Alexander Berkman

KRITIKA POSTOJEEG SISTEMA I ANARHISTIKI KOMUNIZAM (ta je to komunistiki anarhizam)

Now and After: The ABC of Communist Anarchism (1929.)

Sadraj 1. ta eli od ivota?..................................................................................................................3 2. Sistem nadnice........................................................................................................................5 3. Zakon i vlast............................................................................................................................7 4. Kako to sistem radi?..............................................................................................................10 5. Nezaposlenost.......................................................................................................................13 6. Rat.........................................................................................................................................15 7. kola i crkva..........................................................................................................................20 8. Pravda....................................................................................................................................21 9. Da li ti crkva moe pomoi?.................................................................................................30 10. Reformista i politiar..........................................................................................................32 11. Sindikat...............................................................................................................................37 12. U ijim je rukama mo?......................................................................................................42 13. Socijalizam..........................................................................................................................45 14. Februarska revolucija..........................................................................................................51 15. Izmeu februara i oktobra...................................................................................................54 16. Boljevici............................................................................................................................56 17. Revolucija i diktatura..........................................................................................................60 18. Diktatura na delu.................................................................................................................63 19. Da li je anarhizam nasilje?..................................................................................................66 20. ta je to anarhizam?............................................................................................................69 21. Da li je anarhija mogua?....................................................................................................71 22. Da li bi komunistiki anarhizam mogao da funkcionie?...................................................74 23. Anarhisti koji nisu komunisti..............................................................................................80 24. Zato nam je potrebna revolucija?......................................................................................82 25. Stvar je u ideji.....................................................................................................................84 26. Pripreme..............................................................................................................................86 27. Organizacija radnitva za drutvenu revoluciju..................................................................91 28. Principi i praksa..................................................................................................................99 29. Potronja i razmena...........................................................................................................101 30. Proizvodnja.......................................................................................................................104 31. Odbrana revolucije............................................................................................................108

1. ta eli od ivota?
ta je to to svako eli od ivota? ta ti najvie eli? Na kraju, svi smo mi isti ispod koe. Ko god da si - mukarac ili ena, bogat ili siromaan, aristokrata ili beskunik, beo, ut, crven ili crn, u kojoj god zemlji da vi, koje god da si nacionalnosti ili konfesije - svi na isti nain oseamo hladnou i glad, ljubav i mrnju; svi se plaimo nepogoda i bolesti i trudimo se da izbegnemo povrede i smrt. Ono to ti eli od ivota i ono ega se najvie plai vai uopteno gledajui i za tvog komiju. Ueni ljudi su napisali debele knjige, mnogo njih, na temu sociologije, psihologije i mnogih trugih "logija" da bi ti rekli ta je to to ti eli, ali se ni jedna od njih ne slae sa drugom. Pa ipak, mislim da ti zna vrlo dobro ta eli i bez njih. Oni su studirali i pisali i pekulisali oko ovog, za njih tako tekog, pitanja, tako da si se ti, kao individua, potpuno izgubio u njihovim filozofijama. Oni su verovatno na kraju doli do zakljuka da ti, prijatelju, nisi uopte bitan. Ono to je bitno, kako oni kau, nisi ti ve "celina", svi ljudi zajedno. Tu "celinu" nazivaju "drutvom", "zajednicom" ili "dravom", a sveznalice su u stvari odluile da nema veze ukoliko ti, kao jedinka, ivi u bedi dokle kod je "drutvo" u redu. Nekako su zaboravili da objasne kako "drutvo" ili "celina" mogu da budu u redu ako pojedinani lanovi nesreni. Tako oni onda nastavljaju da pletu svoje filozofske mree i proizvode debele tomove da bi otkrili gde se ti u stvari uklapa u emu zvanu ivot i ta je to to ti hoe. Ti zna vrlo dobro ta hoe, kao to zna i tvoj komija. Ti hoe da ti bude dobro i da bude zdrav; eli da bude slobodan, da nikome ne slui, nee da puzi i da se poniava pred bilo kim; eli blagostanje za sebe, svoju porodicu i za one koji su ti bliski i dragi i da te niko ne uznemirava i da se ne brine za sutranjicu. Budi uveren da svako eli to isto. Onda cela stvar izgleda ovako: Ti eli zdravlje, slobodu i blagostanje. Svako je kao i ti t se toga tie. Stoga svi traimo iste stvari u ivotu. Zato ih onda ne bi traili zajedno, zajednikim naporima, pomagajui jedni drugima? Zato bi varali, krali i ubijali jedni druge, ako svi teimo istom cilju? Zar nema isto pravo na stvari koje ti eli kao i ovek do tebe? Ili emo bolje osigurati sebi zdravlje, slobodu i blagostanje tako to emo tui i ubijati jedni druge? Ili zato to ne postoji neki drugi nain? Promotrimo to malo. Zar nije logino da ako svi teimo istom cilju u ivotu, ako svi elimo iste stvari, onda su i nai interesi takoe isti? U tom sluaju bi trebali da ivimo kao braa, u miru i drugarstvu; trebali bi da budemo dobri jedni prema drugima i da se ispomaemo koliko moemo. Ti zna da ivot nije takav. Zna da ne ivimo kao braa. Zna da je svet pun borbi i ratova, bede, nepravde i zloina, neimatine i ugnjetavanja. Zato je onda tako? To je zato to iako mi svi imamo isti cilj u ivotu, imamo razliite interese. To je ono to pravi toliko problema u svetu.

Razmisli sam o tome. Pretpostavimo da eli par cipela ili eir. Otii e u prodavnicu i probati da ih kupi po to razumnijoj i manjoj ceni. To je u tvom interesu. Interes prodavca je da ti proda neto to bolje moe, jer je tako njegov prihod vei. To je zato to sve to u ivotu koristimo je napravljeno zbog profita, na ovaj ili onaj nain. ivimo u sistemu profita. [system of profit-making] Jasno je da ako profitiramo jedni od drugih da nai interesi ne mogu biti isti. Oni moraju biti razliiti i esto su suprotstavljeni. U svakoj zemlji naie ljude koji ive profitirajui od drugih. Oni koji imaju najvei prihod su bogai. Oni koji ne ostvaruju profit su siromani. Jedini ljudi koji ne mogu da ostvare profit su radnici. Mora onda da razume da interesi radnika ne mogu biti isti kao i interesi drugih ljudi. Zato e u svakoj zemlji nai nekoliko slojeva ljudi sa potpuno drugaijim interesima. Svugde e nai: relativno mali sloj osoba koje imaju veliki profit i koje su veoma bogate, kao bankari, veliki proizvoai i zemljoposednici - ljudi koji imaju mnogo kapitala i koji se zbog toga nazivaju kapitalisti. Oni pripadajukapitalistikoj klasi; sloj manje ili vie dobrostojeih ljudi, koji sainjavaju biznismeni i njihovi agenti, brokeri nekretninama, pekulatori i eksperti, kao to su doktori, advokati, naunici i tako dalje. To je srednja klasa ili graanstvo[buroazija] veliki broj radnih ljudi koji su zaposleni u razliitim granama privrede - fabrikama i rudnicima, u prodavnicama, pri transportu i na selu [on the land]. To je radnika klasa koja se takoe zove proletarijat. Graanstvo i kapitalisti stvarno pripadaju istoj kapitalistikoj klasi, jer imaju sline interese i zbog toga se ljudi iz redova graanstva veito prikljuuju kapitalistikoj klasi protiv radnike klase. Videe da je radnika klasa uvek najsiromanija klasa, u svakoj zemlji. Moda i ti sam pripada proletarijatu. Onda zna da te tvoja nadnica nikada nee uiniti bogatim. Zato su radnici najsiromanija klasa? Zasigurno rade vie i tee nego ostale klase. Zato to radnici nisu bitni u ivotu drutva? Moda bi mogli i bez njih? ta nam treba za ivot? Treba nam hrana, odea i utoite; kole za nau decu; autobusi i tramvaji za putovanje i hiljade drugih stvari. Da li ima ijedne stvari koja se moe napraviti bez rada? Cipele koje ima na nogama i ulice na kojima hoda su proizvod rada. Bez rada ne bi bilo nieg do gole zemlje [bare earth] i ljudski ivot bi bio potpuno nemogu. To onda znai da je rad stvorio sve to imamo - svo bogatstvo ovoga sveta. Sve je proizvod rada primenjenog na zemlju i njene prirodne sirovine. Ako je svo bogatsvo proizvod rada, zato onda ne pripada radnitvu? To jest, onima koji su radili svojim rukama ili glavama da bi ga stvorili - fizikom i umnom radniku. Svi se slaemo da osoba ima pravo da joj pripada stvar koju je ona sama napravila. Ali ni jedna osoba nije i ne moe da napravi ita sama. Potrebno je mnogo ljudi, razliitih zanata i profesija da bi se neto stvorilo. Stolar, na primer, ne moe da napravi sam jednostavnu stolicu ili klupu; ak ni kada bi sam posekao drvo i pripremio drvo. Potrebni su mu testera i eki, ekseri i alatke koje ne moe sam da napravi. Ali ak i da moe i njih da napravi, potrebne su mu sirovine - elik i gvoe - koje bi drugi ljudi trebali da mu dostave. Ili uzmimo jedan drugi primer - recimo ininjer. On ne moe nita da uradi bez papira i olovke i alata za merenje i te stvari moraju da naprave drugi ljudi za njega. Da ne pominjemo da prvo mora da izui svoje zanimanje i da

provede mnoge godine u uenju dok mu drugi omoguavaju da ivi do tada. Ovo vai danas za svako ljudsko bie na svetu.

2. Sistem nadnice
Da li si ikada prestao da se pita: zato su te ba rodili tvoji roditelji, a ne neko drugi? Zna na ta mislim, niko te nije pitao za dozvolu. Jednostavno si roen.; Nisi imao sree da bira mesto svog roenja ili da izabere roditelje. Bila je to puka srea. Tako se zadesilo da nisi roen kao bogata. Moda su ljudi oko tebe deo srednje klase, mada su najverovatnije radnici i tako si ti jedan u milion, u masi, koja mora da radi da bi zaradila za ivot. ovek koji ima novac moe da ga uloi u neki posao ili industriju. On investira i ivi od profita. Ti pak nema novca. Sve to ima je tvoja sposobnost da radi, tvoja radna snaga. Bilo je vremena kada je svaki radni ovek radio samo za sebe. Nisu postojale fabrike niti velike industrije. Radnik je imao svoje alatke i svoju malu radionicu i sam je sebi dobavljao sirovine koje su mu trebale. Radio je sam za sebe i nazivali su ga zanatlija. Onda je dolo vreme fabrika i velikih radionica. Malo po malo, potisnule su nezavisnog zanatliju jer nije uspevao da napravi stvari po tako maloj ceni kao fabrike - nije mogao da se takmii sa velikim proizvoaima. Zanatlija je morao da napusti svoju radionicu i da ide da radi u fabrici. U fabrikama i velikim postrojenjima stvari se proizvode na veliko. Takva proizvodnja na veliko se naziva industrijalizacija. Putem nje su se poslodavci i proizvoai obogatili tako da su gazde industrije i trgovine sakupile veoma puno novca - puno kapitala. Stoga se takav sistem naziva kapitalizam. Danas svi mi ivimo u kapitalistikom sistemu. U kapitalistikom sistemu radnik ne moe da ivi sam za sebe kao u starim danima. On nije u sposobnosti da se takmii sa velikim proizvoaima. Ako si radnik, ti mora da trai poslodavca. Radi za njega, tj. ako im da svoj rad na toliko i toliko sati dnevno ili nedeljno, on e ti ga platiti. Ti mu prodaje svoju radnu snagu, a on ti daje nadnicu. U kapitalistikom sistemu cela radnika klasa prodaje svoj rad poslodavakoj klasi [employing class]. Radnici grade fabrike, prave maine i alate i proizvode dobra. Poslodavac zadrava fabrike, maineriju, alate i dobra za sebe kaosvoj profit. Radnik dobija samo platu. Takav poredak naziva se nadniarski sistem. Ueni ljudi su uvideli da radnik dobija u obliku plate samo jednu desetinu od onoga to proizvede. Drugih devet desetina e biti podeljene izmeu zemljoposednika, proizvoaa, transportne kompanije, prodavca na veliko, preprodavca i drugih posrednika. To znai sledee: Iako su radnici, kao klasa, izgradili fabrike, deo njihovog svakodnevnog rada im se uzima za privilegiju da koriste te fabrike. To je zemljoposednikov profit. Iako su radnici napravili alate i maineriju, drugi deo njihovog svakodnevnog rada im se oduzima za privilegiju dakoriste te alate i maineriju. To je proizvoaev profit. Iako su radnici napravili prugu i njome upravljaju, jo jedan deo njihovog svakodnevnog rada im se oduzima za transportovanje dobara koji su oni napravili. To je transporterov profit. I tako dalje, ukljuujui bankara, koji pozajmljuje proizvoau novac od drugih ljudi, trgovca na veliko, preprodavca i druge posrednike, od kojih svaku uzima deo od radnikovog rada.

ta onda preostaje - jedna desetina prave vrednosti radnikovog rada - njegov udeo, njegova plata. Da li nasluuje sada zato je mudri Prudon rekao da je svojina bogatih ukradena imovina? Ukradena od onog koji proizvodi, radnika. Zar nije udno da je tako neto dozvoljeno? Jeste, naravno, to je stvarno udno; a najudnije je to ceo svet to posmatra i nita ne ini protiv toga. Jo gore, radnici nita ne ine povodom toga. Zato ona veina misli da je sve u redu i da je kapitalistiki sistem dobar? To je zato to radnici ne vide ta im se deava. Oni ne shvataju da ih potkradaju. Ostatak sveta takoe malo razume i kada neki poten ovek pokua da im to objasni, onda uzvikuju "anarhista!" i upucaju ga ili ga poalju u zatvor. Kapitalisti su naravno veoma zadovoljni sa kapitalistikim sistemom. Zato ne bi bili? Oni se putem njega bogate. Zato ne moe od njih oekivati da e rei da on nije dobar. Srednje klase su pomonici kapitalista i oni takoe ive od rada radnike klase, zato bi se onda bunili? Svakako se tu i tamo moe nai neki ovek ili ena iz srednje klase koji e se pobuniti i rei istinu o celoj stvari. Takvi ljudi su brzo uutkani i izvikani kao "neprijatelji naroda", kao ludi ometai [disturber] i anarhisti. Ipak, ti bi pomislio da su radnici prvi koji bi trebali da se bune protiv kapitalistikog sistema, jer su oni ti koje potkradaju i koji najvie ispataju u njemu. Jeste, tako bi trebalo da bude, ali nije, to je vrlo tuno. Radnici znaju da ulj negde pritiska [the workers know that the shoe pinches somewhere]. Oni znaju da teko rade ceo svoj ivot i da dobijaju tek toliko da bi preiveli, a ponekad ni toliko. Oni vide da se njihovi poslodavci voze okolo u dobrim kolima i ive u najveem luksuzu sa njihovim enama koje su pokrivene dijamantima i u skupoj odei, dok radnikova ena moe jedva da si priuti novu [calico dress]. Stoga se radnici trude da poboljaju svoju situaciju tako to trae bolje plate. To bi bilo isto kao kada bi se probudio usred noi u svojoj kui i uhvatio provalnika kako je uzeo sve moje stvari i sprema se da pobegne sa njima. Zamisli kada bi, umesto da ga spreim u tome, rekao: "Molim te, gospodine Provalnie, ostavi mi makar jedno odelo da bi imao ta da obuem" i onda mu se jo zahvalio ako bi mi dao jednu desetinu od stvari koje je od mene ukrao. Ja se udaljavam od svoje prie. Vratimo se radniku i pogledajmo kako se on trudi da pobolja uslove ivota i koliko malo on u tome uspeva. Upravo hou da ti kaem zato radnik ne zgrabi provalnika za vrat i izbaci ga napolje, tj. zato moli kapitalistu da mu da malo vie hleba ili malo veu platu i zato ga ne zbaci celog sa svoje grbae. Zato to su radnika, kao i ostatak sveta, ubedili da veruje da je sve u redu i da mora da ostane onako kako jeste; a i ako par stvari nisu kao to bi trebale da budu, to je zato to "su ljudi loi" i sve e se na kraju nekako srediti. Uveri se sam da to nije istina. Kod kue, jo dok si bio dete i kada si postavljao mnoga pitanja, govorili su ti "da to tako treba", da "mora da bude tako", da "je Bog sve tako stvorio" i da je sve u potpunom redu. Ti si verovao svojim roditeljima kao to su oni verovali svojim roditeljima i zbog toga ti isto razmilja kao i tvoj deda. Kasnije ti u koli govore iste stvari. Uili su te da je Bog stvorio svet i da je sve dobro; da mora da bude bogatih i siromanih i da mora da potuje bogate i da bude zadovoljan svojom sudbinom. Reeno ti je da se tvoja zemlja zalae za pravdu i da se zakon mora potovati. Uitelj, svetenik i propovednik su ti svi nametnuli miljenje da je tvoj ivot pod Bojom kontrolom i da se "Njegova elja mora ispuniti" ["His will be done"]. Onda bi video siromaha kako ga odvlae u zatvor i oni bi ti rekli da je on lo jer je neto ukrao i da je to veliki zloin. Niti kod kue niti u koli niti bilo gde drugde niko ti nije rekao da je zloin kada bogata krade proizvode radnikovog rada ili da su kapitalisti bogati jer preuzimaju bogatstvo koje radnitvo stvara. Ne, niko ti nije nikada tako neto rekao niti je to iko uo u koli ili crkvi. Kako onda moe da od radnika

oekuje da o tome neto znaju? Naprotiv, tvoj um - dok si jo bio dete i takoe nakon toga - punjen je pogrenim idejama tako da kada uje pravu istinu udi se da li je to uopte mogue. Moda sada uvia zato radnici ne razumeju da je bogatstvo koje oni stvaraju ukradeno od njih i da im ga svaki dan otimaju. "Zakon", pita, "i drava - da li oni dozvoljavaju takvu krau? Zar nije kraa zabranjena zakonom?"

3. Zakon i vlast
Da, ima pravo, zakon zabranjuje krau. Kada bih ukrao neto od tebe, ti bi pozvao policajca da me uhapsi. Zakon e kazniti lopova i vlast e ti po mogustvu vratiti ukradenu imovinu, jer zakon zabranjuje krau. Kae se da niko nema pravo da ita uzme od tebe bez tvoje saglasnosti. Ali, tvoj poslodavac uzima od tebe ono to ti proizvede. Svo bogatstvo koje je stvoreno radom kapitalisti uzimaju i zadravaju ga kao svoju imovinu. Zakon kae da poslodavac ne krade nita od tebe, jer si se ti sa tim sloio. Pristao si da radi za svog efa za odreenu platu, a on poseduje sve to ti proizvede. Poto se to deava uz tvoju saglasnost, zakon kae da on od tebe nita ne krade. Da li si ti stvarno saglasan sa tim ? Kada razbojnik prisloni pitolj na tvoju glavu, predae mu sve svoje dragocenosti. Ti se naravno slae, ali samo zato to ne zna kako da se izvue, jer si na to prisiljen njegovim pitoljem. Zar nisi prisiljen da radi za poslodavca ? Tvoje potrebe te teraju na to kao razbojnikov pitolj. Mora da ivi, kao i tvoj deca i ena. Ne moe da radi za samog sebe, pod kapitalistikim industrijskim sistemom mora da radi za poslodavca. Fabrike, maine i alati pripadaju klasi poslodavaca. Stoga se mora zaposliti kod njih da bi radio i iveo. ta god da radi i ko god da je tvoj poslodavac, uvek je ista pria: mora da radi za njega. Ne moe da se izvue, primoran si. Na ovaj nain cela radnika klasa je prisiljena da radi za kapitalistiku klasu. Tako su radnici prinueni da predaju sve vrednosti koje proizvedu. Poslodavci uzimaju to bogatstvo u vidu profita dok radnici primaju jedino platu, dovoljnu tek za preivljavanje, da bi mogli i dalje da proizvode za poslodavca. Zar to nije prevara, razbojnitvo ? Zakon kae da je to slobodan dogovor, kao to bi i razbojnik mogao da kae da si "prihvatio" da mu da tvoje dragocenosti. Jedina razlika je u tome da razbojniki nain nazivaju kraom i razbojnitvom, a kapitalistiki biznis, industrija, profitiranje i ono je zatieno zakonom. Bilo da je to uraeno na razbojniki ili kapitalistiki nain, zna da si opljakan. Ceo kapitalistiki sistem poiva na pljaki. Ceo sistem zakona i vlasti podrava i opravdava pljaku. Takav poredak stvari se naziva kapitalizam i zakon i vlast su tu da tite ovakvo ureenje. Da li se udi to se kapitalisti i poslodavci i svi koji profitiraju od ovakvog poretka zalau za "red i zakon" ? Gde je tvoje mesto ? Kakve koristi ti ima od ove vrste "reda i zakona" ? Zar ne vidi da te ovaj "red i zakon" samo pljakaju, varaju i porobljavaju ?

"Porobljavaju ?", udi se. "Pa ja sam slobodan graanin !" Da li si ti stvarno slobodan? Slobodan da ini ta? Da ivi onako kako ti odgovara? Da radi ono to ti odgovara? Pogledajmo malo bolje. Kako ivi? Dokle dosee tvoja sloboda? Ti zavisi od svog poslodavca zbog plate, zar ne? A tvoja plata odreuje nain tvog ivota, zar ne? Uslovi tvog ivota, ak i ono to jede i pije, gde izlazi i sa kim se sastaje - sve to zavisi od tvoje plate. Ne, ti nisi slobodan ovek. Ti zavisi od tvog poslodavca i tvoje plate. Ti si u stvari plaeni rob. Cela radnika klasa, u kapitalistikom sistemu, je zavisna od kapitalistike klase. Radnici su plaeni robovi. Onda, ta je nastalo od tvoje slobode? ta moe da radi sa njom? Da li moe da uradi neto vie nego to ti to plata dozvoljava? Zar ne vidi da je tvoja plata sva sloboda koju ima? Tvoja sloboda ne dosee dalje od tvoje plate. Sloboda koja ti je data na papiru, koja je zapisana u zakonskim knjigama i ustavima, ti ne ini nikakvo dobro. Takva sloboda samo znai da ima pravo da radi odreene stvari, ali ona ne znai da moe da ih radi. Da bi mogao da ih radi, mora da ima prvo uslove za tako neto. Ima pravo da jede tri obroka dnevno, ali ako nema sredstva, mogunosti da doe do jela, emu ti onda slui to pravo? Sloboda u stvari znai mogunost da namiri svoje potrebe i elje. Ako ti sloboda ne daje mogunost, onda ti nita ne donosi. Prava sloboda znai mogunost i blagostanje. Ako ona to ne znai, onda ona ne znai nita. Vidi, situacija je sledea: kapitalizam te pljaka i stvara od tebe plaenog roba. Zakon podrava i titi pljaku. Drava te zamajava da veruje da si nezavistan i slobodan. Na taj nain te lau i varaju svakog dana tvoga ivota. Kako nisi o tome onda razmiljao ranije? Kako to i veina drugih ljudi ne vidi ? To je zato to su tebe, kao i svakog drugog, lagali od najranijeg detinjstva. Reeno ti je da bude poten, a pljakaju te celog ivota. Nareeno ti je da potuje zakon, a zakoni tite kapitaliste koji te pljakaju. Uili su te da je ubijanje pogreno, a vlast vea i ubija ljude i alje ih u pokolj u rat. Reeno ti je da se povinuje zakonima i vlasti iako zakoni i vlast stoje iza pljake i ubistva. Zbog toga su te lagali, varali i obmanjivali celog ivota da bi bilo lake da izvuku profit od tebe, da te iskoriavaju. Nisu to samo poslodavac i kapitalista koji te iskoriavaju. Drava, crkva, obrazovanje - oni svi ive od tvog rada. Ti ih sve izdrava. Zato te oni svi ue da bude zadovoljan sa svojom sudbinom i da se uzorno ponaa. "Da li je stvarno tano da ih ja sve izdravam ?", pita me u udu. Hajde da vidimo. Oni jedu, piju i oblae se, da ne govorimo o luksuzu u kom ive. Da li oni prave stvari koje koriste i troe, da li oni rade na polju, na graevini i tako dalje ? "Pa oni plaaju te stvari!", buni se tvoj prijatelj. Da, oni plaaju. Zamisli da neko ukrade 50 dolara od tebe i ode i kupi si novo odelo. Da li je to odelo njegovo? Zar ga nije platio? Isto tako plaaju i ljudi koji nita ne proizvode i koji se ne bave nikakvim korisnim poslom. Njihov novac je profit koji su oni ili njihovi roditelji iscedili iz tebe i iz radnika.

"Znai moj ef ne izdrava mene ve ja njega?" Naravno. On ti daje posao, tj., dozvolu da radi u fabrici ili radionici koju nije on izgradio nego koju su sagradili drugi radnici kao ti. Zbog te dozvole ga ti izdrava do kraja ivota ili onoliko dugo koliko radi za njega. Ti ga toliko velikoduno izdrava da si on moe priutiti stan u gradu i kuu u prirodi, ak njih nekoliko, i sluge koje njemu i njegovoj porodici ispunjavaju elje, izdrava zabavu njegovih prijatelja, konjske trke, trke amcima i stotinu drugih stvari. Ti nisi samo dareljiv prema njemu. Od tvog rada, direktnim ili indirektnim oporezivanjem, se izdrava cela dravna uprava, kole i crkve i sve druge institucije iji je posao da tite profit i da ti zamagljuju oi. Ti i tvoje kolege, radnitvo u celini, ih sve izdrava. Da li se udi to ti govore da je sve u najboljem redu i da treba da bude dobar i uti? Njima je dobro kada uti, jer ne mogu da te pljakaju i zavaravaju kada otvori oi i vidi ta se deava oko tebe. Zato se oni svi tako jako zalau za kapitalistiki sistem, za rad i red. Da li je ovaj sistem dobar za tebe? Da li misli da je pravedan i ispravan? Ako ne misli tako, zato ga onda podrava? "Pa ta da radim?", rei e, "ja sam samo jedan". Da li si ti stvarno samo jedan? Zar nisi pre jedan u hiljadu, jedan u milion, koji su svi porobljeni i koje iskoriavaju kao i tebe? Jedino to oni to ne znaju. Kada bi znali, ne bi podravali. Stvar je u tome da im to pokae. Svaki radnik u tvom gradu, u tvojoj zemlji, u svakoj zemlji, na celom svetu je porobljen i iskoritavaju ga kao i tebe. Ne radi se samo o radnicima. Seljake varaju i pljakaju na isti nain. Isto kao i radnik, tako je i seljak zavistan od kapitalistike klase. On rinta ceo svoj ivot, ali veina njegovog rada ide onima ija je zemlja. Zemljoradnik proizvodi hranu za ceo svet. On nas hrani. Pre nego to moe da nam dostavi svoja dobra, primoran je da plati danak klasi koja ivi od tueg rada, profiterima, kapitalistima. Zemljoradniku se oduzima vei deo proizvoda kao i radniku. Otimaju mu ih zemljoposednici, [mortage holder]; eleznica i [steel trust]. Bankar, komisijski trgovac, maloprodavac i gomila drugih izvlae profit iz seljaka pre nego to moe da ti dostavi hranu. Zakon i vlast dozvoljavaju i pomau u pljaki tako to nareuju da zemlja, koju ni jedan ovek nije stvorio, pripada zemljoposedniku. eleznica, koju su napravili radnici, pripada magnatu. Skladita, ambari i prodavnice, koje su takoe sagradili radnici, pripadaju kapitalisti. Svi ovi monopolisti i kapitalisti imaju pravo da profitiraju od seljaka zbog korienja eleznice i drugih objekata pre nego to ti donese hranu. Moe videti kako veliki kapital i biznis pljakaju seljaka i kako zakon pomae u pljaki, kao i kod radnika. Nisu samo seljak i radnik iskoritavani i primorani da predaju vei deo svojih proizvoda kapitalisti, onima koji imaju monopol nad zemljom, eleznicom, fabrikama, mainerijom i svim prirodnim bogatstvima. Cela zemlja i ceo svet je primoran da plaa danak kraljevima finansija i industrije. Sitni preduzetnik zavisi od distributera, distributer zavisi od proizvoaa, proizvoa od poverioca i svi oni od gospodara novca i banaka zbog kredita. Veliki bankari i finansijeri mogu svakoga ostaviti bez posla tako to e mu odbiti kredit. Biznismen je na njihovoj milosti i nemilosti. Ako ne igra kao to oni ele i ne zadovoljava njihove interese, oni ga jednostavno izbace iz igre. Tako je ceo ljudski rod zavistan i porobljen od strane nekolicine ljudi koji imaju monopol nad skoro celim bogatstvom ovoga sveta, ali koji nita nisu sami stvorili. "Ali ti ljudi vredno rade!", rei e. Pa, neki od njih ne rade uopte. Neki dabalebare, a njihov posao odrauju drugi. Neki od njih stvarno rade, ali ta? Da li ita proizvode, kao to to rade radnici i poljoprivrednici? Ne, oni nita ne proizvode, iako moda rade. Oni rade tako to kradu ljude, to izvlae profit iz njih. Da li ti njihov rad donosi ita dobrog? Razbojnik isto

vredno radi i dosta rizikuje pri pljaki. Njegov "rad" kao i rad kapitaliste, daje posao advokatima, nadzornicima zatvora i hrpi drugih sluga koje sve tvoj rad izdrava. Izgleda besmisleno da ceo svet treba da robuje zbog dobrobiti aice monopolista i da od njih treba da zavisi svaije pravo i uslovi za ivot, ali to je injenica. Jo je gluplje kada pomislimo da bi radnici i poljoprivrednici koji sami stvaraju to bogatstvo trebali da budu najzavisniji i najsiromaniji od svih drugih slojeva u drutvu. To je strano i veoma tuno. Sigurno ti zdrav razum mora rei da takva situacija nije daleko od ludila. Kada bi velike narodne mase, milioni na svetu, mogli videti da su prevareni, kako ih iskoriavaju i porobljavaju, kao to i ti sada vidi, da li bi se oni i dalje za to zalagali? Naravno da ne bi! Kapitalisti isto znaju da ne bi. Zato im i treba drava da bi legalizovala njihov nain pljake, da bi titila kapitalistiki sistem. Zbog toga dravi trebaju zakoni, policija i vojnici, sudovi i zatvori da bi titili kapitalizam. Ali ko su policajci i vojnici koji brane kapitalistiki sistem od tebe i od naroda? Da su to isto kapitalisti, bilo bi logino da hoe da zatite bogatstvo koje su ukrali i da hoe da ak i silom zadre sistem koji ima daje privilegije da kradu ljude. Policija i vojnici, branitelji "reda i zakona" nisu iz kapitalistike klase. To su ljudi iz redova naroda, siromasi koji za platu tite ba onaj sistem koji ih ini siromanim. Neverovatno, zar ne? Ali je ipak istinito. Stvar je u tome: neki robovi tite svoje gospodare tako to sebe i sve druge dre u ropstvu. Na isti nain Velika Britanija, na primer, potinjava Hinduse lokalnim policijskim snagama, tj., samim Hindusima. Ili isto kao to Belgija radi sa crncima u Kongu. Ili kao to svaka drava radi sa potlaenim ljudima. To je isti taj sistem. Evo na ta se sve svodi: kapitalizam pljaka i izrabljuje celu ljudsku rasu; zakoni legalizuju i podravaju kapitalistiku pljaku, drava koristi jedan deo naroda da pomau i tite kapitaliste pri pljakanju celog naroda. Cela stvar je u tome da se ljudi naue da je kapitalizam ispravan, zakon pravedan i da se vlast mora sluati. Da li sada prozreva igru?

4. Kako to sistem radi?

Razmisli i pogledaj malo bolje kako to sistem "funkcionie". Pogledaj kako su izvrnuli ivot i njegovo pravo znaenje. Vidi koliko je tvoj ivot zatrovan i ojaen jednim suludim ureenjem. Gde je smisao ivota, gde je radost ivljenja ? Zemlja je bogata i prekrasna, blistavi suncevi zraci miluju ti srce. Ljudski genij i rad su pobedili sile prirode i upregli munje i vazduh u korist covecanstva. Nauka i pronalasci, ljudska industrija i rad stvorili su neizrecivo bogatstvo. Premostili smo prostrana mora, parna maina je ponitila razdaljinu, elektrina varnica i motor na benzin oslobodili su oveka iz okova tla i ak su porobili atmosferu da radi po njegovoj naredbi. Pobedili smo prostor i povezali smo i najdalja mesta na planeti. Ljudski glas sada krui atmosferom i plavim nebesima, noseci oveji pozdrav svim ljudima na svetu. Pa ipak, ljudi jecaju pod tekim teretom i nema radosti u njihovim srcima. Njihovi ivoti su puni bede, njihove due su hladne, pune elja i potreba. Siromatvo i zloin ispunjavaju svaku zemlju, hiljade ljudi su rtve bolesti i ludila, rat kasapi milione i donosi tiraniju i izrabljivanje u njihovim ivotima. emu sva ta beda i ubistva u tako bogatom svetu ? emu sav bol i patnja na zemlji punoj plodova prirode i suneve svetlosti ? "To je boja volja", kae crkva. "Ljudi su loi", kae zakonodavac. "Tako mora da bude", kae budala.

10

Da li je to istina ? Da li stvarno mora tako da bude ? Ti i ja i svako od nas, svi mi hoemo da ivimo. Imamo samo jedan ivot i s pravom hoemo da iz njega izvuemo najvie. Mi elimo malo radosti i suneve svetlosti dok smo ivi. ta e da nam se desi kada umremo, to ne znamo. Niko ne zna. Dobre su anse da kada jednom umremo - ostaemo mrtvi. Kako god bilo, dokle god ivimo, nae celo bice udi za radocu i smehom, za suncem i sreom. Priroda nas je takvim nainila. Tako je stvorila i tebe i mene i milione drugih kao to smo mi, da eznu za ivotom i radocu. Da li je pravedno i dolino da nam sve to bude uskraeno i da zauvek ostanemo robovi aice ljudi tako gospodare nama i naim ivotima? Da li bi to mogla da bude "Boja volja", kao to to crkva propoveda ? Ako Bog postoji, on mora biti pravedan. Da li bi on dozvolio da nas varaju i da nam otmu ivot i njegove radosti ? Ako Bog postoji, on bi morao biti na otac i svi ljudi bi bili njegova deca. Da li bi jedan dobar otac dopustio da neka njegova deca gladuju i ive u nematini dok druga imaju toliko da ne znaju ta e sa tim ? Da li bi on kaznio hiljade, ak i milione, svoje dece ubistvom ili masakrom samo zbog slave nekog kralja ili profita nekog kapitaliste ? Da li bi on odobrio nepravdu, nasilje i ubistvo ? Ne, moj prijatelju, ne moe verovati da je takav dobri otac, da je pravedan Bog. Ako ti ljudi govore da Bog eli takve stvari, oni te lau. Moda e rei da je Bog dobar, ali da su ljudi ti koji su loi i da je to razlog to je sve tako pogreno na ovome svetu. Ali ako su ljudi loi, ko ih je takvim stvorio ? Ti valjda ne veruje da je Bog stvorio ljude loim, jer bi u tom slucaju on bio za to odgovoran. Ako su ljudi loi, to znai da ih je neto drugo napravilo takvim. Ovo bi moglo da bude tano. Istraimo to malo bolje. Idemo da vidimo kakvi su ljudi, ta su oni i kako ive i kako ti ivi. Od najranijeg detinjstva ubacivano ti je u glavu da mora postati uspean, da mora da stvara novac. Novac znai rasko, sigurnost, mo. Nije bitno ko si, ljudi te mere po tome koliko "vredi", po veliini bankovnog racuna. Tako su te uili i svako drugi je na isti nain uen. Da li ti je onda udno da je svaciji ivot postao trka za novcem, za dolarom i da se tvoje celo bie pretvorilo u borbu za imetak, za bogatstvo ? Glad za novcem nastaje na onome to je hrani. Siromaan se bori za ivot, za malo ugodnosti. Imuan hoe jo vee bogatstvo da bi mu ono dalo sigurnost i zatitilo ga od straha od sutranjice, a kada on postane veliki bankar, ne sme da se opusti, mora uvek budno da pazi na konkurente iz straha od gubljenja trke od nekog drugog. Tako je svako primoran da uestvuje u toj ludoj trci i glad za imetkom jo vie obuzima oveka. Ona postaje najvaniji deo njegovog ivota. Svaka misao se vrti oko novca, sva energija je usmerena na sticanje bogatstva i sada e za bogatstvom postaje manija, ludilo koje zahvata sve - i one koji imaju, i one koji nemaju. Na taj nain ivot je izgubio svoj pravi smisao radosti i lepote. Pretvorio se u nerazuman, divlji ples oko zlatnog teleta, suludo oboavanje boga Mamona. U tom plesu i molitvi, ovek je rtvovao sve svoje bolje osobine srca i due - dobrotu, pravdu, ast i ljudskost, strast i saoseanje sa svojim blinjima. "Svako za sebe i avo ce se radovati" - to mora da postane princip i motiv veine ljudi u takvim uslovima. Da li je onda zapanjujue da se u toj ludoj trci za novcem razvijaju najgore ljudske osobine - pohlepa, zavist, mrnja i najnie strasti ? ovek biva zao; on postaje zloest i nepravedan; pribegava prevari, krai i ubistvu. Pogledaj malo bolje oko sebe i vidi koliko se zloina i loih stvari deava u tvom gradu, u tvojoj zemlji, u svetu uopte zbog novca, imovine i poseda. Vidi koliko je svet pun siromatva i bede, kako su hiljade lak plen bolesti i ludila, gluposti i nasilja, samoubistava i ubistava - a sve to zbog neljudskih i svirepih prilika u kojima ivimo. Dobro je govorio mudrac, kada je rekao da je izvor sveg zla u novcu. Gde god baci pogled, videe rave i poniavajuce posledice postojanja novca, imovine, manije da se ima i zadri. Svakog je oduzelo ludilo grabea, svako hvata akom i kapom, da nagomilava koliko god moe da bi danas mogao da uiva, a da bi sutra imao sigurnu budunost. Da li bi zbog toga mogao rei da je ovek lo ? Zar nije primoran da uestvuje u trci za novcem zbog ivotnih

11

okolnosti, zbog poremeenog sistema u kojem ivimo ? Nema izbora - ili se trka ili propada. Da li je onda tvoja greka to te je ivot naterao da bude takav i da tako radi ? Da li je to greka tvoga brata, tvog suseda ili bilo koga drugog ? Pre e biti da smo svi roeni u ovoj otkaenoj emi i da moramo da se poravnamo po liniji. Da li je onda ema ta koja ne valja ? Razmisli jo jedanput i videe da uopte nisi lo u dui , ali da te uslovi esto teraju da radi stvari za koje zna da su loe. Ti sm ne bi radije tako inio. Kad moe da si priuti, trudi se da bude dobar i od pomoi drugima, ali kada bi pratio svoju naklonost u tom smeru, ti bi zanemario svoje sopstvene interese i uskoro bi i sam bio u nestaici. Znai, okolnosti ivota potiskuju i gue instinkte ljudskosti i dobrote u nama i oguglali smo prema potrebama i bedi naih blinjih. Ovo se da videti u svakoj fazi ivota, u svim meuljudskim odnosima, kroz sav na drutveni ivot. Naravno, ukoliko bismo imali zajednike interese ne bi bilo potrebe da neko nekoga iskoriava, jer ta god bi donosilo dobro jednom, donosilo bi i drugom. Mi, kao ljudska bia, kao deca jednog istog ljudskog roda, zasigurno imamo zajednike interese. Kao lanovi jednog besmislenog i zloinakog drutvenog uredenja, naeg dananjeg kapitalistikog sistema, nai interesi uopte nisu zajedniki. U stvari, intresi razliitih klasa u drutvu suprotstavljeni su jedan drugom, oni su nepomirljivi i neprijateljski, kao to sam pokazao u prethodnim poglavljima. Zato ljudi iskoriavaju jedan drugog kada imaju ikakvu zaradu od toga, kada to narede njihovi interesi. U biznisu, u trgovini, u odnosima izmedu zaposlenog i poslodavca - svugde ce pronaci isti princip na delu. Svako se trudi da bude ispred svog blinjeg. Takmienje postaje sutina kapitalistikog sistema, od bankara milijardera, preko velikog proizvoaa i vlasnika industrije kroz sve drutvene i finansijske slojeve do poslednjeg radnika u fabrici. ak su i radnici primorani da se takmie meu sobom za radna mesta i bolju platu. Na taj nain, na ceo ivot postaje borba oveka protiv oveka, klase protiv klase. U toj borbi ovek koristi sva sredstva da postigne uspeh, da potisne drugog takmiara, da se izdigne iznad njega. Jasno je da e takvi uslovi razviti i negovati najgore osobine u oveku. Isto je tako jasno da zakoni tite one koji imaju mo i uticaj, bogate i imune, iako i oni meu sobom imaju svoje bogatae. Siromaan mora neizbeno da izvue deblji kraj u takvoj situaciji. On e pokuati da radi isto to i bogata, ali poto nema iste mogucnosti da uvea svoju zaradu pod zatitom zakona, esto e to onda probati i izvan zakona i pae u njegovu zamku. Iako nije uradio nita drugaije od bogataa - iskoristio je ili prevario nekoga - on je to uradio "nelegalno" i onda ga zovemo kriminalcem. Pogledaj onog siromanog deaka na uglu ulice. Ofucan je, bled i poluizgladneo. On vidi da drugi deak, sin bogatih roditelja, nosi finu odeu, dobro je uhranjen i ak smatra da je poniavanje igrati se sa siromanim detetom. Deko u dronjcima je besan na njega, povreen je i mrzi bogatog deka. Svugde doivljava siromaan deak iste stvari - ljudi ga zanemaruju i preziru, esto ga utiraju - on osea da ljudi ne misle da je on jednako dobar kao i bogati deak, prema kojem se svi ophode sa potovanjem i panjom. Siromaan deak postaje ogoren. Kada odraste, opet vidi iste stvari: bogati se potuju i cene, siromane utiraju i zatvaraju. Tako siromaan deak poinje polako da mrzi svoje siromatvo i razmilja o tome kako bi mogao postati bogat, kako bi mogao zaraditi novac i pokuava da to uradi na svaki mogui nain tako to iskoriava druge, jer su i drugi uvek iskoriavali njega, lae i vara, a ponekad poini i zlocin. Ti onda kae da je on "lo". Ne vidi li ta ga je uinilo loim ? Zar ne vidi da ga je situacija u kojoj je ceo ivot iveo nainila onakvim kakav jeste ? Onda, zar ne vidi da je sistem koji odrava takvu situaciju vei zloinac nego taj sitni lopov ? Zakon e ga kazniti, ali zar nisu zakoni ti koji prave tako lou situaciju i podravaju sistem koji stvara zloince ? Razmisli o tome i videe da, ako to ve nisu zakoni sami po sebi, onda je to drava koja ini zloin terajui ljude da ive u okolnostima koje ih ine loim. Pogledaj kako zakon i drava podravaju i tite najvei od svih zloina, majku svih zloina, kapitalistiki sistem nadnice i kako i dalje nastavljaju da kanjavaju siromanog kriminalca. Da li ima razlike kada radi neto loe pod zatitom zakona ili nezakonito ? Delo i posledice ostaju iste. tavie: zakonito nedelo je jo vee zlo, jer uzrokuje jo veu bedu i nepravdu nego nezakonito. Zakonit zloin se sve

12

vreme odigrava. Ne moemo ga kazniti i poiniocima je lako, dok nezakonit zloin nije tako esta pojava i ima ograniene posledice i polje delovanja. Ko stvara vie bede: bogati proizvoac koji smanjuje plate hiljadama radnika da bi poveao svoju zaradu ili ovek bez posla koji je neto ukrao da bi mogao da se prehrani ? Ko ini vee zlo: ena industrijskog magnata koji potroi hiljadu dolara za srebrnu ogrlicu za svoju pudlicu ili slabo plaena devojka u magnatovoj prodavnici koja ne moe da izdri iskuenje i ukrade poneku inuvu ? Ko je vei zloinac: pekulant koji trguje na tritu penice i pravi milionsku zaradu time to podie cenu siromahovog hleba ili beskunik koji poini neku krau ? Ko je vei ovekov neprijatelj: pohlepni baron uglja koji je odgovoran za rtvovanje ljudskih ivota u loe provetrenim i opasnim rudnicima ili oajnik koji je osuen zbog oruanog napada i pljake ? Nisu nezakoniti zloini i nedela ti koji su uzrok najveeg zla na ovome svetu. To su zakonita nedela i nekanjivi zloini, opravdani i zatieni zakonom i dravom koji ispunjavaju svet bedom i nestaicom, prepirkama i svaom, klasnom borbom, krvoproliem i razaranjem. esto sluamo o zloinima i zloincima, o provalama i pljakama, o napadima na osobe i imovinu. Redovi dnevne tampe puni su takvih izvetaja. Da li esto slua o zloinima kapitalistike industrije i biznisa ? Da li novine ikada piu o stalnoj pljaki i krai u vidu niskih plata i visokih cena? Da li one piu o iroko rasprostranjenoj bedi prouzrokovanoj trinim pekulacijama, o pokvarenoj hrani, o hiljadu i jednom vidu prevare, o otimanju i zelenaenju putem kojih biznis i trgovina bujaju ? Da li piu o nedelima i zlu, o siromatvu, slomljenim srcima i sranim udarima i preuranjenoj smrti, o depresiji i samoubistvima koji uslede nakon stalnog mrvljenja u kapitalistikom sistemu? Da li piu o brizi i mukama hiljada onih koji su izbaeni sa posla i niko ne mari da li umiru ili su jo ivi ? Da li govore o mizernim nadnicama koje se plaaju enama i devojkama u naoj industriji, o slaboj ishrani koja primorava mnoge na prostituciju da bi mogle da preive ? Da li ti ikada priaju o armiji nezaposlenih koje kapitalizam dri da bi ti oteli hleb iz usta kada krene da trajkuje za bolju platu? Da li govore da je nezaposlenost, sa svim bolestima srca, patnjama i bedi koja je prati, direktno izazvana kapitalistikim sistemom? Da li ti ikada kau kako rad plaenog roba pretvaraju u zaradu gospodara industrije ? Kako se rad i ivot trae u glupoj kapitalistikoj utrci i neplaniranoj proizvodnji ? Naime, oni ti govore dosta toga o zloinima i zloincima, o "loem", o "zlu" u oveku, posebno meu niim slojevima radnika, ali zato ne kau da kapitalistiki uslovi izazivaju veinu naih zloina i da je sam kapitalizam najvei zloin od svih: on satre vie ivota u jednom jedinom danu nego sve ubice zajedno. Razaranje ivota i imovine od strane zloinaca od poetka sveta je deja igra u poreenju sa deset miliona ubijenih i dvadeset miliona ranjenih i neizmerivom pustoi i bedom stvorenom za vreme samo jednog kapitalistickog dogaaja, nedavnog Svetskog rata. [Napomena prevodioca: misli se na Prvi svetski rat.] To zapanjujue pustoenje i pokolj bili su zakonito dete kapitalizma, kao to su i svi ratovi i pohodi rezultat suprotstavljenih finansijskih i trgovinskih interesa internacionalne buroazije. To je bio rat zbog zarade, kao to su Vudrou Vilson i njegova klasa posle ak i priznali. Kao to vidi, opet se sve vrti oko zarade. Pretvaranje ljudskog mesa i krvi u zaradu u ime patriotizma. "Patriotizam!", die glas, "pa to je plemenit cilj!". "A nezaposlenost", pita tvoj prijatelj, "da li je kapitalizam i za nju odgovoran ? Zar je to greka mog efa to on nema posla za mene ?"

5. Nezaposlenost
Drago mi je to je tvoj prijatelj postavio ono pitanje, jer svaki radnik zna koliko je za njega bitna nezaposlenost. Zna kakav ti je ivot kada si nezaposlen, a i kada ima posao zna koliko te mui strah da e ga izgubiti. Svestan si znai kolika ti opasnost preti od rezervne armije rada kada trajkuje za bolje uslove rada. Zna da trajk-breheri potiu od nezaposlenih koje kapitalizam dri u aci, da bi pomogli da se razbije trajk.

13

"Kako to kapitalizam dri nezaposlene u aci?", pita. Tako to te jednostavno primorava da radi to due i to tee koliko je god to mogue da bi proizveo to vee koliine. Sve moderne eme o "produktivnosti", Tejlorov i ostali "ekonomski" sistemi i sistemi "racionalizacije" slue jedino da iscede to veu zaradu iz radnika. Ekonomija je samo u interesu poslodavca. to se tebe, radnika, tie ovakva "ekonomija" najvie troi tvoju energiju i napore, dok tvoje zdravlje nepovratno odlazi. Poslodavcu se najvie isplati da iskoriava tvoju snagu i sposobnosti to vie moe. Istina je da ti to unitava zdravlje i melje nervni sistem, ini te rtvom bolesti i zaraza (postoje ak i posebne proleterske bolesti), ini te bogaljem i prerano te alje u grob - ali ta to tvoga gazdu briga? Zar nema jo hiljade nezaposlenih koji cekaju na tvoje radno mesto i koji su spremni da ga zauzmu ukoliko si postao invalid ili si mrtav ? Zbog profita kapitalista nezaposleni se uvek dre pri ruci. To je bitan deo nadniarskog sistema, neophodna i neizbena njegova osobina. U interesu je ljudi da nema nezaposlenosti, da svi imaju priliku da rade i zarade za ivot, da svako doprinosi prema svojim sposobnostima i snazi i time poveava bogatstvo zemlje i drutva, da bi svako mogao imati to veci deo od toga. Kapitalizam ne interesuje blagostanje naroda. Kapitalizam, kao to sam malopre pokazao, interesuje jedino zarada. Kada se zaposli manje ljudi koji imaju due radno vreme ostvari se vei profit nego kada se zaposli vie ljudi koji krae rade. Zbog toga je za tvog gazdu korisnije da, na primer, zaposli 100 ljudi koji rade 10 sati dnevno nego da zaposli 200 ljudi koji bi radili 5 sati dnevno. Za 200 ljudi bi mu trebalo vie mesta - vea fabrika, vie alata i maina i tako dalje. To znai da bi mu trebalo vee ulaganje kapitala. Zapoljavanje veeg broja ljudi uz skraivanje radnog vremena donosilo bi manju zaradu i zbog toga tvoj ef nee da vodi fabriku ili radnju po tom planu, to znai da sistem pravljenja profita nije u saglasnosti sa naelima ljudskih obzira i dobrobiti radnika. tavie, to tee, efikasnije i due radi, to bolje po tvog efa i njegovu zaradu. Posle svega ovoga moe se lepo videti da nije u interesu kapitalizma da zaposli sve one koji hoe i mogu da rade. Situacija je obrnuta: minimum "ruku" i maksimum truda je osnovno pravilo i izvor zarade kapitalistikog sistema. U tome je cela tajna o svim tim emama "racionalizacije". Zbog toga moe u svakoj kapitalistikoj zemlji nai hiljade koji bi da rade, ali ne mogu da nau zaposlenje. Vojska nezaposlenih je stalna pretnja tvom ivotnom standardu. Oni su spremni da zauzmu tvoje mesto za manju platu, jer su na to primorani iz potrebe. Sve ovo ide gazdi naruku: bi koji ti je stalno nad glavom, dok ti radi i robuje za njega i "primerno" se ponaa. Moe sam da vidi kako je ovakvo stanje opasno i poniavajue za radnika, a da ne pominjemo druga zla koje potiu iz ovakvog sistema. "Zato onda ne bismo uklonili nezaposlenost ?", pita. Da, bilo bi lepo kada bismo je uklonili, ali to se moe postii samo ako ukinemo plaeno ropstvo i kapitalistiki sistem. Dokle god si pod kapitalizmom - ili pod bilo kojim drugim izrabljivakim sistemom pravljenja profita imae i nezaposlenost. Kapitalizam ne moe da postoji bez nje: nerazdvojna je od sistema nadnice. To je osnovni uslov za uspenu kapitalistiku proizvodnju. "Zato ?" Zato to kapitalistiki privredni sistem ne proizvodi za potrebe ljudi; on proizvodi za zaradu. Industrijalci ne proizvode robu jer je ljudi hoe i jer im je potrebna. Oni proizvode ono to oekuju da prodaju i to da prodaju uz zaradu. Kad bismo imali razuman sistem, proizvodili bi u koliinama po eljama i potrebama ljudi. Pretpostavimo da stanovnicima jednog mesta treba 1 000 pari cipela i pretpostavimo da je za taj posao potrebno 50 obuara i da bi oni te cipele koje trebaju zajednici proizveli za 20 sati. Dananji obuar ne zna i nije ga briga koliko je pari cipela potrebno. Hiljadama ljudi u tvom gradu bi moda trebale nove cipele, ali ne mogu priutiti sebi da ih kupe. ta obuar ima od toga da zna kome su potrebne cipele? Ono to njega zanima je ko moe da ih kupi: koliko pari moe da proda i da pritom zaradi.

14

ta se onda deava ? On e proizvesti onoliko cipela koliko misli da e moi da proda. Dae sve od sebe da ih napravi to jeftinije i da ih to skuplje proda, da bi dobro zaradio. Pritom e zaposliti to manje radnika da bi napravio eljenu kolicinu i dae im da rade to tee i delotvornije koliko god on moe da ih natera. Vidi da proizvodnja zbog zarade znai due radno vreme i manje zaposlenih nego to bi ih bilo kada bi se proizvodilo zbog ljudskih potreba. Kapitalizam je sistem proizvodnje zbog zarade i zbog toga uvek mora biti nezaposlenih u njemu. Pogledaj malo dublje u sistem proizvodnje zbog zarade i videe kako poetno zlo stvara jo stotine drugih zala. Posmatrajmo proizvoaa cipela u tvom gradu. On nema naina da sazna, kao to sam pre pokazao, ko e i ko nee moi da kupi njegove cipele. On grubo procenjuje, "predvia", i odluuje se da napravi, recimo, 50 000 pari. Onda on plasira svoj proizvod na trite, tj., trgovac na veliko, posrednik i prodavac u radnji putaju ga u prodaju. Pretpostavimo da je prodao samo 30 000; 20 000 ostaje u skladitu. Na proizvodac, poto nije u mogucnosti da proda ostatak u svom gradu, pokuae da ga se rei u nekom drugom gradu, ali su tamonji proizvodaci cipela iskusili isto. Oni takoe ne mogu da prodaju sve to proizvedu. Govore da je ponuda cipela vea od tranje. Moraju da smanje proizvodnju, to znai otputanje jednog dela radnika i time jo uveavaju vojsku nezaposlenih. To se zove "prevelika proizvodnja", ali u stvarnosti to uopte nije prevelika proizvodnja. To je premala potronja, jer ima mnogo ljudi kojima trebaju cipele, ali ih ne mogu sebi priutiti. Posledice? Skladita su puna cipela koje ljudi hoe, ali ih ne mogu kupiti, a fabrike i prodavnice se zatvaraju zbog prevelike ponude. Isto se deava i u drugim granama privrede. Reeno ti je da je "kriza" i da moraju da ti smanje platu. Plata ti je manja, samo si delimino zaposlen i na kraju te otputaju. Hiljade mukaraca i ena izbaeni su sa posla na taj nacin. Prihodi presue i ljudi ne mogu da kupe hranu i druge potreptine. Zar one ne trebaju svakome? Skladita i prodavnice su ih puni, ima ih previe, ima "prevelike proizvodnje". Kapitalistiki sistem proizvodnje zbog zarade dovodi do sulude situacije: Ljudi moraju da gladuju - ne zato to nema dovoljno hrane, ve zato to je ima previe; moraju da se snalaze bez neophodnih stvari, jer ih ima previe u skladitima. Zato to ih ima previe, smanjuje se proizvodnja, hiljade ostaju bez posla. Zato to su bez posla i to ne mogu da zarauju, njihova kupovna mo opada. Prodavac, kroja, mesar - svi zbog toga gube posao, to znai poveanje nezaposlenosti i kriza se jo pogorava. U kapitalizmu se ovo deava u svakoj grani privrede. Takve krize su neizbene u sistemu proizvodnje zbog zarade. Jedna se moe ponekad desiti, ali ove se veito ponavljaju uvek se jo vie pogoravajui. One ostavljaju stotine hiljada ljudi bez posla i uzrokuju siromatvo, nesreu i neizrecivu bedu. One dovode do bankrota i vode banke u propast, koje pojedu i ono malo to je radnik utedeo za vreme "napretka". One uzrokuju nematinu, bacaju ljude u oajanje i ludilo i navode ih na samoubistvo i zloin. Takve su posledice proizvodnje zbog zarade; takvi su plodovi kapitalistikog sistema. To jo uvek nije sve. Postoji jo jedna posledica ovog sistema, mnogo gora nego sve ostale zajedno. To je rat.

6. Rat

15

Rat! Da li shvata ta ta re znai? Da li zna bilo koju drugu straniju re u naem jeziku? Zar ti ne priziva slike pokolja i krvoprolia, ubistava, pljakanja i razaranja? Ne uje li tutnjanje topova, vrisku umiruih i ranjenih? Ne vidi li bojno polje prekriveno leevima? ivi raskomadani ljudi, njihova krv i mozgovi razasuti svuda okolo, ljudi puni ivota koji su odjednom postali strvine. Tamo, kod kue, hiljade oeva i majki, ena i devojaka ive u neprestanom strahu da nekakva nesrea se ne desi svojim voljenima, i eakaju, ekaju na dolazak onih koji se nikada nee vratiti. Zna ta rat znai. Iako ti nikada nisi bio na frontu, zna da nema vee nesree nego rata u kojem se kasape i umiru milioni, sa bezbrojnim ljudskim rtvama, rasturenim ivotima, unitenim domovima, neopisivom bolu srca i bedom. "To je grozno", priznae, "ali se ne moe izbei". Misli da mora da bude rata, da dou vremena kada je on neizbean, da mora da brani svoju zemlju kada je ona u opasnosti. Hajde da vidimo da li ti stvarno brani svoju zemlju kada ide u rat. Da vidimo ta to uzrokuje rat i da li je to za dobrobit tvoje zemlje koja te zove da navue uniformu i krene u pohod i krvoprolie. Razmotrimo za koga i ta ti brani u ratu: iji su interesi umeani i ko profitira iz njega? Moramo se vratiti naem proizvoau. Poto ne moe da proda svoje proizvode uz profit u svojoj zemlji, on (i proizvoai drugih proizvoda) trae trite u inostranstvu. On ide u Englesku, Nemaku, Francusku ili neku drugu zemlju i pokuava da tamo proda svoju "preveliku produkciju", svoj "viak". Tamo on nalazi iste uslove kao i u svojoj zemlji. Tamo isto imaju "preveliku produkciju"; tj. radnici su toliko iskoriavani i malo plaeni da ne mogu da kupe robu koje proizvedu. Proizvoai iz Engleske, Nemake, Francuske itd. trae stoga takoe druga trita, kao i Ameriki proizvoa. Ameriki proizvoa u odreenoj grani privrede se organizuju u jedan veliki kartel, industrijski magnati u drugim zemljama ine isto i nacionalni karteli poinju da se meusobno takmie. Kapitalista svake zemlje pokuava da ugrabi najbolja trita, posebno nova. Oni pronalaze takva nova trita u Kini, Japanu, Indiji i slinim zemljama; tj. u zemljama koje jo uvek nisu razvile svoju sopstvenu industriju. Kada bi svaka zemlja razvila svoju sopstvenu industriju, ne bi bilo vie stranih trita i neka mona kapitalistika grupa bi postala internacionalni kartel [trust] u celom svetu. U meuvremenu se kapitalistiki interesi raznih industrijskih zemalja bore za strana trita i tamo se meusobno takmie. Oni primoravaju neku slabiju naciju da im da posebne privilegije, "blagonakloni tretman"; oni izazivaju zavist drugih takmiara koji imaju probleme sa povlasticama i izvorima profita i pozivaju svoje drave da zatite njihove interese. Ameriki kapitalista se obraa svojoj dravi da zatiti "amerike" interese. Kapitalisti iz Francuske, Nemake i Engleske rade istu stvar: oni pozivaju svoje drave da zatite njihove profite. Onda razne drave pozivaju ljude da"brane svoju zemlju". Vidi li sada kako se ta igra igra? Ne kau ti da si pozvan da brani privilegije i dividente nekih amerikih kapitalista u stranim zemljama. Oni znaju da ako ti to kau da bi ih ismejao i odbio da bude ubijen da bi uveao profit plutokrata. Bez tebe i drugih kao to si ti oni ne mogu da vode rat! Zato oni uzvikuju "Brani svoju zemlju! ast zemlje je ukaljana!". Ponekad oni unajme razbojnike da bi ukaljali ast tvoje zemlje u inostranstvu ili da unite neku tamonju ameriku imovinu, da bi se ljudi kod kue razbesneli i potrali da se prijave u armiju ili mornaricu. Nemoj misliti da preterujem. Poznato je da su ameriki kapitalisti ak izazivali revolucije u stranim zemljama (naroito u Junoj Americi) da bi dobili nove mnogo vie "prijateljski nastrojene" vlasti i tako bi osigurali povlastice koje im trebaju. Uopteno govorei, ne moraju da idu tako daleko. Sve to treba da urade je da se pozovu na tvoj "patriotizam", malo ti laskaju, kau ti kako e "izdevetati ceo svet" i ve si spreman da obue vojniku uniformu i odazove se njihovom pozivu. Tako se tvoj patriotizam, tvoja ljubav prema zemlji, iskoritava. Dobro je napisao veliki engleski mislilac Karlajl: "ta je, ako govorimo prilino nezvaninim jezikom, glavni znaaj i sutina rata? Po onome to znam, na primer, u britanskom selu Damdrad ivi i radi nekih pet stotina dua. Od njih, zbog "prirodnih neprijatelja" Francuza, su izabrani tokom Francuskog rata njih recimo trideset sposobnih. Damdrad ih je nadojio i brinuo se o njima o svom troku; on ih je, ne bez potekoa i emera, nahranio do zrelosti i ak ih nauio zanatima, tako da jedan moe da plete, drugi da gradi, trei da bude kova, a najslabiji od tridesetorice je postao kamenorezac.[and the

16

weakest can stand under thirty stone avoirdupois] Iako su bili okrueni plaom i psovkama, oni su izabrani; svi su bili obueni u crveno; i poslati daleko, kao javni danak, nekih dve hiljade milja ili recimo u junu paniju gde su hranjeni dok nisu bili potrebni. "I sada su na istom mestu u junoj paniji trideset slinih francuskih umetnika, iz francuskog Damdrada, [in like manner wending, till at length, after infinite effort, the two parties come into actual juxtaposition;] i tridesetorica stroje naspam tridesetorice, svaki sa pitoljem u ruci." "im je uzviknuta re "Paljba!", oni raznose due onih drugih i namesto ezdeset korisnih zanatlija, svet ima ezdeset mrtvih leina koje moraju da pokopaju i da liju suze za njima. Da li su ovi ljudi bili u kakvoj svai? avola jesu, ni ponajmanje! Oni su iveli daleko jedni od drugih, bili su potpuni stranci, u stvari, u tako velikom prostoru postojala je ak odreena spremnost da pomognu jedni drugima zbog zanata. Kako je onda do ovoga dolo? Prosto! Njihove vlasti su se posvaale i umesto da se same poubijaju, lukavo su poslali ove jadne budale da se ubijaju." Ne bori se ti za svoju zemlju kada ode u rat. Ti se bori za svoje vlasti, za svoje vladare, kapitalistike gospodare. Ni tvoja zemlja ni oveanstvo, ni ti ni tvoja klasa - radnici - ne dobijaju nita od rata. Samo veliki bankari i kapitalisti profitiraju od njega. Rat je lo po tebe. On je lo po radnike. Oni e u njemu sve izgubiti, a nee nita dobiti. Oni ak nee od njega postati slavni, jer slava ide velikim generalima i maralima. ta ti ima od rata? Postaje valjiv, moe da te pogodi metak, da te mue, da te iskasape ili ubiju. To je ono to radnici iz svih zemalja imaju od njega. Rat je lo po tvoju zemlju, lo po oveanstvo: on izaziva krvoprolie i razaranje. Sve to rat uniti - mostove i luke, gradove i brodove, polja i fabrike - mora se iznova izgraditi. To znai da e ljudi morati da direktno ili indirektno plaaju porez da bi se to izgradilo. Iz poslednje analize sve dolazi iz depova naroda. Rat je stoga lo po njih i materijalno, da ne govorimo o brutalnim efektima koje rat ima uopteno po ljudsku vrstu. I nemoj zaboraviti da 999 od 1 000 koji su ubijeni, oslepljeni ili onesposobljeni u ratu iz radnike klase, sinovi radnika i seljaka. U modernom ratu nema pobednika, jer strana koja je pobedila gubi skoro isto kao i ona koja je izgubila. Ponekad ak i vie, kao to je sluaj sa Francuzima u poslednjem ratu [misli se na Prvi svetski rat]: Francuska je danas siromanija nego Nemaka. Radnici obeju zemalja plaaju porez do iznemoglosti da bi ponovo obnovili gubitke iz rata. Radnike plate i standard su mnogo manji u evropskim zemljama koje su uestvovale u Prvom svetskom ratu nego pre katastrofe. "Sjedinjene amerike drave su se obogatile tokom rata", buni se. Ti misli na aicu ljudi koji su zaradili milione i velike kapitaliste koji su ostvarili ogromne profite. Jasno je da jesu: veliki bankari su pozajmljivali Evropi novac uz velike kamate i obskrbljivali rat materijalom i municijom. Ali kakve to veze ima sa tobom? Pogledaj kako Evropa plaa svoje finansijske dugove Americi ili kamate na njih. Ona to radi tako to cedi iz radnika jo vie rada i profita. Plaajui manje radnike i proizvodei jeftinije robu, evropski proizvoai mogu da prodaju po nioj ceni od amerikih konkurenata i zbog toga su ameriki proizvoai primorani da proizvode uz manje trokove. To je onaj deo o "ekonomiji" i "racionalizaciji" o kao rezultat toga ti mora vie da radi ili ti je smanjena plata ili ak gubi posao. Vidi li kako niske plate u Evropi direktno imaju uticaja na tvoju sitauciju? Da li shvata da ti, ameriki radnie, pomae da se odplati kamata amerikim bankarima od evropskih kredita? Ima ljudi koji govore da je rat dobar zato to razvija odvanost. Taj argument je glup. Na njega se pozivaju samo oni koji nikada nisu bili u ratu i za koje se drugi bore. To je neastan argument da se navedu jadne budale da se bore za interese bogatih. Ljudi koji su se stvarno borili u ratu e ti rei da moderan rat nema nikakve veze sa hrabrou: on je masovna borba na velikoj razdaljini od neprijatelja. Borbe licem u lice u kojima pobeuju najbolji su veoma retke. U modernom ratu ti ne vidi svog protivnika: bori se naslepo, kao maina. Ulazi u bitku preplaen na smrt i ujedno se plai da e sledeeg sekunda biti raznet na param parad. Ti ide u rat samo zato to nisi imao hrabrosti da odbije.

