DZON tOK

OGLED LJUDSKOM RAZUMU

",- "

PREDGOVOR

Dr GAJO PETRPVIC

"KULTURA" H162. BEOGRAD

ZNANJE I MNJENJE U FILOZOFIJI OZONA LOKA '. '.

/
NA RASKRSNICI NOVOVJEKEEVROPSKE FILOZOFIJE

,,\t";

Iz 19.. vijeka naslijediili smoshemu, kodaje:d~ nostaVTIiO i na izgled p<Ij.hvatljivo prikazuj e bit..: no dogadanje u eyropskoj fiJowfiji od 16. do 18. vijeka. Glavna je otllika no'VoVjeke filozofije,ka."2\e shema, u njen0!Il. gnoSoloS:kQnlkarakJe a s ovog gledi~ta grana se ~ u dva proti~C1tEl. pravca: kQntinentalneraciO'naliste i engleske enJ.-piriste. Dok prvi veli&ju razum kao jedJini izv'or spoznaje, drugineumW'l'l!Q uVj eravaj'U da sflTa .spoznaja proistjece iz iskustva.l3orba. ovih. dvaju pravaca ostajeosnoiV"a razyoja novovjeke evropske filozofije sve do Kanta, Ciji kriticizam predstav__ Ija negaciju ali i a:riginalnu sintezu empirizma i racionalizm.a. Kadpol<1zeCi ad ove &heme pokuSavamo da odtt"edim0 polozaj Dfuna 4>ka1u~vT'O'pskoj fiJ?zo-o

ru ,

'Non Lokrocll<:> se 29. 'VIII 1632. u RlngfOfluk<:>d, Bristola, od DCa pravnika,vatl'enog puntanca, k()ji jekaQ oficir :rE-voluclonarne aI'IAijesudje~ovao 1I graClanskomratu, cetl'desetih godlna. Skolovao SerU Ve;;tIltinst,:,ui mruni,.. verzitetu uOksf()rdu, gdje je steka() stepen magistl'alpostaopredava grCkog jezikai reforike i moraine fil(>zofije. Nakon regtauracije stjuarta (1660), u vrije:rne o~j;l.'''l:J0rl:Je izmedu Vigovaea i torljevaa, Lok SE> brzo nasao. It tal:JOl1l vigovaca i sprljateljio ses baronom ASIijem, I>as",ijim lot'dom SefWbe1irjem, jedtiJ:itIDdd vo<:'!a V1igoV'~eop02Jleij.

fiji ne ostaje nam dtrugo nego da ga smjestimo medu "engleske empiriste". On ta{!la postaje "prijelazni clan" od F. Bekona iT. Hobza ka Dz. BarklijU i D. Hjumu, osniyac empiristiCke spoznajne t<>rije, crje zacetke nalazimo kod Bekona, a krajnje konsekvencije ked Hjuma. Medutim, kako je citava tracldcionalna shema sarno karikatura' razvoja novovjeke evropske filozofije, 'to jei mjesto koje ona ostavlja Lob suviseusko, .~ njegovufilo:wfijll,Lok nije sarno "engleski empirist" illego i"kontipentalni ~acio; nalist". U veCoj mjen nego Bekon i Hobz nJegOlVl
Goellne 166'1. stupid je uA'slijev'll sluzbu!<ao kucnilijecnlk, . odgojitelj najstarljega sina, i sekretar i savje1;nik samoga barona.Kad je AsH 1672. godine postao lord-kancelar Lok jE! doMo vlsa<ku dr,zavnu fullkciju, a kad je.ovaj u:slkor.o zatimpao, mora<) je i Lol,napustitisvoj polozaj, pa je otiSaO uFrancusku, gdje je proveocetirigocline (1675~113,79). Fred maletom reakcijeponovo je 1683.,'napustioEnglesku i sklonio se u l;Iolanellj1,l; gdje je neko vrijeme ziVio pod la"nllim imenom, <:lJr' va;nderLindena,. Iz Hol$dJije se vratao zai'e<inos n0vtirrll kraIjeffi Vilj.emom :m Ol'a,nsltim" u vrijeme tl'kozvane \,slavne revolucije" ~G~8 gorlme. Zb?g zdravstvenih r"",loga odbio je polozaj ambasadora na branl'lenbudkom dvoru,aUj"" pdhvationeJm .1akSu drlavnu funkciju uLondo')U.1691 ,godin",preselio Be na, seosko dobro Jedne prijateljske porodic" neqglek() od, Lon.dona, gdje je ziViodo svoje srorti 28. X 1704. - Glavna Lokovadjela: Pisma .0 tolerr;:llciji (Letters concerning To" leration, 1639d692), Dvije, ra,.pT"veo!llladi (Two Treatises of Governmev-t, 1690), .Ql:Iled . .0. Ijuds1<;om raZ''.l'lntt (AVEssa.y Concerning Human UnderstantUng. 1690), Ne7<.a razmatranja. 0 posljedicama sniiavanja karnata lpora.sta "rijednosti nOl'ca (Some ConsiderationS of the Consequences of the l.owering Of Interest and the Raisillg of .th.e Value of Money, 1692), Neke misli 0 odgoi1~ (Some TOl,gMs Concernino ,Education, 1693)" Razumnost ,krscans,tva (The ReasQni!bleness of Christianity, ~695), Qupravljanjura,.. zumom (On. the Conduct of fh,e Understanding, objavljeno posrortno, 1706). .,... Vaznijino"iji radovio Lokuionjegovoj filozofiji:R. I., Aarol}: ;ohn0,,1(e, Ox~orC!1937 (Se_ cond Edition 10(5),"J. W. Gotigh:John Lock"'s'Politi,,al PhilOSOphy, QXford 1950. AKlemmt: John Loc7<.e.:, Theoretisrhe, PhllosoPhie. Meisenheiinlalan 1952.. D.J.O'C<mnor: Jo""'" Locke; London 19;;2. J. W.Yolton: .John iLCi"ke and TheWa!!o! .14eas, Oxford~LoMon 1956. M. Granston: John. Locke. A. BiQgraphy, London 1957.

su pretece Dekart i Gasendi. U ne manjQj mjex:i nego Barkli i Hjum njego'Vi s].l nastavljaci frani njemai.'ki prosvjetitelji 18, vijeka. SpodJednakim pravom s kojim se po.s.matra k,ao prijelazni clan od Bei!;oJ;la i Hobzaka BaI'ldiju i Hjumu, Lok se moze posmatrati i kao prijelazni clan od Gasendija .i BernijerakaVolte:ru, Kondijaku i francuskim materijalistimli 18.vijeka, ill <Xi Dekarta i Spinoze ka Lajbnicu i K;mtu.LokQva filozod'ija. ne l~~ uz jedanpdputevanovovjeke evropske ~ilozofiJe; ona stoji na, njihoyoj najv~oj raskrsnlci. .

:uski

OSNIVAC spo<mAJNE TEOl'tIJE

U. "Poslanici crta.dcu", predgovorl1 s'V0m. Ogl~ IJudskom 'l'azumu, Lok prica kako ga jejedtna n,,:uspjesnadiiskuBija s prijateljima nave1a, p,a PO-ffilsaiO "da smo maZda" posli. h.'Ti.~ praycem - da je Pl:''. n() silo smo izapoceli takyo istra~ivaI'lje t:eba~o l$pitatinase sp<;J6.obnosti i viq,~ti koje stya-..; n naS l:'amml.1l0zeda res,aya,a koje TIe moz~". Ideja da prouCavanje IjtldSko.g razl1:rr)1i treba ~apr~h9di SiVf!koj ~g<Jj njegovoj 'upqtrebi u fil0zo,flJI 1 naucl, 4araz).ll):). treba najprije upotrebili za ispitivanje svojih vlastitihspo.znajnih sPo--:sobnosti" WOOstavlja po;lamu ideju Lokovog glav!t1og djel8,. .,' . , . Preciziraj'uCi ~voj zadat!lk ,tokna,pO~kd Ogleda izjavljuje dill>. zeU istraZiti "wreklo,izvesn<n>t i opseg Ijud1<lkog znanja, k,a() i osnoye. i ~~~~~9~~ova.nja, mnjenja i sagllisaVanj8,;" (1,1;
du
0

On odml'lh dodaje da necewapti Ufizi~o ra~:tranje.~uha ~ u llletafizi~e.spekl.ilacije? sustim ?uha 1 0 IllJegovom o.<Inosu prenla :tijelu, Bez obzlra. na. to sta je duh :>am po sebi --:-:::-"""'-. , . ., . LO<kZll ..
,

...

I >kmiga, I glav>l, 2. odcljak, str. 19. Na isM nal\iIl.Ci-bir!lot ce sa LoIkov Ogled i 'li dalltiem tekStu, .. .' >.. .

.. Citaj, D?on Lok: Ogled

ljudskOm>razumu

VJ

VII

prouCiti stan on 11'1oZe prufiti. "PJ:-0sti:rn' istlJ.rijskiro roetodorn " on zeli da otkrijeizvor" osnove, stepene,i granJice naSeizvjesne i vjerovatne spoznaje, znanja (knowledge) i mn.jenja (opini()ln),3 Ovakvo. prouCavanje .naseg raZ1J,ma nije . samo prijatno nego i neobiCillo korlsno. Ako taCno upoznarrio granice nasih spoznajnih spooobnosti.mOO ceroo da ihradOJl1alnd.j1'upotI:ebljavamo: .umjesto da uzaIud pokllsavamo spozn<iti onosiJolil;ml je principijelno nedostupno, usmjerit cerno ~ve srta~ ge naono sto narrije dJostupnoo Ovakvo razgrani~ cenje onoga stose moze spoznati odJ onoga sto je nespoznatljivo takoder 6e nas cuvati<xi skepticiz,.. ma i rezignacije, dJoeega cesto dovode neuspjesnd.

am

stoj~nja oko- jasne i pregledn>:e .~tematizacijes.po-

Prije. nego .sto se prihvatrn0 n?a kakvog. gog spomajnogz,adatka,treba da, istraZi,rno}ticno utvrdimo sta i kako mmemo, sta izl;lSto.ne Il}oze.. mo spoznati - to je 'osuovnizahtjev Loko'V.J~Iilin, postaylj,anje:rn oiVOg zahtjeya JIJjegoy.qm ,reallza-cijom u svom glaynoro djelu L<>k: jepqs.taJo.osnh vac spQZllajne teorije i spoznaj!'J.O'i;~o/ijskeorijen-;. tacije u ['lQ'Vovjeilroj filoZ4:)tij~., ' . .. .., ... U higtorijallla" filQ:;lofije~nim U ,19.. i?q, vijeku POillekad ~.e. geporio "sPOZlilaj-noj . teor;iji" . anticlqh ~ srednjovjekovnih:filozofa. Oni . koji~a- . ko Cine po1azeodCinjenioo da seo, moguCniOSti,' izvorirna, stePenima it granlcama ., spoznaje raspravljalo v~ u antici i 'U ~dnje:rnyij,lcu; pri tome Ulporavljaju dasu '1spoznajnoteorijSke" ~n-, cepcije Qvih filozpfapile s~taVI1J dio ~jihoveo Qn~ logije i IQgike. Spbznajnat.ei:>rija kOO. zasebna i . funda,:rnentalna clJisciplli).a rada se U nOViqITlvijeku: idJe.ju ,&.. ):>rou~"aIljenaSTh. s):>oznajmh ,.,~po sobnostf illpze .i '(::reba 4& prethodii. ISvak()ffi <'l1I"lY~'om filowfskom P'09-uhvatu'Prvi je ~ire ra:zvjg, ()'J;llOat zl02io i pokusao realizirati u' jednom zasebriO!lI1 dJjelu DZqn Loik;.naziv"spoznajna teorija" i naLok hema nik~kvogZ8.je<1rii.Ckog,ndtiV!F"a znanje i mnjenje. Mi cerno oboje nazivaJti .spoznajom".

pokusll:ji..,poznajenes.poznatljiy~g.

dru--

znaJ1?'?teoiI"etske problematike javljajuse1Jeik, U . .' Lo~vim prethodnikom uzasnivanju spozI1ai_ ne: teonJe ponekad srp,atraju F. Bekona.BekonoYa mrsao da obnova nauka treba da pocne stvaranjern. :!'ove m;tode na.ucnog ~strazivanja doista jesllCilla Lolk:?VOJ da spoznavanJ' trebada poCn' prouca:,anJen; spoznajnih spo\SObnosti. Ali t Q ipak nije ~sta =sao. Be'kono:;ra precutna pretpostavka, ,dia J pourotma spozn,aJa moguca, postala Je za Loka otvoren problem. Yise~e?o. Bekon, Loko'v program spoonajne teenJ' antlclprrao je E. Dekart. Najjasnije taj je pro~am proklamir;m u njegovim Regulama: "da ne.bl~'~ uveik: ostaIi u neizvesnosti .sta je razumu moguce I 5'!a razu~ ne Si <:lielovao slucajno, treba, PiI"e .nego sto se pnprem=o ola stvari posebnOI S8_ znaJe:r.n0: dta smo jedn-om u zivotubrizljivo. ispitali za kJnJa saznanja je Ij11dski Un). sposQban. "4 .. Medutim, za; razliku o~ Lok~.: De.kart je ovaj program ost:;ano samodJelonucno: Regulae. su ostale .~edovrsene (takve su.objavljene tek 1701, pO'~~ y:tJe'ka nak?n De-kartove srrirti);Meditad.i>e POCL11JU spozn.aJn.oteorijskim razrnatranjima.. ali ova sIuz,e saroo k80 uvod uono sto. je sam Dekart u p.?d~aslQVU oznaCio 'kao. glavni zadatak djeLa: pru:,anJe dokaza :za "pnstojanje boga. irazIiCitcst OOiVJekove druse od tijela". . Rretpo<stavlja seda je Lokza vrij,eme s,"oga bo;-av:kau Fra~cusk'?j{1675__1679) vidlio r'ukopisni pnmJera!k: DekartoVlhRegula, ,ali to nije POuzdl9.~ o utvrdeno. Prva. skica Loko!vog Ogll1 da potj e ce l~ vremena prij~ njegovog. d'Olaska u' Francus'ku (l~ l~.7n Dakle, ne:!rlaIl)Jo I1ikakvograzlega gaIle VJeruJernO Loku, kadJ kaze4a semiS4? opotrebi
19. VtJekll.
v

:r

Sam

. ,~R. l?eka[!: P,:aR;~ii:na i ,iaSnfL J;>ravila ruTo()vo<'lenja 41,!hQ':" u. Mtra,;;wan)u, tSti",e. Pre.veo dr)').. Nedeljkovic.

~:s~f4i'l~~:fsko drustvO, Beograd ,1952, lltr..115. Up.

VIII

rx

fotlcav'anjaliasih s poznaj nih ~oJ::~OISti ro?d1a P ... ._""'l;Je razgovora 8 pnJatelJnna..A1i 1x> u nJemu l:"'~ . . c nista ne mij enja. na. Cinjenici. ~a se lSta mlSao ve _ ... '-ri.:l'la iizrazlla uradOVlIDa R. Dekarta. Za ranlJ' IVU'- . .., L 1_ . ...~ l'ao DesnivajuCisp'(}~a.jnuteO'rlJu 0"'- Je nasL<1V J . lfurt6vO djclo; . .. . . ' Ponekad re twdi da pravi osmvac sPOznaJ~ t~Orije ipak. nijeLok, ~ego K~?t. Lo~ Je,kazu, pro1J:cava.osaInOpsil:?losko por,tJeklo IJ1;l.dske 81;>0: znaje;probl lopC:kOgJ. poriJekla, vnJednost!' 1 granica spoznaje pootavio je ~k Kant. M~tim; Lok nije proucavao samo ponJek1o spoznaJe. Vee na poeetku OgLeda o~.~j.av~juje d~ ~porea. porijekla spoznaje istraZlvati nJenu ."lZVJe:snos~ 1 0P."' se"".. osnove i stenP-ne" a 0 svun ovxrnPltanJl-. Joi:Sta i.raspravfj; 1J: ~etvrtoj knjizisvog~. dje.Ia. Zabludfl dJa jeOgted posveeeusan;o ponJeklu spo:znajenaeta1a: jevjFOvatno zato st6 p~ble::n porijekla dominirll- u prve~tv:ije, dJ?Sa;d ~~JCltan: je, knjige Ogteda. F:raneuskip~VJetitel;JllB.Vl jeka toliko su se oduseviliLok:qv= ~eenJemo porijeklu ideja, da do glavnog diJelan]egovog Og~~ da nisu ni stigli. Glavni dioLo~?vog.Ogteda .-:UJe zainteresirao niHege1a.. -0:.. svoJlm1?redavanJl.I!l;ll o historiji filozofije on OpSlr'IlO gOVO'r1 0 prve dV;je knjige Ogteda, samo za.razliku. od fran:UlS~I: materijalista dolazido zaklJu&ad;:t "ne:tn~zeb1ti niceg povrsnijegnegosto je ovo (I..QIkovo)lzvode-nje ideja."5 ... . . .. Nasuprot Hegelu. imladohegelovgima'Marks i lffigels usvojoj Svetoj po'rodici, upaznatom od.jeljku "Kritlcka bitka pro.ttv.franfU~kog~~te~ ... jali a " isticu vrijetinost 1 historlJskizna~] .~ ZlJ1 kovefilozofije. Ali n?:v'(}deCi glavnoLokovodJ e19 podkarakteristicno pogr~s:;im?a51?vom "ggled 0 porijeklu ljudskog razuma, , om kazu da je tu llik

em

m:

i. ~obza "porIjek!o znanja i ideja iz osjetnog svijeta"6. Trecai eetvrta knjigaLokovog Ogleda otkri.:re?-e" . ~u U drugoj pQlovini 19, vijeka. M~dutim JOs uV1Je~.:: moz~ cu_misljenje da je u Lokovom OgZ.ed1~ TIJ~C 0 pSlholoskom, a ne 0 logickognoseolq~k0rn.. pr?bleJ;lluspoznaje, dJa njega zanima na kOJl n~cm l.Judi. faktiCn~ .dolaze dosyoji~.:;poznaja, ;:t ne lZ kOJe~ ~ora ~J1hoya spoznaja crpe svoje pravo na. vaze~Je. .Ps1holos'ko i spoznajnoteorijsk~. proucavanje.dOlsta se ispreplecu u prve dviJe ImJ!~ C?9!eda; .cetvr1::<:. knjiga )asmro pokazuje da tu ~lJe I::? ops1hologl]1 :>pozn,aje, negoospoznajnOJ teor1]1. Lolfka.;>..osnivac spoznajne ,teorije nepripada samo h:st?n]l englesk:e fi1()z~fije; kao takav on je nas.tavlJac Dekartov Ipre'tecaKantov .. 00 L;>~ i K~ta do .I:8J8~h dian?: hnsljenja 0 vr:~ednos.1;i spo~na]n~. teO'rlJe1spoznajnoteorijske ;mJentaCl.J.e u filc.:zof1Jl stalno SU se mijenjala. Ide~a .da .pn}e no sto poCpemospozuftvati. moramQ lspltati samu mocspoznavanjaHegela j-e podsjecal.~ ~a ,,~1.1diru ;predostroznost" onog sholastiCara kio]! Je htio cia na1.1Ciplivati prije nego sto skoel 1.1 vodu. Za: novokantovc~ spozuajna . teorlja je oonovna fi1o:z<;fska disciplina. Za:M:&tin;:tHajde.. gem spoznaJnl.prQblem uopcene po<.qtoji;suvre-, meni erigleski filozofi tims~ pnoblemom' neobie.' K. Marx, . F. E:n.ge]s: Werke. Band ,2. Dietz Verlag Ber!m. 19~8, S,. 136.. - Uzgred. receno, zazaljenje jest" O'iraj neoblcno zanimljivi od.ieljak Svete porodiee kojise vr~o c:=sto,?itirc:,. d~ da~as nlje dovoljno proucen'~ U prlmjedb. na kraju 6d;lel)ka Macl<s dEngelspnmjeCuju: ,. V~z;a franc"t:ls:kqg materijaliZJ1j.a 5 l)ek:artol;Ui, LQkom:' j sup!'otn9St filozofije 18. vijeka .preli:lo.metafizid 17; vijeka ()DSlrn~)"Su prikazani u. vecini:' ~()yijih franc'uskih, historij~ fllozo:lliW. Mi s~o ovdl,e In:ali, narop1'ot16:1tickoj kritkl, sarno ~a ponovlmo poznato.. " (OP. Cit., str. 140). Bliobl z~nl~l)lvo ISJ?Uati, na kp.ie ql.! se frllncuske histol'ije fil?"ofl)e o.sl~njall Marks 1 Engels pi~uci ovaj ()djeljak do. 11 ~u u nJ',"!'u doista sarno ponavljaHlloznato, 1 MIlk'; SU ' DCJene kale se tu sadrze taCne. .

obra~!ozio "osnovni princ:ip" .J3.ekona

cr WE" :Hegel: samtIiche'Yerke. NeunzeJ:1l1te, Band.VorlesunpenUl>er . a:ie Gesehichte if,1'.. Ph~loSO'Phl.e. Dritter Band, zweite Auflage,Stuttgart 1941, sfl4.

XI

. 'b,'Medu .roarksisfunA mlsljltlja no'intenzlVno ave.,.,. ' . .. '. ". ,'. LoroY "}''''',na Po, nasem rruslJe,nJu',v,ec , ",' su pOid1J J=' , ' , d ., . ta"apo=Jha Ogld uvjerljivo pokazUJ. ?- J ,,cIa ta ki ' ' roOteori'a s1obodnaod ontolqskih pretpos ,V n~ '. JAlJ. fantasti,ene spekulacije dogz.=tske m~, gu~a: '!i'ei poslije Loka uvj'I'avaJunas ?Ia ~e taf1zike. 1 J ", ,..........efleksiJa nUZan sastavmdio spozn3.Juo ueoJ;"l.)s;"",- .. , svake kritiene f110zof1Je.

rr .

REPREZENTA'l'IVNA TEORIJA IDEJA

Ra:tYijajucisvp-ju sppznajn()teorijskuk~ncea-' ci"u Lok, i DekArt, polaziod pre:~osta~.~ ne: midodilse spoznajemo 1>tvartlost k;>Ja POS] d", zavil!;1:lo od nas, ,.ili~a.j~ nespoz.n:Jemoneposre no niego samo,posredstvom ,,1d?Ja. '" ", 0 , . . , ......ao da" nikakvu apoznaJu Dekl'lrt J $maUL. ", '_1~+ci'e .... ," mp.ne .nemofnl ,l."Uati un...."C J onome s.o J,e lZvan 'L, 0 b'" 'm""' U"''''O posredstV1C:xm idieja, koj e 1man::. u se 1.. .da k~o rnlSljenjeposve 'je isw: "OClgledb:lo Je .. ~. . t . , 'redno nego samopO duh ne 1>p0ZirlaJe S vaJ;"l. n!p06' ......, "(IV. IVa e<listvom idejakoje imao nJIma. ", ~ti:-, 620. Uporredd:IV, I,l :ilV;X,),~:I'y4..~ .' 'rtlO'la po'am idiejejed~ Je od klJUC:';1PO] :oekart~ve i Lokove f:i1ozofije, kao iCltave . e~ skef:i1ozofije 17.v:ijeka: LokOVO(Jol:lr~den]eO;;~~ 'rna uglavnozn se slaze' s Delkart0VllIl..Za ' ed k~ J'e ideja "ave on,'o i3to n'loj duh neposr.,__ndo shvaca", odnQSIlO' "sve,stoje).lnase~ d.~~' ~. a n-eston:riJslimo lJ.ez9pzira.:n.a:tio"p<a. '1I:0Jl. n-aClIl mlS' 1~~izjavljuj~da on .ri~~cJ.u ,,~d;ja"=~~ ,Yt ' diuh opaza u seb1, ill, stoJ~ nepo , . ,., p~~e~ opa~ja,1?-1isli .ilir~~rna"(I:r; 'RIll, .8'. etr, 127.Up~redi:I, I,a.1 IJ,I, 1)
"J:,a correspon4ence de pescartes dans.te~inMit~i
Paris 1893. :ur,p. 47.4". Op. cit., III, p. 392.

.\ 1. . -

U8__

__ -

-'.

__

-.",

Idleje sudakle za Loka. neposreda;n predmet avih naSih spOZ!Ilajnih akata i ujedno sxedstvo za spoznaju stvar:i koje postoje nezavisruo od tih akatao One u nasem duhu preds~avljaju (reprezenti'rAjl.l) 00.0 soo pootoji i,zvan d'Uha. Ldl:ovoj koncepciji ideja Cinjenisu razllc:i:u prigovo~i,opravdahi i neopravdani. Med'll n~pravdani:m.a. na prvo nijes-to ireba stav:iti onaj koji IffiZe dia je Lo<k nekoO!I1Sekvenitan, je:r podJ idejoiIIl;mjsli cas p:redmet, a~sam akt misljenja. Ova tVTdnja potkrepljuje '$ time sto on kao posebnu vrstu idejanavocli "idieje refleksije, a ove 06to ni.su predlfietnegoradJnje duha. Medutim, nije tesko vidJjeii diEt Lok raZllkuje ideje reflek.sije kao idieje o' radnjama naseg duha i od onih ra<!nji duha 11a koje soe t~ idej,e odllOse i odi onih duhovnih radinji kaje :imaj'll i;e ideje za svoj prech-net. Y>.<J.O SW duh ne OpaZa neposTe<kJ.0 spoIjasnje predmete, tako C>.\1,bar pre:mae>hom shvaca:nju 1mje u Ogledu dominir.a;, ne<QpaZa. nep9'sredno ni s.voje vlastite rsdnje. To z.naCi da ireba razlikovati ns primjer '<}f"trZanje,. idi",ju .opazflnja i misljenje 0 idieji QJ?aZatjja. Prvi? je ra4pja duha, drugo ideja 0 toj racinji, trece J:'fl9irtja <lulla usJnjerena na ,idieju jeclne duhovne radnje, ',.' Druga je .primjedba, koja Se cestq< cuje,d<t Lok suv:ise Siroko shvaCarijec"i<leja",ICl~ja,je~ njega predmet avih diuhovnih radnjiqd,o'Sje-tn.og opaianja do najapstraktnijeg :rniSljenja; lI4egut'irn, ocitO je da predimet osjetnog opaZ~ja i p~et apstraktnog rniSlje11ja ne moze biti isti. Ovaj prigovor bio bi opravdan kadabi Lok 't'vl'diooas'll we ideje istovrslle. Ali on smatra <:J,a. postoji nJ!l1:~ go:razli6tih wsw ideja.I'rema tome, al\co.Wk t di cia je predmet svakog duhovrnog,.akta nek.a ide:; ja" to joB ne znaCi da sviduh()vnaa:kti ir:n:aju sasvim isn p r e d m e t . . , .....'. ..' Mnogo Ell ozbiljnije neke druge tfskoce. koje proistjseu. iz d-e1'inicije pojma.;,ideje",

vr:

XII

XIII

, 'g~e i kalro '~sam Lok J . 'd . "ko'e BU prdmet duha,. , postoje te ,,1, eJe ' " J dJuhu", ,Medutim,):li~e ''''';C'l.n, tvrill da sU one "u .. ,. duh moze =. yv. ' . . ., -to -to samO' ruJe , lako shvatiti ka~o nes " .drUe strane .ono sto. je biti "u duhu':, 1, kakO, B titi. ipredmet duha", ., .. ' , 1 'deJ'a., k,OJ"e, U duhu" mo,ze 1stovremeno 'j; . kako,pomocu ., . J{j{! je teze. pI ante poznati stvari. $iQiesu sU u nas~ dMy, moz~hus n",posredp0 ~~tur>Ilf izvanduha. AJ-,..o S~l ' . .. kako oil. moze znati samo nje~OV~ vlastite~dJeJeke stvarli da ~u l1 aiSe ,'. da pored IdeJa pp?toJe 1 n~ .a? Ova teiSk6(:a pro'd ' d kvatne tim s t varlm .. ,'" 0 1 eJe a e . ,. "ta.. LOkovo dj,elo i (li n39J c?'ffi. vlaci se kroz Cl V'() " < " . '. ' joo imati priJike ~. govor;uno.

Pri 'e svega, namecese pltaI:l,Je,

"

SE~nOTII{A,

~matn:lu9:, "., " kdefirlrra znanje,kao .op~: svojev1astite l~eJ'e, I,o~t /?tll.vljanje slaganJiL iIi

, . -ed.no sam9 . " da razWri nepos:;: . """"za' v ..~

zanje, a IDJn]enJe~,p ,po. " .' .,' . ' '. 1 n' a mecht naslffi1qeJama., . " ", . azl ' ne;saga J. . .... ;., <~'a imnjenjapro1zl Ii0:4h qeflnlcua ;l,ti.. aZena rijefu!:1a, l dJaspoznajiJ.?e B-'<>ra.nll.;:no b ;, e~ dostUpnesu Ali ide-je kOJle ~1;l Faze1\lh~J nalaz~, SveSU .Co-sarno on0IX';l)', .:U' 8 Je I:l~virngrudima, nevidljive .yj,ek?Venu.~ldr;;.~~~;~ll,II,1,str.44.0). < 1 !lkrlvene 0. " 9; k . lie postojati tzva..TJ. d l'v1eCllitiT', covJe .J1:ernOstojat1.ako. roOstva':iOrustvore ~o ~u l'l,ldlma,KSJ() B'red7 gucnos,ti ~8'ro.un.:klJ.c~J<:.ro:n:llsli J iza iljihovpsaopstV;(yza blIJ~:7Je ,sv~Jlh 'kao "ve1ikiiillstruntent cavan,je .drugl,!Il IJudiTa , i , ' 'I' dima, ' dao je". ''''_' ~I dnllitvaOOg Jl:!:. JU . i zajedn;r"""U v. ..~ .. oo rij' eO- ' a rijeCisu C1.tlni~a. zik, JeZlkse sasLuJl " ..' }"' '.za prenose-': ,~_., . . ldeje, 'zn,:akoVl.koJt nam . bl "~, l'.vVl. za ., ' . s UZ" Ilj'ihovo e ez~-c . _ "~;h :rtli6lida:u:gima, kao 1 .'Z,a '.4 ....h.795), IlJe Uf"""' b " (IV' XXI. "'L.,.... . njeradli vfastite;:tpOtre '~ki.e '~eza~a Qd jeziNasa SpO'ZIlaJa teo~Js. J.. "ivanje IlemOguce ka, all njeIlood!davanJ.e 1 5aoPC '

rn.

- Perna ru

je bez jezika. Ill, malo slobodinije: pojedinaene spoznaje kao"privatno vlasniStVo" pojed:inaca moguce 5U i bez rijeCi, spOZnaja kao zajednicko dobro i drustVeni razvojni proces moguea je sarno pomoeu rijeCi. Spoznaja je dakle bUno zaviSna od dviju vrsta znakova: ideja i rijl:!:cLldeje BU znakoviza predmete, rijeCi 'su znakovi za ideje. ProuCavanje obiju vrs.ta znalrova zadatak je nauke znacima, se:miotike (LIjuetwn5.Ij), Svoje shva6ainje 0 .semiotici i njenom mje-stu u siste1!).u nauka Lok je ukrartko izloZio u posljedJnjoj glavi Ogleda. SVl:!: sto ulazi 1.1 djelokrug 1judIlkog r~,()n ovdJje dijeliti tri dtijela: (1) "priroda stvan kaikvesu same po sebi, njihovi odnosi i njihov naCiri delpvanja", (2) "ono s1;o sam covek, kao .razmnno biee s:(obodne volj e, tr<:~a da C:ini da bi postigao neki cilj, naroCito sreeu" i (3) "naCini i sredstva kojima se postlZe i prenasi znanje prvog i drogog".U s.;kladu s time sye ienauke dije-Ie na tri glavne grupe: (1) "fizika" iii "prirodna fi1ozofija"" (2) "praktika'~ Cijaje najzniai'ajnija grana "etika" i (3) .,semi0ti)m" ill "logika". Cil} je fizike postizanje spekulativne (teorijSike) istineo svemu 8to postoj~, ellj je praktike iSJP!'avno' djelo-v8J1je.Tre&. graria(senrl?:ttk.a ili logika) havi s~ "prouC<ivanjem, pr.ir(ldJe .znakova, koje 4uh upotreb1java radi Fazumev8J1ja stvari ili pn~nosenja znanja, <'!rugima" (IV, XXL, 4, sir, 795,),' Semio.tika je diakle.. ilauka 0 idejam.a, i rijeCima kao instnuneni;irna, spoznaje, Serniotika illije &'l!I10 no~ vo ime za lo>giku, to je ime g.a nov logiCki.! program Cije os'tVarenje treba dJadQn$e "<1rukciju logiku i kritiku. n~o stosu one ~dje smo do s>ada poznavall." (IV, XXI, 4, I;1tr, 796:), . . ' GoyoreCi 0 semiotici ,Lolt ne kaze ndstaek,Spli,.; cite 0 odI1osuizmedu seJniotike ionog il;1traZivanja 0 znanju i mnjenju kojim se on wvi' U svoJ11 Ogledu. Zato bi se mog1o, pitatida Ii iStraZiva-c nja sadrzazla u Ogledtt trew posrnitrati sarno kat:>

xv
XIV

postpje te ,,1. eJe ' Je, u. <lIuhu~'. ,Medutim, niJe izricit? tvl.':d!- da 8 11 o~e 'e amo nije duh, mO~E;} lako shvatiti k~k~~r~~ie strant~, ono . sto Je biti ,,11 duhu" , 1 ' . b'ti. redmet duha," dllhu" moze is,tovremeno .1. '.,. "p CU , ',deJ'a' k.9J'e U " 't 'e kalro pom9 1 , Joo je teze pI an~ 1ZIl.!lJti 8tVari Jr,qjesU 8U u nasem duh?, m<Jzd~I?ll~postedp.o dJostupn<: ilZvanduha. ",1,..0 s:t ' kako 011 m,oze zpati s,amo njegov':l vlasti"b7 .1.cJi~~e cstvari i da 8U lJ.ase dapored ideFP9(5to'Je ,1 ." a?Ovateskoca proidejeadekvatnJ. ,'tiIIl t~~ djelo i 0 Iljoj c~mo VlaCi se kroz C1i:l:l.vo ' . . ,c. ... . .oS imati prilike 4a gov<Jnmo. J ,
C

'~n~J'e .gdile ikalro Fri'e s"ega, nmn=eOO ph""., 'Jan~Lok J ... .'d ." k:o' su preclnlet d uha. """.... ,
_J:.

0"

SEMIOTIKA

"" da' razuni ne'l.Ji08Tedno qpaza" samo " ikdefiIlira. znanje kaoopa: svojevlasti~ ],~e}e, L?1'e't stavIjlinje sla.ganja.ili zanje, a nIDJeIlJe k~.p. po. ". ..' ""c," neslaganja medU nasl1:n}deJ~' ." .., 'zJ. i ,.... . ' c. .. 'z;ri.anj a i :mnJemaprOl az lIZ ().v:i;l+def1IIlC;~Ja ," '<bitfizraZena rijeCima. diaspoznaJf,?e rp-or<:: nU3mo .1'l'eCirnadosttlprte 'su Ali ideje koJe W~'1lZ!'azedjh}nala'ze.Svesu CosarnO on0IJ:1e, 11 CiJel!J.' se , , .' c,' .' <lima 'llE;}vidljive
smatr~Juc::,

1skr1vene 0
<tH.

.vj,ek?Ve.

swa, a,drustvo~e ,,::-ore

c

M:~ctl1tim, c()vJeknemoz~~j~~)."lema mO'-

=."'dSl~-::~.,:,.J. ~g(trrw ~tr. 440,)

u.J.~"';'

" , v' '. to' ti izvan

dl'u~

6nooti. komtuukaClJ m-. , J. . :ih.~"'o sao~ '" ~ ... '. '1" v ' . vOJ'ih nush '1 zanJ . y , . r . stv(}za b1 JezenJ .S .'ka0 "ve . likiinstrumen:. t . ',' . d <rim, IJudin:la .... .. ". ?avi;n)e. v rll",_ . drustv~" bog je,lju~ d.i;tQ J~ '1 zaJed~Cku vew "00 .. v ' a rijecisuculI1l;zna... z:ik. Jezikse sastO)1 ... nJeCl, . v ' .. za re1loS'v ," d 'e>zllakovi. koji naIIl sluze,,p

:t <'>i'udfma,Ka() sl:'d,.,

~rn~h ~i<1lmgima, ~ao i ~a njjh~v~~:tr-;

nje radii. vlastite upotre:~7"(~V, :xX '." pdj.eziNasa spoznaja teonJski Je r:~za~ "g1.16<l 0 ka, all njeno odria"anj-e i saopc1vaTI Jen e:lIl

je bez jezika. Ill, malo sl0bodinije:. pq.je4inacne spoznaje kao "privatno vlasniStvo" pojeclirlaca mogucesu i bez rijeCi, sPOZiIlaja kao zajedJrriCko dobro i drustveni razvojni proces mOg1.1ca je sarno pomoeu rijeci. . ...' ..' SpOznaja je daklebitno ?avisna od dviju vrsta znaim-va: ideja i rijeci. Ideje suznak;0vi za predmete,l'ijeCi'su znakovi za ideje. ProuCavanje. obiju vrsta. znakova .zadatak je. nauke {) znaci!1la, se:miotike (2:IJuslUJn~IJ), Svoje ~hvaCanje <.> eIhioticii njenom mjestu u sistemu nauka Lolf je1.tkratlto izloZio uposljedJ-. njQj glavi Ogleda. Sve ato ulazi u djelokrUg ljud.l'kog lCiaZ1.,Un8. .'pn ovdje dijeli u tri dJijela: (1) "prirOOa stvari ~e 8U same po sebi, njihovi' odnosi i njillov IW,Cin de18vanja", (2) ,,011.0 sto sam covek, kao razujDpO bice sl0bOdne volj e, tr1Ja da C:ini da bi postigao neki ellj, irlaI'\ocito sreeu" i (3) "naCini i sredsWa kojima postize i pr~mosi. zmmje prvog i drugog". U sldadu s time.sye: se naukedi.j~ Ie na tri glavne grupe: (1) "fizika" iIi "pri:r:odna filozofija", (2). "praktika'~ Cija je najzniai'ajfuja gra.nli i,etika" i(3) .,sen:ll0~".ili"logika" . Ci1jje fizike postiza,nje spekglati'\7l'l.e. (te<orijsj{:e) istine 0 sVen!U sto pO\St()j~,. c;ilj je prakt;ike iSJPrayno djelo" vanje.. Treea grana (semi()'tLk,1;! iIi logika) havi se "prouCavanjem pr.iJ:i<:JdJeZn~'!;:ova, kQje cJ,uh ,upo:. trebljliv;al'ailiraz;um.yvan.j<l. stvariili pr~nosenja zna.nj;> Orugim,<i". (IY,' XXL,4,str, 795.),. Semio:tika j~cklkle. nfluka. .0 ideja.rn{t i rijeCirna kao instrl..tnlentimlis POZl'l;l.j e, 8errrri0 'tikanije sarnO no~ vo ime za ~og4r.u, to Je iIIl",. ffl nov logiCki'program crje os1;varenje treba ~.c d9nese "<lrlikciju 16giku i kritiku nego sto BU. 0Ile lcpije smo'do s.ada poznavall. U (IY, ](XI, -4" lilB" 796.), . Gov;oreCi 9' sell'li-otici Lokne .kaZe ndsta,e'IDspli.. cite 0 ociInosu~edusen:U6~e' i,onog' istraZivanja 0 znan.ju illll'ljel'ljU koji.J:1'ls,e on bavi. u svom Ogledil' Zajpbi se mog1(} pttati" ,~a Ii. iStl-aZivanja sadrzaI'la ~. Ogledtttr~ba pos.matrati samo bo

.8e

XIV

xv

prethQdJn,a kriti&a is-traZivanja koja se one mogu smjestitiu njeg;Qvu kLasifikaciju nauka ill ooa naprotiv potpuno ill vceCim dijelom I?ril?adaju 11 podrucje semiotike. . . Zadatak Ogleda.kako je f~uliran u prvoj glayi prveknjige' na pm se pogled znnOg"O razlikuje od z?;datka s.emio~ekako je oqrtanu .po.. slj~joj g],avi i5etvrteknjige. Ali bli~e J:"aZl"!1atranje :o~h glava kao i Cit8.vog Ogledaupucuje na' zaklrueak, da .'IE; prograJ;n s.,"~otike uvelkoj mjeri, a moidJa i POtpuno poldapa s prograJllomOgle da, J:,i0k je plt'ed. sebeposfayLo zadatak daistraZi porijklo, izvjesnost;, stepe'ne i opseg Ijudske spo.. znaje. Medutim, sP9:;:ul3.ja je za nje,ga .opazanje . Hi pretpost8.vljl3.!l1je odredenih oduos'll.medu virna za. stvari, .idejanla' a. s.v9je. dru8'tvenopos'Wjanjeona dobiva ~dJa je .izraZena znako~a za ideje - . rijeo~. .1'rQucav;omje sPQ~aje zatoje nuZ'I1;o' prollCavanje,?l}.akova, Druglm <rijecima: spoznajnlJ. t'o~ija n1.!Zno je bar jednim dij>e'lOIn. se--, miotika . ' . . Gl;va ,,0 podjelf na1Pte" nekima se Cini'ne~' povezaI1la sosn9~im teJS;tq.mOgleda, Il~ad!no dolijepljena be,?yidljivograzloga.. 1Jstvarl, nije tesko vidljeti da ona iJn,a sv()jSm1sao; Iljen je zadai;ak daza naprijecl Jzyr~.~n() ispitivan.je znakova pronade odreden.omj~stdusistemuna.uka.,' 0d.r'dujllci Injee.to.. s~lni{!tik.e U sistero1;1!laJJkh !.ok ne dajeillekU posye noY\l kl~ifi'kacijUIlauka. On usva.ja. tradicionaJil1J. p:odjelu l1.al.ika.na fizikU, etiku .i l}>gik:u; s~ traii .<kl, I:\.a mj estol,ili'Ol$ticke logike stuPi .nqya. logika .,.,- ~rnio1ika:. U !lase yrij~:m~ aJll~cki fi1=qof q:V, Moris razvip je op6u nauku .oitl.akovim,a,Smtotiku,Jro.; ja ,prou&wa, p:l,eul.ffi()bne- .odnose. p:l,f!1uznakovima (smtaksa), kaoi njil:lqy' 9d!nJosprl11a onome sto oznacavaju (se:tmmti'ka)jprema. oIlimakojiih u:PO';' trepljava.ju(pra,gn:U:1tl.ka.).'Spvacanje. logike . 1Q1.o semiotikeeksplici~. :la~tu]?<{ i R'I{afuap;iIn1'licite <JIl10 je pretpostavka Cit8.ve siniboliClre ' logik.e,

Zimkd..

Moriso'Va i KaI1napova s " . ostvarenje, a djelomV e:mro~~ dJelonll.Cn.Q je grama. FormaJjz , ~? .negaclJa Lokovog , l~ticke logike,' j:kn!kiO.J1 Je' Odoijao .Lok ocl ~~ stika simooliCk,e l.ogike. Je od osnoVnih karakte.ri_ ~a Lo:Jrovu Zamisao ' , ~t~I1ot.l'\~nici savremenog lo;~~ Iflike J?OZivaju' SJe , VIDel Oksforoske Skole 0' g ~liznla, pr;=ds',;,<;g progl"amskog zbornik~ lCX;!0g Jezika. Na celo ~?1i Lokove rijeCi dJa bi . su .ka? llWito s'tq... Cl mogio p!'Uziti druk~,Proluc~vanJe Ideja i rije': uvodn,~ ~". CIJU ogiiku. i "-'-'ti'k:u" ~u< e1anku eks r' ' t e . An a .u lizatore Lolrovog l~~~~e P,r.o,glasujuza're ..aku1+~~'-'VlU<inJa.9 M~A 'tim .. "-'m Oblcn01g jez:ika ' , . '. "",u , svojiIh cu takoder udaljj]i od 4~~ se, u drugOilllPrav_.
v

0:u-

'v

....

KRITIK,;i. TEORrJE U:El.OEl];)NIH IDEJA

kriti cP:rvu : . 1m" ,; Jlgu SVioga Ogleda T _,. . . Cl teolrlJe urodehih . eli , . . wuI1<; Je poovcetio Joe ,?,ve teorije po Loku u 1: eJa 7': Principa.. Sust:iJna St,oJ,e neki uroa:eni . tyr,cJnJ~ dJa.. u razumupo~ m 1 praktichi" k "POJmoVl 1.pr1nelpi spekulati pri nj;onom P~st~U. ~~vjelllOvu dUSU utisn~ na SVljoet. 1 Je Ollea dOlnQsi sa sooom ,Glayni joe argumB t . , n~ldh spcl!:ulativnihi n pn?~al;lca. t:-orije- stoiima se slazusvi l' ucii pral~t~;cmI: PT:l!lctpa sko'i~ kao lroJe nala2:imo koJ. SYlh sto =a i llcekih id1j a Po LOkovom!niSI' '. P;mo nepdrZ1v, Opce~JU ~ajte ar1WmeJ:l,t potpIma, Cak i ka,q hi Pooto,l'anJe 0 l~jesnim. Princi.. hoVU urodenost. ...' Jalo, llce bl."' (1okazival.o ... r>""" ,meuut;im sto' ... . nJl~ -Y';'eg. slaganja nema, Ne' ' J~ Jo~gore, takvQg latlV1llni prakti .PDst<>je nik.akvi s k hvaCelllirniti ' ..<ml Pryncipi koji oi bili "pe,!lma takvi,h ide-J'a k ' b ' .Opcepn_ , oJ'e I bIle svoj-

nu:

b A t e ,and LanlJ11,age. Es Y ,Flew, Oxford 1955, p, i. says. First Series,. E<ji.to;m

II O!on LOk

Log.

..

XVI

XVII

stvenesvim Ijudima. .To znaCi. da nema nikak-vih urtenih ideja ni principa. . Pristalice "Urodenih ideja i principa potkrepIjuju svoj gk;v~ .ar~=ent ~om po:mo.Cnih argu: menata i obJasnJenJa. Medutim, SVl ti dopu~ aTgumenti i objasnjenja ~o. Lok:;t i~ dodaJu nist" glaVlllom argumentu III znace l.1IlphCJ.te narpustanje teqrije koju bi tre-Palo dJa podJupru. :Kada se na primer kaze cia urodene ideje postoje "U dll.thu najprije neopaZene, a zatim ill u jednom. tre-nutku duh pocinje opazati, Oilda se time brise rarzilka izmedu urodenih i stec~ih idej<J.i C:i.tavateorija urodenih ideja gubi svoj sm.i;sao. Cesto raspravljalo .0 tome, pi'otiv koga je -bila uperena Lokova kritika teorije: urodenih ideja i principa. Kao pristalicu ove teorije otl ~ imence navodi jedino Lorda Herberta od CerberlJa (1581-1648), autora kinjige Deveritate. Medutim, Lok jasno kaze (u I, III, 15) da mu je Herberlova knjiga deSla do ruku kad je glavni ddo njegove kritike vrodenih idJeja' vee bio napi=.. Odijeljak o Herbertu predstavljanaknadni =etak.Pitanj~ je na koga se odnosi glavni dio Lokove kritike, dio u kojem on kritizi:ra ()IlJ() sto"se govori" ill sto "neki" tvrde. . Do druge polovine 19. vijeka opeenito se traIoda je gIavni we lJOkove kritike uperen pro-tiv .Dekana i kartezijanaca. Ovo Inisljenje nalarzimo .medll ootalim kod najznaeajnijeg ltriticara njegovog Ogleda G. V. F. Lajbnica, i kod naj~ sIuznijeg siriteIja njeg,ovih. ideja u F'rancusk0j.Volter<J..Loikovu kritiku urodenih icieja i cii:.fvnjegovOglel].Lajbnic p?Smatra kao nastavak Gasen_. dijeve kritike Deka~ta. U drugOj polovini 19. vijeka, karla su .otkriveni "racionalistiCki. elementi" u Lokovoj filozofiji, neki su poceli tvrdliti Cia Lokova kritika nije bila uperena proetiv Dekarta, n~go djelq-llliCnO! protiv sholasticara, a djeIomicno pI10tivengleskih :f:i-

rn:.

.se

snm-

lowfa, Lokovih suv:remenika. Talro G. Gajl, autor radJa 0 Lokovoj zavisnosti od DekaTta (1887),smatra. cia se Loikova kritika urodenih teorijskih prinrcipa odnos.i na kembriCke platoIDeareRalfa. KedvoTta i Hen:rija Mura, a kritika umdenih l?raktic~ kih principa na Hevberla oeli Cevberija. . Nekima se cinilo cia Lokovaopilirna kritika nije moglabiti u:peT'l1a protivtako beznaeajnihpJ:'Otivnika, pa ~u zakljuoCili da pravi sInisao LOtkove kritike urodenih idej.. nijeu kritici tudili shvatanja, nego u railC:i.seavanju tla za tezu 0 iskustve-nom porijeklu spoznaje. Tak,o E. Kas:i:r'er kaze da "sjgtem urodenih ideja koji Lok ima predoCima, u svojini pojediinosotima. nijehistorljska ralnoot, nego jedna. polemicka k9nstmkcija, koja muje patrebna kao objailnjenje i suprotnost vlastitih pogleda"10. 'Ovakvo shva&mje u novije je. vrijeme. osporio Ricard AIxJn. On tvrdidaLok nijerasipao municiju pucajuei na imaginame oponerite, nego da je ciljllo u pr"Vom reduna Pekarta i karte:zijance, a zatiITli na "razIiCite engleskem.is1ioce j profesOll'e, ITloraliste' i teol-oge svoga vre1Uena,koji su se, premda nisu bili direktni sIjedbenici Dekana, slagali s njim zastupajuCi teariju urodenih ideja"l1. Dr V. Jolton takoder mis-Ii da je Lokovakritika bila uperena protiv stvarnihprotivnika,. ali smatra da se ova odnosiJa u pTVom redl1 1;1a engle.,ske fil=ofe basta su Hej'l.,E:arpenterStiliJigfIit, Saut, Mor. ani koji tvrde dia se Lokov<l kritika urodenih ideja ne odnosi na Dekarta nego na kembriCkePJatonieare, poctsje6<lju cia je "opee sJaganje", protiv kojeg poleInizira 1:.ok, bilo g'lavni argument ovih
" E. Cassirer: Das Erkenntnisproblem in der Philosophie und Wissenschajt der neueren Zeit, Zweiteo:Bahd. Berlfu, 1911. S. 230-231.
Loc~e;

11 :a.. J. Aa1'<m:' John 1955, p, 89.

Se<:ond Edition Oxford,

. .

XVIII

XIX

drugih. Dekart :>e njime ne sluZi, jero:urodenei<re-je za njega nisu idJeje, koje su UV1J~~ aktuall}9 date u c?vjekovom <iuhU,nego one kOJ diuh moze sam proizve,sti,. , ' " '" Ako s,e pa,Zljivo ,ra=oi;ri Lokova kritikaUI:~ denih idJeja vidi se cia je ,ona usmj~rena i.prq!iv Dekarla.Loik.qOlPllcujepretpOiStavku pnstalica urOO,enih ideja i prinsipa da je, ope.?,lagaJ;lje ,0 izvjesnim principima dovoljan uslov" I).Jlh(.}Veu~o denosti da 0 1>') tim. pnn,. ," ali ".,. smatra " . ,'" " Joe opce ,," slaganJe '" ti cipima 17,uzan us<I.ov njihove urodenoe . ~ Zato argumenti, koji pokazujll cia nema "op-ceg slaganja", ni 0 kakvimprincipima i w:- ne.r:na n:i.k;akvih ideja koje hi bile svojstvenesVlID JJ~ dima, po njegovom misljenju ,potpuno obaraJu svakuteoriju uroCiellih ideja i prmclpa, Lokova kritika urodenlh ideja ocLn<Osi se dJilkle ne samona Herberta i ikembriCke platon.itare nego ina Dekarta.. Teoriju urodenih idieja, koju.:k:rifuira, On je uzeo djelQlIlicno odD'karta, a dJt'!lC>weno od kem.briCkll'l. platoIllcara; neke oc1l pomo&nih argumenata za njihovutezu vjerojatIlo je sam. dodao. Posmatranakao cjelina ovatiOri.i~ Ul'?~e: nih ideja nije identiena III s jedllromhi~toriJski datom toorijom. U svom 'konkretIlom obllku ona "e polemiCka konstrukcija" koja je Loku b,ila poJ " " , suprotnost vlastitimpog . 'led' trebnalkao ,1100.. Medutiln,ta pOlemiCka konstrukcil~ l1ije sa'"' gradena prClQzvoljno.Onau sebi sad= osnovne e1emente tada presudnih teorija urode.nih idJeja francuslke ('ka.rtezijanske) i engleske (nooplatoniCke). " Da liu njoj ima vise kartezijan~h iIi plato-: nicRihe1emenata, nijeod bitnogznaeaJa. Usyakom slucaju da teoriju urodenih idJeja nije ~s.tupllJO
0

tako eminentan mislilac kao Dekart, Lok se. vjerojatno ne bi toliko trudi,o da pobije kembriCke platonieare i Herberta. .
FQRIJEKLO IDEJA

~2 Ja se" slazero s bra.niodm~l1rodenih_ pr.incipa ti tOime d;{ ti principi, ako SU urodeni, morajU).iZivatiopstu saglas,noo,t." (I, II, 24, :s.m-. 41,)

Do.savsi do zakljucka da u duhu nema nikakvih urodenih pTincipa ni ideja, da je onPFobitno neispisani bije1f list papira, Lok prirodll1o postavlja pitanje odakleduhusve one ideje-, kbje, kako vidimo, posjeduje. Deka:rt je sve idJeje. podijeliona tri vrs~: "Ul'ibdene", "pridJosle spolja" i "napravljene" iIi "izmisljene". Ako od ove tri vrst",odibacimo "Ure>dene" ostaju n~ jos uvijek ideje dobivene spolja i one Iwje smo sarni napravili ill izmisJ.ili. Suprotstavljanje ovih dviju vrstaid~ja:k:ti tizirao je vee GasendJi. Dekartove "napravIjene" ill "izmislj ene" ideje (na prirnjer idreja "siI'en"e" .m i~eja "hipogrifa") po Gas,endiju nisu napray-ljene ill odJ eega" Duh ih pravi ta'ko da sastavlja,prosiruj i upmeduje ideje koje s'U dobivene Ilpolja. Prema ,tome sve ideje potjeeu u ,krajl1joj Iipiji spolja, samo Stl nike ad nji)l jednostavne,' a neke slozene. .,' ." Kao i Gasendi, Lok smatradia nas razum,ne ni odi5ega stvarati idieje, da sve idejeu krajnjoj liniji potjeeu iz jedll()g Fma,. iz iskustva.Poput Gasendija i Loll: tvrdidra,se Bve ideje mogu podijeliti na jedlhostavne i slozene. Meau~ tim, za razliku od Gasendija, on, smirtra clJaseisku~ STInO ne mme ide-ntificirati s osjemilTI iskustvoln, s prirnanj~ i<1<:ja ,spolja. Iskustvo, koje,predstav~ IJa jedini izvor idJeja sfi.mo je podvojeno naUnutr~snje i lSPoljaiJnje. " . .' " ". Lokova teza da.sve idjepotjecu uitrajnjoj liniji i2: isK,us.i:ya, Cgto se uzim~ kao ,dr()k<lz da je on "jednostrani emp:irist'~ ill"s~nzua1ist",k?ji poif;puno previda ulO!gu razuma u spoznaji..Ak0 izbliZe razmotrimo njegovo ueenje,vidjet cemo dJa to nije tacno.

mooo

xx

I;
Ii

XXI

U Lokovoj podjeli.i.skustva naspqljasnje(renzacija ill osjet). i lJl1utrasnj I;!. (refleJ{jja Hi samoopaWfije)l3 kriju se brojne teskqCe... . Ono sto Lok kaze 0 l'azliCi izmedu unutrasnjeg i spoljaSinjeg :i.skm;Wa svodi se uglavnom na to, da se ideje koje stjeeemo preko spoljasnjeg isffrostva OOp0se na spolja8nje styarl, a on.e 8to i,h stjeCemo preko unutrasnjeg iskustva, na radnje naseg duha.,!,o znaCi da. razlika iZIneau spoljasnjeg i unutrasnjeg iskustva ne poCiva na nekim unutrasnjiI!l karakteristikama samog isikustva, nego na .karakterlstikama onQga stospoznaj'IIlo posredsWorn iskustva. Iyazi da razlika izmedudviju v:rsta iskw>tva.leZiizvan iskustva. Nejasno je takoderdia li su unutrasnjei spoIja1lnje iskustvo medusobno !tllzavisni ill je spoIjasnje isk;ustvo pu.Zna. pretpostavka.unutrasnjega. Tamo gdjedaj,e svoja ,o~ovna objasnjenja senzacije i refleksije Lok ill. stavlja napolt'edokao dva pqre!:ma, sarnootalna i jedJnakO vrijedna izvoraspoznaje. Medufun, kadgovoxi 0 vremnSkom slijediu, kojim razum dqlazi dq jednostavnihidJeja,on kaZ~ da oo'vjek u svOitn raz'Ioju.najp;rije stjeaeideje senzadje, a zatim ideje refleksije. Da lito znaci da je refleksija na neki naCinzav:isna od senzaje, do lroje grap.iGe ide njenazavisnos:t iuooIpU je njena sam(}Stalnost, Lok nije blize objasnio. Ipak, 'I1prk svojim nejasnocama, LolroV'o uc~je 0 isik:ustvupriliano jasno pokazuje dJa on

os

"Lo1<;ov tennin "l'eflexiO'tj".bi1o bi pogr~tv>pre vest! na!im "razmisljanje", jer <In kOO },.oka(kao ni kOO Sp<iJnoze i Lajbmca) illema OM znacenie '11 Imjem ga UipOtrebljava vecina filozofa 19. 1 20. vijeka. Lokova "refleksija" nije diskurzivna djelatnost razuma, .kojom on prelazi od jedp" misli .kdrugoj,nego jedna oct dvije vrsti opazanja ideja,onavrsta k()jo", opazamo ideje 0 radnjatna syoga duna, Ncl<i saVremepi englesk! autori pisuqL 0 Loku ,;prevode(( njegov iz.raz "reflexiont( modernim' ~,intx()~1?ec... tiolj". Mislim da to J:Iije najs.retnije, jer se pod "introspekcijOln" obil:no misli pll:\nski primjenjivana psiholos!ta

nije "senzuali.st" !kakvim ga ponekag smatraju.. Njegovo "iskustvo" ne svodise ria osjete. Svakako je ta.Cn.ije kad se kaZe da je Ipkllmpirist, ali jeneoprezno kad se tvrd!i da je Oil raddkalni ",mpir1st ikadmu 56' pripisuje teza da je iskustvo izvQl:t'" Soye spoznaje. . Teza dasve idejewtjecll iz iskustvl1 ne smije se brkati s tezom$ sva sPoznaja izvjrejz io;,kustva. Prvu tezl1 Lokdpista zastupa i detaljno oprazlazeu drugoj knjizi svogaOgleda, drugadeza protivurijeci onom, shvaeanju spoznaje, koje le~i u osnovi Citavog Ogleda, a najpotpunijeje izl()zeJ;1o 11 cetvrtoj .knjizi. Porij~klo idJeja nije istp sto i porijeklo spo;maje jer ideje same P<>. sebi nisu spozhaja; nego materij{l1l'!J!6zna,je. Sl1stina. j~spoznaje u otkrivanju odnosa me411 idejgma, {l OV9 ot:krlvanjeadnosa Clde1ojeljudskpg.razuma. Prl2'InIltome,ne maze setyrdiiti all ii IskUlS,tvapotjece syaspoznaja; iz iskW)tvapotjece samoml1terijalspoznaje. Ako Lok u drt!goj knj:i.zi Ogledai sam katkadia kazeda sva !tMa sppznajapotjeCe 1.lkrajnjoj liniji iz isku.. stva, to. su oCi~n~brizlji'le for;muladje,kojesu 11 supr0tnosti spWyoll).njegovom koncepcijom spoznaje. . S druge strane, piianje je .qa Ii i teza da sV'e iCleje u krajnjoj liniji~tjeCuiziskustvaposve taeno sazimaLoko'Vo:ucenjeo porijeklu ideja kako je izlmeno u drugoj. knjiziOgleda. Ovopita.nje tijesno jepovezanos pitanjemo podjeli idejana jednostavne i slozene.
VRSTE !DEJA

metoda.

PreInIl uJ.o:zi kqjapclnjillovo1'):'l.nastanktI pripa~ ra,zumu.i islplstvuLokdijeli sve i~,ejeIl~ presta i s1ozen~'.PJ:'oo,te i~leje raZUln diobiva gotq;. ye i?Jiskustva..:Ep !!1j~hp:vompri,manj11 {)nj~ /pasi~ yan:ne mozejh nist'v!O!r,iti ni unistiti nipfu!J:;rlje-.

XXII

xxrn

n.itikao sto ni ogledalo nenio~e odibiti,jzmijemti ni izbrisati sIikekoje u rjim,. proizvode predmeti stavljeni ispred njega,Slozen,e iIi komp1eksl;J.e ideje predstavlja.ju naprotiv rezult.at aktiVllO&"ti ra... zuma na osnovu prostih ideja: "Kadje 1'azum jedt nom snabdeven tim prostim idej.a:ma, on je sJ.J<:lsoban da. ih pOIIaylja,. upo't"eduje i povezujE! na gotovo bezbrQ'j raznoV't"snih naCina, i t~o p't"avi po vO'lji nove,kompleik:sne ideje." (II, II; 2, str.11l.) Ova podjela~zgleda naprvi pogled V't"IojOOJ... nostayna i jasna; akoje pogledJamo izblize slika se znatno mijenja: Prije svega, Lok ponekaditvrdi dajepriinajuci prost' ideje .raztIln .,;potpuno" .{whoilly)ili "sarno!' (only, merely) pasivan, dok 'ponekadJFe da je razum pri tome pasivan "najvecimdijel0XIl." (fo'" the most part). Karakteristicanje u tome pogledlJJ.25. ,odjeljak pete-gIave drug-eknjige,gdje"le u n~Iovu "kaze .jedno, a u tekStudJ.-ugo. ne-:, saglasnost neki (na.. primjer Aron)objashjavajn takbts10 je i pasivnoprimantizvjesna aktivn{)\St. Pasivno primajnCifi010ve proste ideje razumnije pOtJ:>uno pasivanzam stojei t<>primanjeneka ak'" tivnost. Ali on je potpuno pasivan u torn smislu stoon s.am nista ne stvara. Mislim dJa je OyO objasnjen.j.e suyise jednostaVI).O, da. bi ogradIu "najveCim dijeIom('trebalo shvatitiQzbiljnije, kaoizrazLokovetendencijeda n,aknadnq ikJorigirasvojuprvgbi.tnll tezu0 pottpu... nojpa!\ivnosti. Ova tepdencijajasnije je closla db izraiaja u devetoj glavidrugeknjige, koja. je posveOOna opaZanju. Dok je naprijed tvrdiQ da 1'azum kao' m ogiedialo n.e ~.(}zen,~. odbiti, promijeniti ili unistiti proste ideje. 1mje muiskustvo pruza, niti sa!il stv()riti neku noyu !roje u is.kJustyunema, ovdjefdk najed,oom; piSe dia '. "igeje k<:lJe'primamo putem {)\Seta bivaju1i.Bdlrasl~.h.IjUili Ge sto i=enjene porM uticajem. . njillOyg,g ,. rosudivanif).': (II, IX,S, str.139-'140.)ida napose "na~ dUhee-"rt9 menja ideju clobiven~,'osetom u ideju dobivenu

Ova

rasudivanjern, talw cia prva sluZisamo da izazove drugu, a cia mi touopste ne pJ:i!neeuj,ewo". (II, IX, 10, str. 142.) " . Lokovamisao kretaIa se od shvacan:ia dla je razum oJ?aZajuci ideje potpuno pasivan. ka shvacanju cla je on ,pasivan najvecim dijelom. Oba shvacanja ispreplecu sey OgZedu. Te.Ze je pitanje, koliko se shvacanje prostih ideja kao oJ;1ih koj,e. razum potpuno' (ili vecim dijeIom) pasiVllJO primaiz iSktlstyaslaze .sa shvacanjem da su prpste ideje~,idrejekoje nisu sastavljene, i koje prema tome sadrZe u sebi =no jednu jedinstvll1u. pojavu iliz~isao duha, i ne 'mogl1 se rastaviti na razliCite ideje". (U, II, 1, 8tr. 111.) Prema prvom shvacq.nju proste ideje su i:deje koje su nam neposreclno dJate u iskustvu. Po dnlgonisZ:yaeanj11. tos.uideje koje sedlalje ne mogu' rasclamti, svojevrsni nedjeljivi"atomi" iskustva. , Da Ii nam neposxednO'isk;ustvo doista pruza skuppr08tih "atomskih"elemenata, kojerazum naknadno kombinira i spaj;'lilisl1ti nedjeljivi..at<r mi rezultat naknadne aoolize cjelovitih struktura koje su namneposreooo date? ' Lok je u pocetku bez rezerve . prihvatao pm odgbvorr, premda je nasluCivao njegoV'e teskoce: "Ialm su kvaliteti}roji delujuna naSa C'UIa, usa... mim predmetima tako sjedinjeni i silveni cia med1.l njima neroa razmak,a ni .odvajanja,}pak je jasno da }9lejekoje oni proizvode U dJulj.u 1l1a.ze preko fu1a pmste i. neizmeS2.ne." (II, II, 1; str. 110.) ",Jasuo" je,clak1e, cia "sjedinjenirn islive-n,im" kvali~et;irna ciobivamp"proste i neizmesane" ideje! lpak u daljem izlaganju Lok ne ostaje. posve vjeTau tezi da susve "proste ideje" doistaproste. Tako onpise cia 'se prostoa:- i iTajanje s praycorr1 ubrajaju meduproste.ideje, premda "nijednanasa poSbna ideja Q njima nije Iisena izvesnetllozeno~ Sti";1l oprav<:ianjeza tonalazi u tome. s10 sU."nji'"

XXIV

xxv

hovi delovi svi iste vrste i bez primese rna kakve rlruge idieje". (II; XV, 9, st!". 206.) . .' . Pjelomicno napustanje shvaeanja cia su ideje koje su nam netJosredno dat.e.)1 ~tvu."at?:m ske" navelo jeLoka na l'evIZlJU svoJe prvobltne podjele ideja. . . .. . .' . Dok u drugoj glavi diruge knjigedijeli s.veidJeo. je na proste'i &lozene, O<n U XII glavi istek.rijige daje odjdnom drukcijl,l,. komplicIT8Jliju podjelu. Napomenuvsida su p:mste id",jeCl!l1e koje razum pasivno. prima iz. iskustva, Loko'Vd~e l'azli-. kUje tri glavne radnje kojima diuh dpeluj,na pr<)-. ste Ideje: (1) "kombinovanje 'ViSe pl'ostih. ideja ti jednu slozenu", (2) "dovodenje u VElZU. clveju. ide- . ja,biloprostih bilo sloihenih i postavljanje jedn,;, pored! druge, taim da abe vidimo. odjedanput, .all ih ne spajamo ''Ll.' jednu", i (3)' apstrakcijaili. ~od vajanje Jenne ideje oclJ svih dirugihkoje je prate U lijenom realnom postojanju". (~I, XII, 1, stl'. Kao rezultat prveradnje nastaJukompleksne ill slozene ij:leje, kaorezultatdriIge- idejel'elacije, kao rezultat treee ~ opee ideje.To znaCida.s'esve ideje ne dij01e na dvije nego na cetiri osrio"ll11e vrste: pl'oste, slozene, J;elacione i opee. Same.:.slozene ideje dijele kakosaznaiemo maIodialjei' na tri podvrste: roodJuse, supstancije i relacije. (II, XII, 3.) Ova podjela idejasadirZana u XII glavine. zbunjuje samo zbog toa sto $e ne. slaze's dd.hotO" mijom na pocetku diruge glave, negO iZb()gt{)g~ st{) se idej e relaeije pojavljuju u njoj dvaP1.1t: prVl putkao jednaod eetiri OBInovne vrsteideja,'drugi put bo jedna od tri podvrste slozemh ideja. Rje'senje ove zagonetkeuzaludIio jetrazitiusamom tekstu cetvrtog izdaIija Lokovog Ogled(/. (to je teMt po kojemje :raden srpskohrvatski prijevod); g?O selako nalazi ako uporeefuno prvo icetvrtolzdianje. Upocedivanje pokazujeda je u pm odie-ljak XII glave .na.k:rhwdtno umemut -teklst gdje Se uz

169.!

se,

prost' ideje,. kao posebne osngYne vrste ideja navode slozene ideje, idejerelacije i opee. idieje. Lok je da.kle prvobitno dijelio sve idieje nit "proste" i "s1ozene", a slozene natri. podvrste (moduse, supstancije i reladje). U skladu S oV0ln pocljclom napisana je i citava <1Jrug<J. knjiga Ogleda: prostim idejaroa posvecene su gIave II- XI, slozenim idejama glave XII ..,.- XXVIII (modusima glave XII ~ XXII, supstaneijama XXIII - XpV, relacijama XXV - XXVIII). . . Kasnije je Lok doSao do. zakljuCka di:i.. ~deje relacije nisu :podJVrsta slpzeni.h, jer u njima, kako se kaZe u vee citirati0m umetku, postavljamp: dvije ideje iednu pored druge "tako cia abe yidimoqdjedanput, ali ih ne spajamo n jednu" (poa,cl'tao G. P.). . ... S dr1.lge strane, naknadnaist!"aZiy.anja orijeCima sadrZana t!"eeoj knjizi Ogleda, uvjerila. Su Loki u p<.>tl'ebu priznanja opcih ideja,. :Razm:1l\tra", jua n,jih()VOdID.CB preiIla. sloze-mIll ide-jama zaklj1.icioje clJa. ni ()Jl'le ni~.p, slqzene,. jer se. njima nekom-; ,binira' vi~e jdeja" u jednt1nego se l'laprotiv vrs~ ".odvajanje jedue idej~ od svih dr1.1ginkoje j(;)pra.tfi! U ] enorrn ):"ealnq'mP9cstojanju". . .' . . . Il TaJ,\jo je L,ok 1.1 u.metkuu tV jzdanje Ogleqa uz proste.i sloze'n ideje faQ zasebne. vrste 'priznao ideje relacije i opee icleje. Ako' su ideje relaciJe zas.eb~ . vrsta. ideja, ondJa kao podVI'Ste sIozenih ideja mo~ os.tati saroo ideje medusa isupstancija. Medutim, Lok.nije saY ostali tekst. 8,vojeknjige doveo u sklad 8, naknadnim umetlrom. Tako se ideje relacije u teikstu i daljeoznacujutakoder bQ . poovrsta &ozenih, a. opee ideje nisuu drugoj knJizi dobHe on0Trljesto kojebi im kao jed'!1ojed cetiriglavnevrsteideja pripadalo. .... . . . < MoZemo, dakIe,reti cia je Lok o.d koncepcije prema kojoj razum iz iskustva. primaatomske idTie iod! njih komponira sloZene evoluirao ka k{)TIeepdji prana kojoj iskuswo nije ogramceno samo

u.

XXVI

XXVII

na pruzanje atomskih. idtejaniti razumsamon:a njihovol3astavljanje; Ali OUT je trajno ostao vje:ran shvacanju da razum u svim. svojim djelamostilna mora polaziti od materijala koji mu PI"UZaisku-;stvo.. ,. Drugim rijeCima u pitarijU () Porijeldumate-r rijala ;spoznaje Lok je trajno bic' emplrist, sI'0 je kasnij e svoj empiriz:e,rn dljelomicno oslobodio. QIc1J "atomizma" iIi "kompozicionalizma" skojim.je ovaj :pTV0bitno bio~topljel1' .'. ... :wapustajuCi kompozicionalizam 1)ok jeq.oJrraja ZadJtfuo. k0iln>p0zicio,rialisticlnJ. '.. teTIP.itn0l9'15iju. Tako jedosoo do,paradoks"lne teZ e da je Piro'SUl svaka ideja, kojurazum IlepO/lrednormma izisku::; stva, bez obzira na to da Ii je Qna stvarno Prosta iIi slozena.,., . . . . . . '. .'. Akokazemo <.1'\1 jeLpkupitanju 0 PO!l'ijekIu materijala. sBoznajebio irajno .eTIlpirist .l1e zeli!l:l(l reCi cia njegova teza ,?porijeklu syihidceja ~.isku~ s:tva posve adekvat;no. rezimiranjego<y;o ucen4<;!,Q; porijeldu id~ja.. Slozep:~,relacioneiop6eidej~Ila staju djelafuosp,r razuma na osnovu idejg koj<;!' su dJobiveneiz iskustva. Zat'o. bi ;qil() ta~ijereCi,.4a sve ideje osirnpr(hStih potjeeuidskustvaJrazurna.. Drug1m rijecima, Ldk bi ade~'\Tljl'tnije' rezimi.~ rao syoje ucenje ~o poriJekl~ i Yr"Stan:18, }deja,).1a je seve fdeje podijeli? one 1I:oje potjecu iZ~kustva i na O!I1!e lwje I>Otjecl.l# ihsJ.su.stya i ra.zurna. .. Ovakvoglediste moZes'e kll'l'akteriziratihto empirizam u tomshrlslu sto je,ponjemu iskustvo doista,uslQV svake spoznaje (jer idlejJ'),koje sumatTijal.spolZnaj"',ili nepOSiI'edno potjeouiz iskustva iIi su sagradene od onih koje nam pruZa isktistvQ). Ali, ak9uzmemo U obzir daS iskustvo dJijeli na spoljasnje i unutrasnje, dla je vee pri primanju pros,tfrt ideja :razum djelo:n::tilCnoa.1<tivail1, adas]o~ zene idiejepredstavljajunjg\qVo ,djelo,moz,emo reCi aa se uiLokovom ucenju 0 porijeklu idejakroz empirizam nIl:Zire vee i racionaliz,a.m.

dJecm u tlJesnOJYezl spodjelom iskustva na sen,.. zac;iju i refleksij'll. ' Prema naCinuna koji prcste idej' dospijevajU U QlL!h. Lok, dijeli na ceJ;iri osnovne vrste: (1) one kQJe stJe'Ci'!mO pUtenl jednbg ,cula' (2) .stjecene utem viSe:eu1a; ~3) stjecene refleksij~m; (4) stjecene "sYlm I??tevnnasenzacije i refleksije".Iman:? d~~e .dYlJe vr~~e idleja.senzacije, iaeje':reflekSIJe, 11deJe senzaClJ i refleksije. Kao stom)e pokittsaoida. pronade nek~i.nteI'TIe o;d.lll'Je, po.kojima bi se razli'kovale ideje se.nza';IJe o?,ldeJa re~leksije(nego.ih je razlikovao po lZV~ustv.en'O!IllpredJm.etuna koji' seodn0se) tako m sV'()Ju' dalju podjelu i<ieja senzacijei,ck ne z.?smva na njiho'Vimocilikama'koje nepas:redJ:J.0 ' o~o n~~oih r:azliktlje (!:Jpobroju cula preko kO'Jlh Ih pnrnamo 1 (b) PO' nJihqvomodnosu PJ:'1Illjl objekti~ k.valitetima tijela:Pti tome ()npretpoIl~av!Ja, da se ovedvije podjelePOklapajU, dla od. broJa 6ulapreko 'lrojih stjeeemo !I'elm idleju zaVisi ~an~s~d~h.~~cnakvalit~tu tijela, koji je ~aziva

PROSTEIDEJE SENZACIJE. PRIMARNI I SEKUNDARNI KYAI,I',t'ETI Pro~te idej:- ra:zutn p()tpun(}(ili veClln dij~ l<:U}) pasly,no pl)ma ~ iskustva; zato je njihova po..

ip.

:e

I)a.

Ide~ek:()oje $tjece 'llr"Kovis' cula doi* su pnm~rnih kl:a1.iteta tije11J.(njihoveveliCine, ?bI!ka, o/OJa! P()il0zaJa,kretatlJa, mirovanja),dok l~Je kOJe stJe~o FIUo preko jedn?g cula (idlECje !:0Je.' zVlik;a,. mlI"l~?o, 0ku:sa. it{j.) rrisll..$.like objek~ ti.vu1h svoJStaV~ tiJela. nego sarnO .suJ:,jeij{:ti"li"11i . Cl sekuindrarnili kya~teta, a qvi"u stvaJ:inisJ1 u samim 1='redmetimaniStaqo njihove>TIl{)p <l<l s.vojim prlmaI"nifTI kVa1i~fTIa, tj. TIlClSp,m oblikom . sas~vom ik:reta.nj('!m$V'OJThneopazlji~ih . d~lita: prolzved~ u nama razn~ o.s~, kaoboje, uk.llSe" zvukoyelM.". (II, VIII, 10, sir: 128.) . .... .... prirnarneiBekundq.rne ~a,1ite!j;eLoksp,ci... minje i "moCi" (neld hisfur'icarl filozOfijenazvali

slik;e

mo

zna-

yz

XXVIII

XXIX'

su. ih "iercijarnim kvalitetima"), spooobnosti tijela da zahvaljujuci sasta svojih priIllilI'nih kvaliteta izazivaju takveproihjene unekom dlrugl"llrIl tijelu da ovo poolije toga drukCije djeluje na'na,Sa Cula.. Ideje primarnih kvaliteta jesuslik:estvarnih kvaliteta tijela, ideje cuinih kvalitetanisu slicne stvarnim kvalitetimatijela, ali se obicnorilisli dJa jesu; ideje mocinistl>Slicnestvatnini svojsivima tijela, ali to 0 njimanitkoi ne rilisli. . Culni kvaliteti i mociubitnomeseslazu pa i moCi mozemo ubroj ati. medU' sekLirt<lJa.l'ne .il:valitete, a da. ne bismo izbri&lli razliku :iZrhedu culnih kvaliteta i mod mOZen16 podijelitisekundarne kvaliteteI18 "neposredpo opaZljive:U.. "postedno opazljive". .. . . . . . ... Tvrgeci da idieje selkundarnih.kvaliteta.n:\su slkn!:'!obje.i{tivnirn kvalitetima tijelaLoksePoziva na relativnost tihigeja i na njihovu poVe>zanQS.t os. (j'dItedenimemocionalnirn stan.iilna.. 'I'vrdnja da ideje J?rlmar'nih kv?li~ta. jl3s'U slineobjektivnim kvalitetim<. .tij.el;;l.~use Cini, tolikoprirOidna da je poseb,uo ne obrazla.ze.. . Izmedu kyalitlotll,i ideja, <:liakle, Il1oZe, aline moraposjpjatiodrios<slicnosti.. M!duti.Ini:iZrhedu kvaliteta tije.)a i prostihi<iejasenzacije uvijek.p0stoji odnas uztolwvanja. U odjeljcima 127 14, tlSJIle gllive,dJ.:ug~ k:njige, Lok J?OOtobnoQpisiUje:rnep.anlzain k()jiin prlm<t:rIA i .sekUl1darni "kvalitet. tijelaproio/0de .. 'U ,ua.ma ideje 0 sebi. Ova LOkova te9l:"ija preds1av1janovu vaJ:"ija'ntu ;mtiCke te<)rije. eido./,a i. sredhj()yjekovne teorije specija: odsp()lj~I1jih tijelalrreeu 00. k_a nama ne~a tjelesca kojasu. P?j~Cpon'<)pa ... Zljiv%, dJoPiI"tl dQ nas,\h cula l:pl'~nOses"kamoz~. odnOBno sjedisj;'u. osjta;'gdj~ .P()'budu.ju I1astanak ideja s,eUZf\cije..U1aziti ua,eta1je.8Ve.. te()rijei uporediyati je ~ d:r:u:girI:l. ~licnpnteOrijama nijepo- trebno: Zanimljiva j,e cinjenica da..LOk. razvija teoriju te jerWQigledh0:pro~vurij~Ci njegovoj unap!r.ijed ;Pl~<)1amirarf>j naJJ1jeri .da, ne

vu

vrste.

sarna

ulazi u razmatranje pitanja 0 tome kakvim s,e fiziCkim procesima oojasnjava prisustvo idleja. 'U duhu. Sam Lok OBjeta da je odstupio cd svog programa pa se izvinjava Citaocu sto Be "zabavio fizikim istraZivanjem molida malo vise nego sto saJIJ, nameravao<", ali s.e ujed::np opravdava tvrdeCi dia je "taj nwiizlet u prir<;dne nauke"bio, ne0'Phodan radi boljeg objasnjenja prirodJ osjeta i razlike izmeQu dviju V'rsta ideja senzacije (II, VIll,22, stl:. 133-134). Ucenje 0< ppmarni!'U i sekundarnim kvaliteti:rna neupuceni ponekad smatraju najkarak:iieristicnijim i najoriginalnijim dijelom Lokove filozofije. U stvad, i ovo ucenje pokazuje kako njegova filo~ zofija orgauski izrasta iz l;lvl'Opske i1oz,ofske tradidje. Misao dilJ.. su culni kvaliteti (boje, zvukovi, mirisi i sl.) subjektivni, 9a treba razlikovati dvije vrste kvalit~a (objektivne.i subjektivne) Ilalazirn.o jos k,od Demokrita i Epikura. U novOffi. vijeku ovo ucenje obnavljaju i razvijaju osnivaci n<::wovj~e :filozofije Kmnpanela, Galilei, Hobz, Dekarj;. tJ srednjem vijeku svi su kvaliteti smatrani objek.tivnilna. Ali medu tim objektivnim k.va,lit.eiima: sholastieari su razillrovali primarne od izvedenih, sekundarnih Za. fi'ksiranje Hobzo,,! i. De.kartove distinkcije LOk se, daide, pasluzio sholastiCkom ter~ minol<:>gijom. DvadJesetak go,d!ina priJeobjavljivanjaLqk.o'V'Og Ogleda tu je term.inologijuuslienOffi srnisJ.u upotrebi<) po=ati kernicar, LokoV prijatelj Rob~ Bojl. Da Ii mu je tu termin()logiju i Citavu teoriju su.ge<r:ira~ Lok Hi ju je Loik: napl'otiv :poQ;ajmi,o ?d TI.Jega, mje dosa? PCYUWano utvrdeno. M~dutiUl, opaza se &. Lokova teorija nije potpUll{) idienticna s Bojlovo;ul, kao ni s Dekartovom i E;obzov0'1}l'. Za Bojlasu primarni kvali1;ti objektivni, a s'ekundarni stlbjektivni. z,<t Loka sekundarni kvaliteti nisu potpUJl1O subjektivni. Ol1isU l'ThQ6i kojezallvalju... ju.C.i svodim pri:rnarltlim kvalitetiIlla objekti'Vno po-

XXX

XXXI

sjediuju spoljasnji predmeti. Subjektivne su u siv,ari nas,e id1eje 0 sekundarnim kvaliietima i to subjektivne u tom smish.l sto nisti slicnre k"ICaiitetlma koji ih izazivaju. Premda sam Lok 'Uije smatrao dJa suselmndJarni kvaliteti pot]?uno subjektivni hjegov& je1,lcehje cesto bila take shva6eno. U tom ob1iku Lokovu je tezu prihvatiq. i Dz. BarklL Medutim, on je &natrao, nekonsekvenmb,rn' tvIXl'llju da BU idJeje primarnih kyaliteta !>like objektiVnih svojstava materija1nih tijela. Primarnikvaliteti rclativni su kao i sekundJarni, a p<n"edtoga onisu neodvojivo povezani Ba s-ekundar'llima, tako da se cak ni u rnisli ne mogu odvojiti od! njih. To po Barkliju znaci da i prlmarni kvali.teti postoje samo u duhu i cia su sve realne stvari samo skupovi ideja. ImajuCi uvidu ove zak1juCk:e~oje je iz Lakovog ucenja izveo Barkli, n~ki reali.sti i materijalisti kasnije su ostro kritizirali LokoiVe ueenje 0 ,sekundarnim kvalitetima. SastayljaCi ruske. histQrije filezoil'ije priznajuda je to uc~nje bilo mm}ereno protiv sho1aticke metafizike kvaliteta i proiiv naivnog realizrha, ali muzamjeraju da 011'0' "rrltafizi&:i otkidaju6i kvalitete.odJ materijalnih stvari otvara put sUlbjekJivriom idealizmu"14. AngloarrneriOki l1'eOlI'ealist Alfred! Nert Vajihed parocl:irajuCi LOkovu ieoriju piSe: "Tako . se tijela Qpafuju s kvalitetima koji im u s~y:arnOiSti ne pripadaju, kvalitetima koji su u stVaTlSamo. proizvod duha. Tako se prirrodi odJaje priznanje koje hi llistiriutreibalo rezervirati za nas; ruZi za njen mitis slavuju za njegov pijev, i suncu za njoegov sjaj. i'jesnici su u veliilroj zabludi. Svoj!m lirs~ stihovitna 0'Ili treba cia se. obrate samnna seb1 1 treba da ihpre1vOCe- u ode autocestitanja na izvrsnosti Ijudskog duha. Prirooa. je nesro diosadno: pez
14 11c'l'opu", I/JUJloco!jJuu. nO;1\ pe;1\a~e>'t .n:. CP. AJI~K CaH;1\pOBa, B. E. BmwBcKoro, M. B. Mmmrna, n.w. IO,l\>IHa. To'4 II, OrHll. PocnOJlMT>I3,ll;aT. 1941, CTp. 221.

zvuka, bez. miTisa, bez boje, puk:a jurnjava tvari, bez kraja" bez smisla. "15
PROSTE IDEJE REFLEKSlJE. DUR, RAZUM IOPAZANJE

Ideje 0' radnjarna d?a :r:~doibiya'p~ samoopazanja. ill refle!ksi]e; OvaJ lZVor ide]a nIJe Culo u striktnOlITlsm.islu te rijeCi., ali je "vrIo sli~" cu1u, pa ga mozern.o nazvati "unutrasnjirn culom" . . BuduCi dia je UIlu1::rasnje "Culo" jedir:lJO, ovdje se ne ~e p6jayiti podjela ideja. na oille koje ~tje- Cemo Wek.o j~og Cula i QIle koje stj'iSemo. pt1ko viSe i':u1a. Mectutim i tu jeumj,esno Ilii;anoeqa Ii 8U naSe ideje slilIDe onOill1e 51;0 TlIprezentiraju. ZeleCi da podigne "jedincobr~znuilmJuzistentnu zgradJu" Lbk je prog1asio da 0 radnja,ma duha 2lnamo, ka.o i 0 spoljasnjim m~terijalni;m tijelirna., sarno preko ideja. K nase ideje oradnjam,a duha nisu identiene stim raCinjamaprirodno se namece pitanje, da Ii SIU 1m ba.r. sliene. Lok.to .pitanje nepootavlja, ali citavo njegovo iz1aganje pokazlUje da ih srp.atra 8Iiqrima. F OIleJkad onse.cak izraZavatakokao da su idieje 0 radnjl:lJ:!l8 naseg dJuha potpuno identi On, sa samim tim radnjama: "Opa.zanje je i prv:asposobno.st naSeg du~a u.nje-govorn. radu sa idejama, iUJedho prva 1 llilJWOsiija ideja koju dobiyamo refleksij<J!m'" (II,. IX, 1, stl'. 137~) .' .>, . . .... '.. U skladu sa svojom repre.:zentattWlOlITl kOlJ:lcep-cijom spoznaje LeI< bi morao red. da je ppaiCfnje J?rYa spooobnoot duha, a' ideja opaza1t ja prva i najpoos.tija id~ja ref1elmije. Kada. ~az:: dJa j" C>p.~ zanje ujedno 1. ~()Sobn?s! du~a 1 ldJE!Jfref1~k:slJe qn je oCiio Up11otivUTJecnosti sa sVc>JQ'ffiPsnov110m IWhcepcijom.

ako

,. AifredNorth Whitehead: Science and theModer'n World. Copyright 1925. A Mentor Book. Published<by the New AmerIcan Library. Ninth Printing 1959, p. 55.
m Dzon Lok

XXXIII

XXXII

nebriZljivast u izraZavanju, ono stl> on pi-se uPo<sljednjoj glavi sv(]ga Ogled,a, ne maze s.e tumaciti drukCije nego kao dj,elomiCIlia napustanje toorije reprezentacije. Loik, nai!me, klJ.ze:"BuduQ( dia ;oi jedna cd sitvaxi kQ1e' duh po...omatra,osim njega, sa,mog,nije prisutna u razumu, neophodno je dJamu bude prisutno nesto <lirugokl'to, ztLak. ili., p:redstava stva;ri koju p<JlSmatra: a to d!r1.lgo su ideje." (IV, XXI, 4, stl'. 795.;podcrtao G. P.) PI'ffia QVGiIll izl. da 'fJ'OStojibitna razlika izmedvduha isvih;ugih Btyari, da je on za razli!k:u od syega drugog nepq&"edno dat sam sehi, pa ga miOZemo opaZati. b~POITlJOci i'<ieja. IakOje toIIloMIa j~o mjel'3-tou Og.ledu gdj,e se jas~,o. tv:rdi dad0h. sam sebe opa~a neposI'l'ldrJ,o, 0Il:l0 b~ca odJredenu svjetlost iIja q:tre.dijeloveLokovog izlaganja, gdje se. razlikuj'ti raq.nje duha i idejeo tim rlidhj.a:m,a. Ono uPllCujena to, da ova razli'ka kod LoilaJ. nlkada mje bila tako dUboka kaJo ra:z.Jilka izmectu ~dejas~acijei ik;va:li1ieta mate-1jalillh tijeb, i <Ia !l.ll):>iizljivnaCin jzrazavanjapri kojem Sie ne razlikujutaenoraq.njie <:h,lhai idleje 0 njima nij.e opasan.,. . ..,. , Po Q!l1ome,stoje napisao 0 idejama reflclrs:ije, LoklJ. s pra1,nom slI).atraju()ceI!l:'-en,gleske psi:hologije, Mectutim, nije~a.s 20datak dadletaljnoizla:'i:emo i ocjenjujemo psiholoski dJio Lokove mozofije. U ovOlrtl Ps.i.ho~0Sloo<ffi dijelJu.z!lnima :n,asuglamDm s'a:rno pitanje () l'azumu .i njegovom mjestu u sUdo>pu duhQlVIliih aktrl.V1nOstL. . .. .. ,. Dvije glavne railnjfl. duha (mind) IJoLoku BU 0p8.zaa'1je (Pe'J:cpti,on) ilimisljenje (thinking) i1:lO'tenje (voliti;on) ili h1ij,en}e (willing). M9c mnsljellja zOlVe se razu,m (flLDderstanding),a, moehtijenja valja (will). Ove dvij'e moB (powers) Hi podobnosti (abiliilLes.) duha, nazivaju se. takodeisposobn9lStima (faculties). (II, VI, 2, str. 1'20.) .. XXXIV

MedUftfu:n, dok seovro

moze tumaciti S3ilOOkaJO

Pored prostih idej,a senzacije i. p~ostih i~a l'efle!ksije pos:boje po ~.i. proste IdeJ": sanzaClJ.e i mfleksije, ~oje dOSPIJiVaJU u duh "sv=p~teyu. mase.ruzacije J refleiksije". Tak'Ve su n.a pnlIlJer idieje Zll.ci0vOljswa ili uZIvap.ja ~ple<llSlUJ.'e. 0.1' delight) i hola iIi neIagodr1>o&ti. (pam or u?~mess}, kao i idleje sHe ili moti (powe'r), pastO]lUlJ a (eXl.stencel, jdimstva (unitg}.(II, VII, ~, st:-" 120.~ Lolk neodgovara Jasnona..pt1;a.nJe na. ~to se odnose zajedniC1>:e ideje senzacIJe l!'8'flekslJ;e: na mat,erijaklle stvaI'i ili nll, duhovne prooese? Na nesro stoje dJjelomie= mat:"Pja~no, a dj~orniCn? dJu,l),0'Vni0 iJ.i nll, nestQI soo mae nlmatenJalno m d'll,.. hovno? .Mp,z,da se neke od nji!).odnose na, materti,.. jll,lne stv'ari, a druIge na<iul),O'Vne.radirtje? . .. . U s.valk:oms!ucll,ju meetu idJedama refleksJ.Je 1 s:n,za.cije [ia1<lzimo ideJe ra,dos'9 i bol~, dakl,e idej.e o onom sto bii psiholozi il1azvall ernoCl:analnnm pSll),tcikim pro~. Tako uz spozuajne.i.voJjne WQcese k.ojeekspli,cite pritnaje !>:ao ?'Sn?vne ~te d'tlhovnih rndnji Lolk: ~mau obZlr 1 emoCloualne. Progla.savaju6i ra:l1.1ln i voljuza dvije duhovne moB ill sposobnosti wk ;n~ up~z~~V'a. &: se pod sposobnOiStima ovdJe :n,~ SUUJU mishti "neki posebni 9iniop u nama. Ik?ji imaj~ sVaki. s:"(JO:u ~ se>bnu vll'liSt i oblast i kojJ. nai'eduJu, slusaJU 1 vrse ra.zneakcije,k'aQ nekaposebina b:ica". (II, XXI, . 6, stl". 248.) , . .: PQS1io< je 'Paj:Prije id':?'Wi~~ ~ie ~ rmSljOOje. tvrcieCi dia j~, O'Pay~Jez~~nusIJ:enJe ~1ela~ nost razuma. Lok . udJalJllJBm lZJ.aganJu razlikuJe ova dva poj~a. U glavi,o opaianju on spominje .da neki iclJentificiraju opaZaJn>je: i :roi.lje?je, ai.l~da.?~ u duhu engleskog j,eZiJk;a tre~lo r~ili?,v:a1?- mlslJe'nje kao onu qillhorvnu r.!)JdnJy. pp.Jp~Je ;raZ1.l1lU aktivan .od opaZml'ja, kaJ(J ;nloog? pil'loemu Je duh "veCim, d,elom samo pasivan".(II,JX, l'l>otr.l.37.) U gIavi Q moB (II, X,xI)Loik .pooO'VO~ t,,:,di da moe opaZIlI,lJaZOVm:"lJO< razumol1f,ada <OIP.:azartll~ ~ akt ~l;l1JO'Ze biti tr'OVT&nl:>.; (1) opa.zanJe ideJa
I1I'"

XXXV

u nasem duhu, (2) opaZanje znaee-?-ja ZIlakOlVa,.(3)

opazanje veze' ill nespojivosti, sJag<mj<:i;i1i nesla.ganja medu ideja:p:ta.Ori odimahwdi.tje da taenije se izrazavajruCi (odnosno, premacetvr~ izd.anju, u skladu s' obicnom upotrebom jezika)saffi{) u d:r'Ugom i treeem slueajumozemo reCti da razumijemo. (II, xXI, 5; str. 247.) Ova klasifikaciji.t razumskihakata. zandmlji;va je jlr pokazuj~LokovuteZnj!\l da p!l'ev1ada tradicionalni dualizamsipoznaj,r'lih dJuhorvnih funkclja, dJua.lizam izmedu iskustva i razuma,<opaZanjai :mj;sljenja. Opazanjei:k:oje seikao izvor' iskustva. obm:o Supllotslta.vlja razrumu L?k ovdje posmatri.t1qloprvu (najjeclnostaVIliiju . ioonovnu) .djclaronost .razuma; misljenje kiojese obieno s:rnatraspecifienom djelatnooCu l'azumashva~a kM viBuforTIl.U opaZanja. Natajnacin mjesto l'azLla'D,a i isk1Jstvi.t. dobivcn:po j,edinstveni razum.; lIljesto sruprotnpsti mne(iu opazanja i apstraktnog miS:1j<=fija' dJobivamo razliCite fonne i stupnjee opaZanja. Trodjehia' podjelB. l'a.=n,a: injegovlll ' radnji nije neka. sasvimslueajna ius.putna :mis,ao Lodrova. Ova podjela u tijesnoj. jevezis oonOvnOiffi' str'Ukturom Ogleda:opazanju idieja unaSem'duhU P9sve6ena je druga knjigaOg1;eda,opazanje zna.Cenja .znakova Cinipredmettreceknjige, op<tZanje sJaganja ill neslaganji.t klieja proucava se u~v:rtoj. Medutim, ako ova podjela razunwkihddelatnosti dobro izdtZava suoca.vanje s osnovnonl. stru'ktul'om Ogleda,onap:roa.azi losij~ akoje up0re<iujemo IS on;i;m sto Loik: 0 pojedinimr~jan1a 1'azuma govori unutartih kirijiga, ncrpose udirrugoj icetvrtoJ. .' .. . . . U dJe:se'toj i jedanaestoj glavi drugeknjige. Lok go>vori 0 dJuhoVIliim radnjama posmatranja. (CQilltemplation), (memoryr), raspoznavanja (discerniJng), upo:t'~diyanja (co:rnparlng), se.<l.tB.vlj<tnja (compounding),' imenovan.ja (rtaming);apstrahovanja (abstraction). U glavi oslozenim idlEdama

on na'VOdi tri radnje polllJOCu Jwjih razum iz prostih. idejastvat'a sv:~ ostale; to s;uspajanje, upo1'ediyanj,e iapstrahovanje. U gl<wi ,0 mj)dlusjma n1.i~ljenja (II, XIX)sa2JIlad'emP 0 duhovnimraliin:jamaose:ta (sens<t1;ion), se6?i1lja (1'emEf!!l!brance), prisecauja (recollecti<ln),. po.smatranja (conternp1iition), sanjarenja (franc. reverie), paZnj~ (attention), udubljivanjii (intention) iIi. studiranja (o;tudy), satljanja (dreaming), ekJ:;t.aze (ecsfusY),zakljuCivanjaili umovanja (reaooming), sudenja (judging), htenja (volition), znanj..a (knowlecirge). Lok, medufun, nigdje.1;le ~va cia QiVe razHCite radJpje 1'azua.na.raspodijeli u.tni,naprijed nav:edene gru;pe.razumskih operacija. {laje pokuSao, vje-rovatnobi naiSaOna'QIeSiiV:ladljiVi' tesilro6e.
SLoZENE IDEJE

paimfenj:a

. Sve id/ej' koje nisu. proste.. Lok jepitvobitrto smatrao slozenima,. a dijelio ih je namod~, sup-:; stancije irelacije. Modusi ~ takv"SlozeneilClJeje koje "lle sa:dr'Ze .u sebi pretpos,tavku samOsWIl9g pooitoj~ja, vee se smatrajl1 'Irao zavis.ne ot:lJ sU!JBtanc:ija": . (II, XII, 4,str.162.), a ideje'supsta:ncijesl.l."ikornbl... nacije p1'ostih idej,a zakoje se s,ma.trada.p~dstav Ijaiju pooebne pojedinaCille stvari !roje po-<;toje za sebe, iu kojimaje pretpoot![vljena ili;rnutnaidejii supstancije, takV<i. kakv<i' 'je,uvekprvi i'glavni e1emenat". (II, XII,6, str.162,). '" .' N'aj~,relacijese,'SllS~ojeo(:1 "posmlio~aii.ja i upar-ediv<mja jec1n,e' ideje s d;rug<ml"; (II, XII, 7, str. 163.) . . . )8Jko j e . Lo!k.kasnij .~~'V~~~ ()yU podjelu, drugaikJl1;jiga Ogr~4a pre~s~baZirana:t;tj9'j.. Osnovni je ~adataik:dtrugeJoijlgedapokare ka.'kA Sf\T~. id~Je ko.j'e. !1.s. s raz:umI>osJldlgj<'! PPPoaoclaj'u U jedn.u.o~L B.aved~ll. vrstt<t:. QyQ!"azvrs.tavanje i u~stayan1e.$~janije 00iffi'Q ,sepi eilj. Q,n,() tre-ba
XXXVII

XXXVI

dapokaZe dJa sve'i>dJeje u ikrajnjojliniji potjecu ':i2; iskustva, jer akose sve idej,:,. koje rlisu proste (pririiljene gowve iziskUJstva)rooguuvrsti'ti meau moduse; .supstanj", .illi. relacije. i aUro su moousl,sups;l;a,ncije irelacije idej", jzyedQ1e u ikiia:jnjoj lilDijii:;; isku'5<tv.a,6oola sve ideji:Jocitopotjeeu u ! kirajnjoj liliijiiz islkustva.. Medutim,pitanje je dill li se modusi,r~lacije i sUP>Stancije mogJU posmatr",ti. :kaoideje izvedene
12: iSkustv.a.

Naprijedl smo v1rlijeli da hi polazeci od Lok{)c. vog opeeg OOl'edenj,a iSlo~e11ihideja kadonih koje stvro:arazurp. niaosnovupmstih, hiloa<diekVatnije recrdta s~ooene ideje potj'e'cuiz iskustva i razuIn<i. Da li Lokova 'odl'edenjw pojedihih wiltS. $10zenih ideja potvrduju taj zakljueak? Svi modUJsi m(}gt1 seJ?Odijeliti flap:roste i ,SJO:rene. Prosti modusi s,am:o su varijacije ill kombin<lci:j,e je1dlrJ,e ist('l ptXJiSteideje-, he;>; ikak\ne primje... se. dru.gih igeja; mj,es,orvititnodrusd sastavlje.pisu od vis,e ~ih prbstihideja, kJoje zajedoo eme jeq!nu fJ'1oZenu. MjestQ i )iik.iS'Ll prQlSti mod~i ideje prostci"a,; IjlUba;v,~ja, zelja'i'~Ellosi:, 1I18Jd1a,:;;tr8h, a,cajanj e;~td~pa, zayis'i;,stid- prosti. I!W<;!lUsi id,eja radosti i OOla':E{a9Prirnjeri mjesovitihmodua mogudia. pool1.lZe :idejeobaveze, . pijanstya, Iji:!p0"te, lazi, !krage. . .'. , . . ".'. '. .... 'y 13'lld'LlCi . 'dJji se.sastoJe .od kOlI:ll,binac:ija razli.ci.., tih prostm' id~amje~cYViti m<:>du.si j<i&:np'IS1~ra?1.b kuju ad prostih. AlizPl)g ovogistog :r;azIQga:mogaQ bi ne1l!ro.diJ. ill P9bT:k:!l.';; ~d~jam:a sUrPStanciJe. Oq i<dejasupsta;ncije:r:n,j,,'soyfti ml)dll.lsi ~:aZIiikiuj1J. se po tome' sto suoni'"JrorllIbinacije takvihitllej.a(koj!e 'ne LSlIl'l.atramo za karak~eristi.cne o:mafk;e rna >i[mlkvihZivih 'bica sa~QlIIk:r'irtnlm postojanj~~'\'1ecza odvojene ..~s=p$lf.aJ.rie~d<:lje, . k()jeAuh\s,as~YJ.ia. ujedno". (II, X}(H,l, str.:30~:) . . . .... " ... ' . ..' .01:>razujucamj~oIVi~I,Thoduse .d'llh je~tiya:n" a aiktiVlllOLStt koju . on yrs{nij e.po,cb::~~a.;v-?Jtlje. rode. SpajajuCi proSte ideje u :mjesovite moo'ilSe

razum se mora voditi raeuna 0 tome da Ii one. taiko zajednOI postaje u prirodi. Ponekad Tf\ZlUIn da~azi od mjeso'Vitih :mo.clJusa i na 9'snovu "ilSkustva i p(}SInatraJl1ja sarnih i'3tv,ari",. ali .:umogo .<SeS6e do~azi. do tn:jih ,:pronalaz:,nj~.ili PIXi~zvo!ljnim s;paJ~Jem nekoliiko prostih ldeJa u nas.om vlastitom duhu" ill "opjasnjavanjem imena raJi:mji koje mkad! nismo vidjelil:tli pojmova koje ne moZlIl1o vidjeti". .' . . . K~() vZa ~oJoo: .razum poveZJ.lje vise p:i'O'stih IdeJ:a 1.1 Jed~ rnJesCJIVJ:ti n::?dus 'Th~, podlogeu prim~,9'v~ hl.se kJ9:~bmaClJ,eh=o.1"aspa1e,00 neIna necega Sm,lh drZl na okupu. To .n.esto su imenl1,. "Sfuga, marla samusku.pinu stvw;a duh ime joe anaj evo!!.'"... Jooji je .evrsto veZe u jedlnJO'. ,; (III, V, 10, str. 474.) Mjes{)'vi.ti molCllU,si su, dakle, talwesloZene ide-' j,e k?je: se, dioduse, prave <ld materijala, sto nam ga pruza ls!kuJsil;v(}~llJi taj ITl-<aterijal .dovodJe u vez('lU k?jima. se '()n ,~e palaziu iskustvll i u !kodima.'&e nJ"gl0;'1vpr?'t0tiip.orvi ne pojavljuju u pr.irodj.. Zato za .;tIlJ eSQlVilte.tnodUS~e doista mozerno' :recida su oni.. zaje<inii5ki prOlizvod iskustva iTa~. AkiO je razuni d<;d!na1'p< 1~a9 i wkuso/9 nuzan.UlSlw nd~ hovog na:s-ii!nka,.:ne. izgleda opravdano tvrditi dJa ono' 'U k,rajnjoj liniji potjecu samo iz iskustva.
IDEJE SUPSTANCIJE

'PB-

Prvalmljiga Og!ecktsadr;ti i. jedan lkiratakod_ .0 i<:leji sups4mcije. Lok tu piSe da :idleja srupstancijenJijeu!!.'"odena, .i u toj 1;vrrdlnji ~ ni~ eega. rlJea~iiir?.og. Ali r..o~.u OV9ll"n odjeJjkti taer tvrdl da ldeJu supstancue "ll1ltl s~"'?<:=.<> "iti mo,.. zemp steei putem~cij.e iIi, I;~f1ek.sije" ,00 "jasllle ideje" {) supstancijiuop6e nemamo i .da rije.cju "supstancija~'KXl'l1iai5avam,osamo "neodrre4e:ne pret-,-i pOt>tavke.R, n~ zpa.J1,1o ni S!lml <1emu (of. w,e kqo"W not what), (tj. 0; necemocemunel11aill0p<JISeb:nl1, odredenu, pozitiV11:1.<ideju) ,,1\t,o pma,tramoza.,su)jjelj~

xxxvm

XXXIX'.

stratum, ill poc11ogu, ohih idJeja koje znarno". (1, IV, 18, str; 83.) RijeCi "pooebnu, oda-ed(mu, pozitivnu", <iodane SIll u cetvrtom izdanju Og~edC1:' :Lok je, dakle, uprvom izdanju tv:rdIi.o da rijecju ."supstartcij,," .Q:ZI1<VCavamo neizvjesnupretpostavku 0 n~ 0 ,cemu nemamo nikakvu i(teju, ucetvrtom izdanju ikaze da je to pretpostavka 0 neeemu () Cemu nllDJm1o posebnu, odredenu, po~itivnuidejlt. To .zrlJaqda prarna eei:vl'tomizdlanju neka.kvU .Ulejl1OJ SuPstan~iji ipak imamm Kako je'u' cetvrtom WdJanju ostala tvrdnja da ideju supsta.1:lcije neIll:0~m.o steCi ni senzacijom. niref1eksijom, ootajenejasno na koji naem doLazi do njeL da lijeCaki u naj:n;,anjoj mjerl oprawlanodapretpostavljamo nesito na OISI!'lOVU te ideje sumnjiv9g porijelk1~, koja nijeni posebna, ni odriena,'ni pozitivna . .. . .. Ono sto Lok pise 0 ~ups<ta;nciji 11 IlelroUik{) odjeljaka Um-etnu1:lih u glavu () prostian. m~,*i~ rna ideje prostora (II,XIIt, 16-~O)tl.lk<>der nav0>cu na p0misOO da je.on protivrnk'klfejef>U~~gij~. Polemizirajueis orrlmali:ji sInaVajucis. ne-rna praznog prostora, Lqk napitaIlie'difili.}e1{l'osOOa.' bez tijela supstancija ili akci<ien8ja, odg<t vatrada l.1e Zll.a,i da se tqga, svogrif)Zjiarrjanece stidj-eti sve dok mu oni kojipitaju nepOikazu jasnu i oda.-edlllu idiejuSIUpstancije. Zahtijevajuei da se De diZe buika. "zvuJrovinia bezjasnog i ocltredenog :z.nacenja" Lok ~ koji tollk0naglaSavaju PO'" jedineslogove rijeC:i "supstancija"pQiZtva da. raz.. mdsle 0" tome oni, kad upotrebljaYfljut1i ree iza besk!onaooOlg, '. nesnvatljivog bog", . i.za kon.acni dJuh, izate1o. run.., to;svand put uistom' smislu'l" (II, XIIl, 18,str.173.y' M::o jeu.potreb1javaju uvijek uisllonisrnislu, onPa je to "za:ista: veoma krutadiQlktrina", aalko je upotrebljavaju u trirazliCitasmisla>to:"e1?al?bi da 00 posluZe sa tti rfl..zrlJa imena .k.aIko bis~ spri~ jeCila zooka i zabunfl '1fuja pr:ll1odno proi2:J,atzi .' iz mjeilOlVite UJpoitlrebe taKo nejasiJiogtermma,' ;,ter-

mo

mina koji u svak;idaSnjoj upotrebi ne sarno.da nerna tri pooebna jasno odredena znacenja, vee nerna ni jedno jed:ino". XIII, 1B, str. 173.) U svojoj kriticiPOjrna supstancije Lok ide tako dJaleko da .ucenje 0 supstancijii, akciden~i jama uporeduje s indijskom. prieom 0 sJonu koji podr4v~v z:ernlj1,t i. ~ ~o:mjaci koja pO<:l~avaslo x;a. .uob1~]en? obJa8n]avanje pojmova suPs;i;anci... ]e 1. avk'7~Cl]e, on taikoder ironieno uporeduje s obJasn]enJen:, pojma ~jigej. papira i sJova, ko,je kaZe dia se lm]l'ga sastoJiocl papil'a i sllova lla sou slovaolrlo sto s~oji napapiru,a papir on.o s:to CUrzi slova.. (II, XI1I,19, 20, str. 174,-175.) ~~ o~:,-ovu ~h usputhih kritika poj!l1a supstanc1Je, .Cl~C. bl.mogao ocekivati da. ce ugIavi o <?~z~q;llm Ide]~n:a. supstancije (II, XXIII) Look d~f=tivn,o raZO!I'ltl 1 odbaciti ovajpOjam. Medutim., to se !!lie desava. . r ova glava poeinje, dociuse,SJ umovanjiJn,a k~a kao dJa nago~IJestavaju odbacivanje' Supstan..-

err,

ell,e.

,,'l:1a.li

J.y.li, .~e ~k, ~toopaZamo da.neke od nasih p:rostih. ~clJe]~ 10.U zaJedno, pa p:r'etpootavljamo da ~me pnpa<la]u ;:sroj stvari ~. nazivamol ih .ieclninI rmenom. Budu"" dJa ne mozemo shvatiti '. kako bi te proste ideje mog1e pootojati same za sebe pret~tav1ja:r;t0 nekisUJPstrat u kome O'lle posoo;ie i iz aroJeg pll'Oizlaze. U pojmu supstancije nemaniikakve druge. ideje ooim pretpostavke 0 ueOOmU sto predl'l.tavl]a podlogu ohih kvaliteta kojisu kadri da u nama proizvedu ideje. . . Poilto sma stvoriJi !!leku ,;mutnu i relativ:nu" 1~e~uosupstancijil1op6e,stval'amo ideje 0 poj.... dmlm "fsta:ua ~tancija i to taiko dasastavIJa'" m? uk~bl~8;ClJe ~e pI'OiSte ideje,ko;:ie !!lam se zaJeclno JavlJa]u u1skustvu. Tako stjec'Serno idJeje covjeka: ko:nja, zlat,a, vode, IgvoZda,dijamanta itd!. Pored la8mh prostlh idJeja U c;Yfm. slpZenim ide.. jama U.vij~k se.: sadr~ i. :I1Je~amla ideja <>!:jeeemu mu te 1de]e pnpadaJu 1 ucemu su sadr.za.IlJe .1:;rpra..,

ce-

XL

XLI

vo to nepoZll'lato nesto sto po naoojpre!tlpOOta-yci podrlava jasne jednostavne id,;~e koje s~pojav'lJujU za.jecJ,In,o nazivamo su;pstanClJom.. .. Na isti [lacm kao ideja materijalne iSUpstan C1]e nastaje i ideja duha (spirit, miJndl),i~.d~O'V'l'le supstancije (spiritu.ail. substance).. OpazaJuoC1 rad!nje naseg duha :mllisildrrno da CQ1."'; nemogu ~o~tO" jati same, pa bl.lduci & ne shv~camD lroil~o b1 n::<J~ gle pripadati tijeti.u, pretpostavlJam~ .da su to dJelatnosti dUha ill duhovne supsiJancIJe. . .... "JaISitl:o je, da.1cle,da je ideja telesn : sUlpSlta.n~ cije ill materijeisto tailro udaljena <Jd! l1!l.&eg':>hV'atanja i razumevanja kao i ideJa duhovnesupstancije, ill duha... " .. " . . .. b . 0'110 zvuCi. koonagovjestajpotpunJO~g .<;"dac1-. vanja Weje s1JiPStancije.. Ali nastavak reoenlce~lq'l'lJOsi iz;n>enadenj.e: .. " , " ...staga M mo':hemo, samo 1'1a (l<S~OVU toga~~? nemamD ni1mikvog pojma o.duhovnol .sUp's.tanClJI, zak:J.juCiti (1a oma<ne postoji, kap stoi izlstog:a~ zlo"a ne mozeroo pO<ricati nipostojanje tela; Jer m-ditrr da tel{)ne postoji,samoz::~o sto n.~7Xla~o jasnu i odtedenu :i!deju.O sUPStan?l;t mat<;TJ.]e, biil~ bi isto tlllko razurnno k;a;oltvrdih da ne po,,:t<J] 1 duh, sarnozatostonemamO jElSTIU i<Jdr'edenu 1!l~ iu 0 supstan:ciji dl.llha." (II, XXIII, 5,s?" 314.) ... ;. Ni 0 rnaterijalhoj ciodlt.Jh~ Su~][, dakle,"nemamo jaL'illU id~u, aJito J?s~eznaCl. rla a i:tn.llrnoprr-avo pocicp.ti njIhovO POSID.:TJ3J?W. Ne:>:n. -" Ci li t<J dla bi; se treba10 :Par UlZarzati odJsUJda: 0
to .1 . mei.ok srnawa da je, utprkos nejasnosti. .~a:Sfr~ide ja ornaterijalnoj i duhovnoj supstanClJ'H n ]lho% postojanjesigurno.. . . . . ".. ~ Posebno je z8n.imlJlvTJ,agla:s.aik LoikOiV'eargu .. mentacije. On<narQilito naglasava rlaimamopr~"?"a tWditi takocierp()Stojanje .duhovnes:upstan.c~]e. Kao da lie ponIislja da hi ?:etko mogao?~btl]no o~p{lraV'atipOiStojanjematenJ!JJ~ne.supstanCl], Lolk uporno dokazuje da za postoJanJedUhovnesurp".

stancijegovore je~lIlakodobri<razlozi.lalro poi". JY':qc~ ne polep:lizira ni s. kim, oCit,(} je da seqn ()v:dJ~ ponQ'Vo ukljucuje upolerpilq.t izmeall karrezijanaca i njihovih protivn;ika. " .!Postojan~e rnat~j<lll1Je supstancije ):lila, je podIJed:nako, slgU:mo 1 za D'karta izaHobza i Ga... sendija.. Meautjm,naslJP'l'()t Dekartu, Hobz iGa.. s,endi osporavali su postojal}je zas,ebm~ duho'ITne s<~p.<>tand.je. Ust~juciu obranu duho,vne1>1.lIpstanCIJe, ~ s~ OiVdQe OiPredjeljuje za Dekffi".ta prptj.v. Gasen:dIlJ<L 1 Hobza. . Braneciikartezijanski.dualizam Lok ostro m .. tizira pristalice roaterijalistickog mOlOi=a:"Samo z~to ~ nedovolJno,r<l$IDiSljamo> sJdoni smo mill:]je-n~:u cia nam .nasa c~la pdkaziiju iskljuCivo mate"'TIJa1J;e si;va~, Svakt aktoseta,ako gadoibro rll.zm~tnroo, .dJaJ nampodjednako uvid u abadela ~de, . mate;ijalni i duhovni.Jer dok gledlam, slusam1 :s1., Ja mare davan ;wene. pOlStoji ne!ko n;aterij~6 biee, predroet tog oseta;.ali llje-dlrlQ ioS S[:g;urnlJ~ .zna;m da UIIlutar ro",me postoji duho1V!1!O blee 'ko}e gleic!-?' i slusa)' (II,XlqIl, 15, str. 323.) U lS~? Vl'lJeme ,dolk dokazuje postojan}eobiju Sups-pnClJa Lok ne propust;l3.upozoJ;itida sui,deje oobJema vrl9' nejasne: "A 110basl"llCaja nasa ideja ~up.<>tanciji, jepodjednalm mutna, Jli 11!i'kaha,: !D' Je samo<iJ.1.0p:retpostavljenQ ne. Zl}axnni sarosta sto p<JdrZava iJdreje kojenaziva..n."le>. ak:cidencijaiIT)a'." (II, XXIII, :t5,.str.323.) . " A1ro je;n,asa idieja 0 supstanciji tako mUitna na os~?"U 0;oga moz~ tvrditi cia. supsitancij,~ (mater,J,Jalna 1 4uh<iV'n,a) Ip:akp~toje? . .osnorvni.je Lokov argument stO;9 m:aterljal~ J.?'?J 1 d!uhov:rJ;oj s1JiPStanciji ipaik posjeduiemon'eke Jaslle i odredene ideje; . . .,. . N~e p~ek'\eje 0 onil)mstO' jeislldjuC1.V1b SVO]stYel1o~tedji jeSu,;!,l;ohe'ja. ~yrsJihi i:m,~ tome. ~<diyOJl.YI-:h, .delova i SiJ29so>}:most prT10senja kre.taTIJa putem implili,;a",. (Ir, :x.XJ{I, 17,str. 324,.) .

XLII

nase prim.jerne ideje () ;morn stoje iskljuCi'osvojstveno duhu jesu "miilljenje i volja, ~)(InpsnoIIlo.C: pokretanja tela 'PQIlIl0Cu rnisli, i illobodialtaQ PO<sledica toga". (II,XXIII, 18, str. 324.) . PrematOIIle, nasa idejatijela ideja je t'aspro... strt;e cvrste 5ups.ta:l1cije, 5posobne dJapr'l1.OSi hetanjeputem impulsa, naSa ideja o.dIuSikao nematJerijalnom duhu ideja je osupsta:ndji koja nJ1gJj i ima da htijenjem iIi miSljenj,em izaZiva kretanje u tijeh.t. Ljudi oje su mis'll "ut:onule u materiju", i roo,ji 5U "toliko podivrgli .svoj duh culimadarijetko kada razmisljaju obildcemusw je i2;nadtdga", kazu da ne mogu zamisliti mi:sleeu stvalr; Lok od... govara da je to moMaistina,alida OO.OO:i, ako bolje razmdsJe, uvidjeti CIa 11 mogu ~itini prostomu. Kao stone znamo nakoji naCirl mislimotako ne marooni na koji naCim.smo pTostoTni,tj, lmko sesjedinjavanjem iIi kohezijom Cvrstih dJjjelOlVa tijela s,tvar-a prostiranje. Primam.e idleje :rn:iSljenja. i prostolrnos,ti p04j,edJnl!ltkp sup=e teSkoca;ti oba slucajastojimopr~. zagonetkOm. Do istog' zakllj11Cka dolazimo aIm Il10c .tiMa da prnooi kretanje 'l'utem im.pulsat1POT~dujemo sa spooobnoscu duse daizaZivakJ:'etanje ~ u V101je. "Sv~od?evno .iskustv;OOCigledino.n pokazuj e 00 se k:retanj'e Pr()lizvo~iirn.pulsom i misIju; ali nacin kl:l1oo se to vrsl te!\lm mowmo shvatiti ~.jedtnako;namje nejasnoi jedno idTu,go." (II, XXIII, 28\ str. 330.) Na OSIn0Vli. s~ega toga Lok>zaik[jutujeaa.ie postojllJIlje materijalne i duhOV'ne supstancije izvan svake surhnje, ali da.nam je "s1.1pstancija 00ha npmnata kao i SUP8tamCijll tijela".(II, Xx::III, 30, stt.332:) (}ba pojma supuna teskoca,1l.1i' ".(>0-. ja[U cil.lha ne sadlrzi ih wse negopoja:m tijeIa ... LT syim. .ovim umoYarjin1a j~SDJOdo,lazidO izraZaja jedna osnovnaprotivm-je'Cnost, .

moe

LOok upo.r11o ~~ da~u nam i materijalna i duhoMIla Sups~cIJa IX?tpuno nepoznate, cia orijinemamo niikakvu ill da 1.1 najboljem sIu&ju lln~mo sarno vrlo nejasnu ideju. Medutirn u isto vriJeme on sarno postojanje materija1rJ.e i duhwne s~~ta:ncije ~rogla!\1.1je za nesumnjivo. Protivu_ rJe:cn=t u .koJu on ovdje upada vTlo je sHena onoj kOJu1Wlazirrio 11 Kantovom ucenj1.1 ostvari posebi. U pri.lo?,. teze da ppstoje mateTijalna i dJuhov'na.sups"tanClJa .L,ok na,vodi da Iil.i poznajemo neke !lTlIIlairn<;. ~&.lIt:rte ~aterije (prostor i impuls) i ~I:a (In1~lJ.e:r:Je :. voIJa). Ali prema.njegovim vla~tlln obJoonJ:~!!lJ= ovi P:r:in1ami kvaliteti josne cme supstaJnClJ~.;SUipStancijaje neka .nama ned0"" stupna os:t;-ova ill poCilloga oyih (i drugih) In'aJite~. Me~l.l~,.~, osnorvu eega moZerno tvrditi da ti kvaliteti vn"ilzn? ~aju imati neku podlogu? Na 0v,0 odl1.1C'TIO plUmle Ipk i ne pOku!\a:va cia od,.. govorl.

:na

mn

U ~~tojanju d<!: spooettadiciona:InotFoenje 0 SUPS"tanClJl.f,<Jik ta;ko .odstupa ad svoje empiristike ~e 0 por;rJeIt:I;t, IdeJa. Jr ideja sUlpStancijeocito J?-Je: k~b=cIJa sarno onihidie.ja koje raZUlll stjeIZ isk;us.tva.. P<ored. je?'nosta:vnih ideja koje 5U ~t:ieCene ~ustvo;n :' IdeJl Supstancije sadrZ<l'na je 1 Jedna neJasna ldieJa Cije porijeklo nije poznato. ',' Meciutim, premda je 1.?kOiVa osnovna intenClJa u roopravljanjuo supstanciji 0000. bU,a.obr~ n?; De:~o~ .dua~, njeI1 <:>bjektivni r",zultat r;lJe bilo, ucy.rscenj~ dualizrna, nego naprotiv UnOsenje sumnJe U pOJam il1.1pstancije Nastiprot rnaterijalisti~()~ ikritici (Hobz, G~.endi) koja je POkazala ~Skoce u ~~jmu dUhovne s.upstancije,.Lok dolqlz:tt e da Ole saclrZe. i 1.1 pojIilu matr=Jalne s1.1PSUm~~,e. Uvj:ren da.. time osp()rava ~uhovnu s1.1pstanClJ1l, on Je samo potik:opaoma_ tenJalnu. .B.ez obzira svoje namjO:'e 00. je' u;Z;drmao tradiclonalno ucenJe 0 Olupstanciji. SvojOnl kriti-.

ce:

slim:: teSlko.c:e

na.

