 13.51 3 83 22 22 100.00 0 0.00 3 80 21 21 100.00 0 0.00 2 51 18 18 100.00 0 0.00 2 57 15 15 100.00 0 0.00 10 271 76 76 100.00 0 0.00 3 93 16 12 75.00 4 25.00 3 64 22 15 68.18 7 31.82 3 77 27 22 81.48 5 18.52 2 44 14 14 100.00 0 0.00 11 278 79 63 79.75 16 20.25 3 91 21 21 100.00 0 0.00 3 85 17 17 100.00 0 0.00 3 57 18 18 100.00 0 0.00 3 65 16 13 81.25 3 18.75 12 298 72 69 95.83 3 4.17 3 72 20 16 80.00 4 20.00 3 86 19 18 94.74 1 5.26 3 73 20 18 90.00 2 10.00 3 57 17 17 100.00 0 0.00 12 288 76 69 90.79 7 9.21 2 55 20 19 95.00 1 5.00 3 80 26 26 100.00 0 0.00 3 63 7 7 100.00 0 0.00 8 198 53 52 98.11 1 1.89 2 47 17 17 100.00 0 0.00 3 81 20 20 100.00 0 0.00 5 128 37 37 100.00 0 0.00 2 46 9 9 100.00 0 0.00 2 46 9 9 100.00 0 0.00

% broj 81.67 11 81.67 11 76.92 19 90.00 5 81.56 24 93.44 4 93.15 5 95.35 2 93.79 11 83.51 15 83.93 9 88.06 8 100.00 0 87.30 32 79.52 14 92.50 6 84.31 6 92.98 4 87.08 30 81.72 12 75.00 10 81.82 11 100.00 0 83.09 33 90.11 9 87.06 11 96.49 2 95.38 3 91.61 25 77.78 16 90.70 8 90.41 7 100.00 0 89.24 31 85.45 8 100.00 0 100.00 0 95.96 8 100.00 0 98.77 1 99.22 1 100.00 0 100.00 0

Gimnazija u Ubu

69

U junu svi u~enici su izlazili na popravne ispite, i oni koji su imali jednu i oni koji su imali dve slabe ocene, bez treme i straha da }e ponoviti razred, u ve}ini slu~ajeva nedovoqno pripremqeni. Uspevali su da polo`e oni koji su imali jednu slabu ocenu koja je u toku {kolske godine varirala izme|u dovoqne i nedovoqne ocene. Oni koji su imali dve slabe ocene, ako je neko uspeo da popravi jednu - to je bio veliki uspeh, dve - niko. Tako je u junu malo u~enika uspevalo da polo`e popravne ispite i pored obavezne pripremne nastave. U septembru je bila atmosfera kao i ranijih godina. Iako spremniji za polagawe, u~enici nisu bili bez treme i straha da li }e polo`iti. Zato su popravni ispiti u avgustu bili za u~enike te`i, ali, s obzirom da su im odgovornije pristupali, bili su uspe{niji nego junski. Ukupan pozitivan rezultat u oba ispitna roka bio je u proseku za ne{to vi{e od pola procenta boqi od ranijih avgustovskih popravnih ispita. Procenat pozitivnog uspeha na kraju drugog polugodi{ta (tabela 1) kretao se u proseku oko 65,51%. Pravu sliku uspeha u~enika pokazuje tabela 2, koja prikazuje stawe posle popravnih ispita, jer je u woj dat kona~an uspeh. Procenat pozitivnog uspeha posle popravnih ispita u proseku je bio ne{to preko 90%; {to zna~i da je u proseku ponavqalo 9% u~enika, ako se ne ra~unaju u~enici koji su odustajali od popravnih ispita.

TESTIRAWE U^ENIKA
Prosvetno-pedago{ki zavod Grada Beograda krajem {kolske 1970/71. godine izvr{io je testirawe u~enika drugog razreda iz dva predmeta: iz latinskog jezika (nastavnik Milica Vu~kovi}) i psihologije (nastavnik Savo Stijovi}). Ciq je bio da se zadacima objektivnog tipa utvrdi nivo usvojenosti znawa iz ova dva predmeta koji su u ovom razredu zavr{ni (ne izu~avaju se vi{e). [koli se pru`a mogu}nost da izvr{i upore|ivawe rezultata testirawa sa uspehom koji su u~enici postigli iz ovih predmeta u odeqewu kod svojih nastavnika. Iz latinskog jezika u~enici su postigli 26% pozitivnih odgovora (u II-a 23%, u II-b 30%). Pri najbla`em kriteriju ocewivawa postignut je "dovoqan" uspeh. Upore|en sa ocewivawem nastavnika ovaj uspeh je znatno slabiji, jer su ocene uspeha kod nestavnika na nivou ocene "vrlo dobar"; iz ~ega se mo`e zakqu~iti da ocene koje je dao nastavnik ne odgovaraju pokazanom znawu u~enika na testu. Iz psihologije u~enici su postigli 59% pozitivnih odgovora (u II-a 57%, u II-b 62%), {to bi bilo na nivou ocene "vrlo dobar". Za ovaj uspeh na testirawu, stru~ni saradnik Zavoda Danica \or|evi} (u svom izve{taju o pregledu nastave novembra 1971. godine) ka`e: "Upore|en sa uspehom u psihologiji u beogradskim gimnazijama (gde je tako|e vr{eno testirawe) Gimnazija u Ubu bila bi me|u prvih Gimnazija u Ubu

70

pet na rang-listi". I ocene nastavnika su na nivou rezultata iz testova. Nastavnk je pri vrednovawu znawa u~enika koristio testove koje je sam sastavqao. Na osnovu ova dva primera Nastavni~ko ve}e je zakqu~ilo da je ocewivawe znawa u~enika pomo}u testova realnije nego ocewivawe na klasi~an na~in ma koliko ono bilo osavremeweno i uskla|eno sa najnovijim zahtevima provere znawa u~enika. Vrednovawe uspeha i znawa u~enika Zavod je izvr{io i naredne dve {kolske godine. Slede}e {kolske godine, Zavod je 22. i 23. maja 1972. godine obavio testirawe iz osam predmeta u tre}em razredu - ~etiri u dru{tveno-jezi~kom i ~etiri u prirodno-matemati~kom smeru. Rezultati testirawa su solidni. U odeqewu dru{tveno-jezi~kog smera u~enici su postigli pozitivnih odgovora: iz srpskohrvatskog jezika i kwi`evnosti 81% (nastavnik Milivoje Radoji~i}), iz istorije 74% (Slavka Popovi}), iz osnova nuke o dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ 62% (@ivojin Bo{kovi}) i ruskog jezika 62% (Slavka Beri}). U odeqewu prirodno-matemati~kog smera: iz fizike 56% (nastavnik Branka Marovi} ]atovi}), iz hemije 55% (Margita Andonovi}), iz biologije 43% (Dobrivoje Stankovi}) i matematike 43% (Ivan Jovanovi}). Razmatraju}i rezultate testirawa Nastavni~ko ve}e je konstatovalo da je u postignutom uspehu vidna razlika izme|u odeqewa dru{tveno-jezi~kog i prirodno-matemati~kog smera; iako je prvo odeqewe slabije, postiglo je boqe rezultate od drugog. Nastavni~ko ve}e je zakqu~ilo da su testovi za prirodno-matemati~ki smer dati iz te`ih predmeta i te`i su od testova za dru{tveno-jezi~ki smer. U oba odeqewa postignut uspeh testovskim ispitivawem i uspeh postignut ocewivawem u razredu iz ~etiri predmeta (istorije, sociologije , fizike i matematike) se podudaraju; iz tri predmeta (ruskog jezika, biologije i hemije) u~enici su pokazali slabiji uspeh na testu u odnosu na uspeh u odeqewu, a iz jednog predmeta (srpskohrvatski jezik i kwi`evnost) rezultati na testu su iznad uspeha pokazanog u odeqewu. Krajem maja 1973. godine u~enici prvog razreda testirani su iz {est predmeta: srpskohrvatskog jezika i kwi`evnosti, istorije, geografije, biologije, fizike i matematike. Iz tri predmeta u~enici su postigli preko 80% pozitivnih odgovora, i to iz bilogije 86% (nastavnik Dobrivoje Stankovi}), istorije 85% (Slavka Popovi}) i srpskohrvetskog jezika i kwi`evnosti 81% (Petar Lali}), i ti rezultati su iznad postignutog uspeha u razredu. Iz dva predmeta su pribli`ni ocenama u razredu: iz fizike 48% (nastavnik Branka Marovi} ]atovi}) i matematike 45% (Bo`idar [o{ki}); a iz jednog, geografije 55% pozitivnih odgovora (nastavnik Zavi{a Stanojevi}), uspeh je ni`i nego u razredu. Sva tri rezultata testirawa bili su predmet razmatrawa na Nastavni~kom ve}u odmah po dobijawu rezultata. Po{to su nastavnici iz ~ijih je predmeta vr{eno testirawe, prou~ili testove i uporedili postignut pozitivan uspeh na Gimnazija u Ubu

71

wima sa uspehom u odeqewu koji su oni ocenili - mogli su da iznesu dosta realno mi{qewe o proveravawu nivoa znawa u~enika na osnovu testovskog ispitivawa. Svima je postalo jesno da su testovska ispitivawa znawa realnija i objektivnija od kalsi~nog ocewivawa ma koliko ono bilo osavremeweno i prilago|eno zahtevima savremene nastave. Iako se u savremenoj nastavi ocena postignutog znawa u~enika formira na osnovu wegovog celokupnog rada, aktivnosti na ~asu i zalagawa, ipak se ne iskqu~uje subjektivnost ocene, a kod testirawa ona je uvek objektivna. Nastavnici su, pored primedaba na testove, da su neka pitewa te{ka, ili da su neki testovi u celini te{ki, a neki laki - usvajali rezultate testirawa kao ravnopravne svom proveravawu i ocewivawu u~enika. Ako se u celini pogleda pokazani uspeh na testovima i uporedi sa uspehom koji su u~enici postigli u odeqewu, mo`e se zakqu~iti da su u ve}ini predmeta pribli`ni. Nije bilo predmeta iz kojih su u~enici pokazali znatno slabiji uspeh na testu u odnosu na uspeh u odeqewu, izuzev latinskog jezika. Ali su iz nekoliko predmeta pokazani rezultati na testirawu, preko 80% pozitivnog uspeha, boqi od rezultata u razredu. Na kraju se do{lo do zakqu~ka da kriterij ocewivawa u~enika u {koli u celini uzev nije strog. Testovi su pomogli da nastavnici {ire sagledaju problematiku ocewivawa nivoa postignutog znawa i realnije ocewuju uspeh u~enika.

ZAVR[NI ISPIT MATURA

Zavr{ni ispit sastojao se iz: 1. doma}eg rada; 2. pismenog rada iz srpskohrvatskog jezika; 3. usmenog ispita iz stranog jezika; i 4. ispita iz grupe predmeta za koje se kandidat po izboru opredeli. Doma}i rad je kandidat pripremao u toku zavr{ne godine {kolovawa. Teme za doma}e radove davane su iz svih predmeta, izuzev astronomije, tehni~kog obrazovawa i fizi~kog vaspitawa; i zasnivale su se na najbitnijim delovima programa. Pri odbrani doma}eg rada od kandidata se zahtevalo da poka`e: poznavawe materije koja je predmet doma}eg rada, kako je odabirao gra|u i koliko je uspeo da je logi~ki pove`e i sistemati{e. Zatim da izlo`i koncepciju svoga rada i na~in kori{}ewa literature. Za pismeni ispit iz srpskohrvatskog jezika davane su {ire teme iz oblasti dru{tvenog `ivota, nauke, kwi`evnosti i kulture. Predmetni nastavnik, odnosno nastavnici, predla`u {est tema od kojih Ispitni odbor, uo~i polagawa, odre|uje tri, a kandidati rade jednu po izboru. Pri ocewivawu pismenog zadatka pregleda~i gledaju na uskla|enost sadr`ine sa datom temom, kompoziciju, stil i jezik. Gimnazija u Ubu

72

Usmeni ispit iz stranih jezika obavqao se na originalnom tekstu iz strane kwi`evnosti ili stru~ne literature. Kandidat dobija nepoznati tekst od 15 do 20 redova; ~itawem pokazuje u kojoj meri je shvatio sdr`inu i ovladao izgovorom i akcentuaciom; izlagawem rezimea - osposobqenost za samostalno izlagawe sadr`ine; razgovorom o pro~itanom tekstu - snala`qivost u konverzaciji; analizom jedne re~enice iz teksta - znawe gramatike (samo oni koji su zavr{ili dru{tveno-jezi~ki smer). Usmeni ispit iz grupe od tri predmeta, od kojih su obavezni srpskohrvatski jezik i kwi`evnost naroda Jugoslavije za dru{tveno-jezi~ki smer, a matematika za prirodno-matemati~ki smer - treba da utvrdi da li je kandidat usvojio nastavne sadr`aje tih predmeta, predvi|ene nastavnim programom za gimnaziju. Kandidat bira jednu od ponu|ene ~etiri grupe po dva premeta - za dru{tvenojezi~ki smer: istoriju i osnove nauke o dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ; filozofiju sa logikom, likovnu ili muzi~ku umetnost; filozofiju sa psihologijom i osnove nauke o dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ; i istoriju i geografiju; a za prirodno-matemati~ki smer: nacrtnu geometriju i fiziku; fiziku i hemiju; biologiju i hemiju; i biologiju i geografiju. Od drugog razreda u~enici su usmeravani prema dru{tveno-jezi~kim ili prirodno-matemati~kim naukama. Zavr{ni ispit je to usmeravawe su`avao na grupu predmeta za koju je u~enik pokazivao posebnu naklonost i interesovawe. Pri izboru grupe predmeta, kandidat se odlu~uje za jednu od grupa u kojoj je predmet iz koga }e raditi doma}i rad. Pri polagawu usmenog ispita iz grupe predmeta, obavqa se odbrana doma}eg rada. Iz svih nastavnih predmeta polagao se samo usmeni, a iz matematike, pored usmenog, i pismeni ispit. Ispitima je obuhvatano gradivo iz svih razreda. Postojala su tri ispitna roka: junski, septembarski (koji je redovno po~iwao krajem avgusta da bi u~enici stigli da se upi{u na fakultete) i januarski. Zavr{ni ispit je bio dosta obiman i te`ak, i zahtevao je od u~enika da se dobro pripreme u toku {kolske godine da bi ga u junu ili septembru sa uspehom polo`ili. Pripremawu u~enika za ovaj ispit Nastavni~ko ve}e poklawa pa`wu ~itave {kolske godine. Ve} u oktobru mesecu utvr|uje pregled izbora stranog jezika i grupe predmeta iz kojih }e u~enici polagati usmene ispite i raditi doma}e radove. Pri izboru grupe predmeta sa u~enicima su razgovarali odeqenske stare{ine i predmetni nastavnici i usmeravali ih da biraju one predmete koje }e polagati i na prijemnim ispitima na fakultetima koje `ele da upi{u; tako da pripremawe za polagawe mature bude u isto vreme pripremawe za prijemni ispit. A izrada doma}eg rada iz predmeta koji }e polagati na zavr{nom ispitu mo`e samo doprineti produbqivawu gradiva tog predmeta i osigurati prolaznost na prijemnom ispitu. U novembru mesecu Nastavni~ko ve}e je usvajalo teme za doma}e radove sa tezama i u~enici su vr{ili izbor, opredeqivali se za temu koja im najvi{e odgoGimnazija u Ubu

73

vara. Prethodno je na Nastavni~kom ve}u odre|ivano koliko }e svaki predmetni nastavnik predlo`iti tema u dogovoru sa u~enicima. Nastavni~ko ve}e anga`uje celo razredno ve}e ~etvrtog razreda kako bi se posao oko zavr{niog ispita obavio kvalitetno i vaqano. Doma}i rad je bio najzna~ajniji deo zavr{nog ispita. Za vreme zimskog raspusta u~enici urade najve}i deo rada, prikupe potreban materijal, literaturu i napi{u prvu verziju rada. Od polugodi{ta po~iwu intenzivne konsultacije sa nastavnicima. Nastavnici prate rad u~enika na izradi doma}eg rada, redovno sa wima obavqaju razgovore, upu}uju, usmeravaju, poma`u u pronala`ewu dopunske literature, re{avawu problema koji se name}u i poma`u kako da ih re{e; i vode evidenciju o svakom razgovoru. Iz stranog jezika u~enici se pripremaju u toku redovne nastave. Pripremawe za usmene ispite iz grupe od tri predmeta po~iwe od drugog tromese~ja na dopunskim ~asovima koji slu`e iskqu~ivo za obnavqawe gradiva iz prethodna tri razreda, prvenstveno iz matematike i fizike, a onda i iz drugih predmeta. Nastavnici sastavqaju pitawa iz svih predmeta koji se pola`u na zavr{nom ispitu i dostavqaju u~enicima. Celokupna priprema zavr{nog ispita bila je organizovana i pra}ena od Nastavni~kog ve}a, a sam ispit bio je u nadle`nosti Ispitnog odbora koji je imenovalo Ve}e pre polagawa ispita. Koliko je zavr{ni ispit u Gimnaziji bio obiman i te`ak govori i ~iwenica da su neki solidni u~enici, koji su `eleli da na ispitu postignu odli~ne rezultate zbog upisa na `eqeni fakultet, jer se obavezno tra`io i op{ti uspeh na maturi, odlagali jedan ispit iz juna za avgust-septembar. Da bi podstakao u~enike na postizawe {to boqeg uspeha u toku gimnazijskog {kolovawa, zakonodavac je predvideo osloba|awe od polagawa zavr{nog ispita, tako {to je "vukovce" (one koji su bili sa svim peticama u toku ~etvorogodi{weg {kolovawa) osloba|ao ispita u celini, a u~enike koji su bili odli~ni od drugog razreda osloba|ao dela zavr{nog ispita, pod uslovom da im je doma}i rad ocewen op{tom ocenom odli~an pet (rad i odbrana); za wih je to bio jedini ispit koji su polagali. U toku svog postojawa Gimnazija je imala samo dva nosioca diplome "Vuk Karaxi}". To su Jeremi} N. Dragica, iz tre}e i Ili} M. Sne`ana iz {este generacije. One su bile oslobo|ene polagawa zavr{nog Dragica Jeremi} Sne`ana Ili} ispita u celini. Gimnazija u Ubu

74

U~enici koji su oslobo|eni polagawa dela zavr{nog ispita: I generacija 1. Luki} R. Sne`ana 3. Sari} M. Sava 2. Milivojevi} R. Radmila 4. Simi} V. Sne`ana 5. Spasi} V. Radoslavija II generacija 1. Skori} L. Borka III generacija 2. Raki} B. Savka 3. Todorovi} N. Stana IV generacija 4. Lazarevi} B. @ivorad 5. Stani} M. Jasna 6. Sari} M. Dragan V generacija 3. Panteli} Q. Vesna 4. Teji} B. Stanojka

1. Joki} N. Vera

1. Ivankovi} T. Mladenka 2. Ili} R. Branko 3. Jakovqevi} T. Gordana

1. Jovanovi} T. Dragana 2. Petroni} S. Katica

VI generacija 1. Avramovi} M. Branka 5. Manojlovi} M. Predrag 2. Vesovi} V. Mla|en 6. Petrovi} M. Sne`ana 3. \ermanovi} V .Radoje 7. Popovi} S. Milo{ 4. Kosani} @. Vesna 8. Popovi} M. Radmila 9. Lukovi} M. Milenka VII generacija 3.Jankovi} G. Du{an 4.Markovi} M. Miroslav 7.Raki} N. Emina 8.Simi} V. Qiqana

1. Adamovi} V. Nada 2. Ili} M. Stanko 5. Mladenovi} A. Jasmina 6. Popovi} M. Qiqana

VIII generacija 1. Vasiqevi} R. Dragan 5. Mini} M. Zvonko 2. Deni} M. Radojko 6. Panteli} M. Radmila 3. Kokotovi} D. Milka 7. Stoji~i} D. Mladen 4. Krsmanovi} N. Vesna 8. Nikoli} P. Mirjana 9. Vesovi} V. Svetlana Gimnazija u Ubu

75 Tabela uspeha na diplomskim ispitima

Polagali Godina i ispitni rok 1973. junski 1973. septembarski 1974. januarski 1974. junski 1974. septembarski 1975. januarski 1975. junski 1975. septembarski 1976. januarski 1976. junski 1976. septembarski 1977. januarski 1977. junski 1977. septembarski 1978. januarski 1978. junski 1978. septembarski 1979. januarski 1979. junski 1979. septembarski 1980. januarski 1980. junski 1980. septembarski Broj 29 15 6 37 23 6 31 23 3 51 26 9 43 29 7 57 23 59 33 11 39 13 Polo`ili Broj 25 9 6 30 17 6 20 21 1 38 19 7 32 23 6 41 23 46 23 11 36 13 % 86.20 60.00 100.00 81.08 79.91 100.00 64.52 91.30 33.33 74.50 73.08 77.78 74.40 79.30 85.70 71.93 100.00 77.97 69.70 100.00 92.31 100.00 Nisu polo`ili Pola`u popravni ispit Broj 4 6 6 6 10 1 13 6 1 11 6 1 15 13 10 3 % 13.80 40.00 16.22 26.09 32.26 33.33 25.50 23.08 11.11 25.60 20.70 14.30 26.32 22.03 30.30 7.69 Pola`u ispit u celini Broj 1 1 2 1 1 1 1 % 2.70 3.22 8.70 33.33 3.84 11.11 1.75 Primedba

U~enik koji na zavr{nom ispitu dobije jednu ili dve negativne ocene upu}uje se na popravni ispit u narednom ispitnom roku, a koji dobije tri ili vi{e negativnih ocena upu}uje se na ponovno polagawe zavr{nog ispita u celini. (Ocena doma}eg rada i ocena odbrane doma}eg rada smatra se kao ocena jednog predmeta). Tabela uspeha na zavr{nim ispitima pokazuje da je popravne ispite polagalo u proseku do jedne petine, ili 19,55% u~enika, a ispit u celini 1,40%. Pozitivan uspeh u~enika na zavr{nom ispitu u junskom ispitnom roku kretao se u proseku 77,86%, u septembarskom 80,81%, a u januarskom 82,80%. Rezultati uspeha na zavr{nom ispitu u Gimnaziji pokazuju da je ispit bio dosta te`ak i ozbiqan, da je zahtevao dugu i solidnu pripremu da bi se uspe{no polo`io. On je u potpunosti odgovarao {koli koja je imala obimne i te{ke programe koje je trebalo savladati u ~etvorogodi{wem {kolovawu. Ubska Gimnazija, iako mala {kola, {kola u malom mestu, svojim renomeom koji su stvorili weni maturanti u daqem {kolovawu, svrstala se u red boqih gimnazija u Srbiji tog vremena. Maturantske ve~iri bile su najlep{e aktivnosti koje su pratile polagawe zavr{nog ispita svake generacije. Bili su to sve~ani trenutci, ne samo za u~enike koji zavr{avaju gimnazijsko {kolovawe, ve} i za [kolu i ~itavu sredinu. Gimnazija u Ubu

76

Na maturantsko ve~e devojke su dolazile u pratwi svojih drugova u sve~anim haqinama, {ivenim za tu priliku; mladi}i u novim odelima, belim ko{uqama i prvi put vezanim ma{nama. Wihov dolazak na maturantsko ve~e u Hotel "[umadiju" sa velikom znati`eqom je pra}en od gra|ana Uba u glavnoj ulici. Pored u~enika maturantskoj ve~iri su prisustvovali, kao gosti, svi nastavnici i direktor [kole, predstavnici op{tine Ub i Op{tinskog komiteta Saveza komunista, - ~iji su dolazak u~enici pozdravqali ustajawem, najlep{im |a~kim pozdravom. U sve~anoj atmosferi gosti su se ose}ali vrlo prijatno. U~enike je uvek pozdravqao direktor {kole i po`eleo im uspeh na zavr{nom ispitu i daqem {kolovawu.

Dolazak na maturantsko ve~e (druga generacija, 1974.)

Maturantsko ve~e (druga generacija, 1974.) Maturantske ve~eri su imale sve~ani karakter. Za u~enike to je bio opro{taj od gimnazijskih dana, drugova i drugarica, profesora i [kole. One su imale i onaj svoj {arm i lepotu, razdraganost i veselost kakvu mo`e da d samo mladost. Posledwa (osma) generacija nije imala maturantsko ve~e. U vreme kada je trebalo da se organizuje ova aktivnost, umro je predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito.

77

POHVALE, NAGRADE I VASPITNODISCIPLINSKE MERE

U Gimnaziji u~enici su pohvaqivani, nagra|ivani i ka`wavani. Specijalne pohvalnice dobijali su u~enici koji su se posebno isticali u pojedinim predmetima (istoriji, ruskom i francuskom jeziku, likovnoj umetnosti), proizvodnom radu, na kursu plivawa. Krajem nastavne 1976/77. godine Nastavni~ko ve}e je pohvalilo sve ~lanove hora za ~etvorogodi{wi rad, i u~esnike sletske ve`be za 25. maj, koja je bila izuzetno uspe{no izvedena. Na kraju svake nastavne godine odli~ni u~enici su nagra|ivani kwigama za odli~no u~ewe i primerno vladawe. Nosioci diploma "Vuk Karaxi}" nagra|eni su kompletima Andri}evih dela. Disciplina u Gimnaziji je uvek bila na potrebnom nivou. Vaspitno-disciplinske mere su najvi{e izricane preventivno (opomena i ukor odeqenskog stare{ine, ukor odeqenskog ve}a, ukor direktora) da bi se na vreme u~enici upozorili na pravila pona{awa u {koli i po{tovawe ku}nog reda, i da bi se izbeglo izricawe najte`ih vaspitno-disciplinskih mera - strogi ukor Nastavni~kog ve}a i iskqu~ewe iz {kole. Preventivnim kaznama odr`avao se visok nivo discipline u {koli, pa i najstro`om preventivnom kaznom - ukorom direktora {kole sa smawewem ocene iz vladawa na "zadovoqava", ako je trebalo suzbiti neku negativnu pojavu kao {to je kolektivno napu{tawe u~ionice kada u~enici saznaju da je nastavnik, koji treba da dr`i ~as, odsutan. Nekada su u~enici i pre zvani~nog obave{tewa da ne}e imati zamenu ~asa, samovoqno napu{tali u~ionicu. Kada su se u~enici jednog odeqewa ~etvrtog razreda {kolske 1975/76. godine oglu{ili o upozorewe odeqenskog stare{ine da sa~ekaju obave{tewe i napustili u~ionicu, direktor je kaznio svojim ukorom sedam u~enika, me|u wima i neke koji do tada nisu nikada bili ka`weni ni jednom kaznom. Kazna je bila prestroga, ali wome je spre~ena jedna negativna pojava koja je u [koli bila uzela maha. Od tada u~enici nisu napu{tali u~ionicu dok im odeqenski stare{ina ili de`urni nastavnik ne dozvoli. Najte`e vaspitno-disciplinske mere nisu izricane u prve dve {kolske godine. U tre}oj, 1971/72, jedan u~enik prvog razreda je ka`wen strogim ukorom Nastavni~kog ve}a sa smawewem ocene iz vladawa na "ne zadovoqava" zbog 26 neopravdanih izostanaka, a jedan u~enik drugog razreda je ka`wen najstro`om kaznom, iskqu~ewem iz {kole sa pravom polagawa razrednog ispita i smawewem ocene iz vladawa na "ne zadovoqava", zbog 95 neopravdanih izostanaka, koji je prethodno zbog tu~e u {koli imao strogi ukor Nastavni~kog ve}a. U ~etvrtoj, 1972/73, je izre~eno vi{e kazni. Dva u~enika drugog razreda su ka`wena strogim ukorom Nastavni~kog ve}a zbog drskog pona{awa, odricawa poslu{nosti i nediscipline, a dva u~enika tre}eg razreda zbog neopravdanih izostanaka, Gimnazija u Ubu

78

drskog pona{awa i nediscipline na ~asovima. Wima su ostale smawene ocene iz vladawa za kraj {kolske godine. A jedan u~enik drugog razreda je iskwu~en iz {kole sa pravom polagawa razrednog ispita zbog neopravdanog izostajawa sa nastave i zato {to prethodno izre~ene vaspitno-disciplinske mere nisu pozitivno delovale. U {estoj, 1974/75, dve u~enice tre}eg razreda Nastavni~ko ve}e je kaznilo strogim ukorom zbog odlaska u kafanu bez pratwe roditeqa. Iste godine Nastavni~ko ve}e je iskqu~ilo iz {kole jednog u~enika tre}eg razreda, bez prava polagawa razrednog ispita, zbog ispoqavawa stava koji je suprotan liniji Saveza komunista. U sedmoj, 1976/77, ka`wena su dva u~enika strogim ukorom Nastavni~kog ve}a zbog grubqih povreda pravila `ivota i rada {kole, drskog pona{awa i uzimawa alkohola na maturantskoj ekskurziji. Ako je u~eniku za prestup koji je u~inio sledila najte`a kazna - udaqewe iz {kole, i da bi se izbegle mu~ne sednice Nastavni~kog ve}a i dugo raspravqawe i gubqewe dragocenog vremena, pozivan je roditeq u~enika, upoznavan sa prekr{ajem koji je u~enik u~inio i kaznom koja po Pravilniku sleduje, i predlagano mu je da ga ispi{e iz [kole. Tako su iz [kole oti{la dva u~enika ~etvrtog razreda, koji su za vreme zimskog raspusta {kolske 1975/76. godine isekli gume na to~kovima i ubacili ciglu kroz {ofer{ajbnu u auto jednom nastavniku. Nekada je odeqenska zajednica re{avala i krupne probleme nediscipline u odeqewu. [kolske 1974/75. odeqenska zajednica jednog ~etvrtog razreda, kojoj je na ~asovima dosadila nedisciplina jednog u~enika, postavila mu je uslov: ili da prestane sa ispadima i da se pona{a kao svi ostali u~enici u odeqewu, ili da se ispi{e iz [kole. Taj u~enik nije prihvatio uslov odeqenske zajednice, ispisao se i pre{ao u drugu gimnaziju.