17

Ljudi koji mogu da se suoe sa klevetama i sramotom, koji mogu da se pobune protiv struje [popular current], ak i protiv svojih prijatelja i svoje zemlje kada znaju da su u pravu, koji prkose onima koji nad njima vladaju, koji mogu da prihvate kaznu i zatvor i ostanu nepopustljivi - to su hrabri ljudi. ovek, kojeg ismeva kao "dezertera" jer je odbio da se prepusti ubijanju - je hrabar. Da li je tebi potrebna hrabrost da samo potuje nareenja, da radi kako ti se kae i da padne na frontu sa hiljadama drugih zbog opteg priznanja i himne [star spangled banner]? Rat ti paraliziju hrabrost i ubija ti mukost. On te omalovaava i zaglupljuje te da nisi ti odgovoran jer "nije tvoje da razmilja i da traga za uzrokom, ve da odradi svoj posao i umre", kao i stotine hiljada drugih koji su osueni kao i ti. Rat znai slepu poslunost, glupost da se ne razmilja, ivotinjsku neosetljivost, bezrazlono razaranje i neodgovorno ubijanje. Sreo sam osobe koje kau da je rat dobar jer ubija mnoge ljude, pa ima vie posla za preivele. Razmisli samo kakva je to strana optuba za sadanji sistem. Zamisli poredak gde je dobro da se deo ljudi iz odreene zajednice ubije, da bi drugi bolje iveli. Zar to ne bi bio najgori sistem u kojem se jedu ljudi, najgori kanibalizam? To je ono to je kapitalizam: kanibalistiki sistem u kojem ovek prodire svoje blinje ili biva proderan. To vai za kapitalizam i u miru i u ratu, sem to je u ratu njegovo pravo lice oiglednije i bez maske. Toga ne bi moglo da bude u razumnom, ljudskom drutvu. Naprotiv, to bi stanovnitvo jedne zajednice bilo brojnije, to bi bilo bolje po sve, jer bi svaiji posao bio laki. Zajednica nije nita drugaija u tom pogledu od porodice. Svaka porodica mora da odradi odreenu koliinu posla da bi mogla da ispuni svoje potrebe. to ima vie osoba u porodici da bi se odradio potreban posao, to je lake svakom lanu ponaosob, jer ima manje posla za svakoga. Isto vai i za zajednicu ili zemlju, koji su samo vee porodice. [families on a larger scale] to ima vie ljudi koji rade neophodan posao da bi se namirile potrebe zajednice, to je laki zadatak za svakog lana. Ako suprotno vai za dananje drutvo, to samo jo vie dokazuje da su dananji uslovi pogreni, barbarski i izopaeni. tavie: da su potpuno zloinaki kada kapitalistiki sistem moe da izvue korist iz krvoprolia svojih sopstvenih lanova. Oigledno je da rat znai za radnike samo jo jae okove, vee poreze, tei rad i smanjenje standarda ivljenja pre rata. Ima jedan deo u kapitalstikom drutvu za koji je rat dobar. To je deo koji izvlai novac iz rata, koji se bogati od tvog "patriotizma" i rtve. To su proizvoai oruija, pekulanti sa hranom i drugim namirnicama, graditelji ratnih brodova. Ukratko, to su veliki gospodari banaka, industrije i trgovine koji jedini imaju koristi od rata. Za njih je rat blagoslov. Blagoslov na vie naina. Rat takoe slui da se skrene panja radnikih masa sa njihove svakodnevne bede na "viu politiku" i krvoprolie. Drave i vladari su esto pokuavali da izbegnu ustanke i revolucije tako to su zapoinjali ratove. Istorija je puna takvih primera. Naravno, rat je ma sa dve otrice. On esto zauzvrat vodi do pobune. To je druga pria na koju emo se vratiti kada doemo do Ruske revolucije. Ako si me do sada pratio, morao si shvatiti da je rat samo direktna posledica i neizbean efekat kapitalistikog sistema kao to su i finansijske i industrijske krize koje se ponavljaju. Kada doe do krize, na nain na koji sam opisao, sa nezaposlenou i nevoljama, kau da to nije niija greka, da su "loa vremena", posledice "prekomerne proizvodnje" [over production] i sline podvale. Kada kapitalistika utrka za profitom dovede do rata, kapitalisti i njihove sluge - politiari i tampa - uzvikuju "Spasi svoju zemlju!" da bi te ispunili lanim patriotizmom i da bi se borio za njih. U ime patriotizma nareeno ti je da prestane da bude pristojan i astan, da prestane da bude ono to jesi, da se odrekne svog sopstvenog rasuivanja i da se odrekne svog ivota; da postane bezvoljni zupanik u ubistvenoj maini, da slepo ispunjava nareenja da ubija, pljaka i razara; da se odrekne svog oca i majke, ene i deteta i svega to voli i nastavi da ubija svoje blinje koji ti nikada nisu uinili ikakvo zlo - koji su isto

18

tako nesrene i obmanute rtve svojih gospodara kao to si i ti tvojih. Karlajl je rekao sa pravom da "je patriotizam pribeite hulja". Zar ne vidi kako te varaju i prave budalu od tebe? Uzmimo Prvi svetski rat kao primer. Razmisli kako su Amerikanci bili prevareni da uestvuju u njemu. Oni nisu hteli da se meaju u stvari Evrope. Malo su znali o nisu hteli da budu uvueni u krvavu svau. Oni su izabrali Vudroa Vilsona koji je imao kao slogan "on e nas drati podalje od rata". Amerika plutokratija je uvidela da se mogu dobiti ogromna bogatstva iz rata. Nisu bili zadovoljni sa milionima koje su zaraivali tako to su prodavali municiju i druge namirnice evropskim borcima; neizmerno vei profiti su se mogli napraviti kada bi se velika zemlja, kao to je to SAD, u kojoj broj stanovnika prelazi 100 miliona, uvukla u okraje. Predsednik Vilson nije mogao da izdri njihov pritisak. Naposletku, drava nije nita vie do sluga finansijskih sila: ona je tu da izvrava njihove zapovesti. Kako je onda Amerika ula u rat kada su njeni stanovnici bili izriito protiv njega? Zar nisu izabrali Vilsona za predsednika zbog njegovog jasnog obeanja da e zemlju drati dalje od rata? Pre, u absolutnim monarhijama, su podanici jednostavno bili primorani da potuju kraljevu naredbu. To je esto povlailo sa sobom otpor i opasnost od pobune. Danas postoje sigurnija sredstva kako se ljudi mogu naterati da slue interesima svojih vladara. Potrebno je da se ubede da oni sami hoe ono to im gospodari nareuju; da je to u njihovom sopstvenom interesu, da je to dobro za njihovu zemlju, dobro za oveanstvo. Na taj nain plemeniti ljudski instinkti se koriste za prljavi posao kapitalistike vladajue klase, za sramotu i na tetu oveanstva. Moderni pronalasci pomau u igri i ine je relativno lakom. St''ampana re, telegraf, telefon i radio zasigurno koriste tome. Ljudski genij, koji je proizveo tako udesne stvari, je iskorien i omalovaen zbog interesa Mamona i Marsa. Predsednik Vilson je otrkio novu spravu da bi uvukao ameriki narod u rat u korist Velikog Biznisa [Big Business]. Vudrou Vilson, bivi direktor koleda, je otrkio "rat za demokratiju", "rat da bi se zaustavio rat". Sa tim licemernim motom zapoela je kampanja u celoj zemlji, koja je probudila najgore sklonosti ka netrpeljivosti, proganjanju i ubijanju u amerikim srcima ispunivi ih sa pakou i mrnjom prema svakome ko je skupio hrabrosti da izgovori asno i nezavisno miljenje; pritom su hapsili, tukli i deportovali svakog ko se usudio da kae da je to kapitalistiki rat zbog profita. Prigovarai savesti zbog oduzimanja ljudskog ivota su brutalno maltretirani kao "dezerteri" i osuivani na duge kazne; mukarce i ene koji su se setili zapovesti hrianskih zemljaka iz Nacarene, "nemoj ubiti", nazvali su kukavicama i zatvorili ih u zatvore; radikali koji su izjavili da je rat samo u interesu kapitalzma tretirani su kao "neprijateljski nastrojeni stranci" i "neprijateljski pijuni". Posebni zakoni su uvedeni da bi se suzbio svaki izraz slobodnog miljenja. Svakom ko se pobunio sledilo je grozno kanjavanje. Od Atlantika do Pacifika su ljudi opijeni sa krvavim patriotizmom sprovodili teror. Cela zemlja je poludela zbog ovinistikog besnila. Militaristika propaganda u celoj zemlji je konano odvela ameriki narod u pokolj. Vilson je bio "previe ponosan da bi se borio", ali nije bio previe ponosan da poalje druge da se bore za njegove finansijske potpomagae. Bio je "previe ponosan da bi se borio", ali nije bio previe ponosan da ne bi pomogao amerikoj plutkratiji da unovi ivote sedamdeset hiljada amerikanaca koji su poginuli na borbenim poljima Evrope. "Rat za demokratiju", "rat da bi se zaustavio rat" se pokazao kao najvea sramota u istoriji. U stvari, on je zapoeo lanac novih ratova koji jo nisu gotovi. Od tada su priznali, ak i sam Vilson, da rat nije koristio niemu drugom do da Veliki Biznis ostvari ogroman profit. On je stvorio vie komplikacija u evropskim stvarima [affair] nego to su ikada postojale. Osiromaio je Nemaku i Francusku i doveo ih do ivice nacionalnog bankrota. Evropskim narodima je doneo ogromne dugove i svalio na njihovu radniku klasu nesnoljivo breme. Sirovine svake zemlje su se iscrpile. Napredak nauke je podreen novim spravama za ubijanje. Hrianske zapovesti su pokazivali poveanjem ubistava, a paktove su potpisivali ljudskom krvlju. Prvi svetski rat je napravio gospodarima finansija ogromno bogatstvo - a radnicima grobove. A danas? Danas stojimo na ivici novog rata, mnogo veeg i stranijeg nego to je bilo poslednje pustoenje. Svaka drava se sprema za njega i otima milione dolara od radnikog znoja i krvi za dolazei pokolj.

19

Razmisli o ovome, prijatelju, i vidi ta kapital i drava rade za tebe, ta tebi rade. Uskoro e te opet zvati da "brani svoju zemlju!". U mirnim vremenima robuje na polju ili u fabrici, u ratu slui kao topovsko meso - i sve to zbog vee slave tvojih gospodara. Tebi ipak govore da "je sve u redu", da je to "Boja volja", da "mora biti tako". Zar ne vidi da to uopte nije Boja volja, ve delo kapitala i drave? Zar ne vidi da "tako mora da bude" i da jeste tako samo zato to dozvoljava svojim politikim i industrijskim gospodarima da te varaju, da bi oni mogli da ive u komforu i luksuzu od tvog rada i suza, dok te tretiraju kao "proste" ljude, "nii sloj", koji su dovoljno dobri samo da robuju za njih? "Pa tako je od uvek", blago primeuje.

7. kola i crkva
Da, moj prijatelju, oduvek je tako. To jest zakon i drava su uvek bili na strani gospodara. Bogati i moni su te uvek varali sa "Bojom voljom", uz pomo crkve i kole. Ali da li tako mora i da ostane? U starim danima [olden days], kada su ljudi bili robovi nekog tiranina, cara ili nekog drugog autokrata, crkva (svake vere) je uila da ropstvo postoji po "Bojoj volji", da je ono dobro i neophodno, da ne moe biti drugaije i ko god je bio protiv toga je ujedno bio i protiv Boje volje i bio je bezbonik, jeretik, bestidnik i grenik. kola je uila da je to pravedno i ispravno, da tirani vladaju uz "milost Boga", da se njegova vlast ne sme dovoditi u pitanje i da se on mora sluiti i potovati. Ljudi su verovali u to kao i ostali robovi. Malo po malo su se ipak pobunili ljudi koji su uvideli da je ropstvo pogreno: da nije pravedno da jedan ovek dri sve ljude pod svojom vlau i da bude gospodar njihovih ivota i rada. Oni su onda otili meu ljude i rekli im ta misle. Onda se tiranova vlast okrenula protiv tih ljudi. Osudili su ih da su prekrili zakon te zemlje; nazvali su ih ruiocima javnog mira, zloincima, narodnim neprijateljima. Ubili su ih a crkva i kola su rekli da je to ispravno, da su oni zasluili smrt kao pobunjenici protiv Bojih i ljudskih zakona, a robovi su im verovali. Istina se ipak ne moe zauvek prikrivati. Sve vie i vie ljudi postepeno su uviali da su "agitatori" koji su ubijeni bili u pravu. Shvatili su da je ropstvo pogreno i loe po njih i njihov broj je sve vreme rastao. Tiranin je uveo stroge zakone da bi ih uutao: njegova vlast je uradila sve da njihove "zle namere" i njih zaustavi. Crkva i kola su okrivile ove ljude. Proterivali su ih i proganjali i ubijali kako je to priliilo tom vremenu. Nekada su ih stavljali na velike krsteve i zakucavali ih za njih ili bi im odsekli glave sekirom. U drugim vremenima bi ih uguili na smrt, spalili na lomai, isekli na delove ili vezali za konje i polako rastrgli. To su radile kola, crkva i zakon, esto i zaluena gomila; u raznim zemljama danas moe da vidi u muzejima instrumente za muenje i ubijanje koji su se koristili da se ubiju oni koji su pokuali da kau narodu istinu. Uprkost muenjima i smru, zakonima i dravi, crkvi, koli i tampi, ropstvo je konano ukinuto, iako su ljudi tvrdili da je "uvek tako bilo i da tako mora da ostane". Kasnije, za vreme kmetstva, kada ga je aristokratija nametnula obinim ljudima, crkva i kola su ponovo na strani onih koji vladaju i bogatih. Ponovo su pretili ljudima Bojim besom ukoliko se usude da budu neposluni i odbiju da sluaju svoje gospodare i vladare. Ponovo su prokleli "one koji ometaju" i jeretike koji su se usudili da

20

odbiju zakon i da propovedaju veru u veu slobodu i blagostanje. Ponovo te "narodne neprijatelje" proteruju, proganjaju i ubijaju - ali je doao i taj dan kada je kmetstvo ukinuto. Kmetstvo je ustupilo mesto kapitalizmu i njegovom plaenom ropstvu i ponovo moe nai kolu i crkvu na strani gospodara i vladara. Ponovo oni grme protiv "jeretika", bezbonika koji hoe da ljudi budu slobodni i zadovoljni. Ponovo propovedaju i crkva i kola da je to "Boja volja": govore ti da je kapitalizam dobar i neophodan; mora da slua svoje gospodare, jer je "Boja volja" da postoje bogati i siromani i ko god je protiv toga on je grenik, ne-konformista, anarhista. Kao to vidi, crkva i kola su jo uvek uz gospodare protiv njihovih robova, kao u prolosti. Kao i vuk, oni mogu da promene dlaku, ali ud nikada ne menjaju. Crkva i kola su na strani bogatih protiv siromanih, na strani monih protiv njihovih rtava, na strani "reda i zakona" protiv slobode i pravde. Kao i pre, oni ue ljude da potuju i da se povinuju svojim gospodarima. Kada je tiranin bio kralj, crkva i kola su uili o potovanju i poslunosti prema "redu i zakonu" kralja. Kada je kraljevina ukinuta i kada je postavljena republika, crkva i kola su uili o potovanju i poslunosti prema republikom "zakonu i redu". Povinuj se! To je besmrtni uzvik crkve i kole, bez obzira koliko tiranin bio surov, bez obzira koliko "red i zakon" bili nepravedni i okrutni. Povinuj se! Ukoliko odbije polusnost autoritetu mogao bi da pone da misli svojom glavom! To bi bilo najopasnije po "red i zakon", najvea nevolja za kolu i crkvu. Tada bi otkrio da je sve to su te uili bila la i da je to sve bilo samo da te zadre u ropstvu duha i tela, da bi nastavio da rinta, da se pati i da uti. Takvo tvoje buenje bi bilo najvea nepogoda za kolu i crkvu, za Gospodara i Vladara. Ako si me do sada pratio, ako si poeo da misli svojom glavom, ako si shvatio da te kapitalizam krade i da su drava sa svojim "redom i zakonom" tu da pomognu pri krai; ako si shvatio da je zadatak institucionalizovane religije i obrazovanja da te zavaravaju i zadre u okovima, onda e se moda s pravom razbesneti i uzviknuti "Zar nema pravde na ovome svetu?".

8. Pravda
Ne, moj prijatelju, strano je priznati, ali nema pravde na ovom svetu. Jo gore: ne moe biti pravde dokle god ivimo u ovakvim uslovima koji omoguavaju jednoj osobi da iskoriava potrebe drugih, da ih pretvara u svoj profit i da izrabljuje ljude oko sebe. Ne moe biti pravde dokle god jedan ovek vlada nad drugim; dokle god neko ima autoritet i mo da prisili nekoga na neto protiv njegove volje. Ne moe biti pravde meu gospodarima i sunjima. Niti ravnopravnosti. Pravda i ravnopravnost mogu da postoje samo izmeu jednakih [among equals]. Da li je siromaan ista ulice drutveno ravan jednom Morganu1. Da li je jedna pralja ravna Lady Astor2? Ako bi jedna pralja i Lady Astor otile na neko mesto, bilo to javno ili privatno, da li bi bile primljene na isti nain i da li bi se prema njima isto ophodili? Njihova odea e odrediti kako e se ljudi postaviti prema njima, jer ak i odea pokazuje, u trenutnim uslovima, njihove razliite drutvene pozicije, njihovo mesto u ivotu, uticaj i bogatstvo. Pralja je teko radila ceo svoj ivot, bila je najvredniji i najkorisniji lan zajednice. Lady nikada nije ni kaiku podigla, nikada nije bila ni od najmanje koristi drutvu. Uz sve to, bogata gospoa je dobrodola, nju vie vole. Ovaj jednostavan primer sam izabrao jer je tipian za celo nae drutvo i civilizaciju. Jedino su novac, uticaj i autoritet, kojim upravlja novac, bitni na svetu.

21

Ne pravda, ve imovina. Primeni ovaj primer na ceo svoj ivot, i videe da su pravda i jednakost samo jeftina pria, lai kojima su te uili, dok su novac i mo ono to se rauna, stvarnost. Pa ipak postoji duboko ukorenjen smisao za pravdu u ljudskoj vrsti i tvoje ponaanje to uvek pokazuje kada vidi da se nekome ini nepravda. Ljuti se i postaje rasren zbog toga, jer se mi svi instinktivno saoseamo sa ljudima oko nas, jer smo po prirodi drutvena bia. Kada su tvoji interesi ili sigurnost u igri, onda se ponaa drugaije; ak se i drugaije osea. Pretpostavimo da tvoj brat uini neto loe nekom nepoznaniku. Skrenue mu panju i prekoriti ga zbog toga. Kada vidi da je tvoj ef nepravedan prema nekom tvom saradniku, naljutie se i hteo bi da se pobuni, ali najverovatnije e se uzdrati da izrazi svoja oseanja jer bi mogao da izgubi posao ili napravi lo utisak na tvog efa. Tvoji interesi potiskaju tvoje prirodne nagone. Tvoja zavisnost od efa i njegove ekonomske moi utiu na tvoje ponaanje. Zamislimo da Steva tue i utira Peru koji je pao na zemlju. Obojica su za tebe stranci, ali ako se ne plai Steve, prii e mu i rei da prestane da tue ovog na zemlji. Kada vidi policajca kako radi to isto, dva puta e dobro razmisliti pre nego to se umea jer bi mogao i tebe da istue i da te uhapsi. On ima autoritet. Steva, koji nema nikakav autoritet i koji zna da neko moe da se umea kada se on ponaa nepravedno, po pravilu e da bude pasljiviji kada neto slino radi. Policajac, koji je ogrnut nekakvim autoritetom i koji zna da je mogunost mala da e ga neko omesti, pre e da se ponaa nepravedno. ak i na ovom jednostavnom sluaju moe da posmatra posledice autoriteta: kako na one koji ga imaju tako i na one na koje se primenjuje. Autoritarna osoba tei da bude nepravedna i tiranska; on takoe ini one koji su mu potinjeni da mu se povinuju kada je pogrean, da mu se pokore i slue. Autoritet izopauje njegovog gospodara i poniava njegove rtve. Ako je ovo tano za najjednostavnije odnose u ivotu, koliko je to onda tano za veliko polje industrijskog, politikog i drutvenog ivota? Videli smo kako tvoja ekonomska zavisnost od tvog efa deluje na tvoje delovanje. Slino tako ona e da utie i na druge koji su zavisni od njega i njegove naklonosti. Njihovi interesi e da upravljaju njihovim akcijama, ak i ako nisu potpuno toga svesni. A ef? Zar nee i na njega da utiu njegovi interesi? Zar nisu njegovo saoseanje, stav i ponaanje takoe posledica njegovih odreenih interesa? injenica je da nama svima, uopteno gledajui, upravljaju nai interesi. Naa oseanja, nae misli, naa dela, na ceo ivot oblikuju, svesno ili nesvesno, nai sopstveni interesi. Ja govorim o obinoj ljudskoj prirodi, o prosenom oveku. Tu i tamo ima sluajeva koji su izgleda iznimci. Velika ideja ili ideal je, na primer, tako neto to moe da obuzme jednu osobu da se ona njoj potpuno posveti i da bi ak rtvovala ivot za nju. U tom sluaju izgleda kao da ovek dela protiv svojih interesa, ali to je pogreno - samo tako izgleda. U stvarnosti ideje ili ideali za koje ovek ivi ili za koje bi dao ivot su njegovi glavni interesi. Jedina razlika je to idealista pronalazi svoj interes u ivljenju za neku ideju, dok je najjai interes prosenog oveka da se snae i proivi ugodno i u miru. Obojicu ipak kontroliu njihovi najvaniji interesi. Ljudski interesi se razlikuju, ali svi smo isti kada svako od nas misli, osea i dela po svojim odreenim interesima i po svom razumevanju istih.

22

Onda da li moe da oekuje da bi tvoj ef delovao protiv svojih interesa? Da li moe da oekuje da kapitalistu mogu voditi interesi njegovih zaposlenih? Da li moe da oekuje da vlasnik rudnika vodio posao u interesu rudara? Videli smo da se interesi poslodavca i radnika razlikuju; toliko se razlikuju da su suprotstavljeni jedni drugima. Da li moe biti pravde meu njima? Pravda znai da svako dobije svoj deo. Da li radnik moe da dobije svoj deo ili pravdu u kapitalistikom drutvu? Ako bi mogao, kapitalizam ne bi mogao da postoji: tada tvoj poslodavac ne bi mogao da profitira na tebi. Kada bi radnik dobio svoj deo - tj. stvari koje proizvodi ili neto iste vrednosti - gde bi tu bio prihod kapitaliste? Ako bi radnitvu pripadalo bogatstvo koje proizvodi, onda ne bi bilo kapitalizma. To znai da radnik ne moe da dobije ono to proizvede, ne moe da dobije svoj deo i stoga ne moe dobiti pravdu u postojeem ropstvu nadnice. "Kad je tako", primetie, "on moe da se pozove na zakone i sud." ta su to sudovi? Kojoj svrsi oni slue? Oni postoje da bi odravali zakon. Ako ti je neko ukrao mantil i ti moe to da dokae, sud bi odluio u tvoju korist. Kad bi optueni bio bogat ili unajmio pametnog advokata, najverovatnije bi se cela stvar preokrenula da se radi o nesporazumu ili da se radi o delu iz nehata [aberration] i onda e ga osloboditi. Ako optui svog poslodavca za krau veeg dela tvog rada, da te iskoriava u svoju korist i za profit, da li moe da pobedi u sudnici? Sudija e raspustiti sluaj poto nije protivzakonito da ef pravi profit na tvom radu. Ne postoji zakon koji bi to branio. Nikada nee stii do pravde na taj nain. Kae se da je "pravda slepa", time se misli da ona ne razlikuje ljude po statusu, uticaju, rasi, veroispovesti ili boji. Dovoljno je da se ta tvrdnja iskae pa da bude oigledno da je skroz pogrena. Pravdom upravljaju ljudska bia, sudije i porota i svako ljudsko bie ima svoje odreene interese, da ne govorimo o linim oseanjima, miljenjima, eljama i onome to mu se ne dopada, predrasudama kojih se ne moe otarasiti samo tako to sedne na sudijsku stolicu ili na klupu za porotu. Sudijin stav prema stvarima - kao i svaiji drugi - odredie svesno ili nesvesno, njegovo obrazovanje i odgoj, okolina u kojoj ivi, oseanja i miljenja i posebno interesi i interesi drutvene grupe kojoj pripada. Ako posmatra ono to je gore napisano, mora shvatiti da navodna nepristrasnost sudova pravde u stvarnosti nije psiholoki mogua. Ne postoji nita tako, niti e ikada moi. U najboljem sluaju sudija moe da bude relativno nepristrasan u situacijama kada ni njegovi interesi ni njegova oseanja - kako kao pojedinca tako i kao odreene drutvene grupe - nisu ni na koji nain ukljuena. U takvim sluajevima moe se doi do pravde. Oni su ipak najee nebitni i igraju veoma malu ulogu u optoj upravi pravde. Uzmimo jedan primer. Uzmimo da se dva biznismena svaaju oko toga kome pripada neko pare imovine, stvar koja ne obuhvata nikakve politike ili drutvene obzire bilo koje vrste. U tom sluaju e sudija, poto nema nikakvih linih oseanja ili interesa u stvari, odluiti po zasluzi. ak i tada e njegov stav zavisiti do odreene mere od njegovog zdravlja i probave, raspoloenja u kojem je napustio kuu, mogue svae sa svojom enom i drugih na oko nevanih i nepovezanih, ali ipak odluujuih ljudskih faktora. Ili uzmimo da se dva radnika spore oko vlasnitva nad kokojom supom. Sudija u tom sluaju moe presuditi pravedno, poto odluka u korist jedne ili druge stranke ni na koji nain ne utie na poziciju, oseanja ili interese sudije. Ali zamislimo da je pred njim sluaj u kojem se radnik tui sa svojim gazdom ili poslodavcem. U takvim uslovima ceo sudijin karakter i line osobine utiu na njegovu odluku. Ne mora da znai da e on biti nepravedan. To nije ono to hou da kaem, ve elim da ti skrenem panju, u datom sluaju, da sudijin stav ne moe i nee biti nepristrasan. Njegova oseanja prema radnicima, njegovo lino miljenje o gazdama i poslodavcima i njegovi drutveni pogledi utiu na presudu, ponekad ak nije toga ni svestan. Njegova presuda moe, ali i ne mora biti pravedna; u svakom sluaju se nee oslanjati samo na injenicama. Na presudu su uticali lina, subjektivna oseanja i pogledi u vezi radnitva i kapitala. Njegov stav e obino biti isti kao i stav

23

njegovog kruga prijatelja i poznanika, njegove drutvene grupe, i njegovo miljenje o sluaju e odgovarati interesima te grupe. Moda je i on sam gazda ili ima akcije u korporaciji koja zapoljava radnike. Svesno ili nesvesno, njegovo vienje dokaza e biti obojeno njegovim oseanjima i predrasudama i njegova presuda e biti posledica toga. Pored toga, izgled dveju stranaka, njihov govor i ponaanje i posebno njihova sposobnost da unajme dobrog advokata e imati prilian uticaj na sudijin dojam i shodno tome, na presudu. Jasno je da e onda u takvim sluajevima presuda vie zavisiti od mentaliteta i klasne svesti odreenog sudije nego od dokaza u sluaju. Ovo iskustvo je toliko rasprostranjeno da je glas naroda rekao da "siromaan nikada nee stii do pravde protiv bogatog". Ponekad moe biti izuzetaka, ali posmatrajui celinu, ova reenica je tana i ne moe biti drugaije dokle god je drutvo podeljeno u razliite klase sa razliitim interesima. Dokle god je to sluaju, pravda je jednostrana,klasna pravda; tj., nepravda u korist jedne klase protiv druge. To se moe jo jasnije pokazati na sluajevima koji obuhvataju klasnu borbu. Pogledajmo, na primer, trajk radnika protiv korporacije ili bogatog poslodavca. Na kojoj e strani biti sudije i sudovi? ije e interese zastupati zakon i drava? Radnici trajkuju radi boljih uslova ivota; imaju ene i decu kod kue za koje se trude da dobiju makar malo vei udeo u bogatstvu koje stvaraju. Da li im zakon i drava pomau u ovom cenjenom cilju? ta se zapravo deava? Svaka vrsta drrave e pritei u pomo kapitalu protiv radnitva. Sudovi e izdati nalog protiv trajkaa, zabranie predstrau ili e je uiniti uzalodnom tako to e zabraniti trajkaima da ubeuju neupuene da im ne uzimaju hleb, policija e isprebijati i pohapsiti predstrae [pickets], sudije e ih oglobiti i poslati ih u zatvor. Cela dravna mainerija e biti u slubi kapitalista da bi razbili trajk i unitili jedinstvo, ako je to ikako mogue, i naterali radnike da se pokore. Ponekad e predsednik pozvati miliciju ili ak regularnu vojsku - sve to kao podrka kapitalu protiv radnitva. U meuvremenu, preduzee u kom se deava trajk e otpustiti zaposlene, izbacie njih i njihove porodice na ulicu i njihova radna mesta dae trajkbreherima, pod zatitom i uz pomo policije, sudova, drave i svih onih koje tvoj rad i porez izdravaju. Da li u takvim okolnostima moemo govoriti o pravdi? Da li moe biti toliko naivan da veruje da je pravda mogua u borbi izmeu siromanih i bogatih, radnitva i kapitala? Ne vidi li da je to gorka borba, sukob interesa, klasni rat? Da li moe da oekuje da bude pravde u ratu? U stvarnosti, kapitalistika klasa zna da je rat u toku i koristi sva sredstva da bi pobedila radnitvo. Radnici naalost ne vide situaciju onako jasno kao i njihovi gospodari i zato budalasto brbljaju o "pravdi", "jednakosti pred zakonom" i "slobodi". Kapitalistima ide u korist da radnici veruju u takve bajke. To im osigurava nastavak svoje vladavine. Stoga ulau svaki napor da odre ovo verovanje. Kapitalistika tampa, politiari i javni govornici nikada ne proputaju priliku da te ubede kako zakon znai pravdu, da su svi jednaki pred zakonom i da svako uiva slobodu i ima iste mogunosti kao i ovek do njega. Cela mainerija reda i zakona, kapitalizma i drave, naa cela civilizacija se bazira na ovoj ogromnoj lai; veita njena propaganda kroz kole, crkve i tampu ima jedinu svrhu da odri uslove ovakvim kakvi su i titi i podupire "svete institucije" tvog najamenikog ropstva kao i da bi ti posluao zakon i autoritet. Na svaki nain pokuavaju da usade lai o "pravdi", "slobodi" i "jednakosti" u mase, jer znaju da se sva njihova mo lei u toj veri. U svakoj odgovarajuoj i neodgovarajuoj prilici oni ti pune mozak sa tim glupostima; ak su izabrali i specijalan dan da bi te to bolje nauili lekciji. Njihovi maioniari te pune ovakvim stvarima svakog 4. jula3 i dozvoljavaju ti da ispali svu svoju bedu i nezadovoljstvo kroz petarde i da zaboravi svoje ropstvo u velikoj buci i vatrometu. Kakva uvreda za tako slavno seanje na taj dogaaj, Ameriki revolucionarni rat, koji je ukinuo tiraniju Dorda treeg i dao nezavisnost Amerikim kolonijama. Sada se godinjica tog dogaaja koristi da bi zamaskirali tvoje robovanje u zemlji gde radnici nemaju niti nezavisnost niti slobodu. Pritom, jo su ti dali Dan zahvalnosti, da bi mogao da kae hvala za neto to nema! [To add insult to injury, they have given you a Thanksgiving Day, that you may offer up pious thanks for what you have not!]

24

Tvoji gospodari su toliko uvereni u tvoju glupost da se usuuju da rade takve stvari. Oni se oseaju sigurni nakon to su te toliko zaglupeli i sveli tvoj prirodni pobunjeniki duh na ponizno oboavanje "reda i zakona" da nikada nee ni sanjati da otvori oi i dopusti svom srcu da ispusti krik u besnom protestu i prkosu. Na najmanji znak tvoje pobune sva teina drave, reda i zakone e ti se sruiti na glavu, poevi sa policijskim pendrekom, pritvorom i zatvorom i zavravajui na elektrinoj stolici. Ceo kapitalistiki sistem i drava e biti mobilisani da bi sruili svaku pojavu pobune i nezadovoljstva, ak i svaki pokuaj da pobolja svoje uslove rada. Tvoji gospodari dobro poznaju situaciju i potpuno znaju kakva opasnost lei u tvom buenju i shvatanju stvarne situacije tvog ivota, shvatanju stvarnih uzroka tvog ropstva. Oni su svesni svojih interesa i interesa svoje klase. Oni su klasno svesni dok radnici ne prestaju da budu pometeni i neorganizovani [while the workers remain muddled and befuddled]. Gazde industrije znaju da je dobro po njih da te dre u neorganizovanosti i da razbijaju tvoje sindikate kada oni postanu snani i militantni. Na svaki nain se suprotstavljaju svakom tvom napretku kao klasno-svesnog radnika. U svakom momentu mrze i bore se protiv poboljanja uslova rada kako znaju i umeju. Radije e potroiti milione na obrazovanje i propagandu koja koristi produetku njihove vladavine nego da poboljaju tvoje uslove kao radnika. Nee tedeti ni novca ni energije da bi uguili svaku misao ili ideju koja bi mogla da smanji njihove prihode ili ugrozi njihovu vlast nad tobom. Zato se trude da unite svaku tenju radnitva ka boljim uslovima. Pogledajmo primer osmoasovnog radnog vremena. To je relativno bliska prolost i verovatno se sea sa koliko su se gorine i odlunosti poslodavci suprotstavljali naporima radnika. U ponekim granama industrije u Americi i u mnogim zemljama u Evropi ta borba jo uvek traje. U Sjedinjenim Amerikim Dravama poela je 1886. i efovi su se borili uz neizmernu brutalnost da bi naterali radnike da se vrate u fabrike pod starim uslovima. Zatvarali su fabrike i ostavljali hiljade bez posla, okretali su se nasilju unajmljenih siledija i Pinkertona prema radnikim skupovima i njihovim aktivnim lanovima, demoliranju sindikalnih prostorija i mesta za susrete. [To i danas velike kompanije rade u latinskoj Americi; primedba administratora sajta] Gde su bili "red i zakon"? Na kojoj strani je bila drava? ta su radili sudovi i sudije? Gde je bila pravda? Lokalne, dravne i federativne vlasti su koristile sva sredstva i mo koju su imali u svojim rukama da pomognu poslodavcima. Nisu se ak ustruavali ni od ubistva. Najaktivnije i najsposobnije voe pokreta su morale da plate svojim ivotima pokuaj radnika da smanje svoje radno vreme. Mnoge knjige su napisane na temu te borbe i zato smatram nepotrebnim da idem u detalje, ali bi kratak pregled mogao da osvei pamenje itaoca i itateljke. Pokret za osmoasovno radno vreme je zapoet 1. maja u ikagu, 1886., postepeno se irei zemljom. Njegov poetak je obeleen trajkovima u mnogim velikim industrijskim centrima. Dvadeset pet hiljada radnika je ostavilo svoje alate u ikagu prvog dana trajka i u roku od dva dana taj broj se udvostruio. Do 4. maja skoro svo organizovano radnitvo u gradu je trajkovalo. Naoruana pesnica zakona je odmah pourila u pomo poslodavcima. Kapitalistika tampa je klevetala po trajkaima i pozivala na upotrebu sile protiv njih. Ubrzo su sledili policijski napadi na trajkakim mitinzima. Najopakiji napad se desio u Mekkornik radionici [McCornick works] gde su uslovi rada bili toliko nesnoljivi da su radnici bili primorani da krenu sa trajkom jo u februaru. Tu su policija i Pinkertoni namerno poeli da pucaju na sakupljene radnike ubivi etvoricu i ranivi brojne druge. Protest protiv nasilja na tom skupu je organizovan na Haymarket trgu 4. maja 1886. Bilo je to uobiajeno sakupljanje kao i drugi skupovi koji su se deavali svakodnevno tada u ikagu. Gradonaelnik, Carter Harrison, je bio prisutan; on je odsluao par govora i onda se - po svedoenju u sudu vratio u policijsku centralu da bi informisao efa policije da je skup u redu. Bivalo je kasno - oko deset uvee, nebo se naoblailo i izgledalo je da e da pada kia. Ljudi su poeli da se razilaze dok ih nije preostalo oko dve stotine. Onda je odjednom uleteo odred od sto policajaca, kojim je komandovao inspektor Bonfield. Zadali su se kod govornikog vozila sa kog se Samuel Fielden obraao preostaloj publici. Inspekor je naredio da se skup raspusti i da se ljudi raziu. Fielden je odgovorio: "Ovo je miran skup". Bez prethodnog upozorenja policija se bacila na ljude nemilosrdno batinajui pendrecima. U tom momentu neto je fijuknulo kroz vazduh. Dolo je do eksplozije. Sedam policajaca je poginulo i ezdeset ih je ranjeno.

25

Nikada nije bilo sigurno ko je bacio bombu i do dana dananjeg se ne zna identitet poinioca. Bilo je toliko brutalnosti od strane policije i Pinkertona protiv trajkaa da ne treba da udi to je neko eleo da izrazi svoj protest i na takav nain. Ko je to bio? ikake industrijalce to nije detaljno interesovalo. Oni su odluili da srue pobunjeno radnitvo, da sputaju pokret za osmoasovno radno vreme i da ugue glas radnikih govornika. Oni su otvoreno izjavili svoju nameru da "oitaju ljudima lekciju". Meu najaktivnijim i najinteligentnijim voama radnikog pokreta tog vremena bio je Albert Parsons, ovek stare amerike tradicije, iji su se preci borili u Amerikoj revoluciji. Sa njim su dovedeni u vezu, oko nemira za krae radno vreme, August Spies, Adolf Fischer, George Engel i Louis Lingg. Interesi novca u ikagu i drave Ilinoja su se odluili da ih "uhvate". Njihova namera je bila da kazne i zastrae radnitvo tako to e ubiti najposveenije voe. Proces protiv ovih ljudi je bila najpaklenija zavera kapitala protiv radnitva u istoriji Amerike. Oni su kombinovali lana svedoenja, potplaene porotnike i policijsku osvetu da bi ih osudili. Parsons, Spies, Fischer, Engel i Lingg su osueni na smrt, pritom je Lingg izvrio samoubistvo u zatvoru; Samuel Fielden i Michael Schwab su osueni na doivotnu robiju dok je Oscar Neebe dobio 15 godina. Nikada nije bilo veeg izvrtanja pravde nego proces protiv ovih ljudi koji su poznati kao ikaki Anarhisti. Moe sam zamisliti kakvu pogrdu po zakon je izazvala odluka Johna P. Altgelda, koji je kasnije postao guverner Ilinoje i koji je paljivo preispitao sudski postupak i proglasio da su ubijeni i zatvorenici u stvari rtve plana proizvoaa, sudova i policije. Nije mogao da opovrgne smrtne kazne, ali je veoma hrabro oslobodio anarhiste koji su jo uvek bili u zatvoru, izjavljujui da se trudi da ispravi, koliko god je to u njegovoj moi, straan zloin koji je poinjen protiv njih. Osveta izrabljivaa je otila toliko daleko da su kaznili Altgelda za njegov neustraiv stav tako to su ga eliminisali iz politikog ivota Amerike. Tragedija Haymarketa, kako je ovaj sluaj poznat, je ubedljiva ilustracija "pravde" koju radnitvo moe da oekuje od gospodara. To je demonstracija njenog klasnog karaktera i sredstava kojim se kapital i drava slue da bi slomili radnitvo. Istorija amerikog radnikog pokreta je puna ovakvih primera. Nije u okviru ove knjige da se pozabavi velikim brojem njih. [They are dealt with in numerous books and publications, to which I refer the reader for a nearer acquaintance with the Golgotha of the American proletariat.] U manjoj meri ikaka sudska ubistva se ponavljaju u svakoj radnikoj borbi. Dovoljno je pomenuti trajk rudara u dravi Kolorado, [with its fiendish Ludlow chapter], gde je dravna milicija namerno pucala na atore radnika, palila ih i tako uzrokovala smrt brojnih mukaraca, ena i dece; ubistva trajkaa u [hopfields] u Vitlandu, Kalifornija, u leto 1913.; u Everetu, Waington, 1916.; u Tulzi, Oklahoma; u Virdiniji i u Kanzasu; u rudniku bakra u Montani i u brojnim drugim mestima po zemlji. Nita ne podstie odmazdu i mrnju gospodara kao napori da se prosvete njihove rtve. To vai kako za dananje vreme tako i za vreme robstva i feudalizma. Videli smo kako je crkva progonila i muila njene kritiare i borila se protiv svakog napretka nauke zbog pretnje njenom autoritetu i uticaju. Slino se svaki despot trudio da ugui glas protesta i pobune. U istom duhu kapital i drava danas besno napadaju [fall upon] i raskomadaju [tear into peaces] svakoga ko se usudi da potrese temelje njihove moi i interesa. Uzmi dva sluaja koja su se skoro desila kao primer tog nepromenljivog stava vlasti i vlasnitva: sluaj MooneyBillings i Sacco i Vanzetti. Jedan se desio na istoku, drugi na zapadu, oba deli decenija i puna irina kontinenta. Oni su bili potpnu slini i time dokazali da nema razlike izmeu Istoka i Zapada niti razlike u vremenu i mestu gospodarskog ophoenja prema svojim robovima. Mooney i Billings su osueni na doivotnu robiju u zatvoru u Kaliforniji. Zato? Kad bih morao da odgovorim u par rei, rekao bih, uz potpunu istinitost i [completeness]: Zato to su bili inteligentni sindikalisti koji su pokuavali da prosvete svoje saradnike i da poboljaju situaciju. To je jedini razlog zbog ega su osueni. Trgovinska komora San Franciska, mo novca Kalifornije, nije mogla da tolerie aktivnosti dva tako energina i militantna oveka. Radnitvo u San Francisku se sve vie bunilo, deavali su se trajkovi i radnici su izrazili zahteve da se povea njihov udeo u bogatstvu koje proizvode. Industrijski magnati su objavili rat organizovanom radnitvu. Objavili su "otvorenu radnju" [open shop] i

26

njihovu nameru da slome sindikate. To je bio odluujui korak ka stavljanju radnika u bespomoan poloaj i smanjivanju plata nakon toga. Njihovu mrnju i proterivanje usmerili su pre svega ka najaktivnijim lanovima radnitva. Tom Mooney je organizovao vozae tramvaja u San Francisku, zloin koji mu transportna kompanija nije mogla oprostiti. Mooney je sa Warrenom Billingsom i drugim radnicima takoe bio aktivan u nekolicini trajkova. Oni su bili poznati po svojoj posveenosti sindikalnom cilju i ljudi su im se divili zbog toga. To je bio dovoljan razlog za Finansijsku komoru San Franciska da pokua da ih ukloni. Nekoliko puta su ih hapsili po nametaljkama agenta transportne kompanije i drugih korporacija. Procesi protiv njih su bili toliko providni da su morali da ih raspuste. Finansijska komora se ponudila da "se doepa" ove dvojice radnike, to su njeni agenti otvoreno pretili. Prilika se pojavila nakon eksplozije tokom [Preparedness Parade] u San Francisku, 22. jula 1916. Gradski radniki sindikati su odluili da ne uestvuju u paradi poto je ona bila vie pokazivanje snage Kalifornijskog kapitala prema ujedinjenim radnicima koji je Finansijska komora planirala da uniti. Ona je ["open shop"] otvoreno proglasila za svoju politiku i nije ni malo skrivala njenu nameru i neprijateljstvo prema sindikatima. Nikada nije bilo dokazano ko je postavio bombu koja je eksplodirala tokom parade, ali policija San Franciska nikada se nije ozbiljno potrudila da pronae poinioca ili poinioce. Odmah nakon ovog nesrenog dogaaja, policija je uhapsila Thomasa Moneya i njegovu enu Renu, kao i Warrena Billingsa, Edwarda D. Nolana, lana mehaniarskog sindikata i I. Weinberga, lana sindikata vozaa autobusa. Proces protiv Billingsa i Mooneya se pokazao kao jedan od najveih skandala u istoriji Amerikekih sudova. Dravni svedoci su lano svedoili, nakon to ih je policija podmitila i pretila im. Dokazi za Mooneyevu i Billingsovu nevinost su bili zanemareni. Mooneyu se prebacivalo da je postavio eksplozivnu napravu u vreme kada je bio skoro milju i po udaljen od mesta eksplozije. Fotografija demonstracije filmske kompanije tokom parade jasno prikazuje Mooneya na krovu i sat u pozadini koji pokazuje 14:02. Eksplozija se desila u 14:06, to bi bilo fiziki nemogue za Mooneya da bude na dva mesta u isto vreme. Ali nije to bilo pitanje dokaza, krivice ili nevinosti. Uticajni krugovi su iz dna due mrzeli Mooneya. Morao je da nestane. Mooney i Billings su osueni, prvi na smrt, a drugi na doivotnu robiju. Neuven nain kojim je ovaj sluaj izveden, oigledno lano svedoenje dravnih svedoka i jasna uloga proizvoaa digla je zemlju [aroused the country]. Stvar je na kraju dola do kongresa, koji je izdao rezoluciju po kojoj Ministarstvo za rad treba da ispita sluaj. Izvetaj komisionara John B. Densmorea koji je dotini poslao u San Francisko razotkrio je zaveru da se obesi Mooney kao jedna od metoda Finansijske komore [Chamber of Commerce] da uniti organizovano radnitvo u Kaliforniji. Nakon toga je veina dravnih svedoka, nakon to nisu dobili obeanu nagradu, priznala da su lano svedoili po podgovaranjem Charles M. Fickerta, tadanjeg okrunog tuioca u san Francisko koji je bio desna ruka Finansijske komore [Chamber of Commerce]. Draper Hand i R. W. Smith, policijski zvaninici grada, obojica su izjavili pod zakletvom da su dokazi protiv Mooneya i Billingsa lairani od poetka od strane okrunog tuioca i njegovih potplaenih svedoka iz najniih drutvenih slojeva [of the coast]. Sluaj Mooney-Billings privukao je nacionalnu i ak internacionalnu panju. Predsednik Wilson se oseao obavezanim da dva puta telefonira guverneru Kalifornije da se revidira sluaj. Mooneyeva presuda na smrt je ublaena na doivotnu robiju, ali nikakav napor nije uspeo da mu se osigura novo suenje. Mo novca Kalifornije dao je sve od sebe da Mooney i Billings ostanu u zatvoru. Vrhovni sud zemlje [Supreme Court of the State], koji radi po nareenjima Finansijske komore [obedient to the Chamber of Commerce], veito je odbijao, iz tehnikih razloga, da ponovo preispita izjave svedoka, [the perjured character of which had become a byword in California]. Od tada su sve sudije dale izjave da, da su im prave injenice u sluaju bile poznate, oni nikada ne bi osudili Mooneya. ak je i sudija Judge Fraser, koji je bio predsedavajui pri suenju, zamolio Mooneya za izvinjenje, iz slinih razloga. Uprkos tome, do sada su Tom Mooney i Warren Billings jo uvek u zatvoru. Finansijska komora se odluila da ih tamo zadri i njena mo je vea nego mo sudova i drave. Da li jo moemo govoriti o pravdi? Da li misli da je pravda za radnitvo mogua u vladavini kapitalizma?

27

Sudsko [judical] ubistvo ikakih anarhista se desilo mnogo godina unazad, 1887. Prolo je i odreeno vreme od sluaja Mooney-Billings, 1916-1917. Poslednji se desio daleko, na pacifikoj obali, u toku ratne histerije. Takva neviena nepravda se mogla jedino tada desiti, rekao bi; tako neto se danas moe teko ponoviti. Prebacimo se onda u dananje vreme, u srce Amerike, ponosno sedite kulture - u Boston, Masausets. Dovoljno je spomenuti Boston pa da se prisetimo slike dvojice proletera, Nicola Sacco i Bartolomeo Vanzetti, jedan je bio siromani obuar, a drugi ribar, ija su imena i danas poznata i cenjena u svakoj civilizovanoj zemlji na svetu. Muenici oveanstva, ako je ikad bilo takvih; dva oveka koji su dali svoje ivote iz posveenosti oveanstvu, zbog svoje lojalnosti idealu osloboene i emancipovane radnike klase. Dva neduna oveka koji su hrabro izdrali sedmogodinje muenje i koji su umrli stranom smru uz mirnou duha koja se retko sree i kod najveih muenika svih vremena. Pria o sudskom ubistvu ovo dvoje veoma plemenitih ljudi, zloin iz Masausetsa, nikada nee biti ni oproten ni zaboravljen dokle god postoji drava. Ona je previe prisutna u naem seanju da bi trebali da je ovde ponovimo. Zato su Sacco i Vanzetti morali da umru? Ovo pitanje je od velikog znaaja; ono se direktno odnosi na sutinu teme. Da li misli, kada bi Sacco i Vanzetti bili samo par obinih kriminalaca kao to te je tuilatvo pokuavalo ubediti, da bi bili toliko odluni i namereni da ih ubiju uprkos pozivima, molbama i protestima iz celog sveta? Ili da li bi bili ubijeni kada bi bili plutokrati okrivljeni za ubistvo bez da tu ima jo neega? Zar ne bi bio mogu poziv na vii dravni sud, zar bi federalni vrhovni sud odbio da razmotri sluaj? esto uje kako je neki bogata ubio nekoga ili kako je sin bogatih roditelja okrivljen za ubistvo prvog stepena. Da li se moe prisetiti da je ijedan od njih pogubljen u istoriji SAD? Da li e nekog od njih nai po zatvorima? Zar se ne radi uvek o istom izgovoru unutar zakona kao na primer mentalna neuraunljivost u sluajevima gde su bogatai osueni? ak i da su Sacco i Vanzetti bili obini kriminalci osueni na smrt, zar ne bi pozivi poznatih ljudi iz svih slojeva, dobrotvornih organizacija i stotine hiljada prijatelja i simpatizera izdejstvovali njihovo pomilovanje? Zar ne bi sumnja u njihovu krivicu, koju su izrazile najvie legalne vlasti, prouzrokovala novo suenje, reviziju starog svedoenja i uzimanje u razmatranje novih dokaza u njihovu korist? Zato je to sve uskraeno Saccou i Vanzettiju? Zato se "red i zakon", od lokalne policije i federalnih detektiva preko sudije koji je priznao predrasude u sluaju sve do vrhovnog dravnog suda, guvernera i federalnog vrhovnog suda, ba toliko nameraio da ih poalje na elektrinu stolicu? Zato to su Sacco i Vanzetti predstavljali opasnost po interese kapitala. Ovi ljudi su izrazili nezadovoljstvo radnika sa njihovim robovskim uslovima. Oni su svesno izrazili ono to veina radnika nesvesno osea. Zato to su oni bili klasno svesni, anarhisti, jer su bili vea pretnja sigurnosti kapitalizma nego cela armija trajkaa nesvesna stvarnih ciljeva klasne borbe. Gazde znaju da, kada ti trajkuje, trai samo veu platu ili krae radno vreme. Klasno svesna radnika borba je mnogo ozbiljnija stvar: ona znai celokupno ukidanje sistema nadnice i oslobaanje radnitva od vlasti kapitala. Lako se da uoiti zato su gazde videle veu pretnju u ljudima kao to su Sacco i Vanzetti nego u najveim trajkovima za poboljanje uslova unutar kapitalizma. Sacco i Vanzetti su pretili celoj strukturi kapitalizma i drave. Ne kao dva siromana proletera ve vie kao dva oveka koji su predstavljali duh svesne pobune protiv postojeih prilika. Ba taj duh su kapital i drava hteli da ubiju u linostima ovo dvoje ljudi. Hteli su da ubiju duh i pokret za radniko osloboenje uterujui strah u srca svih onih koji se oseaju i misle kao Sacco i Vanzetti; hteli su da ovo dvoje ljudi budu primer koji bi zastraio radnike i udaljio ih od proleterskog pokreta. To je razlog zbog kojeg ni vlast u Masausetsu ni sudovi nisu Saccou i Vanzettiju mogli pruiti novo suenje. Postojala je opasnost da bi njihovo prisustvo stvorilo atmosferu u kojoj bi se u javnosti pojavio smisao za pravdu; plaili su se da bi plan da ih ubiju bio razotkriven. Zato je pravda Vrhovnog federalnog suda odbila da

28

pogleda sluaj; onda kada su sudije vrhovnog suda drave Masausets odbile novo suenje uprkos novim, vanim dokazima. Iz tog razloga se i predsednik SAD nije meao u sluaj iako je to bile njegova ne samo moralna, ve i legalna dunost. Njegova moralna dunost, u interesu pravde; njegova zakonska obaveza jer se kao predsednik zakleo da e stati iza ustava koji svakome garantuje pravedno suenje, koje Sacco i Vanzetti nisu dobili. Predsednik Coolidge je imao dovoljno razloga da se umea u ime pravde, posebno u sluaju Woodrow Wilsona i Mooneya. Coolidge nije imao hrabrosti za tako neto i potpuno se pominovao Velikim Interesima. Bez sumnje je Saccov i Vanzettijev sluaj smatran jo vanijim i klasno bitnijim nego to je to bio Mooneyev. Kapital i biznis su se dogovorili da uvek stanu iza sudova u Masausetsu po svaku cenu i da rtvuju Nicolu Sacco i Bartolomea Vanzettija. Gazde su se odluile da odre legendu o "pravdi u sudovima" jer se sva njihova mo zasniva na tom verovanju. To ne znai da su sudije nepogreive. Kada bi to bio opti stav onda ne bi bilo primedbi na odluke sudije, ne bi bilo ni viih ni niih sudova. Pogreivost sudova je opte prihvaena, ali niko ne priznaje injenicu da sudovi i sve dravne institucije slue jedino podravanju vlasti gospodara nad njihovim radnim robovima - a da je njihova pravda klasna pravda - to niko ni ne spominje. Kada bi ljudi to otkrili, kapitalizam i drava bi bili osueni na propast. Ba zbog toga nije bila dozvoljena nepristrasna revizija dokaza u Saccovom i Vanzettijevom sluaju, nije im omogueno novo suenje - jer bi takav postpupak otkrio prave motive i ciljeve njihovog krivinog gonjenja. Zato nije bilo ni poziva na vii sud ni novog suenja; jedino je uraeno novo sasluanje iza zatvorenih vrata u guvernerovoj kui od strane ljudi ija je privrenost vladajuoj kasi van svake sumnje; od strane ljudi koji su svojom obukom i obrazovanjem, tradicijom i interesima obavezani da brane sudove i da oiste Saccovu i Vanzettijevu presudu od bilo kog pokuaja zaustavljanja klasne pravde. Zbog toga su Sacco i Vanzetti morali da umru. Guverner Masauetsa, Fuller, izgovorio je poslednje rei njihove presude. Bilo je hiljade onih koji su se do poslednjeg trenutka nadali da e guverner ustuknuti pred hladnokrvnim ubistvom. Oni nisu znali ili su zaboravili da je taj isti Fuller 1919. u kongresu izjavio da "svaki radikal, socijalista, lan Internacionale ili anarhista mora biti isrtebljen", tj. da oni koji pokuavaju da oslobode radnitvo treba da budu ubijeni. Da li onda moe svesno oekivati da e takav jedan ovek biti pravedan prema Saccoui Vanzettiju, dvojici anarhista koji su to javno priznali? Guverner Fuller je delao po svom nahoenju, stavovima i interesima kao lan vladajue klase, potpuno klasno svestan. Slino su se ponaali i sudija Thayer i svi oni koji su bili ukljueni u postpupak, nita manje nego "cenjeni gospodin u komisiji" koga je Fuller postavio da "ponovo pogleda" sluaj u tajnosti. Kako su svi bili klasno svesni, njih je interesovalo jedino sprovoenje kapitalistike pravde, da odre "red i zakon" od koga ive i profitiraju. Da li ima pravde za radnitvo unutar kapitalizma i drave? Da li pravda moe postojati dok ovaj sistem postoji? Odlui sam. Sluajevi koje sam naveo samo su kap u moru borbi amerikog radnitva protiv kapitala. Isto vai i za svaku drugu zemlju. Oni jasno pokazuju da: postoji jedino klasna pravda u ratu kapitala protiv radnitva, ne moe biti pravde za radnitvo u kapitalizmu. zakon i drava, kao i sve druge kapitalistike institucije (tampa, kola, crkva, policija i sudovi) uvek su u slubi kapitala protiv radnitva, kakva god bilo stanje stvari u datom sluaju. Kapital i drava su blizanci sa zajednikim interesima. kapital i drava e iskoristiti sva sredstva da zadre proletarijat u potlaenom poloaju: oni e terorisati radniku klasu i nemilosrdno e ubiti njene najinteligentnije i najposveenije lanove. Ne moe biti drugaije jer se radi o borbi na ivot i smrt izmeu kapitala i radnitva. Svaki put kada kapital i njegov sluga, zakon, obese ljude kao to su ikaki anarhisti ili spale na elektrinoj stolici Saccoa i Vanzettija, oni tvrde da su "oslobodili drutvo od opasnosti". Oni hoe da te ubede da su pogubljeni tvoji neprijatelji, neprijatelji drutva. Oni takoe hoe da veruje da je njihova smrt razreila stvar, da je kapitalistika pravda opravdana i da su "zakon i red" trijumfovali. Ali stvar nije gotova i pobeda gospodara samo je privremena. Borba se nastavlja i ona traje kroz celu istoriju oveanstva, kao napredak radnitva i slobode. Nijedna stvar nije svrena dok se dobro ne zavri. Ne moe potisnuti enju ljudskog srca za slobodom i blagostanjem, koliko god straha i ubistava drava upotrebila. Ne moe uguiti zahteve radnika za bolje uslove.

29

Borba se nastavlja i nastavie se ta god zakon, drava i kapital uradili. Radnici ne smeju troiti svoju energiju i napore u pogrenom pravcu, oni moraju da shvate da nema nade za pravdu od strane sudova, zakona i drave, da ne mogu da oekuju da e nadniarsko ropstvo biti ukinuto od strane njihovih gospodara. "ta onda da radimo?", pita me, "Kako da radnici dou do pravde?" -------------------------1 John Pierpont Morgan, kapitalista koji je svoje bogatstvo stekao otkupljivanjem eleznikih kompanija koje su imale finansijskih tekoa. Jedan od najmonijih ljudi (ako ne i najmoniji) u vremenu oko 1900. 2 Nancy Witcer Astor, poznatija kao Lady Astor (gospoa Astor), bila je lanica konzervativne partije Engleske, veoma uticajna i bogata ena. Vie o Lady Astor na wikipediji. 3 4. juli je Ameriki nacionalni dan, Dan nezavisnosti.

9. Da li ti crkva moe pomoi?

ta se da uraditi? Kako se moe ukinuti siromatvo, ugnjetanost i tiranija? Kako se moe eleminisati zlo i nepravda, iskoreniti korupcija, staviti taku na zloin i ubistvo? Kako ukinuti najameniko ropstvo? Kako osigurati slobodu i blagostanje, sreu i sunevo svetlo za svakoga? Okrenuti se ka Bogu, naredbama crkve, samo ivot hrinina moe spasiti svet. Pustite nas da uvedemo nov zakon, kae reformista, ovek mora biti prisiljen Bogu Politiar kae, Glasajte za mene! Zalagau se za vae interese "Sindikat!", govori ti tvoj saradnik, " tu lei tvoja nada. Socijalisti insistiraju da samo socijalizam moe ukinuti kapitalizam i obraunati se sa ropstvom Ja sam Boljevik, kae drugi; jedino diktatura proletarijata e osloboditi radnike. Anarhista kae, ostaemo robovi sve dok budemo imali vou i vladara. Jedino nas sloboda moe osloboditi Protekcionista i slobodni trgovac, oporeziva i: fabianci, tolstojevci i mutualisti i nadbiti socijalnih lekara, svi prepisuju isti lek koji e izleiti drutvo, a moe zamisliti ko je u pravu i ije je reenje ispravno? Ne moe nainiti veu greku nego slepo posluati ovaj ili bilo koji drugi savet. Sigorno e pogreiti. Samo tvoj zdrav razum i iskustvo moe odrediti koji je put pravi. Preispitaj razliite ponude i pusti tvom zdravom razumu da odlui koji je najloginiji i najpraktiniji. Samo tada e znati ta je najbolje za vas, za radnike, i za oveanstvo. Zato pogledajmo drugaije planove. Moe li ti crkva pomoi? Moda si hrianin, ili lan neke druge religije Jevrejin, Poligamist, Musliman, Budista ili bilo ta drugo. Nema razlike. ovek treba biti slobodan da veruje ta god mu je po volji. Poenta nije u tome koja je tvoja religijska sudbina nego da li religija moe da uniti zlo od kojeg svi patimo.

30

Kao to sam i prethodno rekao, imamo samo jedan ivot za ivljenje na ovoj zemlji, i hoemo da ga ivimo najbolje to moemo. ta e nam se desiti kad umremo, to ne znamo. Najverovatnije nikad neemo ni znati, zato ne treba ni da se brinemo oko toga. Ovde se radi o ivotu, a ne o smrti. Nas interesuje ivot; sa tobom, samnom i sa drugima nalik nama. Da li se svet moe nainiti boljim mestom za nas? To mi elimo saznati. Da li religija to moe uraditi? Hrianstvo je staro oko 2000 godina. Da li je unitilo neko zlo? Da li se hrianstvo obraunalo i iskorenilo zloine i ubistva, da li nas je prenelo preko siromatva i nesrea, preko despotizma i tiranije? Zna da nije. Ti zna da je hrianska crkva, kao i sve druge crkve, uvek bila na strani gospodara, protiv naroda. Crkva je uzrokovala gore borbe i krvoprolia nego svi ratovi kraljeva. Religija je podelila ljude u dva suprotna uverenja, i najkrvaviji ratovi su voeni zbog religijske razlike. Crkva je ljudima suzbila njihovo miljenje, zarobila ih, i sve ih pobila. Katolika Inkvizicija je terorisala ceo svet, muila tzv. heretike, i ive ih spaljivala. Druge crkve su radile isto kad su imale mo da to rade. Uvek su gledali da porobe ljude i iskoriavaju ih, da ih dre u neznanju i tami. Suzbijali su svaki trud da ovek razvije svoj um, da napreduje, da pobolja svoje uslove. Oni su prognali nauku, u uutkali ljude koji su eznuli za znanjem. Do ovog dana institucionalna religija je Juda od njegovog navodnog spasioca. Ona dozvoljava ubistvo i rat, najameniko ropstvo i kapitalistiku krau, i uvek je stojala kao Red i mir koji je razapeo Nazareanina na krst. Promisli o ovome: Isus je hteo da svi ljudi budu braa, da ive u miru i dobroj volji. Crkva podrava nejednakosti, nacionalnu borbu i rat. Isus je osudio bogate kao otrovnice, kao ugnjetavae siromanih. Crkva se klanja bogatima i nagomilava ogromno bogatstvo. Nazareanin je roen u jaslama i ostao je siromaan do kraja ivota. Njegovi tobonji predstavnici i glasnogovornici su iveli u palatama. Isus je propovedao blagost. Princeza crkve je ohola zbog svojih para. Hrist je rekao, ono sto radi poslednjem od moje dece, radi i meni. Crkva podrava kapitalistiki sistem koji porobljava decu i odnosi ih u rani grob. Nazareanin je nareivao: Ne ubij!. Crkva odobrava pravljenje ratova. Hrianstvo je najvee licemrje ikad zapisano. Ni Hrianske nacije niti bilo koje druge individue ne praktikuju Isusove pozive-pravila. Rani Hriani jesu, i bili su razapinjani na krst, spaljivani na lomai, ili su bacani divljim ivotinjama u Rimskim arenama. Kasnije je Hrianska crkva napravila kompromise sa onima koji su imali mo, dobila je novac i uticaj tako to je stajala rame uz rame sa tiranima protiv naroda. Ona je titila sve to je Hrist osuivao i zbog toga je dobila naklonost i podrku kraljeva i gospodara. Danas kralj, gospodar i svetenik su jedno trojstvo. Oni su razapeli Isusa; oni su ga hvalili, potovali samo na jeziku i izdali ga za srebrne delie. Oni su veliali njegovo ime a ubili njegov duh. Oigledno je da je Hrianstvo najvea prevara i sramota za oveanstvo, i poptuni promaaj zato to je Hrianski apel la. Crkve ne praktiktuju ono to propovedaju. Povrh toga, oni ti propovedaju jevanelje za koje znaju da ga ne moete doiveti; opozivaju vas da postanete bolji ovek, bez anse da to uradite. U stvari crkva poseduje uslove koji e vas initi loim, a uvek e ti nareivati da bude "dobar". Oni izvlae materijalne koristi od postojeih dobrih dela, i u finansijskom interesu im je da tako nastave. Katolika crkva, Protestantska, Anglikanska, Hrianska nauka, Poligamistika i ostali nazivi crkava su meu mnogim najbogatijima danas u svetu. Njihova nepokretna dobra predstavljaju radniki porod i meso. Njihov uticaj je dokaz kako su ljudi obmanuti. Proroanstva religije bivaju mrtva i zaboravljena; a ono to ostaje je profit. Ali ako bi mi vodili pravi hrianski ivot, rei e, svet bi bio drugaiji. U pravu si, moj prijatelju. Ali da li moe iveti hrianski ivot pod ovakvim uslovima? Da li ti kapitalizam dozvoljava da ivi takav ivot? Da li ti drava dozvoljava da tako ivi? Da li e ti ak i crkva dati da ivi tako?

31

Samo probaj na bar jedan dan, i videe ta e se desiti. Kako napusti kuu ujutru, opredeljen da si hrianin i da govori samo istinu. Kako proe pored policajca, reci mu Hristove zapovesti. Reci mu da voli svoje neprijatelje kao to voli i sebe, i ubedi ga da baci svoj pendrek i pitolj. Onda naie na vojnika na ulici, impresioniraj ga onim to je Isus rekao: Ne ubij! U tvojoj radnji ili kancelariji priaj samo istinu tvojim poslodavcima. Reci im Nazareaninova upozorenja: Kakav profit e imati ako dobije celu zemlju, a izgubi svoju duu i spasenje? Napomeni da je On naredio da podelimo i zadnje pare hleba sa siromanima; da je rekao da bogat ovek nema vee anse da ode u raj nego da kamila proe kroz iglene ui. I kada budete dovedeni na sud zbog ometanja mira, dobrog hrianina, podseti sudiju i reci mu: Nemoj suditi da tebi ne bi sudili. Bie proglaen za ludaka i poslan u psihijatrisku ustanovu ili zatvor. Onda e videti kakvo je silno licemerje kada ti pilot pripoveda hrianski nain ivota. On takoe zna kao i ti da unutar kapitalizma i drave nema anse da se vodi hrianski ivot onoliko koliko kamila nema anse da proe kroz iglene ui. Svi oni dobri ljudi koji se pretvaraju da su hriani su samo licemeri koji propovedaju ono to se ne moe praktikovati, jer oni vama ne daju da vodite hrianski ivot. Ne, oni ti ne daju ni da vodi uobiajan prijatan i poten ivot bez obmane, lai i prevare. Tano je da bi ovo bio drugi svet ako bi pratili naredbe Nazarianina. Onda ne bi bilo ubistva i rata; ne bi bilo lai i prevare i ne bi bilo pravljenja profita. Tada ne bi bilo ni roba ni gospodara, i svi bi iveli kao braa u miru i harmoniji. Ne bi bilo ni siromanih ni bogatih, niti zloina ni zatvora , ali to ne bi bilo ono to crkva hoe. To e biti ono to anarhista hoe, a o tome emo diskutovati nadalje. Zato moj prijatelju ne treba nita oekivati od hrianske crkve niti od bilo koje druge. Sva poboljanja i napredovanja u svetu su napravljena protiv volje i elja crkve. Moe verovati u koju god religiju hoe, ali se nemoj ni malo nadati u socijalna poboljanja u crkvi. Ajmo sad da vidimo: Da li nam reformista ili politiar mogu pomoi?