XLIV

XLV

kom. pojroa

SUpstandje B&rkLi. 1. Hjum. sam<> su iivrsili program koji je impJicite veC .bo dan u 0g.e 'du. 10 Loikovom
REALNOST I ADEKVATNOS'I' lDEJA

Poojehideja prema porijeklu i s:J.oze~QSti (na prosrte i slozene,oonosno na pros,te, sloe:ene, reladone i QpOe), Lok. u zavrsnLm glavama druge knjige Ogleda (II XXIX - XXXIII) dodJaje podjeIe na (1) jasne (clear) i nej.asne (obscure), (2) razgovjjetne .(distinct)i nerazgavijetne (confused), (3) realne (real) i fantasticne (fantastic), (4) ..adek.ya~ ne (adleqate) i neadekvatne (inad!equate) 1 (5) lStlnite (true) i lazne (faJ.se). Prve dvijepodjele razlikujU: idleje pp njihQvim inte:rnimsvojstvima, preostale tn. po njih,?,"" V<Jffi odnosuprema stvarnosti. Razlikovanje ideja po njihoVlOj jasnocii. razgo'\li.j'etnosti, olCito pr:eu:zeto ?~ De~a, .ne 19ira 1;>itnu ulogu u LoirooyoJ filozotfiJI. Lok Je Illaknadno sto vise dooao do uvje'r'enja dJamnogi kQji gov~e o "jasnirrl i razgovetndr,n. klJejarna" nerazumt,1u
:J.6Kao stoje ..S\7ojom ()branom J?ojma sU;:ps:tarlCij(;l prethodnik Barklijeve i Hjumove kr'itike ovog l?oJmal tako je Lok svojom obranom pojma boga, prethodmk FOJerbahove .krltik(; re1igije. Pojan~ boga po L()ku ni!e urotien, ali on Imasvojeovravdanjejer do slo~eneid:Je..bo?a. dolazimo Ila sHean ~a~in kao, i dC), druglh;, tak,v.lh,ldeJlto _"N!iime ako ispitarno svoju idejuo l1eshvatljivom Vrhov:qom bic~, videcemoda sma i do nje dooH ;naistinacin, i."e:a su nase slo:l'ffie idej eo bogu, i p()Se-br,nm dup:o:virna :._paClnjE'p.e od prostih idej" koje stlcemo. reflekslj?,m; ~apr. 1'0Sto smo svojim u!lJu~snjim :li3k tv.2"" sme:k,ld~eJe 0 po:stojanjl1 i trajanju, 0 znanju i mOC!-, ? uZIvan.JU i. sreCi, i () drug!m kValitetima i mocima kOJe Jeb?lj" In:atLn~~o biti bez njih, ako sad hocemo da,stvQrimo sto l'pkl!"dn.IJ.u ideju 0 Vrhovnom biou; m.I uvecavamQ ~ve te IdeJe pn~ dajuci'im'ideju beskOtnaenosti, i sastavivsl ih,zatim ujedno, dobivamo slozenu ideju ob{)gu." (II, XXIII, 33, str.334.) Do!< je Lok u ovakvom nastailku ideje boga nalazionjeno opravdanje, Fojerbah tOe u tome naCipo1aznll tal!ku za livoju ktitiku.

taiSno taj izraz i cia bi bilo bolje /tclVOiriti 0 "odr'denim idejama" (str. 16). Razili!k:ovanje istinitih i Iamih ideja taikodex: nema V'elitk:i. znacaj, jer Lo!k sroatra da strogo govoreCi ideje ne mogu biti ni, istinite ni lazne. Istina i laz su svojstva sudovaili stavova, a 0 1stinitosti i Iafuosti idej,a moze se govO!citi g,ailn0 U prenesenom smislu. . . Mec'!utim, raz:l.i.k;ov;anje ideja na reailne i fantastiene, kao i ra:zlikovanjena 3!dlEik:vatne i nea... dekvatne neobieno je vaZuo za Citavu Loiklovu lro;ncepciju. Iaiko je I'aspravljanju 0. TeaUnosti i ade'k:vatnosti idej,a p06vetio dvije pos,ebne glave ill gTUg'oj knjizi Ogleda, Lok se na ovopitanje waca u vise mahOV<l U "br'aoj iu cet"vrtoj. R~ :su ~defe po Loik::u "one koje, imaju OSa101V1l u primdi, koje su u skladu sa stvarmm postojanjem i bicem swari, odinosno sa svojim protortipovima", a f,antas,ticne ili h:imeTieneo!ne koje "nemaju !OOnDveu prjrodi j uo~te nisu U sik:ladu sa sWarllliO!s6u biea na koja se p.reeutl")o odJDiose kiao ,na svoj,e pa-ototipove", (II, :xXX, 1, str.
401.) .. ..
~

us

ideje dlijele s.e sasvojoe sttrane na al;'l~ lwatlle i. lIleadekvatne. Adekvatn~ su on," ,,'koJ savrseno IJ["edstavljaju one prototipove odJ kojih po pretpostavci duha poticu, koje pO IljegOVoi ;zamisJi zarnenjuju i sa 'kojima ih on up=euuj,e",neadekyatne SU<J!Il koje "sarno dJelimhmo ilinepctpuno pr;edstavljaju oneprototipoye na koje g,e odnose".. (II, XXXI, 1, str.. 404~40[;i.) Razmatraj'UCi pitanJe, koje BU od :t1 ih ideja realne i adekvatne,a koje to ni:su, Loik tvrdi dla su Bve pt'O'ste ideje k;ao i slozene id!eje.modusa i relacija rE:alne i aqekvatne, dok. meuu . :slo~enim idejama supstancijaimai realnih i fantast~cnih, ali su sve l'OOlne neadek:vatne. Te2la cia naS,e idieje mqgu biti realne i Illdeik-vatne i.;da to mnoge qclJ njih doilsita i jesu, jedna joe od osnovnih teza Lo!kove iilozafije. Mequtim, njoepom

Re~ln!e

as

XLVI

XLVII

obrazlaganju Lok nije posvetio pafujukoja bi od~ govaTala nj'nDd vainosti. RaspTavljajuci realnosti prootih ideja Lok u%>oiWiraVa da ,one nisu reame u ~ ~lu da s~ one slike stvari, ne~o u tom smlslu sto ,wstOJl stalna korespondentnost izJnedu njih 'i rea1nih stvari, sto 0lIl "adgovaraju i Sl2211 &e s, onim moCima stvari, kaje ih pro,izvade u nas,em duhu". (II, XXX, 2, str. 402.) Glavni jeLoiltav argument zatako' shvaeenu realnost prostih idleja sto ih "kako je pokazano, duh ne mOeZenikako sam stvoriti". (IV, IV, 4, str. 620.) Ovaj argument nije narocit? uspjelan, se LokJorv dokaz cia d1,1hne mozestvoriti ni jedll1u pDOStu ioej'll sa s\'oje stra;nesvodi na to da su sve proste ideje iskustveno stjec!ll: icDeje 0 svojstvi:rna tij.ela i radnj,rona duha, tj. da su oneu nj,egovom smis1u rea1ne. MjeSorviti modusi i relacije, ako'Ilisuprotivu,rjecni nuzrl0 su realni, poLoku,zato soo, (Jm i ne mogu posOOjati dlruki;ije nego 11 Ijudskom duhu. Ove ideje ne zele dJa 1:>udu kopije neleeg drugog, one su same s,voji praootipovi, pa se prema tome ne mogu ni razlikovati od svojihpTOtotiwva. DajuCi. avo objas'IljenjeLok, ne postav1ja pitanje 100liko imaSJ;nisla reCi da je nesto svoj v1astiti prototip. . Pocw' opeeg al1gumentaza Tea1nosrtsvih prostih ideja, nalazimo kad Loka i ru:z specifiCnih za realnost prostih ideja senzacije. Ovi aTgwnenti nisuuvijek isti. , Na jednom mjestu <u: IV, II, 14, str.592.) Lok kao "dokaz k,ojt otklanja Bvaku sumnju".' navodJi jas-nu razliku koja postoji izmedu ideje lroju jeu nasem duhu ozivjelo pamcenje ione koju duhu odredenom trenutku prima preko CU:la. Na prigoVOl' da sliene ideje moeZemo imati i u, SIl'lU, LoIk odlg,ovara da postoji "vrlo ocigleclna razlika"izmedu tOlga dJa Ii sanjamo da smo u vatri Hi smo

jer

stvamo u njoj. Prilicno zapleteno oibjasnjenje ave razlike sV'ordd se n.a to cia u jednom slueaju osjeCamo bol, dOlk ga u d.."'U,gom ne .osjeeamo. Medutim, kako i u snu mozemo osje'Cati bolove ovo 00jasnjenje ne izgleda uvjerljivo. Siru argumentaciju za realnost prostih ideja senzacije nalazirno u glavi gdje s,e raspit'avlja 0 na... sem znanju 0 pos<toj,anju dt'ugih stvari. Lok QiVdje navadi oertiri razloga lwji pojaCavajU naiSu od boga danu sig,urnciSt da izvan nas postoje stvari: (1) Ljudima kojima ne,;Lostaju organi nelrog Ma, nedostaju i p!t'oote idleje senzacije ikoje odgovaraj1.1 tOlffi culu. (2) Za razID..u ocli ideja kaje sami iz1J'Zivamo u BVOlffi sjecanju, ideje ikoje su rezultat osjeta ne zavise 00 narevolje; piti ih duh mOeZe s;1;voriti kada zeli,niti ill :me odbiti kada ffiiU ih iskustv{) pruza. (3) ,N~ke ideje kad "lU rezuhat stvamog os.ieta pracene su osjecaj,em zadJovoljstva ill boila,; karl ih svojevo1jno oZivljujemou pamcenju emo-cionalne pratnje, nema. (4) Na,sa Ma, uzajamno potvrd'llju svoja svjedocanstva i omoguCuju' Ilm cia yrSimo uspjeSna predvidanja. ' Ne ulazeCi 11 podrobna razmatranj.e oihaiTgIl.... menata ,prilnijetit cerno samo cia ,sviom uglaynQm polazeod, pretpostav'ke dla ideje o'4reaenih svojstava (na ~-i.mjer ideje :n:ezavisne od veaje iIi ideje' pracene, nekin~ , emocirona;tn:lm. stanjem) ne mogu biti proizvodi samoga ,. duha. ' Pitllnje je, medutim,da Ii I).a OSll'lOYU internih svojstava onroga sOO nam,j;e nepOsTed:nodato smijemo ma ka;da zaJqjucivati .ma sta, 0 ry,ecemu sto nam prindpijelno ne, m~e biti OOto. Na orvo bit,. no pitanje od kojeg ovisi sUJdbina svake reprezen~ tativne teenje sPO<Znaje Lak. neodgovara.
RIJECI, IDElE, I STVARI
- ,

Ide}e predstavljaju po Ink'll rnaterijal sve spoznaje. Ali sp{)znaja nije vezana samo, za ideje, nego i za, rijeci. Opazanje ;ideja ne pl'etpostavlja
IV
D~on

XLVIII

Lok

XLIX,

nuzno rijeei, ali nUhovo bilje.~enje. i po!:rar:U~a nje u diuhu (narocito pohranJ!Y~IJJe QPclh. lde)a) prakticno je nemogu6e bez nJeCl~ S~=a]a.~a~ opa'Z:anje cdncsa medu id1ejama takoderj teo~jski moguca bez rijeci, .ali surijeCi potrebne za .njeno sacpeavooje drugim ljudim~. ~ije c\.ldio. ~to J::: Lok po1aze6i od ovakvih shvacanJa. P?'SVe~lO . Clta~ trecu knjigu OgLeda p1'oblemu jezika 1 njegovoJ u10zi U sPOZIlaji. . Filo'zofska historiografija 19. i p0Cetka 20. Vljeka nije obr3oealamnogo.~zn~e na ~reC1:l kJ;~igu OgLeda. U nasevrijeme mlsljenja 0 pJeno] VTl]ednosti vr10 su razliCita. Dok mnogi jos uvijeksmatraju Claona po svom znacaju ivrije'dnosti znatno zaostaje za ostalim knjigama . OgLe~.a, .P'r~d.., stavnici i simpatizeri suvre~ene ~~lozo~lJe.:le~l~ s..~loni su da je smatraju na]vrednlJom 1 naJoTlgJ.naJnijomP Oni, koji sm~traju da tre6a knjig~ ne zasluzuje Vetu paznjU'podsjeeajuna to da Je cna naltnadino umetnuta u. ()!fLed. Istina je da seu ppllrt ~kfcama.<?~leda (u dvije skice iz 1671. godline, k300 1 U SklCl lzl~l:l5) problematika danasnje tre6e knjige dodiruje samo uzgI'ed V1."lo kratJ~o, a u definitivn?m teks,tu LOk isUceda joe prema njegovom l?:"0~ltno~ p.a,;lU .;ul crugom knjigom trebalo da ShJedl s~dflSnJ~cetvr .. tao Tek naknadno on jedoo;J.0.d()za.kljucka da su I'ijeci i idreje tako cvI'sto J;nedusobno po'yezane .?a je nemoguce goveriti jasno io~redenooz~!lJl1jU, ako prvo n~ I'azmotrimo pI'iI'oou,:rpotI'eb.u} zrta.. cenje jezika. Zato je tome pooXetl-o sa~alln]U treeu knjigu. Medutim ako je Lok tek naknadno dodao trecu knjigu, jos niSta r;e gOV,?ri 0 nj~noj ~je;d nosti. Sam Lo,);: sanatrao Je svoJe proucavanJ~ Jezilm originalnim i vazn1m. J"redvidajuciprigpvor

da govo1'io 0 rijeCima"mtl'9go'v:isen",go sto tako. sltan :!?rediIDet zahteva" Lok odgovara da je ..zello svratiti paznju Citalaca .na temuj{oja mu izgled8; "nova 1 yomalo neobiiffia" i Pota.6i ih "da ra~ll1l?le 0 gresikama koj~sul'yojstvenesv:ima i kOJe }~aJ u krupnJ)osl~dice,,~ Hlldi ih preriullo zapazaJu". (III,V, 16, str. 478.) .. v,~ Lok?~ Ti~ljenjem mozemose u os~ovi sloZlti.. Tr~~:l l!n.llZJ Oflleda prip~<.ia znaeajna ulo~a hlStcTlJ1filozpfskih istraziv1l.~ja9 jeziku..Lok Je Je~ano~' Pn;ihkoji sUlle prihvatilisistematsk-og .pro;ucavanJa p1tanja.o sustini jezika iO.9d1nQsU J~zika p're-:na mislj~!lju i stvarnooti. .P(}bcaJ .za J~r?ucav<ltlj<l filozofslj:o-jeziepih pite:nJa Lok. Je dpblO odsvojihengleskih.. prethodnika. .

ie:

.u

to

" D. Dz O'Konor naPrimjer. pise: ,,'tako pre,:,~a treca knjlga nij" bila na,iutjecajnii! dlo Dnled", ona Jel1 neku ruku najoriginalndja". (0.,. Cit., p. 123.)

ka,.o sredstyu komunikacije: Lokoyakritika' nelSavrs,er;stva lZ:loupotrebe rijeCi (Ill, IXXI)pI'e<.t.stavl]a nas~~y~ Bekorn0ve kritike"idolatrga". . .. 0 r<1ZhCltim .v:rstalll~z1o;UPO'tre:be jezika. pislilO J 1 Hcibz. M;~utlm,dok j~ ~ekon prO]l,cavae jezik u pr'\l'0~ realLl ka? nw'EiUG, 1ZV01' pr8'dI'I:lSBd!a,. kod !-Iobza Je ~. ~)vom plfUill nj.e~ovp9zitiV'ni znacaj 1. w?!a. Je.. lk Je ~~ nJega"naJPlemenitiji i l1:'ljko~smJ1 pro.na~zak ..' ST.e<:lStyO bez koj<lgme 4u IN... d~m~ ne bl bJ]o ,:1l1 drzave,. ni druiltva, ni ug'l)voll'a, III mIra, kaP sto ih nerna TIl J;n~du llilYovi.!na m.ed.v.iedima i vukoyima"18 . ....... .. ' . Ono ~to Lok .pi~.! C;sBstini ifunltc.jjama jezika u ffi;110g0:'l,e. P'?ds]eca. na Hobza... POPBt Hobza On tvr~~ da Je J<lZL"k: "yehko sredstvoopstenj;i. i <l'p.1ta dI'11tye n'a ve:r;a" (III, 1,.1, st!'. 4~7.). Kao.i!Iobz 0p misll dia I'ij<l~i illlaju dyijeosn0'Vne funkcije; da ()!le Sluz~"PTV'0,;,:a..pele~~jfT nasih ~s1i; drugo,
IV'
18 Thomas Hobbes: Leviathan. Everymim'S Library, London, New York 1949, p. 12". ,

os~hm predrasuda:rpa.o<1. kpjih treb~ oeistiti ljud.ski.duh, pod'\?I'gao je.~tici i tzv,,,i&ole trga~'. (idola fon), .pr~rasllde kOWlJ:naju. sy()j kOrijen 1l. jezlku

svom Novom Organonlf F..Beikon .medu

LI

I
za saopstavanje tih mislidrogirna" (III; IX, I, st!'. 524 up. III, II, 2.):. . . . Pored Bekonai Hoibzau' Engleskoj .17,yijek:a filozofijom jezika bavili su se i.neki filorofi njeg ranga, kaoDw:nyilldns i Berthog. Njihovodinos. prema Loku proucavao je u posljednje vrijeme Dz. V. JoHan. Ne ulazeti 1.i bliZe. razmatranje iZV<:lra i .lrl~to rijskevrijedInooti Lokoye filozofije jezika , zaqrzat 6errw se ria jeQnorn pitll.nju k{)j.e je oct bitnog . .roacajaza citavuLok,ovu filozofsk1.i koncepciju.. To je pitanje 0 odlri0SU rijeci, idej:," i stvari,. ..' " " Ldeje su po Loku znakovl Za stvan, a nlecl su znakovi zaideje. Kaostodul1 n moz Ilepos'l"edno opazati sitvari, liego sarno idJeje, ta~o or; pomobl .rij e,Ci. ne. mtl,ze. ne'J?ospedno oznacavati stvari nego opet samoideje. .' . . '. Medutim, kao. stopoIlElkad irnplicite pa .cak 1 '~plicite do:pusta da .duh Inoze Ilep'{}sa:-edno, hez pdmoei ic:l1ej a, opazati svoje ylastite radnj-e,. u glavi partikulamadopustadia ima rijeCi .kp~e ne()znacavfljju idej~nego":rnedusobneveze ldeJa ilista.v(}va kojhna ihpovezpje duh". (III, VII, 1, str. 5IB.)Oneksplic;it";tV;dJi.da terij.eCi (p~~le). "same po sebi u stvarl nlSU lInena rinkakvih~deJa (III, VII,2, str. 519.), dias.u.one sve "znakoYll1eke radinje ililleke sugestije duhll " (III, VII,' 4, Str 520.). . . '.. .. ..... Odjeljak 0 parlikulama ipa.k nije odlucah?.a I..<:>kovo shvaeanje rijeci. U Citavom .ostalomtfO'kstu 011 zastupa shvacanje c:la su sve rijeCi koje irn,aju sIUisla culni' znak,ovi 1'1. ide}!, a da su ideje sa svoje strane "prayo inepos:red.Il?znaCe~je"r.ijeCi (III, II. 1, s~r. 44Q.).. ' ., .v .. . , v'" . Ideje su. pq, Loku nest? sto J syaikom ,"OYJetku prly~tno, ste poo1Joji 'samo unjegovom ylastii;<J.m dfuh u; Zate rij~Ci u sYO'lll primartlO'lll i1i nepos):"edtnom znacenjuoznacavaju islkljuCivo Weje uduhu onog pojed;incakMiihupotrebljllva:.,,911o s~ reCi. o'ZIIlaCavaju jesu' dakle . ideje. govornika.; niko ne

:rna-

Rrn-:

moze primeniti reCi, kao znakove, nepooredJno ni na sto drugo sem na ideje koje sam ima." (III, II, 2, str. 441.) Premda rijeCi stv~no i .neposredino oznaeavaju samoideje u duhu onaga koji g.ovori, Ijudi ceste misle dase One,neposreQn'oodnose i na ideje u duhu dll'ugih IjUd!i pa iro.a same stV'ari.P.oLcku obje su ove pt'etpostavke pog!'esne: "svaka upo-treba rijeci za bilosta. drugo osim za ideje koje imamo u svom duhu dov6didlo pogre,sneupotre:be reCi. i ne:izbezne nejasnoce i pometnje u njihOVom znacenju." (III, II,. 5, str.443.) Tvi'deCi da sU' rijeci .znakovi za nase priyatne ideie, Loktakoaer poput Hobzatvrdii da suti makovi proiz-voljni, eta ne postoji nikakVa nuzna veza ni slicnbst izmedu rijeCi jnasih ideja, koje njima ozna,Cavamo. Kadabi postojala prirodna veza izmedu. artiltuliranih ':;:vu:kova ipdrep:11ip. idej a, svi bi Ij 1.Nil wall isti j ezik.l\iIedutim to. nij e sluCaj. " .... Duga iuobicajen<l upotrebarijei::i .dioyode.doduse clio toga da one konstantn:oi brzo izazivaju u ljudima odredene ideje,a to navodi. na pl'etpo-sta.vk1.i da .:izmedu rijeCi i ideja po~j;oji Prlrodln.<t veza. Medutim, jasno je, .kazeL<:)k, da .,pneO!Zi!lacavaiu sarno ideje pojedinih Ij-q<:1i, i dil su S njima sasvim .proizvoljno povezane". (III, II, B. stl'" 4~:.) Tvrded da su rijeCi. proizyoljni zna:B:ovi. za nase privatTIoe ide joe, .Lok dadaie objasnj"nje:."Tacno je dodus<e cia u svakidasnjojupotrebi svih jj:'zika postoji precutna saglasnost>po.kojoj suodi'ed:e~ zyukovi vezanizaodredene ideje; time;je znaOel1Je zvukiova utoliko ogranie:enotdacovek ne ~ovoripravil:not!k.QIleupotreOljava. (l'c1red~ne zvuk~e zaistu ideju zakojui dn:'ugi.-lda on, dgpustIt' da d!odam, ne govori razumljivo a'ko njegove reei ne izazivaju kod slusalaca. istei{Ieie'koje.. i on ho6e. njimada iZT<lzi". (III, II,8,*.444,) Ovo objaanjenj., d'9:Vodi nall dQ i~ne od. QSl1'0Vnih teS,koca Citave J;,o,ko,vkoncepcije. ItijElGisu LUI

LII

Nije se teSko uvjeriti da to nije posve taCn(), Lok d~duse smatra da su sve postojece s.tvari pqjedina>en, ali na pitanje, kakorijeci usprkostome mogu biti opce, odgovara: "ReCipostaju opSJ;e time sto pootajuznakoviopsti.h ideja;. aidejepootajj1. opstetime sOO odyajaroo od njihuslove-vremenai mesta, i sve dJruge idejekojebi iin mogleo<irediti pcs'E!bno postojanje." (III, III, 6, s:t;r. .447.) Lokova jePQZicijadaikle konceptuaIizanJ.:op6e nije u stvadma, ali .nije ni S<l!Il0 u rijeCirna, negp .Ie u prvom redu u pojmq.vi..ma(conceptus). Rijecr su opee kada njimaozl'lp.Cawimg <,pee ideje.Kako te idejepredstavljaj.uJ'ezu}tatprQcesaapstraLltcije Lok ih. takoderpaziva "apstra:ktn.ima". Opce ili apstralttne ideje nemajutacno odIredeno mjesto 11 Lokoivoj klas:iiikacijiideja.. U nj..... govoj Pnrobitnoj. klasifiliaciji,prema kojoj Ole. sve ideje dij,ele na proste (8 cetiripodvrste) islozene (8 tri glavne podvrste), nije senaSlo mjestoz;;ropee idleje, Pre:manjegovoj Itasnijoj1das:iiL~ciji opce idleje, naporedo$ prootima,sloienima irelacionirna Cine j ednu od Cetiri osnovne vrste ideja. 'lVIedutim, neki. njegovi tekstoyi (na primjer VIII) mogli hi . s;e. in te.rpretirati tako' dlasepotdjelaideja na apstraktne i k0nikretne:t1lkrst-:l s podjelomna pros,te i &laZene, da i proste iSloz,~'ne ideje>mogu bitt ik 'e ei apstraktne. . . . .. Kaosto ne ooreduje uvij,ek jednalro odrtos opClh ideja premadrugim vrstamai,dJeja, Lok ne opisuje uvijekna isti nacinniprirodu otJcih ideja lmd' ni prirodiu procesa apstrakcije, Ciji rezultatonepredstavljaju. 'rako ko,c'JLbka nalazimo vee elemente Dve teooje univerzalijakoju ce .kasnije. detaljno razviti B~rkli, teorije po kojojsu opee ideje u stvari pojedinacne ideje kojesmo uCinili repr~zentantima za grope idejaistevrste; 'Medutim,ova. teorija cCitonije zadlO'voljila Loka,pa.s,e oriutreooj k:njizi Ogll3da potpunopriklanja drugojteoriji po kojoj

opce ideje nastaju iz pojedinacniHna ta' . v. sto iz niza poje.ddnacni.h ideia "~;""n~~ ~.,:L~aCln, "t . J .,........_"" ~"v ono s ~ J~ SVlma ';-rJlma zajedniCko, Ideja OOvjeka na prrmJer nastaJe tako cIa iz naSih sloiZeniH ',d , Petr~,."Jakovu, Mariji i Ivani iSpuStamo on~ ::j~ ~tP~lc::rO s,:akoj odJ njih, a zadrzavamo sarno OillO s 0 1m Je svuna zajedniCko, ~)ema toFie 0l?'ce (general) i llniverzalno (univ~ers ,.ne prlP?d!aJu samim stvarimane,go su to ":LZUIn1,l tV(m~vme razuma, koje j~on stvorio samo za sV'o'Ju upo1;rebu i koje setiC:tl samo' ak reCi iIii~eja". (III, III, 11, str.45i.) zn ova, To, Ipak. ne znaci cia je opce nesto potpunp sllbJe~tlvno, b~z ..ikakve.-osJ.1.ove.u stv.arima. Priroda Je swar~~llCl s~van mnogima Q'!1 nji.1l dala ~edu:obn.uhcnost1 uprav-o. taslicnost predlStav.,1Ja o;bJek;tivnuosnovu opCih ideja. PolazeCi _:.i '"~.:. nooti kOJe " .". ., . . . . . '-''-' sue .' .oPIl';B- pe';'Ll. stvar11!larazum Oltvara. gP'~~~~ne ih opce lde.]e, dJaj~jIIl imella i ~uva. ~h 1-l

.m,

ott1kl tn

Clti de s1;1- stvan objoeiktivno. podijeljene narodove (genera) 1 vnste (species) ida s'e TIase opoe ideje odnose na teo rodiOve i vrste. . .. . .. Ipk izvodi ill'esto d~'llkciJ'i zaklJ'uv-,~O tr da . ' .,C<:=. . n ne ., a. a,. su rodovi ;i vrste ne,fito nezavisno od op~ Clh IdeJac J;l,ego, m;islij-a 'S'U a.pstraktne idieje normi-nalna t:lu:'~~a o:noga sto se naziva I'odo'Vima i'vI'~ stama. BIti CQVjek, spadatiu l.]'udsku vrstu' ...n. ' ~y t "t pvsJ,'.d ~v"- l.SUS Inu comeka. nra'vo"na ''''' . , :1,.." '. ."Y.",. _' imatl' .' --- _ -~... .' _ -;LU.~e;;,_coV"" Je.o.. - sveJe to Je4no te i,sto. . O~atle silij'edi dia su "sustine vrsta stvariA po tome,l s.amor.azvrsta.v.anJe. :'" tth .. . ' dGloIQ.~ - . = uma.' . ,. lCO]Iaps a ovanJem stvm'ateops.te id-eje": (III IiI 12 str. 452.) . . ' ,

~!0.Je slicnostl medu .stvar:iJ;xJ.a, mog19biSezakl~u~

, Iz,:,ye ko:n~"npcije,prernakO'joj~bjektivno 0-

.. ' .Lo.k0ya toorija. 'opeih ddeja, kao i lnnog1'dll'u . clJiJe10Vl u.cen.J',ap";"-a' .'7. u.J'ed.a ... o'u .";".' .... gI ko'OOJh nJego'Vog .. . . ." .' nIle 0'11aJ ostran empU'lst ikako se to ponekad p1::'it."

""c;. ... .

LVI

LVII

postavlja. Obrazovanje opeih ideja i razvrstavanje stvari, koje. vrsi razum, ne more se. svesti namehanicko kombiniranje gotovih prostih idJeja,koje nam pruza iskustvo.
ZNANJE I MNENJE

U cetvrtojknjizi OgIedaLok najzad pristupa rjesavanjuonih osn'ovnih pitarija,koja je samsebi postavio na po~tk1.lsvog djela, pitanja o "poreklu, izvesnosti i opsegu Ijudskog znanja,kao iosno-virna i stepenima.' verovanja, mnenja i ,saglasavanja"; (I, I, 2, str.17.) . . . Obicnose smatra, de. je pitanje 0 porijekh.l spoznajeLok rijesio vee U drugoj Imjizi Og!eda. Ali to je saulO dJjelomicno tllcno. U drugoj knjizi on raspravljao porijeklu kl~ja, dakle oporijekJu materijalcispoznaje. Potpunodgovor naRitllnje o porijeklu' spoznaje,kao i na sva ostalabitnasP8"" znajnoteorijsJl:a pitllnjfi, d:onosi tek Cet.vrta kl1jiga. Sto vise, Loktf'kuoetvrtoj knjizid."lj~jasnoodreaenje osnovnih" pojmoya .svojespoznajne teorije, poj mova znanja> i IT'.nielJ1~a. , . . Ovi pojmovi pojavljuju' se vecupo,eetfu OgIeda, u odeljciJ1la gdje Lok0d1t'eduje za?lltak i metodu svoga djeJa (I, T, 2~3 VeC iz>teksta ovip odjeljakavidise dll Lok razlikuje<i doneklesuprotstavlja znanje (knowledge) i rn.nje!lj~(opini(m), dok sdlruge strane ~. pojmom mnienja<ijelwnieno identificira iIi bar zblizuje poj!Il0ve vjerovanja (belief) j saglasavanja. (assent). Iz t~iksta oyihO;9-jeljaka vida se takodeTda Lokovo razlikovanje znanja i mnjenja odgov1l.ra pribJizno grCkomraz1ikoVl'\nju pojrnova epist~me i do:r;a, latinskoj, distinkciii izmedu. scire, i opinio,tljemaekom.'Wissen i Meinung. . M:edutim, jasno odl'eUe'I!jepojrnovaznanja i mnjenja nl3.Jllzimotek uC,"tyrtoj).qljizL pgrea.a. I./Okovo h;l1l.g.anje oyclijese samo utolilro terminp."

looki komplicira, sto se bo termin za mnjenje upotrebljava i sud ill sudenje (judgment). Znanje po eetvrtoj knjizi Ogleda nije nista drugo TI:go "opazanje povezanosti i slaganja ill neslaganJa i nespojivosti rna kojih nasih ideja" (IV, !' 2! str. 579.); sudenje (judgment) je pretposta.vlJanJe takvog slaganja iIi neslaganja, tllmo gdJe se ono ne opaza. Duh tako irna dvije sposobnosti kojei se b1l.ve istinom i lazju: . . "Prvo, znanje, kad sigurno i nesumnjivo opaza slaganje iIi neslaganje ideja; Drugo, sudenje, kad spajailiTazdvaja idejeu duhu mada ne opaza dOl se one sigtlI'rl0 slazu iE ne s)azu, vee samo pretpostavJjada jetakp; a to znaci, kao sto i ree pokazuje, da on tvrdi cia je to taklo pre no sto se to poi.lzdtm6vidi." (IV, XIV, 4, str. 720 - up. IV, XVII, 17). .. I~ ovih odredenja vidi se:(l) z11a!lje imhje-nJ~ BU po Lo~m. sP05p'1:l.nosti iIi rl3.<lnje dtlha usmjerene na otkrlVanJe odl'los~i ~!aganja .iIi neslagimja ::lI~du ideiama; (2) r~z~iJl:a rpe4t1, nji~ je u torne ~to .se u J?,dlnPID sl~f8.Ju 4tJ~<ll1os opazapotpyl1o lZv]esMl nesUmnJ1V'0' dok se, u drggom samo s vise iIi manje razloga pretpos4tvlja aaon Pastoil. .' '. . U vezi sash,vaeanjempa se znanje imnjerje odnose .na .uase icVeje Jl3.v1ja se. Pl'Q1:l1t:l1J.., reaJnos,ti z.nanja i mnjenja; {)o nje:mu Ce jos .bitigoyora. , Lokovorazgranicenjezn:anja i mnjel1jaodl3tupa od UO!piClljenog utol~o sto je tu pojam Zl1llinja suzen, a.poji'lm mnjenjaprQsiren.. ObiC!1osePOd . znanjemJ:irnisl;i sarno. onosto je potpunol3~gur .. no, nego i ono stoje u p'dredenoj mjerLvjeroyatl1o. Lok, medutim, sve vjerovatl1e;spoznaje,ea~ione !t0je Se priblizuju potpunoj iZivjesno;;ti, iskljuCuje lzpojl1J.a zl1anja.Time jeprjro;dJno prgsireno p{)drucjemnjenja.Lokovo ml1j~nje,nij!, ,eisto ,s).lpjek~ LIX

LVIII

tivno, uno ukljueuje mnogo l'azliCitih stepena, od gotovo posve izvjesnih g,poznaja, do sl.lhjeIdivnih pl'etpostavki koje nemaju osnova.
VRSTE: I STEPENI ZNll,'NJA

Slaganje inSJ.aganje ideja mozepo Lok1.lbiti cetverovrsno: (1) identitet i1i ~azIiCitost, (2) 1"<!1i1~ cija (odnos.), (3) koegzistencija iIi nuzna povezanost, (4) realnopostojanje. P:vetna tomei naile znanje kao opazanje slaganja iIi D.slaganja ideja moze po svom sadrzaju biti .:z.nanjeoJdlentitetu ("plavo nije zuto"), re1aciji ("dvatrQkuta na jednlj.kim bazama izmdu dviju para!ela .jesu.jednaki"), ko,egzist~ndji ("gvozde je podilozno utjecaju magneta") LreaInom. postojar+ju ("bog posteji"). Pp nacinu na koji 5e opliZa slaganje:ili neslaganje meduidejarna, moz"lmo Da,zlikovati tli stepena znanja: intuitivno, dJemonstrativno isenzitivno. . Intuiuvno je :z;;nanje,;1kq dBlt n~jJOsredn9',brz pomaCi "t)el;:~ trec~ ideje, Q'Pa:za;9Iaganj'~ ili ne'slar ganje dviju ideja. ;rakvca.su:i:nanja, <:1a bijelo' nije Crn'O, dakruZnicanije "frc>k1.lt ,<:la je v.iSenego 'dva. D!'111?ru;tratiyno Ie ~a.nje, Fk? se!jlaganje ili. nes]aganje dviju ideja p.o<l' otkriva njihovi ,nel1l posl'ednim uporE!mvanjem, neogo p{)sredstvorrije~ ne iIivi.se.ontgih ideja. Qvaj postupah: Lok zove ,;umovanj ei:n'; .'ili '. "z~ikl1jU<';hranjem" ..(l'easoning), pooredIi~ :idleje ,~dakaziffi,a"(proofs), aspooobinoot dJuha da ihbrzopronaae. i pl'avilnoprimjeni "bistrinom" ill "oiltI-oumn.recu" (sagacity). Najzadl, snzitivno znanje jeznanje 0 egziStenciji pojedillacnih spoljasnjih predmeta, koje stjecemoop.azanjem isvijeSCuo stvarnQlIi pl:'irnanju irleja d tih predmeta. (IV, JI,1';I".' str, .592.) Wkovapodjelazna.njau cetiri.vrste zanimljiva jebo pokusajrevizije' tradicionalneteorije suda. Pore,dsudov.a sUbjektskog-predikatskoig tipa, kojima hi odig,ovarali sudovi ko,egzist(;lncije, oV'dje

'tti.

LX

se kao za:sebne v1'ste priznaju i sudovi idJentiteta, relaci,o.ni sud{}vi iegzistencijalni sudovi. Aran s pravom primjecuje dia se ova podjela,~slaze boIje s modernom teorijom nego s tl'adicionalnom". Ipak, ponesto u ovoj podjeli maze da smeta, Prije 5vega, posta jeslaganje ili neslaga'l1je oCito jedna. vrsta l'elacije, slijedilo bi da su svi sudovi relacioni, pa izdvajanje l'eladCJnih sudov9: u posebnu vrstu mme izglooa.ti neobic!I1JO. Sam Lok dJIelornieno predvida taikav prigovor, pa nap0nrl:llje dia idientitet i Imegzistencija doduse jesurelacije, ali da 8U to ipak specifiiSne vrste slaganja i1i neslaJganja idieja pa zasluzuju dJa se pOf3matraju zasebno, odvojeno Old ostalih l'cladja. (IV, I, 7). JOB veea te'sko(:a nastaje u vezi s egzistencijal!lim s1.ldovima. Ako je i u ovim sudovim,a 1'ijec 0 slaganju i neslaganju meou idejmna, to, znaCi cia je, na primjer, u sudu "Bog postoji" rijec 0 slaganju iIi neslaganju izmedu ide-je bo~a i id~e po-Btojanja. Ovah."Va intTpTetacija ima u sehi nesto neuvjerljivo i Look to indire'ktno priznaje karl kaze da su identitet i koegzistencija vrste reladje, a PTelazi sutke preko pitamja, da Ii je i postojanje neka. I1elacija. Ali' aka znanje 0 egzistenclji nij'e apazanje odJnosa meau idejama, .onda. ili ono uop6e nije znanje ili nije diobra Lokjoya opea de:fiJrJicija Zinanja. ' U Lokc>vom ucenju 0 stepenima znanja jasno Be osjeea utjecaj Dekarta i Spinoze. U svojim Ri!gt/,lama Dekart tvrdii da u spoznaji sudjehlju cetir,i duhovne moei: razum, masta, cuila i parrncenje, ali da je "jedini ra:zumsposob<jn da sagl",dava i:stinu".Pri tome, postoje sam\) dvile l'adnje razuma kojima IDoZemopostiCi znanje 0 stvarima bez ikakvog straha d F se prev~rimo:n~ posre~n\) intuitivno sagJeciaV{lnje i dedukcii.a_ :Raz15.kuj:uCi intuiciju i diediukciju, Delk:aI'ttlj~nCl istice dJa je dedukcija zavisna odi intuicije, jEll'Se ona u stval'i s,v;6di na ni:z sukcesivnih intuitivn:ih akata. LXI

ucenik i nastavljac Spinoza razlikuje u svojoj .Etici tri stepena spozi>aje: mnjenje (opinio), razum (ratio), i intuiciju (intuitio); on tvrdi da je spoznaja prve vrste jemni uzrok la~nosti, dok je spoznaja druge i treee vrste nuZno istina. Poput Dekarta i Spinoze Lok sm<J.tra da potpuna pouzdano znanjepruZaju samo intuicija i demonstracija ("demonstracija" je Lokov termin za Dekartovu "dedukciju" i Spinozin "raZ1.ill1"). Kao Dekart i Lok smatra cia je intuitivno znanje najsiglJrnije, i dJa od intuil;ije zavisi "Bva jasnQca i o6evidnost sveg naseg znanja". (IV, II, 1, sir. 585.) Demonstracija zavisi oq intuicije jer ;,na svakom koraku uma ka demonstrativnom znanju postaji i intuitivno znanje onog slaganja Hi ne;laganja koje on traZi u odnosu na sledJecu posrednu ideju, kojuce on upotrebiti kao dokaz". (IV II 7 str. 588.) . , , , Odjeljak, u kojem Lok uvodi senzitivno znanje kae trecu vrstu znanja (IV, II, 14, str. 592.) moze lako dazbuni Citaoca. Na prvipogled cak ne izgleda jasno da Ii. je senzitivna spoznaja znar;je iIi samo mnjenje. Ako pogledamo bli~e, vidjet cemo da on ovu vrstu spl>znaje ipak priznaje kae ~r:anje. On docl<use tvrdri dia je sve sto nij", intuicija III .d7monstracija samo vjera (faith) iIi mnjenje (opmlOn), ali odmah dodaje ogradn.,: "bar kod svih opCih istina". .'C . C?v?m neupadljivom ogradomuvedena je u stvan Jedna nova va~na podjela u podrucje znanja. Frema toj podjeli moramo razlikovati (1) znanje 0 o<pCim istinama i (2) znanje 0 postojanj'u. Znanje 0 opeim istinama moze biti intuitivn() i demonstrativno, . znanje 0 pojedinacnom postojanju m<>ze biti takoder senzitivno. . IzLokovog izlaganja ne vidi se posve Ja.sno na koji od! tri nacina treba shvatiti. senzitivnp znanie. Da Ii je to (1) opazanje slaganja drvijuideja, ideje <> nekoj stvari i ideje postojanja, (2) opa7!anje odnosa izmedu jedine ideje i spoljasnje stvarina LXII

D~kartov

I
1

koju se ona odnosi ill (3) opazanjesame spoljasnje stvari? Kao cetvrtu interpretadju mogli bismo dodati takvu premg kojoj je senzitivnoznanje opazanje jedne ideje kao realne ideje, ali ako malo razI).'lisli.mD, vidjet cemo da se ona nuzno svodi naprvu ili na drugu, . ad tri naveaene stvarno razlicitt1 interpretadje prva je u skladlU s Lokovom opcom koncepcijom prema kojojelJuh mo~e opazati sarno svoje ideje, dok su druga i treca u suprotnosti s njom. Me-putim, o.no sto Lok pise senzitivnom znanju govorl vise u prilog druge i treee interpretacije: . Da podjela znanja na opee i egzistencijalno dovodi upitanjeLokov polazni poj8.lU znanja jos jasnije pokazuju one, naknadno umetm.Ite glave, u Kojima on raspravlja a znanju promatrajuci ga kroz prizmu {J'V podjele. (IV, VI-XII.) OVdje medu ostalim saznajemo oa postoje tri razne vr"te znanja 0 PQstojanju: vlastito postajanje spoznajemo inwicijom, postojanjeboga demonstl'acijom, postojanje drugih stvmi senzacijom. :r.okova argumentacija 28. tvrdnju davlastitu. egzistenciju spoznajemo intuitivno predstavlja varija.cijuDekartovog cogito.Njegov dokazUl postajanje"nekl>g boga" (a GoO) pokazujeola j", onipak u ll')!1ogomE;> bie zavisan 00 sholasticara{ ali da su sholasticarl, .kakoironicno primjeeuje 0' Konor, "obayljali takvestvari mnogo bOlje". Medutim, najzanimljivije je 'U g),avamau KOjima se raspravlja 0 spazn!lji postojanja dasetu u velikoj mjeri ignoril'<J.reprezentativna teorija spozn!lje. a znanju Q vlastiwll}.postojanjuLok na primjel' govori kao 0 "opazanju svog vlastitog postojanja" iIi kao p "izvjesnom opa~anjupostoja;" .nja stvari koja sumnja",a ne kaoopa~anjUslaga nja izm~du ideje 0 "stvari koja sumnja" Lideje postojanja.

LXIII

OPSEG 1. :REALNOST ZNANJA

BudlUCi da je manje po I,.olruopiiZa~je.~~~,ga nja iIi neslaganja. nasih ideja, ono ne moze; let dalje od ~deja.Ni 0 cemu, 0 ce~u inemamO IdeJa.pe mozemo iinati ni znanja. IdeJe su neprekOr'aqva granicaznanja. Kak;0 0 .m?o~o ~u ',' ~to ~toj~ uopce ne mooemo lrnatl !dJe,Je ~li. :noz~o lmah sarno necloyoljno jasne, nase' Je znanJe nuzno ogranieeno. Ali opsegnase.gznanja n.e~ostaje . samo ~ realitetom stvari nego i za opazallJem nasih viastitih ideja. 0 lllnogim poznatim ideja;.na .11.e mozepo oiikriti ni na' koji naCin da Ii se slaZu III n::t slazu: Ne ostajucipri opooj tvrdinji <:>, ogramcenosti naseg :manja, Lok detaljno i.spituje dlOkle onodJo" pire, razmatrajuCi redrim cetiri razliCite vrste odnosa medu idejama." '" " U pogledu idlentienostii r~like. nIlS:. zn.an~e dopire ddkle i ideje, jer: za. qllo kOJe ~dVlJe IdeJ: koje su predJ:net duha mtuitlvn.o o~anl;0 cia .~ jesu m'nisu iden~ene. Nas,e znanJeojpo~gZ!StenClJl i nuz1'1oj povezanosti ideja je .naprotiv. ,;ye(}ma usko, gotovo nikakvo". Nesto mse ~a:r:Ja lma~~ onespojivostikoe-gzicstencije medu IdeJama, all I o\"o ima svoje granice. Treca vrsta znanja, o~zanje sl~.a~jaili..ne-slaganja nasih, idl~ja u 'vezJ. S, dIruglffi. odlt1os:~, predstavlja "najsirepoljenaseg znanJ.a"., all, Je ujedno najte.ze od~<;d:iti dJokl:e on(Ji.~oplre. ~ap:e dovanje U oV?ID .diJclu zna:r:Ja.za,:,1Sl o<i ~~e ":,lestine pronalazenJa p~["ednih :~eJa, pa Je :,tesko .1'ci gde je kraj takvlm otkrlClma: ~di ce urn iscrpsti sva svojasredistva za nalazenJedO'ka~, odriosno ispitivanjeslaganja iIi neslaganja udlll:lJenih ideja".(IV, III, 18,str. 604.) Usvakom ~lu" eaju Loik je, dubollro uvjere~ ~a dem~~stratrv~o znanje Q re1acijama medu. IdeJam:', nlJe ogran;ceno na podrucj!= matematike, daJe ono moguce i na podJrucju morala.
v

Wajz.ad, !lto se tiee cetvrt.e vrste :z;uanja, OUO je kap sto ,smo vee rek1i troja;ko: 0 svam v1astitom posrtojanj-q posjedujemo intuitivno zn.aIt1j~, 0 postojanju boga - deiI:llOllstr-atiy.no, a opostojanju svih drugih stvari senzitivno. ' . KonaCan je tilkljucak Loikovog ispitivanja ,opsega znanjada je Ijudsik0 znanje "vr1o usko", a neznanje "besikrajno ve6e ad naseg znanja". Poredonoga sto Be principijclno ne moZe spoznati mi ponekad ne znamo ni onosto je principij.elno spomatljivo zato !lto nismo dovoljno marIjivi ustjecanju i ispravnom upo.redivanju id~ja. DokazujuCi dJa je 1judsko -zna;nje ogranieeno, Lok nikako ne ~. cia bude skeptik. On sInatra dJa. je u granicama koje je odirediJO sigumo znanje mogu~ i da ga miu odiredenoj mjen doista.., posjedu-

.Ali, ako je znanje satllo opa'ZanjesJ.aganja ill neslaganja IIledu, id~janaa kojes~ nalaze u nasem duhu, n;e znaCi lito da mi nespozn:ajemo niikad nista 0 samim stvar:ilt:na koje izvan. duha, 0 svij'tti u kojem zivimo i djelujemo? Lok vidi neizbjeZnost ovog pita..nja i postav1ja ga sam. sebi: "Ako je istina ~ase sve man)e saSitoji sarno U opaZanju slaganja iIi IllciJ,aganja: na.sih ideja, onda su vizijenekog zanesenjaka jed!t1ako izvesnekao i umdIVanja rieikog trezvenog oorveka. Nije vazno kaik-ve su same..stvari; neka rov",'!;: opaza samo sla.ganje svojih fantaiija, i govori u!,kJladiu s tim, pa ce Bve to biti samaistina i izvesnost... ...A1iodi kaleve je lcoristi sve ,to fino znarije d co;rekovim sopstvenim izIniS1jotina:ma za ne'kog ko hoe dia, i'straZuje' realnost stvari?" (IV, IV, l,.str.

j'll1Jq.

su

619-620.)

1'l'a, orvaj, prigovo,r,Lok odgovar<i pr:OVOdieCi raz1i1fu :izriJedu znallja, i ,realnog znanja i tvrdeci daznlmj~ rrJ:Oie biti ,:realIlo. ., , UVije": !kooa opailaffio slaganje ,Hi nes1aJganj~ naSih ide-ja pqsjedJuj>ffio izvjesnp znan.je"akada
V

"zan

Loll::

:r..XI V

LXV

smo sigurni da se te ideje sLaZu oS realnoS stvari, to je "izvesno reaIIl!Ozm,auje". (IV, IV, 1~, stl". 631.) Dmgim rijepn.a, zn;mje jere;alno alroopaZamo slaganje ili ne.sJ.agan.je met1u I'eal.n:iin idejarna. Pitanje da:Ii je rea1no zna,nje ll1iO!gucesvodi se ta:ko lla pitanja: (a) dan su TIloguce reame idJeje (ideje koje se slafu sa; stvarlrna); i fb) da 11 j(:"! I):1iO~ guce opazanje slaganja iIi nesl~.a;njamedutim kl1ejama. .. Kao sto sl1lO vee vidjeli Lpk()v od!gov<>r naoOO p\taIlja je po.tivan. /,dikaiko je njegova all"gtlimentacija za rea1llO&t idieja puna. nejasnos.ti i tesikoca, to i. njegova teza.o realnosti:znanja neizglecia ne,pokolebljiya. . Pojmu realnog manja blizaik je pojam is1ne. Ist1na u pravom smislu te njeCi po, Loku zn&cr "povezivanjeili razdvajanje znakova, p't.'~ffiil,tOJJ1e da Ii se stvari.. =naCene tim zn.ailrovirna lUeduoobno Sl~l iIi ne slazu". (IV, V, 2,str. 632) ,. .,' Kalro se !J?ove:zivanj~ ili;razdvaj;\1'l.je' zna!kova naziva "stavom" (~iti0n), lU()Ze sereCi da istina pnpada stavovima, ,<;l. ikako?stavovi mogu hiti m"ntalni i verbaJ.tii, tq i 1;;1;ina ffioZe biti. istitl-a:rnisJi i istina rijeCi. . ' , . . Na osnovu ovihoipja-Sinjenj-a mqglo hi se uCiniti cia je realnoznanj!'l iistirna misIli ist<>. Ako ih ra:zmo,triIno paZljivije, vidjet 6emo (la, se istina i znanjoeipa!k razlikuju. Istina je. povezivanje : ili razdvajanje znakova kojesievrSi u sklariu sa s1aganjem iIi neslagimjem stvaa:i.Realho znamjeje opazanjeslaganja. iIi ne.91a.ganja iqejakojeoogovara .sJ.aganju iIi neslaganju stvari. Drngimrijecima,istil1a.je precirnet znanja,nezavisan odsamog akta znarnja. Istinit stay mwe'tn0 mi:sliti iIi cail!: i izraziti rijlCima ne opazajuci hje~ .govu istinitoot. 't3ve SID znamo;nuznOje is:tinito, aU sve sto je istihane mcrramo znati. ' LXVI

eu

M,NENJE I PRISTAJANJE

Kako je nas' znanje \TrIo ogranioeno,. c6v'jek koji bi u Zivotnoj, praksi htio da Be rtlkovodlisill'tlO zna.njem, biobi najcesce nespoooban da,.seodl1,lci za akciju. lY.IedBtiln, kao nadJomjestak zaznanje fuJg je covjeku dao sudenje ill :rrinjenje: "Spoo(}hnost koju je bog da<> coveku dabi hm .nadoknadio nedo,statak jasnog i izvesn()gznanja,ka<i 9v<l ne rooze steei,. jeste sudenje; njime duh d0J;J,0si' zakljucak (fa Se njegove ideje slazu. ill ne slazu, odnosno - sto je isto -da jenekistav iStinit iIi 1.azan, .i, to bez demonstrativno oiCigletInih dJDkaza. Duh katkad vrili to sUdenje iz ntizd~-jernern,<;loze dJobiti dJemonstrativne doitaze i. izvesno, zl;lB.nje; a katkad opet iz l'11osti, nEly!stinejl~,zurbe,cak i karl se mo'gu dobiti.demonstrativn{, i sigumi do~ kazL". (IV, XIV, 3, str, 719-720.) :L.<>k nijetaeno Qdre<;li() Od11osizmedu mnj~nja (G,Rinion), sUdenj<:t(judgment), sag1asa,vanja (as>sent), vjerovatnoce (pr'ob~1::lilitY).f\4'dutinJ.,.more se tvrditi da tonisu sarno ra:zliciti, nazivi za iSti pojam, negorazliCitf iak,(}blisld pojl110VL B.8,zlike medli njima Lpk;neo<!b:'edujeposve precizno i ne 1.ipDtre;l.'>1jaya ihkQnsek,ventno li gkladusa syoj011'l defiIlicijom. Ipak, nj.e;poya ()bjasnjenja uglaYtl0.rnPOikazli~Uu cemtJ. .;st,te raZlike. Talro Lok definiravSi sudenje ~odaje: "K{ldJ se, .tasposobnost dl,lba ispoljava nepoSore'ctno nB.; ;stvarima 000 se zove,sudenje'; .kadi se ,bavi istinamaizril.re. nim P011'l(}cu. reCi,obieTIO se naziva ,saglasavanje' iIi ,nesagIasnost'." (Iy, XI\T,3,'str'. 720.) . U oY()ln <,bjasnjenju prije svega upada u, ocr da se "suO;.enje" ~e.zyati ~1i"sut'tenje'~ ili"sagl{lsavanj'e". N.e;ppIiku.' :IDoZelUJ() 'ukloniti t~o, da razli1qljer,no.sud(l'l}j", u}iremi sudenj e 1.1 uzeTIl amisIu. Jos y~sg zbunjujeiwpli9i:J:'ana mdnj{l !;Ii ~e duhrpqZ baviti s.tvarim~ "neposredJrl0". Buky:alno uzeto "nepos1oedno"pizn;acilo: bezpqmoci ideja i

se

LXVII

rijeci. Medutim, kako se ~~~o ba~lje~je stvarima sjJprotstavlja baylJenJu lst~narna lzrazenimrjjecima,. m~e se .za.k1juCi.~id.1a se PO~ neposrednim bavlJenJem1nl$li 1J;;.vlJemestvan.mapomocuidleja ali bezpomoCi rijeg.!. To znaCi. da je razllka izmedu sudrnjau uZero. Ilrnisiu i~gIasav~~ nja u Wme sta se prvo odno;;i ~:n? na ~IagilnJe ili p.esJ.agarije. i~~ja,.a cirugo na.nJI:l~lIna lZl'azene stavoye 0 tomeslaganju iii. nl:!SIagam u . Pojam vjeioY<J.~noCe (p1'O'):Jability) Lok ob,j.a~

snjavakontr'a~tiraju~igas~Jmo?1 demo~tJ:l1:clJe. "p0lt je denonstracljap<>kazlvanJes.laganJa. l~ln.: slaganjadvej1.! ideja posre-ds.tvomJt&nO?l~l :?-se

dokaza koji imaju Stalnu, nepl'()rnenlpV1l ~ vldIJ?,"':u

medusobnu vez Ll .,..., dotle. je yerovatnoca . pnVld takvog siaganjailL neslagllnja,posre~t"omdokaza cija medusobna veza nije. s~lnll,\ l"li neprolllenljiw Wse. Pal" ne opaz<:i .da Je ~ak"a, <J:ok u sWari je~tl:l, ili b~r veCim del().rn i:ilgll:l(ia, ?a.J7st~~ a to jl:ldoVoljno9-lUhtld,apceIli stay kao lstip.tt 111 lazan."(IV,)(V,J, str.72L) .. .. Cinjemca 8a seyjerqvatn?Ca sjJprotsta,vlj,aqeIIlonstraciji upucuj e na t,o cJ,a Je f.<tzP~()V';llJ~ lZVJesne i vi'r0vatne. SP()zn.a,Je(znanJ~ 1 mnJellJa)lllo" guCe saIIlbo kod pOsJ;'edne SPO":l1aJe, cIa. n.e.po~redna spoznaja ondakadll je IIl{)gtlcamor2b,1~lslgprn~ znanje (intuitivn {) ilis~nzitiYlll.?) Ivie'T.1.1.'t1 Lok:.taJ ~akljuCak ekSPlicite l1e fonnWlra,. .... .... . On posve jliSno ne9drett-u.je ni l'Il;~li~u i~fd-u. vjel'ovatnosti s. jedine st':<tll 1 sudenP, IrlIlJenJ!' 1 pristajanj~.:> Oil')Jge strane.Da pn.takVll razl~ ipak i:il1,i Vim ~e izsJijede~;gtJ~~.a:. "V~roy~tnoca (probability). je verov~ctn~~. (Alk$~~n(;'ss).da, Je.nesto istinito; i same>. znaeenJtl:l re91 kllzu)e d,; Je to stau (proposition) za koji ima I;ll'~u~~l;lata.Ilid?: kaza zbog kojihse mozedlOPtlstlti }11 pnhvatlb kao istinit. Drzanje du.ha pre'm(], .takvtmstavovhrUf. na7.iva se;verovanje' (belief), ,saglas~yanje'~as sent) Hi ,nmjenje' (opinion), sto znaCl dopusta-

m!

LXVIII

nje ili prihvatanje nekog :>tava kao istinitog na osnovu argumenata iii dokaza koji naS nagovaraju d<a ga prihvatimo, a bez izvesnog znanjadaje istinit." (IV, XV, 3, 'str. 722 - podcrtao G.P.) Pteroa ovome vjerova.tnoca je stay iIi svojstvo stava koji jemozda istinit, mnjenje (vjel'ovanje, saglasavanje) je aktd1.lha kojim se prihvata iii tvrdi neki stav.Drugirri rijeeima, oonos vjerovatnoeepremamnjenju analogan je odnosu istine prema znanju. Vjerovatnoca imadvije osnove: (1) saobraznost necega snasim vlastitim znanje:ro i iskustvqrn i (2) svjedlOiSanstvo d1rugih Ijudi,koji zalazusvoje oPazanje i iskustvo. Od stepena u kojem se neki stavslaze s nasim znanjem, posmatranjem i iskustvom, kao i od broja i vjerodostojnosti sviedoka tekoherentnreti i medusobnog slaganjaniih{}yih iskazazavisisteppn vjerovatnoce nasih vjeroyatnih stavova. ;;(od njihovogstepena vierovatnocetrebaJo bi da zavise isteoeni naseg :>aglasavania (assent) s niima. Najvisi stepen saglaSavania, vrIo blizsigurnom znanju, predstavlja uvjerenjeiIi pouzdanje (assurance), aza njim slijede povierenje(confid~mce), vjerovanje (beli"f), pretpostavl.ianie (ep-njecture), nagadanje (guess), sumnia (doubt), koohanje (wavering). nf'povjerenje (distrust), . nevjerovanie (disbelief) itd. ; Ovako shvaceno mnjenjedophe mnof!oda1ie od znanja, ali i ono ima svoje granice. O. onome o cemunemamo ni vlastitog anaJogtlog znanja ne mozemo imati ni i{}le. vjerodost{)jno~.rnnien;a. Pa iPak, premdani zJ:lanje i mnjenjE'uz~tizajedlJ:lo nisu neograniceni, oni susasvimdoyoljnLzapotrebe eoviekovQl< zivota i sujedi.m na cell1u sya covjekova aktlvnost treba cia po,civa. Razum moze da pogdjeSi aU "mf.\kako .Cesto gresio,~ vekipak ne maze 0"mati nikaky?~ ?~goff.:v:od!pa osimumai ne moze se :>lePo potClnIti vo1J1 1 dlktatu drugog". (IV, XVI, 4, str. 727.) LXJX

ani

RAZUM, 11M I'VJERA

U J!;avrSnom dijelu Sypga Ogled~(IV,. XVII:XIX) Lok raspravIja~) umu (reason) 10 nJegovom odnOl$u preroa, vjeri (faith). U pre.thodnP:r:t. teksm. .. - um (reason) u."'''tr.eoljava se vrlo TIJetko' rlJec,. . .Y '-' v ' 'z to . .,e1 njenQ znacenje poseJbno~sen.eJ O"'ta1WJll.Va .a. s prirod no javIja p'ttanje st<:?e t~]urn. Da. hJet~ sarno drugo ime l!:ll. ra~ ill neka od razmnll.. raz liCita duhovna moe? . ' , ' . .' Engleskl .termini U1l.dersta1l.di1l.9 .'t reasp1l. o~ govarll.ju latinskim terntin'tn::a Me!lectJts,l rat~o, francusik:iIn ejl-tende7nentira1Sq~, nJePickim Verstand i vernunft, nasim razum.tum. . .'. U sr~jevje1w'Vnoj fUoz2f1J1 ,~~l tnte~:~c: tus i rOJtio 'llajeesce S).l oznll.caval1 dYlJe r,azl1c;:tspoznajne moCi, pd. oemn je. i~tellectus, VIsa, a ratio niza. U osamnaestom VlJeku oya] Je odnos iZInijenjen i kodKanj;.a je ddreMnosup!l.'ota.1J: yer1l.un ft (urn) jevisa,a. l(er$tand(.l'aZ1.:lm.-).nlZa SpD. . oc. . .U tom o'li,. s.e.. term.mI. pretezno znaJllam . ~~~slu ~".~". upotrebljayaju i <ianas. ..' >,. . KoclJ Loka !l.'azumi urrJ. lllSU9.V1.Je. :l-as,ebne spo-

?lO

znajnemo&.Uporedu~uCi. n~k~~onte!toveuko~

jiroa,re. pojavlj1.1juoVl te'1"Ininl cal: . ' bi se ,n;Oga~ dobiti utisak' da <oni za Lokaznace posve l:,iq: Medutimiz eksplicitnih objasnjenja u.gla~"O umu" vicii s.e <iarazum nijesasv'tl:Il !sto 8to 1 :-U ? Razum (1.mderst3.ndin,g). j~ s1.ruP sVIh .spoznaJmh sposobnosti ;i d~elatnQsti oovjekovih, um. (I'eason) sarno. jeclna od tih sposo;qnosti, sposobIlost umova T '".

.' "'NaITomimllGl Cia rilec Cl11 (re",son) lIba u eng1esJ<;?m , .' z;n'a'c. ~'"'"~ na pocetku XVII giave IV .k.nJ'ge razua=",G' JJV" . . . "k ' . cove'kovu kaltedace'je onu!tXJ'treMJava,tl ao naz.v za ". .' .'

~:~O:;zli:t'v~<t'~eg~~j~~~jkhj~f~O:~'O~~~~~~

jMrollaqvlsu'je". (IV, XVII, 1, str. 737.) Medutl[ri, 11" ;po,) tk I iknjige on je twddo da' je =m(11'nderstandm~ cgnou ~touzdize covekaiZriadostallh bi~a koja. pqse"!uJu aUla, " ~to m11 daj e svuonu. ~e<:ln<)St l. viast ~OJu lI118 ",ad nj:lma". (I, 1, 1, st!'. 17.)

nia iIi zikljucivanj,a (reasoning). Urn je dJakle dio razuma, njegova moe pqsrednog spoznavanja istin,e za razliku6d moB nepos!l"ednog opazanj<J, idleja i moei neposrednog spoznavanja iStine putem intu... icije i senzadje (IV, XVII, 2, str.. 737~738.) Spoznaja koja s>e postiz~ .umom moze biti izvjesna ill vjerovaima (znanje. ill mnjenje), a divije sposobn()Sti . koje on u sebi sadrZi jesu ostrOumn()St ili pronic1jivost (sagacity) i zakljucivanje (illation), "PrvOllJ, on pronalazi posredn~ ideje, a drugo.m ih tako sredujeda p0l:IlOCu njihotlrr:iva medu$obne ve2;e svih karika u IaI1,cU koji povezuje dva ekstrema; time. on taka reei izvlaci na vidik trazenu istinu, i tose zove i!Zaldjucivanje' (illation), ~li ,zakljucak', (inf'l'~nc~),. a g,astoji se u opazamupovezanosti svih. icieja u lancu zakljucivanja," (IV, XVII,2, str. 737.) , . Odredujuci um kao sposobnQ\.qt umovania' iIi zakljuqvanja, Look naroCito naglasava i 1?odk>obno razIaze da za'kIjuCivanje ne tr~1J.a identificirati .sa siIogizrnom. SHena Bekotlu i Debrtu onsmatra da silogizam ne.sluzi ni za yrsenje novih otkrica niza prOll1alazenje diokll.za, da jeon sarno "vestina carkanja pomocu onog malog znanja kojeyec 1?DsedlUjf'm~ i .kome. on n,e. dJod$j-~ nista novo". (IV, XVII, 6,. str. 749.) Po SVOm j)dnqsu pre,ma umu sve S stvarl dijele na tri VI'ste: na one koje Su u.skladusumorn, one kojesu iznad umai oone Jj:ojesu mu suprotne. U skJadu je s umom nll. prirnjer postojanje j,e:dnQg Qo~a, suprotno .UIDU postojanjevise bogova, a. iznad uma vasikrsenje mrtvih. ' . PoJazeCioctovog razlikovanja Lok rjesava pi.. , tanjeo odnostl uma prema vjeri (faith). Za razliku od l.lma koji Je "otkrivanje izvesnosti ili verovatnosti onih stavova. iIi. iSRllR do kojih duh dolazi zakljucivanjerrJ. naOsllOYU ideja kojeje stekad pomocu svojihpru-odnill S!)(li~,obno: sti, tj. osetaili l'e.Eleksije", vjera je ,;sagJasavanj,e LXXI

LXX

sa nekltn sta"Vorn koji nije. izveden zakljuCivanjem pornocu uma' vee gap~amo n~~Qvu poyerenja. U O'lloga ko gaizl'lOSl, veruJuCi. da mu ?e na neb natprirodan naCin sao:psten od ooga". TaJ .natprirodini nacin otkrivanja istine Ijudimazovezno ,iotkrovenje". (IV, XVIII, 2, str.760.) .... premda formal:no priznajevrijednost i. znacaJ otkrCly~nju iVj~ri,Lok stvarno sv0'?d njih~;' domasaj i kompetencije u wlo uske. ~a.mc" .~Je svega, otkroveJ:J.je je vezano .zaor;aJ 1St~ IIla~e::Ja! od kojeg se gradli znanje i mnjen]e, za emp1I'lJ~: stecene prosoo ideje; .Nika1l:av "bogotn .J?'~d~nutl covek" ne n:oze puOOmotkrovenja prem]eti dru~ gima ni jednu j~dinU n?~ prostuideju. . LoIc velikodtusno dopusta da se otkrovenJem moau otkriti isOO istine leoje mozem601;kriti i um~m , ali odmah dodaje upozorenje dasu lstine . " '.' , c.,.. . , .,'; ", . " ,", _': ;. ,'_,.. . _,., ._ -', _0' koje sami jasno otkrivaznoumom u;n.JeJ';' ~vJesll1je ad onih leoje su nam prenesene ptlte;m otk;9yenja "jeI' nasezmanje dia je to otkr,()y~nJe prOlzasI o od bbga ne moze nikad biti tako lzv.esnok~o z.nanje koje sticemo j~snim . i odre(leJ:J.1ITI .op~z~l'lJem slaganja iIi nesJaganJa naSlh sopstvemh 1deJ.a . (IV, XVIII, 4, str.762.) . . . . ... Zato se nijMa'll stay. kOJ1pro11VUr;JeCi ?~Sem jasnom intuitivTI(?m znanJu nemwe pnhvatJti kao boiansko otkrovenje niti moze pretendirati .da se saglasimos njim. . . Uotkrovenje treba da vJ:ruJe:m.o sa:r:o .ako nam ono otkriva stvari koje sUlznad uma11lstvari kClje nisu suprotne umu,a 0 Kojima um jos nije rekao svoju posljednju rijec. . . Opcenito govol'eCi moie .se re<::1dl'lje,isVe sto je bog otktiopotpu'11O istinito" j dti"o tome ~~ mwe 'biti. nikakve ,~urntlje". Ali "UJ:n!l1qr:'t: SU.~lt;, o tol1l~ da Ii je nesto bozansko otkrovec,'1Je1h IllJe. (IV, XVUI, 10, str, 767.) otkrovepje,dakle .ne maZe. <ia se s1;1Protstavlja umtl niti mcze. d<a se. stav1ja .iznad mega:

G.P.)

"Um mOTa biti nas konacnisu~ijaivoc#cu svemu. (Reason must be OUT last judge and guide in li,verything.)" (IV, XIX,14, str. 777. .... podcTtao

..

SPOZNAJA, I3VIJET l COVJEK:

LClkova~poznajn(}teotijska koncepcija moze se svesti na n~koliko oono;'J:J.ih teza, W. kojih sva.. ka sadtii po jedno a~i: .. 1) Razum nepesredno O'J?aZa samo sv()je vlastite ideje, ali.. pomoCil ideja on spClznaje i .stViirnostkoja je nezavisnaod .nas, . . 2). s.~v.m~terijaln.ase swznaje pe>tjece UkrajnJOJ llmJ1 1Z lskustv<i, (lU sazna spoznaja jedjelo razUIna. 3) ~judska;spoznaja. je vrlo ograhicena, aU u OdredeJ:J.lzngramCama on<i mozebitivrlo vjemvatna i Call: potpuno izyjespa. ... U svojoj koncepciji Lok jetakop()ku$ao izmiri~ i prevaziCi .o:novne suprotnosti spoznajne teonJe, sl.lprotnosti.1~edurea1izmaiideaUzma e;npirizzna i ra,cianalizma,dogmatiztn<i i . skepti~ Clzma. Po osnovnoj usrnjerenostisvoje koncepcije on je U mnogo veCojmjerln.egostose to obieno misli preteca Kantov. OSl'lOVU za iZmirenje idealizma irealizma Lok nalaziu reprezentativnoj koncepcijisppznaje,.osnovu zapomirenje racionalizma ie:tnpirlzmau razlikovanju spoznaje injenog materijala, c.snovu .za p're~aziWe~je ?ogmatizma i skepticizrna .'J.!. P(WIacenJu gramce lzmedu onoga lito. se mozej .oonoga sto se ne. ma~e spoznati. .. .., . . . . , ' . E~ezentati':Pakonce~oijaspoznaj,e S{UUIJ,;PO sebl ruJe kontr.adrlktorna,ah je ,pJ.!Zn()nedqkazljiva;raz1ikovanjfj spoznaje.i nj~nog l'naterija1a vr__ 10 je kruto; idejaP9vJ"~njag:r-,,nicepurn.jete skoea. Z"to nijeeudp. sto LokJ.! nastojanjll,~a~<o--

LXXII

LXXIII

ka'tesvoje teze upada u brojnedeskoee i protivul'je<::nosti, . se govori .oprotivurjeCn{)sti~edu ... P.Qnekad

empirizma druge (ili prve tri) i racionalizmacetvrte knjige Lokovog Ogleda, Medutim, ako prihvatimo Lokovo ralllikpovanje spozl1aje i njenog materijaIa, onda izmedu glavne' teze drtlge knjige a (da sve idleje u krajnjo1 linijt p<>tjeCu i~ iskustv ) e i glavne tezecetvJ:te knjig-e (cia ocinos menu idejama O1Jaza razum) I1Jrt).a.' nikakve'protivurjeenosti, one se napn,?tiv odlicno nadopunjavaju; wk nijenekonsek\l;entan U tom s:rnislu da u svakoj knjizi svogOgl,eda piSe nestosUpt'Otno onome sto je tvrdio u prethodrioj, Stvar j napl'9t ivutOme, da Lokove 9snovnekoncepcije koje Onprovodi kroz Citavo djelonisu slqbodIl od tesko,ea; panjihovo konkretno razvijanj,e dovodi Loka .do protivurjechosti i u okviru pojeddhih knjiga Ogleda, Medutim, te t~skoce i protivurjecnostine mogu bitno umanjiti vrijedriost Ogledti: . Po svojoj sveobuhvatnosti i svestranosti, poobiljusadrzanih o distinkcijti isugestija, Lokov Ogled nesumnjiv je jedIna od najznacajnijih spo=ajnoteorijskih ra~ sprava koje su .iliad> napisane, lpaik. Oglednije"Cista" spoznajnoteoretskarasprava, U njemu se sadrZi i odredeno shvacanje svijeta i covjeka, Kao stOu,svojoj konc,epciji spoznajenastoji da izmiri idealizam i realizam,'Lok u svojoj opeoj koncepciji, svijeta poktlSava da pomiri materijalizam . i spirtltualizam,Prihvataju6i kaMezijanski dualiZaID, koji priznajep6Stojarije dvijuposebt).ih supstaficija (materijalne i duhovne), Lok ujedhO n up()zorava na teskoce sadrzane upojmu sUpSta e dje i na netnoc Iju~og razuma da prodr u najdubije wjne stvarn<>sti; Ali, ma koliko dra je nesposoban :La iscrpnu spoznaju svega postojeceg, Ijudski razu~potP\1no je dovoljanza nase zivotnepotrebe, i napose za

spoznaju boga i naSih moralnih dJv t' ?dlvraca filozofiju od suvire Lok k p njegovom m:iSljenju nije dorasla i ' u : uJe J . " a se __ ,_,""";"'~'~ taziilkim , od pr-wke - . . . 0 t.. u=v. -=.. me fi , .' pltanJrrnao~ene nedovoIjno prouCavani~ ak~uel~ problenuma covjekovog ziv<Yta 'da' , ~J~ nJeg~<vu spoznajnu ek6l1O'ITlSku, polit::ikU lS;1.19lOznu 1 ~it"21nu aktivnost, , eLoIro~~ sfi1,:,oJOjf,~rijentaciji za proucavanje eovjeka , 0201Ja predstavlja zaokret d ' ,-, tiv:tl!o-metafiziCke fil "",' 17 " 0 .. sp'.K.uIa11 vk' ,, , ,ozo~~Je, V1:Je!ka !ka antronnas 1 QrlJentiranoJ fUolZofiji 18, vijeka, ..~ Ne samo po "'''''bi . ti ' na k ~ju usm.ierava filooZQfi' .,...-~'~.,~ . , .' Ju, neg<; i po nal.<inu 11'ntencIJama ~Iro" JOJ pr:stupa, Lok; predstavlja uzorr za. 18 vije.:i~ ~e_pnstupa, ~il~zofskim i, drustvenim ~bIenrlma '7S:to teoTIJskian, qbjaSnjavalaCkifu fumr& . S. C1IJID da OItkrije apstraktne 0""""'. '. ., ..._.'. .1 ama, nOISti On ' t ' ,,,_ -"',,~ 18"",,,,, {) stvait". Je lpl=n peda'gog prosvJ'etitelJ' Ikb:" ' d" v , v,.' ,]1 zel1 la pronade i pro.siri . .' ~Cnl primjenljive spqznaje ~ . ,fIVOt Iwrisne, da r''''~' v .,' '. . e on cvrstOVJ'ertlJ'e , ~,um rnoze Ii tt'eba dia pfuti 00 'eku " v r]eseU}.1e svih njegovih problema, 'IIJ klJ1.1c za Covjek je za b" Loka materi '21 ' d1.1hovno bice' kao d'Uh~~ , J , no 1 , 'vvuO Ice on Je na lzgledi . vo rasci.1' eplJ'en". lzrrned 1.1 razuma 1 .' volj~ 'llept"emos.ti,k " m:d~ prirodne (empirioracionaIne) spC:;'uai:Oj ~~~= ~t ;nog otkrove:rja:, Ali: volja "nikadJa' ne' pro~en,a da,~ pdkondiiktatima raz1.1ma""', a otkroJe Vr1Jedl sarno kada je ovjereno' oct razuma p,o svojoj vjeri 1.1 moc Ijudsiko razum8 i' PO ' zalag,a~ju ,za racionaino ul'eO:enje dJ'xstva I' r az u no 'Me~,~nJ 'h mUllVl ' "'" 'ct ualnih ' " -J ,.e. s 1.?--problema Lok m' {)vac p:rosv)e,ti:teIjs,tva, gradanskog sldbo:da ki]e pokreta, ~ojj dominira dluhovnim lnvotom E:.a~ u 18, VlJekl.l, p~

~ ~nadPO

v,e~r:~~

tm

LXXV

LXXIV

Loikove progres.lvne, ali umn0l'l0me nedJcsljedhe filOlZO.s>ke i drustyenopoIiticke koncepcije imaju svoj .mstorijski ko:rIjen u pr&kisi engIeske Hberalne bUrZoozije 17. vijeka Ciji je. idJeolog dn '010. BoreCi se protiv feudalnog apsolutizma i ujedno se pribojavajuCl revolucionarne aktivn<isti naroda., zalaZJ,l!Cl se za politiCku slobodu i ravnoprvnost i ujec1Jr:to ne<lovolj,no sn~jela cia 'odilucno zahtijeva ukidanje svIh Ieudalnih privilegija, trazeCi pravo da ne Yjeruje u sluzbe'no propisanog boga I n~ usudujuCi Sie dia raskrstLsa svakorn. re-ligijom, ona je naSla rjiSenje svojih p~"Oblema u klasnom kompromisu 1688. Njena umjerena revolucion~t i naprednost qobila joe svoj adle>k:vatan teOrijski izJ;-az u filQZOfijiDionaLoka. Bertram:li Rasl taCno primj,eeuje cia. je Lok 'Ow ,;apostol revolJ,l!cije 1688, najumjerenije i naju,.. spjeSnije od Srv:ih revolticija". Treba, samo dJodati da. je ta ,,najumjerenija i najuspjcinija" revolucija, kako je rpokazao Marks, predstavljala "lwmpromis. izmedu,burZ~jeiu njenom usponu i rallijih reudalnih veleposj ednika" .
Dr Gajo PETROVIC

OGLED '0 LJUDSKOM RAZUMU

1 Dian Lok

VISOKOUVAZ.EJSrOM

TOMAStJ. GROFtJ. Op l?EMBRQKA I MONTGOMERIJA

BARoNtJ mmBERTU OD KARDIFA. LORDU R.OSU ODKEN- DALA~ PARA,FICHJTJA. MARMIONA.SENKANTENA :I SERLANDA; LORDUPREDSEDNXKU KRUNSKOG SAVETA NJEG. V,ELICANSTVA, I LORDU NAMESNIKU PO~INE .. vn..LSJRA I JUZNOG VELSA.

Milostivi gospodine, Ova rasprava, koja je.rasla pod okom Vaseg g<Jspo>dstva i P9sla u svet po Vasem nalogu, dol:azi sada da p9 nek>om prirodJno111 pnlVU zarpoli Vase g~ sp9dstvo za onu zastitu koju ste jojpre nekoliko godlina obeeali. Ja dcduse ne mislim de ce stavljanjene-kog imena -makako velikdg -na poeetak lmjige moei lia sakrije greske koje se unjoj palaze, Stampane stvari ostajui propadaju. po svojoj SoP':" stvenoj vrednosti iIi pomiloj volji citaoca. No bu.., duei da is~ini nije potrebno nista drugo vee da. je posteno inePristrasnosaslusaju, misIim da eemQojarasprava najsigunlije postiei to preko. Vas,jer se Vama priznajedastebIisko upoznati saistinom unjenim dublje skrivenimyipoyima. PO":llato .le cia je Vas.e gospQdstvo 9ttslo daIe}{ounaF opstijem i najapstrllktnijerp. poznavalljust'{~ri; cia1je nego smdiopiru obicne :metoqlie,izato Ce Vase priznavanje i odobr;;lvanje. plana9ve ral;pra,.:. .ve pomoCinjoj b<lr utoli}{ost<), nese .biti oSl1Clena bez. citanja. ism ce se Ijudizatosklqnitidl!.l:ma:lo ra.zmisle i 0 onim nienim delovi:ma za koojebi ina" ce mozdasmatrali da nezasluzujupaznju,. jei' su malo van. 1.1gazenog puta. SmatranJe Deeega.,nova:'
J>

torstvom predstavlja veoma tesku optu7Jbu za 000 koji 0 Ijudstkim glavama sude kao i 0 perikama, prema modi, i za koje sarno prihvacene teorije mogu biti ispravne. lstina j,e retko kad i retko gde dobil~ veeinu pri svojoj prvoj pojavi; ljudi uvetk sumnJice nova misljenja i obicno im se proUve, ni iz kakvog drugog razloga vee zato sto nisu obiena. Ali istina, kaQ i zlato, nije manje istinita zato sto je tek izvadena iz rudnika. Njena vrednost se mora otkrivati kuSanjeIIi. i ispitivanjem, a ne na osnovu starinskih moda; akoona joS nije dlobila 99Job:eIlje pu1?liik~ da.uge'Ll SVakJ<:1asnjiopticaj, ona lpak:IDoZe<!labUd~,stara,kolik<:d prirod a , a 8vakako ne manje stv;;uma. VaSl?<gospodstyo moze da pruzi velike i ubedljive primere za to, ako Vam se svidi clJa uCinite uslu,gu publici o1;Jrriyajuei joj :pefue od onih ktupl1ih i obinmih novootkrivenih istina, dosl>d poznatih samO nekolicil1ikojiIna ih je Vasegospodstv9' ljubazno delimieno otkrilo. l.da Ilema riiceg dTugog, to bi vee bio <!Ioveljan .razlog da .pooveti.rn ovaj Ogled VaSerI1 gosPQ'tlstvu;a'lta~ ko on Ima nesto podlUdarnosti nekimdelovima ~mog ~olemog .1 plemenitijeg sistema na).lka'lt0ji Je Vase goopodlstvo ~rta,l() na tako. nov, pI'ecizan i poucan.na.Cin, mislim da eu postiei doyoljno slave a'ko mi VaSe gospodstyodopustjq:a Se pohvalim .<4. sam tu itamo dosa:o do.. nekih mislikeje nisu mnogo drukCijeocli Vasihi ,Akio VaSe gospoo~tvo smatra l?rikladnimdaseoyo poj,avi. pred sve:mm ).lZ VaSe. ohrabrenje, nadam sedaceteimati tazloga dla jedinog diolil1a podete i dalje ocli toga; do-pusti.te mi da ka~em daovde pruzate 8vetu uzo-. rak neoega sto note izneveriti njihova 6cei!dv anja, .aka. s~mo mogu da topodnesttTo pokazuj~,'ini },OStiVl gospodine,. kakav dar' japruzam ovdla Va~em gospodstvll;to je dar siromai\nacoveka svom velikom i'bogatom susedu, koji neee loSe primiti ltotaricucv:eea iIi voea, mada sami imnog6v~ Ce obilje i savrSenije vrste toga istog. I bezvredne

sa

stvan doibivaju vrednost kacli se daju kao znailrovi postovanja, uVaZenja i zahvalnooti; a Vi ste mi dali tako velike i naroCite povo>die da olSetimsve tc> u najvisem &tepenu prema Vasem oospodstvu da se ja, alko cena onoga sto PruZam r;ste u proporciji prema veliCini tih OSeCanja, mogu sa sigurnoscu poh.';~ti da daj~~ VaSeID gospodstvu najcliragoceroJ! poklon kOJl Je ikad primilo, Siguran sam da j.e moja najveCa obaveza da se koristim svakom p:ili~om da bili izrazio zahva1nost za onaj dugi I1Iz}Jubaz?,osti koje mi je uCinilo Vase gospodstvo _ IJubaznih l.\sluga ikoje eu velike i vazne i same po.s:,bi; a jo~ vise zbog one spremnosti, brige. paznJe 1 drugrh obavezujueih okolnosti kojima su 'Uvek bile praeene. Vama se svidelo dia tome do~ate joS nesto s1:<) daje jos veCi znacaj i veCu priJ,atnost. ~vem~l ostal?m: diali ste mi uverenje da c,:te .m1 1. da~Je ukazlvati odreden stepefi postovarn~a 1 dati lID neko mesto u svom dobrom miSlj'nJu, gotovo rekoh prijateljstvu. To pokazuju mil~t~v~ ~osp?dine, i Va~e reCi i postupci u $~akJoj pullel, ~k 1 pred drugrma 'kad ja nisam prisutan i zato nije roDja tastina sto spominjem ono st~ s:rako ~na; napro~iv, ne bi bilo pristojno kad ne ~1? pTI~nao ono sto duguj:m VaSem gospodstvu, 1 sto lID svakog dana kazuJu drugi, koji su tome svedoci. Zeleo bih da ani llSpejU' da Vas uvere u mojuzahvalnost i\Sto tako laiko kao iito uspevaju d(a uver,e mene u moje sve va-ce obavez;e prema yakm gospodstvu. Siguran sam svakal~o da ne bih Imao RAZUMA 0 kome piSem kad ne bih bio potpuno svestain tih obaveza, i lrnd ne bili iskoristio nvu priJiku dla posvedocim pred svetom koilko sam oibavezan da budem i koliko jesam, Milostivi gospodine, ;N'ajponizniji i najposlUiSniji sluga. Vaseg ~ . spodstva
nZON LOK'
Dorset Kort, 24. maja 1689.

ma

POSLAJ.'nCA CITAOCU
CITAOCEl,

Evo ti predaj~ u rukec nesto Bme sam razv~ dravao neke sVQje dokort~i te8ke casove; akoto kojom srecom razvedri i neki tvoj Cas, ako budes rna i upola toliko uzivao u citanju . dela koliko sam ja uZivao pisuci ga, neees zaliti svoj novae, kao 8to ni ja ne ;1alim svoj trud. Nemojpogresno shvatiti dJa ja' tohvallin svoje delo, nemoj iz toga sto sam uzivao dok sam gapisaozakljuciti da sam i sad zaljubljen ti njega. Onaj ko lovi seve i vraIn cene uziva .nista manje od onog ko lovi. plemenitiju ddvljac, mada mu je cilj n;l11ogo sitniji;ako ne zna da jepredm'et overasprave Razum, najuz.. visenija sposobnostduse, sposobnost koja, kad j~ upotrebljavamo, donosi veCu i trajnijuradQst nego ijedna druga,taj je s.laboupozI:\at s tim predmtom. Trazenje istin, pl}moCu razu.rna . s licno je]oyu i sQkQ~arenju; uziva.njese y,cim delom nala~i u sarnom tom trazeniu.U svom napredovaI:\jufa znanju <1nlh na sVak0m kpra.kuIlOstize p:eko Qtpi,ce koje rou je u tom tr~utkune sam0na.jll?yij~ vee i !l~jb()lje. . . . '. ... ..... ..... ........... Razum, na.il!le, sude~i 0 pr~metima(qailkao i ok?) P() onome. sto odhjihsagleda.rie.m()~eda heuZiva uonome sto otkriva n., zal'i ZC;I.Q)1.im sto: fill je izmaklo, j'r rou je to. i I).epoznat(). ?;~tCl 00.. onal..ko se UZd!igaoiz:nad kutj,je za milos ... tirij\.l,
. .. . '. . . . j '. . " ,.. .. . .. .-~ . ', . " .- :......... , .... ,' . '. ." " .

ko se ne zadovoljava time da dokono Zivi od mrviea isprofienih uverenja, nego stavlja svoje :misJ:i u pokret cia bi naSao 1 sledio istinu, iroati ism uZivanje !tao i lovae; svaki trenutak njegovog traZenja nagradice ga nekorn radoscu, i zam Ce on spravom smatrati dJa nije uzalud utrosio vreme, cak i aiko se ne rn&e pohvaliti nekim velikiiffi diobitkom. Takvo je, citaoce, uzivanje ornih koji puste svoje rnisli da teku i $lede.ih pi&uCi; a ti ne treba da im zavidis na tome, jer ti om pru~ju priUku da se i s,am tako zabavis, ako samo hoc~ dazapoolis. svoje misU Citanjern. Na te rnisli se'ja'pozivarn, ako su one tvoj-e vlastite; aliakQSU uzilte na VTIl. ?dJ drugih, onda nije vaZn,() kakve sU, jeronda.one lie idu<za istinom~ nego za nekimsitnijim ciljevima; nije vazno daznarno sta misUili govorioilaj koji misli i govO'ri samo po diktatu drugih.Akoti !'lam S1.1<1is 0 stvarimaionda znam da 'ces S1.1diiti is-krello, i neC'll sezaliti ni vreaatina wajt! kri~ tiku, rna kakvabila.Jer iako sam polpunouveren y istinitost svega &tase nalazi. u.ovoj raspravi, ~pa'k smatram cia sam podlozan greskarna, isto '. to:p.ko koliko i ti, i zriam <1a ce ova knjiga oStatiili ,pro>p8:sti prema.tomekakvobude tvoje misljenje o njoj, a ne mOje. Ako nades u njoj malo novog . :\1i poucnog za sebe, za to ne treba dakriviS rnene. ;Knjiga nijenamenjena onIrna koji BU v~ savla~ dalitaj predm.et i potpuri:o upoznalisvoj razum; vee mome' vlastitom obavesta"al1.ju zadovolja.-:: yan'ju nekih prijatelja koji su prh:nali da nisudlovoljno I1oU~li tajpt'edmet. I{adbihsmeo .&3.. ti dooadiljem prieajuci ti istoriju ovog<D151edla, ist>riCao bih ti kako se u mojoj sobi .sastalopet. Hi s~st prijatelja i ~() su lir; yaspravljajuCi6pekom pre.drrp,etu. Wlo. udaUen,omO;d -ovoga, nasH ,brw' na :mitvoj tacci, jer su im ,se na sv~ !stran~isjJteCile WSk06e. Posto smo seneko vi"erhe'uzaludJ muCili, ~e: piilazeCi nista bliZe resenju tih.,:suninji ,koje

i.

kl'lVlm pravcem ..,.. da je pre no sto SrrlQ :i: zapoceli ~o . isn:aZiy~je. trebalo ispitati nas, sposo~nosti 1 Vldeti koJe stvari nas razum moze <:kit, resava a koje ne rnoze.PredloZih to drustvu' i ono &e?dmah slooi s tim; . dogov{)risIDo se 413 .1:6 bUd.~ J?~ predmet naseg is.traZivanja.Kako nikad ramJ'e~msam raZmatrao tajIJred:met, napacih za sle-dleCI sastanak nekoliko brzih i 'nerazradenih misH, i to. bes' IJ:v~ klicaove r<:lsprave-' koja je ~~? zapoc,'ta slucaJem,. anastavljena na' molb1.1 1 plS8.na nepovezano, na parce. Bd'$le du.gihinter-' vala ~an.em.a.riyanja vracao S'<:lm jojse'opet, kaiko su dozvolpva1e prilike i raspolozenje; i .tek sam se povukao U mimo mesto,gde mi je hIla obezbe~ena dokoHca i briga' o m0!lIl zdr'avlju; dO"leo sam J U red oVako, kako.vidiS. . "Iz.tog isprekidanog,Mcinapisanja p0teklestl moz41a ,P)lT:d o~talog, i.{lve dv~ sliprotne., gresk-e': da je u. nJ{)J moz4a Teceno i previllei. prerr1a1o. Ako nades.da 1lJq.m (1elu ,nes~o n~dlostaje,' meni .6e pit~ ?r"agQsto Sl.pe:r<:,l~da on,o bude diuze;slt() ti Pak lzgleda s}Jv1Be yelik9,. za to je kriy.predtlJ.et;j e:r' kad sam prvi. put staviopero na hartiju,i jasa,nl pon:JsHQ q.a ce SV~ soo imam da .kaZem 0 toLte'Ini :rnOCl da stane na jedan, tabak hartije ,~ ali sto'Sam ~~je 188.0, .to .S.L\ mi eotvarali. siJi vidlid., sva.fuo npvo ootlrrice VQdlilo medalje, i tako jeknjiga neo-' SeIDe; n.aeasla4o. sadiasnie v~liCine. :NeuPOricati dtlbise onal11oZda. mogla Bvestiina manji obitlJ. da b~ se Ileki nje!)'!' deloVi .m0glisazeti; to' pisan.i~ .:W-'.. ;nahoye, sa ..mnogim dlfgi.m preiJddima, 'molo ~e pr9t!Z1Ykova,'!inelka ponayljanja. A~ .da prizn<Jm ~twu,sada .saIl:). suvise len ili suViSe' za.poslen da je 1,o"acuj <;n1,. . '. ' . ' '........... ' . , ..: .' . :Wij~ rni l1epOizrratOkalro fnll10'!Jri$ poka~.,; Japlta BVOj ~gl~,kad 'j)ustalp knJigu. da. ideu sy.et sa greskom koia biiei:ako lakO tn,ogla~a"" diu najra$oritijir:ilCi.taOdma,koJisu, 1.lviIF i ,:iJ.liJ-'o

SUo .n~ b?t; obuzele, ja sam p\}mislio da sfuo:In9Zda

posli

kfdl

8'

pwbirljiviji. JY.[eautim, ljudi kOji znajU. @ se leinost zadovoljava kakvim bUp iZgov0I'0m, oprosti6e mi SID sam dJozvolio da me s~vlada moja lenoot mis~e.ei da iIJ?-am vrlo diOlbar izgavor. Stoga ~el..l n.a.~ v?d* u SVOJU odlbranu to da istipojam ima razile mdave, pa zato rowe biti pogodan iIi potreban kao dok~z ill ~lustrac.ija u raznim delayitnaisteraSprave,.1 da Je to blO slUCaj u !!ID0gim ~~l0v:in!a Dve maJ~; nego eu ostaviti topostrani, ,iatvorenoprizn~tl da. ~a?1 s: ponekad dugo zadrlavao na j~ nOJ t;~ 1 1~~zavaQ je na razne naeine sa sasvim ~~kcIJlm ?ilJevima. Ne I'I'etendujem,diaobj,av_ :JuJ~m ova] Ogled radi obavestava,njllljudikoji ImaJU bogatu misao i brllo shvata.nje;jas~ i sa!l1 smatram dak~ !akvihmajstora znanja, izato ih un~pre~ 0P?lnuIJem da, neocekuju da . ee ovde ?aCl n7:sto Vlse od onog sto sam ja mogaooizatkati :z svoJlh.sopstvenih prostih misli ist? jepQdeseno z~ .IJuq.e mag kalibra ...... ljude kWIria ll'lozda ?ece, b~!: kil~? st? san:' s.e p0trtJdia' <iaO'bjasniIn ~ PI:lbltZlm nphoVlmm;slima nel{e istinekojt!t>;i :un mace, zhOgutvrdemh predrasuda ilizbogap" .str~ktnosti samih iqleja, maZda bile<tesko 'pri$tupa'cne. Neke predmete treba razg;ledati Sa svih str.ana~ a kad j~ poj~ ~ov - kao sto su z.a mene, pnzn:,Jem, .noVl, ~~kl poJmavi u ovoj, knjizi -', iIi k~di Je van uob1GfJenog put~- kao sto, ce rekaQ blh: tipojm0vi; izgledati ~~ma " oncillrt.ij, dfo.vohl an prosto JOO8on pogled dia. bi taj predlnetbio puste:r US,Vaeiji, r~um i ~a bi se tamo jasrio itraJ.. no ucvrstio. MlS11ro daJe sYako opazio ..samn.a sebi ill .n!j- d;rugima!.(iCl stvar koja je vr'lQ fna kFd se .~zrazl na j~an :raC1ti pOStaie yrlQ jasna. i raZUml]IVa kadJ. Be Izrazl na arugi;(j9c1usE!' posle toga duh nalaZl malo razlike u reeiJ:na. ' i Mdise . ~~t6 j~ jedaA.naein. razum~ b<>lje, a'drUgi sla,.. qIJe.. Ahr;e uticu sve st.vari jOOnako na masfusvih IJU~I, !'l"a~ ,s~vatanja nisu manje razliCitll nego nasI OkUSI; nuslitioo 00 ista istina, jedrillko ode-

llm

vena, biti s.v~ome jednako ugodna, isto je sto i misliti da moz.emo. svakoga pocastiti vrstom jela; no J:Pada je to jelo dobra hraIJ.a, imada je u nj emu isto meso zll. svakog, ipak lleee svako hteti cia ga jede ~a istil!).zaCincmt - neki ljudi, eak i neki j<ika sastllva, nece hteti da ga jedJu diok ga nepriredite na ~TUkCi.ji na9in. Eto to je ustvari razlog zbog koga sU ani koji su mi savetovali da Qbja,vim 0"10 delo hteli daga obj~vim uovakv()m ruhu; i kad sam. vec prif;t.ao dia ga pustim u javnost, zelim da to shvati svako ko se p0trudi da ga procita, ,Ja tako malo Zellm da se pojavim u stampi, da bih bio dao ovaj Ogled na citaIJ.je sarno nekolicini prijateIja koji stl dali prvi povodza njega, da mi nije pol,aska]a nadia dia ce on bit! ad neke koristi i d!'ugima kaQ, sto je bio meni. Posto sam se dakle poiavio u stampi sa namerom dablldem 8tO koris.niji,. mislim da je potrebno da ana ;;to imam da kazem ucinIm sto la!ksimi razurnlJivijim za sve Citaoce. Zato eu laMe podneti !j-kose misaoni i ,ostroumni Ijudi buduZalili @> sam u nekim deJoyima svog dela dosar1?n, l'lego ako rteko :11:0 nije naviknut, na apstrr-ktIle speku~aeije. iliko imCl qrukCije pojrnQve, krivo shvati.ili ne shvati ano s to .1Jcoeu da }{aihem.. '.. " . MoodJa ci:! se smatrati Pia slIDlja neobi1:notllSt iIi dirzak ,kad hacu cia pouCavaro 9VQ nase1).$eno doba- jer :rnoja narnera. se gotovo svqdil'lato; kad priznajeJ:P dia. senadam da, ce ,ovo delo ,:rhozela. koristHi drtigima. Aliako smern da gQvqrimotvpreno oonirna koji sa ,pritvorooro skr0lllilOOCU OStiauju kao bes!korisnoono sto sa!I1ipi$l,l, rekaO bih da mnogo viSe liei na tastinM ili dirskqostako,se knjiga objavljuje radi nekog lir:ugogqilja al'lel'<>uke;, ne ukazuje duzno pootovanje puqlici. on&jko stam.pa __ i prema tomeocekuje dla ce Ijl,ldJiCitati -nesto eime on ne misli dapl;'UZi nikakyu koris1J ni njima ni drugima. Zato se jadirZim syojen.amere da budem koristan, pa ,:makar Ij1.l9in~ ,na.sliu

istom

10

11

pvpm delul1.ist,i.dobro. os.ill1 ~oga; ako je moj dar bezvredaI1,nek4 mu bar4!Qbr~ narnerabl.lde izvinje1'1je. Eto zato se ja. ne Pojim~ti1re, maciape ooeJrujem da eu j e i~~Ci-. j~. je .nisu izbegli ni bolji pisci. LjucLsiki principi, pojmovi) ukl.lsi to-liko su razliCiti. da je tesko naei knjigttkojapise dopala svima, ill koju. bi svi oPPflcili. I>riznaj'ffi dia llOba u kame ziv:iti:lo nije baiLneuko, i stog<i ga nije lake zadovoljiti. Ako ne hudem i~o tu sreeu daoo svidim Ijudima,zato niko 1'1" treba dfl se nade mm~den.. Otvorepo izjavljujem svim svojiro Citaocima...,-izuziroajvci jecino pola. tllSeta ujih ,,-,da ovarasprava prvobitno nije bUa n.ameJ:ijena ujima, i da !>fl' zato i ne m,or<ij),l trtldJ.ti d'as,e ubI'()je U pjene Citaoce. .Ali ako i'leko nacteza. shodno cia Be ljuti i psuje ()VO delo, ll1o:i.;e daCinltObez brige; jll 6u jJ.poVebiti avoje yreme.1'1a nes1Jb. ..~o-' rianije nego.da.seupustam u. ra:,:govOT s njitn. Meni c.euvek ostati to zad,?,voljstyo- da.?arn isIv""" no teZ:io zaistino'rrl i korisnpscll, .Inakar i pa IlajskrOlnniji ml.cin.. Republika nauke ima <ilfinas dlosta majs.tora graqitelja eiji ee mocni pliihovi.za napreda~. riaukaos.taviti trajne sj)0menikenaudiv., ljenje potomstvu; no ne moZ~ &e SV:ako nooatida postan,e 13oj1. ill Sidenhem. U vekUko,ji j~. proizveo takVenauenike kaOSIDSU veUki Hajgens, neuporedivi g. Njutn, i nekid1'tigi sHCni njima, 011:>voljna jeambidja za Wv'ka datezi da bude niZi radnik,pa da samomalo ras.eisti tlo il.!kIpni Xlstood onog smeea kojepreprecuje Pl,lt.ka znanju; jerzna.nje .bisigurnomnqgo v,ise napredOYalO 1.1 Bvetu kad Ilapori tltnnih ojm.arljivih lju~ine, bi bili oteZani'ueenom ali neodigovornomupotrebom rnraenih,afektiranih, ili nerazumljiv,ih .termina koiisubi1iuvooleni unaukekac> neka vestiria, i kojisiU toliko preooyladali uniimada Be fil(}zofija -'kojaje ustvari istinsko poznavanje stvalm<osti - nije a;natrala prikladnom niwednomda. se uved,e 1,1' dl()bro vaspi~!lil1o, drustvoi pristojanrazgoVOl'. Mutrie i besmislenefonne govora oj zloupo-

treb' j,ezilre. toliko 81.1 dugo .sm,atrane m,IS'lJerijarna nauke, a teske ill loSe upotrebljene r.eCi, sa malo ~nacenja ill l:le1: znacenja, tako su dugo naturane i pogreilno smatrane kao duboko ZI)anje i v:isoka spe'ku1acija, cia neee bitt laka uv'riti one koji govore ili slusaju te stvari da au to sarno prekrivaCi neznanja i smetnje istinskom znanju. Proy~la u to sv,etiSte taStine i neznanja pokaiae se,. ja se nadam, ka.o usluga IjudskQnt razumu; doduse, malo je ljudi koji pomisljaju 11a to dla !>vojotn upotreoom 1'e.(1 mOOdia varaju .oobe ill druge,. ili 00. jezik sekte kojoj pripadaju mozdasadrZi greske koje bi trebalo ispitati iJj ispraviti - i zato mislim da ce mi bitiopro.Steno s.to sam se u treeoj knjizi dtugo zadrnao natom predrl1etunas IDjeCi daga ta.. ko objasnim da ni ukorenjenost zablucia .ni. snaga mode neee moei da budu izgovor ()ni;ma koji se ne brinu za :macenj~ svojih reei i ikoji neti'Peda Be ispituje smisao njihovih izraza. Cuo sam da je kratki izVodJ oye ra?prave,koji je bio stampan. 1688 godine, 1:)io od! nelkih os1.1den PeZ citanja, zato SID se 1.\ njem1.1 porifu wodene ideje; jer oui su brzopleto zakljuCili <1la ce 1.1 spravi tes.ko ostati ~v pojam ili dok~z duhovirna, aim se odbacuje pretpostavka 0 urodlfnim idejama. Ako !le neko isto takQ uvredi na to na pocetku ove rasprave, ja !5a tnolim cia je procita celu, nadiajuCi se da ce se Qnda uyeriti da uklanjanje 1aznih temelja ne SkodJ. istini, nego 1()1 narprotiv koristi; jer :jstina trpi najveeu Sti"'tl.l. iIi orpasnost onda kad je pOffiooana sa laZju iIi sagrar dena na 1a21. U drugoro. .izdJanju dodOO samsIe. deee: Izdiavae roineee oprostiti ne k~ell1Ilista o ovom drugom izdanju u kome po njegov()~obe Canju treb.a da budu i:spravljene sve <me ~ke k:oj e su postojale u prvom,. On j;akoc:'l,e~eli.oa(ob~ javim cia ovo izdanje saddi Citavo jeo:nonovopo-:. glavlje - 0 idientitetU- imnoge doda'!;J(e'ijspray, ke na drugim mestima. Moram napotnenuti Cita~

.a-

*0

12

13

ocu

<La. sve to nisu nove stvari, nego, su to v~~nom ill nove potvrd!e ne6ega sto san:. vec rekao, ill objaSnjenja kojima l!:elim da st:rec:L~ da :;e :lode do p<JgreSnog shvatanja necega sto Je ranIJe stampano. To diakle nisu neka I!l0ja oostuI?anja od r~ nijih gledista; izuzetak eme sarno I=ene kOJe sam unea u XXI glavi II knjige. Smatroo sam da ono sto sam tamo napisao sloboda" i voIJ"" treba da bude sto preciznije O " :.. .". ...1. k' revidirano, jer ti predmetl s.~ u. s~ ve . ovm~a zadavaIi ucenom delu sveta pltanJa 1 teskoce. kOJe su unosile ne malo zabune u moral i teologlju oblas~i nauke u kojima je za ljude !;1!!jvaznije ~a imaju jasne pojmove. Posto sam b!lz~ ra~motno rad! ljudskog cluha i strme ispitao motIve 1 stavo.., ve koji ga pokreeu, nasao .sam dia m.oram done~l~ izmeniti svoje ranije nlls11 0 tome s~a u kr8;jnJoJ limji odreduje volju u svim s~obodnJ.n1 radlnJama. Na mogu propustiti da. to pnznam precl sverom, isto onako otvoreno i spremno kao st() sam na pocetku objavio OM sto sam tadia smatra~ iSJ;ravnim; jeT mislim da je u :-edu da .na:pu~tlm bacim rwko svoje uveren]e, aka Je l.Stma protlv njega, a ne d<) se protlv~m ~sljenju. :'!!I1lgih. Ja tral!:im sarno istinu i ona ce uvek biti dobrodosla, bez obzira kad i otkud doJazi. . No iak,o sam uvek spreman da napu~tim nelw svoje :rcisljenje, ili odstupiJTI odl necega s.t:o sam napisao, am se qiOkal!:e cla u tom? PO,:;to]1 n~ka greska, moram ipak priznati da mI nazalost nl~U nista pomogle one kritike na ne~e ~elove mOi e knjige koj-e su se pojavile u su;.mp1i nlJ~dna ~ tlh stvari koje su navod~e protiy uJe nIJ: Il1l cl~la podloge cia i8ta izmemm u taCk~a k~Je ~u bile dovedene u pitanje. Ne znam da 11 ovaJ m?J pr,e~ met traZi viSe r<)zmisljanja i pal!:nje nego sto hoce da mu posvete povrilni Citaoci, iii bar .o~i medu :\ljima koji sL<zahvaeeni yreq~asud.ama; 111 u ~<>:m izral!:avanju ima oake neJasnoce 1l:oJa ga zamracuJe,

10:'1-

U!ko, 00 moj nacin izlaganja otel!:avll dlrUgima shva,.. ta:\lje tih pojmova; bilo jedno iii drugo tek vidiim da se casto pogre,snoshvata onoste hceucia ka";' zem,i cia nisam te sraee da me svucia pravilno razun;eju.. ~akvih prirnera iIruil to1.ilw, cla .ja mislim da eu bIti pravedan i prema citaocu iprema se-bi ako ~aklj.uCim ovo; iii je moja khjiga napisana dovolJTIQ Jasno da bi jernogli pravilno shvatiti oni koji je citaju sa onom pal!:njom i objektivnoscu koju bi moraD poka~ti. svak<! ko se pot.nJdd da to Cita; Hi sam je opet napisao takomutno cla je uza... lu.clno poIn:s~vati dJa je PDpravirn. Bilo <La je istimto prvo ill dirUgo, tim.e sam pogoden sarno ja stoga neeuni pOtkuSati da dosadujem Citaocu even~ tua~nim svo}im od~vorima narazne prigoVore ne'kim delovlIDarooJe knjige,na koje sam naisao; jeroom uve=n cia ce onaj koji nade d<) sutipri;" govori dovoljno vali:nidaispita cla Ii su tacni ill pogresni, moei i sam cia. viQi cia ()ni ilirrisu dovoljno zasnovani, ili se he. protive mojojdlOktri,ni ako s;e i mojei protivniGlw. m.iSljenje praviln6 shv2.b. . . . . Ako su neIq (briuuei se cla se nijeclna .:njihova diobra misao ne izgubi) objavljuju~i svoje kritike o mom Ogleclu ucin.i1i, Iljemu tu cast <llf!, neee da pri21naju da je Ogledi,ostavljam publici da sarna oceni kolilw BU joj koristila ta kriticka pera,i neeu d9. traeimvreme Bvog citaocatraeeCi svoje na clolroni iIi zlobpj zaciatak da umanjujem zad()"oljstvo koje neko pruta sebi iIi drugima pobijajuCi na talco 13k naCin OM sto. sam napisao. Kad su izqilvaci pripremali Oetvrto izda.,je mog Ogled<a, javili. su mi d!a JTIOgu, <liko im<)Jn VI'emena, dodiavati iIi menjati u njemu SY"sto nadem za sl1odino. Povodom toga smatraJTI za potrebn? da napomenem citaocu fl.a s'3JUpored razI1ih mestimicnihisJ?Tavki uneo i jednuizmenukoja se JTIora .pome~uti, jer se provlaa kroz celu krijigu i je:r; Je vazno da bude pravilno shvacena. tome sam tacla kazao sledeee:

15

14

JaIme i razgovetne ideje" - to je izraz .ko~i 'e d.6duse ()pst~ poznat i c~t? iz.gov:ar~n od IJUdi~ ~ ga ti Ijtidii., po mom nu~lJenJu., lpak ne shva ta 'u t uno. JV[oZd!a se same tu : tamo na~e pon~ko ~o ~e potru<dJi cia raz~sI.i 0 nJemu da wc:no .. tvrdlto sta on ill drugi IJudi podrazumevaJu pod ~. Ja sam zato na veCini mesta. ueesto, .',r~go-: vetne" swV:!o"odreaene", smait;"aJUCl d~ ce IJ~di ~o IaI1cie shvatiti sta time llOCU .~a ~em. Tim recima ja oznaeavamneki Predrnet kOJl Je u duhu i koji joe prema tomeodreaen, tj. tllkav ~1;:vOgg:: vidimG i oJ?&Zamo. Ideja se dJakle, ~oze. na~vati "odlredeIl;Gm" kad se, takva kakva J~ .ob~ektrv?o u duhu i kako je tamo odlr~der;a'1?oveze1 b~ mene odiredi imenomiliartikullsa zvukom kO]l ce staIno biti zIiak tog istog predmeta U duhu, ocJ,. nosnoodredene ideje. , . .. " ," Va objasnirp. to malo detalJmJ~: Mdt.oz.nacalyam prootuidej\',l. kao "odrede;1.U", time n:-:shmna onu prostupojavu koj\.l duh lIDa .pr",dJ QCln;:a ()dinoono ()pazau sebi onda k.ad ka.zemQ da Je on:; u njemu. Kad pak upotreblm pndev "odred.en~ za }rompleksnu idJeju, time podrazumev:aro. ?de.1u kloja se llastojiod odredenogbroja prostihv~li nje slwenih ideja,sl()zenih taikav nac:;t 1 ': takvoj proporctji. kak,,~, ~h ima pred, ~'elnla ~ vidi u llebi kad Je 1;a IdJe]a pljsutna u ~]en:u . odnosno karl treba da bude );lTISutna, P',os~,]'t ] cov,ek imenovao. K?Zem "treba da bu<:Js ' Jerlnll.}o ko (moZda bas niko) obra<?a toliiko paznJu n~ sVOJU upotrebu jezika da nebl hteo da upotrebl neku ree dok Well;{). ne sagledia usvo duhu odre~enu rn fdeju ikoju hore da ozn~Ci tom reeju. Nedos~atak: takve paznje :prouzrokuJ~ ne malo z~bu.~e 1 neo jasnoee u Ijudskim :misJifua i FaspravIJ~]:!ma,;. Znain da nij~n jezik nema. ~liko.reclda bi mogao: izraziti. svu razn~nQ$~ideJ~ko]e ;ilaze u Ijudske rasprav.e i zaklJuclvanJa. All t:o mkoga riespreciwa c1Ja pri upotrebi neko:g ternuna uv~

ima u duhu ocwedenu ideju koju hoce njime cia oonaCi i dla u ixl!ku raspravljanja s.taJno V'eiZlUje tu ideju sa tim terminom. Ako on to ne Cini, ill nije

b:

rum

,:tz.:

na

m.a-

kadar dJa ueini, onda ce uzalud tvrdit.i 'Cia ima jasne iIi odlredene ideje, jer joe jasno da one nisu takv,e; a kad se upotrebe takvi nedovoljno odredeni termini, onda ne moZemo ocekivcati nisw osim zbr!ke i nejasn06e. Iz tih razloga sam smatrao: dJa ce izraz "od'redene ideje" biti pre pravilno shvacen nego izraz "jasne i razgovetne"; a kad Ijudi uvedu tako odredene ideje u sve svoje diiskusije, umovanja, iIi isiTa:'tivanja, vide6e dia 6e time biti dokrajeen v&Iik deo njihovih sumnji i raspri. Posto najveCi deo pitanja i spOOOVa koji zbunjuju coveeanstvo dJO'Iaziod sumnjive i neodredene upotrebe reCi, ill (sto je isto) od neodl!'ooenih 1deja koje te reei treba da oznaeavaju, ja lSam izabrao te termine da mnace: (1) lleki neposredni predmet duha koji on <Ypaza i ima prr-ed slobom, razliCit oell zvuka kojim ga oznacava; (2) da ta tatko odredeM idJeja (tj. time sto je duh ime., spoznaje i sagleda u seibi) nepromenjena odreuuje svoje ime,a to iroe oldJredujetaeno tu ideju. ~o Ijudi uvedu u svoja istraZivanja i rasprave tako odrOOene idJeje, ani 6emoei cia vide dokle s.u stigli u tim is,traZivanjima i ras:r:rravarrna, i da izbegnu najveei cLeo sukoba i raspri koje sadla IllliS.taju izmedu njih i drugih. Osim toga, izdtavac ce smatrati za potrebno da pomenem Citaocu i to da suoV'de dodllme dYe sasvim nO'Ve glave: 0 asocijactji ideja i oentuzijazmu. On j,e odlueio. da te glaVe i jos Mke vere dodatke koji se pm put pGjavljuju, u stampi, qd\Stampa :tasebno, sa istom s.vrhom i na isti :p,acin kao i pri drugom izdanju ovog OgIeclJa. U O~Oiffi, sestom izdanju, ima vrJ..o malo dodataka i1i ,izmena; najveCi dec tog novog nalazi se u XXI gIavi II knjige, tako dia svako 1m ISmatra t.o za potl'eibno moze 11Z vrlo malo trudra dopisati te dodatke na. margine ranijeg izdanja.
2 Dzon Lok

16

KNJIGA I
Glava I
UVOD

1. Istrazivanje raz 1n(l, prijatno i korisno. __ tt j~. upravo r<i;illm o'lloilto uzdize coveka izostajih bica koja poseduju cula; Uto mu daje svu anu prednost i vlast kojuima nad! njima, on (ra;rum) je vee po svojojplemenifusti svakako vredranpred.p1et naileg istraZivaCkogfrldfl.; RazUTQ,' kao i ok?,. cini d<t vidim0 iopazamo sye cJruge stvari,ali ~am rebene opaZa; potrebn.. je vcitina itrud da bisrno gaudJaljiIi i ucinilinjegovimvla_ stitim predlmetom.. Ali kakve god teskoce. sta.jale na putu tomistraZivanju, rna. ilta bill)' to ilton,am taiko sakriva nassame, ja ~<l1TI ipaksiguJ.'an da e Bvakiuspeh. U {)svetl.favflnjuna~egduha,:,u upoznaivanju sanasi m S,?rpstyenim p,zumolU,biti. ne sa,.. Veo'lU<i PB.jatan .vee Ce' i mnogopomoci UslTIeravanju naSih!rliSli prijstrazivanju. drugihstvari. 2. qadatak.. __ Po$to. ie, QaIcie, moja nameia AA istTIl~lUP(}lie:rcl:o, izvesno$ti opseg ljupskog. ?J!l<t'" nja, kao i osn()ve i $tepene Ver<)"Va!lja,nin~jaisag4l~yanja, jaz;asad! :\1eol1 Jl1<lZiqll fizii;k(} TM.ma.~ranje . 9uha,. nip ou ,se tWditi#a .dSjJitaniu. ,cemu je Iljegov? susi;in<l, niti kakvililkretanHm? Quha ;\1ipromel1awa te1.?mi doqivatn0 osete U prganh,na iIi ideje ura~li; ,!"!'ifi d\'i" Ii s'l~ tei<leje; ilipoj~ dine bd!njdh; zavfseu svomforrrrlranJuotlJ ma;~epje

Posta

nad

mO

2'

19

ili ne' to U spekulacije ~ojima se ja, rna ko1iko dia s1.1 zaclrnlJive i zabavne, n:,:cu baviti, jer se one n~ laze van <Jik:v:ira z&diatka kOJl sam pr'duz~o. Za mOJ U sadawj1.1 svrhu bi~e d?"oljno. ,da pr:ouifu,n lj,:dake spooobnosti razab1ran~a u nJihQIV?J ~:=m. na predmete sa kojima a!olaze u dodIT; 1 Clill s,e da moja razmisljanja 0 toj stvari neee biti sasvim uzaludna a.~o tim pro&tim, istorijskim metodom uspem eta nekako obja:snim naCine z:,a ko~e nas ~a zum dobiva svoj,e poj!nove 0 s.tvar:ma, 1 u~~ bar neke kriterije pouzdam.osti naseg znanJa, III osnove onih tako raznov!'snih, razIicitih i potpuno pmtivrecnih U'bedenja kGja se nalaze menu 1juclima; a koja oni ipak katkad isticu sa takvom uverenOOC1J. i powzdanjem ,cJJabin~k:0,kOlt,i posrnatrao Ij1.j.dska uverenj<i pa zapazio s;;:p.r-otnos.ti .rr:~dU pjima, 1.1 isto vreme yj,deo, k*:'O Ihse vi"~19~pl:1e.:np i oililrno 1judi drne j sa 1>:a!lIT0\!Il Ih '~d1ucn.0SC~1:Ze. stiMmbrane, imao mozc:1a raz10gada pOIffilsh dJa istina uopste ne postoji, ili ,l:la, Covec~'tv0 newa dov()ljnih sredJStava daje" POUZtllill,0 iSlPozna. , '3. Metod...... Zato ie",vredno tI'Ul:la,ispi'tati,gra:nice izmenu ,nmenja ,1 znal1 ja, i utvr;diti' kaJ.cvim mm:ama ~ro:ba da ~gUJiSem()SVOJU8.~g1aSI:hosti PChmepmp sv'Oj<t, l;Ubed11ja, kads;.r<;,dio, st.,.arirlla okojima nemam.(} pouzdanog, znanJa. U t,u svrl;m j<l cu upotrebitisletiBci meto;d: . . . ; , . Prvo. ,Is.tJ:;aziY<lCuporeklo 'Opil11<i~Ja, pOJ.ll)cOO v;a, ili k ak<:> &"odvolit", 'c1ra il1 na,zove'E(, ko,iei.'0'f~k posrnatra.i ~ koje je' sv;esum cia ihima 1.1 SoY'QID duhu; ka{> i naCin\" na koje ih razuIIldoRiva. . : . pt'U@O. Nastojacu da potkaZern'kalr'V<:> :.<:naD.;J raz:u1XJ. dJobiva POrnOCU tih icl~ja, i };;~va jPO~ danost, oCigI-ednost i obllp. tog zmanj,t:,. ,. "., Treee. IstraZicudJ()nelde prirodu 1 Pove ve9S rt! iIi nIrrlenia' a podJ, poarazumE(vam na.~ePfi hvatan;e jEtiniterie:ke tvrdnje 0 cijojisprij. .J.,,:_ .:. ,' ",<,' ',.<,': : .-", < .._.,_- ". ', : .!.. ros:ti u styl:j.p 'lJ.emalTho, po~lzdan'()Jg ~!:\ma;tl.1 cemp imati J?TilJ:ke qll ispitl7TIlB' rai10gej St",pen~;;aglasavanja. , . . .

koo'

tim.

i',

c"

one dJooiZu, kojimsu stvarirna bar unelm~j meri d<TI'asle, a u kojimanas i2idaju, rekao bili onda nece biti zgmeg ubedil.'i neutl:).()['ni Ijudski dJuh da bude o,p:t'eZi11iji, d? se ne mesa u stvari koj~ su iz... naJdJ nJegovog shvatanja, eta. stane kad dQae do kraja slTojih, mogucnooti, d<J. sepomiri sa n7;nanjem .uonimstvarimaza kioje seposle ispitivanja utvrdi dJa 8U izvan dosega naii!ih sPooobn08ti. Tada mozda ne6emobititako drski,dq pretendlujucl DEi n~k? univerzalno znanje pakI'ecemo pitanja Lzbu;... nJuJemo sebe i drug-e diskllsijama 0 stva:rim:a, koojiima Mae shvata'11je nije'doras1o, 0 kojima ne mO': zemo stvoriti u SV;QIffi duhu n1kakve jasne iIi razgov:tne pojmove, iIi 0 kojima (1mo sro jemoZda precesto slu&-1:j) nenramo bas nikaik:vog' po,j=a. Ako uspemo dautvrclinlo do1cle seprosti:re vidJik razuma, koliku pou2!danoot on moze "pas-tic:! svojim snagama a 'U kojim sluCajevima, on Irl()ze samp razmisljati, i nagadati, onda6erno moZdia. nauciti da. se zadl(}vo1javamo onim std mozernopolStici u avant s<ldiasnjem ,poJ.OMjU. ' 5. Nasa sposobrwst odgovara nasem stanju i inter.esi :IeI' iai!<-!), ?bdrn nase'!.' shvatanj<l., nije Ili izdaleka dO!l'astao ogrorrmom pro8transtvU"st'va:ri, n:li Cemo. ipak imat:i dovoljno raz10ga da velicame, dareZljivog Tvorca naiieg biCa ;zaO!!1U IroliCinu i st.epen znanja koje namj~p<;Jdarioi po ko~ j4na iak0: da1e:o prevazilazim0 osWe stanOVn1ke ()vog n1fse~ ooravista. LjudJi mogv ,da budu sasvim ~ovoljni onim sto je bqg S~tra.o prilcla.(j.nitn = njih, jer on im je ciao, kaQ sto kaZes...,.. F'.et1:lr, 1r.UV,XI.Jl'p6C; Ewijv K~\\ ,,(JOe.[38lO:V, "sye sro .ie, lluzito za :lWotne potretw i za }J<)'1.lkU u vr1ini'" i stavio pn je Ilf!dJohvat,udoppa ,sredlStya za ovaj'zivot, i' Pl.lt ~oji vodi ~a. lJoljem. Ma koliko Iljih()v() z;nanjebi1o 1SipodJ D.;ek6g 1.j.lliver;zalnog iIi savr~enog shvatanja

4. Korisno je poznavati granice naseglfhv.atanja. - Ako ovim ispitivanjem prir<xle' raifuna UlS:pem cia otkrijem ka.kve stl njegove :moCi dok1e

cia

ma -

20

21

svega sto postoji, OTI<'. iP~Z2'd!(),:oljava njil:0vu najv;ecu potrehu: da ImaJU dovo1Jno svetlosti da hi dosli do spoznaje svog Tvorca i .all. bi saglecia1i svoje duZn<osti. Ljudi mogu naci dovo1jno materija':' 1a da zapoole svoje glave i ruke sa raznovrsnoscu, uzivanjem izadoV'oljstvom, ako saroo ne hudiu tako dirsJd da se svadaju sa svojim vlaiStitim sastaVO'ln, i dill. odbacuju hlago;slove kojih su im pune. ruke, sarno zato sto ovi nisudiovoljno velikida hi.obu-hvatili bas sVaku stvar. Necem.o imati mnogo razloga da se zalimo nil. uskoeu nas,eg duha, aka ga sarno budemo zaposlili onim sto nam,moze biti.oo koristi; jerza to}eon i te kako sposoban: i hila hi nooprostiva i detinjasta oangrizavostkada bistrlo potceniliprednosti znanja izartemarili. njeg;ovo usavrsavanje zaciljeveza koje nam je dat, sarno zato sto ima stvari koje sU izvan njegov{l'g dlohvatao L~ni i neposlusni sluga kojine6eda radi svoj pombO ,uz svet10st sveCe riemoa~e Se izgovarati time sm mu je nedostaja1a sunCaJ;La Bvetlost. Sve-6akoja je postavljena u nama daje dovoljno svetIootl za Bye na,se svrhe.. On:irn sto otkrijemo.( pri toi syei;10sti moramo sezadl(:lV01jiti; mi 6emb pravilno upotrebiti nas razum ako se Qavirn,o svim pr'oornetima na pnaj napn i u O'ilo0'ffi srazIDer\:l koji odlgovara nasim s)?ooohn()Stima, ina on?j osn6vi na kojoj ih mozemo 9agledati; a ne dill. be~usJQYno- illne)lin~ reno trazimo dokaz ill zahteyamo. pouzdan()st tarno gde mozerno imati .sarno "Ve'rovatnocYu\ 1,oja j,e, uo\Stalom dmlOljna za sve nase potrebe. Aik?ne b<rzfltC? stt::> ne de:mo verov.alini u j ednu styar, 9fl mozemo pouzdano znati sve stvari". hi6~moisto toUko mucilri kao onaj sto nij,~ hte,o daup()tre1Ji svoje nog,e, ve,c je06tao sOOe6 i propao' samo za~ to stb, nije imao krila da JetL 6. poznavanje. nasih sposoonQsti~ tek JJrotiv skeptic}zma i lenoiiti. ....., KJ;jd h1.lc1:emo upoznali svoju snagu, bo1je eemo :m"lati sta mozernJO preduzimati s neko nadiom nil. u$peh; kad b1.l,d!emodlobrorazmotrilim moci naseg duha i procenili sm jnozemo od

mo

nji!;t ocekivat;i'0;'lda neeemo hin raspo1ozeni da sedlm.? .nil. ~1;:U _1 ostavljamo naSu misao bei PClosla, ocaJa:vaJuCl sto ne mozemo znati sV'e; niti pal\:: da dovo~o sv~~m stvar u pitanje i porieemosva.ko znanJe,.zato sto neke stvarl ne mozemo shvatiti.. Moronaru Je od! velil~e koristi da zna duZinu svoC1 dubmmner:a, iak? njime ne moze i=eriti sve ansf' dubm;; nJemu ~: dosta,dia zn?- da je on d~ yolJM dlUgacak da moze dtosegm.lti dno tamO ade J,: to potrebno,da bi ptvrdio pravac puta i dabne bl n.alet,:? nil. gI'ebene koji ,ga mogu unistiti. Nag posao nIJe da znamo sV'e stvari, vee da zmhno sarno one .koje se, tieu n?-seg ponasanja. Ako uspemo da p!o?,ademo, mere kojima i"azumno stvprenje, u polo,zaJu ukakvome se nalazi ,Oovek; u ovo~sve tu, m<;>ze i -:re?a dl: oclmerav8,.sV'o1amiSljenja 'i dtelo,:apJa kOJa lZ IU1h slede, ondtarias. ne. trBba za~T1JlJavati. to sto 6e neke druge stvari izbeC1.nase.m z n a n J u . . ,. , 7. povod O'I)og Ogleda. - Toje dakle bioprvi, povod (>vog Ogleda 0 razumu.Ja,sam .n?-ime sma,tl:aodi~ je prvi koraik ka odgovoru ~ razndpitanJa kOJ.a lJ~~ki. duh ve=!l. rado postavlja u tome da se 1:vrS1 :~~lt naseg. r~zumevanja, dase ispi_ ta~u nase mOCl 1 da Be Vldlza kaktre sustvari one prikladJn~. <?inilo mi Se da pomnjemo ,sapogre-snog. k:;aJa 1 da uzalud traZimo zad{}voljstvo 111irn?1S 1. ~gurnog pOBedovanja istina koje naS se.naitlCU, d.ak; nismo iZVTsilito ispitivanje i dok P:t.stamo mlSli da se gube u prostranom okeanu b~a, ka,o. cia je sve to bezgranieno prostranstvo pnrodna 1 nesumnjiva svojina naseg razuma kao da tu .nem,,; niceg sto nije podiredeno njeg~vom sudu, .sto: hI moglo izbeci njegovom. shvatanju. Kad .1Jud!i.. t!:ko prosiruju svoja istraZivanja preko graD:lCe svo)lh. moguooosti i pustaju svoje 'rnisli da 1utaJu. po diubmama u koji~ane mogun;l.Ci nikakay. slguran oslonac, onda nije Clidost,)(>nipo:krecu bezhrojna pitanja i diskusije koje nikadJrie

ok;

VIS:

23

22

dovoQ,enidgk$vog j8JSriog zakljuCka,.1 koje .zato mqgusmno dapodr!<e i pojacaju njihovesumnje i ds,ihnakrajuutvrde u potpun(J([Il skepticizmu. Kacl biswo pak 'dobro prouCili sp?sobnosti.na3<=,g r~zuma, k<:Juacno utvrdili pvOIltiranje l1aseg znanj1t' i nasli on-aj horlzont koji postavIja granic..'1l izmenu osvetljeriih i tl3.mnih deI0'l<l stvari - izmedu onog sto narn Je shvatljivo Lonogsto riije - Ijudi bi se m<ii:d!a sa man.ie skrupcla pomirilis tim da TIE: znaju neke stvari, iupotrebilibi svoje :tnisJi i ra:i:goMo<r, sa vise lroristi i zadovoljstva, na one druge. ... . 8. Sta ozna~avarec "ideja", - Tolijm sam smatrao 7.a potrebno da ks.Zem. 0: f'0vodlU ovog istraZivarija () ljudsk:0m razumu. No pre no stD prede:rn na izlaganje svojih niisli. o. tam Predmetu, moram jos na. pocetku zam,?liti CitaOj3a za oprostenje zbog ceste upotrebereCi "ideja" na !koju ce on naiCi u ovoj raspravi. eini mi se cia taj tennin najbolje ozhaeava sve 8m je predmet Tazumadok Oovek niisili, izata.sa:mgaupotrebio da izrazim sve OIno sto Be rpodrazumeva pod izrazima prividenje, pojam, vrstastvarl, Hi bilo sta Ci:tne seduh molle baviti kad misli; zato niisammogao izbeCi vrIo Ces,tu upotrebu, tog izraza. :E'retpqstavljam da ee lUi se rado priznati .~ takve idejep0f3tojeu Ijudskim duhovima. Svako je svestan da ih ima.),1 sebi; a reGi i diela drugih Ijudi dokazace mu di<;t ih imaju i dI'rugi. . . Prvo eemo, dakIe, :ispitati kako onedolaze uduh.

r<lZlimu postede izvesni uroden;i principi . neki. pr'-

Glava II
NEMA UROElEN.IHPJ;tINCIPA U PUHU

1. Pokazan put kojim,se dolazi.do svakog Zn4: nju; to vee dovol,ian dokaz daono 1J,ije uro<ienO. __ Medu nekim Ijuditna vlada Ovrsto uverenje da u

catl utisnutL u IJudski diuh, kOje dU8a dobiva.u svom. prvom . za~etku i donosi sa SOibOilll TIa svet. Da blh uveTlO citaoce bez prlldrasuC!la u laZYlOst ~ prretpostavke, bice dOlToljho da pokazem (kao. stose nadam da cu .i uciniti U sledeCim delovima ove rasprave) kako, Ijudi mogu p08tiCi sve ono manje kaje irnaju p:;-osto upotrebljavitjuCi svoje priro?ne sposobnosti, bez pomod ikakvih ur'Odenih ut:saka, i l~ko ~'Ogu, post~ci. i PO~dJa.nost znanja t~J,.ode bez lkakV1h. prvobltmhpoJmova ili princ~pa: JeT meni secini da ce.svaIro 1aJ,::o.priznatida bl ~~Io drsko P'l':tposJ;avljati cia SIl :iJdJeje 0 bojama uroaene Stvo.r'i;lill)U kome j.e .bog dao vidJ i mQc da putem oCiju prima te idejeodJ spoljasnjihpredmeta; ~ bilo. bi)sto taka nerazumnopripisivati i razne cruge lStine prircd.'Ili!m. utisciina i urodenim pojn:Dvix.:"a, !karl "vidimo da u rebi imamo sposob,.. nostl kOJlma mo;z.emo postiCiznamje tih iStina isto ta!ko sigurno i Iakq kaoi da su prvobitno utisnute u dUh. . Ali kako ce.s<>vek koji idle ZR sV~jirn niis1i~a traz~ei . istinu IlJ~ovnobiti krit\U>:c'Y~Il. ak?, ga . teIl1lS~1 po;vedu rna 1 malo van obienogputa, ja eu navestl razloge 2!bog kojih sunmjam u istinitost tog lUisIjenja,. kao izvinjenje 3a .svpjuza;bludu,ako ~a:n u zaib~udJi; a ? tome neka sude PIli koji su, kaQ . 1 Ja, sklmu da prihyate istinu :rna .ka!kv,a.~a. hila.. 2. ,?p8~te slaganje 'l<eliki dokaz. -: NiSta nile tako. prirnlJeno !kao samo po. s,hi J:azum1jivo, kao to dJa postoje izvesni prin:eipi, i spe!kul<\tivnij prak_ . ti;Coi (~i s~inju jedne i.d:r'uge), opsteprimlje~ ,Ill ~ CltaV'Oi5 co.ve~9Stv:a; o~~ovu~.ga<:Jni.d<>:, !k8;Zu~u d~ tl. prlUClpl ~oraJU.. nuzno b1tl..posrojap.i . U~Cl k~J IJud~'<duse dQiJ:)lyaju usv(J([IlprY?,m zacetku..1 donQ,se sa scborn na svet isto ()n'akonu~ znQ i stvaJ;"I1o kao i sve svoj.e uroder16Sposo]:lnp6.ti.