U^ENI^KE ORGANIZACIJE
U [koli su delovale dve u~eni~ke organizacije - Zajednica u~enika [kole i Omladinska organizacija. Zajednica u~enika [kole. Po Zakonu o sredwem obrazovawu "zajednica u~enika se obrazuje radi razvijawa samostalnosti, ja~awa svesne discipline i odgovornosti za rad i uspeh u {koli, u~e{}a u samoupravqawu, ja~awa kolektiva i me|usobne saradwe sa nastavnicima u ostvarivawu ciqeva i zadataka sredweg obrazovawa i vaspitawa". U Gimnaziji zajednica u~enika je organizovana na tri nivoa: odeqewske zajednice; razredne zajednice; i zajednica u~enika {kole. Gimnazija u Ubu

79

Odeqewska zajednica sa odeqewskim stare{inom bavi se pitawima vezanim za odeqewe, na prvom mestu uspehom i disciplinom svakog u~enika. Ona se brine da se uspeh svakog u~enika poboq{a, da disciplina u odeqewu bude na potrebnom nivou, i da se izostajewe sa nastave, posebno neopravdano, svede na najmawu meru. U ciqu postizawa boqeg uspeha u odeqewu, organizuje uzajamnu pomo} slabim u~enicima i kru`oke iz najte`ih predmeta (fizike i matematike). Na nivou razredne zajednice u~enici sa odeqewskim stare{inama re{avaju pitawa vezana za ceo razred; organizuju takmi~ewa odeqewa u uspehu i disciplini i smawivawu izostanaka, kako opravdanih tako i neopravdanih; dogovaraju se o zajedni~kim izletima i posetama Beogradu (gledawu pozori{nih predstava, posetama kulturnim ustanovama i sportskim de{avawima). Zajednica u~enika {kole bavi se uspehom, disciplinom i poha|awem nastave na nivou Gimnazije. Ona pokre}e i sprovodi takmi~ewa odeqewskih i razrednih zajednica u uspehu, disciplini i smawivawu opravdanih i neopravdanih izostanaka sa ~asova. Najboqe odeqewke zajednice nagra|uje posetom Beodgradu i gledawem jedne pozori{ne predstave, ili sportske manifestacije. Da bi mogla uspe{nije da vr{i svoj funkciju, Zajednica u~enika raspola`e i sredstvima koja se formiraju od pomo}i roditeqa, pri upisu u~enika u [kolu, od prihoda dobijenog od proizvodnog rada i ostvarene dobiti od rabata pri prodaji uxbenika u {koli. Pravilnikom je predvi|ena raspodela sredstava na ~etiri fonda: fond za obe{te}ewe u~enika 20% (u slu~aj da u~eniku ne{to od garderobe ili obu}e nestane u {koli); fond za pomo} siroma{nim u~enicima 20% (ova sredstva se dodequju pri organizovawu izleta i ekskurzija); fond za kulturni i zabavni `ivot u~enika 30%; i fond za pomo} sportskim organizacijama 30% (za nabavku sportskih rekvizita i organizovawe sportskih susreta). Zajednica u~nika [kole nalazi svoje mesto u samoupravnom mehanizmu [kole. Weni predstavnici prisutni su u pro{irenom Savetu [kole (kasnije Radnoj zajednici) i ravnopravno sa svojim profesorima i predstavnicima dru{tveno-politi~ke i lokalne zajednice u~estvuju u dono{ewu odluka u poslovima od posebnog dru{tvenog interesa. Predstavnici zajednice u~enika ravnopravno u~estvuju u radu Nastavni~kog ve}a kada se razmatraju pitawa: godi{wi program rada {kole, uspeh u~enika, standard u~enika, vannastavne aktivnosti i kulturna i javna delatnost {kole, kao i primena vespitno-disciplinskih mera, pohvaqivawe i nagra|ivawe u~enika. Omladinska organizacija je nosilac svih kulturnih, zabavnih, sportskih i drugih aktivnosti u~enika u [koli i van we. U~estvuje u pripemawu i izvo|ewu programa i akademija povodom dr`avnih praznika i jubileja; u pripremawu i Gimnazija u Ubu

80

izvo|ewu sletske ve`be za 25. maj, Dan mladosti, u saradwi sa profesorom fizi~kog vaspitawa; u organizaciji do~eka i no{ewa Titove {tafete. Omladinska organizacija bavila se i organizovawem kulturno-zabavnog `ivota u [koli, ideolo{ko-politi~kim radom i predlagawem najboqih omladinaca u Savez komunista. Podr`avala je i sprovodila stav Nastavni~kog ve}a da u~enici u {koli obavezno nose radnu uniformu iste boje: u~enici plave bluze, a u~enice plave keceqe (plave haqine sa belim kragnama) iz socijalnih i prakti~nih radova. Isto tako se zalagala da se u~enici izuvaju pred u~ionicama i obuvaju obi~ne patike bele boje, iz higijenskih razloga. I radne uniforme i patike potirale su socijalne razlike me|u u~enicima i ~inile da se svi ose}aju prijatnije. Omladinska organizacija u~estvovala je u dru{tveno-korisnom radu kad god je to bilo potrebno. U jesen 1974. godine, kada zbog obilnih ki{a tehnika nije mogla biti upotrebqena u berbi kukuruza na Poqoprivrednom kombinatu "Sveta Popovi}", svi u~enici su dva dana brali kukuruz pod najte`im uslovima. Kukurz je bio u blatu i vodi i oni su u gumenim ~izmama radili da bi pomogli kombinatu da rod kukuruza ne propadne. U septembru 1975. godine omladinska organizacija je bila ukqu~ena u akciju oko ure|ewa grada. Betonirano je veliko dvori{te iza zgrade SO Ub i stambenog bloka u Ulici Vuka Karaxi}a. Svaki omladinac je radio po tri popodneva. U ovoj velikoj akciji betonirano je 1000m dvori{ta; ulo`eno je oko 2.500 radnih sati. Kada je metalnom ogradom ogra|en novi fudbalski stadion "Jedinstva", omladina iz [kole je zasadila ~etinare du` cele ograde sa jugoisto~ne strane kako bi se stvorila zelena zavesa i ukrasio stadion. Omladinska organizacija je betonirala i deo {kolskog dvori{ta u prole}e 1976. godine ispred |a~kog ulaza u {kolsku zgradu. Omladima Crvenog krsta bila je ukqu~ena u sve humanitarne akcije. U~enici su dva puta u toku {kolske godine davali krv: u jesen u~enici ~etvrtog razreda, a u prole}e, pored u~enika ~etvrtog, i u~enici tre}eg razreda koji su postali punoletni. I sve sportske akivnosti, takmi~ewa izme|u odeqewa u [koli i izme|u dve {kole - Gimnazije i [kole za kvalifikovane radnike - odvijali su se u organizaciji omladinske organizacije.

Gimnazija u Ubu

81

STRU^NI I SAMOUPRAVNI ORGANI

NASTAVNI^O VE]E je najvi{i stru~ni organ [kole. Na sednicama razmatra pitawa organizaciono-tehni~ke prirode i pitawa od zna~aja za unapre|ivawe obrazovno-vaspitnog rada. Nastavni~ko ve}e je donosilo svoj plan rada, usvajalo planove rada direktora [kole, razrednih i odeqewskih ve}a, i plan vannastavnih aktivnosti u~enika; odlu~ivalo o formirawu odeqewa prvog razreda i formirawu odeqewa prirodno-matemati~kog i dru{tveno-jezi~kog smera u drugom razredu; vr{ilo podelu predmeta na nastavnike; formiralo stru~ne aktive nastavnika; odobravalo uxbenike i priru~nike koji }e se koristiti u nastavi, zatim odre|ivalo listove i ~asopise koje }e primati [kola i u~enici; organizovalo proizvodni i dru{tveno-korisni rad, kurs plivawa za u~enike drugog i kurs smu~ewa za u~enike tre}eg razreda. Najzna~ajniji posao kojim se Nastavni~ko ve}e bavilo je pra}ewe i analiza uspeha u~enika, utvr|ivawe uspeha na kraju nastavne godine i posle popravnih ispita; realizacija programa redovne nastave, proizvodnog rada i vannastavnih aktivnosti u~enika, preduzimawe mera da se uspeh popravi; dono{ewe odluka o pohvaqivawu, nagra|ivawu i ka`wavawu u~enika; razmatrawe problema u~enika putnika, organizovawe maturantskih ekskurzija i maturantskih ve~eri. Nastavni~ko ve}e je organizovalo pripremu u~enika ~etvrtog razreda za zavr{ni ispit; utvr|ivalo izbor stranog jezika, grupe predmeta iz kojih }e maturanti polagati usmene ispite, utvr|ivalo teme za doma}e radove u~enika; imenovlo ispitni odbor i ispitne komisije za zavr{ni ispit. Na Nastavni~kom ve}u dr`ana su predavawa iz oblasti didaktike i marksizma, poklawana posebna pa`wa stru~nom usavr{avawu nastavnika, nabavkom potrebne stru~ne literature i slawem nastavnika na stru~ne seminare. Nastavni~ko ve}e je bilo organizator kulturne i javne delatnosti [kole. DIREKTOR GIMNAZIJE. U toku svog postojawa Gimnazija je imala jednog izabranog direktora Milivoja Radoji~i}a, koji je izabran od Mati~ne komisije za formirawe Gimnazije, a reizabran od Saveta Gimnazije i koji je na toj du`nosti bio od 1. decembra 1969. do 31.decembra 1977. godine. Do izbora direktora Gimnazije u periodu od 1. septembra do 30. novembra 1969. godine, kada su dva odeqewa novoosnovane Gimnazije bila pri U~iteqskoj {koli u Ubu, poslove direktora je obavqao Rajko Radojevi}, direktor te {kole. Kada se Gimnazija integrisala sa [kolom za kvalifikovane radnike (od 1. januara 1978. godine), i kada je formiran Obrazovni centar sredweg usmerenog obrazovawa, Gimnazija u Ubu

82

posledwe tri generacije u~enika Gimnazije zavr{avale su {kolovawe pri novoosnovanom Centru ~iji je direktor bio Petar Nikoli}, biv{i direktor [kole za kvalifikovane radnike, a pomo}nik direktora Milivoje Radoji~i}, dotada{wi direktor Gimnazije. Direktor je organizovao celokupni rad u [koli, vr{io instruktivno-pedago{ki rad nastave, u~estvovao u izradi i dono{ewu godi{wih programa obrazovno-vaspitnog rada Gimnazije, i normativnih akata: Statuta, Pravilnika o radnim odnosima, Perspektivnog plana razvoja Gimnazije, i drugih pravilnika; pisao izve{taje o radu Gimnazije; pripremao sednice Saveta (Radne zajednice); sazivao sednice Nastavni~kog ve}a; starao se o izvr{avawu odluka Saveta (Radne zajednice) i Nastavni~kog ve}a; sazivao op{te roditeqske sastanke; pomagao u radu Zajednicu u~enika {kole i Omladinsku organizaciju. Ciq direktora za svih osam godina je bio da Gimnazija u Ubu stekne ugled solidne {kole i svrsta se me|u boqe gimnazije u Srbiji, u ~emu je i uspeo. U tome je imao punu podr{ku Nastavni~kog ve}a i lokalnih organa vlasti. Gimnazija u Ubu bila je poznata kao dobro organizovana {kola, sa solidnim nastavnim kadrom i u~enicima temeqno pripremqenim za daqe {kolovawe. SAVET GIMNAZIJE. Osnovnim zakonom o organima upravqawa u ustanovama, koji je stupio na snagu 1964. godine, uvodi se samoupravqawe u {kole. Savet Gimnazije je najvi{i samoupravni organ {kole. On funkcioni{e u u`em i {irem (pro{irenom) sastavu. U u`em sastavu ~ine ga svi zaposleni u {koli, a u {irem i predstavnici dru{tveno-politi~ke zajednice, dru{tvene zajednice, roditeqa i u~enika. Savet u u`em sastavu odlu~ivao je o teku}im pitawima vezanim za {kolu i zaposlene radnike (li~ni dohoci, stambena pitawa zaposlenih radnika, sistematizacija radnih mesta, prijem nastavnog osobqa, zavr{ni ra~un i raspodela dohodka, nagrade radnicima, opremawe {kole u~ilima, investiciono odr`avawe {kole, referendum); a u pro{irenom sastavu o poslovima od posebnog dru{tvenog interesa (Statut [kole, Perspektivni plan razvoja, godi{wi program rada [kole, ostvareni rezultati rada u [koli, prijem u~enika u prvi razred, imenovawe i razre{ewe direktora [kole). U prvoj {kolskoj godini, 1969/70, Savet Gimnazije u u`em sastavu ~ine direktor, honorarni sekretar, i svi nastavnici U~iteqske {kole koji su po ugovoru izvodili nastavu u prvom razredu Gimnazije, a u pro{irenom sastavu i predstavnici osniva~a SO Ub, SSRN, Saveza omladine, roditeqa i u~enika. A od druge {kolske Gimnazija u Ubu

83

godine Savet u u`em sastavu ~ine iskqu~ivo zaposleni u Gimnaziji, a u {irem kao i do tada - predstavnici dru{tveno-politi~ke zajednice roditeqa i u~enika. Godine 1974. posle usvajawa Zakona o udru`enom radu, Savet Gimnazije zamewuje Radna zajednica, koju u u`em sastavu ~ine svi zaposleni u [koli, a u pro{irenom i predstavnici dru{tvene i dri{tveno-politi~ke zajednice, roditeqa i u~enika. Delokrug rada Radne zajednice u u`em i {irem sastavu bio je, kao i Saveta, `ivot i rad {kole kao ustanove za sredwo{kolsko obrazovawe. Radna zajednica u u`em i {irem sastavu je donosila godi{we programe rada [kole, usvajala godi{we izve{taje o radu [kole, donosila, shodno zakonskim odredbama, normativna akta, odlu~ivala o upisu u~enika u prvi razred, donosila odluke o sistematizaciji radnih mesta radnika, raspisivala konkurse i primala nastavno osobqe, brinula o odr`avawu {kolske zgrade, re{avala stambena pitawa zaposlenih i odobravala kredite za individualnu stambenu gradwu, pratila i pomagala rad u~eni~kih organizacija, donosila finansijske planove i usvajala zavr{ne ra~une i raspodelu dohodka; dodeqivala posebne nagrade radnicima za dugogodi{wi rad i doprinos u radu [kole. Radna zajednica u u`em sastavu je donela odluku o integraciji Gimnazije i [kole za kvalifikovane radnike, raspisala i sprovela referendum decembra 1977. godine. SINDIKALNA ORGANIZACIJA. Osnovna organizacija Saveza sindikata usmerila je svoj rad na pitawa materijalnog polo`aja radnika u [koli, aktivnosti oko izmene Ustava i Zakona o udru`enom radu, razmatrawe mera ekonomske stabilizacije, li~nih dohodaka u privredi i prosveti; razmatrawe i usvajawe materijala koji su stizali od Op{tinskog i Republi~kog sindikalnog ve}a. Podr`avala je akciju "Ima{ ku}u - vrati stan!" kako bi svi radnici bili stam-

Sindikalno dru`ewe (1975.) Gimnazija u Ubu

84

beno zbrinuti. Uo~i svake Nove godine Sindikat je obezbe|ivao poklon-paketi}e za decu svih zaposlenih radnika u [koli i organizovao do~ek Nove godine. Dan `ena, Osmi mart, bio je i dan Sindikalne organizacije Gimnazije; obele`avan je zajedni~kim izletom svih radnika [kole do Lipwaka, gde je obezbe|ivan zajedni~ki ru~ak i dru`ewe.

SARADWA SA RODITEQIMA
Saradwa sa roditeqima je uvek bila na visokom nivou. U ciqu stvarawa povoqnih uslova za rad [kole i postizawa boqih rezultata rada, saradwa sa roditeqima je imala veliki zna~aj. Roditeqi su na vreme dobijali obave{tewa o uspehu svoje dece, tako da su mogli blagovremeno da uti~u da se uspeh popravi. Svake {kolske godine odr`avana su po tri op{ta roditeqska sastanka, na kraju prvog tromese~ja, na kraju prvog polugodi{ta i na kraju tre}eg tromese~ja, kojima je prisustvovalo preko 90% roditeqa. Na wima je direktor [kole upoznovao roditeqe najpre sa poha|awem nastave, disciplinom u~enika, i merama koje su preduzimane da se neopravdano izostajawe sa nastave svede na najmawu meru, kao i disciplinskim merama koje su preduzimane prema u~enicima koji su u nedisciplini predwa~ili. Zatim je vr{ena vrlo detaqna analiza uspeha u~enika; izno{eni podaci o postignutom op{tem uspehu u [koli, po razredima i odeqrewima; ukazivano iz kojih predmeta u~enici imaju najve}i broj nedovoqnih ocena i {ta je sve Nastavni~ko ve}e preduzimalo da se uspeh iz tih predmeta popravi. Na dnevnom redu bila su i druga pitawa iz `ivota i rada [kole. Roditeqi su obave{tavani o svim teku}im problemima. Aktivno su u~estvovali u opremawu [kole u~ilima i nastavnim sredstvima svojim dobrovoqnim prilozima, i pru`ali [koli svaku drugu pomo}. Posle svakog op{teg roditeqskog sastanka odeqewske stare{ine su dr`ale posebne odeqewske sastanke, na kojima su roditeqi detaqno upoznavani sa uspehom, poha|awem nastave i disciplinom svakog u~enika pojedina~no. Pored ova tri roditeqska sastanka, dr`ano je po potrebi i vi{e posebnih roditeqskih sastanaka u toku {kolske godine. Sa roditeqima su odeqewske stare{ine stalno kontaktirale li~no i po{tom.

Gimnazija u Ubu

85

KULTURNA I JAVNA DELATNOST [KOLE

Gimnazija nije bila samo {kola za sticawe znawa za nastavak {kolovawa na vi{im {kolama i fakultetima, ve} sredina u kojoj su mladi qudi mogli ispoqiti i svoje stvarala~ke, kulturne i sportske ambicije i potrebe. U woj se odvijao jedan dinami~an, sadr`ajan i plodan sportski, kulturno-umetni~ki i dru{tveni `ivot koji je bio i javnog karaktera. Kulturna i javna delatnost U~iteqske {kole u Ubu bila je na visokom nivou. Kako je Gimnazija nadomestila U~iteqsku {kolu, to se trudila da u ovoj oblasti ne zaostane za wom, iako nije imala one mogu}nosti koje je ona imala, pored odli~nog me{ovitog hora i orkestar. Najzapa`eniju kulturnu i javnu delatnost u Gimnaziji imali su hor, recitatorska sekcija i folklor. Hor Gimnazije pod rukovodstvom Sulejmana ]atovi}a, profesora muzike, u~estvuje na svim sve~anim akademijama povodom obele`avawa zna~ajnih jubileja i dr`avnih praznika, Dana Republike, Dana Armije, Dana `ena, zajedno sa recitatorskom i folklornom sekcijom. Sa recitetorskom sekcijom nastupao je i na posebnim koncertima. Hor Gimnazije pru`ao je gra|anima Uba visok nivo horskog pevawa, a recitatorska sekcija izuzetno lepo kazivawe recitala i stihova poznatih pesnika. Folklor, koji je vodila povremeno Milena Jovanovi}, profesor fizi~kog vaspitawa, odlikovao se razigranom i dinami~nom igrom i ma{tovitim figurama; posebno je bila atraktivna ruksa igra "kaza~ok", koju je spremala zajedno sa Slavkom Beri}, profesorom ruskog jezika. Sletska ve`ba. Sveke godine, po~ev od 1973, kada je Gimnazija imala sva ~etiri razreda i dovoqan broj u~enika za sletsku ve`bu, pripremana je za svaki 25. maj, Dan mladosti, u okviru nastave fizi~kog vaspitawa, ova sportska manifestacija. Sletsku ve`bu je sastavqao profesor fizi~kog vaspitawa @ivadin Markovi}, a muziku je birao sa profesorom muzike Sulejmanom ]atovi}em. Ve`ba je uvek bila ma{tovito komponovana i dobro uve`bana. U~e{}e na sletskoj ve`bi bilo je obavezno za sve u~enike. Prvo su na redovnim ~asovima fizi~kog vaspitawa, u sali, uve`bavani elementi sletske ve`be, u toku ~itavog aprila meseca, a zatim su, kada se oni dobro savladaju, organizovane probe sa svim u~esnicima, u dvori{tu ili na fudbalskom igrali{tu, pre ili posle redovne nastave. Tako se radilo svakodnevno u toku maja meseca sve do Dana mladosti. U pripremwu sletske ve`be bili su anga`ovani, pored nastavnika fizi~kog vaspitawa, Omladinska organizacija i odeqewske stare{ine. Da bi u~enici bili vi{e motivisani za uspeh sletske ve`be, na Nastavni~kom ve}u je, na predlog nastavnika fizi~kog vaspitawa, zauzet stav da se u~e{}e u woj uzme kao jedan od tri elementa za kona~nu ocenu iz fizi~kog vaspitawa. Gimnazija u Ubu

86

U~enici su nastupali u posebnoj beloj sportskoj uniformi i sa sportskim rekvizitima, trakama, maramama, krugovima. Sletska ve`ba Gimnazije bila je uvek dobro osmi{qena i uve`bana. Bila je to svake godine najlep{a manifestacija mladosti i lepote, koju su gra|ani Uba i okoline `eqno o~ekivali da vide na novom stadionu fudbalskog kluba "Jedinstvo",pogotovu roditeqi ~ija su deca u~estvovala u ve`bi. U isto vreme sa svojim ve`bama su nastupale [kola za kvalifikovane radnika i Osnovna {kola "Milan Muwas" u Ubu. Posebno je bila atraktivna sletska ve`ba 1977. godine to je bio pravi spektakl. Nije se znalo {ta je lep{e - da li u~esnici obu~eni u belo (mu{karci u belim pantalonama i atlatskim majicama, devojke u belim {ortsevima i majicama) ili besprekorno izvo|ewe ve`be sa pravqewem atraktivnih figura.