10. Reformista i politiar

Ko je reformista i ta on predlae? Reformista hoe da "reformie i pobolja". On nije ba naisto ta to hoe da promeni: ponekad kae da su "ljudi loi" i da hoe da ih "reformie", a ponekad hoe da "pobolja" uslove. On ne veruje u ukidanje svog zla odjedanput. Unitavanje neega to je trulo je za njega "previe radikalno". "Za ime boga", upozorava te, "ne budi plahovit!". On eli da promeni stvari postepeno, malo po malo. Uzmimo rat kao primer. Rat je naravno loa stvar, i on to priznaje; rat je masovno ubistvo, sramota za nau civilizaciju. Ali - da ga ukinemo? Ne! On hoe da ga "reformie". Hoe da "ogranii naoruavanje". Sa manje naoruanja, kako kae, e biti manje ljudi ubijeno. On hoe da "humanizuje" rat, da takorei udostoji masakr. Ako bi primenili njegove ideje na tvom linom ivotu, onda ne bi izvadio pokvareni zub koji te boli odjednom. Ti bi ga malo izvadio danas, malo vie sledee nedelje, za par meseci ili godina i do tada bi bio spreman da ga celog izvadi, da ne bi toliko boleo. To je logika jednog reformiste. Ne budimo "previe plahoviti", nemojmo vaditi pokvarene zube odjednom. Reformista misli da moe da ljude uini boljim uz pomo zakona. "Uvedite novi zakon", kae on kada neto krene naopako, "primorajte ljude da budu dobri". On zaboravlja da su zakoni ve stotinama i hiljadama godina prisiljavali ljude da "budu dobri", ali ljudska priroda ostaje ono to je uvek i bila. Mi imamo toliko zakona da se ak i irom poznati filadelfijski advokat gubi

32

u njihovom lavirintu. Obina osoba ne moe da prosudi izmeu dobrog i loeg po statutima, ta je pravedno, ta je istina, a ta la. Posebni sloj ljudi - sudije - odluuje ta je asno, a ta ne, kada i kako je dozvoljeno da se krade, kada je prevara legalna, a kada nije, kada je ubistvo ispravno, a kada je zloin, koja te uniforma daje pravo da ubija, a koja ne. Potrebno je mnogo zakona da bi se sve ovo odredilo i vekovima su se legislatori bavili pravljem zakona (za dobru platu), pa ipak nam danas treba jo zakona, jer svi ostali zakoni nisu uspeli da od tebe naprave "dobrog oveka". Zakonodavac nastavlja da te prisiljava da bude dobar. Ukoliko te postojei zakoni nisu nainili boljim, kako on kae, onda nam trebaju novi i stroiji. Otrije kazne e smanjiti i spreiti zloin, tvrdi on, dok moli za svoje "reforme" iste one ljude koji su ukrali zemlju od naroda. Kada neko nekoga ubije u poslovnoj svai, zbog novca ili iz neke druge koristi, reformista nee da prizna da novac i zgrtanje novca bude najnie strasti i navode ljude na zloin i ubistvo. On e rei da namerno oduzimanje ljudskog ivota zasluuje smrtnu kaznu i on e direktno pomoi vlasti da poalje naoruane ljude u neku stranu zemlju da masovno ubijaju. Reformista ne moe da jasno razmilja. On ne razume da kada ljudi delaju loe, oni to rade jer misle da e im to doneti neku korist. Reformista kae da e novi zakon da to sve promeni. On je roeni prohibicionista: hoe da zabrani ljudima da budu loi. Ako ovek izgubi svoj posao, osea se loe zbog toga i ode da se napije da bi zaboravio svoje probleme, reformista nee misliti da treba da pomogne oveku da nae nov posao. Ne, pie mora da se zabrani, insistira on. Misli da te je promenio tako to te je oterao iz barova u podrum gde kriom guta krijumaren alkohol umesto da otvoreno pije pie. Na isti nain hoe da promeni ono to jede i pije, ono to razmilja i osea. On odbija da uvidi da njegove "reforme" stvaraju jo gore stvari nego one koje hoe da zabrani, da one stvaraju jo vie prevara, korupcije i poroka. Time to je zavadio ljude da spijuniraju jedni druge misli da je "podigao moralni standard"; pravi se da te je nainio "boljim" time to te je prinudio da bude licemer. Neu da te dugo zadravam sa reformistom. Sreemo ga opet u ulozi politiara. Ja ne elim da budem grub prema njemu, mogu samo iskreno da kaem da ako je reformista iskren, onda je on budala; kada je on politiar, onda je hulja. U oba sluaja, kao to emo ubrzo videti, ne moe da rei na problem kako da stvorimo od ovog sveta bolje mesto za ivot. Politiar je reformisti prvi rod. "Uvedimo nov zakon", kae reformista, "i nateraj ljude da budu dobri". "Hajde dauvedem novi zakon", kae politiar, "i bie bolje". Politiara moe da prepozna po njegovom govoru. U najveem broju sluajeva on je varalica koji hoe da se stige preko tvojih lea do moi. Kada je jednom ima, on zaboravlja svoja uzviena obeanja i misli samo na svoje ambicije i interese. Ukoliko je politiar iskren, on te ne obmanjuje manje nego neki prevarant. Moda je jo gore, jer mu daje svoje poverenje i jo vie si razoaran kada ne uspe da uini ita dobro za tebe. Reformista i politiar su obojica na pogrenom putu. Pokuavati da se promene ljudi je isto to i pokuavati da se promeni tvoje lice tako to e se nabaviti novo ogledalo. Ljudi prave zakone, a ne zakoni ljude. Zakon samo prosto oslikava ljude onakvim kakvi jesu, kao to ogledalo oslikava tvoj izgled. "Da, ali zakon ne da ljudima da postanu kriminalci!", izjavljuju reformista i politiar. Da je to tano, kada bi zakon stvarno spreavao zloin onda bi jo vie zakona bilo jo bolje. Vremenom bi uveli dovoljno zakona da ne bi vie bilo zloina. Pa zato se onda smeje? Jer zna da je to glupost, zna da i najbolji zakon moe samo da kazni zloin; on ga ne moe spreiti. Kada bi dolo do toga da zakon moe da ita ljudske misli i otkrije njegove namere da hoe da poini zloin, onda bi on mogao da ga sprei. U tom sluaju zakon ne bi imao policajce da spreavaju zloine, jer bi oni sami bili u zatvoru i ako bi zakonska administracija bila asna i nepristrasna, ne bi bilo ni sudija ni zakonodavaca, jer bi oni pravili drutvo policajcima. Ali ako ozbiljno govorimo, onako kako stvari stoje, kako moe zakon da sprei zloin? On moe to da uradi samo ako je neko najavio da e da izvri zloin ili nekako otkrio svoje namere, ali su takvi sluajevi vrlo retki.

33

Niko ne reklamira svoje planove za zloin. Tvrdnja da zakon spreava zloin je potpuno neosnovana. "Strah od kazne", kae, "zar on ne spreava zloin?" Kada bi to bio sluaj, zloini bi odavno prestali, jer ih je zakon sigurno ve dovoljno kanjavao; svo iskustvo ljudske rase pobija ideju da kazna spreava zloin. Naprotiv, pokazalo se da ak i najotrija kazna ne moe da zaplai ljude od zloina. Engleska, kao i druge zemlje, je kanjavala ne samo ubistvo ve i mnoge druge lake zloine smru. Ona nije uspela da odvrati druge da poine ista nedela. Ljudi su tada javno kanjavani veanjem i giljotinom da bi se time jo vie uterao drugima strah u kosti. ak i najstranija kazna nije uspela da sprei ili umanji zloine. Javna kanjavanja su imala brutalan efekat na ljude i bilo je zabeleenih sluajeva kada su osobe koje su prisustvovale izvrenju kazne odmah nakon toga poinile isti zloin koji je bio uzrok one iste strane kazne kojoj su prisustvovali. Zato je ukinuto javno kanjavanje: vie je kodilo nego to je koristilo. Statistika pokazuje da nema poveanja broja zloina u zemljama koje su potpuno ukine smrtnu kaznu. Naravno, ima sluajeva kada je strah od kazne spreio zloin; ali ako gledamo generalno, jedini efekat je da e kriminalci biti obazriviji, tako da ih je tee otkriti. Postoji uopteno govorei dve vrste zloina: oni koji su poinjeni iz besa i strasti i u tim sluajevima se ne zastaje da se razmilja o posledicama i tako se tu ne pojavljuje strah od kazne kao faktor. Druga vrsta zloina se deava hladnokrvno, najee profesionalno, i u takvim sluajevima strah od kazne slui samo da kriminalac bude oprezniji da ne ostavi tragove. Dobro je poznato da je osobeno za profesionalnog kriminalca da misli da je dovoljno pametan da izbegne istragu, bez obzira koliko puta je pre bio uhapen. On e uvek kriviti neke odreene okolnosti, neki sluajni razlog ili je jednostavno imao lou sreu da bude uhapen. "Sledeeg puta u vie paziti", kae; ili "Neu vie verovati svom ortaku". Skoro nikad ga nee nai da razmilja da napusti zloinatvo zbog kazne na koju bi ga mogli osuditi. Poznavao sam hiljade kriminalaca, ali je retko ko od njih ikada uzimao moguu kaznu u obzir. To je zbog toga to strah od kaznjavanja nema zastraujui efekat, zloini se nastavljaju uprkos svim zakonima i sudnicama, zatvorima i smrtnim kaznama. Uzmimo da kanjavanje ima zastraujui efekat. Zar ne bi onda morao postojati valjan razlog koji tera ljude da poine zloin, da zaborave na sve grozne kazne? Koji su to razlozi? Svaki zatvorski uvar e ti rei da kada je nezaposlenost velika, kada su teka vremena, da se zatvori pune. Do ove injenice emo isto doi ako istraujemo uzrok zloina. Najvei procenat se deava direktno zbog uslova, iz industrijskih i ekonomskih razloga. Zbog toga ogromna veina zatvorske populacije dolazi iz siromanijih slojeva. Dokazano je da su siromatvo i nezaposlenost, sa prateim efektima - bedom i oajom, glavni uzroci kriminalnih radnji. Da li postoji neki zakon koji zabranjuje siromatvo i nezaposlenost? Da li postoji neki zakon koji bi ukinuo glavne uzroke zloina? Zar nisu zakoni izmiljeni da bi odravali uslove koji stvaraju siromatvo i bedu i stoga svo vreme uzrokuju zloin? Zamislimo da ti pukne cev u kui. Ti e staviti kantu ispod rupe da bi se sakupila voda koja curi. Moe da nastavi da stavlja kante, ali dokle god ne zameni puknutu cev, curenje e se nastaviti, bez obzira koliko se ti oko toga bude nervirao. Ovi nai puni zatvori su kante. Uvedi zakona koliko god hoe, kanjavaj zatvorenike kako god hoe, curenje e se nastaviti dokle god ne popravi puknutu drutvenu cev. Da li reformista i politiar stvarno hoe da zamene tu cev? Ve sam rekao da su veina zloina ekonomske prirode. To znai da imaju mnogo veze sa novcem, sa imovinom, da se doe do neega uz to manje truda, da bi se osigurao ivot i bogatstvo kako se zna i ume. To je ambicija naeg celog ivota, nae cele civilizacije. Dokle god naa egzistencija ima takve osnove, da li je mogue iskoreniti zloin? Dokle god je drutvo izgraeno na principima da treba grabiti akom i kapom,

34

moraemo da nastavimo tako da ivimo. Neki e to pokuati da urade "unutar zakonskih granica"; drugi, mnogo hrabriji, lakomisleniji ili mnogo oajniji e to raditi izvan zakona. I jedni i drugi e stvarno raditi jednu te istu stvar, i to je zloin, bez obzira na koji nain da se uradi. Oni koji to rade unutar zakona zovu druge zloincima. Oni su "ilegalni" zloinci, zbog njih i za one koji bi to tek mogli postati, se pravi najvie zakona. Ilegalne kriminalce esto hvataju. Njihova presuda i kazna zavise najvie od toga koliko su bili uspeni u svojoj zloinakoj karijeri. to su bili uspeniji to su manje anse da ih osude i to im je laka kazna. Nije to zloin koji su poinili ono to e odluiti o njihovoj sudbini, ve sposobnost da unajme skupe advokate, iskoriste svoje politike i drutvene veze, svoj novac i uticaj. U sutini e siromaan i naputen ovek osetiti punu teinu zakona; brzo e mu se presuditi i dobie najteu kaznu. On nije u mogunosti da iskoristi prednosti razliitih odugovlaenja koje zakon dozvoljava bogatijem kriminalcu, jer su pozivi na vii sud skup luksuz koji si zloinci bez novca ne mogu priutiti. Zbog toga skoro nikada nee videti bogataa iza reetaka; oni su ponekad "okrivljeni", ali su retko kanjavani. Takoe nee nai u zatvoru mnogo profesionalnih kriminalaca. Oni znaju za "rupe", imaju prijatelje i veze; najee imaju neto novca sa strane, u sluaju da moraju da "podmau" beg iz legalne zamke. One koje e nai u naim zatvorima i kaznenim zavodima su najsiromaniji u drutvu, sluajni kriminalci, najee radnici i seljaci koje su siromatvo i nesrea, nezaposlenost i opta bespomonost odveli iza reetaka. Da li njih barem zakon i kazne koje moraju da odslue promene? Teko. Oni izlaze iz zatvora oslabljenog tela i uma, ojaani kroz maltretiranje i okrutnost kojoj si bili izloeni ili kojoj su tamo prisustvovali, ogoreni zbog svoje "sudbine". Oni moraju da se vrate u iste uslove koji su ih prvo naterali da kre zakone, ali sada su etiketirani kao "kriminalci", sada su pod prismotrom, bivi prijatelji im se rugaju, a policija ih progoni i die hajku na njih jer su ljudi sa "kriminalnim dosijeom". Ne potraje dugo dok se veina od njih ne nae ponovo iza reetaka. Tako se drutveni zaarani krug ponavlja. Svo vreme uslovi koji su naterali ove nesrenike da postanu kriminalci nastavljaju da prave nove, "zakon i red" su i dalje kao pre, dok su reformista i politiar zauzeti pravljenjem novih zakona. Profitabilan je to biznis, pravljenje zakona. Da li si ikada zastao i razmislio da li nai sudovi, policija i cela mainerija takozvane pravde stvarno hoe da ukine zloin? Zar nije u interesu policajaca, detektiva, erifa, sudija, advokata, zatvorskih nadzornika, uvara, pomonika i hiljade drugih koji ive od "administracije pravde" hoe da stvarno unite zloin? Ako uzmemo da nema vie kriminalaca, da li bi ovi "administratori" mogli da zadre svoje poslove? Da li bi moroa da plaa porez za njih? Zar ne bi morali da se bave nekim asnim poslom? Porazmisli o tome i videe da zloin nije nita manje unosan izvor prihoda "deliocima pravde" nego samim zloincima. Da li moe da sa razlogom veruje da oni stvarno hoe da ukinu zloin? Njihov "posao" je da hvataju i kanjavaju zloince; njihov interes nije da unite zloin, jer tako zarauju za hleb. Zbog toga oni nee da trae uzroke zloina. Oni su prilino zadovoljni sa situacijom onakvom kakva je. Oni su najtvrdokorniji branioci postojeeg sistema, "pravde" i kanjavanja, uvari "reda i zakona". Oni hapse i kanjavaju "zloince", ali ne mare za zloin i njegove uzroke. "ta e im onda zakon?", pita me. Zakon slui da se odre postojee prilike, da se ouvaju "red i zakon". Pravi se sve vie zakona i svi imaju istu svrhu da brane i podupiru dananji poredak. "Da bi promenili ljude", govori reformista, "da se poboljaju uslovi", uverava te politiar. Novi zakoni ostavljaju ljude onakvim kakvi jesu [leave men as they are] i uslovi u celovitosti ostaju isti. Od kada je kapitalizam i plaeno ropstvo poelo, ljudi su uveli milione zakona, ali su kapitalizam i plaeno ropstvo jo uvek tu. U stvari, svi zakoni slue jedino da se ojaa kapitalizam i da se neprekidno nastavlja sa potinjavanjem radnika. Politiarev posao, posao "politikih nauka", je da te navede da veruje da zakon titi tebe i tvoje interese, dok on jedino slui da se odri sistem koji te krade, vara i porobljava um i telo. Sve drutvene institucije imaju samo jedan cilj: da ti uliju potovanje prema zakonu i vlasu, da te zaplae svojim autoritetom i nevinou i stoga podravaju drutveni sistem koji opstaje na tvom neznanju i poslunosti. U tome je cela tajna, da gazde hoe da zadre svoju imovinu koju su ukrali. Zakon i drava su sredstva kojima oni to ine.

35

Nema nikakve velike misterije oko povoda drave i zakona niti ieg svetog u njima. Zakoni se prave i ponitavaju; stari zakoni se ukidaju i novi zakoni se uvode. Sve je to ljudski rad i kao takav on je pogreiv i kratkotrajan. Nema nieg besmrtnog i nepromenljivog u njima. Koje god zakone da stvori i koliko god da ih menja, oni uvek slue samojednoj svrsi: da primoraju ljude na odreene stvari, da ih odvrati od nekih drugih i kazni ih zato to su radili neke tree stvari. Takorei, jedina svrha zakona i drave je da vladaju nad narodom, da ih spree da rade ono to ele i da im propiu da rade neto to ele neki drugi ljudi. Zato se moraju ljudi spreavati da rade ono to ele? I ta oni ele da rade? Ako pogleda, videe da ljudi hoe da ive, da zadovolje svoje potrebe, da uivaju u ivotu. U tome su svi ljudi slini kao to sam pre pokazao. Ukoliko neko spreava ljude da ive i uivaju u svojim ivotima onda mora da postoji neko meu nama koji ima interesa u tome. U stvari je ovako: postoje stvarno ljudi koji ne ele da ivimo i uivamo u ivotu, jer su nam oteli radost iz naih ivota i nee da nam je vrate. Kapitalizam je to uradio i drava koja slui kapitalizmu. Dopustiti ljudima da uivaju u ivotu bi znailo da prestanu da ih potkradaju i ugnjetavaju. Zbog toga je kapitalizmu potrebna drava, zato nas ue da potujemo "svetost zakona". Naterali su nas da verujemo da je krenje zakona zloin, iako su esto krenje zakona i zloin dve potpuno razliite stvari. Naterali su nas da verujemo da je svaka radnja protiv zakona loa za drutvo, iako bi ona samo mogla biti loa po gospodare i izrabljivae. Nauili su nas da je sve to ugroava imovuni bogatih "loe" i "pogreno", a da je sve to oslabljuje nae lance i unitava nae ropstvo "zloinaki". Ukratko, vremenom se razvila jedna vrsta "moralnosti" koja je jedino korisna vladarima i gospodarima - klasni moral, pravi moral robova, jer pomae da nas dre u ropstvu. Ko god se bori protiv ovog morala robova, njega nazivaju "loim", "nemoralnim", zloincom, anarhistom. Ako ti otmem sve to ima i onda te ubedima da je to za tvoje dobro i da treba da uva moj plen od drugih, to bi bio veoma promiljen trik, zar ne? To bi osiguravalo imovinu koju sam ukrao. Zamislimo dalje da uspem da te ubedim da moramo da uvedemo pravilo da niko ne sme da dirne moje ukradeno bogatstvo i da ja smem da nastavim da ga na isti nain sakupljam i da je takav dogovor pravedan i u tvom najboljem interesu. Ako bi se takav otkaeni plan sproveo onda bi imali "red i zakon" drave i kapitalizam koje imamo danas. Jasno je naravno da zakoni ne bi imali nikakvo dejstvo ukoliko ljudi ne bi verovali u njih i ne bi ih potovali. Prva stvar je da se navedu da veruju da su oni potrebni i dobri za sve njih. Jo bolje je ako moe da ih ubedi da oni misle da su oni ti koji prave zakone. Onda su oni radi i eljni da ih potuju. To je ono to zovemo demokratijom: da se navedu ljudi da misle da su oni vladaju nad samima sobom i da oni uvode zakone u svojoj zemlji. To je velika prednost koju demokratija ili republika imaju nad monarhijom. U starim vremenima, vladati i krasti ljude je bilo mnogo tee i opasnije. Kralj ili feudalac su morali silom da nateraju ljude da im sluze. On bi zaposlio naoruane bande da primoraju njegove potinjene da mu plaaju danak. To je bilo skupo i problematino. Bolji nain je da "obrazuje" narod da veruje da oni "duguju" kralju lojalnu i vernu slubu. Vladanje je tada postalo mnogo lake, ali su ljudi jo uvek znali da je kralj njihov vladar i zapovednik. Republika je mnogo sigurnija i ugodnija za vladare, jer ljudi misle da su u njoj gospodari samo samih sebe. Bez obzira koliko ih iskoritavaju i potinjavaju, oni misle da su u "demokratiji" slobodni i nezavisni. Zbog toga se proseni radnik u Americi smatra suverenim graaninom, iako njegov glas ima isto toliko uticaja na funkcionisanje zemlje koliko i glas izgladnjenog seljaka u Rusiji pod carom. On misli da je slobodan, dok je u stvari samo plaeni rob. Veruje da uiva "slobodu za potragu za sreom" dok je zaloio svoje dane, nedelje, godine i svoj ceo ivot svom gazdi u rudniku ili fabrici. Ljudi u tiraniji znaju da su porobljeni i ponekad se bune. Narod Amerike je u ropstvu, ali on to ne zna. Zato nema revolucija u Americi. Moderni kapitalizam je pametan. On zna da se najbolje razvija pod "demokratskim" institucijama, kada ljudi sami biraju svoje predstavnike u zakonodavnim telima i ak indirektno glasaju za predsednika. Kapitalistike gazde ne mare za koga e ili kako glasati, da li e to biti republikanac ili demokrata. Kakva je razlika za njih? [what difference is it to them?] Koga god da izabere. on e doneti zakone u korist "reda i zakona" da bi sauvao stvari kakve jesu. Glavna briga monika je da ljudi nastave da veruju u njega i odravaju postojei sistem. Zato oni troe milione na kole, kolede i univerzitete koji te "obrazuju" da veruje u kapitalizam i dravu. Politika i politiari, upravljai i zakonodavci su samo njihove marionete. Oni e paziti da se ni jedan zakone ne uvede koji

36

je protiv njihovih interesa. Katkad e napraviti predstavu u kojoj se bore protiv odreenih zakona u korist drugih, jer te igra inae ne bi vie interesovala. Kakvi god da zakoni postoje, gazde e se pobrinuti da im oni ne kvare posao i dobro plaeni advokati znaju kako da izokrenu svaki zakon u korist Velikih Interesa, kako nam svakodnevno iskustvo pokazuje. Veoma ubedljiva ilustracija ovoga je slavni ermanov anti-trust zakon(1) [Sherman Anti-Trust Law]. Organizovano radnitvo je potroilo hiljade dolara i godina energije da bi se uveo taj zakon. On je bio usmeren protiv rastueg kapitalistikog monopola, protiv monih kombinacija sa novcem koji su vladali nad zakonodavstvom i sudovima [and forded it over the workers with an iron hand]. Posle dugih i skupih napora, ermanov zakon je konano bio uveden i radnike voe i politiari su se radovali "novoj epohi" koja je stvorena ovim zakonom, kako su oduevljeno uveravali radnike. ta je taj zakon postigao? On nije pogodio [Trusts]; oni su ostali sigurni i u stvari su se poveale i namnoile. One vladaju zemljom i tretiraju radnike kao bedne robove. Jo su se vie razvile i postale su jo monije nego ikad ranije. ermanov zakon je postigao neto vrlo bitno. Nakon to je uveden posebno u "interesu radnitva", on se okrenuo protiv radnika i njihovih sindikata. On se sada koristi da razbije radnike organizacije poto su one vaile kao "sputavanje slobodnog nadmetanja". Sindikatima se stalno sada preti tim [anti-trust] zakonom, dok kapitalistike [trusts] neomedano nastavljaju svojim putem. Prijatelju, da li treba da ti priam o mitu i pokvarenosti u politici, o korupciji u sudovima i gnusnoj administraciji "pravde"? Da li treba da te podseam na veliki Teapot Dome(2) skandal i skandale sa davanjem nafte u zakup i hiljadu manjih skandala koji se deavaju svakodnevno? Bila bi to uvreda za tvoju pamet kada bi se zadravali na ovim opte poznatim stvarima, jer su oni neizostavni deo svake politike, u svakoj zemlji. Veliko zlo nije to to su politiari podmitljivi i administracija zakona nepravedna. Ako bi to bili jedini problemi, onda bi mogli da pokuamo, kao reformista, da "proistimo" politiku i da se zalaemo za "pravedniju upravu". To ipak nije pravi problem. Nije problem sa neistom politikom, ve e cela igra politike trula. Problem nije u manama zakonske administracije, ve je zakon sam alatka koja slui da se podjarmuju i tlae ljudi. Ceo sistem zakona i vlasti je maina koja dri radnike porobljene i krade im njihov rad. Svaka drutvena "reforma" kojoj ostvarenje zavisi od zakona i drave je automatski time osuena na propast. "Sindikat!", uzvikuje tvoj prijatelj; "sindikat je najbolja odbrana radnika." ----------(1) Sherman Anti-Trust Law - zakon protiv monopola koji je uveden 1890. u Americi. Zabranjivao je svaki ugovor, [trust] ili zaveru koji bi mogli da ometaju trgovinu unutar drave ili trgovinu sa inostranstvom. Zakon se posle koristio protiv trajkova koji su vaili kao zavera protiv slobodne trgovine i naticanja. (2)Teapot Dome - popularno ime za skandal za vreme administracije Amerikog predsednika Varena G. Hardinga. Rezerve nafte za mornaricu su tajno davane privatnim kompanijama. Kada su ove radnje otkrivene 1924. godine, Teapot Dome incident je postao simbol za podmitljivost drave i vlasti.

11. Sindikat
"Da, jedinstvo je naa jedina nada", sloie se, "ono nas ini jakim". U stvari, nikada nije izreena vea istina: u jedinstvu lei naa snaga. Radnitvu je trebalo dosta vremena da to shvati, a ak i danas mnogi proleteri ne razumeju potpuno ta to znai. Postojalo je vreme kada radnici nisu nita znali o organizaciji. Kasnije, kada su poeli da se udruuju da bi poboljali svoju situaciju protiv toga su uvedeni zakoni i radnika udruenja su bila zabranjena. Gazde su se uvek suprotstavljale organizaciji svojih zaposlenih, a drave su im pomagale u spreavanju i potiskivanju sindikata. Nije tako daleko vreme kada su Engleska i druge zemlje imale stroge zakone protiv radnika koji bi se organizovali. Pokuaj da poboljaju svoju poloaj udruenim naporima osuen je i zabranjen

37

kao "zavera". Radnicima je dugo trebalo da se izbore za svoje pravo na udruivanje; i, u pravom smislu te rei, morali su da se bore. To ti pokazuje da efovi nisu nita poklonili radnicima ve su se ovi za to borili i primorali efove da posustanu. ak se i danas jo uvek mnogi poslodavci protive organizaciji svojih zaposlenih. Oni je zabranjuju gde god mogu; hapse organizatore radnitva i proteruju ih van grada, a zakon je uvek na njihovoj strani i pomae im. Ili nalaze spas u stvaranju lanih radnikih organizacija, lanih sindikata, od kojih se moe oekivati da e ispuniti efove molbe. Lako je razumeti zato gospodar ne eli da se ti organizuje, zato se plai pravog radnikog jedinstva. Oni znaju vrlo dobro da jak, borbeni sindikat moe da se izbori za vee nadnice i bolje uslove, to znai manji profit za plutokrate. Zato oni ine sve to je u njihovoj moi da zaustave organizovanje radnitva. Kada ga ne mogu zaustaviti, oni daju sve od sebe da razjedine radnike ili da podmite njihove voe tako da sindikat ne predstavlja vie nikakvu opasnost po interese efova. Gazde su pronale veoma delotvoran nain da paralizuju snagu organizovanog radnitva. Ubedili su radnike da imaju iste interese kao i poslodavci, naveli su ih da veruju da kapital i radnitvo imaju "iste interese" i da to to je dobro za poslodavce da je dobro i za radnika. Nazvali su to milozvunim imenom "harmonija izmeu kapitala i radnitva". Kada bi tvoji interesi bili isti kao i efovi, zato bi onda trebao da se bori protiv njega? Zato ti to i govore. Kapitalistika tampa, drava, kola i crkva - svi propovedaju istu stvar: da ivi u miru i prijateljskim odnosima sa svojim efom. Industrijskim magnatima je dobro da radnici veruju da su "partneri" u zajednikom poslu: oni e onda vredno i odano raditi jer je to "u njihovom sopstvenom interesu"; radnici nee razmiljati o borbi sa svojim gazdama za bolje uslove, ali e zato biti strpljivi i ekae da njihov poslodavac "podeli svoj uspeh sa njima". Oni e uzeti u obzir interese i blagostanje "svoje zemlje" i nee "ometati industriju" i "ureen ivot zajednice" trajkovima. Ako slua svoje izrabljivae i njihove vesnike onda e biti "dobar" i razmiljae samo o interesima tvojih gospodara, tvog grada i tvoje zemlje - ali niko se nee brinuti o tvojim i interesima tvoje porodice, tvog sindikata i tvojih saradnika iz radnike klase. "Ne budi sebian", prebacuju ti, dok se ef na tvojoj dobroti i nesebinosti bogati: oni crkavaju od smeha i zahvaljuju se Bogu to si takav idiot. Ako si me pratio do sada, znae da interesi kapitala i radnitva nisu isti. Nema vee lai od takozvane "istovetnosti interesa". Zna da rad stvara svo bogatstvo ovoga sveta i da je kapital samo nagomilani proizvod rada. Zna da nema ni kapitala, ni bogatstva bilo koje vrste osim kao proizvoda rada. Zbog toga svo bogatstvo s pravom pripada radnitvu, mukarcima i enama koji su ga stvorili i jo uvek ga stvaraju svojim umovima i miicama; to jest, svim industrijskim, agrarnim i umnim radnicima sveta; ukratko, celoj radnikoj klasi. Takoe zna da je kapital koji pripada gazdama ukradena imovina, oteti proizvodi rada. Kapitalistika industrija je proces oduzimanja proizvoda rada u korist vladajue klase. Gazde, drugim reima, ive i bogate se zadravanjem proizvoda tvog rada za sebe. Oni od tebe pak trae da veruje da ti, kao radnik, ima iste interese kao tvoji izrabljivai i pljakai! Da li se iko osim potpune budale moe navui na takvu oiglednu prevaru? Jasno je da su tvoji interesi kao radnika razliiti od interesa tvojih kapitalistikih gospodara. Oni su mnogo vie nego razliiti: potpuno su suprotstavljeni jedan drugome. to te ef bolje plaa, to je njemu manji profit od tebe. Nije potrebna nikakva velika filozofija da bi se to razumelo. Od toga ne moe pobei i nikakvo izvrtanje i dovijanje reima ne moe da izmeni tu nepobitnu istinu. Postojanje sindikata samo po sebi to dokazuje, iako veina sindikata toga nije svesna. Ako su interesi radnitva i kapitala isti, emu onda sindikat? Kada bi ef stvarno verovao da to to je dobro za njega, kao efa, je dobro i za tebe, kao radnika, onda bi se sigurno pravedno odnosio prema tebi; davao bi ti najveu moguu platu - i zato bi tada postojao sindikat? Ti zna da ti je sindikat potreban: neophodan ti je u borbi za vee nadnice i bolje uslove rada. U borbi protiv koga? U borbi protiv tvog efa, naravno, protiv tvog poslodavca, kapitaliste. Ako mora da se bori protiv njega, onda izgleda da tvoji i njegovi interesi nisu isti, zar ne? ta je ostalo od one cenjene "istovetnosti interesa"? Ili se moda ti bori protiv tvog efa za vee nadnice jer je on toliko glup da ne spoznaje svoj sopstveni interes? Moda on ne zna da je bolje za njega da te bolje plaa? Vidi gde ova besmislica o "istovetnosti interesa" vodi. Pa opet, proseni sindikat se bazira na njoj. Ima izuzetaka, naravno, kao to je na primera IWW (Industrial Workers of the World - industrijski radnici sveta), revolucionarni sindikat, i druge klasno-svesne radnike organizacije. Oni znaju o emu se tu radi. Ali obini sindikati, kao to su to oni koji pripadaju Amerikoj federaciji radnika u SAD ili konzervativni sindikati u Engleskoj, Francuskoj, Nemakoj i drugim zemljama, svi objavljuju da postoji istovetnost interesa izmeu radnitva i kapitala. Ipak, kao to smo upravo videli, ve i samo njihovo postojanje, njihovi trajkovi i borbe dokazuju da je ta "istovetnost" lana. Kako se onda deava da se sindikati prave da veruju u istovetnost interesa, dok njihovo samo postojanje i aktivnosti to poriu?

38

To je zato to proceni radnik ne razmilja za sebe. On se oslanja na svoje sindikalne voe i novine to rade umesto njega, a oni se staraju da on ne treba ni o emu da misli. Kada bi radnici poeli da misle svojom glavom, uskoro bi prozreli celu tu emu ucene, obmane i pljakanja koja se zove drava i kapitalizam i ne bi je branili. Oni bi uinili ono to su uinili ljudi pre njih u razliitim vremenima. im su shvatili da su robovi, oni su unitili ropstvo. Kasnije, kada su shvatili da su kmetovi, oni su ukinuli kmetstvo. I im shvate da su nadniarski robovi, oni e ukinuti nadniarsko ropstvo. Vidi onda da je u interesu kapitala da ne doputa radnicima da shvate da su robovi nadnice. La o istovetnosti interesa je jedno od sredstava kojima oni to ine. Nije samo kapitalista zainteresovan da obmanjuje radnike. Svi oni koji imaju koristi od nadniarskog ropstva su zainteresovani da odravaju sistem i svi se oni logino trude da spree radnike u spoznavanju situacije. Pre smo videli u ijoj je koristi odravanje stvari onakvim kakve jesu: vladarima i vladama, crkvama, srednjoj klasi, svima onima koji ive od rada masa. ak je i u interesu radnikih voa da odravaju nadniarsko ropstvo. Veina njih je previe ignorantna da bi prozreli prevaru i oni onda stvarno veruju da je kapitalizam u redu i da ne moemo da ga ukinemo. Drugi, sa druge strane, inteligentniji, dobro znaju istinu, ali kao dobro plaene i uticajne sindikalne birokrate oni imaju koristi od opstanka kapitalistikog sistema. Oni znaju da kada bi radnici prozreli celu stvar, oni bi pozvali svoje voe na odgovornost zato to su ih ovi pogreno vodili i prevarili. Oni bi se pobunili protiv ropstva i svojih voa - dolo bi do revolucije, kao to se esto deavalo tokom istorije. Radnike voe ne mare za revoluciju; oni vie vole da stvari ostanu onakve kakve jesu, jer im je trenutna situacija po volji. U stvari, radnike voe ne rade u korist revolucije; oni se ak suprotstavljaju trajkovima i pokuavaju da ih spree kada god mogu. Kada traj ipak izbije, pokuae da se pobrinu da "ne ode predaleko" i gledae da umanje nesuglasice sa poslodavcima "dogovorom", u kojima radnici izvuku najee deblji kraj. Oni e odrati konferencije sa efovima i moliti ih za neke zanemarljive ustupke i preesto e kompromitovati trajk na tetu sindikata - ali e u svim sluajevima traiti od radnika da "ouvaju red i zakon", da se umire i da budu strpljivi. Sedei za istim stolom sa izrabljivaima, pie vino i jee sa njima i pozivae dravu da se "umea" i rei "probleme", ali e uvek biti obazrivi da ne spomenu izvor svih radnikih problema, nikada nee dotai u sr problema - u samo nadniarsko ropstvo. Da li si ikada vide ijednog radnikog vou Amerike federacije radnika koji je na primer ustao i izjavio da je celi sistem nadniarskog ropstva samo puka pljaka i prevara i zahtevao da radnici dobiju sve proizvode svoga rada? Ja nisam nikada, niti je to iko video. tavie, kada se neki pristojan ovek usudi da uini tako neto, radnike voe e biti prve koji e proglasiti da smeta, da je "neprijatelj radnitva", socijalista ili anarhista. Oni su prvi koji e uzviknuti "Razapnite ga na krst!" i nepromiljeni radnici e na alost pratiti njihov primer. Takvi ljudi bivaju razapeti, jer se kapital i drava oseaju sigurno dokle god ih ljudi podravaju i dozvoljavaju im da rade takve stvari. Vidi li u emu je stvar, prijatelju? Da li izgleda kao da radnike voe ele da bude blii istini, da shvati da si nadniarski rob? Da li oni u stvari slue samo interesima gospodara? Sindikalne voe i politiari - oni inteligentniji - znaju koliku mo radnitvo ima kao proizvoa sveg bogatstva na ovome svetu. Oni ne ele da ti to zna. Oni ne ele da zna da radnici, ako se dobro organizuju i obrazuju, mogu ukinuti svoje ropstvo i tlaenje. Oni ti umesto toga govore da tvoj sindikat postoji samo da ti pomogne da dobije poviicu, iako su potpuno svesni da ti nee bitno poboljati svoj poloaj unutar kapitalizma i da e ti uvek ostati nadniarski rob, koliku god platu da prima. Dobro znaju da ak i kada kada uspe trajkom da se izbori za svoju poviicu gubi zbog poveanja trokova ivota, da ne govorimo o platama koje gubi dok trajkuje. Statistika pokazuje da je veina vanih trajkova bila poraz. Pretpostavimo da ti uspe u svom trajku i da si van posla samo nekoliko nedelja. Tokom tog vremena ti si izgubio vie u nadnicama nego to e moi da zaradi radei mesecima za veu platu. Pogledajmo jednostavan primer. Zamisli da si zaraivao 40 dolara po nedelji kada si krenuo da trajkuje.

39

Pretpostavimo najbolji mogui ishod: recimo da je trajk trajao samo 3 nedelje i da si dobio 5 dolara poviice. Tokom 3 nedelje trajka ti si izgubio 120 dolara u nadnicama. Sada dobija pet dolara po nedelji vie i trebae ti 24 nedelje da bi povratio svojih 120 izgubljenih dolara. Tako, nakon est meseci posla uz veu platu stigao si tamo gde si i bio. ta je sa poveanjem ivotnih trokova u meuvremenu? Ti nisi samo proizvoa, ti si i potroa. Kada ode u kupovinu, videe da su stvari skuplje nego pre. Vee plate znae vee trokove ivota. Ono to poslodavac gubi poveanjem tvoje plate, on povrati poskupljenjem cene svog proizvoda. Moe videti da je cela ta ideja o poveanju nadnica u stvarnosti zabluda. Radnik zbog nje misli da mu je bolje kada dobija veu platu, ali injenica je - koliko se to cele radnike klase tie - da tagod da radnik dobije poveanjem nadnice, on gubi kao potroa i na duge staze situacija ostaje ista. Na kraju godine u kojoj je primao "veu platu" radnik nema vie nego nakon godine u kojoj je primao "manju platu". Nekada mu je jo gore, jer trokovi ivota rastu bre nego plate. To je opte pravilo. Naravno da postoje odreeni inioci koji utiu na plate kao i trokove ivota, kao to su nestaica materijala ili rada. Ne moramo da idemu u detalje i specijalne situacije, u sluaje industrijske ili finansijske krize ili vreme neuobiajenog napretka. Ono to nas interesuje je uobiajna situacija, normalni uslovi radnika. Normalni uslovi su da on uvek ostaje radnik, nadniarski rob, zaraujui tek toliko da moe da ivi i da nastavi da radi za svog efa. Naii e na izuzetke tu i tamo, kada radnik nasledi ili na neki drugi nain doe do novca, to mu omoguuje da se upusti u posao ili kada izume neto to e mu doneti bogatstvo. Takvi sluajevi su izuzeci i oni ne vae za tvoje uslove, tj., uslove prosenog radnika, uslove miliona radnika irom sveta. to se tie tih miliona i to se tie tebe kao jednog od njih, ti ostaje nadniarski rob, kojim god poslom da se bavi ili koliku god platu da prima i nema anse da postane bilo ta drugo u kapitalistikom sistemu. Pitae me sa pravom: "emu onda slui sindikat? ta rade sindikalne voe povodom toga?" Istina je da tvoje sindikalne voe ne rade nita povodom toga. tavie, oni rade ta god mogu da te zadre u stanju nadniarskog ropstva. To im uspeva tako to te uveravaju da je kapitalizam u redu i tako to te privoljevaju da podrava postojei poredak sa njegovim dravama i "redom i zakonom". Oni te varaju time to ti govore da ne moe da bude drugaije, kao to to rade efovi, kole, drava i crkve. U stvari, tvoj sindikalni voa radi istu stvar za kapitalizam kao to to tvoj politiki voa radi za dravu: obojica podravaju, i teraju tebe da podrava, dananji poredak nepravde i izrabljivanja. "Ali sindikat", kae, "zato sindikat ne menja stvari?" Sindikat bi mogao da promeni stvari. Ali ta je to sindikat? Sinidkat ste samo ti, tvoj saradnik i vie njih lanstvo i slubenici. Shvatio si da slubenici, radnike voe, nisu zainteresovani za promenu stvari. Onda taj posao ostaje lanstvu, zar ne? Tako je, ali ako lanstvo - radnici uopteno gledano - ne vide o emu se tu radi, onda sindikat ne moe nita da uradi. To znai da je stoga neophodno da lanstvo shvati pravu situaciju. To bi trebala da bude prava svrha radnikog udruenja. Posao sindikata bi trebao da bude da obrazuje svoje lanove o njihovom poloaju, da im pokae kako ih pljakaju i izrabljuju i da nau naine i sredstva kako to da ukinu. To bi ispunjavalo pravu svrhu sindikata, da titi interese radnika. Ukidanje kapitalistikog poretka stvari sa njegovom dravom i zakonom bila bi jedina prava zatita interesa radnitva. Dok se sindikat priprema za tako neto, on bi se brinuo o neposrednim potrebama radnitva, poboljanju postojeih uslova, koliko je god to mogue u kapitalizmu. Obian, konzervativan sindikat se, kao to smo imali prilike da vidimo, zalae za kapitalizam i za sve to je za njega vezano. On uzima zdravo za gotovo da si ti radnik i da e uvek ostati radnik i da stvari moraju da ostanu onakve kakve jesu. On te uverava da sindikat moe jedino da pomogne pri dobijanju poviice, smanjenju radnog vremena i poboljanju uslova pod kojima rinta. On smatra poslodavca za poslovnog partnera i kao da on to stvarno jeste, sklapa sa njim ugovore. On nikada ne dovodi u pitanje zato se jedan od partnera - ef - veito bogati od takve vrste ugovora, dok drugi partner - radnik - veito ostaje siromaan, mora naporno da radi i umire kao nadniarski rob. To nekako ne lii na fer partnerstvo. Vie izgleda kao ibicarenje [confidence game], zar ne?

40

Pa, to i jeste, igra u kojoj jedna strana veito vadi kestenje iz vatre, dok ih druga strana prisvaja. Veoma nepravedno partnerstvo i svo trajkovanje radnika je samo moljakanje ili primoravanje kapitalistikog partnera da se odrekne nekoliko svojih kestena pored gomile istih. Jalova igra, ak i kada radnik uspe da osvoji kojih par kestena vie. Oni ti govore o tvom dostojanstvu, o "dostojanstvu radnitva". Moe li zamisliti neku veu uvredu? Ti robuje ceo tvoj ivot za tvoje gospodare, ti im slui i odrava ih u luksuzu i ugodnosti, doputa im da vladaju nad tobom, a oni ti se u mislima smeju i rugaju zbog tvoje gluposti - i onda ti jos priaju o "dostojanstvu"! Od kolevke, u koli i uionici, svaki radniki voa, politiar i izrabljiva govori o "radnikom dostojanstvu" dok on sam svo vreme sedi na tvojim leima. Zar ne vidi kako te izigravaju kao magarca? ta sindikat ini protiv toga? ta rade sindikalne voe za veliku platu koju te primoravaju da im plaa? Oni su zauzeti "organizujui" tebe, zauzeti su priom o tome kako si ti dobar ovek, kako je tvoj sindikat velik i snaan i koliko puno sindikalni slubenici rade za tebe. ime se oni bave? Oni troe svoje vreme na predmete i procedure, na svae oko injenica, na pitanja oko pravosua, na izbore slubenika, na konferencije i dogovore. Ti to sve plaa, naravno, i zato su tvoji sindikalni zvaninici uvek zabrinuti za veliko bogatstvo sindikata, ali ta ti ima od toga? Ti nastavlja da radi u fabrici ili radionici i plaa svoje raune i tvoje sindikalne voe nije ni najmanje briga koliko teko mora da radi ili kako ivi i mora da stvori dosta buke na sastanku sindikata da bi uopte privukao panju na tvoje potrebe i tvoje zamerke. Kada se pojavi pitanje trajka, primetie, kao to sam i pre spomenuo, da e sindikalne voe biti protiv - jer oni kao i ef i gospodar, ele "mir i tiinu" umesto nelagodnosti borbe. Kada god mogu, sindikalne voe e te ubeivati da odustane od trajka, a ponekad ak i direktno ga spreiti i zabraniti. Oni e obezakoniti tvoju organizaciju ako krene da trajkuje bez njihovog pristanka. Kada je pritisak na njih prevelik, oni e milostivo "odobriti" trajk. Zamisli samo - ti naporno radi i od tvojih bednih primanja izdrava sindikalne slubenike, koji bi trebali tebi da slue, pa ipak mora da dobije njihovu dozvolu da pobolja svoj poloaj! To je zato to si im dopustio da budu efovi tvoje organizacije, kao to si i dravi dao da bude tvoj gospodar umesto tvoj sluga ili kao to dozvoljava policajcu, koga plaa svojim porezom, da ti nareuje umesto da ti njemu nareuje. Da li si se ikada pitao kako se uvek kada trajkuje (i u svim drugim vremenima!) desi da je zakon i cela dravna mainerija na efovoj strani? Zato kada trajkaa ima hiljade, a ef je samo jedan, a i oni i on se smatraju za graane za istim pravima, uvek ef ima dravu na usluzi? On moe da natera sud da izda sudsku zabranu protiv tvog "meanja" u "njegov" posao, moe da narui da te policija isprebija pri mrtvoj strai [picket line], moe da te uhapsi ili stavi u zatvor. Da li si ikada uo o nekom gradonaelniku, efu policije ili predsedniku koji je naredio da policija ili vojska titi tvoje interese tokom trajka? udno, zar ne? Opet, ef moe da nae dosta trajkbrehera koji e pomoi pod zatitom policije da se razbije trajk, jer uvek postoji stojea vojska nezaposlenih koja je spremna da zauzme tvoje mesto. Uopteno govorei, ti gubi trajk jer ti sindikalne voe nisu dozvolile da se organizuje na pravi nain. Imao sam prilike jednom da vidim kako su, na primer, graevinari na jednom njujorkom neboderu ostavili svoje alatke, dok su stolari i eliari nastavili sa poslom. trajk ih se nije ticao, kako su im rekli njihovi sindikati, jer oni pripadaju drugoj struci; ili oni nisu mogli da se prikljue trajku jer bi tako pokrili ugovor koji je njihova organizacija imala sa efom. Oni su tako nastavili sa radom dok su njihova sabraa trajkovala. Oni su uestvovali u rasturanju trajka graevinara, jer, pravo reeno, oni pripadaju drugom zanatu, drugoj struci! Kao da je borba izmeu radnitva i kapitala stvar zanata, a ne zajedniki cilj cele radnike klase! Drugi primer: radnici u rudniku uglja u Pensilvaniji su trajkovali, a rudari u Virdiniji su novano pomagali trajkaima. Rudari u Virdiniji su ostali na poslu jer su se "obavezali ugovorom". Nastavili su da vade ugalj, tako da magnati koji se bave prodajom uglja mogu da opskrbljuju trite ugljem i nita ne gube trajkom rudara iz Pensilvanije. Ponekad ak koriste trajk kao izgovor za poveanje cene uglja. Da li se onda moe uditi to su rudari iz Pensilvanije izgubili trajk, jer su njihovi sopstveni saradnici delovali kao trajkbreheri. Da su radnici uvideli svoj pravi interes, da su se organizovali ne po struci ni po zanatu ve po industrijama, tako da cela industrija - i ako je to potrebno, cela radnika klasa - moe da trajkuje ujedinjena, bi li ijedan trajk bio izgubljen? Vratiemo se na tu temu. Za sada samo hou da pokaem da tvoj sindikat, takav kako je trenutno organizovan, i tvoji sindikalni slubenici nisu tu da bi se efektivno borili protiv kapitalizma. Nisu tu ak ni da bi uspeno vodili trajkove. Oni ne mogu materijalno poboljati tvoju situaciju.

41

Oni slue jedino da razjedinjuju radnike u razliite i esto suprotstavljene organizacije. Ue ih da je kapitalizam ispravan; paralizuju svaku inicijativu i sposobnost da se misli i dela na klasno-svesni nain. Zato su sindikalne voe i konzervativni sindikati branioci postojeih institucija. Oni su kima kapitalizma i drave, najvei podravaoci "reda i zakona" i razlog zato se jo uvek nalazi u nadniarskom robstvu. "Ali mi sami biramo nae sindikalne slubenike", buni se; "ako sadanji nisu dobri, moemo izabrati druge." Naravno da moe da izabere nove voe, ali da li ima razlike u tome da li je ovaj ili onaj ovek voa, da li je to Gompers ili Grin, uo u Francuskoj ili Tomas u Engleskoj, dokle god se tvoj sindikat dri istih budalastih ideja i pogrenih metoda, veruje u kapitalizam i podrava "harmoniju interesa", razjedinjuje radnike i umanjuje njihovu snagu tako to ih organizuje po struci, sklapa ugovore sa efom koji obavezuju i lanstvo i potpomae trajkbrehere, i na mnoge druge naine odravaju reim tvog ropstva? "Onda sindikat niemu ne koristi?", pita me. U jedinstvu je naa snaga, ali to mora da bude pravo jedinstvo, prava organizacija radnitva, jer radnici svuda imaju iste interese ne vezano za to ime se bave ili kojoj struci pripadaju. Takav sindikat bi se bazirao na zajednikim interesima i solidarnosti radnitva celog sveta. Bio bi svestan svoje ogromne moi kao stvaraoc svog bogatstva. "Mo!", buni se, "Rekao si da smo robovi! Kakvu mo mogu robovi da imaju?" Hajde da i to vidimo.

12. U ijim je rukama mo?

Ljudi govore o veliini svoje zemlje, o snazi vlade i moi kapitalistike klase. Hajde da vidimo od ega se sastoji ta mo, na emu poiva i ko je u stvari poseduje. ta je to vlada jedne zemlje? To su kralj sa svojim ministrima, predsednik sa svojim kabinetom, parlament ili kongres i zvaninici razliitih drava i federalnih oblasti. Sve zajedno mali broj osoba kada se uporedi sa celim stanovnitvom. Kada je ta aica ljudi, koju zovemo vladom, jaka i na emu poiva njena snaga? Ona je jaka kada su ljudi uz nju. Oni daju vladi novac, dostavljaju armiju i mornaricu, izvravaju njena nareenja i omoguavaju joj da funkcionie. Da li ijedna vlada moe da opstane ako joj se ljudi aktivno suprotstavljaju? Da li bi ak i najjaa vlada mogla da sprovede svoje namere bez pomoi stanovnitva, bez pomoi masa i radnika u zemlji? Ona moe jedino da radi ono to ljudi smatraju da je dobro ili to joj doputaju. Uzmimo Prvi svetski rat za primer. Ameriki finansijeri su eleli da SAD uu u rat jer su znali da bi ostvarili ogroman profit, kao to na kraju i jesu. Radnitvo, sa druge strane, ne bi imalo nikakve koristi od rata - kakva je korist radnitvu od pokolja njihovih drugova u nekoj drugoj zemlji? Amerike mase nisu bile za meanje u Evropskom zapletu. Kao to sam spomenuo, oni su izabrali Woodrowa Wilsona za predsednika na osnovu obeanja da nee ui u rat. Da li je ameriki narod ostao na svojoj odluci, da li je vlada mogla da nas uvue u krvoprolie? Kako se desilo onda da je narod SAD ukljuen u rat kada su glasali protiv rata time to su izabrali Wilsona? To sam ve objasnio u prolom poglavlju. Onima kojima je rat bio u interesu su zapoeli ogromnu ratnu propagandu. Ona je sprovedena u tampi, kolama i na tribinama; kroz pripremljene parade, patriotske govore [spellbinders] i klicanje za "demokratijom" i "ratom da se zavri rat". Bio je to gnusan nain da se nasamare ljudi da veruju da se rat vodio zbog tamo nekih "idela", dok je u stvari bio samo kapitalistiki rat za profite, kao to su svi savremeni ratovi. Milioni dolara su potroeni na propagandu, narodni novac, naravno, jer na kraju narod plaa za sve. Proizveli su vetako oduevljene uz mnogo lepih obeanja radnicima o stvarima koje e proizii od njihovog odlaska u rat. Radilo se o velikoj podvali, ali je narod SAD naseo i hteo da ide u rat, ali ne dobrovoljno ve po regrutaciji.

42

A govornici radnika, voe radnitva? Kao i obino, pokazali su se kao "najvee" patriote, pozivali su svoje lanove sindikata da idu u rat i budu ubijeni, za veu slavu Mamona. ta je uradio Samuel Gompers, tadanji predsednik Amerike federacije radnika? Postao je desna ruka predsednika Wilsona, njegov glavni porunik za regrutaciju. On i njegovi sindikalni zvaninici potpomagali su naredbodavcima kapitala da sakupe radnitvo za pokolj. Radnike voe u drugim zemljama su isto to uinile. Svi znaju da "rat da se zaustavi rat" nije nita zaustavio. Naprotiv, stvorio je veu politiku zbrku u Evropi nego to je ikada bila i stvorio je tlo za novi i jo grozniji rat od prethodnog, mada to pitanje ne pripada ovde. Ja sam se na to osvrnuo samo da bi pokazao da bez Gompersa i drugih radnikih voa, bez saglasnosti i podrke radnikih masa, vlada Sjedinjenih Amerikih Drava bila bi potpuno onemoguena da ostvari elje gospodara finansija, industrije i trgovine. Ili pogledaj sluaj Saccoa i Vanzettija. Da li je Masausets mogao da ih pogubi da su organizovani radnici u Americi bili protiv toga, da su preduzeli neto da to spree? Pretpostavimo da je radnitvo Masausetsa odbilo da podri dravu u svojim ubistvenim namerama, da su radnici bojkotovali guvernera i njegove agente, prestali da ih opskrbljuju hranom, presekli im sredstva za komunikaciju i zaustavili dotok struje u Bostonu i zatvoru Charleston. Drava bi bila nemona da ita preduzme. Kada pogleda sluaj sa otvorenim oima, bez predrasuda, shvatie da ljudi nisu zavisni od drave, kao to se obino veruje, ve da je obrnuto. Kada ljudi odbiju da pomau dravi, kada joj otkau poslunost i ne plaaju porez, ta se deava? Drava ne moe da izdrava svoje slubenike, ne moe da plaa svoju policiju, ne moe da hrani svoju vojsku. Ona ostaje bez dotoka novca, bez sredstava da izvri svoja nareenja. Paralisana je. Nekolicina ljudi koji sebe nazivaju vladom je bespomona - oni gube svoju mo i vlast. Ako mogu da sakupe dovoljno ljudi da im pomognu, oni e se boriti protiv naroda. Ako ne mogu, oni gube borbu i moraju da se predaju. Njihovo "vladanje" je zavreno. To znai da mo ak i najjae vlade lei u celosti u rukama ljudi, u njihovoj volji da je podre i sluaju. Sledi da samadrava nema uopte nikakvu mo. U trenutku kada ljudi odbiju da se pokore njenoj vlasti, drava prestaje da postoji. Onda, kakvu mo ima kapitalizam? Da li mo kapitalista poiva na njima samimama, a ako ne, odakle dolazi? Oigledno je da njihova snaga lei u kapitalu, u njihovom bogatstvu. Njima pripadaju industrije, prodavnice, fabrike i zemlja. Sva ta imovina im ne slui niemu bez spremnosti ljudi da za njih rade i plaaju im danak. Zamisli da radnici kau kapitalisti: "Dosadilo nam je da ti stvaramo profit. Neemo vie da ti robujemo. Nisi ti stvorio zemlju, nisi ti izgradio fabrike ili radionice. Mi smo ih izgradili i od sada emo ih koristiti da radimo u njima i ono to proizvedemo nee pripadati tebi ve narodu. Ti nee dobiti nita i neemo ti ak dati ni hranu u zamenu za tvoj novac. Ti e biti kao i mi i radie kao i svi ostali." ta bi se desilo? Kapitalista bi se obratio dravi za pomo. Oni bi zahtevali zatitu svojih interesa i imovine. Ukoliko ljudi odbiju da priznaju vlast drave, ona bi bila bespomona. Moe rei da je to revolucija. Moda i jeste, ali kako god da to nazove, svelo bi se na sledee: drava i kapitalisti - politiki i finansijski vladari - uvideli bi da je sva njihova mo i snaga kojom su se diili nestala onda kada su ljudi odbili da ih priznaju kao gospodare i odbili da im dopuste da oni vladaju nad njima. Da li se to stvarno moe desiti? Pa, desilo se pre mnogo puta i ne tako davno u Rusiji, Nemakoj i Austriji. U Nemakoj je moni ratni gospodar, imperator, morao da bei, jer su mase odluile da ga nee vie. U Austriji je odbaena monarhija jer je ljudima dosadila njena tiranija i podmitljivost. U Rusiji je veoma moni car napustio tron da bi spasao ivu glavu i ak ni to nije uspeo. U svom glavnom gradu nije mogao da nae ni jedan jedini odred koji bi ga zatitio i sva njegova velika vlast je nestala kada je narod odluio da joj se vie ne pokorava. Isto tako su ruski kapitalisti bili nemoni kada su ljudi prestali da rade i zauzeli zemlju, fabrike, rudnike i radionice za sebe. Sav novac i "mo" buroazije u Rusiji nisu mogli da im dobave ni koricu hleba kada su mase odbile da ih izdravaju dok se ne prihvate nekog valjanog posla. ta to sve dokazuje? Dokazuje da takozvana politika, industrijska i finansijska mo, sva dravna vlast i kapitalizam jesu u rukama

43

naroda. To dokazuje da samo narod, mase, imaju mo. Ta mo, mo naroda, je stvarna[actual]: ona ne moe biti oduzeta, kao to to moe biti mo vladara, politiara ili kapitaliste. Ne moe biti otuena jer ne poiva na imovini ve na sposobnosti, sposobnosti da se stvara i proizvodi; mo koja hrani i oblai svet, koja nam daje ivot, zdravlje i ugodnost, radost i zadovoljstvo. Kolika je ta mo shvatie tek kada sam sebe upita. Da li bi ivot bio mogu ako svi radnici ne bi vie radili? Zar ne bi ljudi u gradovima umrli od gladi kada bi seljaci prestali da im dostavljaju hranu? Da li bi vozovi radili ako bi elezniari prestali sa radom? Da li i jedna fabrika ili radionica moe da nastavi sa radom bez rudara? Da li bi trgovina mogla da se nastavi ako bi transportni radnici poeli da trajkuju? Da li bi pozorita i bioskopi, tvoja kancelarija i kua imali svetlo kada bi elektriari prekinuli da dostavljaju struju? Pesnik je imao pravo kada je sroio: "Svi klipovi i tokovi staju, Kada tvoje snane ruke tako nareuju" [All the wheels stand still, when your strong arms so will] Re je o proizvodnoj, radnoj moi radnitva. Ona ne zavisi ni od kakve politike, niti od kralja, predsednika, parlamenta ili kongresa. Ne zavisi ni od policiji ni od vojske - jer oni samo troe i unitavaju, a nita ne stvaraju. Ona takoe ne zavisi od zakona i pravila, zakonodavaca ili sudova niti od politiara i plutokrata. Ona poiva samo i u celini na sposobnosti radnika u fabrici i na polju, u miiima i mozgovima industrijskog i agrarnog proletarijata, da rade, stvaraju i proizvode. To je proizvodna mo radnika - oveka sa plugom ili ekiem, oveka sa umom i miiima, mo masa, cele radnike klase. Sledi onda da je radnika klasa u svakoj zemlji najvaniji deo stanovnitva. U stvari, ona je njegov jedini bitan deo. Ostatak ljudi pomae u drutvenom ivotu, ali ako se pojavi potreba, mi moemo da se snaemo i bez njih, dok bez radnika ne bi mogli ni jedan dan da ivimo. Njemu pripada ona najvanija, ekonomska mo. Snaga drave i kapitala je spoljane prirode, ona se nalazi izvan njih. Snaga radnitva nije spoljana. Ona poiva na sebi samoj, na sposobnosti da se radi i stvara. Ona je jedina stvarnamo. Ipak, radnitvu pripada najnie mesto na drutvenoj lestvici. Ovaj svet kapitalizma i drave je sav ispreturan, zar ne? Radnici su, kao klasa najvaniji deo drutva i koji jedini imaju pravu mo, ali su nemoni u trenutnim uslovima. Oni su najsiromanija klasa, imaju najmanje uticaja i uivaju najmanje potovanja. Ljudi ih preziru, rtve su svakakve vrste ugnjetavanja i iskoriavanja, najmanje su cenjeni i odaje im se najmanje poasti. ive bedno u runim i nezdravim stanovima, meu njima je stopa smrtnosti najvia, zatvori su ih puni, njima sleduju elektrina stolica i giljotina. Tako se drava i kapitalizam oduuju radnitvu; to je ono to dobija od sistema "reda i zakona". Da li takav red i zakon zasluuju da ive? Da li treba da dozvolimo da takav drutveni poredak nastavi da postoji? Zar ga ne trebamo zameniti neim drugim, neim boljim i zar nije ona u interesu radnika vie nego bilo kog drugog? Zar ne bi njegova sopstvena organizacija, koja je napravljena posebno da titi njegove interese - sindikat - trebala da mu pomogne? Kako?

44

13. Socijalizam
Kada to upita socijalistu on e ti rei: "Glasaj za socijaliste! Izaberi nau partiju! Mi emo ukinuti kapitalizam i uvesti socijalizam." ta hoe socijalista i kakav put predlae da se do toga doe? Socijalista ima raznih. Postoje socijaldemokrate, fabijanski socijalisti, nacionalsocijalisti, hrianski socijalisti i druge struje. Uopteno govorei, svi oni se zalau za ukidanje siromatva i nepravednih drutvenih odnosa. S druge strane, oni se mnogo razilaze po pitanju ta bi to bili "pravedni" odnosi i jo vie oko toga kako da do takvih odnosa doemo. Ovih dana ak i pokuaje da se pobolja kapitalizam nazivaju "socijalizmom", dok je u stvari re samo o reformama kapitalizma. Takve reforme ne moemo smatrati socijalizmom jer pravi socijalizam ne znai da se "pobolja" kapitalizam ve da se ukine u celini. Socijalizam ui da se ivot radnitva u kapitalizmu ne moe bitno poboljati; naprotiv, pokazuje da sudbina radnika mora stalno da se pogorava s napredujuim razvitkom industrijalizma, tako da se pokuaji "reforme" i "poboljanja" kapitalizma direktno suprotstavljaju socijalizmu i samo odugovlae njegovo ostvarenje. Videli smo u prethodnim poglavljima da su porobljavanje radnika, nejednakost, nepravda i druge drutvene nevolje rezultat monopola i iskoriavanja i da sistem odrava politika maina zvana drava. Prema tome nema smisla diskutovati o kolama socijalizma (pogreno tako nazvanim) koje se ne zalau za ukidanje kapitalizma i nadniarskg ropstva. Isto tako je besmisleno da se podrobno bavimo navodnim socijalistikim predlozima kao to su "pravednija raspodela bogatstva" ili "izjednaenje prihoda", "jedinstven porez" i drugi slini planovi. To nije socijalizam; to su samo reforme. ist teorijski socijalizam, kao to je fabijanizam, nije od sutinskog interesa za mase. Razmotrimo stoga kolu socijalizma koja se fundamentalno bavi kapitalizmom i sistemom nadnice, koja se bavi radnicima i obespravljenima i koja je poznata kao socijaldemokratski pokret1. Ona smatra da su svi drugi oblici socijalizma utopijski i neostvarljivi; poziva se samo na doslednu i naunu teoriju pravog socijalizma kako ju je formulisao Karl Marx, autor Kapitala, koji je Biblija za sve socijaldemokrate. Da vidimo onda ta to predlau socijalistiki sledbenici Karla Marxa poznati kao marksistiki socijalisti, koje emo, saetosti radi, zvati jednostavno socijalisti? Oni govore da radnici nikada ne mogu postati slobodni i osigurati sebi blagostanje ako ne ukinu kapitalizam. Izvori proizvodnje i sredstva za raspodelu moraju se oteti iz privatnih ruku. To znai da zemlja, mainerija, fabrike, rudnici, pruge i druga javna dobra ne smeju da pripadaju privatnom vlasniku, jer takvo vlasnitvo porobljava radnike, kao i celu ljudsku vrstu. Privatno vlasnitvo nad stvarima bez kojih oveanstvo ne moe ivi, zato mora da nestane. Sredstva za proizvodnju i raspodelu moraju postati javno vlasnitvo. Mogunost da se ta sredstva slobodno koriste ukinue monopol, interes i profit, iskoriavanje i najmaniko ropstvo. Drutvena nejednakost i nepravda e biti odstranjeni, klase e biti ukinute i svi ljudi e postati slobodni i jednaki. Takvi pogledi na socijalizam su u potpunoj saglasnosti sa idejama veine anarhista. Dananji vlasnici kako socijalizam dalje ui nee predati svoju imovinu bez borbe. Cela istorija i sva preanja iskustva to dokazuju. Privilegovane klase su uvek htele da zadre svoje privilegije i uvek su se suprotstavljale svakom pokuaju da se oslabi njihova mo nad masama. One se i danas nemilosrdno bore protiv svakog pokuaja radnitva da pobolja svoj ivot. Prema tome, sigurno je da e se u budunosti, kao to je to bilo i u prolosti, plutokratija uvek opirati ako pokua da joj oduzme njene monopole, posebna prava i privilegije. Takav otpor e dovesti do ogorene borbe, do revolucije. Pravi socijalizam je zbog toga radikalan i revolucionaran. Radikalan, jer ide do samog korena drutvenih problema (radix na latinskom znai: koren); on ne veruje u reforme i privremene ustupke, on eli da menja stvari od samog dna. Revolucionaran, ne zato to udi za krvoproliem, ve zato to jasno predvia da je revolucija neizbena; zna da se kapitalizam nee moi promeniti u socijalizam bez nasilne borbe izmeu klase sa imovinom i klase liene imovine.