~o.~itni. poj~Qvi,. Jo.o:vu\ "'VOtUl,

tak<~ reci.pe~

:ra

24

25

3. OpSte sraganje ne dokazuje da je rveSta urocieno. - Taj <'!lokaz, izvvcen iz opsteg slaganja, imaovu' nezgodu: Irlro bi zaista bilo tacna cia post6j.eneke istine u kryjima "e Citavo oove6l.llstvo glaZe, to nebi dokaziva]o dla SU o.ne urOdene, ako bi se moglo pokazati da IjUdi moguc.:lo,ei 'diD opsteg slaga.nja u tim styarima nekim drugim putem; a jatvrdini da se to moze uCi11:iti. 4. Ne postoji 8veapste sla,ganje da "ano sta jeste, jeste" ida je "nemoguce da ista stvar i postaji i ne postoji".- No jos jegore to da tajargument 0 sveopstemslaganju, koji je upotrebljen da bi Be doka.zaliurodeni principi,po mO'1n misljenju, dokazuje da takvihprincipa nema; jer nema nijedJrtog principa sa kojimhi se slagalo extavo coveeanstvo. Poce6u8a spekulativnim i uzeeu za primer one razvikane demonstrativne principe: "Onosto jeste, jeste"i "Nemoguceje daistastvar i postoji ine postoji" - principe.koji, emi mi se, imaju ylse pravROJa se nazpvu-urodenim nego svi drugi. Ti principiimajutako ~tvrdenu reptltacijg. opSteprllnljenih nac.ela, da ee se nesumnjivC> smatraticudnim aka neko pqk\1sa dll ihdovede U pita l1 je. Ja eu ipak biti tako sloboc18p da kaZem ~1l.. ne sarno da 0 tim stavovinl~ ne postoji (?pstesla... ganje, vee oni CM nisu ni poznati veUkom delu ooveeanstva: . 5. NisU oel, rp-irOdf! utisnuti u d'lJi 1t,jer nisu pOznati deci, idiotjma, itd. __ J~!f, prvo, oCigledno je ,dia deCIl i idiotiriemaju ni mijmUilljeg pojinil. ili ideje a njima; a to je vee dovoljno o,a se utvrdi dil. nema onog sveopsteg slaganja koje nuznomora da prati sve urodene istine;m'eni izglec:ia gotov6 protivreenoreei da pootoje istine utisntite udusu, kad ih dusan?, zapaza iline shvcata; jerako "utisnuti" uopste nesto znaci, ono nemoze znaciti drugo vec"llCiniti da neke istine l;ru.dushvace~e". J er meni izglerdJa teSiko shvatijivo da nesto hude utisnuto u duh Ii da dJuhto ne opazi. Prema tome,
26

ako deca i, idioti imaju dillsu, imaju duh, i u njemu nose.t~ utlske,. o~d~ oni neizbezno moraju te istin op~:ti, sa~r:ati In 1 prista~i na njih; a posto oni to ne ~ei oClgledno je cia takve utisnute isti,ne ne postr;'Je. Jer aka onenisu Y.u prirode utisnuti pojm~wl, J;:ako ondia mogu bItl urotlene?A ako, jesu utl~:"Utl ~ojmo:,i, kak:O andamogu biti nepoznate? Re.~l da Je pOJam utlsnut u duh, a uistovrerne reCl~.da duh ne zna i da to nika.dJ nije za1'azio, maCl pretvontitaJ pojam u nista. Ne moze sereci oa ,u duhu postoji ne1,?- sta;;: ako ga on nikad mje upozl1~O, ako ga uopste nIJe pOIStao svestan. Jer ako bl se to moglo reci za ma ijedan takav stay on:cJa s.e sa istiIn razlogom moee reci da su u duh~ SVl onl stavo'Vi koji 8U iG,tiniti i nil koje je duh bilo kad;a spos'Q<bar;. dapr:Lstane; jer aiko.se rnoze reei da Je u d~~u lJed~n s:tav koji on jos nije .upoznao, to m~ra ~~tl zato sto Je on sposobanda ga upozna~ nil. tal' naCln, duh se sastojiod svih onih istina k'oje ce rna kaclJupo,;;:nati. I vise: gledajuCi taIm .u duh n;ogu biti l.ltisnute istine koje onmti je k~d znao ~l.lti .ce kad.znati; jer 90vek maZe dugo ziveti pa lpak umretl ne saznavsi ~moge istine koje je njegOY duh sasvim sigurno bio spos,oban da' Sazna. Prema ~.ome, ailm ;:;u ?- od prirod~ utisnuti pojmo.yj ako kOJIh. se voodd dlSkusija, isto sto i sposobn(}st sazna.vanJa, onda 6e po tom gledistu sye one iGti.. ne lwje c.ovek rna kad! s.azrn~ biti odreda uroden.e' ali tllj veliki dobz svodi se u stvari sam() na vtl'; nepnavilan n",~in izraZavanja: pretendujuei .da utvrde su1'rotrlO, oni u stvari ne kazu nista razli" Cito odJ onih koji poricu urodenep'["incipe. Jer Diko nikad, mislim, nije poricao da je duhsposobanda sazna mn<Jge istine. Sposobnost je, kazu ani, mOdena, a znanje je steceno. Ali cemu ondia' tolika borba za neb modena na.Celll? Ako istine mogu ?a budu utis~u:te u razum a dane blJOO zapazene, l'a o~da ne vlrom kako semO'.ze pl-aviti rna kakva razlika po poreklu medu istimama koj.e je, duh

to:

27

sposoban da sazna: one moraju biti iIi sve )lrO~ dene ili sve naknad1no ste6ene, UZ<J1ud .ee eovek poku'Savati da ih razl:i!kuje. Dakle, onaj kogovori o urodenim pajmovima u razuIIlu, me maZe .pod tim (ako misli na rna kakve odredene istine) podrazu.rnevati da su u razumu istine koje on nikad nije zapaz.io i lwjihuop.ste nije svestan. 'Jer aka< se te reei ("bitt u raz-umu") iolepravilno shvate, one znai5e "biti shvacen". Prema tome, kad se kaze da je> niHo u razumu ada nije shvaeeno, iii dJa je nesto u diuhu a da nije zapazeno, Olllda je to ista kao kad bi se reklo da stvar i jeste i nije u duhLl Hi razumu. Aka sU,dakle, ta dvastava - "Sve sto jeste, jeste" i "Nemoguee je. daista stvat" i pootoji i ne postoji" - utisnuta 001 prirade, deca ne bi mogla cia ihne znaju; i deca, i svikojiimaju dusu, morali bi ih imati u razumu, znatidla su istiniti, i elagati se s njima.
6. Odgovor na tvrdnju daih Ijudi saznaju. kad

poent! upotrebljavatium. - Dabi .se izbegao raniji prigO'vor, obienol s,e odgovarada ih svi Ijudi saznaju i pristaju na njlhonda kadciorastu do upotJrebe uma; i da je to dovoljan dokaz dia su urodenio Ja na to odgovarain: 7. Onikoji su toliko zan<=seni da se ne truOie ea'k ni da ispitaju0.ll0 sto sami. kazu, prihvataju kao jasne ciokaze s:ur=jive fra2Je koje teSKO da ista znaee. Nairne, ak6 primenimo taj odgovO'r, u rna kakvoilU prihvatljivom smislu, na. naS sadasn~i predmet, on mora znaCiti jednu od (JIVe dye stvan: ili da Cim Ijudi dioTastu do upo"trebeuma, ti prmpostavljeni urodeni zapisi postaju njima poznati i bivaju od njih zapaZehi; ili pak cia upotre!ba i vew zbanje Ijudsk.og uma pomaz'e Ijudima cia otkriju te principe, ~() da ihooni svakako upoznaju.
8. Ako ih um otkriva, to ne dokazuje da su urodeni. - Aiko om podrazumevajuda Ijudi upo-

trebom uma mogu otltriti te principe, i da je to dovoljan dOKaz aa sU oni umdem, onda bi njihova

argumentaCija izgledala ovako: Sve istinekoje nam urn maze sigurno otkriti i uciniti cia ih cvrsto prihvatimo" prirodno su utisnute u duh; jer ono svOpste slaganje, koje je, kaZe se, !ljihova ozna-; ka, siVodi se prosto na to da sma kadlri da ih pomotu urna s,igurno saznamo i prihvatimo; na taj nacin, ne bibilo nikakve razlThe iZlnedu matematiCkih naeela i teoI'enla koje matematieari izvode iz njih: moralo bi se dopustiti da je BVe to podjednako urodeno, jeT susve to oiJkriea izvrrena pomoCu uma, istine do kojih razun11lJO stV'cr renje sigumo moze doCi, ako sarno usmeri Syoje misli tacn6 tim pirav 9. Nije tacno daih razumotkriva. -' Ali kako ti Ijudi mogu srna"tratida je nuzno upomebiti um cia bi seotkriliprincipi zakOje Se pretpos~ylja da su u:rod,eni, kad razum (ako im mozemo verovati) nije niSta dru'!5'o nego s.posobThost izvodenja n~.pc> znatih istina iz principa ill stavova koji su vec 1?oznati? Svakakose nikad ne moze smatrati ur04<r nim ono sto' tek moramo otkrivatiutn0m,. semako ne u=emo, k<lJO sto sam vee reIrn6, <lia su urodene sveistine Kojima nas urn bilo ka,d nauCi. Jv.togli bismo isto taJro misliti dJa nam je potrebanum.da bi nase oei otkrilevidljive predmete,kao idamo-rwThO imati ili upatrebiti um da bi urn mogoao cia sagleda 0"110 sto je prvobitniO utis'nuto u nJe~a, i stone mot/:' dla budie u razumu p<re lliO sto joe odnjega zapazeno Pl'ema tame,l'e>(>i cia.1ill1: otkTIva ,tEO' taka utilSnuteistine znaCi reCidaeavek puteInuma otkriva ono sto je pre znao; ako ljudi. poseduju te prvohitne ul'0aene istine pre upo~l'ebe uma, a ipak ih nikako neznaju diok ne dorastu do upotrebe uma, ondla se time u stvart kaze ,da ih onii znaju i ne2'Ilaju u istimah. 10. Ovdec,e :n~ko mozda prinietiti dJa matematicke demonstracije i dTIlge-istine koj~ nisu uwaene ne bivaju prihvacene 6dmah elm se POstavf', i ria se., one po to:me razlikuju ad onill na... . cela i ,dirugihurodenih futina. 0 prihvataJ1Ju ne-

cem.

,.

pq:

28

29

kog stava <:l'rlmah eim bude postavljen imacu prilike da govorim posebno ka:snije. Ovdie Cu sarno, i to> vrlo Tado" dopustiti da se te maksime razlikuju od matematiekih demonstracija po tome sto ove druge coveik: mora izves.ti pomocu razuma i diakazivanja da bi diabio nas pristanak; dok oneprve prihvatamo i slazemo se sa njima odmah eim smo ih shvatili, bez i najrnanjeg Ulnovanja, Ali neka mi til ujedno budle dopustenQ da pdmetim claw O'tk:r"iva.s1abost one mu<lrolije po.lmjoj jenuZi}a upotr;eba urna da bi se otkrile te opste 1s.tine; jer mora se priznati da se za njihovo otkrivanje ra.zum uopste ne upotrebljava. MiSlimda s,eni oni koji daju takJ;iV ,odgovor nece ),lsuditi dIS tvrde da je saznanj~ naceLa "Nemoguc", jeda i 13 ta stvar.i postoji i ne postoji"l,iediukcija naseg uma:Jertime bismo unistili (jUU blag,odat priI'iOde).wju oni ,tobo!t tako v Qle, diok s druge strane hoee. da dCJ:Vedu znanje tih principa u zavisnostod rada nasih sli; asvako misljenje je trazenje i Prekapanje koje izii;1kl.lje trud i napor. I kako semoze 1,1 rna kaJwom prihvatljivom snrisJ.u .pre~PQstavitida jeoinome sto je bilo usadeno odr prir<;Jo<:J,e kaiOosnova i vodric naseg uma, pOtrebi;m, urn da,bi ga.gtkrio? 11. 9nikoji se potrudJe da sa malo vise ,pacznj", razmisle 0 operacija,ma razuma". videc'. dra to brzo p:rihvatanjenekih. istinaodstrane duhs ne zavisi ni od urodnih poj'mova ni od upotrebe Uma, vee od jednesposobuosti diuha,l<-.n-ja se potpuno razliklJ.j,e i od jed,Thog iod drL!g'og, k.f1lO. sta cerno vidJ~ti kasnije.F'.Q6to 1.!tIi,dakle, nem,\, nikakvog pos.la sa nasiro,. prihvatanjem tihm1eela, oudla adOO . se izre,kOID "ljudi ill s.aznaju i prihyataj'l,l onda kad diorastil do upotrebe uma"zeli reei danam 'UPQ"' t:reba uma p'omaze da sa:mamo tanaoela, ta izreka je potPU-110 pogresna;a i kad bi bila istinita, dokazivala bi dia one nisu Ul'o,dene. 12. Ne saznajemo.ta nacelg o1J:da kad d.orastemo do upotrebe uma.. "T.' Ako t;1rdenje da ih saznajemo i prlhvataIDp ouda "kad <JjQr~stemo dio

IJ:li-

30

upotrebe urna" znai dau to doba duh pocinje da ih.zapaza; ida dleca saznaju i prihvataju ta naq~la tim docrastu do upatrebe urna, Dnda je i to tvrde-. nje laznQi poyrsno, Prvo, ono je laino; jerocigledino je da ta naeela n~ dolaze u duh ~ko rano kao 1.!potreba uma, i zato je lazno oznaeavati doba dorastanja do upotrebe uma kao dloba njihovog otkrivanja. Koliko primera upotrebe uma mazemo Ulpaziti kodJ dec' mpogo pre nego .~to ona imaju ma. kakav po'jam.o naeelu "Nemog1,.lce je da ista stvar i postoji i ne postaji"! A velik deol'lepismenih IjudJi i divlj<lli:aprozivi i mh<l,gegodine svog zrelog(,iialJa, ada ni jedl'lom l'le POrnisli natakye i slieneopste stavave.Dopustaml,ia Ijudi ne do-:laze do spoznaje tih opstihi apstraktnijih istinaza koje &e misli da s11. uro4-ene,sV,edlDk ne. d()'Ta~tu dio upotrebe uma; ali dodajem:. p.a eak ni ouda. A to je taikozajiosto se teopste arpstraktne ideje tek stvaraju u ~ll.ihu, na ]{ojise i. 9dnose, posta Ijudi Porastu do )lpotrebeuma; ta opsta naeela &e. po,gre-. spo smai:raju urodenim. prinpPirna. au. stv,ari s1.l Qtkrica i istin>e, uneseneuduhnfl isn na.cin i otp-ivene istim postupcirna kao i rnJ;l()gi o/ugi stavO]1i za hloje se niko nikadJnij~ drZl1uO~ dapl'etpostavi d fl91.l v.roct:eni. Nadam se da cu o'V'0uspeti dia objasnirrl, u. daljem toku ove rasprave. Dop11stam, dakl, da, je nuznocialjudii q,arastudo,upatrebe :Urna pa bi stekIi 2;nanje tih. opstih istina; .ali PC>:deem, cia ih opi otkrivaj1.l' bas tadakad cioras:tu do upotrebe uma. 13. TimE? se one ne, razlikuju od ostalih sa;matlji'1)ih ' istina., ....... U meu1.lvremenu moze s,e pri_ metiti cia seiZrelm "LjudJisaznaju i prihvata;u ta nacela kadl dO!l'J;istu clo upatr~b~ uma" svodi ~! stvarnos,tiprosto.. nil ovo: 0l1i ih neznajli i ne zapa.zaju pmupotrebe 1lnla' vee ih rno,gusamo evelltualno prlhvatiti kasnije 1.!, toku Ijudskog zivota ~il-li karla, t9. se ne. zn.,a;a tak9 mog1,.lprihvatiti i s.ve dl!"Uge~iJ..Znatlji'vl istine, Prero,a jiome, cinj~uica dJa ih.ljudi saznaj1.! kad darflstU.$.q~reuma. ,,-..;Y.;:," l. .'i"';,., 'f~"" ..~\\:\ 31

n~. razlikuje ove od dirugih niti im .daje kak"vu. pred-nest; isto tako, time s,e ne dokazuJe da su OlW urodene vee baS suprotno od toga.

, 14. ':K.adbi vrerye dorastanja do upotrebe uma bilo i vreme njihovog otkrivanja, to ne bi d6kazivalo a,a su uroaene. - Drugo, i kald bi bilo t;J:Cno

da ih Ijudii saznaju i prihvataju upravo onda kad dorastu do upo,trehe uma, ni to ne bi dJokazivalo da sil orre urodene. Taj naCin dokazivanja j~ isto tolika povriian koliko je sama pretpostavka lazna. Jer po kakvoj t~ logiciizlaz~ da je neki pojam prvobitnood prirode utisnut u dUb unjegovom prvom nastahku, 'zato stl) biva prvi put zapaZen i prihva6en tek '!tad! ~'Cne delovati jedna spo:soibnost duha kojaima s~vim drukCije polje rada? Pre.rm; tome, kadJ bi se Pretpqstavilo da Ijudi prvi p~t prihvatajl.l ta nac(,Ia kad dora.stu diO l.lp',otrebe govOra (a to m<:>z!lbiti isto toliko istipitokao i da to Cine kad dmastu do ltpotrebe um<l), to hi bio isto taka, daba'!:" dokaz dasuone urodene kaoi kad se kaZ: cia su urodene zato sto ih Ijudiprihvll;taju k<1.dJ dorastu do upetrebe Uma. Ja se daltle sl~0em sa pristalicarn.a urodenih princiPB.. u tome da duh n,erna n:ilka.~VJog znanja 0 tim opstirn i. samim po sebi razUIIlljivim naoelima sye dck ne paene upotrebljavati :um; ali pori,cem dJa ana bivaju >2;ap(.lzetla taeno u vreme kad covek dJoraste do upotre-pe urna; a i kad 'bi .to bUo tacno u to vreme, porieem da bi to dokazal0 da su one umetene. Ako u st<lVU "Ljudi. ih prthvataju lmd doras:j;Li do upotrebe uma." ima ml3. kakve istine, onrno~~ ,zt18eiti saroo OW)': pooto je stvaranje opstih:apstraktnih ideja i razumevaIlje opstih imena p(}Pratnli pojava razumne moo,. koja. raste uporedo s nj0;rrl' . . deca obicno steknu te opste ideje i nauoe imenak?ja stoje ume.sto njih tek posta sU diuze vremeveZbala razum na svakidasnjim, ko-nk:retnijirn idejanna,pa im se andia, na osnow njihovog. sVak:,od1nevnag saobra6aja i meduakcii'e sa drugiina" priznadla}U sposobna za razuman ra:zgovor.Ak1o tvrdnja da
32

IjW:l i prihva18ju. ta nacela kad dorastu dq upotrebe ,uma irna makakav <!I'ugi istinit sadrZaj, ht(> bih da mi 00 to pok<:iZe; ili bar da mi se pokaze k~o 18 tV1'dnja maZe, mau kakvomsmislu; doka~ zati da su one urodene. 15. Koraci. putem . kojihduh dosti2e razne istine. - NajpreCula pustaju unutra pojedinaene idieje,itak9 snabdevaju narnestajemkabinetk6ji je dotle bio prazan; duh se onda pootepeno priVikava na neke od tih ideja, one ,00 SffieStaju upazncenje i.d?bivaju imena. Kasnije dull ide dalje,ap:>trahuJe lh .i ~stepeno uef upotrebuopstih imena. Na tar naCirl dUIt se snabdeva idejama i jezikom, maten)alom na. komeon veZba. svaju moe razabiranja; upon'eba uma pos18jevidnija izdana u dan, uporedo sa porastom togrnaterijala koji mu diaje zaposlenje; No iailro se ~ticanjeopstih ideja,Upc>treba opstih imena i razUlTI. razvijaju~ajedino, ja n~ vi<:ldmkako bi tomoglodokazati cia suoh.e urodene. Priznaje:m da seznanje nekih istiIla javIja vr10 :t:'aIlo u dJuhUj .ali b<iS tou izv'esnom smislu po'kaZuje da one nisu ~odeIl~' Jer,ako hoeerno da. pasmll;trarno, vi<l.eeerno dJi jet<:> opet znanje steCemh, a 1102 urodo2nih ideja; j~najpre se saznaju ideje =tale delovanjem- spoljasnjihstvari, onih sakojima deca najpre imaj'U posl.a,kojenajees6e deluju nanjrb.ovll; eu1a. DUhotkriva sIagl.lrijai razlike medu . steee:nirn' idejarna verO'vatnoifun llloZe da se korlsti memorijom, Cim postane sposobandJa zadrZava i prima razg{)vetnei,deje.) AIibilo da se to desava tada iii ne, sVak:aJro Jesigumo dJa on to Cini m,nogo pre nego stomoze'dJa izgovara l'~, mnogo pre nego sm. dorastedo onoga stoobieno nazivamo ,,1.lpotrebom uma". J"er dete znarazliku iimedu $latkqg i gorkog(tj.da .sJ.atkonije g9rko)pre nosto progovori, isto tqko sigumo kao $to kasnije, karl. progO'VQri, znada Pcien i se6erlema nisu lstastvar. )..' .. ,., .. 16. Dete n1O' zna. .d<).sutri ieetiris:$m.sve dok .ne postane kadI:o da.broji dQ.sedam idokne

tak0

3: D.2oti f..Ok

33

nauci ime i idlej"u iedinakosti; tek ~da, ,kacl',~u D:l~ , QbjliSnjene j;e re~i, .o~o prihvttta. taJ s~v, bolJe recJ. hvata njegovu lStimt()lSt, All TIlJe, otacn<;J' Pia QnO to ~ak() spremno prib,vata zato sto p} to,bila ur<Jden ,: . tina niti <iR to dotad nije prihvatal0 zato:sto bJ. :'u riedostaj<ila "UPO'1;reba UTIfR; n<;goono shva;ta istinitost tog.stava Cim jeu.~vorn duhustyonlo j,asne i razgovetne ideje. kOF:t;pa. ?dgova,:-a1.u , ta imena' tad<i qno spoznaJe tu.ll,tiP-J-t06t po~~om onom ~rnovu" i istim onim ~r~tVJ.I?R',?O' kOJun~ je ranije znalq <:l<l stap i tre~nJa. :rll~.u stv<iI"' ipo istom osnoY\l po kome ce kasmJe :rn?z~a. sa7.illalti cia je "n?rncguce da istol.;>tvl1t 1 P07F;Jl1P<= postod i ", ];:ao 5to cemO potpuTIlJe po~ati.k~J? I tako stojplsnijfn<J;:0stekne te0p'ste. ld:;Je ll<i ],>:oje s~ QO:nOS tartacela ili saznOl znacr?;J. tlh op~ stih iZraza J;:oji i"i1 za:rneIJj uj~, ill sB;staVIU svo.~ duhu ,idJej e koje oni OZI1acavaJu?, uto.ko qe kaSrrlJ~ oil moci da prihyati ta nacela ; )er nJ;p,0vl ~, sa idJeja:rna koje zamerrj.ujU,. nls~ msta VIse uro~ deni nego. ideje :maCke IhlaSl()e, 1 z,:to on :mora da ceka diok se YreIIlllOm,J posmatranJc:m n :. up?~na Sa 11ji:ma; tek ,tada 6e on, elm l11use.?r:ttZl prilika da sasta,vi 1;eidejf, U svolll .duh,u,.1J:till:a~ar ,da upozna istinitosrt tih l1acela 1 da "\lId!- ~<iIiv e te iMje slaw iIi n,eslazl.lon~o~akoJe 1ZrazeIlo~ tim stavovima. Otuda dol= da.coyel;:zna dJa o.~ naest i dev.etnaest Cine tl,'iclJesetilj>edJa:tp, po ::stO:lll ~cigle<lnom ,dokazu ,po kolIle ,znol <:l<l Jedan,} ..dva ~ne tri; dok dete zna oVO drugo , a tel~ ~snl;Je ,ono o ;... i to ne zato, stohi !TIu .ne<:Ios.t;aJal~ upotreba hma nego zato sto 5e ideje 0ZIla('ene re,C1ma os,e,mnaest,devetna~st i tr:Ldes~t i sed<llll: ne:tl1J(J'gJ1~a~ [itt taka przo kao one ()znacerle s<i.Je>dian, dva I,tri. . 17" Akose one pTihvatu.1ueim su postavl1eJle ishvacene,to ne dokazuje cia su. uTodene. :- Post<> dekle nije uspeo izgovor dJa 0 tim sj;avoVJ.n)a postoji opstesla,gaJ?'je !k~d Ijl.l:li do;ra:mu~o u1?0trebe :nma, i~to' niJe ostala. nikakVa raz1ika lzmedu

lSta.

,rv

tih toboZe urodenih i~tina i drugih koje se kasnije sticu i nauce, Ijudi supokuilall qa sactlvajU to opste slaganjesa tim takozvanim nacelima govo-' reei da one biyaju opste prihvaeene odmah Cim. su postavljene i CiID sushvaceni izrazi kojima su izlozene; vid~Ci da sviljudi, cak i deca,ci:tncuju i shvate izraze prihvataN te stavove, oni misle da je to dovoljan dJokaz da su oniul.'o4eni. posto ljudi uve~, Cim .sU .cull ree;l tih nace1!l, priznaju dia . OIl! 1JQ .nesumnjive istine,oni hi ~ toga htell dazakljllce diasuti stav()yi sVakako bili prvo.bitnousadeniu razum, kad ih duh, bezikak-yog poduCava~ nja, Ci!TI, J::>udu postavljene, c<lmahprihvata, slaze se s Ilji!I1Ol,i kasnije nikad ne sumnjau itJ,jih. 18,. Ako, je talwo. sZa-aanje" zwz7c uroClenosti, onda i stavovi da su jedan i dvatri, da sZastriije gOTcina, i ~iljadu sHcnih, moraju biti uT()Cleni.OdgovarajuCi na t{),ja pitam da Ii je br2\().pristajanje na ne1ti.s1:11v, cilIl se on prviputcuje i cirn se shvate njeg()vi t;erIl::dni, pouzdlan.znak urodeno.g priJ:lfiP<i? Aim nij~,on:da je uzaludn() pozivanje na p:kv() opsteslaganje)mo 11a dokazza to; a,1l:o se,pak,reikne dlR to jeste znakuro4en{)sti; onda om rporaju dopustiti cia su urodeni svi onIstavov~ sa !k.0jirp.a se svak0 sl~~e CiID ihCllJe; 'Ii tom sJucaju oni cebiti obilato snabdeveni'LITodenirn pril1cip).mao J'r' PC) istoxnosn:ovupolmme ti ljudi hO~,da protu te :rna.ksime kao urodene (tj.po. s.1aganju s Iljin1.a sim ih ljudi ,J)1'Vi put cuju i shvate),bni morajll prihvatiti kao urodene i razne s.tavorve 0 brojeyima, kao"jedan i dV<i su tri", "dva i dvasu eetiri", tako da i mn,?stvo drugih sJicnih stavov<:t brojevima, koje svako prilivata Cim ih cui; i shvati, mara naB mestO' medu tim ~eni:rn aksiQ"o mima. Ita privilegija ne pripadasamobrojev.inm i stavovirnao neki odinjih; i nauka opriroclJi., kao i sve dnigeIiauke, sadcle sta"irove na~oje ee sigurno svakoprislJati cIrnih shvati. Da;,dvatel<i TIe il110gubiti naistommestu", to jeistinas,a kojo:rn 6e se svako saglasiti isto ta!ko radokao4sa na.celom

re

ma

35

daje "nembgu6e da. ~ stvar ~ IX>stojiine.po&~~ ji",da,,'belonije .emo, da,,6et"orouga~.:t;lJe krug" cia zuto mje slatkd': te stavove, lnuh(){[l drugih, o&~SIlQ bar onoliko. njih koliko~<)j~ snili ideja, svaki nonIJ.<lJan. cove~.!lIlora nuzno prJ.~ hvatiti odmah eim ih cuje iCim Zl1'1l ilta znaee. Ako ti Ijtldi hote <;la ostanu verni SVO'ffi< vlaJS1;ftorn. pravilu, ida s:matrajU"pristanak c::nn,covekprvi Ptlt euje i sh.van" kao zn~ urodenosti,01'l!daoriimor~ ju dJo:rustiti ne satnq .dJa ~jlldi. imaju ?U~lik?u~ denih s1;avova kolilio lmaJurazgovetnih ldeJa, vee da ih imaju oooliko koliko mo~ .ria4initi1"ecenica. u koj:ima idJ~je razlicite meau so1JOm.popljaju,,iedf. na drugu: jer svakareCeni<;~ u koj<::>jj~a id~j~ pobijadrugu, razliCitu od nJe, sv3k.a1oc><:e doblti. pri~tanak Cim bude SlliSluilana i shya Cena, lStOtakO sigurno kao i ona opsta., "NeJnogu6eiE! da isti1. stvar ipostoji i ne poS1;oji", ili onajoo1<ikSe shvatljiva, na kojoj seOv'a zlliSniva, ,,~toniJ.e razliCito"; ina taj naCin ce <ClioblitiC,itavs legtj~uro- denih S1;avovasamo te jedne vrs.te, dai ne s~- . njemo rna kakv~ drug~. Ali kakonijedan stav.ne moZe biti tmJd~.a da nebU~lJ.l uroden,",iidieje .0 kojilmJ. on govori, .to hi zn.~lillq'smatrati urode-?F svena~. ideje o,J:>ojama,~kovim% 1,1kt1si:ma, oblichna iM.; a to;Ue potP1Jno :nolprqtl:io up:lu. i iskilstvu' popustani dB. je' ~Fti .ibP:i pristanak na neki. stavCimseoneuje ishvati,~oCigl nosti; ali ociglednos.t, ll:oja ne ~avi.;>iod1J.rod~ ideja v~od nei:g drugog (kao soo Cemopokijati ka~nije), kar<:illcteriie nmoge st<tvovekoje joB niko nije 'PQk:uSao cia, proglasi 1,ll"odenin1a,jer: bi to bH? ' smeSno. 19. Takv'i; m,anje uopste1tistavovi poznati pre oni1l. opsti1l.nacela. - NemoZe l1e rem ni to.da Ov1 k~etriiji sami po sebi oCigledni. StaY<>v1.sa Iro,. j:ima se 5VakO odmall. slaZe, k8.0"jedan. j dvasl,l tri, "ze1eh.Q.nije crveno", itdi.,bivaj'll prihvaceni zato sto proistieu 1z (){[lih OpstijiA~1;avoya. kgje

orui

'"

smatraju za :rrodene ~rincipe; jer ko gOOJ se potrud!!. TaZUlnu, videce date 1 s~=e ~ren.uJe .~tavove pouzdano ZI'!-aju i cvrsto p:~vataJ?~ om kOJl nemaju ni pojIDll <) orrim ops J= 1?'a oo rna; ~sto ~u oni, dalde, ranije u dUh'll nel5.0 ~ tako~~ru prv:t. princlpi, njihovo' prihvatanJe elm se CUJU ne ffiOZe zavisiti cd ov:ih. . ., . 20. Odgovor na prigovor da .tvrd.n)' . da 'edan su dva."Otd '. nz . ni korisne. e ".1e n 11 J . ; . msu opste _ Aka bCrvl se reld~.da lS!taVOvi kao "Pv'a i dvasueetiri" o l1lJe p avo", itdJ., nisuopsta nailela i ~ msum ad ~:.n<J.I'ioCitekoris.ti, ja odJgQVar~ da to ~a1(Jo ne u 'l~na dokaz u ve-4 saopstim slaganJem. JE':r ako Je ovo pouzdan znak: ,,~ t' onda svaki ,.... . ~vuenQS I, .' . . . . .' . ~OguCl .stav koji biva opSte prihvacen se c~Je 1 s4v~ti, mQiI'a biti priznat za woden '. s l~a<:'.l. Ono naee},o "Nemgguceje dB. ista stva; ~poSC:JIl ~e POSi?ji", jer .SU oni Po tom o.sno~ ~e::!naki. A .sto se tiee Cinjenice da je to 00&10 0 ..: stlJe, !'no Je utoli~ dalje cd urod'n0sti: ier aplite 1 apst::,lktne Ideje udaljeruije su od nasih PI'Vl 'p-:rOOPCl~a .nego oni konkretniji i g1 edni stll.Y'0Vl, 1 zato Ih r&zuJJl shvata i P:rim.ll tek U kasni~e: stl~n3h SVO? ras~. .stu se pak tiee kor:lsnosti ~v:elli'~f~k na~ta, vldeee se moZdad!iona nije . v v . . ",-,a aos 0 ~ obieno mis]i,kadJ ih bUdemo potpUnIJe r~Ill<t1rali na<x,lgovaraju :rnestu.. 21 .. Ta ~cela katkadnisu poznata. dok ne bUdu. F,.sta,!"lJena,; to. dokaz da nisu u.roClena.,- No mi JOS ~lSmo got~Vl sa "pristajanj.em na nekesta\l'ov~ ~ Be prVl put euju i shvate": treba prvo da p~lmeti:mo :Ja to, u~esto da bude z:nak urodenosti, u stV<lTI dokazuJsuprotno' jer se po ro ~tfXliStavlj;a cia mn<ljudi koj.J. znaju iTazum:J; b ge ;stvan~ n~ znaJ'U te pl;'jncipe sVE': dok im n udu predoCm, i <:la te iStine.mogu,tako <JIStat~ nekome nepoznate sv, didk: ibne quje odJ.d h1 Jet,: ako su u:Odene,. ~u ond,atreba daibud~e-: doqene dapl se na njihdobio pristan'.."'_ . """s.t .... . <U>., ..., , 0..su

:Ja .pogleda sto ~~ desava u

". . er:

,h;i

1e

oe

eem

36

37

odprirode prvoohitno "Utisnute u ra:zum(k.a.d bi tako nesto moglo da bude), morale bi valj<ia 'biti poznate ranije? III zar'lSIe time 'sto bivaju postavlje, ne utiskuju u duhu jasnije nego sto ili je utisnula. pril'loda? Kad bi bilo tako, onda bi iz toga sledilo' da il1' Covek zna bolje posta ih je takqnauCiQ n~go sio ih je znao pre. Aotud!a opetproizlazidJa nam ti principi U"l0gu postati oOgledlllijikadJ ih uCimo od drugih nego ~to ih je ucinila Pril'oda lltisnuvsi ih; , a to seslabe. sla~e saidejom 0u.rodenimprincipi~ rna, i daje joj vrlomalo pop-ske; stavis,e, to dokazUje da ani ne mogu da budu osnova svega ostalog znanja, ka'o sto neki hoce. Ne U"l0~~ se pore~ da se ljudiprvi put. upoznaju sa mnoglm<i ad ?h oCiglednih isJ;ina tek onda kad '. iU"l budiu pre'dJocene; ali jasno jeda u takvoj P?lici svako vidii di~ sad! upoznaje stavkoji dotaCi nije znao,au kOj1 odsad nikad neae sumnjati,ali ne zato Elto bi bi,o uroden, vee zato 8to on, ispitavsi prirodu stvari sadrzanih u timreCima, ne moze roisliti drukCije. bilo kako i koliko'da r.azmislja 0 njima. Ako fie svaka tyrdnja 1I;;0ju prihvatamo odmah ci!ll.' je cujemoi shvatimo mora smatrati, urodenim. prindpom,oll1:dta svaka diobro iasnovana primedbai.dobiOlSti vena izvoclenjem: opsteg' pravila iz pojedin , mora biti "Urodena.;amedutim dJobra je poznat6 (lja do takvih zapaz,ll,nja i njihovog svoa:enja na opste stavove.ne.d{)ilaz~odmahsvi, vee sarnO najblstrije glave; i zato tLstavovi nisu urodmi, veeskupljeni iz ranijeg poznavanja poj(Odinacnih prirIlera i ra2l':"" misljanja 0 njima.. Kad .sutako ljudi lt0ji irnaju moe zapazanja stvorili te stavove, oni koji nemai'\l tu moe ne mogu da se ne saglase s timstavovima poSto im budupredocenL .

reO oni :lmji tvrdJe dra. se ti princi.pi nalQ~= rou pre n 'to b d .. .' ~ u razu' t . . ~s " u u poznati), on& je tesko shvatiti sase, po azumeva pod tim da je prineip, im Ii ' . no utlsnut u razum: to b' .__,,,' .. '.. . E ,CJ,t d h kad' .' . ' . . 1 J t:U1no moglo znacltlda ~e ~ .b,a: da shvati i cyrsto Prihvati te stavove. 0 m~ 1.1 sve matematiCke demqnstracije, kab i ~e pJ:'lnc~pe, .vebaio slll..atrati.od'prirode utisriu.., U duh, bOJlID seda ce to tesko .prihvatiti oni kOJl n~~e daje .tete demonstrirati neki stav nego saglaSlti .se sa nJlm posle demonstraciJ'e M '1 " matematicara k .. ' h . . a ]12 dii 'a . ...,' OJI .ce t:ti dill, poveruju dJa su s'vi 1 J .grann 0lU, crtaJu sarno. ko.piJ.e ---" 'ill" ko' kOJe .. UiVUen ' '-arnoa L. ...... Je Je PJ:'ll'Oqa utisnu1a u njihoVe dunove.

22. J)a su oni implicitnOPo:znatip'l"~ nosto bttdu predoceni, rrwze :znaciti samodo. jeduh k,!,~ dar da ih shvati. - Ako Be pekne : "RazumpoznaJe

te principe pre no stoih Prylput<cuje, ali ihiJ,'lOzIlaje implicitno, neeksplicitno" (a' tako,moraju
38

.. 9 ~cef'Ja. - BOJlm se dJa' preaasnji argulll.ent koJIm ?Cev.;:Ia :na~ vere da:maJtsi.J:!le kOj, Ijudi' PI'$~vataJu.~ 1~ ~1.lJu tI'eb<t sm'7trati U!'~E!ni:rilazait> ~ .SoC ~ .lJ1:1di :'ful~ s~glasavanl. sa. s~"voviili8. k9'je TIf~u .u.CIll, 1 pnnlaJ;'- Ih n~ zbogilll<lgedem{}Il;'Jtf~Cl]e III d9kaza,.vec na'oonoviip'ros.w.g i znosen].~, .,.' cdnosno a . . . ... r. Z'Ulll.ev~nJ a izraza k6jinm .su i zreceJ1i -'-. : taJ ar~U"l~mtl:r:aj{)sj~,dp:u slabbst, Cini mise . , .SoC. u. nJ:~u ~Jeslde6a greska: pretposta'ylja s~. da W-!l:.l.i ne b1vaju podtucavarti,dJa Ql1i neu~~ ~~JeclU:u. stv,ar de novo; au. stya'ridni biVaju Podu,yam l '~ce stvari koj~ nisu ranije znaliPrVo ?cl~le~o J~clJa s.U oni nauCili izraze'injiho,v,o zna; ~'e~e, J;r jeclno~!l:lrugo .nistt znali <Xi rodenja. , . .1~ .nl]e ~ve.nJlhQvo st~~eno znanje u ovorn ShlcaJU t, Jer om ;IllSU o~ ~eZ:Ja .~nali riiidejekoji... rna se ti staV{}.Vl have, kao mnJlhovaimeriari . su ~ye t6ll.allCili kashije; Postodakleu Svifu:,~ ~%dma. k~j,: Ijll~ prihvataju citnihCujunis4 < .em m ~a,?: upotr(';bljerii llrijima,hi shvli:Tl~e tp~a d~()bTIfh:zamE!njujllidej~, ni te'i<iej'!'!'EJoje men.JUJ.u, Ja 1 .. ondaradl()' z;nao !ita ootaje l.li'D:de:;o,1;1 timst<ivovima. Voleo bih dJa.mil1k ......... kaze lJedan s.taV' eiji ilU izra,zi iliidejei.ll'{)deti.~ ..;.

.mov 23'. A rfJurrt:.'frIJ~ 0 prihvatan~u ci1nse tuje iil.:'" je a~ Jt; no.lazr:,~J pretpo~to.vc~ i1.a nije bHo rani..

u.

':l:

3Q

p-raviJ.n(l poveZ'\ljemo JedJne s d!M.ligl.nl,a; 1 tada llll pristajemO, Cim ih eujemo, na stavove~z:reCeneiz.-. r~irt)a eije smo znacel1je nauCili.i u kojiIruJ. se iz.raZava slaganje ill neslaganje koje IXloZemo i zapaziti kad s;J.sta.v.iJ:no nase ideje 0 tome; medutim, mi nism,o ka,dri da prihva,timo neke druge stavove, koji su sanu po sebiistot8.ko si.gurtiliocigle4ni, ali u kojima se ram 0 idejamalrojeIle IXl<>zemonaucitL.tak0 brzo ill tak0 l;J.ko. D~tenapri. merbrzQ prihvata stay "jabukanije vatra", jerstl se ideje 0 te <ive railie:itestvari prisnim poznav?njem jasno utisnule u njegov 0011, i QUo je naucilo da iIXleha "jabUka" i "yatra" ozniicavaju teldoeje: ali isto tp dete.Ce yerovatno te~nekoli:lro gopina kasnije. prihvatiti sta.v. "nemoguce je da. ista stvllI i ~toji i neposto~i", jer iakp je te reO #5to t8.ko l;J.ko nau~iti; 11;jihovo zl1a.ceI1~e. je . obuhyatniif~ i ;';ip$traktnije negoznacenje imel1a. datih OniUl culnim pr(O<clJrneti-nt sa kojima ~te ima PO:;sJ.a; zato ~()no k;J.$nijenauCiti njihoYp taCnozna'OOnj~ i trebaee IXlU vise vrem<mada jasIlo styory u. SVOlne duh);l OIleopsj;e ideje ~je one QZnaeava.., j\l.. Dok t9ne.b1.I<1~~adeno, uZ;J.l\ld ce~ po~sa,.. vati da dobijej;e ad .IIla lrog dei;e+.a pristaI1 StaV .naCinjen<JcitakvIh ?pstih. tefm:illa.;ali. C:i:rn ano dobije. te ideje.,i nau(i nji:hovallnen<i,pn()ce se odlmah sloZiti.Sll drugim .pornenutimstaV"0m istokao i sa prvi.l;n, i to Sfoba izi;stogrilz1oga,tj .. Zlito sto na'li9 <ia se ideje u. njegoyom <lu,hu. sJazu ili ne slazu isto onako koost{) se .reqi koje ih~,. menjujuu .stayu potvrduju ili negii-aj'il' Aliako mg seiZIlose .stav;ovi s?\S1:.1J.vIjetl,i O'd, -req,koJe ozn<; cavaju njemu joo nepo:wa~ idieje, ondia, m;J.kolikt;> tistavovi bili istiniti ili.laznisami Pi>seb~,9n()jh n<;e ni pJihvatiti IIi ocib?clti, nego.ooostati .1.I.:nEl-: ZIlanju,. Jer ako reel. nisu znak.<:>Vi .nasih ideJa,,!)):l<;l su,. S:;unO pTazni zvuJrovi; mi 00. m~~~o,saglasiti sa njima sarno ako odgovarajuidejama koje

t."k~tepenoBti.~Il'l9.id~je iin,1;~;J., i.uCimod~

sami

mo, .i nikako drukeije. Ali posto Ce pokazJ.vanje razmh stepena i puteva kojima znanje dolazi u naS duh, .kao ~ osn.ova od kojih zavise razni stepeni saglasavanJa, bIti predmet kasnijeg raspl'avljanja ovde Ce moZdJa biti dovoljno da sarno dJodirnemd tu t/i!~u, kao .iedan cd razloga zbog kojih sam posumnJao 17 te =adene principe.
s~osti, ja se sl~em s ~ll:aniocima urodenih prinClpa u. ton:e da 11 punapl, ako su urooeni, moraju uZlvati opstu saglasnost. Jer, dJa istina bude UI'O~ena a da ipak ne bude prihvacena, toje za mene IS10 tako nerazumljivo k i da Covek zna i ne zna ne:m .is.ti~u u isto vreme. Ali ako je tako, onda ti pnnclpl, : prema pr~znanju sanrih tih Ijudi, ipak ne m<:![KU blti urooem; Jer oni nisu prihvaeni ad oruh kOJl nt; razumeju izrare kojima su izreceni, kao ni o~ ve!lik;>g .d~la onih koji ih razumeju, ali ih joS . m~u Cull mti su.. ~ nj.ima mislili; a takvi saCinjava~u..' mo~ ro:tslJenJu, bar polovinu eovecahStva. All Cak.~ ' !<' Je ta~ broj mnogo manji, to jedJovoljno ?a. pomst;t;rrdnJu 0 postojanju opilte saglasncsti, I time. po~aze dJa ti stavovi nisu urodeni, vee i po tome sto 1h deca ne znaju. . .' ~5. Ta n.acela se r:e saznaju prva. - Ali da ne bll~ blO optuzen da UZlmam dokaze iz diecjih misli, koJ su nam neIloznate, i da zakljut':"Ujem naPflnovu onaga !ito se doesava U njihovom razulll.upr~ . no 810 on maze da se izrazi, ja dalje tvrdim d~ta dva o.psta s~~~ ne pr~tavljaju istine koje ptyy na.staJu ~. d:CJ1I? duhovima, i dia oni ne prethOd~ svrrn ste~er;lm 1. naknadno dobivenirn. pojrnovi rna - ~ to h1. ~i:lo ~eophodlno kad bi bili urode#i.Nije vazn? da ]1. ml mooemo to oolt"editi ilit1e;pO$toji S':'~~ta~o vr~e Jrn<:l d~ P0Ci;I.ju eM. IIlisIe, ka4 po nJl00vrrn recnna 1 deIm12, rogurno znarnO da je tako. Kad ona dakle postanu kadra da IIlisle clJa saznaju, da se saglasavaju, moze li :iko razu~an
24. NMU U'rodeni, jer ne uzivaju opstu saglasnost. - ZakljueujuCi tu diskusiju 0 oP8tOj saO'la-

ao

I:tJ.oMa sire..

Po.

aJcna

:nn.a-

40

41

pretpostaviji da ona. tada mogu .d<t ne znaju one pojmove koje im je priroda utisnula, ako takvih ima? Irna Ii ikakvog razloga za pornisao dJa ona mogu da primaju utiske spolj<iSnjih stvari, a ,c;lia u isto vreme ne znaju pojmove za kojoe Be sarna prirodapobrinula da im budu utisnuti iznutra? Mogu Ii ona primati i prihvatati novopridosle pojmove, a istovremeno nr;; znati one za. koje se pretPostavIjacia su utkani u sami princip njih.ovog biea, da su utisnuti tamo neizbrisivim slovima, da bud"c1 temelj i vodicCi.tavog njihovog stecenog znanja i budueeg razrnisljanja? Po tome bi Lz1azilo da se priroda trudlla t:i:zalud, iii bar cia je vr10 rdavo pisala, kad njena sloiVa ne mogu cia vidie one ocr koje vrlo diobro vide druge stvari; slahol),e mogu S1p.atrati najjasnijim delovima istine. i OsnOvama sveg naseg znanja istine koje se ne saznaju prve, i bez kOj~h se nel)umnjivo mogti saznati mnoge druge stvaTl. Det", svabko zna da dadilja koja,ga hrani nije macka s kojom se igra,ni crni Arapinkoga se boji; dia serne protiv gIista ilislaci~, koje OnO odbija, nisu isto ste i jabuka iIi secer, zakoj:ima pla6e; ono je sigurno i ne&umnjivo uvereno u to; ali moo", Ii iko ree). cia se to desava na osnO'VU principa "Nemoguee je da ista stvar i postojiine pastoji", da dete zbog toga tako cvrsto prihvata te i druge delove svogznanja? ill dJa dete jrna ma kakav pojam iIi nagovestaj 0 tom principu u dooa kad,.o'l1o, kako se jasno vidi, vee zlla mnog'El'dryge istine? Oonome. ko. k~ze: "Deca, prihvatajute opste apstraktne ;;.pekulacije zajedno sa cuclom i zvecko'ql'.' moze se verovatno sa dosta opravdanja pomisliti da ima vise stra:,>ti i Zara :za odbranu svog uV:l'enja, alimanje iSkr'lwsti i istine, nego dete o kome je rec. 26. I ;tato nisu urodene. ~ Prerna tome' fuko .,.: "" ...... postoj,e mnogi opSti stavovi koje uvek i sP:reTnllO prihvataju, cim ihcuju, svi odrasli Ijudi koji su vee kadrl da Se 81uze opstijim i apsiJraiktnim ide'.
. . . . . .
. '

jama i imenima koja i~. zamenjuju; ~pak, posto Se ti stavovi ne magu nacr u OISoba naJrnladeg uzrasta, koje ipak znaju druge stvari, ne mote se smatrati dJa ani uzivaju opStu saglasnost razumnih 080ba, i Oll1i Be prema tome ne mogu niikako smatrati urodenima. Nemoguce je,naime, da ijedna urodena istina (aka takve postoje) b'liqe nepoznata ..... bar ne onima koji znaju boo sta drugo; jer ako su to urodene istine, one moraju biti i urodene misli, peste u duhli ne moze biti takve istine. 0 kojoj on nikadJ nije mislio. !'o tome jepcrgledno dJa ako postoje neke urodene istine, (lnda one rnomju biti prve od svih misli, prve koje s,e pojavljuju u duhu.
~ Vee smo dovoljno dokazali dJa Qna opsta nacela o kojima 1'aspravljamo nisu poo:nata qed, idiotirna i velikom delu co,veeanstva; a po tOlue je ()ci-: gledno .cia .ona ne uzivaju opstu saglasri(}st i ne proolStavljaju opst.e1.lToden.e pojmove..Tu je, me;autim, ukljuc'njos jedan dokaz protiv njihove urodenosti.: nairne, ako su ti zapisi uroden! i prvobitno utisnuti pojmovi, oni bi. morali da se PO'jave u :najj3iSuijem i najCistijem vidu bas uon~h (}Soba u kojih nenalazimo oonjih ni traga; po mom misljenju, pretpostayka da onenisu urodene veorna je pojacana time sto su onenajmanje pOz:nate onima u kojima hi se, dia soll urodene, pojavljivale sa najve6omsnagom. ivitalnoscu. :Posto su deca, idioti, divljaci i nepismeni ljudi najmanje od! s,vih iskv=eni QbieajiIna iIi pozajmljenim IIti,.., sljenjima, posto ucenje iobraz?vanje joShij", svel~ njihove urod'lle misli u novekalupe, niti j~ na,.. metanjern stra'llih i ucenih doktrina PO'Illutilp ona Cista slova koja' jeprimaa u njimaispisala; moze se s. razlogom pom:Lsljati da oi ti'!1l'Odenipojrnoyi morali bas u njih?yim duh0virna biti jasno?tvorerli svacij~m pogledu, k~o sto i jesu otYO'l.'ene- d~~ J,misli. Tfebalo1Ji.sv~kakoocek:ivati da ce ti priJ:l":"

27. Nisu urorlene, jer se najmanje pojavljuju tamo gde Sf)' ono sto jeuroaeno najjasnije poka;tuje.

,'".

'.

...

42

cipt biti savrsno poznati l..trodenicima, jer ako 8U nepol>redino utisnuti u dusu (kao sto ti 1judi pretpootavljaju)? .IJe mogu nd:n1<M0 zavisiti 0 telesnom sastavu ill organima, u kojim~ se, po opStem priznaI1 ju, sastoji jeciina razlika izmedutih idrugth Ijudi. Prema na:CeliIl1a branilaca urodenih prim:i:'pa covek bi mocao .~ti da bi ti.urodeni zraci svetlosti (kadibi ih bilo) morali b1istati UPunom sjaju upravo u onir,na koji nemaju l1iikakvih reozervi, koji ne u;meju nista da sakriju;i da bi njihovo postojanje u njima moralo biti isto tako nesumnjivo kao i postojanjeljubavi p~ uzivan.ju i straha od bola. Ali avaj! kakva se opsta n~cela mogu naci medu decom, idiiotima, divljacima i potpuna nepismenim Ijttdima?I kakvi opsti principi znanja? Njihovi poimovi flU malohrojni i uski, dobiveni scunood onihpredmetasa kojima oni imaju najviSe posla i koji najjace inajeesce utieu na nji~ hava eula.Dete pozn<lje syoju dadilju t svojukolevku, i onda tek postepeno upoznaje igraCke malo odraslijeg dJob~; a :rn1<lqi divlja:k ima verovatno punu glavu ljubavi i lova, vecpremaobieaju svog 'p1emena. Qnaj koji odJ neukog<leteta iIi div1jeg statH"vnika smn,a oeekuje W opste maiksime i toboznje principe!tl<luka, nsci Ce, bojim S', da je .pogresio. Takvi opsti stavovi retko se spominju tt indijanskim kolibama; a JOB manje.se onimogu naCi u :lI1islimadeee, iIikao otisei tt duhovirna UTOdenika. Oni sl1 jezik t zaniJrnanje s1oo1ai akadJemija uOeillhnaroda, vienih takvoj vrsti razgovora iIi ucenja, kod kojth su dtskllstje ceste; jeT ta naMa S11 pri!ldadna za .vestaCkoargumentisanje i korisna za ubedivanje, ali ne maZe se bas reCi da vode ka otkrivanju isttne iIi napretku manja. Ali. 0 njillovoj IIlaloj korisnosti za napre~ znanja hnacu prilike dS govorim stl'e u knj. IV, gl. 7. 28. RekapiWlacija. Ne.znam k;oliko eesye avo izgledati apsurxl.ru:> I!1ajstoriIna <:lbkazivanja; veravatno Iriko neee lako progutati s:ve to otprve.
44

Moram zato zamoliti. malo. primirje sa predra&udJom i ~zdTzavanjeodJkritike, dol' nebudem potpuno sasluSan u toku ove rasprave, jer imam dosta volje da Be podlvrgilem holjem sudu. Posto IlepriStraSiIlO trazim istinu, neCe :lI1i biti ~ao ak() budem uheden da S<Un biosuvi~e zaljubljen u svoje vla~ stite ideje; a i..:majem da smo s.vi mi skloni tome kad nam setokron rada studJiranja glave usijaju cd njih. U vez sa celron ovom stvari, ja ne vidim.,nj~ kakvog osnova po kome 9ih. mogao sm.~trati ta dva razglasena naOela urodeniIIla; jer ona..ne tiZivaju sveopilt\1sagJasnost,a Dna vrlo siroh. sa.gl~",: snoot na kojun<tilaze nije .nin'la,lo cirukClja oosagl~ snosti kalmt P9stizui. mnogidrtlgistiiyovi;. kojine mogubiti l..1IXXteni; s i zato sto je saglaSinost na koju .nai~e post~gn1..rta di11.lkCijim pUtem, i. ne poUce od prirodno utisl)utih pojI!10va, kaO sOO Ctl bez sUm,nje pokazati 1.1 toku overasprave. A <lkQ SIllo llt yclili da ti prvi principiZIlalljai nauke n1s1.1 LlTodeni; on<la j!iP~tpos.tl3.vljllIIlda. ill nil>akva druga spekulativnil nace1llne m(lgu polagati pravo da to buOO. . . .
p r .

za

. .',

.....

. .....

. '0 ' , "

. "..

.." "

. ;1

G lava III
NEMA UROl:>E1'lIH PRAKTICl'lIH PRINCIPA

1. Ne,ma TrtOralnih principa. koji bi. bilit(J.ko .iasni i tako op~teprimUeni kaorma pome1/,uta spe,., kuI(J.ti1)n(J.. nacela. Alro qtlasPe~tivna nacel~ o kojima smo ra~prav1jaIi uprethodnoj glavi sty.arno ne uZi"\TajusveQpsiu. sa,glas!)iost eel()g cov ecan.7 stva, kao stos:rtl,(> tam() idOkazali, oll,dapost<\je ja7 sno da pralcticni principil.no~joSIIl8.njebi:ti. 0pi\teprimljeni; )ll.islim da C!" bititesko na~i ij<:;dri.Q moralnq pravilo sa Mjhn bi.sesvako takoo spreIl1Il() sJqZio kao .saIIJ.islju At? jeste, jeste'~, iIi koje 1:11
45.

bilo tak0 oCigledir..a istj;nakq\) MoelO ,,~~oguce je da ista s.tvar iJ?ostoji i ne postoji". P()toIne je ocigledno dJa ta Inoralnapravila In0gu jos, manje pretendovatipa budu tirodena, i dia je jaea sUInT nja u to, 'lia bi 0n.<l moglabiti urQdeni otisci U d llhu. To, meuutim, uopste ne zn,acid!a njihova istinit{)St podileze su:mnji., Ia4rQ nisu' jep.l1 ako 9cigledna., ona su jednako istinita. Qna spektilativna nacela. do-kazuju sama seRe; a da bise pouzelano otkrila is,tinitootrnoralJ).ih princiJ:'a, potrebl10 je uJJJ.ova__ nje, raspravljanjei izyesno naprezanjeduJ1a.;. Oni nisu taIs0 jasno vidiljivi, kao n~ki Prlropni zapisi urezani' u dtuh;, jer p'Vi, ,kad bi ih, bil9, morali, hi b~ti vicllji'Villa.rrrl PO: sebi,} Ila osnoyusvoj'\1 jasnoce poznati sviIna. Ali tirneistinitost i ppuzdanost ,D.'l0'ralnih principa. nije nimaloumanjena, kao SID ni istini1;()st i pouzdaI1ost pri!lc;Ndl1 .su, triugia trougIa j~ruJ.ka dvama .pravim ugI9vim,a, ,nije w:nlJ,nj.ma time sto se zna da. to~je j;ako oCigledn? ka,o tyr'dnja "Cclina je' v~a!l=g{)d'~", i da Be S. tjrtf n~~ .sv*o tak:0lakQ~ahs1<:@ti.PovpljnQ je da ta' II1oralna' pravilamo/W hiti dokaza.Ila;. :<:l'lto smo mi sami krivi ako nismo dobili pouwan<> znanje 0 ujima. Medutim, neznanje tih pravila koje pokazuju mnogi ljucli, i SP01"O saglasavanje sa njima, oCigledno diokazuju dia.'9na nisu urodena, i cIa se nece sarna, bez traill1.ja, pokazati Ijudslrom po,gledu. . 2. , Vera i pra'vda: nisu Prindpi koje bi priznavCl-U svi Ijjtdi. ..;.. Pozivam ()IHo koji bardonekle J?O-o znaju istoriju, coveCanstva i. koji su, 'VideliIIlli1(), sv=ta va.!l g,vog d<.>rna6eg ognjista, "<lir kazuima Ii uops'te takvil;lmoralnihJ?rincipa s~ kojim,abi se slagali svi Ijudii. Gde je taprakticna, istin.<l, k()ja b~ hila opStepriJnlje~ab.ez~u:mnjii bE!Z pitanja,kao st!;>- .bi ffio-rala bitiprii:t1ljena lil{o je urodeIla? Pravda, pootovanje ugovora izgleda da su to stv'ari sl1 k()jirna se ,slaze v~na 'ljlldL9rnatraSIi) <lirtaj princip v1ada. 'cak i u lopovSkinijazbinama idru46

zinama najveCih razbojnJ:ka, dia Cak i ani koji su se najviSe uc1Jaljill od Covecnostiodrzavaju medu scbom vern i propise pravicnosti.. Dopustamda isami odmetnici Cine tako. medu sobom; ali OIll fune ne primaju tepropise kao urodene zak(.me prirode. Oni ih odrzavaju kaopravila koja supriklad.n:,,: :,nut~ nj~hovih zajedhica; ali nemoguce je ~liti cia J, zmsta prigrliopravdu kaoprakticrn prmep onaj koji se odll10$i postenClpremasvom dJrugu razhojruiku, aistovremel:lO pljacka ill ubija prvog postenog Cove..1ru koga sretne.Pravda i istina suorpste dtrustvene ve:cei zato cak iodmetniCi i razbojnici, kojisu raskinuli sa svimostalim s~eto:n,moraju da drZ,e mathi oobomveru i praVllaJeclJnakosti, jer inace ne hi mogli dJa se,odrZe na okupu. Ali.hoce Ii ikozatoreCi da oni kojizive od! prevare i pIjacke imaju, ui'odeneprincipt'; prav'" de i istine, koje priznaju i prihvataju? 3. "Taka ih ljudiPoricu u ptaksi,iplZk ihpriznaju u mislima."; odgQv()rnatCi.Jprigovor ,M?," zda 6e neko primetjti dal>~oniusv.()ail1:1duh(}vima Wectltno s1~zll a., onim cernUprothll.'"Ci.Iljihova praksa,Ja odg(}varam:::Brvo,uV~ksam sinatraodi!l su Ijudsk:a. deIIl najbqIji, tumaCi njiho'Vih:rnisli; no p<:Jst<> je sigumq ,i:iapraksa ve9ne1juiii, kao i ot'\'o-rene izjavenfIdh od njih,dovocieu ,suninjl.1ili negiraju ()veprincipiO', :ne:moguce je ondJa,da. postoji ,neko s:veop0i3te slaganje 0 ,njima (P<l,' .makar- i i311Irlrnfdu odrastim.lju<:l!ima); akad toga liema." ,onda Be ne moze~akljuCiti cIas,ll0nj. UTod,ni. lli'ugo , vr10 Jecudnai l1eraZ),lrnna pretposta:Vk"a da postoje urodeni praktfeni principik{)jibi f1~~ra... z~vali.sam<) :' kOJ;1temp~jLPraktii\Dt principi ii.QRlvenlod PflT{)qepostoJezai:o<qabidielQ'Valif rrio ... l;'l1j l.1. doyoditi d90d@ovarajuceaikcije,a netekdo s~ktilat~vnog priznqUja dIE< su istfuiti; fllfce se .n~ ~azJi~uju oQ)spf):!tulativrrih nac~l1.PriZnajerrlcla .Je pnn:dla: usa'liila coveku ,~Jj.1l ta$rerom i odvratnost p~ nesreci; to su zaista 'llmqleJ:liprakti~~ 47

principi, koji stalno delujU i neprestanoutis:r !la Bve naSe aJtcij e, kao sto i odgova.ra r.rakti,CPll-r; principhna. Njih mot.emo naB. ~ s,,:u;n li<m~~~ svim vremenima, om EU postOJ:am lsveopsti,ah oni predstav1jaju sklonol:'ti apetita.ka dobru, a n.e otiske istine u razumu. Ja ne poneem cia pOS~oJe tendenqij e prirodno 'lltisn'llte u lj'll~ke. d'llhove, ~~a itna stvan klojes'll lj'lldim,a Cim .poen'll da osecaJu i :z;apaZaj'll, pnjatnf.!' i dru~~ koje .su im::eprij~t: ne; stvarikojima suskl<:;nl 1 stvan oo.k9Jlh bez~., . ali to uopste ne govoriu kor~st, ne~:urode~h oti~a u dJUhu koji bLpredstavlJali prmclpe znanJ& , regulisali nas'll praksu.Takvi'llrodeni otisci u ra..,. ~tunu timene samodJa nisupotvrdeni, yee j.etO dokaz pmtiv njih; jer kadbiP9Stoj~li?~otis. ci ad prirodeutisnuti u razUffi, J:a0,prmClpl t nama, mi ne b1smomogli cia ne~pa=nokaklo om stalno deluju 'll nama i 'llticuna nase :o:anje"bsika.(),S1f. oni cirugiyti~'ll ,vplj'll. ~aPfp.t, I'r~~Yt:laJ'llcl st.aIne izvore,lIIl:0tive SVlh l(l'lslhakClJa, 0Jl sna7 zan POl1s'f;rek nepr~~o O'p>e6aJ:n0 ., . ., '. 4. MOral1!~-m 'ptavilim7J. pottebO:1tJi~doktIz.; ergo, ona nisuuroaena. __ Jos,jE!d<q1t?21<:;!5zas~, ja sumnjam U In<l kakye uroq'Ilepp.nc~J?Jeste ~ sto smattaIndJase. ne' maze post<lYlti mJe~Il.o fIl'<>raIn?' pravilo. a,. da: iSovek ne bi. In0ga,,? spravolIl ttaZiti raz1oi$za: nje,ga; a. cia BU ta pravila 1-W0deIl.1l iIi bar sarna P9 ~ebi ?Cigledll1.a, 1;raZ{;njera.zlogti bUo bi seSVittlsnteSfio i1>,smisl~o; jersta:l"? I1r o;:deni pril'lcip mora n'liZno. bitt tilkav da l(Jeg?V}l istinitostne treba dJokazivati i daza nJegovo I'D'" hvatanJe nije potreb~ razlog. Cov,k!l koji.bi ~e raspitivao illl sve sttane dianad,:;a~Iog :l:,as~() ~~. nemoguce da jedna styar iPo,'>t<>Jl 1 .ne P?stoJ~, smatrali bismo.. lis~niIn. zciravepameh;Ta~. stay objasnja,,~ i dIokazUjesam sebe, inik2kaY..<lr!1;t dokaz nfjernu P9treban; ()naj ko razume l'eCl 'k0;Jlrna je taj stay i~~zen, prihvata g~ 0cllnal1 s.arrnm tirna ako to odniah'neUoCini' msta ga nika,d vi~ n~InoCi nagovoriti' na .to. Ali ako postavimo

na

one najevrsce pravilo morala, temeIjsvake dru.stvenevrline, da "covek trebadJacini drugomono sto zeli da drugi. Cirri njemu", nekome lro to nikad pre ni;je euo, a sposoban je cia razume, neee Ii oni a dJa to ne bude nimalo besmisleno, moB. da zaI'ita: a zailto? Tzar neee onaj kojt mu je pted1oZio to pravilo biti obaveza:n da mu dokaze njegovU istinitoot i razumnost? A to jasno dJokazuje da. to pravilo nije modeno; jer kadbi bilo takvo, za njega se ne bi ttaZio nl davao dokaz,nego bi g;a. Ijudi morali (BIn ga cuju i razumeju, 'Ii najma.nju ruku)" prihvatiti i priznati kao neoporecivu istinu u koju se ne moee po,sumrijati.Prema tome, jasno je daistinitost svih tih mQralnih pravila zavisi ad neceg' ptethodnog .iz cega onamoraj'll biti izvedena,a.tonebi bilo takOkad bi onabila urodena:, ili'bar sama po sebiocigledna. 5. Primer sa pridrzrwanjemugovtJra. - Dasl: IJudi mOiTaJu pridir'Zavati uguvora koje s'llsklO'"' pili, to je svakako veliko i nepobitno prtivilo morala; pa ipak, ako ,zap'itan1o nekog hrueanina koji, kao ta1l:<lv, veruje da pOStoji sl'eea i n~eCa u drugom zivQtu -,zasto Covek treba dll drzi svoj'll ree, on' ce k!1() l'~zlog navesti ovo: "Zato sto Bog, koji imavlastnad veenim zivotom i srnrcu,zah~ teva to od nas." AlI.ako za:pitamo za razlog nekog HobzQvog pristalicu, on ~eodgovoriti: "Zato sto to zaht'eva javmJSt, i sto ce vasLevija1:<lnka~ni.tLako tako ne cinite.'.' A cia je to pitanje bilo po,stavljen() nekom starom paganskom filowfl{, on.' bi .,od,g<>vorio:"Zato sto bi dirukcijepost1.lpanjebilonepoe:. steno, ispod IJ1.l~kog dostojanstva, suprotno vrlini, tom najveeem 5avr'Seootvu Ij'll<:iske prirode." 6. VT~ina nailazi na sveopste, odobra7.'anje ne zat(j iito je uroCt~rJ{I.vec zato !lto je k01-i;na.. - 9tu,da .potice svaona velika raznovrsnost misljenla o mocaInimI'ra,vilima, koj~ Se moze niiCime<tu . Ijudima.j a tam:isIjenjazayise 00 roznihvn>UIsreee koje oni 0cek!1ju ilipostavljaju seb~kaocilj;
i

Dzon Lok

48

49

bolljmn rukom.DopustaIn. d.9. Je .post~JanJ~. boga OCigled'l1o dokazanom: toliko ?8-cma, 1 da Je pokornost kojumu duguJemo toliko saglasna sa sve-tl06cu wna, da velikl. deo ~ve~~a poovedoCavataj prirodni zakon; no lpak nushm da ;~eba priznati da, neka moralna pravila mogu na1C1 na vrlo Siroku saglasnostk<>d covecanstva ihez poznavanja i ,primav~nja istinskog temelja morala,' koji moze dJa ,bude'iSamO volja i zakon onog boga koji vid[ coveka i u tami", kojidirzi wruci nagrade i' kazne, i iroa dovoljl1o rooei dapozo~e odgov?r11OIi>t i najoholijeggtesWka. Jer bog Je pe:razdvoJ~o povezao ,vrlinu i opStus~u, '. ti;ko <:ia~ JeJ?rak~1~ kovanje wline nuznozaoCuYaPwdirustva.1<>pi:9 korisno zasve .one sa koji.J,na krepostlm .covek )IDa posla; zato nije pikakvo ~ud.(l s1;(> svavk9.n~sa:x;o priznajeta pravila, nego 1h I prePOrucuJe IVeli,gt pred iliUgima, jer je ~guralldae~ njernu hiti risno ak0 ih dirugi budu, postoyali. Ak,q. on uzdlze kao sveHnju nes,to elje bi. gaZenj:e i oskvrnjiyanje uniStilo njegovu bezbedpost i$~gurnost, oPda 01'1. moZe dla ,Cini to i iZint~resakao i iz uy~ja. Mada timenije nista oduzetood Qi?g1e<ine veene i morB.'!ne obaveznosti tih pravila, iz toga ll,e ipak vidi dla spoljasnje lju!kopri:ffiavanje tih pmvllll. na'recirna n'e dOkazuje da su ona l.Il:0deni prin~ cipi;' stavik, time nije dQlmzano Calc Pi t? <:la ih ljUdi u sibi, usvojim dUhovin1B ,prlhyat!J.ju ~ao nepovrediva praYila svoje prakSe; jer mi vidimo, da mnogi IjudJi,. zbog. lienog in:tere:'a ~. potreJ:;a ovog Zivota, spolja priznaju t od0br~vaJu ta PrIL'" vila dok svojim dJelim.a jasno dokazuju cia VTlo mal~ l:l1isle na Zalronodavca koji ~.h j~ pl'OPisao, i na. p,aka0lt(lli je' odredio za~u onima.koji ihprestupe. .' . ..; .' . '. .. . 7. Ljudska' d~Ia1U.ls '/1,perav!f1Udd pra1JI1~ vrUne nije njihov unutraiinji princip. - J\ko ne primamo,iz uetivosti, izjave veCine ljudi kao ~

~iliSV~rod;iri,nep05red!nOutisn1;lti u nll;k ;duhOVe

"'.'00' "",e bibilotako kadbi moralni principi

na

punoJs~e,.vee .~atramo !:i~ su nJlnova 40ela tumam n]lhoV1h misli, on4a eemo videti dao . u. sem .ne ~stuju ta pravila baS takp j~o,JC: msu Oas SalSVlm livereni u njihovti izvesnoot i obav~QS.t. Veliki moraln..i princip "CiJ:li:te kao StO ~ooete dB. v~ma Cine .drugi", ljudi vise hvale neg6 "'t:o. ga 1?fakt:UQlju. All krsenje tog pravila ne mOZe bIti veclRorok nego sto bi bila Poucavatidruge daono ~1J7 moralno ni obavezno pravilo; a o'V'(> ~go bl bllo smatrano ludim i suProtrllm onorn. mteres~ k.offie Ijudi Udovoljavaju kad sami krl;e to pravilo. Mozda. ee, ipak, biti napomenuto dJa nag S9.~est odiyra.ea od takvih prestupa, i dJa se time mvr~uJe unut!'a'snja obaveznost. ifvrstina. tog pravila. .
8. Savest nijedokaz nekog uro(tenog Znog pravil~ . ...., Na to jaodgovllram da nesumn: n1 am u to da..mnogi. ljudi, ia1l:011emaju nista za~
.1'17.0-

I:?'"

plsanou .:"VO]lm srclroa, mQgu ipak,onim istim putem. kOJlm :Io'laze 90 saznanjadJrugih stvari,. dO<5i do pr:t~yatanJa nekih moralnih pl"avila iuveriti sa ~ nJ1ho,,:: .ob.:veznost. Drugi opet1IlO gu doCi ~ lS~g .mlsIJ~n].a put;mr vaspitanja,drustva, i prrhvatanJ~ obJca2a svoJe zenyje; takvo "lVerenje, rna kako bllo steCeno, posluZiee uvek da pokrene ~~. r~d ~~vest, koja nije nista drugo vj5 nasemislJe~le 1~1. sud 0::n?!l'aln0J.ispravnostiili neis:pravnosh naslh Vlastitlh akcIJa. A ka<'(J pi sayestbila dokaz urodenih pr~ncip{l, ondla bU suprotnosti ~o~le .biti urodeni principi; jel'neki Ijudi,m.ad,~ ~aJu lS~U usmerenost savesti, cine 0119 st,o. dtu.gi lzl:>egavaJu.
saves.ii. '"\ No Ja ne mogu. da VidJim bko bi ~je dan covek mogao davedro"i samopouzd9.flo pre?tUp{l ta mO):'alna praYila ~ad bi onabilauroctena 1 u~zana.u nj~ov dJlIh. Pogle<iajmo sa11JJ()neku :u-nuJu kOJa plJaCka ~ad, .i vi@J:ll0il1lali Ulljih ikakvog shvatanja i smisla za m.()raln~principe,
9;. PTimeri. . zZodela. kojaljudimsebez gme

50

61

ma kolika .zlodela Cinili. ikak.v~g .:rat:kab ~"ve: ~ilovanja, tosu zabave Ij1;lda Ra2JbOJP-lStv:a, u IS 'od kazne i prekQl1"a.Zar IllSU koji 5U 9iQ'\?:1i slobod:: e i to najcivilizovanije, ked postojale Cltave naClJ ' d .., nil poljima oil ,. "h J'e izlaganje deoe,a pogln"U aksa ....OJI . . , divl"ih tivotinja, bilo stalna pr. . ' gladIi ill odal h.J 1'. n.a ilipreilrorevana k.ao 1 . to tako mo va Je .' ," danas U 1j!, t= ,~:te' deee.? Zarne stavljaJu JOS 1 .. uanJe ~ ~ .. ' 1 . . ZAJ'OOno sa nJl~ _1.,' _ zernlJ'aroa. dCu U grou0V'e. _~.vv1' ili ' n~'. , ak' ova umr1a u J:"-&~u, . . hovo~. maJ~om, 0 Je ki toboznji astro]og 12-: ih UnlstavaJu a.ko s8f~.ne recnomzvezdQirn.? ill jaM. dJa &U l'oden<} t""; n;s bi" a 'u ill i2;lazu bez zar neIna mesta gd~ IJllP u ci'it~lje kad ovi <J!o.;. ikakve gri'le savestl, SvoJe ~? U jednom delu stignu izvesno doba ,staros . . Ii da su nemeti

no W%lasavaju svecima vade takav Zivot clia pri_ stojnost ne <fuzvoljava Coveku da to isprica. Oyd.e izhooim U vezi s tim pas'U& i2; BaumgartenQrvog Putovanjq,knjige koja se nf.mo'le 1$0 naC:i" na jezikunak,?me je objavljen: lbi(sc.prqpe BeZbes in 4egypto)' vidim'Uil sanctumunuTlt Sa-

ie<ian

rar-

Azije, bolesnike za kOJe se olaZu na zetnlju Civi iznose joo 'live van m~ . ' P . da(),. '1 vetru 1 newemenu , . i ostavlJ8.Ju lZ.~.:z rnilosrda1 pokopavanjeZive ginu bbe:.}~~ skrUpula obicna je,~:var ~~ deee ,. matra hriscans]dnl, M' elacanaroda kOJl se s . . S K&m~ ' d I' dti J'OOu sopstvenu decu. !Ina 1 mesta g ~ JU, . 'decU, da bi ih po-ribi su ob~~a:,ah ~lisf<tk;~:~de Ia V~a pri~ tomutovili 1 pOJe ' d J uPeruu tovili namk31ko su ,ljU:~ ~~i~v~jim.ropkiniama i jelJ. decu. ko]u, 1 nalo'lnice zatu svrhu); ?- ~ (a nJID.ksu 1 ~a~s~ile sposobne da radaju, 1 nJif te maJ e ne, ,I , TupinaIIlbo smatralo Je bi ubili i POJel~,5_1:1eme k izvJ:"Se osvetu i pojOOu dare doCi. U raj -'0. ve . ' leme ne zna ni sto . viSeb svojih neP::XJa~lJa: To p boa nikalwu 'e pnznaJe nikal;:vog "a, za Ime ozJe, n b _",.6 LJ'udIi ko,je Turd sJ.l,lZbereligiju, nikakav 0 r~, . ,. ..
v

mlS

racenicum .inter arenarum cU,muZos,' ita ute:z: wtero matns prodiit, nudumseqentem. .Mos. est, ut didicimu s, Mahometistis! 11,t eos qui .amentes et sinerq.tione Bunt, pro sanctis colant et ve11,erelltur. bumper e~ eosqut cum d.iu vitam egeri'/!,t,inqui'/!,atissima,m" voluntanan~ demum pe1'1,iten-ti.am eitpa., ttpertatem, sanctitate 'lJenerandos a.~putant, .Eiu.sm~ ,. di vero genus hominurnlibertatem qua1ldam effroenem habent,d()rnAJs quas vol'un~ intrandi, edendi, bibendi, et quod tn<Ljus est, c011.cumbervdi; ex quo concubitusi poles seC'lfta fuerit,sancta simiZiteT h~betur. His ergohominibus, dup-t vivurot, magn()s exhibent honores; mortuisvero. vel templa '/Jel mon'!Lmenta. extruuntap-tplissima, eosqu,e contingere' ac sepelire maximae fortunae. ducunt ,l0c.0' Audivimus haec dicta, et dicendaper interpretem a Mucrelo nostro.lnsuper .sanctum illum, quem eo..Zoco vidimus, pl1.blicitwrapprime c011l.me~dari, eum eSS(3 hcnnin,em . sanctum, . dipi1J;um, ,ac,~nte gnt(]jte praecipuum;' eo . q11,0d, nee fe11l.ina:"'UiTl~ unfJ'lfa.m . ' esset, nec:Jlue'1'()rum, sed tq.tiJt;'!Lmmodo asellarum concubitoT" at~uemUlaTumP Jos '/Jise' is~ tak.vih sWan o tim V'aj:n~ tpTSkim.svec:jm{l
moee se naCiu pismLl):'jetm Dela. Vale od! 25,jalnuara 1616, . GdJe ~u9nd~ ti urodenI principi pray": de, pdboZn(h~'ti,.Za.hv<g'l1~,praviCn,gsti, nevin9$ti? OdnosnOi gde je onO'!1veopsteslaganjekojeilas ubeduj~ cia .PQI'3toje takva l1rodena pravila? PoSta
,,' . ,',' . ' -,. ,.:,"._ -", ..... '-C'," _,',

:r

Gruber ap1a Thevenot, deo IV, str. 13, , Lambert ap1d Thevenot, str. 3B,
VoSSitlS, De Nili Origil1e, cap. 18, 19,
p, ' Mart" Dec. l. Rist. des Incas, lib" I, cap. 12,

--,---"-"--

, Baumgarten, Peregrin,

Tamo (tj. kod Be/ba u Egiptuj videsmo jednog sarae"nskog sveca. kako sedi, go /roo od majke roden medu pesiianim brezuljcima; Kao .to smo doznali, muha~eaanci ima:!l1 obiCaj rIa lj1de Iwji su rnaloumn! i nerazumni .tuju i obozavaju kao Sveee, StaviSe; smatra}u svetima i do~

m,: n,

c~P. 1, SoU-. 73.'

LERY. cap. XVI, slx. 216, 231.

53.

52

sedyoboji z~W 8W tm..ul,Uodi,~traju~~ma. ubistva u d'1oboj1,1.~ l:lez gn~e savesti..' 1 ne saxnoto. vee se u mnogIm mestlma neucestvovanje u' :tome. smatra na~v~lll.sramotozn .Ako p6g1edJamo po svetu' da VlO=Q lrl-,de. kakVo1. ]e&U, videeemo daom n.a jednom lllstutrpe gnzu sa... VEsti zbQg ~stllis~ri koje ~, :na l:1irugo:nl mestu, smatraju zaslugom. . ' .. 10. Ljudi imaju supTotne ,praktic.ne principe. _ Onaj .ko pailjiv() prouci lstoriju. coveean!?tva i objektivno p0'gleda sto CD:1'e! razna ljudska plemena po svetu, moCice d ll u~vr~i ~. bi St ~s~() mo... gao naCiWkav mqralpl pnnc1p. Ili zq.ytUslitrWkv~ moralno pravilo . koje nije negde oID!llovazeno . 1 osudeno opstim 'stavoffi citavih ljudslcih tliustava Cija su prakticn:a misljenja ipraYi1a.~iv9ta.P()t.Pu.-; no suprotna pravilima,i.misljenjip;a d~g:Jh (1Z;U2let: cine samo ona moralna. praVlla kOJa su apsoMno neopl1odnadJa pi g,e .druStvo odria1o l1a okupu; a i .ta se obicnozan~juII odnCll;1ma izmedu razliCitil1. d:rusta'1a ).. .. . '. .. 11. Citavenadje odbizcUju.ne~ moralna pro> vila. ...... Oydie ceJ;1ko IIlO~<J.'T,igoYQriti <laCinje.... mea d'a Ijudi krs~ prayila .ne OO~:qlje da ih 1).7 po~naju. D?pustaxn da taj prigov?J:y<,\zi ~mo g4e Ijudi prestupaju zakOn. $li~a se ne odri cu ; ~ gde strah od sI'alllOte, p~k~a, ka!?!le, pO<1qlzuJe

se:

"i.,otom pa se na kro.:h' 'Vol;rao 'poka]aZt ipnhvattZ, .8tro-

stojnim. stot,anja. ion!! koji

~u qUflo ~i'V~H na?od'Vr.a~ni?im

mat'Vo.' A ta1<'viljudl uzi'Va]u ta.""o goto'Vo neogl''1?,ICe71U slooodu: mogu da ulaze usvak1f ku<lu. 4a jedu, da pt;u. pa cak I da polno opU"; a aleo iztog.op.stenja pr(Jlza~e ,Porod, i on.e smatra .vetlm. Tak'Vlm l]udt111a, dok 8U ZWt, ukazu;uda.kle velike poca.f;'i; a ka,f' umru,poflizu im rilmJ hramove ili spomenlke. i d.d:e da je ~'eoma sr~Cno ono mesto gde .u bora'V.ili 19de." polcopan!. S'V~ to ]e (} tome trcl>al<J ,.eel <luli smo odnaseg MUkreI~prilko tJlmaca. Cult smo uz to do. ;e ta; s'VCI%kOgaS7t;0 'V14e\l. na!om mestll. jaVtlO h.Va!je71 IZtla4 s:"ih fl1"Jlgl~. kao s'Ve!! b~atl sId i izv'1tlrildno poten co'Vel,; I to zato tq 'IU]e nt:, optlo nn:Liellll'7t;O.~lsa dema, 'Ve6 s,"no sa mall~ncam<> i mazgamal .' .

mog1a da javno odbaci i porekIle ono za sta Svaki od. njih p()uzdano i nepogresno zna da j~ zakc>n; jer takobi to moralo biti kad bi zakon bio od prirode utisnut u njihove duhoye. MogucJ:lo je cIa Ijucili katkad javno priznaju morama pravila U koja u svojim priyatnim misliffiil, ne veruju, samo zato da bi OOrzali svoj ugled i steklipoStovanj~ medu (mima koji ta pravila =a.traju obayezni.m. Medutim, ne moZ~ se .zamisliti da bi Clo jecina Ijudsko .drustvo javno i izriCito p()reklo i odibacil.c> neko pravilo kadJ bi oni USyojim duhQvima: nePo-, bitno i sigurno znalida je to zakon; a ne bi im ta~wd: mog1o biti nep<>Znato dasviljudisa kojima ~Ju posla zn~jlJ. to isto;i Z!'lt6 bi s.e. Syaki od J:ljih J:mJao cia naV1.l~ cd stranedrugih .sav onaj. prezir 19adenje sto ga i zasluzuje oovek koji se jayn,o 06'Jrice coY~n06ti, COyek koji rerneti pozn~ta i prirodna praVlla 0 pravom i krivom, i kojizato i ne maze biti smatran necim drug:irn, veeotv9rehim nepri~~~lje~ :rr:ira~srece drugih. Kad bi. makoji prakticlll pnnClp bIO uroden,~mda bi svako IllO-' rao znati da je taj princip pravedJan i dobar. Pre-rna tome, pretpost;:wka da hi cele nacije mogle i recju i delom, jednoousno i jedinstveno negirati ono za sto svaki odinjih zna cla je na osno\7U apso-lutno nepobitnogdokaza isti~to, pravedJnoi dobro - takva pretpostavka' bila .hi u najmanju ruku protivrecna.To nam dovoljno pokazuje dia se nij~no. pravi10 k<.>j: Iju?i bilo gde krs.e, ito po 0P1itoJ saglasnostl 1 lIZ Javno odobrayanje i dopustenje, ne moZesmatrati urodenim. Ali na taj prigovcxr moramodgovoriti jos neilto. 12.. Vi kazete, Cinjenica d11l1judi krSe pravi10 ne dokazuj:e dB..im jeononepoznato. SlaZem se;ali a:ko W pravilo, bilo gde, Byi od recla saglasno krse; onda je to, kafum ja, dlokaz da ono nije urodeOO. Na primer:uzmimo rna koje odi onih pravila ko:ja Sou najoeiglednije izyediena iz Ijudskog uma I:koja

Ni.

da oni iroaju neko strahopoSWvanje prema njemu. nemoguCe je zamisliti da bi ceIa jed!na nacija

55

54

najbolje odgovarraju prirodnQj sklol1CJ'Sti vee.ne Ijudi, pa je zato samo vrlo malo njihbilo toliko besramno da ih poiekne, ill toliko nerazu:tn!).o da u njih pllsumnja. Alro se za ije<in.o tak-vo pTavilo mo~e pomisliti da je cd prirode utisnuto, nijedino, cini mi se, ne hi moglo polagati vise prava na uroaenost nego avo: "Roditelji, cuvajte i volite svoju decu". Aka k~ete eta je to urodeno pravilo, sta time podrazumevate? Podtrazumevate eta je to urodeni princip, koji podstice i usmerava delovanje svih Ijudii u svim prilikama; ill opet, d!l. je to istina ko1u svi ljudi imaju u&nutu u svoj UJ::;l, i koju prema tome Bvi znaju i prihvataju, Ali to pravilo nije urodeno n:i u jednorm smisluod ta dva, !'Tva, rani~e iznerenim primer:ima ve'c sam ..dokazao da ano nije princip koji utic~ na delavanje svih Ijudi; .a i ne m()["amo lei sve OJO Mingrelije i PeTUa da bismo paim primere onih koji zane-. maruju, zloetavljajj,l, pa cak i unistavaju svoju decu; niti treba dia. giediaIn9 na to ka<> na. krajnje zve:r;stv'o nki.h divljih i varvarskih.. . naroola, kad.. znamo da je izlaganje nevinede~, bez ~=ti iIi kajanja,bilosv<lltidasnja.i neprek()["avana prak.. sa i kodJ Grka i RimljlO\na', Drugo,nije .tacno ni .to 00 je to urpO:ena istina, pazn./l,ta svim Ijudima: jer, "Roditelji, cuvajte svoju decu" - to je tako daleko od urodene istine da.to caki nije nikakya istina; jer to nije stay, ,nego zapovest, koil:i, ne moze biti ni lama ni ietinita. Da bismo je mogli prihvatiti kao istinu, moramo jeBvesti na tvrdJnju kao sto je 9va: "Roditelji su d~niOO c11vaju sV'Oju decu", Ali ne maze l';e. shvatitHlta je tQdu.. inQst ako se ne l';hvatasta je zakon; a zak<mse opet ne moze shvatiti ill pretpastaviti bez zako-nodavca, kaoni bez nag:r:adie i kazne; prema to:tne, akore pretpostavi da j taj, ili bi10 kQji drogi praktiCnli princip uroden {to jest, urezan u duh kao duznost}, ondJa se mpra pr~tpostavitida. &U urodene i ideje boga, zak<ma, obaveze, kazne,

zagrvbnog ~vota. Jer OOev1dn.o je sarno po sebi da 'krSenj:e tog pTavila u 0Y0TIl. ziyotunije praceno . kaznom, 1 dla ono (pravil.o) preffi!J. tome nema snag1f' zakona. ,11 .O'llim zt=.ljama gde je <>pSta praksa sy~tnanJerIlu. Ali te ideje (koje bi m()["ale sve blti urodene,*0 je ~akva duznost urc4ena) daleko su odurodenosti vec po tomesto ih ne rooze'mO naei 11 jasnOIIl i razgovetnom 9blilru ni kod .').vakog ::cenog ~li misaonogcoveka. al--..aITholi hxi e~rogZlvj)l?"i a 1 ana medu njima kojaizgledia kao ~aJ\'er'o~a~lJe o/0gena (misl na ideju Qoga), .1 stv,an illJe takva. Mislim da ere usledecen). poiPavIJu. to P9~tati .oCiglednQ svakom .razumnom I,.'oveku. 1.3. 1z svegastoje receno mOiZemo Cini mi sej. s~ s:-guI11oscuzaj~citi@ nijedlnO. pTavilo koje l]udi ~ g~ SWnOtl Sa opstim dopustenjem krse, na n:9'Z.e b;tl smat:arw: urodenim;jer nemoguce jre cia pI l]Ulll, bez shoo ill stl.'aha m1rnoi samo'llVe.., no 1p::sili p'ravilo ~a koje b~ (1?-uZno,. ~o je uro~ f_no):w-orah. nepobli;no ;z~ati. 9apotl<;:e .odJ boga, > da ,cebog SlguTno k:!lZmtltaj prestup taka da ~ se on vrlo slaJbo isplatitiprestupniku. Ako Covek ne:rna takvog znanja, on u()pilte ne mo'"ze znati ilta mu)e duzl1Jost. Nepoznavanjezakona, iIi sumnja u n]ega, nada da eeseizbecLznanje iii moe zakO... nOOlavca, i sIi ' pohude,mogu ~vesti )jude dia papuste nekommomentanom p:t:ohtevu. Ali. neka. ijeda!Il. Coyek vi<lli greilku, i sibu pored nje, pre.., s~p, 1. va;tr~l spr~nuv dagakazni; neka paired uZlvanJa kOJe ga l~usava, villi uzdignutu ruku SVel11Qgueeg, spremnu na osvetu (jer tako bi meralo Sio'akako biti ako je dumost Ul'ezanau duh); i ~eka ~ ondla neko kfZe da Ii bi lju<lisa l$gledima pred robom,satakO pouzdanim znBJ.'. njem, mogli tako obSl1.O i bskrupulozno vredati ~kon koji.nose 11 sebineizbrisivo zapisan ik6ji 1m JJ.o.de ~., dJok gakr~e; da Ii bi ljudi, ooeca.juCi u sebl UpISaJle ukaze ]ednog SVerIloenog Zakbn0'-

nn

. , '

....

~'.

...,

....." "

"0

..

..

'."

","

........

......

,..

..

rs

en

takviri.

56

57

davca, mogli istovremeno amal0vazavati. i gaziti nogama njegove najsvetije naredJbe; i konacno, da Ii je moguce da, dok neko tako prkosi tome Ul'Odenom zakonu i vrhovnom Zakonodavcu,svi koji to gledaju, pa Caki vladari i upravljaCil.'laroda-. i sami ispunjeni istim ()Seeanjem zakona. i Zako-nodavca, preeutno saucestvuju s tim, ne izraZa:" vajuCi svoje neg()dovanje, ne izticuCi nl. najrnanji prekor? Principi dlelovanja nalaze Se zais uljud.. skim apetitima; alioni su takvi da nes.amo<ja nemaju nist.a zajednicko sa 'urodenim morllltii:m principima, vee bi, kadbi im sepustio punza;wah, doveli Ijude do umstenja svakog morala., Moralni zakoni su dati da buOO uzda i ogranicenje tih preteranih ~elja, a oni tomogu da pudu samo ako sadde. nagradei, kazn~ koje 6e preyagnuti nad onim uzivanjem kojecovekmisli da postign~ kr.seCizakon. Zato, ako postoji istasto je urezano U duh svih ljudikap zakon, ondJa svi Ijudil11.O'Ta.ju sigurno i neizbemo znati.da ihzakrSenj~t<>gza .. kona ocekuje stgurna ineizbeina kazna."'er aJro Ijudi ne znaju teuroclenestvari,jJi sunmjaju u njih, onda nema. nikakvog smislainsistira.ti .na urodenim principima;jer ondla.ti prindpi pis:u'UopSte pouzciaono i istinito utvrdeni kaosto Be pre-tenduje, vee 8U ljudis njima kao i bez njih u istom nesigurnom ikolebijivom stanju. Svald deni zakon morao bi nuzno bitipl'a6en pouzdlaJnom sveilcu 0 n~zbeZnojkazni, kojabi biJado-,"oljno j~ da uCini,s,vakiprestup nepozeljnhn; sem ako oni ne pretpostavIjajuda je saurodel1im zalronom dato i uro(leno evandelje. Ovde ne bih releo da Be pogresno shvati da ja, zato sto negi.ram urodeni zakon, smatramda postojesamo. pozitivni zalooni. Velika je razlikaizrftedu uro!enog i prirodnog zakona, izmedu neceg sto jeodJ. samog pocetka urezanounase duhove i nereg srone znamo, ali 1)lczemo upi:>znati, upotrebljavajuci i primenjujuci na odgo/aJrajuci naCin. IJ.as.e priroa,. ne sposobnosti. Mislim da su podjedJnako daleko od 58

istlne oni koji upailJaju u diva suprotna e.~trema, bilo tvrdeei da postoji urodeni zakon, pilo poricuCi da postoji zakon koji moZemo saznati uz lJOmoe prirodne svetlooti, tj. bez pomoCi pezitivnog otkrovenja.
14. Oni koji zast11.paju. urodene praktiCne principe ne kat'll; nam kakvi s11. ti prin-cipi..~ Raz-.

ta

:u-ro-

like !k:O(je postoje medu ljudima u pOgIedu prakticnih principa t.ako su oCigledne da serneni cirri dla je bez ikakyog daIjeg da~za jasneda je, uzimajuCi kao kriterij opstu saglasnoot, nemoguce da pootoje rna. kakva urodena mora1napravila. A 1:0 je dovoljno da nas navedie na pomisao da. je pretpost.avka 0 urodenim principima prosto proizvoljno izmisIjena; jer oni kojitako uvereno goYore o njima, nepokazuju mnogo voljeda nam kafu kakvi su to principi. A to bi semoglo s. pravom oeekivati odJ IjudJi koji toEko istieu temisIjenje; tesko je imati poverenja. u znanje ilicovekoljubIje ljudi koji, tvrdeci da jebog urezao u duhove Ijudske temelje znanja i pravila~ivot.a, ipak talro malo mare za poduku svojih bliznjih, iIi tza umi... renje Coveeanstva, .da nece da 1m pekazu te principe, daih izdvoje iz sve one razMvrsnosti kaja tako muei Ijude.U stvari, kadJ bi t.akyi uroderri principi pcetojali, ljudi ne bi morali da ihuCe. Ka.di bi ljudi nalazilitakve urodene stavoveurezane u svorn duhu, oui bi ih lako razlikovaliod ost.alih istina koje su kasnije nauCiJi i izveE iz njih; rust.a im ne bi bilo 1akSe nego da znajukoji su ti principi ikolikoih ima, 0 njihovom broju' ne bi moglo dla bude nikakve sU1"n!lje, b~ ka.o ni o broju prstiju na rukama; tada Pi. 8'1Takifilozofski sistem verovatno bio kadar daihnabroji naizust. No poSte, koliko znam, joB niko nije. pekuSao da namdade njihov kat.a1og, njihovi zas~pni<i ne mogu kriviti ljude sta sumnjaju u 'Urodene j:)rin,.. cipe; kad cak ni oni kaji zahteyaiu od:l~udJi'da veruju u to, neCe da nam- .kaZ'u' k,oji .suto s?,-

59

vovi.. Lako jepredvideti dJa ~i ra&l~ti ljudi,pr;i'padnici razliCitih sekta, .trn~ b, poc,eli cia ~ ~~u liste tih urodenih prakticmh pnncrpa,unell U. nJih samo one koji odgovaraju njihovim razlicitiJ:n h.i: potZama i podupiru Il,~ihove posebne slro~e. ,li crkve; a to jasnopokazuJe <la. takve urodene <stine ne pootoje. Stavise, mnogi Ijudi ne sarno da ne nalaze u sebi nikakve uroliene morame principe, TIea'o, porieuCi Coveanstvu sloboduipretvarajuci ljude u obien mailin,e, uklanjaju tiJ:ne .ne sarno urodena vee i sva druga moralna pravila., tako dta onilrojine mogu dashvate kakoista SID mje slobodno ffioZe da ima zalron, neroaji.l mogue: nosti da verujuu bHo sta;po tom osnovu, om koji ne mogu spojiti moralnosti mehani9nost (a te dive stvari nije lako pomiriti iii dQvesti u saglasnoot) mQlraju nuZn01 odbaciti sve principe vrline. 15. Ispitivanjeurodenik principa lwda Herberta, ~ Post6 sam ovo napisao, bio sam obav-' srenda je lorn Herbrt odredio te urodeneprincipe u svojoj knjizi De VeTitate; zato sam pogle<lao ttl knjigu, nadajuBseda eu!rod Coveka taik.o velikih sposobnosti naB nesto sto ee me zadovoljiti u tom po,gledu i dokraj0itiID?je trazenje. poglaIVlju njegove knjige De Insttn.ctu ~~tur~IJ~ (izdan,je 1656, str.76) nasao sam sledeC!h. sest oznaka njegov;ih rwtitiae ,c0mm1fnes2: 1) P~r~tas3, 2) Independentia~, 3) Umversahta.s5: ~) Gertztu~q6, 5) Nec12ssiltas7 , tj.kako(}n to obJasnJava,Facmnt

kraju svoje Taspravice ReligioneLaicil, on kaZli! 0 UJ:'04enim principima ovo: Meo ut TW1l. uni-

pe

taka

1!

ad ht:m;l-inis
;tioni.~9.
-

conservationem~; 6) Modus conformatj. )l..sse?tsusnuZla interposita mora~o. A pri

uscujusvis religionis confinio ,arctentur quae u.bique vigent veTitates. Sunt enim in ipsa mente coelitusdescriptae, nullisque traditionibw;' sive seriptis, sive non scriptis, obnoxiae. 2 0Str. 3.) I jw: VeTitates nostrae catholicae, quae ta1UJ.uam indubia Deie.ffata in. foro inteTioTi descTipta<l. Posto je tako odredio oznake urodenih priIlcipa iIi opstih pojmova,i usmmo d;;l. 8U oni bozjom rukom ut1snuti u Ijudske duhove, on ih zatim nabraja. ovako: 1) Esse aliquod supremum numen;2) Nu'menilIud coli debere; '3) Virtutem cum. pietate conjunctam optimum esserationem, cy.ltus divini; 4) Resipiscendum essea.peccatis; 5) Dati .waemium vel poenam post kanc..vitam transactam4 Marla se ja slazem 4a su tooCite iBtine, k()j~ hi, U2; pravilno objasnjenje, gotovasigurn9prihvati1<> svako razumno s,tvorenje, smatram ipak &l. on ni izelaleka nijeuspeo da dWtaze dJa su to. p.r'ode~ otisci in fore interiori descTiptae 5; jar moram uzeti slobodu da primetim: 16. Prvo: Tih pet stavova ili tie predstavljaju I9ve one()lfJ8te pojmove, upisan,e boZjim prs:rom u nas duh (kad bi se moglo razumno pretpostaviti da takvi postoje), ill predstavljajuvise 001 toga; jer postoje i dmgi stayoyi koji bi,i po. nj~govUn vlastitim odredbaIIla, moglipr'etendov.a.t, na takvo pOTeklo i bili priznati kaollrodeni princip.i, baT isto tolilro koli:k:Oi .tihpet koj~ on nabra]a; na

OprirodM 7n instinktu. - Prevo /I _ . ophi pojmo'U,1. --PTe'D. - PrvobitT/,pst; 'prethodenje. - Puv.

II --...._

Nez,avisnost.+

-Pre~'.

e_

Sveoplitost. ...., prevo

Oreligiji jednog svetovnjaka. --,Prev. . Stoga se istine koje vrede. posvuda .ne svode gf~~i~ebilo koje pojedi1l.<1cne reUgije. ....,P~ev. __ Naiiesu opiitdstineone koje su nam Talo M" sumnji-ua bozja nacela izn'Ut'faup~sane.:,-:~rev. .' ',,: - 1) Da postojineko W1}ovnCi bozan.stvq; 2) Das".
1 --,

aa

lzvesnost. .__ Prevo

' 1 _ NUZ110St. _ Prevo ..... Dop;inose ocuvanju coveka. - Prevo .. - Nacin saglasavanja~ .~__ Prevo ,. - pristanak bez ikakvof} oklevanj/>. Prevo

babloli6il najbolji 1/.<lcin iitoval\ja bozanst~aJ. 4) Da ~e.treba pokajati za grphe;5) Da pas!e ovog zwota b't> data 'lwJJrada iUl~(l,z-na. ~ Prev~ Ii '~' ~p~saniiznutra. ~ ~r~v

to boia-nstvo

'Yn.ora,postovati;~X D~

je

vTlin,a'V~zttnaS4 -poT:

ce

60

61

primer qnika6Sto hpCcid9 tebi Cinj; dirugi", i In()Zr.l~'jpS ne~olik:o stotiIla ako.!3e dopl.'(}

fu.kvih,

SVe njegove oznake; u stvari, njegova ~1'Y<;: d!r"uga itreea oznaka ne pristaju upotpunosjj m.leclnQffi od njih, a Pn:a, dlruga,. tre9' cetvr'ff.i se:~ta ozp.aik~ slabo se slazu :;a n.legovuntreom,.. c-etvrtirn, 1 petim staVO% .3erJ:la stranu tOSi;(} nall1.istorija dok<l.zuje cia mnogi'ljudi pa i eele nacije, sumnjajl,l iIi ne VrUjuu te stavoye, poj~~lli sve; nego.ja ne mogu.da vidim kako bi tr:ei,tj, cia je "vrlll1a udruzena sapo!>oZlloscu najbolj~postovanjebogiJ." m()gao CIa bude uroOeni princip, kacl je toime ilizvuk,,;vrlina", talro tesko razumljivo, taka nesigurn,og zn,a.c.enja, tolikopodlozno diskusiji i teo-. Sko saznatljivo.1')toga to uOpSte pern:0M;. dla):mde sigurno pravilo ljudske prak:se, .i moze vrlo malo da pOl:nogpe upr<!jvljanju nasirnZJ.voto'rn;zato0!10 nije niInalo podesn.0 dabude nazvano urodell1lTI prakticnim principom. 18. Pogldajmo smisao tog stava (jer princip ili opSti pojam sas~ojise ustnislu, a n~ u zvuku~; dakle, "Vrlin? je nabolje. p~tovanje !>oga", t.l. ona je za njega inajprihyatljivija; ako se UZrne .. .. a take najMee ijeste-,.dp. ""\/TUna" oznll.eava one akcije koje, prema razliCi~om:misljenjuraznih;z.e" j .s.t~v. ne ~q IDalja, zasl~ju p 0 .hvall1,. ob,~a cia u()pstemJe.jasan, Ilego mJe m .llltimt. A.kose pak uzme da vrlina oznaeava delovanje u sagla,. snosti sa bozjom voljom, ili sa od boga datim pravilorn,koje je lstinito~ jediIlo meri!0 vrline kad vrlina oznaeaya onosto. je samo .J?O ?bi prayedno i dobro; onodla jetaj stav,da je "vrlina najbolje pOOtOYanjeboga" listinit i.jasan, ali 00. vrl? mal'; k:oristi u IjudslWm ~voty;Jero~.seu stya!} ~vodi p:rosto natvrdnju: ,Bogu jerrulo kadse Cini ()no sto on zapoveda"; fuvek moZe bitLsiguran dJa je to i~tina, ali time nijesaznaollta je 'tcdto bog za-

Tazmisli. . . . . .. 17~ . DrUgo:N"ekiod tih stay()va ne posecluju

.w.

poveda, i tako opet nema nikakvog pravila ili ~_ cipa za svoje delovanje, Irao sto nije iID?o ni pre toga. I PeSto stay "Bogu je milo kaOI se Cini' Qno Sto on zapovedl8." kazuje tako malo, mislim dace biti vrlo malo takvih koji bi ga priznali kao urodem moralni princip, upisan u duhove svih ljudi (rna ko!iko da je istinit i jasan). A svalro ko tako uCini mwaCe s razlogom smatrati jos na stotine staV'Ova urodenim principima, jer ih ima :rimogo koji imaju isto takvo pravo na to, a ko:}e jos I)iloo nije ubrojio medu lU"oaene principe. 19. Ni cetvrti stav ("Ljudi treba de. se pokaju za svoje grehove") neee nas mnogopoul:iti MO nam Be prethodno ne objasni looja se dela sInll.'traju grehovima. Nairne, pesto reo peccata, odino,sno "grehovi", ovde oznaeava, kao i obieno, sva :zla dela za kOja ee poCinioce postie .kazna, kakav je to onda veliki princip morala koji nam nare-auje da zalimo sto smo Cinili, i cia ne Cinimo viSe, dlel<l koja ce nan;! doneti neSTI!cu,a ne kazuje nam koja BU to dela? Taj stay je doista istinit i pociesan da bu<Jre. ucepljen i prihvacen <Xl onih za koje Be pretpostavlja da su ye6 prethOdnO nauCili kojasu dela gresna; ali ni taj stay, ni onaj ranijl, ne mogu uopste bili 1.Irodeni principi, a j da jesu to, neb.i bili ni 00. :kakve koristi, Bem 1.1 slueaju kad hi krlteriji i granice svih vrlina i grehova bili takode urezani u IjudlSkiIn duhovimak<l.o urodeni principi - a vr10 je sumnjivo da bi to mo-glo biti talro. Izgleciami nemoguee da bi bqg ure.:;;aou ljudsld duh principe pomocu reCi taka neodtredenog.zna.renja kao sto su "vrUne" i "grehoVi", koje meriu ra.4l1im'ljudima znarerazne stvari; stavlSe, tesko je pretpostaviti cia su oni uopste izrazeni te5ima, Jer:3U rea 1.1 ve6ini tih ~ncipa vrlp UOpS~l11ter __ mini, kakYe niko ne moze razumeti ako nlJe pry? uP9znat sa P9jeOinos.timakoje oni obuhvataju.p praktiCrilin primerima 0 kejima gov()ri~o, foYek mora preduzima,ti mere na osnovu po=ava.n.Ja sa~ 63

62

mih diem ipravUa 0 Illjima, odvoj~n.? od reCi i JJ.r'.e no SID :lm sa=aimena; ta pravUa oovek: mora znati ber;; obziTa lroji ~ jezik slu.cajno nauciti, glSki ill japanski, pa calc i akci ne nauCinik,akav je2ik, ili ne bude nikad sposoban da upotrebljava reei, kaio 81;0 je sluqj sa nenilin igluvinl.ljudirna. KadJ bude. dJo~o da Ijudi lroji ne zooju rec1,ili k:9ai niS1j. pouceni zakonima ioibicajima svoje zemlje, ipllk. zn,aju da postovati bogaznaCi ne uibijati druge Ijud!e, ne imati vise zena od jedne, ne vrSiti pobaeaj, ne izlagati decu, ne uzimati od drrugog onosto je Illjeg"ovo iakonam s.am.ima treba, vee, naprotiv, pomagati ID1.l i zadovoljavati njegove potrebe - aako smo cinilisuprotnood toga, kajati se, Zaliti zoo~ toga, i odal.lCiti da. tak() vis.ne Cinimo; - kaZem, kad se dokaZe da svi Ijudi stvarnoznaju i pclhvataju sva ta PrcavUa ~ .ios hiljadu dJrugih koja su takode obulwaeenaonirn dive-rna opStirn 1'eCima,virtutes et peccata'''V1"line i grehovi",pnda ~mo imativie razloga dapriznarno da sU: to opsti pojmovi i praktiOni principi; no i Uza sve. to, sveopi3ta saglasnostciisti.nama do Cije.gse :mania moze dJoC:! i na drugi na,cin (koobi mogla da postoji tl:lkva saglasnost 0 moralnim principima) joS ne bidokazivala da su one urrodinle, a ja nista drurgo i Ile dokazujem. 20. Odgovor na prigovor da "urm:teniprincipi mogu dase iskvare~'. - 'I'u neoomnogovrede~ onaj laki ali ne bas sadriajniodgovor, naiime da urodeni moralniprincipimog"u. dabJidu zamraceni, a nakraju i sasvim istiSlllu1i iz Ijudiskih duhova, delovanjeItt yaspitanja, obieaja iOpSteg fu:p.enj<i onih m,edu kojimazivimo. Ta njih(}vatvirdnja, .~.. je istinita, potpu'lliO unistava" onaj argument 0 s~ opstoj saglasnosti, lrojim0ni nastoje d ll .~okaZU: svoju tezu O~erllm prIDcipiIlll:1'; sem ~'O' . t:i IjudJi ne rnisle cia njihovaprivatna. ubedenja:, ubedenja 'njihovie partije, t~ba pri:tnJ.ti. BVeopStu saglasnost - jer nijerediak slueaj da Ijl1idJi,

en-

to

k.ao

ilJ.

vecanstva, kao nevrdne da "e uzmu u obm. Pre-. ma tome, njihova argumentacija bi izgldiala ovako: "Principi koje Citavo ooveeanstvo prrima he> i.st:i;nite. jesu urodeni; principi koje prihvataju lstinski razumni ljudi jesu pr:i:ncipi koje prima cela 'oovecanstvo; mi i nasi istomiSljeI1i.ci jesrn.o razumni Ijudi; prema tome,prilllcipi u kojima se mi slaZemo jesu modem". To je vrIo zgodian naCln zakljueivanja, sasvim blizu nepogreSiV<:>sti. Jer inaCe bilobi vrlo tesko shvatiti kako to d;a postoje neki principi koje svi Ijudi primaju i pri'" hvataju, a ipak su svi ani izbrlsani iz duhova m:nogih IjudJi rdav:im obieajima i Iosim vaspitanJem; to jest, svi Ijudi ih priznaju, a opet ih mnogi IjudJi poricu i odibacuju. Zaista, a.ko je svako Ij11d'" sko delovanje, kao na primer volja naiJih ucitelja ili miSljenja naSih drugova, baro cia izmeniili UJl1isti te prve principe u nama, on-da 00 niaID pretpostavka 0 njihovOffi postojanju vrl0 malo pomoCi i lUi OOmo ostati u nedoumici sa njima kao i be~ njih; Uprk9S svem tom hvaIisanju 0 prvimprrlnci':' pima i urodenoj svetlOsti, mi Cemo biti u mraku i neizvesnosti kao da ih i nema; jeT ista je stvar nemati nikakvog pravila, odnosn.o irnati jeclJno koje se mooe iskriviti na sve moguee nacme, iIi imati mn0i3tvo razIicitih isuprotlllih pravila medu kojirna Ille znamo odabrati ono pravo. Medutirn, u vezi sa urodenim principima, zeleo bih da ti Ijudri jiiSno kafu mogu Ii oni da budu J1;amaglj'r:li i izbrlsani putem vaspitanja i obicaja, ill ne mogu; ako ne mogu, on4a ih moramo naCi jednake .i jasnekod s;vako~ Wy}{a; a MO se mogu menjati pod uti~ jem slucajno pridJoSlih pojmova,onda ih morillllQ naci u najjasnije.m i najoeevidnijem oblikutam() gde su najbliZi izvoil"U - u dece i nepislllE'Ilihljudi; na koje su naj:II1a!1je uticala tuda mislj~ja. Opl'7 delili . .se oni za jedno ill drugo, vidieee svakako. cUt ,'.
.
~..',.

un:a , odbacuju glasove i misljenja sveg ostalog co-

pretendujut:i da su

em

jed:ini pooednict pravog

64

Dzon Lok

65

nije<fu.ri ni' dtrugi;'lucaj ne odgovarp.vidljiVirri cj"... njenieama ni stvarima koje svakodnevno zap&zamo. 21. Suprorni pri1l.cipi u svetu. - Ja rado dopustam da postoji velik braj m.i,Sljenja koja Jju<;U iz raznihzemalja, razlicitog vaspitanja i naravi, primaju i prigrljuj~ kao prvobitne' inesuIrlIljive principe; apoSto su :tnnoga ,od tih milUjenja besrni__ ' slena ill uprotna jedtna drugi:n:Ja' nemo~6e je da ' budu istinita. Ali makoliko da su svi ti stavovi ne-, razurnni, uvek in:lamesta gde ih ljudii smatraju svetinj<Jnl; cak i Ijudi koji se u svemu arugom pOlla..., saju sasvi m razumno radije ee se rastati sa zivotOrn i sa onim sto im je najdraZe, nego da diopuste sami sebi da poswnnjaju u ta misljenja, iii, cirugima da ih dove<\u u pitanje. " 22. Kako !judi obieno dolaze do svojih principa. _ Ma koliko <\;;l nam te Cinje)'lice izgle-dajl.1 eudne, rijih pQtvrduje syapdqAnje islrustvo; a Wo,. zda nm:n to nece lli izgledatitak0 cudno akorazmotrimo kakvim, se puteviPJ3 i nacinima dolazi, do toga dia doktrine koje ne proizIaze ni iz kakvog boljeg izvoca vee jz j:lredfasuda' nekedadilje iJ1 autoriteta neke stal'ice, tokom vremena ~,sloznim; deloyanjem okoline bivaju uzdilP1ute na stepen religio:znih i,li moralnih principa. !'J"aime,oni koji sebrinu da vasj:litaju svoju ,dJeeu u dobrim prin__ cipima (kakpo Qni to z()'VU) _ a malo je ~hkoji nemaju vee spreman si$tem nekihsvojih Prlncipa u koje veruju ..., lllivajl1 u bezazleni, i predrrasuQ.a~ maneoptereeem razum one dCJlktriIl koje zele da on zadrZi i prihvati (jer ncispisana hartija ~ bilokakva slova), I posto deca uce teprincipe cim pootanu iole spooobna da shvataju, a "!lOSle, iIn ih potvrduje ,sva njib,ova. ?kolina, bilo ,otvorenim izj-avama iIi pl'eeutnom saglasnoscu ..... iIi ih, bar l'Ot-vrduju oni 0 cijoj murlrosti, znanju i, poboonosti imaju visoko miS1jenje, govoreCio tim d'Ok.trina:n:Ja uvekkao 0 osrwvi i temelju na lrome Be gram rei:-

ligi}a ill mora~ -;- na taj nacin ,QI1i poenu cia ' traJu te doktrine zaneobocl1ie ' , ,SIlla~ gle-dne urodene istine. ' same po, sebi oci23. D?daj.mp. tome jos,i ovo: karl ljum k ,; tako vaspltani, porastu " . OJI su svom duhu Om :h ," 1 pocn.u da razlll1s1jaju 0 pryobitnije' od Oni~ :~j~ ~~~~~~d~ na~unista J pIJena, jos pre nego sto "h :un, bilauce- 1 d b . . , J e nJl ova memori"a ce a a, elezl njihoveakcije i .dati, ,,' 'J,. pozato oni ,bez dVOUlnljenJ'a zakl' " :-adnove pOJave; slJ'enJ'a .,.. " ', ,JucuJu a su tami-', '<;,JJl1:ZVor ne mo~ da nadu u1;\ebi si cd ~Oga 1 Pnrod,e utisnuta U njihoveduh6veg'Urna'.? nau:cena od' cln:umh Q . ' , ne . pod', "'~ " m ondaeuvaju ta m:iSIJ' . 1 vrgavaJu im se, sa "to,' " nJ~ mnogi Ijudi, oclvr' ,pos yanJem,. kao sto lSi'! zato sto hi t/bilO=~~u SVOJdl.ID roditeljima;ne nisu tako : uce ' ' ~o__ .eea to necine ako bili tall: po. ~;- vee zato s'to su od pacetka " 0 vaspltam,l posto se n '.. . postovanjePcOceIo, misle da jeo~o~~d~6d J to 24, Sve cenamtoi Iati" ':, ' . gotovo neiz'beZno ak' zgl:aavrlo. verovama, i g , a:r;:.o prIroducoveeanstva i Ijudski Sas~ cfu ziWako ' i v, Jervecln.a ljudine:moze U radJu na s~~!:p~eZl'~VUesv~og, da~a i:zvesno'vreme . ale ' , 1 ne moze nnati d s ' i 0 neTf n.eki t~n:eIj m neke Princip~~/~ ~tabilr: .poelV~JU mlsh, Retki Btl IjuditoIik&nevove ko,~pov:sn.arazt~~dla nebiimali neke stakOJ'im J p?S~Ju,k~Jl 1m sluze kao Principina a zasmvaJu s,voJa uniovan' " ,' .. prosudujUiStinito . 1" , "Ja~ pr:mm kOJlma nekinernaju vi': 1 az?o, prravo J knvo; i poSto

rna

gc:

1:a

. 1 . prlIl1aJu na Vert! -- bilo to izne ' ,; =ti. enosti, 'Uticaja> vasPitanja, ili neprOlniS1j~

g';tovos~s~ bl~ po~cenidaih ne smeju ispitivati

:o!etJ:!?cipe"

~;fa:~~~~~~~ o;~:;:~h=

,:25~ Taikva,s1.1oeevidnosva aeoa in'l1ftdil~um' ~1~lJe cudo' ~to ni <Xit:C:$~ Ijudi (Posto nav,ika;'~~Cl1
nego pnroda, nftJcesce USpeva d1lP~Yo#za 67
5

66

njih ubozanstvo onopred C:im su Il;avikli d~ P:ik1anjaju svoj duhi razum), zauzetl neophodln Zivotnim poslovima, iIi u stalnoj trci za uzivanji~ ma, n,,6e da ozbiljno sedJnu i ispitaju svoja nac~ _ osobito oui medu Cije principe spada i to d 'a pnncipe.ne treba ispitivati. A i kad bi IjUdd imali slobodnog vre=oo.a, sposobnosti i volje za to, koji bi se od njihUsuclio dJa uzdrma temelje svih svojih ranijih misli i delovanja, i bio kadar da pod.n.ese sramotu sto je toliko vremena pogreS11Jodnislio i bk> u potpunoj zabludi 7 Ko ima smelo.s.ti dla se. ooUpre prekorirna kojirna svudabivajU spremnodocekani pni 8to S11. se. drznulida se ne slo2:,e sa 9P-Steprimljenim uverenjimasvojezemijeilipartije? Gde Ce se naCi oovek spreman da strpljivo podlnosi da ganazivaju eudljivim, skeptikom, ate1stom a sigutno je da ce se tako diesiti SVak0TIl koma i najmanje posumnja U neko opSte mnenje'? Zatim, ljudi ce Se i plaSiti cia dovode U pitanje teprincipe, j<,r vecina misli cia su tQ si;andardi, usadeni OOJ bOga. u l1jihov duh dlllJudJupl'avi.1Q<i .lp:itetij svih ostalih mIlenja. A kaiko ih i p,eiJJismatrali svetinjomkad nalazeda suta njihove p.a.jranije misIi, i dta ih i..svi drugi vi1>Qkopoituju? . 26,. N,aosnovu svega toga lako jezarrQ.sliti kako Se &gada da ljuqi oPoZa;v:aju idiole izgradene U svom vlastitomduhu, da s'e zagre'vaju :z:a'1)Dj~ move koje tu odayp.a. nllla2ie,priciaju bpZanSy,i karaktel' besmislie.ama izaibludama, i postaju va1;re-ni poklonici volova i rnajmun,a; pa secak i prepiru, bore i \.lmiru u odbl'ani tih svojih, u~enja.

nn

Dum solos credi't

h.aben-do.~<',!sse

Deos,. q'Uos ipse

eoli.t.1 Jer poot<> l'azumne sposobnosti duse, koje su gotavo stalno (iakio ne uvek razborito iIi mudl.'o) zaposlene,U veCipe Ijudi :he bimJOg'Ie dladduju. bez nekog temelja i osionca, jer ti Ijudi z:bog leo,. nosti iIi pristrasnQStl n.eee - ili zbog nedOstatka
Iroj" on sam ilItuje. '- prev.

, Dok.. veruje d:a

tl,'eba

$. postQje ...roo ond p(>g<>vi

.

vremeIia ill dobr:e pomoCi, iIi iz drugih l'azloga n mog:r - da pr~ u principe znanja, da traze' VOl' 1 po~kl~ lstme, onda je za njih prirodno i go-toyo . nazbe~n~ da prihvataju neke po.zajrnljene ~r~ClIJe:; pnnclpe za ko,je' se smatra da pTedstavIJaJu oClgledne dokaze 5vih d'rngih stvan 1 da im zata- ne treba. n~"Vog '!'a-kaza. Svako im primi neke ~akve 1?nnCl.peu svoJ duh, l0dir2ava ih tamo s'; postovanJem kakvq se obicno ukazu'e prinet~.lma, ne pokusavajuCi da ih ispituje, ve/privikav_ 51 ~e da u njih veruje zato stou njih trelba veroyati - sv~ ~e takav. biti kadal' dlaprihvatima ~ besn;usheu, .stecenu putem vaspitanja iIi 0?i.caJ~ SvoJe zem1Je, kao uroaeni princip; dJugim p!llJenJem uvek u Iste predmete on ce konacno t<:.k0 , zamagliti svoj vid da ce U nakazama, nasta~Jenrrm "! svom .vlastitom mQiZ&U, videti slike bozanstva 1 dela nJegovih ruku. 27, Principe treba ispitati. - Vee 00ll)0 mno>stv~ s,,!P!?tni.h principa kojih se d:rZe i za koje Be b~ IJ~di sVlh V'J:'Sta iJte~na, pokazuje kolikQ je nJ0 dosI~ napl'ed oznaeemm putem do. principa ZiOt kOJe ,::ruJe ~su Urodeni. Qnaj .ko bi IJoricao cia je tonacm kOJUIl vecina ljudi 41Q~azi.do onako' oYr5!<>g ubedenja U istin'ij;b$,ti oCiglednoot llyojih priIlClpa'.mo:~Ce.se. UV~riti da je vr10 te.sk,oll:1a nakoji, d~gl naClirL. <lh:las:U~i postojamje j;<).likih suprotnih ~acela u .koJa IJudi c;vrsto verLlju,sa ui:!edenje ih rn lSP':l'VedtaJu~ ll. mnogl Stt Ca!{ svakogca&<ispremni 4a.Ih ." za~te Stvarno, ako urodeni . syoj<lm 'kJrvlju. _... pnnpP~pnaJ:U tu privilegijll daihfjudi prihvataju bez l~pltivanJa, sarno naO$novu :njlhovog vla5titog autor!-teU;, on~~ne 2IIlam. s,ta Be SVe ne. 'rr1OZe ve-rova.ti" TIl d~ 1I. sema Ciji. p.r.indpimogu uopste ?~e5ti ~ Plta:t;:Je., A akq oni rnogu i tnoraj\,lbiti lspltam. l stavIJnl na probu, Ollda zelim:<i.a.znam ka!':o ,b~ Be rnogli ispitati ti prvo:):>itni impdeni pnnClPl; od>nosno, mogu bar sa l'azlogqm qa;zapitam kak.voe su o=.alre, i 'k.al'.a!kt~stike po kojiina.
. .-.. . . . .- - . .

iz=

68

69

se pravi urodeni princ:lpi mogu razlikovati ad ostalih da bih tako izbegaogreske u tako vaznoj stvari 'uz toliko nmootvo razliCitih naeela za koja se tv'rdida su urodena. Kad mi to bude pruzeno. onda eu I'a,dto prigrliti te stavove kaQ dobrodlosle i lmrisne; a dotle neka rni bude dozvoljeno da s'kromno sumnjam uta, jer tle bih rekao da je sveopsta sa<11asnost (jedi.na oznaka koja rni je pruzena) dovoIjan znak da bih na osnovu njega mogao dia izvrilhn izbor i uverim se u neke urodene principe. Mislim dia iz svega sto je I'eCeno nesumnjivo proizlazi da ne postoje nikakvi prakticni principi u kojima b~ sa sJagalisvi ljudi" i da prema tome ne postoje m urodeni ptinc:lpi.

Glava. IV
JOS NEKA RAZMATRAN.TA U VE;lI SA UROl'lENIM PRINCIPIMAI SPEKULATIVNIM I PRAKTICNIM

1. Principi niS'U uroc:ieni, a.~o nisu. 'U'/'oc:iene ideje ~oje ani sadrze. - Dasu oni koji hoCe clia haS uvere da postoje urodeni principi, umesto SW, su uzeli te principe kaa celine, posebno razmatrili d'<t love ad k:ojih se sastoje ti stavovi, mozd~ tada ne bi imali smeIostl da poveruju u lljihovu urod~ nost; jer ako ideje ad kojih su sastavljene te istine ne bi bile urodene, anda nistavovi sastavlj;mi od njih nebi mogli biti urodeni,nitibismo ih mimogli mati ad rodenja. Jer aka ideje nisu urodene, onda je duh morao ne~ovreme?iti.~ t~h p~m..cipa; prema tome ani msu urodem, vee dJoblveru lZ nekog drugog izvora - jer gde nema samih idJej~ tamo ne moze bltini znanja 0 njima,ni slagarlJa s njima, ni bilo kakvih, izrecenih i1i~ljenih,. stavova 0 n j i m a . , '' 2. Ideje,naroCito one koje pripadaju prinCi~ pima, ne Tadaj'U ,se, zajedno sadec0";t. -: Akopa.... Zljivo pogledamo novorodenu, diecu, rmaoemo vrlo
70

ideJa sa sobom na svet; jeru njih nema ni hlljmanjeg tracka rna kakvih sredellili ideja, osim !l1OZda n~kih bl~ih pojmava 0 gladi, zedl, toplini inekim bolovuna koj-e su mozda oseeala u utrobi; a najdialje su 00 njih ideje vezane sa izrazima od kojih su sastavljeni oni opsti stavovi koje smatraju urodenim Principima., Covek nwze Videti kako kasnije ideje postepeno dolaze u njihove duhcJ,Ve i to sarno one kojima ih snabdeva iskustvo i zanje stvari sa kojima imaju pOsla; ito nas doyoljno uverava cia, te ideje nisu nikakvi PTVobitni zapisi urezani u duh. , , . . 3. A.1{o uopilte postojeurodeni principi, onda Je lzreka "Nemoguce ie cia ista stvar i postoji i ne postoji" svakako utodeni princip. Ali roMe Ii iko pomisliti, i da li ee iko reei,;ja sU nemoguenost i identic~oo:t urodene ideje? Da Ii,au to icleje koje poseduJe 1 dionOSi sa sohom na svet celoooveeanstvo? Da li su to prve idieje' u dece, da Ii one prethode svim stegenim ideja:tna? To bimorao biti ~lu?tj kad bi one bile u:N>iiene. Di Ii dJete Poseduje IdeJe nemoguenosti i identiteta pre nego ideje belog iIi crnog, slatkog iii gOrkOg? Da Ii dete na osn oVll znanja tog principa zail"ljucuje da mleko iz dojke nema vise isti ukus kad je na bradavicu natrljan pel ell? Ako dete razlikuje svoju rna.iku od neke strane osobe, i nju voll a odI stranca hezi cIa li. one to Ci!)i na, osnovu stvarnog znanja, crpa ImposS'lbde est idem. esse,et non,lisse t ? Odn()lsuo, zar duh upz-avlja sobom i odreduje svoj pristanak na osnovu ideja koje jos n Posecluje ? Ili. t ~; razum izyod!i zakljucke na osnovu principakoj~ J?S ne. ..zna 1 ne shvata? Naiivi "nep}0guCnost"i "ld~ntknost" oznaeavaju ideje ~oje su jako dalelro ad toga cia bi mogle biti urodene, adnosno dQnesene sa sobom n.a svet; nuprotiv, meni se cini d8, eo..

m~o razloga da pomisJimo da ona donose mnogo

zapa-

?f.IS

Prln-

p,,~1.l.