Sletska ve`ba (1977)

Gimnazija u Ubu

87

Zavr{na slika sletske ve`be (1977)

Publika na stadionu 25. maja 1977. ~eka po~etak sleta. Gimnazija u Ubu

88

NASTAVNO OSOBQE
1. Rajko Radojevi}, profesor istorije; direktor U~iteqske {kole "Vuk Karaxi}" u Ubu i dva odeqewa prvog razreda gimnazije pri U~iteqskoj {koli od 1.IX do 30. XI 1969. godine 2. Milivoje Radoji~i}, profesor jugoslovenske kwi`evnosti i srpskohrvatskog jezika; predavao srpskohrvatski jezik i kwi`evnost od 1.IX 1969. do 15.IX 1975.godine; direktor Gimnazije od 1. XII 1969. do 31. XII 1977. godine; pomo}nik direktora Obrazovnog centra od 1.I 1978. do 30. IX 1979. godine 3. Slavka Beri}, profesor ruskog jezika; predavala ruski jezik od 1.IX 1969. do 31.VIII 1980. godine 4. Marko Vi{i}, profesor latinskog jezika; predavao latinski jezik od 1.IX do 30.XI 1969. godine 5. @ivojin Bo{kovi}, profesor istorije; predavao latinski jezik od 1.XII 1969. do 31.VIII 1970. godine, i osnove nauke o dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ od 1.IX 1971. do 31.VIII 1972.godine 6. Slavka Rankovi} Popovi}, profesor istorije; predavala istoriju od 1.IX 1969. do 31.VIII 1980. godine 7. Zavi{a Stanojevi}, profesor geografije; predavao geografiju i astronomiju od 1.IX 1969. do 31. VIII 1980. godine 8. Dobrivoje Stankovi}, profesor biologije; predavao biologiju od 1.IX 1969. do 31. VIII 1973. godine 9. Branka Marovi} ]atovi}, profesor fizike; predavala fiziku prvo kao apsolvent od 1.IX 1969. do 31.I 1973. godine, a onda kao profesor od 1.IX 1973. do 31.VIII 1980. godine 10. Desanka Radeta Radovanovi}, profesor matematike; predavala metematiku od 1.IX 1969. do 31.VIII 1970. godine 11. Nikola Luki}, nastavnik op{tetehni~kog obrazovawa; predavao tehni~ko obrazovawe od 1.IX 1969. do 31.VIII 1980. godine 12. mr Miodrag Petrovi}, profesor, akademski slikar; predavao likovnu umetnost od 1.IX 1969. do 30.IX 1970. godine, od 1.IX 1971. do 1.X 1974. godine, i od 1.IX 1975. do 30.IX 1977. godine 13. Olivera \ur|evi}, profesor muzike; predavala muzi~ku umetnost od 1.IX 1969. do 28.II 1970. godine 14. Miroqub Stojanovi}, profesor fizi~kog vaspitawa; predavao fizi~ko vaspitawe od 1.IX 1969. do 31.VIII 1970. godine 15. Petar Lali}, profesor jugoslovenske kwi`evnosti; predavao srpskohrvatski jezik i kwi`evnost od 1.IX 1970. do 31.VIII 1978. godine

Gimnazija u Ubu

89

16. Milica Vu~kovi}, profesor francuskog jezika; predavala francuski i latinski jezik od 1.IX 1970. do 16. I 1972. godine 17. Branka Nikoli}, nastavnik ruskog jezika; predavala ruski jezik od 10.II do 30.VI 1970. godine 18. @elimir Branovi}, profesor matematike; predavao matematiku od 28.IX 1970. do 18.IX 1971. godine 19. Branimir Kne`evi}, profesor psihologije; predavao psihologiju od 1.IX do 20.XI 1970. godine 20. Savo Stijovi}, profesor psihologije; predavao psihologiju i logiku od 21.XI 1970. do 30.IX 1973. godine 21. Milorad Novkovi}, apsolvent Fakulteta za fizi~ko vaspitawe; predavao fizi~ko vaspitawe od 1.IX 1970. do 31.VIII 1971. godine 22. Sulejman ]atovi}, profesor muzike; predavao muzi~ku umetnost od 1.III 1970. do 31.VIII 1977. godine 23. Branislav Jovanovi}, nastavnik likovnog vaspitawa; predavao likovnu umetnost od 16.X 1970. do 31.VIII 1971. godine, i od 1.XI 1974. do 31.VIII 1975. godine 24. Margita Andonovi}, profesor geologije sa polo`enim stru~nim ispitom iz hemije; predavala hemiju od 1.IX 1971. do 31.VIII 1980.godine 25. Du{anka Kovanxi}, profesor jugoslovenske kwi`evnosti i srpskohrvatskog jezika; predavala srpskohrvatski jezik i kwi`evnost od 1.X 1971. do 31.VIII 1972. godine 26. Ivan Jovanovi}, profesor matematike; predavao matematiku i nacrtnu geometriju od 4.X 1971. do 31.VIII 1972. godine 27. @ivadin Sari}, slu`benik Odeqewa narodne odbrane SO Ub i rezervni oficir; predavao odbranu i za{titu od 1.IX 1971. do 31.VIII 1972. godine 28. Vukan [ukovi}, profesor francuskog jezika; predavao francuski i latinski jezik od 7.II 1972. do 28.II 1973. godine 29. Borko Vasili}, profesor fizi~kog vaspitawa; predavao fizi~ko vaspitawe od 1.IX do 6.XII 1971. godine 30. Gordana Terzi}, apsolvent Fakulteta za fizi~ko vaspitawe; predavala fizi~ko vaspitawe od 21.III do 1.IV 1972. godine 31. Bo{ko Ranisavqevi}, profesor filozofije; predavao filozofiju, logiku i osnove nauke o dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ od 1. IX 1972. do 31.I 1973. godine 32. Bo`idar [o{ki}, profesor matematike; predavao matematiku i nactrnu geometriju od 1.X 1972. do 31.VIII 1974. godine 33. Branislav Sre}kovi}, profesor matematike; predavao matematiku i nacrtnu geometriju od 22.IX 1972. do 31.VIII 1980. godine

Gimnazija u Ubu

90

34. @ivadin Markovi}, profesor fizi~kog vaspitawa; predavao fizi~ko vaspitawe od 1.IX 1972. do 31.VIII 1980. godine 35. Bratislav Kosti}, nastavnik fizi~kog vaspitawa i rezervni oficir; predavao odbranu i za{titu od 1.IX 1972. do 31.VIII 1975. godine 36. Dragomir Jovanovi}, profesor filozofije; predavao filozofiju, logiku i osnove nauke o du{tvu sa dru{tvenim urae|ewem SFRJ od 12.II 1973. do 13.III 1975. godine 37. Radomir \ur|evi}, profesor fizike; predavao fiziku od 12.II do 31.VIII 1973. godine 38. Milan Sre}kovi}, profesor fizike; predavao fiziku od 12.II od 31.VIII 1973. godine 39. Branislava Vilotijevi} Stanojevi}, profesor francuskog jezika; predavala francuski i latinski jezik od 8.III 1973. do 31.VIII 1977. godine 40. Radojka Doji} ^ugaq, profesor francuskog jezika; predavala francuski i latinski jezik od 1.IX 1973. do 31.VIII 1977. godine 41. Bosiqka Andri}, profesor ruskog jezika; predavala ruski jezik od 1.IX 1973. do 31.VIII 1975. godine 42. Andrija Milovanovi}, profesor matematike; predavao matematiku i nacrtnu geometriju od 1.IX 1973. do 31.VIII 1980.godine 43. Marija Majstorovi} Markovi}, profesor biologije; predavala biologiju od 1.IX 1973. do 31.VIII 1980. godine 44. Qubica Filipovi} Jojki}, profesor srpskohrvatskog jezika i kwi`evnosti; predavala srpskohrvatski jezik i kwi`evnost od 18.IX 1973. do 31.VIII 1979. godine 45. Radivoje Nedeqkovi}, profesor sociologije; predavao osnove nauke o dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ od 18.IX 1973. do 31.III 1975. godine 46. Dobrivoje Gaji}, profesor pedagogije; predavao pedago{ku grupu predmeta (pedagogiju, pedago{ku psihologiju, metodike poznavawa prirode, poznavawa dru{tva i matematike) posledwoj generaciji U~iteqske {kole (jedno odeqewe) koja je {kolovawe (peti razred i maturu) zavr{ila pri Gimnaziji, - od 1.X 1973. do 31.VIII 1974. godine 47. Aleksandar Novakovi}, apsolvent PMF - Grupa matematika; predavao matematiku i nacrtnu geometriju od 16.IX 1974. do 31.VIII 1975. godine 48. Mileva Popovi} Atanaskovi}, profesor sociologije; predavala osnove nauke o dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ od 9.IV 1975. do 31.VIII 1977. godine 49. Dragomir Atanaskovi}, profesor filozofije; predavao filozofiju, logiku i psihologiju od 9.IV 1975. do 31.VIII 1977. godine

Gimnazija u Ubu

91

50. Du{anka Latinovi} Milo{evi}, profesor jugoslovenske i svetske kwi`evnosti sa teorijom kwi`evnosti; predavala srpskohrvatski jezik i kwi`evnost od 15.IX 1975. do 31.VIII 1980. godine 51. Danica Stankovi}, apsolvent Filolo{kog fakulteta - Grupa francuski jezik; predavala francuski i latinski jezik od 8.IX 1975. do 31.I 1976. godine, i od 4. do 31.I 1977. godine 52. Milojko Markovi}, nastavnik srpskohrvatskog jezika i rezrevni oficir; predavao odbranu i za{titu od 24.IX 1975. do 14.VI 1976. godine i od 12.IX 1977. do 31.VIII 1978. godine 53. @ivota Bilagojevi}, profesor fizi~kog vaspitawa i rezervni oficir; predavao fizi~ko vaspitawe i odbranu i za{titu od 1.X 1975. do 14. XI 1976. godine 54. Slobodan Medi}, profesor istorije; predavao istoriju od 7.IX 1976. do 31.VIII 1977. godine i od 1.X 1977. do 31.VIII 1978. godine 55. @ivota Petrovi}, diplomirani politikolog; predavao osnove nauke o dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ od 8.IX do 28.XII 1976. godine 56. Milan Leontijevi}, apsolvent Fakulteta za fizi~ko vaspitawe; predavao fizi~ko vaspitawe od 6.XII 1976.do 31.VIII 1978. godine 57. Srbislava Marinkovi}, profesor francuskog jezika; predavala francuski i latinski jezik od 15.II do 10.VIII 1977. godine 58. Dragica Marti}, apsolvent Filozofskog fakulteta - Grupa istorija umetnosti; predavala likovnu i muzi~ku umetnost od 29.IX 1977. do 31.VIII 1978.godine 59. Milija Jovi~i}, diplomirani sociolog; predavao osnove nauke o dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ od 14.IX 1977. do 30.IV 1980.godine 60. Svetislav Nikoli}, profesor filozofije; predavao filozofiju, logiku i psihologiju od 16.IX 1977. do 31.VIII 1980. godine 61. Rada Grubi{i}, profesor francuskog jezika; predavala francuski i latinski jezik od 12.IX 1977. do 31.VIII 1980. godine 62. Sava Sari}, apsolvent PMF - Grupa matematika; predavao matematiku i nacrtnu geometriju od 15.IX 1977. do 31.VIII 1978. godine 63. Milanka Voji~i}, apsolvent Filolo{kog fakulteta - Grupa francuski jezik; predavala francuski i latinski jezik od 1.X 1977. do 31.VIII 1978. godine 64. Petar Kruni}, diplomirani biolog; predavao biologiju od 21.XI 1977. do 15.III 1978. godine 65. Petar Nikoli}, direktor Obrazovnog centra "Ub", pri kome su posledwe tri generacije gimnazijalaca zavr{ile {kolovawe, od 1.I 1978. do 31.VIII 1980. godine

Gimnazija u Ubu

92

NASTAVNICI KOJI SU OBELE@ILI GIMNAZIJU

Slavka Beri}

Zavi{a Stanojevi}

Slavka Popovi}

Nikola Luki}

Branka Marovi} ]atovi} Gimnazija u Ubu

Petar Lali}

93

@ivadin Markovi}

Margita Andonovi}

Branislav Sre}kovi}

Sulejman ]atovi}

Marija Markovi}

Andrija Milovanovi}

Qubica Jojki}

Miodrag Petrovi} Gimnazija u Ubu

Branislava Stanojevi}

94

Du{anka Latinovi}

Dobrivoje Stankovi}

Radojka Doji}

Savo Stijovi}

Rada Grubi{i}

Svetislav Nikoli}

Mileva Atanaskovi}

Dragomir Atanaskovi}

Gimnazija u Ubu

95

NENASTAVNO OSOBQE
1. ^edomir Trajkovi}, u~iteq, sekretar Zajednice obrazovawa SO Ub; honorarni sekretar-re`iser [kole od 1.XII 1969. do 30.IX 1970. godine 2. Tomislav Jovanovi}, pravnik; sekretar-re`iser [kole od 1.X 1970. do 14.XI 1973. godine 3. Tomislav Ivankovi}, u~iteq; sekretar [kole od 5.XII 1973. do 6.IX 1975. godine 4. Stevka Sre}kovi}, u~iteqica, sekretar [kole od 1.X 1975. do 31.XII 1977. godine 5. Dobrila Popadi}, u~iteqica; bibliote~ki tehni~ar od 1.IX 1973. do 31.XII 1977. godine 6. Ru`ica Pandurovi}, ekonomski tehni~ar; {ef ra~unovodstva od 23.XII 1974. do 31.XII 1977. godine 7. Radmila Peri}, u~iteqica; re`iser od 17.V do 31.XII 1977.godine 8. Milena Mitrovi}, radnik na odr`avawu ~isto}e od 16.IX 1970. do 31.XII 1977. godine 9. Milenko Milivojevi}, radanik na odr`avawu ~isto}e od 1.X 1971. do 31.XII 1977. godine 10. Stefanka Stoleska, radnik na odr`avawu ~isto}e od 1. IX 1973. do 31.XII 1977. godine 11. Jugoslav Jankovi}, radnik na odr`avawu zgrade i iventara od 1.IX 1973. do 31.XII 1977. godine 12. Milo{ Ili}, lo`a~ u sezoni lo`ewa od {kolske 1971/72. do 1975/76. godine, i lo`a~ i radnik za molersko-farbarske poslove i odr`avawe oluka zgrade od 15.X 1976. do 31.XII 1977. godine 13. Milica Petrovi}, lo`a~ od 26.X 1970. do 31.III 1971. godine 14. Milutin Jevti}, lo`a~ i radnik na odr`avawu ~isto}e od 1. do 31.XII 1977. godine

Gimnazija u Ubu

96

MATURANTI GIMNAZIJE polo`ili zavr{ni ispit

(godina, ispitni rok) 1973. godina jun 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. A{kovi} B. Danka 13. Milivojevi} M. Radmila Boji} M. Dragica 14. Mla|enovi} N. Sofija Velimirovi} D. Dragana 15. Pavlovi} A. Magdalena Gavrilovi} M. Gordana 16. Petrovi} @. Gordana \unisijevi} B. Miroslav 17. Plakalovi} M. Vera @ivanovi} M Dragana 18. Rakovi} ^. Milena Ivkovi} V. Veroqub 19. Saji} R. Sne`ana Jakovqevi} S. Dragica 20. Sari} M. Sava Je~menica S. Olga 21. Simi} V. Sne`ana Lazi} Q. Vesna 22. Spasi} V. Radoslavija Luki} R. Sne`ana 23. Staj~i} R. Milorad Maksimovi} I. Branka 24. Tefilovi} D. Nade`da 25. Filipovi} M. Radovan

1973. godina avgust septembar 1. 2. 3. 4. Avramovi} M. Zoran 5. Zekavica R. Dragoje Arsenovi} B.Milan 6. Moji}evi} M. Simeun Arsenovi} P. Slobodanka 7. Ostoji} D. Radovan Gaji} V. Dragan 8. Pe{i} M.Ivan 9. ]irilovi} V. Milo{

1974. godina januar 1. Jovanovi} B. Bogoqub 2. Leontijevi} L. Milica 3. Nenadovi} M. Nenad 4. Popovi} V. Sne`ana 5. Popovi} D. Sne`ana 6. Ciku{a M. @ivko

Gimnazija u Ubu

97

1974. godina jun 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. Apostolovi} V. Neboj{a Arsenovi} P. Arsen A{kovi} B. Gordana Bogi}evi} @. Dragan Vukosavqevi} R. Milisav Gaji} S. Vera Deni} D. Verica \ukanovi} @. Slavica Jakovqevi} @. Milan Jankovi} B. Dragi{a Jovanovi} S. Rajna Lazarevi} B. Gordana Lazi} O. Vesna Markovi} B. Milina Markovi} M. Dragan 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. Mirkovi} D. Jelica Mihailovi} M. Danica Nikoli} S. Zona Petroni} M. Dragica Popadi} V. Dragan Proti} N. Slavka Raki} B. Zvonko Rankovi} T. Milena Savi} B. Dragan Samarxi} M. Vesela Skori} @. Borka Spasojevi} R. Radomir Stanarevi} M. Zoran ]urguz O. Slobodan ^oli} R Milovan

1974. godina avgust septembar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. A{kovi} @. Tomislav 9. Mojsilovi} K. Svetislav Bojani} J. Brankica 10. Pavlovi} D. Bratislav \ur|evi} P. Qiqana 11. Pani} T. Dragica @ivanovi} Q. Milojko 12. Petrovi} G. Grozdana Jovanovi} T. Mirjana 13. Radovanovi} A. Radmila Majstorovi} Z. Nada 14. Radovanovi} M. Tomislav Markovi} Z. Sne`ana 15. Radoji~i} M. Milan Markovi} L. Du{anka 16. ]irilovi} D. Dobrila 17. Filipovi} V. Dragica

1975. godina januar 1. Golubovi} R. Ana 2. Lazi} M. Gospava 3. Milosavqevi} @. Slavica 4. Novakovi} M. Miroslav 5. Petrovi} P. Radmila 6. Petronijevi} V. Verka

Gimnazija u Ubu

98

1975. godina jun 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Blagojevi} M. Vlada Gavrilovi} A. Nade`da Davidovi} M. Jovanka \ur|evi} R. Milena Ili} D. Milan Jeremi} D. Dragica Joki} N. Vera Maksimovi} D. Marko Markovi} @. Dragana Mati} M. Gordana 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. Milovanovi} R Sne`ana Paunovi} Z Vera Petrovi} M. Slobodan Prodanovi} B. Sne`ana Radovan~evi} R. Borika Raki} B. Savka Raki} R. Miladin Stani} S. @ivana Stanojevi} Z. Radmila Todorovi} A. Stana

1975. godina avgust septembar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Avramovi} M. Sne`ana 11. Lu~i} M. Aco Veselinovi} @. @arko 12. Mijatovi} T. @ivorad Gli{i} M. Svetlana 13. Milutinovi} @. Zorica @ivkovi} B. Milosav 14. Negi} D. Milorad Ivankovi} M. Zoran 15. Ne{i} S. Qiqana Ili} V. Vera 16. Pani} T. Dragana Jeli~i} S. Qiqana 17. Popovi} B. Nada Jovanovi} M. Dragivoj 18. Simi} M. Qubinka Lazarevi} L. Nata{a 19. Slavkovi} B. Gordana Leli}anin V. Jelena 20. Tanasi} V. Selna 21. ]irakovi} M. Dragica

1976. godina januar 1. Lazi} Q. Radoslava

Gimnazija u Ubu

99

1976. godina jun 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. Balinovac R. Jovan Balinovac R. Milena Bo`i} R. Radovan Vu~urovi} R. Slobodan Gavrilovi} D. Divna \ura{inovi} @. Nade`da Ivankovi} T. Mladenka Ili} R. Branko Jakovqevi} T. Gordana Jovanovi} M. Jelena Joksimovi} B. Jasmina Kisel~i} S. Milorad Kusurovi} M. Stevan Lazarevi} B. @ivorad Lazi} M. Radoslava Markovi} D. Zoran Marovi} M. Milica Mati} @. Miroslav Mili}evi} T. Milesa 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. Milutinovi} M. Aca Mitrovi} V. Svetlana Nedeqkovi} A. Milan Nikoli} M. Dragica Peri{i} S. Dragana Petrovi} S. Du{anka Popovi} M. Jela Radivojevi} @. Dragoqub Ranisavqevi} S. Qubi{a Ratkovi} Z. Nada Sandi} N. Radovan Sari} Q. Nade`da Sari} M. Dragan Simi} D. Radoslava Stani} M. Jasna Stevani} M. Milijana Tanasi} B. Verica Te{i} @. Slavka Te{i} T. Marija

1976. godina avgust septembar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Brekovi} N. Nada 10. Mitrovi} M. Milesa Velimirovi} D. Zoran 11. Nedi} D. Zlata Velimirovi} @. Milena 12. Novoseqa~ki M. Qiqana \oki} L. Dragan 13. Petri} M. Gordana \uri} @. Mirjana 14. Petroni} K. Miodrag Krsti} P. Dragan 15. Popovi} N. @ivorad Luki} J. Dragiwa 16. Radovanovi} Z. Radovan Markovi} Matije Gordana 17. Simi} Z. Vladimir Markovi} Milomira Gordana 18. Sretenovi} M. Dragi{a 19. Teofilovi} D. Dragan

Gimnazija u Ubu

100

1977. godina januar 1. Alimpijevi} @. Radmila 4. Mladenovi} @. Milica 2. Biondi} Q. Ivan 5. Radoji~i} M. Milena 3. \ura{inovi} B. Milan 6. Te{i} @. Marija 7. ]irakovi} M. Jovanka

1977. godina jun 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. Antoni} R. Jasmina Arsenovi} B. Sne`ana A{kovi} ^. Qiqana Ba|evi} M. Du{ica Velimani} R. Qubivoje Dimitrov R. Ana Dragi}evi} V. Milina \ura{inovi} @. Vladan Ivanovi} B. Slobodanka Jovanovi} S. Velisav Jovanovi} T. Dragana Jovi} R. Spasoje Jovi~i} M.Vesna Kova~evi} Q. Danica Lazi} L. Smiqana Lazi} Q. Vidosava 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. Lukovi} M. Vesna Milutinovi} V. Qiqana Mladenovi} @. Ivan Mladenovi} R. Sne`ana Molerovi} D. @ivota Ninkovi} B. Slavojka Panteli} Q. Vesna Petkovi} R. Gordana Petrovi} B. Sne`ana Petronijevi} R. Milena Petroni} S. Katica Po{arac J. Nada Raki} N. Qiqana Stameni} M. Nada Teji} B. Stanojka ^oli} B. Vera

1977. godina avgust septembar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. Apostolovi} V. Slobodan 12. Mari} M. Slavka A{kovi} P. Milo{ 13. Markovi} M. Qiqana Beli} M. Vesna 14. Milinkovi} V. Darinka Vukoti} M. Miodrag 15. Milinovi} S. Miladina Dragutinovi} A. Milica 16. Milosavqevi} B. Dragan Ili} M. Sne`ana 17. Petroni} M. Zorica Jaxi} N. Zora 18. Popovi} M. Mile Jeremi} M. Jovanka 19. Raki} M. Dragica Kosti} A. Slavi{a 20. Rankovi} @. Sne`ana Luki} ^. Milutin 21. Ristivojevi} M. Milorad Lukovi} R. Zora 22. Simi} M. Miladinka 23. Tokovi} V. Petra Gimnazija u Ubu

101

1978. godina januar 1. A{kovi} B. Gradimir 2. Mitrovi} M. @ivodarka 3. Olbina L. Bo`ana 4. Trifunovi} R. Danka 5. Uro{evi} V. Sne`ana 6. ^oli} B. Dragan

1978. godina jun 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. Avramovi} M. Branka 21. Majstorovi} @. Vesna Blagojevi} @. Mirjana 22. Manojlovi} M. Predrag Vesovi} V. Mla|en 23. Markovi} @. Miladin Vesovi} Z. Miqana 24. Markovi} M. Rade Vukosavqevi} @. Sne`ana 25. Mijailovi} S. Stana Golubovi} R. Svetislav 26. Mladenovi} Z. Slavica Grubor M. Du{anka 27. Nestorovi} A. @ivorad Drami}anin B. Radijana 28. Nikoli} S. Bo`idar Drami}anin \. Zorica 29. Ostoji} D. Zora \ermanovi} V. Radoje 30. Petrovi} M. Sne`ana \uri~i} S. Dragica 31. Petroni} M. Branislav Ili} M. Sne`ana 32. Popovi} M. Radmila Jakovqevi} B. Qiqana 33. Popovi} S. Milo{ Jovanovi} B. Dragan 34. Radovanovi} D. Du{ko Joksimovi} D. Olga 35. Simi} D. Veroslava Kokotovi} Q. Gordana 36. Smiqani} I. Sne`ana Kosani} @. Vesna 37. Soki} @. Verica Lazi} K. Dragica 38. Stankovi} S. Nikola Luki} S. Olivera 39. Stojanovi} B. Leposava Lukovi} M. Milenka 40. Stoj~i} B. Qiqana 41. ^ani} R. Dragica

Gimnazija u Ubu

102

1978. godina avgust septembar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. Alimpijevi} V. Milo{ 12. Milovanovi} B. Milena Vi{wi} P. Zora 13. Mihailovi} I. Milena Gavrilovi} A. Stamenka 14. Mladenovi} I. Sne`ana Gruji~i} Z. Divna 15. Nikoli} M. Branislav @ivanovi} Z. Jovan 16. Pani} B. Biqana Je~menica S. Milena 17. Petrovi} B. Miroslav Maksimovi} M. Vesna 18. Petrovi} S. Radmila Markovi} A. Dragica 19. Rankovi} J. Sne`ana Markovi} M. Gordana 20. Soki} @. Zorica Maxarevi} @. Verica 21. Stani} Z. Zoran Milanovi} V. Slavica 22. Stevaneti} R. Stojanka 23. Todorovi} V. Dragutin

1979. godina jun 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. Adamovi} V. Nada Alimpijevi} D. Aleksandar Babi} D. Ivan Ba|evi} M. Slavica Boji} B. Nade`da Vasovi} S. @ivana Veselinovi} O. Milutin Vukoti} M. Dragica Gavrilovi} M. Veselin Drami}anin B. Julijana @ivanovi} Z. Jordana Zeli} S. Zorica Ili} M. Mom~ilo Ili} M. Stanko Ili} P. Dragan Jagodi} R. Smiqana Jakovqevi} R. Slavica Jankovi} G. Du{an Jeleni} D. Slobodanka Jeremi} B.Vesna Jeremi} N. Dragica Jovanovi} M. Milena Jovi~i} M. Rada 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. Kova~evi} Q. Du{an Lazarevi} S. Slobodanka Lazi} B. Qiqana Lazi} M. Jadranka Leli}anin D. Aleksandar Markovi} D. Sowa Markovi} M. Miroslav Marti} M. Milan Milivojevi} M. Slobodan Milovanovi} S. An|elka Milutinovi} V. Nenad Mladenovi} A. Jasmina Novakovi} @. Milesa Panteli} Z. Nata{a Panteli} Q. Jasna Popovi} M. Qiqana Radovanovi} M. Vera Raki} N. Emina Saji} R. Sowa Simi} V. Qiqana Simi} D. Radoje Stankovi} D. Budimir ^ani} M. Zorica

Gimnazija u Ubu

103

1979. godina avgust septembar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. Davidovi} M. Pero 12. Ostoji} D. Radosav \uki} S. Milica 13. Panteli} S. Vinka Ikoni} D. Qiqana 14. Puzi} @. Svetlana Ili} @. Dragan 15. Radivojevi} S. Gordana Jovanovi} @. Radmila 16. Radoji~i} D. Milica Joksimovi} D. Dobrila 17. Radoji~i} Q. Raja Kur}ubi} B. @ivan 18. Sari} @. Milorad Lazi} D. Vladan 19. Seleni} A. Slobodanka Markovi} S. Zoran 20. Sofroni} ^. Miodrag Milo{evi} M. Olga 21. Sre}kovi} N. Slobodan Obradovi} ^. Miladinka 22. ]osi} B. Zoran 23. ^oli} R. Mirjana

1980. godina januar 1. 2. 3. 4. 5. Vu~eti} B. Dragica 6. Popovi} P. Ka}a Dobrosavqevi} D. Nada 7. Radoji~i} @. Zoran Jovanovi} @. Slobodan 8. Savi} S. Grozdana Kisel~i} S. Vladan 9. Sofroni} V. Milutin Ojdani} V. Slavica 10. Stepanovi} M. Zora 11. Cveti~anin M. Predrag

Gimnazija u Ubu

104

1980. godina jun 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. Andri} D. Milomir Blizawac @. Slavko Vasiqevi} R. Dragan Vesovi} V. Svetlana Vlajkovi} B. Radmila Vlajkovi} ^. Ivanka Vukosavqevi} @. Gordana Vu~urovi} R. Slobodanka Deni} M. Radojko \or|evi} K. Aleksandar @ivkovi} S. Qubica Ivkovi} V. Gordana Jevti} D. Milena Jovi~i} M. Slobodan Kokotovi} D. Milka Krsmanovi} N. Vesna Kuzmanovi} ^. Mirosalv Leontijevi} S. Dragan 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. Mili}evi} M. Zoran Milosavqevi} K. Sne`ana Mini} M. Zvonko Mitrovi} A. Qiqana Nikoli} P. Mirjana Novakovi} R. @ivko Olbina L. Gordana Panteli} M. Radmila Plakalovi} N. Dragica Popovi} R. Milan Popovi} T. Slavica Sari} Q. Sne`ana Simani} V. Qiqana Stepanovi} B. Gordana Stojanovi} R. Dragan Stoj~i} D. Mladen Todorovi} T. Milesa Fesovi} M. Predrag

1980. godina avgust septembar 1. 2. 3. 4. 5. 6. \ukanovi} M. Spasoje 7. Markovi} M. Dragi{a \ur|evi} D. Qiqana 8. Milo{evi} N. Sne`ana @ivanovi} Q. \or|e 9. Milo{evi} B. Milena Kosani} D. Ivan 10. Mitrovi} V. Zoran Lazarevi} M. Vera 11. Nikoli} S. Qiqana Lazari} M. Marija 12. Petrovi} M. Dragi{a 13. Tadi} V. Miodrag