45

"Ali ako hoe revoluciju", pita me, "zato onda socijalisti ele da glasam za njih da bi uli u parlament? Da li e se borba odvijati tamo?" Tvoje pitanje je potpuno na mestu. Ako emo kapitalizam ukinuti revolucijom, ta onda trae socijalisti u parlamentu, zato onda pokuavaju da uu u vladu? Tu dolazi na videlo velika protivrenost marksistikih socijalista, izvorna protivrenost koja je bila fatalna po socijalistiki pokret u svakoj zemlji i koja ga je uinila nemonim i nesposobnim da bude od ikakve koristi radnikoj klasi. Vrlo je vano da se razume ta protivrenost da bi se razumelo zato socijalizam nije uspeo, zato su socijalisti zavrili u orsokaku i zato ne mogu da povedu radnike u osloboenje. O kakvoj je protivrenosti re? Marx je mislio da je "revolucija babica kapitalizma, koji u utrobi nosi novo drutvo"; to znai da kapitalizam nee postati socijalizam bez revolucije. S druge strane, u Komunistikom manifestu, Marx je insistirao da proletarijat mora da prihvati politiku maineriju i dravu da bi pobedio buroaziju. Radnika klasa kako je on uio mora preuzeti dravne uzde preko socijalistikih partija i iskoristi politiku mo da uvede socijalizam. Ova protivrenost je prouzrokovala mnogo zabuna meu socijalistima i podelila pokret na mnogo strana. Veina obinih socijalistikih partija, u svim zemljama, sada se zalae za osvajanje politike moi, za stvaranje socijalistike vlade iji bi posao bio da se ukine kapitalizam i uvede socijalizam. Prosudi sam da li je tako neto mogue. Pre svega, socijalisti sami priznaju da se kapitalistika klasa nee odrei svog bogatstva i privilegija bez ogorene borbe i da e to prouzrokovati revoluciju. Ali, da li je to uopte ostvarljivo? Uzmimo za primer Sjedinjene Amerike Drave. Preko pedeset godina socijalisti pokuavaju da lanove svojih partija ubace u kongres i posle pola veka politikog rada imaju samo jednog lana u Donjem domu u Vaingtonu. Koliko e im vekova jo biti potrebno da bi tim tempom (a tempo pre opada, nego to raste) ostvarili socijalistiku veinu u kongresu? Zamisli da socijalisti jednog dana uspeju da ostvare veinu. Da li bi onda mogli da promene kapitalizam u socijalizam? Bilo bi potrebno da se promeni ustav SAD, kao i svake drave pojedinano, za ta je potrebna dvotreinska veina. Samo razmisli: ameriki plutokrati, kompanije, buroazija i sve druge snage koje imaju koristi od kapitalizma da li bi oni sedeli skrtenih ruku i dozvolili izmenu ustava na nain koji im oduzima bogatstvo i privilegije? Da li veruje u tako neto? Da li se sea ta je Jay Gould2 rekao kada je bio optuen da je na nelegalan i protivustavan nain zaradio milione dolara? "Do avola ustav!", odgovorio je. Tako se osea svaki plutokrata, ak i ako nije drzak kao Gould. Sa ili bez ustava, kapitalisti bi se borili do smrti za svoje bogatstvo i privilegije i to je razlog zato priamo o revoluciji. Moe sam da prosudi da li se kapitalizam moe ukinuti biranjem socijalista i bacanjem svog glasa u glasaku kutiju u njihovu korist. Nije teko pogoditi ko e pobediti u borbi izmeu metaka i glasakih kutija. Nekada su socijalisti to dobro uviali. Tada su tvrdili da politiku ele da koriste samo u propagandne svrhe. Bilo je to u vreme kada je socijalistika propaganda bila zabranjena, posebno u Nemakoj. "Ako nas izabere u Reichstag (nemaki parlament)", govorili su socijalisti radnicima, "moi emo tamo da propovedamo socijalizam i da ljude obrazujemo o tome". To je imalo nekog smisla, jer zakoni koji su zabranjivali socijalistike govore nisu vaili u Reichstagu. Tako su socijalisti zagovarali politiku aktivnost i uestvovali u izborima da bi imali mogunost da zastupaju ideju socijalizma. To moe da izgleda kao bezazlena stvar, ali se pokazalo kao ponitavanje socijalizma. Ima dosta istine u tome da sredstva kojima eli da dostigne svoj cilj esto postaju sama sebi cilj. Tako, na primer, novac, koji jedino slui za ivot, esto postaje cilj naih ivota. Slino je i sa dravom. "Starci" koji su izabrani od strane primitivne zajednice da bi se pozabavili nekim poslovima oko sela postaju gospodari i vladari. Tako se desilo i sa socijalistima. Malo po malo socijalisti su promenili svoj stav. Umesto da izbori budu samo obrazovni metod, postepeno su postali njihov jedini cilj. Socijalisti su hteli da budu izabrani u zakonodavna tela i na druge dravne poloaje. Promena je, naravno, naterala socijaliste da stiaju svoju revolucionarnu revnost; naterala ih je da omekaju svoju kritiku kapitalizma i drave, da bi izbegli gonjenje i osigurali vie glasova. Glavni naglasak socijalistike propagande danas vie nije na obrazovnoj vrednosti politike, ve na izboru socijalista u vladu.

46

Socijalistike partije vie ne govore o revoluciji. One tvrde da e kada dobiju veinu u kongresu ili parlamentu, doneti zakone koji e uvesti socijalizam: oni e legalno i nenasilno ukinuti kapitalizam. Drugim reima, prestali su da budu revolucionari; postali su reformisti koji ele da menjaju stvari zakonima. Pogledajmo kako su to radili u poslednjih par decenija. U skoro svakoj evropskoj zemlji socijalisti su osvojili veliku politiku mo. Neke zemlje danas imaju socijalistike vlade, u drugima socijalistike partije imaju veinu; u nekima opet socijalisti zauzimaju visoke poloaju u dravi, kao to su ministarstva, a ima ak i premijera. Pogledajmo ta su uradili za socijalizam i ta ine za radnike. U Nemakoj, majci socijalistikog pokreta, socijaldemokratska partija dri brojna ministarstva; njeni lanovi su u optinskim i nacionalnim zakonodavnim telima, u sudstvu i u kabinetu. Dva nemaka predsednika, Haase i Ebert, bili su socijalisti. Sadanji Reichskanzler (kancelar), dr. Herman Mueller, je socijalista. Gospodin Loebe, predsedavajui Reichstaga, takoe je lan socijalistike partije. Scheidemann, Noske i mnogi drugi fukncioneri na najviim poloajima u dravnoj upravi, armiji i mornarici, jesu lideri mone nemake Socijaldemokratske partije. ta su oni uinili za proletarijat ije bi ciljeve ta partija trebalo da zastupa? Da li su uveli socijalizam? Da li su ukinuli nadniko ropstvo? Da li su makar malo pokuali da se priblie tim ciljevima? Ustanak radnika u Nemakoj 1918. naterao je cara da napusti zemlju, ime je bila okonana vladavina Hohenzollera. Ljudi su ukazali poverenje socijaldemokratama i dali im vlast. Odmah po preuzimanju dravnog aparata, socijalisti su se okrenuli protiv masa. Oni su se povezali s nemakom buroazijom i vojnim krugovima i postali bedem kapitalizma i militarizma. Oni nisu samo razoruavali ljude i suzbijali radnike, ve su zatvarali i ubijali svakog socijalistu koji se usudio da protestuje protiv njihove izdaje. Noske, kao socijalistiki ef vojske tokom revolucije, naredio je vojsci da napadne radnike i tako ih masakrirao ba one proletere koji su glasali za njega i dali mu vlast, svoju socijalistiku sabrau. Od njegove ruke su stradali Karl Liebknecht i Roza Luksemburg, dvoje posveenih i odanih revolucionara, koji su 16. januara 1919. bili hladnokrvno ubijeni u Berlinu, od strane armijskih oficira u dosluhu sa socijalistikom vladom. Anarhistiki pesnik i mislilac, Gustav Landauer, i brojni drugi, najbolji prijatelji radnitva delili su istu sudbinu po celoj Nemakoj. Haase, Ebert, Scheidemann, Noske i njihovi socijalistiki pukovnici nisu dozvolili revoluciji da postigne ita bitno. U trenutku kada su dobili mo, iskoristili su je da slome pobunjeno radnitvo. Otvorena i prikrivena likvidacija pravih revolucionara bila je jedan od naina socijalistike vlade da oslabi revoluciju. Daleko od toga da uvodi bilo kakve promene u korist radnika, socijalistika partija je postala estok branioc kapitalizma, koji je sauvao sve povlastice aristokratije i vladajue klase. Zato nemaka Revolucija nije postigla nita osim proterivanja cara. Plemstvo je i dalje zadralo svoje titule, imovinu, posebna prava i privilegije; vojna kasta je i dalje imala mo kao u monarhiji; buroazija je ojaala, a finansijski kraljevi i industrijski magnati vladaju nemakim radnicima s jo veom samovoljom nego pre. Socijalistika partija Nemake, s milionima glasova podrke, zaista je uspela da ue u vladu. Radnici robuju i mue se kao i pre. Istu sliku e nai u drugim zemljama. U Francuskoj, socijalistika partija je veoma zastupljena u vladi. Ministar inostranih poslova, Aristide Briand, koji je bio i premijer, bio je pre jedan od najboljih lanova Partije u Francuskoj. Danas je najzagrieniji zastupnik kapitalizma i militarizma. Mnogi od njegovih prijanjih partijskih drugova sada su njegove kolege u dravnoj upravi, a dananjih socijalista ima mnogo u francuskom parlamentu i u drugim vanim institucijama. ta oni ine za socijalizam? ta oni ine za radnike? Oni pomau da se odbrani i "stabilizuje" kapitalistiki reim u Francuskoj; zauzeti su uvoenjem zakona o poveanju poreza tako da visoki dravni zvaninici mogu imati vee plate; bave se prikupljanjem ratne odtete od Nemake, iji radnici, kao i njihova francuska braa, moraju da krvare zbog nje. Oni vredno rade da "obrazuju" Francusku, a posebno njene kolarce, da mrze Nemce; pripomau u izgradnji vie ratnih brodova i vojnih aviona za sledei rat koji pripremaju gajenjem duha ovinizma i osvete prema svojim susednim zemljama. Novi zakon koji mobilie svakog francuskog odraslog mukarca i enu u sluaju rata, predloen je od strane poznatog socijaliste, Paula Boncoura i uveden je uz pomo socijalistikih lanova Poslanikog doma. U Austriji, Belgiji, vedskoj, Norvekoj, Holandiji, Danskoj, ehoslovakoj i u veini drugih evropskih zemalja socijalisti su doli do vlasti. U nekim zemljama u potpunosti, u nekim samo delimino. Svugde, bez i jednog jedinog iznimka, ili su istom stazom, svugde gde su se kleli u svoje ideale, lagali su mase i iskoristili svoj politiki uspon u svoju korist i slavu.

47

"Ovi ljudi koji su se doepali moi na leima radnika i onda ih izdali jesu hulje", ujem kako govori s pravednim nipodotavanjem. To je istina, ali to nije sve. Postoje dublji razlozi za ovu veitu izdaju, bitnije i vee pobude za ovaj skoro univerzalan fenomen. Socijalisti nisu mnogo drugaiji od drugih ljudi. Oni su ljudi, kao ti i ja. Niko ne postaje hulja ili izdajnik odjednom. Mo je ta koja te kvari. Svest da ima mo je sama po sebi najgori otrov koji ra i najbolji oveji metal. Prljavtina i pokvarenost u politici to dokazuje svuda. ta vie, ak i socijalista s najboljim namerama, koji ima neku funkciju u zakonodavnom telu ili zauzima neki dravni poloaj, potpuno je nemoan da postigne bilo kakvo socijalistiko dostignue, bilo ta to bi pomoglo radnicima. Politika nije sredstvo da se pobolja poloaj radnitva. Nikada nije bila i nikada nee biti. Moralni pad i kvarenje deavaju se malo po malo, tako postepeno da to iko jedva moe sam da primeti. Zamisli na trenutak poloaj socijaliste koji je izabran u kongres. On je sasvim sam, protiv nekoliko stotina ljudi iz drugih partija. On osea njihovu odbojnost prema njegovim radikalnim idejama i nalazi se u stranoj i neprijateljskoj atmosferi. Ipak, on je tamo i mora da uestvuje u poslu koji se odvija. Veina tog posla rezolucije i zakoni koji se predlau potpuno su mu strani. Oni nemaju nikakve veze sa onim u ta socijalista veruje, niti imaju veze sa interesima radnike klase koja ga je izabrala. Radi se samo o zakonodavnoj rutini. Samo kada neka rezolucija koja se tie radnitva i industrijske ili ekonomske situacije doe na dnevni red on moe da uestvuje u postpuku. On to i ini, ali ga ljudi zanemaruju ili mu se smeju zbog njegovih neostvarljivih ideja. One u stvari i jesu neostvarljive. ak i u najboljem sluaju, kada predloen zakon nije posebno napravljen da omogui nove privilegije monopolu, on se i dalje bavi pitanjima koja se tiu kapitalistikog posla, nekim trgovinskim dogovorom izmeu dve drave. Za njega, socijalistu, ljudi su glasali i njegov je posao da ukine kapitalistiku dravu, da uniti sistem trgovine i profita u potpunosti; kako onda moe da bude "praktian" dok govori o donesenim rezolucijama? On naravno postaje predmet ismevanja za svoje kolege i uskoro i sam poinje da uvia koliko je glupa i beskorisna njegova pojava u zakonodavnim telima. Zato su se neki od najboljih ljudi socijalistike partije u Nemakoj okrenuli protiv politikog delovanja, kao John Most, na primer, ali ima malo tako hrabrih i asnih osoba. Po pravilu, socijalista ostaje na poloaju i svaki dan uvia sve vie i vie kakvu besmislenu ulogu igra. Osea da mora da nae neki nain da uestvuje u ozbiljnom delu posla, da iznese glasno miljenja u diskusiji i postane pravi inioc u postupcima. To je nuno ako eli da sauva svoje dostojanstvo i zadobije potovanje svojih kolega, ali i da pokae svojim poveriocima da nisu izabrali obinu budalu. On poinje da se navikava na rutinu. Edukuje se o ienju reka i poboljavanju obala, ita namenski, prouava stotine rezolucija o kojima se raspravlja i kada ponekad oseti da ima tlo pod nogama to se ne deava esto pokuava da objasni predloen zakon sa socijalistikog stanovita, na ta ga obavezuje dunost. On "dri socijalistiki govor". On ivi na raun stradanja radnika i zloina nadniarskog ropstva; on informie svoje kolege da je kapitalizam zlo, da se bogati moraju ukloniti i da se ceo sistem mora unititi. On zavrava svoj govor i seda na svoje mesto. Politiari razmenjuju poglede, smeju se i zbijaju ale, a skup se vraa na posao. Na socijalista opaa da ga smatraju za dvorsku ludu. Njegove kolege poinje da umara njegova "uspaljenost" i on malo po malo sve tee zadrava tlo pod nogama. esto mu nareuju i govore da mora da se vrati na sporno pitanje, ali on zna da ni njegov govor niti njegovo glasanje ne mogu ni najmanje da utiu na postupak. Njegovi govori ni ne dopiru do javnosti; oni su zakopani u kongresnom zapisniku koji niko ne ita i on je bolno svestan svoje samoe i da je glas na koji se niko ne osvre u divljini politikog spletkarenja. On poziva birae da glasaju u jo veem broju za njegove drugove i dovedu ih u zakonodavna tela. "Usamljeni socijalista ne moe nita da postigne", govore im sa svih strana. Godine prolaze i socijalistika partija konano uspeva da dobije veliki broj mesta u vladi. Svaki od njih ima slina iskustva kao i njihov prvi kolega i brzo dolaze do zakljuka da je propovedanje socijalistikih doktrina politiarima potpuno beskorisno. Oni odluuju da uestvuju u zakonodavstvu. Oni moraju da pokau da nisu samo "galamili o revoluciji" ve i da su praktini ljudi, dravnici, da rade neto za svoju biraku bazu i da paze na njene interese. Na taj nain situacija ih tera da "praktino" uestvuju u dravnim postupcima, da se pozabave aktuelnim pitanjima u zakonodavstvu. Potpuno su svesni injenice da te stvari nemaju nikakve veze sa socijalizmom ili ukidanjem kapitalizma. Naprotiv, svo to donoenje zakona i politika parada samo jaaju vladavinu gospodara nad ljudima; stvar je zapravo jo gora, jer se od radnika oekuje da veruju kako zakoni mogu da im donesu neko dobro i jer im se uliva lana nada da politika moe doneti rezultate. Na taj nain oni nastavljaju da veruju da e zakon i drava da "promene stvari", da e "poboljati" njihov poloaj. Dravna mainerija nastavlja svoj posao, gospodari ostaju vrsto na svojim poloajimaa, a radnici su umireni obeanjima o "akciji" od strane njihovih predstavnika u zakonodavnim telima i novim zakonima koji e im

48

doneti "olakanje". Ovaj proces se ve godinama odvija u svim zemljama Evrope. Socijalistika partija je uspela da glasovima dobije razliite zakonodavne i izvrne poloaje. Nakon to su proveli godine u takvoj atmosferi i uivali u lakim poslovima i dobroj plati, izabrani socijalisti dopustili su da postanu deo politike mainerije. Stekli su oseaj da nema svrhe da se eka na socijalistiku revoluciju da bi se ukinuo kapitalizam. Praktinije je raditi na nekom "poboljanju", na dobijanju socijalistike veine u dravi, jer kada budu imali veinu, nee im biti potrebna revolucija, kako to sada govore. Polako i pomalo, socijalisti se menjaju. S rastuim uspehom na izborima i osiguravanjem politike moi, oni postaju konzervativniji i zadovoljniji postojeim prilikama. Udaljeni od svakodnevnog ivota i muka radnike klase, ivei u buroaskoj atmosferi i pod njenim uticaja, postaju ono to oni nazivaju "praktinim". Nakon to su izbliza videli kako politika mainerija radi i poto su svesni njenog razvrata i korupcije, oni su uvideli da nema nade za socijalizam u toj movari prevare, potkupljivosti i iskvarenosti. Malo, vrlo malo socijalista ima hrabrosti da objasni radnicima nemogunost politike da podri njihove ciljeve. Takvo priznanje bi znailo kraj njihove karijere, sa svom zaradom i prednostima koje idu uz to. Zato je velika veina njih eljna da to zadri za sebe i pusti stvari da teku svojim tokom. Mo i poloaj su postepeno obuzdali njihovu savest, i oni vie nemaju snage i asti da plivaju protiv struje. To je ostalo od socijalizma, koji je nekada bio nada ugnjetavanih celog sveta. Socijalistike partije su se udruile sa buroazijom i neprijateljima radnitva. Postali su zatitnici kapitalizma, dok se u isto vreme pretvaraju da se bore za interese masa. U stvarnosti, oni imaju iste ciljeve kao i izrabljivai. Oni su toliko zaboravili izvorni socijalizam da su u Prvom svetskom ratu socijalistike partije u svakoj zemlji Evrope pomogle svojim dravama da povedu radnike u opti masakr. Rat je jasno pokazao bankrotstvo socijalizma. Socijalistike partije, iji je moto bio "Proleteri svih zemalja, ujedinite se!", poslali su radnike da ubijaju jedni druge. Od izriitih protivnika militarizma i rata postali su branioci "svojih" zemalja i navodili su radnike da obuku uniforme i ubijaju svoje drugove u drugim zemljama. Stvarno nezamislivo! Godinama su govorili proleterima da nemaju zemlju i da su njihovi interesi suprotstavljeni interesima njihovih gospodara, da radnitvo nema ta da izgubi osim svojih okova, ali su na prvi znak rata pozvali radnike da se prikljue vojsci i glasali za podrku dravi i odobrili novac potreban da se odradi pokolj. To se desilo u svakoj zemlji u Evropi. Istina je da je bilo manjinskih socijalistikih grupa koje su protestovale protiv rata, ali preovlaujua veina ih je osuivala i zanemarivala i prikljuila se krvoproliu. To je bila najgora izdaja ne samo socijalizma ve i cele radnike klase, pa i samog oveanstva. Socijalizam, koji predlae da se svet obrazuje o manama kapitalizma, o krvolonom karakteru patriotizma i brutalnosti i beskorisnosti rata, socijalizam koji je bio zastupnik ljudskih prava, slobode i pravde, nade i obeanja u bolje sutra, jadno se pretvorio u branioca drave i gospodara, postao je slukinja militarista i ovinistkih nacionalista. Nekadanji socijal-demokrati postali su "socijal-patrioti". To se ipak nije desilo samo zbog izdaje. Kada bi se zastupala takva perspektiva, previdela bi se sutina i pogreno razumela ova zloslutna lekcija. Radi se o pravoj izdaji, kako po prirodi, tako i po posledicama, a rezultati te izdaje su kompromitovali socijalizam i razoarali milione koji su iskreno u njega verovali i izloili svet crnoj reakciji. Ali nije re samo o izdaji ili barem ne o obinoj izdaji. Pravi uzrok lei mnogo dublje. Mi smo ono to jedemo, rekao je jednom veliki mislioc. ivot koji vodimo, okolina u kojoj ivimo, misli koje mislimo i dela koja inimo sve to detaljno formira na karakter i ini nas onim to jesmo. Dugotrajna politika aktivnost socijalista i saradnja sa buroaskim partijama postepeno su odvratili njihove misli i umne navike od socijalistikog naina miljenja. Malo po malo, oni su zaboravili da je svrha socijalizma da obrazuje mase, da ih osposobi da proniknu igru kapitalizma, da ih naui da je drava njihov neprijatelj, da ih crkva dri u neznanju, da ih varaju idejama koje su izmiljene da bi irile praznoverje i opravdavale greke na kojima je dananje drutvo izgraeno. Ukratko, oni su zaboravili da je socijalizam trebalo da bude Mesija koji bi oterao tminu iz ljudskih umova i snova, uzdigao ih iz kaljuge neznanja i materijalizma i probudio njihov prirodni materijalizam, tenju ka pravdi i bratstvu, ka slobodi i svetlu. Oni su to zaboravili. Morali su da zaborave da bi bili "praktini", da bi "postigli" neto, da bi postali uspeni politiari. Ne moe zaroniti u movaru i ostati ist. Morali su da zaborave, jer je njihov cilj postao da "dou do rezultata", da pobede na izborima, da osiguraju mo. Znali su da ne bi imali uspeha u politici kada bi rekli

49

ljudima celu istinu o situaciji jer istina se ne suprotstavlja samo dravi, crkvi i koli; ona takoe napada i predrasude masa. Obrazovanje je neophodno, a to je spor i teak proces. Politika igra zahteva uspeh i brze rezultate. Socijalista mora da bude oprezan da ne doe u prevelik sukob s vladajuim silama; oni ne mogu da priute sebi da gube vreme obrazujui ljude. Stoga je njihov glavni cilj postao pobeda na izborima. Da bi to postigli, oni su morali da spuste svoja jedra; da malo po malo skreu one delova socijalizma koji bi prouzrokovali gonjenje od strane vlasti, koji se ne bi svideli crkvi ili koji bi spreili zatucane ljude da se pridrue njihovoj partiji. Morali su da uine ustupke. Oni su to i uinili. Prvo su prestali da govore o revoluciji. Znali su da se kapitalizam ne moe ukinuti bez borbe, ali su odluili da kau ljudima da e uvesti socijalizam kroz zakone i da je jedino potrebno da bude dovoljno socijalista u vladi. Prestali su da prikazuju dravu kao zlo; nisu vie prosvetljavali radnike o njenom pravom karakteru kao zastupnika ropstva. Umesto toga, poeli su da tvrde da su oni, socijalisti, odane pristalice "drave" i njeni najbolji branioci. Otili su toliko daleko od suprotstavljanja "redu i zakonu" da su postali njihovi najiskreniji prijatelji; uveravaju nas da su oni, u stvari, jedini koji veruju u dravu, samo to drava mora da bude socijalistika; naime, oni, socijalisti, jesu ti koji treba da donose zakone i vode dravu. Tako, umesto da slabe pogreno i porobljavajue verovanje u zakon i dravu, umesto da ih toliko oslabe da se te institucije mogu ukinuti, zato to predstavljaju sredstva ugnjetavanja, socijalisti su u stvari radili na jaanju vere ljudi u jaku vlast i dravu, pa su stoga dananji lanovi socijalistikih partija irom sveta jedni od najveih vernika drave. Zato ih moemo zvati etatistima. Ipak, njihovi veliki uitelji, Marx i Engels, jasno su uili da je jedina svrha drave ugnjetavanje i da e, kada ljudi dostignu pravu slobodu, drava biti ukinuta, da e "nestati". Kompromisi socijalista zarad politikog uspeha tu se ne zavravaju. Oni su otili jo dalje. Da bi pridobili glasae, socijalistike partije su odluile da ne obrazuju mase o dvolinosti, licemerju i opasnosti organizovane religije. Znamo kakav je branioc kapitalizma i ropstva crkva, kao institucija, i da je takva oduvek bila. Oigledno je da e ljudi koji veruju u crkvu, koji se kunu u svetenika i klanjaju njegovom autoritetu, prirodno biti posluni i sluati njegove naredbe. Takvi ljudi, ogrezli u neznanju i praznoverju, najlaki su plen gospodara. Da bi imali jo vie uspeha u svojim izbornim kampanjama, socijalisti su odluili da odstrane svoju obrazovnu antireligijsku propagandu, da ne bi dirali u iroko rasprostranjene predrasude. Oni su proglasili religiju "privatnom stvari" i izbacili svaku kritiku crkve iz svog delovanja. Tvoja uverenja su stvarno tvoja lina stvar; ali kada se okupi sa drugim ljudima i organizuje ih u telo da bi naturio tvoje verovanje drugima i naterao ih da misle kao i ti i kaznio ih (u granicama tvoje moi), ako imaju drugaija uverenja, to onda vie nije samo tvoja "privatna stvar". Mogao bi isto tako rei da je inkvizicija, koja je muila i spaljivala ive ljude kao jeretike, takoe bila "privatna stvar". To je jedna od najgorih izdaja slobode od strane socijalista, tvrdnja da je religija "privatna stvar". oveanstvo se sporo razvijalo zbog straha iz neznanja, praznoverja, zatucanosti i netolerancije, to je omoguilo religijske progone i inkviziciju. Napredak nauke i tehnologije, tampe i sredstava za komunikaciju dovelo je do prosvetiteljstva i ba toprosvetiteljstvo donekle je oslobodilo ljudski um iz kandi crkve. To ne znai da je ona prestala da proklinje one koji ne prihvataju njene dogme. Jo uvek ima dovoljno takvih progona, ali napredak znanja je oteo crkvi njenu prijanju apsolutnu vlast nad ljudskim umom, ivotom i slobodom; kao to je i progres na isti nain oteo dravi mo da se ophodi prema ljudima kao prema robovima i kmetovima. Lako moe da vidi koliko je bitno da se nastavi rad na prosvetljavanju, koji se pokazao kao oslobaajui blagoslov za ljude u prolosti; koliko je vano da se to nastavi, da bi jednog dana mogao da nam pomogne da unitimo sve snage praznoverja i tiranije. Ali socijalisti su odluili da odustanu od tog neophodnog posla, proglaavajui religiju "privatnom stvari". Ti ustupci i odbacivanje pravih ciljeva socijalizma dobro su se isplatili. Socijalisti su zadobili politiku snagu uz rtvovanje ideala. Ta "snaga", na due staze, nosi u sebi samo slabost i propast. Nema nieg to vie kvari od kompromisa. Jedan korak u tom pravcu tera te na drugi, ini ga neophodnim i obaveznim, i uskoro te usisava sa istom silinom kao to kotrljajua grudva postaje lavina. Jedna po jedna sutinska odlika socijalizma koja je bila stvarno bitna, edukativna i oslobaajua rtvovana je

50

zbog politike, da bi se osiguralo bolje javno mnjenje, manje progona i postiglo neto "praktino", to jest, da jo vie socijalista ue u vladu. Tokom tog procesa, koji je trajao godinama u svakoj zemlji, socijalistike partije u Evropi su nakupile lanstvo koje broji milione. Ti milioni ljudi uopte nisu socijalisti; oni su sledbenici partije i nemaju pojma o pravom duhu i znaenju socijalizma; mukarci i ene ogrezli u starim predrasudama i kapitalistikim pogledima; ogranieni nacionalisti, lanovi crkve, koji veruju u svetu i ovozemaljsku dravu, u vlast oveka nad ovekom, u izrabljivake i tlaiteljske institucije drave, u neophodnost odbrane "svoje" zemlje i drave, u patriotizam i militarizam. Da li je onda udno to to su , kada je Prvi svetski rat izbio, socijalisti u svakoj zemlji, uz par izuzetaka, uzeli oruje da "brane otadbinu" otadbinu svojih vladara i gospodara? Nemaki socijalista se borio za svog apsolutistikog cara, austrijski za habsburgku monarhiju, ruski za cara, italijanski za svog kralja, francuski za "republiku". Tako su "socijalisti" svih zemalja i njihovi sledbenici krenuli da kasape jedni druge dok deset miliona nije bilo mrtvo, a dvadeset miliona oslepljeno, osakaeno i obogaljeno. Bilo je neizbeno da put politike, parlamentarne aktivnosti dovede do takvih posledica. Uistinu, u pogledu ciljeva radnitva i pravog napretka, takozvana politika "aktivnost" je jo gora od neaktivnosti. Sama sutina politike je iskvarenost, cepanje jedara, rtvovanje svojih ideala i potenja radi uspeha. Gorki su plodovi takvog "uspeha" za mase i za svakog asnog oveka na svetu. Direktna posledica svega toga je da su milioni radnika irom sveta danas obeshrabreni. Socijalizam ih je kako se s pravom oseaju izdao i prevario. Pedeset, skoro stotinu godina socijalistikog "rada" imalo je za rezultat iskvarenost socijalistikih partija, razoarenje masa i dovelo reakciju koja danas vlada celim svetom i stee za guu celokupno radnitvo elinom pesnicom. Da li jo uvek misli da socijalistike partije, sa svojom priom o izborima i politici, mogu da pomognu proletarijatu da se izbavi iz nadniarskog ropstva? Iver ne pada daleko od klade. "Ali boljevici", protestuje, "oni nisu izdali radnike. Oni imaju socijalizam u Rusiji danas!" Pogledajmo onda kako stvari stoje u Rusiji. ----------1 Tadanji pokret sa tim imenom ne treba meati sa partijama ili pokretima koje danas nose njegovo ime. 2 Jay Gould (27. 3. 1836. - 2. 12. 1892.), ameriki finansijer. Vie na wikipediji (na engleskom)

14. Februarska revolucija

U Rusiji boljevici, poznatiji kao komunistika partija, kontroliu dravu. Oktobarska1 revolucija 1917. ih je dovela na mo. Ta revolucija je bila najvaniji dogaaj u svetu od Francuske revolucije 1789-1793. Bila je ak i bitnija od ove jer je otila mnogo dublje u strukturu drutva. Francuska revolucija je elela da uvede politiku slobodu i jednakost, poto je verovala da e ona da dovede do bratstva i blagostanja za sve. Ona je bila veliki korak na putu progresa i na kraju je promenila celo politiko lice Evrope. Ukinula je monarhiju u Francuskoj, ustanovila republiku i dala smrtonosni udarac feudalizmu i absolutistikoj vladavini crkve i plemstva. Imala je uticaj na svaku zemlju na kontinentu i pomogla ustolienje demokratije po Evropi. Ona nije ipak donela nikakve korenite promene. Bila je to politika revolucija koja je trebalo da osigura politika prava i slobode, to je i uspela. Francuska je danas "demokratska" drava, a njen moto "Sloboda, Bratstvo, Jednakost" stoji ak i na svakom zatvoru. Ona nije oslobodila oveka od izrabljivanja i ugnjetavanja, a to je na kraju neto, to je najpotrebnije. Francuska revolucija je ustoliila srednji stale, buroaziju, u dravi namesto plemstva. Dala je odreena ustavna prava seljaku i radniku, koji su pre toga bili kmetovi. Mo buroazije i njena vlast nad industrijom pretvorila je seljaka u poniznog slugu, a radnika u najamnog roba.

51

Nije moglo biti drugaije, jer je sloboda prazna parola dokle god si ti u ekonomskom ropstvu. Sloboda znai da ti ima pravo da radi odreene stvari, ali ako nema mogunosti, onda je to pravo samo obina obmana. Mogunost zavisi od tvojih ekonomskih uslova, kakva god da je politika situacija. Nijedno politiko pravo ne moe da bude od ikakve koristi oveku ako je prisiljen da bude rob ceo svoj ivot da bi prehranio sebe i svoju porodicu. Iako je Francuska revolucija bila veliki korak ka osloboenju od despotizma kralja i plemstva, ona nije mogla da uvede ni jednu pravu slobodu jer nije osigurala ekonomske prilike i nezavisnost. Zbog toga je Ruska revolucija bila daleko bitnija nego svi preanji ustanci. Ona nije samo ukinula carstvo i absolutnu carsku mo, ve je uinila i neto vrlo vano: mo kapitalistikih klasa, zemljoposednika i kraljeva industrije. Iz tog razloga je ona najvei dogaaj koji se desio u istoriji, prvi i jedini put da se pokualo tako neto. Tako neto nije mogla da uradi Francuska revolucija jer se tada jo uvek verovalo da je politiko osloboenje dovoljno da oslobodi ljude i naini ih jednakim. Nisu shvatili da je osnova sve slobode ekonomske prirode. Ta injenica ne treba da baca ljagu na Francusku revoluciju. Nije jo bilo vreme za korenitu ekonomsku promenu. Desivi se 120 godina kasnije, Ruska revolucija je bila prosvetljenija i otila je do korena problema. Znala je da ni jedna politika sloboda ne donosi nita dokle god seljaci i radnici nemaju zemljite i fabrike u svom vlasnitvu tako da ne budu na milost i nemilost kapitalistikih vlasnika industrije i zemljinih monopolista. Naravno, Ruska revolucija nije odradila ovaj posao preko noi. Revolucije, kao i sve druge stvari, rastu postepeno. Poinju kao male i nevane, a onda skupljaju snagu, razvijaju se i ire. Ruska revolucija je poela tokom rata zbog nezadovoljstva ljudi kod kue i u vojsci. Zemlja je bila umorna od borbi i unitena glau i bedom. Vojnicima je bilo dosta ubijanja; poeli su da se pitaju zato moraju da ubijaju i budu ubijeni, a kada vojnici ponu da postavljaju pitanja, ni jedan rat ne moe due da traje. Despotizam i podmitljivost carske drave je dodala ulje na vatru. Sud je postao javni skandal - svetenik Rasputin je zaveo caricu, a samim tim pridobio je uticaja, pa su on i car kontrolisali dravu. Spletke, mita i sve vrste pokvarenosti su bujale. Visoki oficiri su pokrali vojne fondove, pa su vojnici esto bili primorani da idu u boj bez dovoljno municije i namirnica. Njihove izme nisu imale prave onove i mnogi nisu imali nikakvu obuu. Poneki odredi su se pobunili; drugi su odbili da se bore. Sve vie i vie vojnika se pobratimilo sa svojim "neprijateljima" - mladiima kao to su i oni, koji su imali nesreu da se rode u drugoj zemlji i koji, kao i Rusi, su morali da idu u rat po nareenju bez da znaju razlog zato pucaju ili bivaju ubijeni. Mnogi su ostavili puke i vratili se kui. Tu su irili priu o uasnim uslovima na frontu i besmislenom pokolju, bedi i nedaama. To je pomoglo rast nezadovoljstva meu masama i uskoro su se uli glasovi protiv cara i njegovog reima. Dan za danom se ovakva oseanja irila; poveani porezi i nestaice hrane i namirnica su ih jo samo podgrevali. Februara, 1917., je izbila revolucija. Kao i u slinim sluajevima, trenutne sile su bile potpuno zaslepljene. Autokrata i njegovi ministri, aristokrate i njihovi savetnici - svi su verovali da su to samo nekakvi ulini neredi, trajkovi i demonstracije; zamiljali su da dre uzde u svojim rukama. "Neredi" su nastavili da se ire po celoj zemlji i odjednom je car bio primoran da napusti tron. Nakon dugo vremena je najednom jedan moni kralj uhapen i proteran u Sibir, gde je on prethodno poslao hiljade ljudi u smrt i gde su on i njegova porodica sami kasnije skonali. Rusko samodravlje je bilo ukinuto. Februarska revolucija protiv najmonije vladavine u Evropi je sprovedena maltene bez ijednog metka. "Kako je sve tako glatko ilo?", udi se. Reim Romanova je vladao absolutistiki; Rusija je bila jedna od najvie porobljenih zemalja u Evropi. Ljudi praktino nisu imali nikakva prava. ud tirana je o svemu odluivala, a policijska nareenja su bila najvii zakon. Mase su ivele u siromatvu i bile su mnogo ugnjetavane. udili su za slobodom. Preko stotinu godina su slobodari i revolucionari u Rusiji radili da potkopaju reim tiranije, da prosvete narod i dignu bunu protiv svog podjarmljenja. Istorija pokreta je proeta najboljim ljudima koji su joj se potpuno

52

posvetili. Hiljade, ak i stotine hiljada, otili su putem Golgote, u zatvore, bivali su mueni i ubijani prisilnim radom na zamrznutim sibirskim poljima. Poevi sa decembarskim pokuajem da se stvori ustav pre stotinu godina, tokom celog stolea su herojskim samortvovanjem nihilista i revolucionara odravane vatre slobode. Nijednog takvog slinog muenitva nije bilo tokom cele ljudske istorije. U poetku je izgledalo kao da je ta borba besmislena i unapred izgubljena, jer je potpuno ukidanje slobode tampe praktino onemoguilo slobodarske pionire da dopru do ljudi i da prosvetle mase. Brojne policije i tajne slube su branile carstvo, kao i zvanina crkva, kola i tampa, koji su uili ljude da budu careve ponizne sluge i pokorno potuju "zakon i red" bez postavljanja pitanja. Svakog ko se usudio da izrekne slobodnu misao oekivala je teka kazna; surovi zakoni su ak kanjavali one koji su pokuavali da ue seljake da piu i itaju. Drava, plemstvo, svetenstvo i buroazija su se sve ujedinili, kao i obino, da ugaze i ugue i najmanji napor da se prosvetle mase. Poto su im oduzeta sva sredstva kojima bi mogli da ire svoje ideje, slobodarski nastrojeni ljudi u Rusiji su bili primorani da koriste nasilje protiv varvarske tiranije i da pribegavaju teroristikim aktovima da bi makar i pomalo oslabili vlast despotizma i u isto vreme skrenuli panju svoje zemlje i sveta na nesnosne uslove koji vladaju. Ta tragina neophodnost bila je povod zbog kog su se ljudi okrenuli terorizmu u Rusiji i od idealista, onima kojima je ljudski ivot svet, postali delati tirana. Plemii po prirodi, ovi mukarci i ene su dobrovoljno, ak nestrpljivo, davali svoje ivote da bi narod oslobodili jarma. Kao zvezde na nebeskom svodu duge borbe izmeu potlaenja i slobode stoje imena Sofije Kerovskaje, Kibalia, Grinevicka, Sasonova i bezbrojnih drugih muenika, poznatih i nepoznatih, u najcrnjoj Rusiji. Bila je to nepravedna borba, ak beznadena, jer su revolucionare inili samo nekolicina ljudi u poreenju sa skoro neogranienom carskom moi sa velikom vojskom, brojnom polocijom, specijalnim biroima za politike pijune, ozloglaenim Treim odelenjem, tajnom Okhranom, optim sistemom kuepazitelja kao policijskih dounika i ogromnim sredstvima te goleme zemlje sa preko sto miliona stanovnika. Velianstveni idealizam ruske omladine - posebno meu studentima - i njihov negaljiv zanos i posveenje slobodi nisu pali u oaj. Narod je pobedio, kao to se uvek deava u borbi izmeu dobra i zla. Kakva je to samo bila lekcija za ceo svet, kakav samo potstrek za one slabe duhom! Kakvu je samo nadu donela za neprestan ljudski napredak protiv svake tiranije i progona! 1905. godine izbila je prva revolucija u Rusiji. Autokratija su bili jo uvek jaki i nardni ustanak bio je uguen iako je primorao cara da uvede izvesna ustavna prava. Drava se stravino osvetila ak i za te male ustupke. Stotine revolucionara su zbog njih platili ivotom, hiljade su zavrile u zatvoru, mnogi su proterani u Sibir. Despotizam je opet mogao da predahne i ponovo je poeo da se osea siguran, ali ne zadugo. e za slobodom se moe po koji put uguiti, ali nikada ne moe biti zatrta. Ljudski nagon za slobodm je prirodan i nijedna sila na zemlji ne moe uspeti da mu se odupre za neko due vreme. Dvanaest godina kasnije - to je vrlo kratko vreme u poreenju sa ljudskim vekom - dolo je do druge revolucije, Februarske 1917. Pokazalo se da duh iz 1905. nije umro i da rtva ljudskih ivota nije bila uzaludna; krv muenika samo zaliva drvo slobode i jaa ga. Rad i portvovanost revolucionara je doneo plodove. Rusija je nauila mnogo iz prethodnih iskustava, kao to sledei dogaaji potvruju. Narod je izvukao pouku. 1905. godinu su traili samo ublaavanje despotizma, samo poneke politike slobode; sada su traili celokupno ukidanje tiranske vlade. Februarska revolucija zadala je smrtonosni udarac carstvu. Bila je to i najnekrvavija revolucija u celoj istoriji. Kao to sam pre objasnio, mo ak i najjae vlade nestaje u dimu i magli onog momenta kada ljudi odbiju da priznaju njenu vlast, da joj se pokore i da je podre. Romanov reim poraen je skoro bez borbe - to je bilo i dovoljno jer je celom narodu bilo dosta njegove vladavine i poto su ustanovili da je nepotrebna i tetna i da je zemlji bolje bez nje. Neprekidno delovanje i obrazovni rad revolucionara (socijalista razliitih grupa, ukljuujui anarhiste) uspeo je da predoi masama da carstvo mora nestati. Ovo miljenje je bilo tako raireno da je ak i vojska - najneprosvetljenija grupa u celoj Rusiji, kao i u svakoj drugoj zemlji, izgubila veru u postojei poredak. Ljudi su prerasli despotizam, oslobodili od njega svoj duh i um i time smogli snage i omoguili si da se oslobode i u stvarnosti, fiziki. To je razlog zato svemoni vlastodrci nisu mogli nai vie ikakvu podrku u Rusiji, ak ni jedan jedini odred. Najmonija vlada u Evropi se sruila kao kula od karata. Privremena, provizorna vlada, dola je na carevo mesto. Rusija je bila slobodna.

53

----------1 po starom ruskom kalendaru, u novembru

15. Izmeu februara i oktobra

Seam se kada sam prisustvovao masovnom mitingu na Medison skver gardenu u Nju Jorku, koji je sazvan da se proslavi silazak cara sa trona. Prostrana hala je bila ispunjena sa dvadeset hiljada ljudi koji su ushieno klicali. "Rusija je slobodna!", poeo je glavni govornik. Prava bujica aplauza i uzvika pozdravila je govor. On se nastavio nekoliko minuta i bio je iznova prekidan. Kada se publika stiala i govornik se spremio da nastavi, odjednom se uo glas iz mase: "Slobodna za ta?" Nije bilo odgovora. Govornik je samo nastavio svoju besedu. Rusi su prosti i naivni ljudi. Poto nikada nisu imali ustavna prava, nikada se nisu interesovali za politiku niti ih je ona iskvarila. Malo su znali o kongresima i parlamentima, a nisu ni mnogo marili za njih. "Za ta smo slobodni?", udili su se. "Osloboeni ste cara i njegove tiranije", reeno im je. To je dobro, mislili su. "A ta emo sa ratom?", pitali su se vojnici. "St''a sa zemljom?", upitivali su seljaci. "A ta sa pristojnim ivotom?", zahtevali su radnici. Kao to vidi prijatelju, Rusi nisu bili samo toliko "neobrazovani" da budu zadovoljni to su osloboeni neega, ve su hteli da budu i slobodni za neto, slobodni da rade ta oni hoe, a to je bila srea da se ivi, radi i uiva u plodovima svog rada. Hteli su da imaju slboodan pristup zemlji da bi mogli sami sebe opskrbljivati hranom i rudnicima, radionicama i fabrikama da bi mogli da proizvode ono to ele. Ali, za vreme Provizorne vlade, kao i za vreme Romanova, te stvari pripadale su bogatima, one su ostale "privatno vlasnitvo". Kao to sam rekao, prosti Rusi su znali malo o politici, ali su tano znali ta ele. Nisu gubili mnogo vreme da kau ta ele ve su se namerili da to i dobiju. Vojnici i mornari su izabrali zastupnike iz svojih redova koji e preneti Provizornoj vladi njihove zahteve da se zavri rat. Izaslanici su se organizovali kao vojniki saveti, koje su nazvalisovjetima u Rusiji. Seljaci i gradski radnici su uinili isto. Na taj nain svaka grana vojske, poljoprivrede, industrije, pa ak i svaka fabrika osnovala je svoje sovjete. Tokom vremena razliiti sovjeti su oformili Sveruski sovjet radnikih, vojnikih i seljakih izaslanika, a svoje sastanke su odravali u Petrovgradu. Preko sovjeta su ljudi poeli da ispoljavaju svoje zahteve. Provizorna vlada, nov, "liberalni" reim pod vostvom Miliukova, nije obraala panju. Karakteristino je za sve sline politike partije da se jednom kada uzmu mo vie ne osvrs'u na potrebe i elje masa. Provizorna vlada se uopte nije mnogo razlikovala od carskog samodravlja. Ona nije shvatila duh vremena i olako je verovala da e par manjih reformi da zadovolje zemlju. Bila je zauzeta diskutovanjem i predlaganjem novih rezolucija i uvoenjem novih zakona. Ono to su ljudi eleli nisu bili zakoni. Oni su hteli mir, dok je vlada nastavila da insistira na ratu. Oni su vapili za zemljom i hlebom, a sve to su dobili bili su novi zakoni. Ako istorija moe da nas iemu naui to je onda da ne moe osporiti ili zanemariti volju celog naroda. Moe probati da je potisne na neko vreme, da ide protiv struje narodnog protesta, ali e oluja kada doe biti samo jo ea. Tada e sruiti svaku prepreku, poistie protivnike, a njen polet e otii mnogo dalje od njenih poetnih namera. To se deava sa svakim sukobom i svakom revolucijom. Prisetimo se Amerikog rata za nezavisnost. Pobuna kolonija protiv Britanije poela je tako to su ljudi odbili da plaaju porez na aj vladi Dorda treeg. Relativno nevaan prigovor kao to je to bilo "plaanja poreza bez zastupanja" prouzrokovao je rat i zavrilo se tako to su se amerike kolonije potpuno otcepile od engleske vlasti. Tako je roenja Republika Sjedinjenih Amerikih Drava.

54

Francuska revolucija je slino poela - sa zahtevima za malim poboljanjima i reformama. Odbijanje Luja XVI da se osvrne na glas naroda ga je kotalo ne samo trona ve i glave i dovelo je do unitenja celog feudalnog sistema u Francuskoj. Tako je i car Nikola II verovao da e par nevanih ustupaka zaustaviti revoluciju. On je takoe svoju glupost platio tronom i glavom. Ista sudbina pogodila je i Provizornu vladu. Mudri ljudi su zato i rekli da se "istorija ponavlja". Uvek se iste stvari deavaju sa dravom i vladom. Provizorna vlada se sastojala veim delom od konzervativaca koji nisu razumeli narod i koji su bili previe udaljeni od njihovih potreba. Mase su pre svega zahtevale mir. Provizorna vlada se namerila da nastavi rat ak i uprkos optog narodnog nezadovoljstva i ozbiljnog sloma industrije i ekonomskog ivota u zemlji. Talasi revolucije su ih uskoro odneli. Sovjet radnikih i vojnikih izaslanika spremao se da stvari uzme u svoje ruke. Ljudi nisu gubili vreme u meuvremenu. Vojnici na frontu su ve odluili da zaustave rat kao nepotreban i besmislen pokolj. Stotine hiljada napustili su bojita i vratili se svojim poljima i fabrikama. Tamo su sproveli prave ciljeve revolucije, jer za njih revolucija nije znaila odtampan ustav i prava na papiru, ve zemlju i radionice. Izmeu juna i oktobra 1917. godinem dok je Provizorna vlada veito rapsravljala o "reformama", seljaci su poeli da oduzimaju zemlju velikim zemljoposednicima, a radnici su se doepali industrije. Nazvali su to obesvajanje kapitalistike klase: oduzimali su gospodarima stvari na koje oni ni nisu imali pravo, stvari koje pripadaju radnikoj klasi i narodu. Na isti nain je zemlja bila oduzeta od zemljoposednika, rudnici i radionice od svojih "vlasnika" i skladita od pekulanata. Radnici i seljaci zaposeli su sve kroz svoje radnike sindikate i seljake organizacije. "Liberalna" Miliukova vlada je nastojala da se rat nastavi jer su saveznici tako eleli. "Revolucionarna" Kerenskijeva vlada se takoe ogluila o narodne zahteve. Uvela je surove zakone protiv "neovlaenog" uzimanja zemlje od strane seljatva. Kerenski je sve uinio da zadri vojsku na frontu i ak je ponovo uveo smrtnu kaznu za "dezerstvo". Narod je poeo da zanemaruje dravu. Situacija je ponovo pokazala da je prava mo jedne zemlje u rukama masa, onih koji se bore, rade i proizvode, a ne u rukama parlamenta ili vlade. Kerenski je u jedno vreme bio idol Rusije, moniji ak i od cara. Kada je izgubio vlast, njegova vlada je pala, a on je morao da bei da bi se spasao kada su ljudi shvatili da on ne slui njihovim ciljevima. Dok je jo bio voa Provizorne vlade, stvarna mo prela je na petrovgradski sovjet, iji su lanovi bili revolucionarni radnici, seljaci i vojnici. Razliiti i ak protivreni stavovi izneti su u Sovjetu, kao to je neizbeno kada organizaciju ine razliiti slojevi drutva sa svojim sopstvenim interesima. Najvei uticaj u takvim okolnostima imaju uvek oni koji najbolje govore u ime najdubljih oseanja i potreba naroda. Stoga je najrevolucionarniji deo sovjeta postepeno grabio vlast, jer su iskazivali prave potrebe i tenje masa. Bilo je i onih koji su tvrdili da je ustav, onakav kakav imaju SAD, sve to je Rusiji potrebno da bi dola do slobode i blagostanja. Oni su branili stav da je kapitalizam u redu: uvek mora biti gospodara i sluga, bogatih i siromanih, a narod bi trebalo da bude zadovoljan sa pravima i slobodama koje bi im demokratska vlada garantovala. Re je o ustavnim demokratama, koje su nazivali Kadetima. Vrlo brzo su izgubili uticaj, jer je "naivni" Ruski radnik i seljak znao da ne eli prava i slobode na papiru ve mogunost da uiva u plodovima svog rada. Oni su upirali prst u Ameriku i njen ustav i deklaraciju nezavisnosti i rekli su da ovi ne mare za nepravdu, korupciju i najamniko ropstvo koji po ustavu postoje u toj zemlji. Drugi liberalni deo bili su socijaldemokrate, poznatiji kao menjeviki. Oni su kao socijalisti verovali u ukidanje kapitalizma, ali su izjavili da revolucija nije dobro vreme za tako neto. Zato nije? Zato to to nije bila proleterska revolucija, kako su oni tvrdili, ve je samo liila. Rekli su da to ne moe biti drutvena revolucija i da stoga ne treba menjati iz osnova ekonomski poredak u zemlji. Po njima, to je bila graanska, politika revolucija, a kao takva mogla je da dovede samo do politikih promena. Nije mogla biti vie od graanske revolucije, kako su menjevici argumentovali, jer je veliki Karl Marks uio da proleterska revolucija moe samo da se desi u zemlji gde je kapitalizam dostigao svoj najvii stepen razvoja. Rusija je bila veoma industrijski zaostala, a smatrati revoluciju proleterskom revolucijom bilo je protiv Marksovog uenja. Iz tog razloga Rusija mora da ostane kapitalistika zemlja i kapitalizam mora prvo da se razvije pre nego to ljudi mogu da razmiljaju o ukidanju najamnikog ropstva.

55

Socijaldemokrate su imali mnogo sledbenika meu radnim ljudima u Rusiji i mnogi sindikati su bili menjeviki, ali se argument da revolucija nije proleterska samo zato to je Marks pre pedeset godina tako rekao nije svidela radnicima. Oni su zapoeli revoluciju, oni su se borili i krvavili. Proterali su cara i njegovo drutvance, a sada su poeli da proteruju i industrijske gospodare, a time ujedno i ukidaju najamniko ropstvo i kapitalizam. Nisu mogli da uvide zato nisu mogli da rade ono to su radili samo zato to neko ko je odavno umro nije verovao da se tako neto moe uiniti. Razmiljanje socijalistikih voa im je bilo previe "nauniki". Njihov zdrav razum im je rekao da je to obina besmislica i menjevici su izgubili mnogo svojih simpatizera. Jedna partija se zvala socijalistiki revolucionari. Ovoj partiji su pristupili mnogi teroristi koji su bili aktivni tokom carstva. Socijalistiki revolucionari su imali mnogobrojne pristalice, pre svega meu seljacima. Oni su se otuili od njih kada su poeli da zastupaju stav da treba nastaviti sa ratom u vreme kada je zemlja bila protiv njega. To je izazvalo takoe i rascep u partiji, konzervativni deo je postao poznat kao desni socijalistiki revolucionari, a revolucionarniji deo se nazvao levi socijalistiki revolucionari. Ovi drugi, predvoeni Marijom Spiridonovom, koji su proveli mnogo godina u zatoenitvu u Sibiru pod carem, zastupali su prestanak rata i osigurali time sebi poprilinu bazu meu siromanijim seljakim slojem. Najradikalnija grupa u Rusiji bili su anarhisti, koji su zahtevali neodloan mir, slobodnu zemlju za seljake i podrutvljavanje sredstva za proizvodnju i raspodelu. Oni su eleli ukidanje kapitalizma i najamnikog ropstva, jednaka prava za sve, kao i da niko nema posebne privilegije. Zemlja, fabrike i mainerija kao i sredstva za distribuciju moraju da preu u vlasnitvo celog naroda. Svaki sposoban ovek bi trebalo da radi po svojim mogunostima i da dobija po svojim potrebama. Trebalo je da bude potpune slobode i zajedniko korienje na osnovu zajednikih interesa. Anarhisti su upozorili proletarijat o prenoenju moi na bilo kakvu vladu ili dovoenje politike partije na vlast. Bilo kakva drava, rekli su, uguie revoluciju i otee radnicima i ono to su do sada postigli. ivot i blagostanje zemlje zavise od ekonomije, a ne od politike. Politika, kako su naglaavali, je igra ija je svrha da se vlada i nareuje ljudima, a ne da im se pomae. Ukratko, anarhisti su savetovali radnicima da nikome ne dozvole da postane ponovo gospodar, da ukinu politiku dravu i da rukovode poljoprivredom, industrijom i drutvenim poslovima u korist svih umesto u korist vladara i izrabljivaa. Pozvali su mase da podre sovjete i da zastupaju svoje interese posredstvom svojih sopstvenih organizacija. Anarhisti su bili meutim relativno malobrojni. Poto su bili najnaprednija i najrevolucionarnija grupa, car ih je progonio ak i vie nego socijaliste. Mnogi od njih su bili pogubljeni, drugi su zatvarani, a njihove organizacije su proglaavane ilegalnim. Najopasnije je bilo pripadati anarhistima, a njihov propagandni rad je bio neizmerno teak. Stoga anarhisti nisu bili jaki i nisu mogli imati veeg uticaja na narod u celini u ogromnoj zemlji sa 120 miliona stanovnika. Imali su veliku prednost u tome to se njihova ideja pozivala na zdrave instikte i zdrav razum masa. Koliko god su mogli, anarhisti su ohrabrivali ljude da zahtevaju mir, zemlju i hleb i aktivno su pomogli sprovoenju ovih zahteva direktnim obesvajanjem i stvaranjem slobodnog zajednikog ivota. Postojala je jo jedna politika partija u Rusiji koja je bila mnogo brojnija i mnogo bolje organizovana od anarhista. ona je shvatila vrednost anarhistikih ideja i prihvatili su se posla da ih ostvare. Bili su to boljevici.

16. Boljevici
Ko su bili boljevici i ta su oni hteli? Do 1903. godine boljevici su bili lanovi ruske socijalistike partije, tj. socijaldemokrati, sledbenici Karla Marksa i njegove kole. Tada se socijaldemokratska radnika partija Rusije raspala zbog razmirica oko organizacije i drugih manjih stvari. Pod Lenjinovim vostvom opozicija je stvorila novu partiju koja je dobila ime boljevici. Stara partija se nazvala menjevici. Boljevici su bili revolucionarniji nego njihova majinska partija od koje su se odvojili. Kada je Prvi svetski rat izbio, oni nisu izdali radnike i pridruili se ovinistima, kao to je bio sluaj sa drugim socijalistikim partijama. Kao veina anarhista i levih socijalistikih revolucionara, oni su se suprotstavili ratu na osnovu toga da proletarijatu nije u interesu da se mea u svae zaraenih kapitalistikih grupa. Kada je poela Februarska

56

revolucija boljevici su uvideli da same politike promene nikuda ne vode i da one nee reiti radnike i drutvene probleme. Znali su da zamenjivanjem jedne vlade drugom takoe ne pomae. Tada je bilo potrebna jedna fundamentalna, radikalna promena. Iako su marksisti kao i njihova menjevika polubraa, boljevici se nisu slagali sa stavom menjevika oko velikog ustanka. Ljutila ih je ideja da Rusija ne moe imati proletersku revoluciju jer se njena kapitalistika industrija nije razvila do svojih mogunosti. Shvatili su da nije u toku samo obina graanska politika promena i znali su da narod nije zadovoljen samo ukidanjem cara i ustavom. Videli su da se stvari dalje razvijaju i razumeli su da otimanje zemlje od strane seljatva i rastue obesvajanje od vlasnike klase ne znai samo "reformu". Poto su bili blie masama nego menjevici, uhvatili su narodni puls i bolje su procenili duh i svrhu velikih dogaaja. Pre svega je to bio Lenjin, voa boljevika, koji je verovao da se blii vreme kada e on i njegova partija preuzeti upravljanje dravom i uvesti socijalizam po boljevikom planu. Boljeviki socijalizam je znaio uzimanje politike moi od strane boljevika u ime proletarijata. Sloili su se sa anarhistima da je komunizam najbolji ekonomski sistem, tj. da zemlja, maine za proizvodnju i distribuciju i sve javne ustanove moraju biti drutveno vlasnitvo i da ne smeju biti privatna imovina. Dok su anarhisti eleli da narod u celosti bude vlasnik, boljevici su zastupali stanovite da sve mora biti u rukama drave, to znai da drava nije samo politiki gospodar zemlje ve i njen industrijski i ekonomski vladar. Boljevici su kao marksisti verovali da jaka drava treba da upravlja zemljom, sa apsolutnom vlau nad ivotima i sudbinama ljudi. Drugim reima, boljevika ideja bila je diktatura, koja bi bila u njihovim rukama, u rukama njihove politike partije. Takav poredak nazvali su "diktatura proletarijata", jer je njihova partija, kako su oni tvrdili, predstavljala najbolji i najnapredniji deo, avant-gardu radnike klase i zato njihova partija treba da bude diktator u ime proletarijata. Ogromna razlika izmeu anarhista i boljevika je u tome to anarhisti ele da mase odluuju i staraju se o stvarima u svoje ime, kroz svoje organizacije, bez nareenja bilo koje politike partije. Oni su hteli pravu slobodu i dobrovoljnu saradnju pri korienju zajednikog vlasnitva. Anarhisti su se zbog toga esto zvali slobodarski komunisti ili anarhokomunisti, dok su sa druge strane boljevici bili prisilni, dravni komunisti. Anarhisti nisu eleli nikakvu dravu koja e nareivati ljudima, jer bi takva vlast, kako su govorili, uvek znaila samo tiraniju i tlaenje. Boljevici, iako su se suprotstavljali kapitalistikoj dravi i buroaskoj diktaturi, su pak eleli dravu i diktaturu za sebe, diktaturu njihove partije. Moe stoga videti koliko je velika razlika izmeu anarhista i boljevika. Anarhisti se opiru svakoj dravi; boljevici su za jaku dravu pod uslovom da je ona u njihovim rukama. "Oni nisu protiv motke", kako je pametno govorio jedan moj prijatelj, "oni bi samo da budu na njenom dobrom kraju". Boljevici su shvatili da su pogledi i metodi koje su zastupali anarhisti dobri i praktini i da jedino takvi metodi mogu da osiguraju uspeh revolucije. Odluili su da iskoriste anarhistike ideje u svoje sopstvene svrhe. Tako se desilo da su anarhisti iako previe malobrojni da dopru do masa imali uticaja na boljevike, koji su odmah poeli da zastupaju anarhistike metode i taktike, pravei se da su naravno one njihove. Ali one nisu bile njihove. Moe rei da nije bitno ko zastupa ili pomae u sprovoenju ideje koja bi koristila ljudima. Ako porazmisli malo videe da je to itekako bitno, kao to je istorija i posebno ruska revolucija to pokazala. Bitno je zato to sve zavisi od motiva, od svrhe i duha u kojem se neto sprovodi. ak i najbolja ideja se moe sprovesti tako da prouzrokuje mnogo tete, jer mase, pokrenute velikom idejom, mogu da ne primete kako se i kojim sredstvima ona ostvaruje. Ako je ostvarena pogrenim sredstvima ili u loem duhu, i najplemenitija ideja moe unititi zemlju i ljude koji ive u njoj. Tako se desilo u Rusiji. Boljevici su zastupali i delimino ostvarili anarhistike ideje, ali boljevici nisu bili anarhisti niti su zduno verovali u njih. Iskoristili su ih u svoje svrhe - svrhe koje nisu bile anarhistike, u stvari bile su anti-anarhistike, protiv anarhistikih ideja. Kakve su namere imali boljevici? Anarhistika ideja bila je da nestane svaka vrsta ugnjetavanja, da se ukine vladavina jedne klase nad drugom i svrgne vlast jednog oveka nad drugim, da se osiguraju sloboda i blagostanje za sve. Raunalo se da e anarhistike metode dovesti do tih rezultata. Boljevici su koristili anarhistike metode za potpuno drugaije namere. Nisu eleli da ukinu politiku vlast i dravu: oni su hteli da ih se samo doepaju. Njihov cilj je bio da njihova partija preuzme kontrolu nad

57

politikom moi i da se ustolii boljevika diktatura. Neophodno je da se ovo veoma dobro shvati da bi se razumelo ta se desilo u ruskoj revoluciji i zato je "diktatura proletarijata" ubrzo postala boljevika diktatura nad proletarijatom. Nedugo nakon februarske revolucije boljevici su poeli da propagiraju anarhistike principe i taktike. Meu njima su bili "direktna akcija", "opti trajk", "obesvajanje (eksproprijacija)" i slini vidovi delovanja meu masama. Kao to sam rekao, boljevici kao marksisti nisu verovali u te metode. U najboljem sluaju nisu verovali u njih do revolucije. Godinama pre toga su svi socijalisti, ukljuujui boljevike, ismevali anarhistiko zastupanje opteg trajka kao najjaeg oruija u borbi radnitva protiv kapitalistikog izrabljivanja i dravnog tlaenja. "Opti trajk je opte ludilo", bio je ratni uzvik socijalista protiv anarhista. Socijalisti nisu eleli da radnici uestvuju u masovnim akcijama i generalnim trajkovima, jer bi to vodilo do revolucije i oni bi mogli da preuzmu stvar u svoje ruke. Socijalisti nisu eleli nezavisno masovno revolucionarno delovanje. Oni su pre svega zastupali politiki aktivizam. Hteli su da radnici njih, socijaliste, dovedu na mo tako da bi onda oni mogli revolucionarno delovati. Ako pogleda socijalistike spise u poslednjih etrdeset godina, uverie se da su socijalisti uvek bili protiv generalnog trajka i direktne akcije, kao i da su se uvek suprotstavljali eksproprijaciji i revolucionarnom sindikalizmu, koji je drugo ime za radnike sovjete. Socijalistiki kongresi doneli su drastine rezolucije protiv svih takvih revolucionarnih taktika, a socijalistiki agitatori su ih otro osuivali. Boljevici su uprkos tome prihvatili anarhistike metode i poeli da ih zastupaju po svojim novim ubeenjima, ali naravno ne pri izbijanju revolucije februara 1917. Oni su to uinili mnogo kasnije, kada su videli da mase nisu zadovoljne samo politikim promenama i da zahtevaju hleb umesto ustava. Brzo odvijanje dogaaja tokom revolucijeprimoralo je boljevike da prihvate najradikalne narodne tenje da ih ne bi pregazila revolucija, kao to se desilo sa menjevicima, desnim socijalistikim revolucionarima, ustavnim demokratama i drugim reformistima. Boljevici su odjednom prihvatili anarhistike metode, jer su se do skora neprestano pozivali na ustavnu skuptinu. Mesecima posle februarske revolucije zahtevali su sazivanje reprezantivnog tela koje bi odluilo o obliku drave koju bi Rusija imala. Za boljevike je bilo u redu da zastupaju ustavnu skuptinu, jer su se kao marksisti pretvarali da veruju u vlast veine. Ustavna skuptina je trebala biti izabrana po glasovima celog naroda i veina u skuptini bi trebala da odluuje o svemu. Pravi razlog zato su boljevici podravali skuptinu bio je to su verovali da su mase uz njih i da e oni, boljevici, biti veina u skuptini. Uskoro se pokazalo da su oni tamo inili nevanu manjinu. Njihova nada da e vladati je iezla. Kao svaki dobri etatisti i vernici u vlast veine trebalo je da se pokore volji naroda, to nije odgovaralo Lenjinovim planovima i njegovim prijateljima. Traili su druge naine kako da se doepaju vlasti nad dravom i njihov prvi korak bio je ustro delovanje protiv ustavne skuptine. Da budemo naisto, skuptina nije uinila nita za zemlju. Ona je bila samo obina priaonica i falila joj je ivost, a bila je i nesposobna da uradi ikakav konstruktivan posao. Revolucija se odvijala izvan i nezavisno od bilo kojeg zakonodavnog ili dravnog tela. Poela je i razvijala se uprkos dravi i ustavu, uprkos svim protivnicima i ogluujui se o zakon. Ona je po karakteru bila nezakonita, nedravna, pa ak i protivdravna. Revolucija je pratila zdrave i prirodne ljudske podsticaje, njihove potrebe i tenje. Sutinski je bila anarhistika po duhu i po delima. Samo su anarhisti, ti dravni jeretici koji veruju u slobodu i narodne inicijative kao lek za drutvene probleme, pozdravili revoluciju onakvom kakva jeste i radili na njenom rastu i produbljenju da bi doveli ceo ivot zemlje pod njen uticaj. Sve druge partije, ukljuujui boljevike, su samo namerile da preuzmu revolucionarni pokret i priveu ga za svoj amac. Boljevicima je bila potrebna podrka masa da bi otgrnuli mo za svoju partiju i proglasili komunistiku diktaturu. Videvi da nema nade da e to postii kroz ustavnu skuptinu oni su se okrenuli protiv nje, prikljuili se anarhistima u njihovim osudama protiv nje i kasnije je nasilno raspustili. Dok su anarhisti to radili iskreno, drei se svojih bezdravnih ideja, slina dela od strane boljevika bili su samo isto licemerje i politika varka. Pored pozajmljivanja osporavanja ustavne skuptine boljevici su pozajmili od anarhista ceo arsenal brojnih drugih militantih taktika. Tako su na primer preuzeli ratni uzvik "Sva mo sovjetima", savetovali radnicima da zanemaruju i ogluuju se o provizornu vladu i da preduzmu direktne masovne akcije da bi sproveli svoje zahteve. Istovremeno su preuzeli anarhistike metode generalnog trajka i energino zastupali "otimainu od onih koji su otimali".