Nemoguce je da ista stvar i "";"toji i

... ""'"

ne postojL

71

vek mora da ulozi :rnnogo truda i pafuje da hi ih peravilno f=irao u svom razumu: daleko odi ro.~a da ih dOiI1osUno sa sobom na svet, one su toliko udaljene od; decjih misJi dIa cemo, ?-ver:en san:, na osn<:Vu ispitivanja naci dIa ih nemaJu III mnog~ 00rasli Ijudi. 4. Identitet nije uroaena ideja. - Moo je Jd~ titet (da uzmem samo taj primer) urodena :deJa, i prema tome tako jasna i oCigI~na ~ smo Je SVl nuzno morali znati od kolevke, Ja bIh onda voleo ella mi neko od sedam iIi sedamdeset godina objasm dIa Ii covek,stvorenje koje se sastoJi od ~ulle i ~ela, ostaje ish covek kaell mu ~e te:~lZIDen;;; cia. ~I. B': Euforb i Pitagora, koji 8U = h ~stu .dusu, b~li :sti covek iako su ziveli na udaljenost~ od nekoIilro vekov'a; i da Ii je,ouaj petao, koji je takode im~o istu dullu bio isto sa njima dvojicOIu? Iz ovoga ce se mooda'videti da naSa ideja istovetnosti !}ije tako odiredena i jasna da bi se mogJa smatratl urodenom. Jer ako te urodene ideje nioo jasne i razgQvetnetako da ih svako zna i prirodno prihvata, onda ~ne ne mogu biti nooioci sveOlpstih i.nesym: njMh istina, nego ce neiZibez~.:sta;In~lza~vati neizvesnoot. Jer valjd!! nece svaClJa IdeJa 0 ~den titetu biti onakva kakvu ima Pitagora i hiljadle.n.i:,govih sJedbenika; a koja je ond::'pr~va? KO;la Je urodena? IIi zar postoje dye razliCite ~deJe 0 lcientitetu,obe u:rodene?, ",... 5. Neka mko ne misli da su PItanJa 0 cov'kovom identitetu koja sam o'V'de postavio, Sattn0 prazne spekuJacije; a Cak i da ~u one SaInO to, i to bi dovoljno dokazivalo da u lJudskom razumu ne pcl$toji ni.kakva urodena idieja .identiteta. Ako. nt;~ pocne malo pazljivije razmilllJati 0 vas:kT~enJu 1 0 tome kako Ce bOOanska pravda. posI~~eg diarta dovesti na sl.td one iste 00000 koJe su crmle dobro iIi zlo u ovom Ziv<Ytu, da bi stekle &reCti. ~livnes:eCu U slede6em. naCi ceda nije lake odrediti sta Je to isH Covek, <Xmosno u cemu se sastoji identitet; po-

sle toga on nece biti tako neskroman cia misJi da i on i svak;o drugi, pa cak i deca, imaju od prirode neku jasnu idieju 0 tome. . 6. Ideje 0 ceUni i delovima nisu urodene. _ Ispitajmo sada onaj matematicki princip, da je "ce;lina veta nego dlelovi". Koliikoznam, i <:>n se ubra.ja medu uro<1ene principe. Mislim dase on mWe smatrati tak:viIIlsa isto toliko ["~oga sa koliko i svaki drugi; a us.tvari nilro ga neCe smatr<tti takvim, kad se $8.1l1O podseti dasu ideje lroje on sadr_ Zi, celina i d e1ovi" po"tpuno re1ativne; a pooitivne ioeje Kojima one neposredno i pr...vilno pripadaju j~u prostiranje i broj, prem!lkojima BU celina i dieo reJativni pojmovi. Pakle,ako su. celina i <:lL"O urodene ideje, onala i ideje prostiranja i br9ja lnOraju biti urodene; jer nemoguce-je ilnflti ideju 0 relativnOffi pojmua da prethqdno nenwmoklejuo stvan na koju on O<:J.llOsi, na kojoj je zasnovan. A da Ii su ideje- pmstiranja i broja. od prin.xle- ure,,: zane u Ijudske duhpve, to stavljam na razma..., tranje onima }roji zastupaju ura;teneprw.cipe. 7. Ideja bogostqvcmjanije urodena. - Da "bog:a treba lltovati" to je ueButnnjivo jedna od najveeih istina ~oj e je ljucJsJti doh kadar cia primi, i, zasJufuje PrVo mesto meq).l s'>llnW'a[cticIlimprincipima; ali i ona bi se mogJasmatrati .uroetenom sarno ako bi i iclieje boga ibq.gostovanjaI:lile UT'Qdene.A da idejakoju" oZ,nacava iz:raz ,,gostovap.je"n.e postoji ).l dlcjemr?ZU1Ilu, inije UI''Zalna u duh ocl njegoVog. prVJog J?Osi;anka" - s. tim ce se,mjslirn., sloziti svako ko zna kako je malo i medu odraslim ljudima onih koji imaju jasa;n Lrazgoyetanpojam o tome. eim mi se da nema nistasmesrtije nego kad se kaze da je debi uroden taj prakticrti pniIncip _ da "boga t;reba st(}Vati" - a d!l orta.'ilistovre1Ile ne znajuu eemu ,se~stoji to bogoMovanjekojeim je duznost. Ali o;stavimo to. 8. 'Ideja. bog~ nije urdaena. Ako ~e za ijed[}u idju moZe pom;islitida je UT<J4ena, ,to se. 8vakakl? :rilI;JZe, Sl11.Ilogo razlogapOInisliti Z<t jdJejU, boga; jer

se

73

tesko je zamisliti kako bi mogli postojati urodeni moralni prlncipi bezurodene ideje obogu: ne IP-Qzemo imati pojam 0 zakonu i 0 obaveznooti postovanja zakona, a da nemamo pojam ozakon,Qdavcu. Osim ateista koje spominju stan pisci i koji su zigosani. u analima istorije, zar nisu moreplovci i U ovim novijim vremenima otkrili Citavenacije, u zalivu Soldanijel, u BrazilijP, U B9randaju3, na Karipskim ostrvima i.td., koje nemaju mkakvP-g pajma 0 bogu, nikakvereIigije? Nikolaus del Te<:o, u svojim Pismima E:x: Paraqua7'ia de Caaiguarum ConversionepisE> ov(}: Reperi eam gentem n'UHum nomen habere, quod Deum et hominis. animam sifJnificet; nulla sacra habet, nulla idola', To flU pr' ..... merl naroda klod kojih je nekultivisana prlroda Q,.~tavljena sarna sebi, bez pOmoCipis:tnenosti i discipline, bez oplemeIljivanja )ll!letnostima i naukarna. Ali mogu se naei i dlrugi narodi., koji su uzivalisva ta dobra u vrlo velikoj merl, pa ipak nemaju ideje ni znanja 0 bogu, jer nisu <,llovoljno usmerili na to svoje misli, NE> sumnjam cia Ce i 4rUgibiti iznena-deni kao i ja kad cuju cia Sijamei spadJaju medu takve narode; no neka pogledaju sta () tome kaZe bivsi poslallik francusk9g kralja u toj zemlji",koji i same Kineze ne smatra milia boljim", A .ako ~ cemo dta verujemo La LUberu, misionan u Kini, pa cak i sami jezuiti, kojinajvise hvale:IGneze.S1a~ se svi do jednoga i uveravaju nag da su prlpacl,ni sekte Ueenih", koji tame pred~tiJ.vljajupart:ijurui vlasti i koji se drie stare kin$1l:e religije svi od
1

Rae apud Thevett\ot, str. 2. Jo. de Lery, cap. XVI. a MartLnJere, 201,322; T!=y, 17, 545; OV'ing't<m,
4~,

489, 606. . , Relatlo Tripleo; de .rebus Xndicia Caaiguarum,.

70. {Naao sam da to pl'me riema nikakvog imenakoje bi oznacavalo boga i ljudsku duSu; uz to ,nemajunikakvih sye'tinja, nhkakvih idola. - Prev.) La: Loobere,Dt( Roya1Lme de Siam, tome I, C8JP. IX, sect. XV etc.; cap. XX, se; XXII etc.; cap. :lQ{II, sect. VI. Ibid., <to:tne I, cap. XX, sect. IV. etc.; cap. XXIII,

'reda a!eis!i' f~-idi NaVare~oya ~abra1tft putO'/)(1.11,ja, s'(: 1, I Hzst~ma Sultus. Smen:;~um.) A akopazIji,.. VlJe pogledJamo Zlvote I rasprave nekih ljudi koji nisu tako daleko od! nas, imacemo moZda i sUvise razlo~a za b~jazan da i u civilizovanijim zemljama. mnogJ. nemaJU bgs tako jak1e i jasne otiske l:x>zan:" stv~ ~ svpm dJuhu, i da zaljenja na ateizam koja se cUJu sa pl'0povedaonica nisu b~zpod1og.e. Mada to danas bez stida priznaju Samo neki pokvgreni qedr:t ci , mi b~o 0 ~<mle ulivii3e i oddrugih, kad IJudima n.e bI zavezhrao jezik:e strah ocimaca vla7..~ iIi krlti~~~suseda;a. 1l:ad bi bojazall od: kazne III sr.ama bIla uk1()njena, om bi isto takootVO l1.0 ispc:yed~!i .atr-izarn reCimakao sto .gaispo:ved<J.ju svoJ1n1 .zlvotom. . . 9. No i bd bi svi Ijudi u svim zi'!'IIl1jamairnal'i. poJam q bOgu (a istarlja nam lmzuje suprotno od toga), i-Z toga ne bi slEOcilIo da je ideja 0 njemlJ uro-.dena. J IOT i kad bi svaki Ilarod znao ime bozje i lmao bar Mkolikonejasnih pojmova 0 njemu to ip~ nebi dokazivalo da su ti ptljmovi Prirodni~ti sCl. u duhu,ka-o sto ni cinjenica da su reC! vatra" ill "sunce", "vrucina" ili "braj" i idejek;je one 0:zn8:cavaju, tako opstepoznate i.prihvaeenemedu IJu<llma, ne dokazujei dJa su te.. ideje urodene. No, s d!ruge strane, odsustyo togimena, ili nedootatak tog pajma. )1 ljudskbm diuhu nije doka-zp:rotiv po.stojanja boga kao st<icinjeruca davelikLdeo .co.-. vecaz;stva nema nl pojma ni rem za magnetne dol~azuJe da magTletne pos.toji;ili kao soo Cinjenica da mi 'l1emamonikak11ih ideja. Q razlicitim vrstarna ande4l ili r.;lzumnih biea. iznad nas nije nikaka.v dokaz da takya. bi6;l pe ,~toje. r..judi. s~, nairne, snaex:ev~ju re-chpa pu~m :z;ajedniCkQg jezilaulvok zemlJe, I .zaton~mogu jz~ .dia. uz naziy~oIJip s~ari .~?je i~Iljihoya. Qk()lina. naj(';esce .spq;rnln,je pm:r;e. I nekeldejep,njimf;l; paaIt()Jei;a.kya idjeji'! praceI);R predstava.gl2 Jz~n()Sti, .v~1iCWe,. n~giz~ van;rednog, ak~ je Pra~ bojazani eab:tWu~ost,.~()

re

74

75

ena 'Ucepljuje u dJUh strah od fP80Iutne i neodoIjive sile, onda ce s,?, Qilla uMiko dublje urezivati i vise siriti, ~ito aIm je to idejakoja jeu skladu sa opste:Ijudskom svetlosCu uma i k?ja priroanO prcizlazi izSveg .na&eg znanja, kao sto je i<ieja j:}oga; Jer u 8vim de1:im.a stvara!llja pojavljujusei:a0 jasno vidljivi znaci izvanredne. rnUdr9Sti i . morel, da svako raz)imn() st\>'dlrenje,~o hoce dla .oz.biljno razmisli 0 njima, mor;:t,dJoCi . <liP. otkrica .poZa'nstva; a 1Jti$J8.j koji otkrice takvog Bicanuzn? mina dUhoye svihk:oji su. bar jednom cull 0 njemu t<JHko je veIik, 1nosi sa sobamtako ffi!l0go misli i saopStenja, da memizgledaeu:dJnije stQse mogu naCi Citavi narodi toliko Zivotinjs.ki. da ne-. maju ideje 0 bogu, (Ilego 8ro bibilo ka<i 'hi se naSli ne1ti koji ne bi irrmli pojma 0 brojevima iIi 0 vatri IO.Cnn j~ imebqitje jooanputspwenuu> l.t nekom del1.J.sveta,kao izraz kQji OZll<lCavauzviseno, rnocno, mudro i nevidljivo Eire,. ondasetaj pojam, zato sro jeu skladil sa principimaroravog razumaisro je Ijudtima u intereswdaga cesto sPominju, nUZIlJO,.sve vise si'l7,i i preniO$i nas'V'e dJalje generadje. lpak,opste prihvatanj~ tog.irnena,i anjenicadia. i onaj nemislyCi doo ooveCanstvCi..d90biva tim p1Jtem neke nesavrilene i nesigurnepojmove 0 .njeinu,: ne. do1l:azuju dia je ta ideja ur<J.'dena,nego samo dasuoni kojisu je otkrili pr;:t~ vilno upOtrebili BVO} urn, zrclorazmisIili q,l.iZrOci,.. rna stvari i pronaSli njihoy lzvoc; apoilW su Qncla. manje rnisa.on!iljudi primiIi od Iljih talk:o zmieajanpojam,on nije vise' mogao nestatt U. To je sve.<sto bi iSe moglo zakIjuCitina osnovu ideje bOiga:, kadbi ollia posrojaIausvi:in Ijudskim plemeninla i piIa. opstepriinljena OQ ~~ Iih Ijudi u sviIrl. Zm1j~. OpSt~ priznavanje boga~ po mom tniSljeIl .~.id$.Ije od tog okvlra; a ako D:i: to dokaziYalOdaje i<))ejaboga urodena, on~ bi time biIo~o&l.jeiidi:ja vatre isto t l1ko ul'Odena, jei':m:iJi;;lim dasesasigurnoSCu moze

Sarno

reei dla u svetu nerna o.sobe koja bi imaI!t pojam 0 bogu a da n:erna pOJarn "atri.. Kad bi kolooija male deee bIla smestena na neki otQk na kojem nerna vatre. siguran sam da omne bi irnali niPo}ma ~ ~oj ~tvari; ni imena za nju, rna kioliko da j ' ona mace opstepnmIje:na i poznata u svemu ostalorn svetu; isto tako, .001 bi vermramo bilidJalekopd rna kakvog imeina ill pojma 0 hogu, sve dokneko od njih The bi upotrebio svoje misli,na.ro da istr~i por~dak stvari i njihove uzroke, sto biga lako dave-Io do pojma 0 bogu; posto bi on to prenO na druge, sam njihov urn i primdinasld0nost njih0vih m1s.Ii doprineli bi dia se taj pejam pro.siri i ocirZi medu njima. .

12. OdgOVOT na tvrdnju: "Bozjoj Mbroti odga.vara da svi ljudi imaju neku ideju Q njemu, i zato

Ju,

im je on pr:irodno urezao tu idejl~".. ~ Medutim. neki dokazuju da i'e saglasno sa bozjQll:'l d9'brotom da urezuje u Ijudske duhove QZ11ake i pOjmove o seb, a ne dla ih ostavlja u nu-aku i su111Il.ji Qotako knlpnoj stvari; (Ia bi on time takOde obe~bedioclla ga .tako razuman stvor kao sto je co"ekcasti i pOstuje; na osnoVlj toga zalkIjucujese da je on to i uCinio. . , . . Ako taj argument :b:n.ll ikakvu dokaznu sn8Jgu, onda on diokazujemnogo vise negosto bi hteIi oni koji ga primenjuju u ovom$lueaju. Naime,akomi mD,zemo zakIjuciti cia jebog uCinio za Ij'1ide sve fifo Ijudi :m:iJi;;Ie da je za hjih najbolj e, i to zato stO to odgovara njegovoj dobroti, onda ce time biti' dokazano ne sarno da je on urezao1l1judske dJil.;;' hove ideju 0 sebi, nego i dia.. je tanto UPi&rojasnim slovima Bve 8ro Ijudii treba da znajll ilivertrtuo njenJu i Bve fito treba dJa cine ako ho6e da pofiruju njegovu volju; k,ao i to da imje d1ao voljuioseeanja koji .!;u u saglasnosti s tim. SvakoCe, naraV'.. no, misliti da je za Ijud;e;bolje tako, n.ego datrai~ znanje 0 bogu pipajllciu rnraku,kao8t6 sil .pO recima sv. PavIa CiniIi svlna.rocli (Delaapostolska; ,.. ;,_, ;_ . ,.... 'c." ::

on.

76

77

XVII, 27);bolje nego claim 6eV'olja. sud:n'a. sa ra=mom, i prohtevi sa duznostima. Rllhokatolici. ltaw da je za Ijude najboljedJa nazemlji bucie jeda.'Tl nepogresivi sudJ:ija svih sporoya, i da to prema tome oclgovara bozjoj dlObroti; i cia zato takav sudija i postoji. Sa istotakvirn razlog()rn ja onda kazeln: bolje je. za Uucle da i svaki covell: budenepogresiv. Mislim da je vrJo dobar ovakav argument: "Besltrajno mudd bog ucinio jetako, i zato je 1fIko najbolje". Medutim; smatr'am cia pokazujemo mal? preteranopoverenje. u svoju vlastitu. mudr,ostako ka.Zemo: "Ja smatram to najboljim, i zarl;o jebog tako uCinio". Povezujuei to sa ranijomte!ri0rn' uzaludno je na takav n.acin dJokazivati cia . je bog to uCinio, kad liam pouzdano iskustV'o dJokazuje da. on to nije uCinio. Ali iako Ijud1i nemaju takve prYobitneotiskie znanja, iIi idJeje urezane U dJilh, boija dobrota ipiikim nije uSkraeena; jer bog je snalxleo Coveka sposobnostima koje su mudoyolj.. ne da otkrlje sve'sto mu jepotrebno za njeg9v~ ciljeve, i ja ne sumnjam da el.]. dokazatida cove'k maze i bez urodenih princiPA, pravilliom upatrebom svojih pri:rodnih sposobnosti, postiei poznavanje boga i sve <irugo sto mu je vazno. :posio je bogobda.no Covekii spOsobnostima saznallja kakve danas pooediuje,on nije mOTaO, zbog svojeci(j... brote, da mu joS i usaduje 1.1. dlUh te uroaen.eprincipe, isto kao 8to nije morao da gradi zanjega kUce iJi mostove, kadmu je vee daourn, ruke i materijal; a neki IjudJ:i u sv-etu, iako bogati, ne:rn:ajuni ku~ .ni mostova, ilisu vrlo slabo snalxleveni. njima, dok drugi opet nemaju nikakvih idejao oogu ni moralliih principa, ill ih imaju, ali vrlo rdave; u oba slucaja to je 7..ato sto se oni nisu potru'drlli da iskoriste sJl'(lje bogatstvo, syoje sposobnosti i snage za te ciljeve, nego su .sezadJC>voljilisa mne--njima,obii,!ajimai stvariIna kakve .81.1 ZR1;E>kli U Sy()joj zem1ji, ne traZE-ci nistayise. .DasmQ jaili yi bili r9denLu:wllVU Soldanije; verovamo ni n.aoo misJ.i i pojmovi ne bi otisli dalje od onih Zivotinj78

sJdh pojmova kakve imaju :fIotentoti koji tamo ilive; a dJa je vircizinijski kralj AI><X'ankana bio vaspitan u Engleskoj, on bi md'alJa postao l.].cen teolog ill <:lobar matematiear l\:ao i rna lroji Englez tog zvanja, jer je SVa razlika i=edu. njega .i nekog obrazovanijeg Engle-zau tome stosunjegove spo.:. sobnosti de-lovale u ()kviru nat:'ina zivota, obieaja i pojmova njegoye zernlje, i nisu nikad bile upravljene na neka dialja i drukCija istraZivanja; pa ako on nije imao nikakve idleje Qbogu, to je biJosamo zato sto se nikad nije bavio JnisJima koje bi ga povele do toga.
~ Kad bipostoja1enek:e ideje ).trzlllllel.l Ijudske
~3.

Razliciti ljudi imaju razliCiJteideie

bogu.

duhove, onda bi.smo,i po.mom misljenju, mOrali s razlogom (J.cekivatidatubude i!:'leja Q covekovom StvQl:t'itelju, kao beleg koji je bog stavio nasvoje de1o,. da bi upo:wrio coyeka na njegovuzavisnost i duznost; i da bi se u toj ideji pokazali prvenc.i ljud., skog znanja. Ali kako ~kasno otkriva kodt diece rna i traCaktakvog pojma t A i kad ga nademo taIno, koliko on vise.lici na Inisljenje i pojarn decj eg uCitelja, nego 8m predstavlja pravog boga! R:d pazlj!vo posmatra napredak decjih duhovll. ustieartju znanja,uvicieee da na njihov razUm ostavljaju najveCi . utisak oni predmeti sa kojiIna.se najpre.i najprisnije susreeu, aod nekih drugihnete naei n! haga. Lako je primatit! da se njihoveInisli sire samo llkoliko se dieca upoznaju save&>mraznovr-' sn0i3cu culnih predimeta,zadrtavaju ideje 0 rijima. u pamcenju, istieu vestinUda ihsastavljaju, uve,.. cavaju i kombinuju na razne naCine. Xasnijeeu pokazati kako.oni tim putemformiraju u svom duhu Ijudsku idJeju.o boZanstvu. 14. MoZeli sepoInislitida su IjuQslre ideje<o oogu njegove vlastite oZnake, znacj urezaninjeg<)- . vim prStam u njihove duhove, kadmividimoda i Ijud! u istojzem1ji, sltiZeCi se istiIri imenolllbo~a, imaju onjemu sasvim razliCite; Ces]<osuprotllei

79

nes:kIadne ideje i zamis1i? To sto se oni SlaZutl imenu ill ZV1J.k'll reei ne dokazuje da imaju i 'll'FQden pojam 0 njem'll. 15. Da Ii s'll mogli i~ti istinit ili prihvatljiv pojam 0 bozanstvu oni koji su oboZavaJi i priznavall na stotine bogova? eim s'll oni priznavali rna i jedtno boza,nstvo vise od jedinog, to j,e, vee nepo.' '!:limo svedoffio da oni boga 11e poznaj'll; i to je dJOkaz d!a oni nis'll :i1naIi istinit pojam 0 bogy, jer je iz njihovog pojma bilo isldj'llceno jediootvo, beskJo,.nacnost i vecnost. Ako tome jos dodamo njihove grube pojmove 0 telesnosti, izrazene 'll njihov:b:n. 'SJiOkama. i prikazivanjima bozanstava, zatim lj'llbakanja, zenidbe, isparivanja, pohote,' svade idrtige niske osobine koje su oni pripisivali svojim bogo.vilna, onda svakako neeemo moei da m.is1imo da je paganski svet, tj. najveci deo coveca!1Btva, imao 'll svom duh'll takV'e ~deje 0 bogu kakve im joe on sam dg.o, zato sto nije :roeleo, da pogresno m.is1e 0 JJij,emu. A QUO s'VIeapste '81agall1je, tako mncgo upotrebljavano kao diokaz, moze 0 uroden;im idejama dJokazati samo 0'\"0: da je bog u=ao u duhove svih ljudi lroji govore isti' jeziksamo svoj.e ime,ali ne i idJeju 0 sebi.; jT' i ani Jjudi Imjis'll se slagali u imen'll, imalls'll istowemeno krajnje razliCite pojmovoe 0 stvari koju to ime OZhaeava. Ako oni kazu da je ono mniOStvo boza.nstava koje su obozavall paganski narodi predstavljalo samo figura:tivne naOTre i=azavanja razmih atributa tog cooshvatljivog biea,ili raznih delova njegove provid-noo:ti, ja na to odgovaram: necu ovde da istraZujern kakvo je sve moglo biti njihQ!Vo porekloj ali niko TIe molte tvrditi da je prost sV'et mi&lio, tako 0 tim bogovima; a ko hoce da pogleda. Putovan.1e biskupa od Berita, glavu XIII (dla i nesporrrinjern dlruga svedoeanstva), vidie6e da teologijiJ, Sijam<ica otvoreno priznaje mnostvo bogovaj ill, kako Opat od Soazija, 'll svom dneV'l1iku Pt~tovanja u Sijam (107/177), joo riJ,zboritijeprimeeuje,on;a 'llsustini. ne priznaje ruikakvog boga.
80

.. .15" Aiko.a:u re~u.da 81..1. :rn.udri Ijudd,svih fi8,,. G,LJs 1..1.vek l1llahpraililrte pojmov 0 jeclinstyuibes!;:onacnosti BozaJJjs,tva, js se stim, gla.Z:rn0 . Ali ta tYrdnja ()n~13.,pryo,isklj~cl1jef!;veo.i>stu saglasnost 1.1 sv~m'll osun 'll nnenuj jer- pos~o }e takvih m'lldri,h d1 maLo, mdajedan. na hiljadl.1, tit ops,tost Je vr10 usl!A;. drug-c, izgl~da ,:mi da j-e time jll$PO d?kaz'iTh?\.da naji!J.olj~ inajpravilniji IjudslJd p'(J<JmoVl 0 bogu nilSu ,bili urezani" vec steC011i .ml,. i5l ju, meditar;i.j0m,.i pravilnom. upotrebo/n Ij'Lldskili sJ?Ps<;-bnosti ;naime;, mudI"i.. i razboril:i Ijtjdi 1.1 SV,tu, pl.'aviln0'lUi brj,zlji'!l9nJ. 'llpotreoo:rn svpjih misli. i llma , POptig+lsupravilnepojm[)lyeo' tQ;j'fiekaoi 0 <lr.u;girn ,stv~~a; dol{, su leniinerazumn~ Ijudi, dldmb:roJ~Jl. '~d, ovih~ ,.pre-uzeli svoje: poj:rn<l''iI'e; 1:l11o~~'Lv~! 1Z. opstetradQcije i yulg<iJ:;nih ideja,n" razbIJaJuCl W'l1ogo g-lavu 0, njiill.a.. Akoie dakli; ~1?ravcl<,nc> sina"tr'l,ti da je poj<J,ffi .0 .1.>O,g-U.'llToderi :01l.totol su gloi im~ ,svi mdri Ij1!di, 911:da i vr,. }in<, mQI'a~:ma1rati').lrBE!exW1'l).; je:rr i .njS'tl.tn;'ek POlS'PQJo~valim:Udiriljudi. ..... ,.. .... . . 1.6. ;Tak<:y je~Cjgl:"clip-obiosl'll~ajsvih:pagaa:l~; !'lil ;u J'VJ:'eJ}, hn.,s'C?Il'l. Imul)11!ed1l.nci,. koji pri_ zr:aJu :>am.o ]>edno.g boga, iaL.lco.ispo>v~'tiaju tudJo:kt:1nll 1 brm'll s~ dana.}lC Ijv,de pravi1'l).pojmo.. VJ;lJ1~ o. bogt;l, rusupo,stiJgli da im.. svi 1judi I3teJ.i;n.u lSte i pTavilnoe P?jmpv~ p. njemtto :Kad bl1>rno ispitivali, kol1ikoljismocaki mea'll naSH talc.. vihlrojizamiSljaju. ~ogp U oblik1J cQyel>:all:al1:o s>cii na nebU;, i1i imaju razne druge besmlslene i nepri-' kladne ~d~je .() nj'ffitl ! Hriseani ka? i. '11urci:iffiali stl m"J:1u sobo:rn Citavesektekoj,esu vatrenio tvr" dile i dokaziva1e da jqozanstvo telesllo ida. ima Ij'lldiski oblik;. p:;l... iako nlidJanasn@l~(> mEldu ~obo~ malo njihkoji reizj,~snjavaj'llza antl'opO'" monlza:rn (jasam., d,odv,se;sreoIleke !rojis'll to ispovediGlli), ip;3ik verujem 'cia ce;onajlc0seprihvati

y'l1 :rr1o.

5e

rurrna

-, . Prev.

.; Uocl,g!iJlalu se isto ta:konaJaze .div',,!, odeljU<;a:

6 DfonLok

81

da to ispita na9i mnogo Ij~di ~,;og. :miSljer;ia"., meau neukitn i no:brazovamm hriscamma. Udit,e . saroo u razgovor sa seljacima gotovo svako~. uzr:ac-' sta. Hi sa mladim Ijudima gotovo svakog staleza, pacete videti da oni d()duse imaju cestou ustima bozje ime, ali da su pojmovi kojeoni p:r:unenjuj~'!,~ na to ime take cudni, niski i jadni. cia mko ne bl. n'log:ao pomisJiti ni da su ill nauCili od nekogra- ~ zumnog ooveka, a.kaJnOli dia im je sam bqg ureza{)i~ svojim prstom takve idleje, .Ja ~od-e nt; vidim ~a... !~ sto bi bozja dlO'brota moral~ blti manJa zato sto;~ nam nij.e snabdeo diuh idejama 0 sebi, ak() nije.~ . ~ nja zato sto n~~ salje u svet n:eodeve'!la tela, 1. s~~@ se ractamo bez poznavanja ma kakVe umetnosti Ih :, vestine. Mi irnamo.sposobnosti lfojiffia mozemo PC}- ),j lltiCi sve to, pa aik:() i:pak ne prn,tiz Ofl'lda je to zbog nooqstatka marljivosti irazumnos-ti u. na~'.f~ a he zbog njegove hJedovoljne d()!b;ote. Dl.i bp,g P9Z stoji to je isto taillo siguI11? kaoli.Ul~_~::_~:lProS tnl?? uglovi na preseku dve upravne n,l]e J"""'~.vl.i:-' '" ki razurnan stvot" koji. je ikadiskrtmo podm:eo dla ;~ ispita istinitostta dV;i stavl.i' Iho::ao se s~oc~ti ~ nji.:,;! rna' ia1ro nen'la sumnjeda posIDJe mnogt IJuili kO]ly ne ~naju ni jedM ni drugi, jer msu nikadi usmerili .:~ svojemisli tim praycem. AkQ s~ nekOlTI 1lvidi dlCl to nazove SV~{)pstom saglasnosc1.l. (a to je najdalj'7 .I' tacka do kfog,e saglasI101St :mO'z~ iCi},j{1 mu to ra~? .~ dJopusUun.; ?li. takv:boa.s;<J"eoE~ta s.a?~a~nosoniht .ne dglok. j" zuj,e da je i~eja . ga - """am h"eJ8J. u. 0,<) - UTodena. ,.\.!

bude neka j8osnq, i jednoobrazna idiej80 <) njemu, ukoliko bi n~ slabe sposobnosti bile kadre da prim,e tako neshvatljiv i beskonacan predmet. Ali kako nasi d'uhovi u svom pocetku nemaju tu ideju, koja bi im bila najpotrebinija, to je razIQg da se jako posumnja i u sve druge urodeI1e otiske. Moram priznati da ja ne mogu cia nadenJ, ni.ied8on (ukolliko mogu dia razaberem), i zeleo bih da me drugi oba~ veste ukJoliko oni mogu.

18, Ideje supstancije nisu 'U-roitene. - Priznajern cia postoji JOB jedna iqeja kloja bi bila od opste koristi covecanstvu kad bi je imalo (a opSte ron'nje tvrill cia je ima); a to je idJeja supstancije., koju mi nemamo i kfogu ne mo.zemo stem ni culnim opazanjern ni re1'leksijom.Da je primria htela danas snabde- nekollll idejam, mi bismo SVakakio zelelidia to bude ona idejalmju svojim sopstvenim spooobnostima ne :rooZerno steei; nas'U.prOit tQlne,posto ta ideja ne moee doCi. u nail d'Uh onim ptltevima kfojirna doJaze druge" Clnjeruca je cia mi nekJu jasnu ide]u 0 toTIl i nemamo; pl'ema'torne, reeju "supstancija" tni ne olZnacayamQ niSta osim neke'neo.. d!redenepretp()s.tavke 0 ne znamo ni sami cem't.l (tj. 0 necem 10' cemu nlna1l1O' pos.ebnu, odredenu" pozitivnu ideju) a SID smatx-arooza'substratum, ill podilogu, omh ideja koje znanw.

emo,

i 1

: 7

170 Ako ideja boga nije uroaena, '!l-ijedna dru~ " ga ideja ne '1J1,oze sec smatrati uroaer:om,. --: ~~ 'I da iz svegareceno~ o6gledJl1o pTOlbZl8.Zi da,l~e]Cl'i~j boga nije urodena, iaJ>;:opoznavanje ogfl preps a,;,:c Ija najpmodnije Qtkri&: Ijudisk9g ~TIla; a k,ad ]'7, to tako, ja sm"tra:m da bl seo~da.tei8'tro mogla .sima ; . trati urodenorn. ijedna drug-a lde]a; JeT kad bl bO'g\l; hio ure-zao u Ijudski razum rna kakav.otisak. rna'! kakav znak, najprirodnije bi bila orekivati cia ID Jil'

.il

32

19, Nijedan stav '!l-e maze bitiuroClen, jernijedna ideja nije t~roitena. ~ J\iLa ilta. tnidakle g<)VOIrili 0 urodemm principima, bilo urod:eni:rn bilo prakt1eniro, smatrati cia su neki s.tavovi uro<ieni mada idej,e 0 kojima oni govOl'e ne- mogu ni !1q koji n.aCin bili urOdtme isto je toliko ve:oovatno kfo.liko i tvrditi da neko itna U dZepulOOfunti, ada u isto weme nema ni jednog penija,silinga,. krulJ,e, ili rna leakye druge monete od koje ta s1l1na m<Ji['8o biti sastavljena. Opste prihvatanje. tihstavova i pristanak: na njih uopste ne dokazuj,e. da 8U iqeje :i=a.'tene u njima urodene; j eru . mnog:i:tn sluCaj~... vima Ijudi ce se nuZno sIoZiti sa.re6ma kojeizra'" zavajus[a>ganj,e ill n:eslaganj,e idiej80 koje oni znaju, 6" 83 .

bez obziTa na to !tako su stilclj te idiej-e. Sv,ako ko ima pravilnu idieju () bog'll i bogostovanju sloziee se sa stavom "Boga treba po.stovaii", ako joe izra~ Zen je2ikom koji on raz,ume; svaki. razuman covek koji 0 tome do'sad nije razmisljao bi6e sutra sp:reman da to prihvati; a ipak 5e moze sa sigurnoS(-u pretpostaviti da milioni ljudi ni dana.s ne pooeduju ni jednu od te dye ideje. Jer, ako dozvolimo cia divljaci i veCirna seljaStva imaju tdJeje 0 bogu i bogostovanju (marla covek neee baS lako pOVler~ vati u to ako pocne razgovarati snjima), ja ipak mislim da ih deca velikOim vecinmn nemaju, i zato tr-eba tek dla pocnu dia ihstieu posle nekog vremena; tada 6e takode poceti da prihvataji.l ouaj stay, i poole 6e wlo maJlo sumnjati u njega. Ali kad 60vek prihvata stay tek posto ga cUje, to !l'~ dokazuj,e da su ideje u nj'l'IlU urodEme, isto kao sto, ako je neko roden slep (sa mt'enama koje ce kasni.je biti odl5tranje.ne), pa kad pI'og];eda 'sloZi se, naraYno, sa tvrdnjom da joe "sunee sjajno", iIi da je "safta'll zut", to ne dokazu}e cia je em im8JO urodene idleje {} SUnCU i sjaju, 0' 8afranU i zutam. Dakle, a1ro takva naknadna saglas;nost ne dokazuje 'dia su ideje urodene, utoliklo manje ona ffioZe dbka2iati dia su u1'ooeni stavo'Vi koji su sastavljenii od tih ideja. Ako nek,o TIna nek'e UJrodene idejoe, meJ,o bih zeloeo da Cuj em imje su i koliko ih ima. 20. Nema uToaenih ideja u pamcenju. - Neka mi bude dopusteno da dodam i ovo: Ako postoje rna kakV'e llI"odene- ideje, rna ka;kV'e idej.e u c1Iuhu o KOjima Qlll. momentano ne :m:iIS1:i, one onda moraju bi1i smeStene U paro6etrju, a otude moraju biti iznesene na vid:iik putem se6anja; to j!>t, ka,d ih se setimo, moramo =ati dla smo ih ranije imali u dJuhu 1<:ao peroepcije - inaoe Se s,eeanje ne bi secalo. JeT' seeati se znaci zapazati l1JeSto putem pamcenja, odnosno. sa svestu da je to, bila mnije znaTho ili zapaZeoo; MO toga nema, onda j'e ideja [nova, a ne zapam6ena; ta svest daje ide:ia bila
84

raJnije u duhu jeste ono sto, razlikuje seea.nje cd svih drugih nacina miSIjenja. Ideja koja nijebila zaopaZe'l1a od druha nije ni hila udubu. Sve ide}e koje s' nalare u dubu ill su aktuelna zapazanja, ill su bile aktuelna zaPaZatrja, a sada sU u duhu na taY.E.V nacin da putem seeanja mOgLl opet postati aktuelna zapaZ81l.iC\;Kadl god pastoji aktuelno za,.. pai:anje neke ideje he:;; BCanja., onda se ta ideja pojavljuje kao potpuDO nova i ranije nepoznata razumu. Kad god pak seeanje i2Jnese neku ideju u aktueITan vidokrug, to biva sa svesC'U da je ona bila 'U U;.'11U ranije,damu ni:jepotpunostrana..Neka mi svako urne posmatrati 1~ cia. Ii je to' tako; a zatim, ze[,eo, bih da vidi:m. jed/an primer da je neko uspeo da oiZivi u S~ju, kao ranije; po~atJ.l, neku ideju koja sesmatra umdenorn (i to pre negq sto mu jebila ucepljena. naCinima ).roji cekaJsnij e biti pomenuti); jer bez ta.kve svesti oranijem zapaZan,iu ne:rnEl secanja - ideje koje, dolazeu duh bez takve. svesti zapamcene, .ne d1O'laze iz meID9rije, za ~jih s' ne moZe smatrati dasu pre te pojave hile. U duhu. Onosto nije u aktue1.IlOffi vid{)JrrugLl :iIi 11. pamC'nju, nije uopste u duhu, jedf:nako kao da nikad ni.ie bila ta.m0' Uzmimo da je rieko dete imalo vid doknijetoIiko ocJlt'aslo da je moglo' poznavatii razlilroyati boje; ~ za.'tim su .:mu :tnTelle zai:v0riJe prozo'r;, O!Uo jepl'ovelo oetrxieset .ili pedJS('!t god~na u potpgnO::m IIlTaku, i za to, vre-. me izg:ubilo fV.ako ste'~anje p.a idieje boja. kojej~n~ kad !JO'-"edpvmq. T~aVje :bi? slui:aj .jednogslep'0g o{}veka sa kojimsam j~ r,azgovar8JO: on je kao dete izg'UibiQvid od boginja, iinJ,ao je tako IDll10 pojmao;bojamC\ l>Bodaj~ roael1 slep_ Pitam. ~e Ii iko tvrditi dC\ je taj cOlveR: ):m;aotada U sJ1oJ,U duhuvi~ iCl"ja..o bo,ja.!l}a. neg().ki slepae.OO rodenja? Mffilim da ce so' iSvako sloZiti da ni jedan nl dr1Jjgi rrlsU im,a!l:i nikaikye idejeo bojama. Kad su Ilm.:rwene 0dstr"anjene, on stice idieje () bod~ (kojih se ne seea) de novo, one dola:ze u diuh pu-

100

bar

msu

85

tern, njegoV'og obnovljeoog vida, i to bez

$vesti 0 ran;iJem poznavanju. Sad on !DJO'Ze d,a oZiyIjava te ideje, cia ih doziva ,u duh :mad! se nade u mraik:u. U tom slueaju, posto sve te idej,e, 0 bojama mogu biti oitivljene lrod nisu na vidiJ;:;u, i to sa svescu 0 rapijem poznav;:Hlju, one &e nalaze 'll pamcenju i za njih s,e ,:rowe l'eCi da, su 'll dub'll. Time hoCu da katem o-vo: s-vaka ideja koja na~ lam u diuhu a ni}e aktuelno na vidUku, Hi:l.l""'" 'll duh'll samo po tome sto se nalazi u. paro,ce11jl1; aako nije upamcenju, nije ni 'll duhu; a naIazi upamcenju, nju pam6enje moz,e izneti aktuelni" viddk samo 'lIz. zapa:Zanje ,da ona doJ,azi iz pam6enja, to jest daje bilaranije po:zn<lta je se sa,cia seCa1I)O. Rtema tome,akJo 'postc~joe dene ideje, ,onda ()Il1' IDor;aju biti ,'ll P~fi;:~6~~~ inai; wypste ndsu u duhu; a ako SI1l u onda mogu. bitiqZivlj,ene bez ilGakvog Sp'YUas~lJ uticaja; i k,ad god dodu ).1 duh, dome nd', tj. prae:ene su zapazanjetn cia n1sru sa;sviim nove zadruh.J izmedu onog~to se,nalazi, u. p am6en j'll ill u. dlUhu, i onog sto nije tam0 postoji ta staJna i bitna razlika --:-- da kad se-tamo pojaviono sto}lije bilo 'll PIDne:enju,()Il1o se 'llv!k' pojavljuje ,kaiOix>tpuno JJ.()ViO i ranije JJ.,epozp,aw; doE s' onq SID &e nalazi 'll pameenj'll iIi d'Uhu~ kadJ bUJdJe putem secanja sugerisano, pojavljuje !lJ!e 'lro() %!'!!v<>' vee ~ao nesto sf,o duh tf.e,lsp u s,ebi, ~<ljll6i cia je railije bilo tu. Na taj n.e,Cin !11oZemJo pr:0VT.iti da, ~i duhu postoje neke uJ:'Clden~, ide-je pre llti~ka 0I>~:-: zanj a ill ra.znJ:);s~jahja. ,Rac1o bih naSaoooy;eka lj:OJ1 se Stio ijedne takve ideje, bilo onda ka,d je d~ rastoo do upo~be ill u ma 1rod~ dirugo .me' coveka k:0me op.> nisu bil!!J.ove pqsl rodfO'nja~ Ako'neko rekne <:J;a u duhu PQstojeideje koje nds'll u pamcenju, zelim da on to objasni i uCini shvatljiviim. ' . , ' , ' . . ' ,' ," 21. Ti pTincipi nisu uToaeni; jeT SU oq ,male koristi iIi nepouzdani. ~ Pored I(NO.g sto,sam ve~

if-akve

er

relrno, postoji joo jedan razlog zbog lwjeg ja sum~ njam da ISU ovi ill bilo koji prineipi urodeni. Ja sam PotpUfiOuveren da je- be$krajno. mudri Oog stvorio sve stVari u savrsenoj mudmsti" ali ne moguda shvatim zasto bi trebalo smatrati da je on urezao u Ijudske duhove neke univerzalne principe, kad ti takozvaniurodeni prlncipi, ukloliko sou spekulativni hisu od naroC,ite koristi, a ukoliko su pr:aktieni nisu saIni po sebiocigledlni; a nijedni ni drUgi ne- mOigu se razli'lrovati od nekih dIl'U.gih istina za koje sene dopusta da su llrod'lle,Jel" cemu bi morale biti vrezane u duhbmjim prstom i4eje koje duhunisu jasnije od onih koje stioedocnije, ili se cak ne mogu ill razlikovati od njih? Alro neko misli da.postoje takye urodene idejei stavovi, koje se posvojoj jasnoei i korisnosti razlikuju od svega sto doJazi u duh spolja, stoon stice, tome valjda ne6ebiti tesko da nam kaZe koj.e su toideje, pa ce onda svako 0& nasbitikadar da sudli da lisu one takve ill nisu: jel", ako postoj,e takve urodene ideje i utisci, potpuno razliiti ad sveg ostalog opazanj,a iznanja,svako ce ih naCi u sebi. 0 dokazanosti tih, takozvanih urQden~h na_ oela veC sam govOI'io; 0 njihQiV'oj kar:isnostiimacu
joB prilike

da

g<)V1Ori:tJ:l..

.... .

runa

22. Ljudi otkrivaju, Tnzlicite stvari zato ito razliCito primenjuju svoje sposobnJOSti. T Da, zac-, kljui;im: neke ideje S!J:]JameCiJ razumu svakog covekai neke vrs,te, istina, proizlaze 1z bi1Qo kakvih ideja, eim ih samo duh spoji l,l stavove;d'ruge istine rnogu da' budu otkrivene i prihva6ene,~ kad se ideje sredeJJ.e u Tanac pravilno up.=ede i iz njih pazljivo izved'll: zaklju.i;ci. Neke odJ onih prvih, zbQg njihovog taw, opSteg i laikogprihvatanja,ljudi EU pooell pogreSno &matI-ati umD:11i,.. rna; istina je medutimda se id;eje i pojmovi'llopste Xl' radaju sa nama, haskao ni umetnosti i na~ uke. Nase spoo01bnooti, dJoduse, otkrivaju .neke od njih brne nego druge, i zato su te prve Sire prj...,
87

hvacene; ali i to zavisi od toga na kJe1ji naeil1. upotrebljavamo organenas,~g tela i moei nasegdJuha - jerbo,g je obdario ljude spooobrtootima i sa:"edstvima od Cijeg nacinau.potI'ebe zavisi kakve cemo mi istine otkriti, prihva.titi i za,drl;ati. Vel.:ike razliIre u pojmovima koj,e rtalazimo medu ilj'Udima dclaze otuda sto oni.,razUCito upotrebljavaju svoje sposob!l.OiSti; doik iL~ki(i to veci11.a) zloupotrebljavaju S'1oju moe saglasavanja, time stc primaju stvari na vern, iz lenolsti pedlvrgavaju svojeduho.. vecldktatima i gospodstvu drugih, ito karl.se rad:! o dioktrinama kej,e bi Oin,i bili duzni dapaZljivo ispitaju, a ne slepo prcgutaju, vemjuei 11.a re,e; drugi opet prirnenjuju.s:voje misJ.i sarno na mali bmjstvari, upoz11.aju te stvari d0'1'Olj11l0 i Caksticu ve'1iko ZIlainje 0 njima, ali ne 'znaju niSta drugo, jer niloodnistl pustili svoje miSli da se upUiSte u nekadruga istraZivanja. Na primer, da su tri 'U!gla u trouglu jednaka d'i7ama pravirn. ugloiVima, to je istina ta);;o pauzdanak<lk;o sarno mcze biti, po mom m1S1j,enju ociglec1nija nego mno'gl odlo,nih sta'i7O~ va kaje smatrajtlprinciplma; a ipalk postoje milloni Ijudi koji mo~da dobromaju 'cJ.ru.ge st'1ari, ali to u:opste ne zuaju, zato sto nikadJ nisu zaposlili svoje misli pitanjem tih uglcva; a i onaj mji pouz~ <:llano zna taj stav, moZe ipak da ne zna'r'ililta 0 istinitosti' nekih drugih stavova u sarnoj rnatematici keji su isto tako jasni i (j,Cigleooi kao i taj -zato sto je u istrazivanjutih matematickih istma zaustaviosvojemisli kod neke granice inije otiSao daIje, Isto .se tako moze dogoditi i 00. naSim. pC>jmoiVlma o b&anskom biCu; jer iako nema :!stine kojubi covek tnogao se'bi tako ocigledno dokazaij kao sto maze postojanje boga,ipak onaj koji se zadovoljava sa stvarlma kakve na1az:i u ovom svetu, u.J.oo... lilio one sluZe njegovim uZivanjima i strastima, i ne ulazi malo viSe u istraZivanje njiliovih uzro.. ka, njihcve svrhe i eudesnog poretka, nemi&li 0 tome pazIjivo i sa tru,dom ~ taj mote dJugop~

Ziveti bez ikakvog PO~ma takvom Bicu; .a .a.ko mu peko putem govora stavi takav pejam u gl<lvu ~xn .ce mo~da u to poverovati, ,ali akonije sam, t~ ISpl'tao, ;llJegoV'o znanje neee biti nistasavrse'llije ,:d zna,nJa onoga lroji ):1i Cuo da.su triug41 'waughl Jdnaka dvama pravlm uglov.u;na,p,a primioto na vern, ne, ispitujuei drokaz,tako, da OU'], nema sn:arno znaIl,je'oistipitosti tog stav8", v'c daje sv;oj p~l.stanak kaJO. veJ:"0,v:atno mlsljenje; a da je par211J1;-'0 ~~potreb1!o' svoJe SpOIS.ObIliOSti, qne ,bi rou to r:a.zJaSill1le ~ uCinileocigleooim. ,Ali otom~ samo ~-;:rd, to>li_~.o da pOkaZemkolikoJ:l,ase znanje za~l ad pravJ.l~~ upotrebe O'llih moi koje nam je ~lr:oda J?O'~i1a, a kako malo zavis;i od onih ttr'o0.;:'11]1 .p:::n:c:rpa~a JrOk senapl'aznopretpol$tavlja do,; Sl1:!:?J:- ~y:un.lJudiml:lza.upravljanje;akadJ biti p:r1nqm bili u njima, Ijudi. bi ih morali 'zn'~ti , Vb" 'b' ' . '"~ .' .. n, Jer cem'u llnacre 'l.Ii tu; a posto ih ni]'edan C ,~.1. ~l 'ti .. -' ' . , ..,' ," CiOY""'- ne :" 1~, m, mQze tia .ih razlikuje odcIrtigih steeenih lstlna; mQz;:rno sas,y.tm l~p.o. Zak1JUCiti& oni ine p<YstoJe.

' v

Ne ,znam 00.. k~~e lk;ritiku naiCi ova sumnja u1.1TIQdene pnnClpre .k;odJ IJudi .koji ce. biti spremni ~ t'? .nazovu"potkopavanjemstarih temelja zna:r:J~.~lZVe~;n~ti"; ja slml baT sebe uv~o dJa je put k?Jl~, ~ 1saO u skJadu sa istinoltD, i dazato 00 U~VTscuJe, te .temelje. Siguratn slml sa,m0 U .tod ~ U ovoJ. raspravi nijebilo stalio nidanapus~ m ~ ,sl~ rna kakavautoritet; iilac s~ jerdiino za 1,stinom,.1 Ina lruda meona v<Jdila,moje :misli su Je r:epI'l,s~asno slemIe, ne gledajuei dali tim. pu~m ~diu ili ille i<:1.1u joo neCij'e stope. To ne znaCi dJa J~ n<: ~u~'m duZno.po'~tovarije miSljenjima drug1h IJud:!~ a~ ,k~acnoj, najveee postovanJe. jtre'ba. uf~vati lStim, Nadam Se sarno dIa se neee s~vatit1 kao <:lirSikost sto eureOida bis;momi mazda V1~ navredovali u;otkrii,canju racionalnog ikon'" i;;rnplativno~ znanJakad bismoi \Ita. traZili' naiz'l"c..

2il Ljudi morajumisliti isaznavati sami, _

88

89

ru,u posmatranjU @:mih stva:ti, i kad bismo se u tom trazenju viSe koristili svojim sOipstvenim mislima nego mislima drugih; jer, Cini mi Be, isto je tak6 nerazumn6hadati se cia cemonesro saznati raZ1lIThQm drogih IjUJdi, kao i da 6emo nesto vidieti ooma dirugih. KoUko istine i razumnosti sami posmatramn i shvatamo,. toliko pravog i stva,rnpg =anja pos,edujemq. To sto misljenja dirugih Ijll(ji leMe u nasim moz$ovima ne cini has nimalo pa,.. metnijim, makar ta misljenja bila i istinita. Ono sto je u njima bile> znanje, u nasje sarno diqktrinarstvo, ako &e mi. slaZemo samo zbog uglednih imena, a ne upotrebljavamo svoj 1ll1l.-lmost<J, su oni Cinili. ~ da shvatimo istine koje su njima donele ugled. Aristotelje svaltako bio uman sovek; ali niko ga nijesmatraoumnim zato st'?' bi on sl'po prihvataJO i samouvereno~a,zivao; fuaa misljenja. A akoo (JTI. nije postao filowf time sto bi bezispitivanja prihvat~o tude I?rindpe, ne bih rekao ni cia ce iko mugi posta.ti filozof tim putem. U naukmna svako ima anoliko lroliko stvarn.ozna i shvata; ono .u sta Mm,o' veruje i st,oprlmana vecru, to su tek parCio koji, iako doom pristaju u svoju eelim.t, ne dddaju mnogQ zalihi onoga koji ih sapira. Tak;v" pOz,ajrnljenobogatstvo, kao rooni novae, makar '1illo zlato u mei iz .koje je primijeno, biCe, lisee i praSinakad.. dIOde u upoj;rebu. 24. O(lakle (lolazi verova77,je 1,turoae= priwcipe. - Kad. su Ijudd nasli. neke .QpStestaVQveu kode :;e - &rnbi sarno biU ,shvacli - nlje moglo sumnjati, za njih je', =am, bHo .najpreee i najlakse cia zakljuce da su ti 8tavoVi. urodeni; POOt{) je to biilo prihvaceno, leni su se oslobodilit:r'Uda dJa istrafuju sve tosto je nazvano llrO,deil1i:tn,a ko;. lebljiVi. su prestaIi da istrafuju. A oil1ima.kojisu hteli da s' napravegospociarima i uCiteljima jako je is10 u raeun da postave kao'vrho<Vni princlp to da principe nilloo ne sroe ilSpitivati; j>eTpOOto 8U

ca'-

jednom utvrdilinaeel0 dJa postoje urodeni prin~ eipi, njihovi sledbenici 8U IliliZno morali. prihvatiti neke dioktrine kao takve; time im je u stvari oduzeta. upotreba v1a:stitog tuna i $uda, i ostavlj<e'no im je da veruju u te dioktrine i primaju ih na ree, bez daljeg ispitivanja; u takvom stavu slepe lalrovernosti, njih su lakSe mogli potCiniti i isJmristiti neki ljudii' kq.ji su bili, V'esti i cijl jeposao bio da ih vode i usaauju im nacela. A kad Covek ima vlast da bude di,ktato[' priillJcipa i '!leiteIj nepoll"ecivih istina, i da nateruje druge da pmgutaju kao urodeni princip OillJO sto moze sluziti njegovim interesima, onda j,e tom Coveku zaffitadata v,elika moe nad drugim Ijudima. A dia su ti dmgi ispitali na koJi n,l<ein ljudi stileu =anje mnogih opstih isti.na, naSli bi 4a te istine nasta.ju u Ijudskom dluhu kao rezUltat postojanja samih stvarl, karl ihposmairamo kako weba; i dla suone bileotkrivene putem primene onih sposobnosti lroje je priroda podesila da primajtl stvarl i sude 0 njima, uko1iko se pravil:n,o primene na njih. 25. Zakljucak - Udaljem raspravljanju nameravam da pokaZem kako razum postupa u tonte; pre no sro prectem na ro moram konstatovati da sam doslad bin prinuden da izlazEml razloge zhog kojih sumnjam u urodene principe, kako bih time raskrCio put dio, onih po mom miSljenju jedino isi:initih temelja na kojima ee se zasnivati nasi pojmoVi. 0 Bopstvenom =anju; i PoSto nekl argumenti protiv urodenih principa proizlaze iz opSteprimljenih misljenja, ja $am morao da uzmem neke stvari za gorovo, sto se teS[ro maZe izbeCl kad Covek predlUzme dia dokaZe Iamost iIi neverovatnast neke tvrdnje; jeT u polemikama se desava kao u napadiima na gradove: akQ je zemJ.jiste na koje trba postaviti baterije dovoljno Cvrsto, ne pita Be od koga je ono pozajmljeIlJO, iii kome pripada - dovoJjno je da dobro sluZi za neposrednu svrhu. Mectutim, PoSte> u nastavku QVe rasprave

90

91

zelinJ. da podignem jednoiQlb::-aznu. i d!o~le~u Zgra'-; d'll' nadamse dIa eu je, k;o1iko nu mOle iSlkustvo 1 zapaZanje posluZ.e, izgradiiti na takvoj b~ d8. neeu morati da je podupirem podJgredama 1 stu~ borvima, oo.1anjajuel se nil' pozajml}ene ili napabircene temelje;a ako se taj moj <!vocac pokaie kao kula u vazduhu, ja eu sEe baT potruditi da ona bude dobro sastavljena i cia se dirZi zajedno. Ujedno upoiZo;ravam Citaoca .da ne ocekuje odl mene n~ po't'ecive ubedljiv>demonstracije,alw mi prv()n~ ociobri privilegiju,..- koju dJru.gi tako. Cesto sam! uzimaju ,.... dasvoje pnncipesmatram QlakazaiJ.:i:m.; u tom slucaju ja ne sumnja:ffi da eu uspesnodokazivati. Sve sto mogu cia kaZem u korist princi;PB nil' ko'jima Ce, se zasnivatimojedalje raspravJ..lande. j,este da mogu same> da se' poz,orvem na nepristrasl!l'o iskustvo i zapaianj e samih lj'lldi, da sudJi 0 njiho'voj istinitostj ili neistinitosti; i to je dovo1jno za ooveka koji ill' postav1ja sebi ~akay. drqgi .zadatak vee cia :i:skreno i SlobOOno 121021 svoJa nagactanja 0 jeanom predmetu koji je po~ malo ob<l;Vijen tminom, imajucr ka-o jeddni cilj npnstrasno istraZivanje ietine.

KNJIGAII
G lava I

o IbEJAMA U0F'STE, INJIHpVOMPOREKLU

b Ideja je predmet miSljenja.- Posto joe svaki oovek sam u sebi s;ves cia misli, ida ono' CUne se njegolV dub bavi dok mislijesu klejekoje se 'Ll njemunaJaze, ,l)jema n:ilrekV'e sumnje da Ijudi 1maju U Ilvo:qrduhu razne, ideje,kaoo sto su na~ primer 'Oitle kOJe se izraZavaju" reC:iina "beliha" , "tvrdloca", '"slast", ,,misljenje", ;,k:rei:anje"; ".~ vek",;,slon", "vojsk:q.", "pijanstvo", itd. ,Prern~ tome, na p!rV1om mestu treba istrazitikak6ih on srti,ce. Znam cia postoji prihvaceno mlS:1jenje dJa Ijudi imaju uI10deneideje IprVobitn>e "aprile, uti_ snute1.l njihov duh nasllmom poiSetku Mea. To mrsljenje sam V'ec opiirno jespij;a,p,i smatr'mn da Oe0lt10 !ito SIlm rekao uprethoclir}oj knjizi bitimno@D. lakse primljeno kadl budem. POk,aza;o ()da1d~ razum dobiva SVe te icieje koje PR'Swuje ~kojim pl.1.tevima i stadijima one !dola~e u dub; za SV'edoCan:stvo 0 tomeja 6t.l s.e pozvatinaiskustvo i 7..atpazanje svak,og .ooveln1-. . 2. Sve ideje poticu .i2; oSE!taili refleTcsi;;e . ....., F-DetpOl&tavilllo dJak}e da je dJuh, kftko se kaze, be? papir bez ijednog 810va, hez ijedn,e i<leje; na l;:oj1 naCin se onispunj<lNa? Odakle OillJsti6e onu9g... romnuzalihu .koju jeInaI'ljiva i noogrampel1ilJ,

tan

93

 nvvlnvo be, ta ~ likaJla na nJeffiU, sa 6'~'~ ljudska roas 1~~_ ,.< ? Otkuoo. rou say taj mate. raznO.ll<'Os<;u. .--' ro s~aJnorn " ,oa? Na to ja odgovaram J"""r.;0. J r.lJal ~. 1 znan iskustvu je zasnovano, 1.lZ . reeJu: 12 lSk;US.tv.a ,. ~i 't'oizlazi, sve nase zrumJe. njega u ~aJa:JoJ. ~J k~ja pribavlja nasero .1'a zuMoe zapazanJ~. Jie "ljenja _ bilo da ee' baVl spomu say mare.:Ja mIS ..... ~ iii da mi saw po ., 'ulrum predlrnEIoU"a, . ' ljasnJ= c,' . ' 0' ,acije naseg duha, l1'a~matramo UI1utrasnJE ~ .. Tadva naClna zapaz'anJ'aJesu ' '. zmisl)amor; n~lma;:h' ,.."rbdstieu sve idej e koje :im;aizvon znanJa, 12 nJl "'-, ati roo iIi koje prirodno roozemo:lID :de'a _ Prvo'. , 3 P dmet oseta joe-dan tzvor t ? dm . re . . dlinirn C:'ul:lllm pl'e ' eNaSa eula, bavCl se J?:<:J azmh opaz,aja 0 stvatima, p1'enose u dJuh ~~~:1'az,nih nalCina ti, predrima, p1'e:r:m tom~.~~~o sticemQ ideje ~utog, be... meti deluJu nJl-"-ace , 'k ,0 g, ~--'og gorkog, ., n,a hI me eVl,-" , , " "d log, yruClne, ,au,,"" moCulnim aSo'!:linarna;ka ; slatkog, sve ono sto zoye to u 'duh, ""', " .1 enose ".--' azume'Vam",.,, " k.azern dla CLu.a pr "', .asn:ill ,dr,q,~ta u duh ~n() da ona preno~e sa spoIJ, .J T ~eliki izvo1' v'ecme sto tamo izaziva te opazaJe>. ,a;1 . odcula, i putem "ill ,r" ct eJ'a , 'koJ'i ""'tpuno zaVlSl " nas " .t;-. nazivflID "osetOlffi' nJ'ih snabde"a 1'azJ4nl, P, ' " . .' de';a, " ' d ha drugt t;z:vor t J ' 4. Radn~e. nasei!' 'U, a iskustyoo; snaihd:eva raDrUgo. DrugllzvOr 12 ,I;;og, rodnJ"i naseg duha 'U ... 'ama' J'e-sw opazal1Je '. . . k d' lue] , viidle'aroa kode Je steika.'C>, a -~ma karl se on ba J ''''a 0 ,nJ"~Q l:1So-"~ ., , d .e ira==J . ~",,", dusa 1'azroatra r~_n~ niz ideja koje sene Z1.lm iz toga stice JO:, }e~~'stV"ari' kw sia su na izvuCi iz spo1JasnJl. , ' , . , '.~roVSi" roogu " . ' "slJ'enJe,surnnJanJE:, v~ primer:opazanJe,mI . hten' i svakoJake nje, zaklju?van~e, ~a~Je,P.ostc>~~tnO mi sV'esr;i druge radnJe naseg ~ a. hi miill atuda pno tlih radnji i zapaza.m l:e~:eid~je, ibaS kao sto mamo u :tazum kao ro de1u'u nanasa eula. Svaki prima~o i cd. ~ela ~~, p~tPUft10 us,em; on veo... oov~.:ma tat~OTu1"~il~o nema nikakva posla sa m.a liCl na ne","O C, ,
p e r , , "

spoljasnjim predmetima, i zatoga :moZeno dO&ta adekvatno nazvati "unuiJrasnjim C:'U1orn". Ali kako sam ono dru:go nazvao "oaetom", na:zvacu 0170 "razmi.s1janjem" ill "refleiksijom", jeT ono PruZa sarno one ideje koje diuh stice razmis[jajuCi 0 svojim sopstvenim unutrasnjim de1ovanjirna. iPrema tome, u nastavku ove rasprave pod refleksijom poodrazumevamzapazanje svojih sopstvenih ra<lnji odJ strane uma, put'11l kojeg razum stice ideje o tim radnjama. Te dve stvari, dak1e, - spoljhe
materijalue stvari kao predmeti oseta, i unutrasnje !'ad.!l1je naseg duha kao predmeti refleksije, predistavljaju za mene jedine izvore iz kJo1ih p1'o!istieu sVe nM,e ideje. Izraz ,,1'a<lInje" upotrebljavam ov<le 1.1 si1'okom smislu, ob1.lhvatajuCi njime ne Sarno dlelovan'ja. duha u veti s njegovim idej::una, vei: i neku vrstu straosti koje katkacl nais.taju 12 njih, kao sto su zadovoljstvo iIi nelagodnost koji proizlaze iz nek-e misli. '

tk,

zum

t:-

iI:

5. Sve nase ideje dolaze iz ta dva izvora. MeQ1i se ooida u razumu nema ni najmanjeg t1'ac.T(.a neke ideje !koja ne bi biLa dobivena iz .ie.dJThog ad ta dva izvoxa. Spoljasnji predlmeti pruz.aju duhu ideje 0 Culnim osobinama, a to stl svi om razlicitiopazaji koje oni pmiz\"ode u nama; a duh pruz.a 1'azumu iJd!eje 0 svojim sopstvenim radnjama.. Kad. lZVTsimo potpun pregled till ideja, i raznih njihovih modl\1Sa, kombi:hacija i od!nOsa, vidJecemo da one pmoota'(rljaju CitaV1l naSu zalih u ideja, i da 1.1; nallerrt dlUhu nema nircega sto nij e u njega uslona ta, dvanacina. Neka bilo ko i.spita iSVPde m.iBli i tellljljito p1'euraZi svo11 razUIn,. pia neka mi kaZe da Ii sve originalne ideje koje tame naciepredstavljaju ism drugo sem prrlmetenje~ govih cula, i x:adnje njegovog duha, posxnatra;re :l!:aop~clmt 1'efleksije. J\iIa. koli'ka 00. je ITh'lSaZRa. :hja,kQju O'!} m,isli da posoouje, ako ispituje stro.gim m~rjIom oP. 6e videti dau sYom d/uhu nem.a
95

94

ni jdJD'e idej koja. mu nJij,e bila. ucepljer:;a n.a. dJanod ta dva noacina; razum ih, ~oouse, m';J'Z komhinovah i prosirivati na beskraJno raznolike nacine kao SID Cerno. videti kasnije. 6.' To se moEe posmatrati k?d dece. ,.... Ko pazljivo posmatra stan~.edeteta fmlono dode na svet, nere moei cia twdli da ()Ino mla ne zn~ kolike .ideja koje tr:eba da budiupredmet nJegov<Jg 'buducegzn.aJnj.a. Ono stice idejetekp?stepeno; idleje oCi<:rlednih i prisnih osobina urezuJu se dodus' pre" no sto pamcenjepocn~ da be.l:z~.vreme ired pojavljivanja,aliideje neklh neobl=]ih QWbina pojavljujU secesto taJ:o kasno da se. g,:~'V~ svakomoze setiti. kad. se pnn put upO'Zn~o sn]tJta, akad bito imalo neke svrhe, dete PI se 1?oglo i tako po,dJizati da bi Bv,e do odraslih go~tLna i1na.1~ vrlo malooeakLnaj<J1bicnijiliicieja. Ali kakco sm ljnda rode;njero dos.pevaju u sv.et u lmm,,;su ok~ zeni telima lmjastalno i r=o~sn0:d'el:aJu.nait1]lh, udecje dnhove u'('ezuje se JI1n:ostvo~deJC1;hllo da 5e neiko brine 0 tome ili.ne.. SvetlostIPO} uveks.u prl ruei, elm je 'oko otvo!'~mo; ~oyi i nek~ oplpljivi kvali1'eti O'PSedaju oc1gova~aJ'llca (::-ula I traze ulaz udJuh; :milim ipak cia, cerno se lako slozit.i da dete, k?dp~pilo ,c1Jdano.. ave .dok n: ~a iSte negdie gde pO\'jtojisamo crn.-o. 1 be~o' ne bl ~l{) nikakYihideja 0 grimiznom..ili ~elenmn, ?ask,:o SID ni. ouaj kojiod ,malena nlJ ;nlkad OkuSlOO~tri gu.ill anaJDoas nema pojma,o bm Yrf~ama. ~ysa. 7. Ljudi. EU . snahdev~nj . r.azhctttm tqeJa'rna zato Mo irnajtL. posk sa orazL!ctttm p1"edrnptt1p,ll-' -:Lj'UcJi, dakle". dobivaj"Jz spolj;;;.snjegsv.eta IDalnJ'; ili. vise prostih ideja prema tome di~ p.. .p~etl sa kojima.imaju pasJa pruzajl,l ma;nJelli Vlse a zno'J'ffinosti: a iz r<'!dnjJ syog diuhs....prema Yo,tn,e cia 11 vise ili. ~nje razrniSljaju o njimf" JerlY1ada onaj lw posmai!l-a. r:w-n...ie SY;~!5. dU\'Ia .mpra s':.akaik~ u clobiti Ciste i jasn~ ~deJe.9 nJIm~, ,1pEl;k ak'.?~- .l1iP ti roisli. tim pTavcemi11ie 1?os~tr"a.paz,l]lV(~, on nece steei jaBn i odredene ldeJoe 0 tim raooJ.ama

j:--

i svemu Sto se tamo unutramoZe poomatrati, isin kao sto neko neee roC/a da pohyata sve iCieje TIekeg pejzaZa, :iIi delpva i kretanja n4r.og Casov:nika,

.ako ne uperi oCl u njih i pazljivo ne poomatra sve delovoe. Ta 1'11ika. ill taj easovnik mogu biti i tako smeSteni da ose on susreee. s njima. svakpg dar'-oa; pa ipak Ce on. imati sarno mutnu ideju 0 svim njihovim d1clovima, sve dok ne po6ne paZljiVIO posmatrati svaki. deo pojec1linaeno. 8. Ideje iz refleksije dolaze kasnije, jer zahtevaju pa!:;nju. - Otudapostaje jasno zasto veCina dece tek dosta kasnostiiSe id!eje 0 radin'iama svog duha, a nekl Ij\.1di ni \.1 toku Citavogsvog zivota ne uspevaju cia steknu o:sobito j~e iIi aavrSene idieje 0 veeini njih; to je zato sto te radInje dodus~ stalno teku u njima.,ali kao. neke .1uidne vi.. zije, ne ostavljajuci doYoljno dubok~ utiskl lroji bi duhu dali jasrne, razgovetne itrajne ideje' to maZe biti tek kad re Tazum oilo:ene unutra, pr~a sebi, ra:zmi.sli 0 SVDjim raonjama i uCini i.h pred"; metom svog posmatranja. UlazeCi u svet lll1 Dkru:rena mnootvom novih stvari koje im stalno zaokupljuj'll Cu1a. i privlace dluh., tako da 00 On zurl da zapazi nove lltv~ i eldon fe.uzivanjuu raznovrsnosti i promenljivosti predimeta. Tako je dete u pnrim godin.am.l1 opieno za'Ureto. i zabaV'ljello gledanjem spoljnjeg 8veta. Covek u tim gOdinama n<J!l:ta.ji da se up~ sa onirn sto se nalazi Il1jega; za sve vreme. ra.stenj~. paznja mu je stalno upravljena na spolja\'lnje ()lSete, i taka on l'tko iStize da ozbiljndje razmisli 0 ono:tne sto se dogada 1.1 njemu, dok ne dode u zrelUe godine; a nek:i Ijuda gotoV'O nikadi. 9. DuSa poc7l.jeda. stice itleje kad p?cwe da zapaZa.. - Ako pitamo kad covel>: prviput stiCe idJeje, to je isto .k.ao .da pitarno k.ad on. poCinje da zapaZa; jffl.' s1;icati ideje i~a~ti .ista je stvar. Bostojj JI1edut:im, gledi.ste cia dl.lSa uvek misli i stalno neposredno zapaZa ideje tl selli, za ave vr~

dieca

van

7 D20n Lok

97

96

me svog postojanja; ~ je s!aln~ misljenje u,rt:o tako neodvojivo od cl:use kao sto Je stalno prostiranje neoclJvojivo oclJ tela;. ~o j.e to i~~~a... .. ispitivati pocetak covek0v;.h IdeJa znaCl lSPltlYvatl poCetak njegove duse - JeI' prema tom gledistu dusa i njene ideje poCinju dia postoje istovremeno.. kao i telo i njego,vo prostiranje.
10. Dusa ne misli 'Uvek; za to nema dokaza.

- No da li duSa pretoji pre prvih zacetaka. odnosno fonniranja, odnosJlJO poeetka Zivota u te1u. iIi pootaje zajedno s nJim, ili neko "Terne posle njega - to ostavljam na ra=atranje onima koji 0 tome viSe znaju. Ja pak priznaje.tn da spadam l!leQu one koji imaju tako tupu dusu da ne mogu d!a vide ka... ko ona stalno posmatra ideje; i koji ne smatraju (;la je dusi potrebno d<J. stalno misli, kao SID ni telu nije potrebno da se stalno krete; jer ja mislim da je opazanje id'eja za du~1,l ono sto je kretanje za telo: ne njena sustina, vee jedna od njenih radnji. Zato, rna koliko da smatramo misljenje prikladnirn d&, lovanjem duse, nema potrebe cia smatramo da ona mora stalnO cia misli, dla stalno bude dielatna; jer. mozda sarno beskonaeni Tvorac i Cuvar sVih stvari' 1ma tu privllegiju cia "nikaodJ ne c!J:ema i ne spa-:va"; ali to ne pristaje nijednom konaenom bieu, ill bar ne pri:staje,ljudskoj duSi. Mi pouztianoznamo iz iskustva da ponekad mislimo; iz toga izvla.. eimo nepogreSiv zakijueak - da u nama postoji nesto sto ima moe misljenja; ali da li ta supstanr cija stalno misli iIi ne,o tome moremo znati. sa:rp.o onoliko lroliko nam kazuje iskustvo. Jer,reCi da je stalno mis1jenje bitno za dusu i neodvojiVo ad nje, znaGi postav1jati pitanje i=ova, a ne die>kazivati ga raz1ogom; a ako glediste nije samo po soehl oCig1edno, 0'I10 se mora OOkazati. A cia Ii je ta tvrdnja - cl:a. "dusa uvek misli" -sarna po sebi oeigledna, 0 tome pozivarn eoveeanstvo da sud!L Pita Be, recimo, da li sam ja mislio eele pOOille n06, iIi nisam; poSto jeto pitanje 0 stvarnoj ci98

njenici., ako se kao odgovor na njega pncl:a hipoteza koja je upravo sporna, to znaGi da s:e nedo.kazano uzima kao dokazano; a na taj naein Be moze dokazati, bilo sta. Recimo, ako se samq pretpostavi da 'Svi easOVnici misle dok kucaju, onda je time potpuno i nesumnjivo dokazano da je moj Casovnik cele prosle nOCi rrrislio. Ali onaj ko nece cia vara sam se.be mO'!'a cia gradti sYoj1,l bipotezu na cinjenicama i da je potvrdujeCulnim iskustvom, a ne ~ta vcii nasilje nad i:1njenicama zbog svoje hipoteze, tj. zato sto on pretpostavlja dia je to tako Takav nacindokazivanja svodio, bi se lu> ovo: ;n10ra biti cia samja. mislio cele prosle noti, zato sto nekiO drugi pret.Postavlja $ ja uvek misJim, iako ja sam ne mogu cia primetim da je totale~. . Ali Ijudi kojisuzaljubljeni u .svoja 'lWerenja ne sarno da pretpostavljajU onosro nije d()kazano, vec navode i netacne i:1njerJ.ice. Kako. bi inace neko mogao CIa mi podmeee kao moj zakljuCalc tvrdtnju da neka stvar ne postoji, .zato sto je nismo svesni dok spavamo? Ja ne kazem da Covek nema duse zato SID je nije svestan diok spa.va' ali kaZern da nije moguce eta on misli, bila na ja'ii. bilo u snu a da ne bude sYE>tan toga da :t:nisli. Nije neophodno da qUdemP' svesni. bH? .koje drUge stvari; ali je n~phodno, l}!y!"k .ce. b1:tI n~ ophodtp.o,dabude;n10 svesni svoJlh ~lsh, ~e:rJe nemogu6e da Inislimo.a da ne.budie;rno svesn~ tpga.

11.

Slazem sedia dluSa bucinog coveka .nije nikad bez mlsli, jer to je us10v bUd!l1og.~tainja; n0m4e1o bi cia budni eovekrazmifl!i. 0' tome.da lijespav~ nje bez sno-va. stanje lwje obuhvaj;a Cita:v>pg.C<i>veka, dusu kaO i te10 - jer tesko jlzamisliti eta neko mme da misli a. cia .ne bude syestarl to~a. Alro dusa eoveka koji spaya..misli a . llij~ s"Ssna toga, ja oncl:a.pitam: dia Ii onau tokutakv0g.mi*lje-nja oseca Ina kalevo zadovoljs.tvo ~li 001,$ Ii je sposobna da bude sreena iIi nesree!la? ,Ja sm:n. ~gu99

D~Lsa. nije u'l'Jck S'l'JBsna toga da m~s~~.

cak i u toku ;pajtvrdeg sna, ali cia paJ?~je ne zadrlava te misli. Vooma je t~ shvatrti kak? to drusa coveka koji spava je&rlOg trenutka marlJIYo rrrlsli, a vee sledle6eg trenutka, kad_&e .~)Il probudJi. ne moze da se seti ama bas m.ceg-a od svih'tih misli; u to bismo mogli poverovati tek kad bismo irnali .neki jam dokaz, a ne samo golu tvrdnju Jer komoze zamisliti, sarno na oonoVU toga 5tO ~u se tako tvrdd., da velika vceina Ij~dd u toku celog Zivota po nekoliko sati dnevno rru s1e ne: Cern cega poole uopste ne mogu ?a se; ~te,. c~ ~ a.'ko ih neko zapita 0 toIDe usred tih mlSli. eml Be da vceina Ijudi prQIVodi veCi deo svog spavaIlJa bez snova. Jedan Covek koga sam ~~avao, o:mlrzovan i dlobrog; pamcenja, rekao m~) <la. mkad u iHvotu nije imao snova, sve ~ok nlJe ~o~lO gr<:znicu od koje se upravo tada b.1~ ?poraVlo, a.to ]~ bilo u njegwoj dvadeset pewJ Ili d~ade~e! sestoJ ,goc1Jini zivota. Mislim d~ u .svetu :una JOs. d~ta takvih primera; svako ce slgurno xpe~u s;,:oJIm poznanicima nati dovoljno primer-a lJudi. kO]l VEl-Cinom provode noti bez snova. .. . .15. Pfema toj pretpostavci, mtsh spavaJ1.Lc~h ljudi morale bi biti najracionalnije. :- Ako. Gov~k misli a nikad ni za trenutak: ne zadrlava ms~ ~ tih misli, onda je to vrlo besH:~ti.Sil1~ vrsta :n~slJe nja; dlUsa u stanju takvag mlSlJenJa vn;di Jedva nei3to vise ne.g9 ogledlalo, koje s;w.n9 p.TIJ:IUl. svakojake slike ill ip.eje, ali ne zadrzava mJed!Il)l' on~ nestaju, iSCezavaju, ne ostavljajl,1;ci .ni . naJmanJ~ trag; ogledalo nema nista ad.tak"!-h IdeJa, ~o III dusa. od takvihqrlsli. Mazda ce om 9na.a reel ov~ ko: "Dok je Covek budan, on u'P0rr.eblJav~ za ~ sljenje telesni materijal, .80 pamcer:J~ zadrzava :r:J:?l': 'sli putem utisaka koje or::?S~vlJaJu.na m~gu, .~ tragova koji od takvog nllslJenJa os~J:U na nJemu, ali kad dusa spavajuceg coveka mrsli, .dok ~ ~ lle opaza ona misli za sebe, i posta ona za .svOJe misljenje: ne upotrebljava teleane o.rgane, ona ne

n.u

ostavlja nikakve tragove na mozgi;( i, za:!;o on ne pamti te misli". Da i ne pominjem ponovq. besmisleni zakljuM 0 dye razliCite licnooti koji sledi izte pretpO,'ltavke, odgovaram na to joil i QVo:ako diuh .moze primati i posmatrati ma kakve idJeje. bez pomoei tela, onda se iz toga mora logicno zakljuCiti da ih on moze i zadrZati bez pomoCi tela; jer mace duSa, odnoono rna kakav ~bniduh, nece cd tog miSljenja imati nikakve koristi. A ako. se ona. uopste ne seC<l. svojih misJi, ako ne moze da ih pohrani za kasniju upotrebu i da ih oZivi kad za,.. trebaju, ako nije.kadra da razmislja 0 pr<:>illosti, da se koristi ranijim iskustvima, z:ljuCivanjima i mislima - cemu joj O'Ilda :misljenje? Oni koji smatraju da je dtisa stvar koja misli, nece na ovakav naon uCinitidusu niata plemenitijom nego oni koji smatraju dia je ona sarno najfiniji dleo ma-terije, a koje oni pm DSuduju za to. Dusine misli koje nestaju eim su pomisljene, koje, Cim nisu na vidJiku, odlaze zauvek i ne ostavljaju nikakvog traga upattleenju, nisu nista korisnije, i ne cine svoj subjekt rnsta. plemenitijim,nego sIova i$pisana na prasmi koja ce pm dah vetra izbrisati, ill otisci utisnuti u gomiluatoma ill u Zivotinjski duh, Priroda nikad ne gradi izvrsne stvari da bi s.I:uZile za sitne ciljeve, ill p.izasta; teSko je shvatiti dla bi nas beskrajno m.udri Ty6rac stvopo tako velicans:tveriu spos()bnQSt kao sto je moe misljenja, spOSQbnost koja se najvise priblizava izvrsnosti Iijeg~:lVog nfshyatljivog biea, zato da ona bude. 'U toku bar cetvrtine svog zemaljskog trajanja, upotrebljena za tako plitku i beskorisnu svrhu: da Staln9 misli a da se ne seea nijedne od tih misli, i ne Cini cikaky:o dobrp ni sebi ni drugim.a, ni bilo kakyu korist nekorn dirugom delu stvaranja. Akg ispitamo stvar, verujem da u Citavom Bvemixu !le0e1IlO naCi mesta gdie bi kretanje, pa c;ak i kreta,;-. nje tupe i bezos~jne materije, bilo 1;akO slabo iskorisGenQ>, tak<> potpunos,traeen<>.

103

102

16. Prema tojpetpostavci, dUu bi moraIa imati ideje koje nisu izvedene ni iz oseta ni iz re... flekstje, a o tome nema gOVOT(L' - DoduSe" nrl ponekad imamo neke opazaje dol;: spavamo, izadrZavamo te misli. 1.1 pameenju; ali svi koji Jiei'lto znaju 0 snovima ZlUaj1.1 i dJa im se ne kaZe lrolik.o 51.1 te misli obic:no nastrane i ne:s1.1visle, k-olik.o malo saglasne sa redom i savrSnstvom razumn9g biea. Zeleo bih da mi Be odigdvorina ovo pitanje: pa li dusa del1.1je IDaiIlje razumno kad rnieJ.is.a:ma,takore<:i odvojena od tela,ili kad mi:slizajedno sa telom? Ako 81.1 njE:,..'l SflIniostalne miJsli manje r~ zumne, onda ti Ij1.1QJi mor<J,j1.l da kaZu 4a dusa dO>" biva ad tela savriienstV'o razwnnog IIillUjenja; alp~ jeo SlUprotno tacno, onda je cudno ~to SIU naSi snO'Vi vecmom tako sitnicavi i nerazumni, i z.aSto dJuSa ne zadrlava niSta od nekih svojih razummi'-jih monologa i meilitacija. 17. Aka jq mislima ne znam ta,ondq ni nikq drugi ne moze to =aU. - Neb nam oni lroji ta1.""O samouvereno tV'rde dra <lJuSa uveik i nepl:'eSt<ln0 mi:" sli, kafu kakve misJi ima d1u.Sa detetawe riego s~o se spoji sa telorp, i1illWavo tada, p~ negoS1:o pr:imi rna kakve ideje pUteIn o:seta.. KoU.iko ja znam, ljudski snovi se Uyek sastoje od idJeja lroje rovek ima i na javi, i$o 8,1.1 veCinom CUdnovato s<lstayljene. Ako duSa ~ neke. ropstvene ideje, koj~ nije izyela ni iz oseta ni 12 refleksije (a tako 1I1O!r'a' biti, alro ona poCinje <1a misli p'renego sto jed6-',. bila niakalkve utiske ad tela), CUdino je ondada . ona baS cikad u. toku svog privafuog misljeIlja (toliko privatnog daga ni sam oovekne opaZii)n zadJrZaya, Cal;: ni 1.1 t'renut!ru kad sa budi iz njih, nijednu od tihnlliili' pa da ~brad!uj ooye;kakaltvim novim otkrieem.. Ko moZe smatrati logianim to.da dusa za v:rexne syog povlaeen.ja 1.1 fuku sna misli toliko sati, pa se ipak nikad posle ne seti nijedne od tih ideja koje nije IJozajrtJila ni od ooeta ni cd refleksije, aako i saCUva kojuu pam~

I1!lJdanpu~ u.to~ celog covekovog Zivota nepri_ :ov~ u s<:canJ~ n~Jed:'1JU odJ syojili Cistih, uro<!ernih ldeJa" ~ kOJe J :unala. pre nego Sto jeiSta poza]mila ocl tela; da (ma nikad ne ixnese na vidik ?U~og coveka nikakve druge ideje vee .one koje ~"1]:u zadah bureta,koje oCigleclno vuku koren 12. nJenog sjedJill!jenja sa telcm. Ako.onll. 1.lvek mir~, ~ k"r~_ ton:t;' posed1.1je ideje pre nego lito sa sJeclini S nJIm, ill pre nego sto ill dabije od tela, on~ S' mora pretpootaviti da S ona bas 1.1 snu seca svojih Urod'riih idieja., da i'ClJeje kojima se bavi za vreme tog ~rek:i.da veze sa telom, ddk mis1i z~ ",eb:, mOl.'aJu bar p011!kad hit.i. one keje su za ~Ju . p:r:u-odnije i prikladJnije, koje nisu pMistekle lZ. tela vee .ISi1.lCis~ njene .c... ill 81tO i!l, idea;e, onda TI]ne radnJe sa n]nna; a poSt~ se budaneovekni-!;ad ne: see~.t$vih ideja, mi iz te Wetpostavke mo~ mo _lZVUCl samo zakljuCak da se dusa seca rie": ,;"g:: lakO ~e sam ooyek ne seea, ill Qpet da. pam~ cenJe zad!rZav~ samo one ideje ik:9je potieu Qdi tela, odJnosn() ram1Je dIUha sa takvim ideja...-na..

t~~e ma.>:LJe pnstaJu diuhu'? Cudno je cia dlU~

cenju, to s1;1 s~o o~e kojepoticuQ<l; tela, pa Prenta

bas

sama

:e

ne opaZaju? Njihorvasigurnost je, bojinl Be, sicgurnost.~ dokaza,. ~ njihoyo znanje - znanje bez opazan.J~. Sv:e m:r: se Cini da je njihov stay ~onfuzan po~an:, ~()r~scem kao hipoteza, a niliako Jedina ~ om? JaMll~ lstina koje nassvpjom 00,.. gI~;'!noscu prnnon:vaJl.l da ihprizmffi1o,"ilis~l.'~ tolikQ pormate ppstlTl iskustvu <1a bi. bilo .drs'ltp p0:tcatii~.Jel na~vise sto. se moii:e reCi,uprp,og togstava Jeste cia.1e moguCIlq cia dusauvekmisli,

13. Kako rlieko moze zv,ati. dd dusa uvek misli? J~r. a.ko ta tvrdnja nije sama po scbi oCigled~ na, njoJ Je potreban dokaz. - Ja bih takode rado CUO ?d tih ljuili, koji tako samouyeren.o izjavljuju. ?~ l.1udska duSa, .odnos'!1o ilovek - jer to jjedno 11sto -llvek misli, otku'Cll omi to znaju' ill jo.sbQ!je kako oni sami 0 sebi znaju damisle 'kadlto s.aani

104

105

aline i da uvek zadrZava :u :p=;Cenju to ~to misl!; . ka".em da J'e isto tako mogucno da dusa ne nuaJa z . ... t .:l,_ esli uveA, i da je IDno,g? ve:roY~ illJe "";' ?tJ.8: P,?l1 kad 1.l0pate ne misH, nego da cesto mlsh pO ettav jedan dlUg Vl'eIDenski. peri?'l'~ pa on'Cia<:>dnJ,ah pOOle toga nije svesna da Je II1lslila. . 19. Vrlo je neverovatno da bi covek mo@ao d(i, dugo misIi, ada odmah posl(3 toga 71<e pamtl to. ~ Pretpostavljati da dusl;lm,isli ada.c?vek .to ne oJ?llta, znaCi, kao.sto je receno, praVlti Qd Jedlr:0g e?'" tri .n~~n "eM dive liCriosti;' o neko d?br~ izratavanja tih Ijudi, morace p<>In1~liti da om o::lne UpraV9 to. N~e, oni koji nam k.aZt; da .dJu.Sa .uyek misli, n<,; !wfu nikad, koliko se s~C8;ffi' da o;ovek UVElk misli. Moze libiti cia dlUSa mlsh, a da c<>yek ne .misli? IIi, da cove'k mlsli, a da ne l;>Ude ~og~ svestan? :!{ad bi neko .drugl takQ govoflo, om bI to smatrali b'l:bljanjern. Akooni kazu:. "Covel'; uvekmisli ali nije uvE'k svestantoga", (}nda bl mogli isto tako reCi da se telo prostire, ali dlane:rr;a delova.. Jer, ista je toliko shvatljiyo ka~ se klzze cia se telo pl'ostirea neTIl4 delov,a, ka? .~ da~est~ misli a nije svesno, iii ne opaZ<t, dJa.ffilsh. Om kOJl taiko gOVO'I'' mogli bi, kad. bi to bilo pO<t~:mo ~ njihovuhipotezu, sa isto toliko ra~loga re(!l ~a Je Covek uvek gloolan, ali da ne oseca t;> JIvek,. dpk seglad 'll stvarisastoji bas u torn oseca~u, !WO sto se i misljenjesastoji u tome cia jecovek svestan da mislE Ako oni kafu cia je coveksaro pred s{)born uvek svestan da misli, pitam otkud to znaj'll? Svesnost je opazanje onaga st~ .~ sava u oovekovom so~tvenorti duh'll. Mor;)' h ne .0 drugi opaziti cia sam .ill. sves.tat: bilo cega,kad ~~ sam. to ne opaZam? NNw ne moze, ovde nazem~Jl, zn,:ati iStasta je van njegovog iskustva. "Proi?uQJite Coveka iz evrstog sna, i :zapitajte ga sta~e .~og tre'Il.l.ltkamislio. AIm on t.ada cije svestan d:a ~e lSta mlsli<:J>a neko ga. uverava cia je iP:k ~ho, taj dlrUgimooa. da je izvanredan pogadac filsli, zar ne

z:a:::mo

bibilo jos boljs cia ga liveri cia prosto nije nispa~ vao? To je nesto vise od filozofije; ta ne IIlOZe biti msta manje nego otkrO'\'enje, kadneko drugi uspeva cia otkrijeU mom duhu misli, dok ja sam nisam kadar da otkrijem nijednu. Mora da sudoista vidoviti om koji pbuzdano vidle cia ja mislim anda kad ja sarone mogu to dill. opazim, i kad cak izjavljujemda ne misIim; a uz to su kadri dla vide dJa psi iIi SIOIlOvi ne misle, iako ovi pokaz'llju sve moguce znake misIjenja, jedino sro nam izri<:ito Ile .kaZu da misIe.Neko moze pomisliti CIa ti ljudi idu korak dalje od rozikrucijapaca; jer izgIecia. dJa je Iakse uCiniti sebe nevidIjivpn ZCl d!rt.ige, nege sto je uCiniti misli drugog vidiljivim za m.ene a da nisu vidIjive za njega. U stvari, dovoljno je da definisemodiusu kaosupstanciju koja stamo misli, i posao je uraden. Ako ta diefinicija i ima neku podlogu, jll. opet ne znam Cemu hi ona lTI'ogla posluZiti, osim da primora rnnoge ljudeda POsumnjaju u to dia uopste imaju dusl,l. -poSta nalaze cia provodie diobardeo svog ziveta 11'6 mislecl. Nh kakve definidje na svetu, nikakve p:retpostayke ma koje sekte, nis'll talko jakedia bi pomstiJe stalno iskustvo; UZ'l'oik .toIikih ~orisnih prepirki i galameoko toga 11 svetu leZimoZda u tome sto pretenduj.emo da warn<> vise nego sro opazamo.
20. Posma.trajuci decu videcemoda n~ma drttgih ideja sem o71<ih koje dqlaze iZ oseta ili refleksije. - Stogi ja ne nalazirn. razlo~~da pove'-

n:

cit

rujem u to da duSa misli pre nego. stos'll joj cula pribavila ideje() kojin)a ce m.isliti; tekkad.ih stekne, iuporedJQ sa njihovim ).lmnozava+J.jemi~ drZavanjem,ona v~zbom na njima usaVTSavaI'o/).:;, zne vidove sYoje sposobnost~ mis1jenja;a kaSilijr> kombinuju9 te ideje i razmiSljajuCi () ~vojim yl~ stitlm radnjama; ona povecava ~voju zalihu.isti~ sve veC'll lakOcu u p~cenju, zlllnisljaa:J.,i'll, z<Ik1:itlCivanju i dlrugim naCinima misljenja. . . ,.

106

107

.. lZ - opa2_.J '~nna . '-' spreman da UC1 21. OmlJ kO]l J' 'woJ'u hipotezu k.ao . - stva . ne cIa nam.ece ~ d ~~t wlrn ,. a . .. 6e ikodl novorwenog . e"", a pravilo pnrodi, naCl . ko'a hi bila l1iaVl!kn ta ll malo tragov~ neke?~o ~\:Vog za:klj'Ucivanja. da nrisli, .a J05 ~tiJeda bi razum rno~la A teSko na d~a. Je l.'J'uCu]e ' nrisliti a da uops'j;e ne ~ .' taka ffiIl1JO go u '--' da deca koja 81.1 teik doSla .,._. 'UZITle:mo ~""'_ .~ . ., deo svogYl-e:mena 1.1 ~"'_ na svet provodle naJ:'ecl . amo onda kad glad! tn;l.vanju i retko se hp-'O!e - s. . ,. dni'i od svih 0ren sisu ili ka<d neki bol (;na~nezgo,_.) 'sili'duhd.a , ;' . -'-- . Oak utIca) na reAl, PrJ.. ' .. ta), ill ne>ki UJ.'"!5!J . . d . e' ako l12l'Iiemo sve to ga O'Pazi i da nesto pre UZID . tramo cia se fetus b . acemo railogaa d sma .. u 0 z~, l.I1~ '. 1-' acliikuje rnnogo ad bilJ~og U IIlaJellloJ Utroul ne r . , :malokad nesto stanj~; .i:~r ~n .goto1 ~v:: gde ne mora zapaza IIi nusIi, a ~a ~~ ..,,_ teenescu u.ve.1>. pod_ t- 1-_-1.1 .w:le Je <.nULU't:'D trazl 1 u"""".' 5~. . to'meg sastava; gdie nenla jedln.ak~ meKom ~ go v~~ &1.1 mti tako zatvorene svet10sti pred ~, ~" 0' zvukJova, i gdie d:a ne mcgu pnmati cg """"clmeta koja bi utiraznovrsnosti ili promene z," _

=.1

0',,=

..

__

rtsrr::stu

nerr:a'

calana Cula. .. d t od rodenja i p<J<smatI.-a22. Ako pr~timo n:=~u vrsi vreme, vide~o rno prorrnene kOJe na J 1"' ukoliko putem cwa dia duh P<J:SUt?e ~toliko ~!.v ukoliko ima vise stice vise IdeJa,.~ o~ V1~Ie nekog yremna ono materijala za =SlJ:nJ~ete '!roji 81.1 na njelfcl poCin1~ da..UP92IDtis~]j 'er su mu najbliZi. Taka, ostavi11 llanace . ~ re,. J ''-_ '-~J'ima svaikooznaJ.e "'e 000""" sa"'-... ono pootepeno uP. 'da ih razli:lmje 0 d . . """"La, 1 pQ>C1nJ. .'d. dn'WlO :una "'~-. 'a da -if) On() poIielo Ia zatr 1 . 'r"V> terme VI 1 . l' . cu'1a. s ana~, "'- . . se 0<1:'e koj.emu pribav JaJU dir:fuva 1 ~zlikuJe 1 eJ . _,_..: dn.th posrtepeno usa'-".-I<=~~ posmatrati k=.v . . . da1'~ T<=.U mo~,~ 'ooti . kako napreduJuCl h vrSavtt te sposobn . .:. l ' a kom'b:inovanja i apvZba i sposobx;osti s~~:1 ' . 0 n.una, i razmistrahovanja ideJa, ~J~~=J~ miati priliike da sljanja 0 sv~\l tome, govorim kasmJ'.
v

i:usli

108

koje ikadbude prwoctnostek:{l-o U <:>v()ll1 Bvetu, To, je po'Cllloga t pqlazn<3., taOl;:a, syih: 9nih!~Seni.':l. mi-, sli kaje se ~,iz,llil>dJ opUtka i (.'!ostiZu do.samog neba'' dalk duh velikitn prostranstv:i:lna, ." luta "'~' po onim ".", " : "', , upuStajuCi se :Ud!ll~k<JGeZne.sPe'ku1acije:koje ga, kako misIi" uzdifu,quse u s:tv:arl ne odrrp.Ge ni.Z3 pedalj od onih idieja koje,*:u:muProZi.1\l cUla, lli 1'azmis1j;,1Jnje. . .! '" 2S. U to'!cUp!fimanjaprostih. !.4eja.! .razum je 1)ecin.o1npasi~q.n./ U tom delllSV'~ ra9a~a~ je presto pasivanj njemu nije dato' na volJu dia
'. ,',

njegove SQPstY'ne J;"adnjekad Ol1;ra2;J.11iSlj a o nji).'nll. To je P!vf 90yelt()'V kpra!kka 9W:t:iV aa:ljl.l stvari, to . je 'O&lqya na,lk:ojoj ee.O!1gr~ditisve.que pojmc>v

23. Ako se,' claIrle, J:)O&taviPltanie: k Cove!< ada pOCinje d~ ima ideje? :-jamir:;lim ciatlcarnoogoVaT glasi: onfuJ..'h.-a.dpoene da~a 0iSJet~'. Jer, posto izgledadau duhu !lema ll1kakvih~<lejadiok mu ill ne pruZe CuJa, ja smatr.a:In; d!a su id!2jeu r~u istovremene sa ooeti.maja Qset.je .fukav utisakili pokret une-kom'delu teI:a, kojipr0izV'odi. n!ki opafuj U l'azumtt Kak0 iiglj:la" taik:viutisci kojena nasa cwa v:r.sespoIjaSlljipred:meL1, prufuju. u prvu prilik:u .Z8.vrile.':!je r-adnji k;~j~,'hazivl3.n:odluh .l?r>zi": zanjem" secanje.m c." T;:tZ"nlatran]em, Z,aklJUCIV"wnjem, itd. .. ' ., , . ' .' . 24. IzvorsvegnaJ.eg zna1ija Vr~mel1'0rn dub poCinje da 'raz;rmslja I) Sv-?jim sopst.Y;mim rad'njl-rna, vrsenim na idejaina<kojedobivaputemos.eta, i taik10 se snabdevalllovim nizom ideja, koje ja na:zivam "ideje potekle iz refleksij,-et'. ,Izvor sveg naseg Z!r'.anja jesu dakle, koo sto oo:in vee rokao, utisci koje nanaSa CulaVl~S~ spOtljaSnjipredan.eii,ek_ stemi u odnoou na diu.h; DO isopstvene radinje duha, ,koje:po.Iaze 9d;' int'rn,ihinje~l.l,sVIQjstve.nih snaga, i k~je,kad4l.lh,orijima ra=iSlj<l.,1X>staju k'1kode Pl'edInet ppl'lIna;1;,ra;r:tjfL Pr'ema t~e, prva sposobnoot Ij1JJdsIk:Qg int lektajeste dq.je duh!iposoban dJa primautiske, bilo, 9nekojena njega putern eula \Tse~olj.;t&nji predl'n:eti, :i.1:i,~e koje. vrje,

'-';

,',-'

'",

109

ili UkllS secera i miriB ruze: rusta nije oCiglednije

G La v

I1c

II

b PROSTIM: IPEJ1UYIA
1. N ekompleJcsnep?jav~. - ?,9;pi~?bOlj e shvatilipriroou, vrstu 1 Obl~ ~st'!g :z;nan.1a, ';D.<J-. br,n. ddatiriaUIDUledn.u stvar . ~vezl s.1lramo do ~ . '. .'.' 'k' . ar 'Ib' proste nasirnidejflIna:tojest, dJ~sun:e e Q1.nJ. . .... ' " . 1 a neke slozene (lwmple!ks.~<;!).. ' Iaiko su kvalittikOJI~el,:lU;Il~~as8; (';tl.<t. u samim preclroetiIDa tak()sJ~~J.,enl.l~ v;epaknl ~a medu njirna nemaTazm.!l;k~ ~l uu"aJanlf.\,l . J jasno' da idlejekojeo<rUt>'r'OI:w~elldtlu ula:ze preko Culaproote i. n~~esane. J:'L ~qa. ~1l';'U. i ipanje cesto Prlmalu IS~v-remeno~az1iClte}{iJe oX is-tOg predmeta:-- ka0 l~d'~y,:k u Jecl!nG1n Istom komadu voska Vidl .kretlmJ 1 bOJlI, .8. .~oun. mekoeu i toplotU--madasu te prost: IdeJe ujedinjene 'u istom predriiclu,on<:su lpak potpuno oovojene JOOna 00 druge, b8lS~ao ~ d.?laze od razUCitib' cula; l11adlnoca ityrt;lOCa ko]e coyek: oreCa u komadu ledapredstavlJaJu u. dl1h~ .ISto tako razliCite idejoikaO i miris i belina'lJil.1 ana',

nego to da Covek jaSJrlO i odvojeno prima te proste ideje, ideje koje nisu sastavljene, i koje prema tome sadrle u sebi Sfll110 jedJnu. jedJinstven u poj avu ill zamisao diuha, i ne :rnOgu Se ra:staviti na razlicite ideje. 2. Duh ih ne maze ni stvoriti ni uniStiti. - Te proste tdeje, materija} sveg na.seg znanja, bivaju sugeTisane i pruzene duhu sam:,>. na ona dva ranije po:mel'lu;ta naCina~ tj. pute:m oseta i refleksije. Kad je razum.Jednom,snabdeven tim prostim icliejama, on je sposoban da. ih ponavlja, uporeduje i povezuje na. got()VO bezbroj raznovrsnih naCina, i tako pravi po wlji nOVe, k()II1pleksne ideje. Ali ni najuzviSen.iji duh, iIi najbo~at:iji razum, makar posedovao ne znam kakv1.1przinu i raznolikost misli, ne moze pr<mati iIi styoritiu duhu ni jednu jdinu novu prostu ideju koja neo bibila primljena nanapredJ pomenute natine; isto j;ako, n:iikakva snaga razuma. ne ,mo:ze unistiti one k:oje su vee, tu, Covekovo vladlanj~ :nad tim malim svetOInnjegovog vlastitog razuma dosta liCi na njegovo vladanj,e mid velikim SVetom vidljivih stvari, u. kome on taJiode, :rna kolikom vestinom i umetno8Cu ra~ spolagao, mozesa:rno cia kombinllj", i raz91V3ja rnaterija} koji mu je pri ruci,. a ne .rno0e pi na kakav lllacin stvoriti rna i najmanjUCestiGli nove mateTije, nitiunistiti rna i jedan atorn. o~ onoga sto vec postoji. Svako ko sam pokusa da. stvon. u svom razumu neku novuideju, koju nije primio putem cuIa od spoljasnjih predmeta, hi putem refleksije ad radnji svag duha, vicieee da je tonemo-gu6e. .zeleo bih d1a neko pokusa da. izrnisli nOO ukus koji nije ntjkad> osetio !'La llepCU, Hi stvori ideju 0 nekmn mirisu koji niJkad nije udisao; ako rou to uspe, onda eu i ja priznati da i slepac irna ideje 0 bojama, i cia gluv Cov:ek irea tacne i jasne pojmove 0 zvukQIVima. 3, 1z tog razIoga ja :m:islim da niko no m<ne :zamisliti u teli:ma, rna kako ta telabila sastavlje-

110

111

na, niJ.~ve druge kvalitete po ~oj~;nl~ i~ zapa~"m.0 osim zvukova, ukusa, mirisa, VldlJlVlh 1 0p1p1J1v.i:h kvaliteta; mada svakako verujem~ <la, bogu .!,:-:Je nemoguce da stvori i neko stv~.J:e sa ~Jlm or-mma koje bi magIo sprovoditi opazaJe mare.r.ij~nih ~tvari razum na. vi..s~. naC~. onili net ikoje obifuo nabrajamo 1 kOJl !iU <:tati c~:ci':-u: A' d.a je Oove6anstvo blio stvoreI1O sa samo tIrl L'Lllai ondla bi kva1iteti koji IS'll predlmet petog CU1a . . bili isto tol&o da1eko od naseg opaza11Ja 1 zarmsljanja, kao ste 8U damas <J11i !"oji pri~:JiajU sestom, sedroom. ill osmomCulu; a bilo hi SUVlse smelo pol'icati nelka d!r'uga stwrenja, u nekom dirugom delu ovog golemog i Cudesn0g svemira, mozcl!a iroaju takva Cum. Ako OOyek l1' stavlja sebe ohoIo i.z': nadJ svega, vee uv"ida neizrnern~s.t ~, :"grade 1 ogromnu raZIrl!ovrsnost koja se moze nacl 1 U OV~ nJen= roalmn i beZnaeajnom de1u u k?de1ll. se:xu Irre6emo on 6e 1ako do.ti na misao cia 1 u dTUgIID njenim. Predelima roogu da postoje dr~gia i druikCija raZUlnTlJa bica, >0 Cijim sposobIliOStima on ne moZe cia zna ni naslucuje msta, k',ao sto ni crv, 7.a.tvocen u fij'Cci nekog ()TffianJa, ne rooz,e cia zna nista 0 covekovim Cu1imaili razumu; takva razn,ovrsnost i uzviilenost priklacinisu mudirosti imam Tvorca. Ovde sam sledio opste miSljenje ella Covek ima samo pet Cula, marla hi se m&da mogIo s pra.. wm natbrojiti viSe; ali za moju SBJdia,,1;:nju svrhu jedna pretpa.stavka moze sluziti ist<> takJo dobro kao i druga.
v

of

c:

c. .

.... _. . -.

....

" ' " .'

da

G l av a III

!DEJAMA JEDNOG CULA

1. Poaela prostih ideja. - Pa bismo bolje shvatili ideje kioje dobivamo put.em ~eta, :moZda neee biti zgoreg aa ili ovde razmoti1mo U od:nosu
112

na razne nac:inekojima one doilaze do naS.eg dtul;.ta i postaju pr:hnetne za nas. Prvo, dakle, pootoj,e. ideje IkJOje doiLaze u nai duh putem samo jednog Cula. :Qrugo, pootoje ideje kloje se prenase u dJuh putem viSe Cula. Tace6e, ~deje !kaje dobiVanIO sarno :refleksijom. Oetvrto,. ima taJkvih koje k;r-ce sebi put i. bivaju sugerisane duhu putem svih vrsta oiS1;a i refleksije, Razmotri6emo sada posebno s.vaku,odJtih vrsta. 1. Postage idlejekoje prinlail1Jo ~. samO jednogcu:1a, je'!.' je to culo posebn.o podeseno d:a ih prima. Talco, svet10st i boje,kaJo bela, crveno, zutq, pIa",,>, i njillovi stepeni, nij=ei IDeiiavine, ka;a zeleno, .g:ffimizno, Ijubicasto, moclm i ostaIe, ulaz'e samQ pute= .oCiju; sve vrste buke,zYV!kov.a i tonova samo pwtem 'UJSiju; TaJz:r,i ukusi i roirisi., putem nosa i nepca. Ako ii &g:ani, odlnosno Zivci, spl'O'lTodnici koji ,"ode ideje u audlijenciju mozgu, u nj,egovu, da tako kazem, sobuza primanje, - ako oni ohole talro da ne mogu vrSli:ti svoje funln;ije, ondia nema nika!k:vih stramjih vrata, kroz koje bi Ollie magle uti, nikaikvog d:rug'og nacina da budu iznesene na viPik i dia ill razu:n primi, Medu ideja:m;a pipanja najvaZni;j~ sU teplina, hlarlinoca i evrsto.ca (solidity). Sye ostaIe odnose sE! sk<:>ro iskljucrvo na kon.figuraciju fulnih pTroneta (glatko, hrapi;l;vo), i1i na evrscu .odn.osnoslabiju atl;.tez'.tju delO\Ta (trIil'do i mekO, Zilavo i Ikrhlro), i dO\Toljno su O<:igI~dne. 2. lY.lisu.iIn d?- neee biti potrlbno da nabraja:rn svepojediine proote tdej,e koje pripaidaju svak{)ill culU. Sve karl bis:mq ihteli, to n,e. bismomogliuiI'ad!iti, jer veCina cula dOID!QlS.i .toJ,ilro ideja da n'liriemamo ni imenaza sve. Og'rom.an bvoj mirisa, kojih ima istQ tolilro 1to1i1ro ivrsta tela. 11 sV':tu -ak:q ne i vi.e - 'V'eCinom nema imena. Za te, ideje n1i se obi-eno sluzimo nazivima ,,:rnir1san" i "smrdilHY",
8 Dfon Lok

113

sto u swari znOCi jediva nesto Vlse nego da S'll ugodni Hi neugodni; a u swan mitiSI ruie i ljubiCiee, maJdJa su (Jlba ugodna, predstav1ja.Iu svaikaLlro vr10 razUCite ide-je. Ni razni uktmi, 0 kojima dO-- bivamo iJdeje putem ri.epca, nisu billje snabd~veni . . " "gOT:k" ,.- -'" ,,]U 1" to" 1. l'IIlteIUffia. ,,. 81a tk0,. 0,. ,,~ot:U.O,. "sIano", to' su gotoV'o svi epiteti kojima se sluzimo cia bismo imenovali OIllO bezbrojno mnoiJtvo ukusa, ike.Ii su razl:i!Citi ne samo kod g>Otovo svak.e vrstei Zivih stvorenja, vee i rood raznih de1(1'Va istog p1o~ 00, iste biljkle iIi Zivotinje. Isto vaZi i:za bO'je i zvulw'Ve. Zato eu Be ja u ovom worn prikazu prostihideja zaOlO'voljiti time silo Cu izneti sarn.o OIlle' koje su najvaZnije za nailu sadaSillju sVrhu, Hi koje StU San1' za sebe te!Ze pTi.mclne, iako ces.to u1aze u sastav komp1eksniJh idJeja; mislim darnedu takv~ svakaklo spada "cvrsitoea"; i zato Cu se njome pozabaviti u slederoj glavi. Glava IV
o CVRsToCr

1. Tu ideju dobivamo pipanjem. - Ideju stoee dJobivarno pip8n'jem; dna proizlazi otuda se svako telo ordupire ulasku s:vakog drr-ugog U pr'Osto!t" koji OIllO poseduje, SVe doik ne 1r'I"""Hf taj prostor. Ideja cvrsto,ee je najce~Ga In~~u .lama koje nam pxuZaju OS1eti. Bilo da kr,eee't')1.Q ill rnirujemo, u ikakvom god Be polozaju :n,a.ta2:ln., mi uvek oseCaIno pod Bobom nesto !lto nas po,ctlr~ Zava i spre,cava da utonemo dublje; a p~::: s:vaikOOalievn>o po rulkama razna tela, i da ona, dok su medu rukama, nekOlln ne,savUtcllji';" yom snagom spreCavaju prilaz onim ruku kioji ih dotieu. To ato taka 8p!t"eeava uribli;;' zavanje dva tela kadse OIlla kreeu jedno prernla <:1:r'ugKlm, .Ia nailvam "Cvrstooom.". Neeu da ra-'-

114

8"

115

iako je kaplj,a tolik:o meka, ne hi bila kadira da savladaju njm ,oiJpor, i mogla bi da se potpuno pliblize te!k kaidi bi ona bila uklonjeI1Ja; po tame Ee nasa ideja Cvrsto6e razlik!uje i od Cisrbog prost()ra, koji nije spoo.oban ni za otpor ni za kretanje, i od ohiene ideje tvrdoce. Naim~, ~ rnoze zamisliti dva tela na nikoj .udaljenQSti koja 5e mogu pribliZiti jedno'drugom i d()taCi svojim povrsinama, a dJa u tdku tog prihlizavanja IW dOdil'nu i nepomeI;e nijednu drugu Cvrsfu stvar; utam il~uCaju, eini mi se, imamo j!l.\'lJl1.l. idej1.l prostara bez evrstoce. Ja pitam (dia ne bismo 1J raspravljapju iSli sve do unistenja pOijedin,og tela), )!laZe Ii covek preoot/7.yiti sebi lcretanje sarno jedinog tela, ada niJka.kvo< drugo ne zauzima 0d.m.ah'hje,govo mesto? Ja mislim dIa je jasn,o da mooe, j~:r kl",ja k:retanja U jednom teli.t uo.pste ne ukljucuje ideju kretanja u nekom dlrugmn' kao &00 ill ideja cetvQrougla 1.1. jedJWffi telu ne ukljucuje cetvomugao u drugom. Ja The pitam dla li tela postoje na takav naCin cia kretaln}e jednog stvall:'no !lie more biti pez kretanj8J drugog. OpredeHti se u tQj stvari zaili protiv znaCi u StvaIi opredeliti se bez doikaz,a za ili pro,tiv valmurna. Ja med'Utim pitam samOmoZe li Oovek imati pr,edstavu 0 jednom teJ,u koje re kre6e dlOk sva o?tala miTUjU - i :mislim da niko nece tvrditi da ne moze; , a amo j,e tako, onda nam OIlJO mesto, koje 'je to telo naPustHo daj,e idJejucistog prostora bezCvTstoCe, u koji drugo telo IIlJoZe uei bez ikaikivog otpom ill spreeavanja. Kad se klip u pumpi porvuce, proot?r ~o~i je on ispunjavao u, oevi ostaje sVakako ist!, biIo da. >n'eko druglo\telo sledi 'klip ill !lie; i nerna ni~ , kakve protivreCnooti u tOllIlie SIto tv,r1diimo da. za kretanjen jednog tela ne mOTa cia sledJ! kaietanje drugog koje se nalaZi neposredlno pored njega. Misljenje 0 nUZIlosti takvog kretaJnja zasnovanu je smno na pretpost8Jvci da je \"Wet ispunjeIl, a ne 11Ia jasnim idejama prostora i evrstoOe; a te dV'e ideje su isto t<'iiko razIiCite medu sobom kao i ortpor i

b20tpO~'n~t, izbijatrje i neizb:ijaI1Jje. ,A i sar,rne nji~ov~ pre?lrke oko vakuuma jasno poka.fuju da ~JUclil lIDaJU ~dstavu 0 prostor:u bez te~a, kao sto
cemo poikazati na drugorn lUestu.

:: l~punJen?iSti, 1._ ~e(jistveno, U po;tpunom islclj)1r-o cenJudTugih tela lz..pr<;.stora :wji ,jednQ poseq.uje; d0a:-. se ~doCa sastOll U cvrstoJ!koheziji<'lielova ma~Je, ~o~om .s,e stv8.l!:?-ju mas,e izraz;itog obima C... line kOJe tesko menjaju oblik. Zapravo,miria.zivamo, stvari "tvrdima" i "mekima" saroo 11 odn0" su na s~stavnasegsopstvenog tela; naime, mi obieno' nazIVam? "tv:rdim"ono sto,p6d pdtisk0mne~og deJ,a na'segtela neQa izIneniti svo,i oblik nego ce nam pro'uzroikovatibol; ,a" 7'. melldm" . __ , supro,.t,'n,o.. tom . . e, ono s~o, vee PQ;c1',!akiIn inimaiLo bolnim priti!Skorn menJa poloZa"j SVod'ih,d1e1ova. ," . Ali inajtyrde telo, rna koIiko, ()= teSko m'"... nJal,o medusobnipoloitaj svojili!!W~tnih deloy-a ill 5":'06 oib!!k u .celini, nemayiSeCvr8toCe9dnaj; mekSeg; dljarnant nijeni, za dIa'ku cvr1jC'j. odvodie. Je:rcmadil c.~.s: ~va parceta merm!l.''fl gJ,atl)ih,strana J,ak:se pT1bli:z:tI J:dan. drugom ak.o: jeizrnedtl nj i4 ~m8 vede il.I. vaz<iuh, ,nego ak8 je medu' n6jma di~~t, It? ~llJe ,za'tosro su., deJ,ov:i. dijamantacvrSCi ili otPOl;1tll~l neg() .delQvi VOd!e' nego zato ,sto se die:-' l()yi ""ode lakse'odvajajujed gdi<irugog, i zato ee Se omlaks? ukl?niti j<:rei:<lnjemu s;t;ranu, da'l1apraV'e p~t .ono~ p'ap~adi mEmnera;ali kiad biih vestacki sp;:ec.I}i da. S:i:zn"laJ.mu, 9vrd bi, traj,!"!,o sp:reeaYaJ,i p~blizava,J": ona dvaparp"'ta m!l'ffiera :il>to, kao ~ daJ,amanto1 ~va .siJa n~ pi IIJ.?,gla. ~vladaJ:l njihov otpor" ba.'? kao illl otpor d1E!!1&tra (tIj<lma!nta. !'Tajrhekse tel? n"!; s;'t'tu is!!) c~ se taiko nesavladlji;yl() 'O<dupirati prlibl~zava;nJu <irugih dyaj1J:J;elakad inajtVr.., de kqje se mo'~e zami!$lliti - "lilioJik,o sarno ostane me~u njima i ne bUGe li'klor,j'eno'A!s?<iebro ~... Pun:uno vodo'lllHi vazduhom nelro Popu.s],jiv(),
v

. .4. .Razlikuje .se od tvrdoce. .,- Cv.rsto1ea se ra'Z~Je 1 ~d tvJ:d<:ce, po tomesto se cvrstoe8. sastoji

an

116

117

meko telo, brzo cemo ",e uveriti. 0 nje'gl>Vom otporu; alto neko misli da sarno tv1'dia tela mogu , spreCiti njegove r~ da se pribliZe,' neka ?1.1'de ljubazan pa izvrsi opit sa va2lduhJOln zatvot"enunu f1.1'tbalsJrn loptu. Eksperiment sa s1.1'p1jom loptom ad zlata, ispunjeuQm vodo!ffi i Cvrsto zatvorenom, za koji sam CuoclJa. j,e izvrs,en 1.1' Firenci,takode po~ , kaZUje Cvrstoeu tak() mekog telaikaJo 5to je voda. Nairne, posta jetako napunjenazlatna lopta bila stavljena u pres1.1' i dJo kraj:nooti stegnuta zavrtnjima voda je sa!Uanapravllasebi put kroz pore', toga ~lo gustDg ntetala, i kako njeni deliCi vise mo,glida se pribliZavaju un1.1'tar lopte, ona Je izbila napolje, podigla se kao rosa i ~a. u k:a:-, pljica:ma, pl'e nego '5tO s1.1' sten~ l''?'P~ p0PoUstile :p0'd " zstokim 'pritiskom sprave k,OJa Ih J e stiska'la.

zvuk truhe.

d-:e ideje ,odtvojerJJQ, V1eC ih mesaju i prave ad nJlh Joonu, onda ne znarn ka1;:Q bi !UOgi1i menU' b~. r~gov~a.ti l~~ koji imaju isrtu ideoju ~ ra;zmm m:erurna, ill razne ideje pOO istim. :irl'le:;" n~; ~ sto.:n'~ znam tkako !=,i ~orvek k,qji ni.ie sl']? ~' gluv, 1. kOJI lffia PQsebne !ldeJe 0 skerletnoj boji : ,'0:. ZV'Uik:u trube, roogao raz?OvaraJti 0 s1('I'letnod bo~: ~a slep.?e:m koga sam J,edJanput spomenuo, i kOJI Je zaillls1Jao da idJeja () skerletnoj 'boji liei n:a

te..

:nis:u , '

5. 0 c'VTstd!:i zavisi impu.Zs, ortpori izbijanje.' - Pomotu ideje cvrstoCe razJikujemo prostiranje tela ad pT'ootiranja j,er prostiranje tela
nlj e nista dJrugo , iIi kiontinuitet stih, odvogivih, pokretljivih dok ",,,,,,,,t; ranje pr-oo..t ora 'kiarttinuiret " , ' " ...1, nepokretnih dielova'"Od Cvrstooe tela zavlSl 1 nJl.. hoy meduoobni impu1s., Dtpor i izbijanje.' tmada,J:le dIosta 1judli (i ja priznajem da sp8Jdlam mean nJIh)' koji SU UVeTen1 da imaj1.1' jasne i razgovetne ideje o Cistom prostoru i CvrstoCi, imis1e.da mogu',sebi predsj;a,viti prostoru kome'nema ni6eg,a stobi,se odupiralo te1u ili.bil0 njime iste'!'ano. To jeideja Cistog 'pIrOOtora, PO' njihQIVOIn misljenju isto talw jasna kao i m~ kakva ~deja rprostiranju tela; jei: ideja 0 UJdialj erJjostiizmed1.1' dvll. s1.1'prDltna alela nek kookavne povrsine jdnako je j=a bez iidieje 0 ne:-kim evrstim delovima izmedu njih kao i sa. H.,""U, s drue stram-e, =:i su u"eren~ da poredJ Cistom ~ostoru imaJj1.1' razl.iJCitu odinjetdeju necern sto ispu.njava prOlSj;m, sto rot>~e hiti. ~Tano. pod impulsom clrugih tela, ,ili se mt>ze odu:pi.rati njihQIVom kretanju. A a'ko jma 1jud!i kioji ne vide

, 6. ,sta j.e cvrsio.~a.- Akio menekJq. zapita sta Je ~CVJ1S,to;c;a,uputieu.g<: da traZi obavesteI1je od svo]lh cula. neka staVl lzmedu nllru. k:rmen Hi futh:-Isku }0!11;u, .Fa neka onda PQkUiSa.da ih sastaVl,,Pa ce.:z:;mti. A:k;o on misli d,amu tinJe nije dov~~n~ olYjas~jeno sta j;- tocvrsrtoca,i uoemu Se sastoj1, Ja obeoavam dJa ell mu to Objasrriti siUn ~eika on prvo.. Uraze .sta j.e ,to mis1jen:je i oe~u .s~ sastaJl, 111 nekami objasni sta je prostiran]e i .kJ.:e~je, jer to moZda izg1eqa llik:se. NaSe proste IdeJ UCI,mo iz iskustva;akb'pokus.p.rbJO <la, po~el11:0 dalJe oct toga, i <laih putem reCibo1je ()bJaS11I~ dlll~U, Il'cemo imati niSta vise- uspeha. nego onaJ fuJI ibi poikuSaoda govoll"om Tasvetli ~u;r duhu neko.g slepoa,da muputerii reCiuce-pI ldJe']e svetlOOti i boja; Zasto je 'to taM, poikaza6u nn drugoramestu.

lU:e:u

oe

sarno

GZavaV

PROSTIM IDEJAMA RAZNIH ClJLA

Idej~ l,roje d~biv~ ~kco viSe Cu1a jesu idej e p~t:<J'ra:rliprn..tiranJa, obhka;kre'tanja imirova~ ~Jfl-': Je;t" te .ideje ;rSe p::unetI1eu~iskie i na(l'P i na. culo. PIJ?aJ'IJa, to st ~1 m(~ffiTIJO primiti i prenetS. 1.1' .d1.1'hId~epl'os.tirallIJa, oblika,kre'tm1ja i mirova., nJa razmh tela I ptJek<:> gledJaIlja ipre[ro pipanja,

J:e

118

119

Ali!kako eu imati prilike da 0 tim id~ama gOViO: iiln opsirnije na drugom mestu, oV'die ih samo na brajam.
G lava VI

pROSTIM IDEJAMA IZ REFLEKSlJE

1. Proste ideje iz refleksiji? Leu. r~dnje du~a sa d:rugim idejama. :- KaJd duh, posto Je lzvana pnnUo idleje spomenute u ranijim glavama , ?krene 'pa,gled UIlutra, prema s~bi, i p~smatra sv~,le rad= nje sa tim ided.ama koje =a, on lZ toga dobiva dru . gle tdeje, koje isto t~o mo~. <la. bU~ ry~6~ njegov;og posmatranJa kao 1 IdeJe prinllJen spoljaSuj ih stvan. 2. Iz refle7esije c;J:obivamo ideju o:pazanJa t tdeju volje. _ Dve glavrrIJei najye6e rOOnJe~uha, ? k?"," jhna s,e najeesee govori i koje ,su .ta1>,<> (..'I{;s,:e ~a ~~ syak,o moee naCi. u sebi karl hoce, J'e8u: orpazana e . 111 rnisljenje, i htenj,e ili v;;J.ja. ~oc rnislje:p.J~. nazI.va se' razum" a moe htenJa naZ1va. se "VolJa , te dJ;re ". ,. ., posobnooti" ;mom iIi podJobnosti dttha. naz,r~7aJ~ S'; ,,~ .. . o neltirrn vidoiVim.a tih pl'os:tih Ideaa redJ~kslJe, kao sto su seeanja, razabiran.ie, Z~~UclVanJe, s.Urtienje, znanje, vera, itd., imacu prilike da g,ovonm kasnije.
v .,

.1:.

"Glava VII
o
PROSTIM IDEJAMA IZ OSE'!'.'\. I REFLEKSIJE

1 Zadovoljst1)o i boL - P08toje i W{ve p~ st!': :iJdleje koje se prenose u dIuh i p~tem ?~et,:. 1 putem :ref1erks.ije; na primer, za;d.ovolJStvo lli .UZl: van}e, i njegova supromost,. ,pol ill nelag(>dJnost, za tim: snaga', postojanje, jediJnstvo.

2.Zarl.ovoiljstvo iIi nezadovolj.stvo , pl"ategotoYO sve 'na&e idE!1e, one iz oseta kao i one iz refleksiJe; gotC>V{l'svaki .spoljasnji uticaj nanasa cma, i, svaka ,pota,jna misao U 'lli'lutrasnjos,ti naseg ciuha, mogu da proi,zvediu u namazadovoljstvo iIi bot Izrazima "zadlOvo'ljstViO" i "bol" zelirn da oznaCim sve !l,ilo, nas radJuje ill muCi, bilo da to proi:zlazi iz misli na'seg duha, ill iz delovanja l1J'k.~ stvari n" naSe tela,_ ,Bilo da na:zovemo ong prvo "za,- tv" h-"'~"~" " tnos, t" "s~caJ . " il' d ovq.lJs :0 ,,,r~l,; ,j,~pn.J~ ..~ s:l., Ii ouo dJrugo "nelagodnost", ,,InUk,a", ,;001", "patn:ja", "teskoba", "nes;reea", ill sr., sve s'll to samo ra:zn~ stepem iste stvari, i svi om ptipadaju ideji zadovqljstva ibol", uzivanjai neprijatnosti;za tedve vrste ideja ja6u najc.esceuP9,trebljavati ova pOiSilednja im'r1a.. . ..... . 3.. PI;emu<.lrornTvorcll naS~g bi'ca -;- kojinam je .<.lao moe :p.ad raznim delov:ilna naiSegte1ct, dia ih po yoljikre~ iii drzin19 u Ini,ru,idia njihovim kretanjem po!k:reeemo sebe i 9ruga 1:!I.apored nas, u cemuse i ~asto1e Bve telesni)akcije; koji je tackode dao naSJ:n. duhu moe da u :rn,nogim sluCaje., virna'more da hira fudJede 0 lrojimaee mis:li.ti,i da paZlj~vo i sabrano istraZuje oyaj ill onaj predJInet naSe1n tvoreu sesvi~lo cia '. mnogim .nMim. :misErna i osetima prldruzi ose6anje zado'Qoljst'Qa, cia bi nas podisrt:a!kBJQ na one .radnje nliSljenja i k:reta~ nja za 'katie smo sposobni. E:ad bi to oseeanje bilo potpuno odvojeno odJsvih naSih spoljaSnjih (}seta i unutrasnjih misli,l11Lnebismo i:nialirazlogada pretpostavljamo jdnumis~iliakcijudoo.goj, nemar .paznji ill ~tanje mit'Q'Van'ju: ;rni tada ne bisma pokretali syojetel0, ni zaposljavali svoj d 114, vee bisrnopust\lisv(Jje :m.iJsil.i (akom6gill. t~o d ll kazem) da plove n~ VOldJu, ~!lja i pravca, a ideje .na,s""g diuha, bo Zarl~a[l.'ei1esenJre,da s<i pojavljuju tam,o. ka'ko> l1ti.gnu, ne.posveOOjuci.Jm pa.znju; OOvek: kojibi S'enasaQ ui;a.kV;om stanN, ina" kohko bio obdiaren. iSpos()lbn.o;;;ti.;rnar~uma ivo1Je, 121

120

bio b:i veoma leno i neradtlQ stvorenj,e, i prO'Vodio bi svoje vreme u len:jivom, 1.eta;rgi:On s;nu. Zato se nasem mudrom. tvorcu svide1.odJa nekrmpredmetirna i idlejama koje od njih dobivamo,kao i nekim nasim nrilslima, pridruzi zadovoljstvo,i to u raznim stepenima kJod raznih predmeta, l~ako one spcsobnosti kojima nas jeOlbdario ne bi ostale sasvim diokohe i neupaslene. .. . 4. Bo!deluje na n kao i zadovoljstvo, time !lto nas podstice na rad, j:er mi sa iStotolikospremnos,ti poilcreoemo svoje spasobnosti dia bisIllo izbegli jedino, kao i da bismo traZilidrugo; YaZ?,~ je sarno dia zapamtimo jedno - da u n..ama cesto 12azivaju boi isti on! pred'rr1eti i ideje kojiizazivaj:u i zadiovoljstvo. Ta njihova bliska v:::a, ~bog ~Je cesto osecamo hoi lrod ooeta k{d k9Jih blsmooce~ kivali zadov,oljstvo, da.je nam joo jednu priliku d:; se divimo'mudrosti idobrcli ~eg st'laraoca, kO]l je radii oCuvahja naSeg bi pbpratiobolo:tn delovanje m:nogih stvart fia naSa tela, da bi. ru:~ ~~ upozorio na. stetu kJoj11n~ one. ~OgU:UClr:lt~. 1 opOmenuo nalS da se uklommo od nj1h. All on nl],e samo 'lIeleo da nas saeuva, vee i da oeuva s'laki. PRS . dieo i organ u savrs~momstanj'U, i zato je 11mnoginl. slueajevima pridruZio bol caki omm id~jama koje nas redluju. Na primer, vrucma nam jedo nelrog stepena vr1.oprijatna, ali Cim malo vii3:e poraste pretvara, se 11 nemaJo mllc'1l}e;. pa i smn.a ,,'letlost, ta najprijatnaja Qd svih eulnihpoja'la" ako jeima lSuvioo, aIw prede merukoja je po:g)OdJna za, nase ro, iz&i.vavemna bolan ooe6aj.l;TIroda je taka. mudro i prikiadno uI'edila, da kad neki pred:rnet zestinoro.. svog dieltWanja po:remeti aparate oseta, cija strnktura mora nuzllO hiti 'leoma. fina i delikama onda n3JS b.ol opoo:ninje dia se po<vucemodok,; oQian rtije oos'lim poreme6en i takoonespOOO'bljen za dalje fUl1kcio~je. Pos!JJ..atranje.tihp,recltrneta koji proizvodebol moo' nalS uVeritl da ]e ~vrha bola upra'lo taikva; na pri:Iner, jakasvetlost ]ene-

arn

as

6a
.