Gimnazija u Ubu

105

NEDOUMICA
Pre pisawa ove monografije bio sam u nedoumici: da li biv{i direktor {kole mo`e objektivno pisati o {koli u ~ijem je osnivawu u~estvovao, pratio wen razvoj, borio se za wen ugled, i koji je, za sve {to se u woj dogodilo, a nije bilo dobro, najvi{e odgovoran, a {to je u woj dobro ura|eno prvi od jednako zaslu`nih. Shvatio sam da objektivnog pisawa, bez uno{ewa li~nog stava i subjektivnog ugla gledawa - nema. Sam izbor teme, izbor materijala o kome se pi{e, davawe ve}eg zna~aja jednom, a maweg drugom doga|aju ili pojavi - u su{tini izra`ava li~ni stav. Kada je u pitawu ova monografija, sigurno je da bi bilo vi{e objektivnosti da ju je pisao neko ko se prvi put upoznaje sa arhivskom gra|om o {koli. Meni je mnogo te`e bilo da to postignem, jer je sva ta gra|a u nastajawu meni bila poznata i pro{la kroz moje ruke, a na nekoj sam i sm radio i bio wen autor (izve{taji, analize, programi, planovi). Pred vama je tekst u kome se autor trudio da bude objektivan i nepristrasan. No i pored svega, ova monografija je verzija autora koji je bio na ~elu te ustanove i koji je dao svoje vi|ewe [kole i svega {to se u woj de{avalo. Prava objektivna monografija, ipak, ~eka svoga autora. Da li }e se ona pojaviti u vremenu koje je pred nama, u kome qudi nemaju vremena za ovakve poslove, no{eni `eqom za li~nom afirmacijom i vrednostima koje ovo dru{tvo tra`i i vrednuje. Ako se ubudu}e ovakav posao bude vrednovao kao danas, onda }e to vreme do}i tek kada neki biv{i maturant postane penzioner i prihvati se da bez ikakve nagrade i nadoknade ostavi zapis o svojoj {koli i wenim generacijama maturanata. Do tada ova monografija }e biti pod znakom pitawa, posebno wena nepristrasnost, i ~eka}e tu novu objektivniju i boqu monografiju. Nisam zlurad, ali mi se ~ini da }e do tada prote}i dosta vremena. Isidora Sekuli} je rekla:"Sve {to se ne zapi{e - kao i da se nije dogodilo". Razlog {to sam uzeo da pi{em ovu monografiju jeste `eqa da se sa~uva trag i otrgne od zaborava jedna od najboqih {kola koju je Ub imao u svojoj {ezdesetogodi{woj istoriji sredweg {kolstva. Wenim maturantima i nastavnicima pripada ~ast {to su je u~inili uglednom i poznatom u Srbiji. M.R. Gimnazija u Ubu

106

Gimnazija u Ubu

107

SVI WENI MATURANTI

Ove godine navr{ava se 60 godina sredweg obrazovawa u Ubu. U prvoj polovini ovog perioda radile su, prvo, U~iteqska {kola, a onda [kola za kvalifikovane radnike i Gimnazija, koja }e nadomestiti U~iteqsku {kolu i prestati sa radom zajedno sa [kolom za kvalifikovane radnike uvo|ewem zajedni~ke osnove sredweg usmerenog obrazovawa - jedinstvene sredwe {kole u prva dva razreda u Srbiji. Gimnazija u Ubu je izvela samo osam generacija maturanata u periodu od 1. septembra 1969. do 1. avgusta 1980. godione. Ovom kwigom `eleli smo da sa~uvamo od zaborava {kolu koja je kratko trajala, ali je zauzela istaknuto mesto u istoriji ubskog sredweg {kolstva, i wene u~enike koji su je u~inili poznatom u ~itavoj Srbiji. Da bismo monografiju upotpunili onim {ta su weni u~enici postigli posle {kolovawa u woj, prikupili smo podatke o svakom od wih posle zavr{ene mature i napravili kratke biografije. Time je monografija o ''staroj'' Gimnaziji kako je neki zovu, upotpuwena i zaokru`ena. Gimnazija u Ubu

108

Gimnazija u Ubu

109

PRVA GENERACIJA (1969 1973)

ODEQEWE IV-a: dru{tveno-jezi~ki smer razredni stare{ina Slavka Beri}, profesor

AVRAMOVI] ZORAN. Ro|en je 1955. godine u Sovqaku. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Zavr{io je Poqoprivredni fakultet u Zemunu i stekao zvawe diplomirani in`ewer agroekonomije. Radio je u RO "Sveta Popovi}", a sada radi kao rukovodilac finansijsko-komercijalnog sektora u ?abrici gra|evinskog materijala "Trudbenik" u Ubu. @ivi u Ubu. BOJI] LEONTIJEVI] DRAGICA. Ro|ena je 1954. godine u Ubu. Zavr{ila je osnovnu {kolu u Ubu. Radila je u "Beobanci", ekspozitura Ub. Preminula je 1997. godine. VELIMIROVI] @AKULA DRAGANA. Ro|ena je 1954. godine u Takovu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je prvi stepen Pravnog fakulteta u Novom Sadu i stekla zvawe pravnik. Sve vreme radi u preduze}u "Kopovi" Ub. @ivi u Ubu.

Gimnazija u Ubu

110

GAVRILOVI] DESPOTOV GORDANA. Ro|ena je 1954. godine u Ora{cu, op{tina Obrenovac. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je Pravni fakultet u Novom Sadu i stekla zvawe diplomirani pravnik. Radila je u fabrici cementa u Beo~inu. @ivi i radi kao advokat u Novom Sadu. GAJI] DRAGAN. Ro|en je 1954. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Radio je kao kontrolor-operater AOP u SDK u Ubu. Sada radi u slu`bi obezbe|ewa SO Ub. @ivi u Ubu. \UNISIJEVI] MIROSLAV. Ro|en je 1955. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Zavr{io je fakultet za fizi~ko vaspitawe i stekao zvawe profesor fizi~kog vaspitawa. Radio je kao upravnik ribwaka "Dokmir" u Dokmiru. Sada radi kao profesor fizi~kog vaspitawg u Gimnaziji "Branislav Petronijevi}" u Ubu. @ivi u Ubu. @IVANOVI] \OKI] DRAGANA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radi kao slu`benik u RO "Tamnavac" u Ubu. @ivi u Ubu. JAKOVQEVI] VUJI] DRAGICA. Ro|ena je 1954. godine u Paquvima, op{tina Ub. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radila je kao referent u RO "ZIMPA" u Ubu. Sada radi kao sekretar AD "ZIMPA" Ub. @ivi u Ubu. LEONTIJEVI] CVEJI] MILICA. Ro|ena je 1954. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u upravnu {kolu u Beogradu i stekla zvawe pravnik?. Radi kao administrativni radnik u privatnoj {koli za strane jezike u Vaqevu. @ivi u Vaqevu. LUKI] JOKSIMOVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1954. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu zavr{ila je Ubu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Radila je kao referent "Beobanke" u Ubu, u osnovnoj {koli "Milan Muwas", a sada radi kao {ef ispostave Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe u Ubu. @ivi u Ubu. MAKSIMOVI] JUSUPOVI] BRANKA. Ro|ena je 1954. godine u Brezovici, op{tina Ub. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Vrelu. Zavr{ila je vi{u turisti~ku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista za turizam. Radila je kao referent i saradnik u Narodnoj banci Jugoslavije i Narodnoj banci Srbije. Sada radi kao vi{i saradnik u Narodnoj banci Srbije. @ivi u Beogradu. POPOVI] MARKOVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1954. godine u Takovu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Vrelu. Diplomirala je na Vi{oj ekonomskoj {koli u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Radi u poreskoj upravi u Ubu na mestu kontrolora. @ivi u Radqevu gde se bavi i poqoprivrednom delatno{}u. RAKOVI] MILENA. Ro|ena je 1954. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Od 1983. godine do danas radi u TP "Tamnava AD" kao slu`benik. @ivi u Ubu. SAJI] JOVI^I] SNE@ANA. Ro|ena je 1954. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u turisti~ku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonimista za turizam. Radila je kao komercijlani referent u RO "ZIMPA" u Ubu, potom kao komercijalni rukovodilac u UP "Stari |eram" u Beogradu. Sada radi kao agent za nekretnine u agenciji "Luhor" u Beogradu. @ivi u Beogradu. Bavi se slikawem i umetni~kom fotografijom.

Gimnazija u Ubu

111

STAJ^I] MILORAD. Ro|en je 1954. godine u Ubu, gde je zav{io osnovnu {kolu. @ivi u Ubu. TEOFILOVI] JELENI] NADE@DA. Ro|ena je 1955. godine Jakqu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je vi{u pedago{ku {kolu u Beogradu i stekla zvawe nastavnik biologije. @ivi i radi u Lazarevcu. FILIPOVI] RADOVAN. Ro|en jr 1954, godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radio je u Crvenom krstu u Ubu. Preminuo je 2001. godine. CIKU[A @IVKO. Ro|en je 1954. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radio je u Poreskoj upravu u Ubu kao referent. Sada radi u Poreskoj upravi u Obrenovcu. @ivi u Ubu.

ODEQEWE IV-b: prirodno-matemati~ki smer Razredni stare{ina: Nikola Luki}, nastavnik

ARSENOVI] MILAN. Ro|en je 1955. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Vrelu. Zavr{io je Vi{u geodetsku {kolu u Beogradu i stekao zvawe in`ewer geodezije. Radio je kao direktor Op{tinske geodetske uprave u Lajkovcu i kao geodetski in`ewer u Ubu. Sada radi kao geodetski in`ewer u JRZ u Beogradu. Bio je predsednik Saveza geodeta Srbije. @ivi u Beogradu. ARSENOVI] \OR\EVI] SLOBODANKA. Ro|ena je 1954. godine u Gorwim Ko{qama, op{tina Qubovija. Osnovnu {kolu je zav{ila u Ubu. Zavr{ila je Vi{u tehnolo{ku {kolu u Aran|elovcu i stekla zvawe in`ewer tehnolog. Radi kao in`ewer tehnolog u preduze}u "[amot" u Aran|elovcu. @ivi u Aran|elovcu. A[KOVI] DANKA. Ro|ena je 1954. godine u Sovqaku, op{tina Ub. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je Prirodno-matemati~ki fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani hemi~ar. Radila u Tehni~koj {koli u Vaqevu i Tehni~koj {koli u Ubu. Sada radi kao profesor Gimnazije "Branislav Petronijevi}" u Ubu. ZEKAVICA DRAGOJE. Ro|en je 1953. godine u Er~egama, op{tina Ivawica. Osnovnu {kolu je zavr{io u Koviqu, op{tina Ivawica. Zavr{io je vi{u defektolo{ku {kolu u Beogradu i stekao zvawe defektologa. Radio je kao upravnik Turisti~ke organizacije Vaqevo - Div~ibare. Sada se bavi privatnom delatno{}u iz oblasti turizma. Vlasnik je i direktor privatne turisti~ke firme "Balkanik " u Vaqevu. @ivi u Vaqevu. IVKOVI] VEROQUB. Ro|en je 1954. godine u Murga{u, op{tina Ub. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Pravni fakultet je zavr{io u Kragujevcu i stekao zvawe diplomirani pravnik. Radio je u preduze}ima "Kazimir Veqkovi}" i "Ratko Mitrovi}" u Kragujevcu kao {ef pravne slu`be i pomo}nik direktora. Sada radu u preduze}u "Filip Kqaji}" u Kragujevcu kao pravni zastupnik. Bio je sudija Suda udru`enog rada. @ivi u Kragujevcu. JOVANOVI] BOGOQUB. Ro|en je 1954. godine u [arbanama, op{tina Ub. Osnovnu {kolu je zavr{io u Radqevu. Zavr{io je ekonomski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ekonomista. Radio je kao referent i direktor u "Beobanci" i direktor "Novosadske banke", ekspozitura u Ubu. Sada radi kao profesor Tehni~ke {kole u Ubu. @ivi u Ubu.

Gimnazija u Ubu

112

JE^MENICA JOVANOVI] OLGA. Ro|ena je1954. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je prvi stepen pravnog fakulteta u Novom Sadu i stekla zvawe pravnika. Radila je kao kadrovski referent u RO "Ubqanka". Sada radi kao saradnik u Republi~kom geodetskom zavodu - slu`ba za katastar nepokretnosti u Ubu. @ivi u Ubu. LAZI] STOJNI] VESNA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je pravni fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani pravnik. Radila je kao pomo}nik direktora u preduze}u "Ivo Lola Ribar" u @elezniku. Sada radi u Republi~kom fondu za penzijsko-invalidsko osigurawe za inostrane penzije. @ivi u Beogradu. MILIVOJEVI] MIQKOVI] RADMILA. Ro|ena je 1955. godine u Sovqaku, op{tina Ub. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je vi{u tehnolo{ku {kolu u Aran|elovcu i stekla zvawe in`ewer tehnolog. Radila je u Fabrici porcelana u Aran|elovcu. Sada se bavi privatnom delatno{}u - usluge. @ivi u Aran|elovcu. MLA\ENOVI] NIKOLI] SOFIJA. Ro|ena je 1954. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je Filolo{ki fakultet u Beogradu, odsek slavistika i stekla zvawe profesora. Radila je kao kadrovski rukovodilac i prevodilac u RO "Magnohrom" u Kraqevu. Sada radi kao profesor Ruskog jezika u Osnovnoj {koli "Dositej Obradovi}" u selu Vrba, kod Kraqeva. @ivi u selu Sir~a, op{tina Kraqevo. MOJI]EVI] SIMEUN. Ro|en je 1954. godine u Mokroj Gori. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Pravni fakultet je zavr{io u Kragujevcu i stekao zvawe diplomirani pravnik. Radio je kao op{tinski javni tu`ilac SO Lajkovac, sada radi kao advokat u Ubu. Poseduje privatnu advokatsku kancelariju. Bio je sekretar TP "Tamnava" u Ubu i sekretar Skup{tine op{tine Ub.@ivi u Ubu. NENADOVI] NENAD. Ro|en 1954. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Bawanima. @ivi u Bawanima i Beogradu. OSTOJI] RADOVAN. Ro|en je 1954. godine u Mokroj Gori. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Radio je u RO "Ubqanka" Ub kao komercijalista. Sada radi kao poslovo|a prodavnice auto-delova u privatnoj firmi. @ivi u Ubu. PAVLOVI] LUKI] MAGDALENA. Ro|ena 1954. godine u Bajevcu, op{tina Lajkovac, gde je zav{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u pedago{ku {kolu u Beogradu i stekla zvawe nastavnik biologije. Od 1975. godine radi kao nastavnik biologije u osnovnoj {koli u Peckoj. @ivi u Ose~ini. PETROVI] JE^MENICA GORDANA. Ro|ena je 1953. godine u Takovu, op{tina Ub. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Vrelu. Pravni fakultet je zavr{ila u Beogradu i stekla zvawe diplomirani pravnik. Radila je kao sudija Op{tinskog suda u Ubu. @ivi i radi u Ubu. PE[I] IVAN. Ro|en je 1954. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Radio je u fabrici lekova "Zdravqe" u Leskovacu, kao trgova~ki putnik. Preminuo je 2004. godine.

Gimnazija u Ubu

113

POPOVI] BOSIQ^I] SNE@ANA. Ro|ena je 1954. godine u Takovu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Vrelu. Radi kao rferent u RO "Minel-elektromonta`a" u Beogradu. @ivi u Bawanima. PLAKALOVI] MI^EV VERA. Ro|ena1954. godine u Mokroj Gori. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Ekonomski fakultet je zavr{ila u Kragujevcu i stekla zvawe diplomirani ekonomista. Radila je kao finansijski direktor preduze}a "Obnova" u Lajkovacu, "Ubqanka" i "Strela" u Ubu. Sada radi kao finansijski direktor PP "PetrolPlakalovi}". @ivi u Ubu. SARI] SAVA. Ro|en je 1954. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Tularima. Zavr{io je prirodno-matemati~ki fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani matemati~ar. Radio je kao profesor Gimnazije i Tehni~ke {kole u Ubu. Bio je direktor Sredwe {kole usmerenog obrazovawa, direktor Tehni~ke {kole, direktor Gimnazije "Branislav Petronijevi}". Bio je predsednik op{tine Ub, 2003 - 2006. godine. Sada radi kao profesor Gimnazije i predsednik je SO Ub. @ivi u Ubu. SIMI] STANOJEVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekonomista. Radila je kao planer-analiti~ar i finansijski rukovodilac RO "Zimpa" i RO "Tamnava" u Ubu. Sada radi kao finansijski rukovodilac RO "Kopovi" u Ubu. @ivi u Ubu. SPASI] DACEVI] RADOSLAVIJA. Ro|ena je 1954. godine u Bawanima. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Ekonomski fakultet je zavr{ila u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekonomista. Radila je kao profesor u Obrazovnom centru "Ub", i SIZ-u zdravstvene za{tite i SO Ub. Sada radi kao {ef plansko-analiti~ke slu`be PD "TENT" Obrenovac, TE "Kolubara B". Bila je predsednik Izvr{nog saveta SO Ub od 1986-1989. godine. Specijalista je u zvawu ovla{}eni ra~unovo|a i ovla{}eni zastupnik u osigurawu. @ivi u Ubu. ]IRILOVI] MILO[. Ro|en je 1952. godine u Novacima. Osnovnu {kolu je zavr{io u Obrenovcu. Radio je kao devizno-finansijski refrent u preduze}u "Geneks" u Beogradu. Sada radi kao taksi prevoznik. @ivi u Beogradu.

Gimnazija u Ubu

114

DRUGA GENERACIJA (1970 1974)

ODEQEWE IV-a: dru{tveno-jezi~ki smer Razredni stare{ina: Petar Lali}, profesor

APOSTOLI] NEBOJ[A. Ro|en je 1956. godine u Buvcima, op{tina Lebane. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Radi u Op{tinskoj upravi SO Ub. @ivi u Ubu. A[KOVI] GORDANA. Ro|ena je 1956. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Studirala je francuski jezik. Radila je kao nastavnik u sredwoj {koli u Ubu. Bavi se trgovinom i u vlasni{tvu ima sopstvenu radwu. Bavi se i prevodila~kim radom sa francuskog jezika. @ivi u Ubu. BOJANI] JOVANOVI] BRANKICA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radi kao likvidator u "Vaqevskoj pivari". @ivi u Vaqevu. VUKOSAVQEVI] MILISAV. Ro|en je 1955. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Radqevu. Radio je u "In`ewering-prometu" u Ubu. Sada ne radi. @ivi u Obrenovcu.

Gimnazija u Ubu

115

GAJI] FILIPOVI] VERA. Ro|ena je 1955. godine u Ov~iwu, op{tina Bajina Ba{ta. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radila je u SC "11 april" u Beogradu. Sada nije zaposlena. @ivi u Jakovu. \UR\EVI] MIQKOVI] QIQANA. Ro|ena je 1953. godine u Ubu, gde je zav{ila osnovnu {kolu. Radi u "Panonskoj banci" u Novom Sadu. @ivi u Novom Sadu. @IVANOVI] MILOJKO. Ro|en je 1956. godine u Bajinoj Ba{ti. Zavr{io je Pravni fakultet u Kragujevcu i stekao zvawe diplomirani pravnik. Radio je kao pravnik u RO "Kerub" u Ubu. Sada radi kao pravnik u kompaniji "Energoprojekt". @ivi u Beogradu. JOVANOVI] [ALIPUR MIRJANA. Ro|ena je 1954. godine u Ubu, gde je zav{ila osnovnu {kolu. Radila je u "Mostogradwi" , "Davidu Paji}u" u Beogradu i RC "Kolubara" u Lazarevcu kao slu`benik. Sada je penzioner. @ivi u Lazarevcu. JOVANOVI] NOVAKOVI] RAJNA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Bawanima. Radila je u TRO "Gorica" u Beogradu. Sada radi u drogeriji "Lili" u Beogradu. @ivi u Beogradu. LAZAREVI] NOVAKOVI] GORDANA. Ro|ena je 1954. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je Ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekonomista. Radila je kao planer-analiti~ar u UP "[umadija" u Ubu. Sada radi kao finansijski rukovodilac JKP "\unis" u Ubu. @ivi u Ubu i Vaqevu. LAZI] STANKOVI] VESNA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radila je kao dekorater u TP "Tamnava" u Ubu. Sad radi kao sekretarca direktora u preduze}u "Tamnava AD" u Ubu. @ivi u Ubu. MAJSTOROVI] LALI] NADA. Ro|ena je 1955. godine u \akovici. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radila je u Skup{tini op{tine Ub. Preminula 2007. godine. MARKOVI] DRAGAN. Ro|en je 1956. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Radio je kao kadrovski referent u Op{tinii Ub. Sada se bavi privatnom delatno{}u iz oblasti trgovine sportskom opremom. @ivi u Ubu. MARKOVI] PAUNOVI] DU[ANKA. Ro|ena je 1954. godine u Bjeqini. Zavr{ila je osnovnu {kolu u Bjeqini. Zavr{ila je Fakultet politi~kih nauka i stekla zvawe diplomirani politikolog. Radi kao referent u "Prvoj petoleci" u Trsteniku. @ivi u Vrwa~koj Bawi i Trsteniku. MARKOVI] MILINA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu, gde je zav{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je Pravni fakultet u Beogradu i radila kao pripravnik u Op{tinskom sudu u Ubu. Utopila se u jezeru u nema~koj 1982. godine. MARKOVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1955. godine u Paquvima. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je Fakultet politi~kih nauka i stekla zvawe diplomirani politikolog. Radi u Skup{tini Srbije. @ivi u Beogradu. MILOSAVQEVI] ILI] SLAVICA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je pravni fakultet u Ni{u i stekla zvawe diplomirani pravnik. Radila je u preduze}u "Kru{ik". Sada je u penziji. @ivi u Vaqevu.

Gimnazija u Ubu

116

MIRKOVI] [ABANOVI] JELICA. Ro|ena je 1954. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radila je u Medicinskom centru u Br~kom kao stomatolo{ki tehni~ar. Sada radi kao negovateqica u stara~kom domu na Floridi u SAD. @ivi na Floridi. MIHAILOVI] DANICA. Ro|ena u Suvom Selu, op{tina Vladimirci. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Bawanima. Zavr{ila je Vi{u {kolu za socijalni rad i stekla zvawe vi{i socijalni radnik. Radi u Staroj Pazovi. @ivi u Banovcima. PANI] MILOVANOVI] DRAGICA. Ro|ena je 1955. godine u Vrelu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u upravnu {kolu u Vaqevu i stekla zvawe pravnika. Radila je kao referent u Op{tinskom sudu u Ubu. Sada radi kao upraviteq pisarnice Op{tinskog suda u Ubu. Jedan je od osniva~a demokratske stranke u Ubu. @ivi u Ubu. PETROVI] JANKOVI] GROZDANA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radi u "Tamnavcu". @ivi u Ubu. PETROVI] LISAVAC RADMILA. Ro|ena je 1954. godine u ^u~ugama. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Pambukovici. Radila je kao kwigovo|a u PKB u Beogradu, a potom u advokatskoj kancelariji Lisavac Mirka kao finansijski direktor. Sada je u penziji. @ivi u Beogradu, SAD i ^u~ugama. PETRONIJEVI] HIGL VERKA. Ro|ena je 1955. godine u Slovcu, op{tina Lajkovac. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Bajevcu. Radi u preduze}u "Prokupac" u Beogradu. @ivi u Beogradu. PROTI] JOVANOVI] SLAVKA. Ro|ena je 1955. godine u Sovqaku. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonimista. Radila je kao {ef ra~unovodstva u TP "Tamanava" Ub, a sada radi kao samostalni referent nabavke u preduze}u "Tamnava AD". @ivi u Ubu. RADOVANOVI] STAJ^I] RADMILA. Ro|ena je 1955. godine u Vrhovinama. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radi u privatnoj firmi u Beogradu kao ra~unovo|a. @ivi u Beogradu. RADOVANOVI] TOMISLAV. Ro|en je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radi u RO "Kolubara-Zapadno poqe" u Lazarevcu. @ivi u Stublenici. SAVI] DRAGAN. Ro|en je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je pravni fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani pravnik. @ivi u Beogradu, gde radi kao advokat. SAMARXI] VESELA . Ro|ena je 1955. godine u [ajka{u, op{tina Novi Sad. Poginula je u saobra}ajnoj nesre}i u Beogradu 1981. godine. FILIPOVI] STOJANOVI] DRAGICA. Ro|ena je 1955. godine u Zve~koj, op{tina Obrenovac. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Bawanima. Zavr{ila je Ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekonomista. Radila je kao profesor u PTT {koli u Beogradu, a potom u "Beobanci". Sada radi kao rukovodilac ra~unovodstvenog sektora u "Beobanci" AD u ste~aju. @ivi u Beogradu. ^OLI] MILOVAN. Ro|en je 1954. godine u Ubu, gde je zav{io i osnovnu {kolu. Radi kao referent u Poreskoj upravi u Ubu. @ivi u Ubu.

Gimnazija u Ubu

117

ODEQEWE IV-b: prirodno-matemati~ki smer Razredni stare{ina: Branka Marovi} ]atovi}, profesor
ARSENOVI] ARSEN. Ro|en je 1955. godine u Gorwim Ko{qama, op{tina Qubovija. Zavr{io je osnovnu {kolu u Ubu. Zavr{io je Vi{u geodetsku {kolu u Beogradu i stekao zvawe in`ewer geodezije. Radio je u katastru u Aran|elovcu, a sada je na~elnik Geodetske uprave u Aran|elovcu, gde je bio direktor. @ivi u Aran|elovcu. A[KOVI] TOMISLAV. Ro|en je Ubu 1955. godine. Osnovnu {kolu je zavr{io u Bawanima. Radi u JP @eleznica Srbije. @ivi u Umci. BOGI]EVI] DRAGAN. Ro|en je u Obrenovcu 1955. godine. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Zav{io je Stomatolo{ki fakultet u Beogradu i stekao zvawe doktor stomatologije. Radi kao stomatolog u Domu zdravqa u Ubu. @ivi u Ubu. GOLUBOVI] ANA. Ro|ena je 1956. godine u Berane u Crnoj Gori. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radi kao blagajnik u preduze}u "Mostogradwa" u Beogradu. @ivi u Beogradu. DENI] MATKOVI] VERICA. Ro|ena je 1956. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je Ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekonomista. Radila je u Vunarskom kombinatu u Beogradu, u Privrednoj komori Jugoslavije i kao pomo}nik Ministra za spoqnu trgovinu u Saveznom ve}u Savezne skup{tine. Sada radi u "Sava" osigurawu kao pomo}nik generalnog direktora. @ivi u Beogradu. \UKANOVI] SLAVICA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu. Osnovnu {kolu zavr{ila je u Bawanima. Radila je kao slu`benik u PIK Ub. @ivi u Ubu kao penzioner. JAKOVQEVI] MILAN. Ro|en u Ubu 1955. godine, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radi kao profesionalni muzi~ar. @ivi u Ubu. JANKOVI] DRAGI[A. Ro|en je 1955. godine u ^u~ugama. Osnovnu {kolu je zavr{io u Pambukovici. Diplomirao je na Poqoprivrednom fakultetu u Zemunu i stekao zvawe diplomirani in`ewer agroekonomije. Radio je kao rukovodilac u PIK-u Ub, zatim kao na~elnik za privredu SO Ub, a potom je bio predsednik SO Ub u ~etiri mandata. Bio je narodni poslanik u dva saziva Narodne skup{tine Srbije. Radio je u Skup{tini Republike Srbije. Bio je ~lan odbora za poqoprivredu i predsednik skup{tinskog odbora za finansije. Sada radi kao pomo}nik direktora u TE "Kolubara B". LAZI] MARI] GOSPAVA. Ro|ena je 1955. godine u Zaovinama, op{tina Bajina Ba{ta. Zavr{ila Ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekonimista. Radi u RO "Kolubara metal " u Vreocima . Birana za rokovodioca. @ivi u Lajkovcu. MOJSILOVI] SVETISLAV. Ro|en je 1954. u Sovqaku. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Diplomirao je na Poqoprivrednom fakultetu u Zemunu i stekao zvawe diplomirani agronom. Radio je u PIK-u u Ubu. Sada radi u privatnoj poqoprivrednoj firmi u Bezdanu, gde i `ivi.