58

Vano je da se ne izgubi iz vida da ove boljevike taktike nisu bile logian sled njihovih ideja, ve su samo bile srestvo kojim su hteli da pridobiju poverenje masa sa ciljem da ostvare politiku prevlast. U stvari, ti naini borbe su bili suprotstavljeni marksistikim teorijama i boljevici nisu u njih verovali. Ne treba se uditi to su oni kada su se doepali vlasti odjednom odbacili sve te anti-marksistike ideje i taktike. Anarhistika naela koja su propagirali boljevici dovela su do rezultata. Mase su se okupile oko njihove zastave. Od partije bez skoro ikakvog uticaja, na ije je glavne voe, Lenjina i Zinovjeva, bila baena ljaga1 i koji su se skrivali, dok su Trocki i ostali bili u zatvoru, ubrzo su postali najvaniji inioc u pokretu revolucionarnog proletarijata. Poto su se osvrnuli na narodne zahteve, posebno one koje su dolazile od strane vojnika i radnika, i izrazili energino i dosledno njihove potrebe, boljevici su stalno zadobijali sve vei uticaj meu narodom i sovjetima, posebno u petrovgradskom i moskovskom sovjetu. Neaktivnost provizorne vlade koja nije uspela da ita bitno promeni samo je pojaalo opte nezadovoljstvo, koje se uskoro pretvorilo u bes. Maloduni Kerenskijev reim je samo sluio boljevicima da ojaaju svoju bazu u sovjetima. Jaz izmeu njih i drave je svakodnevno rastao i nedugo zatim pretvorio se u otvoren sukob i borbu. Oigledna bespomonost vlade i odluka Kerenskog da obnovi napade na frontu zajedno sa uvoenjem smrtne kazne za naputanje poloaja, progon revolucionarnih grupa i hapenje njihovih voa samo su pogorali i ubrzali krizu. 3. jula 1917. godine2 hiljade naoruanih radnika, vojnika i mornara demonstrirali su ulicama Petrovgrada uprkos vladinoj zabrani zahtevajui da "sva mo bude u rukama sovjeta". Kerenski je pokuao da ugui narodni pokret. ak je pozvao "odane" odrede sa fronta da oitaju petrovgradskom proletarijatu "dobru lekciju". Bili su to beznadeni pokuaji buroazije koju su predstavljali Kerenski, socijaldemokrate i desni socijalistiki revolucionari i nisu mogli da spuste plimu [to stem the rising tide]. Julske demonstracije su bile uguene, ali je u kratkom vremenskom roku revolucionarni pokret zbrisao provizornu vladu. Petrovgradski sovjet vojnika i radnika proglasio je da je vlada ukinuta, a Kerenski se spasao tako to je preruen pobegao. Mase su podrale petrovgradski sovjet. Ljudi iz Moskve su uskoro sledili primer glavnog grada i on se rairio po celoj zemlji. 25. oktobra je provizorna vlada ukinuta, njeni lanovi su bili uhapeni i vojno-revolucionarni komitet petrovgradskog sovjeta je zauzeo Zimsku palatu. Istog dana je sazvan Drugi sveruski kongres sovjeta. Politika drava je praktino bila ukinuta u Rusiji. Sva mo je sada bila u rukama radnika, vojnika i seljaka koje su imali svoje predstavnike u Kongresu. Ovaj je odmah poeo da razmatra korake kojima bi sproveo volju masa: obustaviti rat, dati zemlju seljacima, industrije radnicima i uvesti slobodu i blagostanje za sve. To je bilo stanje ruske revolucije u oktobru 1917. godine. Poevi sa ukidanjem carstva, ona se postepeno rairila i razvila u potpunu reorganizaciju industrije i ekonomije zemlje. Narodna narav i njihove potrebe obeleile su dalji razvoj revolucije u obnovi ivota na osnovu politike slobode, ekonomske ravnopravnosti i drutvene pravde. To se moglo postii samo onako kako su se velike promene izmeu februara i oktobra odigrale; zajednikim naporima i dobrovoljnim uestvovanjem radnika i seljaka, kojima su se pridruili veliki delovi vojske. Takav razvoj se nije desio po boljevikom planu. Kao to sam pre objasnio, njihov cilj je bio da se ustolii diktatura njihove partije. Diktatura znai zapovest, nametanje zemlji vladareve volje. Boljevici su se oseali dovoljno sigurnim da sprovedu svoje prave namere. Oni su odbacili anarhistika i revolucionarna naela. Mora postojati snana politika sila, izjavljivali su, koja e ostvariti revoluciju. Navodno titei ljude od monarhista i buroazije poeli su da se koriste represivnim merama. U stvari, u Rusiji nije bilo uopte pobornika carstva ili monarhista vrednih pomena. Narod je prerastao carstvo i nije vie bilo mogunosti da se monarhija vrati u Rusiju. to se tie buroazije, u Rusiji nije nikada bilo organizovane kapitalistike klase, kao to je to bio sluaj sa visoko razvijenim industrijskim zemljama - SAD, Engleska, Francuska i Nemaka. Ruska buroazija je bila malobrojna i slaba, a opstala je posle februarske revolucije samo uz pomo Kerenskove vlade. U trenutku kada je ona ukinuta, buroazija je nestala. Nije imala ni snage ni sredstava da zaustavi oduzimanje njenog zemljita i fabrika od strane seljaka i radnika. Koliko god to izgledalo udno, injenica je da tokom cele revolucije u Rusiji buroazija nije napravila ni jedan organizovan i delotvoran pokuaj da proba da povrati svoju imovinu.4 Uzmi u obzir kako bi to sve bilo drugaije u Americi. Tamo bi kapitalisti, koji su jaki i dobro organizovani, pruili ogroman otpor. Oni bi sainili odbrambene organizacije da bi zatitili sebe i svoje interese oruijem. Ne sumnjam da e se tako i desiti kada stvari ponu da se odvijaju kao u Rusiji 1917. Dodue, to ne znai da bi u

59

tome uspeli. Kao to rekoh, Revolucija u Rusiji nije prouzrokovala nikakav organizovan i efektivan buroaski otpor iz prostog razloga to nije bilo prave buroazije ili kapitalistike klase u toj zemlji. Bilo je pokuaja iz vojnih krugova, kao to je carski general Kornilov napao Petrovgrad sa kozacima koje je doveo sa fronta, ali je njegova avantura bila tako bezazlena da se njegova armija raspala na putu do glavnog grada. Njegovi ljudi su preli na stranu revolucionarnog garnizona skoro bez ispaljenog metka.5 Sutina je da je otpor bilo kog neprijatelja bezuspean kada se mase prikljue revoluciji i on je ne moe uguiti. Takva je bila situacija u Rusiji u oktobru 1917. godine kada su sovjeti preuzeli mo. Boljeviki plan je bio da zadobiju potpunu kontrolu njihove partije nad dravom. Nije im se uklapalo u emu da dozvole ljudima da se sami staraju o stvarima kroz sovjetske organizacije. Dokle god su sovjeti jedini odluivali, boljevici nisu mogli da ostvare svoje namere. Zato im je bilo neophodno ili da ukinu sovjete ili da imaju kontrolu nad njima. Ukinuti sovjete je bilo nemogue. Oni su predstavljali radnike mase; ideja sovjeta je bila vekovni san ruskog naroda. Rusi su imali nekakve vrste sovjeta ak i u davnoj prolosti i sav seoski ivot se bazirao na principu sovjeta, tj. na ravnopravnosti i istim zastupnitvom svih lanova. Stari ruski mir, javni skup na kojem se odluivalo o seoskim ili gradskim poslovima, bio je jedan od oblika ideje sovjeta. Boljevici su znali da revolucionarni radnici i seljaci, kao i vojnici (koji nisu bili nita drugo do radnici i seljaci u uniformama) ne bi prihvatili ukidanje njihovih sovjeta. Jedino im je preostalo da ih kontroliu. Drei se Lenjinovog principa da "cilj opravdava sredstvo" boljevici se nisu ograniili samo na naruavanju ugleda i uklanjanju drugih revolucionarnih grupacija iz Sovjeta. Oni su sproveli istrajnu pakosnu i potcenjivaku kampanju sa ciljem da zavaraju mase i okrenu ih protiv drugih partija, pre svega protiv levih socijalistikih revolucionara i anarhista. Planski i najgorim sredstvima pokuavali su da preuzmu svu mo da bi bili u mogunosti da sprovedu Lenjinov nacrt "diktature proletarijata". Boljevici su na kraju uspeli da takvom taktikom organizuju Sovjet narodnih komesara, koji je u stvarnosti bio nova vlada. Svo lanstvo je bilo boljeviko, uz dva iznimka: komesarijat pravde i poljoprivrede predvodili su levi socijalistiki revolucionari. Oni su odavno uklonjeni i zamenjeni boljevicima. Sovjet narodnih komesara je bio politika maina boljevike partije, koja se prekrstila u komunistiku partiju Rusije. Za ta se ova komunistika partija zalagala i koji su joj bili ciljevi ve znamo. Ona je otvoreno priznavala svoje namere da osigura iskljuivu prevlast boljevika pod imenom "diktatura proletarijata". To je bilo fatalno po revoluciju i njenu veliku tenju ka dubokoj drutvenoj i ekonomskoj izgradnji, kao to je kasnija ruska istorija pokazala. Zato? ----------1Zato to je bilo raireno verovanje da je Lenjin bio nemaki plaenik 216. juli po novom kalendaru 37. novembar po novom kalendaru 4U junoj Rusiji (Ukrajini) buroazija je pruila mali otpor, ali jedino tokom vladavine Hetmena Skoropadskog i Petlura, koje su pomagale saveznike armije. Kada je strana pomo prestala da dolazi, ukrajinska buroazija je bila nemona. 5Prava kontra-revolucija je poela mnogo kasnije, kada su se boljeviki teror i diktatura ve razmahali, to je otuilo mase i izazvalo pobune.

17. Revolucija i diktatura

Zato to su revolucija i boljevika diktatura bile dve potpuno razliite i protivrene stvari. Mnogi ljudi tu gree i poistoveuju rusku revoluciju sa komunistikom partijom i govore o njima kao da su jedno te isto, to one definitivno nisu.

60

Ovo e biti savreno jasno ako uporedimo ciljeve revolucije sa krajnjim namerama boljevika. Revolucija je bila silovit ustanak protiv tlaenja i bede. Ona je bila udnja masa za slobodom i pravdom i pokuala je da ukloni sve to je potinjavalo i porobljavalo oveka. Revolucija je pokuala da uvede nove oblike ivljenja, svet prave jednakosti i bratstva. Ve smo videli da revolucija nije bila vetaka promena i da se nije zaustavila sa februarskim dogaajima. Car je uklonjen i mo njegove samovlasti je razbijena, ali je to prouzrokovalo samo drugaiju dravnu formu. Ekonomski i drutveni poredak je ostao isti. Namera naroda je bila ba njih da promeni i zato se desila oktobarska revolucija. Njena svrha je bila da izgradi ivot ispoetka, na novim drutvenim osnovama. Kako je trebalo da tee izgradnja? Oigledno je time to su izbacili Romanova iz Kremlja i postavili Lenjina na njegovo mesto nije svrsishodno. Bilo je potrebno dati zemlju seljacima i predati fabrike u ruke radnika i njihovih organizacija. Ukratko, glavni cilj oktobarske revolucije bio je da se ljudima omogui da iskoriste svoje politike slobode koje su dobili tokom februara. Mase su tako shvatile situaciju i delovali na taj nain. Poeli su da primenjuju slobodu na svoje potrebe. Hteli su mir, pa su stoga prekinuli pre svega rat. Boljevika vlada je tek mesecima kasnije potpisala dogovor iz BrestLitovska i zvanino proglasila mir sa Nemakom. to se tie ruskih armija, za njih je rat bio gotov mnogo ranije, bez diplomatskih razgovora. Trocki je to otvoreno priznao u svom radu o revoluciji. Ruski radnici i seljaci privremeno obueni u vojnike uniforme su uzeli stvari u svoje ruke i prekinuli rat naputajui front. Seljatvo i radnici su slino postupili pre reavanju industrijskih i agrarnih problema. Dok je provizorna vlada jo uvek razgovarala oko zemljinih reformi, mase su delale preko svojih lokalnih saveta i sovjeta. Seljaci su uzeli potrebnu zemlju i poeli da je obrauju. Uz pomo prostog zdravog razuma i narodne pravde oni su reili pitanja oko kojih su politiari i zakonodavci decenijama razbijali glave bez odgovora. Boljevici, kada su doli na vlast, samo su "ozakonili" ono to su seljaci bez da ikoga pitaju za dozvolu ve uradili. Radniki sovjeti su poeli da reavaju industrijske probleme na slian nain - preuzimali su fabrike i rudnike i upravljali njima za opte dobro umesto zbog profita njihovih "vlasnika". To je bilo pravo ukidanje kapitalizma i najamnikog ropstva, mnogo pre nego to je boljevika vlada "legalno" proglasila kraj kapitalistikog vlasnitva. Svi drugi problemi u svakodnevnom ivotu revolucije istovetno su reavani putem direktne i masovne akcije samog naroda. Kooperativne organizacije su spojile selo i grad radi razmene proizvoda. Skupovi stanara su se bavili stanarskim pitanjima; ljudi su se organizovali u uline i optinske skuptine da bi brinuli o sigurnosti u gradu, a druge dobrovoljne organizacije su oformljene da bi se zatitili interesi naroda i revolucije. Potrebe u datoj situaciji upravljale su merama naroda; sloboda delovanja pospeila je linu inicijativu, a elje ljudi su se oblikovale po mogunostima u datom trenutku. Takvo zajedniko delovanje inilo je revoluciju. Oni su bili revolucija, jer revolucija nije samo nekakav nedefinisan pojam bez znaenja i svrhe niti ona znai promenu politike scene ili novo zakonodavstvo. Prava revolucija se nije desila ni u februaru ni u oktobru, ve izmeu ta dva meseca. Ona se sastojala od slobodne igre revolucionarne energije i ljudskih nastojanja, od nezavisne narodne inicijative i kreativnog rada koji je podstaknut zajednikim potrebama i interesima. Takav je bio duh i tenja velikog ekonomskog i drutvenog ustanka u Rusiji. Reio je probleme koji su se pojavili i imao je osnove na solobodnoj i dobrovoljnoj saradnji. Proces razvitka revolucije zaustavila je komunistika partija koja se doepala vlasti i ustoliila sebe kao novu vladu. Upravo smo videli koji je bio cilj revolucije. Znamo ta su mase u Rusiji elele i kako su mislili to da postignu. Cilj boljevika kao politike partije bio je potpuno druge prirode. Kako su oni sami otvoreno priznavali, diktatura je bila njihov neposredni cilj, tj. stvaranje jake boljevike drave koja e upravljati ivotom zemlje po stavovima i teorijama komunistike partije.

61

Hteo bih da odam poast boljevicima jer nikada pre nije bilo takve jedne partije koja se sa tolikom estinom posvetila ostvarivanju svog cilja. Taj cilj je bio potpuno stran revoluciji i u suprotnosti sa njenim potrebama. On je u stvari bio toliko suprotstavljen duhu i svrsi revolucije da je njegovo ostvarenje znailo unitenje same revolucije. Nema sumnje da su boljevici stvarno verovali da e jedino posredstvom diktature Rusija postati socijalistiki raj za radnike i seljake. U stvari, kao marksisti oni nisu mogli ni da posmatraju stvari iz nekog drugog ugla. Zato to su bili vernici u svemonu dravu, oni nisu ima2li poverenja u ljude i nisu verovali u inicijative i stvaralake mogunosti radnika. Oni su ih podozrevali kao "arenu bagru koja se mola naterati da bude slobodna". Sloili su se sa cininim Rusoovim naelom da "ovek moe jedino biti slobodam uz pomo prisile". "Prisila prolterijata u svim svojim oblicima", kako je bisao Bukharin, predvodei komunistiki teoretiar, "od masovnih streljanja do prinudnog rada, kakogod to protivreno zvualo, je metod kojim se ljudski materijal prerauje iz kapitalistike epohe u komunistiko oveanstvo". To je bilo boljeviko jevanelje i stav partije koja je verovala da se revolucija moe voditi po nareenjima centralnog komiteta. Sve ostalo je bio logian sled boljevike ideje. Uz tvrdnju da jedino diktatura njihove partije moe da sprave sprovede revoluciju, oni su svu energiju usmerili na ouvanje te diktature. To je znailo da samo oni smeju da vuku konce i da se nacrti njihove partije moraju pratiti po svaku cenu. Ne moramo se detaljno baviti emama i politikim manipulacijama tih dana to je na kraju dovelo do toga da komunistika partija doe na vlast. Bitno je to su se boljevici dovijali da ostvare svoj plan. U roku od nikoliko meseci posle oktobarske revolucije, do aprila 1918., oni su potpuno kontrolisali dravu. Kako im je usplahirenost tokom revolucionarnih dana i neizbena zbunjenost ila naruku, oni su iskoristili situaciju za svoje planove. Politike razlike su im sluile da uzdignu vatrene partijske strasti, a pribegavali su pritom svim sredstvima da oznae svoje neistomiljenike kao narodne neprijatelje, igosali ih kao kontrarevolucionare i konano uspeli da ih ocrne u oima radnika i vojnika. Proglaavanje da se revolucija mora braniti od tih dokazanih neprijatelja omoguilo im je da uvedu svoju diktaturu. Oni su poeli da uklanjaju sve druge revolucionarne grupe i sve ne-boljevike sa uticajnih poloaja u ime "spaavanja revolucije", dok ih na kraju nisu skroz potisnuli. Ostavljam buduim istoriarima da odlue da li je boljeviko suzbijanje buroazije, uz pomo ega su doli na vlast, bila samo sredstvo da iskljue sve ne-boljevike grupe. Ruska buroazija nije predstavljala opasnost po revoluciju. Kao to sam ve objasnio, ona je inila nevanu manjinu, bila je neorganizovana i nemona. Revolucionarne grupe su bile, sa druge strane, prava prepreka za diktaturu bilo koje politike partije. Poto bi prave revolucionarne klase, a ne buroazija, bile prve koje bi se suprotstavili diktaturi i smatrali da bilo koja diktatura teti revoluciji, prvi korak svake partije koje hoe da uvede diktaturu morao bi biti njihovo uklanjanje. Takva politika ne moe da uspeno pone sa istkom i proterivanjem revolucionara: ona bi prouzrokovala neslaganje i otpor radnika i vojnika. Mora se poeti sa buroazijom i postepeno spremati mreu za druge grupe. Sumnja i neprijateljstvo moraju da se probude i da se podstiu netrpeljivost i progoni, da se stvori narodna briga oko sigurnosti revolucije da bi mogla da se zadobije masovna podrka za uklanjanje i potiskivanje i uvoenje krvavog crvenog terora u ivot revolucije. Kao to sam rekao, na buduim istoriarima je da odrede kojim udelom su takve pobude bojali tadanje dogaaje. Ovde bih se vie bavio time, st''a se stvarno dogodilo. Odavno se desilo da su boljevici ustoliili svoju iskljuivu diktaturu svoje partije. "Kakva je bila ta diktatura", pita, "i ta je ona uradila?"

62

18. Diktatura na delu

Ona je uvela boljeviku vladavinu nad zemljom od 120 miliona stanovnika. U ima "diktature proletarijata" jednepolitike organizacije, komunistike partije, oni su postali apsolutistiki vladari Rusije. Diktatura proletarijata nije bila diktatura od strane proletarijata. Milioni ljudi ne mogu svi biti diktatori. Niti hiljade lanova partije to mogu biti. Diktatura je po prirodi ograniena na mali broj osoba. to ih je manje, to je ona jaa i koncetrisanija. Diktatura je u stvarnosti uvek u rukama jedne osobe, snanog oveka koji upravlja svojim saradnicima [co-dictator]. Ne moe biti drugaije i tako je bilo i sa boljevicima. Pravi diktator nije bio ni proletarijat ni komunistika partija. Centralni komitet je teoretski imao svu mo, ali je ona u stvari bila podeljena unutar malog kruga tog komiteta, naime politikog biroa iliti "politbiroa". ak ni politbiro nije bio pravi diktator, iako je njegovih lanova bilo malo. U politbirou je uvek bilo razliitih miljenja oko svakog vanog pitanja, kao to ih mora biti kada ima vie glava koje odluuju. Pravi diktator je bio ovek iji je uticaj podupirala veina u politbirou. To je bio Lenjin i on je bio prava "diktatura proletarijata", kao to je i Musolini bio diktator u Italiji, a ne faistika partija. Ljudi su uvek sprovodili Lenjinove ideje, od samog poetka boljevike partije do kraja Lenjinovog ivota. One su ostvarljivane ak i kada je cela partija bila protiv ili kada se centralni komitet ogoreno borio protiv njegovih predloga. Lenjin je uvek pobeivao i uvek prevlaivao u svakom kritinom periodu tokom boljevike istorije. Tako neto se nije moglo izbei jer diktatura uvek znai prevlast najjae osobe, nadmo volje pojedinca. Cela istorija komunistike partije, kao i svaka diktatura, nepobitno to dokazuju. Sami boljevki spisi to pokazuju. Dovoljno je pomenuti par vanih dogaaja da bi potkrepio moju tvrdnju. Marta 1917. godine, kada se Lenjin vratio kui iz egzila u vajcarskoj, centralni komitet je odluio da pristupi vladinoj koaliciji koja je stvorena nakon pada carskog reima. Lenjin je bio protiv saradnje sa buroazijom i menjevicima koji su ve bili u vladi. Uprkos tome to je partija ve donela odluku i to je Lenjin bio skoro sam, njegov uticaj je prevagnuo. Centralni komitet se predomislio i usvojio Lenjinovo stanovite. Kasnije je Lenjin u julu 1917. zagovarao neodlonu revoluciju protiv Kerenskijeve vlade. Njegov predlog je potpuno odbaen ak i od strane njegovih najbliih prijatelja kao zloinaki i glupav. Lenjin je opet pobedio, ak i po cenu toga to su Zinovjev, Kamenjev i drugi uticajni boljevici odbili da on izvede svoj plan i napustili centralni komitet. Uzgred, pu (pokuaj da se se smeni Kerenski) je bio neuspean i kotao je mnoge radnike ivota. Njegovi saradnici su osudili Lenjina da je crveni teror koji je zaveo im se dokopao vlasti posle oktobarske revolucije potpuno neosnovan i direktna izdaja revolucije. Uprkos zvaninim protestima najaktivnijih i uticajnih lanova partije, Lenjin je ostao pri svome. Tokom pregovora iz Brest-Litovska opet je Lenjin nepokolebljivo nastojao na "miru uz sve uslove" koji je potpisao sa Nemakom dok su se Trocki, Radek i druge vane boljevike voe suprotstavljale uslovima nemakog cara jer su po njima oni bili poniavajui i kobni. Lenjin je jo jednom pobedio. "Nova ekonomska politika" ("nep") koju je Lenjin nametnuo svojoj partiji tokom Krontatskih dogaaja je odbijena od strane centralnog komitateta kao ponitavanje svih revolucionarnih dostignua i smrtonosni udarac komunizmu. To je stvarno bilo potpuno osporavanje revolucije i povratak na poredak koji su oktobarske promene sruile. Lenjinova volja je prevagnula i njegova rezolucija je ostvarena na IX kongresu komunista odranog u Moskvi, u martu 1921. Kao to vidi, navodna diktatura proletarijata je bila samo Lenjinova diktatura. On je upravljao politbiroom, politbiro je upravljao centralnim komitetom, centralni komitet partijom, a partija proletarijatom i ostatku naroda. Rusija je imala preko stotinu miliona stanovnika; komunistika partija je imala manje od pedeset hiljada lanova; centralni komitet je sainjavala nekolicina ljudi, politbiro samo njih par, a Lenjin je bio samo jedan. Taj jedan je inio diktaturu proletarijata. Rusija je velika zemlja, protee se preko polovine Evrope i dobrog dela Azije. Naseljena je brojnim rasama i nacionalnostima koji priaju razne jezike i imaju razliite vidove razmiljanja, razne interese i poglede na ivot. Znamo ta je careva diktatura uinila zemlji. Pogledajmo onda ta je diktatura "proletarijata" uradila. Danas, posle vie od jedne decenije boljevike vladavine Rusijom, moemo izvui valjane zakljuke o njenim uincima i razmotriti ta je sve postigla.

63

Politiki cilj revolucije je bio da se uniti dr''avna tiranija i tlaenje i da se oslobodi narod. Boljevika vlada se pokazala kao najgori despotizam.1 U Evropi, jedino uz izuzetak faistike vlasti u Italiji, vlada mora da se pridrava prava graana. Komunistika partija je imala iskljuivo pravo na politiku, a sve druge partije i pokreti su bili obezakonjeni. Njima je sigurnost osobe i doma nepoznata. Sloboda govora i tampe ne postoji. ak se i najmanja razlika u miljenju unutar partije gui i kanjava zatvorom ili proterivanjem, to dokazuju sudbine Trockog i njegovih sledbenika iz opozicije. Nezavisno miljenje se ne trpi. K.G.B., tajna sluba koja se pre zvala eka, je iznad drave i ima neogranienu mo nad slobodama i ivotima naroda. Privilegije i slobodu uivaju samo oni koji su potpuno na strani partije. Kakvu to "slobodu" ima u najgorem despotizmu: ako nema ta da kae, potpuno si slobodan da to kae i u Musolinijevoj zemlji. Kao to je poznati lan skorog komunistikog kongresa rekao, "U Rusiji ima mesta za sve politike partije. Komunistika partija je na vlasti, a druge su u zatvoru." Glavni ekonomski cilj revolucije je bio da se ukine kapitalizam i uvede komunizam i ravnopravnost. Boljevika diktatura je poela da uvodi sistem nejednakih plata i raliitih naknada i na kraju je poela da inova uvodi kapitalistiko vlasnitvo nakon to je ono bilo ukinuto direktnom akcijom industrijskog i agrarnog proletarijata. Ruska drava je sada jednim delom dravno-kapitalistika, a drugim delom kapitalistika. Diktatura i crveni teror bili su glavni razlozi zbog kojih se zaustavio ekonomski ivot u zemlji. Ohola boljevika vlast se sukobila sa ljudima i njen despotizam je ogorio mase. Najbolje grupe su se udaljile od revolucije zbog suzbijanja svakog nezavisnog napora i to im je izgledalo da je sve samo privatna stvar politike partije na vlasti. Nakon to su se susreli sa novom tiranijom umesto slobode za kojom su udeli, radnici su se obeshrabili. Videli su kako im oduzimaju ono to su postigli revolucijom i kako to koriste kao oruije protiv njih i njihovih ciljeva. Proletarijat je morao da se suoi sa injenicom da je njihov fabriki savet podreen diktatu komunistike partije i da ne moe da zastupa interese radnika. Njihov sindikat je postao prosti izvrioc i glasnik boljevikih nareenja i odjednom se naao u situaciji gde njegov glas vie nita nije znaio, ne samo u upravljanju industrijom ve i u njegovoj fabrici gde je bio primoran da radi uz dodatno radno vreme i malu platu. Radnici su uskoro shvatili da su im oteli revoluciju i da je njihovim sovjetima oduzeta mo, kao i da zemljom upravljaju ljudi iz dalekog Kremlja, kao to je bilo i za vreme cara. Nakon to su radnici otueni kreativne i revolucionarne aktivnosti i poto im je jedino dozvoljeno da ive pokoravajui se novim gospodarima, dok su ih pritom boljevici i ekisti vazda maltretirali, i uvek u neprestanom strahu od zatvora ili streljanja, oni su su revoluciju. Naputali su fabrike i selili se na selo da bi pobegli od jezivih vladara i u najmanju ruku sebi osigurali koricu hleba. Na taj nain se slomila industrija zemlje. Seljaci su se suoavali sa naoruanim komunistima koji su dolazili u njihova sela i otimali im plodove njihovog rada, i koji su se prema njima isto tako svirepo i nasilno odnosili kao i stari carski oficiri. Nekakve lenje, beskorisne dangube su dominirale njihovim sovjetim samo zato to su sebe nazivali boljevicima i to im je Moskva uvala lea. Oni su dobrovoljno, katkad rado i dareljio, davali penicu u i kukuruz radnicima i vojnicima, ali sada su njihove ivotne namirnice trulile na nekoj ze''leznikoj stanici ili skladitu jer boljevici nisu umeli da uspeno upravljaju, a nisu nikome dozvolili da to uradi umesto njih. Znali su da njihova braa u fabrici i vojci gladuju zbog komunistike neproduktivnosti, birokratije i korupcije. Prozreli su i zato se uvek jo vie zahteva od njih. Neto malo njihove imovine i porodinih zaliha hrane je zaplenjeno od strane ekista koji su esto otimali i njihove poslednje konje, bez kojih seljak ne moe ni da ivi ni da radi. Komijska sela koja su se pobunila protiv ovakve sramote sravljena su sa zemljom, a seljake su ubili ili izbiovali, kao i u prolim danima. Oni su se okrenuli protiv revolucije i iz oaja su odluili da seju i anju tek toliko da prehrane sebe i svoju porodicu, a ak i to da sakriju u umi. To su bile posledice diktature, Lenjinovog vojnog komunizma i boljevikih metoda. Industrija je stala i glad je prekrila zemlju. Opta beda, ogorenost radnika i seljake bune postajali su pretnja boljevikom reimu. Da bi spasao svoju diktaturu, Lenjin je uveo novu ekonomsku politiku, poznatu kao "NEP". Svrha nep-e je bila da zemlju vrati u ivot. Ona je trebala da ohrabri seljake da vie proizvode tako to im je bilo dozvoljeno da prodaju viak na tritu umesto to im je on pre nasilno oduziman. Omoguila je razmenu proizvoda tako to je legalizovala trgovinu i obnovila kooperative, koje su pre suzbijane kao kontrarevolucionarne tvorevine. Namera komunistike partije da i dalje ostane na vlasti osujetila je sve ove ekonomske reforme, jer se industrija ne moe razvijati pod despotskim reimom. Ekonomski razvoj, kao i trgovina, zahteva jemstvo za sigurnost osobe i imovine, odreenu koliinu slobode i da se niko ne mea u poslove da bi mogao da funkcionie. Diktatura ne dozvoljava takvu slobodu, njena obeana nemaju pozadinu niti iko ima poverenja u

64

njih. Stoga nova ekonomska politika nije imala eljene rezultate i Rusija je ostali u estokom siromatvu, uvek na ivici ekonosmke katastrofe. Diktatura je industrijski odvojila revoluciju od njene osnovne svrhe [emasculated the revolution of its basic purpose], a to je da radnici kontroliu proizvodnju i budu nezavisni gospodari ekonomije. Ona je samo zamenila gospodare: drava je postala ef namesto pojedinanog kapitaliste, iako se i ovaj poao razvijati u novu klasu u Rusiji. Radnik je osta zavisan kao i pre. U stvari, ta zavisnost se jo pogorala. Njegova radnika organizacija je potpuno liena moi, a on je izgubio pravo da stupi u trajk protiv svog dravnog poslodavca. "Poto radnici kao klasa rukovode diktaturom", kako su komunisti govorili, "oni ne mogu da trajkuju protiv sebe samih". Sudei po tome onda je proletarijat u Rusiji sebi davao izuzetno niske plate nedovoljne za ivot, iveo je u prenaseljenim prljavim etvrtima, radio u veoma nezdravim uslovima neprekidno ugroavajui svoje zdravlje i ivot zbog nedovoljnih mera predostronosti i sigurnosti na radnom mestu, hapsio i zatvarao samog sebe zbog izraza nezadovoljstva. Boljeviki reim je bio kulturna kola koja je uila komunizam i partijski fanatizam i nije davala pristup bilo kojim idejama koje su se razlikovale od pogleda vladajue skupine. On je bacio ceo narod u dogme politike crkve, bez mogunosti da se proire vidici i razmilja na nain izvan zatvorenog kruga miljenja koji je odobrila vladajua klasa. U Rusiji je postojala samo zvanina komunistika tampa i ona koju su dopustili boljeviki cenzori. Nije se moglo nita javno izjaviti, poto je drava imala monopol nad govorom, tampom i okupljanjem. Ne preterujem kada kaem da je bilo manje slobode miljenja i mogunosti da se izrazi svoje miljenje pod boljevikim reimom nego u vreme cara. Dok su Rusijom vladali Romanovi mogao si barem da tajno tampa pamflete i knjige, jer drava nije imala iskljuivo pravo na dostavu papira i tamparije. One su bile u privatnim rukama i revolucionari su uvek nalazili naina da ih koriste za svoju propagandu. Sada su u Rusiji sva sredstva za objavljivanje i distribuciju pisanih dela u posedu drave i nko ne moe da predoi svoje miljenje javnosti bez da dobije dozvolu od boljevika. Revolucionarne grupe su objavile hiljade ilegalnih izdanja za vreme Romanovog reima. Tako neto je vrlo retko pod komunistikom vlacu, to potkrepljuje uenje boljevika kada su otkrili da je Trocki uspeo da objavi platformu Opozicionih elemenata u partiji. Boljevika Rusija je drutveno gledano, deset godina posle revolucije, zemlja u kojoj niko nema politiku sigurnost ili ekonomsku nezavisnost, gde je skrivena ruka K.G.B.-a uvek na delu i koja terorie ljude neoekivanim nonim pretresima, bezrazlonim hapenjima, tajnim potkazivanjima zbog navodnih kontrarevolucionarnih radnji iz line osvete, zatvaranjem bez suenja ili sasluavanja i dugogodinjim progonima u smrznuti sever Sibira ili u besplodne predele Zapadne Azije. Bio je to golemi zatvor gde jednakost znai jednak strah za sve, a "sloboda" pokoravanje bez prigovora postojeim silama. Moralno gledajui, Rusija predstavlja borbu izmeu dobrih ljudskih osobina protiv poniavajuih i izopaenih posledica sistema koji se bazira na prinudi i zastraivanju. Revolucija je dovela na videlo najbolje ljudske instinkte: ovenost, svest o ljudskim vrednostima, ljubav ka slobodi i pravdi. Revolucionarna atmosfera je podstakla i razvila tenje koje su ve preovladavale meu ljudima, pre svega mrnju prema tlaenju, e za slobodom i duh uzajamne pomoi i saradnje. Diktatura je radila protiv ovih osobina i namesto toga je zavela strah i mrnju, netrpeljivost i progon. Boljevike metode su planski oslabile moral naroda, potstakle su ropstvo i licemerje, stvorile opte razoarenje i nepoverenje i razvile atmosferu [of time-serving] koja danas vlada u Rusiji. Takva je sad situacija u toj nesrenoj zemlji i posledice boljevike ideje po kojoj se ljudi mogu prinudno osloboditi, dogme da diktatura vodi ka slobodi. "Znai ti misli da revolucija nije uspela zbog diktature?", pita me. "Zar nije Rusija bila previe nazadna da bi ona uspela?" Revolucija je omanula zbog boljevikih ideja i metoda. Ruske mase nisu bile previe "nazadne" da srue cara, pobede provizornu vladu i unite kapitalizam i najamniko ropstvo, da daju zemlju seljacima i industrije radnicima. Do tada je revolucija bila veoma uspena i ljudi su poinjali da grade nov ivot na osnovama ravnopravne slobode, mogunosti za sve i pravde. U trenutku kada je politika partija nasilno preuzela upravljanje dravom i proglasila diktaturu, katastrofalne posledice vie se nisu mogle izbei. Revolucija, kada doe do nje, mora da se pozabavi sa prilikama kakve nae. Vano je kakvim se sredstvima i metodama slui i cilj za koji se oni koriste. Od toga zavisi dalji tok i sudbina revolucije.

65

Trebalo bi da iz ovoga izvuemo pouku jer od nje zavisi sudbina revolucije. "njae ono to poseje" je sr svake oveje mudrosti i iskustva. ----------1 Pogledati Krontadska pobuna, od istog autora

19. Da li je anarhizam nasilje?

uo si kako anarhisti i anarhistkinje bacaju bombe, veruju u nasilje i da anarhija znai haos i nered. Nije iznenadjujue to tako misli. Mediji, elita i svako unutar vlasti time ti puni glavu. Ipak, veina njih zna da to nije tako, ali imaju razloga da ti ne kau istinu. Vreme je da je uje. elim ovo da ti kaem poteno i otvoreno i moe mi verovati, jer sam ja jedan od onih anarhista koje nazivaju ljudima nasilja i destrukcije. Samo elim da zna da nemam ta da krijem. "Dakle, da li anarhizam zaista znai nered i nasilje?", pita me. Ne, dragi moji prijatelji, kapitalizam i vlast su ti koji podravaju nered i nasilje. Anarhizam je potpuna suprotnost; on oznaava red bez vlasti i mir bez nasilja. "Pa, kako je to mogue?", pita me. To je ba ono o emu u ovde da govorim. Ipak, prvo neko eli da sazna jesu li anarhisti i anarhistkinje ikada bacali bombe ili koristili nasilje. Da, jesu, ponekad su se okretali nasilju i bacanju bombi.

Ipak, ne urimo sa zakljucima. Ukoliko je neko iz anarhistikog pokreta koristio nasilje, govori li to odmah kako anarhizam znai nasilje? Zapitajte se jo jednom i pokuajte da iskreno odgovorite na pitanje. Ukoliko neki dravljanin obue uniformu, veoma je verovatno da e kasnije morati koristiti nasilje i bacati bombe. Znai li to da je dravljanstvo jednako nasilju i bacanju bombi? Ovo poreenje e sigurno nekoga naljutiti. Ipak, to jednostavno znai, rei e mi, kako ljudi moraju u odredjenim uslovima da posegnu za nasiljem. Ti ljudi mogu biti demokratskih, monarhistikih, socijalistikih, boljevikih ili anarhistikih uverenja. Postae ti jasno da se to odnosi na sve ljude iz svih vremena. Brut je ubio Cezara jer se bojao da e njegov prijatelj da izda republiku i da postane kralj. Nije stvar u tome da je Brut "Cezara manje voleo, a Rim vie". Brut nije bio anarhista. On je bio lojalan republikanac. Vilijam Tel, kako kae narodna pria, ubio je vladara da bi oslobodio zemlju od tlaitelja. Tel nikada nije uo za anarhizam. Spomenuo sam ova dva primera kako bih pokazao injenice koje govore o kraju tiranina koji su ubijeni od strane gnevnih ljubitelja slobode. Ti ljudi su se bunili protiv tiranije. Uglavnom su bili patrioti, demokrati ili republikanci, a tek ponekad socijalisti ili anarhisti. Njihova dela su bila individualni in pobune protiv zloina i nepravde. To nije imalo nikakve veze sa anarhizmom. Svojevremeno je u staroj Grkoj ubistvo despota bilo veliko delo. Moderni zakoni osudjuju takva dela, ali su ljudska oseanja izgleda ostala ista po tom pitanju. Svet i njegova svest se ne bune protiv ubistva diktatora. ak i

66

ako ne postoji javno odobravanje takvih dela, ljudi ih odobravaju i potajno uivaju u njima. Nije li u Americi tokom Prvog svetskog rata postojalo na hiljade mladih ljudi koji su bili spremni da ubiju nemakog cara, koga su smatrali odgovornim za poetak tog rata? Nije li francuski sud nedavno oslobodio oveka koji je ubio Petluru kako bi osvetio na hiljade mukaraca, ena i dece koji su ubijeni u Petlurinim progonima Jevreha iz june Rusije? U svakoj zemlji, u svim vremenima, postojali su ubice diktatora, tanije, ene i mukarci koji su voleli svoju zemlju toliko da su bili spremni rtvovati i svoj ivot za nju. Uglavnom je re o osobama koje nisu bile deo neke politike ideje ili stranke, ve su jednostavno bile osobe koje su mrzele diktaturu. Ponekad su to bili i religijski fanatici, kao predani katolik Kulman, koji je ubio Bizmarka ili entuzijastkinja arlota Kordej koja je ubila Marata tokom francuske revolucije. U Americi su na ovaj nain ubijena 3 predsednika. Linkolna je 1865. godine ubio Don Vilks But, koji je bio junjaki demokrata; Garfilda je 1888. ubio arls Duls Guito, koji je bio republikanac, a MekKlinija je ubio Leon olgo 1901. Od ove trojice, samo je jedan bio anarhista. Zemlja u kojoj je ugnjetavanje jae, ima i najvei broj ljudi koji su spremni da ubiju diktatora, to je sasvim prirodno. Uzmimo kao primer Rusiju. Uz potpunu kontrolu govora i tampe pod vladavinom careva, nije bilo drugog naina za napad na despotski reim osim kroz "usadjivanje straha" u srce diktatora. Ti osvetnici i osvetnice bili su uglavnom najplemenitiji sinovi i erke, koji su voleli slobodu i ljude. Poto su im svi ostali putevi bili zatvoreni, morali su da se okrenu oruju i dinamitu, a sve u nadi da e time svoju zemlju reiti bede. Bili su poznati kao nihilisti i nihilistkinje. Nisu bili anarhisti i anarhistkinje. U savremeno doba, individualna dela politikog nasilja bila su ak i ea nego u prolosti. Sufraetkinje u Engleskoj esto su koristile nasilje kako bi propagirale i izloile svoje zahteve za jednaka prava sa mukarcima. U Nemakoj, od rata (misli se na prvi svetski rat, op.prev.), ljudi najkonzervativnijih politikih pogleda koristili su te metode kako bi vratili kraljevstvo. Monarhist je ubio Karla Ercberga, pruskog ministra finansija; a Valter Ratenau, tadanji ministar spoljnih poslova takoe je ubijen od strane oveka iz iste politike stranke. Uzrok velikog rata, ili bar izgovor za njega bilo je ubistvo austrijskog prestolonaslednika, a to je uradio srpski patriota koji nikada nije uo za anarhizam. U Nemakoj, Maarskoj, Francuskoj, Italiji, paniji, Portugalu i svim ostalim evropskim zemljama ljudi su se okretali nasilnim delima, a da ne govorimo o organizovanom nasilju koje praktikuju organizovane druine poput faista u Italiji, Kju Kluks Klana u Americi ili katolike crkve u Meksiku. Vidi, anarhisti i anarhistkinje nemaju monopol nad politikim nasiljem. Broj takvih dela poinjenih od strane osoba anarhistikog uverenja je zanemariv u odnosu na broj tih dela poinjenih od strane osoba drugih politikih uverenja. Istina je da u svakoj zemlji, u svakom drutvenom pokretu, nasilje ponekad postaje neizbeno. ak je i Isus koristio nasilje kako bi izbacio ljude koji su menjali novac u hramu, iako je doao da propoveda o miru. Kao to sam ve rekao, anarhizam nema monopol nad nasiljem. Zapravo je ba suprotno, jer anarhistiko uenje govori o miru i blagostanju, nenapadanju, te svetosti ivota i slobode. Ipak, anarhisti i anarhistkinje su ljudi, ba kao i ostatak sveta, pa moda ak i vie nego drugi. Kod njih je osetljivost na nepravdu izraenija, bre reaguju na represiju i samim tim ponekad koriste nasilje kao metodu reakcije. Ipak, to nasilje nije prouzrokovano nekom odredjenom teorijom, ve je odraz karaktera pojedinca ili pojedinke. Moe se zapitati ne znai li negovanje revolucionarnih ideja to kako je okretanje nasilju sasvim prirodna stvar. Mislim da nije tako, jer videli smo da su nasilne metode jednako koriene i od strane ljudi koji neguju krajnje konzervativne vrednosti. Ukoliko osoba potpuno razliitih politikih uverenja poini slino delo, sasvim je nerazumno tvrditi kako su ta uverenja razlog za takvo delo. Slini rezultati imaju sline uzroke, meutim smatram da ih ne treba traiti u politikim uverenjima. Mislim da ih treba traiti u karakteru pojedine osobe i optem stavu prema nasilju. "Moda ste u pravu kada govorite o karakteru", kae mi, "iz ovoga vidim da revolucionarne ideje nisu uzrok politikom nasilju, jer bi u suprotnom svako ko deli takva uverenja inio slina dela. Ipak, zar takav stav ne opravdava ta dela do odredjene mere?" To moda izgleda tako na prvi pogled. Ipak, ako malo porazmislimo o tome, bie nam jasno da je to potpuno kriva ideja. Najbolji dokaz tome je injenica da anarhisti i anarhistkinje imaju potpuno isto miljenje o vlasti i o tome kako je nuno njeno ukidanje, ali imaju razliit stav prema nasilju. Tako recimo tolstojevski anarhisti i

67

anarhistkinje, kao i oni koji veruju u individualizam, u potpunosti osuuju politiko nasilje, dok ga ostali podravaju ili barem nalaze odredjena opravdanja za njega. S druge strane, mnogo je onih koji su verovali u nasilje kao nain propagande, ali se kasnije to miljenje menjalo i te metode vie nisu koriene. Tokom kraeg razdoblja anarhistiki pokret se okrenuo individualnom nasilju, poznatom kao "propaganda delom". Niko nije smatrao da e se tim delima vlast i kapitalizam promeniti u anarhizam, niti je iko smatrao da e ubistvo despota unititi despotizam. Terorizam je smatran nainom osvete zbog nanesene nepravde, nainom izazivanja straha kod neprijatelja, kao i nainom skretanja panje na zlo protiv kojeg je taj in terora bio usmeren. Ipak, danas veina anarhista i anarhistkinja ne veruje u "propagandu delom" i ne odobrava dela takve prirode. Iskustvo ih je pouilo da su takve metode moda i bile opravdane i korisne u prolosti, ali u dananjim ivotnim uslovima ipak su nepotrebne, pa ak i tetne za irenje njihovih ideja. Ipak, njihove ideje su ostale iste, to znai da anarhizam nije taj koji je odgovoran za njihova nasilna dela. To dokazuje kako nije stvar u odredjenim idejama ili "izmima" kada govorimo o nasilju, ve je uzrok negde drugde. Dakle moramo pogledati drugde da bismo pronali pravo objanjenje. Kao to smo ve videli, politiko nasilje ne koriste samo osobe anarhistikih, socijalistikih ili revolucionarnih uverenja, ve i patriotskih i nacionalistikih uverenja, demokratskih i republikanskih, konzervativnih i reakcionarnih, monarhistikih i rojalistikih, pa ak i religioznih. Sada znamo da ta dela nije podstakla neka odredjena ideja ili "izam", jer ista dela su poinjena od strane osoba razliitih ideja ili "izama". Kao glavni razlog tim delima naveo sam karakter i opti stav prema nasilju. Tu se nalazi sutina pitanja nasilja. Kakav je opti stav prema nasilju? Ako na to uspemo tano da odgovorimo, cela stvar e da postane potpuno jasna. Ruku na srce, moramo priznati da svako od nas veruje u nasilje, koliko god ga osuivali kod drugih. Zapravo sve institucije koje podravamo, kao i ceo ivot u dananjem drutvu, bazirani su na nasilju. ta je to to zovemo vlast? Da li je to organizovano nasilje? Zakoni nam govore da inimo ovo, a ne inimo ono i ako se ne pokorimo tome, vlast e koristiti nasilje. U ovom trenutku ne elim da ulazim u diskusiju da li je to ispravno ili ne, da li treba da bude tako ili ne. U ovom trenutku je bitna injenica da je to tako kako svaka vlast, svaki zakon i autoritet poivaju na sili i nasilju, kazni i strahu od kanjavanja. ak i duhovna vlast, autoritet crkve i Boga poiva na sili i nasilju, jer strah od boanskog besa i osvete predstavlja mo nad tobom, tera te na poslunost pa ak i na verovanje uprkos svim linim interesima. Gde god pogleda videe da je na ceo ivot baziran na nasilju i strahu od nasilja. Od najranijeg detinjstva izloeni smo nasilju roditelja i starijih osoba. Kod kue, u koli, u kancelariji, u fabrici, na polju, u trgovini, uvek postoji neiji autoritet koji nas tera na poslunost i na izvravanje volje tog autoriteta. Pravo da nas prisiljavaju da radimo neto zove se autoritet. Strah od kazne je pretvoren u obavezu i naziva se poslunost. Svi odrastamo u ovoj atmosferi prisile i nasilja, autoriteta i poslunosti, obaveza i straha od kazne, proivljavamo ga kroz ceo svoj ivot. Toliko smo duboko uli u taj duh nasilja da nikada ne stanemo i zapitamo se je li nasilje dobro ili loe. Jedino pitanje koje postavljamo je da li je nasilje legalno i da li ga zakon dozvoljava. Ne ispituje se pravo vlasti na ubistvo, oduzimanje ili zatvaranje. Ukoliko je neka osoba proglaena krivom za sve ono to vlast stalno radi, proglasie je ubicom, lopovom ili prevarantom. Ipak, dokle god je poinjeno nasilje "zakonito", ti ga odobrava i pokorava mu se. Dakle, nije nasilje ono emu se ti protivi, ve ljudima koji koriste nasilje "nezakonito". To zakonito nasilje i strah od njega dominira naim celim postojanjem, individualnim i kolektivnim. Autoritet kontrolie na ivot od roenja do smrti autoritet roditelja, svetenika, boanstva, politike, ekonomije, drutva i morala. Ipak, o kojem god obliku autoriteta bila re, uvek je tu mo koja te dri u pokornosti zbog straha od ovog ili onog oblika kazne. Boji se boga i avola, svetenika i suseda, poslodavca i efa, politiara i policajca, sudije i tamniara, zakona i vlasti. Ceo tvoj ivot je dugaki niz strahova strahova koji ti povredjuju telo i sputavaju duh. Na svim tim strahovima je baziran autoritet boga, crkve, roditelja, kapitalista i vladara.

68

Zaviri u svoje srce i vidi da li govorim istinu. ak i meu decom desetogodinji Pera efuje svom mladjem bratu ili sestri na osnovu autoriteta vee fizike snage, na isti nain na koji Peri efuje njegov otac na osnovu svoje vee fizike snage i Perine finansijske zavisnosti o ocu. Daje autoritet sveteniku i propovedniku jer misli da oni mogu na tebe da srue "boji bes". Pokorava se dominaciji efa, sudije i vlasti zbog njihove moi da te otpuste sa radnog mesta, unite ti posao, strpaju te u zatvor a tu mo si, da ne zaboravimo to rei, ti njima dao u ruke. Dakle, autoritet vlada celim tvojim ivotom, autoritet prolosti i sadanjosti, mrtvih i ivih, a tvoj ivot je stalno napadanje i nepriznavanje tebe samog, stalno podvrgavanje drugima i izvravanje tue volje. Kako te stalno napadaju i ne priznaju, ti se podsvesno sveti onima nad kojima ti ima autoritet na potpuno isti nain. Tako je ceo ivot postao zaarani krug autoriteta, dominacije i prisile, naredbi i poslunosti, nametanja, vladara i podanika, nasilja i sile u hiljadu i jednom obliku. Moe se zapitati kako to da ak i idealisti i idealistkinje jo uvek podravaju taj duh autoriteta i nasilja, pa esto pod uticajem okoline i svojih oseanja koriste takva dela, uprkos svim svojim razliitim idealima? Svi smo mi jo uvek varvari koji se okreu nasilju kako bi reili svoje dugove, potekoe ili probleme. Nasilje je metoda prouzrokovana neznanjem, oruje slabih. Osobama sa snagom u srcu i mozgu ne treba nasilje, jer su nepobedive u svojoj svesti koliko su u pravu. Sve veim prosveivanjem ljudi, manja je upotreba prisile i nametanja. to se vie udaljavamo od primitivizma i kamenog doba, to emo imati manje vere u silu i nasilje. Ustaemo iz pepela i stajati uspravno, neemo se klanjati caru ni na nebu ni na zemlji. Postaemo ljudi u potpunosti kada odbijemo da vladamo i kada odbijemo da nad nama neko vlada. Biemo zaista slobodni tek kada ne bude vie gospodara. Anarhizam je ideal takvog stanja, drutva bez sile i prisiljavanja, gde su svi ravnopravni i gde e svi iveti u slobodi, miru i blagostanju. Re anarhija dolazi iz starogrkog i znai bez prisile, bez nasilja i vlasti, jer vlast predstavlja nasilje, otudjivanje i prisilu. Anarhija dakle ne znai nered i haos, kao to si pre mislio. Naprotiv, upravo je suprotno znai nepostojanje vlasti, to znai slobodu. Nered je dete autoriteta i prisile. Sloboda je majka reda. "Prekrasna ideja", kae, "ali samo su aneli spremni za nju." Onda hajdemo videti moemo li izgraditi krila za jedno takvo idealno drutvo.

20. ta je to anarhizam?
"Da li nam moe ukratko rei", pita tvoj prijatelj, "ta je to u stvari anarhizam?" Pokuau. U najkraim crtama, anarhizam ui da moemo iveti u drutvu bez prisile bilo koje vrste. ivot bez prisile naravno znai slobodu, tj. biti osloboen bilo prisile bilo ogranienja, mogunost da ivi svoj ivot kako ti to najvie odgovara. Takav ivot ne moe voditi dokle god ne rasisti sa institucijama koje ti ograniavaju slobodu i meaju ti se u ivot i uslovima koji te primoravaju da ini drugije nego to bi ti stvarno hteo. Koje su to institucije i kakvi su to uslovi? Hajde da vidimo prvo ta treba da uradimo da bismo sebi obezbedili slobodan i skladan ivot. Kada jednom saznamo ta treba da ukinemo i ta treba da doe namesto toga, pronai emo nain i kako to da uradimo. ta treba da se ukine da bi se obezbedila sloboda? Najpre, ono to te najvie ugroava i sputava ili spreava tvoju slobodnu aktivnost: ono to se mea u tvoju slobodu i tera te da ivi na drugaiji nain nego to bi to bio tvoj izbor. A to je drava.

69

Pogledaj dobro i videe da je drava najvei nasilnik. Jo vie od toga, ona je najvei zloinac ikada poznat oveku. Ona ispunjava svet nasiljem, prevarom i obmanom, ugnjetavanjem i bedom. Kao to je jedan veliki mislilac jednom rekao, "njen zadah je otrov". Ona izopai sve to dodirne. "Da, drava znai nasilje i zlo", priznae, "ali da li moemo bez nje?" To je ono o emu emo da priamo. Ako bih te sada pitao da li ti treba drava, siguran sam da bi tvoj odgovor bio da ti ne treba, ali da je ona potrebna zbog drugih. Ako pita ma kog od tih "drugih", odgovorio bi kao i ti: da mu drava nije potrebna, ali je neophodna "zbog drugih". Zato svako misli da je dovoljno pristojan i bez policajaca, ali da je drava potrebna zbog "drugih"? "Ljudi bi krali i ubijali jedni druge kada ne bi bilo drave i zakona", rei e. Ako bi stvarno tako radili, onda zato? Da li bi to radili iz istog zadovoljstva ili iz odreenih razloga? Ako moda dobro istraimo uzroke onda moemo i da naemo lek za njih. Zamisli da smo ti i ja i jo grupica ljudi doiveli brodolom i nali se na ostrvu bogatom voem svih vrsta. Prionuli bismo naravno na posao da se snaemo. Onda zamisli da jedan od nas proglasi da to sve pripada njemu i da niko ne sme da uzme nijedan zalogaj dok mu ovaj ne plati danak. Mi bismo ga samo zanemarili i smejali bismo se njegovim tvrdnjama, zar ne? Ako bi pak pokuao da pravi probleme, bacili bismo ga u more, to bi mu moda i dobro dolo. Zamisli dalje da mi i nai preci obraujemo ostrvo i opremamo ga svim stvarima potrebnim za udoban ivot i da onda neko doe i trai sve to za sebe. ta bismo mi rekli? Mi se ne bismo osvrtali na njega. Moda bismo mu rekli da moe da deli sa nama i da nam se moe pridruiti u poslu. A onda zamisli da on stalno navaljuje da je to njegova imovina i da nabavi gomilu papira i kae da oni dokazuju da sve njemu pripada? Rekli bismo mu da je lud i nastavili svojim poslom. Ukoliko bi imao dravu iza sebe, pozvao bi je da zatiti "njegova prava" i drava bi poslala policiju i vojnike koji bi nas izbacili i vratili "zakonitom vlasniku njegovu svojinu". To je funkcija drave i svrha njenog postojanja i ono to ona ini sve vreme. Da li i sada misli da bi bez onoga to zovemo drava i dalje otimali i ubijali jedni druge ? Zar nije tanije da ba zbog drave krademo i ubijamo, poto nam drava ne obezbeuje imovinu koja nam pravedno pripada, ve je upravo suprotno: drava nam je uzima u korist onih koji nemaju pravo na nju, kao to smo videli u prethodnim poglavljima, zar ne? Ako bi se sutra ujutru probudio i otkrio da nema vie drave, da li bi tvoja prva pomisao bila da izleti na ulicu i nekoga ubije? Ne, ti zna da su to sve same gluposti. Mi govorimo o normalnim, zdravim ljudima. Ludi ljudi koji hoe da ubijaju ne pitaju prvo da li postoji ili ne postoji drava. Takvim ljudima je potrebna nega psihoterapeuta i psihijatara i treba ih smestiti u bolnice na leenje. Pre e biti da kada se ti i tvoj komija probudite i vidite da nema vie drave da ete se baciti na preureivanje svojih ivota pod novim uslovima. Veoma je verovatno da kada vidi ljude koji se prederavaju, a ti gladuje, da e zahtevati da jede i ima potpuno pravo. Tako bi uradio bilo ko, to znai da ljudi ne bi dozvolili da neko prigrabi sva dobra za ivot za sebe. To dalje znai da bi siromani odbili da ostanu siromani dok se drugi bakare u raskoi. To znai da bi radnik odbio da da svoj proizvod gazdi koji tvrdi da njemu pripada fabrika i sve to se u njoj proizvede. To znai da seljak ne bi dozvolio da hiljade hektara zemlje stoji prazno dok on nema dovoljno zemlje da izdrava sebe i svoju porodicu. To znai da nikome ne bi bilo dozvoljeno da prisvoji zemlju ili maine za proizvodnju. To znai da ne bismo vie trpeli privatno vlasnitvo nad resursima za ivot. Smatralo bi se najveim zloinom kada bi neko posedovao vie nego to moe da potroi tokom nekoliko ljudskih ivota, dok njegovi susedi nemaju dovoljno hleba za svoju decu. To znai da bi svi delili drutveno bogatstvo i da bi svi pomagali da se to bogatstvo proizvede. Ukratko, to znai da bi po prvi put u istoriji stvarna pravda i ravnopravnost pobedili umesto zakona.

70

Vidi da uklanjanje drave istovremeno vodi ukidanju povlastica i privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju i distribuciju. Sledi da, kada je drava jednom ukinuta, sa njom moraju nestati i kapitalizam i nadniarsko ropstvo, jer oni ne mogu da postoje bez podrke drave i njene zatite isto tako kao to ni onaj ovek o kome sam prethodno priao ne bi mogao da sprovede svoje lude zahteve za prisvajanje ostrva bez pomoi drave. Takva situacija gde bi umesto drave postojala sloboda zove se anarhija. Kada jednakost u pravu na korienje doe namesto privatnog vlasnitva, to je komunizam. Bio bi to komunistiki anarhizam. "O, komunizam", vie tvoj prijatelj, "pa ti si rekao da nisi boljevik!" Ne, ja nisam boljevik, jer boljevici hoe jaku vlast i dravu, dok anarhizam znai uklanjanje drave i vlasti uopte. "Ali zar nisu Boljevici komunisti?", pitae. Da, boljevici jesu komunisti, ali oni hoe diktaturu, da njihova vlast primora ljude da ive u komunizmu. Anarhistiki komunizam, sa druge strane, znai dobrovoljni komunizam, komunizam po slobodnom izboru. "Vidim razliku. To bi sve bilo lepo", priznaje tvoj prijatelj, "ali da li misli da je i mogue?"

21. Da li je anarhija mogua?

"Mogla bi da bude mogua", kae, "kada bi mogli da se snaemo bez drave. Ali da li smo mi sposobni za tako neto?" Moda je najbolji nain da se odgovori na tvoje pitanje da posmatramo tvoj ivot. Koju ulogu igra drava u tvom ivotu? Da li ti pomae da ivi? Da li te hrani, oblai i osigurava ti krov nad glavom? Da li ti ona pomae pri radu ili igri? Kada si bolestan, da li zove doktora ili policajca? Da li ti drava moe podariti vie sposobnosti nego to ti ih je priroda dala? Da li te ona moe spasiti od bolesti, starosti ili smrti? Posmatraj svoj svakodnevni ivot i videe da u njemu drava nije nikakav inioc osim kada pone da se mea u tvoje stvari, kada te prisiljava da radi neke stvari ili ti zabranjuje da radi neke druge. Tera te, na primer, da plaa porez i da je podrava, hteo ti to ili ne. Tera te da obue uniformu i ide u vojsku. Obuzima tvoj privatni ivot, nareuje ti, ograniava te, propisuje ti ponaanje i uopte radi sa tobom ta god joj odgovara. Govori ti ak u ta mora da veruje i kanjava te ako misli ili dela drugaije. Usmerava te ta mora da jede i pije i baca te u tamnicu ili te ubija zbog neposlunosti. Nareuje ti i vlada nad svakim korakom u tvom ivotu. Tretira te kao loeg deaka ili kao neodgovorno dete kome treba starateljeva snana ruka, ali ako ne slua smatra te uprkos tomeodgovornim. Promatraemo posle ove detalje u ivotu u anarhiji i koji uslovi i institucije e postojati u tom obliku drutva, kako e funkcionisati i kakvo e imati dejstvo na oveka. Za sada hoemo prvo da pokaemo da je takva drutvena situacija mogua, da je anarhija izvodljiva. Kakav je danas ivot prosenog oveka? Skoro sve vreme on je posveen zaraivanju za ivot. Toliko si zauzet zaraivanjem za ivot da jedva ima vremena da ivi, da uiva u ivotu. Ni novca, ni vremena. Srean si ako ima neki izvor zarade, neki posao. Ponekad dou teka vremena: nezaposlenost i hiljade ljudi su izbaeni sa posla, svake godine, u svakoj zemlji. Ta vremena znae da nema vie zarade, nema plate. Posledicu su briga i oskudica, bolesti, oaj i samoubistvo. Ona prouzrokuju siromatvo i zloin. Da bi olakali siromatvo gradimo kue i domove za siromane i besplatne

71

bolnice, koje ti sve izdrava svojim porezom. Da bi se spreio zloin i kaznili kriminalci ti opet izdrava policajce, detektive, dravne snage, sudije, advokate, zatvore, tamniare. Moe li zamisliti ita besmislenije i neizvodljivije? Zakonodavstvo uvodi zakone, sudije ih tumae, razni zvaninici ih izvravaju, policija juri i hapsi kriminalce i konano zatvorski uvar pazi na njih. Brojne osobe i institucije su zauzete time da dre nezaposlenog oveka dalje od krae i da ga kazne ukoliko proba tako neto. Onda ga snabdevaju sa potrebtinama za ivot koje su mu falile i zbog kojih je poinio zloin u prvoj liniji. Onda ga posle due ili krae kazne putaju na slobodu. Ako ne uspe da nae posao, zaarani krug se ponavlja: kraa, hapenje, suenje i zatvaranje. Ovo je bez mnogo detalja, ali zato tipina ilustracija glupog karaktera naeg sistema; on je glup i nedelotvoran. Zakon i drava podravaju takav sistem. Zar nije udno to veina ljudi ne moe da zamisli da bi mogli da se snaemo bez drave, kada u stvari na pravi ivot nema veze sa njom, ona mu ne treba i na ivot je samo ometen tamo gde se pojavljuju zakon i drava? "Ali sigurnost i javni red", buni se, "da li bi toga bilo bez zakona i drave? Ko bi nas titio od kriminalaca?" Istina je da je ono to zovemo "zakonom i redom" najgori nered, kao to smo videli u prethodnim poglavljima. Ono malo reda i mira to imamo je zbog zdravog razuma i zajednikih napora ljudi, najee uprkos dravi. Da li ti treba drava da ti kae da ne istri pred auto? Da li ti ona treba da ne bi skoio sa Bruklinskog mosta ili Ajfelove kule? ovek je drutveno bie: on ne moe da postoji sam; on ivi u zajednicama ili drutvima. Zajednike potrebe i interesi uzrokuju odreene dogovore da bi nam omoguili sigurnost i lagodnost. Takva saradnja je slobodna, dobrovoljna; nema potrebe ni za kakvom prisilom od strane drave. Ti se prikljuuje sportskom klubu ili horu zato to su to tvoje naklonosti i sarauje sa drugim lanovima bez da te neko primorava na to. Naunici, pisci, umetnici i pronalazai tragaju za svojom vrstom inspiracije i meusobnog rada. Njihovi nagoni i potrebe su njihovi najjai motivi: meanje bilo kakve vlasti ili drave moe zamo da ometa njihove napore. Svuda u ivotu moe videti da potrebe i naklonosti ljudi vode u udruivanje, zbog meusobne zatite i pomoi. To je razlika izmeu upravljanja stvarima i vladanja nad ljudima; izmeu raenja neega po slobodnom izboru i biti na to primoran. To je razlika izmeu slobode i prinude, izmeu anarhizma i drave, jer anarhizam znai dobrovoljnu saradnju umesto prisiljenog uestvovanja. On znai sklad i red namesto ometanja i nereda. "Ali ko e nas braniti od zloina i zloinaca?", pita. Bolje se zapitaj da li nas drava stvarno titi od njih. Zar drava sama ne stvara i odrava uslove koji stvaraju zloin? Zar najezda i nasilje na kojima poiva drava ne stvaraju duh netrpeljivosti i proganjanja, mrnje i jo vie nasilja? Zar se zloin ne poveava sa poveanjem siromatva i nepravde prouzrokovane dravom? Zar sama drava nije najvea nepravda i zloin? Zloin je posledica ekonomskih uslova, drutvene nejednakosti, zla i loih stvari iji su roditelji drava i monopol. Drava i zakon mogu jedino da kazne kriminalca. Oni niti "lee" zloin niti mogu da ga spree. Jedini pravi lek protiv kriminala je da se ukinu njegovi uzroci, a to drava nikada nee moi da uradi, poto je ona tu da odrava ba te uzroke. Zloin se moe ukinuti jedino ako se ukinu i uslovi koji ga stvaraju. Drava to ne moe da uradi. Anarhizam znai ukidanje tih uslova. Zloin koji je posledica drave, njenog tlaenja i nepravde, nejednakosti i siromatva, e nestati u anarhiji. Oni ine do sada najvei procenat zloina. Sigurno e i drugi zloini postojati neko vreme, oni koji se deavaju iz zavisti, strasti i duha prisile i nasilja koji danas vlada svetom. Oni e, kao deca autoriteta i imovine, postepeno nestajati u uslovima u kojima polako ieava atmosfera koja ih je proizvela. Anarhija stoga nee ni gajiti zloin niti mu dozvoliti da se razvije. Na povremena dela protiv drutva e se gledati kao na ostatke prolih bolesnih uslova i stavova i leie se vie kao nezdravo stanje uma nego kao zloin. Anarhija e da pone da hrani "kriminalca", da mu osigura posao umesto da ga prvo nadgleda, hapsi, sudi mu i zatvara ga i na kraju da ga hrani kao i mnoge druge koji onda moraju da ga uvaju. Zasigurno ak i ovaj primer pokazuje koliko je ivot u anarhiji smisleniji i jednostavniji nego danas.