. ' . '

122

123

aD' postoje, da imaju post()janje; a svaki realni pre'cb:n.et ill. ~:;J!eja 'kJoju ~O~en;[():m1atrati jed.nom stv,ari, sugense razumu ideju Je<:l!inmva, 8. Sila. - Si1a je isto ta1ro priosta i:deja lrojU dobivamo osetam i red'leksijom. Naime, vi<J!e1 kaloo mi sa:rni m00emo po vo~jipoikreta1;i razn delave tela kojisu dotle' mirovali,i ose&ljuci sva1\jQg weDutka preko eula ucinke 'kJqje prirodna. tela proizvode jedno na drugo, mi na oba ta naCina ;dobivamo idleju sile, ' 9, UzastopnoS't, - Eared <JIVi.h postaji jo&jedna ideja koju nann doduse p'r'UZaju i Cula, ali jeeesCe sagledamo u dogadajima unutar naseg dJuha; to .ie ideja uzastormostt Naime, ako pogl'damo u sebe i ra:zmislimo 0 l()[Jj()me sto tu zapa2:8Illlo, vid'eCemo da nase ideje, dok S!l.'1Ogod b'qdni ill dok ista .mi: slima, i<J!u u povorci; jrona odJlazi a druga doklzi bez prekida, " 10, Proste ideje su materijal sveg na,~ef1zna nja. - TOSiU ako ne sv' a 011110 najvaznije ,od onih prostihidJeja kJoje dub poseduje i ad lfujih jesa~ stavljeno Bve njegOlViO znanje; Bve to OIl stioe samo na dva ranije porilenuta nacrna,osetom' i re&leksijom, Neb nilw nemisli clJa BU ta dva naCina pre.. uSke graniee' za setanje mo6nog ljudskog duha, koji De maZe da se zadiovolji granicantasveta, veC po1<"!ce dalj-e ad zvezda, lfujicestosiri svoje misli da1je od n.ajdaljeg prostiranja matcije, i pravi izlete u tu neshvatljivu p:r'azIlinu, Ja dopustam dJa je "ve to tako; ali Weo bili cia roi neko pactIO ma i jeditlU id:eju kioja nije bila primljena na ona dva ptm1enu'ta naCdina., Hi ijednu sJooenu ideju kO(ja mje salStavljena od takyih prostih id:eja, Nece nam bitt tako eudno stoje tomal<:> p1'lOOtih ideja do.vo'lj11()i da upooli i najhitrij t1 misao ill najvecu, radlnl1spOlSobnost ida pnbavimaterijal za sve ODO ra.znoliJko znanj,e i jos razholildja mastanja i mJ:l.ie'tlja "Corveeanstva, alro sam<> pomislimo ko1iko se mnostvo reei moze n8iCiniti razli124

Citim sastavljan,j,em dvacLeset i oetl'n' 1n__ 'ill' 'd " ' __ "-ak. ,-"'_1,' ,s.....va alto uC!. A!Ui<', ut4Je, razm.i:slimo '~olP' _" , n. 'b" ', "",-0 Se mnostvo A.0't11J maCl}a maze napiI'aviti sa sam . ld ' 't'1'1' , 0 Je nom'od r:an1 Je ~omenIU 1 :ida~ ~ idejom broja, eij,a joe zaliha neLSCTpna, u stvan beskraJ'na' l' 1._'. " l' ,~o ogI'omruo ~n'l=.:::.no 'po J pruza matematiCa:rima sarno i:dJe-Ja pr'os.u,anJa!
1
v , v "

G lava VIII
JOS NEKA RAZMA'l'RANJA 0 :PROSTlM IDEJAMA

1" Pozitivne ideje sa negativ~im uzrocima _ ven sa pt10stim iclejama ""OM~ tr~b ,_ ,: sv,aka stvar u pri~~-'" ,k)' ;""~ v=, , a JOS reel da dr cia --'. "'-'.l. 'OiJa Je po svom 5aJStavu ma,... a .' utice, na nasaCulaiproJiz\Tede J:1.Jcld ' v. ~uu~Ukad' proazyodli time jednuproSitu idieju t' ~ . b' ,"". .' 'd ' , , , nasa ""'""''''''bnoo' -K-~".aza ,Wan,Ja zapazi tu 1 eJu, <;n,dia dU,h gleda nanju i smatra jek.aostv: nu pOZJ.~n'11u Ideju u razumu, kaoi 5VaUm d' an:bez, ?,1nir~ na ,to kabv je 'bio njen spoljaSnjf:~ :rok, 1iako:,Jl taJ uzrok Il'lOedJa sarno neki nedostata:k U Onoffi cu nom P'I'ed:metu, 2 tlosti ., :::, primer, l'~je top1ote i h18JdnoCe, I've., 1 .uunebel"''' 1 Cl"hiOg' J_~~_"_. . ' , ' , d 'ednalro ' .-0. , .' ""'- "',-=Ja 1 m1l'ovanj a, pe J . su Jasnel pontnllne,ldeje u dUhUiak su llJekl ,ow ~o!ka kodi ih p'OOJizvode PI'ooto,'nek:. nedJOOtacl a.nili predmeta, iz kOiih na'sa . 1 _ ' "d te '-",' Kad' ra:z;um posmatra"~"-"'" IZVO e . luJeJe. te i.-l;"'; 'h gleda kao poo b ' , " ~,Je, (){tll ,sve , .' e De Poe:1.tivne idejene uzimaj .. U ob= uzroi!re looji ih Proizvode'J'''''': t' u " uC! odin 'd ' ',,' ,~.. =OCI se TIle , Os,e na 1 JeJu kalwa pootoii u :r'<>""'~ , prn-odu rt 'ro" " =~u, ,vo na .,' , ~_'Y:mOJa, postoji izvan p.as, 'I'osu dve vr1:;>'.::azl:c1te S~a:J:'l' kQjt ,weba paZljivo razliko~ ~ati" ~<;T Jedna Je stv% 9pazirti i. SlpOznati' id~u. be~tilli c:nog, a ,~asVJpl drugai,spitivati kakveto ce, 1 n(i kOJI n~cin rarsporeden.e po povrsini =e neb PI'edn1eit ,izgleda beoill' ' 3. Slikar ill boj.oottija 1kl9ji nika~je- istrazivao=cl!:e boja, :ima u svom razUmu' isto taka U

iGi.:!.

"-

v,

da

125

j=e, savrSl1'e i odredene idJeje belog, crno'g i ostalih boja kao i filozof koji se muCiol pa'QU!Cavaju,ci njihovU prirodu i ko1i rrtisli da zna koliko je svaka od njih pozitivna ili negativna po UZTiOku a mo0da su s.1i'k:aTeve ideje i jasrrije nego filozofove; ide'ja c:rnog isto je tako pozitivna u njegoyom dJuhu kao i idJeja belog, marla je uzrok te boje IIlDZda samo neki nedostatak u spoljasnjem p:oodmetu. 4. Kad hi. moj zadatak u ovom radu bio cia istra~m prirodne uzroke i nacme opaianja, ja bih ovako pokuSao dJa objasnim zaSto negativan uzrok mo~e bar u nekim slucajevima prOiizvesti pozitivnn idieju: posto su svi oscli U nama proizvedeni sarno raznim stepenima i vidovima kretanja u nasemb~ol06lrorn bieu, koje na razne na-Cine pod,., stieu spoljasnji predmeti, s:manjivanje nekog kretanja kJao i njegovo rnernjanje ili pojaCavanje mora nuzno izazvati nov oset; time je uvedena nova ideja, koda re zasrniva san\O na ;iZmeni ukretanju bioloiikog faktora u tom organu. 5. Ali ja neeu ovde rla odJlueujem dJa Ii je to ta1ko iIi mje, vee Cu pOlZVati sVakog da kare iz iskustva, nije Ii Ijudska senka, ,mada ne predstavIja msta drugo nego nedostatak svetlosti (sto jle nedostatalk svetlostl ",e,ei, to je senka jasnija), kad je covek posrnatra, k:&!lra da pr;oizverdie u njegovom duhu is,to tako jasnu i pdZitivnu :iJdeju kao i covek flam, malkar bID say u jasnoj sunCanoij svetlooti! Stika senke je takode pozitivoo. stvar. Mi doduse imamo i negat!ivna imena koja ne o1Z1l1,aCavaju direktno pozitiV'De iideje, vee njihovo odlsmtvo, kao soo su "neUlkusan", "tisina", "n:ista"; O!!lie u stvari govore 0< pozitivriim iiCllejama (tj. "ukusu", "zvuik:", ,;biee"), oznacavajui rnjihovo odsustvo. 6. Pozitivne ideje sa negativnim uzroci'f!\a. .,., Na taj naein, maiZe se s pravom ;roeCi dia covek viidi tamu. JeT, ako :zamislimo potpuno tanm.:urup:u,

iz koje se ne odbija nikakva sli'etlost, srlgurno je da eo;vefk mo2 videti njelri oblilk ili je: moii:e nas:likati. moz~ se pitati ne daje Ii i rnastilo kojim pi&eni ~~ lde'i~. Negativni, IiSavajuCi uzood pocitivnih ld~.1a ~l8Jt: BU ovde prema opStem. miS'ljenju;aIi teSko .bl~:>ilostvar;noO'dJrediti ima Ii uopste ideja sa negat~v.n= ~cm:-a - trebalo bi najp:re" Techno, odredl~ ~a.1i Je mJrwanje lisavanje u odinosu fia kreif:anJe, iliobratTho. 7. Ideje u duhu,kvaliteti utelima. - Da bisI?-0r~jivije govorHi idejama i bo<lje otkrili nJlhovu pnrocl'u, moir"a6emo napraviti razliku izmedu njih kao ideja iIi opaZaja unaiSelll duhu i 'kao modi:.fi\9dja materije u. telima koja proizv'; de te opazaJe u nama; da ne. 'bismo mislili (kao sin se moMa ohii.'noCini) da su onta~I1e slike i F.ike necega s~. postoji u predlInetu; jeJ; veci;n>a l~:Ja o~~a ne Ii:l ~. nesto sto postoji izvan nas ~:sta VlS~ ne~ st.o l.Inena koja?=acayaju ideje lice na nJlh (lam ih bude u nama kardi ham diodu dosluha). ' ,

8. Ja naz1li"am "idejom" sve sto duh ()rpaza u ~, ili sto, je neposredan predtmet opaZaja, misJi, ill razuma; a :sposobnost nekog PX'IOdrrJ.eta da proiz.. vede u nama neku ideju ja nazivam "kvalitetom" ~gp;roedmeta. Na. prirrlRr, poStosn!e pah1l1ja :una sposobnost cia u llama proizvooe icteje belog, ihladnog i okruglog, ja nazivam teo sposlo:bnosti "kvaIite,tima" uilwIiko. se n<!lJ u samoj snez:noj ~Ulji; : "idJejanna", uikolik<;> &U one oseti:i;Ii OPa-zaJl U nasem razumu; a .a.kp katkadgovo~ iq,,jama kao ala sru u siannim stvarirna, tr~bCl.shvatiti de tada pod njima pOdrazumevam On:'liValitete u pred1:netima koji ih proizvO!ie u 1'1a ll1a.. '.' 9. Primarni kvaIiteti. - Jl<Iedu taJrVe.kValitete u ~~a spaclaju, pil'V:O, om koji sUpO"tptmo.l:leodVO~lVl oct tela, rna u kaikvom stalljv 000 bilo; o!!li kOJe ono stailno zad:clava, malkakv;e promene trpelo

aze

126

127

i makaikva sila delovakJ. na njega; oni koje cwa stalno nailaze u sva'kom delicti materije dovoljno veJikom cia bi bio Qpazen, i lroje dub nalazi cal;;; J u deliCirna' koji />u suvise sitni dla blismo, ih orpazili, kao neodvojive od njih. Uzmimo na prirn;er pilenice i pres'ecimo ga na diva deJa: svaki od t!-h deLova i dal}e zadrlava evrstocu, prostornost, oblik i po>kretnost; presecimo ih opet, ani ce zadrlat~ iste kvaliterte; ak,o ih delimo i dalje, SV'e dok deloVI. ne pastanu nevidljivi, syaki deo mora i dalje zadrzati sve te kvalitete. Jer rolin, tucalk ili bilo koje tela koje deluje nadlrUgo, svodeci g;a na n,:vi~ Ijive deJ.ove, moze sarno da ga podell, ':' dl"'~JenJ': ne moze odu:zeti ni evrstoU, ni p'IlOIstlran}e, m oblik, ni pokretnos.t 1llJ:edlpmn telu;ono sarno pravi od jdne mase maiberij,e dYe i1i vise; a te ~e stvorene podelom, racunarte :k:ao poslbna tela, d~lU iizvestan bmj. Ja dakle naziv~ te .Q9()biJl1!e - cvrstocu, prostiranje, oiblik, kretanje ill nU::0v~nje, ~ broj - prvobitnim iIi primamim k.vallteti;ma, 1 smatram cia one pro12v,ode u nama proste ideje. 10. Sekundarni kvaliJteti,' - Drugp, iIUa kvaliteta koji u stvari nisu u samim :iJTedmetima, niilia dlo njihove mom da svojim prirn!u:lnim kva~ litetLtna, tj. rnasottl-, obliloom, SilBtavom i kretanjem svajih neopailjivih dleli6a pl"oizverlu u nama raz 11.<::1 osete, ka{)1 boje, ukuse, zvulkove itd.; ja ih nazivm;n sekundarnim kvalitetima. Ovima bismo mogli diodati i t:recu vrstu, k)ojl1b:tsmo je<dva mogli nazvati s;pos,obnostima, iaiko Sou.to ism t~o realni kv.a}k teti ~dmeta kao i Qvi koje sam, cia bili blo u skl~du sa uobtca:jenim naCi'llOffi govora, nazvaiQ kvaliJtetin:la" ali sekundarnim, za razJ:ik;u od prvih.. Jer, spoo.obnost vatre da pomocu svadih primarn.ih kvaliteta Pl'o!i1:vede promene u boji ill sastavu VO~ sk.a iIi gline isto j~ tako njen kvalitet kao i njeoo sporobnolst cia pOmoCu tih istih p:t"imlIDruih kvali, teta (tj. rnase, I$st!l.v'ai kretanja neopaZljivih de-

lova) proizlcede u meni novu kteju ill aset p1amena

z:n:co

ill gOTenja, koje pre tog<\ nis osecao. 11. Kako primarni kvaZif;etiproiz~odeideje0 sebi. - Sledeca stvar kojl;j treba 17azmotriti jeste, kako tela proizvodie u muna ide}e;' to s.e o.cigled!no
deilava putem impulsa, jedin()g nacina dJelovanja tela koji :mozemo zi'ffiisliti. 12. Dakle, pooto spoljaSnji p:redmeti n:isunepooredno spojeni :sa nailim duholll uC,a:sukad Pl'oizvade ideje u njem.u, ami ipa.kzapazamoprimar.. ne kvalitetepojedinih odnjih koji su pruieninasim culima, ocevidn() mora biti9'!' 12 njih proi~lazi nek.o kretallje koje se putemnasih Zivaca ili bioloskog biea,.putemnekill delova na,ileg tela,prenQlSi ka mozg).! iIi sedJistu os~tl:l i tak{) pr9izvodiu nasem duhu pojeclJine ideje onjima. Posto se,ppostiranje, oblik, proj i kreta.nje tela kpja 811 diov()ljno yelika mogu opaziti na udaljen'OStl putem vicl!a,oCig'ledno je da 12 njih mOTa da idu ka oCim.a nekap()jectinaCIl(} nepPm,etna tela, koja taka prenooe l:1.a mozak neko kretarije, a ono prQd:zvoo.di }deje 0 tim P1"\"dllletima. . . .

am

da se ~. idejesekun<:1arn~h kyalitetapraizvode u nama na, isti nap'll kao j i<Jieje primarnih, tj.d.elovanjem. neprimetnih ees,ticana n~. cula. P~t<> oOev.klno PplStojf 'OOla, i to velikbr6j ujih, k!O'jal:1U taka malena cia mi ne mo?emo nijedll1 im culQm ra.., zabrati kakva im je masa, kakav obliik;ili kretanje. (kaosto joe Qcevid!l0 slueaj' sa delovima VOc:1Je ivazduha, i sa drugirn joB mnogo manjim <;)'d ti1:l, koji su maZda tolik;o manji od del()va v<;)'de i vazduha !kQliko su ovi :tpanji od zr:nl:l grailkailikrupe),pretpootayimo zasad, da razliCite mase,oblici, kretiJ.:nja i b110jevi takvih eestica, deluj.um:na .pojemne nMe culne 0I,'gal:1e, proizvode u ua;rna r?zliciteqsoo te boja i mirisa; na primer, daljubi<Cica,delovanjem taikvih.. neprimetnih cestica 1ll&teti.je pos.ebnog raznim sitepenima i :rnodifikaci~ obliJl:a i !l1aSe,

IS. ... A kako sekunc1arni. - MoZerno zamisliti

sa.

128

D~on

Lok

129

jarna kretanja, prolllZl'dkuJe u nasem dlu.hu ideje plave ipoj e i prijatn{'>g mirisa tog cveta; naime, nije nerrioguce zamisliti da je bog zdruZio takV'e iJdeje sa ta!kvim. kretanjima, iako one n>emaju nikakve sJicl1!osti sa njima, jie1' on je isto tako zdruzio ideju bola 'sa kretanjem komada Celi'.J,;a koji ,deli !laSe meso - kreianj em sa kojim ta ideja ne:Jna ni.'l::akve sl1cnosti. 14. Sve stl) sam rekao u veri sa oojama i :rn1risimamoze da vazi i' za ukuse, zvuko:ve i druge s.Iicne culn.e kvaUitete; jermada 1m mi pogx'esno pripisujemo :rea1noot, oni u stvari :h.e postoje u samim predmetima, vee predstavljajusposobit1Ol!>ti proizvooenjaraznili ooeta u nama, i zavise, kao sto sam rekao, od<J<nih pr'1I'OIbitnih kvliliteta (tj. rnase, oblika, sastava i kreta:h.ja dielova).
l~,

. . . azl u vatri a dJa ' '..:1, b AOJU Je lSta vatra pr' ]a . '.' . se IU>eJa ' ola u njoj, Zasm bi se ~a ~a~ti. nlli?ll, nenalaz{ snegu, a boI ne kad s " ~oca nalazila u i drug1.l ideju, ~' ne ;:,:g PdTO::zvh00!i. ;< nama i jednu ' , ze a 1 ~-'ecie ..:I_.l.V'. vec pomocu :mase,oblika b ,"'". ~~ v .'-"W<CIJ Cv:r-stih delova? ' roja 1 kretanJa svojih "_.

v:= 1'azlie;:tt oct toga kaze!,mo da se ideja toplote k ::rru:moli ,razloga cia u nama stvarno naI . ' tU Je vatra proizvela
m~1'acemo raZInisliti
0

vise priblitimo, oS>e'j; bola sas .

~me

v.

ldeje primarnih kvariteta jesu sUcnosti, a

sekun"diarnih nisu. - MiJsIim da iz toga nije teskO izvtlci zapazanje da idJeje primarnih kvaliteta tel& imaju slienosti sa njima, da njihovi uzmi stv?TIlo postoje u s'am.iln teli:Itia; dak ideje proizvedene 11 nama sekundJarniln kvalitetima tela nemaju n:iJkakV'e slienositi sa tim telilna, USftmim telinia. nema nicega 8m bi liCiiID rnatakve nase ide:ie. U telirna -pI) ik<Jjima im dajemo imena postoji sarno sposiJbn~t izazivanja ta'kvih oseta u ow sto je u nasoj ideji slatkO, phV() ill toplo, Pre&taVlja u sllmin'J. telima kioja takvim narivarno sarno izvesne mase, oblike i kretanja neprimetnih deliea. 16., Mi kaZemo da j,e pIame!ltopao i svetao; da je' sneg beo i hladan;a mana bela i slatka; sve to na osno~ idJeja koje oni proizvod1e u nama. Medutim, obicno se misli da SoU ti kvaliteti u telima isto soo. i te klJeje u nama,dJa je j,edno sftvt'ilerl,{) sUeno drugom, kao U ogledalu;kad bi neko mislid o tome drukcije, veCina Ijudi bitosmatrala vrlCl ,ekstra:vagantIiim. A. ipak, aJro uzmn'lJO u obzir Si" nj<'micu 'da ista vat1'a PJX)izvodi U nama, .kad sung na izves:noj udaljenooti, ooet topfute, a kad joj

ruuw:t;

se

17.Masa broj obli' . he. . ' :ilJ.srnega stv~o ~ 1 ,'K l , .:Wnje ?eIOVavatre Cija cula zapaZajUi~ U~jlma, Pilo.da ihnezvati realnim :kValitet' ne,.stogase o.l1.i mo~ ,.!l.I'lr' teli~. Ali svetlost, t:'jil~~,?,po&~ie~tim postoJestvarno U rl'i.ma ,., _e . iIi hladn,ocane stojioolest ili pa.tnja..Ak~~ u ma~~ po. oC';i ne vide svetlQlSt nibo'e"mmo~ osete:4kq nepoe ne oseea uku. '. ), 1.1\S1~CU. JU ZV'Uk;ove, boje .,'UIkUSi ",,<_' . se, m nOEi:mJ.rise- onda sve , . ' , __ ;fuulSl 1 ~ov:i, uko1:iko' '<' ideje, lSOOZs,vaju, nesta.u, " . , . s u posebIle TOke tJ'bIik . ,._~.J 1 svode se .:t:la svojeuz-. , . 0,. ',1 """",tanjdelova , 13. DQvo1jno -v:e1iko parce' " , ' , u nama pmizvede idieju okru l~:e. ~o .l d~l , oblika;a aIm je' neko g~Uif? IIi cetV't:tastog ,dntgo, ol!1idai idle'u ~:e sje,~o? mesta na precistavlJ'a. stv J e~Ja.Ta [tde']a kretanja , . armo k:retaDJ :.tna1le ,_, 'ili .~ yorougao .takode su l'stl" .:1 . . . . ' "'-lug. ce1J;.< ' 1 U J1UeJll U .poorl;o' , dub , u 1 U mani; dakIe, i kretan'e' b'. Jan.lu, u $.. a:t'l1Jou mani bilo .:I'-'ih ~.. :I, ~ llit nfIaze se i' ' '""",' opatlamo ili . I. ',s t . m ~. Se svako lam slQiZiti. Osirnto ' ne,. ka~ diamasom, oblilrom ' !5a, mana.l m . 1 .kreianjem sVojih dJe.Iova prraiZverle. ' sastavo u ,nekadJ ijakihbolovaiIi n~maoseeaJ m~'!,{e, a polako sJoZiti date! idej .~. Sv~ Dese:. 0Ilet veC suposledice iO.j~:l~el .bolarusu ;< .mani, ne posoo.je tlikol:iil.ro ih. " vanJa ,nanas,l 'U0Ilste Ijude tei3ko uveriti cia ~ . nktk:~,~jPakje s . ~,p~Cli '-'cnisu

az:

::u

t:

'v

13(L

9*

.r,~", 'to

J,s, -"~

,.;r '.'/-.

~'31'

stvarno u mani, nego su sarno pooledice delovanja i), mane na oci i nepce, pomocu l<:vetanj,a, m~e i 'ii' oblika njenih delica; jer ni hoI ni muka pro1.1zrokovani manomnisu, kao sto priznaju sVi, nista drugo vee pooledice njenog delovanja na stbmak ;1' i creva putem mase, oblika i kT{~tanja njenih nepri-s; metnih deIova (vec je dakazano cia tela ne maze ); d'elovati nicim drugim). Ako dopustamo da ona mo- ': ze delovati na creva i storriak, i time proiz'voditi po-I sebne ideje koje ana sarna ne sadrZi, zasto ondane bi moglaila deluje i na oci i,nepce, i da time takone proizvodiposebne ideje koje sama nesa'" dr:li. Posta su sve te ideje posIedJioe deIovanj,a ID?se, obli'ka" brOja i kretanja delova mane na razne de-. love naseg tela, tI'ebaI0 bi dati razlog zaSto Se '&natra da s1.1 one k?ie proizvodie 00 i nepcestvarno u mlini, oak onc koje proizvode q-eva i sto,mak, nisu; ill zasto se smatra di<lbol i muka, idejekoje su pooledice mane, nepostoj", alw ih !IIi ne ase-camo, ada, slatkoca i belina - pos1edice de10vanja te iste mane na druge delove naseg tela, na Isto tako nepoznat naon -stvarno postoje u mani i onda kad ih ne gledamo i ne lrusamo. ' 19. Ideje primarnih .7evalit;!ta slicne su pred'" metima, idejesekundarnih nisu. ,~ PogledraiIIlOi crvenu i belu boju uporfiru; ako samo spTeCimo svcetlost d~ sija na njega, njegovebojeisoezavaju; Oh vise ne izaziva u nama takve ideje.Kadse svetlost vrati,on opetizaZiva u nama takve pri-, vklJe. Zar iko moZe IIlisliti ila prisUiStvo iIi odJs.ustvoii svetlosti stvara 1.1 porfiru rna kakve stvarn.e pro-tvd: mene, da se ide}' be10g i crvenog stvarno naIo\ze u porrfiru doke je onna svetlosti, mada je jasno cia 1.1 rnraku nema nikakve boje? 'U stvart on ima.:;1~ i nOCu i danju takw konfiguraciju deliea koja.je,ii!' ka"dra da proizvede u nama ideju crvenog akose!~H ZI"aci svetlosti odbiju od nekih delova tog tvroog ;;i0ii:

~~:a~d1~~e1~1=~ ~~~~ ~en~:~druni;~j~.1

132

?e1kina ni cn.:enilo, vec samo i:zvestansastavkoji Je a dar da lZaZO'V'e te osete u nama. . . 2.0. Ak? stucamo badem, njegova jasn,a bela bOJa :=e~ee. se u ?rlj~vu~ anjegov slatki ukus postace ulJeVlt., M()zelitucanje tuckomizyrsiti rna kakvu stvarnu 1"1:"=00 u u bilo'kom te1u, 9sim promene upo'retlru njegoyih dJelo\Ca? ,,21: P~to pri!Ilimo,takvo shvatanje irazlikoyanJe :deJa, moo, ~emo da objasnitno kakoto da Je~na ~u: v<:da mOOe is,tovremeno izazvati na jed~oJ ruCl loeJu hladnooe, a nadrugoj top1ote- naune, ~em0!51!ce je 00, ista voda, kadJ bi se te ideje na1azile u nJoj~ bUd,e istoVl'emeno i toplai, hladna. A.ko pak ?~vatlmo 0Ja. top1ota nasip ruku nije nista d.rt.:g? vee r.:yes~.ayrst~-.is.tepe'nkretanja usitnim dehCima nasih .Zlvaca ill bLoloSkog biea, onda mo~emo ,raZUTIl~ti.,kMO je mogUl)n.0 CLa; ilSta voda J.Stovr;;men~ lZ<l~()ve na jednoj,rucioset topline a na ;JrugoJ hladpoe; sto na,pr.inH~r ugpste nij~ :n~,cn?k.od7oblika: onp, s1A) PO'Cl jed!no~'rUJwrn :-za~l'va IdeJU "o:pte, nem(),ze pod, d:rygomizazvati l~~JU kocke;Ah ako osec.a~ t?p1i~~Lh~dnooenije tr;_svta. <:lrug;o' nego poras,t lli smp.nJ E)'llJe kretanja sieusnih <ieio'va na$eg tela, izazyano korpu.skulama r;tekog d"ugo~ t;l~, o;n4a je 1ak() shvatit~<iil,ako J tq kretanJe Jace u Jednoj rud ne,Cf:o 'Ll,cJ.r-tigoj ~a4kO'.1]fl ob~ 'l:).l.ke de1uje nelw telo~k'Oje'Llsvo~ Jlm.dehcun.~ llTI;'l j<l,ce kretanje o:ci :onoga u j,jdnoj ru? va ~lablJe o~ onoga u drugoJ, o:ndift ce to telo poJaca.ti. kretaTIJ,e u j<;dnoj ruci, $. l3l'lli:in jiti ga u ~gOJ, 1..tako !zazvati l'a:djcite ,oo,ete tqplirie i lIlad'noce, kO]l :zaVlse (lid! tpga,' ' " .2~: ,~ m:uop::,das~jemiz1aganju zabaVio sam ,~' flZlCktm lstraZlva.:r;:rJem lIlozdamalq Vise nego sto s~m lla:r:nera-:ao..A:1i to je bUo neo.ph0dJn<.)zato d~. bl!;J. b':~Je obJ~Sll1<: pr;irodll oseta i da .Pi..1} ja~el~1~)Z10 raz11ku lZmedu kvaliteta u tdima i kteJa l~oJ'; oni~zivaju~, dJuhu; j,erbez; toga raspra,V1JanJ 0 11)una:n,e pI boo razumlj~vo.l'i[adam
133

;~~.!

seda ee mi biti oprost'll taj mall met u prirodne nauke; jeT u OVOID nareID istTazivanju neophodno jerazlikovati primarne i Tealne kvalitete tela, kQj~ su uvek u njitna (ij. cvrstoeu, prostiranje, oblik, broj i kretl;ffije iIi mirovanje) i koje katkad zapazamo (tj. kadslU tela dJovoljno veJ.i!ka, tako da ih mozeroo pojedinaeno opaziti)od onih sekundarnih, . pripiSanih kvaliteta,rooji su u stvari sarno sposobnosti razrucitog kombinovanja delovanja onih priroarnih, karl to delovanje nemozemo jasno zapaziti; time taroode saznajemo kojesu:lidJeje stvarne sJ.ike nooeg sto zaista postoji u teli:ri"JJa istog imena, a koj,e niau. 23. Tri vTste kvttUtetd 11. telima. ~Pravilno gledajuCi, u telima postoje, dakle; tri vrste kva'liteta: PTVo; masa, obliik, broj,poloza:j i kvETti;l.nje ill miro'V'anje njihovihcvrstihaelova. Ti. J.{valiteti se nalaze u njima bilo da ih rni zar>a:Zamo ill nO'; .~ kad SIU tela takve veliCine da ih J:rlJ()~emlo 0'Paziti, :mi prciro tih kvaliteta oobiv idejuo stvari kakva je Qna po sebi1; to je na priIn,eI" ja.13no '[rod vestai:kih ptedmeta.Te kvalitete j~ nazivam prl.marnirrh Drugo: Sp9sobnootpilo f,ojeg t<'l.a da putern. sv?jih neprimetnih primarnih kvaliteta d1eluje na naroCitnl3.Cin na neb naSa Cula i time izaziva u .natrul. id,eje O' raznim hQjama,. ~~a, miri;.. si:ma; ukusima, itd. Ti' kvaliteti se obieno :nazi,.. vaju cu!nim. , Tree: Male bilo 'kojeg telada pO:rr).oeu pofSebmg SastaVA svojih priinarnih kvaliteta ta1~e prorrnene u masi, obliiku, sastaV1i i kret::iniu drugog tela, da 0170 posle toga drukCije dieluj,E! naSa. cula. Na primer, sunoe ima mOG dJa flak belim., a vatTa da uCini olovo teCni1m. Ti lit<=ti ie obieno nazivaju "moCi". Oni pm ik.va:1iteti m.ogu se pO mom ,:m:isl:jerLju s p.avorn nazvati realnim, :prv(JIb~tnim: rum kvalitetima, jeT Be oni nalaze u samim stva-

amo

rim~, bilo, ~a il;. zap~amQ ill De; od raznih njihovih modif1kaC1Ja zaVI:Se sekundJarni kYaliteti. Druge dVe'vrste u styTari su sarno moei razliCit~g deloyanja.na druge stvari., a te m.oei proizlaze 12 razmh modifikacija primarnih kvaliteta. 24:. Prvi kvaliteti' su sUk.s; drugi to nisu, ali s~. 0 nJzma talco misli; treci niti jesu, niti se to d nJzm.a misU. ~ A~i iako sllte dye posJedinje VTste kvahteta u stvari S3mJQ moCirooje se odnose na r~a ~ruga tela a proizlaze. izTaznfuroooifik,a':' e1Ja pnmarnih ik.valiteta, ipaJk se 0 nji:tn.a. obieno I~Cije misli. Nairne, drugu vrstu, tj. moCi 2avanj.a raznih idejau nama PI'konasiheula svet dbicno smatTa stVarnim: kvalitetima pr'eChnet~ koji na nag :tako deluju; dJok treeU vrstu naziva iSil1latra pl'o:stomo;Cima. Na . primer i<leje topline iIi svetlostl, iJroje preko oc1ju ili cula. pipanja .prima... mo cd sunea, obieno se smatraj1.1'stvanlimkvali-' ~,tima.koji.postojeu Suneu, necimvisim: nego sto JE! moe. Ah kadia poomatramo odno~ sunca prema ,:os~ l~?.ii o:no. topiili pobeljllje, mi gledamo be'lmu 1 mekocu lzazvane u voskU ne 'kiao kvalitete ~:-mca, vee uCinkeproizvedene njegoVim. mo-crma; prema tome, aJko pravilno p6smatTamo, kva.liteti si\7etlosti i topline koje ja opazambdme greje ill oiSv<'tljava.sunce, nisu u samornsuncu, kao sto ni promene izvrsene u voskU kad seon bell ill topi, nisu u suncu. Sve su to Poajedlnako Sunce"',e 'rooCi, zavisne .od njegovih prima.:tnih kYali'" teta, po koj.ima je one kadro, u jednOrrrl sJucaju,da tako 1zm,em masu, oblik, sastav iIi kretanje nekih neptrimetnih deliea mojihoCiju iIi niku 'diatime izazove u meni ideju svetlosti. iIi topline, a u drug~ da~e:n~ .rr1asu,oblik, sastav iIi !kretanjene-: pn~'trllh diel~ca .voska da oni time i.za:zivaju:u mem pose:bn'e .~deJe beHne. ~ t e C n o s t i . < 25. Izgledp. da razIog zaStos,e jednemOCi obMno smatraju, stvarnlm k;valitetimaa druge sarno moeima, l<'ziu to:rr).' sto na$e i:dej:eco raznlIn,

iza-

kao

134

135

bojama, zvu.kovima itd., ne sadlrZe u sebi nis"ta ad maseoblika, ili kretanja, pa mi zato ne mezemo zamWiti da suone rezultat prirnarnih kvaliteta; asim toga, nailim Ctilima izgleda da primarni kvaliteti ne ucestvuju u izazivanju tih ideja, i na.iz'" gledJ nemaju s njima nikakve podudarnosti, ni,. kalkve zamislive veze. Otuda mi tako =elo za... misljamo da su te ideje slike neeeg sto stvarno postoji u samim predo:netima, jer svojim osetima ne merno otkriti nLkakvu masu, oblik iIi he..., tanje delova koji bi ih izazivali, nit! nam um mo'ze p<>kazati kake. bi tela mogla SVojom masom, obli;, kom i kretanjem izazvati u duhu ideje plavog, zu", tog itd. Medutim, u drugpm sIuc<J.ju, kad jedno telo dJelujuCi na drugo ml:!nja njegove kValitete, mi jasno vidimo d,a proizvedeni kvalitet obicno nema nikakve s!icnostisa IIl<l k8!kvom osobinom stvari lWja ga je p:roizvela, i zato ga smatramo PI'osto uoinJrom moke mo(1. Mada prirnajuCi od sunca ide... ju tapline ilisvetlOGJti mi obiono pomisljamo dia su to orpazaji i slike takvih istih kvalitetasaillpg sunca., ipak, ka:d vidimo kako vosak. ilineko lepo Hce menjaju boju pod utica.jem sunca, mine m~ zemo z?lllisliti dJa je to opaZaj ili slika .neke os~ bine sunca, jer na samom suncu ne nalazirnp tako razlicite boje; naime, naSa cuI$. BU kadra cia zapaze. slionost ill nesli,cnes,t culnih kvaliteta dvarazna spoljasnja predmeta, pa mi zato, kad vidimo cia je u nekom predmetu izazvan neki Culni kvalitet ;keji ne mooemo naci u samom.izaziVaeu, dlpsta smelo smatramo da je to samo uCinak moCi, a ne prenosenje nekog kValiteta kojistvarno pas-toji u predmetu koji je izazvao p:romenu. Medutim, posta nasacula nisu kadra da otkriju ma kakvu nesJ.ienost izinedu.ideje izazvane il namR i kValiteta. predmeta lroji' ju je izazvao,' mi smo sk10ni misljenju dla su naSe ideje slike neceg sro postoji u predmetima, a ne uCinci. izvesnih moCi, nastalih. modtifikacijrnn njihovih primarnih kValiteta Sa ko.

jima (kvalitetima) nasa idJeja nemani:kakve slicnosti. 26.. Dve vr$te se~~~~cirncih l<;valiteta:. nepo~ sredno ~ ,P0sredno opazlJzm. ...... Da zakljU>Clmp: :po,. red ramJ": pomenu~h p~arn~h ~valitetatela, tj. n;ase! obI.ika, prostiranJa, bro]a 1 kretanja njiho... Vlh ~vrstir: deleva, sve oStal9 po. cemu o-patamo ~la 1 po cemu ih razlikujemo- jedno ad drugog Je~u sa~o razne njihnve moCi, zavis:ne odJonili pnmarn.ih.kvaliteta, po kojima su ona sporobna da deluJuCl neposrednona nasa t~Il3. p,roizved,u.1.1 nama razne ideje, iIi da delujuci na diruga tela taka i=.ene.nj~hove primarne kvalitete cia ova pocinju ?a lZaZlvaJR J1 nama dirukcije idJeje nego sto smo. ih pre toga rmaIi. M:islim daprye od ovih.moz$Uo :t;azv;ati .J:>.eP01l1"epno oPilZljiy.im sekundarnim kva,-:' h~a, ~ dr'U.ge, 'Posreoop opaZljivi+rl sekundar:' rum kv$.lltetima. .

G~av

a IX

OPAZANJU

}. ?p~za;tje je p1\)aprostaideja refleksije. _ Opazan]e Je 1 prva sposobnost naileg duha u. nj~ ?o,,:om r?-du sa idejl3.ITla, i uj.edno prva i najpT101i'tij" l'dJeJa kOJu.?~biv.amo refl~ksijom; neld je ;l1azivaju. pro~t9 ...ffil:slJf:'hJem"; uopste. Medutim, znlsljenje, u praVilnoJ upotreb1 engle$kog jezika, oznaeava ant: vrstu r&da (:luha sa idejam,a ~l kojoj .ie&uh akt:van, _tdle, on Il:storaZIl1atra. uz :lzvestan stpen vol]ne J?azn]e; dbk jeu :f}rostoIU,golom opazanjti duh VeClm q.elom sarno pasIvan i D,l. moze <la. he Qpaziono sto opaz.a. .. 2. Opazanje postoji samo .kaddUhdobije uti... sak. - Sta je opazl3.nje, t Q ce svako bplje .sa:z;nati sam ako razmisli 0 tomestaon .sam Cini kad.:g1edil3. slusa, OiS!eea, ill. misH, Ilego ako bip. mll jl;l.gov()ri~
137

136

o tome. I-Gogod razmisJi 0 onorne sto se deSava 11 njegovOiffi duhu, svakako ce shvatiti to; a alto neee dB. 'razrrlisli, tiikakve rem na svetu ne mogu mu dati neki pojam 0 tome. 3. Sigurnoje svakakiooo opaianja nema ako piI'omene koje se vrse natelu ne Sti,gtlU do duha; ako spoljasnji utisci ne budu zapa~eni iznutra. Vatra moz,e da nam pali telo, aJi mi lIlece:r.oo ose6a.ti niSta, bas kao ni cepanica, aka njeno kretanje ne 'bude preneseno u mozak i ne izazove u duhu oset tapline ili ideju bola - u 6emu se i sastoji st\Tarno opazanje. 4. Kako cestoCovek m~e Videti na &ebi kaiko, kad muje duh intenziVfio zaposlen pO'srnatranjem nekih predmeta i marljivim razmiSJjanjem 0 ne:kim idejama ,u njjma, uopste ne zapaza delovanja zvucnih t,ela na orgarnu sluha sto pl1oizvocle promenu koja bi mace izazvala idejuzvuka! Ot'gan maZe doibiti dovoljan impuls, ali ako on ne usPe da bude zapazen od! duha, opaZanje izostaje; i tako, ialm je u uhu izazvan pokret koji obieno pii:Wzvo,dli ideju zvuka, mi zvuk ipak ne CujemcJ' Oset izostaje u tom slucaju ne z:bog nekog defektau ocganu, niti zato 'sro bidelovanje na IjudskeliSi bUo slabije nego obicno; nego zatosro pojava koja proizvodi ideju, iako je prenesena yrek:0 odgovarajuceg organa, ne biva zapaZenau razurnu, i talro ne utiskuje niikakvu ideju u duh; zato ,oset i7..o~taje., PI'ema ~e, uvek ikadi postoji arecaj ill opaZ8ij, pOBtoji i ~deja: u razumu. 5" peca imaj'U ideje vee ,u utrobi,ali ne 'U-TO'elene. - Stoga ja ne, su;mnjarn <;1a i d~ca, prim&njujuCi s,"oja 'eula il.1a prte1d!meJ;e kJoji na.njih deluju u ntmbi, dobivaju neSto malo ideja joS pre rodenja; to je neizibezna posJediica delovanja onih tela kojaih okruZUju, ili pak ol1ih' potreba i bolova odJkojih pate. Mislini (akJo sesmenagadati 0 stvarilnakoje baS nisu podloZne ispitivanju) dta se medu tima sigurno nalare irleje gladi i toplme; to

suo .jamaeno prye decje ideje, 81 kojima :se ni kaSillJe gotovo nikad ne rastaju. 6. No m~d<: sa s r~ogom more pretpostaviti da dleca doblvaJu neke J.deje pre no stD dOQll na sve~, te pro."te ideje su ipak daleko od ocih uro-Q~mh I:~cipa z~ .koje se neki zalazu, a, koje smo rm ranlJ~ ~blic:ili. ~v.ralopre pomenute dve idieje pr~tav.JaJu ~osledlice oseta, pmizlaze prosto iz ne~ delov~Ja n,a telo u utrobi, i pre.ma tome zaV1~e ~d n:ec~ga.yan dU~~, 1, ne razlikuju se od drutglh c~l~mh IdeJa po naCInU postarum, vet, sarno po tome sto im vremen:ski prethode' dok su' oni modeni prin~pi, kako se pretpOSlta~lja saBvirn ~ry.k;cije prirode: oni ne dJolaze u dub p,.{tem slucaJrnh promena u telu, ill delovanja na telonego su tako reCi prvobitne ideje, urezane u duh' u samom prvom trenutku njegovog nastajanja. 7., Nije jcr.sno koje su ideje prve. - Posto neme ideje, kao, sto s raz1qgom pretpostavljam.o, ulaze u.?,ecji dlUh vee u utrobi, zato sto slme po,n:ebama nJlhovog tadJasnjeg zivota i postojanja, isto tako prve ideje, ko}e im \Se urezuju posle rodenja jesU: oni Cl.llni kvaliteti sa k,ojirn.a najpre dC'laze u dediI'; meau tim idejama mo:Zda je najva,Znija i najdelOi-' tvOl'Ilija ideja 8vetlosti. A kako,duh zudd da' bude snabdeven sy:tm idejarna k~je nisIl pracene bolom, o tome moz'emo ponesto nagadati posm.atrajuCi kaiko. novomdena deca,ma hlro ihpoJOOili, Ilvek okr'ecu glavu na o.nu stranu sa koj.e diolazi svetloot. Al~ posro SIL te ideje sa kojima se diete na poiSetim na}ceMe susrece vr10 raznolike, vec prema razliCitim usloVi~a. prvih koraka dece 11, sV'etu., :iJstD je ~k? raznolik 1 neDdJretl:en i redot'JtSled kojim Sle r.a.zne :9'eJe pro put pojavljuju 11, duhu; a. nije hi naTOClto vazno da ga pw;najemo. .8. Rasuvo.ivf/nje cesto menja ideje oseta.-OU veZl sa opazanJem treba dalje da imamQna 'lImu da ~diej,: ik?j,: Prin;amo putem O$eta bivajuuodrashh lJudl cesto l=enj,ene pod utiC<J,jem njiho>-

138

139

vcg rasudivanja a da oni to i ne zapaze. Kad stavimo predl oei. ollTUglu loptu bilo koje. j:"dIinstve~e boje na primer zlamu, alabastrll1u, III emu, Slgur:do je da ona stvara 1;1 nasem dl,lhu id:ju p'~osnog kruga raznoliko osencencg, na ~~m~ ~ase o~ h,:ataju neko~ko stepena ~~~losti I sJaJa: All P?sto smo mi iz Iskustva nauclh cia raspoznaJemo utiske koje na n<l;s' oJ;>icno Cine. konve~natela .i r:u:ne nacine odlb1janJa svetlosti po kOJlffia razliku]emo eulne oblikepcr:edmeta, nase rasudivanje sada po navid menja pojave u njihc)'V'e Uzrokei i tako, per gadajuci !k.akva je figura po OInome !lto je ustvari sarno raznolikostsenki iIi boja, rasudiyanje uzima to kao mak figure i styara. seb1 opafuj konveksne figure i jedins.tvene boj.e ~ dOk je u s.tvariideja koju dobivarno od tog tela sarno predl'ltava 0 1'aznoliki> obojenoj ploW, kao sto se ocito vidi u slikar:: stvu. U. vezi stirn jaeu ovde uneti proPlem. kOJl mi je pre nekoliko mes,eci ljubazno poslao u plSm-u o,naj vr16 tunnii rna.rljivi unapredivac pravog znanja, ueeni i vredni g. Moline. Problem glasi: "Pretpostavimo da. je neki slepo 1'ode~:d c~JVek, .sada od>rastao, naucio !dla pipanjem razlik:uJe loptu i kocku od istogmetala iotpr:i1ike iste veliCine, tako da kad opipa jednp iIi di-ugo, wne cia kaZe koje je lopta a. koje kocka. Pretpostavimo zatimda je glepi covek progl,ed8JO i da Sl,l lopta i kocka stavIjene pred njega nasto. Pitanje je: mozeli on saci1a svojim vidomrazlikocvati Ioptu od kocke i reel koje je koje a cia ih ne opipa?" Na to ostro1,lmni i 1'azboriti posta:vljac problema odgovara: "Ne mQ,ze. Jer, on je doduse stekao iskustvo 0 tome kake na njegovo culo pipanja deluje lopta, a kako kocka, ali jos nije iskustvom nauCio dlil OnO sto die!uje na njegov,o pipanje tako i tako, mora delovatl na njegov 'lid na. ovakav iIi. onakav nacin, odlllosno cia istureni ugao kocke,ko)i je nejednako priti&.lrao njegovu ruku, mora pred okomizgledati onako kak,o izgleda na. kocki." SlaZem se sa odgovO!1'O'lll

tog. umn~1 ~o.spod!i.na, Cijim se prijateljstvom ponoslmi =slJe~Ja sar:x da sler:i oovek,ako sarno gle-. da .ta .te1a, neee moB na Prvl pogled pouzclano reCi kOJe Je kocka, a !roje lopta, mada pipanjem moze rouzdano .razlikovati ~jihove figure i imenovati l~bez greske. To .sa:n lzneo pred. mag citaoca, da ?l mogao da raztmsli 0 tome koliko mozda duguje lskustvu, obrazovanju i stecenirn pojmovima i ?~da kad misli da muoni ni najmanje tie kori;te III ne !?OmaZ~i a jos. vise zato sto onajostmumni gosp0d!nd~lJe dodaJe da je povodiom moje knjige POlSt<:V~O taJproblem mnogirn vrIo U:mnimljudirna, I d:~ je vrIo malo njihclal0 odTrlah anaj .odgovor kOJl on smatra ispravnim, nego su se uverili u to tek posto s1,1 Culi njegoverazloge. 9. Ja. jed;mo. J.n.r!s.l:im ..da)e to redovna porjava ~mo. ko~om~ HlJeJa k?~e primarno pl..ttem vida; Jer .VId,Ie naJobuhvatmJe od svih Cula: on prenosl.nasem dJuhu idleje svetlosti i boja koje odgO':" varaJu samo l7-jeJTI.u, ali i j~o 1'a:licite odtih ideja prosto'ta, oblika 1 kretanJa, !toJe razn.iln svojirn. . promen~ma m~7"jaju izgled njegovih pravih pre<:i-meta, tJ. svetlosti i boja; tako se .mi n~vikavarno da.~u?irno 0 ie;dnom po drugom.Pooto namje~j . ~b1caJ, pre~o lSkustva sa stvarirna sa kojima se ces;~o susre~mo, pootao uko1'enjen, to sud njese t9 idevecmam desava tako stalno i tako brw da hli ju kojl1 smostvorill 1'asudivanjem smatnuno opaZajem nasihc1,1la; na taj naCin,oset sluZi samdda izazove rasudivanje, i tetko biva sam' uzet '1.1 obziT. Isto tako, l1Ja pcr.'imer,covek koji pa:Zljivo Fila razumevanjem eita iIi slusa gotovo i ne opazasl().. va i}i zvukove, vee prati idleje koj e ovi iz~vajUi u nJemu. 10. I ne treba dia su eudimosto se to takornalo zapaza, ako. llaTI1.o pomislimo sa kakovelikom brzinom duh vrsi svoje radnje; jerkao sto se smatra da "ja" pezauzima niikakav p1'ostor, dla nemapro-. stornost1, take i;;;gledJada i njegove radnje ne tre'-

140

141

baju nikakvo vr:eme, vec se m;:t0ge od njih na izaled deSavaju lstovreIIleno, u JeQnom menutku. c6vorim tako imajuCi u vidu upoI'edenje sa tEilesnim radrnjama. Svako 1ro se po,trudi da razIllisiIi osvojim mislima videee da je to tako'. Kalw nas duh, talkio :r-eCi u trern aka, jed!nim pogledom obuhvaia osve delove neKog argumenta za kojise s pravom maze reCi da je vrlo dJug, S obzirom na t{) koliko bi nam vremeua trebalo da ga izrazimo reCima ikorak po korak izvedemo prednelrirn dJrugim! Drugo: TIeeemo se cuditi sto taLl;:o,m.al6 zapazamo tu zamenu oseta rasudivanjem, ako uzmemo u obzir kako se .navikom naneku radnju sti~e'takva lakota u njenom vrsenju cia se ona c'sto vrsi a da je nezapaiamo. Navike, naoocitoone koje su sweene vrlo rano, dovode OOkom vremena do toga da v:rsirno radnje !wje eesto uopSte ne za~amo. Kako eesto 11 toku jednog dJanami spu.,stimo o~e kapke, a 4a uops;te ,ne zapazimo (La smo 1,1 mrakul Ljudi k<:>ji su se ,navikli na neku UZI'e:ku izgovaraju gotovo u syakoj reilenicizvu- . kove koje drugi prime~uju ali ih ,oni sami niti . e:uju ni.tlprimete. ~toga nije naroCij;;o eudno sOO nas 4uh~to menja ideju dobivenu OiSetomuid~ jud!olJ,ivenu rasu!:livanjem, taka CIa prva, sluZi sa:rnO cia ,izazo'fe 4rugu, a.. da :mi to uopste. ne prime("Uj'lIlQ. 11. Opazan!je Wlposta1Ylja razHku. izme4u. zivatinja i nizih bica. - Cini mi.oo da. upra.vo ta sPflsobnost opazanja USlpostavlja ra.zlikuizmedu ZtV'ortinjskog carstva i niZih delova ,pr:irode. J!t' marla mnog'e biljke pOkazuju neki stepEm. kreta.nja i pod! deiovanjem nekihdJrugih tela vrlo br20 menjaju .svoj oblik i kretanje, taiko da suz,bog sJienosti tog kretanja sa onim koje vrsezivotinje kao posledi.cu ,osetadJobtle ime "osetljiVie biljke" - ja ipak: pretpootavljam da se sve to \iTsi Cisto mel1aniOki, illlak.o kao stose ok:reee osjedivlje zobi kad s' maloovlazi, ili 'leao ilto se uzeskrati karl

se naHje vooarn. Sve se to desava beil ikakvog oseta u predme1u, bez posclovanja ili prirnanja ikakv:ih ideja. 12. Ja yeru,jem4a moe opaZanja posto,ji u n"kom ste~enu ~od ~rvih. vr~taziv:otinja; kod nekth su, dodu~~, prr:rIJodr:u ~nlaz.t za primanje oseta tako malobroJnl, a oIJazai!1Je tako mracno i nejalSno da su njiho'Vi.oseti dialeko sporiji, malobrojniji i mlm.je raznoyr~n:lji nego ko~ dJrugil;- Zivotinja, aliipak. dov~lJn~. 1 l?~dro pnlagodem stanju i uslovima takvih zlvotinJa. Tako se mudrost i dobrota Tvorca jasno pojavljuje u svim delovima ove cudesne gra1evine, U svim mnogobrojnim VTostama i siie-perurna stvQt1Ovaj.l: njoj. 13. Po samoj gradi l1ieke ostr.iigeili drUge skoljke ~oze~o, r~ao bih, s razlogom :zakljuciti da nj~ na Cula Il1llSU nl tako mnoglQbrojri:a.nitako hitra kao u Coveka ili ne:kih dJru.gihzi'fotinja;ai kadbibila talcva, to joj nebi nista vn,delo, bd nijeu stariju cia yr:lazi s j~o~ mesta na drugo., Kakvu 'bi k?'rlst. ~o od vIda I sluha stvorenje kojene mpZe nil pr!Cl predmetu u kome sa udaljenosti .opaza ne~ dobro, niti se odmaCi od predmeta u kome opazaneiko zlo? I zar ne bi brzina; ose:ta. upra-vo ~metala ziv,otinji ikoja mQit"a cia I"'4 tame gdeie Jcl~o:m slueajno doopela, ida tu prima prili.vWadne .ll~ tople, prljave iIi ciste Vod/e,vec !lmko }oj slucaJ nanese? . . 14. Ali ja ipak. nemIQgu da ne tnislim. daiu njima postoj~ Ill:,ko satno, nejasl1lO opazanje,pi> kame se razllkuJu oct pDtpun,e J1JeOsetljivosti. A i s~o coV'eean,st,v? nam pruza pn:imere po ImjiIna. hi t<:. moglo blti taik1o. Uzmimo nek.og 100me je ~taraCzka nr;IlJJO? <:>dJuzela seeanje nara.nije znanj.e 1. p{)tptu:.? lzbnsala iz duha, ideje koje je poo!<loYllJQ\ ,u:nn.stila mu POtpl1illO vidJ sluh i miris .a .dqn"kIe i l!kus, :i time zatvoriuigotovo sve. kr?:z k?je ~i ..lllJogle uti nove ideje; ili a!ko mu>je lroJ\ pnlaz JOs napola otvoren, on ipak jedva moee

Pl'ilaze
:t4S

142

da prima utiske, ill uopste ne moo,,; da ih z~drii. Neka SV8!ko prosudi lmliko ~e n.eki takav covek (bez obzira na sav ouaj hvallSa':l g?vor ~ urodenim prindpima), po SVO'ffi zn3:nJu 1 m:;nJ.II.1 SP?":' s.obnostima, uzdize iznad stanJa neke SkolJke ostrige. Ako onda covek. provede u t.akv~. s~nJu tri diana iii sezdeset godma - mogucno Je 1 Jedno id07Ugo - jll. se pitam gde bi bila r~zlik~ u l?o~~:,,", du umnih sposobnosti izmedu nJegll. 1 naJIllzih vrstaZivotinja. . 15, Opazan.1e je ulaz za znanje. - OpaZanje je, dakIe, prvi karak istepenik na putu. ka zn~-: nju, i ulaz zasav materijal znanja; stoga, sto XIUUlJl broj cula ima covek ili neki dJrug~ stvoc, sto ..su malobrojpiji islabiji utisci koj~ ~oblva pre,ko nJl?-, i ste. susiabije spooobnosti kOJe Ih obraauJu, toJe taj stvor daiji. o~ o:nog .znanja k~v? se moze naCi kod nekih IJudl. Ali to znanJe una mnogo l'aznih stepena (kaosto se maZe vi~eti ~edu Ij,;:,dima); sigurno je da se ono ne moze n~C1 kotl. Cltavih nekih zivotinjskih vrsta, jos manJe kodpojedinihjediniti tih vrsta. Ovde je dovoljn<: dia P,;:Imetim da }e opaZanje prva dJeIatno~t sVlh naslh um,nih spoSQbnosti i ulaz za sve znanJe u nas du~. Ja sam ta$Jode sklonmisljenj~ da j~ opa~anJ,e U svom. nll.jn5.zem vidJu ona grarnell. kOJa razlikuJe Zivotinj.e oct nizeg redia stvorenj~. A.li to spo~njem saroo uz put kao svoje nag~dmlJt? J<;T ~ a:as p~: met nije vaZno sta ce konacno ucenl lJUJdi. utvrditi o tome.

:li

Glava X

ZADRZAVANJU' IDEJA

1. Posmatranje (kontemplacija). - SledieCa sposobnost duha, kojO'Ifi on vrs~ daiji .napredak :?a putu ka znanju, jeste ouo sto Ja .naz.lva;mza~~ vanjem ili Cuvanjem onih proot1h ldeJakoJe Je

duh dobio osetom ilirefleksijom. To Sf: rili na dva, naCina: prvo, time gto se unesena :ideja dirl~neko Vl'eme staJno na vidiku ..., ilto ja nazivroupos.ma.:. tranjem (kontemplacijom) 2. Pa'll'lCenje. - Drugi naCin zadrzavanja jeslle sposobnost ponovnJQg oZivljavaJ,1ja u dlUhu onih ideja koje su, poilto BU bile utisnute, iscez.le.odinosno bile taiko reCi stavijene na stranu, van vidika; na prim~, kaa zanriSljamo toplinu ill svetiost, Zuto ill 81atko, dok SU pred!meti odsutrri. To je pamCe-, nje; ono je, da talco kaZem, magacin nai3ih icleja, PaSto uski ooyeikov duhnije kadardJa drZi na vidi'lGJ i ra:zmatra mnpge ideje lstovren.wno, bilo je potrebno dia on imll, spremiilte u k'Oje ce' odioziti one ideje koje mumogu jedaJ.'\p1.1t zat-;rebati. No. lrnko naseideje>nisu~go Vee stvarni opazaji u dJuhu, koji prestll,ju <:ill, postoje kad ih dub, viSe n opaZa, to od1aJganje nasi,:h idejll, U spl":miSte pam6enja znaCi 1.1 stvari samo to da.duh ima SPO:' sobnost da u mnogim sb,lcajevima .&ivi opll,zaje koje je rarrlje jn:mo, dJodajuci im joB jedan opaZaj - da ih je i.>nao ranij.e.U to;m smislu kaw se da S11 naile ideje upam6enjU, diok ustvari one nisu nigde, veC duh sarno ima srposoibnOiSt dia ih pc>Uovo&ivi, da ih tako rei' ponovo naslika u seb:i "'- doduse. neke- tf$e, a neke laikS, neke Zivlje, <iruge?pet nejasnije. Zbog te sposobnosti, diakIe, kaZese cia mi imamo u razumuone ideje koje momentano ne poSmatramo, ali ihmozemo izneti navidiik, iza.;. zvll,ti ih po!1()vo :i ucmiti ihpr:edmetomnaS:ih mis11, bez pomoCi onih eulnih kvaliteta koji su.1h p:roizveli u duh,~. 3. PaZnja, pon,avljanje, zadovoljstvoibol uCv1'seuju ideje. ~ Paznja' i ponavijanje lmlogo. pomafu dia se :ideje uCVT$te u pamQenjU;' ali naj.. dublje i najtrajnije utiske os1;av:Ijaju ot]:n.-ve,pT:trodno, onei.c.!Jeje '!roje su pra6ene. zadovolistvOl!}. ili l:lolo:m.PoBto je veliki zadJatak nai3ihC1,liA cia nam skr.ecu pamju na 0110 81;0 skodi ili kom;titelu,
10
~on

144

Lok

145

priroda je rnudro ~ed~la .(bo sto je;rec p6~: n9)dlaprinlanje nel9-h: 1deJa ~~~e pra;ceno ?O}?lTI, bol kad dece zamenJuJe razm,;-slJanJe1 zaJc.lJC:ClV;anje, a kocl odraslih deluje brze nego ra~rD.lsIJanJ.e, i ta1ro primorava.1 mlaoe i Sytate da1Z?e~avaJu predmete kaji nanose bol, sa zurb.omkoJa; ]e IJO'"'. trebna dia bi Sa spasli; a.i jednima i drugJIna bol urezuj~.u p<>mcenje op()IIlenu za. buoo6nost. . 4. Ideje u pamcenj1L blede.- Uvezi sa razlicitim stepeninta trajnosti ideja k10je su ureza.r:e u parocenje mozemo prim.etiti da -~u .neE;~od DJID 'bile izazvane u razumu time sto Jenekipredmet delovao na eula sarno jedianput i nijedn()ffi Vise; druge su bile pnrlene eulirna Visen,:goj~~i ali su bileslabo zapaZen~, jer je duh b10 nt;paZlJl~, bo kod dece, ili je bio zapoolen na drr1.1goJ stram, koncentrisan saroo najedIm stvar; kao kod odraslih, pa se taka<ta idleja n!je.'l1Jub?,ko. ure~:: u njega; nekim Ijudi:ma opet. ldeIe b.1vaJu pazlJ:vo i opetovano ucepljivane,aliom,bilo 2Jbog neeeg u telesnom sastavu ill n,*og .drugog nedostatka, intaju vrlo slabo ~Cenje. U s.Vim tim ~11l~~~" virna ideje u duhu br2JO bledle i cesrrosasVJ;m. 1i>00zavaju izrazurn.a ne ootavljajuci za scborn Vise traga nego senke koje preleeu yreo Zitnog. p<.>li:r; one nestaju iz dJuha kao da 1h mkad. tamo nIJ'ey

bUo.

5. Na taj naCin, mnoge od onill i~jakojestl nastale u decjem dtuhu kad je ontek poceo da opaza (neke od tih, kao sm su neka zadiovoljstva i bo"' loVi nastale mazda joopre rodenja, adruge.u de,:, tiJIrj~tvu), ukoliko u daljem toku ziv?ta~e bU.du ponavljane, nes~ju,.po~u.no, bez_. 1 n,:~man.l'eg traga. To se moze pnmetitr kod! omhkoJ1 sun,e--.. kimnesreenim sluca:jem izgubili Vid u ranoj mladooti, pa posto su sarno ,~.>vIas pri:rn:i;li ideje baja, a posle ih nisu obnav:ljali, potppn~vih~be, ~o cIa p<>slenekoliko godina nema.lu I1lS~ ,,?se.POJrn~ :ili seanja 0 bajama negasleporodem IJud.i.. Nekr.

Ijudi, doduse, imaju vrlo jailro pamcenje, neki UlPraV() cudlS.Ilo; no ipak izgleda dia sye naSe ide-' jestaIno pl~padaju, cak .i one najdublje usadene i kocll Ijudi sa najjaCim panlcenjem - pa ako ili katkad ne obnavljamo, bilo ponavnim radom cula bilo razmisljanjem a onome sto ill je prvi put i~ zvalo, ureZani tekstse gubi i na kraju od njega ne ostaje nista. Talro ideje nare mladosti. kao i deca, cesto uminI pre nas; nasi dUhoVi liCe tam na grobove te dece kad im se pribliZavamo: hro!1rza i mramor sU doduse jos na njinta, ali jenatpise izbrisalo vreme, a lSiike trunu. Slike u nasem di).lhu naslikane su nesta.1nim bojama; ako se ponekad ne OBveze, one blede inestaju. Ja neeu ovde ispitivati koliko na to deluje sastav naseg tela i grada naseg biolookog biea, i da Ii je sastav mozga razlog zasto neki za<iJI"zavaju zapise na njemu kao rnraroor, dlrUgi kao kamen tesanik, a ti'e'::i malo bolje nego pesak; ipak mi izgleda verovatno da telesni sastav katkad utice na pameenje, jer eesID vidamo kako bolest potpuno liSi dub sVih njegoVih icLeja, i kako vatra groznice za nekoliko dana sprZi sli'ke koje au izgledialetrajne kao da su u rnramoru is.klesane, tako da od njih olStane saroo prah i haos. 6. Ideje koje se stalna ponavljaju teiik6 mogu nestati. - Sto se pak tiee samili idieja, laiko je pri~ metiti da se one.koje se najeesce .osvezavaju (medu njima su one koje, se prenose u dub na viSenacina), Zbog cestog vracanja predmeta iIi radnji koji su ih proizveli, najbolje uCvrscuju u pamcenju i ostaju tamo najjasnije i najtrajnije; staga ideje prvobitmih kvaliteta tela (tj. Cvrs toea, pI'(l>stiranje, oiblik, kretanje i mirovanje), .zatim ohe katje skOlI'O UVeR: deluju na nasa tela, k-ao mplina i hladll'loca, i one koje dieluju na sve vrste bica, kao pootojaJIlje, trajanje i broj, - koje d6noi;i sa ~bom gotoyosvaki predme\; SID deluje na nasa arIa isvaka miSBJ9 kojom Be baVi nas duh ,.... sve

146

147

te i slime id~je re~o ka;di ~estaju, sve dok dull uopilte more da zadrZava IdeJ'. . 7 Duh je ces.to aktivan lcail pamtt. - U tom, moga; l:>ih reCi, sekundarnom opaZanju,ocJ:1osno ponovnom sagledavanju ideja koj~ .su ~ezal:. u pamoenju, duh cesw nije P~1A? pa:swan, JeT ozryljavanje tih zaspalih 6lik~ zaVJSl por;ekad od! volJ~. Duh se vrlo cesto zapmlJava trazenJ~m neke vene id~je, 9n, cia tako kaze,;:n. okrece nJoJ duilevno oko; ponekad doduse one same wkrsavaju u n.ailem. duhu i nudle se r~u, a ~r:o ces~(} ih lIleka mutna i burn;!. strast tril:1 lZ sna 1 l~baeuJ.~ iz njihovih tamnih(:elijana sveti?St da.na;)er ~asl afekti vraeaju pamcenju ideje kOJe su .maee lezale zanemarene. 0 idejama koje 6U spremlJene u ~ 6enju i lroje duh po potrebi oZivljuje~tl'ern: prrmetiti joo i to ;Pia one ne. same} da ~?ps.re n;>ve (sto se i podr~l.:\TIleva lzra:zam "OZlv~Juje ), Vee duh opaZa kao ranije utiske, . ol;mav1Ja pozn. tls1;VQ s njima kao sa idejama koje J~,~ ram]e. taj l'laCID iako ideje urezane ra11lJ tll;~U stalno na viqliku, ipak u seCa?ju uvek b~"yaJU; prePOZ?~ te kao ranije urezane (tJ. da su ra~'ll~e PIl,, na Vl~ ku), kao idleje koje je razum vee Jed:noro ~~o:

PI':=a

skfi:

r;.=

aJ,

dne

8. Dva nedostllitka, pameenja:. za.bO'fa1J.~JanJe

sporost. - Parncenje je, pasle <>PR7anJa, naJpotrebuije razumnom bieu. Ono je tolilro .vaZ>r;o da su bez njega sve cstale naile ~pooob.nos~ v.elflrlm de10m beskm1sne. Nase znanJe, nase ~ 1 umova~ nja bili bi ograniceni noll ~utno pns:rtn; P~ mete, da nije poll1.OCi pamcenJa; a pamcenJe more imati dva n.edostatltti. . Prvi je, kad ono potpuno iz~bi i~eje; Posll:1:driea je potpuno neznanje. Jer :rru. mozemo :na~ nesto samo aiko imamo irdieju 0 tome; pa. karl J,deJ R nestane, ostajemo u P9tpunom neznanJj.1!. Drugi. je nedostatak, kad ~e on? sporo kre6e, i ne moie dla pronade spremlJene Ideae brzo cia bi mogle' posluZiti dJuhu kad mu
148

Nw je to izrazeno 1.1 jakom stepenu, to je onda glupost; OIlJome koji zbog tog nedostatka pamcfuja ne moze dia ima.. ideje, stvarno S<leuvane u njemu, pri ruci kad potreba traZi., bilo bi ~koil.'O bolje da. ih nema nika!ko, kad mu taka malo koriste. Tup covek, koji gubi dobre .prilike zato sto mota traZiti po pameti ideje koje mu trebaju,nems mn~ go vise vajde od svog zuanja nego onaj koji je potr>una neznalica. Pamcenje diakle ima zadatak da pribavi duhu one zaspale ideje koje sen mu moffi<2'n.tanO potrebne. Alro ihono ima uvekspremIl,e pri rucj, ondla tu osobinu nazivamo invencijom, mastom, hitrinom duha. . 9. To su. ned'OOtaci kojezapaZanio ak9 Uporedujemq pam6enje pojed!inib. 1judi med-q.. sobom. Postoji joo jedan ned9Statak,za koji se moze reei da je nedostatak 1judskog. PamCenja uopste, a1t. se cno uporecli sa pamcenjem nekih .viSih stypre'nih umnih biea, !koja 1.1 t\)j Sj)OSObnosti toliko n<).'dvisuju coveka da 8U moZ<:l.a.uVek~vesnasVi.h svojih ranijih radlIlji" i Qa. im .p.ijednailIlisao koju su i'kadimala ne .wazi iz vida. Da je to mog'UcJ."l0' U to nag dovQajno uverava b&je sve=mje: onzna sve proS1e, sadaSnje i buduCe stvari, i sve misli ljudskih srd'aca. njemu su uvek otV'orene. .Ter ko mooe sumnjati uto da bog more preneti na one uzvirene duhove, s:voje nepool'edne pratiooo, hilo koje ad svojih savrsenstava u bilokojojrneri,'Ukoliko su stvorena i kOl1a biea sPCS01)l1a ~ ih ~e? Prica Be 0 onom cud'Ll. QdJ spowbnooili, g. PasltaIu, da on, dol{ mu ~Cenjenije oslabilo zb()g narusenog zdravlja, nije' zaborav1jao niSta sw je ucrmOo Citao 1li mislio ikad u svom sves;non:1 Zivotll_ To je izuzetan dJar, tako malo poznat mini ljucli da. 1m izg1eda gotovo neverevyatan - jer oni; .P9 obica.ju~ mexe syecln:-qge po sebi. Ako :razmisll.mp o torrne, to nam l.11oie pomoei da viJdJik svojih. misli p1"'ema. joo veCim savrsenstvima 'UZVi~ ilenih d1ihava. Jer5poSobnost g. Paskala bila je
.
. '

....

',.'.

.....

ena

proSirimo

149

jos uska, zbog ogranieenosti ~ju~lrog?uha nay zemlji - nairne, on je mogao lma!l veliko mnostv<? ideja sarno uzastopce, ne s.ye od.Jedn'?n:-; dok ne~ !'dovi andela imaju jmnacno ~~e Vldiike, ~ neki su od njih. oPdareni sposobnoscu.da ~adrz~ zl;l'"" jedno i stalno imaju pred. SObomJ kao u J~o~ slid, sve svoje proslo znanJe. Mozem? zarrus1?;tl koliko bi se obogatilo znanje nekog lTIlsa.pnogcoveka kad bi on mogao da i.mll. l.lvek .pred sobo~ sve svoje prosle;rriisJ.i ium.ovanja) otudla; :rnoz.:mo p:t:etpostaviti da je to jedna odonihstva~u.k()Jlma znanje pojedinih duhova daleko, nadnnasuJe naSe: 10. Zivotinjeimaju pamcenJe. -.-- !zgleda <!# 1 mnoge druge zivotinje imaju, k}lO 1 ?Ov:e~, V1S~ kg :razvijen1.\ tu sposobnost zadrza,:,anJa lcuvanJ.a idejakojedodu u dn.lh: Da, ost~~o drtLge .prlmere. vec to sto ptice uce me1odlJ 1 t:t:ude 5e, kao sto s~ maze posrnatrati, da taeno J.?9g~OJe no:e, .:La menenesumnjivo diokazuje da one lma.Ju ~oc opazanja, dazadrzflvaju i~eje u pamcemu I upotrj" bljavajuih kao uzorke.. Jer meni izgleda neI?oguce aa bise one mogletruditidausklade svo) gIa:SQve sa nota.ma (a jasno je cia to cine), k'7~n.~ bl ~~.~l~ .ideJa 0 nJ'ima, Ja diodWJe. dopustam da zvuk ~ ..", v . . y h 'x''': prou toktt sviranja nke arije rrwze me alU~ '.. . uzrokovati neko kretanjebiol05kog fakt'3rll umo-: . t i ' h ptica prelletl zgoVlma . ' da "sa' to kretanje , ' . k lI10ze ' tako na mlSice krlla, i dJa izvesnl zvu~OVl n:?~ ll1e h.apiCkiotera ti pticu, jer to mozda .SlUZIIlJeIlO~ oC1,lvanju; ali zato s,e nikako ne ~OZe'p~~stavltl da bi zvuk mogao - ni.U toku ~V1:t:anJaanJe!a joS manje posktoga ~ ll1ehaniClti pr~zr~kmratl U ore ganu ptiejeg glaga takvo kretan]e kOJe .ga. 'I:lskl~ duje sa notama stranog z"VUka' .klldl .Y> l!I11t:Ea I1 Je ne maZe uopste kol'istiti oeuvanJu ptl~. I VlS~ ro( togll: nemanikakye pi>d1oge da se pretposta'0 "~ lta1I1oli dokaZe) da ptice mogu p~tt;;peno pnbl~; Zavati llVOj e n01; ariji<>ooviranoj Jllce,~ cia; n7" maju ni oseta ni pamcenja; jer ak() onenemaJI,t

ideje 0 toj ariji 'U svom pamcenjtt, onda ta arijeF' sada lie postoji, i nem&e dabvde zanjih uzOi" rak koji ce imitirati i kome Ce se opetovanim:p<:\lrnsajilI1'7 prib11Zavati; jer ne vidimzastoZVUlt rule ne bi mogaoostavititragove u rijihov6:m mozgu, tako dla one zatim, ne ochnah vec. kroz kasnije pokusaje, nastoje da proizvedlU slicne zvu~ kove; i zasto i zvttkovi. koje one same proizvode ne bi iBm tako ostavili tragove iIroje onekasnije slede.

Gt av aXr

o ltASPQZNAVA..l'fJU i DR.VGIM ~DNJAMA DVHA

na sposobnostkoju mozemo zapa:ziti u nasem dJuhu, jeste sposobnost r8spoznavanja i razlikovanja
L N~rna znanja bez raspoznavanja. - Joojedi:-

...,

raznih ideja. Nije dovoljno im~ti mutan. oJ,J:aZaj iIleeeg uopste;.ako duh ne:rna ja.sne opazaje razlicitih predmeta i njihovih kv@teta,. on ce moci. da stekne vrlo.maJo zll8.l1ja, bez obzira da Ii 'bela koj~ nas Okruzuju uvek ovako pvo delliju na nas, 1 da li je' duh stalnb zaposlen :trfSljenjem. Od. te sposobnosti razlikovanja jerlne styari cd druge zavisf ocig1edinost ipo<tl2danost Cak i nekih. 'V,eOll1a opstih stavova , koji suWi srnatt'am. urodetlimiB.tinall1~; jet' 1judi, previdajuCi pravi razlog zasto 0 tim stavovimapostoji opilta s.a.grasnost,pripisuju to u potpunostijedinstvenimuroCtenim .utiBcima, dQ.k: to 11 stvari .zavisi od te spOSQibnooti ias;nog .tas~ znavanja, kojoll1 9tuh opaza da su dye ideJejedna,... . ke ill razliCite.' AU Q imnvise k.I3.$nije. ........' 2. Razlika izmectu ostroumnostii razbora. .d Ovde necu <ia ispitujem da.11 je riesav:rsen()st!5~ sobnosti tacnog raspoznavanja jedne id~je()ddfu.i ge prouzrokovana sla:b05CU ili defektimaeulnih organa, .ili l1dtostatkom iZoStrenosti, veZbe ili paZnje IU razumu, ili .prirodlnom brzin6m 1. nagloSC.u
151

150

n,ekih temperam.enata; dovoljno je day kaZemo~1a. je jdna odJ radnji 0 ko1.ima duI; l'llOz.; da = } Slja i da ih za~ u se~l. Ona. Je vazna za nase zn~.nje po. tome sto, alto JE! ta spos<llbnos~ sanJaP<> seJ:li slaba ili nepravilno ra,zlikuje stvan, onOO su nasi pojm:m zbrltani a naS mn i razOO1' poremece;'i ili u zabluW. ~. se u Sp08Q1bnosti 00.. se i<leje 12 pantc$lja uyeklmaju pri rul:i Sillltoji hitrina Ulna, on,da se.u sposobn~ti Cuvanja j~s.npce i~~da i finog razljkovanja swart medu kOJuna 1'az.lil~e nisu velike sastoji dobrim delom taooQ&t suda i jasnoca shvatanja kojune;!ti IjuQli pooedJuju vis.eodi drugih. U tome je moZOO p~oga .onogopilt!!f. za: paianja - da Ij'Uwikoji imaJu hi~ m~<)nJu : znatnu os't:vouronost nemaju uvek naJJasmJl sud! r;~ najdU'blje sJwatiinje. Jer oiltraupmos~ .~ ..sastOJ1 najvis('! u brzom i raznovrsnorn. skuplJanJU 1 fI:~ 0 . sli,:binovanju ipeja medf\1 ikojima irt1a J;Jaf. nosti Hi sklada, da bi 8e. tako stvori1e u masti. pr1:; jatne l'like i ugo9ne .vi7ije; d():\{ se. r~?or~ Il<lSJ;!Pl'Qlttome, sas.tojtbmi u. pazljiY<:)"l1l.odvaJan~uonlh ideja medu ImjimE(.~ rna. ~:m.a.l(). razllke, . da. bi se time izbeglopo.gresno uzpnan~ ~~clrne. stvalJ mesto druge, 2Joog njihov! slienostl bhskostl. Taj postllpak je potpunosupratan;:ne-tai0ri ~ al.~ ziji, u Ikojima se veeim dJel~ S~:roJ1 ona zaJ:lm:~Jl Yost i pJ:i.jatnO$t 9stI'ouFJa, kOJ= 9l1.O tak0 ZlVO dleluje na Illastu, i 2lbl:lg koga. ga .syet tako ,raclio prihvata jer nJegova le:pota 5e. VlW naPl'Vl pogled, i ~ao ne rnm'a da .s,e trudi b~ispital.a kolilw je u tome i:~e i~i r~~ti.Du.h se, za:; dovoljava prijatn'OScu slike 1 ZlvoStl. mast!,. 1 ne traz.i niSta vise; smatralo hi se ska1'o 'llvred(jm k;ad bismo hteli da1spitanlo to oStJx)umlje postrogIm pravilima istine i rf,lZUTIUlOlSti t,?da b~ S':.pokazal.o cia seono s,9Stoji od n~ga silo bas nIJe U sklaclu 50 I),jima. . . 3. Samo jasnoca sprecava zbrku.. .-- Dob~ razlikavanju ideja najviS e ppma!re ako su one Ja-

to

tnal

iIi

She i odredene; aka SU onetakve, onda neee biti zbrke i greSaka u njihovom razillrov<lliju, iaJro l:lB.ni ih cula ponekad razliCito prenose u rae.mmprilikama od istog predlmeta, i tako. na izgledi greSe. Jer, i<>.ko Covek u groznici dobiva go.rak ukus od ileeer<i, Imji je inace sladak, ipakce ideja gorkdg ostati u duhu tog ooveka isto tako jasna i razliefta od ideje slatkog kao daje kuilao sarno fue. Cinjenica da ista vrsta tela prOlizvodi putemukusa jedanput jednu ide-ju a drugi put drugu neee izazvati zbrku izmedu ideja sJatkog i gorkog, kao $to nece biti zbrkeni izmedu ideja belog i slatkog, iIi belog i okruglog, koj,e jedlno i isto paree Se6era proizvodli istovremeno u dlUhu. 1sto take. ideje naraneaste i madre b(jj koje proizvodi ista kolicina rastvora lignum. nEiphriticum, O'staju. isto tako posebne ideje kao ilia hi bUe ideje istili boja dobivene ad diva vrlo razlieftatela. '1. UpO"reCUvanje. - JoB jednaop'raclj~ .duha sa svojim idejama jeste uporedivanje jdne sa dr'll.,. gam, u pogledu velicine, st!peIla, v~ena, mes.ta i bilo r.akVili drugih uslova; l1atome se zashivacitava ona velika grupa idejakoja se oznaea.va na"" zivom "relacije" (odnosi); 0 rome ka!> jo ogromno njeno prostiranje imacu jDS. prilike dJa goyoI'i..-n,

-8,.

Nije lako odlreddti u kom step:enuzi;vot~,njehnaju tu spolSob~ost. Ja rnisl.i.:nt da kOClJ njihnije nairoCi~ to razvijena, jer iako one verovatno imaju izyestan broj dOlVoljno jasn.ih ideja, meni i~k izglecla da je sarno ljudskoln, razum'll sV(jjstveno da..post:?' jo utvrdio <.ta su neke ideje potpUno I'azliCi1;e i prerna tome da ih ima dye; trait i razmatra.tleemu bi se one magIe uporediti. ~togasmatra;m da.Zivotinje uporeduju svoje ideje ~.t1:k~osuto neke culne okolnosti, vezane uzsamepr'ecln:l.ete. MaZe se sa dlos,ta verovatnoee reCi dia. zivotin}e ngmajti onu drugu ljudsku moe uporedivanj,g, koja ..

5. I iivotinje uporeduju, ali nesC/:'I)1seno... -

152

153

se bayi apstiln idejama i ,koristi sarno u apstraktnom umovanju. 6. Kombinovanje. - SledeCa radnja duha: sa klejatna jeste kombi.n~)Va;nje; ~ j,est, o~ sasta-ylja zajedno neke proste H:leJe kOJe Je doblO osetima i razmiSljanJem, i kombinuje ih u sloZene. U kombinovanjemwe 5e racu;nsti i prooirivanje; u njemu se dodus!'!. sastavljanj-e nepojavljuje u tak9 slozenorn. vidu, aHono ipak predstavlj!\ s.astavljanje vise ideja zajedno, doduse idJeja iste vr&te: R~ dmo diodajuci nekoliko jed[nica jednu qrugoJ dobiv~ ideju tuceta, a sabirajuCi ponovljene ideje nekoliko motki (mere za duZin"tl) dJobivamo os;minu milje. . . 7. Zivotinje malok()mbinuju. - Mislirn da sU" i u tome zivotinje daleko iza ljuCli. 0!l.e dodusEi primaju i za,driavaju .zajedno neke kombil)acij(:"? iii proste idleje (kao sto za psa H!",miris i glas nje.., govOg gospodara sacinjavaju .v:er?v:,atno sloz~~u ideju kojupas. ima iP njemu;. ~h, JOS verovatmJe, precistavljaju odvpjene oznake po kojima ga on prepoznaje), ali jane inislim. cia one ikaq, .same sastavljaju i prave .slozene ideje. A rncmdJase .1 tamo gde mi misliIno da one ilnaju .slozene i<:lJe...'. je radi 1J. stvan. same> 0 jednoj prostoj koja ih upucuje kapoznavanju vise stvari, jer Me ve~ vatno.mnogo manjerazlikuju stvari pomocu vida nego st0mi to.zamislj<\ln.03 .Ja imamverodosto-jno obavestenje da cekuja Braniti i zavoleti mlage lisk e bas kao i svoju stenad, aIm samo udesit! da je jedanput posisu,talw da njeno mleko prede kroz njih. A ()11e zivotinjek:0je imajUl:Il1lOSWQ mladih .ujedanput, kako izgledJa, uopste ne znajl,l njihov broj; jer. Il1aOli se jako zabrinuza sV:o mladJo koje irn buoe oduzeto pred ociIl1a iIi na ~<r maku sluha; iPak, ako im neko uk;rade jedno ill dv(}je dnk .suodsu~, ill lJe; buke, .izgledJa da se tad,a uopilte.n.e qrinu i J:le zapazlijlJ da ih je manje.

8. Imenovanje. - Kad dJeca ponavljanjem oseta ucvmte ideje u pamcenju, ona postepeno

poCinju da uce upotrebu znakova. Akad im govomi o't"gani steknu veiltinu forrniranja artikuli'sanih glasova, ooa pocinju da upotrebljavaju reei da bi drugi:ma oznalllla svoje ideje. Te govorne znakove onakatkad pozajrnljuju od drugih, a katkad prave sarna; poznato je cia deca, kad. poCinju da se ~uze jezikom, cesto daju stvarilna nova i neobiena imena. 9. Apstrahovanje. - Poilto 5e reei,dJakle, 'llpotrebljavaju kao spoljasnji znalmvi nasih unutrasnjih idoeja, a idieje dobivamo od pojediinih stvari, kad bionda svaka pojedinaideja koju SIDO stekli imala posebnoime, imenirna se broja ne hi znalo. Da bi se to sprecilo) duh pretvara poj'dine ideje, dobivene od pojet:l.inaeni~ predmeta, u opste; a to on cini tako s10 ih poomatra onakve kakve su u duhu, kao pojave odvojene od. svih ostalih egzistendja, i oiCl1 uslovanjihovoEi. stva1'nag postojanja, kao sto su vreme, mesto, I Tazn~ druge popratne ideje, To se naziva "apstrahvvanjem", i time ideje dobivene od i>ojedinacnih 'biea postaju opsti predstavnici syih idej~ iste vrste; a' njihorva imena postaju opsta iroena, primenljiva na. sve postojeee swari koje suu skladU sa tom opstoin idejom. Razum uzima takvE) pl'edzne, cis1' pojave u duhu - bez obzira kako SU, odakle i u kakvom drustvu tamo BUgle ~ bo standarde prema kojima recta realna bica u vrste i dElje im imena, ukoliko se slazu sa "tim uzorci:ma. Tako, ako duh opazi danaskod kredle ili snega :itu boju koju je juce opazio kod mleka, on' p()smatra tu pojavuOOvojeno, pretvara jeupred-stavnika svih pojava te vrste, i poSto joj je 000 we "belina", oznacava tim. ivukom taj istikva~ litet gde god ga nade ili zamisli. Na taj naCinpo.. staju univerzatije, bilo kao idejebilo kaoizrazL 155

154

10. Zi'votinje ne apstrahuju. ~ Ako'i moze Q tome cia li ZiyO!tinje (10 neko mere prosirujmi kombmuju livoje ideje, mislim da mog\l sa. sigurn~Cu reei daane \lopste nemaju moe apstrahovanja, i da je pose4ovanje opStih id1a ()(110 1.1. cemu se eovek potpunor~1~ kuje ad Zivotinje; to je savrsenstvo diD koga Zivotinjske sposobnooti ne mogu dopreti. Jer mi ocevidno ne nalazimo kod njih ni traga odpokuSa'ja da upotrebe opste' znakove za univerzalne ideje; to nam daje dovoljno razloga. da smatrllnJ.o da one nemaju sposobnooti apstrahovanja odn-osno stvaranja op.stih ideja, -PoSto ne upotrebljavaju n1 reO ni bilo kakve druge ~te znakove. 11. A to sto one ne znaju i neupotrebljavaju opste reCi he moze' re pripisati nedootatku organa kojinla hi mogle proizvoditi artikulis~e gIa~ soye; 'jer znam ella mnoge od njih .mogupr?izv?,~ diti taih.-ve gI!U'ove i dJosta jasn<> ~zgovarati reo, ali ih nikad ne upotrebljavaju U .n.eku oP;8tu svrhu. S druge ~t,rane, ljudi koji zbog nekog 01'garuikog defekta. ne mogu izgovar<i>ti, reB, 1pak: izrazavaju univerzalne ideje, i to putem znakova, koji im sillie umas-to opstih reel; ta ~posobnost oCigiedinQ nedostaje Zivotinjama. Stogamislim da moZemo pretpostaviti ella se u tome zivQtinjekaQ vrsta razlikuju od ljudti, da je to sWami razlika koja ih potpuno odvaja, i koja se u krajnjoj liniji .!fu1 u og:romaTii jaz. Jer alro one uOpSte imaju ideja, ako nisu Sam.o maSine (a neki bi hteIi da je tako), onda ne :maZemo poricati da linaju i n.eku vrstu Ulna. Meni izgleda OCtgledJno i to da 'neke od njih u izvesnim prilikama zakljucuju kao da &u razumne; ali to Cine sarno sa pojedinacnim ilieja.ma, onakvilna kakve is\! ih dobile cd Cula. I najboIje oil njih ostaju 'U tim uskim granicama, i po mom misljenju ni,su sposo1:me dia prosir-e svoje idl'!je makakvorn vrstom apstrahovanja.
bili nekog kolebanj~

156

12. Idioti i ludaci. ~ Kollko idiotima nedostaju, iIi kolilro su u njih slabl:! iSV"e ill pojedine ranije Bpomenu~e sposobno,:;ti, to bi se nesumnjivo mogio doznati putem ta=og posmatranja raznih njihovih s1.abosti. Oni koji slaho opaZaju, ili vrio slabo zadclavaju ideje koje im dJodu u duh koji nisu kadri da ih brzo izazovu iIi da ih kcmblhUjU, ima6e malo materijala za misljenje. Oni pak Mj:l. ne mogu da razlikuju, uporeduju i apstrahUju, t'-'Sko cia 6e m06i daupotrebljavaju i razumeju jezik, da surle ill zakljueuju, osim sam<> malo i nesmtrseIl.o 0 onim' stvarlma koje su prisutne i njihovim eulima vrl0 poznate. Ukratko, ulroliko m.a ijedina cd spomeriutih sposobnosti nedostaje ili je poreme6ena, u Ijudskom Sihyatanju i znanju nastaju oogovarajucr dtefekti. . 13. Sve 1..1 svemu, defekti kod idiotaproizlaze, kako izgIedra, iz nedostatka brzine, ah."tivno.sti i pokreta kad intelektuaInih sposobnosti, sto ih liSava uma; . ddk ludaci, i:Zgleda, pate od druge krajh<>Sti. Jer meni se cinida oni ne gube sposobnoot zakljuCivanja; nego, pcilto osu wlo pogresno povezali neke idleje, om poen.u da ih smatraju za istinu, i onda greSe isto onako kao Ijudi lmji pmvilno za~ kIjucuju polazecr odJ pogrei'lnih principa. Naiffie. PoSto su zbog iestine svoje maste uzeli ll1.aStu. Za stvarnost, 01"'.1 izvode iz njepraviln-e zakljuiSke. NaCi. 6ete,n,a primer, poreme6enog eoveka lroji je, uobrazio d1a je kralj, kako, pravilno zaklju(11Ju6~ iz toga, zahteva. odgovarajuce poeasti, post,ovanje i pokorava.nje; .drugi opet uobrazavaju da s1.1 .~. ~ta1da, i ponasaju se oprezno, bas kako j,e i Po.~ trebno da bi Sf'! saeuy?lo tako krhko teIQ\. Zlxlg toga se dteSava da 60vek koji je u svemu<>Sta1oni priseban i zdrava razuma, budeu jednoj stvari Iud kao da je iz ludni<;e; to clolazi otud? stQ S11. se l.lek;e ThSuvisie ideje, bilo zoog nelmgnaglog iyrlo j~~ ltog utiska, ili zato Sto se masta tog ooye~dug() bavila istom vrstom misli, tako cvrsto -pove.zaleoo

157

Ogo stesu os:tale sjedinjene. Medut~ . a ludlilaili ludosti; :k<Jd nek;ih una .VIse nesre=0 smuCkanih ideja, kod nekil}.~nJe. Ukratko, ra~ika izmedu idiota i ludaka lezl, lZgledia, u tome soo ludacikrivo spajajll' ideje i tako p~ave POIFesne stayove, ali onda na osnovu nJ~h. pra:n~n<: umuju i izvlace prav:(lne z~~uCke; dok .ldio!i stvaraju vrlomalo stavoya, ~:h.ne stvaraJu. mkako i jedva S11 kadri da zaklJueuJu. 14. Metod. - To su, mislim, narvazmJ': spo-sobnosti i radnje dlUhalrojima ~e oTl;~onsti u procesu shvatanja; mada &e one pnmenJUJuna sve 'd . duhu uopste J' a sam dJooad uglavnom 1 eJe u ..' . 'dJ 'am.a' upotrebljavao samo primere s~ prostim 1 ~] d1uh' a povezao sam objasnjavanje till sposobnl'~tl .. ,8 sa prostim idejam.a, pre prelaska na s ozene, lZ sledeCih razloga : . .. " Prvo, pOOW seneke 0<1 tillspo6?bnqstiy ~ eetk1.1 rimenjuju uglavnom samoll~ Proste IdeJe, mi mJem.o sledeet obicni metodr t:nl1~ei <:1a pratirno i pro~cav(lIDO nji~ov~ nestaJanJe, napredovanje i postepena pobolJsanJa; Druigo zatosto posmatrajuci kako ,umne spo-sobnosti p~luju sa prostim idejama, kOle s:r 1.1; .dU," 1 ., " b' 'as";J'e preClZlllje hoviIna veeme IJudli 0 leno] .~ , . ' . . .' . odredenije nego slozene,. IDotelIlO lakse lstrazlti i nauCiti :kako duh apStrahuje, imenuje, upore~ je i uopst operiSe sa slozenim i~eJama,kodJ kOJlh bismo mnogo lakse mogli pogreslti, ... . Treee zaOO sOO &u i same te radnJeduha sa idejama k~je oodtobiva od ose.ta;~ad,se' bolje razmisli, isto tak() niz ideja, doblvemh lZOnog cl!"ugog izvora naseg znanja, koji Sal1l nazvao ,-,re:nek,sijom"; zaOO je bilo prikl~n? d~a.p'ne blldU ~plt!lne ov.de, odmah pool: p;r<)Stlh IdeJa lZ oo.et<l.: 0 kombino\i'anjU, uporedivan.Ju, apstr~ova?~u, ltd., 0 kpjirila sam uprilVo go.yprio, imacu pnlike da gove~(}.p$irnije na. drugom. rp.estu .
, .". . .. . . ; y .

np:a. m::

15. To su poceci ljuds1cog znanja. - Na taj naein j<\ sam dao kratku i k;:tko ja. lnislim istinitu istoriju pty.ih pocetaka Ijudskog znanja: odakle duh dobiva syqje prve predirnete, i kojim koracilna napreduje do pOStavljanja i gomllanja ideja <ld Irojih ce se sastojati ave znanje za koje je sposoban. P.Qzivam se na. iskustvo i poomatranje da kafu imam li ja pravo u svemu tome; jex najbolji naem pronalazenja istine jeste da ispitujemo stvari kakve zaista jesu, a ne da zakljucujemo da su one takve kakyim,a ih zall'lisljamo, iii kako smo ad drugih IlauCili dia ih zamisljamo. . 16. Poziv na iskustvo, - Is~no govoreCi, to je, koliko ja moguda otkrijem, 5edini naCin k9jirh idJeje 0 stvarima dolaze u razum; .aka drvgi ljlldi imaju urodene idJeje ili ulivene principe; neka samo uZivaju u njima; aka suani sigurni u t(), drugima je nem0ID-lce da 1m porelrnu tu 'privile-giju kojam se uzdiz.u iznadsvojih bliznjih,J,a. mogu da govorim sarno 0 on()m~ sto ~alazj]'I1'U.se1";li i sto se SllWe sa onim. pojmo'Vi;ma za koj~ ~lUo, ako ispitamo sve postupke Ijl1di raznih v.rem,~nf.' raznih zemalja i vaspitanja, n,aci d" za,viseod' ~ melja koje sam ja postavio, i da odgovaraju o,y{}m metodu u svimnjegovim vidovima i st<iddjima.... 17, Mrana ?olJa. - Ja ne zelim dapOdu~'V"m vee daistrafuje<rri; zato pv~~moram. O'pet dapriznam dia su . spoljasnji i unutrasnji oseti,~oliko mogu dia. vidim, jedina vrata na koja znanjeul~i u razum. Koliko sam mOga,Qda ptktijem, 8U jedini prozori kojima svetlost ulaziu tu lllJ:'acnu robu. Jer izgle<ia rrrl. da raztim d'osta liCi. .n~pot puna neosvetljenusobieu, S1l .sarno jednim malim otvorom kroz koji ulazfl spoljasnje vidljive slike, ili ideje spl)ljasnjih styarij .akabi alike k1jflulaze 11 tu mracnu sobu ostajale tam0 i leZale tak9. sred~ne da/?e po p<>trebi niogu naci, QI:lda bi ortazaii3<ta l:lila .sasvirn sliCna Ijl1dskom razum.u u odnosu na predmete vida L ideje 0 njima.

158

159

To BU, <trto, moja nagadanja 0 tome kako razum stice i zadriava. I>rOSte id!eje i njihove vidoVie, kao i 0 nekim drugim radlnjama sa idejama. Sad pre1azim na malo podrobnije ispltivanje nelrih ad tlh prootih ideja i njihov,ih vidova.

KOMPLEKSlIfIM IDEJAMA

1. Duh pravi te ideje od prostih. - Dooad smo isplitivali one idJeje koje. du1'1 prima SllSvim pasivno; to 8U vee pOInenute proste ideje, dahivene oseOO1:Q. i ref1eksijoro; duh ne moZe pijednu cd njih styoriti 5a"ln; u njemu ne moze biti 'l1.i6ega s.tose Xl'! bi. sasfujalo isk1juCivo oel! tihprostihide~ ja. U toku. primanja svihprostih idejadJuhje potpuno pW;iVaJ1'; ali zatim on rawe radnj,e kojima izProstih ideja, kao mate,rijala i osnove we~a ost;p.og, pravi druge. Postoje ttl glavne racjnje ;:iuha kojiIIl:a 0rt deluje na proste ideje: 1) Komb1novanje vISe prostih ideja 1.1 jednu sloZenu; tako se prave lImnpleksneideje;2) Dovodenje u vezu (li\reju ideja, boo prost;ih bilo slooenih, i ];XlStavIjanj~jedne pored drUg,e, taiIro da 000 vidifud 00j~pU't" ali W. ne spajamo u jednu; tak0sedobivaj1.1s.ve. idJeje rciacija (odn<xla:); 3)' Odviljanje jedneidej~ od ~vih dht$ili kojejeprate u njenom realnJorn ~janju;" Sie zove"apstrahovanje"i tako se dobivajusve opste ideje.T,o po1=uJe cia OOv,kova moe '. cll~luje slii::nol,l intelek.t\.18lnonl. kao i u ma1;erijaln,o!n svetu. Nairne, ll'1aterijarjedinog i clrug<:>g sveta jet"akavda&>vekcuemanad njim. moo, nee mDze nidaga stvori Pi .~'.~ urijSti;zato O'n m~e, eta ~paja 1l1.<\1;erijalriePrednlett\, dJa lh stavlja iednog oporeddJrtig<:>g,:i.lf <l.a.ihpotpuno l'azdvaja. U 0vom r.a~atranjukQIllple'k"snihideja ja Cu zapoCeti saprvim od till ProCSa,aIia dtu-

vm

to

samO

ga <iva doci Cu kasnij,e. PoSta se zna ella proste idJeje postaje sjedinjene u raznim kombinacijama, jasno je <ia i du1'1 moze <ia posmatra viSe njih. spojene u jednu i,dieju, i to ne SaInO spojeV'e kakvi postoje 'l1 spoljasnjim predn1etima, vee i svoje v1astite. Taikv'e ide-joe, nacinjene cd nekoliko prostih spojnih ujedrno,ja naZivam "komplclrsnim"; takve su na primer: lepota, zahvalnost, covek, vojska, svemir. Tesu ideje mom:b:inacije raznih prostih ideja, iIi komp1eksnih nacinjenih od prostih, aJ.i ih duh ipak moZe, ako hoce, posmatrati svaku za. sebe, kao jednu potpunu stvar, ozn<l,eenu jednim imenom. 2. Te ideje su vOt)no nacinjene. - U toj syojoj spooobnosti ponavljanja i vezivanja idieja,dl.lh i:n:1a veliku moc variranja i umnmavanja predm~ ta svojih :rnisli, daleko iznad onog sto, su mu prUi:tili met iIi refleksija; ali sye to ostaje u granicama ,onih prostih ideja koje je on dobi,o iz ta tdtva izvo'I'a i lwje su u krajnjoj liniji materijal svih njegovih kombinacija. JeT sve prOISte ideje do1aze od sa:rnih stvari, a duh ne moze stvoriti Pi viSe ni dcr"UJkCijih stvari od onih moje &U mu date. On moZe hnati 0 Ctilnim kvalitetima s,amo one ideje koje mu prelro Cula do1aze iz spoljai3njeg sveta, a 0 de1avanjUmisleCih supstancija samo one lroje nalazi u sebi; .ali karl je jedinero stekao te prost:e ideje, on se ne mOra vise ogranieavati na Jl<lGmatranje i na. ono sm mu se pru~ izVana; on moze sopstvenom cllelatnooc'll spajati ideje kode jest~ k;a'O, i praviti od njih nove, kompleksne, koje uOpste nije dobio kao spojeve. . 3. Dele se na moduse, supstancije i odnose. Mada su kompleksne ideje hezbDOjne u svom stva., ranj'll i razl,aganju, mada je heskrajna ramoV'!"" snost mojom one ispunjavaju i zabavljaj'll lju<isk", misli, ja ipak: smatram da se Bve one mogu svesti na. ove tri vrste: 1) modllile, 2) s'llpstancije, i 3) od? nose (re1acije).
Dzon Lok

160

161

4. Modusi. - Prvo: "modusima" nazivam one kompleksne ideje !koje,bez obzira kako su sl(Je;ene, ne soorneu sebi pretpostavku sarnostalnog po" stojanja, Vc se smatraju kao zavisne ad s:u,pstancija, iIi kao ucinci de10vanja na supstancije; tarkYe su na primer idejeoznacene reCima "trougao", "zahvalnos~", "ubistvo" itd. Izvinjavam se ako ree "modiu:s" ima u toj upotrebi nesto dru.k!cije Zllaoo.. nje ad uobieajenog; kad ,Be gOVwl 0 stvarilna koje se razlikuju odJ obicnih,opSteprimljenih pojmova, moraju se neizbZno ill praviti nove reCi, ili upo-trebljavati stare u donekle novom smislu; cini mi s,eda je ovaj drugi postupak unasem slueaju pri_ hvatljiviji. 5. F'rosti i mesoviti modusi. ~ Postaje dvevr.., ste modusa kojezasluZtiju cia budu razmo,trene zasebno. Prvo, postaje modJulsi koji. su sam<> varijadie ill razne kombinacijejedne iste proste ideje, bez ik,akve prlmese, kao na primer "tuce", "divadesetina"; to su samoideje 0 odredenom zbiruposebnih jedinica: ja ih zovem ,,,prostim modlusmm", jerse ikrefu u granicama jedne proste ideje. Drugo, postoje modlusi sastavljeniod pwstih ideja raznih vrsta, ikoj e zajoono cine jednuk<Jll::npJ.eJ:ksnl1; na primer "Iepota',', koja se sastoji od izvesne kom_ binaeije boje i obl.1ka, koja izaziva uzhranje kod p<lsmatrai.':a; modus "krad<l" o~znaCi, skrlvenu pI"omenu viasnistva neke stvari bez pristanka vI...... snika, i po tome Be vidi da je kOl11binovap. odvise ideja raznih vista; tak",e moduse nazivam "l11.ewvitim" ,

6. Supstancije pojedinacne iIi kolektivne. prugo,:Ldeje supstancije su kombinacijeprostih ideja Zll, koje se smatra diaprodstavljaju posebne pojedinacne stvari koje postoje za sebe, i u kojima je pretpostavljena ilimutha ideja sups-tandje, takva kakva je, uvek prvi i glavni eIemenat. Tak0' aiko ideji supstancije dodJamo prostu ideju neke mutne belicaste bQje, S:,\ izvesnom merom teZine,

tvrdoce mstegljivos,ti i lwvnosti, dobivamo ideju olmTll' ~ kombinacija ideja 0 izvesnom obliku sa sposobnoSCu k:retanja, mislj'7,lja i .zak1j;::C1Va.:1,ja, povezana sa idejmn supstanC1Je, daJe obIcnu :i.deju Coveka. Ideje sups~c~je dele s,e ~ode ~ dive vrste: jedno su pojedinacne supstanClJe kOJe postoje zasebno, kao na primer c~:,ek i~i ovro; dirugo eu ideje (} viS'e takviih supstanClJa zaJed!no, kao~a primer artnija Ijudi iIi stada ,orva~a..Sv~a .odl tih kolektivnih ideja takode je jedna Jed'i.m1 ldeJa, kao i ona {} corveku ili jedinki. 7. Odno. - Treee: poslednja vrsta kornpleksnih ideja jesteona koju n~,,:amo'"o~': i koja se sastoji od! posmatranJa 1 uporediVaIlJa Jedne idieje s drugmn. 0 razruim Vl'stama odnosa govorlcemo kad: na njih <lode l1e.d. 8. I 'lJ-ajkompIikovanije ideje dol4ze iz dv(1. iwoTa. - Ako bismo pratili rad svog duha, 1 paZljivo poqmatrali kako on p0111avlja, salbira i spaja proqte ideje dobivene osetom iIi refieksijom, to bi nas odvclo dalje nego sto bismo moZdana poOOtku ocekivali. A!ko pazljivo pogledamo pooeiklo llllsih pojmova., verujernda cerno naCi dia su eak i n~j kompJilrovanije ideje, rna ~ali1w izgledale ,:d;aI]~ ne od cula ili od radnji naseg dluha, u stvan~deJe koje j.e razum sam. st,;,orio, ~VljajuCi i poy~ juCi ideje koje je diOblO ad culnih pre<lmetaili od svojih sopstvenih radnji sa .njt.ma,. !'fa taj .D.aein, eak i one ",elike, apstraktne ldeje pro[zlaze lZ oseta i refleksije, i predstav1jaju saroo ano sro d~h mme pootici i postize obicnom, upotrebom sV'oJlh 1nih spo60bnosti, obradujuci idei.,:' ~biV!Il!e 00 ptedmeta, iJ,i od svojih radnJlfoJe SBiIll za~za' T? eu pokliSati'da pokazem ~ id~j~,prostO!fa, mena. i bes.krajl1iOsti, kajelzgledia,iu kao dll su 1:J.B.r udialjenije (Jdtih i:zv;ora.

ta.

eu

y.re."

11'

163

162

GZava XIII

PROSTIM MODUSlMA; I TO PRVO, 0 PROSTIM MODUSIMA PROSTORA

1. Prosti modusi. - laiko sam u prethodno~ dielu cesto pominjao proste ideje, koje su. stvarm materijal svegnaseg znanja, ja sam ih tamo tretirao viSe u vezi. sa naCinron kojim dolaze u duh, neg10 kao razliCite od drugih, sloihenih ideja,zato mozdJa nece biti suvisno da opet pogledamo neke odnjih sa tog stanoviSta, i cia ispitamo one razlicite modJifikacije iste ideje koje duh katkad nalazi u postojeC:i= stvarima, a k~tkad stvara sa:n, .bez pomoci rna kakvog spoljasnjeg Predmeta ill sugestije izvana. ... . ., .; te lueJe (ko]e Ja, Te nwdifikacije plio koJe kao sto rekao, nazivam "prostim !1J.0dusim.a") isto su tako pooebne i odJredene ideje- u dubu kao i one lroje suim. najsuprotnije ~ ~,~jU!dJa~jer;ije; j:oT idejabroja dvaisto je takio :-BZhCiia od 1deJe. ?:ro:J a jedian, kaosto je plavo razllClto od toplog, III kao ilto je i jednO i drug,() razliCito od rnakojeg broja. A ipak j,e ideja broja dIVHla./':injena jedlloOlStavnim. ponavljanjem prosteideje () jedll?j~ed:i~; daljimpovezivanjem takVih ponavlJanJa doblvamo posebne prOfSte moduse"tuce", "groS" (12 tuceta), "roilion"4 .. ... ..... . 2. Id~ja prostora. - PoceCu Sa pl:'O$tpIll1 ldtt>jom prosWra.Pokazao s~ yanije. (g}. r~) La n;i dobivamo ideju prostora I y:Idom 1 plpanJem,. MisJim da je to oci,gleodino; dokazivati cia Ijlldi o~z~... ju pomocu vida . urlJaljenost izmedu. tela. S<lzhmtih boja illizrrledudelova istog tela, bilo b~ l$to tll.ko n~bIl() kao i dOk,azivati da. ljud~ ;ride same boi" lst" je talw<>Cigl,dnoda om opazaJu til udltJ,ljenost i u mraku, pOrIl'oeu d!odiraipiPanja. 3. Prostor i prostiranje. - Takav prostoa:', po-smatran sarno kao duzina izmedu neka dva biCa, bez obzi:ra na b5.lo sta i=edu njih, naziva se "uda-

sam

Pros

ljenOlSt"; a ako se po.s1r1<:Itra i u duZinu, i1.1. Sirinu, i u debljinu, onda mislim. da se moze nazvati "zapremina"; izraz "prootiranje" upO'trebljava se obicno za sve te vrste posmatranja. 4. Neizmernost. - Svaka porsebna udaljenost jest' porsebnamodiifikacija pTostolra, a sva'ka ideja oodredenoj uLaljetlOlSt:l iIi pTOStoru jest' prO$ti modus, te ideje. Radi potreba merenja i zb{J,g n,avike dJa IllE!re, ljudi stvaraju u d1.1.huidieje 0 nekim sta1niro udialjenos,tima, kae> six> su inc, .jard, hvat, milja, Zemljin pr<3'cnJk itd.; sve su to posebne.ide-: je, naCinjene sarno od pl'ostora. Kadi se ljudske mi'" sll nayikn'u na takve sWne duZine ill mX"e prostoca, onda ih ljudi mogu ponavljati u svom ditlhu koliko ho6e, ne ffieSajuCi ih i ne p0iV'ezujuCi nisa kakvim idejama tela ili .Ileceg sllenog, i tako stva"1 raU rebi ideje duZinskih, cetV1()rnih j kubnihstl()':' pa, jal'di, ill hvati, zamisljajuCi ihbil,o O'V'de, medu svemirsktm telima, bilo vangranica rna ka.kvih tela; dodajuCi te ideje jedJnu drugoj, 0ni roo,gu pro-sirivati sVoju idleju prostO/!'a koJiko !Wd- h(jc" Ta sposobnost poitlavljanja iIi u4vosi;ruCavanja svaike nas' ideje o'Udraljen05ti, i dodavanja jediO'e druge>j dOikle god hocemo, a da pas nikad nista.n-e sprecava i ne zaustavlja rna ko1iko je PTQsirivali ta spOISobnost pam daje ideju nei=er:nosti. 5. Oblik. .~ Postoji jos jedna moddfikadja te ideje, koja u stvari nije niSta drugo vec odnps medudelovima ograniQenog prostiranja ili ome": denog prostora. Taj odJl1.os otkrivamo dO<:1JirpIn evJnih tela, kad nam ru:bovi tih tela Clodu nadlOihvat; a nase oko ga otkriva i na telli.na i na bOIjams, karl sagleda njihovegra.nice: i tako, posrpa.trajuCi kalrose tela zavr!3av:aju bilopravimllnijama koje se susreCu u vidljivinl. uglovima,bllo krivim linijama ked kojih se ne mogu videti uglovi, posmatrajuCl medusobne odnose svegatoga, u svim kra.jnjim delovima nekog tela iliprostOTa, mi dobivamo idJeju koju nazivarno "obllk" i koja pru-

164

165

za duhu beskrajnu raznovrsnost. Jer, pored ogromnog broda raznih oblika koji stvarno postoje U ko.herentn.im masama, rnaterije, broj onih looje dUh sam moze da stvo;ri - varirajUCi. id'ju prostoa:-a i tako PTaveCi. nove ko.rnbinacije, ponavljajuCi. svoje i,dleje i povezujuci ih po svojoj volji - apsolutno je neiscrpan; on moze da UmIlJoZava oblike in infinitum l 6. Jer, IdJuh mo~e dia pooovibilo kojuJideju duZine u pravoj liniji, i da joj doda jos jedD:J.U 'U

istom pravcUJ, to jest cia podv1ostruCi duZinu te prave linije, iIi da joj doda drugu sa bilo kakvim nagibom, i taill:o napravi sve mOgUlre vrste uglova; on i1TIoZe talrode dasikrati bilo lmju odzamisljenih linija, oduzimajuCi. joj polovinu,cetvrtinu, ill koji godi hoae deo; ta\k.vo deljenje ne moze imati kraja, i njime se mow napraviti ugao bilo koj' veliCi.rie;linije koje predlStavljaju strane uglamogu tak6de biti 'bilo kojedJuZine. Duh 'lTI&e tim linijama oodavati druge, raznih duzina ipod raz:nim ugIo:vi.ma, tako dapotpuno zatvaraju delove ProstO!l:a; ocigledrio je da on talOO ffio2ie p<YVeCavati broj oblika, boo u pogledu figure bilo u pogledu zaprerirlnie, in infinitum; a sve sutosamo ran prosti modJusi,.prostora. Duh rno~e Cinitis:ve to ne saxnJOisapravim, vec i sa' krivim Imijama, ilisa ,lmmbinacijiaIDa pravih ikrivih; a sve sto Cini sa linijama, ~ci~ niti i sa povrsioom.a; na os!l1JC>yutogamozemozamisliti koliko je beslkrajna raznoVi'SMst oblika koje j e duh kadar da stvorl, kolik.o je on kadar da poveca broj p!'ostih modiusaprostara. 7. Mesto. - Joil jedlna idlejal;;:Qja spada ova.. mo i pripada ovom, plemenu, jeste 00.0 sm nazivamo "mestom". :K8!O soo u prostompr06tOTl,l pa~ smatramo odnos udaljenosti izmedu neka dvatela ill taCke, tako u ideji mesta posmatramQ odnOll udaljenDsti izrneduneke stvari i dve iIi vise tacaka
:I.

U beskraj. _ Prevo

za boje. smatramo da drlje istu udJaljenost meau sCli~, 1 prema to.rne da miruju; i!', ka'Cl nadem.o ~ Je ~eka ;;tvar danas na istoj UidJaljenosti Od nekih. taCaka (dXe ili viSe) na 'kojoj je bila i june, a sa ~oJlm~ smo J~ tadra uporedlili, i aa ni te, tacke nisu :zmell1le ;,,,oJ1.1 medusobnu udaljeuost, ond<i. kazemo ~ Je o;na za'Clr~ala isto mesto; a akio je pri" ~etno lzmemla udalJ~most od bilo wje od ti.h taca~;a, kaz'emo da je izmenila mesto. Medutim, u o~1ccnom .govo,ru i svakidasnjoj upotrebi pojma mes~, ne gledamo uvek taenu UJdaJ.jenost ad t:r~clzno odredenih tacaka, vee udJaljenost oil Veli'kih grupa culnih predmeta sa kojima .ta, ;swar ima P,? n~s~ miSljenju neki odnos, i cijuudaljenost 001 n] e :una:rtlJOi neld l'azlog dra posJ:D<l,tramo. ' . '. 8. N"a prlmer,ak,o ilahovske figure' oSt1\nu na mum. -.poJj~a vsahovske piLote na kojim,a sma ih OiStaVll1, IDl kazemo da su svena istom mestu, ili ~ su neppkmnute,. iako jesahovsk8.; ploCa, bila ~.. zda u n1duvr<emenll prenes-e-ne,iz jrone SQOe u drugu - i toy z~t(}sto sm~ poredilinjihw polaZaj sam? sa po!oz8;Jem o~ d~OY<t ,s<thovske plaCe koji ostaJU n,;:t .1stOJ UJdi,aIJet1OSti ,Jedan od dtrugolg. Isto tako, kazemo da je sahovska ploCa na istom. mestu na kome je bila ukolikJo os:tane u is.'tom delu kabine, iako 00 mozdJa brod na kome se nalazi u rn~ duvreme.l;lU sfulno krere; ,klJ.ze:rpeo, talwete cia je h.we; ~ lstom IJ;1estu ul"oli'ko jeostao ina istoj udaIJenosti ad! dJel<,wa sllsednog kapna, iaiko s,e u :me-dllvremenu m~da zemlja ,()kroo.ula, tako de. su i brod, i sahmrska]?'loca, i figU!l:e izmenili mesta u odnosu na udaljenija tela, koja au zaiClrzaIa istu meduoobnu udaljenost. lVJ;eduthn, posto je mesto .sah~vskih.figura odredeno njihovom udaljenoscu odl lp-esp;h delova ploce, me,sto plOice njezinom. uda1Jet1oscU od izves.nih dJelova kaibine (sacijim smo ['oloiajem uporediJi n}ezin), a mestO' br~da njegovom lidaIjenoseu od odJredenih cvrstihdJelova zemlj-e - mi mozeme> za t~ stvari ipaik S PI"'B.,-.

166

167

yom kazati da su u t{llll'1pogledu na :istDro mestu, Dl.&da su u pogledu nekih drugih stvari. nesunmjivo izmenile mesto, jet' se njihova udaljenost od tih dr'ugihstvari, koje u ovom slucaju nismo uzeli u obm, izmenila; a kad bude.tl10 imali prilike. dJa uporedli.mo njihov polozaj sa poloZajem tih drugih stvarl, onda cemo i wi smatrati <Jasu izmenile mesta. 9. MeauUm, kako BU, tu mocli.fikaciju udalj'nosti koju nazivamo"mesto" st-;orili Ijudli za syo-: ju sva!kidasnju upotrebu, cia bl. tako po rot0eb~ mogli oznaCi,ti poseban pol&aj sv~e ~tv.<)Il, l.lu<;li posmatraju i odreduju to m~to ~Z1ma]UCl ".l; ObZ1~ one obUmje stvari. koje naibolJe slu.z n.lihovOJ mmnentanoj svrsi, a ne uzimajuci ).l ohm n~e druge stvari, koje bi za ne~u drugu ,syrh1f bolJe odredile poloZaj te iste swan. Ta1~o. posto J~ upotreba oznacavanja mesta svaike f1gurell,a sah0vskoj ploCi odredena sarno =lltar .tog itanog.kJo.mada SlrVetabU9 Pi sUprotno to] s;yrsl kad bl se t[); :rnerilo brio cim drugim; ali kadsprern:imo te ilste figure u vreCicu,pa nek:o ondlaza,pita gae je crni kralj, prayilnJo .cebitidaoznapmo to m~to pomocu die:lova sohe ulrojojse o~nala;:i, a, ne pomocu sahovske plo' - jeT oznacavalJ.Je nJegov,og po,lo,zaja i~ .sacia\,dirUgu s'7hu m~o oll'dakad i se nalazio u 19TI na silhoysko] ploCl,. 1 ZScj;p ,:se'f!J.<)ra odrediti pomocl.), drugih WlJ3,. Isto,taikio" IkaS bl, nas neko zapi1Jao na kOme semes:LuIlalaze sj;ih0vi koji kazuju povest 0' 1'>J"isU i EUI'ijal:u, vdo bi~mo nepra:vilno, 9d~dili to m,ffito, kad blSIrlJO .r~kh da se om nalaze 'li tOm i tom delu z~'ffili'e,ili ].1 BodU:ejan~ sikoj bilblioteci; a pravilno pismo ga OIZI1aCili po>m()cu delova Vergilijevih dela, odn~no, p r a'V:il <lI1 odgovor bi bio da se ti; stihovi n~aze .otprilife, u sred5.1lJi devew knjige nJegorv:e E1le:Jtqe, I <1a su, 8tkad je' Vergilije stampan, .~vek. bili na. to~ iStoI? mestu - J~r tq je taellO, lak? Je. sama ~Jl%a. Ijad'li puta menjala mesto; bellO J,e zata stol ]e ide-

ja 0 mestu ovde upotrebljena sarno zato da biS1il() znali u kome delu knjige Se t<t povest naJ.azi,tako cia bismo je po potrebi U(tneli naCi i iskoristiti za svoje svrhe, 10. Mislim da je jasno cia nasa ideja 0 mestu nije nista dirugo vec relativni polD,zaj neke swari, kako sam ga malopre izlozio;to Cerno, lako prihvatiti aikose seUmo da, iako mozemo imati ideju () mestu bilo kog dela svemira, ne moiZemo ima:ti nikakvu ideju 0 niestu samog svemira ~ jer Irli ne'" maroo nikakvih ideja 0 nekim i:'Vrstim, jasnim, po>sebnim biCima van svemira, tak() dta bismo mogli zamisljati .neki njegov odnos udalj,enostim'ema njima; vec je sve van njega jedltlolils: .pros,to;r ili prostiranje, u kome duh ne nalazi nikakvog razlikovanja, nikakvih ()znaka.Jer, ako kaierrio da se svet negde nalazi, time sarno kazn1o da on postoji; tako je u toj frazi upo,trebljena ideja mesta, ona oznacav3, sarno njego\'o postojanje, a ne. i njegOY smeStaj. Tek kad neko uspeda pronaae istvori u svom duhu jasll'U i razgo\'etnu pred!Stavu 0 mestu svemira, taj Ce rnoci da narn kaZe dia Ii sle on krece ill stoji mi:rno'u nerazaznatljivoj praznini beskrajnog prostocra; doduse, ree ;,mesto" ima ponekad jos nejasniji smisao, i <Y.Zn8ieava on<aj pro;s:tor koji zauzima bUo koje teJo; po tome je i sve'mil' na nekom mestu. Mi,. dakle, dlDbivamo tdJe<ju mesta na :isti na-Cin Imo i ideju prostoca (jer je ona 8,arno pojedinaeni, ogranieeni vidJ ove druge), tj. pomoCu vida i dodim, prekio kojib nail duh prima ideje prostiranja i udaljenO'sti. 11. Prostiranje i telo nisu isto. - Ima nekih koji hi hteli cia nas uvere cia SU telo i poostiranje i<>ta stvar; oni time kao dla menjaju znacenje reCi, a ipak ne bih hteo da ih osumnjicim dato cine, pooto BU i sami mk:o ostm 08udili filozbfiju drugih zato sto se suvise oslanjala na neodredeno znacenje ili lazljivu mraenost sumnjivih iIi besmis;Le~ :nih izraza. Ako ont, dJakle, pojmovima "iJelo" i

168

169

"prostiranje" oznaeavaju ism stoi ostali $V;, tj. pojmom "telOi" nesm sto je Cvrsto i prostorn6 i Ciji se delovi mogu odvojiti i pok:r>etati na razne DaGne, a pojmom "pI'1ostiranje" samo pr&tor koji leZi unutar grarliica tih evrstih koherentnih delova i koji oni zauzimaju ~ ondJa oni brkaju dYe. wlo razliCite ideje. Jer ja pozivam svakog neka mi na QSl1"OVU svojih :misli kaze,nije Ii ideja prootoira ism tako razlicita 'od ideje cvnsto6e, kao sm je ova ra~ zliCita cd ideje skerletne boje?Doduse, illi Cvrstoca ni skerletna boda ne mogu postojati hez prostiranja, ali bez OIbzira nato to. SU. razlieite ideje. Mnoge ideje ne mogu .ni nastati nipostojati bez nekihdrugih ideja, alisu Ipak potpuno razliCite od tih dru.gih. Kretanje ne mooe postojati, .nitise .zamisliti, bez prostora; a ipa'k kretan.je nirte pro-stor,a PI,'ustOil:' nije kretanje __ pirostor mo'z,e post~ jatibez kI'1etanja, i to su, pl'ema tome, dIVe potpuno tazliCite ideje; a po mom miSljenju iscto su tako med)J.s,obno razliCite iidejeprostora, i evrstoOe. IdejaCvrstooe j,e tako neodvojiva ad tela, dirt ona nslo;vlj,ava njegovoispunjavMje prostora, njegov kontakt So drugim telima,' impuls na njih i prenosenje kretanja putem impulsa. Pa. alw ima razloga za tvrdnju da je duh razlieit od tela,zatosto misljenje ne ukljuCuje u sebi idejuprostiranja, onda ja mislim da je na osn,dvu istog razloga dJokazano cia prostor.nijete~o, zato. sW.,onne ukljucuje ideju evrsto6e; jer prostor i tvrst6ca su isto takorazliCi.teideje kao i misljenje i prostiranje, i istose tako mogu jasno r.azluCiti uduhu.Prema tome, 'O,eigledno je da su relo iprO-$tiranje dye zasebne idlej,e. Jer ..... 12. I'rvo: prostiranjene ukljueuje ni evrstoeu n.i otpor kretanju tela, dok ih telo ukljueuje; 13. Drugo:delovieistogprostoira neodvoji'Vi su jedan oddrugog, i .zato sek,ontinuitet nerno~ razdvajati, nistvarno ni uduhu. Izaziva:m sva'kog da ma i u misli odvoji rna koji nj,egw de.ood!

rna keg drugog na koji se nastavlja. Stvarno deIjenje i o<ivajanje vrsi se, ja millslim, tako sto se delovi odImicu j'dan odJ drrugog i na taj naCin stvaraju rlV<e povrsine tamo gde je ranij.e bio kontmJJ.itet; a deljenje u duhu znaCi dau :m.islima stvaramo dV'e povrsme tamo gde j,e ranije bio kontinuitet, i zamisljamo ih kao razdvojene. To se pak !noze Ciniti samo sa onim stvarima koje duh sma,.. tra spowibnw dJa budu razdvojene i da razdva~ janjem dobiju nove zasebne povrSine, kakve drotle nisu imale,ali ih mogu stecr; no nijedian od tih na,Cina razelrvajanja, bilo stvarndh ill mislenih, ne moze se po mom .miSljenju primenit[ na Cisti prostor. . Covek doduse mozeuzeti U obzir sarno Qno.. liki deo tog prostora kol~o mu odgovara, ilike~ liko maze izmeriti stopom, negledajllClos.ta1o; to je svaka!k:o delimieno posmatranj,e, .alinije n.i delje<nje ni ra21dvajanje, cak niu !I1:islima;jet covek ne moze deliti u mislima ,ako ne posmatra dve r:0rvrSine kao odvojeM jednu od <iruge, niti de~ liti stvarnO' ako ne izvrsi razdJvajanje tih dveju pOvrSina; a delin'rLeno posmatranje nijeodlVi:tJ,a.nje. Covek rnoz' ,posmatrati svetlost sunc;a bez njegove to(plote, ili polU'etl.iivost tela bez njegov' prostornos,ti, a da i ne. pO'misljao odvajanju tih idej,a,Jedno je Slml0 delimicnOpos:rnatranje, za". vrseitlo sarno u sebi; drug,o je posmatr.a:nje dveju si"Vari kao zasebUoC> postojeqih. 14. Trece: Delovi Cistog prostota Sell nepOlkret>ni,sto, sledi iz njihove neodvojivosti; jerkretanje m:jeni:ijta drngo vec. menJ;ap.je udaljenooti izmedu dlV'eju stvari, a toga ne moze biti medu dclovin1.a koji su neodvojivi;prema tome, oni moraju veeno mirovati medu sohom. Pl'1ema tome, odredbe ideje prootog p1'OIStora dlov,oljno i: jasno raz.likuju tu ideju pd id~etela,; jer dielo:vi tog prostora su neodvojivi, n"epokretni i ne pruzaju otpar kretanju tela.