Gimnazija u Ubu

118

NIKOLI] RANKOVI] ZONA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je Pedago{ku akademiju u Beogradu i stekla zvawe vaspita~. Radila je kao vaspita~ u Obrenovcu. Sada radi kao slu`benik u DO "Vukovi} kompani" u Obrenovcu, gde i `ivi. NOVAKOVI] MIROSLAV. Ro|en je 1955. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu zavr{io je u Vaqevu. Zavr{io je Vi{u upravnu {kolu u Vaqevu i stekao zvawe pravnik. Radio je kao galvanizer u preduze}ima "Gradac" i "Kru{ik" u vaqevu. Sada radi kao referent Organa za prekr{aje u Ubu. @ivi u Vaqevu. PAVLOVI] BRATISLAV. Ro|en je u Kalinovcu 1955. god. Osnovnu {kolu zavr{io je u Bawanima. Zavr{io je Vi{u {kolu za me|unarodnu trgovinu u Parizu. Zavr{io je Fakultet za fizi~ko vaspitawe u Beogradu i stekao zvawe profesor. Radi kao profesor u Parizu. Bavi se nau~nim radom. Objavio kwige "Aerobik" 1984, "Stetening" i " Ardofesters". @ivi u Parizu. PETRONI] DRAGICA. Ro|ena je u Novacima 1955. godine, gde je zavr{ila i osnovnu {kolu. Zavr{ila je Vi{u pedago{ku {kolu i radila kao nastavnik matematike u Koceqevi. Preminula 2004. godine. POPADI] DRAGAN. Ro|en je u Gorwem Milanovcu 1955. godine. Zavr{io je Fakultet za fizi~ko vaspitawe u Beogradu i stekao zvawe profesor fizi~kog vaspitawa. Radio je kao profesor u O[ Pambukovica i Dokmir. Sada radi kao bibliotekar u Gradskoj biblioteci "Bo`idar Kne`evi}". @ivi u Ubu. RADOJI^I] MILAN. Ro|en je 1955. godine u Radqevu, gde je zavr{io i osnovnu {kolu. Zavr{io je Rudarsko-geolo{ki fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani in`ewer. Radi u Kostolcu. Bavi se medicinskim p~elarstvom. Objavio je kwigu "P~eliwi proizvodi - hranqivost i lekovitost". @ivi u ]irakovcu kod Po`arevca. RAKI] ZVONKO. Ro|en je 1955. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu zavr{io je u Ubu, a Gra|evinski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani gra|evinski in`ewer. Radio je u "Ubprojektu" kao gra|evinski in`ewer i direktor. Sada je vlasnik i direktor gra|evinskog preduze}a "Gra|evinar" u Ubu. @ivi u Ubu. RANKOVI] KRS?I] MILENA. Ro|ena je 1955. godine u Brezovici. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je Vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Radila je u Republi~kom fondu za PIO osigurawe, a zatim kao blagajnik u SDK. Sada radi u Poreskoj upravi Vo`dovac. @ivi u Beogradu. SKORI] BORKA. Ro|ena je u Ubu 1955. godine. Radila je u TP "Duvan" u Ubu. Preminula je 2003. god. STANAREVI] ZORAN. Ro|en je 1955. god. u Lon~aniku, op{tina Obrenovac. Osnovnu {kolu je zavr{io u Stublinama. Zavr{io je Vi{u pedago{ku {kolu u Beogradu i stekao zvawe nastavnik matematike. Radio je u kartonci "Avala". Nezaposlen je. @ivi u Lon~aniku.

Gimnazija u Ubu

119

SPASOJEVI] RADOMIR. Ro|en je u Vaqevu 1956. godine. Osnovnu {kolu zavr{io je u Vaqevu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i stekao zvawe diplomirani pravnik. Radio je kao sudija, a potom kao predsednik suda u Mionici. Bio je sudija Op{tinskog i Okru`nog suda u Vaqevu. Sada radi kao advokat u Vaqevu. @ivi u Vaqevu. ]IRILOVI] DOBRILA. Ro|ena je 1955. godine u Novacima. Osnovnu {kolu zavr{ila je u Novacima. Zavr{ila je Vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonimista. Radila je u Muzi~koj {koli "Petar Stojanovi}" u Ubu, a zatim u Muzi~koj {koli "Petar Slavenski" i Muzi~koj {koli "Mokrawac" u Beogradu. ^lan je Udru`ewa muzi~kih pedagoga Srbije. @ivi u Beogradu. ]URGUZ SLOBODAN. Ro|en je u Ubu 1956. godine, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radio je kao projektant-saradnik u preduze}u "Ubprojekt". Sada je vlasnik privatne firme "]gradwa" u Ubu.

Gimnazija u Ubu

120

TRE]A GENERACIJA (1971 1975)

ODEQEWE IV-a: dru{tveno-jezi~ki smer Razredni stare{ina: Slavka Rankovi}, profesor

BLAGOJEVI] VLADA. Ro|en je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radi u preduze}u "Tamnavaput" kao {ef ra~unovodstva. @ivi u Ubu. GAVRILOVI] NADE@DA. Ro|ena je u Ubu 1955. godine, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radila je kao obu}arski radnik preduze}a "Boston" u Ubu. Sada je nezaposlena i `ivi u Trwacima kod Uba. DAVIDOVI] RAJKOVI] JOVANKA. Ro|ena je u Obrenovcu 1956. godine. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Pravni fakultet je zavr{ila u Beogradu i stekla zvawe diplomirani pravnik. Radila je kao sudija u Op{tinskom sudu u Ubu. Sada radi kao advokat u sopstvenoj kancelariji. @ivi u Ubu.

Gimnazija u Ubu

121

\UR\EVI] MILOVANOVI] MILENA. Ro|ena je 1955. godine u Rukladi, op{tina Ub. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radila je u Skup{tini op{tine Ub. Preminula je 1998. godine. @IVKOVI] MILOSAV. Ro|en je 1955. godine u Beogradu. Zavr{io je vi{u `elezni~ku {kolu u Beogradu. Radi u PDRB "Kolubara" u Lazarevcu. @ivi u Lajkovcu i Obrenovcu. ILI] \OKOVI] VERA. Ro|ena je 1956. godine u Nepri~avi, Op{tina Lajkovac. Osnovnu {kolu zavr{ila je u Bajevcu. Radi kao kadrovski administrator u preduze}u "Elmont" u Lajkovac, gde i `ivi. GLI[I] VUJI] SVETLANA. Ro|ena je u Stublenici, op{tina Ub, 1956. godine. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radila je kao kontrolor u "Beobanci" Beograd. Sada radi kao trgovac u Beogradu, gde i `ivi. JELI^I] PETRI] QIQANA.Ro|ena je 1956. godine u Guwevcu, op{tina Ub. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radi u vojsci Srbije kao operater sistema. @ivi u Beogradu. JOVANOVI] DRAGIVOJ . Ro|en je 1954. godine u Slatini, op{tina Ub. Osnovnu {kolu je zavr{io u Pambukovici. Zavr{io je vi{u tehnolo{ku {kolu u Zrewaninu i stekao zvawe in`ewer prehrambene tehnologije. Radi kao tehnolog u PP "Tamnavac". @ivi u Ubu. JOKI] PETRI] VERA. Ro|ena je 1955. godine. u Bawanima, gde je i zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila Filolo{ki fakultet u Beogradu i stekla zvawe profesor francuskog jezika. Radila je kao profesor u Tehni~koj {koli u Kostolcu. Sada ne radi. @ivi u Beogradu. MAKSIMOVI] MARKO. Ro|en je 1956. godine u Zvizdaru, op{tina Ub. Osnovnu {kolu zavr{o je u Ubu. Zavr{io je vi{u {kolu organizacije rada i stekao zvawe in`ewer organizacije rada. Radi kao direktor Stambene zadruge "Stanub" Ub. @ivi u Ubu. MARKOVI] STANKOVI] DRAGANA. Ro|ena je 1956. godine u Sovqaku, op{tina Ub. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je pravni fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani pravnik. Radila je kao savetnik u Ministarstvu trgovine. Sada je rukovodilac slu`be op{tih i kadrovskih poslova u Zavodu za zdravstvenu za{titu radnika `eleznice u Beogradu. @ivi u Beogradu. MIJATOVI] @IVORAD. Ro|en je 1956. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je vi{u ekonomsku {kolu i stekao zvawe ekonimista. Do 2001. godine je radio u Konfekciji "Ubqanka" u Ubu kao komercijalista i direktor. Sada je vlasnik i direktor konfekcijske firme "Ubko" u Ubu. @ivi u Ubu. NE[I] POPOVI] QIQANA. Ro|ena je 1956. godine u Stepawu, op{tina Lajkovac. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Bajevcu. Do 2004. godine radila je kao blagajnik ZZ "Lajkovac". Sada je nezaposlena i `ivi u Jabu~ju, op{tina Lajkovac. PETROVI] SLOBODAN. Ro|en je 1956. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radi kao referent zemqi{nih kwiga u Op{tinskom sudu u Ubu. @ivi u Ubu. RAKI] MILADIN. Ro|en je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je pravni fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani pravnik. Radio je kao pravnik u

Gimnazija u Ubu

122

DPPI "Tamnavac" u Ubu i kao rukovodilac sektora. Sada je tehni~ki direktor JKP "\unis" u Ubu. Bio je sekretar SO Ub i na~elnik u Op{tinskoj upravi SO Ub. @ivi u Ubu. SIMI] ]ULAFI] QUBINKA. Ro|ena je u Strmovu, op{tina Bajina Ba{ta 1956. godine. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je vi{u socijalnu {kolu u Beogradu i stekla zvawe vi{i socijalni radnik. Radi u centru za socijalni rad u Obrenovcu, gde i `ivi. SLAVKOVI] GORDANA. Ro|ena je u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u {kolu za socijalne radnike i stekla zvawe vi{i socijalni radnik. Radi u Centru za socijalni rad u Ubu. @ivi u Ubu. STANI] BOGATIN^EVI] @IVANA. Ro|ena je 1956. godine u Trli}u. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Novacima. Zavr{ila je pravni fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani pravnik. Radi kao referent u Ministarstvu finansija Republike Srbije. @ivi u Beogradu. TE[I] NE[I] MARIJA. Ro|ena je u Zvizdaru 1955. godine. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. @ivi u Vrhovinama kod Uba. ]IRAKOVI] NIKOLI] DRAGICA. Ro|ena je u Ubu 1954. godine, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radila je kao slu`benik u Konfekciji "Ubqanka". Sada radi u PD "Kolubara" u Lazarevcu. @ivi u Lazarevcu.

ODEQEWE IV-b: prirodno-matemati~ki smer Razredni stare{ina: Nikola Luki}, nastavnik

AVRAMOVI] SNE@ANA. Ro|ena je u [arbanama, op{tina Ub 1956. godine. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Radqevu. Zavr{ila je Pravni fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani pravnik. Radila je kao samostalni stru~ni saradnik u Op{tini Ub. Poseduje svoju advokatsku kancelariju i radi kao advokat u Ubu. @ivi u Ubu i Beogradu. VESELINOVI] @ARKO. Ro|en je 1956. u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je prvi stepen Pravnog fakultet u Kragujevcu. Radio je kao operativac i na~elnik civilne za{tite u SNO u Ubu. Nezaposlen je i `ivi u Ubu. IVANKOVI] ZORAN. Ro|en je 1956. godine u Stiblenici. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Zavr{io je ?i{u {kolu organizacije rada i stekao zvawe in`ewer organizacije rada. Radio je kao in`ewer u RO "Inos-oprema" u Ubu, i u preduze}u "Ruma gume", u Rumi. Sada radi kao komercijalni direktor u privatnom preduze}u PP "Delta" u Rumi, gde i `ivi. ILI] MILAN. Ro|ena je u Ubu 1956. godine, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Pravni fakultet je zavr{io u Beogradu i stekao zvawe diplomirani pravnik. Radio je kao sudija u Op{tinskom sudu u Ubu. Sada radi kao javni tu`ilac u Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Ubu. @ivi u Ubu.

Gimnazija u Ubu

123

JEREMI] DRAGICA. Ro|ena je 1956. godine. u Ratkovcu, op{tina Lajkovac. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je Medicinski fakultet u Beogradu i stekla zvawe doktor medicine. Zavr{ila je specijalisti~ke studije iz oblasti op{te medicine i stekla zvawe specijalista op{te medicine. Radila je kao lekar u Pambukovici i u Ubu. Sada radi kao lekar specijalista u Lajkovcu. LAZAREVI] SANDI] NATA[A. Ro|ena je 1956. godine u Bawanima, gde je i zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je Pravni fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani pravnik. Radila je kao profesor u Obrazovnom centru "Ub" u Ubu. Sada radi kao sudija za prekr{aje u Ubu. Bila je stare{ina Organa za prekr{aje. @ivi u Ubu. LAZI] KRUNI] RADOSLAVA. Ro|ena je 1956. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. @ivi i radi u Ra|evom selu kod Vaqeva. LUKI] MARJANOVI] DRAGIWA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radila u RO "Boston" u Ubu. Nezaposlena je. @ivi u Ubu. LELI]ANIN STILIN JELENA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Pambukovici. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu i stekla zvawe diplomirani pravnik. Radi kao samostalni stru~ni saradnik za upravno-pravne poslove u SO Grocka. @ivi u Grockoj i Vin~i. LU^I] ACO. Ro|en je 1955. godine u Danilovgradu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Radio je kao referent u Ministarstvu odbrane Republike Srbije odeqewe Ub do 2000. godine. @ivi u Ubu. MATI] GA]INOVI] GORDANA. Ro|ena je 1956. godine u Sovqaku op{tina Ub. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je Vi{u pedago{ku {kolu u Beogradu i stekla zvawe nastavnik matematike. Radila je kao kwigovo|a u RZZS "PIK Ub" do 1986.godine. Sada radi kao nastavnik matematike u Osnovnoj {koli "Milan Muwas" u Ubu. @ivi u Ubu. MILOVANOVI] IVANOVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1956. godine u Stublenici. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Vi{u ekonomsku {kolu je zavr{ila u Beogradu i stekla zvawe ekonimista. Radi kao ekonomista u ZZ "Sloga" u Ubu. @ivi u Stublenici i Ubu. MILUTINOVI] PERI] ZORICA. Ro|ena je, 1955. godine u Kaleni}u, Op{tina Ub. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Radqevu. Zavr{ila je Vi{u pedago{ku {kolu u Beogradu i stekla zvawe nastavnik biologije. Radi kao nastavnik biologije u Osnovnoj {koli u Radqevu. @ivi u Radqevu. NEGI] MILORAD. Ro|en je 1956. godine u Radu{i, op{tina Ub. Osnovnu {kolu je zavr{io u Pambukovici. Zavr{io je Vojnu akademiju kopnene vojske i stekao zvawe oficir. Radio je kao oficir JNA i Vojske Srbije i Crne Gore. Sada je penzioner i `ivi u U`i~koj Po`ezi. PANI] \OR\EVI] DRAGANA. Ro|ena je 1956. godine u Vrelu, gde je zavr{ila i osnovnu {kolu. Zavr{ila je Vi{u ekonomsku {kolu i stekla zvawe ekonomista. Radila je kao {ef ra~unovodstva u RO "Ubqanka" i u SDK u Ubu. Sada radi u banci "Inteza" Ub. @ivi u Ubu.

Gimnazija u Ubu

124

PAUNOVI] MANDI] VERA. Ro|ena je 1956. godine u Koceqevi, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je Medicinski fakultet u Beogradu i stekla zvawe doktor medicine. Zavr{ila je specijalisti~ke studije iz ginegologije i aku{erstva i stekla zvawe specijalista ginekolog-aku{er. Radi kao specijalista u Zdravstvenom centru u [apcu. Bavi se privatnom praksom iz oblasti ginekologije i aku{erstva. @ivi u [apcu. POPOVI] KREMENAC NADA. Ro|ena je 1956. godine u Bogati}u. Zavr{ila je Vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Radi kao bilansista pogonskog kwigovodstva u Direkciji elektroprivrede u Lazarevcu. @ivi u Lazarevcu. PRODANOVI] TOMI] SNE@ANA. Ro|ena je 1956. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radila je u JAT-u kao slu`benik. Sada se bavi trgovinom. Poseduje privatni butik. @ivi u Beogradu. RADIVOJEVI] DRAGOQUB. Ro|en je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je Vi{u ekonomsku {kolu u Splitu i stekao zvawe ekonimista. Radio je kao referent plana i analize u PIK-u Ub. Sada radi kao kontrolor u Ugostiteqskom preduze}u "[umadija" u Ubu. @ivi u Ubu. RAKI] [ABOTI] SAVKA. Ro|ena je u Ubu 1956. godine, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je Medicinski fakultet u Beogradu i stekla zvawe doktor medicine. Zavr{ila je specijalisti~ke studije iz oblasti pedijatrije i stekla zvawe specijalista pedijatar. Sada radi u Op{toj bolnici u Beranu, gde i `ivi. STANOJEVI] RADMILA. Ro|ena je 1956. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radi u ATP "Strela " u Ubu. @ivi u Ubu. TANASI] SELENA. Ro|ena je 1957. godine, u Novacima op{tina Ub, gde je zavr{ila i osnovnu {kolu. @ivi i radi u Beogradu. TODOROVI] STANA. Ro|ena je 1956. godine u Murga{u, op{tina Ub. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je Elektrotehni~ki fakultet Univerziteta u Beogradu i stekla zvawe diplomirani in`ewer elektrotehnike. Radila je u "Azotari" Pan~evo. Sada je nadzorni in`ewer povr{inskog kopa "Baro{evac-Lazarevac". @ivi u Lazarevcu.

Gimnazija u Ubu

125

^ETVRTA GENERACIJA (1972 1976)

ODEQEWE IV-a: dru{tveno-jezi~ki smer Razredni stare{ina: Slavka Beri}, profesor

BIONDI] IVAN. Ro|en je 1956. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je Vi{u upravnu {kolu u Vaqevu i stekao zvawe pravnik. Radi kao republi~ki tr`i{ni inspektor u Ministarstvu trgovine i usluga Srbije - Odeqewe Vaqevo. @ivi u Ubu. VELIMIROVI] ZORAN. Ro|en je 1956. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radio je kao referent za{tite na radu u TP "Tamnava" Ub. Sada radi kao referent i poslovo|a u AD "Tamnava" Ub. @ivi u Ubu. VELIMIROVI] MILOSAVQEVI] MILENA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je Prirodno-matemati~ki fakultet, odsek za turizam i stekla zvawe diplomirani turizmolog. Radi u preduze}u "Nolit" u Beogradu. @ivi u Beogradu. VU^UROVI] SLOBODAN. Ro|en je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ekonomista. Radio je u Fabrici obu}e "Boston". Nezaposlen je i `ivi u Ubu.

Gimnazija u Ubu

126

\OKI] DRAGAN. Ro|en je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radio je kao referent u PIK-u Ub. Sada je sekretar Fudbalskog kluba "Jedinstvo". @ivi u Ubu. \URI] MIRKOVI] MIRJANA. Ro|ena je 1957. godine u Vaqevu.Osnovnu {kolu je zavr{ila u Brankovini. Zavr{ila je Vi{u upravnu {kolu u Vaqevu i stekla zvawe pravnik. Radi od 1980. god. u SO Vaqevo kao vi{i saradnik za predstavke. @ivi u Vaqevu. \URA[INOVI] MILAN. Ro|en je 1956. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radio je u fabrici obu}e "Boston" u Ubu. Nezaposlen je i `ivi u Ubu. IVANKOVI] MLADENKA. Ro|ena je u Beogradu 1958. godine, gde je zavr{ila Osnovnu {kolu. Zavr{ila je Filozofski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani istori~ar. Zavr{ila je magistarske studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i odbranila magistarski rad sa temom "Jugoslovenski antifa{isti u [vajcarskoj 1941-1945. godine." Odbranila doktorsku disertaciju iz istorije sa temom "Jevreji u Jugoslaviji 1941-1952. godine" i stekla nau~no zvawe doktor istorijskih nauka. Radila je kao profesor istorije u Jugoslovenskoj {koli u Tripoliju, u Libiji, 1983-1984. godine. Sada radi kao nau~ni saradnik u Institutu za noviju istoriju u Beogradu. Bavi se nau~nim radom. Objavila je vi{e kwiga od kojih je najzna~ajnija "Jugoslovenski antifa{isti~ki pokret u [vajcarskoj 19411945. godine" i vi{e od 20 studija iz oblasti istorije. @ivi u Beogradu. JOKSIMOVI] JASMINA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. @ivi i radi u Parizu. KRSTI] DRAGAN. Ro|en je u Novacima 1957. godine, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Diplomirao je na fakultetu politi~kih nauka u Beogradu i stekao zvawe diplomirani politikolog. Radi kao stru~ni saradnik u Ministarstvu odbrane - Odeqewe u Ubu. @ivi u Ubu. LAZI] \UKI] RADOSLAVA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radila je kao referant protokola, a sada radi kao vi{i referent za op{te poslove i gra|anska stawa u Op{tinskoj upravi SO Ub. @ivi u Ubu. LUKOVI] PAVLOVI] ZORA. Ro|ena je 1957. godine u Ivawici. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radila je u Hotelu "Central" u Zemunu. Sada `ivi i radi u Sjenici. MILUTINOVI] ACA. Ro|en je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je prvi stepen FON u Beogradu i stekao zvawe in`ewer organizacije rada. Radi u TE "Kolubara B" u Kaleni}u kao referent za kadrovske poslove. @ivi u Ubu. MARKOVI] QUBINKOVI] GORDANA. Ro|ena je 1957. godine u Sovqaku. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radila je u preduze}u "Obu}a" Beograd. Nezaposlena je. @ivi u Batajnici. MITROVI] SVETLANA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu i stekla zvawe ekonomista. @ivi i radi u Lazarevcu.

Gimnazija u Ubu

127

NEDI] TEODOSI] ZLATA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je filolo{ki fakultet u Beogradu i stekla zvawe profesor francuskog jezika i kwi`evnosti. Radila je u osnovnim {kolama u Radqevu i Bawanima. Sada radi kao profesor u Gimnaziji "Branislav Petronijevi}" u Ubu. @ivi u Ubu i Beogradu. NOVOSEQA^KI JOVANOVI] QIQANA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radila je u GP "3. oktobar" u Ubu. Sada radi u PP "DOK" u Obrenovcu. @ivi u Ubu. PETRI] DAKI] GORDANA. Ro|ena je 1956. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radi kao kontista u Opservatoriji u Beogradu. @ivi u Beogradu. PETROVI] GRUJI] SNE@ANA. Ro|ena je 1957. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radi kao prodavac u Lutriji Srbije u Ubu. @ivi u Ubu. PETRONI] MIODRAG. Ro|en je 1956. godine u Novacima, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radio je kao magacioner u ZZ "Navaci" 1986-2006. godine. Bio je predsednik skup{tine zadrugara i vr{ilac du`nosti direktora zadruge. Nezaposlen je i `ivi u Novacima. RADOJI^I] ROGI] MILENA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je pedago{ku akademiju u Beogradu i stekla zvawe vaspita~. Radi u pred{kolskoj ustanovi "Ub" kao vaspita~. @ivi u Ubu. SRETENOVI] DRAGI[A. Ro|en je 1957. godine u Ubu. Radio je kao instruktor u privatnom preduze}u "Sigma" u Ubu. Preminuo 2002. godine. STANI] ^OLI] JASNA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Pravni fakultet je zavr{ila u Beogradu i stekla zvawe diplomirani pravnik. Radila je kao advokat u Ubu. Sada radi kao zamenik javnog tu`ioca u Op{tinskom tu`ila{tvu u Ubu. @ivi u Ubu. TEOFILOVI] TOMISLAV. Ro|en je 1957. godine u Malim Crqenima, op{tina Lazarevac. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Radi kao upravnik po{te u Radqevu i Brgulama. @ivi u Ubu.

Gimnazija u Ubu

128

ODEQEWE IV-b: prirodno-matemati~ki smer Razredni stare{ina: Branislava Stanojevi}, profesor

BALINOVAC JOVAN. Ro|en je 1958. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Pambukovici. Zavr{io je Medicinski fakultet u Beogradu i stekao zvawe doktor medicine. Zavr{io je specijalisti~ke studije iz oblasti interne medicine i stekao zvawe specijalista interne medicine. Zavr{io je subspecijalizaciju iz oblasti kardiologije i stekao zvawe specijalista kardiolog. Objavio je oko 15 stru~nih radova iz oblasti medicinskih nauka. Radi u Zdravstvenom centru u Vaqevu. @ivi u Vaqevu. BALINOVAC SMOLOVI] MILENA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Pambukovici. Zavr{ila je Vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Bavi se trgovinom. Poseduje privatnu radwu. @ivi u Mojkovcu. BREKOVI] NADA. Ro|ena je 1957. godine u Vrelu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radila je kao slu`benik u DPPI "Tamnavac" u Ubu. Sada radi u Osnovnoj {koli "Rajko Mihajlovi}" u Bawanima kao slu`benik. @ivi u Bawanima. GAVRILOVI] DR@AJI] DIVNA. Ro|ena je 1957. godine u Radu{i, op{tina Ub. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Pambukovici. Zavr{ila je Fakultet za ONO i stekla zvawe profesor. Radila je u Elektrotehni~koj {koli "Nikola Tesla" u Beogradu. Sada radi u @elezni~kom {kolskom centru u Beogradu. @ivi u Beogradu.