72

Istina je da je dananji ivot nepraktian, zamren i zbunjuju, a nezadovoljavaju iz bilo koje perspektive. To je razlog to ima toliko bede i nezadovoljstva. Radnik nije zadovoljan; a ni gazda nije srean u svom stalnom strahu od "loih vremena" ukljuujui gubitak imovine i moi. Sablast straha od sutranjice prati ukorak i siromane i bogate [The specter of fear for co-morrow dogs the steps of poor and rich alike.] Radnik sigurno nema ta da izgubi zamenom drave i kapitalizma uslovima bez drave, anarhijom. Srednja klasa ima skoro isto toliko nesigurne ivote kao i radnici. Oni su zavisni od dobre volje proizvoaa i prodavaca na veliko, velikih industrijskih kombinata i kapitala, a uvek su u opasnosti od bankrota i propasti. ak i veliki kapitalisti imaju malo ta da izgube zamenom dananjeg poretka sa anarhijom, jer bi u njoj ivot i komfort bili osigurani; strah od takmienja bi bio uniten ukidanjem privatnog vlasnitva. Svako bi imao potpune i nesputane mogunosti da ivi i uiva u svom ivotu do najdaljih granica svog kapaciteta. Tome dodaj i svest o miru i harmoniji; oseaj koji dolazi sa slobodom od finansijskih i materijalnih briga; shvatanje da se nalazi u prijateljski nastrojenom svetu gde nema zavisti ili poslovnih rivala koji bi mogli da ti ometaju misli; u svetu bratstva, u atmosferi slobode i opteg blagostanja. Skoro je nemogue zamisliti udesne mogunosti koje se otvaraju oveku u drutvu komunistikog anarhizma. Naunik se moe potpuno posvetiti svojim voljenim istraivanjima bez da mora da misli kako da zaradi svoj hleb. [The inventor would find every facility at his disposal to benefit humanity by his discoveries and inventions. ] Pisac, pesnik, umetnik - svi oni bi se uzdigli na krilima slobode i drutvenog sklada u jo vee visine dostignua. Tek tada bi pravda i pravo dole na svoje. Nemoj da potcenjuje ulogu ovih oseanja koje one igraju u ivotima oveka ili naroda. Mi ne ivimo samo od hleba. Tano je da nae postojanje nije mogue bez mogunosti da zadovoljimo svoje fizike potrebe, ali njihovo zadovoljavanje ne ini nikako sav ivot. Na trenutni poredak civilizacije je, liavajui milione ljudi nasledstva, takorei stavio trbuh u centar univerzuma, ali u razumnom drutvu sa obiljem za svakoga svi uslovi za ivot i sigurnost ivljenja bi se smatrali kao neto to se podrazumeva, kao to je vazduh dostupan svakome. Ljudska samilost, oseanje za pravdu i ispravno imali bi ansu da se razviju, da se zadovolje, da se raire i rastu. ak je i danas oseaj za fer-plej i pravdu jo uvek iv u ljudskim srcima uprkos vekovima potiskivanja i izokretanja. On nije mogao da bude istrebljen, on ne moe da bude istrebljen jer je uroen, prirodan za oveka, instinkt koji je isto jak kao i onaj za samo-ouvanje i isto toliko bitan kao i naa radost. Ne dolazi sva beda koju imamo u svetu od nedostatka materijalnog blagostanja. ovek moe lake da izdri gladovanje nego svest o nepravdi. Svest da se sa tobom nepravedno postupa e te navesti na protest i pobunu isto toliko brzo kao i glad, a moda i bre. Glad moe da bude neposredan razlog za svaki ustanak ili pobunu, ali ispod nje je sanjivi otpor [slumbering antagonism] i mrnja masa prema onima od ijih ruku moraju da trpe nepravdu i nedela. Pravda i pravo igraju mnogo veu ulogu u naim ivotima nego to je veina ljudi toga svesna. Oni koji to poriu znaju veoma malo o ljudskoj prirodi i istoriji. U svakodnevnom ivotu stalno vidi ljude koji se rasrde zbog onoga to smatraju nepravdom. "To nije pravedno", instinktivan je prigovor oveka koji osea da mu je nainjeno nedelo. Naravno, svaije shvatanje ispravnog i pogrenog zavisi od njegove tradicije, okoline i vaspitanja. Kakvo god bilo to shvatanje, njegov prirudni impuls je da se suprotstavi onome za ta misli da je pogreno i nepravedno. U istoriji se da isto to potvrditi. Vie pobuna i ratova su bili voeni zbog ideja o ispravnom i pogrenom nego zbog materijalnih uslova. Marksisti bi prigovorili da nas i nae poglede o ispravnom i pogrenom oblikuju ekonomski uslovi, ali to nikako ne menja injenicu da je smisao za pravdu i ispravnost veito navodio ljude na heroizam i portvovanje za ideale. Hriani [Christis - Hristovi?] i Bude svih epoha nisu naili na odziv zbog njihovih materijalnih razmiljanja ve zbog svoje posveenosti pravdi i ispravnome [The Christs and the Buddhas of all ages were not prompted by material considerations but by their devotion to justice and right.]. Pioniri u svakom ljudskom nastojanju su trpeli klevete, proterivanja, ak i osude na smrt, ne zbog linog uzdizanja ve zbog vere u ispravnost svog cilja. Donovi Husi, Luteri, Bruni, Savonarole, Galileji i mnogi drugi religiozni i drutveni idealisti borili su se i umirali borei se za pravdu kako su je oni videli. Slino se deavalo i na putevima nauke, filozofije, umetnosti, pesnitva i obrazovanja - od vremena Sokrata do dananjih dana ljudi su posveivali svoje ivote u korist istine i pravde. Na polju politikog i drutvenog napredovanja, poevi sa Mojsiom [Moses] i Spartakom, najplemenitiji ljudi rtvovali su se za svoje ideale pravde i jednakosti. Ali nije ni ova silovita mo idealizma ograniena samo na izuzetne pojedince. Ona je uvek pokretala mase. Ameriki rat za nezavisnost, na primer, zapoeo je sa

73

narodnom mrnjom u kolonijama prema nepravdi zbog poreza bez da mogu da imaju predstavnike. Krstai su trajali dve stotine godina zbog pokuaja da se osigura hrianska sveta zemlja. Ovaj verski ideal je naveo est miliona ljudi, ak i armije dece, da se suoe sa neizrecivim tekoama, bolestima i smru u ime pravde i ispravnog. ak su se i u poslednjem svetskom ratu, koji je bio kapitalistiki u svojim ciljevima i posledicama, borili milioni ljudi iz ubeenja da se on vodi za ispravan cilj, za demokratiju i kraj svih ratova. Tako je kroz celu istoriju, staru i modernu, oseaj pravde i ispravnog navodio oveka, pojedinano i kolektivno, na samoportvovanje i posveivanje i uzdizalo ga mnogo iznad njegove [drabness] svakodnevnog ivota. Tragino je naravno to se ovaj idealizam izrazio kroz proterivanja, nasilje i pokolj. Neast i samoivost kralja, svetenika i gospodara, neznanje i fanatizam su odredile takvu formu. Duh koji ih je ispunjavao je ipak bio duh pravde i potenja. Sva preana iskustva dokazuju da je taj duh jo uvek iv i moan i da je odluuju inioc na svakoj lestvici ljudskog ivota. Uslovi ivota danas oslabljuju i izopauju ovu najplemenitiju ljudsku osobinu, izokrenu njeno ispoljavanje i pretvore je u kanale za netoleranciju, proterivanje, mrnju i svau, ali jednom kada se ovek oslobodi uticaja materijalnih interesa koje ga kvare, kada se okane neznanja i klasnih suprotnosti, njegov uroen duh za pravdu e se pojaviti u novim oblicima, oblicima koji e zajedno teiti jo veem bratstvu i blagonaklonosti, ka linom miru i drutvenoj harmoniji. Jedino u anarhiji moe ovakav duh da se u potpunosti razvije. Osloboeni od poniavajue i brutalne borbe za na svakodnevni hleb, kada svi budu delili rad i blagostanje, najbolje osobine ljudskog srca i uma moi e da rastu i imae mogunost da se primene za dobrobit svih. ovek bi u stvari postao plemenit rad prirode o kojem je do sada samo sanjao. Iz tih razloga je anarhija ideal ne samo za odreenu klasu ve za celo oveanstvo, jer bi od nje, u najoptenijem smislu te rei, svi imali koristi. Zato je anarhizam izraz univerzalne i veite udnje ljudske vrste. U interesu svake ene i svakog mukarca je da pomognu da se doe do anarhije. Oni bi to sigurno i radili kada bi shvatili lepotu i pravdu jednog takvog novog ivota. Svako ljudsko bie koji nije lieno oseaja i razuma tei anarhiji. Svako ko trpi nepravdu i zlo, korupciju i grozote dananjeg ivota je instintkivno duevno srodan sa anarhijom. Svakome kome srce nije okamenilo na ljubaznost, strast i samilost za svojeg blinjeg mora biti u interesu da je podri. Svako ko mora da podnosi siromatvo i bedu, tiraniju i potlaivanje treba da prieljkuje anarhiju. Svako slobodoljubivo i pravdoljubivo ljudsko bie treba da pomogne u njenom ostvarivanju. Pre svega i ono to je najbitnije je da je ona u interesu svih potlaenih i potisnutih ovoga sveta. Oni koji grade palate, ali ive u [travels]; koji postavljaju nit ivota, ali koji ne smeju da uestvuju u obedu; koji stvaraju bogatstvo ovoga sveta i koji su lieni nasledstva; koji ispunjavaju ivot radou i sunanom svetlou, a pritom ih preziru u dubinama tmine; Samsoni ivota lieni snage od strane straha i neznanja; bespomoan div rada, proletarijat uma i miia, industrijske mase i poljoprivrednici - oni treba da sa uivanjem prigrle anarhiju. Za njih je anarhizam najjaa dra; oni su ti koji prvi i poslednji moraju da rade na novom danu koji e im vratiti njihovo naslee i doneti slobodu i blagostanje, radost i sunevu svetlost celom oveanstvu. "Sjajna stvar", primetie, "ali da li bi to radilo? I kako da do toga doemo?"

22. Da li bi komunistiki anarhizam mogao da funkcionie?

Kao to smo videli u prolim poglavljima, ivot ne moe biti siguran i slobodan, harmonian i zadovoljavaju dokle god nije izgraen na principima pravde i fer-pleja. Prvo to je potrebno da bi bilo pravde jesu jednaka sloboda i jednake mogunosti. Pod dravom i izrabljivanjem ne moe biti ni jednakih sloboda ni jednakih mogunosti -- odatle i potiu sve nevolje i problemi dananjeg drutva. Komunistiki anarhizam je baziran na ruzumevanju ove neosporne istine. On je zasnovan na principima nenapadanja i neprinude; drugim reima -- on je zasnovan na slobodi i jednakim mogunostima.

74

ivot na takvoj osnovi potpuno zadovoljava zahteve pravde. Ti si potpuno slobodan i svi ostali uivaju jednaku slobodu, to znai da niko nikoga ne sme da primorava ili prisiljava, jer se prinuda bilo kakve vrste kosi sa tvojom slobodom. Svi, takoe, moraju da naslede jednake mogunosti. Monopol i privatno vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju moraju biti ukinuti, jer uskrauju svima jednake mogunosti. Ako zapamtimo to prosto naelo o jednakim mogunostima i jednakim slobodama, moi emo i da odgovorimo na pitanja koja se tiu izgradnje komunistiko-anarhistikog drutva. to se tie politike, ovek nee priznavati nikakav autoritet koji ga na neto primorava ili prinuuje. Drava e biti ukinuta. to se tie ekonomije, on nee dozvoliti da neko ima iskljuivo vlasnitvo nad izvorima ivota da bi zadrao mogunost da im svako moe slobodno pristupati. Monopol nad zemljom i lino vlasnitvo nad mainama za proizvodnju, distribuciju i komunikaciju nee biti doputeni u anarhiji. Svakome mora biti omogueno da slobodno koristi sve to mu treba za ivot. Ukratko, komunistiki anarhizam znai sledee: ukidanje drave, prisilnog autoriteta i njegovog uticaja i zajedniko vlasnitvo -- to znai slobodan i jednak udeo u optem poslu i dobrima. "Kae da e anarhija da osigura ekonomsku jednakost", primeuje tvoj prijatelj, "da li to znai i jednaku platu za sve?" Da. Ili to je koliinski isto, jednak udeo u javnim dobrima, jer je, kao to ve znamo, rad drutvena stvar. Niko ne moe nita da stvori sam, svojim naporima. Ako je rad drutvena stvar, razume se da je njegov plod, proizvedeno bogatstvo, isto stvar drutva i da pripada zajednici. Ni jedna osoba ne moe sa pravom da zahteva vlasnitvo nad drutvenim bogatstvom. Svi treba da jednako uivaju u njemu. ato onda ne bismo plaali svakoga po vrednosti njegovog posla?", pita. Zato jer ne postoji nain kojim bismo mogli da odredimo tu vrednost. To je razlika izmeu vrednosti i cene. Vrednost je ono koliko stvar vredi, dok je cena ono za koliko stvar moe da se proda ili kupi na tritu. Niko ne moe da kae koliko neka stvar stvarno vredi. Politiki ekonomisti uopteno tvrde da je vrednost neke robe jednaka duini rada koji je utroen da bi se ona proizvela, koliini "drutveno potrebnog rada", kao to je Marks rekao. Oigledno je da to nije merilo. Pretpostavimo da je stolar radio tri sata da bi napravio stolicu za kuhinju, dok je hirurgu trebalo samo pola sata da odradi operaciju koja ti je spasla ivot. Kad bi duina rada bila merilo vrednosti, onda je jedna kuhinjska stolica vrednija od tvog ivota. To je naravno apsolutna besmislica. ak i ako bismo raunali godine studija i vebe za hirurga koje su ga osposobile da moe da odradi operaciju, kako bi odredio koliko je "sat operacije" vredan? Stolar i zidar su isto morali da se obuavaju pre nego sto su postali sposobni da rade svoj posao, ali ti ne primeuje godine egrtovanja kada se sa njima dogovara oko posla. Pored toga, moraju se posmatrati i odreene sposobnosti i sklonosti koje svaki radnik, pisac, umetnik ili fiziar mora da ima ne bi li radio svoj posao. To je potpuno individualni, lini faktor. Kako e da odredi njegovu vrednost? Zbog toga se vrednost ne moe odrediti. Ista stvar moe nekome da vredi mnogo dok nekome drugom vredi malo ili nita. Jednoj istoj osobi moe ak jedna stvar vredeti malo ili puno, zavisno od trenutka. Dijamant, slika i knjiga ti nita ne vrede kada si gladan, mnogo manje nego kada nisi. Stoga se ne moe odrediti prava vrednost jedne stvari; vrednost je nepoznata. Cena se lako odreuje. Ako ima pet vekni hleba i deset osoba hoe da kupi svako po jednu, cena hleba e da raste. Ako ima deset vekni hleba i samo pet kupaca, onda e da pada. Cena zavisi od ponude i potranje. Razmena dobara putem cena vodi do zarade, do iskoriavanja i tlaenja; vodi u neki oblik kapitalizma. Ako hoemo da ukinemo zarade, ne moemo da imamo sistem cena, niti sistem nadnice ili plaanja. Znai da razmena mora zavisiti od vrednosti, ali poto se vrednost ne moe odrediti, razmena mora prema tome biti slobodna, bez "odgovarajue vrednosti", jer takva ne postoji. Drugim reima, rad i njegovi plodovi moraju se razmenjivati bez cene, bez zarade, slobodno, i prema potrebama. To logino vodi do zajednikog vlasnitva, tj. do pravednog, razumnog sistema jednakosti koji se zove komunizam.

75

"Zar je pravedno da svi imaju jednak udeo?", pita. "ovek sa mozgom i glupak, delotvoran i nedelotvoran, svi treba da dele jednako? Zar ne bi trebalo biti razlike i posebnih priznanja za ove sposobnosti?" Ja te zauzvrat pitam, prijatelju, da li treba kazniti oveka koga priroda nije podarila onoliko koliko i njegovog jaeg i talentovanijeg komiju? Da li treba biti nepravedn prema njemu zato to ga je priroda ograniila? Sve to razumno moemo oekivati od nekoga je da se potrudi najvie to moe -- da li i od koga moemo zahtevati neto vie? Ako Pera nije u neemu dobar kao njegov brat Steva, to je njegova zla srea, ali ne i greka za koju bi ga trebalo kazniti. Ne postoji nita opasnije od diskriminacije. Kada pone da razlikuje ljude na sposobne i manje sposobne, stvara uslove koji izazivaju nezadovoljstvo i mrnju; zavist, neslogu i svau. Ako je po tebi svirepo da uskrati manje sposobne ljude za vodu i vazduh, zato isti princip ne bi vaio i za sve ostale ljudske potrebe? Na kraju, hrana, odea i stan su najmanje stavke u svetskoj ekonomiji. Najsigurniji nain da bi se neko najvie to moe trudio je da ga ne omalovaava ve da sa njim postupa kao tebi i drugima ravnim. To je najefektivnije ohrabrenje i stimulans. Prevedno je i humano. "ta bi ti uradio sa lenjim ljudima, sa ljudima koji nee da rade?" pita tvoj prijatelj. Interesantno pitanje i zasigurno e se iznenaditi kada ti kaem da ono to nazivamo lenjou ne postoji. Ono to mi zovemo lenjivcem nije nita drugo do okrugli klin u etvrtastoj rupi, tj. pravi ovek na pogrenom mestu, a kada je neko na pogrenom mestu, on je nezainteresovan i neefikasan. Takozvana lenjost i dobar deo neefikasnosti dolazi od nepodesnosti i pogrenog zaposlenja. Ako si primoran da radi stvari za koje nisi podesan zbog svojih sklonosti ili naravi, bie u tome nedelotvoran; ako te nateraju da radi posao koji te ne interesuje, bie lenj u tome. Svako ko je radio sa velikim brojem ljudi moe ovo potvrditi. ivot u zatvoru je delimino ubedljivi dokaz, a, na kraju krajeva, dananji ivot je za veinu ljudi nita drugo do ogromni zatvor. Svaki zatvorski uvar e ti rei da su zatvorenici ako im se daju poslovi za koje nisu sposobni ili nisu zainteresovani, lenji i da ih veito kanjavaju, ali im se ovim "neposlunim osuenicima" da posao koji ih privlai, oni postaju "primer drugima". Rusija je takoe znaajno pokazala i potvrdila ovu tezu. Pokazala je koliko malo znamo o ljudskim potencijalima i uticaju okoline - kako meamo pogrene uslove sa loim ponaanjem. Ruske izbeglice, koje su vodile jadan i nezapaen ivot u stranim zemljama, vraaju se kui i u revoluciji pronalaze svoje polje delovanja, ostvaruju predivna dela u svojoj sferi interesovanja, postaju brilijantni organizatori, graditelji pruga i stvaraoci industrije. Meu danas najpoznatijim imenima Rusije nalaze se ljudi koji su smatrani nezainteresovanim i nesposobnim u uslovima gde njihove sposobnosti i energija nisu nale pravu primenu. To je ljudska priroda: delotvornost u odreenim pravcima znai sklonost i sposobnosti za njih; industriji i primeni potrebno je interesovanje. Zbog toga danas ima toliko neefikasnosti i lenjosti na svetu. Ko je u stvari jo danas na svom pravom mestu? Ko radi ono to stvarno voli i to ga interesuje? Pod dananjim uslovima, prosean ovek ima malo izbora da se posveti poslu koji odgovara njegovim sklonostima i osobinama. Mesto roenja i drutvena situacija najee odreuju tvoje zaposlenje i profesiju. Bankarev sin nee po pravilu postati drvosea, iako se moda bolje snalazi sa balvanima nego sa bankovnim raunima. Srednja klasa alje svoju decu na univerzitete koji od njih stvaraju doktore, advokate ili inenjere, ali ako su tvoji roditelji radnici koji ne mogu da ti priute da studira, najverovatnije e morati da prihvati svaki ponueni posao ili e otii u zanatlije. Tvoja situacija e odrediti tvoj posao ili poziv, a ne tvoje prirodne sklonosti, sposobnosti ili osobine. Da li je onda udno to su mnogi ljudi, takorei velika veina, stavljeni na pogren mesto? Pitaj prvih 100 ljudi koje sretne da li bi promenili svoj posao ili zanimanje ili bi nastavili da se njime bave ako bi mogli da biraju i 99 njih e ti rei da bi se rae bavili neim drugim. Potrebe i materijalna dobit ili nada da e je biti, dre mnoge ljude na pogrenim mestima. Razume se da e osoba dati sve od sebe samo ako je zainteresovana za svoj posao, kada je posao prirodno privlai, kada joj se taj posao svia. Tada e ta osoba biti vredna i delotvorna. Stvari koje su zanatlije pravili pre modernog kapitalizma su objekti koje krasi radost i lepota, jer je umetnik voleo svoj posao. Da li je za oekivati da e dananji rintadija u runoj ogromnoj fabrikoj hali da stvara predivne predmete? On je deo maine, zupanik u bezdunoj industriji, a njegov rad je mehaniki. Tome treba pridodati da on ne radi za sebe ve za dobrobit nekog drugog i da mrzi taj posao ili ga u najboljem sluaju ne interesuje osim to mu osigurava nedeljnu nadnicu. Posledice toga su zabuavanje, neproduktivnost, lenjost.

76

Potreba za aktivnou je jedna od najosnovnijih ljudskih nagona. Posmatraj jedno dete i videe koliko je jak i neprestan njegov instinkt za delanjem, za kretanjem, za radnjom. Isto vai i za zdravog oveka. Njegova energija i ivotna snaga trae da se izraze. Dozvoli mu da se bavi poslom po njegovom izboru, poslom koji voli i on nee tokom posla ni zabuavati niti e znati za umor. Ovo se moe posmatrati kod fabrikih radnika: koliko su sreni kada imaju batu ili pare zemlje da tamo gaje cvee ili povre. Nakon to se vrati umoran sa svog posla, on uiva pri najteem poslu koji obavlja za svoju sopstvenu dobrobit i po sopstvenom izboru. U anarhiji e svako imati mogunosti da se bavi onim to ga zanima i to odgovara njegovim prirodnim sklonostima i talentima. Rad e postati uivanje namesto dananjeg rintanja. Lenjost e postati nepoznata i stvari koje su napravljene iz interesovanja i ljubavi bie predmeti koje krase lepota i radost. "Ali, da li posao ikada moe da postane uivanje?", pita me. Rad je danas puko rmbaenje, on je neprijatan, iznuruju i dosadan. Najee nije posao taj koji je tako teak ve ga to uslovi pod kojim je neko primoran da radi takvim ine. Naime, produeno radno vreme, prljavo radno mesto, loe ophoenje, nedovoljna plata i tako dalje. ak i najodvratniji posao se moe uiniti lakim ako se pobolja okolina. Uzmimo za primer ienje kanalizacije. To je prljav i slabo plaen posao, ali zamislimo da se za taj posao dobija 20 dolara umesto 5 dolara dnevno. Odmah e ti se posao vie sviati i bie ti laki. Broj prijava za posao e se odmah poveati, to znai da ljudi nisu lenji ili da se plae tekog i prljavog posla ako su nagraeni kako treba. Takav posao se danas smatra izmearskim i gleda se sa podozrenjem na ljude koji se njime bave. Zato ga smatramo toliko niim? Zar to nije jedan od najvanijih poslova koji su nam apsolutno potrebni? Zar ne bi epidemije zahvatile nae gradove da nema istaa ulica i kanalizacije? Naravno, ljudi koji odravaju i iste na grad su pravi dobroinitelji, mnogo vaniji za nae zdravlje nego doktor. Iz perspektive drutvene koristi ista ulice je profesionalni kolega doktora: drugi nas lei kada smo bolesni, a prvi se brine da ostanemo zdravi. Ipak, doktor se potuje i uiva ugled, dok istaa ulice omalovaavamo. Zato? Zato to je posao istaa ulice prljav? Pa hirurg esto ima "prljaviji" posao . Zato se onda rugamo istau ulice? Zato toslabo zarauje. U naoj izopaenoj civilizaciji stvari se vrednuju po standardu novca. Osobe koje obavljaju najkorisniji posao su najnii na drutvenoj lestvici kada je njihov posao slabo plaen. Ako bi se neto desilo da ista ulice zarauje 100 dolara dnevno, kao i doktor, "prljavom" istau ulice bi odmah narastao ugled i drutveno mesto i on bi postao od "prljavog radnika" traeni ovek dobrih prihoda. Vidi da su plata i zarada, a ne dobrota ili vrline, te koje odreuju vrednost nekog posla i "valjanost" oveka. Razumno drutvo -- u anarhistikim prilikama -- imalo bi potpuno drugaije standarde i prosuivanje o stvarima. Ljudi e se ceniti po njihovoj elji da budu drutveno korisni. Da li moe da zamisli kakve bi samo promene doneo takav jedan novi stav? Svakome treba potovanje i divljenje svojih blinjih; bez toga ne moemo da ivimo. ak i u zatvorima sam video kako deparoi i obijai trezora ude za priznanjem svojih prijatelja i koliko se trude da drugi imaju dobro miljenje o njima. Miljenja naeg kruga ljudi vlada nad naim ponaanjem. Drutvena atmosfera odreuje do velikih razmera nae stavove i nae vrednosti. Lino iskustvo e ti samo pokazati koliko je to tano i onda ne bi trebalo da se iznenadi ako kaem da e u anarhistikom drutvu najtei rad biti taj koji e ljudi traiti, a ne onaj najlaki. Ako imamo ovo u glavi, nee onda biti vie straha od lenjosti ili zabuavanja. Najtei i nejtegobniji posao se moe uiniti lakim i istijim nego to je to danas sluaj. Kapitalistiki poslodavac nee da troi novac ako bi to pomoglo da posao njegovih zaposlenih bude laki i prijatniji. On e poeti sa poboljanjima samo ako misli da e tako uveati profit, ali nikada nee dopustiti dodatne izdatke iz humanitarnih razloga. Ovde moram da napomenem da su inteligentniji poslodavci poeli da uviaju da se isplati da poboljaju fabrike i da poboljaju higijenu u njima i uine ih istijim; uopteno reeno, da poboljaju uslove rada. Oni shvataju da je to dobro ulaganje: ono poveava zadovoljstvo i efikasnost radnika. Princip je dobar, ali se danas koristi samo da bi se poveao profit. U anarhizmu bi on bio primenjen ne zbog line dobrobiti ve u interesu zdravlja radnika i olakavanja posla. Na napredak u mehanici je tako velik i stalno ide dalje da bi se veina poslova mogla zameniti modernim mainama. U mnogim granama privrede, kao na primer u rudnicima uglja, ne uvode se nove sanitarne i sigurnosne mere zbog gazdine ravnodunosti prema zdravlju njegovih radnika i zbog trokova koji su za to potrebni. U sistemu bez profita tehnike nauke bi imale iskljuivo cilj da uine rad sigurnijim, zdravijim, lakim i prijatnijim. "Koliko god da olaka posao, osam sati dnevno nisu nikakvo zadovoljstvo", primeuje tvoj prijatelj.

77

Potpuno si u pravu, ali da li si se ikada zapitao zato moramo da radimo osam sati dnevno? Da li zna da su ljudi ne tako davno radili dvanaest ili etrnaest sati dnevno i da je to jo uvek sluaj u manje razvijenim zemljama kao to su Kina ili Indija? Moe se statistiki dokazati da su tri sata posla dnevno, najvie, dovoljni da nahrane, zbrinu i obuku svet i opskrbe ga ne samo sa potreptinama ve i sa svim modernim komforom ivota. Trik je u tome da danas jedan od pet ljudi radi produktivan posao. Ceo svet se odrava na leima jedne manjine radnika. Pre svega, imaj u vidu koliinu posla koji nee biti potreban u anarhiji. Uzmi sve armije i flote sveta u obzir i razmisli koliko miliona ljudi bi bilo slobodno za koristan i produktivan posao kada se ukine rat kao to bi to bilo u anarhiji. U svakoj zemlji danas radnitvo izdrava milione koji ne doprinose nita bogatstvu zemlje, koji nita ne stvaraju i ne rade nikakav koristan posao. Ti milioni su samo potroai, bez da proizvode. U SAD, na primer, od populacije od 120 miliona ima neto manje nego 30 miliona radnika, ukljuujui tu i poljoprivrednike.1 Slina situacija vlada i u svim ostalim zemljama. Da li je onda udno to radnici moraju da rade due, jer ima samo 30 radnika na svakih 120 osoba? Ogromna klasa poslovnih ljudi sa svojim savetnicima, asistentima, agentima, poslovnim putnicima; sudionice sa svojim sudijama, zapisniarima, slubenicima itd.; legije predstavnika sa svojim timovima, vojne i policijske snage; crkve i manastiri; dobroiniteljske organizacije i kue za siromahe; zatvori sa svojim uvarima, naelnicima i neproduktivna populacija osuenika; armija reklamnih menadera i njihovih pomonika, iji je posao da te ubede da kupi neto to ti ne treba, da ne priamo o brojnim ljudima koji luksuzno ive bez ikakvih obaveza. Svi oni se nagomilaju na milione u svakoj zemlji. Sada, ako bi se svi ti milioni posvetili korisnom radu, da li bi radnik morao da rinta osam sati dnevno? Ako 30 ljudi moraju da uloe osam sati da bi zavrili neto, koliko manje vremena je onda potrebno kada se 120 ljudi angauje oko toga? Neu da te zatrpavam statistikom, ali ima dovoljno podataka da se dokae da je manje od 3 sata fizikog rada dnevno potrebno da bi se odradio sav posao na svetu. Da li onda sumnja da bi ak i najtei posao postao uivanje umesto ukletog ropstva, kao to je danas, ako je za njega potrebno samo tri sata dnevno u najboljim moguim higijenskim i sanitarnim uslovima u atmosferi meusobnog potovanja prema radu i bratstvu? Nije teko da se predvidi da e doi i dan kada e ak i ovo kratko radno vreme biti dalje skraeno. Mi stalno poboljavamo tehnika sredstva i stalno pronalazimo nove maine koje iznova skrauju posao. Mehaniki napredak znai manje posla i vei komfor, kao to se moe videti kada se uporedi SAD sa Kinom ili Indijom. U Kini i Indiji se radi strano dugo da bi se namirile makar neke najosnovniije potrebe, dok u Americi ak i proseni radnici uivaju u boljem standardu ivljenja uz manje sati rada. Napredak nauke i pronalasci nam ostavljaju vie slobodnog vremena za poslove koje volimo. Ja sam samo grubo skicirao mogunosti koje nam se pruaju u razumnom sistemu kada se ukine profit. Nije potrebno da idem u najsitnije detalje takvih drutvenih prilika: Dovoljno je reeno da se pokae da anarhistiki komunizam znai najvee materijalno blagostanje sa slobodnim ivotom za svakoga i sve. Moemo da zamislimo vreme kada e rad postati prijatna veba, vesela primena fizikih napora koji su potrebni na svetu. Gledaemo nazad na ovo nae dananje vreme i uditi se da je rad ikada mogao biti ropstvo i zapitkivati se o razboritosti generacije koja je patila vie nego petina ostale populacije da bi opskrbila druge hlebom u "znoju lica svog", dok su ti drugi bili slobodni ili su traili svoje vreme, svoje zdravlje i bogatstvo drugih ljudi. udiemo se da da je najire namirenje ovekovih potreba moglo ikada biti smatrano kao neto drugo do jasno samo po sebi, ili da su se ljudi, koji su po prirodi imali iste ciljeve, trudili da uine ivot tekim i jadnim meusobnom borbom. Odbiemo da poverujemo da je ceo ljudski ivot pre bio neprestana borba za hranu u svetu punom blagodeti, borba koja veini nije ostavljala ni vremena ni snage za vie ciljeve srca i uma. ar nee ivot u anarhiji i ekonomskoj i socijalnoj jednakosti znaiti da e svi biti isti?", pita. Ne, prijatelju, ve upravo obrnuto, jer jednakost ne znai jednaku koliinu ve jednake mogunosti. Jednakost ne

78

znai da ako Peri treba pet obroka dnevno, da onda i Steva mora da ih toliko ima. Ako Stevi treba samo tri obroka dnevno dok Peri treba pet, koliina koju obojica konzumiraju moe biti nejednaka, ali svako ima jednake mogunosti da namiri svoje prirodne potrebe. Grei ako poistoveuje ravnopravnost u slobodi i prisiljenu ravnopravnost zatvora. Prava anarhistika jednakost znai slobodu, a ne kvantitet. To ne znai da svako treba da jede, pije ili nosi iste stvari, da se bavi istim poslom ili da ivi na isti nain. Daleko od toga, naime, upravo je suprotno. Individualne potrebe i ukusi se razlikuju, kao to se i apetiti razlikuju. Jednake mogunosti da ih zadovoljimo su ono to sainjava pravu slobodu. Takva sloboda, daleko od srozavanja na isti nivo, otvara vrata najraznovrsnijim aktivnostima i razvojima, jer je ljudski karakter raznolik i jedino suzbijanje te raznolikosti uzrokuje da svi budu isti i jednolini. Mogunost da se slobodno izraava i pokae svoju linost znai razvitak prirodnih razlika i varijacija. Kae se da jedna travka ne nalikuje drugoj. Jedno ljudsko bie fiziki nalikuje jo manje drugom. Na celom svetu nema dve osobe koje fiziki izgledaju isto, a razlike u fiziolokom, mentalnom i psihikom sklopu su jo vee. Uprkos tim razlikama i hiljadu i jednoj vrsti karaktera, mi teramo ljude da danas budu svi isti. Na ivot i navike, nae ponaanje i maniri, ak i nae misli i oseanja su potisnuti i preoblikovani u jednolinost. Duh autoriteta, zakoni, pisani i nepisani, tradicije i obiaji nas prisiljavaju da budemo u istoj brazdi i da postanemo bezlini automati bez nezavisnosti ili individualnosti. Ove moralne i intelektualne stege nas vie potinjavaju nego bilo koja fizika prisila, one su mnogo razornije prema oveanstvu i napretku. Svi smo mi njihove rtve i samo oni izuzetno snani uspevaju da raskinu njihove lance, a i tada samo delimino. Autoritet prolosti i sadanjosti ne odreuje samo nae ponaanje ve i vlada nad naim umovima i duama i neprestano radi da sprei i ugui svaki trag neposlunosti, nezavisnog stava ili nepravovernog miljenja. Sva teina drutvene osude pada na plea ljudi koji se usude da prkose opte priznatim pravilima. Nemilosrdna odmazda oekuje one koji protestuju i koji odbijaju da idu utabanom stazom; oekuje i jeretike koji ne veruju u prihvaene formule. U nama i umetnosti, u literaturi i poeziji, u slikarstvu nas taj duh prisiljava da se prilagoavamo i podeavamo, to posle vodi u jednolinost, oponaanje potvrenog i ukalupljeno izraavanje. Nesaglasnost u svakodnevnom ivotu se jo tee kanjava. Slikaru i piscu moe ponekad biti oproteno nepotovanje obiaja i pravila, jer je njihova pobuna ograniena samo na papir ili platno: ona deluje samo na relativno mali krug ljudi. Oni se mogu ignorisati i obeleiti kao nenormalne osobe koje mogu premalo da nakode, ali se tako ne moe postupati sa ljudima od dela koji svoju borbu sa ustaljenim pravilima prenose u drutveni ivot. Oni nisu vie bezazleni, oni su opasni zbog moi koju stvaraju svojim primerom i svojim ivotom. Njihovo krenje drutvenih kanona se ne moe ignorisati niti im se to moe oprostiti i oznaie ih kao neprijatelje drutva. Zbog toga revolucionarne misli i oseanja izraena u egzotinom pesnitvu ili u visokostojeim filozofskim disertacijama mogu da budu nezapaene, mogu da prou zvaninu i nezvaninu cenzuru, jer nisu dostupne niti razumljive velikom delu javnosti. Ako se pak dopusti da isti taj neposluni stav progovori na popularan nain, odmah e se suoiti sa osudama svih sila koje se zalau za odranje ustaljenog poretka. Prinueno pristajanje je gore i ubitanije nego najsmrtonosniji otrov. Kroz vekove je to bila najvea konica ljudskog napretka, koja ga je okovala uz pomo hiljadu tabua i zabrana, koja mu je ograniavala um i misli kanonima i pravilima, izokretala volju naredbama kako da razmilja i kako da se osea: "mora" i "ne sme". ivot i nain ivljenja su postali glup i isprazan obrazac. ovekova raznolikost je toliko jaka da ni vekovi ovakvog poniavanja nisu uspeli potpuno izbrisati njegovu originalnost i jedinstvenost. Istina je da je veina pala u brazdu koja je toliko produbljena bezbrojnim stopalima da se vie ne mogu vratiti u slobodoumna prostranstva. Neki uspeju da se oslobode utabane staze i pronalaze otvoreni put gde novi vidici ka lepoti i nadahnuu prizivaju duh i srce. Takve ljudi osuuju. Ali ljudi malo po malo slede njihov primer i konano idu njihovim koracima. U meuvremenu, ti istraivai su otili mnogo dalje ili su se predali i mi im onda podiemo spomenike i slavimo ljude koje smo pre nipodotavali i proklinjali, dok istovremeno nastavljamo da kudimo njihovu duevnu sabrau, pionire naih dana. Iza netolerancije i osude obitava autoritet -- prisila da se prilagodimo standardima, moralna i legalna prinuda da se ponaamo i da budemo kao drugi, u skladu sa prethodnim obrascima i pravilima. Opte miljenje da je prilagoavanje prirodna osobina potpuno je pogreno. Pre e biti suprotno, ako nam daju i

79

najmanju mogunost i ako nam ne ubacuju u mozak obiaje i tradiciju od detinjstva, da emo primetiti jedinstvenost i originalnost. Pogledaj decu i videe najrazliitije varijacije u ponaanju i stavu, u mentalnom i psihikom izraavanju. Otkrie instiktivnu tenju ka individualnou i nezavisnou, neposlunost koje se ogleda u otvorenom i unutranjem prkosu prema volji koja dolazi od spolja, u pobuni prema autoritetu roditelja i uitelja. Sve to uenje i "obrazovanje" deteta je neprestan proces uguivanja i razbijanja njegovih tenji, brisanje njegovih osobenosti zbog kojih se razlikuje od drugih, njegovih razlika, brisanje njegove linosti i originalnosti. I pored suzbijanja i oblikovanja po kalupu koji traju godinama, neto originalnosti uspeva da preivi u detetu kada dostigne zrelost, to pokazuje koliko su izvori individualnosti duboki. Uzmimo bilo koje dve osobe koje su prisustvovale nekoj tragediji, na primer jednom velikom poaru, u isto vreme i na istom mestu. Svaki za sebe e drugaije ispriati svoju priu, svaki e biti na svoj nain originalan u svom odnosu prema stvarima i u utisku koji e napraviti, jer im se po prirodi psihe razlikuju. Kada bi priali sa te dve iste osobe na temu o nekim osnovama u drutvu, o ivotu i vlasti, odmah emo uti iste stavove koji su na isti nain izraeni, prihvaen pogled na svet, vladajue miljenje. Zato? Zato to su ljudi slobodni i nezavisni, kada im se dopusti da sami razmiljaju i oseaju, kada ih pravila i propisi u tome ne ometaju i kada nisu zastraeni da budu "razliiti" i da zbog toga mogu da snose neprijatne posledice. U trenutku kada razgovor dotakne stvari unutar drutvenih pravila, tabui ih imaju u kandama i oni postaju papagaji i kopije. ivot u slobodi, u anarhiji, bie vie od osloboenja od sadanjeg politikog i ekonomskog ropstva. To je samo prvi korak koji prethodi pravom ljudskom ivotu. Mnogo vee i vanije bie posledice takve slobode na ljudski um, na ljudsku linost. Ukidanje od spolja nametnute volje i, sa tim istovremeno, ukidanje straha od autoriteta raskinue okove moralne prisile isto kao to e to biti sluaj sa fizikim i ekonomskim ropstvom. ovekov um e disati slobodno i osloboenje uma e biti roenje jedne nove kulture, jednog novog oveanstva. Naredbe i zabrane e nestati i ljudi e poeti da budu ono to jesu, da razvijaju i pokazuju svoje individualne tenje i jedinstvenosti. Umesto onog "ne sme" javna svest e rei "moe, uz preuzimanje pune odgovornosti". To e biti obrazovanje ljudskog dostojanstva i samopouzdanja, koje poinje kod kue i u koli, koje e stvoriti novu vrstu sa novim pogledom na ivot. ovek buduih dana e posmatrati i oseati ivot na potpuno drugi nain. ivljenje e za njega biti umetnost i radost. On e prestati da ga posmatra kao trku gde se svako trudi da dostigne onog najbreg. On e na uivanje gledati kao na neto vanije od rada, a rad e doi na svoje pravo, podreeno mesto kao sredstvo za uivanje u ivotu. ivot e znaiti stremljenje ka boljim kulturnim vrednostima, prodiranju u tajne prirode, dostizanje vie istine. Poto ima slobodu da koristi neograniene sposobnosti mozga, da gaji ljubav prema znanju, da primeni svoj pronalazaki um, da stvara i da leti na krilima mate, ovek e dostii svoju visinu i postati konano pravi ovek. On e rasti i razvijati se u skladu sa svojom prirodom. Gadie se jednolinosti, a ljudska razliitost e ga ga jo vie zainteresovati za bogatstva ivota, u smislu zadovoljavanja. ivot se za njega nee sastojati od funkcionisanja ve od ivljenja i on e dostii najveu moguu slobodu, slobodu u radosti. "Taj dan se nalazi daleko u budunosti", kae. "ta da radimo da bi do njega dolo?" Moda je daleka budunost, a moda i nije -- ne moemo rei sa sigurnou. U svakoj etapi moramo imati na cilj pred oima ako hoemo da ostanemo na pravom putu. Promene o kojima sam pisao nee se desiti preko noi, nita se nikada nije desilo preko noi. To e biti postepen razvoj. Kao to je i sve u prirodi, tako je i sa drutvenim ivotom, ali je to zato logian, usudio bih se ak rei neizbean, razvoj. On je neizbean, jer su sve ovekove tenje uvek ile u tom pravcu; ponekad i cik-cak, esto su gubile pravac, ali su se uvek vraali na pravi put. ta da radimo da bi do tog dana dolo? 1. N. Y. World Almanac, 1927.

23. Anarhisti koji nisu komunisti

Pre nego to nastavimo, hteo bih da ukratko neto objasnim. Dugujem to anarhistima koji nisu komunisti.

80

Treba da zna da nisu svi anarhisti komunisti: ne veruju svi oni da je komunizam - drutveno vlasnitvo i podela po potrebama - najbolji i najpravedniji ekonomski sistem. Prvo sam probao da ti objasnim komunistiki anarhizam jer je on, po mojoj proceni, najpraktiniji i najpoeljniji oblik drutva. Anarhokomunisti smatraju da se anarhija moe razviti jedino u komunistikim uslovima i da su jedino tada jednake slobode, pravda i svaije blagostanje svakome osigurani bez diskriminacije. Postoje ipak i anarhisti koji ne veruju u komunizam. Moemo ih uopteno podeliti na individualiste i mutualiste1. Svi anarhisti se slau oko jednog fundamentalnog stanovita: drava znai nepravdu i tlaenje, ona je nasilna i porobljivaka i najvea prepreka razvoju i rastu oveanstva. Oni svi veruju da sloboda moe jedino da postoji u drutvu gde ne postoji prinuda bilo koje vrste. Svi anarhisti imaju zajedniko osnovno naelo o ukidanju drave. Oni se ne slau najvie u sledeim takama: Prvo: nain na koji emo doi do anarhije. Anarho-komunisti govore da jedino drutvena revolucija moe da ukine dravu i stvori anarhiju, dok anarho-individualisti i mutualisti ne veruju u revoluciju. Oni smatraju da e se sadanje drutvo postepeno iz drave razviti u uslove bez drave. Drugo: anarho-individualisti i mutualisti veruju u privatnu svojinu to je protivno stavovima anarho-komunista koji u instituciji privatnog vlasnitva vide jedan od glavnih uzroka nepravde i nejednakosti, siromatva i bede. Individualisti i Mutualisti podravaju tezu da sloboda znai "svaije pravo na proizvode svog rada"; to je naravno ispravno. Sloboda stvarno to znai. Samo pitanje nije da li neko ima pravo na svoj proizvod, ve da li tako neto uopte postoji kao to je lini proizvod. U prolim poglavljima sam pokazao da to u modernoj industriji ne postoji: sav rad i svi proizvodi su delo drutva. Stoga argument o pravu pojedinca na svoj proizvod nema praktinu osnovu. Takoe sam pokazao da razmena proizvoda ne moe biti individualna ili lina dokle god se ne upotrebljava sistem profita. Poto se vrednost nekog dobra ne moe precizno odrediti, nijedno cenkanje nije nepristrasno. Ova injenica nas dovodi do, po mom miljenju, drutvenog vlasnitva; tj. komunizma, kao najupotrebljivijeg i najpravednijeg ekonomskog sistema. Ali kao to sam napisao, anarho-individualisti i mutualisti se ne slau sa anarho-komunistima oko ovog pitanja. Oni tvrde da je uzrok ekonomske nejednakosti monopol i da e monopol nestati nakon ukidanja drave, jer je on mogu jedino uz dravne privilegije i zatite. Slobodna konkurencija, kako oni izjavljuju, e da uniti monopol i sve njegove loe posledice. Anarho-individualisti, sledbenici tirnera i Takera, kao i tolstojevci koji ne veruju u otpor, nemaju nikakav jasan plan o ekonomskom ivotu u anarhiji. Mutualisti, sa druge strane, predlau potpuno nov ekonomski sistem. Oni veruju kao i njihov uitelj, francuski filozof Prudon, da su uzajamno bankarstvo [mutual banking] i krediti bez kamate najbolji oblik privrede bezdravnog drutva. Po njihovoj teoriji, slobodni krediti i omoguavanje da se posudi novac bez kamate e teiti da izjednae prihode i smanje profite na minimum i time bi eliminisale kako bogatstvo tako i siromatvo. Slobodni krediti i konkurencija na otvorenom tritu doveli bi do ekonomske jednakosti dok bi ukidanje drave osiguravalo jednaku slobodu za sve. Drutveni ivot mutualnih zajednica kao i individualistikog drutva bi se zasnivao na svetosti dobrovoljnog dogovora i slobodnog ugovora. Ovde sam samo ukratko predstavio najosnovnije crte anarho-individualistikih i mutualistikih stavova. Svrha ovog rada nije da ulazi u detalje onih anarhistikih ideja za koje autor misli da su pogrene i neprimenljive. Ja, kao anarho-komunista, hou da predstavim itaocu poglede koje smatram kao najbolje. Ipak, mislim da je fer da te obavestim o postojanju drugih, ne-komunistikih, anarhistikih teorija. Ukoliko eli da ih bolje upozna, predlaem ti da pogleda listu knjiga u dodatku o anarhizmu uopte. ------------1 Mutualisti, iako sebe ne nazivaju anarhistima (verovatno zbog toga to je ime toliko puta pogreno protumaeno) su uprkos tome anarhisti, jer ne veruju u dravu i politiki autoritet bilo koje vrste. (mutual eng. uzajaman, zajedniki, opti)

81

24. Zato nam je potrebna revolucija?

Vratimo se na tvoje pitanje "Kako e doi do anarhije? I ta mi moemo da uinimo?" To je vrlo vano pitanje, pre svega zato to je pri reavanju svakog problema potrebno znati: prvo, ta hoemo; i drugo, kako da to postignemo. Ve znamo ta hoemo. elimo drutveni poredak u kojem e svi biti slobodni i u kojima e svako imati mogunosti da potpuno zadovolji svoje potrebe na osnovama jednake slobode za sve. Drugim reima, mi stremimo slobodnom upravljanju zajednikog dobra, odnosno komunistikom anarhizmu. Kako e do njega doi? Nismo vidoviti, pa tako niko ne moe olako da prorekne ta e se sve desiti, ali svet nije od jue i ovek, kao razumno bie, bi trebalo da izvue korist iz prejanjih iskustava. Kakva su ta iskustva? Ako obrati panju na istoriju, videe da se ovek uvek borio da preivi. Za vreme primitivnog oveka, on se goloruk borio sa divljim zverima u umi i morao je bespomoan da se suoava sa glau, hladnoom i olujom. Sve prirodne sile su bile njegovi neprijatelji zbog njegovog neznanja: oni su mu nanosile zlo i on sam je bio nemoan da izae na kraj sa njima. ovek je malo po malo nauio da se udruuje sa drugim jedinkama svoje vrste; oni su onda zajedno traili sigurnost. Polako su zajednikim naporima uspeli da upregnu energiju prirode za svoje namere. Uzajmna pomo i saradnja su postepeno uveale oveju snagu i sposobnosti dok nije uspeo da potpuno pokori prirodu i primeni njene sile za svoje potrebe, da vee gromove, premosti okeane i zagospodari vazduhom. Na slian nain su neznanje i strah primitivnog oveka od ivota nainili neprekidnu borbu izmeu dvoje ljudi, dve porodice i dva plemena dok ljudi nisu shvatili da kada se udrue, zajednikim naporima i uzajamnom ispomoi mogu da postignu vie nego borbom i neslogom. Moderna nauka pokazuje da su ak i ivotinje nauile tota u borbi za opstanak. Odreene vrste su preivele jer su prestale da se bore i udruile su se u krda i na taj nain su mogli bolje da se odbrane od drugih zveri.1 Kako su ljudi zamenjivali uzajamne borbe zajednikim trudom i saradnjom, tako su napredovali, napustili varvarstvo i postali civilizovani. Porodice koje su se pre borile do smrti su se udruile i stvorile jedan rod; rodovi su se udruili i postali su plemena, plemena su udruivanjem postala nacije. Nacije su iz iste gluposti nastavile da se bore jedna protiv druge, ali su i one poele da ue i sada pokuavaju da nau naina da zaustave meunarodni pokolj poznatiji kao rat. to se tie naeg drutvenog ivota mi se nalazimo naalost jo uvek u razarajuem i bratoubilakom varvarstvu: grupa se jo uvek bori protiv grupe, klasa protiv klase. Polako ima i ljudi koji poinju da uviaju da je ratovanje tetno i besmisleno, da je svet dovoljno velik i bogat da bi svi mogli da uivaju u njemu, kao to svi uivamo u sunevoj svetlosti i da bi ujedinjeno oveanstvo postiglo vie nego kada je razjedinjeno. Ono to nazivamo progresom je samo ostvarivanje te ideje, korak u tom pravcu. Ceo ljudski napredak se sastoji u tenji ka veoj sigurnosti, miru i blagostanju. ovekovi prirodni instinkti idu u smeru uzajamne pomoi i udruivanja snaga, a njegove pobude tee slobodi i radou. Te sklonosti pokuavaju da dou do izraaja uprkos svim preprekama i potekoama. Cela ljudska istorija nas ui da nijedna nama nenaklonjena prirodna sila niti ljudsko opiranje nisu mogli da ih zaustave na njihovom koraanju napred. Ako bi me pitali da odredim ta je to civilizacija u jednoj reenici, rekao bih da je to ovekova pobeda nad silama mraka, bilo one prirodne ili ljudske. Neprijateljske prirodne sile smo ve pokorili, ali jo uvek moramo da se borimo protiv ljudskih mranih sila. Istorija nam ne daje ni jedan primer bitnog drutvenog napretka koji se desio bez opiranja vladajuih sila - crkve, drave i kapitala. Nije se mogao napraviti ni jedan jedini korak napred bez da se srui otpor gospodara. Ljuta borba je prethodila svakom napretku. Ropstvo je uniteno tek nakon dugih borbi; bilo je potrebno da se dese mnogi ustanci i bune da bi se uvela najosnovnija ljudska prava; feudalizam i kmetsvo su ukinuti tek nakon mnogih pobuna i revolucija. Graanski ratovi su bili neophodni da bi se unitila apsolutna mo kraljeva i ustoliila demokratija, da se osvoje vee slobode i blagostanje za mase. Nema ni jedne drave na zemlji niti ijedne istorijske epohe gde je neka velika drutvena nepravda nestala bez borbe vladajuih sila. Revolucije su bile neophodne da bi se sruilo carstvo u Rusiji, car u Nemakoj, sultan u Turskoj, monarhija u Kini i tako dalje.

82

Nikada nije zabeleeno da je ijedna drava ili vlast, bilo koje grupe ili klase koja je drala mo, dobrovoljno prepustila svoju vladavinu. Na svakom primeru do sada bilo je potrebno koristiti se silom ili barem zapretiti njom. Da li je onda razumno oekivati da e vlast i bogatai odjednom promeniti svoje due i odjednom prestati da se ponaaju kao u prolosti? Zdrav razum nam govori da je to uzaludna i budalasta nada. Drava i kapital e se boriti da bi zadrali mo. Oni i danas tako postupaju pri najmanjoj pretnji njihovim privilegijama. Oni e se boriti do smrti za svoj opstanak. Zato i nije neko proroanstvo ako predviamo da e jednog dana doi do odluujue bitke izmeu gospodara ivota i masa lienih imovine. U stvari, ta borba se svakodnevno odvija. U toku je veita borba izmeu kapitala i radnitva. Ona se sada odvija u takozvanom zakonitom obliku. ak i ona katkad izbije i zavri se nasiljem tokom trajkova i skvotiranja jer naoruana pesnica drave uvek slui gospodarima i ona uvek stupa u akciju kada kapital ima oseaj da su mu profiti ugroeni: onda se skida maska "uzajamnih interesa" i "partnerstva" sa radnitvom i pribegava se poslednjem sredstvu svakog gazde, prinudi i sili. Zato je vrlo verovatno da drava i kapital nee mirno ekati da ih uklonimo ako ita mogu da uine povodom toga; niti e nestati sami od sebe, kao to se neki ljudi prave da veruju. Revolucija e biti potrebna da bi ih se otarasili. Ima ljudi koji praskaju u nevorovatan smeh pri pomenu revolucije. "Nemogue!", uvereno nam govore. Tako su mislili i Luj XVI i Marija Antoneta u Francuskoj samo par nedelja pre nego to su izgubili tron zajedno sa svojim glavama. Tako je razmiljalo i plemstvo na dvoru Nikole II tokom samog poetka ustanka koji ih je zbrisao. "Ne lii na revoluciju", tvrde praznoverni posmatrai, ali revolucije izbijaju ba onda kada "ne izgleda tako". Moderni dalekovidi kapitalisti ipak ne ele da kuaju sreu. Oni su nauili da su revolucije i pobune u svakom trenutku mogue i zato velike korporacije i poslodavci posebno u Americi uvode nove metode kojim raunaju da ublae narodno nezadovoljstvo i bune. Njihovi zaposleni dobijaju poviice, udeo u profitu i rade sline stvari da bi zadovoljili radnika i finansijski ga zainteresovali za napredak industrije. Ove mere mogu privremeno zaslepiti proletarijat da zaboravi svoje prave interese, ali ne treba verovati da e proletarijat uvek biti zadovoljan najamnikim ropstvom, ak i kada pozlate njegov kavez sa vremena na vreme. Poboljavanje materijalnih uslova nije dobro osiguranje protiv revolucije. Naprotiv, zadovoljenje naih potreba stvara nove i budi nove udnje i elje. To je u ljudskoj prirodi i vodi ka progresu i poboljanju. Nezadovoljstvo radnitva se ne moe uguiti dodatnim paretom hleba, pa ak i kada je on premazan maslacem. To je razlog to ima vie svesne i aktivne pobune u industrijskim centrima bogatije Evrope nego u nazadnoj Aziji ili Africi. Ljudski duh uvek udi za veom ugodnou i slobodom i mase uvek unapreuju te podsticaje. Nada novanog plemstva da e uspeti da odloi revoluciju bacanjem tu i tamo vee koske radniku je neoosnovana i zavaravajua. Nova politika kapitala moe da godi radnitvu nakratko, ali se napredak ne moe zaustaviti takvim ustupcima. Ukidanje kapitalizma je neizbeno, uprkos svim planovima i otporu i postiie se samo revolucijom. Revolucija lii na borbu oveka protiv prirode. Kada je jednoruk, on je nemoan i ne moe uspeti. Uz pomo svojih prijatelja on moe da prebrodi sve prepreke. Da li pojedinani radnik moe da postigne neto protiv velike kompanije? Da li mali radniki sindikat moe da natera poslodavca da ispuni njihove zahteve? Kapitalistika klasa je organizovana u borbi protiv radnitva. Razumljivo je da se revolucija moe uspeno sprovesti samo onda kada su radnici sloni, kada su organizovani u celoj zemlji i kada se proleteri svih zemalja ujedine, jer je kapital internacionalan i gospodari se uvek udruuju protiv radnitva u svakoj bitnijoj situaciji. Zato su se na primer vladari novca iz celog sveta okrenuli protiv ruske revolucije. Dokle god je narod u Rusiji nameravao samo da srui cara, kapital se nije meao: nije ga zanimalo kakvu politiku formu ima Rusija, dokle god je drava kapitalistika i buroaska. im je revolucija pokuala da uniti sistem kapitalizma, drave i buroazije u svakoj zemlji su se udruili da bi je slomili. U njoj su videli pretnju po njihovu sopstvenu vladavinu. Imaj to u vidu, moj prijatelju. Postoje revolucije i revolucije. Neke revolucije menjaju samo dravnu formu i menjaju stare vladare nekim novim. To su politike revolucije i kao takve esto ne nailaze na otpor, ali revolucija koja ima za cilj da ukine ceo sistem najamnikog ropstva takoe mora da uniti mo klase koja tlai

83

druge. Nije re vie samo o obinoj promeni vladara, drave ili o politikoj revoluciji, ve o onoj koja pokuava da promeni ceo drutveni karakter. To bi bila drutvena revolucija i kao takva ona ne mora samo da se suoi sa dravom i kapitalizmom, ve i sa rairenim neznanjem i predrasudama onih koji veruju u dravu i kapitalizam. Kako e onda do nje doi? ----------1 pogledati knjigu "Uzajamna pomo" Petar Kropotkin

25. Stvar je u ideji

Da li si se ikada zapitao zato drava i kapitalizam i dalje postoje uprkos svoj teti i problemima koje stvaraju u svetu? Ako jesi, onda bi tvoj odgovor morao biti da ljudi podravaju te institucije i da ih podravaju zato to veruju u njih. To je sutina: dananje drutvo se oslanja na veru ljudi da su oni dobri i korisni. Oni se temelje na ideji vlasti i privatnog vlasnitva. Ideje odravaju sadanju situaciju. Drava i kapitalizam su samo izraz narodnih ideja. Ideje su osnova; institucije su nadgradnja. Nova drutvena struktura mora imati drugaije osnove, novu ideju u svojim temeljima. Koliko god ti menjao institucije, njihova osobenost i znaaj ostaju isti kao i temelj na kome su izgraeni. Promotri malo bolje ivot i uoie da je ovo to priam istina. Ima svakakvih vrsta i oblika drava na svetu, ali je njihova priroda svuda ista, kao i posledice: one uvek oznaavaju vlast i poslunost. ta to dravu odrava u ivotu? Vojska? Da, ali to samo tako izgleda. ta podr''ava vojsku? Vera naroda da je drava neophodna. Ideja da je drava potrebna je opte prihvaena ideja. To je njen pravi i vrsti temelj. Kada se ideja ukloni, drava ne moe da opstane ni jedan jedini dan. Isto vai i za privatno vlasnitvo. Ideja da je ono pravedno i potrebno je stub koji ga nosi i daje mu sigurnost. Svaka institucija koja danas postoji bazira se na narodnom verovanju da je ona dobra i korisna. Pogledajmo SAD. Zapitaj se zato je revolucionarna propaganda toliko nedolotvorna u zemlji uprkos pedesetogodinjim naporima anarhista i socijalista. Zar se ameriki radnik ne izrabljuje jo vie nego u drugim zemljama? Nije li politika korupcija isto toliko zastupljena koliko i u drugim zemljama? Istina je da je radnik u SAD bolje situiran od onog u Evropi, ali zar se u isto vreme ne odnose mnogo svirepije prema njema i teroriu ga ako pokua da pokae i najmanje svoje nezadovoljstvo? Ameriki radnik uprkos svemu ostaje veran dravi i prvi je koji je brani od kritike. On je jo uvek posveeni pobornik "velikih i plemenitih institucija najvee zemlje na kugli zemaljskoj". Zato? Zato to on veruje da su to njegove institucije, da on, kao nezavisan i slobodan graanin, njima upravlja i da ih on moe promeniti ako mu se prohte. Njegova vera u postojei red ih najvie uva od revolucije. Njegova vera je neopravdana i glupava i jednog dana e ona nestati i sa njom ameriki kapitalizam i despotizam. Dokle god ta vera postoji, amerika vladavina novca je sigurna od revolucije. Kada se ovekov um proiri i razvije, na um mu padaju nove ideje i on gubi veru u prethodna verovanja, poinje da menja institucije i na kraju ih uklanja. Ljudi shvataju da su njihovi prethodni pogledi bili pogreni i uviaju da to nisu bile istine ve predrasude i praznoverje. Na taj nain su ljudi mnoge ideje, za koje su jedom verovali da su tane, poeli da gledaju kao pogrene i tetne. Tako je bilo sa idejom o svetom pravu kralja, ropstvom i kmetstvom. Pre je ceo svet verovao da su te institucije pravedne, ispravne i nepromenljive. Kada su napredni mislioci razbili praznoverje i pogrena verovanja, one su izgubile poverenje i oslonac meu ljudima i konano su institucije koje su se zasnivale na tim idejama ukinute. Pametnjakovii e ti rei da su "nadivele svoju svrhu" i da su zbog toga "odamrle". Ali kako su "nadivele" svoju "svrhu"? Kome su sluili i kako su "odamrle"?