170

15. Definicija prostiranja nije objaSnjenje. Ako .me neko zapita sta je taj prestOI' 0 kome govo'l'im, odgovorieu mu kad mi on odgovori na pitanje sta je prootiranje. Jer a!k:o kazemo, kao.sto ohicno kaZu, cia je prootiranje 0110 kad postoje partes extra partes," onda srno, time sarno rekli da je prostiranje prostiranje; jer da. lii sam doznao ista viSe 0 PTirodJi poostiranja kad mi je receno dJa prostiranj,e maCipostojanje delova koji se prostiru van deIovakoji soe prostiru, tj. da se prostiranje sastoji od dlelova koji ,seprostir1.!? To .ie isto ikao kadJ bi me neko pitao, sta je vlakno,a ja m;u odgovorio dJa je to swar koja se sastoji od vise vlakana; da Ii bi fiU to pomogl0 da boIje shvati sta j.e vlakno? Zar ne bi on pomisIio da jahoeu cia s,e salim s naima, a ;p.e da ga ozbiljno poucavam? 16. Podela bica na tela i duhove nedokazuje da su prostor i telo isto. - Onikoji dokazuju da ISU prosibor i reIo jednbi ism, iznose ovu dilemu: taj prooto!r iIi je nesto, iIi nije nista; ~o i~u dva rela nema ni,sta"oiDJda se ona nuzn,o mOTaJU doticati a ako dtopustimo da to jestene!lto,ondia om piU:ju da Ii je to telQ ili duh. Nai to j~ odgovara.m drughn pitanjem:a lIDO 1m je relmo da po>stoje, iIi da mogu postojati, 15=0 Cvrsta hiea koja ne misle, i misleca bi,ca koja sene pros,tiru? JeT to je sve st6 oni podrazumevajupod pojfi0vima "telo" i "duh". 17. Supstancija, 7wju ne pOznajemo, nije dokaz protiv odvajanja prostora ?d tela. - Akoneko zapita (kao sto obicno pitaju) da: Ii. jetaj PT'Ostor bez tela supstancija. iIi akcidens, ja eu .mu bez oklevanj:a odlgovoriti da ne Zlla1n; i JlCU se stidJeti svog neznanja, sem ako mionikoji pitaju ne p?; kazu jas11JO odredenu idlju 8upstancije. .. 18. Ja nastojim kloliko goclmoi1l da~begnem one zablude u koje sma sklOIli da upadnemo ak()
1

Delovi van de/ova. -, Prevo

u~i.mamo . reCi urmesto swart. Nase neznanje neee bItl manJe ako &e budemo pretyaraIida znamo O'11JO sto ne znamo, ako budemo dizali buku zvukovirna bez jasnog i odredenog macenja. Proizvol;no naCinjena imena ne menjaju prirodu stvart, ip01mafu nam cia ih shvatimo samo ukoliko su njihovi zua1mvi, ulooJiko zamenjuju odredene ideje. Zeleo bih cia om kJoji toliko naglas.avaju ta cetiri sIoga, "sup-s1<an~ci-ja", raZmisle 0 tOlIT1' da Ii oni, kad upotrebljavaju tu rei: i za beslronacupg, neshvatIjivog boga, i za konacni duh, i za telo, Cine to svaki put u istom smisJu? Da Ii ta ree oznabva uvek istu ideju, kad &S s,ve te tri tako razIiCite stv:ari nazivaju supstancijarna? Kad b:i bHo tako, ZaT ne bi otudJasJediilo da se bog, duhQlvi, i telo, PoSto su 8vi isre' priro:~~,. to jest. ~s~~cije, razlikuju. samopo r azlicltim modiflka,clJama te supstancije; kao i da se drvo i sljunaik., posto su u istom s:rnislu tela i i~~,:- istu telesnu prirociu, razIilqJju samopo raz!i{;ltim modlifikacijama te iste mate.rije? To bi bila zaista voma kruta doktrina. Aleo O<Ili rek:nu cia upoirebIjavaju tu r;ec za boO'a, _, .. " '. _. o. konaene ... _ .... ' __ 'duhove . 1 materiju u tri I'lazliCita macenja, i c'la ona ozna,.. cava jednu idJeju ikad se za boga kaze da je on supstancija, dtrugu kad se' supstancijmn nazove dusa, a trecu kad se tak)nazove telo: paste) naziv "supstancija" po to!l1l.e OZ1:iacava tri p<>oobne irazliCite ideje, dobro bi bilo cia oniodrede re PO"sebne ideje, iIi da 1m barem dJadu tri razna iniena,da bi tako spreCiIi zbrke i zabune u tako vaznoj stv8ri, koje bi prirodno proizaSle iz mesovite upotrebe tako nejasnog termina - te.n:nin.i koji u svakidailrrjoj upotrebi ne sarno da n.ema tri poseb~ jasno odir'edena znacenja, vee ne ni jedno jedmo. A ako om mogu tako da naprave odJ supstancije tri posebne ideje, zasto neIro drugi ne bi mogao da naCini i cetvrtu?

ma

172

173

19. Supstancija i ak,cidens malo koriste jilozofi. ~ Oni koji su prvi izmislili.pojam akcide~ kao nekog stvarnog biea '!rome Je po<trebno nesto u cemu bi se nalazilo, bili su prisiljenii. da kao podrsku sebi izmisle rec "supstancija". Da se ()na~ jadni indJij8ki filoQ:of (koji je zamisljao da je 1 zemlji potrehho neBto sto bi je podJrzavalo) sm.::~ ne bi se morao k" mUCIti S etio reIC1 n sun~tancija", ~. da izmisli slona koji poddava zemlju, ,., i ' ornJaCu koja podLrZava slona; rec nsupstancija"efika811;0 bi izvrsila sve to. OIillj ko bi tElspitivao 0 tome, mOP'ao bi se zadovoljiti od!gIOvorom nekog indlijsloog filw:od'a: dIa supstancija, iaiko ni ~ n: zna stEI je, podrZava zemlju - bas ka'~ sto 1 mo kao odcrovor onu diobru dQktrinu evro-ps:kiih b " "ta fI. Iozofa: da supstancija, iako ni Sarna ne zna s, Je, pod'rZava akciden.se. I'reIDa tQill1e, mi 1.lQ1:lste nemamoideje 0 tmne ilta jesupstancija, vee sarno neku zb,kJanu i nejIasnu:Ldeju 0 tome ka'ko supstancija deluje. " , ' . 20. Neka ueeni Ijudn misleot.oimIe kalro hore, ali neki in,teligentan Amerikanac,koji. bi PTOUcavao prlrodu stvari i 2leleo da upozna naSu arhiteikturu, iJeSko da bi No zadovoljan kad hismo mu rekli dla je stub nclto sto podirZava podhoZje, a podQ1.ollje nesto ilto podriava stub. Ne bi Ii on, kad bi dobio takvo objaiinjenje, pre, pomislio da rou se rugamo, nego da g1auCimo? A nekoko ne PO~rLaj~ knjige dobio bi zaistEI vrio stedrupouku 0 p=dl knjigai onaga stoOIIlesadrZe kad bi mu se reklo da se sve ueene knjige sastoje cd hartije i slova, ida stl s[ova stvan koje stoje ns. hartiji,a hartija stvar koja drZi swva: ZClista izv,'l.nredan naCin za stticanj e jasnih pojmova 0 slovims. i hartiji! Ali kad ,hismo latiIlske reo inhal,!rentia :i substantia prevell jasnim, oIC1Jgovarajucim engleskim reCima, kao "prijanjanje zaneilto" i "podupiranje Odi00doo", onda bi nam sebo1je otkrilo kolilko je jasnoCe u doktr1.ni 0 supstanCiji i akcide'llSima, i videIi bi-

smo kako ta doktrina doprirJosiresavanjir filoz,o.f':

skih pitanja.

= P:r:uru:-

21. Vakuum je van krajnjih granica tela. Ali cia se vratimo ideji prostwa; <lk() nenlisIimo' da je telo heskrajIlIO (a mislim da nikot()ueee ni tvrditi), ja bih onda zapitao: kadbi lJbg poota'V:10 coveka na ivicu telesnih bica, da Ii bi ,rovek tada mogao ispruziti ruku van Sy;og tela?Ako bi mogao, ondia bi stavio ruku tamo gdeje pre, toga bio' prostor hez tela; a kad bi,i'os rasirio prs~1 andia bi i izmedu njih bio prostor bez, tela. Ak:0 pak The hi moga? dIa ispruzi ruku, to bimwalo biti zbog n.ke spaljailnje smetn:je (pretpostavlja,.. mo, nairne, da je on ziv ida pOOeduje llobicajecr:-u moe kretanja delova' svog tela; a to. nije sa;r:rro< po sebinerrJ.oguee, akobog tako hoce,iJi b<l.r.We nemo'gu6e da ga bog tailro postavi);a.zatimjaPd-:: tam: dIa Ii je to' stosprecava' njegpV'li.iyk)l. dase ispruzi :,rupstancija iIi akcid~,hesto iliirti,sta? Kad n:d 1iQ rese, onda,ce bit:i ~adrida. o;gja~:q.e sami sebi ilta je to !ltD se nalazi, :ili mozedase nalazi, izmedu dva udaljena ti=la, nije teloi l1IDla evrstoee. A dlort;Ie e=Q smatrati lmosasyi doIIl bro dlokazano, dta tamogde nemanikakve, zaPreke (na primer, VaJ'! krajnjih granica svih tela),.' te10 ko1e je pokrehuto 1l'l.02:e da sekreCedalje;k3()i tq da tElmo gde nemanioega i=edu dva, tela, ona se nufuo dIodiruju,; je!t" kad, b~ izmedu njihbio'icisti promor; to hi bilo doevoljrio, da sIJT~ei cl~dil,,;3J:i sam p:rostor nije dO'VoJjan d,s, spreci~tarlje.,U stvari, ti Ijudi ilirnolraju pri;mati da, smatraju t!'llo, beskrajnir.n - r.na(~a, to nerado tYI'lJe, -, iii. I:ll0raju potvrdtiti da prostor nije telo. ItadobihVide<1toga misaono,g ,~veka koji I:>i mogao,U svojimmisUrna postaviti rna kakve granic:e bila prQstortt,bilo trajaJ'!ju, iIi koji bi VerOV<lIO da ,moze puternmi.,. illjenja doCi do kraja jednog iIi dmgog; pr'rI1a tome, ako je njegova tideja V8C11IoSti beskonaena,

om

174

175

ond.a j;e ~akvainjegova i,?eja AeizmernO\Sti..,..O'Pe su ili konacne jJi b&konacne. 22. ,Moe'. unistavanja dokazuje vakuum. Zat:im, ani !kJoji tvTd;e da pmstor ne l11.Qze P'O\Stoja:tt bei'matertje PI3silj,enisu Ilie sarno cia smat~FJU teLa beskoMCmm, vee i d.ta poreknu bogu moe da uniSti bilokoji dJeo materije. A pretP'OlStavljam d<L niko n~e poricati cia bog m02eukinuti syakokre-,; ta'uje, u ma,teriji, zaustaviti svemirska .,tela taka da bU<l!u u potpunom mirovanju, i drla:!J.i. ih, taka dokle gO<:l mlJ s,e, svidJi. Svako ko na osnoyu tag:," priz;naje cia, bog maze, za vrem.e takvog opsteg roVanja, "Lmistiti ovu knjigu iIi tela, onaga ~oii je 6ta '.' Illioia .nmno pI'iznati i lIlogucnost ,. vakuuma; jei ~C!igledil'o Je cia 6e P:('oostO'r koji je bio ~spunjen delo;yIrq,a unistenog tela ostall tdalje,.lto lqi? proistocr t);ez~ela. J er oko1oo te~, 9~duc~ U pa!1Ju"J. n0Irlritiry, yredstavljaju PI'a"ylqiJamaIltni Zld,l apcro11.ltnoonemoguc.avaju. .ma lwjem dr'-ugom wI)..! d1adospeutaj pros1Ji:;r. A' shvatanjedla se iect.ain delicmaterije nilz.no beee na mesto Sll kogaje uklonjen neki dirugi delie - to shvatanje je sarno konsekvenca pretpostavke o ispunjenooti prostoI'a;.a dia je to tako, patre-ban j~ neki .bolji ~?k;az' negosto je golopretpostavljanJ.e d~ Jeta =Je; nica;.jeT .,ta 6njeniGa se nem,;,z'e nJikad dok~za:l eklJp~entorn, anasejaSnel r~~ov:etne IdeJe oogltJooonain dokaz;ujl1 dal).eposiJoJl .rrikakva nu~ ina. vezicl izmedu' })rqstora icyrstoee,post0ln9ze-mo zm-nisliti j~C\n\.> bezqr..rg,oga,. gni p~ k:0ji zl'l=i,majl.], staY za iIi p:rotiv Yakuu.ma, s<UJ:ll.Ilf hIll. pnZJooju suza njih pac1fu1/7. i pLrTty.m'zas""bne ide::je', tj. da 0nS. imaju idJeju () prostIri3.p.ju ?ez)~Yr)lto... ee mada poti,~unjen(}Po.stoj.anje;. jex- maCe .In se pr~pira1Lnioko eega. Jer oni iwdi toliko Ill~ njaj'u. znaeenje reei '~18 prostiranje nazivajl.l "te-lom':,i];:ll'elIla smatraju da je 6tava &uStil).8 teJa samd u Cisromproisti):'anju bez cvrstote, -

ako ani govQre (I vakuumu, to mOIra biti besmislen govor, jer nemoguee je d.aprostiranje budie bez prostiranja. Naime, vakuum bilo da priznaje-mo iii porlceti1o njegovo postojanje,znaCi svakako prostor bez tela; a postojanje ovoga ne moze 'porem niko.ako nece oa materiju u(;'ini beslronacUlom i da odtizm bogu moe da uniiSti bilo koji njen leo. .
23. Kretanje dokaz za val~uum . 'TMooutim, ne moramo iei taka daleko da bismo pI'OIlJasli va..,. kUum; ne moramo prelaziti krajnjegranice tela u svemiru, nivrsitipriziv na bozju svemoc; 6ni mi se da postojanje vaknuma jasnQ dokazuje. i kretanje tela, koja su nam na vidikn i u neJ?'()8redno:j blizini. Jel', niko ne Inoze J.)Cl'dieliti TlJeko cvrsto telo, rna kakvih d'imenzija, tako dare njegovidlelovi m9gu sloooOOo kretati na s,ve strane unutar njega::vepovrSine, ak,o u tom tell.! ne lmde oLS,tayljenneki prazan prostm, iste v,eliCine kao i najmanji deo nf,l koji je taj neko pode1io pomen"llito cvrs1;o telo. Ako je, oakle, najmanji deopodeljenog tela velik kao gorl.liS1i.\no Zl'l1JO, za slo<bodno 'kretan.je dleIova tog tela unutar njegffi.'e povrsine biee potrebaJrl prauln pI'ostor veli6ne g<Jll"Usirnqg zrna; ista tako, ako su deliCi matedje sto miliona puta manji od gorusienog =, mora pootoja'ti. prostar bez CvrSte mat-erije velik kaostomilioniti deo gorusiOnog =11;\; jer ako j,e to taiSnJo u jednom pdmiexu' m?'l'a biti i u drugom, i in infinitum. Ma koJiko taj pi-ami prostor bio malen, on ipak rusi hipotezu 0 ispunjenosti. Jer ak", maZe postojati pro~ star bez tela, jednak najmanjern pasebnom p.elieu materjje 1m-ji danas postoji u prirodn, to je ipa1~ prostor bez tela; razlika izmeduprootl)ra i tela koja joe tiIrle stvorena utije niSta manjenego katl hi se radilo 0 l>syaxut'/icr, jed!rloj od najveCih ucla.. ljenosM u prirodi. StoJga, eak i kad bismo prr-etpasrta.'Vili da praz:nd pr,6stor noopho<dian za lITetanje nije jedll1ak na:jmanjem dielieu Podeljene
12
D~on

=::- .'

ak(}

tool'

1,:.PrazJl,o'._.) ,- P~1L().: ~- -Pre~.

176

Lok

177

evrste materij<e, vee desetom il:i. hilja4itom delu togdeliea, ipak bi iz toga uvek sledil<l ista. konsekvenca - po.stojanje pros,tor<l bez materije;.

24. Ideja prostorai ideja tela razlikuju se medu sobom. - Medutim, ovde se ustvari radii o pitanju d<l Ii je ideja prostor<l iIi prootiranja isto sto i ideja tela; zato nije ni pot~bno dokaziv<lti stvarno postojanje vakuuma, vee sarno Postojar' nje ideje 0 njemu - jer tu id1eju imaju na umu obiCni ljudi kad istrazuju i dilSkutuju {} tome postoji Ii vakuum iIi ne postoji Kad ani ne bi vee imali idJeju 0 pr05Wru bez tela, oni ne bi ni p()stavljali pitanje 0 njegovom postojanju; ,a ,kadiljihova ideja 0 telu ne bi ukljuCivala nistavise od proste ideje prostora, onionda ne bi mogli su; mnjati u ispunjenost sveta; taJdJa bi pitap.je da. Ii' postoji prostor bez tela bilo isto tako be"mis1eno kao i pitanje da Ii postoji prostor b~ pmstora, ili telo bez tela, jer bi to bila same razIiCita imena .2:?istu idleju. 25. prostiranje neodvojivo od tela, i zato nije isto lito i telo. - Doduse, ideja prootiranja je"tak() neodvojivo ppvezana sa svim vidljivim i gotOVQ svim opipljivim kVa,litetima" cia mi ne mozemo videti - a veeinom niopipa.ti - nijedlll.n spolja.snji predmet a d<l ujedJno ne primimo i utiske prosti,.. r<lnja. Mislim da je baS cinjenica da s,e Pr'()Stira;nje ~paza tak() cesto zafeooo sa. ~g~m idJejama navela neke 113 mdnju da se sva sustina tela sa-, stoji u prostiranju. Tome se ne treba mnogo Cuditi; vid i pipanje, nasa naJzaposlenija c1.1:la, toliko su ispunili dl.lhove tihljudi ide-jam proshra!njad~ su oni postaIi tako r~i opsedlnuti njo.me i neee dapri... znaju da postoji iSta 8to nijep:t:'Olstomo. Neeu o-vd:e; daraspravljam sa Ijudimakoji uzirnajumerui m:Cl'" guenost ,svih bi6a samo i~ svoje uske i grllpe im~ ginacije; vee, post<:> ovde imam posla samo ~ onIma koji smatrajU da jesustina. tela prostiranje (jer kaZu cia ne mogu zamisli.ti nijecian Culni kva.,.
178

litet ma kojeg tela bez prostiranja), ja Cu ih za,.. moUti cia uzmu U obzir ovo: da su oci, pored! ideja vida i pipanja, razmotrili i svoje ideje ukusai rrurisa, iii da su sarno ispitali svoje ideje gladi, :~edi i raznih drugih bolova, naSH bi svakakoda te idiejeuopste ne U!kJ.jUcl.ljuideju prostiranja; jer ta idJcja je, kao i sve ostale,samo neko delovanje na telo koje nasa cula mogu da uhvate ~ a ona nisu wIlko izostrena da bimoglada posmatrilju Cistu sU8tinu stvari. 26. Aka se zato sto se te ideje stalno povezuju sa svim drugim mora zakljuCiti da o'nepredtstavljaju sustinutih stvari sa lmjimasestalno povezuju, onda je nesumnjivo sustina ,svake stvari jedinstvo; jer nerna nijednog pre'dm~ta Gseta iii rfleksije kOji n e bi sadrzavao ideju jedno,g. No mi Smovee diovoljno pokazali slabost argu.menata takvevrste;

27. Ideja prostora razlik.uje se ad ide.iecvrstoce. - Da zaik:ljuCirno: rna st!i da Ijudi misle a postojanju vakuuma, menije jasno jedno - da se' naSa idieja prostora jasno. razlikuje od ideje cvrstoo', isto kao lito se cvrstoca razlikuje Iq-etanjfl' a kretanje od! p!'O!ltqra. Nem,a ideja koje bi se toliko razlikovale kao te dve; ,m! mozemci isto taka; lake zamisliti presto-r bez I:vrstoc.e, kao sto mozemo zamisliti i teIo iii prestoI' b e2:j.cretanja; marla nam je potpuno jaS:tlIO da ni teloni l<:retanje ne .mogu, postojati b~zpro&tora. Ali ja ostavljam svakome na volju da Ii ee smatratidla je prOlStor sama odn08 koji proizlazi iz postojanjadrugih bi6a na udaljenosti, i d.a 11 ee shvatitibukValno :r~Ci premudrog kraIja Solomona.: "Ni nebo ni ne~ besa nad nebesima n,o mogu da te prime",jJi 0cne jos ista:knutije, onog nad.ahnutog filozofa, sv. Pa~ vIa: "Unjemu zivimo i kreeemo se, i unje:rnuje nase postojanje"; ja samo smatram.da jell,aSa ideja prostora o113kva kakosamje opisao,i ili!}erfzli; Cita. od! ideje tela.Jer, bilo daposmattamo usa~

oct

12'

179

l,TI.oj materiji udJaljenO'St. i.z:m.edu njenih Cvrstih, lroherentnih delov:a, i CIa je u odnosu na te evrste <J!.elove nazivamo "prostiranjem"; ilidaje, POS),TI.atrajuCi je kako leZ:i unu1:.alrgraIliJca bilo kojeg tela sa: 'njegQ'Vih nekoliko. dimenzija, :nazivamo. "du;mom, sirinom i debljinQm"; ill da je pl)lSffiE.traroo kako Ie?ii.z:m.edu rna koja .dva tela (>dnosno P<J,zitivna bica, bez obzira ima Ii u tom meduprqsWru materije ill nem<l.' pa je nazovemQ"udaljerl1JOtScU"; kako god da je posmatramQillnaztvamo, to je uvek ta ista, .jedinstvena j Pl'osta ideja PTQstor'a, dobivena od pl'ed~eta kojiJ,TI.1l. se baye nasa euIa, i 0' k:o,jima imamo 11. dnlh'u sre'dene idej.e,ta:kp CIa ih mo,zeIIlo oZivljavati, p[)l1Javljati i. dociavati jedInu drugoj koliko god lWcem.o, zamisljaj~ Pl'OstOlr iIi udaljenostbilo kat> ispunj~I1 evrstim.dJe-. lovima ~ tak.p. d:a nikakvo dr;ugo t~I() ne moz,e uei a da ne izbaci napolje telo koje je ranije bUo,til - ill kao lisen evrsto6e,tako cia telo, jEtih dimenzijil Ikao i taj prazni iIi ~s.ti I>rQStor moo' biti smesteno 1.1 n,jega. bezos:tr<i:p.jivanja :!Ii izbacivanja necegastoje ra.p;ije hg., tam.0' Alida hi se izbegJa zhrka U . i~anju tih, stvari, m{jZd/a> bi. bilo IJ'O~~jno da .se naziv "tJ'rostiranje"upotrebljav1l. s.amo .za materiju, .odnoono za udaljeno;;t; u!)J.l.til:r granica: pojedrinih tela, B. nazi:\T "rasprostiranje"za prostor uopste,. bez obltira tia Ii u njenm i,ma.ill nema Cvrste materije; tako dia bi~e n,a primerlllOg10 reei: "PmstoT j~rasprostrt, atelo se prostiye'> NO. u tGffie je svak.o sIobodan da I>ostupa kak() zeh; ja to predIazem sal!1l(} ra:dd jasnijeg i razuriiljiyirjeg izrazav.a:nja; 28. Ljudi se malo razlikujt~ 1.1. jdsnimPl'0s1;im idejama. - Mislim, cia bi} uov0'll1. slucaju, kao i u :ll1.hmtim dru.giJ,TI., ras[Jra bili! brzo dokraj eel),a. kad 0_.' . :. ,',: ... _ .... _.. ..;,',' d'..,' "';.' .. _'",. bismc>s.arnG ta.cl1JO znaJi, sta oznacav<lJu nase I'ecl. Jasam,nai:me, skl<:>n :misljenju cia s~ Ijud:j,uglavnO:m slaztt u svojim W{)stim. ideja.!l1ar ak;o rih samo clobro. i,spitaju, i$o u raspravljanju l,TI.ozda
v" ,",'.v ...... '. ..

zJ:mnjuju jedan drugoog razUcitim imenima. Rekao !:n~ d::, ~e ~judi koji apstraktno misJe i valjano lSpItuJU IdeJe u svom dllhu ne mogu mno"orazIikovati u misljenju, ma koliko zapadali u"zabunu zbog reei (jer reei uJ>Of;rebljavaju prema nal'inIU ra.znih skola iIi sekta u kojima sU bili. vaspitani); diok medu ljudima koji ne misle, looji ne ispituju briZljivo, i savceSno svoje idJeje, i ne skidaju sa njih oznaike koje su im ljudi dali, vec ih me8adu sa reeima ~ medu takvima mora bitibeskrajna 1'aspT'a, svada i psovanje, naroCito alto su tG ueeni knjiSki, Ijum, odani nekoj sekti i naviknuti., njen jezik, navikli da ponavljaju ono 8to euju ad drugih. Ali aikJo bi se dogodtUo da dva misaona Cov~ka ~aista imaju 1'azli'Cite. ideje ja. ne vidim bIro bl om tada mogli rasprav1jati ill ube~ivati jeWm dr~og. Ovde me ne trelba pogre.sno razumeti, so d~a Ja smatram da 8e bilokakva leprilava fani;azija IJ~~skog mo~ga ffiOZe' odmah ubrojati u ideje 0 kOJIma govonm. Ljudskom duhu nije lako da odstr~ one konfuzne pojmave i predrasude klode je :Xl?1O .1Z nerazboritosti, putem obieaja ili opiiteg nrislJe!1Ja; tek: trudJOiJ1). i upornim ispitivanjem svojih !~eja ~ln m&e uspeti da ih svedie na one jasn-e 1 lzraZlte Pil'OSte ideje od kQjih :'iU sastavljene i da vidi kpje :'iU od tih prostih ideja nuzno medu~obno povezane i zavisne. Dok covek ne ispita na ta.j nacm primarne i prvobitne pojmove 0 stvariIna, on ce gradJiti na nejasnim i ne&igurnim pri:ncipima i 1:e81;o Ce guhiti put. '

na

G~ava

XIV

o TRAJANJU I NJEGOVIM PROSTIM MODUSIMA

1. TrajdnJje je prostiranje koje protice. ~'Pq stoji jos jedn.avrsta udaljenosti iIi duzine; 'idieju o njoj ne <'!,obivamo ad stalnih delovaprostora,. vee od prolaznih i stamo propadajucih delova j.1zastop.-.

Svnn

180

181

nosti: to nazivamo "trajanje", a njegovi prosti mod,usi jesu sve one razne. du.Zine tog. proticanj?o lrojima imamo posebne Ide]e, kao sto su S;1ti, dani, godine itd., W!lIle i veen,ost.
2. Ideja trajanja proizlazi iz razmisljanja 0 sledu naSih ideja. - Karl j,e neko zapitao j,ednog

velikog coveka sta je to weme, ovaj je odlgov{)!rio:

Si non rogasintelligo (sto otprilike znacl: Sto vise mislim 0 njemu, to ga manje shvatam); mazda ,re

taj odgovor navesti nekog na poInisao da se vre-me, koje otkriva sve druge stvari, sam? n.emoze otkriti. Ne misli se hez razloga da trapn]e, vreme i veenost imaju nesto vrlo nejasno u svojoj prirodJi. Ali rna koliko te ideje izgle~aleuda.ljene od! naseg shvatanja, ja ipak ne ~uII1l1:Jam ~a. cemo! ako ih budem.o pratili pravo do Ishodlsta~ bIb kad;:r da ih pomoCu ona. diva izvora sveg naseg znan]a (tj. oseta i J:"efleksije) uCinimo isto t~'o jasnim i razgovetnim kao i mnogedruge za k?Je se ~ma.: boa da su mnogo manje mutne.. TadJa cemo Vlde~ da i sarna i<leja veCnosti ima lSto poreklo'kaQ I sve ostale nase ideje. 3. Da bismo pravilno shvatili ~me i, ve~ noo.t moramO pazljivo razrnotriti kakva je nasa idej~ 0 trajanju i kako. smo je s:ekli. sv~kome ko se potrudii da osmotri b~ran~,!, sto se desavll; u njegovom vlastitom duhu b16e OCIgledn,:.<1Ia u. nJ~ gQVOmrazumu, diok god je b~ldan,postoJI.t:,o~ Id;e)a koje stalno smenjuju jedna arll;~'R.az~Il1s~)a~Jem o tom uzastopnom pojavljivanJu razruh Id~Ja u nasem duhu dolaziltio do ideje sleda; a udal]enost izInedu pojedinih o.el{)va tog sleda, odnosno. izmedu pojave diveju ideja u nasem dtuhu, nazlv~ roo tl'ajanjem. Jeil' dole mislimo, ,odn~ll,o dQ~P:l mamo u svoj duh jednu za dJtugom razne IdeJe, mi znamo da postojirno; i zatomi nazivamo nase pastojanje,odnosno n~tavljanje naseg., postojanja, iii biloatadrugo sta js s.allle'I:ljiVQ sa nizanjem ideja U ,naseni diihu, trajanjot?'lll W1S. sa.nlih, odnosno

trajanjem te druge stvari leoja koegzistira sa na~ sim miSIjenjem. . ' 4. Meni izgleda jasno da nasi IJOjmovi 0 sledu i trajanju proizlaze bas iZ tog izvora, tj. iz razmi~Ijanja 0 toku idej<j koje vidimo kako iskrsavaju Jedna za dJrugom u nasem duhu, 1 to zato sto Ini ne roazemo drukCije orpazati trajanje vec samopo=atrajuei taj tbk ideja koje se ,za rediom pojavljuju u razumu..Kad to nizcinje ldeja prestane, prestaje i naile opazanje trajanja; sto svako maze jasno videti na vlastitoffi iskustvu, kad cvrsto spava: nairne, kad covek spava iIi ne misli, bilo da to traje jedan sat, je,dlan dan, jedan mesec ill jednu godinu, on uop~te ne zapaZa trajanje tihl3tvari' njernu izgled.a dia nemanikak-yog razmaka izmedU trenutka kad je prestao da Inil3li itr-Ilutka ka.d! pO'tlOVO pocinje da Inisli.. Ne 0lmnjallJ., .cliabi is.ti utisak imao i budan covek kad bi mogao cia ddi u duhu l3amo jednu ideju,bez izmene i nlzanja drugih; a cest4) i vidimo kako r-eko.k;o js .upravio svoje misli wlo intenzivno, na samajednu stvar, tako d,a u toku te intenzivne kontemplacijejedva zapaZasled idieja koje mu dotle prol~edruhom, gubi iz racuna dobar deo togtrajanj.l:lizatorpu weme izgledJa krace nego ,sto je. Medutim, ako san oblcno spaja medusobno udaljene delave tra-: janja, to bivazato sto u toku tog we;mena u na~ sem duhu nema nikak.ViQg sIeda ideja..Jer aka cOvek u toku spavanja sanja, tako d!l njegov duh opaZfI. razne ideje jednu za drugom, on<'ta oniu' toku sna ima ooecaj trajanja i duzinetrajanja.: menl je po tome potpUDa jasno dJa Ijudd izvpocle ISvoje idieje 0 trajanju iz svog razmislj all,ja 0 ni,.. zanju ideja koje opazaju U SVom raz llm).1 kako slede jedna za drugom; bez tog opazanja oni ne mogu steCi ideju 0 trajanju, ma sta se desavalo u svetu. 5. Ide}a trajanja primenljiva i na dogadaje u toku sna. - ,Posta je covel;, tako, r[lzmis1janjeI11 o sledu i broju svojih mlsli, steiltao poja;m iliide183

182

ju 0 trajanj 11, on mooe primen~ti.taj poJan: 1 ~ stvarikoje postoje dok on ne mlsh; kao st() 1 anaJ koji je stekao ideju pro.;;tira:~j~ tel~ 'o/"eko svog vida iIi -pipanja, moze pnmemti tu1dieJu na ~d~ ljenosti na kojima se nikakva tela ne roogu.nl Vldeti 11i opipati. Stoga, mada covek nema nik;akq.v pojam 0 dUZini trajanja ko~:, ,je pro!llo,.dok Je ~n spavao Hi bio u stanju nenuslJenJa" on 1)?~ mozr, posto je Posrnatrao menjanje diana 1 noCi 1 utvrdi~ da jeduZinanjihovog trajanja posvemu sudect ravnomema i stalna pretpostaviti da je t() smenjivanje za vreme nj'egovog spav:s.nja. ill nenlls!j&: nja teklo na isti naCin kao i ranlJe, 1 prema tome zamisliti i izracunati trajanje svog spavanja. .Ali da su Adam i Eva (dbk su bili s<illli na svetli), urnesto svog uobieajenog sua cd jednenoci pr?v~l~ u neprekidnom spavanju eitava dva<Jeset 1. cetir1 sata, trajanje tadivadeset ieetiri saUl; b~o bi ~. njih nepovratllo izgubljeno i zauxek lZhr'lSano 1Z njihovog r:ClCUnanja VTeme:na.. ... .... . ' ... '.' . 6. IdeJa sreda.. ne dolaz~ o~kre:anJa. -. N~ Mein, razmisljajuCi ()I pojav~jlvanJu rSfnlh .::deJa jedne za dJrugom unas.em razl;=u, st?-SmO ide'ju sieda' a .ako neko mm da Je u stvan stl,cffin0 p=atranj~m kr'etanja putem culCl~ oIl' .ce rnoz~ prihvatiti mQije mi'sljenje ako se setl da lkreta~Je 0liko proizvodiideju sleda u nasem diuhu.san.m pl'oizvodi neprekinut niz razgovetmh IdeJa. .T~iI"' kad oovek posma:tfanek{)i telo koje Sie stvanl0 kre-61':, on ipak ne zaJpaZa nikalryo k:retanIj~ aJ:o kretanje ne prodzvod!:i s.talan mz uzastopm~ l?,,:Ja, na. prlmT, Covek namirnon:. moru, V~I ,,?dik:ll kopna, na lepom dianu, mozl eltav ~t gledati sun-. ee, ili mote, iIi brod' Clda nezavaz1 nikakv~ kretanje 11i u jedn:1<J1nl od tih pred:n).eta, ma?a. s~ ];Jar dva od njih, arnooda i svatri, presla za to\,peme i te kail~() velikput; ali I:'im on primeticla jeijedanod njih izmenio udaIjenoot od nekog drugog tela, cim to krretanje proizvede U njemu Ina kakvu
v

n;.J

=.

:m-

.w.

novu idleju, on opuZa kretanje. Ali ako se corv'ek nade na ne:kom mestu gde sve stvari okonj,ega miruju, gde on ne zapaza nikakvo kJcetanje. ako on u tom milrnom easu razmislja, opazice kalro se u toku tog milsljenja u njegovom diuhu pojavljuju jedna za drugom r&Zl1.e ideje; na lJiSnovu toga on ce videti i pronaci sled, iako ne posmatra nikaik.vo kretanje. . 7. U tome j.e, po mom misljenju, razlog zasto mi nezapaiamolrretanj(lkoja su, l1ladasitalna, veoma spora; to je zatosto je njih6vo menjarije uooIjnOOti na putuod jednogCulnog objektaka dru'" gom, toliko sporn da pmizvodi u nama nove ideje tek u velildm razmacima;. pooto and, dakle, ne mQz:e da p1'O:izv;ede stalan toknovihkliejakojebi neposredno sledile jedina drugu u .naseniduhu, mi nemamo oPaZaj .lm-etanja; jer. taj se opazajsasiloji u staInom sledu, a mi taj sled ne mozemo opaziti bez stalnog Ill2anja raznih idejakoje proistifu iz njega. 8. S dJruge strane, stvari IWjesekrecu tako brzo da naSa oola ne stiz:u da jasno uhvatepro... mene udaljenosti u toku njihovog k:retainja.. ,ne p'OOizVode zbog toga nika:kav tok icj.eja., u quhu, i zato mi ni tu neopaZ:amola:ftanje. A!kore.siIno, neka sWar opisuje krug u kracem ~enu n.ego sto na.se ideje .obieno slede jedna drt.lgu,on,da mi ne apaz:amo da Be. ta styar kI"ece, vee I1a+nqna izgleda po1;pun, savrilen. kru,g tematerije iIi boje, a :ne kao dleo kruga u pokretu. 9. Tok ideja. ima. odreden stepen b'l'zine.Stoga ostavljam drugima da prosud~ nije 1:f ve!['O~ vatno dla nase ideje, dJok smo bUdni, slede j,edna drugu u odredenim razInacima, doota slienc> oninl slikama. III fenjeru lrojise vrti zbog topline s\TMe. Tonjihovopojavljivanje u sledlll moz:e dodusebiti ikatkad brZe a katkad S1porije. ali ja ne bihreka<:i dia ta brzina mnogo varira kod budnog cc>",eik:a. Izgleda da pestoj,e izvesne grariice brzine .1 spoiJ:'Oo-'

kao

184

185

f>t:i uzastoPn:og pojavljiyanja tih. ideja 11. nasem dWm, graniee preko kodih ono ne moze iei ni brze ni sporije. 10.. Tu svoju cudnu pretpostavku zasnivam na tome. sto sam opaZio da nil mozemo sarno do izvesnog st~pena opazati sled utisaka koji dJe1uju na nasa cuIa; ako oni idu prebrzo, mi gubimo ose~ caj sleda, eak i u slucajevima gde je ocigledno da postoji stvaransled!. Na primer, ako kroz sobu pr~ leti topo:v:sko tane i odnese nekom coveku udo ill par6e mesa, jasn,o je hezdokazivanja da ono mOil'audlariti u dva :sobna zida uz.astopce; jasno je takode da ono moo:a dodirnuti prvojeclJan deQ< Ijudiskog me,s,a, zatim drugi, i tako redom; ja medutim verujem da nikl> odonih kojisu imali priHke diao:sete bol od takvog pogotka, ill da cuju uzastopni udar u dvazida, nijempgao da prim~ ti nikakyu postepenO$t bila u bolu. Hi u zvuku tako hrzog udarca,. Takav deo j;r-ajanja u kame ne primeeujemo nikakvu postepenQst magli bisnlo ni;l,zvati trenutkom; on trajesamo tQliko koliko je dlOvoljno da s.e u nasemduhu pojavi same> jedna ideja, i zato ne opazamo nikakav sled. 11. Istotakobiva i ondak~djekTetanj~ tako sporo dia ne f'ruZacullina stalan Xliz svciih ideja, onom hrzinom koj?m j~ duh sposoban dJaih prima; PoSto na' taj niJ,Cin' ostaje Vf~lik meau]:)rostor izme:dll ideja. koje:. to kretanje Pruza, nasim ,clllima, tajprostorBOPunjavaju druge icl'e:j~nase:g,llJi: sljenja, i t;J.ko gubimo ose6aj~retallja. Iako Be to te10 stvarno krece, ono ne menja syojuprIIIletnu uda1jenost od llekih drugih predmetiJ,onom brzi,. n<N11. kojom ide1e na~eg,duha n0I"lP41no sled~, jedna,$1irugu, i zato nam izgl",ela dll, i;astvar,<>toji naIDes.tu. Tose lTIoze videti naskazaljkama~ ... ~vn{ka, senkarna.. 5uncanihsa1:()va, ,1 na. cirugim staJ.rUm ali sporim kretanjima; posle izv~nog vremensk0g razmaka mi opazamopopromenl uda,186

ljen-olsti dia su se ta tela pokrenula, ali sarno kre... tanje ne opawmo. 12. Tok ideja je mera drugih sledova: - :N"a taj naein, meni se cini da je stalno i p;ravilno nizanje idieja u. bud,nom coveku tako reei mera i kriterij svih drugih siedova; jer ako i jedan 00 tih tece brZe nego nase ideje - ria primer kad dva zvuka ili bola ill sl. slede jedJan drugi u t6ku trajanja sarno jedne ideje - Hi opet ako je neko kr~ tanje ill sled ta1>!o sporo dia ne ide ukorak sa na8im idejama, od[l(Jsno sa brzihom njihovog pojavljivanja - na primer kad u razmak izmedu ideja koje nas vid stice posma.trajuci promeneu prj,.. metnoj udia.ljenooti n-ekog tela u pokretu, iliizmedu zvukova iIi mirisa koji "lede' jedan za drugim, ulaze u nas duh j.edna iIi vise ideja u svom prirodnom sledlu - u obata slucajami nemamO os,ecaj stalnog, neprebdnogsleda, Qdnosno opaza,mo sled, aUuz velike intervale mirovanja.

13. Duhse ne maze dugo zadr;1iavati na.lednoj s'" dakle ideje una,.. km duhu, diok god ih imamo, stalno menjaju i kreeu u neprekidnom Bledu, neko bimog.ao reci da je onda coveku nemoguce da d1ugo misE omiJ, k~ joj pojedinoj stvari. Ako 5e time misli da bi covek mogao dug<> vremeuiJ,imati u duhu samo jednu istu pojediLnacnu ideju, bez ika,kve varijacije, ja mislimdia je to stvarno nembgu6e; ,noposto ne znam kako su ideje naseg duha p..acinjene, od kak~ vog su materijala, odakIe im svetlost i kakose pojavljuju, ne mogu za to naCi nikakav dokaz osim iskUstva; pustam svakog neka sam pokusa moZe 11 u toku nekag iole duzeg vremena ddati u svom duhu jednu jedlinstvenu, nep.!'omenjenuJ.deju, bez ijedne dJruge. . 14, ZiJ, taj poJrusaj mozemo ,uzeti na primer nelm figuru,neki stepen svetlosti Hi beline, ilibiJ.Q< sta drugo; verujm'da ee svakom kQ,to pokusabiti veoma tesko da drZi sve osUlie ideje van svog duha,
nepromen~jivoj ic/.eji.-.4Uw

187

~ti jedna ';a drugom bilo ideje <!ruge. yrste, bilo razUeiti aspelkti one jedne (a svaki od tili aspekata
je vee nova ideja). . 15. Po mom misljenju, sve.sto covek mote da uCini u tom slucaj\,l jeste dIa pazi i posmatra kakve su to ideje SID se smenjuj~ u njegovom r~u~u: ill opet da ih odabira, p~.pnma sa.t?0 O?e .ll:O]~ zeh da upotrebi; a da Sp!t"eCI stalno ruzanJ e tlicmh, to mislimda De< moze, iako .obicno mote sam odiluciti koliiko Ce im posvetiti paznje. 16. Ideje, 'ln4 kako da st~ nastale, ne ukIjuc:U;ju o&ecaj kretanja. -~vde: n~cu dIa. lllazim u p1tanje da li su te raznolike Ide]' u l]udsk.-0m duhu protizvod neltih kretanjaj ja sam.san:l.os1gura;n ,?,a Cline u s'Vojoj pojavi he ~juCu]U ~k.akyu !de;jU kretanja, i kad Co'Vkne bi 1mB.? tu IdJ~]U m~ce, od ndih je uopste ne bi dobio. To Jesve sto ffil ~sad treba i to dovoljno pokaz-uje da idleje sleda I tra~ janja'dobivamo otuda sto posm.atr:a!lUO idieje u nasem duhu kako se pojavlj"uju jedna za 4r'ugom; bez toga uopSte ne- bism0c1c>Sfl dotih idJeja.Pre~ tame, idej"\l, trajanja ne dobivam,o od kretan]a, nego odl stalrtog taka idejau. na~m d~-u,d5lk. smo budni; jer kretan,je.nam ne moze.dratlopazaJ tra~ janja, sem. ukoliko izaziva U nas.eID;. duhu8~aIa;n sled ideja, kao sm pokaz~o ramJe. Tok IdeJa kQje uopste' ne sadrZ~ i~eju ~nja, uD.'as~ duhu, daje PJa.m isOO tak0 Ja\Sne Idle]' ~ 1. tr",:janja lfao i fuk ideja izazv<:~h ~epreik:i.dD1n1.pnmetnim promen8rrl a razdalJl~e 1ZLtledu <;Iva tcela~ promenama !lroje potiCu od Ja,etanja.;pr~ma ~ome~ mibismo stekli idJejtl trajanja i kadJ.ne bl.'Sffio 1Inall nikakavoseCaj kretanja. 17. Vreme je trajanje odreaeno meram('t: . Poste. je tako doibiO ideju trajanja, duh pqsIet;,bga" prirodno nastojida. odredi !leklJ. meTIl to,g. o!psteg trajanja, pemoeu koje 6e ll).o6idJa 0ceni nje~~:,u du:Zinu u raZI;llm sl'Ucajevima i da upozna azh9 te

da ce mu ma koliko bio oprezan, s,talno naila-

sam

poret1re ra:;mih stvari; bez toga bi ve1ik de611as~ znanja osta? konfuzan, a velik deo.istocrije sasvini beskoristan. To posmatranje trajanja k,ao' odre<:le,. nog izvesnim peri<.Jdima i obeIezenog izv~ini m&rama'ili epohama, jeste ono sto po mom miSIjenju najprikladnije nazivamo "vreme", 18. Pobm mera za '/)reme jeona koja4~li cil tavo njegovo trajanje na jednake periode.':'" Pri merenju prooto:ra najneophodlnije je ds. prim~nimo standard ili. meru kojQm se sluzimo na stvarcije prostira:nje hoeemo da utvrdimo. Vrme se, !?'~-= dutim, ne moze meriti na taj naCin, jer:mi n,e m?" zemo uzeti dvarazna deW jednog sleCha pa meriti jedan drugim; pa kak.0 mera tr'ajanja ll).o0e b~ti samo trajanje (kao. sto i. mera p:rooti'l'anja mo~. biti sarno p=stil'anje), a h'8.janje se, sastojiod stah'ipg nizanja prolaznosti, mi ne. mozemo irnatinek"u staln-u, ne1='r'omenIjivu n1TU tra,janja kao sto .im,amo za .nek!e duzine prootiranja, .. na .primerince, stope, jarde itd., obeldene trajn:.i dellivima m~ tepje. Prema tome,. PQ.todna m'ra zli. vreme !no~e biti sarno ona .klojaplitem staIn? ponavljanih pe:rWolon deli Citavu njegovtt dumB. na prividtno jednake dlelove.. ani pak delovi vremep.~ko.ii n~l.l. obelezeni, iii niSIU smatrani ka,o obelcieni i i:zm:ereni takvim periodip1a, De maze potpuno upaj.a:J:n vreme<na, kao 'sto se na ~l'cimer yj,di 1>0 fraza:rna ,;pre svih vremena" i ;,karl vreme piesta:n-e da

rn

pi6'stoji" .

19. Sunceva i mesecevet kretanja n;ajprikladni1e. mere za vreme. - Dnevni igoclisnji sUjIlcevi obHasci posto}e od poce1Jka prirode, sitalnisu, pra.-" vilni i vidljivioeloffi Cove'Canst a smatra ~eLda S'U meausobno jednakij zat.o se oni ~dosta ra'zlo~ ga upotre!bljavaju kaomera trajanja. Ali lol"; zlikovanj,e .danai godJi za.v1si ad kreta:nj~sunC<J.',. IJa iz toga je nastalo pogresnos,llvatan;je da su armtanjei trajanje jednodlrug?me meTa.. Nai;m~, Ij'll..Qi. su se mereei vreme navikIina ideje minutil,' ea-.

vu.,

ka.k:.oT

188

soya dana mSeCi gooona itd., tako cia: su uyek kad 'bi se spomenul0 vreme mis~i .samo n~to (a svi su ti delovi vremena u.stvan l~erern san::~ pomoCu kr<!tanja: tih neb~sJcih te~a), .l.zato su bl!i skloni dg brkaju vreme 1 kretanJe, III bgr daml~ sle da je to dvoje: nuzno me?usobnp pov:::zan~; a;:stvari svako stGi.lno periodlcno pOJavlJlvan]e lli smenjivarije ideja u na iz~ld jedinal?m.. raz.r:-a~, cima trajanja, akoje stGi.lno 1 sV~k:o'rn. Vldl]lVO, l~tc! bitakodobro obeleZilo intervale vremena kao 1 ono Ikoje j~ sadia u upotrebi.. Kad bi se 1')a prirrzer Bunce (koje su lleki smatrali vatJ.-om), un::,:sto ~t~ svakog dana dolazi u neko doba na o~rllike lsti meridijan, u to doba palilo, a dvan~::st. casov:a :posle toga gasilo, i kad bi umesto, g?'t1!snJeg ob?l~ka l.Lisrom vremenuprvo vidlnu POJa:cav~lo aza~ur~ opet smanjivalo svoju svetlost i top!inu, 3:e:, bl ~l takve ravnomerne pojaye, bez kre:tan]a sluzlle. ~m.- mak,oji ill opazajuza me-renje razrpaka tr~]~Ja isto tako dobro kao t pojave kretanJa?K<ld bl.te pojtwe, bile stalne, .syakornvidljive, i u~~a.m razmacima, one bi i bez ikakwJ<g kretanJa sil=le covecanst kal) TIler~, vremena. 20. Ne.svqjim kretanjem,. vee Pl!rjodi~nhn pojavljivanjem. ~ lJ. stvari, zamrZllvanjevodeili cvetanje biljaka, k~d bi se ponavljaio u jeilnai<.im razmacirru:t u svim delovhna zein1je, sluZil() bi Ijudima za racunanje' goddna f,sto tak0 dobWkaooi kretanje sunea; i zaista, vidimokako je nekil"ja,: r9W u A..'!leric:i racc;nao godin,e prema reoovnom <lolazenju i odJawnju. izvesnih ptica,.Jer i napaq. gro(Znice, osecajgladi iIi zedl, neki miris. iIi u~u.s, iii ma kakvadruga id~.ia kq,ja se ..,talno p9nav1la u, jeilnakill1 ra:;:Ingchna ikoju.?fzapazalisyi Ij}l'cli - sve,bi totakoue ll1'0gI0 s1tlZltl za mer{')l1Jeslool.< i '!,azlikov~nje vr~menskib.razmiJ.ka.Tfl:kopa primer ..,lepo 1'Ouenl Ijudi sasvill1 dQbro bro'je.yr~ megoilinama, iako ne,mogud~ prat:'o go.o.lsnJfl kretanja, jer ih ne vidJe.Zatojapltgm:mJe). IIlera

vu

m.:em~ma nekog slepca, kojl bi razlikovao godine blio po letnjoj vrucmi iIi zimskoj hladnoCi, bilQ :po ~risu nekog PTaIecnjeg cveta i1i c;kusu nekog Jes,enJeg ploda, bolja od one koju su iman Rimlja.. ni pre no sto im je Julije Cezar refonnisao ka~ lendlQ.r, iIi od mera mnogih drugih narada Cije Stl godine vr10 nepravilne, mada ani tvrde da ih mere kretanjem sunca? Hronologiji stvara nemalu teskoCu i to sto jetesko utvriliti ta6nu cliuZinu go>dina kOjima IOU se sluZili razni narodi, jer se nji.. hove godine jako razlikuju jedna od dlrUge, a sye Se opet - mislim i1a mogu to tvriliti - razli'kuju 0<1, stvarnug kret,anja sunca. A ako se sunce ka,Q sto pretpostavlja jedJan skorasnji domisljatipb sac" u peJiodu od stvarallia sveta 0.10 P'O,topa kr-.""" tal~ sarno po ekvatoru, be,. onih godi~Bjih potnicanJa ka obratnicima, i tak? 1?odjeillla,ko siyllo svoju svtlost i toplinu na sve nastGi.njene, d",love zemlje (cliak. IOU dani bili svi jednake dc;Zine),onclia mi se Cini maJo verovatno <:Ia bUjui!i prepotopnog sveta (baz obzira na kretanje g,unea) mogli od PQ-: cetka raeunati pomocu godina, odnosno meriti vr e.. me pedo,dima. koji se nisu ocllikovalinikakvirn pc.... sebno ocigledl!l.im culnim Qznakama.
v . . ',.', . ' ... ' .... ': . :. "" .. ' . ,'. . ".. ...... .... '.... ..

21. Mi n", mozemo pouzdano. znati cla. su ma lWja dva dela trajanja meausob1llO jednaka. - Ali mazda ce neko I'eCi: "Kako bismo bez suncevog iii

za

nekog drugog pravi1n{)g kroetanja mo,gli uopJlte zna~ dl,:- BU ti perioili jednaki?" Ja. na ,to odgovaram: IJu?1l mo,gu 'spoznati jednakost bilokakvih pojava ka'Je se ponavJjajuisto onaka kao sto su spoznali iii pretendovali da ffil spoznali, jedna~OISt dana: tj: prosto sudeci 0 njima premasledu idteja koji je u meduvremenu prosao kraz Ijudsk~ dtUhove. Na osnovu tog niza Ijudi su otkrili nejednak:o,'>tiu prirodnim danhna, ali ne i 11 vestackim.; tonagadanje ~a SU "vestacki i1ani", iii VUXY~P.E('Cf. jednaki bllo 1m je i1o,voljno d1a ih uzmu kao meru. Iako. joe1

---

" Dr Thomas Burnet: TheoTY Of the Earth.

190

191

taenije istrazivanje kasnije o1ikrilo nejedna~"t!- u suncevom dinevhom obilasku (ne. znam v~ 1 ? godisnjem), ti dani ipak, zbog svoJe to:boznJ~ 1 prlvidne jedJnalwsti,i dalje sluze za r:acunanJe vreomena (mada ne i za taeno merenJe delov~ trajanja), bas kao da jetacno dokazan;> da su J~n~ kL Zato morarno brizljivo razlikovah s,:mo traJan~: od mera kOJe' upotrebljavamo b~ ocenili njegorvu duzinu. Trajanje sarno po. seb~ mora~o posmatrati kao' nesto .sto teee stalr.;=, Jed;:;aE;im, jedinODbraznim tokom. Ali tt? ne mozem;o reCl X;l '~ jednu od mera trajanja <ko]e upoti;ebIJ~varno .. ":u. ne mozemo biti sigurni da su oclJre0eIll .del?Vl III periodi tih mera jedryaki jedJan dru,gorp., J'er ~ <Woe s'UkcesiV'l).e dume trajooja, rna kako ih, nJ;~rill, mkadne mo,z'Ir!0 oogledno dokazati ?a .su Jednail>;e. Kao sto reka<:>, utvrdilo se dll. Jel.sam0k;e.tan~e, sunca., koje s'U Ijudi taki~ dJM? 1 sa, ~l~Q povernja upotrebljavali 'k.ao -t:aC11U mem t:aJanJ<,t, uneh--im. svojim del0virr1a ne)edhlllro; pa l~W ,s~ Ijudi uposledirlje vreme ,po~ uPotre?IJayati klatno 'k.ao sta1nije, i .' ravn()me'r!llJ~ k1'e1JanJ.~ n~go sto je sunCYQ, odnQSho (dia gov<:mmo tacnlJe) z~ riiljino, ipak, kad bismo zaPi4ili nt!koga .lkako '?;n moze pouzdJano znati da 'su dvas~cS1vna nJlhaj~ klatna jedl:laka,njemu .bi'bi~o vrio ~SJ;:o~a taeno dokazeda je to tak0;Jer n:u ne}1'lozenwsagumo zIiati da Ii ce naJna l'l~poznat! UZl'Oik. tog kretanja uvek jednakodelQyati, d0k: s dirug~ str:,,:~ ne ZiI1amo'da sredina u ikOjoj 5e klat no krece nlJe uvek ista; neka promen.a jem:,?g if. d1rygog (U::!rQIika ili sredin~) ID:oi prouzrok,ovatl neJecllnakost u kretanju klatna, i time uni~tititacn,ost ip~uzda,. nost merenj;J. pom06l.l njega .,.....a to !l~ mozed?", goditi .i sa dNgim periqd!icn.Im. kreUl.:r:jl~, kakvlh drLlgih pojava.Pojam 0 traJa,nJu ?SftaJelpak }lv~k jaSan, lako se nl. za jednu 0El nas:h m:ra ti;aJanJa ne mo~ oCigledno dokazati <lia Je, tacna. p;ema tQme, pooto ne moz,emo sta,viti jedan uz dTUgl dva

l:t

qa

sukcesiV1la deia trajanja, nell:l.OZ~{)nikadsigur~ no sacznati d1a Ii su oni jednaki. Svesto ooelI1l() uciniti za merenje vremena jest<': dakle dauzmemo za meru ono 8to, se neprekidno i s'Ukcesiyno pojavljUJje u prividno jedrnakim razmacima' a tu prividnu jednakost mozen1Q meriti samoon:lm' sto nam tok ideja ostavlja u parn.genju, uz JOB nelt~ verovatne razloge koji nas ubed1iju 11 njihovu jed,... nakost. ' ,

sarm

22. Vreme nije mera kretanja.- Izgleda.mi i:oudJna jedna stvar: dok svi Ijudi oCito mere vreme pomoCu kretanja ve1ikill. i vidijivih svetskih tela, dotle se vreme ipak definiSe kao mera kretanja; medutim, s.vakmne ko i lnaJ,o. 'razrnisli<> tome biee jasno da je za merenje kretanja, potr,bno uz,eti u obzir prostor kaoi\l'reme; a oni koji hoce da joo :malo dublje zagledajuustvar, vid?Ce da je Za praviino ocenjivanje iIi merenje krej;artja neophoooo l1zeti 1.1 obzir i zaprern,inu stvarikoja ~e k.t'eee. U stva::i, kretanje doprim.)si ,1neren,iu tra~ Jar,'Ja samoukollko prouz~uje p<)nayljanje izvesmh cu!nih ideja u prividno jed:nakim razm<t~hlia, Jer kad hi kl'eta.nje sunca bilo tako nejednako kat> Sto je kretanje brodakoga gone nestalni vetr0vi - katkad vrJo sporo, a katkad opet v1'lo brzO,bez ikakvog pravila - ill kadJ bi bilo stalM1ste brzine, ali' ne bi bilokruzno, i tako ne hi .pr0iz"\'odilo 1ste pojave;ono nam tada ne bi uopste bilo od k~ risti 'kao mera Vrmena, kao pi prividn,o nejecllnalro kretanje neike komere. " " . 23. Minttti, sati,. dani i godi'ne nisu nuzn() mere trajanja. - Minuti, sati, dam i godine nisu pr-ema t<>me .potrebni V.l'e.t!lenu ill trajan.iu niSta vise nego sto su inCl, swpe, jar<ll i milje, obelezeni ma U kakVlOj materiji, Pqtr6bni pro,stiranju. Jer, iako smo mi u ovom deJJl svemirasta.!n0nl 1.1potrebom tih mer-a --,. kao peri sun~ oda Qdredenih ceyim kretanjem, iIi kao P<)Znatih delova tih. J?e'7 rioda - utvrdili- U svom .duhu idlj.e 0 itakvim'
13 D;'!on Lok

192

193

duZinama trajanja, tak() dJa ih prilnenjujemo na sve delo"e vremena ciju duzinu hoeemo dOl. utydd:mD; ipak mogu postojati drugi. delo~ syemlra gde se te naSe mere 'Uopste ne upotreblJavaJu, kao soo se ni u Japanu neupotrebljavaju nasi inm, stope Hi milje; a ipak. i tamo mara cIa posOOjineSOO analogno njima, Jer kad ne bi bilo nekih r&vnomernih perioddcrdh ponavljanja pa makar svet bit> pun kretanja kao sto j~ i sada" samo. kad nijedno (lid tih kretanja ne bi bllo.praVlII:o r&;poredeno u prividno jednaka obrtaJ~lJa - ,rnl tam:. ne bismo uOpSte bili kadi:i. dia sa=:r;nenmq., d~~e Pr"ajanja iJi da ih ozn.acavamo dl'Jlglma, All crnJ~ nica cIa se za racunanje vremena mogu Upotrebltl 1'azlJ:i:'ite mere nimalo ne mellia poj;,u:n 0 stvari imju treba meriti ~o trajanju, isto kao 800 ni 1'8_ zUCiti standia1'di swpe i ari8na ne menjaju poja:r;n p1'ostiranja kod! onih koji upotrebljavaju 'be Tazli'" Cite mere. .
~leru

vremena ka() rrt:o je gOdiSnji obila:z$: SUllen, qn je. moze primenitii na tra.janje ukometaroera joa nije pastojaIa, i s>a kp.jim ona u stv~ ne~a niilta zaJ~Cko, A.ko naPrimer neko kaze da Je Avram roden 2717-te gOOine po julijanskom nanju vremena, to je isto tako razumljivokao i raeunanjeod stvaranja sveta, mll.cIa 11 tako dalekoj proill()Sti nije p110 ni suncevog Ili bilo ~og drugog kretanja. JeT i pod pretJ2ostavko~da Je. ~u lijanski period! zaP?Ceo ne1ro~o. sto,tif;lag~:ru:~ pre nego 8to su stvarno postaJah dam, DOC! III godine obelezeni kretanje~ sunea, mi ~?zElm?;r~ eunati isto tako ta;Cno, Odnosno menti traJanJoe isto tako dobro, ka.0 ida je u to vre'l11:e postojalo ~lUnee i kreta10 se na. isti nacin kao. i sadia.. Ideju trajanja jedhakQg jednom godi8njem obilaskusun.... ell. m&emo u. mislim.a pri.me:r)iti na trajanjeukome nije bilo ni sunca nikretanja ist<> tak0 lako ka0

25. Nase merevremena primenljive i nil. trajanje pre vre?nenu.. ~ Posto je duh dobiQ. takvu

r8eu-

sta ~dJeju stop: iIi jarda, dobivenuoo. tela' kojaPQ. Z?aJen:o, mozem~ u mislima primeniti na.JIda:: lJnostr van gramca sveta, gde i nema n:ikakvih tela. 26. Poata pretpootavljamo daizmedu naseg vremena i poCetkasastojanja rna kakvih tela, odnosn.o s~orenja sveta, iroa 5639 g(}dina, pretpo-stavlmo 1 to. da.OO ovog m~sta do najudaljenijeg t7'la u sve.J?1~ 5639 mllja, iIi mili9na milja (Jer su to emJemce, i zato udialjenost m;ora biti 00red,en,:); mi mozemo u misl:ima meriti. godlnom traJanJa pre stvorenja sveta, ili ono koj~ Cc= biti posJe nestanka svih stvari i kretanja, i~to, kao sio ~e~? meriti miljom prostor koji s,e pntza van naJ~ta!-Jlh ~I,,:. Isto tako, mooemo pI'V'Om merom merIt! traJanJe u kome nerna nikakvog kretanja a drugom zamisIjeni prostor u kame ne.ma nikik~ vih tela. 27. Ako tni neko ovde stavi prigowr dOl. sam u ovom objaSnjavanju vremena pretpostavio ne.sto 8m nije whalo prf'tpostavIjati, tj, cIa svet nije ni vean ni beskrajan, odgovoricu dOl. za mojusadasnju svrhu nijezasad potvebno da upotreibljavam argumente kojima bih dokazao dOl. je svet konaean i u trajanju i u prostiranju; no poSt<> je bar ist<> tako lakopretpostaviti to kao isupmtno odi toga ja svakako imam prayo da pretpostavim:to, 1;:ao sfu svako ctn:gi ima pravo da pretpostavi suprotnQ OC] toga; a Slguran sam da ce svako ko se tc~a. pri/'" hV8;ti moB lako, dJa z;,u:nisli pOCetak kretanja (mada ne 1 poeetak svalrog trajanja), i time diOci do kraja, do non ultra u posmat1'an,ju ikretanja. Isto t.<lkooIl moOO u mi&lima postaviti granice telu i pir9stlra'nju tog tela, ali nei prostoruu komese telo n h l1 lazi; ie:r lIli~ao. ne moZ; dose:ci ~ajnjegran~cepro s:tora 1 traJanJa, kao sto nI naJobuhvatIIijeshya,. tan.je pe moZ~ doseei krajnje grarncebro:1a. asv! to IZ Jdmog Is-tOg razloga, ikao sto cemo videti na drugom mestu. . ..

.=

194

13'

195

28. Vecnost. - Prema tome, na ist:i naCin i .lz iBtog izvo!l:a lz .ko?,a Siffi;> <:lobi!i ideju vr:men~: dobivamo i onu 1deJu kOJu naz1vamo "vecnost , naime pooto smo dOibili ideje sled/a i trajanja, pomofu ra=i.sljanja 0 toku sopstvenih ideja, izazvanih u nama bilo stalnim priroonim iskrsavanjem tih ideja u toku bu~no~lnisljenja, bilo sul;?C'sivnim dJelovanjem spolpsnJih predmeta na nasa Ma, i PoSto sm9 iz suncevih obilazaikll. izveli idJeje o izvesnim duzinama trajanjit, mi mo,Zemo u mislima dodavati te duZine trajanja je1dinu <1rugoj koliko god puta zeumo, i ~o uvecan,;, p~enjivati ih i na proSle i na buduCe odseke traJan]a.; 1 to 1nozemo Ciniti sve dalje, bez gralllica i meda, in irvfinitu'ln, primenjujuei takoduZinu godJisnjeg kre~ tanja sun:ca na period trajanja u kome po pretpo:stavci nije bilo ni sUhcevog ni maikakvog drugog kretanja; i to je isto t~o laJro i prisUupaeno shvatanju bo i karl pri.menimo svoj pojam 0 danasnjem kretanju senke na st.tnCll.llOln ca.smmiku u toku jednog satana nek<;> trajanje utoku proSle noeI, nll. primer gocr:-enj,e sveCe (rnada je to gorenje sada apsolutno odivojeno od! 5VakOg stvarn.og kr~ tanja, i macia je nemogu6e da to jedJnocasoVl1o trajanje planwru:t pros!e :noei koegzistira sa rna kakvim ktmanjern koje je Iliada u toku ilikoje ce ikad biti, ikao 11to je i za ma kloji deoh'ajanja pre stvorenja. sV'eta nernog:uce da koegzistira s8.da.. snjim kret8.njem sUTIca). Bez obziranEl.te smetnje, .aJko ja imam ideju a dlliiini kretanj~ senke na ~ sovniku izmedu dva satna znak<l' la lllQigu: U rmslima potpuno jasno iz,tne~:iti trajanje g>oJ1enja (me sve6e proS1e noCl, bC) i trajanje b~(). rega 8to po-stDji sada; u stvari js. time sarno llllslim da b1~~ ka na ca.sov;ndiku da je SUiUce t!ldaosV'etltiavalo brojCiln;illt i k;r-eWo se istom t)l~om kao i sada' presle. prostor od! jedne do dJruge s:atne ozn~k~ za ism vremekoliko je sveci trebalQ da dogan.

sa.

29. PoSto su pojmovisata, dana ili godine sarno moje ideje 0 dUZihi izvesnih periodiCinih ra\1'nomernih k:re'tanja (a ta kretanja nika.d nepostoje ~va. uj'edanput u stvarnosti, nego samo kao ldeJe u mom pamcenju, izvedene iz rrJOjih Culnih opazaja ili refleksija), ja ihmogu. isto taiko lako i lz istog razl<:>ga primeniti u lUislima na ~ajanje lroje je' prethodilo svakC'ffi kretanju, kao ~ Il<l svaku ,sprar koja postoji bar jedan minut :ili Je'cilan dan mnije cd stadija kretanja u kame 5e sunce naIaei (JIVog trenutka. Sve proSle so/an. nalaze se jednako u savrsenom mirovanju'p{)Smatrajuci ih na tatkav naGi'n, sasvim je svejedrio da li sy one postojale pre stvorenja sveta ill tek juce - JeT' merenje bilo kakvogtrajanja poIDocu. nee. kog [cretanja uop8te ne zavisi oclJ stv=og koe01zistiranja tog trajalllja sa tim ill bilo ko1imslic~ , kre'tanjem, vee je za to dovoljno dill. ja imam. u dlUh jasnu ideju 0 duZini nelrog pOZitlatog pe.ri{j;oo ll dicnog kretanja, Hi kakvih drugih intervala tra'" janja., i da to primenim na trajanje stva....-.i koju hocuda izmerim. 30. Tako napri.lTIil' v.kI1m9 .da neld ljudi zamisljaj'U da trajanje sveta od njegoVQg postanka do ove s,adaSinje 1689. godline iznosi 56.39 godina, odinosno dia je jednako 5639 godiSnjih obilazaka Bun.ca, dok. dirugi sm.atraju da je totrajanjeltlllOgo duZe; kao na primer stari Egipeani,ko1isu'U AleksandrOV'o vr:eme raeunitli da od postankasun'ca ima 23.000 godina, ill danasnji Kinezi,koji 1'a'" cunaju da je svet star 3,269.000 godina,ili vise. Makar ja i ne. verovao u to njihovo racunanje i to dlUze trajanje sV'eta,. ja ipak mogu da gazan1:islim ffitJO talw dobro kao i oni, i dia taCna shv8.'-" tim da je jeOOo dJu.ze odJ drugoga, bas !k;ao sto shv.a.tam d!a je Metuzalem Ziveo duze nego Enoh. Ako je dille uobieajeno racunanj~ od 5639 godfua tacno (ao!Ilo mooo cia bude taCl1OI, kao isvakodrU;;': 197

196

go koje se navodi), meni to ipak ne smeta .da shva.tim sta. misle drugi kad kafu dia je svet 1000 godina stariji, jer svako maze isto lakO zamisliti (ne kazem poverovati) da je svet star 50.000 goddna, kao. ida je star 5639, i isto tako dobro shvatiti trajanje 50.000 kao i 5639. Iz toga proizlazi da za merenje trajanja bilo koje stvari vremenom nije potrebno cia ta stvar koegzistira sa kretanjem po-. motu kojeg je merimo, ni sa rna k<llkvim dJrugim . periodiOnim kretanjem; vee je za tu svrhu do.voljno. da mi imamo ideju 0 duZini. bUo b.kvih pravilnih periodicnih pojava; tu ideju. mozemo ondau mislima primenitii na trajanje sa ~(}jim ta pojava ili tokretanje nisu nikad lroegz.istirali. 3LUzirnajuCi z<lprimer Mojsijevu i8tc)rijll stvaranja sveta, ja mogu zamislitida je svetl<JSt pootala tri dana pre postanka sunea, prosto tak0 sto 6u zamisliti da je duzina. trajanja svetlosti pre suncevryg postanka bila ravna tri dnevninl, obi.. lascima isunca (da se ono tadi:;tkretalo kao sto. ~e !kreCe sada); isto ialro mogu da s1;vorim idej:u, i 0 torne da je haq;.postojclO, iii da suarieteli stvo!'eni, jedan minut, jeclaIl sat, Jeciandan, godin'll, ili. hiljadu gpdii.na pre nego sto je postala svetlost iIi rna. kaikvostal'lli) hetanje.Jer aka sarno mogu cia zamislim. :trajanje jednako jedJnom minuw U. .... ,_ '" ,:'_._" _.: . -0.:: .', : , vreTl}en:u, kad nije postojaIo niti se kretal0 nije<ino telry, ond~ mogu tomminutu. dodlavati drug-e, dok ne. dodEOffi.de> Sezdeset; .i dodaju6i tako jedne drugima minute, sate iIi godJine (tj. rame del()ve suncevog obil8.ska, ili bilD .kog clrul5'0g perioida 0 kame imam ideju), mogu ta~o nastavlj;lti ininfinitU1n, i +a-J;Itisliti trajanje koje pl'evazilazi SVe p~ ri<Jde koje mo~ izracunati, mt>kaJ;' dodav n.e znam koliko. Eto t9. je;po mommiSljenj:u" Iedirii. pojamo vecnooti koji mozen:\>o oobi clJa st\l'<>rimo; jer nas pojam () njenojbeslkon~Cnostl nEl' :IIlDZelbiti

ma

ao

druikCiji mega sto je pojam koji imamo obesko,.. naanosti broja, tj. dJa IDoZemo dodavati brojeve jedan drugome u beskraj. . 32. Pr~ tom~ mislim da je jasno da ideje 1 mefe tt:aJanJa doblvamo iz Ona dva izvora sveg znanJa (tJ. oseta i refle,ksije). . Jer, prvo, posrnatrajuci sta s diesava u nasem duhu, kako se tanto idleje u stainom toku.jedna :m drug<Jffi pojavljuju pa iscezavaju, mi dobivamQ ideju sleda. Dtugo, posmatrajuCi razrnake izmedu delova tog sleda, mi dc>bivamo ideju trajanja. . Tre6~, pos:natrajuci putem ellia izvesne 'PO'" Jave n~ lzvesffim.. pravilnim i prividino jednakim I'azmaCl~ mi dO'bivamo ideje .() izvesnim duzinan;a ill ~erama trajanja, kao sto su mimiH, sati, dam, godine itd. ~etvrto; p0i3to smokadn-i da 'll svom dJuhu ponav~Jamo te mere vremena, adnosno ideje 0 utv1:"demm duZinama trajanja, kollko god puta hoeemo, mi moZemo dazamislimo i trajanje u kome u stvari nista ne traje o&osno ne postoji' na taj nacin zamisljamo sutrasnji dan, slede6u gcilinu, ili sedam godJina unapred, :pe~: p~to smo kadri da 'U mislima ponavlja-c mo".k:>liko godputa. ho6emo svaku takvu ideju 0 dUZIUl vremena.(rmnut, godJinu, vek) i da ihu blskraj dadajemo jedlnu drugoj kaosto dod1ajemo ; i bmjeve, mi time stieemo ideju 0 vecnosti . naprimer 0 veCnom buducem trajanju nasih dust'! i 0 VCnosti Onog beskonapnog Bi6a koje jEl' nu~ zno moralo oduvek postojati. Sesto: 'P<O<'?matrajuCi bilo ko1i deo beskonac,.. neg trajanjakao ogranicen periodJicnim merama . mi stiiJemo ideju 0 onome sto nazivam.o vreme'; -te. . uops

:t

198

199

G!ava XV

'rRAJANJV I PROSTIRANJV POSMA'rRANIM Z....JEDNO

1. Oboje mogu do. bttdtt veei f rnarlJji. - Tako smo s,e U prethodnim glavama diosta dugo zadirzali

naposmatranju prostora itI-ajanja, ipak, po,sto su to ideje odorpSteg macaja, koje uz to imajuu svojoj prirodi nesto vrlo nejasno i ooobeno, mo-zda Ce biti korisno da ih radi holjeg objasnjenja uporeddI:9'o jedno ,So dr4gim; posmatr'ajuei ih zajedno, mo-ida cerno steei 0, njima jliSn,ije i razgo-vetnije pojmove. Da izbegnem zabuIlu, nazivaeu prosti ap$fraktni pojam l,ldalj~nosti iliprostora "prostiranjem", da bih ga ,tako ra:z;~ikO'vaoodpro starno~ti, lroju neki primenjujusa;no naudaljenostiu evrstirn delovimamaterije, i. Iroja prema tome ukljl,lcuj,e ill bar nagovestava ideju tela;' d Cllk ' ideja cistogprostora to uOpSte ,ne uldjucuje. Is.to tako, radije upotrebljavam izraz "prostiranje" nego "pros:tor", zato s.to se ]?od prostoromeestopodrazumeva udaljeQ10st izmedu sukcesivnili 'oolova ,u kretanju, koji nikadJ ne postoje zajedno, kao ,:j. i:;:., me<lu onih koji sU'pQstojanLDuh nalazi i ujooipQ'.ITt i u drogoan (tj. u prootiranju kao i utrajanju) z~ jedniLCku ideju 0 Imntinuiranoj duzini, .1I:0ja J:n&e biti kvalitativno e~ ill maIlja; covek, naime~jnla isto t<lko jasnu ~deju, ,azlicj., u ,duZin1.. izme<lu salj;a i dana, kao 1.. 0 razlici iz:tnedu, ineai sto<pe.

t<;kvom progreslijom, a uzim~juCi za polazlm tacku bil~ mes~na ko~e se nalazi ill malroje drug9, dUl:\ moze preel, granJ1ce svih tih ciUZina, i njegovo> na':: predovanje ne roWe nistazaustav;i,ti bilo dJa se krece unutar granica tela iIi van njih.'Mi 1l1oiZemo vrlo.lako u mislima <loci do kraja evrste prosto!r~ nos:t1, do, krajnjih granica svih tela; no i kad se :md)~:no tu, nasem ~uhu niSta ne smeta cia pode I dalJe u to beskonacno prostiranje !rome ne IIloze III naCi ni zamisliti kraj. Neka niko ne tvrd.i cia ~ranica materije nema nicega; jeT timE! 6e s.ta.Vl.tl 1 ~oga 1.: granice materije. Solomon, <:iji je razum blO velik i pur; znanja, nije tako mislio karl joe rekao: "NI nebo, m nebesa nadl nebesWlanisu do.. voljni ~ te prime". Cini mi se cia onaj koji hoC da .uven s,:?e da maze svojim mislima dopreti d~lJ~ od bozJeg postojanja, odnQsno da mozeza,,nus~t!- neko prostiranje gde boga nema., j<JkoprecenJuJe sposobIlJosti svog razuma.

v:u:

3. A ni trajanje nije- ogranicerwkretanjem. _

!st~

2. Prostiranje nije' ograniceno 1/U1.tery,jom. ,--:

Posto je duh stekaoIdeju 0 duzini =t k()jeg dela prootiranja - neka to< bud-E>. pedalj ill korak, ilista. god hocete - on Jnooe,kao st<> je vee receIlO,p?navljati. tu idejui taIro, d>odiajum jednU'dirugoj uvecat.i s'VOiju ideju dl1'1iine na dva.pedlja iIi dva 1=aka, pa onda dodajump6VQlji daljedoCi, do meduoobne udaljenosti rna. koj9 dya d>fl1a ~lje, 1.. do udtaljenosti sunca iIi najdalje zvezdJe. IduCi

.je s~ar i sa trajanjem.Pcilto je duh stekao ldeJu 0 bllo kojoj duzini trajanja, on je .Iheze udvostrncavati, umnogostrucavati i uveeavati ne sarno pr'e%o g;:anica svog vlastitog postojanja, vee i Pl"eko gramca.postojanja svih telesonih bica 1.. svih mera vremena, naCirijenih na osnovu .kretanja velikih s,v~mirskih tela. A opet IjUdi lakoprih.Jataju iVT~ dnJu .00 trajanje maze do,diusebiti bezgJ;antcno (lrno sto svakako i jeste), ali da se ellO nernoze pruzati prekogJ;anica BVai!rog bica. Svako CEl se medutim, lako sioziti s tim dia bog ilspunjava vee"; nost; ne vid~m b! ~da iko JnOII'ao sl,ll11!ljati u to ~ on. ~punJava 1 nelZIDernost. Njeg<)VO' b~ ~lwnaCIlo blee svak$ko je jednako bezgranteno .1..u . . Jed,;nom i udrugom .vid1u; i Bni mi se daonikoji kaz~: "Gde n~ n1ikakvog tela, nema ni ga" -" 6e &U'Vlse precenJuju materiju. . .... . . 4. ZaSto ljudi wIese pri:ZniLjube.sko.fi.a.(;7UJtfa~ JanJe nego beslwnaeno prostiranje, _. Mislirrida. .

za;sto

200

201'

nam ovo IDOze objasniti zasto svii familijaTno i bez i najmanjeg oklevanj.a govore 0 V1eenosti i pretpostavljaju njeno postojanje, za.sto Ole niko ne usteze da pripiile trajanju bskonacnost, dok mnogi POkazuju sumnje i rezerve kad treba priznati ili pretpostaviti beskonacnost prostora. Mislim diFl je razlog za to ovaj: posto mi. upotrebljavarno trajanjei prostirarije kao nazive osobina koje pripadaju dJrugim bieima, lako nam je ~ i Calc neizb:ezno - da zamislimo da pogposedJuje besikonacno trajanje; ali kako prostiranje ne pripisujemo njemu, vee samo materiji, .koja je konacna, s:kIoniji SInO da sumnjamo u postojanje prostiranjabz materije; jer obi.cno pretpostavljarno da je ono jedine njen atribut. Zatosu Ijudi, kad razmisljaju o prostoru, skIoni dJa se zaustave kod granica materije, k~o da tu preflt.!l.ie i pr'ostor:A akQ', razmislivSi 0 tome bolje, podu dalle, onda opet nazivaju ano sto je van graniea svemira "imaginarnim prostorom", kao da t.!l.j prostor nije' nista,pOSto u njemu ne postoje l'likakva tela. MeClutim, (lni nikad ne nazivaju"imaginarnirn" ono. trajanje lroje je pqstojalo pre svih tela ipx:e kretanja kojima ga merimo:; jEr' uvek se pretpostavIja da j.e u njemu bilo nekaITtvog d'rugog SltVaTnog pootoja._ nja. Ali .ako nazivi stvari uopste' mpgudia 'Up'Ute nase. misli ka izvorima Ijudslh idJeja (a. ja svaka.ko mislim. da mogu),naziv. "trajanje" (4ut:ati0J,1) mogao bi nas uputitidas.ene~d moralosmatrati da postoji neka analogija.iZmeiiu kontinuiranosti pm;tojanja, zajedno sa nekom vrst<tm otpo~apre mao svakoj unistavalaCkoj sUi, i ..~ontin)liJ:an05ti Cvrstoce Ckoja. 00 radio bl'ka sa tvrdocorn , i ako JXl'"' gledamo siellsne anatomske delice.materije, ~nije bas mnQ.go :z,azlicita od nje), i dJii"llutak,o n<li'tale vr10 smdine reCi durar" idurumesse.. A dia durare oznaeava i ideju tvrdoee, kao i ideju postojanja, mOZemo videti u HOi!'acijevoj XVI-toj epodi: Ferro duravit seeu.La. All, bil() to .kak0 mu drago, $igurno

je. cia ee ",vako ko se upusti u razmiSlja:rrje'&ti.Ci katkad u mislima prek{). granica teIesn0.[l"u b~ skraj p:rostora ili prostiranja; idlejl.l o tom JHa;t<>ru razlicita je i odvojena od ideje tela' i svih. dI'ligih stvan, i to mooe postati predmet daljeg r3Znrlslja-nja za one Imji to zele. 5. Vreme Be odnoBi pre7na trajanju k~o rn-est 0 prema :prostiranjtL. - Gledajuci uopste, vre:D.eje u odn6stl rna trajanje isto soo i mes.to u odriosu na prostiranje. Oni predstavljaju Qnolike delove. i;ili bezgranifuih okeana veenooti i neizrnern,?sti,. kqliki su obelezehi i izdvojeni odostalog pomocu hekih da takb kaZemQ, kam.enova mechlEa: 'Kao takvi o:r:\i' se upotrebljavaju cia oznaiSe medusobniodn.ioo konacnih realnih biea injihov polozaj.u tim jedin stvenimJ.:l'f;lskyajnim okeanima tJ:"ajanja i PJ:"ostora. Ako ili pravilnoposmatra.mo, "}'eme. i mesto nisuniSta rlrugQ vee ideje oodredenim u<;laljepostima od izvesnih poznatih ta:Caka, fiksiJ:"anih u poj~<liinacno (l'pazljivim. C411!irnpre<irn~til):la ipo pretpostavci uvek jedna'kornee:t.usol:mo. ud.aljenih . :Na,.~e racunanje polazi od takyil1 fiksiranihta~ u c,.11l1.im predlJ:l1etima, pomoeunjih merimo naIIla pristupacne delove onih beskrajpihkolicina; i.to su u tom srnisIu, stvari koje n~zivan1O "vreTIle" i ,'mesto". Rako su, naime, trajanje i prost6r ~a:rni p~ sebi jednoobrazni i bezgranicni~ ka,d he bihilo takvih poznatih utvrdenih tacaka,stvari uhjinla ne Pi imale nikakvog reda ni poJ.ozaja;svebistvari lezaJ.e nagomilane 'U nera=rsivom ner;edu. 6. Vremenom i mestom smatra.moo'n(JUkotih kolicina TwIiko jeobeleiEeno postojanjern-i kretanjem tela. - Vreme i mef;to, shveeni tako.kao bdredeni, pojedinaeno opazljivi delovi beskJ;f-jIlih ambisa prostc.ra i trajanja, obelE!.zeni iIi sroatrapi kao obe1eZl:lni i odvojeni od ostalog pom<teupiO~a tih oznaka i granica, imaju dvostruksrniSa8' . .' Prvo: Pod vremenom 'UOJ.'ste obicno "epodira.... =neva oO:lIOli!k.i deo beskanacnog trajanjf-koliki

202

>203

Je.izmereo.'l pomofu postoja1'lja i kretanja velik:ih syIDirskiJ:l tela (ukoliko ihpoznajemo).i ujedno koegzistentan. sa tim telima; u tom smisIU,V1"eIl1, paCinje izavrSava zajedn:o sa 9kviromovog culnog sveta,k.1tQ u rll.nije porneTIutimizr<;iziml:< "pre svih vremena", ili "kad vreme vise ne bude PO&tojalo". M~sto se takode p<Jnekl:<d shvata ka.o onaj dieo beSlaJnanog: j;n~tora koji je obuhvaeen i uklju{\en 11mateTijalnl svet, i po toIne se onorazlikt{je cd ostalog prostiranja; mada hi zato,UInes:t()naziva "mestp" bo~je oqgov<U'Jionaziy "pros);ornqs.t".lInu;tar te dYe kategoTije nalazese pojedinaeno weme iIi trajanje, kao i pojedinaena. pr9stOnlqs.t i mesto svih.telesnih'biea, koje meri:qJ.o i odred)jjemo pomoCu njihovih op~ljivih delova. 7. Katkad podvre'menom i. mestom podr~u. rrl..evamo CYnoliko togakoliko oznaCimo mer~1TUt, nacinjenirn na o~novu. obima iIi kretanja raznih t~la.. - Drttlg(l' K:l.l,t'k1J.d se reC "vreme" upotreiblj<;iya U sit"eJtl.srns.lll~ i.~njuje na one delove b'skon2lJCnog trl.l,j<m.ja.k<)ji. nisu stvarno odrect<~ni i izmereni. stvarnim .pos);6Janjem iperi<>diC:!lim kt'eta>njem t~la le0ja I>U 0dJ pOCetk;a odreCtena .00.. budlU zna{:]. i da ()lbeleZ;avaju gosnja doba, d~e i go<gine, i lroja .t;laID pre,ma.romsluze kao m~re vremen.a,; da!q.e.(OO ta1l:ye delove jedn()l(}braznog bE>s~onll.Cnq.g trajanjaza :kgj,e mi u bilo 1ra.kvoj prilici PTetpos.tavimo da su jednaki izvesnilnduZinama izmerenog v:remena, i zato 'ih s;rnatr8.1OO ogranic@ima 1. o<1J;edepilna. Na primer, kad bismo pretpostavUi da s:u se stvaranje ilipad andela desili na POOetku julijanske ere, bila bi sasvim isprav!ro rsv~{omshvatljivokadi bis<rno<,r,elkli: "Vr",me odt stvaranjll. andeia duxe je negooQipostankasvetaza 764 g)odine"; timebismoobele:aIi' tolikL deo toganeodrede<l1i()g trajanja koliki smaB'anJ{). jedna!k::i:m sa 764 godi$nijll. obilaskasu;nca, '\{ad .b:L s~ u.n,oe tada krej;alo kao sto Sd,anas .kPe<-

takvo telo; ili, opet pretpostavljamo u'kutackL~ ~ tom 'proo~rukio1a stoji na ne!}wj odJredeI1oj ua,alJenostl od hila kOJeg dela svemirB. ~. Vreme i mesto pripadaju .mim bitimq.. G;de 1 k~da s~ pitanjll. lroja priparlaju svim konac~ mm egz;JstenCljll.ma, i ke>ja mi uvek izraunavamo na oS,!roVU nekih poznatih delo'Va ovog culnogsve.,. ta, i nekih odI'edenih epoha, obelezenih za n<l.'S k'::etanjima 'koja opaZamo u tom Bvetu. K8d ne bi bl~O ta.kvih, utvrdenih delovll. odnosno pr1oda nas kOlllani razum ne bi mogao da u&poi$tavi m~ kakav red medu stvarima u tim bezgranicnim, ne:-prom~nljivim okeanima trajanja i prootiranjl:<, koji 1.1 seibl obuhvataju sva konacna biea i 'moii BU 'U svom punom rasponu pris-tupafuri sarno boZ8mStvu,. zato ne trebll. da se cuddmosto ih ne shvatam.o i sto naID se misli tako Cesto zbune kad hccemo ,C!Lq ih POiSJUBtran:1O apstraktno, same po seibi,ili kao lllJeke vrste atribute neslwll.tljivog prvog bi6a. All kadJ ih primenjujemo n~ pojedinC1!cna konafua bica. ondla prostamost nekog tela znaCi OTI<oli'ki dec belSikonaenog prostorll.' kolild zauzima obim' tog tela. A mesto je poloZaj nekqg tela u odnO\Su na njegovu udaljenost od nekog drugog tela. Ideja 0 P<>jedinacTI<om trajanju neke stvari jeste ideja 0 OIllom dell! bes,konaenog trll.janja koji je protekao u toku postojanjll. te stvari; pre:ma tmne, vreIne karl je ta stvar postojala znaci ideju 0 onom intervalu trajll.nja koji je PTotekao izmedu nelwg poznatog, utvrdenog perioda trajanjll.' i postojanjll. te stvari. Jedno pokiaZuje UIIlutresnju razdaljinu izmeciu gra~ niea ob~ iIi postojanja' jedne iste stvari, na pri,ma: da Je to cetvOiltl1Ja stopa, ili dia je trajala elve goddne; drugo pokazuje udlaljenost tog tela, po
1m

gI'Bmoo BVeta, mis,l'eCl time na onoliki deo tog. pro;BtoTa. ~oliki je. jed!nak: nekom. telu odredenih dim~nZ1Ja, nll. ~ 'lrnbnoj stopi, iIi kadaJ:' cia

ceo Sl.i.~o. ~ame! mi katkad govorim.o 0 m-estu, Tazd~IJlm, lliob?ffiU. u. onoj ve1ik~ pr.aznini van

wi-

204

205

mestu iIi po poorojanju, od drugih urtvrdenih taCaka prostora ili trajalIlja, na primer da je to tHo us.red Linkolnz-In-Fildza, ili u. sredini Prvog periodaB:Ek.a, i to leta goopodnjeg1671, ili 1000-te godine julijanske ere; a &ve terazdaljine mi me'rimo prethodno stvor~nim idejama 0 odiredenim duZinama. prostOTa i trajanja, Jato 8to,SU 11. jednom slueaju inci, stope, 'lnilje i stepem, a U dlt1.~gonl minuti, dllli1i, godline itd. ' 9. Svi delovi prostornosti jesu. ptostOTnost; a svi delovi trajanjajesu trajanje. - Pr<:A'Stor i tra... janje se v ~ podudaraju u j~s jednoj stvari; nairne, iako ie oboje s pravolll ubrajaju medu proste ideje, ipak mjedrta' naSa pos.ehna idej;J. o njima mje liSena izvesne sloZellosti; jer po sa-. moj svoj9j prirodii jedno i drugo se s.a.stoj~oo del(wa - alikalm su lljihovi delovi svi i~te vrste, ~. prime~ maka.kve druge ideje, oni, s.e ipak mogu uvrstiti rnedu PJ:oste idJeje. Kad pi dJuh 1110gao, 'kao u sluCaju ht'oj.i,dopreti dJo ne~og deliea prc:>tocuosti ili trajanja 'tak0 sitnog da se ne hi mogao dalje deliti, to hi <mda bila, da tako kaZerna, nooeljiva jedlinica' ili ideja; njenimponavljanjem duh bi Stvarao !leobi uveeane ideje prostorno-s:ti i trajanja. Ali lrnkoduh nijekadar da stvOri neku ideju 0 prostoru bezdJelova, on umesto toga upottebljavauobii'ajenemerek,()je su se ~vlliti dasnjom upotrebom u svim zern:1jama urezaIe'. u Ijudts:ko Pamcenj~ (~() sto su inHi stope,ili aT_ ini i pa:rasange, a za trajanje sekundi,minutf, sati, dam i godine); takve ideje, kazell:).~ dUh 11.P<:l'trebljava kao proste,i one posi;aju sastavni', delovi veC:ih ideja koje on po potrebi pravi sahhuCi te diuZine koje pozn~j,e. S qruge stran', ka4, d\lb hoee da ih deljenjerrtsvede na manjeceline, 0Il<:lla Se luIo jedinica brojanja uzi.rnanajll:).Hllja uobiCaT jena meTa kojl.1 imamo. Medutirn i pri, sabirlltlju j. pirl deljenju prostol'a ilitrajanja, JatdJ ideja .1\:oj11. razinatramo post!lJUe wlo velika iIi. wlo .malXla,

njena tacna ven~ina postaje vrlo mutna i nejasDa; jasan ostaje sarno broj njenih ponovljenih sabira.nja ili deljenja, kao sto ce se lako uV<:riti. sVa&:9 ko pusti svoje misli da .lutaju po golemoj raStre... nosti prostora, iIi deljivosti materije. Svaki dJeQ trajanja jeste i sam trajanje; a svaki deo prost0J:"nosti i sam je prastornost; jedno i drugo se maZe slaoirati i cleliti in infinitum. Ipak, rnoZda bi za nHiSl bilo najprikladnije da smatramo oo.e najsitn.ije dielove prostora i trajanja ,0 kojirna imamo jasne i odJredene ideje prostim idejama jednog i druOg, ad kojih 8U sastavljeni nasi kompleksni rno'oosi prostora, prosto:mosti i traJanja,' i U koje se om opet mogu na jasan naCdnraZJ:esiti. Takav 8icusni deo trajanja mogao bise nazvati "trenutak"; (.m predStavIja vreme u kojem kroz naS .<Iuh prQde jedtOO ideja iz onog stalu()g niza koji njimeprolazi. Analogan delie prostora. nma odreafflo ime; ne znam da Ii bih SIlIlea da ga nazoveIIl "Culnom ta~kom", misleci time' na najmanji deli~. prostOra' ill materije J.ooji moZemo da zapazimo, i koji o~iCno .iznosi jed/an 11.l:Cni minut - a i zanajoiS.trije diko najmanje trkIJeset luenih sekundi - onog 'kruga 1.1 Cijem je sredistu nase aka. 10. Njihovi delovisu neodvojivi. __ Prostlfa'" nju i trajanju zajed!niCko je jos i t() sto zaoboje dod~_lse smatramo da irnaju.del()ve, ali se ti njihovi delovi ne mogu Cak ni 11. mislima odvojiti jedan ad dJrugrog; dodus, dJelovi matmjalnih teila koje uzimarno kao meru prostiranja, i delovi kre'tanja -- u stvari, delovi sleda ideja u :naSemduhu - koje uzimamo kao meru trajaIlja, moguijedhi i drugi biti pl'ekinuti i odV'ojeni; na primer, prve prekida pocinak, a drug'e san, lrojitakode naziva'" roo poCinkom. 11. Trajanje lici na linijt~, prostiranjena .cvr~ sto ielo. - Medtxtim, mectu nji postoji t~ oei :razlika 8to ideje 0 P['OstoTn:oj diUZini, mooemo okry>nuti na nikoli'ko strana, i tako dopiti obim, Sirillu

rna

ta

206

207'

i debljinu; diok je trajanje fieSto k!).Q duZina jedne j.edine praye linije pruiene in infinitwm, koja ne moze da se -umIlioZava, da varka i da pravi likO'Ve, vee je jedna opsta m'ra sv~og pos.tojanja, ).l k?,"" jojsve stvari, dok go~ l?~Q&toJe, podlJedJ?-ako: l~a].u udela. Jer ovaj saclJa,snJl. trenutak zaJec1nicln Je svim stvarima koje sada postaje; onpodjednako obuhyata taj 'deo njihoye egzistID.cije, baS kao da s1.1 one jedJno. jed:ino hiee; mozema opraydano reti da sve postoje -uistom trenutku vremena. Da li and~Ji i duhovi imaju nesto analogn,o tome 1.1 poglWu pTIOstiranja, tomaj razum ne maze dia dokuCi; i poSta s-u. nas razum i shvatarlje podeseni sarno za nase ocuyanje i ciljeye nasllg biea., a ne za realnost i dimenzije rna kakvih drtigih biea, nama je verwatno jediJ).ako teS:k!o za~liti nek~ stvarno posta,janje Hi biee koje ne b1 Imalo. bas nikakvog. prosuranja, kao i stvoriti ideju 0 neko.j stvarnoj egzistenciji koja. nebiimala bas nika: kvcog i;rajanja; zat(f uri ne znaID!O kako 51e ?U.hoVi oon-ose p!'ema pl'f'stQT1.l, ni lffiko saobraca]u .u njew.u. :;i:namo samoto da svaiIDotelo poseduJe svoj odredeni de<> prostpra, u skladu,s.a pT()Stira.,. njem svojih cvrstih dielova, i da OiniO tin"e, dlak goP. ostaj', .!n,a tom mestu, sprecava SV!lkom. dTugom telu rna kalkav udeo 1.1tomdeluprosto!r'a.
12. Delovi trajanjaniklld nisu'nipo dvq ttl. .ieclno, qeiovi prostiranjaspi uvek.zajedno ...,. .Tr~.,. janje, k i .vreme, ~oje je nj",gov d~, jeste ldeJA

dJrugog konafuog biea.; jer covek !lema znanja rti moCi da obuhvati sve proSle ili buduee stvari; njegove misli znaju sarno sa juC<, on neZlla sto ce doneti sutra. On ne moie dozvati natrag<ma sto je proslo, nit! staviu u sadasnjost<mo sto tek treba da dode. Tosto k.arem za eoveka vaZi i :z.a sva konacna bica; neka odi njih mozda jako naddlazecoveka u znanju i moo, ali su i ona u uporedenju s bogom saroD' situa stvorenja. Konacna stvar, ma kolike velieine bila, ne mooe se uparedivati sa. beskonacnom. Posto je u bogu beskonaeno trajanje udruzeno sa beskrajnim znanj,em i beskrajnom moei, on vidi sve proS1e i budu6e stvari,onesu njegoYOm znanju i pogledu isto tako bliske kao i. sadlasnjost; sve suone za njega u istom vidokrugu; i ll1ema stvari koju on ne bi mogoo da stvori onog momenta kad mu se to svidi. .J.er po.stojanjesvih stvari zavisi odnjegove dobre volje, i za:tc> sve stvari poeinju da postoje onog momenta kadJ .on pomisli da. je to pootrebno. Da zakljuCim: prostiranje i trajanjeuzajamno obuhvataju i ukljueuju jedno drugo; svaki rlL"O prostora nalazi se u svakom delu trajanja, a svaki dieo trajanj.a u sva'kQI1} delu prostiranja. Cini mi se da se takva kombinadja dveju zas,ebnih ideja l'etkO mozenaCi u sve= Qnom velikom mnostvu koje zamisljamo ill remo da zamiJglimo; to. bi moglo dati .po,vooa za dalje razrnis1janje.

.mo--

o razelaljini koja se unistava,Cijideloyi nikad .nisu nipo dva zajedn0' we sl",dte jet;W1.<:lrugog.u nizu; a pl'OStiranje je idJeja 0 razdaljinikoja traje,eiji delqvi pOistoje svi zajedrno i ne mogu stvarau sled. Stoga, iako ne~emo zarn:i:sliti nikakvo. trajamje. bez sleda iako 11e ffiW.emo zarnisliti da ne1."o biee sada. postaji suiJra, ill uopste posedJuje ujWanput nestoviseod sadailnjeg trenutkatrajanja; mi ipall; mpZ~ffiO zamisliti da je veeno trajanje SyoeInqgq.. e\"g vrlo razili~ito trajanjaCoveka, ill. rna iloojeg

ao

Olava XVI

BROJU

1. Broj jenajprostija i najuniverzahvija ideja. Medu svim nasim idejan'la nema nijednekoja bi se dJuhu nametala ua toliko nacina, nijedne tako proste, kao sto je ideja jediinstvehooti iIi jednog. U njoj nema ni traga raznolikosti iIisl&enooti; ttl ideju nosis-a sobom &vaki. predmet kojim.se
h'
D~()n

208

!..ok

209

bave nasa eula, 8valka ideja u n~em razumu, sva~ ~ mis~o .na~~g duha; za1;o je onanasem misljenJu naJpnsruJa, a po svom slaganju sa svim dru(pm stvarima o,":a je n~juni~erzalnija ideja koju nnamo. Jer broJ se moze prnneniti na Ijude, n~ andel~, ?f ak;cije, na ~ - na svaku stvar koja postOJl ill kOJa se moze zamLoliti. 2. Njegovi modusi dobiveni sabiranjem. PonavljajuCi. tu ideju u nasem duhu i sabiruCi ta p?n8vIjanj~, dolazimo dio konlplek:snih ideja 0 njemm. modJuSlma. Naprimer, sabiruci jedan i jedran ?oblvamo komplefumu ideju "par"; sabiruci za~ed~o dvanaes,t jediniea, dobivamo lrompleksnu IdeJu "tuee"; tako isto dJvadesetinu milion ilibilo lroji drugi broj. " 3. Svaki modus je zaseban. - Prmti modusi broja ja~ su izdvojeniodsvih ostalih;i najma:n.ja posebn'OOt Cini. zasebnu jedinicu, i svaka . takva kio':IlJb~c:ija r~~je se. isto tako jasno odJ one kOJf JOJ Je naJbliza, kao I od one kojajoj je najdalJa; dv:a je ~st~ tako razltCito 0& jednogkao iOO dye. stotine;idJa broja dva razlicita je od ideje broJa tri kao sto je veliCina Citav zemlj razli~ eita odJ velicille j~dnog novei6a. Sadrugim'prootllrt :x:o~usll'D:~ to. nIJe tako;k;od njih eSID nije lako, ib Cak nIJnl moguee, razlikovati dye bliske ideje, kojesu u sustiJrn ipaikrazliCite. Ko 6e se na primer prihvatiti da nade razl:iku izmedu beline ove h~rlije i stepna beline najbliZeg tome? ill ko moze dia stvori posebne ideje 0 svakom i najmanjem stepenu prostiranja? 4. Stoga je demonstriranje pomocu brojeva ,,:ajpre.e~znije: - Poste:> je svaiki modus broja tako J~an 1 IZdJvOJen od svih drugih, <'ak i onih najbli.zlh, ja sam skion miSJjenju da je demonstriranje pomocu brojev~, iako nije peiglednije j taenije r-~?O 01;).0 pornotu pr08tornih, kategorija, ipah: O'P13tiJ7 poupotrebi i OCiredenijepo primeni. Jet'ideje brpJeva su preciznije ijasnije odiredene nego ideje210

pr08tiranja, gq,e nije tako lak;o opaziti i izmeriti IIi jednakost. ni sitne razlike; nairne, nase misli o pr08toru ne mogudoci de:> neke njegorve llajmaIlje jediniee, odJ koje ne bi mogle i61 da1je; stoga n:ci ne ll19zerno otkriti ve1.icinu ili proporrciju svakog i najmanjeg. nje'govog stepena. U brojevima je na primer jasno daje 91, bosto smo rekli, isto to"' lik() razlic~to od 90 kao i od 9000, i,ako je 91 sle-deCi stepen u odnosu. na 90. U pr'OlStiranju nije tako, jeT 131;0 goc:lJ je i;ek malo veee od jedne "",tope ilijnog, inca OClie TI)lOze se razlikovati od stope ili inea; a od dve linij e koje izgledJaju jednake po du... Zirli, jedna ~e biti dUZaod diruge za neb neizbrojiyq~p; i niko noe maze oldJrediti trougao koji ce biti, taeno j edanstepen veCi ad pravog ugla.. 5. Brojevimasu pdtrebna imena. - Kao sto snio rek1i,ponavljajuCi ideju jedinice i ISpajajuCi je sa tom cirugomjedJinicom, pravimo od njih jednu ko1ektivnu ideju, mnaeenu imenom "dva", ~vako ko talco uCini i nastavi stalno dia dodaje po. Je<:!JrlU jedinicusvakoj novoj kolektivnoj ideji broja koju je dobi<>, dajuCi syakoj ime, !nJOZe tako brojiti, odinosoostvarati ideje mnogih novih medn.. sobno razliCitih ~birova jedinica, sve dotle dok imfl imena za brojeve i dokmoze da zadJrZi u pam6enju sva i.m.ena u tom nizu; jer svako brojenje predistav1ja samo staJno dJodavanje po jedne jedinice vise, idavanje novog, posebnog imenaili znaka novoj celinikoja Cirri jednu ideju, da bismo jetaw raspozna'V'ali .00 onih pre nje i pasle Ilje, i razlikovali od svake veee ili manje koliCiue' jedJillica.Fre:ma tome, onaj koji Urtle da sabere je-' dan i jedan, pa ondia dva i jedan, i data1ro ide daIje, imajuCi uvek pri roci i.me za svakunoyU eelinu, i dia ist<> tako eini U obmurom pTavcu, Od'UzimajuCi po jednu jedinicu oct svalrog zbira; zna sve idejebrojeva u granicama svog' jezika, ocirlOSIlJO sve i4eje za koje froa imena, ialro moZoo nista vise oct toga. Nairne, posro su svi prosti Il1o~

tac,i

211

n~sem duhu samo lrombin~cije jedinica bez ikakve raznovrsnosti,bez rna kakv& diruge medusobne razlike osim: sto je jednoviSea drugo manje, izgleda n da su imena ill oznake za svaku poseb<nu l{jombinaciju potrebniji negoza hilo koju dJrugu vrstu ideja. Jer bez takvihiIiiena iIi oznaka teSko bismo mogli upotreblja'latFbro-- je'le za racUnanj>e, narocito kad je kombinacija sa,sta'lljena od JlJekog 'leliumg mnoStva jediriica. Karl >bi=o skupili taka'l z1ir ne 0znaea'lajUci [ga .PDT sehnim imenom ill o=aIDom, on ne bi bio niiJ1;,-:l dlrUgo vee zbrkana gomila. 6. To j,e po mom' misljenju razl()g zaSto..nekf americki Indijanci sa kojirna sam razgovar~>o)(a koji su inace hili doota razumni i brzoshvatali) nisu mogli nikako brojiti do hiljadukaorili,niti su imali ma kakvu jasnu ide]1..1 tombroju,mada . su sasvim: dobra racunalidJodvadeset; jr njihov je jezik siromasan, prilagOden malombraju >po.-. treba !bskudnog i prostog zivota u! kOiIl1 llooma'ni trgovine ni matematii!re, izato u njemuner:h;1 reCi,. koja bi oznacavala hiljadu;zato, kadlbi,u razgo- . voru dasH do tih velikili brojeva,oni bi pokazivaH svoju kosu, da bi tako izraziliveliko ninostvo koje ne mogu izbrojati. Mislimda ta njihovanesposobnost pl'oizlazi otud!tsto im ned,ostajuimena. Pleme Tupinambo nije imalo naziva za ,brojt:!ve ve6e odJ pet; svaki brojveei od togaoni bi poka,:. zivali na svojim. prstima i prstimadrugih ,prisutnih.1 Ne sumnjam da bismoi mi. mogli jasno brojiti rei'ima mngo. dalje nego stoobieno moZemo, karl bismo samo nasH pogoruna imenada ~a."7. Cimo te dlalje jed:iJ!1ice; dok na onaj n~Cin .knji saq.ll upotrebljavamo, tj. govoreCi 0 milionimami1i<ma lniliona miJiona itdi., teskomOO&rlo .9tiCid8.lje . <>P osamnaesteiliu najboljem slueaju dyadeset .5etvIt te decimale a da ne napravimozprku.Ali da P9l!:a.""'.

dusi broje'la u

am

zemo kako nam posebna imena poma~ <ill; d~bl'o racunamo, aMasno da s,teknemo kOTIsne y:lreJe 0 brojoev:ima, stavicemo s1edeee ciire kao nazIve bro-jeva :

Ob~eni naCin imenovanja tih brojeva na engleskom jeste dal'le stalno pon~vljaju mi!ioni~-: Iiona miliona itd., a po tome Je vrlo tesko ~t=<:l jas[Je pojmove 0 svim tim broj~vim..a.Os~,:"IJa;m. Bvakome da sam vidi nebismo 1l1akJj bro~1J.h, bolje shvatali ideje b!t'ojeva i boJ.i.e iih.oznaCav~ dlrUgIma, kad bismo svakoj gruPl.09- sest bt'?Jki dali nov sukcesivan naziv. To pomlnJem sama zato da bih pokazao koliko stl pose'::ma imenapotre:h na pri ht'ojenju, ne pretendujuei na to da uvoidun nova imena kao svoj pronalazak. .

7. Zasto .deca ne pocinjuda Qroje ranije.:-: Deea na primer ne pocinjubail rano da broje, mti mnogo ili jarko napreduj:, u.to~e, s.v~ ook n~ ste,knu podobru zaIihu drugih IdeJa; tp)e za~ sto l~

, ... .' 'Ei.toire d'un VOYClge fu,it Jean de Lery, cap. XX; '.'

~n

Eo; terre ..

deB1o;S1E,~
. ..... '

ne<liostaju imena za mnoge progreslJe broJeva, .ill pak zatosto jos Ilel'najusposobnosti da odl'azb~ canih prostih ideja naprave kompleksne " pa. da}h pravilno pO'l'edaju i tako zadrZe u pamcenJu, sto je neophodno za racuna~j;'" A mada ~o. kasno nauee brojenje, Cesto vidlUIlO da u1'lleJu s~~vi:rn dobro raspravljati i .zak1juCivati i d~ vr10 ~asno shvataju razne dJ;uge stvari pre no sto znaJu d;';l ibroje do dvade$et. Neka deca kojaZibog sl~-. bosti pa:m6enja ne mogu da zadJrZe razne. kombl" . naciJe brojeva sa njihov1m imenima uredosledu,

ope!,

212

213

njihove zavisnosti i odnose u tom drugom nizu progresije, nisu .ni do kraja Zivota kadra da sraeunaju ill redOlIl predu :rna i neki umeren nizbrojeva. JeT ko hoee da nabroji divadeset, ilida stekne ideju 0. tom broju, mora znati da pre toga dolazi devetnaest, i dla oboje,. stDjeci na svom mestu u niztj, imaju pos.ebno ime iIi znak; jeT kOO toga nema stvara se jaz, lanae se prekida, i broja... nje ne maze iCi dalje. Prema tome, za pravilno ra,eunanje potrebno je: (1) da duh dobro razliku.je dve ideje kojese jedJna od druge odlikuju samo p? tome sto im je dJodJata iIi oduzeta iedna j~ mea; (2) da on zadrzi u pamcenju imena ill oznake s~ kombinaeija, pacevsi ad jediniee pa do tog broJa - i to ne zbrkano i povrsno, nego taeno'll ~nom red'll u kome broj,evi 81Me jedanza drugim; . Jer ako se on spotakne bilo u jednombilo u. drugom, Citavo brojanje ee biti poremecenO, i ostae samo nejasna ideja mnostva; talro neeemo moci da dode!I1!0 doidejakoje !3IU neophodne za jasno brojanje.. . .' . 8. Broj m~Ti stJ~ merrjfv~stvari . ..,.. 0 brojuse rooze primetiti jos i to da je on ono sto druh upotrebljava za mexenjesvihstvari. kojemozemo me-. riti,. a to su uprvom redu prostiranjeitrajanje; pa 1 naSa ideja 0 beskrajnosti, kad je primenju~ J.emo na to dlvoje, izgleda da nije nistadrugo. vec beskrajnost broja. JeTsta su drugo.na.se idleje vecnosti i neizmernosti vee ponavljana sabiranja ideja 0 izvesnim zamisljenim delovimatrajanjai prostiranja, kojima se, zbog beskrajn()sti broja, ni~ kad ne moze docina kraj?Ocrgledl:1oje svakome da je broj jedina od svihnasihideja,koja nasnajsigurnije snabclievatakQneiscrPnmn zaIihom. Jer neka covek skupi U ieclmu. SUmU br~j kpIiki god hoee, makoliko bi1p to rnnootvQ njemu se i. dalje mooe dodavati isb toilko koliko 1 pre icovek njime nij,e stigao msta blize kraju .~eiscrpne zalihe b'rojeva, 'jer moze dodavatLdstotako kao dia
214

nista nIJe ni odJuzeo. To beskrajno Q(xlavanje ill dodatljivast (ako re nekome vise svidi oval,"ec) brojeva , tako oeigledna ljudskom duhu, i jestepp mom :miSljenju ono s'1:o n daje najjasniju i najodredeniju i<lJeju () beskrajnooti; ali () tome Cu reCi vise u sledeooj glavi.

am

G lava XVII

BESKRAJNOSTI

1. B~skrajnostse po S7)ojoj'Wvobi~noj sV?:si ptzpisuje prosto'rU, trajanju f broju, ...... Ako ~elimo

dJa saznamo kakve je vrste idejakojoj dajemo naziv "beskrajnost", najobolje ee biti dap.ogleclia:q:to cern'll dub. najnepoorednije pripisuj e beskrajnost i k1l.ko PI). stvara tu ideju. Kakomeni izgleda,. diuh smatra konaeno i beskooaenoza In!oduse kv,antitet<J, koji se po svojoj prvobitnoj nameni pripisuj'Ll prverustveIlQ onim stvarlma koje imajU delove i koje su kacire da se uyecavaju ili urnanjuju putem dod~;vanja iIi oduzimaJnjama i najmanjelg d1eIiea; a ,takve suidej~ prostora, trajaI).ja i moja, koje s,mQr;"zinatrali u prethodnim gllivama. Mi smo dodnse potpuno.uv,?,re).'li 00. je veliki bog, iz koga i Odl koga dolaze sve swari, neshvatljivo beSkrajan; meutim, kad mi u svojim slabim L uskim. wislima priJ.n:enj~j~I?{) syp-. ju ideju beskrajnosti na toprvo 1 I).aJvJ.8;e bIce, misllrrlQ< prvens,tv,no na njeg'0Vo traj;,.nje i sv~ prisutnost; i liZ to, viSe u figurativIlom s:mis1u (kako ja srnatram), na njegovu 1Il,{}c, .mudros~, dI()o-o. brQtu i druge atribute, lwjisu opravdano neis,crp... niIl,eshvatljivi irtd. Jer karl minazivamote atr,i": bette bes!a'Rjnim, ta Ilasa. ileja () beskrajnosti sa,,:, drZi tek neki odraz i nagovestaj broj;,.Ui prostira .. nja delli. ill predmetabooje 1Il,{}Ci, .m~ptrQst! i d 9":' brote; lUi nikad ne mozex:n.o ~aJmsllti. wilko tlh 215

dela da ih ti atributi, ne bi premaSili i pq:-wazisli, pa :rnakJ:lr th mi u mis.l~a- mno~ili kolik~ god! heeemp sa svom beskraJnoscu kOJu ppseooJe beslronacm.' broj.Ja ne rnisJ.:irn da sam,kadar dla b.z~rn ria koji nac"in ti atril>Uti posfuje u bogu, jer ()n bes1crajno prevazilazi. domet nasih Wlkih., s~ bnosti' ani nesurnnjivo sadrze u sebi sve rnogllCe savrs';nstvo; ja sam sarno izneo na kakav ih naCin mi zamisljamo i kakve 811 nase ideje 0 njlliovoj beskraj nosti. 2. Ideju 0 7wna,cnom nije .tesko stvoriti. - Posoo dakle duh smatra konacno i besk=aeno za modifikacije prootiranja i traj.anj<i, .sad ,treha razmotriti kako on dolazi dJo tIh P()JInOva. Sto s'e tice ideje kenacIlJog, tu nernfl veli~h te5ikoCf '?1Je':vidni delovi prootiranja k<>ji de~uJ.l,l ,rut n~.cu1a unooe Ujedno uduh ideju konacnog; a OblCnld't' lovi sledJakojima merimo vreme i ttajanje, sto 8U sati dlani i godine, jesu ogranicene, ~uzine. Tez,e je videtikako mi stieeli!OOnebezgranicl?:':' idej e 0 ve610sti i neizmernosti, kad su ~~~~ti sa kojima im posJa tak() daleko odJ te velicme i van svake proporcije sa njorn.

k.a()

amo

3. 'Kako sticemo ideju belikrajnosti.

ko ima neku ideju 0 rna kakvoj utvrdenoj duzini prosfura ltao sto je recimo stopa, zna cia moZe ponoviti tti ide-ju, d9ciati j.ednu drtigoj i tako dJoibiti idejuo dye stope, zatim, , d~ju.Ci jo-s jedltl}l, 0 tri stope, pa tako igidalje a, da nik,ad, ne ~tLgIl:e r;a kraj sabiranju, bil() da uzima stal'n0 tu lStu ,ldeJu stope ilida je po volji udvosttuCi, iliopet uzme ideju'bilo koje drngepozna.te ~uzine~ redm,0 mtli,1.l.., ", ilizemljin dijametar, iliorbz,s mag.nus; Jer:, hI!? koju odi tih ideja da uzrne, i I!1a ,kohkoputa da, Je udlVostruci iIi umnogostruCl , videCidai 'PO;sl(!~ znam kolikog llIIJ:noZava':lja i uvelicava~ja"te sV~je . ideje jos uvelknema' nikakyog r~og-a <la ~,za\l .. stavi i da nije niSta bliZi krajll tog sabiranja ne,go sto je bio ika,d ga ja ;zapOOoo' PoSto moe uveliC<i216

-".8v*6

vanja njegove ideJe prostora putem do~vanja ostaje uvek ista, onotuda dobiva ideju obesi!a'ajnom pt'!(lstocu. 4. Nasa ideja prostora bezgraniena. -To je po mom misljenju nacin, na koji duh stiCe ideju o beskonacnom prostoru. Sasvim je d!'tigo pitanje da Ii taj beskonacni pl'Ostrn" po idJeji dtuha stva:rno postoji - jer nilse idejel1isu uek ,dokaz postojanja stvari. No kadi SIno vec pri tome, misljrnda. mogu reCi qa smo mi, skloni misljenju <iaJepJ:.<:J>.stOT zaista bezgraniean, jer nClS, tabu zamisao pritodno navodJi i sarna ideja prostora ill ,1-Jrostl... lanja. Jeir, biloda gledamQprosfur ltao prostir'8.':" nje tela,m kao' da postojis aIll za se;be,bez~~ cvrste materije u njemu (ier 0, tarr>:"0!ll p<l"azn9rn prostOTU ne S<lln0 cia ilnamoi~ej1.1, yec&arn ja, kak() .tni se Cini, i doka~ao, pO:rnoCu kretRJ.'lia teia, da on nuznopostoji), IlemoguCe je da bi m'U~h iliad. megao naci ili zamisliti kraj" ill cLalti sell svom napredoval'lju 'kroz, taj prostOT rnog.ao <bil? gde zaustaviti, Im1 ltoliko d.asirjsvojumisiJ.0. :aterijalne granice, makar to bili i dlijamantskizidovi, ne sarno da ne sprec<tvajuduhudialje; napredovanje kroz pJC:osfur i prostiranje,yec mU,I~<t, ~~ i olaksavaju i p<l"0siruju: jer SVe dJotle dOkle,' to telo dosire, niko ne moze sumnjati u prootiranje; a kad dodemo do krajnje granke tela" sta ,nas tu moZe zaustaviti, sta moze reci dJuhu da j.e stigao na kraj pros.t6ra, kad O!tl opazadanije? J!t' alw jl"! za kretanje tela ovdJe, medu telirna, nuzno da postoji neki, ma i najma!nji,prazari prostor-, i ako, telo rnoze da se kreee u tom praznom prootoruili kroz njega (a cestioe materije i ne mogu. da krenft nikudJ osim u pr<lzan pros;tor),?ndla I"!uve,k ostat~ jasno i ocigledno da se telomoze jednako Ig~tati," u praznom prostoru vangranica svihtela, kao i u praznom. Prootoru llledu telirna; jer ideja ocfstom praznom prostoru ostaje POtpUIliO, ista, 1:Ji1(jo,' da, ,~ on nalazi meuu teJi.ma iIi van granica svlli tela.-

na

217

taj prostoirje uvek iste priI'IQde, mada nije iste veliCin~: Na'taj naCin, bilo gde da duhzamilS!1ida stoji, medu telimaili daleko od svih tela,on ne mooe rugde naci granicu ni kraj toj jednolikoj idJeji prostora, izatonuzno mora' zaklju~itida je on vee po samojprlrodi, i dJdieji svakog Syog dela, stval'no beskonacan. 5. I!lto je 'i. sa iaejo7n trajanja. - Kao sro, nalazeci da mwerno da, lJOl}avlJamo >dolde h96emo svaku ideju prost\Yra, .Bti,cemoidejuQ nizmernosti; tak? isto, nalazeci da mozem0pc>pavljatiideju '.' o svalroj' quzim .trajanja,' koju imarno u duhu, sa svom onom peskrajnom s~.birljivosCu broja, sticemo ideju vecnosti. Mi nai!XlJe vklimo u i>ebi da: nikad ne m<>Zen1.o d<JCt. ~ !lrraja po,nayljanju tih ideja, kao stty ne lllooeJP docL,do ki'aja bl"?janju (sto je ocigledno. s.yakon1e).. Ali iQ:vdE! '. nastaje jedno dirugo pitanje: ako iman1JO idjeju veenosti, to n.e znaci .1a zn3Jno da. :rostoji nelcQ stvarI'l9 bi6e. cij~ je trajanje yeeno. Sto se toga tice, nllslfu'l d!aq.naj kOp<JISmatra nesto ilt~ postojisa<ia mOra !!1uZno ,doei <i?l}eceg s1:O .P9Stoji verno. Ali posto sam toTIle govorio na drugamIIliestu, 'r>eeu, ovde ni~ta dodJavati,!1'egocu p~ei na. nel<:a druga .1'azma1ranja u ve2;i sa pa&<ml i~jomo beskriiijnQllti. 6. Zasto drugeidejene. mogu da b'Udu;besk:rajne. ---; Ak<:l: je dak(etako'ak0 .mi .sticen:lio idleju 0 tJeskJ:oaj!lOSti otUJPJa sto. o13aZamo da SffiO ki:ldri cia bezkraja:rooavlja:mo svoje ideje, maze Be pi:'tatizailto 1'11i onda ne prlpisujemo ~.s'1a;ajpost i Qrugim idejama, a nesa,mQi ideja:rna pl'ostora, i .trajanja; jer.i te d~e s'e mogu i.s:to. takq lakoi ce:;;tp ponavljatf u dlUhu kao i ove dve;a ipak nik(). p&kadnezamiSlja bes;ki-ajnu!>latkocq. i beski'ajnu bielinu, iakp :m{)ze popavljati idejuslatkog Pi be~ lo~ i~1:o< 1iolik0lroIilociii<ieju jal'df. iIi dana? N"~ to .,. ~a oagoyaram; SVf! idJeje za, lrojesmatramo <ia: imaju deli)ve,i lroje s~ mo~ UV6avati dodJava.. njem jedhakili iJjj manjih delova, pr1,lzaj,tl.:n.a.m

~av:anJe, ~,?me ne r;mze biti kraja. Ali sa drugim IdeJama nlJe tako; Jer ako naj'V'ecoj idej:! prostira,nja iIi trajanja koju imam u ovom tr~utku <00<dam ma inajrnanji deo, time dobivam stvarno UVC~j,:; .ali <:k<:>. najsavrsenijoj ideji koju imam (} naJbelJo~ bel~nl dadam idejune~~e manje iIi je91~ake J;lellne ~Jer ne mogu dodJati ideju () ne-cem Jos . belJem), time ne dobivam nikakvo uyeeanje, ~oJ8: id.eja Se ~o~s.te ne 13roiliruje; stoga se raiIi~ ?~ IdeJ,' 0' belim 1 s1. nazivaju "stepemma". Jer. fdeJe k~j~ se sastQije od delova uV'eCavaju se ~m . Be dodama i najmanji dJeQi; aliak:o u=ete IdeJu be1ine koju je vas vid ciopio juce odJ jednog komacla snega, dodate joj drogu ideju ,1Jeline ?di drugog komada snega, 'koji vidite danas 1 ~;p<?jite ill. u svom duhu, one postaju tak~ r~ecI Je?no telo, sp.oje l>\e, tako d!a se ideja beline t~ msta neuv~~ava; a a1;:o vee;,m stepenu be~me diodamo manJ1, time ne sarno da ga he uvecav:amo\ vee ga smanjujemo. Ideje koje se ne sa~ ~toJe od ?eloya n,: mogu se uvecavati d<Jlkle g()& oovek hoce, m pruzati dalje od onog sto dobivamo preko Cu1a; dok prostor, trajanje i br'Qj, zato sto 5IU ~P?sobniz~ ~Yeeavanje putem ponavlj<'1,nja, ~ruzaJu duhu IdeJU 0 beskrajnoj moguel).J()Sti d~ IJ~g uveeavanja, tako oa mi uopste ne ,lnoZemo Zf:misliti prestanJJ.k: daljeg dodJavanja iliprogre-. BIJe; prema tome, samo te ideje dovode nas duh do misli 0 heskrajnosti. !. Razlika izmeau beskrajnosti pro'stora i, bes~raJno'y pr?s~ora. - Iako na~a i,diejao beskrajno,stl- prmzlazl 12: posmatranja koliCine i heskrajn;e mo~cnosti puha da uve6ava kloliCinu putem >'Po-novl?e?og :'lodav~nja bilo ikakvih njenih delova; mem lpak lzgleda da mi stvaramo velikineredu svojim ~islima kad vezujemo ideju belSkrajnosti sa rna kOJom pretpostavljenam idejom koliCine kojl.J

BYOjim. p?navlja:nj~m ~deju 0 :beskrajPlooti.; jer tim ~eskr8:Jmm ponavlJanJem nastaje nepr,ekidnQ uve-

ak,o

218

219

dJuh eventuaJ.no moie imati, pa takiQ govorimo ili r'aSpravljfuno 0 bes.J:rajnoj :k;oliCini~n~no b~ krajnom prostoru ill beskra]nom traJfl1]u. Nmme,pooto je naSa ideja 0 beskraju po momJIDsljet1'1ju ideja lroja beskrajno raste, <liok je ideja rna koje k<JliCine koju duh ima :is;tog trenutika .zavrsena unutar ideje beskraja (jer rna koliko da je velika, ne miYze biti veea ne.gos~oje), povezivati heskrajnost sa ovo:m drugom idejoltJ. znaCi pri:rIl'niti staticku llli!"U na ,Tastuei oibim; stoga. mislim d~ to nije s,amo beznaeajna finesaako kaZem cia moramo, briZljivo praviti' razliku izmdll ideje beskrajno~ti prostora i ideje beskrajnog prostora; prvo jesamo zamisljena beskrajnaprog!r&ja kojom se duh krece ponavljajuei po volji odahr{\ne ideje prostora; ali da bi dJuh stvarno iSltekaq idJeju obeskrajnom prostoru tr,ebalo bi pretpostaviti da je on vee preSa() tu progresiju i stvarno sagledao sve te PQnovljene ideje prostm'a, ko~e mu medutim nikakvo beskraj?o ponavljanje ne moze nikarl u potpunostipredstaviti; zatoje to ocita prQtivrecnoot.