Gimnazija u Ubu

129

\URA[INOVI] NADE@DA. Ro|ena je 1957. godine u Obrenovcu.Osnovnu {kolu je zavr{ila u Qubini}u, op{tina Obrenovac. Zavr{ila je poqoprivredni fakultet u Zemunu i stekla zvawe diplomirani agroekonomista. Radi u Francuskom predstavni{tvu u Beogradu. @ivi u Beogradu. JEREMI] ANDRI] JOVANKA. Ro|ena je 1955. godine u Obrenovcu. Zavr{ila je Vi{u {kolu za socijalne radnike u Beogradu i stekla zvawe vi{i socijalni radnik. Radi u po{ti u Lazarevacu. @ivi u Lazarevcu. JOVANOVI] FILIPOVI] JELENA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu.Osnovnu {kolu je zavr{ila u Radqevu. Bavi se privatnom delatno{}u. Poseduje privatnu prodavnicu. @ivi u Strmovu kod Lajkovca. KISEL^I] MILORAD. Ro|en je 1957. godine u [apcu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Vrelu. Pedago{ku akademiju je zavr{io u Beogradu i stekao zvawe nastavnik biologije. Radio u Osnovnoj {koli u Tularima. Sada radi kao {ef sirovinske slu`be u "Dehranu" u Ubu. @ivi u Ubu. LAZAREVI] @IVORAD. Ro|en je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je Gra|evinski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani gra|evinski in`ewer konstruktivnog smera. Radio je kao projektant u GP "3. oktobar" u Ubu, u SZP "Zavariva~" Vrawe, u RO "Ubprojekt", KJP "\unis" i ZZ "Sloga". Sada radi kao in`ewer nadzora u Direkciji za ure|ewe i izgradwu Ubu. @ivi u Ubu. MARKOVI] JOVANOVI] GORDANA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Vrelu. Diplomirala je na Rudarsko-geolo{kom fakultu u Beogradu i stekla zvawe diplomirani rudarski in`ewer. Magistrirala je iz oblasti paleontoligije. Radila je u preduze}u "Geoub". Sada je direktor Prirodwa~kog muzeja u Beogradu. @ivi u Beogradu. MARKOVI] ZORAN. Ro|en je 1957. godine u Gorwim Ko{qama, op{tina Qubovija. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Radio je u DPPI "Tamnavac". Sada radi u preduze}u "Slap-Tamnavac". @ivi u Ubu. MATI] MIROSLAV. Ro|en je 1958. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Diplomirao je na Prirodno-matemati~kom fakultetu u Beogradu i stekao zvawe diplomirani matemati~ar. Radio je u osnovnoj a sada u sredwoj {koli u Obrenovcu. @ivi u Obrenovcu. NOVAKOVI] @IVKO. Ro|en e 1957. godine u Trli}u. Osnovnu {kolu je zavr{io u Pambukovici. Radi kao magacioner u RO "Zimpa" u Ubu. @ivi u Trli}u. POPOVI] STANOJLOVI] JELA. Ro|ena je 1957. godine u Obrenovcu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Vrelu. Zavr{ila je Vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Radi kao {ef ra~unovodstva u FGM "Trudbenik" u Ubu. @ivi u Pambukovici i Ubu. RADOVANOVI] RADOVAN. Ro|en je 1957. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Vrelu. Zavr{io je vi{u ekonomsku {kolu i stekao zvawe ekonomista, a potom je zavr{io Ekonomski fakultet i stekao zvawe diplomirani ekonomista. Radio je kao komercijalni

Gimnazija u Ubu

130

i generalni direktor konfekcije "Ubqanka" u Ubu. Sada se bavi privatnom delatno{}u iz oblasti prehrane. @ivi u Ubu. RANISAVQEVI] QUBI[A. Ro|en je 1957. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Dokmiru. Pravni fakultet je zavr{io u Beogradu i stekao zvawe diplomirani pravnik. Radio je kao sekretar u Konfekciji "Ubqanka" u Ubu , a potom kao pomo}nik direktora za op{te i pravne poslove preduze}a "Opeka" u Ubu, i sekretar u RJ KMG "Trudbenik" u Beogradu. Sada radi kao advokat u Ubu. @ivu u ^u~ugama. SANDI] RADOVAN. Ro|en je 1958. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Vrelu. Zavr{io je Ekonomski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ekonomista. Radio je u "Beobanci" u Ubu. Nezaposlen je i `ivi u Takovu. SARI] DRAGAN. Ro|en je 1958. godine u Tularima, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ekonomista. Radio je u SO Ub kao na~elnik, a sada je direktor Uprave prihoda u Ubu. @ivi u Ubu. STEVANI] OGWENOVI] MILIJANA. Ro|ena je 1957. godine u Er~egama, op{tina Ivawica. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Bawanima. Zavr{ila je Fakultet ONO i stekla zvawe profesor. Radila je u Tehni~koj {koli u Rakovici kao profesor, a zatim kao zamenik direktora. @ivi u Beogradu. TANASI] PRODANOVI] VERICA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je Vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonimista. Radila je kao {ef ra~unovodstva i {ef finansijske opretive u PIK-u Ub . Sada radi kao savetnik za poslove sa stanovni{tvom u banci "Inteza". @ivi u Ubu. TE[I] KOVA^EVI] MARIJA. Ro|ena je 1957. godine u Brgulama, op{tina Ub. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Radqevu. Zavr{ila je Fakultet op{tenarodne odbrane u Beogradu i stekla zvawe profesor. Radila je u op{tini Stari Grad kao stru~ni saradnik za op{tenarodnu odbranu. Sada radi u istoj op{tini u komunalnoj inspekcijskoj slu`bi. @ivi u Beogradu.

Gimnazija u Ubu

131

ODEQEWE IV-c: prirodno-matemati~ki smer Razredni stare{ina: Branislav Sre}kovi}, profesor

ALIMPIJEVI] RADMILA. Ro|ena je 1957. godine u Stublenici. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je Vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Radi kao slu`benik u Republi~kom fondu penzijsko-invalidskog osigurawa Republike Srbije. @ivi uBeogradu. BO@I] RADOVAN. Ro|en je 1957. godine u Orovici. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Zavr{io je vi{u tehnolo{ku {kolu u Aran|elovcu i stekao zvawe in`ewer tehnologije. Radio je kao poslovo|a u IGM "Trudbenik" u Ubu. Sada se bavi privatnom delatno{}u iz oblasti gra|evinarstva. Poseduje privatnu firmu u Be~u. @ivi u Be~u. IVANOVI] PANTELI] SLOBODANKA. Ro|ena je 1957. u Stublenici. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je vi{u {kolu za socijalni rad u Beogradu i stekla zvawe vi{i socijalni radnik. Radila je u Suvoj Reci kod Ivawice kao nastavnik razredne nastave. Sada ne radi. @ivi u Jabu~ju. ILI] BRANKO. Ro|en je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Diplomirao je na Gra|evinskom fakultetu u Beogradu i stekao zvawe diplomirani gra|evinski in`ewer. Radio je kao projektant u preduze}u "Planub". Sada je vlasnik PP "Ubprojkt" . @ivi u Ubu.

Gimnazija u Ubu

132

JAKOVQEVI] MAKSI] GORDANA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Bajevcu. Zavr{ila je Ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekonomista. Radila je kao finansijski rukovodilac u Vaqevskoj bolnici. Sada je na~elnik slu`be plana i statistike u Zdravstvenom centru u Vaqevu. @ivi u Vaqevu. KUSUROVI] STEVAN. Ro|en je 1957. godine u Bawanima, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Prirodno-matemati~ki fakultet je zavr{io u Beogradu i stekao zvawe diplomirani matemati~ar. @ivi i radi kao programer u Beogradu. MAROVI] BOGDANOVI] MILICA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u poslovnu {kolu u Beogrdau i stekla zavwe ekonomista. Radi u KBC "Zvezdara" u Beogradu. @ivi u Beogradu. MILI]EVI] STANOJEVI] MILESA. Ro|ena je 1958. godine u Vaqevu.Radila je kao kwigovo|a a potom kao {ef ra~unovodstva DPI "Tamnavac" u Ubu. Sada radi kao finansijski direktor ZZ "Trli}". @ivi u Ubu. MITROVI] PETROVI] MILESA. Ro|ena je 1956. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radila je u TE "Kolubara B" u Kaleni}u. Sada radi u preduze}u "Protent" u Obrenovac. @ivi u Malim Crqenima. MLADENOVI] MILO[EVI] MILICA. Ro|ena je 1957. godine u Bawanima, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radila je kao blagajnik u preduze}u "Ma~vapromet" u [apcu. Sada radi keo referent osigurawa u Ubu. Poseduje privatnu firmu "Autocentar Milo{evi}". @ivi u Ubu. NEDEQKOVI] MILAN. Ro|en je 1957. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Medicinski fakultet je zavr{io 1982. godine u Beogradu i stekao zvawe doktor medicine. Zavr{io je specijalisti~ke studije iz interne medicine 1991. godine i stekao zvawe specijalista interne medicine. Magistarski rad pod nazivom "QT interval u akutnom infarktu miokarda" odbranio je 1989. godine i stekao zvawe magistra medicinskih nauka. Doktorsku tezu pod nazivom "Ergonovinski test u predikciji koronarnog arterijskog spazma" odbranio je 1999. godine i stekao zvawe doktor medicinskih nauka - kardiologije. Bio je asistent, a od 2006. godine profesor interne medicine (kardiologije) na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Objavio je preko 550 stru~nih i nau~nih publikacija. ^lan je nekoliko desetina stru~nih i nau~nih evropskih i svetskih udru`ewa. Redovan je u~esnik i realizator nau~nih simpozijuma i stru~nih skupova iz oblasti kardiologije. Bio je predsednik udru`ewa kardiologa Srbije. Intenzivno se bavi nau~nim radom iz oblasti Interventne kardiologije. Profesor Milan A. Nedeqkovi},MD. PhD,FESC,FACC, radi u Institutu za kardiovaskularne bolesti Klini~kog centra Srbije. @ivi u Beogradu. NIKOLI] TONI] DRAGICA. Ro|ena je 1957. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je Poqoprivredni fakultet u Beogradu i stekla zvawe

Gimnazija u Ubu

133

diplomirani in`ewer poqoprivrede, odsek prehrambena tehnologija. Zavr{ila specijalisti~ke studije iz oblasti tehnologije konzervisawa na Poqoprivrednom fakultetu u Beogradu i stekla zvawe specijalista industrijske gotove hrane. Radi kao tehnolog u ADPI "Tamnavac" u Ubu. @ivi u Ubu. PERI[I] DRAGANA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Bavi se privatnom delatno{}u iz oblasti trgovine. Poseduje sopstvenu firmu. @ivi u Kragujevcu. PETROVI] TODOROVI] DU[ANKA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu, gde je zav{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je Vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Radi u op{tini Ub. @ivi u Ubu. POPOVI] @IVORAD. Ro|en je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je Vi{u tehnolo{ku {kolu u Aran|elovcu, a potom Tehnolo{ki fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani in`ewer tehnologije. Radio je kao upravnik pogona u fabrici "Prva iskra" u Bari~u. Sada je rukovodilac proizvodwe u FGM "Trudbenik" u Ubu. @ivi u Obrenovcu i Ubu. RATKOVI] BIR^ANIN NADA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Bawanima. Zavr{ila je Vi{u turisti~ku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista za turizam. Radila je kao samostalni referent u "Beobanci" do 2001. godine. Sada radi kao vi{i stru~ni saradnik u "Univerzal banci" d.d. Beograd, ekspozitura Obrenovac. @ivi u Obrenovcu. SARI] NEDE@DA. Ro|ena je 1957. godine u [apcu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Tularima. Zavr{ila je ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekonomista. Radila je kao na~elnik za privredu i finansije u SO Ub od 1980. do 2003. godine. Sada je {ef ekspoziture "Komercijalne banke" u Ubu. @ivi u Ubu. SIMI] VLADIMIR. Ro|en je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je ekonomski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ekonomista. Radi u DPPI "Tamnavac" u Ubu. Bavi se privatnom delatno{}u. Poseduje privatnu agenciju. @ivi u Ubu. SIMI] TRIFUNOVI] RADOSLAVA. Ro|ena je 1957. godine u Jabu~ju. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Jabu~ju. Od 1976. godine radi u gradskoj upravi Grada Beograda kao referent za de~ije dodatke. @ivi u Zucama kod Beograda. TE[I] JORDANOVI] SLAVKA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Novacima. Zavr{ila je Vi{u pedago{ku {kolu u Beogradu i stekla zvawe nastavnik fizike i hemije. Radila je kao nastavnik fizike na Novom Beogradu do 2003. godine. Sada radi kao nastavnik fizike u Sur~inu. @ivi u Sur~inu. ]IRAKOVI] RADOJI^I] JOVANKA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radila je kao obra~unski radnik preduze}a "Duvan" u Ubu. Sada je administrativni radnik STR "Kruna" u Ubu. @ivi u Ubu.

Gimnazija u Ubu

134

PETA GENERACIJA (1973 1977)

ODEQEWE IV-a: dru{tveno-jezi~ki smer Razredni stare{ina: Petar Lali}, profesor

BA\EVI] LU^I] DU[ICA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Pambukovici. Radi kao vi{i referent za provo|ewe promena u Republi~kom geodetskom zavodu - slu`ba za katastar u Ubu. @ivi u Ubu. DIMITROV DAMJANOVI] ANA. Ro|ena je 1958. godine u Kru{evcu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Vrelu. Radi kao prevodilac sa francuskog jezika. Bavi se privatnom delatno{}u iz oblasti prevodila{tva. @ivi u Beogradu. DRAGI]EVI] LAZAREVI] MILINA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u turisti~ku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Zavr{ila FOSM u Beogradu i stekla zvawe diplomirani in`ewer za marketing. Radi u "Telekomu'' Srbija kao stru~ni saradnik za ekonomske poslove. @ivi u Beogradu.

Gimnazija u Ubu

135

DRAGUTINOVI] MILICA. Ro|ena je 1959. godine u Gvozdu, op{tina Bajina Ba{ta. @ivi u Beogradu. JAXI] ZORA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. @ivi u Beogradu. JOVANOVI] VELISAV. Ro|en je 1958. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Beogradu. Radio je u ASP "Strela". Sada radi kao slu`benik u Op{tinskom sudu u Ubu. @ivi u [arbanama. JOVI] SPASOJE. Ro|en je 1959. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Dokmiru. Ekonomski fakalutet je zavr{io u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ekonomista. Radi kao komercijalsta u preduze}u "Zimpa" u Ubu. Bavi se privatnom delatno{}u iz oblasti crne metalurgije. Poseduje privatnu Firmu. @ivi u Ubu. LAZI] SIMI] SMIQANA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radi kao obra~unski radnik u Osnovnoj {koli "Milan Muwas" u Ubu. @ivi u Ubu. MARKOVI] PETKOVI] QIQANA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Vrelu. Bavi se privatnom delatno{}u. Poseduje privatnu firmu u [vajcarskoj. @ivi u [vajcarskoj. MIJAILOVI] JOVI] STANA. Ro|ena je 1957. godine u Trli}u. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. @ivi i radi u ^u~ugama. PETRONI] TRIVI] KATICA. Ro|ena je 1958. godine u Be~eju. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Radqevu. Zavr{ila je filozofski fakultet u Beogradu, odsek psihologija i stekla zvawe diplomirani psiholog. @ivi i radi u Beogradu. MILOSAVQEVI] DRAGAN. Ro|en je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekao zvawe ekonomsta. Radio je u TRO "Tamnava" u Ubu. Bavi se privatnom delatno{}u i poseduje svoju trgovinsku radwu. @ivi u Ubu. PO[ARAC GLI[I] NADA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Pambukovici. Zavr{ila je Vi{u {kolu u Vaqevu i stekla zvawe pravnik. Radi kao referent upravnih poslova u Policijskoj stanici u Ubu. @ivi u Pambukovici. RANKOVI] @UNI] SNE@ANA. Ro|ena je 1956. godine u Beogradu. Zavr{ila je fakultet politi~kih nauka i stekla zvawe diplomirani politikolog. Radila je kao referent, a sada radi kao rukovodilac Centra za socijalni rad u Lajkovcu. @ivi u Lajkovcu. RISTIVOJEVI] MILORAD. Ro|en je 1959. godine u Sovqaku. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Zavr{io je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekao zvawe ekonomista. Radio je u TRO "Tamnava" u Ubu kao ekonomista. Sada radi u PP "Daleks" u Ubu. @ivi u Ubu. SIMI] MATI] MILADINKA. Ro|ena je 1958. godine u Gorwem Crniqevu, op{tina Ose~ina. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ose~ini. Radi u TE "Kolubara B" u Kaleni}u. @ivi u Ubu. STAMENI] VI]ENTI] NADA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Vrelu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekono-

Gimnazija u Ubu

136

mista. Radila je kao kontrolor u preduze}u "B. Babi}". Sada se bavi privatnom delatno{}u iz oblasti monta`e liftova, pokretnih traka i stepeni{ta. Poseduje privatnu firmu. @ivi u Beogradu. TRIFUNOVI] MATI] DANKA. Ro|ena je 1958. godine u Novacima, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radi u Institutu za primewenu fiziku "Intel" kao referent ishrane. @ivi u Beogradu. ^OLI] JELENI] VERA. Ro|ena je 1959. godine u Zemunu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je fakultet politi~kih nauka u Beogradu i stekla zvawe diplomirani politikolog. Radi u Ustanovi kulture kao rukovodilac Doma kulture. @ivi u Ubu. ^OLI] DRAGAN. Ro|en je 1958. godine u Zemunu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Radqevu. Zavr{io je poqoprivredni fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani in`ewer agronomije. Radio je kao komercijalsta u DP "Sveta Popovi}" Ub. Sada ne radi. @ivi u Ubu.

Gimnazija u Ubu

137

ODEQEWE IV-b: dru{tveno-jezi~ki smer Razredni stare{ina: Mileva Atanaskovi}, profesor

A[KOVI] GRADIMIR. Ro|en je 1958. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Radi kao slu`benik u TP "Tamnava" Ub. @ivi u Ubu. JOVI^I] VESNA. Ro|ena je 1959. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je Pravni fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani pravnik. Radila je u RO "Zimpa" u Ubu kao sekretar preduze}a. Sada radi kao sekretar Op{tinskog suda u Ubu. @ivi u Ubu. KOVA^EVI] RADOVANOVI] DANICA. Ro|ena je 1959. godine u Dokmiru. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu i stekla zvawe diplomirani pravnik. Radi kao pravnik u SO Lazarevac. @ivi u Lazarevcu. LAZI] IVANOVI] VIDOSAVA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je Vi{u {kolu za socijalne radnike i stekla zvawe vi{i socijalni radnik. Sve vreme radi kao socijalni radnik u Centru za socijalni rad u Ubu. @ivi u Takovu. LUKI] MILUTIN. Ro|en je 1958. godine u Paquvima. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Radio je kao komandir obezbe|ewa u RO "Kolubara" Baro{evac do 2007. Sada je rukovodilac stanice u "Kolubari", u Baro{evcu. @ivi u Ubu.

Gimnazija u Ubu

138

LUKOVI] VESNA. Ro|ena je u Vaqevu 1958. godine. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radi kao administrativni radnik u Osnovnoj {koli "Milan Muwas" Ub. @ivi u Ubu. MARI] MILO[EVI] SLAVKA. Ro|ena je 1958. god. u Trli}u. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Novacima. Zavr{ila je Fakultet politi~kih nauka u Beogradu i stekla zvawe diplomirani socijalni radnik - politikolog. Radi u Centru za socijalni rad u Ubu. @ivi u Ubu. MILINKOVI] ANDRI] DARINKA. Ro|ena je 1958. godine u Gorwoj Bukovici, op{tina Vaqevo. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Vaqevskoj Kamenici. Zavr{ila je vi{u poqoprivrednu {kolu u ^a~ku i stekla zvawe in`ewer poqoprivrede. Radila je kao referent u ZZ "Gorwa Bukovica". Sada je nezaposlena. @ivi u Vaqevu. MILINOVI] IVKOVI] MILADINA. Ro|ena je u Jabu~ju 1958. godine, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radila je u "Kolubari-metal" u Lazarevcu. U penziji je i `ivi u Lajkovcu. MILUTINOVI] QIQANA. Ro|ena je u Ubu 1958. godine, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je ekonomski fakultet u Beogradu i radila u RO "Opeka" u Ubu. Preminula 2003. godine. MLADENOVI] IVAN. Ro|en je 1958. god. u Ubu .Zavr{io je osnovnu {kolu u Bawanima. @ivi i radi u Austriji. MOLEROVI] @IVOTA. Ro|en je 1958. godine u Stepawu op{tina Lajkovac. Osnovnu je {kolu zavr{io u Bajevcu. Zavr{io je pravni fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani pravnik. Radi u SO Lajkovac. Bio je predsednik Izvr{nog saveta SO Lajkovac. @ivi u Lajkovcu. NINKOVI] ARSENI] SLAVOJKA. Ro|ena je 1958. godine u Bobovi, op{tina Vaqevo. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je pravni fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani pravnik. Radi kao sudija za prek{aje u Ubu. @ivi u Velikom Poqu kod Obrenovca. PANTELI] \UNISIJEVI] VESNA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekonomista. Radi kao finansijski rukovodilac u PGP "Dok" u Obrenovcu. @ivi u Ubu. PETRONIJEVI] BIR^ANIN MILENA. Ro|ena je u Radqevu 1958. godine. Osnovnu {kolu je zvar{ila u Ubu. Zavr{ila je vi{u upravnu {kolu u Vaqevu i stekla zvawe pravnik. Radi u Op{tinskoj upravi SO Ub. Aktivno se bavila rukometom. @ivi u Vaqevu. POPOVI] MILE. Ro|en je 1958. godine, u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Bajevcu, op{tina Lajkovac. Radio je u Kartona`i "Inka" u Lajkovcu, a zatim u preduze}u "Bosis" u Vaqevu. Sada je privatnik iz oblasti proizvodwe grafi~kih ma{ina. Vlasnik je privatnog preduze}a za popravku i odr`avawe ma{ina za grafi~ku industriju. @ivi u Stepawu. TOKOVI] DIMITROVI] PETRA. Ro|ena je u Dobrunu, op{tina Masali. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radila je u "Beobanci" Ub. Sada radi u "Rajfajzen banci" u Beogradu. @ivi u Beogradu. URO[EVI] JUSOVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radila je u "Mostogradwi" u Beogradu. Sada ne radi. @ivi u Beogradu.

Gimnazija u Ubu

139

ODEQEWE IV-c: prirodno-matemati~ki smer Razredni stare{ina: Andrija Milovanovi}, profesor

ANTONI] KUJUNXI] JASMINA. Ro|ena je 1958. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je FON u Beogradu i stekla zvawe diplomirani in`ewer organizacije rada. Radila u "Termoelektru" u Beogradu i u Ubu. Specijalizirala menaxment o qudskim resursima. Radi kao stru~ni konsultant preduze}a "Parking servis" u Beogradu. @ivi u Beogradu. APOSTOLOVI] SLOBODAN. Ro|en je 1958. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Poseduje privatnu radwu u Beogradu, gde i `ivi. ARSENOVI] MITROVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1958. godine u Negotinu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je gra|evinski fakultet, odsek geodezija u Beogradu i stekla zvawe diplomirani in`ewer geodezije. Radila je kao izvr{ilac i rukovodilac grupe Geodetske uprave - katastra u Ubu. Sada radi kao rukovodilac grupe u Centru za katastar nepokretnosti u [apcu. @ivi u Vaqevu.

Gimnazija u Ubu

140

A[KOVI] REQI] QIQANA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Bawanima. Zavr{ila je ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zavwe diplomirani ekonomista. Bavi se privatnom delatno{}u. Poseduje svoje trgovinsko preduze}e. @ivi u Beogradu. A[KOVI] MILO[. Ro|en je 1957. godine u ^u~ugama. Osnovnu {kolu je zavr{io u Pambukovici. Radio je kao referent u DP "Tamnavac" u Ubu. Sada radi u "Slap-Tamnavac" u Ubu. BELI] RAKI] VESNA. Ro|ena je1958. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radi kao savetnik Predsednika op{tine Zvezdara. @ivi u Beogradu. VELIMANI] QUBIVOJE. Ro|en je 1958. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Stublinama. Zavr{io je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekao zvawe ekonomistakomercijalista. Radio je kao referent za plan i analizu u RO "Ubqanka" u Ubu. Sada je porski kontrolor u Poreskoj upravi u Ubu. @ivi u Ubu. VUKOTI] MIODRAG. Ro|en je 1959. godine u Ubu. Zavr{io je vi{u pedago{ku {kolu u Beogradu i stekao zvawe nastavnik matematike. Radio je kao samostalni referent u "Generaleksportu" u Beogradu. Sada radi kao koordinator u preduze}u "Lasta" u Vaqevu. @ivi u Trli}u. \URA[INOVI] VLADAN. Ro|en je 1959. godine u Obrenovcu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Qubini}u. Zavr{io je Filozofski fakultet u Beogradu i Prirodno matemati~ki fakultet u Beogradu odsek za turizam i stekao zvawe diplomirani turizmolog. @ivi u Jo{evi. ILI] \UR\EVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je poqoprivredni fakultet u Zemunu i stekla zvawe diplomirani poqoprivredni in`ewer agroekonimije. Radi u DP "PIK" u Ubu. @ivi u Ubu. JOVANOVI] CEROVI] DRAGANA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je Vi{u ekonomsku {kolu. Radila kao ekonomista u preduze}u "Kopovi" Ub. Preminula 1996. godine. KOSTI] SLAVI[A. Ro|en je 1959. godine u Krupwu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Radio je u RO "Ubqanka" u Ubu. Sada radi u Pred{kolskoj ustanovi u Ubu. @ivi u Ubu. MLADENOVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Tularima. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Radila je u ZZ "Tulari". Sada je nezaposlena. @ivi u Tularima. OLBINA SREDOJEVI] BO@ANA. Ro|ena je 1958. godine u Sovqaku. Osnovnu {kolu je zvar{ila u Ubu. @ivi i radi u [vajcarskoj. PETKOVI] SARI] GORDANA. Ro|ena je 1959. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je rudarsko-geolo{ki fakultet i stekla zvawe diplomirani in`ewer geologije. Radila je kao samostalni geolog u preduze}u "Geoub". Sada radi kao geolog u preduze}u "Kopovi" u Ubu. @ivi u Ubu.

Gimnazija u Ubu

141

PETRONI] ZORICA. Ro|ena je 1957. godine u Novacima, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u pedago{ku {kolu u Beogradu i stekla zvawe nastavnik matematike. @ivi i radi u Koceqevi. RAKI] ARSENIJEVI] DRAGICA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radi u RO "Termoelektro" u Ubu. @ivi u Dokmiru. RAKI] STEVANOVI] QIQANA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radi u RO "Tamnavac" u Ubu. @ivi u Ubu. TEJI] MINI] STANOJKA. Ro|ena je u Zaro`ju, op{tina Bajina Ba{ta. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je FON u Beogradu i stekla zvawe diplomirani in`ewer organizacije rada. Radila je u preduze}u "Kru{ik" Vaqevo. Sada ne radi. @ivi u Vaqevu.

Gimnazija u Ubu

142

[ESTA GENERACIJA (1974 1978)

ODEQEWE IV-a: dru{tveno-jezi~ki smer Razredni stare{ina: Qubica Jojki}, profesor

BLAGOJEVI] CEROVI] MIRJANA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je Filozofski fakultet u Novom Sadu i stekla zvawe profesora francuskog jezika. Radila je kao profesor u Tehni~koj {koli u Ubu. Sada radi kao profesor u [apcu. @ivi u [apcu. VESOVI] MIQANA. Ro|ena je 1959. godine u Qubi{u, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u upravnu {kolu i stekla zvawe pravnika. Radi kao slu`benik u ZZ u Qubi{u. @ivi u ^ajetini. VUKOSAVQEVI] MIHAILOVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu.Osnovnu {kolu je zavr{ila u Pambukovici. Radila je u "Jugometalu" u Beogradu kao slu`benik. Sada radi u Ministarstvu pravde u Beogradu. @ivi u Beogradu.

Gimnazija u Ubu

143

GRUJI^I] TRIFUNOVI] DIVNA. Ro|ena je 1957. godine u Pambukovici,gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radila je u "Beobanci", ekspozitura u Ubu do wene likvidacije. Sada ne radi. @ivi u Ubu. DRAMI]ANIN ILI] RADIJANA. Ro|ena je 1959. godine u Ivawici. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Vrelu. Radi kao kontista u Ustanovi studijskog centra u Beogradu. @ivi u Beogradu. DRAMI]ANIN ILI] ZORICA. Ro|ena je 1960. godine u Ivawici. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Vrelu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Radi kao kwigovo|a u preduze}u "Futura plus" u Beogradu. @ivi u Beogradu. \ERMANOVI] RADOJE. Ro|en je 1958. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekao zvawe ekonomista. Radio je kao vi{i referent u Internoj banci "Kru{ik" u Vaqevu. Sada je upravnik Po{te u Ubu. @ivi u Ubu. \URI^I] DRAGOJLOVI] DRAGICA. Ro|ena je 1959. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Bre`|u,op{tina Mionica. Radi u privatnom preduze}u. @ivi u Vaqevu. MANOJLOVI] PREDRAG. Ro|en je 1959. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Pambukovici. Zavr{io je ekonomski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ekonomista. Radi kao ste~ajni upravnik u Ubu. Bavi se privatnom delatno{}u iz oblasti ekonomije. Poseduje privatnu agenciju. @ivi u Ubu. MARKOVI] MU[ICKI DRAGICA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radila je kao slu`benik u RO "Ubqanka" u Ubu. Sada je nezaposlena. @ivi u Ubu. MILOVANOVI] PANI] MILENA. Ro|ena je 1959. godine u Slatini,op{tina Ub. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Dokmiru. Zavr{ila je vi{u upravnu {kolu u Vaqevu i stekla zvawe pravnika. Radila je u Upravi prihoda u Ubu. Sada je nezaposlena. @ivi u ^u~ugama. MIHAJLOVI] DAMWANOVI] MILENA. Ro|ena je 1959. godine u Obrenovcu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Bawanima. Radi kao kwigovo|a u @TP Beograd. @ivi u Beogradu. MLADENOVI] SLAVICA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Vrelu. Zavr{ila je Filolo{ki fakultet u Beogradu i stekla zvawe profesora srpskog jezika i kwi`evnosti. @ivi i radi u Kanadi. NIKOLI] BRANISLAV. Ro|en je 1958. godine u Obrenovcu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Bawanima. Zavr{io je Vi{u turisti~ku {kolu u Beogradu i stekao zvawe ekonomista. Radi u "Eko-Dunavu" u Obrenovcu. @ivi u Obrenovcu. PANI] KUMBARI] BIQANA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Vrelu. Radi u "TE Kolubara B" kao referent za radne odnose. @ivi u Ubu. PETROVI] MIROSLAVA. Ro|ena je 1960. godine u [aba~koj Kamenici, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Radi kao stru~ni saradnik za ekonomiju u preduze}u "Zorka-atlas kamen" iz Novog sada. @ivi u Koceqevi.