84

Od pre znamo da su koristile jedino vladajuoj klasi i da su unitene narodnim pobunama i revolucijama. Zato onda nisu stare i nedelotvorne institucije "nestale" i odamrle na miran nain? Iz dva razloga: prvi je da su neki ljudi mislili bre od drugih, pa manjina ponekad ima naprednija shvatanja od ostalih. to je manjina vie zapaljena novim idejama, to su sigurniji u njihovu tanost i namereniji da ih sprovedu, a to je najee pre nego to veina pone da uvia stvari. Manjina tada mora da se bori protiv veine koja se jo uvek dri starih stavova i poretka. Drugi razlog je otpor onih koji imaju mo. Nema razlike da li je to crkva, kralj, car, demokratska vlada ili diktatura, republika ili samovlada - oni koji poseduju vlast e se oajniki boriti da je zadre dokle god se i najmanje nadaju da e u tome uspeti. to ih veina koja sporije misli vie podrava, to se oni bolje mogu boriti za opstanak. Odatle dolazi bes pobune i revolucije. Oaj masa i njihova mrnja prema onima koje smatraju odgovornim za svoju bedu i odlunost gospodara da zadre svoje privilegije i vlast se meaju i proizvode nasilje tokom narodnih ustanaka. Slepa pobuna bez odreenog cilja i svrhe nije revolucija. Revolucija je pobuna koja je svesna svojih ciljeva. Moemo govoriti o drutvenoj revoluciji kada ona tei temeljitoj promeni. Poto je osnova ivota ekonomija, drutvena revolucija znai preureenje industrije, ekonomskog ivota zemlje i shodno time celog drutvenog poretka. Videli smo da se drutvena struktura oslanja na ideje, iz ega proizilazi da promena strukture zahteva promenu ideja. Drugim reima, prvo moraju da se promene drutvene ideje pre nego to se moe stvoriti nova drutvena struktura. Drutvena revolucija prema tome nije sluajnost niti se neoekivano deava. Nema tu nieg neoekivanog, jer se ideje ne menjaju neoekivano. Oni se sporo razvijaju, postepeno, kao kakva biljka ili cvet. Sledi da je drutvena revolucija proizvod, revolucionarni razvoj. Ona se razvija do take kada odreen broj ljudi prihvata nove ideje i eli da ih sprovede u deloe. Kada to pokuaju i naiu na otpor onda spora, tiha i mirna drutvena evolucija postaje brza, militantna i nasilna. Evolucija se pretvara u revoluciju. Evolucija i revolucija nisu dve odvojene i razliite stvari. One su jo manje suprotstavljene jedna drugoj, kako poneki ljudi pogreno veruju. Revolucija je samo taka kljuanja evolucije. Poto je revolucija samo kljuajua evolucija, ne moe se sprovesti revolucija, kao to se ne moe ubrzati samo kljuanje vode. Vatra je ta koja ini da voda kljua: vreme do take kljuanja zavisi od jaine vatre. Ekonomski i politiki uslovi u zemlju su vatra ispod evolucionarnog ajnika. to je gore tlaenje i to je vee narodno nezadovoljstvo, to je jai plamen. To objaanjava zato je vatra drutvene revolucije zasula Rusiju, najtiranskiju i najnazadniju zemlju tog vremena, a ne Ameriku koja je skoro dostigla najviu taku industrijskog razvoja - i to sve u suprotnosti sa naunim tezama Karla Marksa. Revolucije, iako se ne mogu stvoriti, mogu biti ubrzane izvesnim iniocima; naime, pritiskom odozgo: gorim politikim i ekonomskim ugnjetavanjem i pritiskom odozdo: boljim obrazovanjem i delovanjem. Oni ire ideje; posle one pospeuju evoluciju i vode do revolucije. Pritisak odozgo, iako ubrzava trenutak revolucije, moe da je i osujeti, jer revolucija moe da izbije pre nego to je evolucionarni proces dovoljno uznapredovao. Ako se desi prevremeno, kao to se desila, ona moe da preraste u obinu pobunu, bez jasnog, svesnog cilja i svrhe. U najboljem sluaju, pobuna moe da osigura privremeno olakanje. Stvarni uzroci borbe ostaju netaknuti i nastavljaju da proizvode iste efekte, nezadovoljstvo i dalju pobunu. Kada sve razmotrimo to sam rekao o revoluciji, doi emo do zakljuka da: drutvena revolucija je promena celokupne osnove drutva, njegovog politikog, ekonomskog i drutvenog karaktera; takva promena mora prvo da pone sa promenama ideja i miljenja, tj. u glavama ljudi; ugnjetavanje i beda mogu da ubrzaju proces do revolucije, ali takoe mogu i da dovedu do njenog neuspeha, jer nedostatak evolucionarnih priprema onemoguava da se ostvare prave namere;

85

samo ona revolucija koja je izraz osnovnih promena u idejama i miljenjima moe biti korenita, drutvena i uspena Iz ovoga je oigledno da sledi da se drutvena revolucija mora pripremiti. Ona se mora pripremiti u smislu daljeg evolucionarnog procesa, prosveivanja ljudi o dananjoj nepovoljnoj situaciji i da ih se ubedi da je ivot koji se bazira na slobodi poeljan i mogu, kao i da je pravedan i praktian; ona se dalje mora pripremati tako to e mase jasno shvatiti ta im je stvarno u interesu i kako da se do toga doe. Takva priprema nije samo apsolutno neophodan prethodni korak. U njoj je i sigurnost revolucije, jedino jemstvo da e ona ostvariti svoje ciljeve. Mnogim revolucijama se desilo da zbog nedostatka pripreme skrenu sa svog glavnog puta, da budu iskoritene i odvedene u orsokak. Rusija je slika i prilika za tako neto. Februarska revolucija koja je htela da srui samovlae bila je uspena. Narod je tano znao ta je hteo, naime da se ukine carstvo. Sve politiarske spletke i sve Lvove i Miliukove podvale - "liberalne" voe tih dana nisu mogle da spasu Romanov reim od pametne i svesne narodne volje. Razumevanje tih ciljeva je donelo februarskoj revoluciji uspeh bez, da podsetim, krvoprolia. Nijedan apel ni pretnja provizorne vlade nisu mogli da ospore odlunost naroda da se skona rat. Vojska je napustila front i reila stvar svojom direktnom akcijom. Volja naroda koji su svesni svojih ciljeva uvek pobeuje. Volja naroda je opet bila da preotmu zemljite koje e posle dati seljacima. Slino tako su radnici preuzeli fabrike i maineriju za proizvodnju, kao to sam ve pomenuo. Do tada je Ruska revolucija bila potpuno uspena. Kada je masama nedostajala svest o krajnjim ciljevima poela je da sustaje. To je uvek trenutak kada politiari i politike partije kreu da iskoriste revoluciju u svoje sopstvene svrhe ili da isprobavaju svoje teorije na njoj. To se desilo u Rusiji, kao i mnogim prijanjim revolucijama. Ljudi su se borili za dobru stvar - politike partije su se borile zbog pljake na tetu revolucije i naroda. Tako su se na kraju stvari odvijale i u Rusiji. Seljatvo koje je dobilo zemlju nije imalo potrebne maine i alatke. Radnici koji su zauzeli maine i fabrike nisu znali kako da upravljaju njima da bi dostigli svoj cilj. Drugim reima, oni nisu imali neophodnog iskustva oko organizacije proizvodnje i nisu umeli da razdele stvari koje su proizvodili. Napori radnika, seljaka i vojnika su sruili carstvo, paralisali vladu, zaustavili rat i ukinuli privatno vlasnitvo nad zemljom i sredstvima za proizvodnju. Za to su se spremali godinama putem revolucionarnog obrazovanja i delovanja, ali ni za ta vie. I zato to se nisu bolje spremili, kada je njihovo znanje dostiglo granice i kada je krajnji cilj nedostajao, pojavila se politika partija i preuzela stvari iz ruku masa koje su sprovele revoluciju u svoje. Politika je zamenila ekonomsku izgradnju i time je ubila drutvenu revoluciju, jer ljudi ive od hleba, od ekonomije, a ne od politike. Hrana i namirnice se ne stvaraju partijskim dekretima niti dravni zakonski prokazi obrauju zemlju; zakoni ne mogu da pokreu zupanike industrije. Nezadovoljstvo, nesloga i glad dolaze nakon dravne prisile i diktature. Opet su se politika i vlast, kao i uvek, pokazali kao movara u kojoj se gasi revolucionarna vatra. Treba iz toga da nauimo da jedino kada narod stvarno dobro razume prave ciljeve revolucije moe biti uspeha. Sprovoenje njegove volje njegovim sopstvenim naporima osigurae razvoj novog ivota. Sa druge strane, nedostatak razumevanja i priprema znai siguran poraz, to od strane reakcije ili eksperimentalnih teorija tobonjih prijatelja iz politike partije. Hajde onda da ponemo da se pripremamo. ta i kako?

26. Pripreme

86

"Pripremati se za REVOLUCIJU!", uzvikuje tvoj prijatelj, "da li je to mogue?" Jeste. Ne samo da je mogue, ve je i apsolutno potrebno. "Da li misli na tajne pripreme, naoruane bande i ljude koji e voditi borbu?", pita me. Ne prijatelju, uopte ne mislim na to. Ako bi drutvena revolucija znaila samo uline bitke i barikade, onda bi pripreme o kojima ti govori ve bile uraene. Revolucija ipak to ne znai; borbena faza je njen najmanji i najmanje bitan deo. Istina je da revolucija u modernim vremenima ne znai vie barikade. One pripadaju prolosti. Drutvena revolucija je mnogo drugaija i osnovnija stvar koja obuhvata celokupnu reorganizaciju drutva. Sloie se da se to ne postie samo obinom borbom. Naravno, prepreke na putu drutvene rekonstrukcije se moraju ukloniti. To znai da mase moraju da uvaju sredstva za rekonstrukciju. Ta sredstva su trenutno u rukama drave i kapitalizma i oni e se opirati svakom pokuaju da im se oduzme njihova imovina i mo. Taj otpor ukljuuje borbu. Upamti ipak da borba nije ono glavno, nije cilj niti revolucija. To je samo uvod, ono to prethodi revoluciji. Vrlo je bitno da ovo shvati. Veina ljudi ima nejasnu, pogrenu sliku o revoluciji. Za njih to samo znai borbu, unitavanje stvari i razaranje. To je kao kada bi zasukavanje rukava pred posao bilo isto to i sam posao koji treba da se obavi. Borbeni deo revolucije je zasukavanje rukava. Glavni zadatak tek sledi. Koji je to zadatak? "Unitavanje postojeih uslova", odgovara mi. Tano. Ali uslovi se ne unitavaju tako to se lome i unitavaju stvari. Ne moe se unititi nadniarsko ropstvo tako to e se unititi mainerija u pilanama i fabrikama, zar ne? Misliti o revoluciji u smislu nasilja i unitavanja je pogreno tumaenje i falsifikovanje cele ideje. U stvarnosti, primena takve koncepcije mora da vodi do nepogodnih rezultata. Kada veliki mislilac, kao poznati anarhista Bakunjin, govori o revoluciji kao o razaranju, on misli na ideju autoriteta i poslunosti koji treba da se unite. Zbog toga je on rekao da destrukcija znai konstrukciju, jer je unitavanje pogrenog verovanja najkonstruktivniji posao. Prosean ovek, a preesto ak i revolucionar, bez razmiljanja govore o revoluciji kao o neemu iskljuivo razarajuem, u fizikom smislu te rei. Takva perspektiva je pogrena i opasna. to je se pre otarasimo, utom bolje. Revolucija, a posebno drutvena revolucija, nije razaranje ve stvaranje. To se nikad ne moe dovoljno naglasiti i dokle god to jasno ne uvidimo, revolucija e ostati samo destruktivna i samim tim nikada nee uspeti. Revoluciju naravno prati nasilje, ali bi se isto tako moglo rei da je gradnja nove kue na mestu stare destruktivno, jer se prvo mora sruiti stara kua. Revolucija je taka kulminacije odreenih revolucijskih procesa: ona poinje nasilnim ustankom. Zasukavanje rukava je priprema za poetak pravog posla. Naime, razmisli ta treba da uradi i postigne revolucija i uvidee da ona ne rui ve gradi. ta se u stvari rui? Bogatstvo bogatih? Ne, to je neto u emu treba da uiva celo drutvo. Zemljite, polja, rudnike uglja, pruge, fabrike, radionice i prodavnice? Mi neemo da ih unitimo ve da ih uinimo svima korisnim. Telegrafe, telefone, sredstva komunikacije i distribucije - da li hoemo da ih unitimo? Ne, mi hoemo da slue svima. ta onda hoe da uniti revolucija? Ona hoe da preuzme stvari za dobrobit svih, a ne da ih uniti. Svrha revolucije nije razaranje ve obnova i preureenje. Pripreme su potrebne, jer revolucija nije biblijsko predskazanje ili mesija koji e da zavede red. Revolucija radi putem ljudskih ruku i mozgova. Oni moraju da shvate cilj revolucije da bi je mogli sprovesti. Oni moraju da znaju ta hoe i kako to da postignu. Nain na koji e se to postii je odreen ciljem koji treba da se dostigne. Cilj odreuje sredstvo kao to se poseje odreeno seme da bi se uzgojila eljena biljka. ta bi to onda bile pripreme za revoluciju? Ako je tvoj cilj osiguravanje slobode, mora nauiti da se snae bez autoriteta i prisile. Ako oekuje da ivi u miru i harmoniji sa drugim ljudima, i oni i ti morate negovati bratstvo i meusobno potovanje. Ako eli da radite zajedno u tvoju linu korist, morate saraivati. Drutvena revolucija je znai mnogo vie nego puka reorganizacija uslova: ona znai utemeljivanje novih ljudskih vrednosti i drutvenih odnosa, promenjen stav oveka prema oveku; ona znai drugaiji duh u individualnom i kolektivnom ivotu i takav duh se ne moe pojavati preko noi. Takav duh treba da se uzgaja, da se hrani i obrauje kao najdelikatniji cvet, u stvari, on je cvet novog i prelepog postojanja. Nemoj se zaglupljivati sa budalastim razmiljanjem da e se "sve samo srediti". Nita se nikad nije samo od sebe sredilo, a ponajmanje ljudski odnosi. Ljudi su ti koji ureuju stvari i oni to rade u odnosu prema svojim stavovima i shvatanjima. Nove situacije i promenjeni uslovi ine da se ponaamo, mislimo i delamo na drugi nain. Novi uslovi, opet,

87

dolaze samo kao rezultat novih oseaja i ideja. Drutvena revolucija je takav jedan novi uslov. Moramo nauiti da razmiljamo drugaije pre nego to doe revolucija. Samo to moe doneti revoluciju. Moramo nauiti da drugaije razmiljamo o vlasti i autoritetu, jer, dokle god mislimo i radimo kao danas, bie netolerancije, progona, ugnjetavanja, ak i ako ukinemo organizovanu vlast. Moramo nauiti da potujemo ovenost naeg blinjeg, a ne da ga napadamo i prisiljavamo, moramo nauiti da smatramo njegovu slobodu isto toliko svetu koliko i nau; moramo da potujemo njegovu slobodu i linost, da se opiremo prinudi u svakom obliku: da razumemo da je lek za zla slobode samo jo vie slobode, da je sloboda majka reda. Dalje, moramo nauiti da ravnopravnost znai iste mogunosti, da je monopol odstupanje od toga i da jedino bratstvo garantuje jednakost. To moemo jedino nauiti tako to emo se sami osloboditi pogrenih ideja kapitalizma i imovine, od prestia, od uske ideje vlasnitva. Uei to, raemo u duhu prave slobode i solidarnosti, znajui da je slobodno udruivanje dua svakog uspeha. Shvatiemo potom da je drutvena revolucija rad saradnje, solidarnih namera i zajednikih napora. Ti moda misli da je to previe spor proces, rad koji traje previe dugo. Jeste, moram priznati da je to vrlo teak zadatak. Ali zapitaj se, da li je bolje da sagradi svoju kuu brzo i loe i da ti se srui na glavu nego da taj posao odradi efikasno, ak i ako zahteva vie vremena i napora. Upamti da drutvena revolucija predstavlja slobodu i dobrobit celog oveanstva, da kompletno i konano oslobaanje od nadniarskog rada zavisi od nje. Takoe upamti da ako je posao loe uraen, svi napori i patnje koje su uloene u njega e biti uzaludne, jer traljavo odraditi revoluciju znai dovesti novu tiraniju namesto stare, traiti lance, koji su jo neraskidiviji od prethodnih. Imaj u vidu da je cilj drutvene revolucije, one na koju mi mislimo, delo na kojem su mnoge generacije ljudi radile, jer je itava istorija borba slobode protiv ropstva, drutvenog blagostanja protiv siromatva, pravde protiv nejednakosti. Ono to zovemo progres je bolan, ali zato stalan, put u pravcu ograniavanja autoriteta i moi drave i poveavanju prava i slobode pojedinaca i masa. To je borba koja traje ve hiljadama godina, a razlog to je ona toliko trajala - a jo uvek nije dovrena - je taj, to ljudi nisu znali u emu je problem i oni su se borili protiv ovoga i za ono, menjali su kraljeve i stvarali nove vlade, skidali su jednog vladara da bi ga zamenili drugim, proterivali su strane ugnjetavae samo da bi patili pod biem domaeg, ukinuli su jedan oblik tiranije kao to su to bili carevi, a posvetili se kolektivnoj diktaturi, i uopte, uvek su prolivali krv i herojski rtvovali svoje ivote u nadi da e osigurati slobodu i dobrobit svih. Ali jedino to su osigurali su novi gospodari, jer, koliko god da su se oajniki i plemenito borili, nijednom nisu dotakli sutinu problema, tj. princip drave i autoriteta. Oni nisu znali da je to izvor ropstva i ugnjetavanja i stoga nikada nisu uspeli da dostignu slobodu. Sada zato shvatamo da prava sloboda ne zavisi od kralja ili drave. Mi znamo da ceo sistem gospodara i robova mora nestati, da je cela drutvena ema pogrena, da se mora ukinuti drava i prinuda, da se moraju potkopati temelji autoriteta i monopola. Da li jo uvek misli da bi pripreme za tako veliki zadatak bile preteke? Budimo potpuno svesni koliko je bitno da se pripremimo za revoluciju i to na pravi nain. "Ali koji je to pravi nain?", upitae. "I ko to treba da se pripremi?" Ko to treba da se spremi? Pre svega, ti i ja - oni koji su zainteresovani da revolucija uspe, oni koji hoe da je sprovedu. Ti i ja znai svaki mukarac i ena. Makar svaki valjan ovek i ena, svako ko mrzi tlaenje i voli slobodu, svako ko ne moe da podnese bedu i nepravdu koji danas ispunjavaju svet. To su, pre svih, oni koji najvie ispataju pod dananjim uslovima, pod nadniarskim ropstvom. "Radnici, naravno", rei e. Da, to su radnici. Kao najtee rtve sadanjih institucija, njihov lini interes je da ih ukinu. Tano je kada se kae da "osloboenje radnika mora biti sprovedeno od strane samih radnika", jer ni jedna druga drutvena klasa nee da to uradi za njih. Opet, osloboenje od rada u isto vreme znai i izbavljenje celog drutva i ba zbog toga neki ljudi govore o radnikoj "istorijskoj misiji" koja e doneti bolje dane. Ipak, "misija" je pogrena re, navodi na pomisao da je to dunost ili zadatak koji je naredio neko od spolja, neka vanjska mo. To je pogrena zamisao koja dovodi u zabludu, u biti je to religijsko, metafiziko oseanje. U stvari, ako je osloboenje od nadniarskog rada "istorijska misija" onda e se istorija pobrinuti da do njenog ispunjenja doe bez obzira ta mi mislili, radili ili oseali. Taj stav ini ljudske napore nepotrebnim i prevazienim, "ta se mora desiti, desie se". Takvo razmiljanje je destruktivno prema svim inicijativama i izrazima neijih misli ili volje. To je opasna i tetna ideja. Ne postoji nikakva mo izvan ljudi koja moe da ih oslobodi ili da ih poalje u

88

misiju. Ni raj ni istorija ne mogu to da urade. Istorija je pria o onome to se desilo, iz nje moemo uiti, ali ona ne moe postaviti zadatak. Nije to "misija" ve interes koji navodi proletarijat da se oslobodi iz okova. Ako radnitvo svesno i aktivno tome ne stremi, to se nikada nee ni "desiti". Potrebno je da se oslobodimo glupih i pogrenih razmiljanja o "istorijskoj misiji". Mase jedino mogu izvojevati slobodu uvianjem svojih mogunosti i moi, kroz uenje o ravnopravnosti i saradnje i njihove primene. Tokom postizanja tih stvari, oni e takoe osloboditi i ostatak ljudske vrste. Poto se borba proletarijata tie svakoga, svi iskreni ljudi bi trebali da se stave u slubu radnitvu u njegovom velikom zadatku. Naime, iako samo radnici mogu da sprovedu in osloboenja, potrebna im je pomo ostalih drutvenih grupa. Mora upamtiti da e se revolucija suoavati sa velikim problemima reorganizovanja sveta i izgradnje nove civilizacije - delo koje zahteva najiru revolucionarnu celovitost i pametnu saradnju svih blagonaklonjenih i slobodoljubivih ljudi. Znai, revolucija nije samo ukidanje kapitalizma. Moemo svrgnuti kapitalizam kao to smo svrgnuli i feudalizam i opet ostati robovi kao i pre. Umesto da budemo kmetovi privatnog monopola, mogli bi postati sluge dravnog socijalizma, kao to se desilo ljudima u Rusiji, na primer, i kao to se uslovi razvijaju u tom pravcu u Italiji i drugim zemljama. Kod drutvene revolucije, a ovo se ne sme nikada izgubiti iz vida, se ne radi o tome da se nain potinjavanja zameni drugim, ve da se raskrsti sa svime to bi moglo da te baci u ropstvo ili ugnjetava. Politika revolucija se moe izvesti od strane zaverenike manjine tako to e se namesto vladajueg sloja dovesti drugi. Drutvena revolucija ipak nije prosta politika promena: ona je korenit ekonomski, etiki i kulturni preobraaj. Zaverenika manjina ili politika partija, koji se late takvog posla, moraju naii na otpor i zbog toga e se izopaiti u sistem diktature i terora. Drutvena revolucija je osuena na propast od samog poetka ukoliko je suoena sa neprijateljski nastrojenom veinom. To znai da su prvi pripremni radovi za revoluciju pridobijanje masa za revoluciju i njene ciljeve ili barem te iste mase neutralisati, tj., pretvoriti ih iz aktivnih neprijatelja u pasivne simpatizere, tako da se ne bore protivrevolucije, iako se ne bore za nju. Stvaran, pozitivan posao drutvene revolucije moraju odraditi radnici. Ovde se trebamo podsetiti da radnitvu ne pripadaju samo fabriki radnici i radnice, ve i seoski radnici i radnice. Poneki radikalci esto previe naglaavaju industrijski proletarijat, skoro potpuno ignoriui postojanje poljoprivrednog radnika. Opet, ta bi fabriki radnik mogao da uradi bez seljaka? Poljoprivreda je glavni izvor ivota i grad bi izgladneo bez sela. Moemo mi slobodno porediti industrijskog radnika sa seljakom ili raspravljati o njihovoj relativnoj vrednosti. Ali ni jedan ne moe bez drugoga, obojica su isto vani u planiranju ivota i stoga jednaki u revoluciji i izgradnji novog drutva. Istina je da revolucija pre izbije u industrijskim sredinama nego na selu, ali to je prirodno, jer su one vea arita radnike populacije, a samim tim i narodnog nezadovoljstva. Ako je industrijski proletarijat predstraa revolucije, onda je seoski radnik njena kima. Ako se ona slomi, predstraa, tj. sama revolucija, je izgubljena. Drutvena revolucija je stoga u rukama i industrijskih radnika i poljoprivrednika. Mora se naalost priznati da postoji pomalo nerazumevanja i skoro nikakvo prijateljstvo i saradnja izmeu njih. Jo gore, izmeu proletarijata sela i grada ima odreene mrnje i neprijateljstva. Gradski ovek premalo ceni teak i iscrpljujui posao seljaka. Ovaj na to automatski uzvraa. tavie, zato to nije upoznat sa dosadnim i esto opasnim poslom u fabrici, seljak gleda gradskog radnika kao slobodnjaka. Razumevanje i zbliavanje ovo dvoje je apsolutno neophodno. Kapitalizam se ne razvija toliko od podele rada koliko od podele radnika. On pokuava da zavadi rasu protiv rase, fabriku snagu protiv seljaka, radnike protiv visoko-obrazovanih ljudi, radnike jedne zemlje protiv radnika druge. Snaga izrabljivake klase lei u nejedinstvu i podeljenosti radnitva. Jedinstvo radnikih masa je potrebno za drutvenu revoluciju, a pre svega to je saradnja fabrikog proletera i njegovog brata na selu. Zbliavanje ove dvojice je bitan korak ka socijalnoj revoluciji. Pravi kontakt izmeu njih je od najvee vanosti. Zajedniki saveti/vea, razmena izaslanika, sistem saradnji i sline metode bi teile bliskijoj vezi i boljem razumevanju izmeu radnika i seljaka. Sama saradnja fabrikog proletarijata i poljoprivrednika jo uvek nije dovoljna za revoluciju. Postoji jo jedan deo koji je potreban za stvaralaki posao - to je obrazovani um profesionalca. Nemoj greiti i misliti da je svet izgraen samo rukama, za tako neto su bili potrebni i mozgovi. Paralelno, revolucija ne moe bez ovekovih miia isto onoliko koliko i bez ovekovog uma. Mnogi ljudi misle da je samo fiziki rad ve dovoljan za sav posao u drutvu. Ta ideja je pogrena, jedna veoma velika greka, koja moe naneti ogromnu tetu. U stvari, ovaj koncept je ve napravio mnogo zla u prolim dogaajima, pa tako onda ima dobrih razloga za strah da e da uniti i najvee napore revolucije. Radnika klasa se sastoji od industrijskog najamnika i poljoprivrednika, ali radnicima trebaju usluge

89

profesionalnih delova drutva, industrijskih organizatora, mainskih i elektro-inenjera, tehniara, naunika, pronalazaa, hemiara, uitelja, doktora i hirurga. Ukratko, proletarijatu apsolutno treba pomo odreenih obuenih elemenata bez ije saradnje ni jedan produktivan rad nije mogu. Veina visoko-obrazovanih ljudi u stvarnosti takoe spada u proletarijat. Oni su svi intelektualni proletarijat, proletarijat uma. Jasno je da nema razlike, da li neko zarauje za ivot koristei svoj mozak ili svoje ruke. Naime, ni jedan posao se ne radi ni samo rukama ni samo mozgom. Njihova zajednika primena je potrebna pri bilo kakvoj radnji. Stolar, na primer, mora da prvo sve proceni i izmeri i tek onda sklapa; u toku svog posla mora da koristi i ruke i mozak. Slino tome, arhitekta mora prvo da zamisli plan u glavi pre nego to ga nacrta na papiru i prosledi na praktinu upotrebu. "Ali samo radna snaga moe da proizvodi", buni se tvoj prijatelj, "umni rad nije produktivan!" Pogreno, prijatelju. Niti umni niti fiziki rad ne moe da napravi neto sam po sebi. Potrebno je da obojica rade zajedno da bi se neto stvorilo. Graevinar i zidar ne mogu da sagrade fabriku bez arhitektovih planova, niti arhitekta moe da podigne most bez metalskih i gradjevinskih radnika. Ni jedan ne moe da proizvodi sam, ali zato zajedno mogu da naprave uda. Dalje, nemoj padati u zamku da veruje da samo produktivan rad vredi. Postoji mnogo poslova koji nisu direktno produktivni, ali koji su korisni, ak bezuslovno potrebni, za komfor i u naem ivotu i zbog toga su isto vani kao i rad koji proizvodi. Uzmimo za primer eleznikog inenjera i preduzimaa. Oni ne proizvode, ali su vani initelji u sistemu proizvodnje. Bez eleznice i drugih prevoznih sredstava ili komunikacije ne bi uspeli da organizujemo ni proizvodnju ni distribuciju. Proizvodnja i distribucija su dva lica iste medalje. Rad potreban za jedno je isto toliko neophodan kao i rad za ono drugo. Ono to sam gore napisao se odnosi na brojne grane ljudskih delatnosti, koje, iako nisu direktno produktivne, igraju odluujuu ulogu u naem drutvenom i ekonomskom ivotu. Naunik, prosvetni radnik, fiziar i hirurg nisu produktivni u industrijskom smislu rei, ali je njihov rad preko potreban za nae ivote i blagostanje. Civilizovano drutvo ne bi moglo bez njih. Oigledno je da je koristan rad jednako bitan bez obzira da li to bio rad mozga ili rad miia, fiziki ili umni, niti je vano da li neko prima nadnicu ili platu, kao ni da li je on plaen mnogo ili malo ili kakva su mu politika ili bilo kakva druga razmiljanja i opredeljenja. Svi delovi drutva koji mogu doprineti korisnim radom blagostanju su potrebni u revoluciji za stvaranje novog ivota. Ni jedna revolucija ne moe uspeti bez njihove solidarne saradnje i to pre to shvatimo, utom bolje. Obnova drutva ukljuuje reorganizaciju industrije, ispravno funkcionisanje proizvodnje, upravljanje distribucijom i mnoge druge drutvene, obrazovne i kulturne delatnosti da bi se preoblikovalo dananje nadniarsko ropstvo u ivot slobode i sree. Proletarijat mozga i proletarijat miia e jedino uz zajedniki rad biti u mogunosti da rei te probleme. alosno je to postoji duh neprijateljstva izmeu fizikih i umnih radnika. Taj oseaj ima korene u nedostatku razumevanja, u predrasudama i uskogrudosti na obema stranama. Tuno je priznati da postoje tenje u radnikim krugovima, ak i meu nekim socijalistima i anarhistima, da suprotstavljaju radnike i pripadnike intelektualnog proletarijata. Takav stav je glup i zloinaki, jer moe samo naneti zlo rastu i razvoju drutvene revolucije. To je bila jedna od fatalnih greaka Boljevika. Oni su planski nahukali nadniarske radnike protiv profesionalne klase tako da je prijateljska saradnja postala nemogua. Direktna posledica toga je slom privrede usled nedostatka inteligentnog rukovodstva kao i prestanak rada eleznice, jer nije bilo obuene uprave. Uvidevi da e ruska ekonomija doiveti brodolom, Lenjin je odluio da fabriki radnici i seljaci ne mogu odravati industriju i poljoprivredu zemlje i da je pomo profesionalnih elemenata potrebna. Uveo je nov sistem da bi naveo tehniki obrazovane ljude da pomognu u obnovi, ali je pomo stigla skoro prekasno, jer su godine mrnje i hajke napravile toliki jaz izmeu fizikog radnika i njegovog intelektualnog brata da su obino razumevanje i saradnja bili izuzetno teki. Rusiji su trebale godine herojskih napora da poniti, do odreene mere, posledice bratoubilakog rata. Napomena prevodioca: Aleksandar Berkman nije podravao ruski komunistiki pokret & dravu, to se moe videti iz njegove knjige The Bolshevik Myth (Mit o Boljevicima). Nauimo vanu lekciju iz ruskog eksperimenta. "Ali, visoko-obrazovani ljudi pripadaju srednjoj klasi", prigovorie, "i misle kao i buroazija.". Tano. Ljudi od znanja imaju uopteno gledajui buroaske stavove prema stvarima, ali zar i veina radnika ne

90

misli kao i buroazija? To samo znai da su i jedni i drugi duboko upleteni u autoritarne i kapitalistike predrasude i ba njih moramo unititi prosveujui i obrazujui ljude, bili oni fiziki ili umni radnici. To je prvi korak ka pripremi za drutvenu revoluciju. Ipak, nije istina da visoko-obrazovani kadar pripada srednjoj klasi. Pravi interes takozvanih intelektualaca je pre uz radnike nego uz gazde. Veina njih zasigurno to ne shvata. Kada se uporedi, upravlja eleznicom ili inenjer se ne oseaju kao lanovi radnike klase. Po svojim prihodima i stavovima oni pripadaju buroaziji, ali nisu to prihodi i oseaji koji odreuju kojoj drutvenoj klasi jedna osoba pripada. Ako jedan prosjak na ulici zamisli da je milioner, da li bi on stvarno postao milioner? ta neko misli da jeste ne menja njegovu situaciju, a stvarna situacija je da je svako ko je primoran da prodaje svoj rad zavisnik od plate, plaenik i kao takav su njegovi interesi interesi zaposlenih i stoga pripada radnikoj klasi. U stvari, intelektualni proletarijat je jo vie podreen svom kapitalistikom gazdi nego li ovek sa pijukom i lopatom. Ovaj drugi moe lako da promeni radno mesto. Ako nee da radi za jednog efa, moe za drugog. Na drugoj strani, intelektualni proletarijat je mnogo vie zavistan od svog trenutnog posla. Njegovo polje rada je suenije. Poto se nije obuio za trgovinu i poto je fiziki nesposoban za nadniarski posao, on je po pravilu ogranien na uporedivo usko polje arhitekture, inenjerstva, urnalizma i slinih poslova. Time je vie na milosti i nemilosti poslodavca i stoga je primoran ovima biti priklonjeniji i biti protiv nezavisnijih nadniarskih radnika. Kakvi god bili stavovi plaenog i zavisnog intelektualca, on pripada proleterskoj klasi. Opet je potpuno netano da su intelektualci uvek na strani gazda i protiv radnika. "Oni stvarno jesu obino na njihovoj strani", ujem kako dobacuje neki radikalni fanatik. A radnici? Zar oni, uopteno gledajui, ne podravaju gazde i kapitalistiki sistem? Da li ovaj sistem moe da se odri bez njihove podrke? Bilo bi pogreno tvrditi da se radnici svesno udruuju sa svojim izrabljivaima, a to isto vai i za intelektualce. Ako je veina ovih drugih na strani vladajue klase, to je samo zbog drutvenog nepoznavanja, jer ne shvataju gde je njihov pravi interes, i zbog svoje "intelektualnosti". Isto tako, velike radnike mase, nesvesne svojih interesa, pomau gazde u borbi protiv svojih kolega, ponekad ak i u istoj trgovini ili fabrici, da ne govorimo o nedostatku nacionalne i internacionalne solidarnosti. To samo govori da je i jednima i drugima, isto onoliko fizikom radniku koliko i umnom, potrebno prosveenje. Da ne bi bili nepravedni prema intelektualcima, ne smemo zaboraviti da su njihovi najbolji predstavnici uvek bili na strani ugnjetavanih. Oni su bili za slobodu i osloboenje i esto su bili meu prvima koji bi dali svoj glas najdubljim tenjama radnikih masa. U borbi za slobodu su esto bili na barikadama rame uz rame sa radnicima i umirali branei svoje ciljeve. Ne treba dugo da traimo dokaze za ovo. Poznata je injenica da je svaki prograsivan, radikalan i revolucionaran pokret u poslednjih sto godina bio nadahnut, mentalno i duhovno, radovima najboljih osoba intelektualne klase. Pokretai i organizatori revolucionarnog pokreta u Rusiji su, na primer, gledajui unazad jedan vek, bili intelektualci, mukarci i ene ije poreklo i boravite nije bilo u poreleterskoj klasi. Njihova ljubav za slobodu takoe nije bila samo teorijska. Bukvalno su hiljade njih uloili svoje znanje i iskustvo i posvetili svoje ivote sluenju narodu. Ne postoji ni jedna zemlja gde takvi plemeniti ljudi nisu dokazali svoju solidarnost sa onima lienih nasledstva time to su se sami izlagali besu i proterivanjima od strane svoje sopstvene klase i udruivali se sa ugnjetavanima. Blia kao i dalja istorija je puna takvih primera. Ko su bili Garibaldi, Kosut, Libkneht, Roza Luksemburg, Landauer, Lenjin i Trocki do intelektualci srednje klase koji su se pridruili proletarijatu. Istorija zemlje i svake revolucije sija od nesebine portvovanosti za slobodu i radnitvo. Upamtimo ove injenice i ne zaslepljujmo se fanatikim predrasudama i bezrazlonim neprijateljstvom. Intelektualci su uinili u prolosti ogromnu uslugu radnitvu. Koliko e oni biti voljni i spremni da doprinesu pripremi i ostvarivanju revolucije zavisie od stava radnika.

27. Organizacija radnitva za drutvenu revoluciju

Dobre pripreme, kao to sam predlagao na prethodnim stranicama, e veoma olakati zadatak drutvene revolucije i osigurati njen zdrav razvitak i funkcionisanje. Koja je glavna funkcija revolucije? U svakoj zemlji vladaju posebni uslovi, svaka ima svoju psihologiju, obiaje i navike i u procesu revolucije e se

91

odraziti sve osobenosti jedne zemlje i njenog naroda. U sutini je svaka zemlja ista po svom drutvenom (ili pre e biti protivdrutvenom) karakteru: kakvu god politiku formu ili ekonomske uslove ona imala, sve su one izgraene na ideji nasilne vlasti, na monopolu, na iskoriavanju radnitva. Glavni zadatak drutvene revolucije je stoga u biti svuda isti: ukidanje drave i ekonomske neravnopravnosti, podrutvljavanje sredstva za proizvodnju i distribuciju. Proizvodnja, raspodela i komunikacija su osnovni izvori ivota; i na njima poiva mo prinudnog autoriteta i kapitala. Kada im se ta mo oduzme, vladari i gospodari postaju obini ljudi, kao ti i ja, prosti graani meu milionima drugih. Primarna i presudna funkcija revolucije je da se to postigne. Znamo da revolucija poinje sa ulinim neredima i meteima: poetnom fazom koja ukljuuje nasilje i silu, ali to je samo zanosni uvod u pravu revoluciju. Vekovna beda i nedostojanstvo masa odjednom izbijaju u neredu i haosu, poniavanje i nepravda koji su preutno trpljeni decenijama odjednom nalaze utoite u izlivama besa i razaranju. Tako neto je neizbeno i jedino je vladajua klasa odgovorna za ovakvo stanje koje prethodi revoluciji. "Ko sa avolom tikve sadi, o glavu mu se obijaju" - a to vai vie u drutvenom smislu nego individualnom - to je vee tlaenje i beda nametnuta masama, to e biti jaa drutvena oluja. Istorija to ukazuje, ali gospodari ivota nikada nisu sluali glas koji ih je upozoravao. Ova faza revolucije kratko traje. Posle nje obino dolazi svesnije, ali jo uvek spontano, razaranje tvrava vlasti, vidljiva obeleja organizovanog nasilja i surovosti: ljudi napadaju zatvore, policijske stanice i druge dravne zgrade, zatvorenici se oslobaaju, zakonska dokumenta se spaljuju. Instiktivna narodna pravda dolazi do izraaja. Tako je jedan od prvih poteza Francuske revolucije bilo ruenje Bastilje. Slino je i narod u Rusiji nasrnuo na zatvore i oslobodio zatvorenike na samom poetku Revolucije. Narod neposredno posmatra zatvorenike kao drutvene nesrenike, rtve postojeeg sistema i saoseaju se sa njima. Mase vide u sudovima i njihovim zapisima instrumente klasne nepravde i unitavaju ih na poetku revolucije, a tako i treba. Ova etapa isto brzo prolazi: narodni gnev se brzo stiava. Istovremeno revolucija poinje sa konstruktivnim radom. "Da li stvarno smatra da bi obnova uskoro poela?", pita. Prijatelju, ona mora neposredno poeti. U stvari, to su mase vie prosvetljene, to e radnici jasnije shvatiti svoje ciljeve i bolje e se pripremiti da ih dostignu i to e revolucija biti manje razorna, a rad na obnovi e zapoeti bre i efektivnije. "A zar se ti samo ne nada previe?" Ne verujem. Ubeen sam da se drutvena revolucija nee "tek tako" desiti. Ona se mora pripremiti i organizovati. Da, organizovati, ba kao to se i trajk organizuje. U stvari, bie to trajk, trajk svih ujedinjenih radnika u celoj zemlji -generalni trajk. Zastanimo i porazmislimo. Kako zamilja da se borimo za revoluciju u ovim vremenima u kojima vladaju tenkovi, nervni gasovi i vojni avioni? Da li veruje da e nenaoruane mase i njihove barikade izdrati artiljerijske napade i avionske bombe? Da li bi radnitvo moglo da se izbori sa vojnim silama drave i kapitala? Na prvi pogled je smeno, zar ne? A predlog da se radnici organizuju svoje odrede, "ok trupe" ili "crveni front", kako ti komunistike partije predlau, zar to nije jo smenije? Da li e ikada takve proleterske organizacije biti u mogunosti da se suprotstave uvebanoj vojsci drave i privatnim trupama kapitala? Da li bi imali ikakvih ansi? Takav predlog ti se ve na prvi pogled ini potpuno nemogu i bezuman. To bi znailo slanje hiljade radnika u sigurnu smrt. Vreme je da raskrstimo sa prevazienom idejom revolucije. Danas su drava i kapital previe dobro vojno organizovani da bi radnik bio sposoban da se sa njima baci u kotac na bilo koji nain. Bilo bi zlo tako neto i pokuati, a o tome misliti prava ludost. Snaga radnitva nije na bojnom polju. Ona je u radionici, rudniku i fabrici. Tu lei mo koju ni jedna armija na

92

svetu ne moe da pobedi i nijedan ljudski uticaj da porobi. Drugim reima, drutvena revolucija se jedino moe desiti posredstvom generalnog trajka. Generalni trajk, kada se dobro razume i uspeno izvede, jeste drutvena revolucija. Toga je britanska vlada postala jo bre svesna nego radnici kada je proglaen generalni trajk u Engleskoj u maju 1926. "Ovo je revolucija", rekla je drava trajkakim voama. Vlasti su bile nemone sa svim svojim armijama i flotama. Moe ubiti ljude, ali ih ubijanjem ne moe naterati da rade. Radnike voe su bile uasnute pri pomisli da generalni trajk nagovetava revoluciju. Britanski kapital i drava su pobedile trajk - ne pomou bojne moi ve zbog nedostatka inteligencije i hrabrosti jednog dela radnikih lidera i zato to se engleski radnici nisu pripremili za posledice generalnog trajka. injenica je da je ta ideja bila prilino nova za njih. Nikada se nisu zanimali za nju, nisu prouili njenu vrednost i mogunosti. Sa sigurnou moemo rei da bi se slina situacija drugaije odvijala u Francuskoj, jer su u toj zemlji radnici bili upoznati sa idejom generlanog trajka kao revolucionarnog, proleterskog oruija. Vano je da shvatimo da je generalni trajk jedina mogunost za drutvenu revoluciju. U prolosti je generalni trajk propagiran u razliitim zemljama bez isticanja njegovog znaaja za revoluciju, kao jedini ostvarljiv put do nje. Vreme je da to nauimo i kada to uradimo revolucija e prestati da bude mutna, nepoznata gomila. Ona e postati stvarnost, jasno sredstvo i cilj, naelo iji e prvi korak biti preuzimanje industrija od strane organizovanog radnitva. "Sada mi je jasno to si uvek govorio da drutvena revolucija znai pre stvaranje nego razaranje", primeuje tvoj prijatelj. Ako ste me do sada pratili, sloiete se da preuzimanje industrija nije neto to treba prepustiti sluaju niti se to moe uraditi na proizvoljan nain. To se moe postii samo na dobro isplaniran, sistematski i organizovan nain. Sam to ne moe uraditi, niti ja, niti neki drugi ovek, bio on Fordov radniki ili papa u Rimu. Ne postoji ovek niti organizacija koja to moe da uini osim samih radnika, jer radnici rukuju privredom. Ali ak ni radnici ne mogu to da urade ako nisu organizovani i organizovani posebno za taj poduhvat. "Mislio sam da si anarhista", prekida me tvoj prijatelj. Jesam. "uo sam da anarhisti ne veruju u organizaciju." Mogu da zamislim da jesi, ali to je stara rasprava. Svako ko ti kae da anarhisti ne veruju u organizaciju govori gluposti. Organizacija je sve i sve je organizacija. Ceo ivot je organizacija, svesna ili nesvesna. Svaki narod, svaka porodica, pa ak i pojedinac je organizacija ili organizam. Svaki deo svakog ivog bia je organizovan na takav nain da skladno funkcionie. U suprotnom bi razliiti organizmi loe funkcionisali i ivot ne bi mogao da postoji. Postoje ipak ovakve i onakve organizacije. Kapitalistiko drutvo je tako loe organizovano da mnogi njegovi lanovi moraju da pate: kako kada te neto boli, pa onda tvoje celo telo obuhvate bolovi i postane bolestan. Postoji organizacija koja je bolna jer je bolesna i organizacija koja predstavlja radost jer znai zdravlje i snagu. Organizacija je bolesna ili loa kada zanemaruje ili gui bilo koje organe ili svoje lanove. U zdravom organizmu svi delovi su jednako vredni i ne pravi se razlika. Organizacija koja je osnovana na prinudi, koja primorava i iznuava, je loa i nezdrava. Slobodarsko ustrojstvo, koje je dobrovoljno oformljeno i u kojem su svi lanovi slobodni i jednaki, je zdravo telo i moe dobro da funkcionie. Takva organizacija je slobodno spajanje ravnopravnih delova. To je vrsta organizacije u koju anarhisti veruju. Takva mora da bude organizacija radnitva ako radnitvo eli da bude zdravo telo, koje delotvorno radi. To znai da pre svega nijedan lan organizacije ili udruenja ne sme da se nekanjeno podvaja, ugnjetava ili zanemaruje. Kada bi tako uradili bilo bi kao da se ne osvremo na zub koji nas boli: celo telo bi obolelo. Odnosno radniko udruenje mora biti izgraeno na naelima jednake slobode svih svojih lanova. Tek kada je svako slobodna i nezavisna jedinica koja sarauje sa drugima po svom sopstvenom izboru radi

93

uzajamne dobiti, ceo posao e biti uspean i moan. Ravnopravnost znai da nema razlike ta ili ko je odreeni radnik: bio on sposoban ili nesposoban, bio on zidar, stolar, inenjer ili fizikalac, da li on ima mala ili velika primanja. Svaiji interes je isti: svi pripadaju zajedno i samo kada se udrue mogu da postignu svoj cilj. To znai da se radnici u fabrici ili rudniku moraju organizovati kao jedno telo; jer nema veze kakvim poslom se bave ili kojim zanat su izuili, ve koji ta im je u interesu, a njima je svima isto u interesu - boriti se protiv poslodavca i sistema iskoriavanja. Sam razmisli kako je nedelotvoran i glupav sadanji nain radnike organizacije u kojoj ljudi koji se bave odreenim zanatom ili poslom trajkuju, dok u istoj grani privrede ljudi nastavljaju sa radom. Zar nije besmisleno da vozai tramvaja u Nju Jorku trajkuju dok radnici u podzemnoj eleznici, taksisti i vozai autobusa ostaju na svojim radnim mestima? Glavna svrha trajka je da dovede poslodavca u situaciju da mora da pristane da ispuni zahteve radnika. Do takve situacije moe jedino doi ako se svee cela privreda o kojoj je re, te je delimian trajk samo utroak energije i vremena radnika, a da ne priamo kakve su tetne moralne posledice neizbenog poraza. Razmisli o trajkovima u kojima si ti uestvovao ili neko koga poznaje. Da li je tvoj sindikata ikada pobedio osim kada je mogao da primora poslodavca da ustupi? I kada je mogao da uini tako neto? Samo onda kada je ef znao da su radnici ozbiljni, kada nije bilo razdora meu njima i kada nije bilo ustruavanja i oklevanja i kada su se namerili da pobede po svaku cenu. Posebno onda kada je poslodavac oseao da je na milost i nemilost sindikata, kada nije mogao da upravlja svojom fabrikom ili rudnikom zbog nepopustljivog stava radnika, kada nije mogao da dobavi trajkbrehere i izdajnike i kada je uvideo da e vie nakoditi njegovom poslu ako pristane na zahteve radnika nego kada ih odbije. Jasno je da ga moe primorati na saglasnost samo kada si se ba nameraio, kada je tvoj sindikat jak i kada ste dobro organizovani i udrueni tako da ef ne moe da vodi fabriku protiv vae volje. Poslodavac je najee veliki proizvoa ili kompanija koja ima fabrike i rudnike na razliitim mestima. Zamislimo da je to kombinat uglja. Kada ne moe da upravlja svojim rudnicima u Pensilvaniji zbog trajka, pokuae da nadoknadi svoje gubitke rudnicima koji nastavljaju sa radom u Virdiniji ili Koloradu i podizanjem tamonje proizvodnje. Sada, kada rudari u tim dravama nastave sa radom dok ti trajkuje u Pensilvaniji, kompanija nita ne gubi. trajk joj je ak i dobrodoao da bi mogla da podigne cenu uglja na osnovu da je ponuda opala zbog trajka. Na taj nain kompanija moe ne samo da rasturi tvoj trajk vee i da nahuka javno mnjenje protiv vas, jer ljudi nepromiljeno veruju da je poveanje cena uglja stvarno posledica tvog trajka dok je u stvornosti pravi razlog pohlepa vlasnika rudnika. Ti e izgubiti trajk i neko vreme ete morati ti i radnici da plaate veu cenu uglja, i ne samo uglja, ve i svih ostalih namirnica, jer e sa porastom cene uglja poveati cena ostalih stvari. Shvata valjda kako je glupa sadanja sindikalna politika koja dozvoljava drugim rudnicima da rade dok je tvoj rudnik u trajku. Drugi ostaju na poslu i finansijski ispomau tvoj trajk, ali zar ne vidi da je njihova pomo samo pomae da se slomi tvoj trajk jer oni nastavljaju da rade i time ti ine medveu uslugu time to daju priloge tvom trajkakom fondu? Ima li neeg jo glupljeg? Ovo vai za svaku granu privrede i svaki traj. to se onda udi da je veina trajkova izgubljena? Takav je sluaj i u Americi i u drugim zemljama. Ispred mene je upravo plava knjiga koja je obljavljena u Engleskoj pod naslovom "Radnika statistika". Podaci pokazuju da trajkovi ne vode radnikim pobedama. Sledi slika za period izmeu 1920. i 1927. godine: Pobeda u korist: Radnika: Poslodavaca: 1920. 390 507 1921. 152 315 1922. 111 222 1923. 187 183 1924. 162 235 1925. 154 189 1926. 67 126 1927. 61 118

94

U stvari su onda 60% svih trajkova bili izgubljeni. Tome treba pridodati i gubitak radnih dana zbog trajka to znai da tada nema plate. Ukupan broj izgubljenih radnih dana u Engleskoj je 1912. godine iznosio 40 890 000, to je skoro isto kao i ivot 2 000 ljudi, ukliko svako ivi 60 godina. 1919. je broj izgubljenih radnih dana bio 34 969 000; 1920. godine on je bio 26 568 000; 1921. 85 872 000, a 1926., kao posledica generalnog trajka, 162 233 000 dana. Ovi podaci ne ukljuuju vreme i plate koje su izgubljene zbog nezaposlenosti. Ne treba nam neka velika raunica da bi videli da se tadanji trajkovi nisu isplatili i da radniki sindikati nisu pobednici u privrednim sukobima. Sa druge strane, to ne znai da trajkovi nemaju nikakvu svrhu. Oni su tavie veoma dragoceni: oni ue radnike koliko je saradnja vana i kako je neophodno da se stane rame uz rame sa svojim drugovima i ujedinjeno bori za zajedniki cilj. trajkovi ih obuavaju klasnoj borbi i razvijaju duh zajednitva i otpor prema gazdama, solidarnost i odgovornost. U tom smislu ak i najneuspeniji trajk nije gubitak. Kroz njega radnici ue da se "jedna povreda tie svih nas", praktina mudrost koja otelotvoruje najdublje znaenje proleterske borbe. To se ne odnosi samo na svakodnevnu borbu za materijalno poboljanje, ve i na sve radnike i njihove ivote, posebno na stvari koje ukljuuju slobodu i pravdu. Jedno od najveih oduevljenja je kada vidi da se mase uzdiu zbog drutvene pravde, o kome god da je re i u ijem god da je interesu, a ona se tie sviju nas, u pravom smislu. to je radnitvo prosvetljenije i svesnije svojih interesa to su ire i sveobuhvatnije njegove naklonosti i odbrana pravde i slobode. Dokaz tog razumevanja je protest svih radnika sveta protiv sudskog ubistva Saoa i Vancetija u Masauestu. Svesno i nesvesno mase su se osetile u celom svetu, kao i svaki valjan ovek, da se i njih tie izvrenje jednog takvog zloina. Takvi protesti su se naalost ograniili na rezolucijama i pismima protesta. Da se organizovano radnitvo okrenulo delovanju, kao to je na primer generalni trajk, njegovi zahtevi ne bi mogli biti ignorisani i dva prijatelja i plemenita oveka ne bi bili rtvovani silama reakcije. To bi takoe posluilo da se pokae ogromna mo proletarijata, sile koja uvek pobeuje kada je ujedinjena i nepopustljiva. To je dokazano mnogo puta u prolosti kada je odluan stav proletarijata spreio planirano zakonsko nasilje, kao u sluaju Hejvuda, Mojera i Petibona, slubenika Zapadne federacije rudara koje su baroni uglja drave Ajdaho planirali da poalju pod giljotinu tokom trajka rudara 1905. 1917. je ponovo solidarnost radnika osujetila pogubljenje Toma Munija u Kaliforniji. Blagonakloni stav organizovanog radnitva u Americi prema Meksiku bio je do sada prepreka vojnoj okupaciji te zemlje od strane SAD radi interesa amerike naftne industrije. Slina je situacija i u Evropi gde je udrueno delovanje radnika uspeno i uvek iznova nateralo vlasti da amnestiraju politike zatvorenike. Engleska drava se toliko plaila saoseanja britanskog radnitva sa Rusijom da je morala da se pretvara da je neutralna i nije se usudila da otvoreno potpomae kontrarevoluciju. Kada su luki radnici odbili da utovare hranu i municiju namenjenu Beloj armiji, Engleska vlada je pokuala sa obmanom. Ona je zvanino rekla radnicima da je poiljka namenjena Francuskoj. U toku sakupljanja istorijskog materijala u Rusiji, 1920. i 1921. godine, dopale su mi ruku zvanina britanska dokumenta koja dokazuju da je poiljka odmah prosleena iz Francuske za Rusiju po direktnoj naredbi Britanske vlade, kao pomo kontrarevolucionarnim generalima na severu Rusije koji su stvorili takozvanu aikovski-Miler vladu. Ovaj incident - jedan od mnogih - pokazuje u celini koliko su se vladajue sile plaile buenja klasne svesti i solidarnosti meunarodnog proletarijata. to radnici vie ojaaju taj duh, to e imati vie uspeha u oslobodilakoj borbi. Klasna svest i solidarnost moraju da narastu do nacionalnih i internacionalnih razmera pre nego to radnici mogu da dostignu svoju punu snagu. Gde god ima nepravde, progona i tlaenja - bila to re o potinjavanju Filipina, invaziji na Nikaragvu, porobljavanje radnika u Kongu od strane Belgijskih eksploatora, guenje otpora u Egiptu, Kini, Maroku ili Indiji - svugde je zadatak radnika da uzdignu svoj glas protiv nasilja i pokau svoju solidarnost u zajednikoj borbi ljudi bez zemlje i imovine u svetu. Radnitvo polako napreduje ka drutvenoj svesti: trajkovi i drugi izrazi saoseanja su vredni pokazatelji takvog nadahnua. Kada nam se ini da je veina trajkova danas izgubljena, to je zato to proletarijat nije jo uvek u potpunosti svestan svojih nacionalnih i internacionalnih interesa, nije organizovan po dobrim principima i nedovoljno shvata neophodnost svetske saradnje. Tvoja svakodnevna borba za poboljanje uslova bi uskoro poprimila sasvim drugaiji karakter kada bi se organizovao tako da kada tvoja fabrika stupi u trajk, cela privreda zaustavlja svoj rad; ne postepeno ve odjednom. Tada bi poslodavac zavisio od tvoje milosti, jer ta on moe da uini kada zupanici cele industrije miruju? On moda moe da nae par trajkbrehera za jednu ili dve fabrike, ali ne moe ih nai dovoljno za celu

95

privredu, niti bi mislio da je tako neto sigurno i korisno. tavie, prestanak rada jedne od privreda bi uticao na veliki broj drugih, jer je moderna privreda povezana i isprepletena. Situacija bi se odjednom ticala cele zemlje, javnost bi se uzrujala i traila da se stvari razree. (Sada kada jedna fabrika trajkuje niko ne mari i moe da gladuje dokle god si tih.) Reenje bi onda opet zavisilo od tebe i snage tvoje organizacije. Kada bi efovi videli da si svestan svoje moi i da si odluan, oni bi se nedugo zatim predali i gledali da nau kompromis. Svaki dan bi ih kotao milione, radni ci bi moda sabotirali maine i rad i poslodavci bi brino eleli samo da "razree stvari", dok im trajk u jednoj fabrici ili oblasti dobro doe, jer znaju da su sve prilike protiv tebe. Treba shvatiti koliko je bitno na kakav nain i na kakvim naelima poiva tvoj sindikat i koliko je vana solidarnost i saradnja u tvojoj svakodnevnoj borbi za bolje uslove. U jedinstvu lei tvoja snaga, ali to jedinstvo ne postoji niti je mogue dokle god se organizuje po pozivima i zanatima, a ne po privredama. Nema nieg vanijeg i hitnijeg od toga da ti i tvoji saradnici odmah promene oblik svoje organizacije. Ne treba menjati samo oblik organizacije. Tvoj sindikat mora da bude naisto o tome koji su mu ciljevi i svrha. Radnik mora da razmisli o tome ta stvarno eli i kako misli da to postigne i kojim sredstvima. Mora da naui kakav sindikat mu treba, kakva bi bila njegova funkcija i ta bi on trebao da pokua da uradi. ta treba sindikat da uradi? Koje je oruije pravog radnikog sindikata? Svrha sindikata je prvenstveno da koristi svojim lanovima. To je njegova glavna obaveza. Oko toga nema razmirica i svaki radnik to shvata. Kada odbijaju da se prikljue radnikim organizacijama, onda oni to ine iz neznanja i jer ne cene jedinstvo, i u tom sluaju ih moramo prosvetliti. Najee ne ele da pripadaju sindikatu jer su izgubili veru u njega ili su razoarani. Mnogi od onih koji se dre dalje od sindikata tako ine jer su uli mnoge prie o snazi organizovanog radnitva, dok sa druge strane znaju, esto iz linog loeg iskustva, da ona gubi u skoro svakoj vanijoj borbi. "Ma da, sindikat", besno govore, "on ne slui niemu...". Iskreno govorei oni jesu u pravu do odreene mere. Vide da organizovan kapital uvodi politiku otvorenih radionica [proclaim the open shop policy] i pobeuje sindikate; vide da sindikalne voe prodaju trajkove i izdaju radnike; vide lanstvo koje stoji nemono u politikim mahinacijama unutar i izvan sindikata. Sigorno ne razumeju zato je tako, ali vide injenice i okreu se protiv sindikata. Neki opet odbijaju da imaju ikakvih posla sa sindikatom jer su bili jedno vremeno u lanstvu i znaju kakvu nebitnu ulogu igraju pojedinani lanovi, proseni radnici, u upravljanju organizacijom. Lokalnevoe, oblasna i centralna tela, nacionalni i internacionalni slubenici i efovi Amerike federacije radnika, u SAD "vode celu igru", rei e ti. "Ti ne moe nita da radi do da glasa'', a ako se buni ima da te izbace". Oni su naalost u pravu. Zna ko vodi sindikatom. lanstvo odluuje o malo tome. Oni predaju svu mo voama, a ovi postaju efovi i kao i u veem delu drutvenog ivota ljudi su primorani da se pokore odredbama onih koji su u poetku trebali njima da slue. Jednom kada tako postupi, mo koju si predao e u svako vreme biti iskoriena protiv tebe i tvojih interesa. Ti se onda buni protiv svojih voa i kako "zloupotrebljavaju svoju mo". Ne, prijatelju, ne iskoriavaju je oni, oni je samo koriste, jer je korienje moi ve samo po sebi najgora zloupotreba. Sve se to mora promeniti ako eli da ima rezultata. U drutvu se to mora promeniti preuzimanjem politike moi iz ruku vladara i njihovim ukidanjem u celini. Pokazao sam da politika mo znai autoritet, ugnjetavanje i tiraniju i da nam nije potrebna politika drava ve razumno upravljanje zajednikih poslova. Znamo kolika je mo radnitva kao stvaraoca svog bogatstva i nosioca sveta na svojim ramenima. Kada se dobro udrue i organizuju, radnici kontroliu situaciju i oni sami su vladari. Snaga radnika se ne nalazi u dvorani sindikata; ona je u radionici, fabrici i rudniku. Tamo se on mora organizovati, na svojem radnom mestu. Tamo on zna ta hoe, kakve su mu potrebe i na tra treba da se usredsredi. Svaka radionica i fabrika bi trebalo da imaju poseban odbor koji bi se bavio potrebama i eljama ljudi, ne voa ve lanstva oko pei i za radnim stolovima, da se brine o zahtevima i albama njihovih saradnika. Takav jedan odbor koji bi bio uvek na licu mesta i pod nadzorom i kontrolom radnik a, ne poseduje mo: on samo izvrava naloge. Njegovi lanovi mogu biti u svakom trenutku opozvani i drugi se mogu izabrati umesto njih, kako to trenutak nalae i po sposobnostima neophodnim za izvravanje zadatka. Radnici odluuju o pitanjima i sprovode svoje odluke kroz radnike odbore. Radnitvu treba takav oblik i karakter organizacije. Samo takva forma moe da ispuni svoju pravu svrhu i volju,

96

da bude dostojan govornik i slui svojim stvarnim interesima. Ovi radniki odbori, kada se poveu sa slinim organizacijama u drugim fabrikama i rudnicima, kada se udrue lokalno, regionalno i nacionalno, stvorile bi nov tip radnike organizacije koji bi bio snaan glas [virile voice] radnika i njegov delotvoran zastupnik. Cela teina i energija ujedinjenog radnitva bi ga podupirala i bio bi strahovita sila u svom obimu i potencijalima. U svakodnevnoj borbi proletarijata jedna takva organizacija bi mogla da dostigne pobede o kojima trenutni konzervativni sindikat, kako je trenutno organizovan, moe samo da sanja. U''ivala bi potovanje i poverenje masa, privukla bi neorganizovane radnike i ujedinila radnike sile na osnovama ravnopravnosti svih radnika i njihovih zajednikih interesa i ciljeva. Ona bi se suoila sa gazdama sa svom moi radnike klase iza njenih lea, sa novim stavom o svesti i snazi. Samo tada e radnici dostii jedinstvo i odraz [expression] koji bi bio od stvarnog znaaja. Takav sindikat bi uskoro postao vie od pukog branioca i zatitnika radnika. Ljudi bi u njemu shvatili presudni znaaj jedinstva i moi radnike solidarnosti. Fabrika i radionica bi sluili kao mesto za obuavanje koje bi razvilo razumevanje meu radnicima o svojoj ulozi u ivotu, njihovo samopouzdanje i nezavisnost; nauilo bi ih uzajamnoj pomoi i saradnji, postali bi svesni svoje odgovornosti. Radnik bi nauio da odluuje i dela koristei svoje sopstveno rasuivanje, ne bi prepustio voama i politiarima da se brinu o njegovim poslovima i bave o njegovom ivotu i blagostanju. On bi bio taj koji bi odluivao, zajedno sa svojim drugovima za radnim stolovima, o tome ta eli i koja sredstva najbolje slue njegovom cilju, a njegov odbor bi na licu mesta samo izvravao naredbe. Radionica i fabrika bi postale radnikova kola. On bi nauio koje mu mesto danas pripada u drutvu, koju funkciju zauzima u privredi i koja je svrha njegovog ivota. On bi se razvijao kao radnik i kao ovek, i divovsko radnitvo bi dostiglo svoju punu visinu. Kada to sazna, postae jak. Nedugo zatim nee vie biti zadovoljan svojim poloajem najamnikog roba, kao zaposleni i zavisnik od dobre volje svojih gospodara koje njegov rad izdrava. Radnik e shvatiti da su sadanji ekonomski i drutveni poredak zloinaki i pogreni i namerie se da ih promeni. Radniki odbor i sindikat e postati polje za pripremu novog ekonomskog sistema i drutvenog ivota. Vidi stoga koliko je bitno da ti i ja i svaki ovek kojeg interesuje dobrobit radnika radi na ostvarivanju ovih planova. Ba ovde elim da naglasim da je posebno hitno da napredniji proletarijat, radikalan i revolucionaran, malo vie porazmisli o ovoj tome, jer veina njih, pa ak i neki anarhisti, to posmatraju kao pobonu elju i daleku nadu. Oni ne shvataju da je vano da napori idu u tom pravcu. To ipak nije samo nekakav san. Mnogobrojni napredni radnici se sreu u razumevanju: Industrijski radnici sveta i revolucionarni anarhosindikati u svakoj zemlji se posveuju da to ostvare. To je neodlona potreba sadanjice i nikada ne mogu dovoljno da naglasim da jedino prava radnika organizacija moe da ostvari ono za ta se zalae. U njoj je spas radnitva i njegova budunost. Organizacija odozdo, koja poinje sa radionicom i fabrikom, na temelju zajednikih interesa svih radnika, nezavisno od njihovog poziva, rase ili zemlje, sredstvima zajednikih napora i ujedinjeni, mogu sami da ree pitanja radnitva i slue pravom ovekovom oslobaanju. "Ti si govorio o radnicima koji e preuzeti privredu", podsea me tvoj prijatelj. "Kako e oni to uiniti?" Da, zaneo sam se kada si postavio primedbu o organizaciji. Treba o tome dobro prodiskutovati, jer je to sr problema koje posmatramo. Vratimo se na preuzimanje privrede. To ne znai samo njihovo preuzimanje, ve i upravljanje njima od strane radnitva. to se tie njihovog preuzimanja, mora obratiti panju da radnici ve jesu u svojoj privredi. Preuzimanje se sastoji u tome da radnici ostanu tamo gde jesu, ali ne kao zaposleni ve kao pravedni kolektivni vlasnici. Obesvajanje kapitalistike klase tokom drutvene revolucije - preuzimanje privrede - zahteva taktike koje su direktno obrnute onima koje se sada koriste pri trajku. U ovoj ti prestaje sa radom i ostavlja efa da poseduje fabrike i rudnike. To je idiotski postupak, naravno, jer daje prednost gospodarima: on moe postaviti izdajnike i trajkbrehere na tvoje mesto, a ti ostaje na ulici. Pri obesvajanju ti ostaje na svom radnom mestu i izbacuje efa. On moe ostati samo pod ravnopravnim uslovima sa ostalima: kao radnik meu radnicima.

97

Radnike organizacije u nekom mestu e se baviti javnim ustanovama, sredstvima za komunikaciju, proizvodnju i distribuciju u odreenoj oblasti. Telegrafisti, telefonisti i elektriari, elezniari i tako dalje preuzimaju (putem svojih revolucionarnih radnikih odbora) radionice, fabrike i druge ustanove. Kapitalistiki elnici, nadzornici i menaderi e biti sklonjeni sa svojih poloaja, ako se budu opirali i odbijali da sarauju. Ako ele da uestvuju, onda im se mora dati do znanja da nisu vie ni gospodari ni vlasnici: fabrika je postala javno vlasnitvo pod upravom radnikog sindikata koji se bavi tom privrednom granom, u kojem svi ravnopravno odluuju o optim postupcima. Za oekivati je da e vii slubenici velikih industrijskih i proizvoakih firmi odbiti da sarauju. Oni su time sami sebe iskljuili. Njihovo mesto moraju da zauzmu radnici koji su se prethodno pripremili za posao. Zato sam uvek pre naglaavao neophodnost pripreme u industriji. To je glavna potreba u situaciji koja e se neizbeno pojaviti i od koje e zavisiti vie od bilo kojih drugih inioca uspeh drutvene revolucije. Pripreme u industriji su najosnovnija taka, bez koje je revolucija osuena na propast. Inenjeri i drugi tehniki specijalci e se verovatno pridruiti radnitvu kada doe do drutvene revolucije, posebno ako se ostvare bolje veze i vie razumevanja izmeu fizikalnog i umnog radnika. Ako oni odbiju i radnici ne uspeju da se pripreme u industriji i tehnici, onda proizvodnja zavisi od prinude onih koji ne ele svojom voljom da se prikljue - eksperiment koji je isproban u Ruskoj revoluciji i koji se pokazao kao potpuni promaaj. Kobna greka boljevika u vezi sa ovim pitanjem bila je ta to su se loe odnosili prema celoj klasi inteligencije zbog suprostavljanja samo nekih njenih lanova. Bilo je to u duhu netrpeljivosti, zagrienosti u fanatiku dogmu koja je na kraju dovela do progona jedne cele drutvene grupe zbog greaka pojedinih osoba. To se pokazalo u politici osvete prema celokupnoj jednoj profesionalnoj grupi, tehnikim specijalistima, organizacijama koje su saraivale i uopteno svim kulturnim osobama. Veina njih, koji su isprva bili prijateljski nastrojeni prema revoluciji, a neki ak i oduevljeni, otuili su se od nje zbog boljevikih taktika, a njihova saradnja je postala nemogua. Zbog svojih diktatorskih stavova komunisti su se okrenuli poveanom ugnjetavanju i tiraniji dok nisu na kraju uveli potpuno ubojna sredstva proizvodnje po industrijski ivot zemlje. Bilo je to doba prinudnog rada, uvoenje vojnog ureenja u fabrike i radionice, koje se neizbeno moralo zavriti kao katastrofa, jer je prinudni rad, po samoj prirodi prisile, lo i nedelotvoran; tavie, oni koji su prinueni da rade reaguju na situaciju sabotaom i sistematskim zabuavanjem, koje pametan ovek moe primeniti da se ne otkriju u razumnom vremenskom roku i koji prouzrokuje jo vie tete maineriji i proizvodnji nego da se nije uopte radilo. Uprkos najsurovijim merama merama protiv takve vrste sabotae i smrtnoj kazni, drava je bila nemona da rei problem. Postavljanje boljevika, politikog nadzornika, nad svakim tehniarem na bilo kojem odgovornijem poloaju nije pomoglo. To je samo stvorilo sijaset parasitskih slubenika koje nije interesovala industrija i koji su se samo meali u posao onih naklonjenih revoluciji koji su eleli da pomognu, dok njihova nezainteresovanost za zadatak ni na koji nain nije spreavala sabotau. Sistem prinudnog rada se na kraju pretvorio u ono to je praktino znailo ekonomsku kontrarevoluciju i nikakvi napori diktature nisu mogli da promene situaciju. To je primoralo boljevike da promene svoju politiku prinudnog rada i da pokuaju da privole specijaliste i tehniare tako to su im davali velike plate i vraali im vlast nad industrijom. Bilo bi glupo i zloinaki da se opet isprobaju metodi koji su u takvoj meri bili neuspeni u Ruskoj revoluciji i koji su, ve samo zbog svog karaktera, osueni na propast svaki put, u industrijskom i moralnom smislu. Jedino reenje ovog problema je ve iznet predlog o pripremi i obuavanju radnika u umetnosti organizacije i upravljanja industrijom, kao i jaoj vezi fizikog i umnog radnika. Svaka fabrika bi trebala da ima posebne radnike savete, koji su odvojeni i nezavisni od fabrikog odbora, ija bi svrha bila da se radnici upoznaju sa razliitim fazama odreene privrede, ukljuujui dostavku sirovog materijala, proces proizvodnje, nusprodukata i naina distribucije. Ovaj industrijski savet mora stalno da postoji, ali bi njegovi lanovi trebali da se smenjuju tako da praktino svi radnici uestvuju u njemu. Zamislimo da se industrijski savet odreene ustanove sastoji od pet lanova izmeu pet i dvadesetpet lanova, zavisno od sloenosti industrije ili veliine odreene fabrike. lanovi saveta, poto su se dobro upoznali sa industrijom, objavljuu ta su nauili radi informisanja svojih saradnika i novi lanovi se biraju da nastave sa prouavanjem. Na taj nain cela fabrika moe neprestano da skuplja znanja o organizaciji i upravljanju i da bude u korak sa svojim razvojem. Ovi saveti bi sluili kao kola u kojoj bi se radnici upoznali sa tehnikama u svim fazama njihove industrije. U isto vreme vea organizacija, sindikat, mora da iskoristi svaki napor da bi primorala kapital da dozvoli vee sudelovanje radnika u trenutnom upravljanju. To, ak i u najboljem sluaju, moe koristiti samo maloj grupi

98

radnika. Plan koji sam gore izneo, sa druge strane, otvara mogunosti industrijske obuke za praktino svakog radnika u fabrici ili radionici. Istina je da postoje odreene vrste posla - kao to su inenjerstvo (graevinarstvo, elektrino ininjerstvo i mainstvo) koje industrijski saveti ne bi mogli da izue pomou prakse. Ono to e oni nauiti tokom opteg procesa u privredi e biti od neprocenjive vrednosti kao priprema. Za ostatak je strano neophodna bolja veza i blie prijateljstvo izmeu tehniara i radnika. Preuzimanje privrede je prema tome prvi veliki cilj drutvene revolucije. Samo organizovani proletarijat koji je spreman za svoj zadatak to moe ostvariti. Znaajan broj radnika je ve shvatio njenu vanost i zadatak koji je pred njima, ali samo razumevanje onoga to bi trebalo da se uradi nije dovoljno. Uenje o tome je sledei korak. Organizovana radnika klasa treba odmah da se da u svoj pripremni rad.