8. Minemamo idejeo beskrajnompro8to~.~

MoZda ee nam sve to bili malQjasnijeako .,p<ygledamo tu PQjavu na brojevima. SVal!:Q ko maIo razmisH lako ee uvideti beskrajnost brojeva, jer svako opaza da ne IDooe doCi d() kraja njihovom sabiranju; ali rna koliko da je jasna ta id~ja 0 beskrajnosti broja, jos je jasnije da n,ema nista be~ smislenije nego sto bi hila styarna idejaojedJnom beskrajnom broju. Sve pozitivne ideje prostora, trajanja iii broja koje imamo u duhu, rna koIiko dasu veIlke; ipak su konacne; ali kad z~isli:m.0 neki neiscrpniostafilk iz koga smo ukloniF Sve graniee, i u ko:meduh moie beffiITajno. naP'J;'dovati umislima a da nikadJ ne dovrli ideju, time smo stekli ideju (} beskrajhostj.; a <:>ria izgleda veoma jasna dok u njoj gleda ll10 salllo ne'!gacijukraja '-ali ~d hOC':r:no cia stvorimou duhu ideju 0 ne-

kom bes:krajnom prostoru ill trajanju,. ta ideja ispada wlo nejasna i konfuzna, jer se sastoji cd dva vrlo razliCita, ako ne i nesaglastla dela. J!r, neka Covek stvori, u svom duhu ideju 0 ma kak:o velikom prostoru iIi broju, jasno je da dub na toj ideji zastaje i zavrsava; a to je suprotno iedJejibeskraj:nosti, koja se sastoji u zamisljenoj beskrajnoj jprogresiji. To je po m-om miSljenju razlog zaSto se mi tako lako zbunimo kad pocnemo da raspravljamo i zakljucujemoo besik-rajnotn prosto~ ru ill trajanju itd. P,(>sto ne zapa.zamo da BU delovi takvih ideja tneausobno nesaglasni, uv.ek n.am jdna njena strana pobrkazaikljuCke koje izvu&.'roo iz druge; na primer, idjao "kretanju koje ne idle napredJ" dovela bi u nepriliku svalwg ko bi pokusao cia pomoeu nj'e neStO dqkazuj,e, jerOn.a u stvari nije nista bolja od ideje "kretanja koje miruje"; a isto je takva po 1tl.Olnmisljenju i idieja o bes.krajnom prostoru iii (sm je ista stvar) be8krajnom broju, tj. () prostocu ill broju koje duh stvaffio posediuje, oonosno sagledava i zavrsava u njima, i ujedno 0 prostoru iIi broju koji su u stalnom i beskrajnom llveeavanju i progresiji i koje 011 U mis1il11a nikad ne mooe dose~uti: .Tel.' IlIa .kako veliku ideju prostora da imam u' duhu, ona u tom trenutku nije nista veta nego sto je, iako j.~ ja mogu vee sledeCig trenutka udvostruciti,:i prodiu2iti tako dalje in injinitum:jer besk.=.inoje samo ono sto nema nikakvih grani a idJeja o besikrajnosti je sarno ona kojoj u sVQjim mislima.ne mOQ:emo naeigranicu. .

ca,

9. Broj nam PTuta najjasniju ideju d beskTlij-

- Mea<t1tim, kao !ito sam. vee rekao, 'Oro} je po mom miSljenju ideja koja n~lll pruza l1ajja-

no~ti.

sniju i najodredeniju ideju 0 8eskrajnooti~ojtl mozeroo drosCi. Jer i kad dub traZi i~f.iu be.skraJnosti u prostoru i trajanju, on Be takodesh.lZii~~ jama i ponavljanjhna brojeva, na printer JIDliol',la miliona milja iii godina, asvesti to odredene

220

221

k'troa san'lO broj pClllllii~e da ne postanu ~~~~~de~~ gomila u kojoj bi se duh i;Z~bio:; a, kad on sabeTe ujedno 'ko1ik~?od ~~ml1i~na ~~'.po znatih duzina prostora Iht:'aJanJ~? x:aJJasmJa. Idleja 0 beskrajnos.ti lroju moze steCl ~Ste m;aJ.. nY'"" sredeni, neshvatljivi OSltatak beskra~no. S<lJbrr1]1Vl!: brojeva, kome se ne moz,(O sagle-dati mkakav kraJ iIi granica. ' .. .' 10. Nase .,.azUCite koncepc~3e besk;a3no8't~ br?ja, trajanja i prostiranj1a: - ~oz~c:~ n~m n~sa ideja beskrajnosti postati nesto J,:SUlJa, 1 rnozd.a ce nam se otln:iti da je ona. u stvan sarnO beskr8.Jnost broja, prirnenjena na odredene delove () k<; jima imamo uduhu jasneirdJ.eje "7 akosepodse:ttmo da smo< mi obieno skIO'lll da smatramo ttaJanje i prostiranje be::;1l;rajnim, a broj p,e; t()dola~~ oroda sto S,c mi uslucaju broja nal~ZlJllo tako ::0 na jedn0m. kraju: jer post() u Qr,oJu nem.a. ~ceg manjeg ad jedne jedinice, ID;i se. tu. ~ust~vIJa:n;o i drolazimo do kraja, dok.s.abmlnJu ill uve~avanJ~ broja ne rnozJn.'C'JIO,Stavitinikakye.?':an):ce - 1 tako brojliCi na liniju. ciji j;?dan ~<lJ =arno p~ scborn . dok se drugi proteze dalJe ods,vega sto m<JZE,~ zamisliti. $a trajanjenJ, i pros;torom stvar stoji druikCije. Nairne, posmattaj'UJCi trajanje mi uzimarno kaodia je ta linija broja p:m;tegnuta ~a obe sttane u !tle=isliVLl~l1eodlredenu I beskQlna~ uu rlUZiU'll; tocebiti oCigledno SVakomeJ.>:o haee saIn0 da razmislio svwn pojrn'\tveenosi;i: VIrUjem cIa 6e on tada 'Uvidet~ da ~ma P::ed1?tav-lja sanlQ produZavanje te beslrraJnostl' 'bro~a 1 na ..'lWgu stranu, a parte ante ~.a pn.Tte post,kako kazu.J~ kad nli ,pQSmaitz-4In0 Vec.10$t ~ par5Ji.an,~e, me CJ.nImQ u stv~i lJiStadrugo yee" poClnlJuCl od sejJe iI sadasnjeg yr~ena .u,kome.sIn0:pO'llav~jarnou druh'll tdejegodina, vefoYa., ill .nekih,~glh od!re-' dJljivih., delQva proslogt:~~a!tlJa, sa ~gledOtr):\ cia cemp to sabIranje produZltl u .b,eskrlaJno,<;t ~a je .svojstvena broju; a karl pos;mattarno., yeCJ.1ost d'

a parte post,mi Isto tako poCinjemo od sebe, l'aeunamo umnozavajuci buduDe' periode, isialnQ prod~avamo tu liniju broja isto kao i pre. Kadl sastavimo ta dVa brojanja ujedno, ani cine one beskrajno trajanje koje nazivamo "veenost", I koje nam uvek iigleda beskonacno, bilo u koro pravcu dJa gledamo" napred iIi nazad - j~ mi uvek okre6emo u tom. prav<lu onu besko!tl<lCnu sttanu broja, tj. sposobnost stalnog dodavanja. 11. Isto se dogada i pri posmatranju prootora: zamisljajuci kao cia smo u centra, mi na sve strane sledJimo te, nezavrsljive linije broja, i racunajuci 04 sebe bilo u kom pravou mi.' uzimamo jard, mllj'Ll, zemljin dijametar iii o1'bis magnus, papom.Qcu beskrajnostibroja dodajeIDq jedan d!rug<Jffi koillw puta hoCemo; pa pooto tom ponavljanju idejane moZeffiop(J<>taviti granieu kao ni brojarnju, mI 12 toga .s.ticemo on,u nezavrlljivu idejtl nizmernosti. 12. BeskonJaena deljivost. - A potS'Do nase misli ne IDogudQci ni do kraja deljivosti kod materije bilo kai)cV'e veliCine, oordJa i u 1AJme Z<i.nas pootojI prividna bSkonaenost, koj<l takqae sadrzi beskonacnost broja, ali sa razlikom: nairne, u posmattanju beslronacnosti prostora i trajanja upotrebljavamo sarno sabIranje brojeva, dok 0'11'0 llCi nS: dcljenje .iodine jedJinice na razlomlce, u kOi!TIe duh rnoz'e takode 10. in infinitum kao i u ?,tlO!tll sabiranju, jr' je i to'u stvari s,amo dQdavanje novih' brojeva. Dodu!\e, niti onim sabiranjemmoze~ mo steo. PQzhiv1lU ideju obeskr'ajnovelikom prO-storu, nhi ovim dletl.jenjem ideju 0 beskonaeno malorn telu; jeT naSa ideja ibeskomlenosti jeste, ako smem tako da bzern, rasiiuca I neuhvatljiva ideja, u stalnombeZigTanienom napredovanju, idejakoja se nigde ne moZe zaustaviti. 13. Nema pozitivne ideje 0 beskonaifnom. Pasta se beskonacnoot broja s,sstoji samd unasoj sposobnosti da stalno I dokle god ho6emo oodaje223

222

roo bilo lrojU lrombinaciju jedinica bilo kojem rarnijem broju, i poSto je isto takva i beslkonacnos.t proooora i trajanja, tako da duh uvek ostaje otvorena mOgllenost heskrajnog dociavanja - mislim cia bi se tesko naSab neko ko hi bio toliko nerazuman pa rekao cia on ima pozitivnu idJeju 0 nekoro stvarnom beskonacnom broju; a ipak ima takvih koji uobraiavaju cia imaju pozitivne. ideje 0 beskrajnolIl trajanju i prootoru. Mislimda bi za razbijanje svake talkve pozitivne ideje 0 beskrajnom bilo dovoljno zapitati onog koji je pocseduje: moZe li d10dati nesto toj :LdJeji ill. ne moZe? Time bi 5e lako dokazala pogreSnost takvei4eje.l\1isliIll da mi De mozemo imati pozitivm.l ideju ni 0 kakvom prostOT'll ill trajanju koji nisu saf;tavljeni od ponovljenih brojeva stopi;l. ill jarda, odnoon-o dana i godina, i sq.merljivi sa njima; jeT to s<u obiene mere 0 kojima nas dJUh inw ideju, i pornoCu kQjih ocenjujemo veliCinu te vrsre koliCina. Stoga, posto icieja 0 besk01'lacnom. pl"ostom ill trajanju mora Dumo biti s.astavljena od beskouacnih deloya, ona moze biti besdco!J.'ll!cna &&1"4o,n smislu beskonaenosti broja, tj. sposobna za sta>1no dodava:nje; ali ne mOOe biti nilrnkve stvarne, pozitivne ideie 0 beskrajnom broju. lVIislim, nairne, da .je ocigledno da sabira:nje konaCnih stvari (naprimer svih duzina 0 ~ojhna imamopozitivne idej.e) moze pr{j.izvesti ideju 0 besk01'laenom samo u sanislu u kome ,to qni broj - koji se sag.toji od l),abiranja ko.nacnih jedinica, i koji nagove!\tava ideju. beskonacnog samo time sto mi vidim<- da smo k<uiri da stalno poveeavamo 7Jbir a dia setime nista ne pribliZavamo !traju te progresije. 14. Oni :koji hoca' da d<-kazu cia je hjihoVa ideja 0 beskrajnom p<citivna,upotrebljavaj1.l za to, kako mi izgleda, jOOah saljiv dokaz: uzimajuCi beskrajno kao negaciju kraja, kazu dJa je sam kraj negativan,a nj-egova je negacija pren1a tome pozitiV'na. Ali lliko uzmemo u obzir dta jekraj 1elrog
224

tela n~egO'\T krajnji deo ill povrSina, onda se mozda ne,::mo talro lako sl~ti s tim da je kraj p:osto negaClJa; a amo nelro .J0szapq.zi di;l. je kraj n~eg,oyog pera ern ill beo, taj ce bitt sklon lnisijenJu d.a je kraj nesto viSe nego proota negacija. A ":f:0govopmcr 0 traj1Ulju, .kraj nij-e prosto nega?Ja post?.ian}a, ~ego n.i~gO'\T .poslednji trenutak. All alC? o~ bas hoce dJa Je kraJ sa,mo negacija p<>~toa~J;a, Slguran.sam cia ne rpogupore<'ii. bar OOda Je POoet~k ];>rvi i\ir'ellu.tak bici;l., i da nikp ne zamiMja p:ocetalk ka,o prpstu negaciju' pr-ema tonJ.e n:;J. ()\Snovu njihovog SOPStVeinOg .cJ.0ka'za, ideja-iec~osti ct. pa.,.te r:nte,. QdnoS'Ilo trajanja bez pooetka, samO Je negat1vna iclJeja. . 5 . Sta 1i:pozitivno aSt negativno ),/,naSqj CL zde]z. 0 besk.,.(Z]no~. ~. PrizILi;l.jem.ipakdiaidJejabe-sckram<Jg sq.:C!rZi. n!"sto, pozij;ivno UOOnbsu ..na, ave stv;;u} na koje. jeprirnenjujenlO. Karl ho-eemo cia zatnisli~beslcrcajanprost01."' ili tra,janje, mi. u prvi ~h Obl'Cl1J(). stvorimo n:elcu vrl0krupnuideju, na ~er ()1"41Uornma ve;kova ili milja, i po mogu6nOiS<tl je uqvootrucimo i unmogostruCirno nekolik;o P'llt~.. Svesto t~nagomilamo u mislima jeste poz:ttlVno;. ~o je.zbl: "eli~og broja pozitivnih ideja lJiI'os tora ill traJanJa. Ali 0 onome SOO jos o'staje PTekotoga mi nemamo baS nikakav 'P.ozitivanod~ r;dr-n pojarn' kaosto nimornar nmra POjaIllb dubim lnorr-a. ka-Q1Sipusti velik dee> svog. kanapaza mere-nje pane dohvati dno; pc> tome on sarno zna da je dubina toliko. i toliko hvati i vise ~ali:tro- ~ jetovi~e, 0 tome on uopste nem.a odreuenpo-. Jam.; a 'ka'C! bl on SItalno dJodava.o kaThll!pa, avisafk ll"11.l. stal'llo tonu<o bez zaustavljanja, onda bi njegov p.o.~(JIzaj bio sl1~an. poloZaju duha .koji 'P"<tzi potpuBU l od,el:tenu IdeJu, 0 beskrajnosti. U. toi1Il slueaju. bilo ;cIa. j~ ~nap qug deset hvaUili desethilja~ hvatl, ml Joonako malo 2JI1,am()o, on~st() leZi .9:u~lje o>dJ toga; sticemo sarno neja:s.nuirelativnp. IdeJu da to nije sve, da se m.o.zei6 jQ~dalje,]:mh

s:uno

. ..1

15 :O:l;on Lok

ima pozitivnu idejU 0' onolikO'.lll prostoru koliki maze dJa obuhvati; ali ka,dt se ttudd da ga ueW beskrajnim, onse stalno Girl, staluo ide' cia1je, i ideja (} njemu ostaje uvek nesavrsena inepotpUrna. Onaj pmstor koji duh sagleda kad pOsmatra velieinu daje jasnu slikq. ipozitivan je u razumu; ali beskrajnost je joil "Ma. (1) Ptema tome, ideja o "tolikom" je pozitivna i jasna; (2) ideja 0 vecem ~?de je jasna, aU to je sarno relativna ip'eja; (3) ldeJa 0 necem toliko ve6ern dJa se ne mOze 0;01.1hvatiti ocito je negativna a he, po,zitivna.Jer nil ne mmzemo stecipocitivnu, jasnu. idJeju 0 rna kakvoj veliCini prostiranja (a za tim se ide kad se trazi ideja beskTajnog) aim nernamo 1111vfltl1iVit ideju 0 njendm ddl1lnzijama; a mislim ,dJa nikone moz~ traZiti takvuoQll'edenost. u necem sto i", be;.. S:-CraJno. Jer 'kad bise rekl0<.1.a. CoveI~ imaJ?'?2:I.;" tivnu, jasnu ideju (} nekoj kolieini a ne zna koliko j e wlika, to bi Wo isto toliko TazUhUlO kaoTli:&l bi ~e reklo (1a neko ima p~tivnu; jasTIU idejwo ,broJu zrna peska na morskoj .obali, iako neina koliko ih je, vee sarno da ihima viSe' od dvadJeset. A bas tako "sawsenu" i "pozitivnu" ideju dbe'skrajnom prostoru iIi trajanju ima onajko kaz.e da je ta ideja veCa nego' trajanjeili prostiranje deset, sto, hiljadu, ill bilo koliko nilljailr godina., o .kome on moo.e ilnati ill ima pozitivnu id1ajU; mlSllm cia je to jedJina idJeja o.bes;kriajnom'koju mi mozemo steeL Pr~a tome,svesto leZi daljeod nase' pocitivne ideje, u pravcu, beSkrajnooti,nalaZi se u tami i ~rna svu neodredenost iu,ejasnost negativne ideje; jaznilffi d,!l j~ne shvataml d1a je ne mol5U shvatiti koliko bih hteo, jer. je ,to su'vis:e yeliko za ograIJ.ioenu 1 uskuspolS'Obnost; a onosto je veCim delO'ln nedoshlpnO mo111 shvata'Pju, i 0 ~e~uimilffi sarno nejasan nagovestajda je jos vece, svakako j~ ve'Pffi~ dalek,o' od! pozitivne, pqt;.. pune ideje.Jer ako Irozemo dasilffio izmerili iii presli toliko i toliko neke kolieine PI' joif nismo

dooli do kraja, time sarnO kaZemo dta je ta koliCina jos veca. Prema tome,' negiranje kraja bilo koje ko.JiCine znaCi dJrugim reCinmsamoto da je ana veea; a totalna negacija kraja znaCi sarno dJa nosdrno to "vece:' sa sobom usvim koliCinskim progresijama koje vrSi nasa misao, ida ideju a ,joe vecem" d()dajemo svim idJejama kolicini koje imamo ili bismo lllogIi da im#ffiO. Ostavljam $vakome da sam prosudi maze Ii takva ideja biti pozitivna. 16. Nemamo pozitivne ideje 0 'beskrajno'lTl. trajanju. - Pitam onelkoji kazuda imaju pozitivnu ideju 0 vecnosti, da Ii njihova idieja trajanja ukljucuje U s,bi sled? Akone ukljueuje,. ani hi morali dapokazu.kakva je razlika izm~u njihovog pojma trajanja primenjenog na yecno bi6' iistog pojma, prlmenj enog .na .neilto .konaenO; jer mozda ce se naci jQi; IjudJi, osin:men,e,:!roji ce im priznati dJa nIsru kadri da razumeju tu stvalr, j dia ill njihov pojam 0 trajanju prlsiljav:a da smatraju da je sve ono sto ima tr~janje duZe.danas nego sto je bilo jUge. A ailm se oni, cia hi izbegli sledu veenom postojanju, pozovu na sholast~~ki puncty.m stans!, nilslim da time neee rnnogo POpraviti SWar niti nam pruZiti neklu. jasniju 1 0d-r"edeniju ideju o besikrajnom trajanju, jer za mene nista nijetako nezamis1iyo kai) trajanje bt)Z sJedJa. Osim toga, aka taj punctum sta'f!,$ ista zn:aCi,onsvaik.ak.o nije qua'/l!tum, ;izato s,e ne moZeadno;;iti .na konaC:no ill heskonaCno. Ali ako nase s1:,bo shvatanje ne mOOe uopste odvojiti nizanje od tr;:J,janja,. oillda nasa idteja 0 vecnosti moze biti sarno id~ja 0 beskonacnam nizanju trenutaka j;rajanjau kojim.. bila sta posteji; a dJaIi neko iIna iIi moze imati ideju o nekom stvarnom besikonacnom bmj.u,to IIl.U ostavljam da razmatra, sve dJok, );aIj njE!~o'v: bE!s'!tonaCni broj ne bude ~o velik da' mu on sa,m ne moze vise IDsta dodati;a cini nil se da ce i .<.:l'I:\

, N epomicna tacka. 15"

Prevo

226

227

mala a dJa bi stvarno ibila he&kraJna. , . 17. Wslim cia ce svako ra~o,stvo;en~: . ,....;s, Biko sarno htedrrJ,e da lSPlta SV0.l'e ill 1 cOJe .. ~ 'u, . b ' d .. d ' "d . hilo Cije drugo postojanje, n:elZ ::zn?OOlO) eJ~ m'lldrom. veenO'lll bifu kOJe UlJe :unalo pooet~, ? svakako imam upraV'O takvu idej'll.? bes~aJ ~orn. trajanju. Ali PoSto. je ta neg~C1Ja POc;=tK.a samo negacija jedne pozrtivne stvan.. on~ ne daje neku pozitivnu idej'll 0 beskraJnosti; .1 kadi god pokusam da svojim mis~i.r:?a d~egnern .takyu ideju, priznajern da se 2lbunJuJeIl?- 1 da.-u:opste ne mogu postiCi nero jasno shvatanJe 0 ill?].

, ..J~'_ 'to " da J'e ideia do IIwJ, , J' VJV<X\O nes SU"ji'lSe smat :l:'at 1 'J. '.

sam,

BV",

dok bude mogoo uV'l:'c<IV'ati svojb:roj,

:r:n.

::'ujdeju omal~ ikoj'e Ce.~velk ~iti.manje n~o bilo sta 0< eemu imamo< pozrtivnu iJdJeJu. Sve nag.e pooitiVne ideje 0 fila 'kakvoj koli~i, v-eli!=j ~ m:a10j, uvek :ima.ju rgfanicE>; diokna:>e.r;1ativne.lC1e:Je, po 1oo1ima mozemo srlla1no dOdav~h Jedn~ 1 oduzimati Cd. dTugog,nemaju gra::1ca. Or;o. sto .preostaje, bilo velilro ili ma1~n~, lez:: u 1 ,0 nJe~ nnlaftno nikakve drUge IdeJe OSlffi dia moo Je-dlno uveeavatia drugo smanjivati ibez presta~!ka. Tucak i aVaID, BVeS6'. nelki delie rnat;ri~~ ::;a n~e Ijivost isto tako brzo k:oo i naj~cl~:VI]a =sao matem.atieara" a. .g,eometar moze, SVO]lm lauoero izrnedtd besk~actli pro~tor ist() tako. b;rzokao s1;o ga filooad' mooe najbrZim leto!Il.1J1isli d~,~l~ raztnfs1janjem shvatiti; a to zna.ci. steer p=tlvnU idejuo njerou. Ako covek Z;aml~ ~b Sa trom~ rom. od jednog inCa, 00 0 tome .1Il?-~ Jasnu.I PO:ltivnu ideju; isto tako,mo.~e zamJ.Shti rp?lOVlllU, oe:-

13. Neroo pozitivne ideje 0 bes1cr~~om.pry staru. ~ ana:j ko misJ.i da j.e stekao pOZltlvnU ld~U o bCiSllttajnom p!'OStOI"U vi.diece, ak0 0 .torm~ bolJ.e razmisli, da ne illOOsteCi pozitiV'!1u ideJu m 0 n,aJVeCerr1 kao ni 0 najrnanjem prostoru. Jer, ~.ov~:r.:: poslednjern S'luCaju, kJoji je na. izgled lakSl 1 bh~l " vern shvatanju mi mozemo steei saroo J:''lati-

tvrtinu, osminu ad toga itd., sve dJok ne, dade do ideje 0 necem vrlQ malom; ali ne mme dadopr'e dio ideje 0 onoj neshvatljivo maioj koliCini koja se maZe dobiti deljenjem. One jos manje kolicine koje ostaju isto su talro udaljttle cd njegove rnis1i kao i na pocetk\t;. stoga on nikad! ne maZe da stekne j<lSllU i 'Pazitivnuideju Q ornoj malco. !k,oja (pIIT>1rzl1azi iz beskonacne. delj ivosti. 19. Sf:(/. je pazitivno a stanegativno u. naSO] ideji beskonacnog. - Sva!ko ko Ulplravlja pogilOO prema 'besfu<tJillOSti '[liOonje, kao iito sam rekao, time 8to stvori slbi nelru veom:a ~ ideju one VTSW 0 kojoj :rni$]j" tj. prostara i1i trajanja; i onua veroiVatno ~a svoje misI:i't.llll'JinO~v:ajuci u dOO'll tuipl'VU ~u ideju, ali :tLme-nedolazi nista blize nek.oj jasll1JOi, pozitiv:noj iJdeji ,oOl11Oil1}e sto proost.i;ljre do pKJlZitivnolg 'belSikona'imog, kaO s;Oo j seljak nije mogao ,oooekati (]a, vada p1'9"' ni tekne pa da prede reki:t kraj mje 5e s.tajrao: .

=.a.

Ru.sticu.s expectat dum transeat amnis; at ill,e Labitur, et labetur in omme' volubilis aevu.m.1. 20. Neki misle da irnaju. pazitiV1tu. ideju 0 vecnosti, a ne 0 beskonaenom prostaTU. _ Sretao sam neke Ijude koji prave tol.:i'k:u razliku iz:mectu
beskrajnrorg trajanja i 'beskrajnog :tJrostbTa dJa 8U rubedili se-be da imajru pozitivnti. ideju () vecnooti, ali cia neroaju i ne mogu imati nikakV:u ideju o bes'krajnom. prosrtoru.. Mi:sJ:i,m da je ,rnzlog njihove pQgre'Ske sledeci: post<> su pravi1nim razmatrailljern UZl'oka i posLeddca naSH da treba nuZn0priznatFda post<>ji new yeeno bire, pa potom smati'aju dJa re~ alna postojanje tog bica tlhl.lhvata njihovu idiejlll vecnooM isamerljivo je sa njoil'll, a post<> SIU s ge straner zakljuC:ilida ne SaulO da nije nuzno, ye~ je, narprotiv, naizg1ed besmisleno smatrati dJa bi telo moglo biti bestkrrajno, OI11i prebrzo izvodeo za~

tattiN'

emo

dru.-

228

Seljak ceka da P1'oi!e ~eka; no ,Dna Tece. i -teci ce bTza, 'U veku 'Vekova. ~ Prev.

kljuCak: da ne mogu :i:mati nikakvu klIejuo beskrajnom prostoru zato sto ne mogu steCi ideju 0 .he,S'krajnoj materiji. Taj zakrljueak je po mom misljeniu vrlo loSe iz~en; jeT. postojanje rnaterije uopste ntije nuzI10 za postojanje prostora, kao sto nipostojanjekretan~aill. ~unca ~~je .~UZ!1~ za. janj,e, iako se trajanJe oblcnO men nJ1lne ; 1 =sJ:h;1 da coevek nesurnnjivo moze irnati ideju 0 deset hi.. Ijada k'Vadratnih mtiJja, iako ne poo~oji nije:Ino :telo te velicine kao i idejll.o desetIJ.ilJa~a godma, iako ne' postoji nij edno telo. takye starQ&ti. Meni izgleda dJa je ideju 0 praznom prostorubez telfl isto tako lako zamisliti kao zapI1eJDinU:bu:Sela bez zita, iIi supljinu orahove Ijllske be:z je~~ u Iljoj; je!t'.ako mi imamo ideju obeskrainO!ffi .pr~toru, time uopste nije nu:zno uslovljenopostoJa;rJe ne... !roC' beskrl3.jno protegnut()g L"VI'Stog tela; isto ,tak0, sv~t ne mora da .bude veGan zato stomi imaID(} lili idJeju 0 beskraino<;ti' trajanja.. zasto. hismo . da nasa idieja 0 beskrajnom prostD!t'U zahteva kao po.rursku stvarl10 pootojanjematerij~, kad vi~o dIa je naSa ideja o.budue.em besilrraJnomt1.:aJaIlJ? isto tako jasna kap. i ,ona 0 proSJ.om? (doduse. rmslim da niko ne smatra dJa. moZello zamisJirti rna koju stvar Mja postoji ill je postojala u tom budu; cern trajanju:). Nemoguce. je,.naravno. yp?vez~~ nasu ideju <:.>lmducem traJanJ;t saS{JJdasnJIIDv;!1~ ProSJ.im postpjanjem, 00 sto Jenemoguce ucmlti da id'e'je jl1cerasnjeg, da!1asnjeg i slltra~nj~~ ?P>dJu je<lno, iIi spojiti pro.slo ibU!duc~vreme J.1J-~tr .ga sav:remenim. .Ali ako ti Ijudisrna'trajudalInl3.J111asnijej.dJeje 0 beskrl);jno:ro trajanj~ nego 0 beskrai.;: nom prostoru, zato 51;0 J~ne;svmnJlvodabog ~top krarz; Svu veenost,dok s dru:gestranepeposto]lWikakva stvarna !l1atepja koja bi imala tstoprostiranje ka<> beskrajnLprostor; treba ipak priznati da oni filozofi koji misl<i) da }eooikrajni prostar.ispu!!ljen boZjom beskrajn0rn. sVeprisutnoscu, a bl'1;skrajM trajanje njegovim v"Cniroppstojanjem, imajll podjedriako jaspu idJejll0 beskrajIl:'YU,J. pro-

u;a-

mis

230 '

starn kao i 0 besikrajnom traja;njl.l; IThaJda. jalIliCS1fm da nijedlan cd njih ni u jednom ni u drugomslucaju nerna nikakvu pozitivnu iodJeju 0 ~eskrajtio.sti. J!t' rna 'kakvu pozitivnu ideju kolicineoacovek ima, on je uvek maze ponoviti, dodia,ti jednu dl:'Ugoj, isto tako.lako kaosto rooze sabrati idejedva dana iIi dva k'Or<J'ka (tj. pozitivne idej'e di\lZinakoje ima u ouhu) i' ici tako daljedokleged hoee; pa tome, ako covek ima pazitivn11 idej'li 00 beskrajn{)In trajanju ill prostoru, on moze sabrati dive beskraj~ ;nosti, iCak uciniti jednu bes'krajnost beskrajno ve150m odt druge; a to S11 isuviile grube besmislice ada Pi ill trebalo pobijati! . .' 21. Toboznje pozitivne ideje. 0 beskraJno~ti uzroci pogresaka. - Ako iposle sV'sga. toga jos ima Ijudii uV<;'1)enih da irnaju jasne,pozitivn,e, shvatlji,.. VEl ideje 00 besk:r'ajnosti, treba im o&taviti tu njihovu privilegiju; i mem ce{kaa i nekim drugim meni poznatim INdima, k{)j~priznaju dla nemaju takv,e ideje) biti veoma drago daed njih nesto vis,e na,1.l'lfun. Dosed sam,paime, b1p sk;lon rnisljoenju da su Oil1e velike i nerazmrsive poteSikoceu koje staln{} zapadaj11 svi kojiraspravljaju 0 beskrajn~ sti p!t'ostora, trajanja, iii dieljivQsti, sigurniznaci neke pogreske u nasim idejama 0 peskrainosti, i nesrazmera izmedu prirode te ildJeje i nase egranicene moci shvatanja. Jer kad Iju1;!i taka govo:ve i raspravljaju <) beskrajnom pr.ostoru iIi traianju kao qa imail1 njima isto tako potpune i pozitivne id.eje k:ao sto imaju {) iItlenima koja upotrebljavaiu ~ njill, iIi <) jar9fLl, satu, ill drugoj nekoj odredenoj kolicini - ondianijecudo sto ih neshvatljivost stvari <) kojoj raspravljaju iIi razmiSljajuevodi 1,1 zabl,Lne i protivrecja, i1jto njihoviduhovipopustaju pod tezinom predmeta koji je suvisevelik :i moe'!n da bi ga oni mogli saglooati ikontrollsElti. . 22. Bve te ideje do laze izosetaireflek#ije. Ako sarnse doota ,dJugo zadrlao. ~~. .,,' atr.an....jU . ,?~' J;I{'I- "v""<.;;:~ ,:",,'" '!f.~,"231 'f~ tt. ,\\

trajanja, prost.ora i 1::>~'oja, i onQg sto. pr:o~stiee iz razrnatranja tlh StVaTlli - beskra]nootl - lpak ne bih rekao da sam se zadrlao na tome vise nego stO je~trel:mo, jer malo je. pros~ id:j~ Ciji bi modusi davali toliko posla IJudsikim mlsllma. Ja n,e mislim da raspravljamo njima u svoj n:jihOV'O'j smni; za maju svrhu dmoljno je da pokaZemkako ihduh dobiva takve kakvesu, iz oseta i refleksije, i kako i nasa, ideja. b~skr~jnosti, ma k?: liko izgledala udaljenaod 'sVlh culmh predimeta, ill radnji naseg duha, ~pak potit-e iz njih, ,kao i sve d!rvge ideje, Mozda neki matematiea,ri kedi Stl cia1eko otiSli u s.pekulacijarna uvode ideje 0 beskrajnQstiiU sVQj duh na neki dru~ naCir:; ~ ~ ob: zira, na to i ani lill',k:a.o i SVI ostall l]udri, s,tekh svo}e ,pry~ ideje 0 besik:rajnQliti iz pseta i refl'kEiije, na naCinkoji s;Jmovde izlozio.

eai.

Glava XVIII

DRUGIM PROSTIM MODUSIMA

1. Modusi k-retanja., - Iako sam't1 prethodnim glavama pokaza,q ka:ko dub, polaZJeeL od! prostih ideja dobiv.enihosetom, uspeva' daa<Jpre eak do beskrajnosti - ikoga,maJda izgleda Jrrajn;jeudaljena od! svakog eulnog opaZaja, ne lSadrZi 'Ustyari nista ositm prostih ideja Jroje je duh d0'b~., preko Cula i kasnije spojio pomoeu sV1Oje' sposobIlosti ponavljanja idJeja; iako, kazem, imamornoMa, vee dovoljno primera prostih medusa .tihpTOOtih ide~ ja OS"ta, didvoljno cia .pokaremo k~o ih duh dobiva ...... ipak Cu, za voljn metoda, izloZiti, rna i ukratiW, jpS neke, odtih modusa, paeu zatim :pI'\':Ci na sl(l(Zooije ideje. ' "

2. K,liziti, valjati se, padati, hodati, PUZiti, ircati, plesati, skakati, posl~akivati i mnolltvo dtr'U,.gih reCi ,koje pismo jos :mogli nayes:t:i,sve Sou to reCi koje syak:() ko razlJIDeenglesld treba samo da

Cuje pa da odmah stvoriu svoni dlUhu odJredene ideje - a s",e' su oneu styari sarno razne mo'difikacije hetanja. MQ'dusi kretanja odgovaraju mo-dusnma prostir<mja:"brw" i "sporo" jesu dve razlieite idleje kretarija, eije, sU odredb-e naeinjene 0<:1. vremenske i prostome uda1j.enosti sastavljerrih zaJdno; :prematon:e, to kOilIlpleksne k1eje koj.e obuhvataJU vreme Iprostor-zajedno sa kretanjem. 3. Modrr.si zvukova. - Sliept:l: raznovrsnost im~ju ,i zvukovi.Svaika arliku!ltsana rei;, jes:te po'" seb~ mo~fikacij<l; ~~; otudavidimo da,se.po~ nlO>cU takVlh modifika'ClJaduh lTIJO,ze,preko eula sl:Uha, snabdeti gotOyo b.!skrajnim brojem ,?O'sebnah ideja. Ne uZimajuCi 'u obzir 'Posebne hiko'Ve ptieni zivotillja,zvukO'Vijos mogu biti modif~<J vani u razpovrsne no~ razpihduzma, koie . sa~ayljen,: uje(~no,saCinjavaju ogui(ljp.mpleQ{Isnu .:deJu kOJu n~vamo "me1oclijon;'''; tuidJeju n1.ozda lma u duhu muzi,car kad ne sIuS<! i neproizv'Odi ~oy;e, .vee tih(), u maSti,razmis1ja 0 tim tako spojenim idelama, ....,., 4. Modusi boja. - Modusi Doja takode suvdo raznovrsni; neoke o,dl p.jihzapazamo ka,o. razliCite st~e, iIi kako se ka:?\e ,~nija;nse" ist' boje. dutrrn, kat-o J11i vr10 retko, bile za korisl:'lU bilo za zabavnu svrhu, sastavljam",s.arI1.e booje, vee oMeno uz nji? i?e i neki obIik- ikaou slikanju,tkanju, vezenJu, ltd, __ mordJusi kale zapaZamo na.icesce~u m~s.)p.ti, ~stavljeni od ideja raznih vrsta, tj.od bOle loplika, kao na primer lepota, duga itd/. 5. Modu,si ukusa. ..... Svi slozeni ukusi i mirisi takode ;sou medusi naCinjeni odJ pr(jstih ideiatih cula. Ali posto za njih veqnom nemarnO: naziva, mi ih manjezapaZamo i nemoZemo ili,staviii nil hartiju; zato ih tie mogu nabrojiti, vec ihm0r"aIn prepustiti mislima i isk.ustvu mog.cita 6. Neld prosti rrwdusi nemajJ imena. __ :tv.r0Ze se 'Uopste prin;tetiti cia oni prosti modusi koje tramo razUC:ifuri stepenima iste proste ideje, mada

"'U

Me-

oca, . "'

sma233

232

nmo;g:i od njih sami p? seb.i sasvim pasebne iJdieje, ipak obieno nema~u. nikakvog POS~1:>Il?g wena niti se rnnogo za<pazaJ~ kao zasebne IdleJe, jer su' razlike medu njima. vrlo mal~. Pr,,:pu~tam dJrugima cia razmislj8;ju 0 ~~e. da Ii s~ budl. za.nemarili te moduse 1 ostavlIi lh bez lmena zato sto su im nedostajale dovoljno precizne mere ikojima bi ih razlikovali, ill Zfto s.ID. imznanjoe 0 tim raz1jkarrta: ne bi. 'bilo nIl <xi ~ potrebe ill koristi; za mOJu svrhu dovolJIliO je cia pokazem da Bve nase pros~7 }4.eje d.olaze u duh sarno putem oseta i reflek:siJc.1 dalh d:lh: postoih je dobio, moze na razne n~=e ponaylJati i kombinovati, prnveCi tako n{)ve". kon;pleksne ideje. Doduse, belo, crveno,slatkB ltd. r;lSu Pretrpeli modJifikacije, niti su kombmovan}em pr~ tvoreni u kom?leksnf) Mere koje .bismotrlo~li imenovati i svrstaft; ali BU zatolleke druge proste ideje (na primer ranije navedene id'ej,;, jedinstva, trajanja, kretanja itd" k~o i sposobrl<Jcst .inrisUenje) bile na taj nacin modifiko'/<ffie u veliko rone-stvo raznih kompleik.snih. idleja kO'je imaju svoja imena. 7. Zasto nekirnOdusi imaju imena, a :neki nemaju. - Razlog je tome 'PC> mommisijenju to st() je najveca Ijudska briga <?e>vek ~edud:r;;tgim Ij~ dima i zato joe .cov~ku bilo naJPcm-ebmJe~nanJe Ijudirna i njihovim akcijatrla, i medusobnc> ~ opstavanje tog.znanja;;.stoga su Ijudi stvorili vrlo precizno diferencirane idej e 0 akcijama i dali in! imena cia bi takJo sto lakse, be:l:. yelikih obilazenja i opisi;"anja, mogli pamtiti stvari. sa Kojima su sva.kodlnevlW imali posIa, :i. raspravljati 0 njima,. kao .i ,ella bi sto Iakse i brze shvatali stvario kojima su morali .svakodnevno daYll.ti i prirnati. obavesreIlja. Da je to tako, i ooal.l Iju:di,atyarajuq razne komple'ksne idJeje i oojuei im imena, bili najvise rukovodeni oSl19Vnim cilj",IT1. govqra(tj. cHjem cia na stO kraci i prak,ticniji naCin B:r"67lesu :misli. jeSU

dan drugom), oagledno sve40ce oha imenakoj<;l su pronasli ve,staci raznih struka i koja oni prime:njuju na razne kompleksne ideje 0 mOclifikacijaIDa radnji iz tih vestina, da bi mogli brze1.1p1.1 C1 _ vati druge iIi raspravljati sa njirria 0 struci;8. te ideje ne pos,eduju ljud!i koji nisu upueeni ute. veostine, i zato reCi koje ih oznacavaju ne moze razumeti vedna Ijudiiistog jezika. Na primer, colshire, drilling, filtration,. cohobatio:n1 ; sve te re.Ci oznaeavaju izvesne kompleksne ideje koje retko dolaze u duh bilo kome ooim onog malog hroja Ijudi Cije je ianimanje takvo da su 1m ti pojmovi stalno u mislima; zato ta imena obieno razumeju samo kovaci i apotekari, jer su ani saini stvorili Ikomple~neidejekoje te recioznaeavaju i dali 1m imena (iIi ih prirnili ad drugih), pa zato Cim ill euju odmah stYlore te ideje u svomdJuhu; na primer pod cdho1;;ation oni razumeju sve proste ideje k'Qje oznacavaju destiliranje, pa sipanje destilirane tecnosti nazad ka ostatku, i p<lnovno destiliranje. VidIimo, dakle, da postoji mnostvo prostih ~deja (Ba primer ideja ukusa i mirisa), i jos vise modusa, koji nemajuimena. Te ideje i modusi ili nisu bili dovoljno zapazeni od svih, ili pak njihovo zaJpazanje nije bilo od ne'ke V'!liike koristi za Ijudske posloV'e i saobraeaj, pa zate> nisu dobili l=ena i 11Ie smatraju se za vrsw. 0 tome eemo reei vise dirUgom prilikom, kad budemo govoriJi Q rec:in:1f\.

Glava XIX
o
MODUSIMA MISLJE~JA

1. Oset, seeanje, posmatranjeitd. ~ Kad duh

okrene.pogled unutra, prema sebi, i posmatra. svoje ropstvene l'adnje, prvo sto sedesava jeste:mi~
'Prvu ad ovih reel nema nijedan od veliklllengle. skih recni1ka; ostale znace: svrdlanje, tiltriranje,redestllacija. Prim. prevo

234

235

sljenje. U misljenju dlUh posmatra velika mnostvo raznih roodifj;kacija i otuoo dobiva odredene ideje. Na p't'im.er, svak'.o delo;vanje nekog spoljasnjeg predmeta na telo praceno je aktuelnim opaza.. njem; PoSto je ono razliCito ad syih drugih modi.. filkacija misljenja, duh Od njega. dIobiva posebnu ideju koju nazivamo "oset",.ato je, da taka kazeroo, stvarnoulaZe!J.je. bilo koje idJeje u razucrn preko Cula. Kadise ista ideja opet pojavi, pez delovanja neikog slienog pre,diroeta na SoPOljasnja Cula, onda je to "sec.anje"; akp jeduh trazi, pa s mukom i napocrom nade i panovo iznese navidlik, onda je to "p't'i&eeanje"; aka joe on dugo zadrziu. pazljivom razmaitrmlju, Oilld~ jetq "pos:ma1;ral1(ie"; Imdl ideje pTeilecu naSim duhom a da razUIIl ne razmislja () njima i ne obraea.. Un :paZilju, to je ono stO> Francuzi nazivaju "reverie"!, dok.nas j~ikgot()vo i nema naziva za to; kad za:pazrono ideje koje nailaze (jer POmen.l1Jo sam vee da se u naSero ,dJuhu, dok g.qd smo budni, idleje stalno nizu jedna za drugom) i kad ih tako reCi ,beleZiIDO u pamcenju, to' je ,,:paznja"; kad se duh naroerno i sa vel:i.k:irn. udubljivanjem .za1istavi na jedn,qj ideji,!posmatra je sa svih strana, i n.eDe dia se oda2lOve uobicajenompozivanju dtrugih ideja, to je ono sto nazivarri0 "udubljivanj," iIi "stuiliran,je"; ,,~pavi:mje" bez snova jes:te odrn0r od svega to'ga; a "sanjanje" je onokadl nas duh (rok spoljasnja Cula prekirm md, i zato neprimaju utiske spoljaSnjih predmeta sa uobicajenom b:tzin<JilIl) dobiva ideje koje ne potieu oct, s!poljaSn6ih predroeta iIi poon,atih uslova, n.iti ih razum slowdno odabirai]i k<m:-tPol:iS.e; aqstavijam s:vima da saIni prosude dJa Ii je ono SID nazivllffiO "ekstaza" lata drugo os1m snivanje otvO'1'il1ih oCiju. 2. To je samo nekoliko prime!r'ara:znihmodusa mi.sljenja koje duh moze primetiti u sebi, i 0 irojim<l zato moze steei isto tako jasne ideje kao i 0' Pelom i crvenmn, kvadratu iIi krug;u. Ja .ne
1 _

san;arenje. _ Prevo

mislim da ih sve nabrajam niti dJa ""'~~rn1'. "it 'd' k ' . ' . - ...~ Je Ourauu]em one 1 eJe 0Je sticemo refle!ksijorn jer b' se ~amo ~ !oga mogla naCiniti citava knjiga. ~ m<;i u ~snJU svrhu dovoljno je SID sam na ne~m.tiko pnmera pokazao kakve su vrste te .id . I k 1. "h d ~. h . ti eJe . .,a:,-o 1. S {lei to J ,ruDY-oljno i zato sto chI ]O~ ::rrati. prilik~ <:la opsirnije raspravljam 0 Za.. kl]uervan,lu, .s~?enju, I;tenju i zr.anju, koji spadaju medu naJvazmJe radn]e duha i modlUse mi$1j.enja. . 3. Pro;nen.ljivost :paz~.j~ duha u torcu mislje?:?a. - M?zda Ipak nece bl!i neo!pr:?Btiva digresija, III stvar lr:elevantna za nasu sadasnju svrhu aka 0v:~e: ra:m=limo ? razliCimm stanjima duha u'toku mlS'~Jen!a, n.a k?J~ diOSta prirodno ukazuju nave~ dem I;:r:unen p~n]e, s,anjarenja i snivanja. Svalii:O se maze na vlastrtom Lo.kusWu uver.iti da BU U duhu buooog ~ov~~a uvek pri,sutne neke ideje; samo se duh bavr nJlma sa razliCitim stepellllma paznje. Katlred se duh usreds:redi na poomatranje neldh predtmeta sa toliko revnooti da ok:t'eee ideje () njima na Bve strane, primecuj,e njihove odnooe i 'Uslove gleda svaki njihov deo ta:ffio podrobnQ 1 sa tak:vi~ udubljivanjem da odbacuie SV'e oir'U"'e misE i ne zapaia ~ ~~ dbicna delovaJnj.a ~ cula :ffioja bi u drugoJ :pnliCJ. lzazv.ala vrlo osetne opa:Zaje; katkad opet Jedva zapaza niz kleja kOJe se smenjuju u :razumu, ne 'llSmerava i ne sledJi nijednu od njih' ~ ~ekad ih pusta da prolaze gotovo bez ikakve pa-: znJe, kao slabe s!l1lke koje ne ostavl.iaju traga. 4. Zato je misljenje verovatno radnja duiie a ne njen.a suiitina. - Misli:m dJa j,e svako i saroru;; sebi iskusio tu :razliku izmedu napetosti i opus;tec. no,Bti duha u toku miiiljen,ja, i sve anlO mnootvo :-azliCi:m st~~na ~medu udubljenog razmisljanja 1 stanJa i!wje Je blisko neopazanju nieega. A aIc o podem<? joB malo da1je, nalazimo duh ustanju sp~vanJ.a, fu!ro rea odlvojen od euJa, van dJO'l1).as aja o~l>\h k!retan~a k<;j;a. delu~u na Cultle O'l]gan i koja bI u dr1.1goJ priller prOlzvela vr10 five i oscine
v .

r:a.

236

237

ideje. Nije ni portrebno da navo<:lim. !k:ao primer Oille koji prespavaju Citavu burnu noe ne cujuei gromove, ne videCi munj~, ne oseeajuei kako se kuca trese, dlok oni koji su budni sve to i te kako oseeaju. Medutim i kad se dlUh tako odvoji od cula, OIl cesto jos zadrli neki jako nepovezan i neskla.dan naCin misljenja, koji nazivamo "snivanje", dok cvrsti san ne zatvori potpuno pozornicu i ne do~ krajci Bve privide. Mislim da je goto'Vo svako i sarn iskusio sve to, i dta svako mme bez ~skoCa doei do toga vlastitimposmatranjem. Ja bih iz toga zeleo da izvedem i o'1aj dalji zaklj1.lCak; PoSto vidimo' da duh moze u raznim prilikama usvojiti razne stepene misljenja, i biti ponekadi Calc i u budnog coveka tako Qpusten da su mu misIi tamne i nejasne goto'Vo kao i dla ih nema, ida on na kpneu, u tamnom sklonistu dubokog sna, po1punq gubi iz vida sve svoje ideje; posto nam stalno iskustvo i stvarnost oCigledno dokazuju da je to tako, ja pitam; zar nije verovatno da je miiJljenje radlD.ja duse, a l1e njena sustina? Jer napetost i opustanje se lako objasnjavaju dJelmTanjem cinile-ca, ali se ne smatra da se i sustine stvan mogll tako menjati. Ali 0 tome kasnije. Glava XX

o MODUSIMA ZADOVOLJSTVA I BOLA 1. Zadovoljstvo i bol su proste ideje. - Medu prostim idejama koje dobi'lamo i iz oseta i 1Z refleksije'leoma su znaeajIle dive; bol i zadovoljstvo. JeT kao sto telo lilJoze imati cist oset, ili oset pracen b9lom ill zadovoljstvom, talco i m.isao iIi opazaj duha moze bitiCis.t iIi pracen zaalOvo,ljstvqm iii bolom, uzivanjem iii mukom, nazovite to kako hoeete, ,Kao i ostale proste ideje, tako ni, W d:ve ne mogu biti opisane, niti senjihova imena mogu definisati; mi ill mozemo upO'zuati sarno putem
238

iskustv~, kao i proste ideje meta. Jer definisati. ih I{ao prJ;Sus,tvo dobra Hi zIa znaci samo objasnjavati ihputlTI. razroisljanja 0 .onome SID mi salm oseeamo, 0 onim l'aIZ11im i razlicitim delovaniima dobra i zla na. nase <;liUhove tk,oja mi razlicito silvatamo i primenjujemo. 2. Sta je dobro i zlo. ~ Stvari s.u,nmme dobm iii zle sarno U odinosu na z.adJovoljstvo boa. Mi nazi'lamo "dobrim" onosto mozeu nama pro-izve~t~ iii povecati zado'1oljstvo, oonosno umanjiti bol, ill opet 0'l'l0 sto nam pribavlja iii oCuvava neke drugo dobro, adnosno ahezbedllje OelsustVOI nekog zla. I obratno, nazivamo "zlom" ono sto moze u nama prodzvesti . ill povecati bolo odnosno unian]it.i ..:r ,. ' .. . Z,lJ<....o voljstvo, ill o;pet Ono sID nam donosi neko zlo Hi nas lisava nekiog dobra. Pod. "zado'V'oljstvotn" i "bolo.m" mislim i.... na t.elesno. ina duh.arm .. 0 , kako.. . .... .. ' " "':" .<',' ',': . ,'::.. .." ::. :',.' . " se to obicno mzlikuje; iako su 1Jo u stvari sarno dva razliCita raspolozenja. duha, uzrokovana, pilo tele=rn. bolesCu, bilo nekim mislima u guhu. ~. Dobro i zlo su pokret(Lc.i MSih stram. ~ ZadoV'oljstvo i bol, .od1l1osno njihovi u:zt'ocnici dobro i zlo - to su ilarke oko kojih se obreu ua.se strasti; aka razmislimo a sebi i razmotrlmo kako oltli u ra" zliCitim uslovima deluju uuama- kakve modifikadje iliraspoloi:enja duha'kak:veunutrasnje OlSete (akosmem tako da ih<nazovem) oniprodzvodJe u na~ - mozemo 12 toga izvesti ideje Q n~ sim strastima. . . . 4. Ljubav. - Tako, ako neko posmatra svoju IDlsao u liZivarnju koje mu cesto pl"iICinjava. prilSollt~ nost iii odsutnost neke stvari, on stice idejukoju naziyamo "ljubav". Jet ak9 oovk izjavida yoU groZde, bilo u jesenlkad ga jede, iii u proleee ka.a. ga nema, to =aCi samo cia mn ukusgroi,1;dapruza uZivarrje; a .cim mu neka .promena zclravUaili 'te~ le~nog sastava unisti uzirvanje u ukusu grol.zda, z:a nJ'ga se, odmah moze l'e.cI <:La ne voli grotl':de.

ili

239

5. Mnnja. - I obratno: ::rusao 0 bolu koji ~am piriC:injava neka pris\.rt:;la. iIi" oasutna. stva: ]este. Qno SID nazivamo "mrznJOrtl . Kad bl mo~ posao OV'dJe bio, da u isttanvanju nasL'J. ,'Stif.'asti idem dalje cd sa:mi.h w,eja 0 ujima, ukaliko za'vise cd raznih modlifikacijazadovoljstva i bola, ja bih primeiio dla se naSa ljubav i u1l"Znja pr-ema neZivim, neosetljivim biCima obicnozasniva na onom zado>V101jstvu i bohl kede oseamo kad ih'rna na koji naGin primenjujerno na nasacula, maJkar i uz njinovo unistenje; dok je mrznjaiIi Ijubav prema bi6i.ma ITwja, suspo,s,oibna za sreeu' ilinesreeu reSID u stvali nelagod!nost ili zadovoljstvo koje n.alazimo u se'bi i koje nastaj,e vee iz SanlOJg,poomatranja njihotVog postojanja ili njihQve srece. Tako, ako postojanje i sreea vlastite deC' iIi ,prijatelja pri.... Cinja'va nekoroe st~nozad!ovoljstvo, kaze se da ih on staInOt yoH. Ovde je roedutim dovuljno lia,Primetimo same to da su nas,e :idleje Ijubavi imrirtje u stv.'lri, sarno dispozicije dUh'} u~u .pa za.dovoljstvo i boluopste;, 'bez obz.jrana to SID ih je prou;;:roJeovalo u, n a m a . ' . '6. Zelja. - Nelagodnostlroj1.f, cqrvek, ,oseea zbog odlsutnosti neke stvari, cije rou liZivanje dionosi ideju z3JdovOiljstva jeste ono .St1;o. nazivarno "zeljom"; zelja je ve<Sa ili manj.a ukoliko ~i'e tane-:lagodnost jag.a iIi. slabija. MoMa bi ovde. u;;:gred vredelo prime#ti dia jeneJagodnos.t najjaci, ,ake> nei jedini pocL<;trekac IjUldl'lke radin~ti.1. delovanja; jetr In:a kak,vo dobro dazarnisJirno, ako ods,utnO\St . tog dobra ne donosi ni'ka!kvu neprijatnostiliboJ, aIko je coveku i bez njeg~ dobr!) i prijatno, on ga n>ce :releti l.1iti teziti za njim; (I)].e,eqseca:l;i sarno mali prohtev - a to j>i~a,z,ko~imo~aCaYarno najnizi stepffil Zelje, kad<:>cisustvo nekestvaxipro>uzroku;ie tako malu neJagodllostl:18, c()vekdobiva teik:neku slabu !z,eJju za njom, ineupotreblja'W7' nilrnkya ja<'a ili clikasnija snodstva daj?i jepootigao. Zeljase takode gasiili uananjuje aiko, OOV<'!k

smatra da je dobro koje zeli noooLStizno iIi gueno - ukolilko rou takvo ln1sljenje uklanja '. iJi urblaZaYa nelagodnost. To bi nllS rnoglo navesti n'a d1alja ra=isljanja, karl bi tome ovde bilo mesto. 7. Radost. ..,... B.adost je uzivallje koje duh ose'Ca kad misli na ne-lco dobro koje vee poseduje iIi koje ce uslmro sigurno posedovati; a posedtijemo neko doibro onda kad ga taka finama u svojoj vlasti da ga mozemo uZivati kad hocemo. Na primer, covek koji je bHzu smrti ad giadi oseea radost ;;:bog dolaska pomoci pre no sto :more cia uziva u njoj; a otac, karne i sarno dobm stanje njegove dece prouzrokuje radost, posed;uje to 9.6bro, stalno sve diGk su deca u takVOID stanju; jer Giro. sarno p!OlIni,. sli na to on oseCazadJovoljstvo. 8. ZaZost.- Zaloot jeneprijatnost kodu duh oseca kiad misJi 0 nekom dobm koje je izgubio, a 'koje bi mogao i sada uzivam; ili je to oS,eC:anje nekog sadasnjeg zla. 9. Nada.. - Tirada je- ono zadtotVoljstV1o, duha knje svfl'11:0 nalazi sam u sebi kad misli 0 buducoj koristi i uzivanju u nekoj stvari lmja. ID()Ze da =u priCini z8!~o'Voljstvo. 10. Strah.- Strah je nelaIgodnost dtuha zbog mislio buducem zlu koje oe nas verovatno zadeslti. 11. Qcq.janje. - Ocajanje je misao .0 nedosti~ zivosti nelwg dobra. Ono ra;;:licito dieluje 11.a ljud'ske duhove: ponekad izaziva neprijatnost iIi bol, a ponekad mi.r i bezbrigu. 12. SrdZbq,. - SrdZba je llelagoOinolSl1; iIi nesre-. d,most duha;;:bogneke uvrede, liZ teZniu ':<:a osvetom. 13. Zavist - Zavist je nelagodnqst dulla izallVaIl1ia posmatranjem ne1wg dobra ;j;)oje mi,zeJ:tmo" a lkJoje ie postigao neikoza koga II)islillloqil ne bi trebalo cia ga ima pre nas. 14. Kale strasti imaju svi ljudi. ..,. Ove 9.ye posloonje strasti, : "llavist" i "srdZba" nisu iz=va'"
16
D~on

nerno-

240

Lok

241

ne sarno bolom i zadovolj.stV'Om samima, po sebi, vee sadJrze uz to i neka razmiSljanja 0 nama i dJrugima; zato se <J!!1e n~ nal~e k;0d svih. Ijudi, i'r;r ne; !kima nedostaJU ti nJlhoV'l 'dJrugJ. dleIOVl, tJ. ocenjivanje zasluga drugih ill namera za osv<tom, ali Bve ostaLe strastl poseduju ,POnrom rmsIjenju svi Ijudi, jer se sYe one sv:ode sarno na bol i 'zadovoljstvo. Mi u kr'ajXl(joj lfuniji vo!imo, zelimo,radujem.o 5e i nadamo sarno u '00noslina zadoV'oljstvo; a mrzllno, strahujemo i zalostimo Be' sarno u odnosu nabol; konamo, Bve te strasti bivaju izazvanestvarima 's.axn0, uko]j~o 1Je stvam izglediajukao uzroci zad<:Noljstva ihola, ili su na nekri. nacin pra.cenebolom izadovd~jstvOllIl. Na primer mi upravljamo s'Voju mrznju oibieno (bar ukoiliko se radio culnom ill voljxH)ffi ,crnl:'" ocu) 'Pit'ema subjektUkoji jeu nama pit'~okovao bol, jer stit'ahkoji nam on zadaje predstavlja staIan boil.; ali mi nismQw!ko sta1niu Ijuibavi prema Q!1Ome sto nam. je uCinilo dobra, jer zadlolvoitjstvo ne dlelujena,:rias tako ja'ko 'kao bol i jer obionq nismo tako sigurrui da ~nam ono i dalje ciniti doibro. Ali o tome 'kasnije. 15. Sta 81k zadovoljstvo i ,bot ~PodJizrazima zadovoljstvo" i "boI'" odnoiShb "llZivanje" i"nej;njatnost" ja stainoppdrazurnevain(kao s.to sam i ramje napomenuo) ne sarno tele;ml boll, zadovoljstvo\ vee svako uZiV'anje Hi n:prija~ryost.ko~u. oseeamo, prouzrolrovane bilo kakvim pnJa~1lm Jli neprija1:rlim ose1Jcml. ili refle.k&jom.. 16. U vezi Sa strastima treba nap<:J!tIl.~nuti i to da se umanjivanje oola smatrai deluje lulO zado'VoIjs,tvo, dink se gt<bitak iIi umanjivanje zado~ voljstva smat:re. i deIuje kao bolo 17. Stia. :""" Zatim., vecma strastid~luje u ve,cfue Iju<ii i na tel0 izaziyajuCi na:n:jemu raznepromene; 'pOOto te' p~enenisu .uvek vi?ljirve, 0n,e tie ulaze Thufuo u idl8j11 syakete strasti. Jer reCl1~ :roo s.tid, tj. neIagv:>d:riast druhllzbog lnisli d,*s~
242

ucinili nesta nepristojno ili ne~to sip ce,uma,nji:ti poiltovanje 'lroje nam drugi uikazuju,ndje U"Te!k pTa,... Cen crvenilOllIl. ' , 18. Ti prrimeri poka:zuju da naile ideje 0 8trastirna dolaze od oseta i refleksije. Biro pi pogre.. suo smatrati M s<W ja ()vde mislio dao1;Jradim sve ~'trasti; njih ima rrmogo vise nego sto S<llIl oVcli" pomenUio, <l i s'va!kaod onih koje sam naveo za... htevala bi mnogo opi'iirniju i precizniju obradu. I te kode sam pomel1uo nayO sam kao primere modusa zadiOf\Toljstva i ,bola koje u nasern duhu poouzt"okuju yazni naCini posmatrapja diobra i zla. MaZda sairn mogao rnJavesti n~ke (lru,ge rnociJuse z~ dovoljstva 1 baJa, jednQStavnije od oWl,n<t pnmer hoI kiodi izazivajuglad i zed, i zadovoljstvo od jela i piCa: lwjimih uklanjamo; bol zb9'!~ osei;Ijivih ociju, i za<1{)IVoljstvo koje dolazi.Cd J?:l.uz;ike; boJ. o:d pretencio;';)Wg,llekoit'isnog preplranJa,.. 1 za:dlovO~J: stvo zbog razumnog razgovora sa pnJat;'!lJem, 111 -dobro upravljenog studiranja kojim istraZtijemo i ot'krh>;anIO istinu. Ali pooto su swasti za nas :rnno-go vafullje,ja sam. radije izabrao njih !!roo primer, dla JlOlrnZem kako S'U ideje koje imamo 0 nji:rna nastale ocli oseta i refleksije.

Glava XXI

MOCI

1. Kako sticemo tu ideju. ~ Posta ~ svako-dn,evno obavestavaju duh 0 promenama oojh prO'stih ideja koje on opaZa u spoIjasnjim pr<ii!metirna i pOis:to (J!ll tako' zapalta 'kako jedna stvar,prestale da pos1Joji, adruga, koje ranije nij~v~ili.>, 'R'o--Cinje da postoji; posto on takocte, razrn1S}Jl.'JUCl(j On{)ffie silo se desava 'U njemu ~amom, (Jpa,za stalnu , pI'CJtinenu svodih id<lja, katka4 lzazvanu" del0v.anjem spoljasnjih p1redmeta na. cuI,;, a .ka'tlqld. nJeo,. govom sopstvenom ooLukOllIl; 1 posto Je orpazJO da
lB'

243

se neke stvari staJ.n,odesa;vaj~j ~. o~u~a ;z:aI.clju? Cuje dia cO' i u bUdu6n'OS,~lv Shanl ,C'lnIOCl p;n)l~o dliti .rna istlln stvarima sliC'.l1e prome;ne: ru:- B;lican nacin' i tako vidi da se n $ od pJ:1()stihldeJa Jectr::e stvarl mooe izmeniti, i da neka druJga ,swar maze izazvati tu izmenu; i tako stv~a ideJu 0 onome sm nazivamo< "moc". Tsiko n,a primer kaZe:tpo da vatra ima moeda istopi zlato" tj: da urristi koheziju njegovih neviclJ.jiyih dielora , atiIne i r:degovu tvrdoCu, :i pretvoI'l ga u ie-enos:; a,a ,l!Jlatq ~a moe ilia se stopi; da sune' ima moe da1ZbeIi V'Osillk a voSJ:l'k moc dJa se abell, Cime; ee .unistava Zuti~ i rtlia njeno mesta dJalazi belina~ U tlJ:'ll. i sli'en:im sIuCaJ'evima mio.ovOiI'imo 0 mqei u ednoi&u na . . , . Q..... ".-:, "',, . , , .-' opaZljive ide}e; je:r mi moZe:rn;o 8paz'11m pl'OImene , na bilo 1wjojstVari, il:i delova:1Ja pa r;Ju, ~nJ;0p.u... te=pI"imetnih p:rocrn"ma u rnJ~ CIlinlp:1 lde~a: ma' i lIe mo~eITho ni zamisli1)i p'romene u nJoJ arukCije vee ;kao :Pl'om",,~ 1.1,.njen)midejam~. . 2. Aktivna i1J(I8ivna. 'moe. __ Mocu tom. s:tl:p.,. sIu jeste dvovrsna, tj, iIi je kam:~ 4a vrili }?rom,:", ne, ili ~a ih padnooi: p;rva Se moze oo:zvatl ,,~ti: vnom",diruga "paisiVI;l.om" moSi. Vr'edelo hi. 1"a., zmotrIti da Ii je materr'ija sasvim lisena.aik.tlvne moCi kJao stn je njen stvaralae, bog, stvamo lZllad svak~ pasivne moB, ida Ii 5'll s~ednji. stvooem. diUhovi jedlini spos<:>bni i :za a'khvnu 1 za pasJ.WJ:U moe, Ja zasadi lle6u cia ulazim u to pi'ta>nje, jer moja sadasnja svrha' ~leda is~it~j'em. r.:0ret:lo moCi vec !ka'k.o mi stioemo til IdeJU." All ikako akti~e moei Cine tako velik deo nasih kompleksnill1 ideja <0 prir04nim supstancijama (kao sfu .remo joS Videti), i pooto ih ja Q2:naeavmn kao kve slede6 uobicajena shvatanja, mad-a one. ~ zda' nisu tako aktivne kaiko ih rado z:amislj,a naSa prena.gla misao, !lli:slim 0Ja nij, z~eg ~to< ~. malopr~asnjim nagovestajeTrl ~putio,;nase, mis1i ka pOi.'litnatranju boga i dUhova, u kOJilitna Je a!krtivna moe najjas:nJi.ja.
v ' . '" -', ,

tar-

3. Mac ukljucuje odnos, - Priz:na.jem ukljueuje u sebi llekuvrstu odnosa. - cOnosa a'kcije ipro!tnJene; mwe sesamo pitati koj~odJ rna... 8ih ideja bilo koje vrste, kM s'. pazljivopaslYl;O;tri, ne ukljucuje to :ipto? Zarna~eideje pr~ti'ra, nja,. trajanja i broja ne uikljucuju takodeneki skriveniodnes delova? Oblik i kretanje s,adrZe jcs rr-.rIogov:idnij'e nestO< relativno u rebi. A 8to &u dl'Ug'oculni kvaliteti kao boje, mirisi, itd., vee mom'raznih tela u odnosu na na:iie oPaZM.ie?I takJo dmje. a!kio se ti kvaliteti P9smatraju' u .samim stvarima, zar oni nezavise od mooe, oblika, sastava i kretanja delova? A sve ilo ukljucuje neku vrstu edinosa. Stoga nrls.lim da 5e n,a,Saidleja moei m{jze sasvin1. dob11O uvrstitimedu prcste idejei smatrati kao jedna odJ onih koje CiIleglaVlli sa,.. stavni'deo' nasih komple!ksnihidej~ 01 sUPstal:l.dji, lkao 8to eem.oimati pri1:i'ke da vidJimo ikasnije. 4. Duh namprUzanajjasniju ideju aktivnoj mati. ~ldeju 0 Fivnoj lUOCi pr11Z;J.j l.l narn 1.1 izo.bilju gotovo sve culTI-e stvari. Mi .n~ J:'ll.ooe da ITlO ne primetimo kako se ne sarno SU1ni kvaliteti, yee i same $ups,taneije veeip.", njih nalaze u stal.Qom In~n,janju; zam s razlo&?m sIna.tl'aql~ da l;u()Ile uvek podloZIle promen:i. lstO< tako,one naxp, pru... zajl1 mnostyo, primera aktivne meei ~ojlol. i bolje oo@wara Zlla(-enju reei "moe"); je~ka4 ~9<l~H? ;primeti neku promenu, <;lip. mOol'a negdie Ila8,rn9C kadru dJa izvrSi tu promenu, i. spo$obnost . same stvari da je poClns<e. Pa ipa:k:' ako bolje pOgledJa... roo ",tvar, tela koja deluju putem nasiho':!.la l:l. pru:2aju nam tak.o jasnu i odr<ed:enu. ~dejl1 (JIalj:ti~,:, nolj n'1JO<Gi 'ikaQ silo' nam. pr'LJ2:a reflekslJa 0 'l'<l~nJaIllll na.<jeg duha. Naime, pOsto se svaka moe c<:in0sina akciju, a nri . mozemo zamisliti sa.m0dve~t~ akcije, tj.:miSljenje. i kretanje, davidiln0m~ nain dola:ze najjasnije idejeomoCFii.k:oj.epr{)'"' izvqde te' akcije. (1): 0 miSljoo.j'Llnam)iel()n<e~ Za baS niikaikvl.1 ideJju; tu idieju sticemo saIJJJi:)pl.!>"

damo.6

A.

244

245

~'em red'leksije. (2): telQ nam tamde' ne prllZa nilrokyu1dJej1,l 0 poi':etku kre'tanja. TeLo UJ, mirovap.ju ne pruZa nam nik~vu ideju. 0, nekoj rx;tC'i kretanja;, a kadJ se staVl ukretaiIlae, 1,1 t~e una "l/i:se pasiVIlJal"lti, nego <JJkcij'e, Jer :k,ad se 'bilij~:k,a lapta pokrene o<j. 1.)idara stilJpa, to, nije njena ak{lj.ja vee Samo trpljen}e akdje;, a ~dI ona, s;vodin:l p 'll!l>IO'!n pokrene d:rugu loptu koja joj IeZi na pv.i.u,ona time Sa:p;lO prenosi kretanje ~oje j,e gohila ad dTugog" i gubi n.a ,n:jemu OtJ1oliklQ klQl~ lo j~ druiga lopta dobiIa; a to, namc1aje~o nej<l$nuideju 0 aktivnoj moe! 'kretanja u tel'll,J'!' vidimo ,da ono neprO!izvodi kretaIlje, ;vee, ga Sam,0 prenosi. SVaka!k0 je vr10 nejasna idleja (; maci<:m<l kajaohuh;va,ta ~oprod~vanjepa~ivll;ost~ ~,ne i prolizvQdenj,e akcij,e. Kretanje te1akoJe J' 'F'?"" gurnrut0dirugim tE:'l.0l1l i nije niSta~ug?: T;ajam

im:

v::

prlOm,ene ,aod! mirov~ja

,kretanJe,lZVT.sene 11 njernu, teska, se n:t9zenfaVati akcijom, kao sto se

U

p.e m,otZ,e nazvati i.\kcijom n~ tra:janje ,p:romene njeg;QIV'Og' ',obldika, lz<J!Zvan;. istim ud,ar.t:'O'ffi'. I~ejU o P?cej;ku krei.aJnja mi 8tieemp Ilamo refleKlllJOrn O'OJ:lo:rrieSito sed!esava u,nama, jer is:k:ui!J,tvo n P9kaz'llje dJa m~~rno P()lk:re-n-uti ?e1ov~ n~r.;I5tr.;l~ i(b,ji 811 dotle mirovalialmn~ se , s,~o , prOllye, ~() Sarno zalnislimo taik.vu ,ak.ClJU. Mel1l stogalZrgl~a da ,\Q# posInailranjem delova:njat~la na: ,ri~ C'LlJ.1Ol, stice:tl1!()1 sam(j vrlO);i;sayrsel1lU i I1le:Jasnu lJdeJu o a~tiVI1iOj :tl1!oCi, jer nam.ona (tela) s~a po< sebi !lepruzaju n:tkakVU i~ej'll q illl.OCi zapoCinj~ja neke .a!keije, bill) aikqje. kret8Jnja iIi mis1jenja. ,Ali "ak,0 neko mdsH' da mu onaj impuls k,o,ji tela~ kao st~. opa.2atmO, vrile.jednQ na drugp, <lajejas:nu idle-: j11.o Il1oei, to, talrode slu~ lpojpj svrsi, .i'!', j~ ~t jed-an (lid, na{1n,a kojF-adiuhst]pe idle~e; jas':m. salpo Sll1atral() '. dJa Ovd.e .uzgred ,~l ,po~ta.VJ,ti pdt<'rtje da Ii <1'\1h ne sti.ce jasnijU ide'jU O.~V1loj ID()Ci pUtelrrl re:fIek:sije, 0 svojill). sO'P1tvenlm radnja nr.;go SID je stice putem., m{t [kakvog spoIjasnjeg ooeta. 246

am

ma,

. 5. Valja i razum jesu moei. - J\1islim da joe OClg1edno bar to da 11. nama POSwJ~ mOe da z.a,.. p0Cn'ffiO iIi 'prekinemo, pl'(JiciIu~o iii .' zavrsimo razne duhovne i telesne a'kcije i kretanja, vee sal mim tim sto pomi:slimo, odnosllO odlukom u n:ti~ slima odiredIimo, Hi tako reei zapovedJmaI da se ta i ta pojedrina:Cria akeija: lzvrsi iIi ne izvrSi. Ta moe duha da ta'k1o naredi da 5e rieka ideja =me ili ne uzme 1,1 razmatranje, odnosno da s'e oci1uei da .' pOlknene jedan deo< tala a ne dlruge, ili oibratn,o, - ta moe je oho sto nazivamo "voljom". PraktiCIlJO vrsenj,e te moei, tj. naredivanje poiSetka iIi pres.tan'ka neke akcije, nazivamo "htenljem". Za prestaj:mj-e akdje koje sledi pas1e Ulkvog naredenja iIi zapovesti dulla kazemo cia. je "vo1jno"; a za sva'ku. akeiju illoja se vrsi bez ta:kve misJ.i 11. duh11. kaz,emo cia je "neV'oljna". Moe opazanja jeste ono stonaziv<Jmo "r=un".Postoj.e tri vrste tog opazanja ikoje shvat.amo lrno akt razuma: (1) Opazanje idleja u nasem d!uhtu; (2) opazanje znacenja Zna>KOiVa; (3) OIPazanje veze ill. odbij<mja, slaganja ill nes1aganja medu nasim idejama. Sve se to pripis'llje ra,.. zumu i1i opaZanja, iaroo bimno po prafu;i mogIi re6i da raz.umemo s.amo dye poslednj,e stvarL 6. Duhovne sposobnosti. ~ Te moo duha, tj. moc IOpazanja i moe odaibiranja, obi,cIlJO< se nazivaju jednim drugim imenom: nairne, obiCnlm na.~ ciilJom :gi>;vOTa;, k,aze se cia S'U raz11.m i vollja dn.lhovne spos<:!bnosti. To je dosta prikladan naziv, ako se UipOtreblj.ava - kao soo i treba upotreb1j;avati Bve reel - takO'da ne izaziva nikaikvu zbrku III ljudskim misIima; a!ko se na primer ne misli (a bojim se cia sll' tako misIilo) da taj nazi" cava neka stvarna biea u duSi, koj.a vrse 1Je. akcij~ shyatanja i htenja. Je[' akJo na primer kaMtno. dra j e vo~ja visa i naredlbodavna s!posobnost dtise, da je ona slobodna iIi nesloiboodna, da ona odredUije niZe sposobnJ<'JISti, da se poikorava zapoVTeStirrna l'flzuma itd. - ondJa, madia ti i slicni izrazi mogu

moCi

ozna.-

247

biti sasvim jasno i odredeno shvaeeni od oillh koji brizlji.Vo pa::e nil sv<:je irleje i koji .se u misljenju rulrovode vls,e svedocan:stv(~m stvar'l nego zvukom reti, ipak se, kalm rekoh, bojim. dil je tilkilV nai;in g,ovOira 0 duho'V'nim SPO;SObnOlStlIl~a naveo; ~?g: na zbunjenu i.dleju dasu to nekiposebm ClmOCI u nama koji imaju svald svoju posebnu vlast i oblast i koji nareduju, slus.aju i vrs,e rame akcije, kao neka posebna biea; a takvo. misljenje davalo je dQsta PQvodla za PtrepirkJe, nejasnoCe i nesigurnosti u pitanjima. koja $e nil to odnose. . 7.0dalc!e ideje a slobodi i~uznosti. ~ Mislim cia svaJ.~o sam vidi. dia ima 'U sebi mQe da zapocne ill preltine, produzi ill zavrsi, ra~ne svoje ~cije. Iz razmislja:nja 0 tOffiB'dOlkle doprre ta mocduha nad ,covekovim akcijama (kJoju svako nalazi 'U seibi) pmistiCu ideje 0 slobodi i nuznosti. 8. Sta j", sloboda. -Poil1;o se sve akcije 0 kojima imamoneku idejv svode! kao Sio je re6eno, na dIVe, tj. misljenje i kretanJ~, ~. dalJ4ego~ C?,: vek ima moe. da misli i1i ne m1i,h, cia sekrecejlI ne kreee, pT'roa prohtevu iIi zapQvesti .so<pstvenQg duha, dot1e je on slobodJail). pakvrsen~e.:Qi prekidanje neke akci.j.e nije pooJednako u cove-kavoj moei, kad odluka njegovo:,gduha.koJ?-,? na" :reduje Cinjenje iIi neCi.njenje necega nece bItipOdjednako izvrsena, ondaon nije sl()b~i~ je akcija !noZdJa voljna. Prema .tome, 1?Ja sl,?,boo.: jeste idJeja 0 moei nekog aktivnog blea-. ~.I~I iIi ne izvrsi ma koju akciju, prema OdlUCl ill zaID1~ sli svog <:liuha, koji se timeodiluCuj! b.as za.~ akciju a ne neku drugu; a kad toaktivno bIce rtetrta~oei da bira. kodu ee akciju izvrsiti prema svorn htenju, O!nda 0'1'10 nije slohodn8' vec,Je V~ zano n'liZllOseu. Sl,pboda d,akle ne moZ<;'>dapostoJI tamo.gde nema ni miBJi, ni htenja, n1 volje;ali misaQ' valja i htenjern'Ogu postajati i pnde g<i nema's1pbode. M:00da cestva,r potati jasnija ako p<>gledaxno jedlall. oCigledan primeI'" zaoba slueaja:.

KacJ:

9. Sloboda pretpostavlja razum i volju. - Niko neee strtatrati s,lobodnim Ciniocem tenislm. lopt'll, bila dia se an,t pod udarrom I"'k,eta neee, ill da mirno poclva. Ako s zapitamo za.sto je to taka, vide<5emo da je razIag to sto mi smatramo da te~ niska lopta ne misli, i prTIla tome nema volje i ne moze pretpostavljati kretanje mirovanju iIi oibra-tno;ona'dakle 'nelma slobode, nije slooodan. Cinilac, vee njeno kretanje kao i mi110vanje spadaju pod nail'll ideju nuznog i na:zivaju ise tako. Isto tako, abo covek padne u vodu (zato sto se most slomio pod njim), on u tome 11ma sloboq'e, nije slobodan. cinilac. Jer marla on ima volju, i ma.da bi vise vole() da ne padne nego dJa pa,difie, zaustavljanje ill prekidanje tog kretanja nije u njegovoj mo.c:i, ne sledi njegovu volju, i zato (J!!1 u tome nije slobodan. Isto taka, akQ covek udari sehe ill svog prijatelja, nekim i1reevi1;im polj:]:"e>tom ruike koji on ne maze zaustaviti, voljom ill naredbom duha, sVako tada sman-a da on, U tOJ:1,1!e nije sJobodan i sVako ga zali za1;o s1;o je delovao numo i pod prinudlQl11. 10. Sloboda ne pripada volji. - 'IJi, recime>dJa Covek dok MSto spava bUde odinesen u neku, sobJ,1 gde se nalazi osaba koan bi on rado video isa},{.o... jom bi zeleoda r<U:govara, i da u t'U sobu bu<Je cvrsto zakljuCan, take> da ne moze izaei; kads,e probudi, biee veseo 81;0 se nalazi, u tilko pazeljn9m drustvu i rado ee tu ostati, tj. voljne> 6e izablrati cia ostane a ne dIa ode. PHaro, z.ar nije to ostajanj.e dJobrovoljno? Mislfun da !!riko ne6e posiUmnjati ll to; a ipak, posto j'e evrsto zaklju;6an,oCigled je diE\. Olll nema slo<bodJe da ne ()stane, da od.e. pre!U<1. tome, sloboda je ideja koja :ne Bripada htenju. ili pretpostavljanju, vee osobi koja ima moc!ia nestio ucini ill ne U'Cini, pI"ema tome ,kako Ilj 'l1<lub. iza,.. bere iIi naredL Nasa idejfl slopO'd:t <Josi.ze s;mro.dp. te moCi, i nista dclje. Jer Cim ta.1OOc bude neCilp ogranicena, odnosno cim neka pri:nudiaoduzme cO""

no

248

249

veku tu sposobnost. ravnopravnog izbora izmedu cinjenja i necinjenja n;eke stvari, sloboda i:I1as pojam njoj time admah prestaju. . 11. VoLino je protivno nevoLjnom, a ne nu2nom. - za ro ffi00emo naCi diovoljno cesto i vLse n7go d<JIV,oljJJ1o primera u' nasem 50pstvenom Iu. Co-V'ek0"Y0. srce udrara, njegova krv cir<kulise, i ',;'Il; n~r::m n~e moo da to zaustavi sv.ojmn mi~~~u ill htenJ.enli sltoga u odnosu na ta kTe1Janja, ClJe .zaust:'vlJanJe ne zavisi cd! njegoV1og i'thara i ne b::..sledilo ~t;liuku njegovog duha bd! bi on tako' Oi:lluClO, on TIl)e slabooan Cinilac. Kod one. Clidne bolesii, !J0ju ZO'VU "pl<;ssv. Vita", grCev:iti pakreti uhvate ooveku noge, lon, hteo De hteo, nema u s:<rom du:hu ~oci dia .zaustavi .ro kretanje,i mora. sta:no .~a I:le~e; on u tom delo-vanju nije slobochm, :'~c se. kr'eCe lsill) ta'ko, nuZno kao kamen :kad PadJa., III telllS~ lO'Pta udiO.:re,na re'kerom. S druge stran,e, uzetost ili kvrge ne dozvo1javaju oovekovim no,gama da s.e: pokore odluciduha,. amo bi ovaj hieo ~a. p~esii tela na drugo mesto. U svim. tim slucaJ:;'V1ma;:>ema ~lobode, !Dada i neko'ko. je uzet m;>ze volJno seclJeti, ako pr.etpostavlja svoje ~rovan~ekre~ju. Voljnost ,prema tome nij.' pro-: tivna nliZnostl, nego nevo1jnosti. J r Covek moze 7 pre1.ipootaviti ono sto moze uciniti'pnome sto ne moZEf, tj.mo.ze vise vo1eti stanje u k Oll11e ,se l1:a1azi nego odsutnost ili izmenu tog ",:tanja, i~oj je ono nuZnosti postalo samo po seibi nepromlnIJIVO. . c 12. Sta je sloboda. - Ka<~o je sa kretanjtlffi te.~a, tako j.e i sa. naSim mislirria: a:k:.o je n~aOO :;"Ji!h taikv~ cia jemoremo uzeti iIi ostaviti, Pl'E'rna ~b~ ruJ:Seg dura,. onda. sma 11 tome sl0ibOOni. Dak ~e eov!k .l.mtdJan on noon:o ima stalncO' u duhu nelke Ideje, i zato :nije fi<).obodJan.pa.misli ili nemis1i isto kap s;(;o ~je sl?boda~ da odluci da 1i Ceo njeg9~ vo~elo dOJ:a'Cl nekp drugo i.li ruec",; alion naj casee maze bll'a .;lJa' Ii Ce U!Ze'ti.'U posmatranje,oV'U ill

te-

sas.Vlffi

:z:sog

da

250

ontt ideju; tada je on u ocllnoou na ideje slobod.an, i to isto onoliko koli!k:o je slobodan U odnosu na preclmetena arojiJ;na poCiva; jer on se ll1oZ'slobordillo pomaiknuti sa jedno;g predmeta na drttgi. Medutim, ima nekih ideja u duhu, baS !kao i nekih te1esnih kretanja, koje on u izves.nim' ttsloyima ne moZe izbeCi .ni oda.gnati, rna koltkose naprezao. Co<vek koji se rnalazi na spraVi za mucenje nema sloborde da oteTa idejtt bola i dla p!rede na posmatranje ne5eg drugog; a katltad opet neka pomamna strast patera nase :misli, kao oluja nasa tela, i ne ostavi nam slobodu dia mislimo 0 drughll stvarima koje bismo vise voleli. Ali cim duh opet stekne moe da nastaVi iIi pre!k:ine, zapocne ili zau,-: stavi rna koje kretanje tela spolja, odnos.noma koju misao . . -iznutra, pl'ema tome koje cd njih viSe voii, ga tada opet smatramo slobodcim. 13. Sta je n'Uznost. - Gde goo postaji portpuno odsustvu mis1i, ili moCi da ",e nesto &i ill neCini prerna naredenju mis1i, tu postaji inuZnost. Ona se naziva "prin'Uda.", ako je poCinjanje ili nastav" Ijanj.e neke akcije protivno volji biea sposobnogza hternje; ako je paik proldclianje iii zaustavIjanje neke aikcide protivno tod volji, onda s.e to ioV!', "ograni.cavanje". Bica koja nemaju ni misli ni volj"Podlo~n:a sru nUZnosti u svemu. 14. Sloboda ne pripada volji. - A!k:o j~ to tako (a ja mislim da jeste) onda ostavljamsva.l:mn dJa. razmisIi m:!' hi li billa koris.no da jedanput p1'ekinemo sa onim toliko pttta pokretanim ipo mtJII1l. miSljenju nerazumnim (zato sw j.e nera2lU:rt:lljivo) pitanjem: da 1i je cove!k:ova volja slOibodn.a ili nij.e? Jer ako se' ne varam, iz onoga sto sam rekao sledi diO. to pitanje UiOlpste nije na mestli; nai:l.t1e, isto je tako bes.misleno pitati da li je covekova volja slobotdll1a, ~ i pitati dali je njegov san. brz,iliri.j:egova vrlina c'tvorougla ~ jer sloboda. se isw ta1roo malo IIl.OZe primeniti na volju kOO j hrziniaok:retanja na spavanje, ilioetvOl'lQClJ;glost na vr1inu.. SVakl')' hi se nasmejao besmislenosti takvih pitanja, jer

: ' .-.

......

..

-.

.- -:

....

:..

..

..

251

j oCigledno da modd:f:ikacije kretanja nemaju veze sa spmranjerrt,ni razlike oblika sa vr1inom; a mislim da ce s-vaJm, aka dobro razmisli, isto tako ja.. sno uvideti da sloboda, koja je sarno moe, pripada sarno Ciniodma i ne moze biti atribut ili modifikacija volje, jer je i ova samo 15. Htenje. - 'rolilm je tesko putem zvuik0va ras,tumaCiti i objasniti unutrasnje radnje, cia ja ovde moram opomenuti eitaoca da mu izrazi "naredivanje", "zapo,!,edanje",,,izabiral).je", "pretpostavljanje"itdJ.,koje sam upotrebljavao, nece dovoljno jasno izra,ziti htenje,ako on u~to i sam 11,e razmisli. 0 tome 3ta cinl kad nesta hoee.Na primer, izr",z "pretpostavljanje", koji na .izgledJ naJbol.ie izraZava akt htenja, ne izrazava,. ga precizno. Jer ialkobi covek pre1Jpostavi'O letenje hodanju, pita,. nje je da li on 1Jc> ikada uspte? Jasno je da j.e hte-nje Ilkt duha ikojimon svesno vrsi onu vlast koju smatra da ima.nad bHo kojim die1Qffi cov.eka, uPo>treh1javajuei te'1j deo za neku ra,clnju i1i zadrzavajuei ga?d radnje. A sta jedrugov?lja, nego spasobnol~tda se to Clni? A da Ii jeta spooolmOiSit stvarno, istaviSe nego moe ..,- moe dUM. dta.us.rner:lJ. svol].! misa,9 ka zavoCinjanju, nastavljanju, i1i pre-kidanjubllo kakv rad!nje, ukolikQ to od nas Zavlsi? I moie Ii se po.-eei da. svakiClnilac ko.ji :i:rna, ~oe da misIi 0 svojim rad.1njarru:ti cia bir... hoce 1i ih izvrsiti :iIi nCe, ima tu ~posobnos,t ki()~u nazivamo "voljdrn"? Volja .je, d!ak1e, prosto ta.kVa sPo>-. sobnOi~t. Sloboda je pak eovekova moe da uCini iIi n-e uCini bilo kakvu aikciju, prema tome da hi je, duh vee iZ{lbrao da je uCiniili The UClni, <)dlnosrr)lO, dJruIk:cijere~no, prerna tome cia It on sam to ho,ee. 16. MQci pripadaju. ciniocima.-S I>rerrta t0ltle, jasno je da Je vo1ja samo jedna moe iii. sposgbnost, a slobo~ drug... nwC ili~posobnost; ako, <JakIe, pitamo iJI1,a Ii volja siobodu, :to znaei cia pita.moima Ii jedlna moe drugu, iii .jednasppsobnost drugu:. ~o t>!tanje je na prvi pogledJtako . -". - . .veC . ...grubs bes:rn;i.,-

moe.

' .

' .

-.

..

sliea da se 0 njemu ne mwe dtis'kutoV'ati, niti, na. njega odgovarati. Jer gde je taj kame nije jasnoda moei pripa;daju sarno ciniocima, cia su one sarno atributi 5upstancija a ne i atributi samih nloCi? Stoga, postavljati pitanje na takav naCin - "cia Ii. je vO'lja sloboda?" -znaCi u stvan pitati da Ii je v'Olja supstancija, Cinilac, iIi bar pretpostav1j.atl da je Dna to, jer sloboda s.e ne moze pripisati niiJemu drugom.. Ako uopste ima jeztckog smisla cia 00 slobDda pripisuje nekoj moCi,onda se olna rrtoz,e pripis,ati samocovekovoj moei da putem izboTa zap()cn~ ill prekine neko lwetanjeu delovima svog tela; to jeono pocemu se onnaziva siobodlllittl, i to je sarna slobodJa.. A a1ro neko zapita dia Ii ie sloboda slobOdna, mi eemO pooumnjati cia on 11 stvari ne zna sto govori; a Ilko neko, znaj'uei da ree "bogat" omaCsva pos,edovanje bogatstva, zapita da Ii je sarno bogatstvo bogato, smatracemo da taj zaslu.Zuje "Usi kralja Mide. 17. Iako .naziv "sposobl1JOst" k'oji su 1judi dali toj moei zvanoj "volja" - i koji ih je naveo da pogresno, govore. 0 V'Olji kao 0 nekom delujucem bieu - maze, uzirrtajuCi znacenje k,oje skriva njegov pravi srrtisaQ, cionekle ispraviti b~smislicu - ipak; vo1jel u.stvari zpaCi sarno sposobnost biranja, 00nosno pretpostllovljanja nec.eg neiJm drugom; ako dakle vidi;mo volju, pOd imenom "sposobnosti", ikao ono sM stvarno jaM, tj. prosM kao sposobnogt da se nestoucini, .brzo ee nam postati jasno cia je oosmisleno govoriti cia je ona sJo<bodna ill n~slo; bodna. Jer ako je razum,no misliti i go'Vociti sobnos.tima'lrno 0' posebnim. bieima. koj a mogu da deluju (8. to u stvari einimo kad kaitemo "Volja zapov$" iii "Volja je slobodna"), onda, bi.smo. tako mogli napravitii :,;posobnost govora, i sIJ'osobnost hodanja, i srposobpos:t p1esanja, koje proizvode te radnje, iako su to u stvari sarno modLts.i kretanja, isto ~ao sto bismo rnogIi reCi .cia SJU voIla. i razum sposobnosti za vrsenje rad!nji biranja 1

0SIID-

252

253

opazanja, dok BU to ~?'IU9 modusi misljenj~; a ism je toliikopravilno IVeC:1 da ~sob=s:t!pey'anJapev~, i sposobn(J6t ples~Ja plese, kao 1 reCl.Ja vO~Ja bira iIi :rawm. opaza, odinosno kako 00 d1ncno kaze, cia v{)'lja upravlja razumo:.z.n,}li d~SIe raZUIn ~k<h rava ili ne pokorava WIJl; l~to Je toliiko praVlIJ:"lo i raz;um1jivo re<;i cIa moe. govora za,poY'ecIa moci pevanja, ili da s,;, moe! pevanja p0il;:0mva iIi ne pq-, korava mo<;i goV'ora. 18.. T<Ikav nacm goy-ora ipak }e Prevladao i kako l11i izgleda n8lpravio veliku zbrku.. JeT, posto BU to SYe mo<;i duhailii'Jr?V'eka da, vrSi ra,=e raJC1,nje, on ih vrsi kako nadeza shodno; ali:mocvrse>nja jedne Fdnde nije zavisrlaod mo<;ivrsenj.ll.d!ru~ ge radnj'. Moe ~ljenja ne dieluje na;ro:oc biTapj<l, ni moe biranja l1Ja moc :rniSljenja; niti moe plesa? nja 9a moe pevanja, iIi mo4. pevanja na :mq ple- . sanja, sm ee syako laiko opaziti, ako samo.razmisli o tome; a ipak l11i ikazujemo baS to !kad gqy(jrlm0 cia V'Olja deluje na razum ilir8!zum n,a vol.i'U; 19. DO'PUe,tam da. oV<l; . iJ.i ona misao :more stvarno biti POiVod hjen,ja, od.no$rB vrsenjasov- . kove moCi iZbma, ili da nekiizbor ~oji duh .vini maze biti UZlXJik miSljen;ja 0 ovoj Ui<mC?j<itvari; kao i da pevanje neike melodije l11.Qize biti j)Ov?4 dase zaigra oc1reu{O'l1. pIes, i igranje tog plesa.PO'vorl zapevanje te melod~je. Ali u Sf\Iirn tim slueaj.evima neradi se 0 tome cia jedna :moe deLuje na cirutgu, vee ttl duh deluje i vrsirexnoci; eovek je taj kojivrSi radnj':l', OIl je Ci:rlila~.~ojt i~ITIo~, koji je sp~oban cia deluj.e. Jer nll)<Cl !llSu ClnlOCl-, ng(> od1losi: samo onosto iii nema moe .da deluje mo~e biti. slobbdnoHi ne&1obbdno,a ne sarna moe; jer slOboda iIi neslobpd,a m02 'Pripa.dati saInt0 OOO!me 8M ima ill. nma moe dJadeluje. 20. Slobo4a 1J.epripa.czaVql:ti;.. .,...Taj n.aeingqVOI'a.llilStao je 0tLtda sM je f3J>qSC)bnOs~~ :p.cipisivaIl0 ono sto TIn ne pripada; ali. \k:00i je' l:l,azf" "sp0So()b=sti" 'llveden u razgovore() d~u i. p6jaJ:11

i:ma

uz

254

o njihovom deIovanju, to je isto 1:ali:.o' malo unapl'edilo na.se znanje () w:m llas.em.delu.,kao sto nam je i velika upotreJba slifuog p,ronalaska, "spo,sobnosti" 'U: teil.esnirn radnjama, malo unapre<!ilo medicinsku nauku. Ja, naravno, ne porieern da postade i duhovne i teleisne sposobnosti; i reIo idJuh ima.jurazne sposobnosti delovanja, jer maCe ni jedno ni dJrugone bi mogli da de1uju. ~er nista ne maZe delovati ako nije kadro dJa deh.}e; a. ono stonema moe de1o;vanda nije kadro da deIuj,e. Ne porieem ni to da. takve i sliene reei imaju svoje mesto u svaikidaSnjoj upotreibi jezika koji $U ih uven. A/1m bismo ill sasvim riapustili, to bisuvise Heilo na afektaclju; iakofiIozo:fija ne vo/Ii msko~ snu odeeu, ipakse i ona,kad s.e pojavi 'U javnosti, mo!t"a udostojiti dta obu:ce uobicajenu odeeu i iezik svoje Zmlje, ukolHw se to .mo2le usklacliti sa istinitoseu i jasno6om. GreSka je, medUtin).,bi!a 'll tome SID EU sp<Jsobnosti opisivane i pred&tavljane kao posebni einioci. J er kad se na primer pita10 sm vari hranu u nasem starnaku, dlobivao se brz i vrlo zad();voljavajuCi Odg6vbir da s:posobnost va-'renja vrAi taj pos.ao. "A 8m Cini cia stvariizlaze, iz tela?" - "Spooobnost isterivanja." - "Sta pok.reee telo?" - "SpOBobno\St Im-etanja"; tako 1sto l~dl se govo:ri 0 duhu, kHZe se da intelektualna sposobnost, iIi razum, razumeva, a sposow"oot biranda, ili volja, noce ilizapoveda; a to uikratko znaei da sposobnost varenja vari, spooo)mO'st kret,anja se kreee, a sporobnost shvatanja shvata. "Sposobnost", "mQiguenost" i "ll'l."OC" je&u, po mont nll'slj~ nju samo ra:zna imenaza1stu stvar; i, karl hi se taj ~acin. govora preveo u razumljivije reei,. stvaT bi se, ja nrlsJim, sovela na ovo:da v:arenjevrsi ;n,e~ ~to 8to je sposobno d~vari, kretanje nestostDo je sposobno da se krece,a shvatanje nestosto je spe>sobno da shvata. Ako bi bilo dJrt:tk:Cije, 1Jobi zaista biJ,o vr10 cudno!, kao sto bi bilo eudno ik,adbieo-veik: bio slobodan a ne bi bi<> sposoba;n; diEt hUJdJe .. slobodan.
255

21. V"eC ona p'ljpada ciniocu, o4nosno coveku. - VratajuCi se pitanju 0 slohodJi, rnislim da je neprlj-vilno pit21ti da Ii je v;alja s1obodna, vet treba pitatida lije eovek slohodan. Stoga sma,tram da: (1) Sva:.'lro je slobodan utoli.:ko Uk;oliko moze, puteirn naredenja ili izbora svog duha, koji viSe voli postojooje nekeakcije nego njeno nepostojanje iii obratno, UiCiniti dJa ta akcija bude ili ne bude'. Jet" ako ja rnOlg'U, UlSmeravajuei ;m.iSlju k:retanje' sv;og prsta, u,Cinitida s.e on pokrene iz mirovarnja iIi obraitno, ondia je ,oCigledno da sam ja u t<l!ln pOIg1edu slo,bodan; a ako mogu, isto tako POImoeu :misli mog duha koja viSe voli jedno ili dru-, go, pI'Qizvesti, reei Pi cutanjoe, onda sam slohorlan, da govorim iIi da, eutlm; i Cove'!'. je' slobodan dJo onog stepXla do kog dopire ta moe dJ~lovanja iIi nedJeloiV'anja, pokren:utamislju njegoiV'og duha koja izrazava da v:ik voU jedno ill drugo. Jer kako bisma, drukeije InogIi zamisliti neeiju slobodu, negq tako da on imp moe da cini sto hoee?.A.u:k.oliko nero mori:e, samim tim silo viSe voli neku radnju nego njeno !l:lJeipostojanj-e, ili vise w1imirovpnje nego radnju, prodzvesti tu radnju iIi mirovanje, utoliko ;OiD. maZe dJa eini sta ho6e. JeT tako pretpos,tavljanje,neke radnje nj-enom nepostojanju jeste htenje ~ :radnje; i mi tesko mozemo da :<;amislimo veeu slobodiu jedThoig biea nego kad je O1J.O ikad!'o iClJa Cini stQ< hooe. Prema tome, tl pogledu radnji koje su uiJ:'1utar dohvata tenjegO''Ve mati coveki2<g1eda toliko< slob(>dan ik,oli!ka samo moZe da bude. 22. U pogledu hten,ja covek nije slobodan-o ~ Ali znatizeljni Ij1l'diSiki OJuh, zeleti .da oturi sto dalje od seibe sve :m1sJi 0< krivnji. ~ .makar i time 8W cestaviti siebe u g'OI'e sta'llje neg.o Sto je kobna nuzuost. - ne2<adpviolj~vase t.ime; .njemU nije dowljna slobo<dJa koja nedOlpiI'e joSd,q.,lje od toga. Zato se 'l.12;ima kao o,prpvdano shv.atanje da je co" vek sloibodan spmo aka je.slobodan U sVQ<m htenju

isto ()IIloli'ko koliko i'll svom delovanju. Tak9'. ~e ?n<;ta u yeti :'". eovekovom slobodom postavlja jos. 1 pltanJ da li Je on slobodan da ho6e; smatram cia se ~a to misli kad se raspravlja 0 tome da li je volJa slobodna. U pogledu toga ja mislim sloo.<ece: ~3. (2). Posto htenje ili valja predstavlja raclJnJu, a sloboda se sastoji od moti delovanja iii nedelovanja, covekne moze biti slobodan u po,gl:,~~ htenj.a iIi eir;a v.olje onda kadje njegovim. mlsnma vee predlozena neka radnja koja je u njegovoj maei i koja treba da odmah )Jude uCinjena. Razlog je dosta jasan:posto je neizhezno diaradnja lWja zavisci od njegove volje postoji ill ne postoji, a njeno postojanje Hi nepostojanje sa,vrseno sledi odvedenje iIi i:2:bor: njegove volje, on ne more izb'C:i htenje. postojanja iIi. nepost.oj<mja te radnje: apsolutno je n'llZuo da on hoee jedJno ili drug.o,tj. da p!'etpostavi joono drugom; a jedno iIi dJrugo :,uZno ~o:a slediti, i. to sto sledi, sledi po izbonl 1 odluel uJegovog duha, to jest ponjegovom hte" nju; je:r dJa on to nije Meo, toga .'lle bi ni bilo. Prerna tome, u tom slucaju covek nije sloboda'll u odnos'll !Oa akt 'Vcilje; jer sloboda se sastojiu.moti delovanja iIi nede1ov<mja,a u takvom slu'Caju 00., vek nema ta'kvu moe u pogledu volje. Jet' kadl60vekove m:isJ.i predloze neku radnj'l1, O!ll. mora sa 'lleizbeznom niUznoseu izabrati da je izvrsi iIi ne izvrsi; Covek nuzThO mora hteti ill jedno ill drugo, a za timizborom, odnosno hte'lljem, sigurn.Q sledi akcija i1i p:restanak a!kcije, i to je tada. 1tistinu voljno. Ali posta eovek ne moze izbeci' sam akt hte~ja, odnos;no pretpostayljanja jednqg drugQID, on Je PTema tom aiktu. 'll odInosu nuznosti, i zato TIE:J moe da bude slobodan, s.em aiko sloboda i ntl~st mog'll da i<lJu zajednQ<, pa da an bude i slobodan i Ve2<an 'll isH mah. 24. OCigled'llo je da'k:le cia 11 svim sluCaje~ma kad se predlaze nep<)Sll"edna akcij,a Coyek Ilerna slobodu da ho6e- ili ne6e, j,er ne moe dJa,' se uzdrZi
nl:>ilon Lok

256

257 .

ad htenJa; a slobocia se sa:>OOj.i u mo'Ci delmranja ill uzeirzavanja ad dielovanJa, 1 SaroD u tome. RecimD za co,,"efka koji sedi kills se ipak dla je 1310ooda.~, jer 0Il"l mooe hodati ako hoce. Ali ako co~ vak 'lmji sem nema moci da se pomakne, tada on nijs sloibodan, kao, stonije sl()b;xi~ ni co:vek kc:ji pada niz strmen, madJa. se kre~e; Jsr au vue ::noze za:ustaviti to kretanje 1 kad b1 hteo. Posto Je to teQm, jasno je cia oovek koji hoda, ako mu dade nllsa,o dla prestane hodati, nije slobodan u tome da li ce od[uCivati da li da pres;tane hodati ill ue; on :mo!!'a nuihno iz,abrati jedno ili drogo, hodanje ill nehadanje; a tako je i sa svim druglim, jos ~: 1eko mnogobrojnijim radnjama. koje 131.1 U n~soJ moci a koje nam tako diolaze na urn. J'eria!Jro. ogroman broj voljndh radnji slede jed;1a ~. dru~ gam u svakom budinom trenutku rulseg Zlvota, sa:rno malo njih biva zamisljeno ill. predlozeno volji pre vremena kad, treba da budJu izwsne, i usvlm takviro radnjama, kao sto sam pokazao, duh 'Ll odnosu na volju nema moCi da dduje iline dieluje, ocT k,oj se sastoji sloboda. Duhu tbm slucaju niema moCi da se uzdrii (lid htenja; on ne rome izbeei neku odluku 'U -rezl s tim radnjaroa. Ma koliko to' odlucivanj:e bila kratko, rna koliko nllsao billa brza, fuvek Ce posletoga ipak ill OiStati 'U stanju u kame je bio pre tDg ;razroiSljanja, ill Ce, izmenitito s.tanje; ili Ce nastaviti akciju, :iIi j,e prekinurt1i. Po' tome je jasno d:a on odreduje lid nal'eduje jedlno radije nega, drugo, OOnOtSno odbacu'jUCi dirugD, i da time nastavljlmJe ill izmena rad; nje postaju n.ei2Jbezivo voljni. 25. Valja jeodredertanecimsta jevart;1/,je.p~to je da;kle jasno da, cawk :u yeeini sIuCaj~a nije ,s.J.obodan da li Ce hteti ili ne,saqa se,pita d g Ii je on slabodan da hoce jednu ill cllrugu 00, qve wart, Jrretanje iIi mirovanje? To pitanje o,('j,gtledno s<ldrzi Wilko besmisla dJa bi vee on!>, moglo uverii;i nekoga & sioboda nema veze sa vo!jOlITl'

J er pitati dia li je oovek slooodan da hoce p() ",6lji k;retanje ill mirovanj,e, govor ili eutanje, znaCi, pitati da li co,,",ek moze hteti one sta ho'e~;ili V()l-o , le1i. ono sOO voli ~ pitanje na koje, jaroislirn, nije potrebno odJgovarati; od toga mogunapravitF pitanje sarno oni koji pretp<>.swvljaju dajedna' voljaodreduje radnje druge, it Q[la opet treee, i talco dalje in infinitum. 26. Najboljecemo izbeCi takve i sliane besmislice, ako U SVOID duhu jasno utvrd..irP.oi 'Qdre-c dimOI idJeje swart 0 kojima se govon. da bismo mnogo lakse, resili velik' deo' teskoeakoje zbunjuju Ijudisike roisli i U koje se zapli njih?y, razum,da sme> jasIlO utv'rdili U ,svom ~aztlf1u idieje' o slobodi i volji i' da sma ih ondi!'l nbl3ili tak"!e' u dlUhu, kao sto bi i trebalro, kroz sve one di:skusije koje se zapodevaju 0 njima; ,tadil. bistrL0 mogli da zapazimo kako, nejasn<XSa.llHstajenekadJ zbag, bJ:'ka-: nja znacenja termina, a nekaci zbogprirode same stvart,. 27. Sloboda. - Rrvo, dak:f.e, ~ebadi0bro ~a: parotiti da se sloboda SHs.toji u zavisnootip()stojanja ilinepostojanja bilo koje radnje ad naseg ht&o nja, a !lIe U zavisnosti neke radnj~m njenesuprotnosti od naiieg svidanja. Co,,"ekkojistoji na. steni slobodian je da slroci dvadooet jardi lili;bJ:'d<;> u more nezato sto hi imao moe cia uradi i su;c- . " ',' . " . ' ....:- .... ,:....: /,' protno, tj, dia skDCi dvadeset jardJi uyis. - jeT" to ne moo'-'- nego zato sto irna moe daslf9'Ci jli 'l1e s:koCi. Ali alko ga n'ka sila veCa,od njegoyeevrsto zadrZi, iii IgUI'ne nizbrdo, on. 't;ada viSeni'j<;o ,sloib()~ dan; jeT cinjenje Hi neCinjenje radn;Le 0 koj?j gO'-' varimo ndje vise u njega:voj IIK1Ci. 0:>vek kajije evrsto zawoPeu u kvadratml. sobusa StranaD:l(,i'9d dViadeset' stopa,ako stQIji na' s~e.r-nIJan' [cri3:j'U,te~ sobe, slobodan je cia hada dvadesst ~tope,. ];l~~",,', jugu, jeT moZie dla hOda ill da n~ h0dia.; <iti tlij~o/B':; bodan da i;i:ni i suprotno, tj. da. JJ'O'de Clvade~tst;g pa prerna ~S!t'U.

'l\irisl:i:rrl

ee

'.'

'..

.._'<......

'.",

258

17'

259

Sloboda se, dakle, sastoji u tome s1;o sma: k.adri da deluje:rno ill fie delujemo, pre<roa SV'Offi lzbO'.l'\l. ili yolji. c 28.Sta je volja. ~ Drugo: Sigurno se ~~ se- camo <ill je voqlja ili htenje akt duha. kOJlmo~ upra.vlja svo1u :m.isao ka iZVJ.'senj'~ neke rad.nje,<l tim.e primenjuje svojumqc wsen.}a te radu]'. Da biI1 izbegao nagomilavanje reiii,molin1. .da .mi se avdi~ d~voli da. pod! recju "radrlja" (ili. "akcija") shvatiul i pry-st8.janje neke radnje; jeT sedel1.jeili cuto.nje, u C<JSu karl se prectlaz~ l1od~nje ill gov~r, iako predstavljaju .samo uZrlrzaya~J,:?d ra.d.nJ~' trazeipak isto toliku odlucnost yplJe 1 CstoImaJtt iSt<). takozf;lflcajneposlediice, i za;tq ih lIlozelIlo ~l't svim Iako shvatiti i kao ra9nje; ali to kazemsanJ.O zatodJa biJi biolcrivoshvacen, alto ih racli kratkore ta~Q< 29.. ',sta,odredu,je volju, ---:.Treqe: PosiJo Je volJ::>. proE1to mQ<c:duhada u,smeTava covetkove d!elatne sposobno.s ti ka kretanju Hi mirovanju, uJwliko one zav:ise pel tog usmerayanja,praVilan i. istmit odgOYOr na. pitapje"Sta. od:r~duj: yolju.~" jeste: Du4 4' . Jer OnO' stq odreduJe opstume<:: ~ra ~anja, . YO:deCi je. u .()vom. ili.on-qm :p.ojYd.inac~op pravcu, jeE1te prostoE1am Ci!nilac, JWJl prtme-p-J).!.Je E1vPjU, moc u odfedenom pravcu. Ako till 00g>Qi\TO'!' nij e dovo1jan, ou< je jasno da pitanje,,$ta odreduje vo!ill?"uf;ltvari zn~~'i "Sta.,:,av<Jit!d dU~ 11 SlVatkom poj~omslucaju dtaupravl SVoJuo.p.s;tu l11pC uSIDe'favanja ka..qvoj ilionoj VJ:l>ti 'kre.tanja ili rnirovanja?"'. Na.to. ja odgavaram: Motiyza, prodlUZavanje iste radilje ill stanja jest~za,d()vo1j E1tvO koje 1..1. njhna nalazimo u, sadasnjem tr-em1tku ; alTI.0rtiv .za promenu uv~k j~ :qek?- neprijatn08t ; jerria.s-~o neprijaj;nost n?-vodl ~a p:{)lTI.e:,~ stanja .ili. neku novuJ;a-dJnJu. To Je taJ ye1iki; ltU-qvv!koji . deluje ll~ dtll1' nav9decigll ~ aJkcij1J:; ra,(liJa"atk9Ci'!- ja eu to de1>Qi\Tanle nazvat:i "oclt"edivanje volje", i objasni6u to malo qp8irnije.

ne

nazoven:t'

,; .'.

.,

tom

na.

30. Ne treba brkati volju i zelju. ---: Medutir:q. pre toga moram iDS napomell1urti ovo: iako.sani ranije, n-emajuci drugil1 reCi. cia oznaCim. taj akt du,ha kome je pravo irne"htenje" ill "volja", naE1tojao dla ga opisem pomocu izraZ1:l "izboI''', "prei;:p0s<tavljanje", i slienih, koji oznaeavaju i 2:eljukao 1 volju, irak 6e Svako - poSte je to vr10 jednos:tavan akt .7 bo1je E1hvatiti sta je to ako Satn razmisli () svom dtuhu i poomotri sta on Cini k<\d wsi htenje; artikulisani glasovi, ma:kakvi. bili, malo ,<!e mu pomOCi u tome. MisIim da je taopreznost,' da nas. ne bi z<\veli izrazi koji nedovoljno O'znacavaju I'azliku izIlle(fu velje inekindrr"ulPh akata duba, sasvim I'azliCitih od nje, utoliko vise .:t'xItrebna ilto viddm da se volja cesto brka izaml'.!njuje sa raznim drugim efektinla,. narocito sa:i:elj(Jm, i da to. cine ljudi koji nika;.1ro ne bi yoleIi da. iIll Be kaz~ ..;La nemaju saE1viJ:'rl jaBll pojmoye 0 stvarimai dl't IPSll baS razg,ovetnopisaJi 0 nji!l1.a.Cini mi se dfl jy- to bI'kanje davalo nemalo PQvodJa za J:1ejasnoee i po,. greske u toj E1tvari, i utcilikoga vise treJ;Jaizbegavati; jeT -8!ko neko okrene svoju misao prema s.ebi i pogleda sta biva u njego'Vom duhu kad on n-Sto hoce, videce da se volja ill moc htenja ne odnOBi ni na sta drugo vec ns onu pojedJinacnu ooluku duh~kojom on, eim je to pomisliq, tezi dra zaP6cne, nastavi, ill zauE1tavi neku racl>J:1iu za koju' ZJ:1a d""je u njegovoj moci. Ta cinjenica, ako je dobro oomotrimo, jasno pokazuje cia je volja sasvim razlicita ad zelje, jer ova i u toku iste te radnje more imati E1aE1vim~up'rotnu tea:lldenciju od on~ ka :kojoj nas je poveila volja. Moze se, recimo,.<iesi.tl cia me neki iiovek kome 11e mgg).!. nista.o>dibJitiza.,. mo>li da nagovorilTI. na nesto .nekogdrugog, i .dta ja, u istom trenut'ku kad to i,zvr~avain, zelim.. <lJa. nagovaranje ne UiSpe. ,"fg,snQ< je da s~ u 1X),:m slucaju zelja i volja suprot*vljaju jednl1 drugoj. .Ja hocu cia Cinim stvar koja teii u jednom prayeu,~9k. moja Zelja teZi u drugom, i to direktno suprotnom.

260

261

Covek. kame j'e od zstokog n.a;pan:lJa kostobolj,: u lJd.ovi:rna. PTosla glavobolja ili uedostatak apetlta, zeli cia rou prode i taj bol u rukama ili nogama (jer gde god rpootod.i bol, pos~ji i,zelja da ga se oslo<bodiroo), iako nJegova volJa neee. :Ia ~red'UZl?e nikakvu akciju koja bi mog.la ~l?mti tat bol'J er onzna da hi u slueaju odJStrailJenJa poia skodlJlva isparenja mog]a preCi u ~ero.Ci~o. tela. J~ toga ocito Ilroizlati da su zelJenJe ~ ~tenJe dva rar; z]icita a'kta dUha" i da je vplja, kOJa Je presto moe htenja, U jos visID, stepenu razJiCi~ od zelje. . 31. Neprijatnost odreauje volJu. - D~ s,e vr<btimo pitanju:"Sta jet,o stoodreduje.y?lJ-u. u po>gledu nasih radnji?". ~{j'sto s~m ra=';'l~lo 0< toroe, ja nih re;'kao da t0ID.Je, .kao st? se ob~cno sroatra.; neko veee dobro ~oJe covek unau lZgledJu, vee neka (i to veCinom najmuCnija) nep;rijartmoot u kojoj se oovek nalazi. Neptijatnost de O!IlO,~to st.~o odreduje volju i gttra nas na radinjeko'Je vrslroo jednu za drugam. Mi tu neprijatnost,~vu'kaIn:a je, mozerno zvati i "zeIjoro"; jerzelja je nepnjatnost ilwju /;lull. oseCa z~g ned~tatka nek~ diobra. ]\'leprijatnoot je svaki t,elesm ~ol, .roakoJe vrste i svaki dJuSevni nenrir; a sa tiro ]e uvek ucJ.ruiena i Zelja, jedJnaiw jaka kao i bol if neprijatnoot 1~oje' oseeamo, iaJ'o ~. ~e .got{)lVOl ne r~ zlikuje ad njih. Je1', postiO .Je zelJa. presto: nIJTI:jatnost zbog nedostatka nekog dJohra,u VeZl ~.~ nek,iIxl boloro kOdi.ooecamo, to 0as.'t1tfu.0 dohro J.esrte olakSanje bola; idqk se to o1aksanJe ne postigne dOtle mozerno bql pazivati. zelj\>:rp; je; SY~~I:0 oseca. bol zell da rou <Yrl- buille olakian' Ita zelJa]e jedinaka samom bolu i neodvQjiv:,:-?~n.jeg<t. Osim teze1jeza ol;lksanjemboia pOStoJll zelJa zl;'0?SU,tniJ:n .pozitivniro dobrOffi, .koja je talroae .J~d:na'ka neprij",tnooti. Kol:iko z~l1~o nek? ?,~surt:n9' dob['o, toilko tI"pimo i bolz:pog .nJ~ga. Ali n}J~n;oodsutn~ dOpro .ne prouzro'kuje 001 jeclnllif sYoJoJ f?tyarn<?] iliz.anusljenoj ve1iCimi, dok svaki .b91 !?rOlUZl,'.qJ;:,uJe

v:azr:W

zeIj'Ujedn~ sebi; jer ?dlsutnostdobranijeuV"~ bol, d<JJk pri81.rtnost oola jeste. Stoga mi xnQZemo ra=atrati odsutno. do<bro i mislitio njexnui bez zelje. Ali u.kOliko uopSte ima zelje, utolikQ ima i neplijamosti. .3~.f<elja je neprijatnost. - Svakok() .raz:misli o sebi brzo C' uvidJeti cia jezelja neklo stanje ne-prijatnostL Ko jos nije =etio u zeIji OIt'lO isto !lto je mudrae reka9' 0 );ladJi, (a orva se ne raz~lj,e mnogo. ad nje): da oglaganje njenog ispunjenja nanosi bol;JiaseITl srcu. .i to u srazmexi sa veliCinom zelje, takodi3 neprij1l.tnost]{,a1Jkad tOlik()Uoaras.tedJa cov~ vice: "pajte.UJi decU"~ dajtemi Ono sro zeitrn "iJli uu:rnr~i!" :podpritiJsik,:om takive trajnl, i neUJbIa.zeill'Deprijatn0sti i. sam~i vot sa .svim ~vojim uzivanjixna moz.e.postati neSillosljirv teret. . . '.. '. . .. .33. lifeprijatnost zelje odreauje voU1L Tacno .le'da na diuh deluje i ~oibro i zlo,bilo prisutn() pilo oods-utno; ali OItlO 8to nep()sredno <Jdreauje. Y91,jUU svakoj Iljen<Jj povremenoj voljnoj Taocltnji, jeste neprijatnost Zelje, upeTene ka nek<mJ. odisutnom dobi-u, bi10 ne-gativnom (kao' sto je neuti-alIlo stanje za O'11Og ~ trpi bol), bilo pozitivn0m, kao,sto' je uZivanje neke prijatn9sti. Daje up't'avo n:eprijatnost to sto odreduje uza.g.topne voljne a,k.dje od rkojih se sastOji. najvec{ deo nailih ZivO'ta,' i ikojE! nas vode razlicit:i:nl' puteviroa do razliCiJih iZElvrSetaka, tOI 61.l. sad na;s'tojati dadJc>ka.;lem,na.osThOvu iskustva kao i na~snmi'U :J<)!Pke same styari. 34. Dna. je izazivac akpije. __ Kadje Covek savrseno za,dovo~j!llIl 'l,a "tanjern u komese nalazi, to jest kad ne ()8ca nl Daj~nj'U nt'!prija.tnost, da Ii 0!Il tada usmerava svoju radinost, sVlOje?elo",.a_ nj e, svoju wolju na ista drugo sero na to da ostan~ u tom stanju? SvaJk:o ce se iz vlastito~ pos:tnatrar nja uveriti d,a je tako. Zato je, kao sto, vidimo, nas prernudri stvoritelj, znajuci sta odl'edujeyoIj'U i sta je IJ['ikladno n<aBem obIiku i sastavu, stavio u
263

262

coveka n~prijatnost gladi,zedi .i ~g:ih priJxJdni.h zelja koje se .redJovn<: poj~vIJ.uJusv~a.u. svo~e weme radi naSeg ocuvanJa lprodBzenja nase VI"ste. 'Misliin da iz toga m.<l'zemo zakljuciti ovo: kad bi vec sarno posmatninje tih dobrih ciljeva ka kojima nas guraju te neprijaimosti bilodO'voljno da odredJi. volju i cia nas navede n~delO' vanje, nti ne biSmo trehali te priJrodne: bolOlV', a mazda i nikakve boloveuop~te u ovom svetu. Bolje jedJa se. oovek ozeni nego d 1,zgara", kaze ~v. pavle; iz toga mozemo videti sttl je ~o stonaj.. vise navodi Ijllde ra uzivanja, bra:c~o~ zivot~.Malo izgaranje ko,je trpi.m~ terlJ.. ras Jace n:,go J.to n.a". privlaci iliprimamljl.ljeizgledJ .na veea UZlVan]a. 35. Volju neodr~auje vece pozi.tivn?dobro, negb neprijatnost. - Nacelo <1a dobI'>(}, v~e d.ohm, ocltMuje volju, izgleda toliko umnen,,]. pphya.. cem opstom saglasIloseu. celogco'Veeanstva" da se nimaloillEl cudhn. sm sa:n:l.. i ja, kool sam Prvt put oibiavio svoje misli. tom grcedmetu, =eo tC( . Za, gOtovo; zamislja:trl cia. centi IIlnOgiradJije ~prostiti usto sam .tada taiko uC:'i.nio, nego .se sada 1lu 4 jemQia se supJ:"otstavim tal<Q.Opste prinflj~nPI1l m~.., sIjenju. IPllk, po.sto saIn stvar dQbrp lSipltao, pnnuden sam qa zakljuCim da d'O'1;>J:()" vece Mbro, iako ga shvatamo i priznajemo kao. takv0, tie odrMuje volju sve dok U?1ia zeJja..ne :ppJ:"a~~ sra-: zmernQ nje'l!1U i .ne pr0UZJ:"okllJe nam n~PTIJatl1ost zbog Iled9sttlt1l:a tog dobra.MlJ.z~te ne .znarn kolik? uverayatiooveka .<ia je obilj. b'Q'ljeo.q ~irom:: 'stV'a m.0zete xnu to i:p~a.zati i na,terati .!$a dapnzna'dia su lepe zivotpll,clobMsti bolje od J:llzne oskudJice, ali dok je 0Ilzadoyo~~an sa(Js~udioc:'lIli Ine oseCa u njoj !l1ikakvunepnj~tnos~, ()!l1 s~; l)?aJF neee poikrenuti, nj,egova volja se p.ec,,: ?dilu:~tlYl na kakvu akciju koja bi ga izVelalz nJ~.lYI:oze.(}<>- . vek biti ne znarn kako 1.1veren u prednosti VI"line, u t~da je ona n~<)phodJna svako~~.k:0 imaJ;l1~ kalcve velike cHjeve u ovorn svetll ill na.qe u,o,naJ

Sto

drugi kao sto je hrana ne<JlPhodna sYemu zivom ipak, sve dok on ne oseti "glad i zed za pravdom'" dok: ne oseti neprijatnost zbog nedostatlka .irrlir1le: njegova volja se neee odlu6ti ni nak.akvu akciju za sticanje tog priznatog veceg dobra, nego ce umesto toga ncke druge neprijatnosti koje on osCa nav~stinjegovu volju na neke dlI"Uge akcije. ru opet, IDOze neka pijanica videti kako mu zbog njegova nacina Zivota zdravlje pmpadJa, imanje se rasipa1 prati ga prezrenje,napadaju boloesti i nestasica svega, pa cak i njegovog voljenog pica ...... ipak, kadJ on u uQhieajeno vreme pOOne oseeati neprijatnost zbog nedosttltka svog d!rustva, i uk,~ renjl'mu zed za casoIn, to ce ga povuei u krcmu, marla mu stoji pred oeima gubitak zdravlja i bqgats,tva, a maZda i srece u drugom svetu; a i najmanje od tih dobara nije beznaeajno, vec po niegovorn vlastitom priznanju daleko, veee od skri.!kljanja nepca casom vina, ill od dokonog easkanja vinskog drustva. To se ne dJeilava zato sta Qn ne bi video ve,ee dobt(); on ga vidi i priznaje, i 1.1 onim inteJ:"Valima kad he pije stvara odlluke dia ce teZ:iJti za tim veCim dobrom; ali kad ga opet napadne neprijatnost zbog nedostatka uobicajenog uzivanja, teznja za pri?mato veCim do,bJ:"om popusti, i prilSutna neprijatnost skrene volju ka uobicajenp'j radnji; time se navika jaca, tako da ce sled,eceg puta jos sigurnije prevIadati, mada on potajna oheCava sebi dato viSe neee Ciniti, da je to pqsIednji put soo ce raditi pro-tiv postizanja onih veCih dphara. Tako se 0lIl s vremena na vremeI;la., lazi u stanjl,l onog nesreenika koji se zalio: Vicleo meliora proboque. deteriora sequor1 ; ~ izr~ka, Zft kojtl se prizrnaje rlla je istinita i potvrnena stalnim il'l:k:ustvom, mo,ze na taj nacm (i mQZdJa!1.i na ka"' kay dirugi) posttlti Iako razumljiva.
" Vi4im i o4obravam ono sto je boljo, a .Iedim .('no lito je gore, - Prev.