Gimnazija u Ubu

144

POPOVI] MILO[. Ro|en je 1960. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Vrelu. Zavr{io je ekonomski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ekonomista. Radio je u RO "PIK" i PP "Rad" u Ub. Sada je privatni preduzetnik iz oblasti trgovine. Poseduje privatnu firmu. @ivi u Ubu. POPOVI] RADMILA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Vrelu. @ivi u Vaqevu. TODOROVI] DRAGUTIN. Ro|en je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radio je kao muzi~ar u svom orkestru. Preminuo je 1996. godine. SOKI] VERICA. Ro|ena je 1957. godine u Brezovici. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je vi{u upravnu {kolu u Vaqevu i stekla zvawe pravnika. Radila je kao referent za kadrove u RO "Duvan" u Ubu. Sada je nezaposlena. @ivi u Ubu. ^ANI] PRIJI] DRAGICA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Vrelu. Zavr{ila je vi{u turisti~ku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Zavr{ila je ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekonomista. Radi kao direktor ra~unovodstvene slu`be u GP "Internacional" u Beogradu. @ivi u Beogradu.

Gimnazija u Ubu

145

ODEQEWE IV-b: dru{tveno-jezi~ki smer Razredni stare{ina: Branislav Sre}kovi}, profesor

ALIMPIJEVI] MILO[. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radi kao slu`benik u TE "Kolubara B" u Kaleni}u. @ivi u Ubu. GAVRILOVI] STAMENKA. Ro|ena je 1959. godine u selu Svojdrug, op{tina Bajina Ba{ta. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radila je u "PIK" Ub kao slu`benik. Sada ne radi. @ivi u Ubu. GOLUBOVI] SVETISLAV. Ro|en je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je pravni fakultet u Kragujevcu i stekao zvawe diplomiranog pravnika. Radio je u UP "[umadija" u Ubu. Sada se bavi privatnom delatno{}u iz oblasti menaxerstva. Poseduje privatnu firmu. @ivi u Ubu. GRUBOR SIMI] DU[ANKA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je Filolo{ki fakultet u Beogradu i stekla zvawe profesora. Radi kao profesor srpskog jezika u O[ "Milan Muwas" u Ubu. Bila je direktor {kole od 20022006. godine. @ivi u Ubu. @IVANOVI] JOVAN. Ro|en je 1959. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Bajevcu,op{tina Lajkovac. Bavi se poqoprivredom. @ivi u Bajevcu.

Gimnazija u Ubu

146

JOVANOVI] DRAGAN. Ro|en je 1959. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Radi kao referent u Poreskoj upravi u Ubu. @ivi u Ubu. JOKSIMOVI] JOVANOVI] OLGA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Radi kao kwigovo|a u preduze}u "Tehnopromet" u Beogradu. @ivi u Beogradu. KOSANI] RADI] VESNA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je pravni fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomiranog pravnika. Radi kao sekretar {kole u Lazarevcu, gde i `ivi. LAZI] STOJIQKOVI] DRAGICA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Nezaposlena je. @ivi u Velikom Poqu kod Obrenovca. LUKOVI] [O[KI] MILENKA. Ro|ena je 1959. godine u Bo`eti}ima,op{tina Nova Varo{. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Radi kao {ef ra~unovodstva u JKP "Sopot" u Sopotu. @ivi u Sopotu. MAJSTOROVI] PLAV[I] VESNA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u defektolo{ku {kolu u Beogradu i stekla zvawe defektolog. Radi kao slu`benik u RO "Tamnavac" u Ubu. @ivi u Ubu. MAKSIMOVI] RANKOVI] VESNA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u upravnu {kolu i stekla zvawe pravnika. Radila je kao pravnik u RO "3. oktobar" i RO "Boston" u Ubu. Sada se bavi privatnom delatno{}u. Poseduje privatnu agenciju "Vin" u Ubu. @ivi u Ubu. MAXAREVI] VERICA. Ro|ena je 1960. godine u Titovom U`icu. Radila je kao slu`benik u TRO "Tamnava" u Ubu. @ivi u Ubu. MLADENOVI] LEONTIJEVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1959. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radi kao administrativni radnik u PP "Leon" u Ubu. Poseduje privatnu firmu koja se bavi proizvodnom delatno{}u. @ivi u Ubu. NIKOLI] BO@IDAR. Ro|en je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je {umarski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani {umarski in`ewer. Radio je kao revirni in`ewer {umarstva [G "Borawa" u Vaqevu. Sada radi kao {umarski inspektor u Upravi za {ume Beograd, odeqewe u Ubu. @ivi u Ubu. OSTOJI] MARKOVI] ZORA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radila je u "Beobanci" do wene likvidacije. Sada radi kao blagajnik u Osnovnoj {koli "Rajko Mihajlovi}" u Bawanima. @ivi u Ubu. PETRONI] BRANISLAV. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radi kao novinar u Ustanovi za kulturu u Ubu. @ivi u Ubu. SMIQANI] KATANI] SNE@ANA. Ro|ena je 1959. godine u Vr{cu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radila je kao slu`benik u PIK-u u Ubu do 2007. Sada ne radi. @ivi u Ubu. STOJI^I] @IVANOVI] QIQANA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je Filozofski fakultet u Beogradu i stekla zvawe profesora sociologije. Radi kao profesor u Gimnaziji "Branislav Petronijevi}" u Ubu.

Gimnazija u Ubu

147

ODEQEWE IV-c: prirodno-matemati~ki smer Razredni stare{ina: Margita Andonovi}, profesor

AVRAMOVI] BRANKA. Ro|ena je 1959. godine u Zukvama, op{tina Koceqeva. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Koceqevi. Zavr{ila je poqoprivredni fakultet u Zemunu i stekla zvawe diplomirani in`ewer poqoprivrede. Radi u kombinatu "13. jul" u Podgorici. @ivi u Podgorici. VESOVI] MLA\EN. Ro|en je 1959. godine u Qubi{u, op{tina ^ajetina. Osnovnu {kolu je zavr{io u Qubi{u. Zavr{io je medicinski fakeltet u Beogradu i stekao zvawe doktora medicine. Zavr{io je specijalisti~ke studije iz oblasti op{te medicine i stekao zvawe specijalista op{te medicine. Bio je dva puta predsednik SO ^ajetina. @ivi i radi u ^ajetini. VI[WI] ZORA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je poqoprivredni fakultet u Zemunu i stekla zvawe diplomirani agroekonomista. Sve vreme radi u gra|evinskoj firmi "Danzo" u Beogradu kao finansijski direktor. @ivi u Beogradu.

Gimnazija u Ubu

148

ILI] POPOVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1960. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Debrcu. Diplomirala je na ekonomskom fakultetu u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekonomista. Radila je kao ra~unovo|a u preduze}u "Madijafarm" d.d. u Beogradu. Sada radi kao revizor u Republi~kom fondu penziono-invalidskog osigurawa u Beogradu. @ivi u Obrenovcu. JAKOVQEVI] QIQANA. Ro|ena je 1960. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radila je u fabrici obu}e "Boston" u Ubu. Sada je u penziji. @ivi u Ubu. JE^MENICA PERUNI^I] MILENA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zavwe ekonomista. Radi kao glavni kwigovo|a i referent plana i analize u TE "Kolubara B". @ivi u Lazarevcu. KOKOTOVI] KUPQANIN GORDANA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radila je u marketingu "Stefila" u Obrenovcu. @ivi u Obrenovcu. LUKI] RADI^EVI] OLIVERA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Komiri}u. Zavr{ila je Fakultet organizacionih nauka u Beogradu i stekla zvawe diplomirani in`ewer organizacije rada. Poseduje privatnu firmu "Kokos-kompjuteris" za izradu programa kwigovodstvenog poslovawa. @ivi u Beogradu. MARKOVI] JEREMI] GORDANA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Radila je u "Beobanci" u Ubu. Sada je nezaposlena. @ivi u Ubu. MARKOVI] MILADIN. Ro|en je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radio je u ASP "Strela" u Ubu kao slu`benik. Sada radi u privatnoj gra|evinskoj firmi "Beograd" u Beogradu. @ivi u Beogradu. MARKOVI] RADE. Ro|en je 1959. godine u Po`arevcu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Zavr{io je medicinski fakultet u Beogradu i stekao zvawe doktor medicine. Zavr{io je specijalisti~ke studije iz oblasti op{te hirurgije i stekao zvawe specijalista op{te hirurgije. Do 1988. godine radio je u Domu zdravqa u Ubu. Sada je hirurg u Klini~kobolni~kom centru u Kragujevcu. @ivi u Kragujevcu. MILANOVI] GLI[I] SLAVICA. Ro|ena je 1959. godine u Novacima, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je veterinarski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani veterinar. Radi u Ministarstvu poqoprivrede, u Republi~koj veterinarskoj inspekciji, odeqewe Smederevska Palanka. @ivi u Smederevskoj Palanci. NESTOROVI] @IVORAD. Ro|en je 1959. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Zavr{io je vi{u ekonomsku {kolu u Vaqevu i stekao zvawe ekonomista. Radio je kao {ef prodaje i nabavke u RO "Obnova" u Lajkovcu. Sada je upravnik Gradske biblioteke u Lajkovcu. @ivi u Bajevcu. PETROVI] STANOJLOVI] RADMILA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekonomista. Radila je kao ekonomista u preduze}u DPPI "Tamnavac" u Ubu. @ivi i radi u Kanadi.

Gimnazija u Ubu

149

PETROVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekonomista. Radi u DPPI "Tamnavac" u Ubu. @ivi u Ubu. RADOVANOVI] DU[KO. Ro|en je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radio je u DPPI "Tamnavac" u Ubu. Sada se bavi privatnom delatno{}u iz oblasti osigurawa. Poseduje privatnu firmu za osigurawe, prenos i registraciju vozila. @ivi u Ubu. RANKOVI] DUBQEVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1959. godine u Sovqaku. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radila je u DPPI "Tamnavac" u Ubu. Sada radi u preduze}u "Posavina-Slap". @ivi u Ubu. SIMI] IVANOVI] VEROSLAVA. Ro|ena je 1959. godine u Jabu~ju, op{tina Lajkovac. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Jabu~ju. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Radila je kao referent za firme u Narodnoj banci Srbije, ekspozitura u Ubu. Sada radi kao menaxer za pravna lica u "Unikredit banci" u Ubu. @ivi u Ubu. SOKI] VUKOSAVQEVI] ZORICA. Ro|ena je 1959. godine u Brezovici,op{tina Ub. Zavr{ila je Fakultet politi~kih nauka i stekla zvawe diplomirani socijalni radnik. Radi u Centru za socijalni rad, odeqewe u Obrenovcu. @ivi u Obrenovcu. STANI] ZORAN. Ro|en je 1959. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Tularima. Bavi se poqoprivrednom proizvodwom. @ivi u Tularima. STANKOVI] NIKOLA. Ro|en je 1960. godine u Beogradu. Zavr{io je poqoprivredni fakultet u Zemunu i stekao zvawe diplomirani in`ewer za hortikulturu. Radio je na poqoprivrednom dobru, a potom u RO "Vo}ar"u Koceqevi. Sada se bavi privatnom delatno{}u. Poseduje privatnu poqoprivrednu apoteku u Koceqevi. @ivi u Koceqevi. STEVANETI] NIKOLI] STOJANKA. Ro|ena je 1959. godine u Bo`eti}ima,op{tina Nova Varo{. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radila je u "Beobanci" u Ubu do wene likvidacije. Sada je nezaposlena. @ivi u Ubu. STOJANOVI] MAKSIMOVI] LEPOSAVA. Ro|ena je 1959. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Poseduje gra|evinsku firmu "Stanmaks" u Ubu gde i radi. @ivi u Ubu.

Gimnazija u Ubu

150

SEDMA GENERACIJA (1975 1979)

ODEQEWE IV-a: dru{tveno-jezi~ki smer Razredni stare{ina: Nikola Luki}, nastavnik

ADAMOVI] MILOSAVQEVI] NADA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Tularima. Zavr{ila je vi{u pedago{ku {kolu u Beogradu i stekla zvawe nastavnik matematike. Zavr{ila je prirodno-matemati~ki fakultet u Beogradu i stekla zvawe profesor matematike i informatike. Radila je kao nastavnik matematike u Novacima, Vrelu i Tularima. Sada radi kao profesor matematike u Tehni~koj {koli "Ub" u Ubu. @ivi u Sovqaku. BABI] IVAN. Ro|en je 1959. godine u Koceqevi, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je vi{u upravnu {kolu u Vaqevu i stekao zvawe pravnik. Radio je kao pravnik u Fabrici obu}e u Koceqevi. Sada ne radi. @ivi u Koceqevi. BOJI] DIN^I] NADE@DA. Ro|ena je 1960. godine u Tularima, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. @ivi i radi u Obrenovcu i poseduje privatnu firmu. VASOVI] ADAMOVI] @IVANA. Ro|ena je 1960. godine u Vrhovinama,op{tina Ub. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Bajevcu. Radi u RO "Tamnavac" u Ubu. @ivi u Ubu. VESELINOVI] MILUTIN. Ro|en je 1960. godine u Novacima, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je ekonomski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ekono-

Gimnazija u Ubu

151

mista. Radio je kao direktor sektora trgovine u AD "Tamnavac" u Ubu. Sada je menaxer trgovine u AD "Posavina-Slap" Obrenovac. @ivi u Ubu. VUKOTI] RADOJI^I] DRAGICA. Ro|ena je 1961. godine u Trli}u, op{tina Ub. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je vi{u {kolu za socijalni rad u Beogradu i stekla zvawe vi{i socijalni radnik. Radila u RO "Angrosirovina" u Ubu. Sada radi u PP "Inosbalkan" u Ubu. @ivi u Ubu. VU^ETI] DRAGICA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radila je u RO "Ubqanka" u Ubu. Sada je nezaposlena. @ivi u Rukladi kod Uba. @IVANOVI] KOTARAC JORDANA. Ro|ena je 1960. godine u Vaqevu . Osnovnu {kolu je zavr{ila u Bajevcu. Radi u preduze}u "Elind" u Vaqevu. @ivi u Vaqevu. ILI] @. DRAGAN. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. @ivi i radi u Beogradu. ILI] STANKO. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je gra|evinski fakultet, odsek geodezija i stekao zvawe diplomirani in`ewer geodezije. Radio je kao in`ewer u RO "Kopovi" u Ubu. Sada je nezaposlen. @ivi u Tvrdojevcu. JANKOVI] DU[AN. Ro|en je 1959. godine u Novacima, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je Medicinski fakultet u Beogradu i stekao zvawe doktor medicine. Radi kao na~elnik garnizonske ambulante u Vaqevu. @ivi u Vaqevu. JOVANOVI] SLOBODAN. Ro|en je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Bavi se poqoprivredom i trgovinom. @ivi u Milorcima. JOVI^I] RADA. Ro|ena je 1960. godine u Bawanima, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radila je u konfekciji "Kluz" u Beogradu kao obra~unski slu`benik. Sada radi u konfekciji "Nikola S" kao obra~unski radnik. @ivi u Beogradu. JOKSIMOVI] LUKI] DOBRILA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radila je u ZZ "Sloga" u Ubu. @ivi i radi u Beogradu. KUR^UBI] @IVAN. Ro|en je 1959. godine u Zvizdaru. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Radi kao magacioner u ZZ u Ubu. @ivi u Ubu. LAZAREVI] []EKI] SLOBODANKA. Ro|ena je 1960. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Bawanima. Radila je kao komercijalista u "Jugoeksportu" u Beogradu. Bavi se novinarstvom i izdaje nezavisne novine "Vijesti" u Podgorici. @ivi u Podgorici. LAZI] VLADAN. Ro|en je 1960. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Lajkovcu. Radi u REIK "Kolubara-Tamnava Isto~no poqe". @ivi u Lajkovcu. LAZI] IVANKOVI] QIQANA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radi u po{ti u Vreocima. @ivi u Lazarevcu. LELI]ANIN ALEKSANDAR. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radi kao slu`benik u RO "Termoelektro" u Ubu. @ivi u Trli}u.

Gimnazija u Ubu

152

MILIVOJEVI] SLOBODAN. Ro|en je 1960. godine u Novacima, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radi kao slu`benik u "Dunav" osigurawu, filijala Vaqevo. Bio je odbornik SO Ub i sekretar SPS u Ubu. @ivi u Ubu. MILUTINOVI] NENAD. Ro|en je 1960. godine u Capari}ima,op{tina Qubovija. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Nezaposlen je i `ivi u Stublenici. PANTELI] GAVRILOVI] VINKA. Ro|ena je 1960. godine u Kr{noj Glavi. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Dokmiru. @ivi u Vaqevu. PANTELI] ^A^I] NATA[A. Ro|ena je 1960. godine u Beogradu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je Vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Radi kao komercijalista u privatnoj firmi u Beogradu. @ivi u Beogradu. POPOVI] MILUTINOVI] QIQANA. Ro|ena je 1959. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Bajevcu. Poseduje sopstvenu tekstilnu firmu u Melburnu. @ivi u Australiji. SARI] MILORAD. Ro|en je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. @ivi u Ubu. TODOROVI] MILESA. Ro|ena je 1960. godine u Subotici,op{tina Koceqeva. @ivi i radi u Vladimircima. ]OSI] ZORAN. Ro|en je 1959. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Lajkovcu. Preminuo 1990. god. ^OLI] JE^MENICA MIRJANA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radila je kao kwigovo|a u RO "Tamnavac" u Ubu do 2000. godine. Sada je nezaposlena. @ivi u Ubu.

Gimnazija u Ubu

153

ODEQEWE IV-b: dru{tveno-jezi~ki smer Razredni stare{ina: Slavka Popovi}, profesor

GAVRILOVI] VESELIN. Ro|en je 1961. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Pambukovici. Radio je kao privatni preduzetnik i imao svoju prodavnicu. Sada se bavi poqoprivrednom proizvodwom. @ivi u Ubu. DRAMI]ANIN JOVI^I] JULIJANA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Vrelu. Vi{u ekonomsku {kolu je zavr{ila u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Radila je u preduze}u "Duvan" u Ubu kao ekonomista. Sada je nezaposlena. @ivi u Vrelu. \UKI] MILICA. Ro|ena je 1960. godine u Pambukovici, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radi kao trgovac u PP "^elik-promet" u Obrenovacu. @ivi u Obrenovcu. ZEQI] RAKI] ZORICA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radi kao slu`benik u DPPI "Tamnavac" u Ubu. @ivi u Ubu. ILI] P. DRAGAN. Ro|en je 1960. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Pambukovici. Radi kao {ef Mesne kancelarije u Pambukovici. @ivi u Pambukovici. ILI] MOM^ILO. Ro|en je 1960. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Radqevu. Radio je kao komercijalista u RO "Papirpromet" u Beogradu. Sada `ivi i radi u Makedoniji. JAGODI] SMIQANA. Ro|ena je 1960. godine u Tvrdojevcu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radi kao {ef prodavnice u TP "Vi{wica" u Beogradu. @ivi u Beogradu.

Gimnazija u Ubu

154

JEREMI] VESNA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekonomista. Bavi se trgovinom i poseduje svoju privatnu radwu. @ivi u Le{tanima kod Beograda. JEREMI] ISAILOVI] DRAGICA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Radi u preduze}u "Tamnavaput" u Ubu. @ivi u Ubu. JELENI] SPASOJEVI] SLOBODANKA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je pravni fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani pravnik. @ivi u Beogradu kao penzioner. JOVANOVI] MILOVANOVI] RADMILA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. @ivi i radi u Lazarevcu. MARKOVI] ZORAN. Ro|en je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je pravni fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani pravnik. Radi kao direktor "Tamnavaputa" u Ubu. @ivi u Ubu. MILOVANOVI] BABI] AN\ELKA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Radi u "Rajfajzen banci" u Beogradu. @ivi u Beogradu. OJDANI] JAKOVQEVI] SLAVICA. Ro|ena je 1960. godine u Radqevu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. @ivi i radi [vajcarskoj. OSTOJI] RADOSAV. Ro|en je 1960. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Radio je kao prodavac u TP "Ateks" do 2004. godine. Sada je nezaposlen. @ivi u Ubu. PANTELI] JASNA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je Filolo{ki fakultet u Beogradu i stekla zvawe profesor francuskog jezika. Radi kao profesor u Beogradu. @ivi u Beogradu. PUZI] DOBROSAVQEVI] SVETLANA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radila je u fabrici obu}e "Boston" u Ubu. Nezaposlena je. @ivi u Sovqaku kod Uba. RADOVANOVI] JOVANOVI] VERA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zvr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u defektolo{ku {kolu u Beogradu i stekla zvawe defektolog. Ima svoju firmu "4. decembar" u Lazarevcu i bavi se trgovinom i uslugama. @ivi u Lazarevcu. RADIVOJEVI] MILIVOJEVI] GORDANA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radi u FGM "Trudbenik" u Ubu kao slu`benik. @ivi u Takovu. RADOJI^I] JOVI] MILICA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. @ivi u Ubu. RADOJI^I] ZORAN. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radio je u DPPI "Tamnavac" u Ubu. Sada radi u ZZ "Trli}". @ivi u Ubu.

Gimnazija u Ubu

155

SAVI] TUROMAN GROZDANA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Vrelu. Radila je u preduze}ima "Interkontinental" i u GSP u Beogradu. Sada ne radi. @ivi u Skeli. SAJI] SOWA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je pravni fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani pravnik. Radila je u Skup{tini grada Beograda. Sada `ivi i radi u ^ikagu u SAD. SELENI] NEDI] SLOBODANKA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radi u DPPI "Tamnavac" kao slu`benik. @ivi u Ubu. SOFRONI] MILUTIN. Ro|en je 1959. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Pambukovici. Radi u Osnovnoj {koli "Sveti Sava" u Pambukovici. @ivi u ^u~ugama. STEPANOVI] \UR\EVI] ZORA. Ro|ena je 1960 godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Pambukovici. Vi{u ekonomsku {kolu je zavr{ila u Vaqevu i stekla zvawe ekonomista. Radila je u "Centrokopu" u Beogradu. Sada radi u Ministarstvu finansija Srbije u Upravi carina. @ivi u Beogradu. CVETI^ANIN PREDRAG. Ro|en je 1960. godine u Bajmoku. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Radio je kao rukovalac gra|evinskih ma{ina u preduze}u "Tamnavaput". Sada se bavi privatnom delatno{}u iz oblasti gra|evinarstva i poseduje gra|evinsku firmu. @ivi u Ubu. ^ANI] PEJI] ZORICA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Vrelu. Zavr{ila je ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekonomista. Radila je kao slu`benik u RO "Univerzal" u Beogradu. Sada je tr`i{ni inspektor u op{tini SO Oxaci. @ivi u Somboru.

Gimnazija u Ubu

156

ODEQEWE IV-c: prirodno-matemati~ki smer Razredni stare{ina: Du{anka Latinovi}, profesor

ALIMPIJEVI] ALEKSANDAR. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je vi{u ma{insku {kolu u Zemunu i stekao zvawe in`ewer ma{instva. Do 2005. godine radio je u RO "Jugopetrol" . Sada je referent obezbe|ewa u TE "Kolubara B" u Kaleni}u. @ivi u Ubu. BA\EVI] TRIFUNOVI] SLAVICA. Ro|ena je 1961. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je Fakultet za fizi~ko vaspitawe u Beogradu i stekla zvawe profesora. Radi kao profesor fizi~kog vaspitawa u O[ "Milan Muwas". @ivi u Ubu. DAVIDOVI] PERO. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je vi{u upravnu {kolu u Vaqevu i stekao zvawe pravnika. Radio je kao sekretar Op{tinskog suda u Ubu do 2005. godine. Sada je suvlasnik u ST KR "DD Vladimirci" . @ivi u Ubu. DOBROSAVQEVI] ^UKI] NADA. Ro|ena je 1959. godine u Sovqaku. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. @ivi u Vaqevu. IKONI] JOVANOVI] QIQANA. Ro|ena je 1961. godine u Vrhovinama,op{tina Ub. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radila je u PP "Rad" . Sada radi u Beogradu. @ivi u Ubu. JAKOVQEVI] SLAVICA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu i stekla zvawe ekonomista. Radila je u turisti~koj agenciji "Putnik" u Beogradu, zatim u "Beobanci" do wene likvidacije. Sada radi u "Gr~koj banci". @ivi u Beogradu.

Gimnazija u Ubu

157

JANKOVI] DRAGAN. Ro|en je 1960. godine u Boru. Osnovnu {kolu je zavr{io u Boru. Zavr{io je vi{u elektrotehni~ku {kolu u Ni{u i stekao zvawe elektroin`ewera. Radio je na Jugoslovenskoj `eleznici. Sada `ivi i radi u Torontu. JOVANOVI] BARADANOVI] MILENA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Radqevu. Radi u SO Negotin . @ivi u Negotinu. KISEL^I] VLADAN. Ro|en je 1960. godine u [apcu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Vrelu. Radio je kao prodavac u RO "Duvan" u Vaqevu. Sada se bavi samostalnom delatno{}u iz oblasti trgovine . Poseduje privatnu radwu. @ivi u Vaqevu. KOVA^EVI] DU[AN. Ro|en je 1961. godine u Dokmiru,op{tina Ub. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Zavr{io je vi{u ma{insku {kolu u Zemunu i stekao zvawe ma{inski in`ewer. Radio je kao in`ewer u "Termoelektru" u Ubu. Sada radi kao in`ewer u RO "Kolubara - Zapadno poqe". Bio je odbornik SO Ub. @ivi u Ubu. LAZI] JADRANKA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Radila je u "Srbijanci" u Vaqevu kao rukovodilac prijema i otpreme robe. Sada je direktor za marketing u preduze}u "Futura plus" u Beogradu. @ivi u Beogradu. MARKOVI] MIROSLAV. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je ma{inski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ma{inski in`ewer. Bavi se nau~nim i izdava~kim radom iz oblasti tehni~ke fizike. Objavio je nekoliko kwiga i ve}i broj stru~nih radova: "Realizacija digitalnih sistema na bazi ternarne lokige", "[tedwa goriva i vozila" i dr. Radi kao koordinator u TE "Nikola Tesla" u Obrenovcu. @ivi u Guwevcu,kod Uba. MARKOVI] VUKOVI] SOWA. Ro|ena je 1960. godine u Kosovskoj Mitrovici. Osnovnu {kolu zavr{ila u Ubu. Radila je u RO "Uqarica" u Ubu. Sada radi u butiku "Gane" u Obrenovcu. @ivi u Ubu. MARTI] MILAN. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je FON i stekao zvawe diplomirani in`ewer organizacionih nauka. Magistrirao je na FON-u sa temom "Planirawe i programirawe dru{tvene ishrane". Rad je nagra|en od strane Privredne komore Beograda. Odbranio je doktorsku disertaciju iz oblasti organizacionih nauka sa tezom: " Analiza obavijawa podataka - modeli i primena" i stekao nau~ni stepen Doktor tehni~kih nauka, podru~je organizacionih nauka. Radio je kao aistent i docent na FON u Beogradu. Sada je redovni profesor na FON u Beogradu. Bavi se nau~nim radom iz oblasti operacionih istra`ivawa. Do sada je objavio 5 kwiga i vi{e od 70 nau~nih i stru~nih radova. Bio je na FON-u prodekan i dekan. @ivi u Beogradu. MILO[EVI] OLGA. Ro|ena je 1961. godine u ^u~ugama. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Pambukovici. Radila je kao slu`benik u MUP-u Republike Srbije. Sada je penzioner. @ivi u Beogradu.