28. Principi i praksa

Glavna svrha drutvene revolucije mora biti neposredno poboljanje uslova ivota masa. Uspeh revolucije potpuno zavisi od toga. Ovo se jedino moe postii kada se potronja i potranja tako organizuju da stvarno koriste stanovnitvu. U tome lei najvea - u stvari, i jedina - sigurnost drutvene revolucije. Nije Crvena armija pobedila kontrarevoluciju u Rusiji: seljaci su se borili za svoje sopstvene ivote i zemlju koju su uzeli tokom ustanka. Drutvena revolucija mora doneti materijalnu dobit narodu ako eli da preivi i da se razvija. Ljudi moraju biti sasvim sigurni da e njihovi napori doneti poboljanje ili barem nadu za nekakvo poboljanje u bliskoj budunosti. Revolucija mora da propadne ako se oslanja na odbranu putem mehanikih sredstava, kao to su rat i vojske. Prava sigurnost revolucije je organska, tj. ona je u industriji i proizvodnji. Cilj revolucije je da donese vie slobode i da pobolja materijalno stanje naroda; drutvena revolucija treba da omogui masama da svojim radom dovedu do materijalnog i drutvenog blagostanja i da se uzdignu u vie moralne i duevne sfere. Re je o slobodi koju e doneti drutvena revolucija, a prava sloboda je bazirana na ekonomskoj mogunosti. Bez nje je svaka sloboda samo prevara, maska za iskoriavanje i tlaenje. U najdubljem smislu te rei sloboda je erka ekonomske ravnopravnosti. Glavni cilj drutvene revolucije je stoga da uvede jednaku slobodu na osnovama jednakih mogunosti. Revolucionarno preureenje ivota mora odmah da osigura jednakost za sve - ekonomsku, politiku i drutvenu. Preureivanje e isprva i preteno zavisti od toga koliko je radnitvo upoznato sa ekonomskom situacijom zemlje: od kompletnog popisa zaliha, znanja o izvorima sirovina i dobrog organizovanja radnih sila radi delotvornog rada. Onda znai da su statistika i udruenja umnih radnika neophodne revoluciji od samog njenog poetka. To je osnov celog problema proizvodnje i raspodele odnosno ivota revolucije. Oigledno je da takvo znanje radnici moraju steipre revolucije, ako elimo da ona ispuni svoju svrhu. Saveti u radionicama i fabrikama su zato tako bitni i igrae odluujuu ulogu u revolucionarnom prepravljanju. Novo drutvo se ne raa odjednom, kao ni dete. Novi drutveni ivot se razvija u telu starog, kao to se nov ivot razvija u majinom stomaku. Vreme i odreeni procesi su potrebni da bi se razvijao dok ne postane potpun organizam sposoban da sam funkcionie. Kada se takav razvoj dostigne, dolazi do poroaj koji prate bol i patnja, kako u drutvenom tako i u pojedinanom sluaju. Revolucija, [to use a trite but expressive saying] je porodilja novog drutvenog bia i to vai u bukvalnom smislu te rei. Kapitalizam je roditelj novog drutva; saveti u radionicama i fabrikama, a sindikati klasnosvesnog radnitva i revolucionarni ciljevi su klica novog ivota. U savetima i sindikatima radnik mora stei znanje kako da uspeno odradi svoje poslove i njima upravlja: tokom tog procesa on e se razvijati dok ne shvati da je drutveni ivot stvar dobre organizacije, ujedinjenog rada i zajednitva. Doi e do zakljuka da nam nisu potrebni ni efovanje ni vladanje ve dobrovoljna udruenja i usklaen rad da bi neto postigli; da drava i zakoni ne proizvode i ne stvaraju, da ne gaje penicu i okreu zupanike, ve dogovor i saradnja. Iskustvo e ga nauiti da narod treba da upravlja. Radnik e saznati u svom svakodnevnom ivotu i borbi svog saveta kako se sprovodi revolucija.

99

Saveti u radionicama i fabrikama, koji su organizovani na lokalnom, optinskom, regionalnom i dravnom nivou bie najprikladnije organizacije koje mogu uspostaviti revolucionarnu proizvodnju. Lokalni i dravni saveti, u nacionalnoj federaciji, bie oblik organizacije koji najvie odgovara upravljanjem distribucije putem narodnih zadruga. Ovi saveti, koje biraju radnici, povezivae svoje radionice i fabrike sa drugima u istoj grani privrede. Njihob zajedniki savet e se povezati sa drugim granama privrede i tako e formirati federaciju radnikih saveta za celu zemlju. Zadrugarska udruenja su sredstva razmene izmeu sela i grada. Poljoprivrednici, koji se isto tako organizuju lokalno i potom udruuju regionalno i nacionalno, ispunjavae potrebe grada posredstvom zadruga i kroz njih e dobijati u zamenu proizvode gradske industrije. Svaku revoluciju prate ogromni izlivi narodnog oduevljenja puni nade i duha, kao odskona daska revolucije. Ova plima, spontana i mona, pokree izvore ljudske inicijative i delovanja. Oseaj slobode oslobaa ono najbolje u oveku i ini ga svesnim i kreativnim. Oni su motor drutvene revolucije, sile koje je pokreu. Slobodno i nesputano izraavanje znai razvoj i produbljavanje revolucije, a njihovo guenje njenu propast i smrt. Revolucija je sigurna, ona raste i postaje jaka, dokle god mase oseaju da direktno uestvuju u njoj, da sami ureuju svoje ivote i da oniine revoluciju i da su oni revolucija. Onoga trenutka kada njihovo delovanje bespravno prisvoji neka politika partija ili centralizuje neka posebna organizacija, revolucionarno delovanje postaje ogranieno na relativno mali krug ljudi to praktino iskljuuje velike mase. Prirodne posledice su stiavanje narodnog oduevljenja, on se sve manje i manje interesuje za revoluciju, inicijative posustaju, kreativnost nestaje i revolucija postaje monopol grupe koja se odmah pretvara u diktatora. Tako neto je fatalno po revoluciju. Jedini nain da se takva katastrofa sprei je da se radnici neprestano aktivno interesuju i svakodnevno uestvuju u svim poslovima koji se tiu revolucije. Izvor interesovanja i aktivnosti su radionica i sindikat. Interesovanje masa i njihova lojalnost revoluciji najvie zavise od toga da li oni misle da revolucija predstavlja pravdu i da je potena. To objanjavav zato revolucije imaju mo da dignu narod na noge i navedu ih na herojska dela. Kao to sam pre pokazao, mase instiktivno vide u revoluciji neprijatelja zla, nejednakosti i vesnika pravde. U tom smislu je revolucija pre svega etiki inioc i inspiracija. Jedino visoki moralni principi mogu temeljno da pokrenu mase i da ih uzdignu u duhovne visine. Svi narodni ustanci to potvruju, a posebno Ruska revolucija. Zbog tog duha su ruske mase tako upeatljivo prele preko svih prepreka u februaru i oktobru. Nijedan protivnik nije mogao da pobedi njihovo posvee revoluciji koje je pokrenuto velikim i plemenitim ciljem. Revolucija je poela da slabi kada su joj odstranjene njene visoke moralne vrednosti i kada je izgubila elemente pravde, jednakosti i slobode. Njihov gubitak je znaio propast revolucije. Ne mogu dovoljno naglasiti od kolike su vanosti duhovne vrednosti za drutvenu revoluciju. One i svest masa da revolucija takoe znai materijalno poboljanje naizmenino utiu na ivot i razvitak novog drutva. Od ova dva inioca, duevni je bitniji. Istorija prethodnih revolucija pokazuje da je narod bio voljan da trpi i rtvuje svoje materijalno blagostanje radi vee slobode i pravde. Tako ni hladnoa ni glad u Rusiji nisu mogli da navedu seljake i radnike da pomognu kontrarevoluciji. Uprkos bedi i oskudici, oni su herojski ostali verni svojoj velikoj stvari. Tek kada su videli da je revolucija pala u ruke jedne politike partije, da su novosteene slobode nestale, da je uvedena diktatura, da nepravda i nejednakost ponovo vladaju i da su oni nebitni u revoluciji, oni su odbili da uestvuju u prevari i odbili su da sarauju, ak su se okrenuli protiv nje. Zaboraviti etike vrednosti, postupati na nain koji je nesaglaljiv ili protivrean visokoj moralnoj svrsi revolucije znai zapoeti kontrarevoluciju i katastrofu. Jasno je stoga da uspeh drutvene revolucije pre svega zavisi od slobode i jednakosti. Svako udaljavanje od njih moe biti tetno; u stvari, ono se mora pokazati kao razarajue. Sledi da sva delovanja tokom revolucije moraju biti na osnovima slobode i jednakih prava. To vai kako za male tako i za velike stvari. Svaki postupak ili sredstvo koji tee ograniavanju slobode i stvaranju nejednakosti i nepravde mogu prouzrokovati samo neprijateljski stav naroda prema revoluciji, ak i kada se koriste u najboljoj nameri.

100

Iz ovog ugla treba da reavamo i promatramo sve probleme revolucionarnog perioda. Meu tim problemima najvanije je da se omogui potronja, krov nad glavom, proizvodnja i razmena.

29. Potronja i razmena

Hajde da se prvo pozabavimo potronjom, jer ljudi moraju najpre da imaju ta da jedu pre nego to mogu da rade i proizvode. "ta podrazumeva pod organizacijom potronje?", pita tvoj drug. "Verovatno misli na racioniranje [rationing]", primeuje. Da, zastvarno mislim na racioniranje. Kada se dovri organizovanje drutvene revolucije i kada proizvodnja normalno nastavi sa radom, onda e biti dovoljno svega za svakoga. Sa druge strane, tokom poetka revolucije i procesa preureenja moramo da se pobrinemo da ospkrbimo ljude to bolje moemo i to pravednije, to podrazumeva racioniranje. "Boljevici nisu imali pravedno racioniranje", prekida nas tvoj prijatelj, "oni su imali razliite vrste porcija za razliite ljude." Jesu i to je bila jedna od najveih njihovih greaka. Ljudi su tako neto smatrali pogrenim i ono je prouzrokovalo dosta gneva i nezadovoljstva. Boljevici su imali jednu vrstu prcija za mornare, druge manje i loije za vojnike, tree za visoko kvalifikovane radnike, etvrte za nisko kvalifikovane; prosean graanin je primao jednu vrstu porcija, a buroazija drugu. Najbolje porcije su bile namenjene boljevicima, lanovima partije, a posebne porcije su uivali komunistiki zvaninici i komisari. U jednom trenutku je postojalo ak i do etrnaest vrsti porcija. Tvoj zdrav razum ti ve govori da je tako neto suludo i krajnje pogreno. Zar je pravedno da se razliito ophodimo prema ljudima samo zato to se eto zadesilo da su oni radnici, mehaniari ili intelektualci umesto vojnika ili mornara? Takve metode su nepravedne i bolesne: one su odmah stvorile materijalnu nejednakost i otvorile vrata zloupotrebi poloaja i omoguile da se vara, pekulie i prodaje magla. One su takoe potsticale kontrarevoluciju, jer su oni koji su bili ravnoduni ili neprijateljski nastrojeni prema revoluciji postali jo ogoreniji zbog diskriminacije i time lak plen za kontrarevolucionarne uticaje. Diskriminacija koja se dogodila u poetku kao i druge koje su sledile nije bila podreena potrebama date situacije ve samo idejama politike partije. Nakon to su uzeli dravu u svoje ruke, boljevici su pokuali da si ojaaju poloaj tako to e se ulagivati mornarima, vojnicima i radnicima. Time su samo razljutili i okrenuli mase protiv sebe, jer je nepravda sistema bila previe oigledna. Pritom, ak se i "[favored class]", proletarijat, oseao diskriminisanim jer su vojnicima dopale bolje porcije. Zar radnik nije bio isto toliko dobar kao i vojnik? Da li bi vojnik mogao da se bori za revoluciju - bio je to argument radnika u fabrikama - kada bi radnik prestao da mu dostavlja municiju? Vojnik se sa svoje strane bunio protiv mornara koji su vie dobijali. Zar on nije isto vredan koliko i mornar? A svi su osuivali posebne porcije i privilegije boljevika i lanova partije, posebno odreen komfor i luksuz u kojem su uivali vii inovnici i komisari, dok je narod iveo u jadu i bedi. Narodno miljenje o ovakvoj praksi su upeatljivo izrazili krontatski mornari. Usred strano otre zime i gladi, marta 1921. godine, na javnom masovnom okupljanju mornara se irokogrudo odluilo da se dobrovoljno daju dodatne porcije hrane stanovnitvu krontata koje je bilo u loijem poloaju i da se porcije izjednae u celom gradu1 Ovo pravo etiko i revolucionarno delo iznelo je na videlo opte miljenje o diskriminicaji i blagonaklonosti prema odreenim grupama [favoritism] i dokazalo je da u masama poiva usaen prirodni oseaj za pravdu. Iskustvo nas ui da je initi ispravno istovremeno i najrazumnije i najpraktinije na duge staze. Ovo vai kako za lini ivot tako i za kolektivni. Diskriminacija i nepravda su posebno tetne po revoluciju jer sama revolucija izbija iz ei za pravdom i jednakou. Ve sam pomenuo da kada drutvena revolucija dostigne stupanj gde moe dovoljno da proizvedi za sve da se onda primenjuje anarhistiko naelo "svakome po njegovim potrebama". U industrijski razvijenijim zemljama taj se stadijum moe pre dostii negoli u nazadnim, ali dok se ne dostigne onda je sistem jednake podele, jednake raspodele po glavi isto toliko neophodnost koliko i pravedna stvar. Nije naravno potrebno posebno naglaavati da se posebna briga mora posvetiti bolesnima, starima, deci i enama u drugom stanju, kao to je to bila i praksa

101

tokom Ruske revolucije. "Da to odmah razreimo", ujem tvoju opasku, "Svugde e biti jednaka raspodela, kao to si rekao. Onda nee moi nita da kupuje?" Ne, nee biti ni prodaje ni kupovine. Revolucija ukida vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju i raspodelu i sa njim nestaje kapitalistiki posao. Privatno vlasnitvo vai samo za stvari koje trenutno koristi. Tako tvoj sat pripada tebi, ali fabrika satova narodu. Zemlja, maine i sva druga javna dobra prelaze u zajedniko vlasnitvo, koja ne moe ni kupiti ni prodati. Samo onaj ko ih trenutno koristi moe da polae pravo na njih, ali ne i da ima vlasnitvo. Tako bi na primer organizacija rudara uglja bila odgovorna za kopove uglja, ne kao vlasnici ve kao delatnici i korisnici [as the operating agency]. Slino bi i udruenja elezniara upravlja eleznicom i tako dalje. Kolektivno vlasnitvo kojim se upravlja putem saradnje za dobrobit zajednice zamenie lino vlasnitvo kojim upravlja pojedinac radi profita. "Ali ako ne moe nita da kupi, emu e nam onda sluiti novac?" Niemu, novac gubi svrhu. Nita ne moe dobiti za njega. Kada izvori zaliha, zemlja, fabrike i proizvodi postanu javno odnosno drutveno vlasnitvo, ne moemo ih prodavati ili kupovati. Poto je novac samo sredstvo za takvu razmenu, on postaje beskoristan. "Kako e se onda razmena odvijati?" Razmena e biti besplatna. Rudari bi dostavljali ugalj na javnim dostavnim mestima za zajednicu. Zauzvrat bi dobili od zajednikog skladita maine, alatke i druge potrebtine. To je slobodna razmena bez novca i profita, na osnovu potreba i postojeih zaliha. "A ta ako nema maina ili hrane koju bi dali rudarima?" Ukoliko toga nema, onda ni novac ne menja stvari. Rudari ne jedu novanice. Porazmisli kako se tako neto danas reava. Ti kupuje ugalj za novac i za novac dobija hranu. Slobodne zajednice o kojima govorimo e neposrednozameniti ugalj za hranu, bez novca kao sredstva. "Ali na kojoj osnovi? Danas znam koliko dolar vie ili manje vredi, ali koliko e mi ti uglja dati za dak brana?" Misli, kako emo da odredimo cenu? Ve smo videli u preanjim poglavljima da ne postoji pravo merilo vrednosti i da cena zavisi od ponude i potranje i shodno njima se menja. Cena uglja raste kada ga nema dovoljno odnosno pada ako je ponuda vea od potranje. Da bi ostvarili vei profit, vlasnici rudnika namerno i neprirodno ograniavaju produktivnost i iste metode se koriste u celom kapitalistikom sistemu. Sa ukidanjem kapitalizma niko vie nema interes da podie cenu uglja ili ograniava njegovu ponudu. Iskopae se onoliko uglja koliko to potrebe nalau. Isto tako e se dobaviti onoliko hrane koliko je to zemlji potrebno. Potrebe zajednice i trenutne zalihe e odrediti koliinu koju emo dobiti. Ovo vai kako za hranu i ugalj tako i za sve druge ljudske potrebe. "ta kada nema dovoljne koliine nekog proizvoda? ta e onda da radi?" Onda emo raditi ono to se ak i u kapitalistikom drutvu radi za vreme rata i oskudice. Ljudi se ogranieno snabdevaju [the people are rationed], sa tom razlikom da se u slobodnim zajednicama svi jednako snabdevaju. "Zamislimo da seljak odbije da snabdeva grad sa proizvodima dok ne dobije novac?" Seljak, kao i svako drugi, trai novac samo ako sa njim moe da kupi stvari koje su mu potrebne. Ubrzo e uvideti da mu novac niemu ne slui. U Rusiji nisi mogao da nae seljaka tokom revolucije koji bi ti prodao kilo brana za punu torbu novca, ali je bio vrlo rad da ti da pun dak najbolje penice za par starih izama. Njemu treba plug, grtalica, motika, poljoprivredne maine i odea, a ne novac. U zamenu za njih bi nam on dao svoju penicu, jeam i kukuruz. Drugim reima, grad e razmenjivati sa selom proizvode koji su svakoj strani neophodni, na osnovu potrebe. Nekoliko ljudi je predlagalo da bi razmena tokom preureenja trebala da bude na osnovu nekog odreenog standarda. Tako je na primer predloeno da svaka zajednica izdaje svoj novac, kao to je to est sluaj tokom

102

revolucije; ili da je dan posla jedinica vrednosti i da takozvane radne novanice onda slue kao sredstvo za razmenu. Ni jedan od ovih predloga nije praktian. Novac koji izdaju zajednice tokom revolucije bi ubrzo izgubio vrednost jer takav novac nema sigurno jemstvo iza sebe, a bez njega je novac bezvredan. Slino tako radne novanice ne bi predstavljale nikakvu odreenu i izmerivu vrednost kao sredstvo za razmenu. Koliko vredi na primer sat vremena radnog vremena nekog rudara? Ili petneast minuta konsultacije sa doktorom? ak i da smatramo da je svaka vrsta rada jednake vrednosti i da je sat vremena rada jedinica, kako moemo da merimo sat vremena rada jednog molera ili operaciju jednog hirurga u vidu penice? Zdrav razum reava ovaj problem na osnovu ljudske jednakosti i svaijem pravu na ivot. measurable "Takav sistem bi moda radio meu pristojnim ljudima", ne slae se tvoj prijatelj, "ali ta emo sa zabuantima? Zar nisu boljevici bili u pravu kada su uveli pravilo da 'ko ne radi, taj i ne jede'"? Ne, prijatelju, grei. Na prvi pogled moe da ti se uini da je to bila pravedna i razumna ideja, ali se u stvarnosti ona pokazala kao krajnje nepraktina, da ne govorimo o nepravdi i teti koju je prouzrokovala. "Kako to?" Bila je nepraktina jer je za njeno ostvarenje trebalo da se ima vojska slubenika koji bi nadgledali ljude da li rade ili ne. To je dovelo do [incrimination], [recrimination] i beskonanih rasprava o odlukama birokrata. Tako se u kratkom vremenskom roku broj onih koji ne rade se duplo poveao da bi se naterali ljudi da rade i da se pazi da ne izbegavaju posao ili loe rade. Sistem prinudnog rada se uskoro pokazao kao takav promaaj da su boljevici bili primorani da ga napuste. Takav sistem je proizveo samo jo vie nevolja u drugim pravcima. Njegova nepravda poiva na injenici da ne moe pogledati u neije srce ili mozak i odluiti koji odreeni mentalni ili fiziki uslov datu osobu onemoguavaju da radi. Uzmi u obzir i problem koji se javlja kada uvodi pogrena pravila i tako stvara odbojnost meu onima koji misle da su ona nepravedna i okrutna i zbog toga odbijaju da sarauju. Razumna zajednica e uvideti da je praktinije i da joj vie koristi da se prema svima ophodi na isti nain, radio on u datom trenutku ili ne, nego da stvara jo vie neradnika koji bi nadgledali one koji rade i gradili zatvore za njihovo kanjavanje i izdravanje. Ako odbije da nahrani nekog, iz bilo kog razloga, primorava ga na krau i druge zloine - i tako si samo stvara potrebu za sudove, advokate, sudije, zatvore i zatvorske uvare ije je odravanje mnogo vei teret nego da da hranu prestupniku. Bilo kako bilo, i njih mora da hrani, ak i kada ih stavi u zatvor. Revolucionarna zajednica e vie zavisiti od buenja drutvene svesti i solidarnosti meu svojim zloincima nego od njihovog kanjavanja. Ona e se osloniti na primeru koji daju njeni radni lanovi, a tako i treba da postupi, jer je prirodan stav vrednog oveka prema zabuantu takav da e se ovaj oseati loe u drutvenoj okolini te e rae da radi i uiva potovanje i blagonaklonost svojih drugova nego da ga preziru u njegovom lenarenju. Imaj na umu da je vanije i na kraju praktinije i korisnije da se neka stvar uradi dobro nego da se ima naizgled neposredna korist. Pravedno initi je bitnije nego kazniti, zato to je kazna uvek nepravedna i uvek teti obe strane, onog koji kanjava i onog koji biva kanjavan. Ona je ak tetnija po duh nego po telo u nema vee tete od nje, jer te ona okameni i iskvari. Ovo vai za tvoj lini ivot i u istoj meri i za drutveni ivot. Svaki stupanj drutvene revolucije mora se bazirati na temeljima slobode, pravde i jednakosti, kao i razumevanja i solidarnosti. Samo tako ona ima anse da preivi. To je presudno u problemima stanovanja, hrane, sigurnosti tvog kraja ili grada, kao i u odbrani revolucije. Kada je re o stanovanju i linoj sigurnosti, Rusija se dobro pokazala tokom prvih meseci Oktobarske revolucije. Kuni saveti, koje su izabrali stanari, i gradske federacije takvih saveta uzele su se u kotac sa problemom. Sainile su statistiku zgrada u datom kraju i broj kandidata kojima je trebao stan. Njima se onda on dodeljivao po linim ili porodinim potrebama i na osnovu jednakih prava. Slini kuni ili optinski saveti su se bavili dostavom hrane u gradu. Pojedinani zahtevi za porcijama koji su se predavali u distributivnim centrima su samo glupavo gubljenje vremena i energije. Isto tako je i sistem koji je bio u Rusiji tokom prvih godina revolucije u kojem su se izdavali bonovi na radnom mestu. Raspodela po kuama i ulicama je mnogo bolji i efikasniji nain, koji u isto vreme osigurava pravednu raspodelu i zatvar vrata zloupotrebi. Ovlaten kuni ili ulini savet dobavlja u mesnom raspodelnom centru hranu, odeu itd.

103

proporcionalno broju stanara koji predstavlja. Jednako snabdevanje ima pritom i prednost zato to onemoguuje pekulacije sa hranom, izopaen obiaj koji se upranjavao do neverovatnih razmera u Rusiji zbog sistema nejednakosti i privilegija. lanovi partije ili osobe sa politikim polugama u svojim rukama mogli su da slobodno dovezu pun kamion brana u grad dok su otro kanjavali neku staru seljanku zato to prodaje pare hleba. Zato ne treba da te iznenadi to su pekulacije cvetale i to do takve mere da su boljevici morali da oforme specijalne odrede koji bi se pozabavili sa ovim problemom.1Zatvori su bili puni prestupnika, a smrtna kazna je ponovo uvedena; ali ak i najsvirepije dravne mere nisu uspele da zaustave pekulacije, jer su one bile direktne posledice sistema koji se razliito odnosio prema ljudima [of the system of discrimination and favoritism]. Jedino jednakost i sloboda razmene mogu da ree takve probleme ili da ih barem svedu na minimum. Preputanje istoe i porodinih potreba neke ulice ili kraja dobrovoljnim kunim i mesnim savetima daje najbolje rezultate, jer takve organizacije, u kojima su stanovnici date oblasti, imaju linog interesa za zdravlje i sigurnost svojih porodica i prijatelja. Ovaj sistem je mnogo bolje radio u Rusiji nego zvanina policija koja se kasnije pojavila. Nju su sainjavali najgori ljudi iz grada, koji su se pokazali kao iskvareni, bezobzirni i svirepi. Nada u materijalno poboljanje je, kao to sam ve spomenuo, moan inioc u napretku oveanstva, ali taj povod nije dovoljan da bi pokrenuo mase i dao im viziju drugaijeg i boljeg sveta i navede ih da se suoe sa opasnostima i liavanjima radi takvog cilja. Za to treba ideal, ideal koji nije samo privlaan za stomak nego i za matu i za duu, koji u nama budi uspavanu udnju za onim to je lepo i fino, za duhovnim i kulturnim vrednostima ivota. Ideal koji, ukratko, u nama budi usaene oveje instinkte, hrani njegov oseaj za blinjeg svoga, uspaljuje njegovu ljubav za slobodom i pravdom; instinkte koji proimaju i najloije meu nama plemenitou misli i dela, ega smo esto svedoci u katastrofama. Kada se desi neka velika tragedija zemljotres, poplava ili saobraajna nesrea - ceo svet se saosea sa onima koji pate. Herojska portvovanost, hrabro spaavanje i neograniena pomo iznose na povrinu pravu ljudsku prirodu i nae duboko usaeno oseanje za bratstvo i jedinstvo. Pria o Amundsenu je iznenaujua slika i prilika. Nakon decenija tekog i opasnog rada norveki istraiva je odluio da proivi preostale godine svog ivota u mirnom ivota piui. On je to izjavio na banketu koji je organizovan u njegovu ast i skoro u istom momentu je stigla vest da se Nobilovoj ekspediciji ka Severnom polu desila nevolja. Amundsen je odmah napustio sve svoje planove mirnog ivota i spremio se da poleti u pomo izgubljenim avijatiarima, potpuno svestan rizika takvog poduhvata. Ljudsko saoseanje i snaga koja nas tera da pomognemo onima u nevolji nadjaavaju sve proraune i razmiljanja o linoj sigurnosti, a Amundsen je rtvovao svoj ivot u pokuaju da spase Nobilovu grupu. Duboko u nama svima poiva Amundsenov duh. Koliko naunika je rtvovalo svoje ivote traei znanje koje bi pomoglo njihovim blinjima - koliko doktora i medicinskih sestara je umrlo tokom rada sa bolesnicima obolelim od zaraznih bolesti. Koliko ljudi je dobrovoljno uzelo u obzir sigurnu smrt da bi pregledali bolesnika koji je desetkovao narod njihove zemlje ili ak i neke strane zemlje - koliko se ljudi, obinih radnika, rudara, mornara koji su ostali nepoznati - prepustilo Amundsenovom duhu? Ima ih beskrajno puno. Posao anarhista, revolucionara, pametnih ljudi i klasnosvesnog poreletarija je da gaje i pokazuju ovu ideju i zanu je i u drugima. Ona ve sama moe da pobedi sile zla i mraka i izgradi novi svet ovenosti, slobode i pravde. ----------1Pogledati Krontatsku pobunu, od istog autora 2Ova posebna policijska i vojna organizacija, poznata kao zagriaditelniye otriadi, bila je veoma omrznuta i u narodu poznata kao "lopovski odredi", zbog svoje neodgovorne krae, neverovatne iskvarenosti i svireposti. Oni su bili ukinuti kada je uvedena "nova ekonomska politika".

30. Proizvodnja
"ta je sa proizvodnjom?"; "kako emo da upravljamo njome?" Ve smo videli kojim naelima se revolucija mora voditi ako hoe da bude drutvena i da ispuni svoju cilj. Isti principi slobode i dobrovoljne saradnje moraju da vae i za preureenje privrede.

104

Prva posledica revolucije je smanjena proizvodnja. Generalni trajk, za koji mislim da e biti poetak drutvene revolucije, sam je po sebi zaustavljanje privrede. Radnici prestaju sa radom, demonstriraju na ulicama i tako privremeno prestaje proizvodnja. Ali ivot tee dalje. Osnovne potrebe naroda moraju biti zadovoljene. Revolucija ivi u tom stadijumu od zaliha koje ve postoje, ali bi bilo katastrofalno, kada bi se one istroile. Situacija je onda u rukama radnitva: privreda mora odmah da zapone da se oporavlja i povraa. Organizovani poljoprivredni i industrijski proletarijat preuzima zemljite, fabrike, radionice i rudnike. Njih treba pod hitno to bolje iskoristiti i upotrebiti. Moramo razumeti da drutvena revolucija zahteva veu proizvodnju nego u kapitalizmu da bi zadovoljila potrebe naroda koji je do tada iveo u nematini. Veu proizvodnju mogu postii samo radnici koji su se prethodno pripremili za ovu novu situaciju. Kada se upoznaju sa procesom privrede, naue sve o izvorima sirovina i namere se da uspeju, oni e ostvariti svoj cilj. Oduevljenje koje je revolucija proizvela i energije koje se oslobaaju, a stvaralatvu koje je ona podstakla moraju se dati odreene ruke da bi se nali novi putevi. Revolucija uvek budi u ljudima veliku odgovornost. Uz novi ambijent slobode i bratstva ljudi shvataju da su naporan rad i otra samodisciplina krajnje neophodni da bi se postigla proizvodnja koja moe da zadovolji potrebe potronje. Sa druge strane, nova situacija e umnogome uprostiti danas veoma zamrene privredne probleme. Ne sme zaboraviti da kapitalizam, zbog svoje takmiarske osobenosti i protivrenih finansijskih i trgovinskih interesa, dovodi do mnogih zamrenih i komplikovanih problema koji bi potpuno nestali ukidanjem dananjih uslova. Pitanja nadnica i prodajne cene, potranja trenutnog trita i lov na nova trita, nedostatak kapitala za vee poduhvate i velike kamate koje se za njega moraju platiti, nova ulaganja, posledice pekulacije i monopola i gomila drugih slinih problema, koji mue kapitaliste i ine da dananja privreda bude tako komplikovana i nezgrapna mrea, nestali bi. Trenutno se moraju okupljati brojne istraivake grupe i visokoobrazovani ljudi da razmrse zamreno klupko plutokratskih nesporazuma, a kapitalizmu su neophodni mnogi specijalisti koji e izraunati mogunosti za dobitak i gubitak i ogromna vojska pomonika koji e provesti privredni brod izmeu hridina na putanji koju odreuju kapitalistiko nacionalno i internacionalno naticanje. Sve ovo bi automatski nestalo sa podrutvljavanjem privrede i ukidanjem takmiarskog sistema; samim tim bi i problemi proizvodnje bili dosta olakani. Zamrena sloenost kapitalistike industrije vie ne bi neopravdano stvarala strah od budunosti. Oni koji priaju kako dananje radnitvo nije sposobno da upravlja "modernom" privredom zaboravljaju da se osvrnu na inioce koje sam malopre naveo. Privredni lavirint e se pokazati mnogo jednostavniji kada zapone drutveno preureenje. Uzgred treba spomenuti da bi mnogi drugi delovi ivota bili pojednostavljeni kao posledica navedenih promena: mnoge dananje navike, obiaji, prinudni i kodljivi naini ivota normalno e prestati da postoje. Dalje, treba imati u vidu da e zadatak poveanja privrede biti strano olakan kada redovima radnitva pristupi ogroman broj onih koje e izmenjeni ekonomski uslovi osloboditi za rad. Statistika pokazuje da se 1920. godine u SAD preko 41 milion osoba oba pola bavio u korisnim poslovima od ukupnog stanovnitva od 105 miliona1. Od ovih 41 miliona samo 26 miliona su bili stvarno zaposleni u privredi, ukljuujui tu i privredu i transport, dok se ostatak od 15 miliona preteno bavio trgovinom, reklamom i drugim posrednikim poslovima u dananjem sistemu. Drugim reima, 15 miliona ljudi2 bi bilo slobodno da se bavi korisnim poslom nakon revolucije u SAD. Slina situacija, proporcionalna broju stanovnika, razvila bi se i u drugim zemljama. Poveanje proizvodnje koje je neophodno drutvenoj revoluciji bi stoga imalo pomo dodatne vojske mnogih miliona ljudi koji bi bili na raspolaganju. Sistematsko ukljuivanje ovih miliona u industriju i poljoprivredu, uz pomo modernih naunih naina organizacije i proizvodnje, pomoglo bi da se ree problemi potronje. Kapitalistika proizvodnja se vri zbog profita; danas se koristi vie radnika koji prodaju stvari nego to ih proizvode. Drutvena revolucija bi preuredila privredu na osnovu potreba stanovnitva. Osnovne i glavne potrebe naravno imaju prioritet, a to su hrana, odea i stan. Prvi korak u tom pravcu bilo bi utvrivanje raspoloivih zaliha hrane i drugih potreptina. Radnika udruenja u svakom gradu i zajednici bi se prihvatila ovog posla zbog jednake raspodele. Radniki saveti u svakoj ulici i oblasti bi se brinuli o tome, te bi saraivali sa slinim savetima u gradu i zemlji i udruivali svoj rad i napore posredstvom optih saveta proizvoaa i potroaa.

105

Veliki dogaaji i ustanci iznose na povrinu najaktivnije i najsilnije ljude. Drutvena revolucija e iskristalisati klasnosvesne redove radnitva. Pod kojim god imenom da su poznati - privredne unije, revolucionarni sindikati, zadruge, udruenja proizvoaa i potroaa - predstavljae najprosveeniji i najnapredniji deo radnitva, organizovane radnike koji su svesni svojih ciljeva i puteva do njih. Oni e biti pokretaki duh revolucije. Uz pomo industrijske mainerije i naunog obraivanja zemlje na koju niko vie nema monopol, revolucija mora pre svega da ispuni osnovne elje drutva. Intenzivno obraivanje zemlje i moderna sredstva su nas u poljoprivredi nainila skoro nezavisnim od prirodnog kvaliteta zemljita i klime. ovek sada sam do odreenog stepena stvara svoje zemljite i klimu zahvaljujui hemiji. Egzotine voke se sada gaje na severu i dopremaju na topli jug, kao na primer u Francuskoj. Nauka je arobnjak koji omoguava oveku da zagospodari svim potekoama i pree preko svih prepreka. Budunost, koja je osloboena svih kijameta sistema profita i obogaena radom miliona dananjih neproizvoaa, daje izglede za ogromno blagostanje drutva. Takva budunost mora biti glavna stavka drutvene revolucije, a njeno geslo: hleb i blagostanje za sve. Prvo hleb, pa onda blagostanje i luksuz. ak i luksuz!, jer je lukzus iskonska potreba oveka, kako njegovog psihikog tako i fizikog bia. Revolucija mora neprekidno da se okrene i posveti tom cilju: ne neto to emo prebaciti u daleku budunost, ve trenutna praksa. Revolucija mora da tei da omogui svakoj zajednici da bude samoodriva i materijalno nezavisna. Nijedna zemlja ne bi trebalo da se oslanja na spoljanju pomo ili da izrabljuje kolonije. Tako se stvari odvijaju u kapitalizmu. Cilj anarhizma je materijalna nezavisnost, ne samo pojedinca, ve i svake zajednice. To znai postepenu decentralizaciju namesto centralizacije. ak i u kapitalizmu se da primetiti tenja ka decentralizaciji uprkos centralistikom karakteru koji je u osnovi dananjeg industrijskog poretka. Zemlje koje su pre bile potpuno zavisne od stranih proizvoaa, kao Nemaka u poslednjoj etvrtini 19. veka, a kasnije Italija, Japan, Maarska, ehoslovaka itd., postepeno se privredno osamostaljuju i rade od svojih sirovina, grade svoje fabrike i tee ekonomskoj nezavisnosti od drugih zemalja. Internacionalne finansije ne podravaju takav razvoj i trude se da uspore takav napredak jer je Morganima i Rokfelerima isplatljivije da zadre Meksiko, Kinu, Indiju, Irsku ili Egipat u industrijski nazadnom stanju da bi mogli da iskoriavaju njihove prirodne sirovine i istovremeno da osiguraju strana trita zbog "prevelike proizvodnje" kod kue. Drave velikih finansijera i gospodara privrede im pomau da im osiguraju prirodne sirovine i trita, ak i bajonetima. Tako je Velika Britanija silom naterala Kinu da dozvoli Englezima da opijumom truju Kineze, uz dobru zaradu, i koriste se svim sredstvima da u tamo uvale svoje tekstilne proizvode. Iz istog razloga Egipat, Indija, Irska i druge zavisne zemlje i kolonije ne smeju da razvijaju svoju privredu. Ukratko, kapitalizam tei centralizaciji, ali slobodnoj zemlji treba decentralizacija, ne samo politika ve i privredna i ekonomska nezavisnost. Rusija upeatljivo dokazuje koliko je ekonomska nezavisnost neophodna, posebno za drutvenu revoluciju. Godinama posle Oktobarskog ustanka, boljevika vlada je usmerila svoje napore na pridobijanju buroaskih drava na svoju stranu radi njenog "priznanja" i pozivala je strane kapitaliste da iskoriavaju sirovine iz Rusije. Kapital, poto se plaio da ulae na veliko zbog nesigurnosti u diktaturi, nije se zanimao za tako neto. U meuvremenu, Rusija se bliila ekonomskom slomu. Situacija je konano naterala boljevike da shvate da zemlja mora da se uzda u se i u svoje kljuse. Rusija je poela da trai sredstva kojima bi pomogla samoj sebi i tako je stekla jo vee samopouzdanje u svoje sopstvene sposobnosti, nauila da se osloni na samu sebe i poela da razvija svoju privredu, to je bio spor i bolan proces, ali nezaobilazna potreba koja e na kraju uiniti Rusiju ekonomski samoodrivom i nezavisnosnom. Drutvena revolucija u bilo kojoj zemlji mora od poetka da bude samoodriva. Ona mora da pomae sama sebi. Ovo naelo samoispomoi ne treba protumaiti kao nedostatak solidarnosti sa drugim zemljama. Naime, uzajmna pomo i saradnja izmeu zemalja, kao i pojedinaca, jedino moe da postoji na osnovama jednakosti, meu jednakima.Zavisnost je njihova sama suprotnost. Ukoliko doe do drutvene revolucije u vie zemalja istovremeno - u Francuskoj i Nemakoj, na primer - onda bi se zajedniki rad podrazumevao i on bi prilino olakao posao revolucionarnog preureenja. Na svu sreu, radnici poinju da ue da je njihova stvar internacionalna: organizacija radnitva se sada odvija izvan nacionalnih granica. Ljudi se nadaju da nije daleko vreme kada e ceo proletarijat Evrope moi da zajedniki stupi u generalni trajk, koji e tada biti uvod u drutvenu revoluciju. Takvu nadu treba ozbiljno uzeti u promatranje, ali istovremeno ne treba zanemariti mogunost da bi revolucija mogla da izbije u jednoj zemlji

106

pre drugih - recimo u Francuskoj pre nego u Nemakoj - i u tom sluaju Francuska ne bi smela da oekuje pomo iz vana, ve odmah da usmeri sve svoje snage da sama sebe opskrbi i zadovolji najosnovnije potrebe svog naroda samo svojim naporima. Svaka zemlja u kojoj se deava revolucija mora da tei poljoprivrednoj nezavisnosti isto kao i politikoj i industrijskoj. Ovaj proces se odvija do odreenog granice ak i u kapitalizmu, a on bi trebao da bude jedan od glavnih ciljeva drutvene revolucije. Moderna sredstva to omoguavaju. Proizvodnja satova, koji su pre bili monopol vajcarske, sada se sprovodi u svakoj zemlji. Proizvodnja svile, koja je pre bila ograniena na Francusku, danas je meu glavnim granama privrede u mnogim zemljama. Italija, bez izvora uglja ili gvoa, pravi brodove od elika. vajcarska, koja nije nita bogatija u navedenim sirovinama, ih takoe pravi. Decentralizacija e odstraniti iz drutva mnoge loe stvari koji potiu od centralistikog naela. Politika decentralizacija znai slobodu; industrijski, ona znai materijalnu nezavisnost; drutveno ona podrazumeva sigurnost i blagostanje za manje zajednice; pojedinano ona vodi do ovenosti i slobode. Isto tako je bitno da drutvena revolucija pored nezavisnosti od stranih zemalja uvede decentralizaciju unutar same zemlje. Unutranja decentralizacija znai da su vee oblasti, pa i svaka zajednica, koliko je god to mogue, samoodrive. U svom prosvetiteljskom i obimnom delu, "Polja, fabrike i radionice", Pjotr Kropotkin je ubedljivo pokazao kako je grad kao Pariz, koji je sada skoro potpuno okrenut trgovini, mogao sam da uzgoji dovoljno hrane u svom okrugu i da obilno izdrava svoje stanovnitvo. Koristei se modernim poljoprivrednim mainama i intenzivnim obraivanjem, London i Nju Jork bi mogli da se odravaju na proizvodima koje bi gajili u svojoj neposrednoj blizini. injenica je da su "naa sredstva, kojima moemo da izvuemo iz zemljita ta god poelimo - u bilo kojoj klimi i iz bilo kakve vrste zemljita - danas toliko napredovala da ne moemo da predvidimo granicu prinosa na par jutara zemlje. Ta granica se sve vie i vie pomera shodno naim prouavanjima i svake godine nam bei sve dalje i dalje izvan vidokruga." Kada drutvena revolucija u nekoj zemlji zapone, izvoz i uvoz bivaju obustavljeni: uvoz sirovina i gotovih proizvoda se spreava. Zemlja moe da padne pod blokadu buroaskih drava, kao to je to bio sluaj sa Rusijom. Tada je revolucija primorana da postane samoodriva i da sama namiruje svoje potrebe. ak i razliiti delovi jedne iste zemlje mogu se suoiti sa takvom situacijom. Oni e onda morati da proizvode ono to im treba u svojim oblastima i samo svojim radom. Jedino decentralizacija moe reiti ovaj problem. Zemlja se mora preurediti tako da moe sama da se hrani. Ona se mora vratiti proizvodnji na malo, kunoj radinosti i intenzivnoj poljoprivredi i vrtarstvu. ovekov pokretaki duh koji je oslobodila revolucija i njegova domiljatost koju su potrebe istanale uspee da se snau u datoj situaciji. Moramo uvideti da bi bilo katastrofalno po revoluciju da suzbijamo ili da se meamo u sitne privrede koje se ak i sada do odreene mere u raznim evropskim zemljama praktikuju. Brojni proizvodi koje svakodnevno koristimo prave seljaci tokom besposlenih zimskih dana. Ove kune manufakture kada se saberu daju iznenaujue brojke i snabdevaju nas u dosta emu. Bilo bi veoma tetno ako bi ih unitili, kao to je to uradila Rusija u ludoj boljevikoj strasti ka centralizaciji. Kada zemlju u kojoj se deava revolucija napadnu strane drave, kada je dre u opsadi i zaustave njen uvoz, kada velikoj privredi preti slom ili se eleznici to ve desilo, onda su to male kune privrede koje postaju presudan ivac njenog ekonomskog ivota: one same mogu da nahrane narod i spasu revoluciju. tavie, takve kune privrede nisu samo moan ekonomski inioc, one takoe imaju i veliku socijalnu vrednost. Mogu posluiti kao prijateljske veze izmeu sela i grada i na taj nain ih zbliavati i jaati njihovu meusobnu solidarnost. U stvari, kune privrede su same po sebi dokaz drutvene srdanosti koja se od najranijih vremena pojavljivala u seoskim skupinama, pri zajednikim radovima, narodnim igrama i pesmama. Revolucija treba da potstie ovu zdravu i normalnu sklonost, u svim njenim oblicima, radi dobrobiti zajednice. Ljudi esto malo cene ulogu privredne decentralizacije u revoluciji. ak i u redovima naprednog radnitva postoji opasna struja koja zanemaruje ili umanjuje njenu vanost. Veina ljudi je jo uvek u ropstvu marksistike dogme da je centralizacija "efikasnija i ekonominija". Oni zatvaraju oi pred injenicom da se ova navodno isplativa "ekonomija" postie nautrb radnikog zdravlja i ivota i da ga takva "efikasnost" svodi na prostog privrednog zupanika, pritom mu ubijai duu i telo. Osim toga, u sistemu centralizacije upravljanje privredom stalno prelazi u ruke sve manje skupine ljudi i time stvara monu birokratiju industrijskih vladara. Bila bi to prava ironija ako bi revolucija teila takvom reenju i znailo bi samo stvaranje nove vladajue klase. Revolucija moe osloboditi radnitvo jedino postepenom dencetralizacijom, razvijajui pritom pojedinanog radnika u mnogo svesnijeg i odluujueg inioca u procesu privrede i pokretaa svih privrednih i drutvenih

107

delatnosti. Drutvena revolucija je ba zato tako bitna jer ukida vladavinu oveka nad ovekom i umesto toga uvodi praktino upravljanje stvarima. Ona jedino tako moe dostii privrednu i drutvenu slobodu. "Da li si ti siguran da e to ba raditi?", zapitkuje. Jesam: ako ovo ne radi, onda nita ne radi. Plan koji sam skicirao je slobodarski komunizam, ivot dobrovoljne saradnje i jednake podele. Ne postoji ni jedan drugi nain kojim moemo imati ekonomsku jednakost, koja sama po sebi znai slobodu. Svaki drugi sistem mora voditi nazad u kapitalizam. Naravno postoji mogunost da bi zemlja u kojoj se odvija drutvena revolucija mogla da proba razne ekonomske eksperimente. Ogranien kapitalizam bi mogao biti uveden u jednom delu zemlje, a kolektivizam u drugom. Kolektivizam je ipak samo drugaiji oblik najamnikog sistema i brzo bi teio da postane kapitalizam koji danas imamo, jer kolektivizam zapoinje ukidanjem privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju i odmah ponitava samog sebe tako to se vraa sistemu naplate u odnosu na koliinu obavljenog posla, to znai povratak nejednakosti. ovek se ui na u praksi [man learns by doing]. Drutvena revolucija u razliitim zemljama i oblastima e isprobati razliite metode i praktinim iskustvom e pronai najbolji put. Revolucija je istovremeno mogunost i opravdanje za tako neto. Ja ne pokuavam da propovedam ta ova ili ona zemlja treba da uradi ili kojom putanjom bi one trebale da se kreu; niti elim da nareujem ta e se desiti u budunosti i da napiem plan i program. Moja namera je da predloim, samo u turim crtama, naela kojima revolucija mora da se vodi i ta onda treba da uradi da bi ostvarila svoj cilj - preureenje drutva na osnovama slobode i jednakosti. Znamo da su prethodne revolucije velikim delom zakazale i nisu uspele da ispune svoje ciljeve; one su se izopaile u diktature i despotije i tako ponovo uvele stare tlaiteljske i iskoritavake institucije. To znamo iz davne i skorije prolosti i stoga moramo izvui zakljuak da stari put nije dobar. Nadolazea drutvena revolucija mora ii nekim novim putem. Kojim? Jedinim do sada poznatim: putem slobode i jednakosti, putem slobodarskog komunizma, putem anarhije. ----------1N. Y. World Almanac, 1927. 2U ovu brojku ne spadaju vojska, policija i mornarica kao ni veliki broj zaposlenih u nepotrebnim i tetnim zanimanjima, kao to su izgradnja borbenih brodova, proizvodnja municije i druge vojne opreme itd.

31. Odbrana revolucije

"Pretpostavimo da ljudi pokuaju da isprobaju tvoj sistem, da li bi ikako mogli da odbrane revoluciju?" Naravno. "ak i oruanom silom?" Da, ukoliko je to potrebno. "Ali organizovana sila JESTE organizovano nasilje. Zar nisi rekao da je anarhizam protiv toga?" Anarhizam je protiv svakog meanja u tvoju slobodu, bilo to silom ili nekim drugim sredstvima. On je protiv svake vrste nasilja i prisile; ali kada neko tebe napadne, onda je on nasilnik, a ne ti. Uvek mora imati pravo na samoodbranu - i vie od toga - jer je to tvoja dunost kao anarhiste da brani svoju slobodu, da se opire prinudi. Inae si ti samo rob, a ne slobodan ovek. Bolje reeno, drutvena revolucija nikoga ne napada, ali se mora braniti od svih spoljanih i unutranjih napada. Pored toga, ne treba meati pojmove drutvena revolucija i anarhija. Revolucija, u ponekim svojim stupnjevima, jeste nasilan ustanak; anarhija je drutveni poredak u kome vladaju sloboda i mir. Revolucija je sredstvo kojim emo uvesti anarhiju, ali to nije sama anarhija. Ona je samo puko krenje puta ka anarhiji, ka stvaranju uslova koji e nam omoguiti slobodan ivot.

108

Da bi dostigla svoje ciljeve revolucija mora biti proeta i voena anarhistikim duhom i idejama. Po cilju biramo sredstva, kao to i alatka mora da odgovora poslu koji eli da obavi. Tako rei, drutvena revolucija mora da bude anarhistika kako u svojim ciljevima tako i u sredstvima. Revolucionarna odbrana mora da bude u skladu sa gore-spomenutom idejom. Samoodbrana iskljuuje sve vrste prinude, proterivanja ili osvete. Ona znai samo odgovor na napad i ne davanje prilike neprijatelju da te napadne. "Kako bi ti odgovorio na strani napad?" Snagom revolucije. U emu je njena snaga? Pre svega u podri u narodu i privrenosti poljoprivrednih i industrijskih masa. Kada oseaju da ba oni sami vode revoluciju, da su postali gospodari nad svojim ivotima, da su se doepali slobode i da sami stvaraju svoje bogatstvo, onda je u samom tom oseaju najvea snaga revolucije. Narod se danas bori za kralja, kapitalistu ili predsednika jer veruje da treba da se bori za njih. Kada on veruje u revoluciju, branie je do smrti. Ljudi e se boriti za revoluciju srcem i duom, kao to su poluizgladneli radnici, ene i ak deca u Petrovgradu branila svoj grad, skoro pa golim rukama, protiv bele armije generala Judenia. Ukoliko im oduzme ovu veru, otme im mo i postavi neki autoritet da nad njima vlada, bila to politika partija ili vojna organizacija, onda e unititi revoluciju. Ukrae glavni izvor njene snage, narod, i onesposobie je da se brani. Naoruani radnici i seljaci su jedina delotvorna odbrana revolucije. Oni se uvek mogu odbraniti od kontrarevolucionarnih napada pomou svojih udruenja i sindikata. Radnik je u fabrici i radionici, u rudniku i na polju uvek istovremeno i vojnik revolucije. On je na svom radnom mestu ili na frontu, kako to potreba nalae. Gde god on bio, on je dua revolucije i on odluuje o njenoj sudbini. U industriji odluuju radniki saveti, a u kasarnama vojniki - oni su osnova svake revolucionarne sile i delovanja. Dobrovoljna Crvena armija, koju su sainjavali radnici, jeste ta koja je odbranila Rusku revoluciju u njenom zaetku kada je bila najranjivija. Kasnije su opet dobrovoljni seljaki odredi pobediti bele armije. Zvanina Crvena armija, koju su kasnije organizovali, bila je nemona bez dobrovoljnih divizija radnika i seljaka. Na severu Rusije su takoe radnici i seljaci oterali stranu vojsku koja je htela da im nametne jaram domae reakcije1. U Ukrajni je dobrovoljaka seljaka armija, poznata kao povstantsi - mnogo puta spasila revoluciju od kontrarevolucionarnih generala, posebno od Denikina koji je ve bio pred vratima Moskve. Revolucionarni povstantsi su oslobodili junu Rusiju od neprijateljskih armija Nemake, Francuske, Italije i Grke i koje su nakon toge oterale belu armiju generala @@@ Vojna odbrana revolucije moda zahteva glaveine [supreme command], usklaivanje i povezivanje akcija, disciplinu i poslunost, ali ona mora da proistekne iz volje radnika i seljaka i mora da bude na dobrovoljnoj osnovi i njihovoj saradnji kroz lokalne, regionalne i savezne organizacije. Kada je re o odbrani protiv spoljanih napada, onda je, kao i u svim drugim problemima revolucije, najbolje reenje aktivno interesovanje naroda, njegova samostalnost i samoodreenje. Mora shvatiti da je jedina prava odbrana revolucije stav naroda. Narodno nezadovoljstvo je najgori neprijatelj revolucije i najvea opasnost po nju. Uvek moramo imati na umu da je jaina drutvene revolucije organske, a ne mehanike prirode: njena mo ne potie od mehanikih, vojnih mera, ve od industrije, od sposobnosti da preuredi ivot i uspostavi slobodu i pravdu. Kada ljudi osete da se radi o njihovoj borbi i njihovim ciljevima onda e se i poslednji meu njima boriti kao lav. Isto vai i za unutranju i za spoljanu odbranu. Kakve su anse nekog belog generala ili kontrarevolucionara kada ne moe da upotrebi nasilje i nepravdu da natera i nahuka ljude protiv revolucije? Kontrarevolucija moe da opstane samo na narodnom nezadovoljstvu. Gde god su mase svesne da su revolucija i sve njene aktivnosti u njihovim rukama i da oni upravljaju stvarima, kao i da su slobodni da menjaju sredstva kada misle da je shodno, tu kontrarevolucija ne moe da nae podrku i postaje bezopasna. "Ali da li bi dopustio kontrarevolucionarima da hukaju narod, ako tako neto pokuaju?" Svakako. Pustimo ih da priaju ta hoe. Njihovo sputavanje i pritvaranje bi jedino stvorilo prognaniku klasu, a to bi pobudilo naklonost u narodu prema njima i njihovim delima. Zabrana govora i tampe nije samo teoretitski napad na slobodu, ve i direktan udarac u same temelje revolucije. Ona prvenstveno stvara probleme kojih pre nije ni bilo, koristi se sredstvima koja moraju da vode u neprijateljstvo i nezadovoljstvo, ogorenost i svae,

109

zatvor, eku i graanski rat. Probudila bi strah i nepoverenje u ljudima i potstakla zavere, a na kraju bi dovela do strahovlade koja je uvek u prolosti ubijala revolucije. Drutvena revolucija mora biti od samog poetka utemeljena na potpuno drugaijim naelima, novim idejama i stavovima. Potpuno sloboda je [the very breath of its existence]; a ne sme se nikada zaboraviti da je lek za nerede i zloine uvek vie, a ne manje slobode [is more liberty, not suppression]. Suzbijanje slobode vodi samo u jo vie nasilja i razaranja. "Onda ti ne bi branio revoluciju?", pita tvoj prijatelj. Naravno da bih, ali ne od pukih kleveta, ne od iskazivanja svog miljenja. Revolucija mora biti dovoljno velikoduna da prihvati i najstrou kritiku i da iz nje izvue korist, ako je opravdana. Revolucija e se sama najodlunije braniti od prave kontrarevolucije, svih aktivnih neprijatelja i pokuaja da se ona porazi ili sabotira nasiljem. To je njeno pravo i njena dunost, ali ona ne sme da progoni pobeenog neprijatelja niti da se sveti celoj drutvenoj klasi zbog greaka njenih pojedinanih lanova. [The sins of the fathers shall not be visited upon their children.] "A ta bi ti uradio sa kontrarevolucionarima?" Borba i oruan otpor ukljuuju i ljudske rtve, pa tako i kontrarevolucionari koji izgube svoje ivote u takvim uslovima samo podnose neizbene posledice svojih dela. Revolucionarni ljudi ipak nisu svirepi. Ranjenici nee biti iskasapljeni niti e zatvorenici biti streljani. Niti emo se koristiti varvarskim sistemom ubijanja talaca, kao to su to boljevici radili. "Kako bi se ti ophodio sa kontrarevolucionarima koji su zarobljeni tokom borbe?" Revolucija se mora na nov, razumniji nain ophoditi prema njima. Stari nain je da ih stavi u zatvor, izdrava ih dok oni ne rade nita i uposli nekoliko ljudi da ih uvaju i kanjavaju. Dok optuenik ami u zatvoru, zbog nipodotavanja i loeg ponaanja prema njemu on jo vie proklinje revoluciju, jaa njegovu odbojnost prema njoj i potie mu razmiljanje o osveti i novim zaverama. Revolucija mora imati negativno miljenje o tome i smatrati takvo delovanje glupim i kodljivim po nju samu. Ona e namesto toga probati da se ljudski ophodi prema zatvoreniku i da ubedi pobeenog neprijatelja da je pogreio i da je njegov otpor beskoristan. Ona e da primeni slobodu umesto osvete. Revolucija mora da uzme u obzir da su veina kontrarevolucionara pre prevareni ljudi negoli neprijatelji, obmanute rtve nekog pojedinca eljnog moi i vlasti. Znae da je njima potrebnije obrazovanje nego kazna i tako e ih i upranjavati. ak i danas ovakva praksa nalazi primenu. Pobedi boljevika je vie doprinela revolucionarna propaganda meu neprijateljskim vojnicima nego artiljerija. Ovakav vid borbe se koristi ak i od strane SAD to se moe videti i u Nikaragvi. Ameriki avioni bacaju okolo letke kojima ele da ubede narod Nikaragve da napusti Sandina i njegovu borbu i amerike vojne glaveine su od toga oekivale velik uspeh. Sandinove patriote se bore za svoj dom i zemlju protiv stranog napadaa, dok kontrarevolucionari vode najamni rat protiv svog sopstvenog naroda. Prosveivanje je mnogo lake i vie obeava. "Da li ti stvarno misli da je to najbolji nain da se rei problem sa kontrarevolucijom?" Svakako. Ljudsko ophoenje i obzirnost su mnogo efikasniji nego svirepost i odmazda. Novi stav to se tie ovoga bi takoe ukljuivao nekoliko slinih i srodnih metoda. Brojni naini sa kojima bi se uhvatili u kotac sa zaverenicima i aktivnim neprijateljima revolucije razvili bi se odmah im bi pristupio metodama koje sam malopre predloio. Moe se recimo razviti plan da se oni raseju pojedinano ili u manjim grupama po oblastima koje su daleko od kontrarevolucionarnih uticaja, meu zajednicama bogatim revolucionarnim duhom i sveu. Nemoj zaboraviti da kontrarevolucionari isto moraju da jedu, to znai da bi se nali u situaciji u kojoj bi morali da se bave neim drugim umesto smiljanja novih zavera. Poraeni kontrarevolucionar koji je ostavljen na slobodi umesto da je zatvoren morao bi nekako da se snae. On bi imao pristup sredstvima za ivot jer bi revolucija bila dovoljno velikoduna da hrani i svoje nerpijatelje. ovek o kome je upravo re morao bi da se prikljui nekoj zajednici, da nae stan i tako dalje da bi uivao gostoljublje centra za raspodelu. Drugim reima, kontrarevolucionarni "zatvorenik na slobodi" bi zavisio od zajednice i dobre volje njenih lanova radi svoje egzistencije. iveo bi u njenim okolnostima i revolucionarna okolina bi imala uticaj na njega. Bio bi zasigurno sigurniji i zadovoljniji tamo nego u zatvoru i prestao bi da predstavlja opasnost po revoluciju. Takvi primeri su se uvek iznova pojavljivali u Rusiji, kada su kontrarevolucionari uspeli da pobegnu eki i da se skrase u nekom selu ili gradu nakon paljivog i pristojnog prijema zato to su se pokazali kao korisni lanovi zajednice. esto su bili ak i revnosniji to se tie javnog dobra nego proseni ljudi oko njih, dok su stotine njihovih prijatelja zaverenika, koji nisu uspeli da izbegnu hapenje, bili zauzeti mislima u zatvoru o osveti i novim planovima.

110

Revolucionari e bez sumnje isprobati vie ideja o ophoenju sa "zatvorenicima na slobodi". Kakvi god ti naini bili, bie mnogo bolji nego dananji sistem osvete i kazne, koji se kroz prijanja iskustva pokazao kao potpuni promaaj. Meu novim planovim verovatno e se isprobati i dobrovoljna kolonizacija. Revolucija e ponuditi svojim neprijateljima mogunost da u jednom delu zemlje zaponu sa drutvenim poretkom koji im najvie odgovora. Ne treba biti dalekovid pa pretpostaviti da ne bi dugo vremena prolo dok veina ne uvidi da vie voli bratstvo i slobodu nego reakcionarni reim svoje kolonije. ak i da se to ne desi, nita nije izgubljeno. Naprotiv, revolucija bi od toga imala najvie koristi jer bi odustala od osvete i progona i prihvatila ovenost i velikodunost. Revolucionarna samoodbrana, bazirana na ovim principima, bila bi jo delotvornija jer bi jemila slobodu ak i svojim neprijateljima. Tako bi neodoljivo jo vie privlaila mase i svet u celini. Zbog svoje pravednosti i ovenosti ona je nepobediva. Do sada ni jedna revolucija nije isprobala pravi put slobode. Nijedna nije imala dovoljno vere u nju. Sila i podjarmljivanje, progoni, osveta i strah bili su osobeni za svaku dosadanju revoluciju i tako porazili njene poetne ciljeve. Dolo je vreme da pokuamo sa novim sredstvima i novim nainima. Drutvena revolucija mora dostii ovekovo samoosloboenje putem slobode, ali ako ne verujemo u nju, onda revolucija sama sebe izdaje i porie. Imajmo stoga hrabrost za slobodu: dajmo joj da zauzme mesto priguivanja i straha. Neka sloboda postane naa vera i naa stvarnost i u njoj emo procvetati [grow strong]. Jedino sloboda moe da bude zasluna za delotvornost i celovitost drutvene revolucije. Ona sama moe da raskri put do viih visina i pripremi drutvo za stanje u kome blagostanje i radost svima pripadaju. Doi e dan kada e ovek po prvi put imati mogunost da se razvija pod slobodnim i dareljivim suncem anarhije. ----------1Re je o vladi ajkovskog i Milera.

NAPOMENE: Celu knjigu je preveo Marko koji ivi u vajcarskoj tako da je prvi prevod turi prevod. Po njegovim napomenama, korektura je izvrena na 3, 4, 5, 13, 19, 20, 22 poglavlju. Tekst "19. Da li je anarhizam nasilje?" je preveo neko drugi, ali je on izgubio njegovo ime. Poglavlje "9. Da li ti crkva moe pomoi?" je preveo Milo Kovaki. Korekturu su izvrili Magrat, Milo i Aleksa. Ja sam izvrio neke male ispravke na nekim poglavljima., dok sam ubacivao tekstove. Smatram da se i originalni naslov treba izmeniti jer se ne radi samo o opisu komunistikog anarhizma ve mnoga poglavlja kritikuju postojei sistem pa se tek kasnije obrauje tema komunistikog anarhizma. Dakle, prikladnije naslov bi bio: Kritika postojeeg sistema i anarhistiki komunizam. Originalna verzija knjige se moe nai na Anarchist Archives a koliko je meni poznato, Anarho-sindikalistika inicijativa planira da doradi prevod i da ga objavi. Dok se pak to ne desi, i ova prva verzija prevoda se moe ovde proitati. Za one koji se prvi put sreu sa itanjem anarhistikog materijala: Kada anarhisti govore o kapitalistikom sistemu, bitno je napomenuti da se ne misli samo na kapitalizam ve na bilo koji oblik dravnog ureenja. Dakle, kritikuje se i dravni komunizam a ne samo kapitalizam ili bolje reeno: svaki oblik dravnog ureenja jer se putem drave obezbeuje eksploatacija koju manjina sprovodi nad veinom. Nije bitno da li sebe ta manjina naziva komunistima ili kapitalistima. Septembar 2007

111