Gimnazija u Ubu

158

MLADENOVI] VILIMONOVI] JASMINA. Ro|ena je 1960. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je gra|evinski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani gra|evinski in`ewer. Radila je kao gra|evinski operater u Bawa Luci. Radila je u Ubu kao gra|evinski in`ewer, urbanista, gra|evinski inspektor i na~elnik za urbanizam SO Ub. Sada radi kao stru~ni saradnik za visoku gradwu u Direkciji za izgradwu Uba. @ivi u Ubu. NOVAKOVI] VUKOMANOVI] MILESA. Ro|ena je 1960. godine u Brezovici. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Radi u "Investimportu" u Beogradu. @ivi u Zemunu. OBRADOVI] MILADINKA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radila je u DPPI "Tamnavac" u Ubu. Sada je nezaposlena. @ivi u Ubu. RADOJI^I] RAJA. Ro|en je 1960. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Radio je kao referent zemqi{nih kwiga u Op{tinskom sudu u Ubu. Sada se bavi privatnom delatno{}u. Vlasnik je firme za prozvodwu briketa za grejawe "Ekobriket star". @ivi u Ubu. SIMI] QIQANA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je filozofski fakultet u Beogradu, odsek klini~ka psihologija i stekla zvawe klini~ki psiholog. Radila je u vi{e osnovnih i sredwih {kola na teritoriji op{tine Ub. Radila je u Ministarstvu prosvete Srbije, Odeqewe u Vaqevu. Sada radi kao psiholog u Osnovnoj {koli u Radqevu. @ivi u Ubu. RAKI] RAJ[I] EMINA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je Medicinski fakultet u Beogradu i stekla zvawe doktor medicine. Zavr{ila je specijalisti~ke studije iz oblasti interne medicine i stekla zvawe specijalista interne medicine. Radila je kao lekar i lekar specijalista u Domu zdravqa u Ubu. Sada se bavi privatnom delatno{}u iz oblasti interne medicine. Poseduje privatnu ordinaciju. @ivi u Ubu. SIMI] RADOJE. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je ma{inski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ma{inski in`ewer. Radio je kao in`ewer u TE "Kolubara B" . Sada radi u TE "Kolubara A" u Velikim Crqenima. @ivi u Ubu. SOFRONI] MIODRAG. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je vi{u geodetsku {kolu u Beogradu i stekao zvawe in`ewer geodezije. Radi kao geometar u katastru Ubu. Bavi se prometom nekretnina i poseduje privatnu firmu. @ivi u Ubu. SRE]KOVI] SLOBODAN. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radio je kao prodavac u Ubu. Sada je nabavqa~-magacioner i prodavac u privatnoj firmi u Ubu. @ivi u Ubu. STANKOVI] BUDIMIR. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je ekonomski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ekonomista. Radio je kao diplomirani ekonomista u vi{e firmi u Ubu. Sada je {ef poslovnice kargo saobra}aja aerodroma u Beogradu. @ivi u Beogradu.

159

OSMA GENERACIJA (1976 1978)???

ODEQEWE IV-a: dru{tveno-jezi~ki smer Razredni stare{ina: Zavi{a Stanojevi}, profesor

ANDRI] MILOMIR. Ro|en je 1961. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Bawanima. Radio je u TP "Ateks" u Beogradu. @ivi u selu Brezovica na svom imawu i bavi se poqoprivredom. VASIQEVI] DRAGAN. Ro|en je 1961. godine u Vrelu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Pravni fakultet je zavr{io u Beogradu 1985. godine i stekao zvawe diplomirani pravnik. Zvawe magistra pravnih nauka stekao je 07.11.1989. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu odbranom magistarskog rada pod nazivom "Op{tinska uprava u SR Srbiji". Nau~ni stepen doktora pravnih nauka stekao je 25.12.2003. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu odbranom doktorske disertacije pod nazivom "Upravne radwe policije i na~elo zakonitosti". Radio je na Vi{oj {koli unutra{wih poslova kao asistent, zatim kao profesor. Sada radi na "Kriminalisti~koj policijskoj akademiji" kao profesor predmeta upravno pravo. Bavi se nau~nim radom iz oblasti upravnog prava. Objavio je vi{e nau~nih i stru~nih radova. @ivi u Beogradu.

Gimnazija u Ubu

160

VESOVI] JEREMI] SVETLANA. Ro|ena je 1961. godine u Qubi{u,op{tina ^ajetina, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je Ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekonomista. @ivi i radi u U`icu. VLAJKOVI] STEVANOVI] IVANKA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radi kao trgovac u Urovcima,op{tina Obrenovac. @ivi u Obrenovcu. VLAJKOVI] GORDI] RADMILA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radi kao slu`benik po{te u Lazarevcu. @ivi u Lazarevcu. DENI] RADOJKO. Ro|en je 1961. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Pravni fakultet je zavr{io u Beogradu i stekao zvawe diplomirani pravnik. Radio je kao pravnik u Op{tinskom sudu u Ubu do 1991. godine,a potom je radio kao advokat. Sada se bavi advokaturom i poseduje sopstvenu advokatsku kancelariju. Bio je odbornik SO Ub na listi SPO od 1992-1995. godine. Bio je zamenik predsednika op{tine Ub od 20032006. godine. @ivi u Stublenici. \UKANOVI] SPASOJE. Ro|en je 1961. godine u ^a~ku. Osnovnu {kolu je zavr{io u ^a~ku. Radi i `ivi u Rusiji. \UR\EVI] TE[I] QIQANA. Ro|ena je 1961. godine u Rukladi. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radi u Murga{u kao {ef Mesne kancelarije. @ivi u Lajkovcu. @IVKOVI] RAKI] QUBICA. Ro|ena je 1962. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je pravni fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani pravnik. Radila je kao pravnik u stambenoj zadruzi "Sloga" u Ubu do 1998. godine. Sada je advokat i poseduje svoju advokatsku kancelariju. @ivi u Ubu. KOSANI] IVAN. Ro|en je 1962. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Stublinama. Radio je u preduze}u "@itomlin" u Beogradu. Sada radi na auto-gas pumpi "Trend 2" u Stublinama. @ivi u Stublinama. KUZMANOVI] MIROSLAV. Ro|en je 1961. godine u Takovu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Radio je u "Beobanci" u Beogradu. Sada radi u RO "Kolubara". @ivi u Takovu. LAZAREVI] RADOVANOVI] VERA. Ro|ena je 1961. godine u Stepawu, op{tina Lajkovac. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Bajevcu. Radi kao trgovac u preduze}u "Maksigrup" u Beogradu. @ivi u Beogradu. MITROVI] ZORAN. Ro|en je 1961. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. @ivi u Milorcima i bavi se poqoprivredom. MITROVI] MILOSAVQEVI] QIQANA. Ro|ena je 1961. godine u Nepri~avi, op{tina Lajkovac. Zavr{ila je prirodno-matemati~ki fakultet, grupa geografija i stekla zvawe profesora. Radila je u Osnovnoj {koli u Lajkovcu. Sada ne radi. @ivi u Beogradu. NIKOLI] ^OLI] QIQANA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Novacima. @ivi u Dru`eti}u, op{tina Koceqeva.

Gimnazija u Ubu

161

OLBINA ILI] GORDANA. Ro|ena je 1961. godine u Sovqaku. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Poseduje privatnu trgovinsku radwu. @ivi u Trli}u. PLAKALOVI] NIKOLI] DRAGICA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Pravni fakultet je zavr{ila u Beogradu i stekla zvawe diplomirani pravnik. Radila je kao {ef imovinsko-pravne slu`be SO Ub do 2003. godine. Sada radi kao sekretar Tehni~ke {kole u Ubu. @ivi u Ubu. POPOVI] KRSTI] SLAVICA. Ro|ena je 1961. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Bajevcu. Radila je u TRO "Duvan" u Ubu i RO "Proleter". Sada ne radi. @ivi u Ubu. SARI] SAVKOVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1961. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radi kao blagajnik u RO "Tamnavac" u Ubu. @ivi u Ubu. STEPANOVI] PETRI] GORDANA. Ro|ena je 1961. godine u Bajevcu. Zavr{ila je Vi{u upravnu {kolu i stekla zvawe pravnika. Radi u REIK "Kolubara-Tamnava Zapadno poqe" kao slu`benik. @ivi u Trli}u. STOJ^I] MLADEN . Ro|en je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je ekonomski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ekonomista. Radi kao finansijski direktor u "Velkomu" u Beogradu. @ivi u Beogradu. TADI] MIODRAG. Ro|en je 1961. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Qubini}u. Radio je u firmi "Volf-internacional". Sada radi kao privatnik. @ivi u Jo{evi.

ODEQEWE IV-b: dru{tveno-jezi~ki smer Razredni stare{ina: Slavka Beri}, profesor

BLIZAWAC SLAVKO. Ro|en je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekao zvawe ekonomista. Radio je kao {ef komercijale u ATP "Strela" u Ubu. Sada je komercijalni rukovodilac u "MBMtrans" u Ubu. @ivi u Ubu. VUKOSAVQEVI] JAGODI] GORDANA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radi kao recepcionar u hotelu "Tamnava" u Ubu. @ivi u Ubu. VU^UROVI] SLOBODANKA. Ro|ena je 1961. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je vi{u pedago{ku akademiju u [apcu i stekla zvawe vaspita~a. Radi kao bibliotekar u osnovnoj {koli "Milan Muwas" u Ubu. @ivi u Ubu. \OR\EVI] ALEKSANDAR. Ro|en je 1961. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Vrelu. Radi kao gra|evinski preduzima~. @ivi u Takovu. @IVANOVI] \OR\E. Ro|en je 1961. godine u ^a~ku. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Zavr{io je prvi stepen pravnog fakulteta i stekao zvawe pravnika. Radi u SO Ub. @ivi u Ubu.

Gimnazija u Ubu

162

IVKOVI] MILO[EVI] GORDANA. Ro|ena je 1962. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u ugostiteqsko-turisti~ku {kolu i stekla zvawe ekonomista turizma. Radi u preduze}u "Kolubara usluge". @ivi u Petki kod Lazarevca. JEVTI] OSTOJI] MILENA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekonomista. Radila je kao trgovac u firmi "DO" u Ubu. Sada je stru~ni saradnik u Op{tinskoj upravi SO Ub. @ivi u Ubu. JOVI^I] SLOBODAN. Ro|en je 1962. godine u Ubu, gde je zvr{io osnovnu {kolu. Radi kao vi{i referent u odeqewu za buxet u Op{tinskoj upravi SO Ub. @ivi u Ubu. KOKOTOVI] MILKA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je Filolo{ki fakultet u Beogradu, odsek za italijanski i {panski jezik i stekla zvawe profesora. @ivi u ^ikagu, u SAD. KRSMANOVI] VESNA. Ro|ena je 1962. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je pravni fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani pravnik. Radila je u Op{tinskom sudu u Ubu. Sada je advokat u Beogradu. Poseduje svoju privatnu kancelariju. @ivi u Beogradu. LAZARI] NIKOLI] MARIJA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu. Osnovnu {kolu zavr{ila u Radqevu. Radila je kao slu`benik u TE "Kolbara B" u Kaleni}u. Sada se bavi privatnom delatno{}u. Poseduje proizvodnu privatnu radwu. @ivi u Ubu. LEONTIJEVI] DRAGAN. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radio je u TP " Tamnava" u Ubu. Preminuo je 1987. godine. MARKOVI] DRAGI[A. Ro|en je 1961. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Vrelu. Bavi se privatnom delatno{}u i poseduje radionicu za popravku i odr`avawe harmonika. @ivi u Mokrinu kraj Zrewanina. MILI]EVI] ZORAN. Ro|en je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je Fakultet za op{tenarodnu odbranu u Beogradu i stekao zvawe profesora. Radio je kao operativni referent u Komandi grada Beograda. Sada radi kao savetnik u Udru`ewu za fizi~ko obezbe|ewe u Privrednoj komori Srbije. @ivi u Beogradu. MILOSAVQEVI] [U]UR SNE@ANA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Vaqevu i stekla zvawe ekonomista. Radila je kao slu`benik u Domu zdravqa u Ubu, a potom u ZZ "Vrwci" u Vrwa~koj Bawi. Sada je penzioner i `ivi u Vrwa~koj Bawi. MILO[EVI] OBRADOVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1962. godine u Sovqaku. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. @ivi i radi u Zvizdaru, op{tina Ub. MINI] ZVONKO. Ro|en je 1961. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Ekonomski fakultet je zavr{io u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ekonomista. Radio je do 2005. godine kao pomo}nik direktora za maloprodaju u AD "Tamnava" u Ubu. U periodu 2005-2006. godine bio je direktor Direkcije za izgradwu Uba. Bio je odbornik, a

Gimnazija u Ubu

163

potom i predsednik SO Ub, od 2003-2005. godine. Od 2006-2008. godine bio je predsednik Op{tine Ub. @ivi u Ubu. NIKOLI] MIRJANA. Ro|ena je 1961. godine u Obrenovcu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je filolo{ki fakultet u Beogradu na odseku svetska kwi`evnost i stekla zvawe profesora. Radi kao urednik i prevodilac sa italijanskog i engleskog jezika u izdava~koj ku}i "Fedon" . @ivi u Beogradu. PANTELI] RADMILA. Ro|ena je 1961. godine u Bajevcu, op{tina Lajkovac. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekonomista. Radila je kao profesor ekonomske grupe predmeta u Obrazovnom centru "Ub" u Ubu. Sada je izvr{ni direktor za finansije u preduze}u "Zimpa" u Ubu. @ivi u Ubu. PETROVI] DRAGI[A. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je vi{u poqoprivrednu {kolu, smer sto~arstvo u [apcu i stekao zvawe poqoprivredni in`ewer. Radi kao upravnik lovi{ta u Lova~kom dru{tvu "Tamnava" u Ubu. @ivi u Ubu. POPOVI] MILAN. Ro|en je 1961. godine u Vaqevu. Osnovnu {koluje zavr{io u Ubu. Radi kao blagajnik u TE "Kolubara B " u Ubu. @ivi u Ubu. SIMANI] TANASI] QIQANA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Radqevu. Radila je kao prodavac u DPPI "Tamnavac" u Ubu. Sada ne radi. @ivi u [arbanama. STOJANOVI] DRAGAN. Ro|en je 1960. godine U Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radio je kao slu`benik u "Beobanci" do wene likvidacije. Nezaposlen je. @ivi u Ubu. FESOVI] PREDRAG. Ro|en je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radi u RO "Dehran" u Ubu. @ivi u Ubu.

Gimnazija u Ubu

164

REZIME
Gumnaziju u Ubu zavr{ilo je 450 redovnih i tri vanredna u~enika. Za sve redovne u~enike smo prikupili podatke, dok za vanredne nismo uspeli. Na`alost, od 450 svr{enih u~enika 15 je preminulo: iz prve generacije-3, iz druge-5, iz tre}e-1, iz ~etvrte-1, iz pete-2, iz {este-1, iz sedme-1 i iz osme generacije-1. Od redovnih u~enika ~etiri nisu `eleli da im se podaci posle zavr{etka gimnazije publikuju (oni se ubrajaju u one koji su zavr{ili samo gimnaziju). Po zavr{etku Gimnazije u~enici su prema svojim sklonostima i mogu}nostima upisali i zavr{avali najrazli~itije fakultete i vi{e {kole. Istina znatan broj je ostao na gimnazijskom obrazovanju i zaposlio se u privatnim preduze}ima i ustasnovama, ili se vratio svojim imawima na selu. Od 450 u~enika fakultete je zavr{ilo 144 (32%), vi{e {kole 106(23,56%), dok ih je sa diplomom gimnazije ostalo 200(44,4%). Tabela 1: Kvalifikaciona struktura po generacijama.
Generacija Zavr{ili fakultet Zavr{ili vi{u {kolu Zavr{ili samo gimnaziju Svega I 14 13 13 40 II 17 11 25 53 III 14 14 16 44 IV 26 17 23 66 V 21 12 24 57 VI 21 15 27 63 VII 18 17 46 81 VIII 13 7 26 46 Ukupno 144 106 200 450

Interesovawe u~enika koji su se opredelili za visoko obrazovawe bilio je razli~ito, od ekonomskog i pravnog fakulteta, za koje se opredelilo najvi{e do veterinarskog i stomatolo{kog za koje se opredelio po jedan u~enik. Tabela 2: Struktura zavr{enih fakulteta.
Ekonomski fakultet Pravni fakultet Nastavni~ki fakulteti Tehni~ki fakulteti Medicinski fakultet Fakultet politi~kih nauka Poqoprivredni fakultet Filozofski fakultet - psihologija Stomatolo{ki fakultet Veterinarski fakultet Vojna akademija Ukupno zavr{ilo fakultet 35 33 26 22 10 9 4 2 1 1 1 144

Gimnazija u Ubu

165

Sli~no interesovawe pokazali su u~enici koji su se opredelili i za vi{e obrazovawe, gde dominira vi{a ekonomska {kola. Tabela 3: Struktura zavr{enih vi{ih {kola.
Vi{a ekonomska {kola Vi{e tehni~ke {kole raznih profila Vi{a upravna {kola Vi{a pedago{ka {kola ili pedago{ka akademija Vi{a {kola za socijalne rednike Vi{a defektolo{ka {kola Vi{a turisti~ka {kola Vi{a ugostiteqska {kola Ukupno 45 16 16 15 7 3 3 1 106

Mo`e se biti zadovoqno, kako rezultatima koji su u~enici ostvarili posle zavr{etka gimnazije, na fakultetima i vi{im {kolama, tako i odnosom prema nauci i umetnosti, jer se 10 biv{ih u~enika bavi nau~nim radom, a sedam nekom vrstom umetnosti. Od 450 u~enika ~etiri su stekli nau~ni stepen doktor nauka i to: NEDEQKOVI] MILAN, IVANKOVI] MLADENKA, MARTI] MILAN i VASIQEVI] DRAGAN. Markovi}-Jovanovi} Gordana zavr{ila je magistarske studije i stekla zvawe magistra. Specijalisti~ke studije iz oblasti medicinskih nauka zavr{ili su: Jeremi} Dragica, Paunovi} Mandi} Vera, Raki} [aboti} Savka, Raki} Raj{i} Emina, Vesovi} Mla|en, Markovi} Rade i Jankovi} Du{an. Balinovac Jovan je zavr{io specijalisti~ke studije iz oblasti interne medicine i subspecijalizaciju iz oblasti kardiologije. Specijalisti~ke studije iz oblasti prehrambene tehnologije zavr{ila je Nikoli} Toni} Dragica. Dva fakulteta zavr{io je \ura{inovi} Dragan, osam u~enika imaju zavr{ene fakultete i vi{e {kole, uglavnom iz razli~itih oblasti. U~enici "stare" Gimnazije su se ukqu~ivali u politi~ki `ivot, kako lokalne zajednice tako i Republike. Dragi{a Jankovi} biran je za narodnog poslanika, Deni} Matkovi} Verica bila je pomo}nik ministra za spoqnu trgovinu, a Markovi} Stankovi} Dragana savetnik ministra u Ministarstvu za privatizaciju. ^etiri maturanta su bili predsednici op{tine ili predsednici skup{tine op{tine, i to: Dragi{a Jankovi}, Mla|an Vesovi}, Sava Sari} i Zvonko Mini}. Za predsednika izvr{nog saveta birani su Molerovi} @ivota i Spasi} Da{evi} Radoslavija; Deni} Radojko za zamenika predsednika op{tine. Od svr{enih u~enika 35 je birano za direktore ili zamenike direktora preduze}a, {kola i drugih ustanova.

Gimnazija u Ubu

166

Biv{i u~enici gimnazije su se uspe{no ukqu~ivali u sve dru{tvene tokove. Otvarali su privatna preduze}a, agencije, lekarske ordinacije i advokadske kancelarije. U ovom periodu biv{i gimnazijalci imaju 28 preduze}a i agencija, 15 trgovinskih radwi, devet advokatskih kancelarija i dve privatne lekarske ordinacije. Na osnovu svih ovih rezultata, mo`e se zakqu~iti da je Gimnazija u Ubu bila dobra {kola koja je osposobila svoje u~enike kako za daqe {kolovawe, tako i za uspe{no ukqu~ivawe u rad i dru{tvene tokove. Nikola Luki}

50 godina sredweg obrazovawa (novembar 1998)

Gimnazija u Ubu

167

OBELE@AVAWE GODI[WICA MATURE

(FOTO ALBUM)

Gimnazija u Ubu

168

Gimnazija u Ubu

169

Prva generacija: petnaestogodi{wica mature (1988) Gimnazija u Ubu

170

Prva generacija:tridesetogodi{wica mature (2003) Gimnazija u Ubu

171

Druga generacija: desetogodi{wica mature (1984) Gimnazija u Ubu

172

Druga generacija: tridesetogodi{wica mature (2004) Gimnazija u Ubu

173

Tre}a generacija: desetogodi{wica mature (1985) Gimnazija u Ubu

174

Tre}a generacija: tridesetogodi{wica mature (2005) Gimnazija u Ubu

175

^etvrta generacija: desetogodi{wica mature (1986) Gimnazija u Ubu

176

^etvrta generacija:tridesetogodi{wica mature (2006) Gimnazija u Ubu

177

Peta generacija: desetogodi{wica mature (1987) Gimnazija u Ubu

178

Peta generacija: dvadesetogodi{wica mature (1997) Gimnazija u Ubu

179

[esta generacija: petnaestogodi{wica mature (1993) Gimnazija u Ubu

180

[esta generacija: dvadesetpetogodi{wica mature (2003) Gimnazija u Ubu

181

Sedma generacija: petnaestogodi{wica mature (1994) Gimnazija u Ubu

182

Sedma generacija: dvadesetpetogodi{wica mature (2004) Gimnazija u Ubu

183

Osma generacija: desetogodi{wica mature (1990) Gimnazija u Ubu

184

Osma generacija: dvadesetogodi{wica mature (2000) Gimnazija u Ubu

185

POGOVOR

Ova kwiga nastala je saradwom dva autora: Milivoja Radoji~i}a, biv{eg direktora Gimnazije u Ubu i Nikole Luki}a, biv{eg nastavnika ove {kole. Prvi deo koji ~ini monografija o [koli napisao je M. Radoji~i}, a drugikratke biografije o biv{im maturantima sa rezimeom-napisao je N.Luki}. Prvi deo - monografija o Gimnaziji - ra|en je na osnovu arhivske gra|e o Gimnaziji u Ubu koja se nalazi u Istorijskom arhivu u Vaqevu; mawi deo te gra|e ~uva se u arhivi Gimnazije "Branislav Petronijevi}" i Tehni~ke {kole "Ub" u Ubu. Rad na prikupqawu gra|e o [koli i pisawe monografije trajao je od po~etka aprila do kraja decembra 2007. godine. Rad na prikupqawu i obradi biografskih podataka o biv{im maturantima po~eo je sredinom 2007. i trajao do kraja marta 2008. godine. Prikupqawe podataka je bio obiman i delikatan posao, jer su se biv{i u~enici razi{li po celoj Srbiji, a desetak wih `ivi u inostranstvu. Podaci su dobijeni putem anketnih listi}a koje su sami popuwavali, i ti su podaci najpouzdaniji. Pored listi}a, podaci su prikupqani i telefonskim putem, kako od samih biv{ih u~enika, tako i od wihove najbli`e rodbine. Mogu}e je da su se potkrale i neke gre{ke, nenamerno u~iwene, zbog kojih dugujemo izviwewe. U praksi se pokazalo da je lak{e bilo prikupiti i obraditi arhivsku gra|u o Gimnaziji nego prikupiti i obraditi biografske podatke o wenim biv{im maturantima. Posao preno{ewa pisanih tekstova (rukopisa) na kompijuter pomogli su Dragoje Zekavica, direktor i vlasnik turisti~ke agencije "Balkanik" u Vaqevu i Sava Sari}, predsednik SO Ub-obojica biv{i u~enici prve generacije Gimnazije u Ubu. Wima autori duguju veliku zahvalnost. Autori izra`avaju zahvalnost biv{im profesorima i biv{im u~enicima Gimnazije koji su im pomogli u prikupqawu foto-dokumentacije i biografskih podataka. Zahvaqujemo se gospo|i Slavici Markovi}, supruzi pokojnog @ivadina Markovi}a, biv{eg profesora Gimnazije, koja je ustupila autorima kwige svu wegovu foto-dokumentaciju vezanu za [kolu; zatim se zahvaqujemo biv{im pro-

Gimnazija u Ubu

186

fesorima: Slavki Beri}, Slavki Popovi}, Du{anki Milo{evi}, Branislavi Stanojevi} i Andriji Milovanovi}u, koji su tako|e svoju foto-dokumentaciju stavili na raspolagawe autorima. Autori se isto tako zahvaquju i biv{im u~enicima koji su pru`ili nesebi~nu pomo} u prikupqawu biografskih podataka o biv{im maturantima i foto-dokumentacije o [koli: Olgi Je~menici Jovanovi} i Simeunu Moji}evi} iz prve generacije; Vesni Lazi} Stankovi}, Slavici \ukanovi}, Neboj{i Apostolovi}u i Draganu Popadi}u - iz druge; Sne`ani Avramovi} i Miladinu Raki}u - iz tre}e; Radoslavi Lazi} \uki}, Nade`di Sari} i @ivoradu Popovi}u - iz ~etvrte; Smiqani Lazi} Simi}, Vesni Lukovi}, Gordani Petkovi} Sari}, Mileni Petronijevi} Bir~anin, Ani Dimitrov Damwanovi}, Spasoju Jovi}u i Qubivoju Velimani}u - iz pete; Vesni Maksimovi} Rankovi}, Mileni Je~menici Peruni~i}, Du{anki Grubor Simi}, Radoju \ermanovi}u i Draganu Jovanovi}u - iz {este; Emini Raki} Raji{i}, Mirjani ^oli} Je~menici, Vesni Jeremi} Isailovi}, Slobodanu Milivojevi}u i Peri Davidovi}u - iz sedme; i Mileni Jevti} Ostoji}, Radmili Panteli}, Milanu Popovi}u, Radojku Deni}u i Sne`ani Sari} Savkovi} - iz osme generacije. Autori se zahvaquju direktoru i radnicima Istorijskog arhiva Vaqevo i direktoru Tehni~ke {kole u Ubu Zoranu Babi}u, koji su im stavili na raspolagawe potrebnu arhivsku gra|u i omogu}ili da obave potrebna istrazivawa. Autori

Gimnazija u Ubu

187

[TAMPAWE OVE KWIGE OMOGU]ILI SU:

SKUP[TINA OP[TINE UB

Gimnazija u Ubu

188

CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

821.163.41-32

Gimnazija u Ubu