264

265

36. Jer je odstranjenje neprijatnosti prvi ko~ rak"ka sreCi. - Ak9 se zapitamo za razlog teq,njenice loodu .iskustvo tako jasno pokaz;uje, i stanemo zapitkivati za8m sarno neprijatnoot deluje na volju ~ odre~uje njen izboT, videcemo da, poilto smoml kaml <:la, donesema Usjedanput sarno jecinu odluku valje za jednu aikciju, ne<prijatnost koju sada trpi:mo priTocmo usm,erava voljuka, onoj sreei . za kojQ!tl1.:,vi teZifno u svim svojim a:il:cija,... ma; Je:;: doik trpl1l).O ma kalwu neprijatnosrt mise Ille mo:;:emo smatrati sreenima" a ni smatrati da bar na }Yutu ka sreei; jer svako zakljueuje 1 smatra doa su bol i neprijatnoot nespojivisa 8reCO\lll, da (m~ eak 'hare 'U~ivanje onih doibrih stv;ni looje pose<Uuj:emO\ jer i !!'IaIi bQI rell1et:i svalfuoza,.dOiVoljstvo u kome 11Zivamo. Stoga ce, izbpr sle~ alece akc.ije na kojuces~ od~uciti nasa volj.a, 1:>iti pprodn~uv~k odrr-eden teznjoom za odstranjep,jem. svaJ.cog : ~a]1::na'!ljeg bol51 koji oseeamo,jerto je pTVl nuZIll k=ak 1fu sr-eci. 37. J er je samo-n-eprijatnost priS1J.tna. - Joilje4an razlog zasto sarno nepri~atnostodrauje volju mogao bi biti ovaj; zato ilta je sarno nepri-: jatnost prisUitna, ,a bHo bi protivno prirodi stvari da nesto SID je ad.sumo deluje ovde gde ga ne:m.;i. Na to se mooe !peoi da i odsutno dobro J:ni02\e pu-:'tern posrn,atranjabiti predistavljeno duhu i taK? uCinjeno prisutnim. ldeja 0 njemu moZe zaista biti 'll. dlllhu, i on je mo2\e ,gledati kaoprisutnu;ali 1)ikakvo prisutno dJob:ro u duhu ,nete maCi da pre;rlada r:ad ~eZnjo:n za odstranjenjem ne!k:enep~ J<J,tnostI k()Ju trplffiQ, sve dok i onO' ne izazove;u ~a 2ielju, i ddk. neprijatnost od te zelje ne dIOblJe prevailU U odredivanju naSevolje. Ukolikc> tOiga nema, , 1deja 0 rna kakvom dobru ostaje u dU1}u kao i sve <huge ideje, tj. kao predmet neaktivne spekulacije, ne delujuCi na V'olju i 1'1e na,.vO?JeCi n~. ni na kabu akciju; razlog zato pok;a,zaeu katSUllJe. Kolik,o ima ljud!i Cijern suduhu ZlVO

:=0

266

prikazane neizrecive radootineba, ilroji Ptiznaju cIa su one i mogu6ne i verovatne, a iiPak sera-elije zaciovoljavaju ovorzemaljskom. Sre601'll! Na taj rta em, njihovu volju odreouje premoen8. neprijatnost sad o,,"e Sadl one zelje, koje su sve ,!?uStene u trIm za uzivanjima ovog zivota, i za sV'e to vrerp.e oni ne cine nijeda'l'l koral<, ne krecu se ni za pedalj ka. dobrim, stvarima' d..T").l.gog zivota, madS. ill smatraju i 'De ikakC}i velikima. ' 38. Jer za nebeskim raClostima ne teie svi ani 7~oji ih smatraju magucnim. - Karl' bi volja bila odreaivana sagledanjem dobra., prema t()ll)e ka'ko ono izgledia razu!!'Iu manje iii veee, - a 'll. tql{'iom su stanju sva odsutna dobra., i sva za. lrojas,e po ,obienmn miilljenju pretpostavlja cia poleCl1 volju i da se VIOlja kre&>:,ka ItljIma - ne znarn..kako hi ond,a valja uopste mogUl. nelk.ud skrenut:iod b{?skrajnih, vecnih nebeskih radiosti, kad" su :joj ove jednom predstavljene i kad ih smatrakao mq;gucne. Jer svaocisutna dobra - za, kqjase rrrisJ.~ da 0c1Inah, Cim, bl1du Ipredstavljena j sagl~d<lilla, odired!uju nasu' valj'll ,i naViOdie nas naalke,iju'-, sva S'U ta dobra sarno mogu6na ,a ne,1:l,epog:resivo sigurna; z8oto ce dabro kqje je beskrajIliOI veee od svihclrugih neizbezno redqvno i stalno nll.vO'Pdti voljn na sve one aikcije koje Onozahteva; utom. slucajulni bismo se stalno i postojanodrzalisvog, putii prem.a nebtt, nilkad ne zwta;j'Uci ikad r;te 1.1pU'cujuill svotl~ akcij'e nikak.yirn drugim prayce<rrJ;; jeT veCinoo,t 1Jog huduceg stanja bila bi ncizmernq jaca,ad svih zelja za. bogatstvOiffi ili cas6u,ilimakakvim d"ugim sver1Jskim uzivanjem koje bismo mogli pooeleti, - 1'llaqa bismo dopustali d;is,do ovih drugih lakse 'C!Ialazi, jer nijedina bUdu~ styar nije jos u rukama, pa1:>inas taka i tQQloe~Y'anje moglo prevariti. E:ad bidakle bilo tako" kadJ/pi volju odreetivalo, vece dOibrO koje Imamo lli)Zgle-:du, onda bi tlO velikoldiobro, beskrf-jnoi veceq4. svih, cim bismo ga sagldali, odrnah obuzelo nasu

ana

267

,,?lju, i.~. 'bi ga .cVT"to sle~ula, ne ispustajuti ga nikad VIse; JeT volJa lma moe da upravlja mislima kao i svim drugim delovanjima, iona bi, kad bi 'bilo tako, ucvrstHa diuh u teZnji za samo tim diobrom. Ali nijedna velika neprijatnost ne Qiva nikad zanemar,:na. - Takvo bi biIo stanje duha i redovn3: teznja volje u svim njenim odlukama kad hi ona bila odredena onim 8m se posmatra 'i sagledla kao yece dobro; ali :iz iskustva vidlmo da to ije talm, jeT se ono po ~!WSem priznanj1.l hes.., Ja:aJl1o ve~e dobro cesto napusta da hi se odstra'1ll1e ~topn:= neprijam,osti ~oje nas4ju odzelje za .nem: Sltnicama. A dokto po nailem priZna11jU naJvece, 1 cak veCnoi neizrecivo dobro, mada kfitbell pokrene i gane dluh,ne Inme dJa cvrsto drzj, Y-0lju, d<.t,t!e v;idimoda svaka veea i j~ca nIJTi':" J~~os.t, elm Jednmnzahvati yolju, ne pusta je VIS~; 1 to nrop. vee pQkazuje 8m 1.l swan odrea:uje V.o1JU. Nll.pnmer, svaki j~ teles;ni hoI, neukro... tIva: st:~st.0,;eka 'looji jezestoko, zalju'bljen" Hi nestrplJ1ya zelJa za a5vemm, s-v.e, te stras.ti odrzavaju.volju. U pO<J,tojanoqn i uaJpregnl,lt0nJ. s.tanju; ~ad Je YQIja ta}{o ,usmereI1a, ,ona uOipste ne dopusta ravJ.mp ',00 napusti taj ]Jre<.b:net, vee pepresta.n.o.za:po,illjava Sve ,misli duha lIn0ei teJau tOlffi cilJU,. .IeI'. Je .odluk:a yolje pod uticajem tevrhoyne ~~pTIratn,?str~k ~od 0v:a traje. Misli~da iz ~oga J';SnO'p~~zlazi daJevolJa, odlr}osno nasa moe odia'blrar;~a Je~ r;id.?"je iZTeau, ~vih drugih, odredena. !IleprlJatnoscu kCJu trPlffiO; zeleo pih dasvako i =samoposmatranjempro-veri cia Ii je to tako. 39. Svaku nepTijatno~t pretti zeljet; - Dosad sam }:l<ijv.i)?, navodio kao priillTfaik,to,ra koji od':' ~edl.;\Je volJuo.nu .n,:pmatn9"'tk()~~nastaje pdzelje, Jer Jeon::.naJvazulJll.; 1.?aJofletmJa, i jervoJja nikadi.r;~ yrs~.neku volJDu akciju,i retko UQpste- haM re~~lJe akCIJU, a~)epri tOIll ne prati i neka zeUa; to ~e po mom IIl1sIJ~IlJu razlog zasto se volja i zelja

r:

tako, eesto brk;aju medusobno. Ipak, The treba da iskljueima kao faktor ni' onunerprijatnostkoja' stvara, iIi bar prati, veeinu dTIlgihstrasti., Od~ vratnost, strah, gnjev, zavist, stid; itd.,takode izazivaju neprijatno.st i tiIlle utieu na volju.Testra.., sti :retkO kad u Zivotnoj praksi nailaze same iproOi:ete, nepomesane s ,ck-ugima; ali u QOlCn,om razgoVOrl.! one, nose ime pr:tna ono,me sto u, njima najjaee dieluje i st;> se u trenutacnmn stanju duha najyise istiee. Meni se cak eini da nema g(>tovo nijedne strasti, koj3:. ne bi bila, pra6enaz.elj,om. Gde god! postoji neprijatnost,po~tojii zelja, u to sam siguran; jer miuvek zelimo SI'eeu, i koHko neprijatnostiQ<S'eamo, toliko sreee relimQ; a i ;%l.nll tako,mislimo, ;rna kakvo da je ina,ee nase .sta.nje. Semto.ga, sadaSnji treriutak nije za nas veenoot, i zato mi, ma: koliko da sada uziv=, Livek gledarno dalje odJ, sadasnjice, a Uoporeda s tim gledanjem unapreq ide izelja, koja ?pet povlaej. za sohom volju. 'I'ako, cak i kad se necem radtUjelTIo, OTIO sto podrzava 1'aq,nju od koje, zavisi ta Tadost jeste zelja za njenim nasta.vljaniem,i strahdiabisma je mogli izgubiti; i karl god ~ u duhu pojavi neka. nElprij~tnost veea od te, voljrce time biti 'USTIlerena na ne'ku noyu akciju, i zanemariee sadasnje zadovol.jstvo. 40. Volju prirodno odreauje najjaca neP'T'ijatnast. - Ali kako smo mi u OVOID Bvetil opsedrnuti svakojakim, neprijatnostima, zbunjiva.ni razliCitim zeljama, sad sepr1rodno treba zapitati koja, od njih ima prednost, u usmeravanju volje na slooieCu akciju. Odigovor !Ila to jeste .cia je to obiC~o najjaea neprijatno.s.t od onih za J.fuje smatram? m(gu biti odstranjepe. Nairne, posto je yolja m USmeravanja nasih radtnili sp08obnosti ka nekoj a!kciji za postizanje nekog cilja.,' Oria' nikadne~e biti okrenuta. ka neeem sto se u tom trenutkusmatra nepootiznim; jer ne rn.oZe se pretpostaviti dabi;-a.zumn.o hice moglo ra:diti sarno sa ciljII1 daI'as1J;>a

?a

268

269

svoj.trud, a .to hi bioslU'caj. kad hi onodelpvalo za postizanje .neceg sto smatra nepostiznim: staga ni. vrlo; yel:ike l1'P;rijatnosti ne pokrE!u volju, akose sroah-a da s ,neukl<mjive; one nas tadJa ne podsi:icu na napOil7,. Ali' ostavlJajuci takve 611.1cajeve po strani, uzi;1Stopne' akcije nase volje onom nizU voljrrih radnji cd kpjili se"astoji nas. zivot obicno.odil7eduje n,ajvaznija i najj~nepr1jatb.0st koju U odreden'om tr.=nntku OS;eCaIDO. Podstrek na akciju 'ko.ji stalno osee,amo jestenajveca sadasnja neprijatnost; on" veeinmn odJre(iuje izborslede6e radnje za kojuce sec YGlja<9diluCiti. MO'("arno ; ~ai me, stalno iJ:lfat,i n.a 'U~u d;f, je pravi ijedini pred';" met volje neka nasa radnja,. iIlista. ,drttg?; jernaSim' htenjem ;mi pmizvodliIn0 "'arno IlJekU. radnjl.l koja je u ;nasoj moB, c 1;u vo~ja per:estaje ine dJosire dalje. . . ' " ... . .... . 41. Svi, ~ele srecu. - Alr,o sesada;zapita sta, pokrece zelju, odgc>va.ram da ie to are,ea, i niSta dir1..lgo. "Sreea" i "nesreell" sunazivi zadvaekstrema, Cij", ikrajn1e ,gI'ani~ nep~ajemo, jer t{) je pno sto "okonije viclje1o, uho,IJij~ Cul?,niti Sit'ce ljucisko mozfol. 'zarrni.sJiti". ..'\11 mi. ip,* imam? vr10 five utiske 0' pekiln stepenima. Qba.ta 'f)Oj1nl.l, uti'sll;:e koje sma dobili razn:iln pri~erim;a ra!illstli uzivanjana jedlnoj strani, izalosti i patrij~na dm... goj; ja Cu sve te si:pe:ne ra<:ii:k:r;atk.ot~uik:ljuciti pod nazive "zadOlVQljstvo"i"bol"; a pootoji bol i zadov(>ljstvo diuha kao i tela: "On..itp.a pu!lu sf~cu i zadoyoljstvo ye:Blovito". N08.k.o eemo ta,cnije, svi bol<:lYi j zadovoljf'tva su dJuhovni, iak.o< peki nasta<jp.. 'U duhu. kao posleqica misli, a nep U teln ikao,IJQ!;I"dica a.wkih mo~if:iJkacija. }{retanja. 42. Sta je srf!-ca, c Sreea, usvompunq=6bi:rn'll, jestenajYece zooovoljstvozaifuoi.e sm{) spasobni, a nes,reea. najyeCi boI; a najrrizi stepen.qnog smse. na:qYa sr~Co:m jest' onolik:o slobodie()ld lJ<>10;va.i onolfl<:o stva;rnO'g uZlvaIlija lwHko joe, n:eopbOOno dia 6<m.nek bude zadovoljan. A poSto zadio270

voljstvo i bol nastaju delovarrjem izvesniliip["ed~ meta [l~ na~ duh ili t~lo, uvraznimstepeIlima, sto~a rru nazmUIlJO ono ste> ~oze da. nam pr0'UZI':OtkuJe za<lovoljstvo "dobrqm", a ono SID maze dia nam prouzrO<kuje 001, "zlom",niizk.aikyog dru,.. gog razloga vee zato sto mugu danaon;l nan..esll zadoV'oljstvo i bol, a u i;ome s sastoj! nasa s,reca i nesreea. Dalj":,, iaiko je onp sto Jiroizvodi ,ina koji stepen zado;volJstva samo 00 sebi' d'Obrq a on<:> Sto proizvod!i. ina kojistepen 'bolazlo, ipa'k se Cesto dogada da ih mi ine' nazivamo tako, jer diolaze uporedo sa vecim stepenirna. mte vrste; a kad tako nastane medu njima upore(ti,vanje,mi onda s prayom vrS:llno izbo;:" izmedu raznih ste'pena bO'la i zadoiVoljstva. Prerna. tome, ako prav:ili'J,o ocenimo sta nazivamo "dobI'om" i ".z1om", yi<dJ"eemo cia to dobnm delom zavisi .od up0re(ienja; jer dobro ie sve SID prlJ'izyodi manji fitepen bola ill veei stepen zadiovoljstva, i obratno. . 43. Koje doorozelimo, akoje ne. ~ MadJa su "zlo" i "dQlbr{)" uprayq takvi, i madasu, sva dobra, uopSt", gledajuCi, pravi predmet zelje, ipi:1iknisru 8Va takva da bi nuZno pOikrenula zelju svakog'f)O~ jedino,g Co-veka (mada on uvida i priznaje cIa su to dobra); zelju pQikrecu sarno onadJobra, odnosno Qnoli.ko dobra, koliko se smatra neophodnim CovekOiVU sil-e6u. Nijeclno drugo dobm,ma koliko dia je veliko (stva:r:no ill prividlno)nepodstice06vekovezelje, ako ne cint sastavnidteo <ine sreee kOj?m se on po ISvom sadailnjem ~ljenju zado..volJava. Prema tomgledistu, svako stalno traZi SlreCU .i~eli sve ono .sm je. sacinjava; is Bve druge stvari za ikloje prizn:aje cia su dolJre on. gleda bez zelje, ostavlja ih po strani i zadovoljan ie bez njih, MiSilim cIa nilko nije tako nerazum,an dia hi pqrieao. cia znanje donosi zadovoljstvo; a vee sm. seft!';e eulnih zaqovoljstaya, Dna imaju i suviSe sledbe'nika a cia bi tr<eibalo p~tatida 11 Ijudiitezezanjima iIi ne. Recimo sadia dia jedan Oovek nalazi ;?;OOo-

.za

271

voljstvo 'llculnim uZivanjima, drugi,'U uzivanjll koje pruza znanje; iakosvaki cd njih mpra prirznati &O'no za Bm tezi drugi pruzaveliko Zadovoljstvo, ipak, posta nijedan neSInatra 'llZivanje ono,g dlI"Ugog kao deo, svoje sreee, njihove zelie neee time biti podstaknute, vee. 6e syaki biti zadovoljanbez .onog ,sto uziva dtUJgi, jer se njihova v:o"ja nije odlueHa da' to trazi. Ali Bm onaj sm voli nauku oseti neprijatnost zbog gladJi izedi, on 6e se, ialw, mu volja nikad nije, bila podstaknuta prijatnirn ukusom hrane datrazi dobru trpezu, ,pi~ kantne sosove, fina vina, ipak zbog te neprijatil1Cisti oodilueiti da jede i pije, rnada verovatno sa velikom ravnodusnoseu, sva!k'll dpbruhranu koju ,nade. Tako 6e i na drugoj sp:-ani onaj ePikurejac ~ISti 2-9. krijigu ei m ga uhvatineprijat.nostzbogl,1~o- statka nek,og znanja, bHo sto se stidJi ,toga iIi stc> zeli da se time preporu<':i ,,>voj9jqragoj. Dalde, ~ !koliko ljudi ozbiljnoi postojal}o trazilisrecu,pni ipak mogu da sasvim jaS!l'O sagledaju neko v~liko i priznato dtobroa <la se za njega ne zainteresuju i ne bud'll podsmkn!lLti njime, ukoliko smatraj'll & mogu ostvariti svoju sreeu i, bez njega.Ali kad 5e raqi 0 bol'll, za to seO'lii 'llvekzainteres'llju; svaka neprijatnost koju' osete deluje na njih. Sto:ga, !tad im je noeprijatno zbog nedostatka bilo eegasto smatraju poWebnim za svoj'llsrec'll, elm im serti,einidia hi ,ne-ko dobro<rn.oglo doprineti toj sreG, oni pacinju & gazele. 44. Zasto ne zelirno '1.weknajvece dobra. - Mislim dia svako moze i sam videti nssiOibi i drtigiIna cia vidljivo ve(-e dobro ne podsticeuvek IjUidske zelje 'll srazmeri sa svojom vidljivom iprizM veliCin0ITl.' dok nas svaka i najmanja ne'V{)lja p-tx'h stiee na rad da jese oslobodi:rn.o; razlog Za to ja... I>no proizlazi izsame prifude nase sreee i .TheS~Ce; Svllikiprisu1mi bw, ma ,Mkve,vrste, doprinosi n?-ooj ~adiasnjoj nesreei; dok.oclsutna dobra 'llopste nis'll potrebna mawj stvarI1()jsreCi, mti njihova 00-

tom

sutnost pojaeava nasu nesrecu; kadbibilo tak<>in:i bism? uvek bili beskrajno nesreeni, jeri.rna'lJe..,. skraJno mnogo stepena sreee 'koji nil>uu na~em posedu. Stoga, Cim covek odstrani sve nePrija,tnt>'sti, 00 se zadovoljava um~renomkolieinomdobra tek nekoliko stepena 'zad!ovoljstva, ,koje uzastop'n~ pruZaju Tol0bicajena uZivanja, dovoljnoje za sreC'U< Kadto tie bi bHo tako, onda ne bi bilo mes~ za one nevazne i na izgleci beznacajne TfldlJje na, koje se tako 6esto odlu':'Uje naSa volja i nakqje mi volj no rasiparno toHki cleo svog Zivota; tanasa ne'!t.lar... nast ne bi Be nikako slagala sa staInom 'l1smereno. Be'll volje iJj zelje ka najvecem vidljivOll'li dobru. Mislim da. nemora:rn.o iCidJaleko da bismo se uve.. rili dia je totq;ko. Zaista, u ovop zivatu i.tn<lpalo ljudi Cija jesTeea .tolika dai:rnstalno pruZa lJiz umerenih, proshih zadovoljstava, bez iItakveprimese neprijatn9iSti;a ipak bisel ani, za:dov<;>ljili tipe dla ostan'll ovae zauyek:, iako noe n",l~ ixn."eci cia: poole ovog zivota VlrovatIio postoji stanjev<':':' ne, trajne rad9'Sti, koje daleko nadimasc\je svak6 ovdasnje dobro.StaVise, ooi sigurnovide da jt! t.a. rados.t mogtlcnija riego piOStizarije i pT6d~avanje (Jinogobro1ka CaSti, bogatstva ili uzivanja kojitraZe izb6g kogazanemaTUjti to yecnostanje; p.a. ipak, iako potpul1!oVide razliku, iakO'~'llsigurni ~ mogucnost savrsene, sigurne i trajnes-rece u' bu.., d'll6em stanju, i sas-vim trbed~ni da je nemogu postici ovde, dok ogranieavaj'll svoju sreCuna' sii;,:j na uzivanja. .,iIi ciljeve ovog zivota i ne-uzi:fu::iju nebesku rad<oot kaonjen l1'oophodni deo; - ipak to vecevidtljivo dabTO ne podstieenjihove zelje,i ne usmerava njih0vu volj'll ni na kak:vlkradnju ili napOT za njegovo postizanje. ,.

45. Zasto ono, posto nije zeljeno, nepokreC~ " volju. - Obifue potrebe naSeg zivqta ispUi!1jav.aju

velik deo njega neprij.atTIqstima od gladi, ~edi;VT'l1.o-' Cine, hladtnoee, urnora od rada i poopan'QStUt4.~ sve se to 11 stalnim razmacimaponavljl;l;ako top~ joo dodmni:> nesrecne sJ.ucajeve i fantasticne ne.o 18 !>.zon Lok

272

273

prijatnosti(kaopohlepa za CasCu, vlaScu, bogatsworn itd.),.~oje su se putem mod1e, prinl,era i va:spitanja uikorenile 'U nama kao steeene navike,. i hiljadu drugih neuredJnih zelja 'koje Smo prihvatili puteIn. obii;a.ja, yideCemo da smo malo kad u svom Zivotu t,ako sJ0b<:>dni 00 tih neprijatnosti d1abinas mogla privuCi. ud$J.jenija 0dsutna diObra. N<lSe pri,.. 1'OOne iIi :>tecenezelje retko nasostavljaju clonekle slobodne i u miru, v~. nasu volju staln() hvataju,. jedmi za dr:'l.t~om,nepJ."ijatposti koje su. se nag()~ milale ka() posledicatih prirodlIrih potrebailLstecenih navika; i ta.ko, om smo. zavrSili jeclnu 1'ad~ nju izazvanll ta:vom odlukomvolje,vec naS neka d1'uga neprijatnost ()petgm:a .p.aposao, Jer:.uk,la.. njanje bolova elji pritisak nepoort.ldno oSeCamo predstavlja osl()l;>adanje .odnesreC~iprema tonw stvar~ojll tTeqa lleiniti zaPQStizaIlje srece; a POSto <Jdutno dobro - DMl<lJa mimi,:;;J.imo"priZIlgtj'J.lX>ivi#~ dajeOl).o doq1'() - nedop:r.inosisv~ jo:m. ods1..ltngsCu tot nesrl:'ci, ()no biva istisnutodll. bi .'!la njegovo. mesto..d08lo utlanjapj:eQnil\neprijatnosti kojeosElCamo; te~kacl dg)i'Oljn~ i pcmayljaniIn po~atranj~m. pr:i;blizimo. to ..dJobr(} 4uhu tako da 0l1. q{)ibije neki pojam () njemu, time. nastaje. u nama izyesngt zeljai ()11.O paCiIlje daueestvuje u nasojnep1'ijatn:OiSrti; tektadJa (J'll0 dolazi. 1.1 je<lnal;:e uslove zad()voljavanja kao i ostaleihelje, i. pre:rna SYojoj velicinit prltisku dolazi na1'ed da i ono 'USl:l1eri volju.

Prvu

46. Odgovarajuce posmatra7l.je podsticezeliu,

- Tek t;ako, posle od,gova1'.ajueeg posmatranja i ispitivanjanek<lg dobra koje namje pr<:idstavljeno , mozese nasa zelja uzdicidlO stepe11akoji <ldgova~'a vredtnosti tog dobra, tak10 da i ono dade jecin0m. na, redda deluje n:aVolju.'i ella ga mip~emotra ziti.'JeIi dobro za koje vidini0 i p$riaje'ffiO cia jene .z:nam kakovelik() ne dopire do nase volje sve dok lIte prOlizvooe ~je u nasejlll duhu i tiJko mun uCinJi neprij<l.tnim svoje odsustvo; Bve drotl~ 274

rei nismou sferi njegov<>g delovanja, jex- nasu volju odreduju sarno one 'lleprijatnosti kojesuJ?ri~ sutne: dok god ih ima, one stalno zaokupljajU nasu ')?afuju i uvik su gotove ella dll1du. volji pivi sled.eCi podsticaj; a u;kjoliko duh vrsi neko Odme1'avanje medu njima, on cdlucuje sarno koju.ce relju prvu zadovoljiti, koju neprijatnost prvu ukloniti. Stoga, dok god u'llasem. d1Llhu pos.toji ijedna zelja, ijedna neprijatnoot, dl()b1'o s<amo posebi uopilte ne :J:nOze dop:reti do volje niti je usmeriti. Posto je prvi korak 1.t nasim naporima za postizanje sre6e, kao sto smo rekli, <lslobadanje 00 nesre6e tako da je vise nimalo ne oseCamo, voljane moZe imati vre=en.a ni zastadrugo dok potpuno ne ukloni svaku neprijatnost koju oseeamo; a posto sIDe> u OVOilll nesavrsenom stanju opsedJnuti toliikimmnootvorn. Zelja i po1Jreba, teslro da ih se uO'V'Om svettl !kad mozemo osloboditi. 47. Moe da odlozimo postizanje rna koje zelje krci put posmatranju. - Posto nas stalno zaookupljaju premnoge neprijatn<;sti koje au uvek gotoV da usmeTe vo,lju, prirodno. je, kao sto sam vec rekao, da najja,Ca i najhitnija medu njima odireduje slede<:'U odluku volje; ta'ko se i desava u veCini slu6>jeva, ali ne'livek. Jer kako pokazuje iskustvo', diuh u veCini slucajeva ima moe da odloZi. ispunje'llje izadovoljenje bilo koje svoje ~lje, P'I'erna tome svih zelja jedne za drugom; zato je on s1o:podan ala posmatra njihove p~'edmete, dJa ~h ISlVestra.. no Ispituje i upOireduje jedne IS a~. Utom! ae sastoji eorvekova sloboda; a cd njene nepraviln.~ upotrebe dolaze sveone greske, propusti i zabludJE:! u koje upaJdamo u toiku naseg zivota, tezEltLza sr,e,. com pa stvarajuci prenagle voljneodlukelpnb.va.tajucl se stvari pre no s1;(} je dovoljno ispitro:n?Da bismo to spre6li, mi imamo mQcda odloZimo dovoljavanje ove ili onezelje, sto svak<J<rn&esva-kodU1evno videti na srvOffi iskustvu.U tome je, kak() meni i~gleda, WO'!." svake slobode; u tome se; Cim

.za,-

18'

275

rod se, sastoji. ono sto se (rekao bih pogreSno) naziva "slobodinom voljom". Jer \l 4:>k:u tog odlaganja svih zelja, diok se volja jos nije odluCila za akciju i dok taakcija (koja slew odluku) jo.s nije izvrseha, mi imamo prilike da ispitamo, posmotrimo i ocenimmo koliko je dobro ill z10 Qno sto se spremamo da uCiniIno. I kad smo pos1e dovoljpog ispitivanja to oC1;lnili, izvrsili smo Syoju duZTIwt. uCinili smo svestom~emo ili moramo da ucinimo da bismo postigli sreeu; ako zelimo. hOCemo' i delujemo prema konacnom rezultatu dobrog ispitivanja, to mje nikakva greska vec savrSeTIstvo nase prirooe. 48. Al~o 8e upravljaT(lo prema svom 8udu, to nije ogtanicenje slobode......, Ne samoda to nije ogranice'nje ili umanjenje sloboc1Je,nego je to i njeno pObo1jil,anj,e i pnwa blagodat; to nije sUZavanje nase slobodte, vee njen pravi cilj i smisao; i sto smo dalje od takveodU.uifuosti to smob1iZe nesrr-eC:i iropstvu. P{)tpuna ravnodu$TIost duha, nll. :koju ne biuticao kpnarni sud 0 do1;lru. iIi zlu (a iakav sud treba da prl;lti izbor dUha), bill;l pi d.aleko od predn05ti i oduicnooti ra.zumne, prirode, 'bila bi is10 tako velika nesavrsenost kao sto bi to na QI!'U';' goj stram bi() nedostatak ravnodri.Isnosti prema delovanju iIi nedielovanju dok se volta ne odluCi. Covek je slo>bodandia podigne ruku do glave, iIi da je 05tavi u l'rliru; njemu j,e potpuno ravnodusno jedno ill. drugo, i on bi bio nesavrnen karl ne bi lmao tu maC, kad bi hio li5t:n te ravnod'llsnosti. Ali on bi bio' is10 tako jako nesavrsen ako bi ostao ravnodtiSan prema tome. da Ii, 6edignuti ruku ill nece i onda k.Mi bi tiirne tre:bllio d ll sacttva glavu ili oci ad uetarca kooji vidi ita!ro pada; saV'l'Senstvo je- u tome sto je zelja, odnQID<>, moe izb()ra, (}~re dena <lobrom, kao i u tome sto je delovanj<i ndredena voljom; ukQliko je ta odredenost sigur-, mja, utoliko joe savrsenstyo. vete. StaviSe:kad hi" SmO se, upravljali Prema bila Cemu drugOIT).. ane prema 'konaenom rezllitatu ocenjivanja d~bra ill

moe

~. ne~ ak<;:ij7 Od str~ na.seg duha, mi 1ielbismo ,b~ slobodni~ Jr. praVl Cllj naSe slobod!) jeste .nO-: gucn?S~ pqstJ.zanJa do?ra koje smo izabr.ali. Stoga, svaki covek mora nuzno - vee po svom sastavu :k<Io.;azu:n;:n? b~ce --:- dia se u svom htenju upravlj~ sV,?Jlm. nuslJ:~J~n: 1 ~t1rlQ:n tQme s10 je za njega naJbolJ da elm; mace bQ Be upravljao po nekom dittl?O'~ a po sebi, a to je nedostatl;lk 810ibOde, ~o~ICati .da. covekova volja u svakoj njegovoj odLUel ;,ledi nJegov sopstveni sud! znaci tvrditi da Cove\~~tovre~no, i hoce i nece da postigne neki ciIj za C'1Jepostizanje vee deluje. Jer, aka ga on IX> ~om ::adraSn~em misljenju pre:tpostavlja svim dru., gun~, J=o Je gasmatra najboljiIn i hoce da ga P?"tigne pre 8Vlh drugih; d):ukCije: bi bilosamo ako b~ mog~o d~ !5a istovremeno i postigne i ne po. s?gn~, 1 h{)ce 1 ne6e; a to je suvise: oCigledna pro-. 11vre,cnQ\St da bismo je priznali. 49. Taka se upravljaju i najslobodnija bica. cAko pogledamo ana visa bica iznadl nas koia uzivaju sav;senu &reeu, imacemo razloga da nrlslimo ?<:l se om posto;janije ocUueuju za dpbrol1go' mi: a l!p<u; ~~~aJffio ::azloga da mislimo da su zato ma:nje s,~e=:l III manJe slQbodni od nas. I kad bi se talro bed!rilm kOl1acnim bicima ka() stQ smo mi pristojalo da su:'!e 0 tome s~o .rooze da Gini bes1g-ajna udr05t 1 ClJobrota, mlshm da bismo rnoO'li reC:i da nj sam bOlg ne moiie izalJrati ono sto ni~ dobro; slobo;Ita ~ve.nogu~eg ne spreeava ga da 5e rukovodi OnIm s'bo Je :naJbolje. 50. !'ostojana resenost na trazenje srece 1ti.ie uza 8 vanJe slobode. - Ali cia bih tacn() pok$!ioto ~o~r~sno sb:v:atanj:; slQbode, postavieu pitanje: da Ii Je oov~ prev::t~Jlv~C ako se manje upravlja ,prerna ~UdJ;i1ffi rmsJ:Je'l1Jlma nego noeki muql!"ac?2;<h sluzuJe h da se nf\Zove slobodom tos1o je covel<: slobodian da pravi od Siebe buda,lu da,tov,ari ',n,a 'L._' " seve.' sr~m I nevolju? Ako bi sloboda, prayaslo-0000, bIla u tome sto bismo se istrgli ispodNJasti

'Il:

'!a

276

277

uma lislli ogranieenja ispitiv<3Jl1Jja i sudenja lroja nas ~preCavaju da ne izabiramO i ne Cinimo najgote stvari, onda bi ludaci i budJale bili jedini slobodni Ijudi' no nadam se da se niko nece OOluCiti da za voJ.j,l takve slobode postane ludak, rem onih koji su vee ludi. Misliro da niko ne smatra, onu stalnu zelju za sreCom koja naspriBiljava da dielujemQ za njeno postizanje, nekim suzavanjem slobode, lli je barem ne smatra suza.vanjem zbog kojeg I;)i se trebalo Zaliti. I sam svemoguei bog mora nuzno cia budie sreean; i ukoliko je neko razurnno biee razumnije, utoliko je ono bliZe beskrajnom savrsenstvu i sreci. Da mi, kratkovida stvorenja, ne bismo u svom neznanju pogresno ocenili sta i e prava STeea, data nam je moe ds. odtlozimo ispunjavanje biro koje pojedinaene zelje, ds. joj ne dOlpusUmo dJa usmerinasu voljui navede nasna del~ vanje. To znaCi staja'll.je u mestu, zato stq. nismo dovoljno sigurni lrojim putem da krenemo; ispitivanje znaci savetoVCl'll.je sa vodicern. Odluka volje pnsle ispitivanja znaCi da sledimo uputstVCl tog vodica: slobodan cini1ac je onaj ko ima moe <1Ja deluje iIi ne Mluje lUlko ga upucuje Uikva,odiluka; takVo odluCivanjene u:rn.anjujeonu moe odkoje se sastoji sloboda. Qnaj komeSU lanci skinuti i tamnicka vrata. otvwen.a potpuno jeslobodan, jw mooe cia ode iIi ostane, kako mU Be svidi; sloboc1an j i ouda. ako s' zbog' mraene noCi, iIi looog vrem'na,ili nedostatka Orugog stana, odIuM dia ostane. Mada te zelje za neiltim uclJbobnostima potpuna .odredtij1.l njegov izbor i navode ga dJa ostane u taronici, on time ipak ne prestaj e da bude slobodan. 51. Nuznost traze'll.ja pave sreGe temelj sVClke sIobode. -Prema tome, pastose najveGe sayrlenstvo razurnne l'rirode sastoji u marljivorrt i sWJ,nom. trazenju prave i stvarn, srece,brigaaa ne bismopp.greSHipa umesto J?rave s:rece uzeli prividlnu Cin1 nuzni temelj naSe slobodJe. Ukoliko sma CvrsCe vezanl za. po-stojano trazenje scr;eee uOIpste,

koja je naSe najveCe dobro i za kojomkao". .,'. uvek ~e :r;aSe zelje, utoliko eemobiti sl~()Z::~ od nuznosti dia se po.vinujeroo naSo; 'zeVl" 'k" .mJ~ se, u praviI'a prema nekom po.J'ooinaenom " ' Jl oJa bl ' "led v. ' 1 .Le!lUtacn . 0 na !zg pozelJnom dobru, i dJa onda.usmel7'roo volJu na neku pojedlinacnu radnju, pre. n ~to s~ dobro ispitali <;la li onanijeu~eslda.d~ sa ~asom stv~om srecom; ,i sve dok tim ispitivanJem ne doblJ enl() onoliko oba.vestenja koliko zahteva vaznost predmeta i priroda sluCaja mi m ~an:o ~ ~}mo zadovoljavanje te pOj~nacri; zelJe, Jeo: J l1;uzr:o dia biramo i traziroo pravu srecu kao svoJe naJvece dobro. 52. Razlog za to. - Osovina oko koje se okreee s~oboda razumndh bica u njihoviro sta.lniro na.po-, nma za . Jeste . . postl'zanJ'e ' prave srece dakle u tome sto .om ~ogu dia upojedinim slueaje'Vima prekinu ~voJe trazenje dak ne razglooaju stoje pred niima 1 ne Qoo.vest.e se da Ii pojedina stvar koja. .e 'tad predlozena IIi poZeljena leZi u pravcu n~ihovo~ gl~vn<;g cilja i Ci;nd stvarni deo onoga sto je njihova naJvece do~:o; Jer sk~or:os~i i teznja njihov"epri.:roe k.:: srCl obavezuJe Ih 1 n8.vodida se brinu&. Je :re bl promasili ill pogresno shvatili; time im se nuzno na1?e~e.oprezn?St, cuvanje, i razmisljahje a sm:ru pOJedi~lh radn.l1 koje im sluze za pO$tizanje sreoe, Is,!a nuznost koja usmerava ka trazeni1.l pravog, b]a~enstva nareduje sa isto tolik6sIlliige zadrzavar7.Je,. ispitiv~nje i 'pc>smatranje svake UZastop~e zelJe, ~a nJ~o zadOV'oljenje nebi na.skodila nasoJ st:':.a.:n0~ sreci i odivelo nas odi nje. To. je po m.om. .rms~J~nJ~ ve1ilm preiroucstvo konacnih ra=~n~h 1;)1ca; zel~ hili da se dobrooceni nije Ii .naFe~e spr~vodenJei vrsenje sve one slobode ~nJu c~)Vek za koJu je sposoban, iIi .lwja. rn"!l J': ko~a, bas utome, i ne zavisi Ii smer svih nJe~ov;h .radnji ~as ad ,toga sto on maZe zaustaviti svoJ~ zelJe, spreciti da. O'llie usmerenjegovu"olju na bilo kakvu akciju sve dok on pDtPunO itaCIio,
V

1=:,

279

278

prema vamosti stvari .0 koJoj .seradi, n~ (Jcenli. sta je u njiroa dobr<) : zlo.. Ml_.S~O ,kadn . cia to u(J!adimo; a karl to llra~o, ~Sl~l&!Ilf.?'.SVOJu du-.znost iuCinili sve sto ~e u naso] .1nOCl, u stv~1. svestoje potrebno, Jer, posto vol]a p;etpos~vIJa znanje koj.e ee voditi njen izpar, sve st<:> mo;remo da uradimo jeste dl<> zadIrzim? odluku volJe sye d.?~ ne ispitamo sta je dobro>a .sta zJ? u svakOJ ;~asoJ 2ielji. Ona sto za tim sle<h, sledi .u posledicnom !aneu u kotne su Bve karike v~zane Jedna za drugu, a sve zavise od konacne odluke rasudivanja; a 00 nas zavisi da II ee ta ooluk,a biti, dlO'nesena na osnovu uzurbanog i povrilnogpogleda, iIi Ila osnovu clobrog i zreJog iSpitivanja. Iskustvo ;nam pak.PQkazuje da sm.o u veeini slucajevakadrl dIa zadirlhmo ispunjavanjepilo koje zelje. 53. Vlast nad nusim strastima jeste prapo unaprec'livanje slob ode. -Ali ako nam. (kao fJ? se,katkad clesaya) Citav duh obuzme neka kraJnJa muka, na primer kad nas savlada bolod.m~cenja,i~ neka siloyita neprijatnost, kao ona.kO]U l zaZlva IJl.lbav, &<:!iZba" ill druga neka zestoka stra:'t, talm dan:: gosppclarimo 1ovoljno s~b?1?- ,da .b~-:m0 je Il10gli dobro Lkoremto rapnotriti 1 oceruti. tada eepog~ koji zna nasu slabost i sazaljeva nas ~b<:>g n]e, 1 koji vidi sta je u.na~aj moei,a s:-a r:ijf' suditi kao Ijubazan imllostiv <ztac. No 1 ~eba da posvetimo najv~ brigu 1 trud postizat).Ju ~zdr zavanja odprebrwg popustimja vIastitinl.' ~el].a.rn.a~ UIl'leravanju i ogranicavanju. na~ih. stra:>tl,dab1 talmnas razum mogao slobodnqispitiyati,a urn objektivnQdavati svoj sud, j~ od. toga za,vis.i pr~ Vilna usrneravanje naSeg deIovRnJa ka postlzanJu prave si:e<\.e. Pri tome mor~ nastojatida.s!edimo ~nje naseg druha za Bustll;S.ko d01Jrolll~I?,,: stvaliina, i nesmemo dopustiti daneko vehkO' 1 V<lznodobro, priznato iIi pre~stavljeno~a?!flogu6no, iskllzne iz nasih ~l 11~ 9:StaylJaJucl ~ njima nikakav prohtey', .nilia1l:yu zelJu~asobom,

:m,

d=o rnJego'VU pravu vrednost,pa tiIne izazQvem.() u svom dUh::, Qdgovarajucu zelju ineprijatl'lo~t ~bo;g ne~Ja tog dobra, iIi zbog str'aha da' e'Ill.o ga lZgublti. A cia svako mozeto postiei, ako sa!tiQ stvam ddlu:ke kO'je je kadar 1zvrSi toee-, ~vako i sam utvrditi vlastitim, iskustvom. I riekanilm I1e tvrdi da nije kadarcba upravlja ;svojim strastima ~a ih sp~eci cia ne izbijl.l i ne naved1,l ga I1a akCijll; JeI' kadi Je kadar da to pred vladar'U1 ill.ne-t:im velikim Covekom, kadar je i kad je sam, odnO&1O u prisustvu boga. 54. Kakoto da ljudi idtt.razlii'itim. P1ttE;1i ima. - Na osnovu Teeenog Iakoje dati razI90'zaiitoSI;) desa,ya ,<)11< .se. Ijl.ldi .voljl'l()kreclltako, ';a.zliGitim praycima, pa neld i PUWtn z!a, i~osvi zele .sreell. N.'a ~o mogu re6i da r~liCiti i supr0trl.i izpprikoje; IJudl u svetu VTrene dokazuju .-da (}nine'ti'ate svi d\Jbl'()' nego dajedinaista stvar pije pocijedrtako dobr,:. svaJco.m,.,Covek;u. R~n()lifost, nastojallja pokazuJe da ne nalaze svi steeu llistoj stvarii ne kiu ka I1joj istiIIl putem. Kad bi l>.sVe Ijud.s'ke teZnje ogranieavale. pa ovaj Zivot, onciabi ra"logzasto se nekobaYI naukqm iznanjem., a drugilovom j SokQlarstvom, zastp je nek? :[zabrao raslt?s iraz~ vi'at, a drugi trezvenost i bogatstyo, bione,u tome sto:>vi oni ne ~eze sreom, vee l,.l tome stp svako od Iijih ~alazisr!"eu ~ .neCem drugom. Zato j on;3.] le1.'ar do~ro odgoV?ri() SV9ID pacijenpxkoR<l,SU bOlele ,. o.':h: "Aka nalaziteveee 'zadov21jstvo . u ~usu Vlna neg<:) ~ tipotrel:>i o~nog vida, onoa je Vlno drob!'>o za vas; ali akl.> yam vid pruZa veee uZivanje Ilego piCe, ondavin<'!nije nis1;&". " . 55. Duh0vni ,'Ukusi su istotakoruzliCiti 'k<loj nep~l:U~i;bezuspeso:io eete. pokuSavati dra zadovolj1W BVe; IjudJe. PTUZajuel in;. l:>og~tstvo ilislavl.l (ia,ko neki nalaze; u tOl11e sreeu), ll::!l()o stq'eete bez;uspesi!'1O hteti da, utazite " ~,\,<iCijl,l, gladpru7.ajuCi svima ,8il' ili iakove; jer iako je to za neke irrlo prijatna i

n~protiy, treba da ga pos1Ilatr'amo svedlOk uellvi-

da.

Cini.

za

280:

281

fina hrana, zadruge je 'bljutava i odvratna; nmogi Ijudi 6es razlogom 1'adije trpeti grcenje praznog 5tom,ak,a nego priroiti branu mja je za druge prava gmba. zato su, Cini mj se, 5tari filooafi. u~u<i istrazivali CIa li se summt(,m bcmum nalazl ubQogatstV\.l., ili u te1esnim uZivanjima, ill u vrlini, ill u kontIIlplaciji. Sa isto toliko razloga mogli su ispitivati OR Ii je najbolji ukuS jabuka, sljiva, ill oraha, i podeliti Be u sekte zbog toga. Je1' prijatan ukus ne za:visiod same stvari, vee od toga da Ii je an.a prijat~ ov?m ili onom pojedinacnom nepc~, a u tome postoji najveCa. raznolik.o,st; isto taka, Dal, veea sreea se sastoji u posed!ovanju onih stVarJ koje donose najveeeUZivaJ:l.je iCije odsustvo prouzrokuje neki poremeeaj, :n~ki bol. A te stvari S11 razlicite ~ 1'azne IjudJe. Stog?-, llko IjU!cld mogud;J. se nadaj11.idau~ivajUsamo u ovom ziyot\I. onda nije nl .cudno n1. neraZUllIDOStA> oni 1;taze .S.1'eeu izbegavajueisv~. stvari koje iIn ovde s~pde, a trazeCi one koje iInPruZaju zadJovoljstvo; inije Cl,l<1no !!ito u tome .ima t(}liko 1'aznovrsnooti..JTako nema nikakvih prekogrobnih nada, 9nda je svabko pravilan ~kljueak: "J.:dimo i pijrno" - uzhrajtp.o u onome st6 D!lS veseli - "jer sutra eerno Uffirt.:lp". Mislim da nam to pokazuje razlog zastozelje svih ljudi.!lie p0l.ci'eeu isti p1'eclmeti, iako svi teZe za sreCom. LjUdJi mogu izab1'a,ti .r;azliCite si:vari a d ll ipak. svi izabew pra,vilno, a,k.osamo pretpostavimo da &11 oni bo gOOlilli bednih insekata, ocH~jL'l su neki peele, t~ zato u~vaj11 u cve6u i nje,govoj slasti, diok su drugi 1'az11e bube, te uZivaju u cirug1J;!1 vrstama jela; i paSto. su u "j;()me uziva,li jedJ:lQvre~ me prestaju da po@toje i .nestaju. za.uvek. . , S6. ZaSto ~j1~di izabir/1,juzlo. - Ako dobro.razmotrimo te stvari, dJobiee!!Il0' .f"O mO>lTI ).):lisljeJ1;ju, jasan :p.ojam 0 stanju Ijudsk,~ slobodJe. .Jasno jeoo se sloboda sastoji u tome sto imam<> moe da neSto ciniII)D ili neeinilTIo, dadelujemo ilise uzdrzi:m<> od deloyanja. To.isene rno~e pore('i.. Ali Itaim W
282

na~zgled obuhyatasam?one eovekove radnje koje: prOlzlaze iz htenja, pita se dalje <Ill. lije OOvek sIp,bodan u BV9m.htenju?Na toje vee odgovrn"eno da. n veCini sJueajeva. Coveknije sloboda'll da .uzdr~~ od ak :htenja, da on !Ilora izvrSitiaktv~lje: kOJ= se predil(Y.Zena radnja izvrsava ill ne iZVTSava. Postoji ipakjedf;Jll $lueaj ka<1 je .covek slopodanB pogledu htenja, a to je kadronizab6["eneko. UdaJjeno <i0bro. zacilj svojih napOlra. Tu covek.!IlOZe ~~dr-.lat!- akt izbora, uzdrZati Be oil.odlueivania.z~ III prO'tlv predlozene so/ari, di[)k.ne iSpita da Ii ona zaista po svojoj prirodi i posledican"ladoptiri0si njegovoj sl'es iIi ne. Jerkad je je.qm.om. :i.zabrao to d1obro, i onp time postalo d njegove sreee,OlJ.p onda podstice zelju i izaziva neprijatno,st Srazmet"ITll s njam, kojaodtt"eduje njegov:u. volju i navodri f>~ 111;1 delov.anje za postizanje stvari kojujeiza-mao, kad god se za to pruZi. prilika. Iz toga mQze"ill0 videti. ~sto sedesa,va daeovekopravdano zas];:Zi kaznu, iako sigurno znatp.o dJa je u svim svoJlm. voljnim radnj.ama..-"hteo, i to nuzno hteo ,-.-.. " .. ...... " samo ?nosto je smatrao dobrim. Nornada je nje.. gova V'olja bila uvekodredenEl onim sW je njego,,; . razum .- . s matrao dobrim, to. gil. ipak ne. izvlnjava' .... - .... -..- .' '.... . '. .' . .'. ' . .:-','.,' .' . ' .... > Jer on je p1'enag1im sO'pstye:nimizborom naturio srebi pOgT'*ine ikriterije dobra iz1a, taiko dia $U ovi, madlIJ.lazni i P9~ni;jstoto1iko uticalina njegovo pon<l.sanj,ekaocla sllbili pravi iistiniti. On je iskvar:io svoi ukus, izato je ;saroo ~arosebi adg,~ "CJlI"an za botlest i smrt koj e su proizaiUe iz toga. Vee'TIt zakon ipr;kodia stvari ne mogubiti izmenjeni 9ia bise uskladili sanjegovim losim h,borom. Ako on zanemariilizloupotrebi sloboduispi'tivanja onoga sto stvarno iistinski eini lljegO\Tu sreeu, itimeobude zaveden na krivi put; za nesree: koje sIed'6 kriv je njeg(}v sopstveniiZlOO1'. On je irrv..lO moe cia zaddi svoju od!luku; ta mQemu je data da bi brizljivo ispitao u eemu je njegova eea i da bi se tako saeuvao da De bude prevaren. A

ta

se

eo

on.

..

"

....

..........

..

..

....

,-

.-

... -.

-.

.;....

.sr

283

poSto re radi 0 stvari od tako v~li~g i n~I?OSrecl.n~ zllaeaja, on niJe mogao smatrati da Je za nJega bolJe .cia bude prevarEm. To sto je receno mooe namtak<:>de otkrlti zasto Ijudi na ovom svetu odJabiraju razliCite stvari i traze sreeu u suprotnim pravcima. No ipak, posto su Ijudi J.+vek postojani i ozbiljni k~d se radi 0 sreCi i nesreci, postavlja sepitanje zast() ani cesto pretpoot,avljaju gore boljem, zasoo. oda.~iraj"ll. ono soo ih IX> njihoiVom sOp;>tvenom pnznaJlJu unesrecuje? . 57. Da bismo saznali razlog :1:asto Ijud:i polaze razliCitim '. i suprotnim .putevirna, iako. svi traze srecu, moramo pogledati otkud nastaju r~e neprijatnosti koje l.l:Smeravaju odluku volje u sviln voljnim radnjama. (1) Od ,telesnag bola. - Neke 00.. njih nastajU iz uz;rokakoji nisu u nasoj moci; takvl su .C:esto telesrti bOlovi od osklJdJice, bolesti, ili. sIJ,11jasn jib povreda, na primer. mucenja itd.; ka~ $1,1. takyi bolovi prisutni i zastoki, oni vecinom Jako dcluJll na voljui skreeu tok Ijuds.kog Zivota ustram.f <xi vrIine, poboonosti i Yer~, 00. svega onog stopo njihovom misljenju vodi ka sreci; jer netrUdi se svako qd njih (ill nije kadar, jer se odlVikao od toga) cia putemposIhatranja udaljenog, buduceg. dobra probuui u sebi zelju za nJim, koja hi hila dovoljno jaka da budeprot1iteza neprijatnostikoju oseta zbog tihtelesnih muka, idaodrZi postoja-: nost njegove velje u izboru. onih ak~ija koje v~e budrucoj srect Jedna susedna zemlJa predstavlJa odnedavna po2ornicu tragicnih dogadaja, iz kojih bismo mogli izvuCi. primere- kad bi.to hilo potr"elmo, kadne bi Bve :wmlje i .epohe sveW p~le dJoyoljno prinlera :1:aJo -. za potv,rdu one op?te pz:imljene i~ke: Necess.ztas c(Jgzt ad "turpla~. Zato i:rru;anodosta razloga dia molimo: "Nen,aye;:li. n.:;JiS na:iSklJsenje".
,'iv;4zda nateruje na TUiine stvari. --:.P1'e1).

sy-(J?nja. - Os~Ie nePrijatnosti nastaj'll~9og naslli zelJazaodsutn.np. ?Qbrom; a te z~lje S'll uvek s!'aZrnerne i zavisn,e od nase zan:tisli () tom pdsutnor:'- dobru i naSeg suda 0 njemu;ai jedrioidiru.go mo~e dia bude pogre5no, i to nasom.krivnjom. 58; Nas sud 0 prisutnomd?brtt m zlu uvek tacan.- Prvo 1u razm0triti pdg;restW Ijudske suuOiVe 0 buducem dobru i zlu, ~oji zavode.njihove zeI.iekrivim pravceIll.Jer kad s~ radi 0 prisutnoj s!'Ci i nesr,;ci, kad se sudli. saroo njima. dok g:u njiliove posl'edice j(J-. d~eko; on-ella coVek r.ikadne gresi u iZboru; leI' 011 najbolje .Zllasta:mu ~. ~i;iaa, pa UJ, i (Jdabira. Stvari koj-e neposl"-edno sadal,Jziva:rno jesu <mo sta izgledaju;.priYfd.i stvarn(JStsu u tom slucajl.l. uvek jedno isto..JeT hoI iIi ZllClovoljsty() S'U tadaupravotolikikolikoih osecRlno., i zato je prisutno dobro iJ~ zlo 0roliko koliko n~m izgled.a.. Stoga'ka<:lbisvaka rasa radnja l:illa~a..vriiena gllr.o,a u sebi ill~ bipovlaiqIa nikakve pcsIeddce'lTIi 1:J'z sumnje nikad ne bismo gresili u izboru dIObra'uvek bismo nepogresno iZtbrali najbolje. Kfj!"l binz,un 1.1jedanPllt bile IJredstayljene nlUke poStehO'tTrada i mru'ke ul11iranja odgladli zime, niko ne bi ~ogo razmisljaostae cdto~a izabrati; ka.dlPi Gulna zadovoIj~tvai n-ebesk"; rad9Sti bile ujedanput 11e-: posrednoponudene ll}ll!iome, onse ne bikolebao niti bi doneo pogresnu cdl1l1ru. . .' .. . 59. Ali PoSt() pi'!se voljne rfdnj, ne nose sa sobom u SY01p neposredtnomdelovanju $VU $recu i n~sre6u koje od njih :za"llise, V'E'C susa!:U0 prethodni'llZI'0ci dobra iz1t,. povlac~ za Bobam i donose natu itt <mda kaq. su one same vee pr.oSl~\ kad vis,' n!'l' p?,:,~j)je;:Zlltol"lase zeljes!Ilertju<1.alje ad sadaspjih v'zivarja.i yOt;ie?uh ka. Qdsutn~mi dabI'll, prernCi tOlT}e k(}liko srnatramo da. je onoD<eoplfodno za PPStojfhje iIi .uvecanje ,nas, sre6~. Odl?utno diObm '!las i privlacisa.mo :;?:b()g tOg llakleg uyerenja cia je ono neoPJiodll1();akotoga nema, onone deluje

sn~f!

(2) Od pogresnih zelja. kOje aOlaz<1 od'pogre-

284

285

na nas~ Jet" Ova nasa uska sposopnost na koju smo navikli i koju ovdle. jedine> poznajemo, .cini<ia mi moretno uZivati. sarno jedno zadov()ljstvo odjednotn; i :kad smo liSepisvake neprijatnQSti, to je, dok traje;, dovoljriQ da smatraIIl0 sepesreCnima; tadana nas.ne OJe;luju odsutna doPra, makar pila i vidljiva. Posto namje, naim>, umvanje i zadovqljstvo koje vee lm<\.jnl) dovoljJ:lo za sadiasnju sreeu, mi ne ~e1WJ,q da se upu.stamo.u neke .p!l"Q'mene; jea:'" smatral1lO dJa; nam je <iov()ljno stoSllllO sada zadovoljni i vee po t?me sreqv. Jer k:0jezad()~ voljan taj je .sreean. Ali cimsepojavineka nova neprijatn()st, til. sreca je poremecena i. l.ni se P()'"" novo dajemo na posao da PisropnasliJI:eCu. ... 60. Od :pogresnog sudCL 0 tome sto je neophod" no za srecu. - Pfema t()me, j.edan 0<;1 glavnihuzc:rOka zPog 'twjih Ijudi nisu podstakrluti da .rele najy~e odsutno dobro j~tenjip,ova s~on()lltk:a zakljucku &a mogu biti srecniipeznjega. J"er d(k oni takozaklju~uj1.!, lla njih ne <l~luju radlOStibtiduceg stanja; oni osecaju mall:) brige in~):'ijatn<)oo sti zbog njih, i p(sto im je.yolja slobodI;Lll, 00 ta,kvih :telj~, 0irla se bavi zadovoljavll.njemonihbli:til), i odstr&njivanjem neprijatnostikojenasUij11, zlJog nedostatk~ tih bli:tih stvari izpog ceZnjezanjima. Ali neka covek izmenisv{)ijpogl'\i nates,tvari, neka on vidi <ias,umu vrlina. i religija po~bne za sreeu, neka zagleda.u puduce stanje pla.:tenstva .. ili nesrece, i viill dJa. je bog prll.vednisudija, "sJ.J're- .. man cira daje svalmmcovekiu prewa njegovim.~ lima; onima koji, strpljivo i uPatn.{) cin~ci dlObro:, traze sJ.avu, cast i besm.rtnost, ve~J:liZivoV .~ . s\"akom ko Cini z10, gnjev i srdzpu. patnj~. i1"\evolj11"; za one koji uvide da stanje'savrslme ~l":peH~he ... sreee, koje oookuje sve ljU?E':p()sle(),vQg ,~iV9t{1, zavisiod njihoN'og vladffiljl'l na~ji, lJ:l~ .d~1:JTa i zla kojima s~ tukovode pri S"l(()lJ:l odaQinmiupice sUno izJ:nenjene. BoouCi ..da W nikalpiy bol i pikakvo Zaliovoljstvo na ovom. syetun~ m00~ upp'-

.mun.

rediti .sa onmn be,~krajnom sre6om. iIi IlajdlJ,bljonl n~srerom ?es~e d}l8ena onome, Ijudicetada USIDE'ravati radIlJe kOJe mogu da izvrse Ille prciha p!rol,:zn,?~. 1:>ol:u Hi :z:''Clovoljstvu k{)ij-e praij te radnJe llih .1Z nJlhsledll. U QVom :tivmu, vee PI'~ma rome da 11 obezbedujili tu savroonu i trajn.ll .Slrecu na Qillorn svetu. 61 ... Konkretnije pbjaSnjenjepQgresnih sucZo'lJa: - No da biSmo Mnkretnije objasnilikako Ijudi(;e-. sto pavlacenll. se'b.e n~J:"eC11,iak{) svi ozbiljill:J.trii~e srecu, moramo vIdeti kako to cia oni danose PO'/5.re.sne :,:udo:re 0. st:rarima, pa :>e (}Ye onda predstavIJaJu. nJlhovnn zelJ~a u laZn9In ()bliku. pa. bismo dakIe yidel~ kalk:Vi su uzrocipogresnog suda i do-. kle.ool. dop:ru, m~!l'amo .se podsetiti da Ijilidi BmatraJu stvan dobr1IIla iIi rdavima 11 dVoslttuJl:om smislu. .. . , .. Prv9, stvarn9 sudohri ilizli samQzadovoljstvo iIi bal.' .. .

zato Je nemqgulce da bl. neko dragovoljnostayljao nesto gorko u svoje vlastito pice., iIi seodriClloJp.a~je stvarikqju mp:te pQStiCi a k9ja bi doprinla nJegovom zadovoljstvu i p<Ne6alatnu sVeCli, izuze'V 287

p()m~cenog

PI1lgo: Fosto Stl stvarni .predmeii naSihzelja.. k~fui da pokreRU stvorenjekoje je Imclr0<ta predvIda,. ne. samo sada~?ji pol i zado"V'P:ljstvo~ ~eg9 i ono. sto ce nam svoJlm deloyanjem,ili~V?ji:rD..po, :=<'hcama t jedtnOln kiJ,snije. lionetiZJidovoljstvo ill bol, stoga snJa.1ll"amo dQlJ:>rima ilizlim,a i sty~ri lroje wvlaCe ziJ,sobcm zad,ovoljISt"'i"Q} bQ~. ... " 62. :J='0gl'esni Bud; koji cestq zavodJi na,gu yoljn ~jgo:w prll.Y~.sastoj~ se. pogresnO>Iti Wore-dIV90DJU pOlllenutih stvarl. Tu ne Inislim nra ouaj po~~'sans,Md koji.~vako mo:te stvoritio odluci nekog drugog,vecIla ()nak;7eslldove zak:oje sVak;o mora priznati. dasu pogresni. Ja na.imeuZiInaIi' koosigurno da sv~o razumnobice~illi;ta.tra~ sre61l,. kojase sastojiu. uzivanj\.t zad0'f0ljs-tYa, n~

ek

rna .kakv()ol~ znat~j<>.tn .neprijatnQB~I1;

286

kadri.m za najmanji stepen &rete, - Ocigl~ dokaz za to pruZaju,:>vakidasnje IjudskeZalbe: syi.. kOme je (ll!laj bol koji .mOffie'ntano Os~najg<ni ()(! svih, i svi uzbudeno vi "Sve pre neg0to! . Nista nije talro ne.tJ<ldnoSljivo kao to stosadl :tr- . pini!" Stoga BU svi nasinl\Porl i misli U;S:rhreni na to da s~ resimo sadasnjeg zla, jer to nim,je prvi neophodni usJ,ov srece, pa Illa sta doSlo :pqsle toga. U svom afektu mi misli dlB. nista ne m&e biti veCe od nepJ;1jatnosti k()jutilko.teSko OOCaIno pa ca: l1i jedt1all:o njoj. A' PoSto odricgnje ()(!'<;.<l~' dJovoljstva koje na1Us~ Sfda nepOISredno pplZa predstavlja bol, Cesto i vrlo velik bol, i poStomim zelj,a v8trenO tezi blislwm i priv18CnQmcilN, nije eudo sto ta situacija delu,je na isti n,aCin kao i ~l, i umanjuje u nooam miS!ima sve buoooe stya; terajuti ;p,as tako retL slep? u svoj <;.<lgrljaj . 65. Dodajmo joS da jE)od\Sutno dobra <ir1.1gim reCin).a, bu.diuce tlZivanje...,.. nar08to.akoJe tako <1a ga nll slabo. poznajem(), retE.:o l>adkadto da se suprotstavi makakvoj pristltnoj neprijatnOi8ti, bila da ova proizlazi odbQla iIi od zelje. Jer veliCin<i tog dG~l"a nije niSta vce6a, oC!lonogSto cE;l11o stvarno okusiti. kad gabl1cl!eInOuZivali;. Zi;ltoga IjudQ clbi ja1ro . po~juj:u i na .njegovomesto stavljajll 111a koju prisutn'uzelju, mis1~itl sebi daQ[lo kad pOstan,e :praksamozda nece odg'9yarati opste plIimljen su'!.lJl.l ilimiSUenju, jersu eesID videli da.neSfmo 000, s~s'l.l<:1n:'ugi uVcelieavall, vec i 0iLl0 U iSemu sunekovreme i sroni tlZiyall sa velikim zadovoljstvom i rado$Cu, p(liStaje kasni!e hljutavo iii odvratno; zato ne IlaJaze ~nje. mu msta zbog cega hi treba10 d,a napuste sadasrije uztvanje. No oni.i})8kmoraju priznati dajefu pogreSllin naCinsudenja' u odnesu nasreCu tl buclJucern zivotu, senJ,ako h06eda k;aZuda bognjje :itad<iT aa usreti one kojimaje to namemo. JelT .posto 't9 si;anje treha pO!l1jegovoj n.amer:ida b'\lde sre6nO,onosrvakako mQll'a da Ibude takvoda zadoVoJ;ji svaCiju z!lju i pr6htev-; makarpre~tavili

eu :

alaCe njil:lova bitt i tamo ~ razld.clti kao sto su oVidle, ~pak te nebeska :mana. zadovoi!j~ti svacije nepoe. Toliko on<l.Se111IJOgJ.,eSnQffi s'l.ldeil1Ju o sadasnjemi bUduCemf:8dQiVoljstvu i bQNkad ih uporedujemo II1edusobno, smatrajuCi Q~utno

uarosi

:ao buduce.

'

. . .

mo

en()

-.' :' ' ';' "",,;,

om

66. U posmatrq.nju posledicCl. radnji.- II. ::ito se tiee stVarl koje su dobre Hi zle. po syojim po.sled!iClml<l' PO tome !ito su k,adre da.nam u budup. nos~ dJomeslt zlpili d~bl'0' mozemogresiti u fll.l~ denJu na nekoUk() nacina. (I) !{ad .smatramo da iz njih nce. pmizii to-liko zIa koliko stvarno. proizlazi. . (2) Kad smai;tamo da pcsl",dica, mada znaerajna., ipak nije sigurna, tj.da iStvarmoZe ispastii drukCije ili da. je mo.zeIDO na nekinacm izbeci, n'f primer raddnoocu, vestinom, promenOlIn, kajanjem itd. Lako oi se IThOlgio detaljno dokazati da su topogresni nacini sudenj,a, kadbih sam<> hteo da ih pojedJina:Ono opsirno ispitujem; rio jacustavij;i :>amo opstu primedibu da POIStUpamo veomapogresno i ner~o, ako odibacujemo v~edQm6za v9Ij1;lmat1jeg; i to na osnovu .nesigurn(lgnagada'nJa Ibez dovoljno ispitivanja, ne uzimajuCi uobzir vamost predmeta i potrebu potpuno tacnog suda. Mislilnda .to svakomora priznati, naro6to ak?POgledaiWi'cesCe uzroketakvog pogreSl1og $.U~ denja,. od ikojih 6u sadneke navesti. " 67.. Jjzrocitoga: . I - .neznanje._Ako nelm sudi a dia nije pcibavio sva obavestenja kojamoze da pribavi, (In ne mozeizbci pogre.sn9 sudenje. U:Nesmotrerwst, - Kad Covekprevidi iQil10 8to :ina.'J.'o je neko~fektivn<.) itrenutaCn6 nfZ!1Jlil>nje,ikoje zavodi naS SlUdisto 'Irao i emo prv(). Jet' Bu/ienjElje tako r~i uravIl0teZavanje ra.e-una, odredivanje na kojoj str'ani se nalazi debalans.. Zll.to, ako se jed!l1a iIi dlruga strana racuna pp'Vl"SIlO zbrza, tako dacoye~previdlii izostavi nek:e Spme, k01e bi JllJOlt'ale uci u zbir, sud kioji iz toga proizide bic.e
19"

290

291

isto tako povrSan kao -cia je. dones.e;n 1.1 potpunom neznanju. NajcesCi uZl'Ok fukve povrOOQI'lti jesre prerezan utica} nkQg momentanog zadovaljstva ill bola, pojaean Zlbog nase slabe, .stral3timapodloZne prirode na koju najjace <J:eluje 011o, sto je upravo prisumo. Da bismoizbegli takvu p0vr-snost, diati su na.rrJ, razum i moe shvatanja; treba sarno 4a ih pravill10 upoj;rebimo, 4a istrazimo i viditnostvar, pa tek onda 0 njoj sudimo. No shyatanje bez 1310bode ne bi slu~lo ni.cemu; a i &1ob~a bez shvatarija (kad bi to megIv hiji) ue biznacila nista. Ako covek vi!dusta ce rou <lloneti korist iF stetu. sta ce ga usreCiti ili unesreCiti, a nije kadiar da uCini je4an korak u pravcu toga iIi daijeod toga, fita mu ()Q1davredi sto to vidi? A aka je nekom slobodno dl!l. 1uta po potpunoj pomri.'ini, je Ii ta njegova &1oboda i8ta holja nego da bude uooen taInD amo kao mehuric na vetru? Aka coveka pokrece samo neki :>lepi impu1s, spoljaSnji ill unutrasnji, to malo menia stvari.. Pre:rnatome, prva i najveea u'potr(Olba slobode jeste u tomeda spreiSimo slej:l'll p!"enagljenost; slobodu mot'amD naprvom m~tu !kQ!!'istiti za toda stanemo, otvorumooiSi, pogledam.o oko sebe i sagledamo po",lediIce onoga 8to se spremamo da uCinimo, onoliko koliko to zahteva ZQ<tcaj p'l'e'dmeia. Ovcle hetu dalje ispitivatikoliiko ponekad dioprilnose pogreilnom sudenju lenost i nemar,strast izestina, uticaj mode iIi stecetiih lo..~ih navika. PomenuCu samo joo jednu wstu krivog SU<l1a koju je, mislim, potrebno pomenuti, zato 8to j,e moibda nedovoljno zapaZena, iako je vr1Q< uticajna.
Ijudi zelesreeu; ali, kao 8tl) smo vee primetiJi, .ka<:l. se -rese bola oni su obicnospremni da re Z1idoVQ<lje bilokll.kvim zacJicwoljstv?m lroje je pri ruci. ill koje im je mvvik.om omile1o;. i. pooto 8U 13 tinl s;reCni, 8ve .<lJokiintu srecu ne pore.metj nejta. nova ze:tja

i ~ri~aib:xost koju. ana. ,izaziva (pokazujuci imda u stVa:r'l :r:~u sl'C1ll), oni ne gledaju riis1",<ldalj.eOd tog~! 1 njIhova volja se ne OOluCuje ni na kakV'u akCIJU koj= bi tr8!Z:ili neko dTugo poznato ill sa": g~t;dar:o dobra. Mi Mime Vidlmo dia ne moZemo :-U:1vatL mnoga dobra, vee jedno iSkljueuje drugo; 1.zato ~:neravamo naSe zelje sarno ka 9 nim VidIJlvo ;reClnl dobrima koja smatramo neophodnim z~. srecu; a ako mislimo da mozemo biti sreCnij bez PJlh,.o?a. na. nas ne deluju. To je jos jednaprilika u kOJoJ IJudii InDgu donetipogreSan sudako e ~a za njihovu srec-u nije potrebno nesto ~to stvarno ~este potreb:r;o. Ta pogreskanas vodinakriviput ~ u poglediu l2Joora dobra kakorne teZimo, a cesto 1 u po%lediu sr.edstava za njegovo postiianje. ako se :adio ud~Jen?,m dobru, Ali mana'koji.'naiSin da cDvek gresl, bilo time sto vidi dobrota:mogde ga stvarno nema, ili tim~ sto zanemaruie Mka sredstva za njegOVQ postiZlinje misle{i .da. ~i\SJ.tp6 trebna, on ce pri~ati da je pogre,sno sll cUo onda kad, pr?JTIasi ~voj veIiki cHj - sreeu. Njegovc>j pogre:snoJ od[U~I doprinosi i s.tvarna iIi tobaznjane~god~os~ 01ll~ J:"?dnji koje Btl sredistvo za tajcilj; JT IJu~ma;l,Zg!edJa besmis1eno da U11,esreSavaju sePe ra,di s['eCe, 1 zato se nerado odlucujuna. takva s.redstva.

ooen

68.Pogresan sud a tome .sta nam je potrebno za srecu. - Nema nikakve sumnje a toone 4a. svi

inl.

292

69. Mimo&emo da izmenimpugodnost Hi n~ ,!~odnost stvan. - Zato U veti 13 t<Jm stvari treba ~os kao posJednjeposi;avitipitanje: InDze lieovek lZme!'liti ugodn<Jst iIi neugodnost kojaprati neku rad~JU? ~as~o je da u .mnogim slueaje1rim8. on to moze. LJUdi ll1Ogu. ~ 1 treba ..,-- dla pqpraye. svoj llilrus, dia dadul.1.k:usnost OOorne sto je U iStvari iIi ?O njihovom misljenju nema. Duhovni ukusi lSo't<? ~u tab? r~liciti ikao i tele&ni, i isto tako mogu hl.!ti l=enJen:-; pogreSno je misljenjeda IjUdii. ne mogu pretvonti nelag<Jdnost ili r'avnodusnost 'Q pogleclu neldh radnji. u zadovoljstvo i ze1ju.: onito mogu, aka sarno hoee da uCine sve sm je 'Q njiho293

za

voj moo. Katkad je za to potrebno sarno dobro razmislitio stvari..; a u veCini slueajeva to seInoZe pootiCi rad01ll, rnarljivoSCu i navik01ll. Covek :moze zanemariti hleb iIi duvan zato sto su mu raVlli)dJullni iIi neukusni, rnada mu se kaze da sou kori..sni zdravlje; ali ako mu ih um i razmisljanje preporuce, onCe poo:ti da ih ~1;L.sa p;;; 6e naei ?a ukusni, ili ce navikom poStlCl to lSto. SasVlm J~ sigurnoda je ista stva<J:' i sa vrlinorn.. ~~nje su prijatne Hi neprijatne bilo same po sebl, bllo kao sre<llstvoza neki veCi. i pazeIjniji cilj. JedJenjedopro pripremljenog jela koje prija covekovom nepc'U utice na duh vee samimzadovoljstvom koje prati je1o, bez obzira na neki drugi cUj; a kao. razmiJili"; roo ozadovoljstvu koje pru2\aju zclrav1j6 i snaga (a njiroato jelo i sluZi), to 6e n,am izmepiti ukus tako da cemobiti kadri ella progutarno i neki napitak loseg okusa. U poslednjem slucaju radnja postajeprijatnija ill neprijatnija S8mo u vezisa nasim ppsmatranjem njen<:>g cilja i uYeTenje~ da ona vise iii rnanje vodi ka tom cilju, da je ne0P'" hodnp povezan/l.. s njim; diok Be prijatngst I'adluje same po sebi najla'kSe postize ill poveeaya. upo-trebom ipraksom. Cesto se priyikavamo na neSt<i' sto nam je izdaleka izg;ledJalo odvratno, Cim ga oikuSamo; a kao. kusanjemnoga putaponavljamo, poCinjemp da volimo O'tlJo sto nllrn je U prvom tre~ nutku bil(l< neprijatno. Navike imaj1l. earobnu snagu; .00.0 na sta se !=,riyiknemo pastaje zbog svoje lako6e i prijatnooti taka privlaenp da IIJiviSe ne :rnozemo PTO<pUStiti vrs<$!l1je radnji kojima smo se n<l:viikom prila'godili i zato ih zavoleli, iii se bar oseCam<>n,eugodno ako ih propustifuo,.Iako je to vrlo oCigledll1.o, iako svako :mOre i iz vlastitog iskustva videti da je trow, ipak je tIlj cleo IjUdskog ponasanja u postiZanju sreee ialiko zanemaren da Ce se mozda sma1tratiparadoksalnom tvrdnjom ella Ijudi mogu uciniti stvari iIi tadnj e prija~niji1Il, iJi manje prijatnim za sebe, i time popraviti0119>sto j~svak~ko uzrok rnnogih njihovih- ne&naaa.zenja;

s.u

POsto su i opste rniSljenje ueli kr,ive poj_ a V81>Pltar;je i. na;rika rdave obieaje, vr'ednooti stvan su tIme lskrivljene i Ijooski ukusi. iskv~rem. Treba sepotruditida se oni poP-rave' a ~ l~e::om naviika menjaju se i na.sazadovoljsttra, 1 1 S?~,:mo uikus za ono sta nam je potreboo za erecu iJi sto ~. ~odd. k n.j.oj. Svako mora pciznati .00 mOlZe to ~=tl; ?' kac! lZgubisreeu i kad ga sav1ada n.esrwa, on ce pnznati da je gresiostoje pr.0~tio da to '\lCini, i osudieesebe zlbog toga: 1 J:;t Plt<lim svakog nij;e li isam Cesto d!oziveo tako nesto? 70. Pretpostavljrmje poroT~a vrlini ocevidno pogre~an s;;-d. ....... Neeu dalje govoriti 0 pogresnim su~'ovm;.a ;.zane:n~vanju onoga. stojeu njiho;,oJ ~'C1, C1pe .~JUJdli. sa.n::~sebe vode: _l'l.H krJvi put. ~o. b1 1Sp~mlo C1tavU knJlgu, atomJe mOJ POS;:lo. All ;mak?Jikoda pogresni po~movi i sramno.zan,manvanJe ~?~a sto mogu uciniti zavocleljude. s.ptlta.ka srecll stvaraju toliku razlikuIXnjihovim ~vo'tmm tokovima, ipak je sigurno da6ese svaki covek, alko samadobl'o razmisli rukovOditi u svom izboru moralnoScu zasnovan~ na temeljima ist!"ne; a on<l;j. ko nece. da .bu{llerazumno 'stvorenje ~~ da ozbi1?no razl"lllsli a beskrajnojm"eCi inesre"C'l neika krivi sam sebe sto nije u'POt'ebiosvoj' razum o<tlalw ka.ko bi trebald. Nagrade i kazne drU'" ?o~ Z!vota, koje je SvemoguCil.istanovio radii po'" J?'canJ? ~vogzakona, dovaljno su jakedia'Usmere ~J~ds~ lZlb~~,nasuprCYtbilo kakvom z:adov'Oli;;tvu iIi bo,u kOJ1 Be mogu naei U ovom Zivotu.- ako covek samo posmotri i samu mogucnostvecnog stanja, 'U kOJu .niko ne more sunln,Jati. Onaj ko dopuSta da ce lzvrsna i beskrajna sreea biti rna... kar sarno moguena posle?iC\a c]K)bmg Ziv'Otana ze.mIji, a stanje Suprotno j;o,me mogucna odmazda ~ rdav. zivot, mor? priznati. da bi veoma pogre-, sno SUdlOkad ne bi zakljuCio. da moramoizabtati krepostan Zivot, u kome sigU;t'no ocekujemo yeo,.
mov~,

moct:a

n:

>

294

29.5

rovatnQ buw6e bla;,re.nstvo, a nika;k? poroean Zfog. ~og :>?nJa vot, ,u k;QItl' strahujemo od nesree koje V1"~o v'rovatno oce~~e k;ivce,. :ih. bar 00 strasne nesigurnenade naumstenJ~. GcevldnO je ella je to ta~" bez?bzira na to da II~postan Zivot na zemlJl donQSI sarno bol, a po'l:'lQC3n sam? zadovoljstvo. U stvari, vecinom se d~sava.bas obratno;zli Ijucii nernaju mnogo toga c:Jme. bl.,W: magli pohvaliti, a lead se sve uzme u.obZ1rcml :thi sedJa oni i ovdenajgore prola:z<;. Ah ~d se na jednu stranu terazija ~tavi b~aJna sre;::a, a .na drugu beskrajna n,esreca - ako J' ono .naJgore ~~o Be moee desiti. poboonrnn coveku ukoliko,on TIl]e u pravu, jdnako onom najboljem sto 8 mokde: sitird?vom covekuukoliko j.e on u pmVU' mO~,e iko, ako nije ludi, rizikovatitako. mn<:go?Kop bi se razum.an covekpdluCioda pnhvatimogucn?St beskOlna{:'ne nes:reee,akotim rizikom. ne doblva nista, cak i ako je i21begne! S druge strane, ,~o ~e ispuni ()cekiv<U1je trezvenog CoveIa;,on De fl~kUJe nista odl beskrajne sre6 koju mooe zadlOqIti; Ako je dobaroovel!:'llpravu, on je,veCno sre<;an; ,ak~ nij, onnije nesrecan, veprosto, ne ~~a ru~ta: AAo je pak rd?v coyeJ;:u pra~, onroJe.srecan: al~o :r.ije upr?vu, on Je j)eskra]no n~ca~.Z<lI nece,biti krajnje pogreSan sud,onega kOJlll1 POISle svega togan.e, vidi za koj'll se stran1;1 treb~ odluCiti.? Ja namerno nisam nista gOVOClO 0 Slg'Urno-sti ill verovatnosti b'lldu6eg stanja, jer s-:mh~eo da prkazem da svako, na,osnoVU ~pstyenlh. pnncipa (ma k;akvi oo.i bili), mora pnznati dIEt Je !Xl':" greS1l.!O sud <mQ'ga koji se po 8vaku cenu opredeIju5" za kratika uZivanja poro,cnog :l;i;I:O:~' mada zna, i ne mote danezna, cia Joe b'llduCl Zlvotbarem moguean. . y' 71. Reka.pit'/l,lacija. .,... Da~J'llcunovo .Jstra... Zivan.je 0 ljudalroj slobQqi. Ral1lJe sam g~ blona--'pisao 4ruikCije, ali S8Il1. Be otpoCetka .boJao da u njemui!;na nelka g:re!l1ql" a i jep.an moJ. vrl()uman

:m

1:

prijate1j imao je posle objavljivaJ:).ja takvu ljumpj'll, iako nije magao dla mi koo.kretgo pokaZe gireSku;' to ,me je naveLo SlllpaZljivo reyidiram tOpoglavlje, i tako samnaisao na jednu~ i jedvap:rimetnu om<iSku: upo:trebio sam naime jedn;u na izgled sHent! roc umesto dryge. To otkrice d9'vel{) medlo ovog sadasnjeg gledista, koje uovom diu.. gom izdanju Pru.zalD ucenom sv~u, i .koja Uk:ratko glasi: Sloboda je moe da delujerno Hine delujemo prema usmeravan,ju duha. Moe 1.1smeravanj,<i se-' latnihsposobnooti ka, kret<U1ju iIi m1r"ovan.j'll; preIDa pojedlinQj Prilici, jeste on? st(> Ilazivamo "volja". Gno sto usmerava volju kapromeni pravl:1'l delov~nja u s~edu nasihyoljnmradnji jeste ll1el,a prisutna neprijatnost,kojaproisti(\eo izzelje, iIi je bar uvek pracena njome. Zeljuuyek podstice neko zlokoje h o6emo da izlbegn'8!IDQ; ,je;J;"potpuna !jlo,'" boda od bqova jeste 'llvek nuZan. deo n",se srece, doik dobro, eak i najvece, nepodstiee 'llveik zelju, jer .De- Cici, ili se ne,smatraSlacini, nuzan' deq STece. J er mi zelll'n0 sa:rn0tO. d ct 1'ltl!d1emo srecni,. Ali mada ta, O'P~ta ze1jraza srecOllIlde1uj,e stalino i neProilIlenljivo, mi se, ipak memo uzdrzati od. zadtlvoljenjama~jezelje, spI'eciti cia on? usmeri voljuna n~posre-dinu akcijJ.l,sve doik zrelone lSPitamo da Ii, to pojedina,CD1o pri:vi<:lp.o dobrokoje tada Zelimo cini d9,naSe, stvamesrece, cia , li jeono 1.1 skladu sa nj~mm ,pije. RezultatIla~g B'lldenja P011e takvogispitiva.njaje$te ono sto kqnacno odTeduje &;>vek{)VU odJ1uku.; jer coveJ!:ne hi, bio sl?", bodM kad binjegova \,olja bila odredena, neC:jm drugima ,ne njegoyom sopstvenam zeljQim,kodu vO'clJi.:njegov sops.tvem sud.Zrta1Yl da. nfld shvataju s~obodlU ikao covekpvu moguenqtma kahog iZ'boroEl, koja prefuodi ocltl'llci volje. ?eleobih da nam, ti koji to'liokonag'las~vaju tu "p:rethodnu ravno<iusnost", kaJm i e >Oillii.. Z0V1.J., opjasne, d.e. Ii ta toboznja ravnOduEnost prethodi i miSljenj'll i 81.1denj'll raZl.lma, a ne sarno odluci volje. 'Jer dJoota

dodure

296

297

je tffiko tvroiti da je ona izmedu te dive styari, tj. neposredno posle suda razufuaa pre odJl:I1:ke volje; jer odluka volje neposrednosledj sud razuma, i zato stavIjati slobodu u neku ravnodustiOst pre rnisljenja i sUdenja razuma ZIiaCi po IIlQm misljenju stavljati je u stanje mraka, u kOmeje ne mozemo ni videti ni neSt<> 0 njoj reei; ili bar stav- . Ijati je u subjekt koji jenesposoban za nju, jer biee moZe posedovati .sLobodu sarno kao,posI.edi(:li miSljenja i sudenja.Ja nisarn naroCito suptilan u izrazavanju, i zato pristajem da kazem, zaj~dno sa anima koji vole da kaZutako, da se slobodiasastoji u ravnodusnosti; ali tonij~ ravnodusnost, kojapi os.tajala pasle suda r iIi posle odhikevolje, i to .nij:~vekova ra'vntodusnost (jer Cim je on ,oceru.o sta, Je za njeganajbolje - da,cini ili ne cini nes!<> - an vise nije ravnmiuSan);vec je to ravnodusnost covekovili delatnili spDSobnCJSti, lmje i pre i poole odlu~e volje ostaju spooobne ,dadeluju ilida se uzdrze od delovanja, tj.ust,anju :Kloje nek<>, ako rou se taka svida, roozen.azv.ati"ravoodusnost"; i coV'ek je slobodian do one moce do ,ko]e dopire ta ravnoo!US!l!ost, i nlsta vise,. Naprimer, jll, sam kadar da poilrrenemsvoju ruku" iIi da. je os,~ :vim u mhou; ta delama moc je r<lvn{)dusna l.i pogl~u kretanja iIi nekrretanja ruke;ja sam dakle u tome potpuno slobodan. l\IIoja volja nareduje toj delatnoj sposobnostirla miruje;jasamipaik slobodan, jer ravnodusnost te moje deIatrte sposobnosti prerna delovanju iIi nedielovanju ostajei dalje-; moja moc pokretanja, ruk", nije ni:malo oslarpljena odlukom volje koja zasad nareduje mirova.nje; ravnodusnostte moei pre:rn.a delovanjuili nedelovanju ,ostaje, ista kao i pr""stoCe se lako, pok~:zati ako joj volja, probe radd, naredi suprotno. Ali aka mOju r,ukU zavrem", rnir0val1.jaiznenadauhvati gT.c, e ma .vise ni ravnoduSnosti lielame spos<:>!?no;. sti, m m<:>J", sl(l>1:>0de; ja l..l tom pogledu yise nisaI:\l slobodan, no JIUZno moX'arm. ostaviti ).'1,lku,'Ll !nix-

azuma,

n.

nom stariju. TIt cpet, ako moju ruku zahvati neko konvtiIzivno kretanje, i to kretanje ukida ravnoduS!l!OSt' delatne sposobnosti, i ujedno moju sl()bodu; jer ja tadJa nuino moram kretati ruku. 1J()dao sam sve ova santo zata da po~ dJa se slobOda po mom misIjemju sastoji u ravoddusnosti sarno u tom smislu. i hi u kakvom drugom, stvarnom ili izIrl1S1jeh()lm. 72. Istiniti pojmovi 0 prirodi i ops'e'gu slobodle od roIikog su znaeaja da senadJamdace mi se oprostiti ova,digresija, ukoju sam se upustio sarnO zato da bili bQ<lje objasnto te pojmO"lre. Po ovo= mom naCinu. izlagahja bilo je pril'lodno daideje volje, hteP.ja, slobode i nuznosti udu u avo poglavIjea moei. U ranijem iz,dianju ove raspraveizneo S'am svojeJ:nisli 0 tim stvarima prerna svom tardasnjemznanju iumenju; a post<> viSevolim istije, PI".inu nego SW< obozavarn avoj", vlaStite znajem dla sam:, sadau pone izmemo misljenje,' jer sam., bko mi seCini, otkrio neke razloge zbog kojili sam to rnO['ao uciniti.U tomS:vmnprvo= pisanju ja sam objektiVno i bez pred't'asudasledio istinu, pama kuda m:eonaoovela. Ali pa.Sto rtisa:rn tako ,taSt d8. bili smatrao sebe nepogTeSivim, hi tako neaskren da bili skrivao, svoje gresb~ od swaha dane pokvarim, sebi reputaciju, nisam se stideo cia objavixn sada ove stvari, do kojihsamdo840 strogim,preispitivanjem prvog teksta,' Nije nemogueeda ee neki smatrati ispravnim one moje prr,-ve pojmove, neki (k~o sto se vee dJesli.lo) ove sadaSnje; a neki ,ni jedne ni, druge. Necu se nirnalo euditi takvim razlikama u miiiljenju ljudi; jer je nepristrasrto izlaganje razloga uspOTllim pitanjirna zaista vearna retko, a precizno izlaganjeapstraktnilipojmova veama tesk:,o" narocito ako" je iJ.~ta duze. Stoga bili ja bto i te kaika zalivalan. svakJome ko' bi~na ovim ili nekiln dlrUgim osniOvama, resiopreostale teSkoce - ukolilro ih joS iima - oko pitanjaslobode. ' ,

teori

Oem

298

299

Mor:tdaneee. biti na odmet i mozda ce nam omoguciti da steknemo jasnije pojmove moCi ako pre no sto< zavrsUn QV)..l glaV)..l razmisIimoInal~ pa-eciznije 0 tome ilta je to delovanje (akcij~}.Re~ kao sani ranije da u nailim idejamapostoje sa:mo dve ~s~delov~ja,tj. kretanje i misljenje. 'U stvar'l, l&..~o. se 1 jedno i drugo naziva dJelovanjem", aloo pOlbliZe pogledmn.{). videeemo" da oni nis'll uvek pas to. Jera'ko se ne varam,ima.slueajeya obe vrste kQji ce .$1e, ako ih dQJbro. razmo-tr'imo, poik;azati kaos1;r-asti a ne delovanja, iprema T.orne prosto kao ucinci P<J.sivnihmoi u. sub:je.~~fm:a k?ii ,se ?as na o~nOlVUnjihtobozesmatraj~ ak~vmm CllUOClma. U tim slueajevima supstan9Ua k03a se krece iii misli dobiya P9dlsticaj za to svoje delovanje i;kIjui:ivo spolja, i tako deluje samO na 0S!"10VU svo3e. sp0801bnosti .da primatakyePDdstieaje od SF?ljaSnjillaktivnih Cini]aca; a to nijeu p:avoffi sm~lu a!k;tivna moe tgg subjekta, vee. sa.t1:1JO n1~~a _J?R~lv:qa .sposobl'lost. Katkacl..opet SUP6tanClJa ill Clmlacpokrete.sebe. l'la. delovanjesvoj{)m s~tvenom snagom;to je aktivna moe u pra,vom smislu. ~vak~ modifikacijavpe1r.e Supstal'lcije k<>j<ldn 0I,ill P,;:X>lZVodi. rna kakav ucrnaknaziva Be ,,4elov8,:nJ'Il'l ;. na prlnl;er, ne~ Cyrsta.supstancijasyojim kreta:::N:n: dJeluJe pa.culne iqeje neke drtlge .BUp.. sta~crJe l~l ill menJa,. 1 zato ml tU.]'lloc!ifikaciju .kretan~a naZlvamo ,,<1~IO\;anjel'Il"'A1iak:o je kJ;etanj~ tecvrste .supstanCl] lzazyaonekispoUa!lnji eim,lac, ()(ll.da leta u stvari BamO tfpljenje. ~toIne ne1TIaju a!k;tivnu. moe k;retanja one sUp-stancije kogJ ne mo'gu same lzazvatl kre~!l.,nje u sebi iIi u ne~oj ~r:ug~j sUPStanciji k{)ja mkuje.. pliC110 j~ i. Sl;tlni': slJenJ,::=,:sposobuost primanja icl~jaili lITfsli tem drelovanja n~ spoljl;tsnje supsi:a.Ilcije. .nl;tziya Be ,:~~misljenja", a Ustvari jetosamopasivn.a II).OC 111 SPOSOibnost. .AJctivna moe jeak? srno kadri ~ pO sopstvenom izbO!!'u iznesemo na sv:etlosiideJe koje niSU bile na vidiku, i da 'Uporrollj~ome-

pu-

dUsobno koje poeemo. OVie napomene :rnogtln<UI:1 pomoei dJaneupadJnemo u greSkle u vezi...S1l moCiIIla i delovanjima, u koje nBS .lako m~e zavestigramatik~ j. svakidasnji naCin govora;jer' glagoli k?je gramatieari nazivaju "aktivnim"he oznaeayajtt uvekaikciju; na primer, tvrdnje "Vidim:t1'1'Sec ill zvezdu", ili "OseCam toplinus:un<:a", i~ suiz,raznee aktivnini glagol.ill1a, 'Uopste ne <j'Z.na.c-aVl;tju neku moju akciju.1r.ajOffi bih ja.<le-IoyaQ OOi(eSUiPstancije, vee sarno mojeprima.nje idJejasy>tlosti, dkrugiine i top1ate, u. kome j:ani~m dielatan, vee prosto pasivan, i kojeCak, Ukoliko sUrrrl0ci iIi telou odredenom polozaju, .ne ]'llogu izhi.. Al~ aka oikre!lem oCi. na drugJlstranu,iIi ~~neIIl telo i:z domasaja BunCanih zraka, ta<W. sailTl styaljl.lo aktivan~ jel' taala stavljam. sebe u ktetanje IX> soP- . stven()!U izh()lI'11i pomoCu]'ll{)eL koja S' .narazitt meni. Talkv? deloeval'lj'e .jePro.i:zv0daktivlle ~. 7~. Tako sam etoukratko opisao t;la.seoriginalneideje iz lrojih izvodimo. Bye-ostale, od 5,ojip. 81.1 sYe pStale sastavIje.ne. Ak91?ihpqsi!Uatpaop:ve. druge k~o filozof, ak:? bip ispitiv;;lIOodJ k~h. UZlOc~a zavise i od eega s,u naC:injene, verujem da hi se sve mogle Bvesti. na vr10 !nali broj prirnaJrnih i prvobitnih ideja, tj .. Il<iprostiWl'lje, evrstoCu, po-k.retnost odnosno' sposobnast da budu poktenute (idej,e kqje primamoCu1imaod tela),! pe:rceptiy.,. nost, odnosno moe opazanja iIi misljenja, i p0k!'e'tIjivD6t, odnosno moe kretanja (koje.dobivamo r~ f1sksijorniz S"l;'og dub-a): .Mol.ir.n dia Im .Il!e dioPusti da uP9treblja,yall1.te clivenoye ~ci, .4a.1lJ bih.uP9:treblja,vaoone koje su dvosmis1ene"te da takoiz.,. begne]'ll opaSlnost odgreSaka.:Ak;onab:rojenim ide.,. .. jama dodamo j~ pos;tojanje, trajanjei~oj(kQji pripadaju ijednimai .dT'ugima), gobili srn.oVe:rovatnosve originalne i<ieje od kojih zaviseos<tale. Smatram, n~,da pomo6l. njih lThOZemoobja" sniti prirodu bpja,~ova,u1t:u$a, mirts~isvih drugih nai'iih id~ja, kadpismo. samo1JU.a1i ci?voJji!').o iZaStrene spooobnosti cia zapazimo razliCita modi-

300

301

fikovaiOOprostir<illlja. i kretanja. onih siCuSnih tela irojap!'Qjzvodie u nama te ose!Je. Ali pOOto je moja .nameia da iSlpitujem samo (JJlO znanje o. stvarima Ikoje duh stiCe pomoeu onih ideja i po-java kiojeje od boga os:posobljen da prima, i aa istrazim kaJkO O!l1stieeto znanje, a ne uzroke ili naC1n n:astanka tih pQjava, Ja owe neeu filozo:fs[ci isilr'azivatipojedfnaCni. s~tav svaikog tela i poredalk njegovih delJo.va, pglllDCu kojeg ono.D.1JOZe da izazove 1.1 llama idejeo svojim CliJ;nimkvalitetim:a - jer to: bi bilo iluprotno cilj1.1 (JIVog <lgleda. Uto .ne6u dalje 1.1laziti, jer je iO!i moju svrhu dlQlvoljno .dJaprim.etim da zlato ili s{11ran izazivilJu u n aIIla ideju fut{)g, a sn'g dli n;l1eko ideju belog, i dla to Pqllti~.e mo. 'P'!'{)stoCul=. Vida,. bez. ikaJkvog ispirtivanja pm'etka delova tih tela, ili dblika i kretanja de11ta koji iskafu iznj:ib.dJa 1Ji u nama iza.zvali te osete; nokad bismo i po~li dalje od $amili, ideja naseg dUha, ihteli da ispitamonjihoveuzroke, lIli ne bismo mogli zarmsliti da. cuJni predme~i izazivajuifieje u nama}l0tm0Cu rna cega drugog,S'e:rn pO:rnoeurilZliCitogqbima, obli!ka, broja, sas.tava i kretanja svojih n~limetJnih oolica.
G la 'l) a XXII

o MESOVITIM MODUSIMA
1. Sta StL .mesq'l)#imodusi. - POiSto saniu preth{)dnim glavama raz:matrl.\o proste modl:iSei dJao neokoJi:ko prlmera za nake najvaznijemeUu njima,da bih pokazao sta BU 6ni i Ikakoih dobi"" vam6 - sad treba' darazmoiJrimo ortostonazivllfuo "meOO\r1timrnodusima": a tosu ()l1e'kompleksn~ ideje koje02naCavamo.imeni~"obaveza"~ "pij<l~ stvo", ,,1a.z" ~td., i k.<>je sam nazvao "me's.oviti dJusi"zatiO . 8to se sastojeodkombinacij{i PrOiStih ideja razliCitih v:rsta,da bisrn0 ih tako r~lilr.?v<J1i od onih jednootaVnijih m0diusa kojj. se sastoje

:rnQ"

!roJe ne smatri.\IDO za karakteristiOne ooznake rna kakvih ~ivih .biea sa konkretnim po.stojllinjerrn, vec ~ odvoJene 1 sanlOSta1he i4eje k,oje dUh $astav1ja uJedl1Jo, o!lli se pQ~(l1ll1ie razlikujui od lrorp.pleksn:lh ideja supstancija,. . 2. Proizvodi ih aUh. - Iskustvo pokazti.Je da ~e dJuh u OOnOiSill na svoje prostE.';Jdejepotpu1'1O p~van, sve one dolaze iz postojanja i d.eloviJ,nJ8, sf:vaa;t, onak:v'e.fmkve mu ih pruzajll. oeet i r,fleks~J.a, I d~ on mJe. k;~ar da sam, Stvoori,nijednu .orl nJlh. All ako pazlJIYO posmotrhnOI idejekQje sam. na:;w.a;o "m<;'Soyitim modusima",. i .0 kojilna sa~a govo~o,Vl<iecemodaje njihovopQiVeJklo 8,a~Vlm. d~ClJe. Uprav1j'eIljutih lrornbinacijaduh oesto ~:-,jeaktivllU moe; jer pOiSto Se s;n,abdJeo p.rootlm.r.deJ.a;ma,O'Il moze da ih sastavlja na raz~i.. cIte nas:me 1 ~o stva,:-a mnostvo, komp1eiksruih ~dleja,. ne.lstrah~juCi da Ii oJJ.: Inogubiti tako SPO:"". Jen~ ),U. przroiC.li. Zato l'le, IDlSlim, teildejeizovu :,pO:Jmoy:~ .~ qa fm je. P?J'eklo i stalno postoJanJe. V!lSe 1.1 IJudskUrnIDlshma,nego u r~alnosti stv~; i kilo da, je zll.stvaranje takvih id1eja do'"o vo1Juo da ~. sastavi njihove delove tako da oni :t:md:-, dosledne oeliJ;le. uraZl.!'nlu, ,1?ez obzira.da Ii lrnaJU ne:k;o stvar:nopostojanje; iako ja: ne poriiSettn dla n:e,ke ~d njih. m0g'll d'9Iazitiiz~matranja i od postoJ8n.Ja , azni!1 prostlih klJeja .isto ouako~ombi novanih ,!kako ih je spojio razum. NapWim-er cO'"o yek k9.ji j e ~:vi stvOOo ideju 0 hiJpolJrriziji, ~gao J~ da Je doblJe p';osmatranjemneokogako- je pokaZJ.vao dob,e oSOlbme kojestvarno nije irnao;1.\ m o... gao je ~tyoriti tu ideju i. u svom dtuhu, bez; ikllkvO~ ~<:ra. ~er.oCi~ldno Je da Ilu U poCetku po.o;:.toj8nj~ JZ~a 1 1J<Udsk;ili <:h-ustava lTIlloge Od. jjh i<iej,a,koje su jJile posJedice pa;eda:k:a, stvo/eIDh mequ njirna , IliUZ;l1iO m~:ale. pooto]ati u duhovima pre nego. ,810 SiU postoJale 19de 'dJmgde; i da su :mI1t)ga. :iJmena

~ cd p!t'OS.tih }d.eja iste ~te. PQsiJo su ti so~ti. modJusl uJednO kombmacije taJk.v.ih ideja

me-

nam

?a'

302 303

koja oz,n,aCavaju te Ikompleksne id;eje hila u u;potrebi- aprema tome SiU i te idejebile stvorene - PTe no !ito 8U iJrombinacije koje one =naeavaju uop!ite pootale.

3. Kat7~ad ih mo~emo dobiti objasnjenjem njihovih imena. - Zaista, sad kad su se jezici tazvili i kadoni obiluju reCima koje oznaeavaju te kom:binacije, mi mozemo dobiti te lrompleksne id-eje prO"sto putem objasnjenja izraza ikJoji ih zamenjuju. PoSto se one naime sastoje od: kombinm'anoR Siku... pa prostih ideja, mi moiemo, upotrebljavajuci re;i koje zamenjuju te proste ideje, pret:st~viti te k0rn.pleksne Ikombin!icije duhu nekog. ko r~ume te reCi, mada njegov duili nikadnij'e nasao. te ideje u realnom postojanju stvari. Na primer, cov~ mo... ze steci ideju () obesvecenju iii ubistvU pr6sto time sto cemo rou nabrojiti prI'ost, ideje koje oznacavaju te I'm,a da on ni:kad ne vidi 11i jedno ni dJrugo. 4. 1me povezuje de/ove mesovitih 1nQdusa 'If, jednu ideju. ~ Posto se sva1k:i mesoviti. mOdus s~ stoji odl nmogih zassbnih prostiliideja, jzgleda dia se mooe s pravom pita.ti otkit~dondanjemu jediJn-stvo, i kaJlro takvo mnootvomoze da st~i::'inj.a.va s3.l.'Il0 JOOnu ideju, kad ta kombinacija. ne p~toji uvik: Iffi'o taJeva uprirodii.? Na to ja odgovaram: Jasno je cia on diobiva to jediinstvo mom duha kojim duh spaj.a te ralZ1:iCi<te ~e idejeu jedno i pQll:i11je <lia ih smatraza jedny korp,pleksnu ideju, saCinj~nu 00 tihde1ova; a oznaka tag jedimstva, odnosnoono. sto ga po opS~em miSljenju stvara, jeste ime koje s' daje toj kombinaciji.Jer Ijum oIbiCino sreduju svoj zbk raznihvrsta m T s6"\7itih. modlls/t . imena koja im daju, i iZiUZev retlkihslu.eaj~va pr1-zl1iaju kao komplelmne ideje sarno onezw()ye pI"()-' stili ideja za lWjepOSboje ime-n!i' Talko, urbijanj, iIl'ekogstocca maglo hipoprirodi sacinjavati jednu lkomp1elmnuidJeju iato ka,o i ubijanje n~ijgoca; aJi POSt<> nema riikaJkv;ogimena koje bi tacno 0iZlW.-

CavaJo on'll prvustvar, dok Se dJruga oznaCav~ wenom "oceubistvo", ona prvase ne smatra pel-' jedinai:nom kompleiksnom idejom ni drukCijom vrstorrn deLa nego ~to je ubistvo n!kog rnladiog lli ma kakvog dirugog coveka. 5. UzroksttJaranja mesotJitih 'modusa. - :Kad bismo istrazivali malo dalje i pogled;alista je uzrok da ljucii prave odinekih kamhillacija prostih ideja posebne i takoreei utvrdene modluse, a zan,eIJ:JarUju dirug,e, koji bi PO prirodi stvari mogli isto tako bin koIJ3:binovani u posepne ideje,videea;no. ,dct uzrokprodzlazi iz syrhe saroog jezika; jeT sV'r"ha je jeziika .da oznacaya ljudske misli i prenosi ih sto btie od. jedinog coveka. drugom, i . zatq l.i'LUdi obic!lo pr.'lye kOrrnpleksne m 1lSof!. sa .,.' posebni In imenima 00 takvih .~birovaideja ka..ll:Y7p.a.ic~<i~ upotrebljavaju USYonl. nacim.:c ziv()ta<isaobr.a.c~"" nja,dok 0l1e koje re1;ko kad imajupriliku ciaupotrebe ostavljaju nevezane, bezi.rnemi koje bi ih ujedinilo; umesto toga oni;kad je potrebno'.ipl'Qsto nabroje imenakoja oznacavaju te 1dJeje, radije nego dta opterecuju svoje pamcenje imenirnakon1ro' pleksnihideja. koje ce retko .ili nil!.adimati. priliku da upotrebe.

od

pomoeu

6. ZaStareci jednog je:zikq, ne=ju oagavarajucih u drugom. ~. To nam pakazuje zaSro sed,ogada d a u syak<.:ltI),jezilq.l. posj;o.jemnpge poiedi1l14cne reCi kojese ne . In0gu pr~yesti nijedJn~. rec;u nekog 9-rngog jezika. Nadme:,zbo,g raznih obicaja, cudi j moda jednog narc.x'!a, n,jemu postaju pOitrebne i bliske n.eke kombinacijeidej~k?je neki olrUgi narodi nije nikad .imao priliJIse da styori,l'rl()-. zda c?!k ni da zaJpa2Ji; njirrl,a. 00, nan:avn(), dai't i imena, da. bi se jzbegladug~ Qpislv.anjasyil.ju kom.P1ek'$ile' Ikidasnjih stYarl' i tako (me idleje u duho'lirna tog )J.m'0da. N4 prim~,zagrcku rec <',d: Po;KlOP.6~ i rirnskll proscriptio u<1lrql1;r;n jezicima.nema. imen;akoje bi Un tacno(ldgo-.vairalo, jer su one OZIrlaeavale ikompleksne ideje

P'OSta

304

20 P!on Lok

305

ill pojam

kdje-ne postoje u duhovhna Ij'lldi drugihna~da, Tamo gde nije postojao ta;kav oibicaj, rije .~QS~j~O'
0

takvhn radnJarna; ~ombmaClJe ,1dJeJa

kojestt bile ujepnJene itakl:? SYezatn .zaJedn' tim izrazima, nISU drugde bIle potrebIle, 1 .:zato u drugim zemlj.ama nisu stVorf!.na ni imenra za njih. 7. I je;;;ici Se menjaju. - To nam pok~je i razlog zasto se j'Zici srtaLno me'll.jaju,zasto stalno stvaraju nove izraze a odbacuju stare.. Postopromene obicajai miSljenja donoa sa sobom nove kombinacijeideja, 0 kojima se nUZnoceBto misli i razgovara, Ijudi'im, dla' bi izbegli dJuga <:Pisivamja pridaju nova imena, i t!l!ko one postaJ1Jnov~ vrste }{ompleiksnJih mqdusa .. Koliki br'0j, ra;zIigtib, ideja biya r;.a taj nacin ()Ibuhva6en jedr;im je<'fu.1.jm kratkim zvulwm, ikolikp se VI'~mena 1 (iaha ti e usteduje, tp m02le lako videti syako,~o lje na Pt}mer potrudli danaibroji sve ~deje kOJe-,obllhya~aJu reei "pomilovanje" iJj "priziv", i po~a <:lJaop~no predstavinekome :,?:nacep.je. jednogili drligog od ta dva imena. 8. Gae postoje mesoviti modusi. ~ I Ctt imati prilike dJa govorim tome opsirnije kadbudem raspravljao 0 re(,limai njihoVoj~potrebi, ipak ni ovde ne mo!!Uizbeei da povodomimena mesovitih modusa.kazem ovoliko; posto S11. ti modusi trenutne i prolazne kombinacijeprostih ideja k{)j~ sarno u IjUdskim duhovi imaju neko dlUze postojanje, a i ttl postoje wk onQlik koliko IjudJi misl." ",..... 0 !llJ'ima .." iz.g'Iedad.a. su.s.amo nj.ihov.aimena.. on6 u CernU oni. s,talnije i trajnije postoje; zato su Ijudi u tom slueaju res,to sklo,ni da llZIDtl iI):lena idJ~jaza 8aJ:r).e ideje. JeI'b~ bismo ispitivaligdie pos1pjiideja tr'iiumJ:l'l ili appteoze, pos!&o hi n~il} aeio-lednoda hijedria QdIljih nem02e postoJati nigdll san:rim stvarima, jer to.I>U radnje ~.Cije je. ~s!"ll1je p<>treJ;mo ~me-, i Zato rJ.e mogu p()-

reel

rn

a1ro

ma

. '. .

'.

.',...

'.

'

.'

..'

'.

',. "

s~jati s".: zaje~o; a ako.se ~tpostavidasu id~je tih ra>?II1JI. smestene. u lJudsiknn duhovima, 0Ile i tamo ;maJ~ u stvan yrlo !lodJredeno posrojanje; SItoga lh rado vezllJmo za ona imena koja ih u izazivaju. . 9. Kak6 dobivamo ideje mesovitihmodusa. ~~ tome, mi dJobivamo kompleks-ne ideje mesoVltlh modusa 'na tri naCina: (1) iSImstvom i posmatranjem samih stvari; na primer, gledajuCi kako Be dva ooveika ryuili macuju, dobivamo ideju rvanja iIi macevanja; (2) .izmisljanjm, odnosno voljnim povezivanjem vise prostih ideja u n aSetm duhu; na primer, onaj lro je izmislio stampu iIi bak:ro['ez, mmaoje in1:!lti u svollI dub'll idieju 0 tiIn sJ;~:ou-.ima~~e no' sto su Me postojale. (3):, NajobicnlJI Je naC1l1 kad nam se objasne imena radnji ili pojmova koje nH~a,dJ niS!IIIO videliHi IIe mozemo vi":' ?e!i, i kad nam se ideje koje ih sacinjavaju nabroje :: t1me tako reei predl3<tave nasoj masti. Nairne, posto smo putem os,eta i refleksije stvo.riliu duhu ~alij1U prostih id1eja i navikom naucili imena koja Ih ~~enjuju, mi mozemo pomoeu tih imena pI'edstaVlti nekom drugom svaku kompleksnu ideju koju zelimo dla zamisli, i to tako da onasadrZi sarno one pI'oste ideje koje sunjemu poznate i. kojima on daje ista imena kao i mi. Jer Bve. ~oll).pleks.ne ideje Iriogu se u krajnjoj liniji razJ:'eSiti u proste, odt kojih soU sastavljene i iz kojih pxvobitno poticu, mada su njihovi nefposredni sastojci, ako mogu talro da ih nazovem, mozda taikode kompleksneklJeje. Na primer, mesoviti modus koji se oena~varecju "laz" sastoji se 00. sle'c1ecih procstih idJeja.: (1) artikuJisanih zvukova; (2) izvesnih ideja., u <lJuhu govdrnika; (3) reei koje su ZJllalrovi tih ideja;. (4)ti =aci, spoje-ni putem afirmadje iIi ne~acije, dI'1M:Cije nego U idejama kojeoznacavaju, nalaze seu duhu govQlI'l'lika. MislillJ. d9. ne,treba da idem dalje u analizii te lw!Inple!kls;ne idJeje Jroju nazivamo"laz";

307

to s110 sam rekao vee d0Voljno pokazuje da je on.a sastavljena ad! prostih ideja, i bio bih ~vredlj~yo dosadJan svom citaocu kad bib ga !Uu~o.dalJ~

podirobni m nabrajanjem svih prostlh IdeJa kOJe saCinjavaju tu kompleksnu; jer ~ on.sv~o!?o~ i sam uraditi, na oroovu .onog st? Je vec recI)-0' lsto se moze uciniti i sa SVlm druglm kompleksnlffi idejarna jer rna kako da ib sastavljamo i rastavIjamo ;ne se uvek na kraju raz;reSavaju u prost~ ideje,' jer su te Ideje jedini IJOstojeCi i mogucrn Inaterijal naseg manja i mislj~ia. I ne d~ se bojimo dia je duh zato ogranlcen !1a SUVlse mall broj ideja; treba. da se setimo kak neis:=rpnu ~a lihu prostih modusa pruzaju sam? brol 1 .obl~: Lako je ondla zamisliti da. su !eSoVlti. }P?dllSl , k<:Jl dlQpustaju mnoge kombmaclle razlICltlh pros.tih ideja i njih0vili bezbr()jnih mQ<l:iusa, dlaleko od to&:a cia budu malobrojni i retki. Stoga cemo brzo u~ deti da nike> ne treba da &e p(}ji da ct= mu mlSli imati premalen prostor i razmah iak? s~ one, .kao sto ja tv:rdim. sv9de sarno na proste l?!eJe, stec!')n e iputem ~ta i refleksije, i rame nJlhoye kom.ibinacije. .. ...,

t:.eba

vu

i moe. - Vredno je pogledati koje se naSe pros~e ideje najvlse modifikuju,odl koii.h &~ pr~Vl naJvise mesovitih mod'tlsa sa PQSebnlJ:111me~Im~. '1'0 S!Uo.ve trl: kretanje i misljenje (a te ~ve IdleJe .~ <lrZe u s.ebi sve akcije) i !l}oc, iz.koJe t,,: aJkClje, ikako se Jnisli, poticu. I{a;ko kazem, .te tp p~o:cte icleje -:- kretanje, mi,sljenj~.i moe ,-: 1)11~ su Il~.Jv,r.se lll()difikovane, i. od njihovIh mOdlfikaClJa nacmwn jeuajyeCi. bl;ojko ffiipleksnih11"!-0du ~ ~ebnJm a . K~ko je, llalme, aktivnost glavpl p.Q.'3a~ ~ov,Canstva i materij~ koj(>ffi&e b;ave BVI zak~' nije eudo'sto su razni m9duairnisljenj~ i. kretanJa z:ipazeIrl,sto se irl'eje onjbIJ,a T~traJu, par,nte iqobiyajuimena;kaq :tog~ ne blbilo, &tabobl se

10. Na1viile se modijikuju kretanJe, m~slJenJe

itneniIn

sa

pravili zakoni i iSJabo.s;u~bija}iporoci i nered. Bez takvih kmnplIksnih ideja. sa imenima Ijudllhe bi mogli ni dlDlbro sll.9bracati menu :>ohom; izato jjudi utyrdiIi imena i pretpoostaYili u svom d'uhu utvrdene iq,eje 0 modusimaradnji 1<oji se razlikujti po $vojin1 llZiroc.i!l}a,Sirdatvima, ciljevim.<l' sVl.'harna, ~errlU, n'lestu i. drugim uslovima,.kao i.9 svojim modma koje supotrebne za teradn.ie; '.l1A pr:tn.J,eT, smelOGt je moe. dapre .da:ugih .govorimo i cinimo onosto nam"Tavamo, ~2: atraha ilizb tl": njenooti; a (}rd naziyaju sJ.gur-n0st ugovc.TU . po": sehnim imenem, :ITccppuaia:, dqk. ml. opet .. na" zivamo "navikom" moe iii spospbne'st cinjeuja bilo cega, .ako je stece'l1 <:l. ,.cestJm vrsenjem. iste stvan;a ako j!') ta 11l\J'C brza i sPl'It1lilW 4a sv<:ik:01n priJik{)m . prede u dlelovanj,,' onda je nazivanlO "sklctllost". :Na prirn.eT, m.r2:0:vo1jnost je siklonostill dispozicija za Ijutnju.. . . . Da zakljucimo: akoispit<+rn.JO bilo kakve. rno.' dUs, al;:cije - nil prirn.'T, raz!l}atranjeipristanak. (akcije duha); iii trcanje igovp'r (a};:cij, tela);.iJi osvetu iubistvo (a:kcijg Jednog i dlrug,6,g):-vid!2,j Cerno ~a su to samo . zbiro;vl .prostih .idgja, cijiJ:I1. au povezivanjem stvoren0 .one komple~ne Jdeie kojeoznaca~amotim imenima. ...... .. ... . , ' : , 11. Nekerecikoje 11,ai~gled o~nacavgju rad': nju, oznacavajusqmqnjen ~iCinak."Tl:>O!stojeIIYjc, izv<Jlr svih radnji,siU1JS>tancijell kojima .f>.e nal=Ei te~oCi kad ~la:ze u r~dhJl.I nazivaju se "uzl.'9'" cima"; a sup~tIlJ1cijE: .koje .se tirneproi?yO<ie, ()d~ no~po prost? iclejek()J~ au vri3ernjem ID~.u\,edehe u n,eki PTectmgt,nazivaju ~ "IJOsle'~h~ama'~. Delo-! tvornost kojpi;n. se piroizvO<ii n()V<'l supslancija iJi ideja .naziva s? u, subje~t~ koJije v:r.si' d'adpja"; a u :;\ubjektu . ~. kom~ s,e n,~~.p;os,~ i~ja pioizvodJI ilfmenja, ,;tl'pljepje"; i mada je ta del{)if;vori1.OiS~ VOma raZnovrs,na, a njeni u{inci gotovo bezb'l'Ojnij misJim da je ipak, kad se Tadi 0 ra0Umnin:f ,biOima;

su

.308

mozarp(:) shvatiti pr~to kao moduse miS1jeniEli htenja'a u m;1terijalniln biCima, ka? modifikacije kretanja. Kako kaZem, mozemoje. Z!;lmisli:ti s':~o ikao jednu ili drugu od te dye styl\,1'l; Jer pnznaJem da ne mogu stvoritinikaltav pojam ili ideju 0 bil(l kak'l0j dJrukcijoj akciji Jroja bi pr'Qizv?4i1<l, neike ucir1ke; to je tako dalek,o od meg miiHjenja, shva--; tanja i znanja i tako.nejas~o kao onih drugih pet cuJa. iIi kao 8to su sli~.pcu idleje boja; sroga rn.noge recl koje naizglecil izrazavaju deloyanje, u styari 'Uopste ne oznaeavaju to, ni biJo kakav modus o:p~ randi, vee prosto njegov ueln*, za}edno sa neki:rp. oznakama sUbj~k1;<l. na kome ::;e vrsi, iIi uzroika koji deluje; na primer,. "stvaranje" i "uni8tavanje" n~ slldrze nikakvu icieju delovanja iJ.i nacrna na kOjl s.e ono vrsi, vee sarnO id~j~ uZl'"Oka i ~tvari koja je UCinjen.a. Isto tak0' kad selj kaze. cia hli3: dno zamrzava vodu, onda rec "zamrzava"samo gled! ozni3:eava nek? delovarje, a u.stvari teknje-gOY uCin, tj..oznacaya da je"oda, koja j~diotle bila tecna, postala tvrda i. ~vrsta,a ne ukljui':u,jE! nikak:vu ideju 0 deJovanju kojim je toizvrseno. 12. Mesoviti modusi prave sei od dr,.tgi"/l. ideja. - I.V[islim da nije potrebno Dida pominjern. daialro moe i delovanjecine najveei deo prostih modusa o~nacenihlrneri.imaf pi1'isn,() P?~natih Ijudskim d~hovJma i u~tima, ipak nl drugel?IPSt~idiej~ i njihove k,().mbinacije r;tsu iskljuceIl~' Josrna.nje ce, ItrisJim, biti potrebU'o dIS. nabrajam sve~~VI"-' dene me~Qvitemodl.lsei njihov~ imeIla. To bi znr 010 prayiti .recJ1ik od najv~eg <1e~~ reCi kojEi se uPQtrebljavaju u toologiji, ~tici,. P!?G\yu,poijtici I jos ne-kim n.aulmffia. 2,:arnoj\tSll.:4aSl1jU l';vrhu .po,trebno je saJll0 dia .pokazemkakve S1.\ k> i~eje f oje naziv~mo "mesqvitiInm()diusi~a. ",J.dl;k0 ihduh d9;. piva, i-dGl S11 OItlesa&ta"ljerH~od I.lrC>Btih ideja'l';tecenih.putem qseta irefleiksije; a to.sam:,:r;~ka().J'lih,

G I a 'It a XXIII

NASIlVl KOMPLEK,S~!M IDEJAMA StJ1:'STANCIJA

na i:z.-

ea

v(4 izvrsio.
310

...

1. Kako se praveidejeo supstancijama.-P~ st? d;ili,.kako vecizjavio, sticevelik broj prOsti~.1deJa <> spo~jasnjim stvarirrtaprek9cula; 10 s':"0Jlm sopst.;-'el1IDl radnjam~ preko refleKsije,on :-"ledrn~ zapaza .~a neke od .tIn pTOstih Ide.ill. 1.1veIt: ld';l Zllle,dn<>; posto se po tom pretpostavljada one pnp.~d~Ju.Istojstvari, I pooto s,e reel Prilagodav'aju u:oblcaJe!Un; shvatanJin:a i prakticnoj potrebi br.,. :ZL.'1,~, t~ IdeJe; taik.ou~dQnjene.1.1 jednompre<linetu, nazIvaJu 5e J.edl!l1muuenom;inti. smOQhda ne-oprezno sklom cia .:-,sv0.rn govoru i misljenju pOsma~amo to. kaoJednuc prostuideju, dokje tou ~tvan. ~o:nb~nacija.od vise ideja sastavljenihu Je?IIl?: Jerrm: kao sto sam rekao,ne nr,oZ.Inoza.,. nuslitl k~ko bl te pros~~ ideje mogle I>!YSt.Cljati.same za sebe,.l zato po navlel pretp!lStavljamoneikisubstra.tum u komeone postoje i iz kojeg proizlazei nazmrmo to "supstandja'" . .. , 2. N,asaideja. 0 supstancijiu.opste. .- Ta.ko, ako: se bllo k<:.~aplta.kakay i:.njegov p()jam<>.Ci.S\~oJ su.pstanCIJl uops.te, yr.drece cia 0 tome nelIla ::l!kakve <l.r:'ug"eideje osirn pretpostavke 0 IlJeCemll st~ predstavljapodJiogu. onih kvaliteta k{)jisu ka':' da 1.1 ~an:a proi~edu. proste ideje,i koji se ()bl~nO nazlvaJu ,,~.JICldJer1C1jama" (uzgrednim BVOj": stvima)..Ako zap:ttamo nekoga: "Staje predmet u kome Je sadciana bcija iIi tezina?" ...... on ce moei .~ ~,dg;v: sa~o da ",11 to ;,cvrsti rasprootrti dieOVI. . ' 0 bIS.rn0 ga zapitali: Staje.0' .stosa~'Zi WJ:stoeu iPDootO[i1ost?",nj~tlnebibilo IiisU:.l~k&e negoonom ranije mmellUto Indijeu' 1roJl Je r~a~ da svet leZi na velikomslonu,p,akad I>U ga upltah na OOmu ~toji slOinon "je odg'ovOrio' ,,~a j~~oj ve~oj. k.ornj",C'i";. ~ kad' Sluga dalj~ pntesnili da ObJasnl sta p(:)drlava tU pleeatUkor-

sam

orr:.

rn

311

naw komplek:s:ne idieje 0 supstan~ija,ma" . :pored onih p.t'ostih ideja odkojihsu sas-u.yljene, uvek sad!ri.e i. netasnu ideju opecem eemu te i(jeje pripadta]u 1 u oemu susad~ne: stoga,kad govorimo o. bilo kakvojvrsti.supstancije,. rnikazemo dia je t<.).stvar k~jaima ~e i takve kvalitEte:- na Pti~ mer, <'!aje tela stvar kaja jeprostorna, koja lina obhk lsposobna je za.\>retaJ1?je; cia je duhstvar sposobna da misli; i da s.utvrdoCa"drobljivQS>ti moe. privlacenjlliteleza kvaliteti. ka'51 5e nalazeu magnetu. T~kvi ~. sUcni .'. govotni . izrazi p()ikazuju ?-:o- se sup..~ta?cijauvek zanllsljakao nest() 1'azli,. CIto oct prostir;;tnja,()blika, cvnstoge" kretanja, misljenja i drugih opa.zljivih kbeja,mac;la ne ~amo sta je to. .' '.,.. . ,... 4. Nem.aj=ne, idejeo .. s1.i-pstancijiuopM:e. ,.-'stoga,. kid. govorimoma() 1~Q.jo1pojedin.aCn{)j telesn()j supstanciji. kao 0 kanjI:!' kalTInu, itd., i<Ieia ikoj1.1 i:rnamo 0 njima jes.te doql1JSe kombin.a~ija m spoj onihprostih idleja 0 culnim kvalitetim.a' kroi,e sl'n0 obieno nCl!,azili ujedinjene u Stv,ari k()ju ZC>-' vemo"koltlj" ili "kamen"; ali kakomi ne moitemo zarnisliti kako bi oJ?ep()Stojalesame a da ne budU' jedna 1.1 drugoj,mip~tpos-u.yljamoda qnep.0lS,toje 1.1 nekom zaje<lndCkom subj ektl.l koji ih.podJ:'itava; i t1.1 podrS:k:u oznClcavamoilTIen9'm. "supstancija" mada j~ sigurnoc.a Ilm~o n1kakv'e' jasne .ni od~ redene ideje 0 toj stvati koju zanrlSljamb kao pod.1'$klJ.. . ' . . . !;L Ide.1e 0 duhu. i ielu jedna7w jqsne, ~ Istq je tako i sa radirijama duhe" tj. misljenjem,zak1j* Civanjem,stI-ahovanjem iick:. PoS~o:rni Zl3.ldjueujemo d'll plneTI.e'mogu postojatisame, a noe. ShVa-u.+f"lO kako mogu pripadati telu,odnq.sno kaiko ih tela prorizypdi, skloni smo lTI1sljenjuda ~u onedel00-" vanja ..nik~ drugesupstaj;J.cije koju.na:;dvanIO "dj.lh.".. PremJ:l to:me,kako nll 0 matejinel'I1<lffiO nikakve ~t?ie ilj,ej,e ilipqjma veC .,qta je to nesto u Cernu posteje oni ;mn;ogi ctilni kvalitetiikoji de"

lUju na naSa eula, i poS~. sada ~od~.'1?T~tav ljamo supstanciju u kOJoJ pD.stoJe rn:.sIJt;Je, .znanje, g,umnjanje, moe .kreta:nJ~ ltd. - OCl!5leclinJO J'~ da osupstanciji duha lmamo ISto tako Jasan. POJ.~ bo i () supstanciji tela; jer za. jedno (ne zna.Jucl ustvari sta je) pretpo~tavljamo dia joe SUbstla.tUn;, onih prostih idieja koje dobivamo izvana, a za~ go (ne znajuei talwde sta jel daje suqs~Ta'tum on!h radnji koje iskustvom opazamo u :,.eb:... J,asno ~~, dakle, cia je ideja telesne supstanClJ~ ll~. matenJe isto tako udaljena oclJ naseg $hvatanJa 1 razum(lvanja' kao i j,de;a duhovIle supstarlcije, ili.d stoga mi ne mo~o, samo na osn?vu toga ~1?' ne-. mamo nikakvog pojm!" 0 duhovnoJ supstanCl]l,Zakljuciti da Qna ne postoji, kao sto, iz isto;g razlo~l!J; ne moeemo poriCf\ti ni postojanje t~1a;]er t~tl da telo ne. postoji, sarno .zato sto nernaffi0 Ja~nu i odredenu ideju 0 supstanciji materije:. bilo bi ism. tako razumno bot tvrdliti da ne posto]l duh, sarno zato sto nemamo jasnu i odIredenu ideju 0 sUllstanciji duha. '. . ." ........, 6. 0 vrstamasupstancija. - Stoga,.ma kohko cia je tajat>.iStvoena.1 apstraktn.a "l?rir.?'~asupptan(:~je uopste, sve nase' ideje () 'poJe<dll.U:,-emm,J?OSeb?~Jn vrstama supstancija jesu. u stval'lSamo k?rnb1nadje . prostih ideja. koj e zajedno post?ie. u . 0no.m nama nepoznatomuzroku njihovog povZlvarlJa, zbog koga ta celina.1 pos'f;ryji.za sebe. Mi.;n<>.Zemp predstavitisebi .. pojedinevrste supstanClJa s'1mo pomocu takvih kombinaeija prostih kleja, i nikako druk'C:-ije; takve Stl icl!~ieo raznim njihovimyrsj;a.. rna kaikve.imamo pduhu i kakve 0Zt'lacavaJno dtugitna pamoCu .PDSebnih htlena, naPrimer .eov:~ konj, sunpe" voda, gyoMe; i svakoko razt1JneJ~ zik; Cimeuje te reei stvara u ~von: .dphu k.?'rn~r: naciju onih pll'Osti,h ideja koj,e Je Obl~ (J<~{) IIi zamiSljao }{aQ postoje6e z<l;j'edJno pod' tim nttPv~Ill, i zakoje pretpostavlja . dias1,l .Bve tako reel. PrIGnule za onaj nepozn<J:t! zajedn,i,Gki, sUipjeJ;:tu k~e

uha;

&e nalaze, a koji se sam ne .naIazi ni 'll cern'll drugom - iako je istovremeno jasno, kao sto ee svako i sam videti aIw ispita svoje misli, dJa on 0 bilo kojoj od tih supstancija, na pnmer 0 zlatu, konju, gvozdu, ooveku, vitriolu, hlebu; irrui tek toliko pojma koliko ima 0 onim cuinim kvalitetima (ill prostim idejarna) lroje se po pretpostavci nalaze u njima, uz pretpostavijeni substratum koji tako reei daje podr~ku tim kvaIitetima, ili prostim idejarna, koje je video kako postoje zaledino;' Na primer, sta je drugo ideja 0 suneu nego spoj slededh p!\ostih kleja: sv.etlo, toplo, okruglasto; 'll staIn:om redovnomkretanju na izvesnoj razdaIjini od nas - i mood!a joil nekih, zavisno odJ toga da li taj. koji govori .0 suncu tacnije ili man}e taeno opaza te Culne kvaIitete, ideje, iIi svojstva K<Q,ja se nalaze u stvari koju on naziva ;;sunee". ' . '. " 7. Moe je znatan sastavni deo nasih kompleksnih ideja 0 supstancijizma. - Najsavrseniju ideju o bilo k6joj pojedinaenoj vrsti supstancije stvori6e onaj k.o skupi i spoji najveCi broj onih prostih ideja lkoje u njoj postoje; a rnedu te troba racunati i njene aktivne moei i pasivrie sposobnosti (jer.:mada ove nisu proste ideje, u ovom .s.1uCaju se mog'll, radii kratkoee, sasvim prikladno smatrati takvima). Taka, moe privlaeenja zeljeza jes,te j.edna od ideja koje ulaze u kompleksnu ideju sup~tanciie koju nazivamo "magnet", a sposobnost cia bude tako privucno jeste deo kornplekSne ,ideje surpstancije koju nazivamo "ZeIjezo". Te moei se srmitraju kvalitetima lmji su svojstveni' tim'predJnietirn,; jer svaki je prednnet isto tako kadar da pom9ili! tih moGi koje u njemu opazamo iimeiti neke .culne l.'Valitete drugih predmeta,kao"i da pr~izvede u n.ama one proste ideje koje d.obivamo nepoored.no odl njega; i zato nam. on, uvodeCi te nove eulne kvaIitete 'li druge' pr'edmete, ujedno otkriva one mdei koje time posredno deluju na naSa cula sa istom pravilnoM:u sa ikojom njeglOvi CUlni kvali-

314

315

teti deluju neposr<Ir:0 ' ~a P:imer, .:mi neposredJno cpazamo cuHma terplmu 1 bo~u vatre,. mada. sp. to, karl setacno pogledJa, samonjene, n;0'7 da pro:zvede. te ideje 1.1 nama; ~to ~o, .ro1 1~ op,:~mo boju i lomljivost drvenog uglJI]-a, 1 t:~e S!lcem~ Znanje 0 j05' j<in0j moei vatre - mOC1 da l~eTIl bO'ju i sastav drvetll:. V l3.tr';1 nam u p1.'V~m prlXller::-' riepO<';lredlno, .;l u <irugom posredn?, otknva ~ ~O~l, kojel(otom sa:natraJ11o sastavl1lm deloI? ~J,emh svojstava, i zato unosim<) u kQmPleksn1) 1deju yati'e. 'P(}5j;qse sve te moei koje uJ[?pz~ai'eI?0 kon~cno pCitujusamo. upromenama nelah culnih kyalit eta Imdmeta na.lmje <.l~uju, takp,<.la na~oV1 ~ka zuju nove CLtln.e ide;je, ja, sam zatp. 1 ubroj10 te mod .,medu p'tcsteiflJeje, sasta~e. de1o.-:re k.(J~plek .sn.ih idleja oraZIlir,n .V,r'stamasupstanC1ja - 1.*0' su te moei, posmatraJlesaJ11~ sebe, u ~::;tvarl kOJ?pJ.-el'::>ne ideje. Molirnd.akle: dase; shvatlda govonm u .tomp1'osirenom 1>mish;lalwflpome;nen: nek,,;od tih moeir,nedu onim prrosti.m i<iejaJ:na kOledop~'lfa !pO uduhka,d mislimoO' poie;ciinim SupS,tanCljam';1.Jer ~IT,o' h(.lo~ <ll\l stvqrim<> is,tinite i ja,sll1': i<.leje .0 lfaZIlim VTst~a,supstancija,mo!l'amO u~ti U obzjr i. sye mOGik::0j.e se llnji.rl:tanalaze, ..... 8. Za~to je ta/;,o.- Za-rone t reba cia secudimo sto moCiCiJ:te. znati:lJ1 sastavni dl~o nasihk::qTIll?lek: s:nihideja;OsuPSta:hGiiamu;jerupravoseikundarm kvaliteti veCine njihsJ"llze glavn~o' t>r;.dst"lf0 r:;<-: zli'kovanja sy!:>:stMcija. medu g()bo~! ~:ob1Cno. J.maJu kruPa l1 udeoll. kompleksnimi?,elama~Of9h. od Il1jih~N"aime,'l.<:ako niflmokadn. da :"VOjllll cgllma otk::t~je;rn() masll, sastav ~ obli~.si6~nihdelov~ .telesnih,. pre'c1mta .od,kojih zayIS1nJ1hov. st;Y:ll,nl1 s~ StaV i.:med'uso0h.e l'azl~k::e, ..,11;li se rfl4oshlP?:9' ?]1ll0y.irn $eku~iCl~!p syojst0111a k a? karakte:ni'l'PkalozJ:t';1k.am.a p'Om()cuk()jih.~tYaramo.ll svqm!ilu!iuidlej:g() njirna i ra,dikllje'lTI0 ih) ~(l<i<1r.Ugog. A,,~ya .ta seltundarna svojstva. msp;ka?~t9,~n:o :Wk::azaJ.i, ni~ta,dJr'ug() nt/go mooi, .Napl".lmel',bg.,a

z.a

kao

i ukus opijuma, kao i njegova uspavljiva ill unIitujuG<\ svojstva, u stvan su sarno moCikoje zayise oct njeg,ovih primarnih kvaliteta i po kojima je on Kadar cia izvrSi razna delovanja. na raz.ne dJelove na&eg tela. 9. tJMse komple/;,sne ideje 0 supsta.ncijama ulaze tri .vrste ideja. - IT na~ 'kompleksne ideje o sllpStancijama uIaze. ove tn vrste ideja: IJrvo. ideje primarnih kvaliteta stvan, k()ie otkrivam<:> culima, i koje sa u tim stvarhna nalaze i onda kad ih mi ne opaza1lJ.(); na primer roasa, oblik, brej, poloZaj i kretanje onih .delova tela koji, se unjim,a styarno nalflze, bilo da ib mi zapaZaIl19' ili.ne. Drugo: selrundarniculni kvaliteti,k()jizaviseod onih prvih i koji's;U ustyari samo sPQsobnosti ti.h llu Pfltancija d~proiZvode tl nama.,Prek0 J.1as ih Cil1a, razne ideje; a te idiejese nalazeutimstvarima samo utoliko ukoliklo sebilo koja stv~ nalazi u svom uzrol.-u. Tre6e: sposobnost nekesupstand~ je dami na drugima ill trpi!Ia sebi prr.'Ome:he prima,r,nihkValiteta, koje su tabe da .zbQg njih ~zm.e:hjenasups.tancija izaziva u nama. d:rultCije ldeJe nego pre; te spos,obnosti zovus~ "aktivne i Ipasivne moCi",i sve seone~ ukoli'lro IllOzemQOla ill ~paziriJ.o i st"Vorimo 0 njitnfl. nt'Jkj pojam;oCittlju sarno u prostimculn:L,'l1idejama. .Terma kolikomagnet bio sposobanda menja sitne deli6e ~oZda,mi TIe bisffio. imali poima o1;oj njegovoj moi delovania kadseonane bi.(~citovalauCu:Jno Qpazljivom kretanju; i jane sumnjam. oil ,'. tela sa kojima svakodnevno imamo posladeluju iedno ria drugo vrs,e6i hiljade promena. olwjitna mi nem.a.mo ni pojma, jer Se one ne pokazuju ni u ka.kvim Culno opMljiViIl1 uCihCima.
~o.
0

Moci cine znatan deo nasih kom.p!eksnih

ideja

.'.hul:

supstancijanut. - Stoga :moCi. spravom.cirie

veUk deo naSih kompl1ksnih idleja 0 supstancijamao Alw neko ispita sVojukompl~ksnu ideju.o Zlattl, Vide6idasll mnoge ideje koje jesa&ja"
317

'mer maC. cia bude sto-: vaju u st\1'a1:1 ~oc~~ ten naop~ vatri, moe.da seot.oPl ';a to 5U ideJ'e. koje lSto P IJ'eno, ali ne 1 urus aqua. reg. , . . 'd ' 11 rliStv9'!" zvan nasu kompleksnu 1 eJll takouumo sa=JavaJ~ 'tciina' a i ta dva po-: zlata kao i, njeg~va bO~:dlse bolj~ razrnotre, o~t slednja s':?Jstva ;e:~~ Jer ako cemoprayo, zu: sarno mocr dru~ ... a~ u zlatu, ve.c. je. w.~oc tina se u rotvan n", 'u izawve u nama tu ldieJu, zlata da pre~ naSI OCl) lovarajUCU syetlost; atp-ako je st~vIJ:en0 pod (JdgdlVojivaOd! iiieje ~unc;l>, plina, ko.JaJe z.ana~ ne::mcu,k:ao srose TIl b~~la lle nalazl seu 5tV~ u. ak u stvari .ne nalaZl 11 boja kojU 000 unoS1 u ;:osunca proistekle iz ~reo .... ~ mOCl s , ... k" vosku. T 0 5U S.. .u~, .. zrivihdelica, Ole tanja i .oblika nj~goVJhd neopatiJe ideju.?topHni, deluju na Coveka tako a ssu(}SOiban cia izazQi\7e a na vosak tako da <:n pos Je . ...... .... . , - , 'deJ'u b e l l n e , . ...... ,. u .Co"'e....... 1 '. . .. . k aliteti tela 1!esj;a,t 11. sadasnji. seku:n~a?'1!~~e kvalij;ete njihohi kad bismo 1m. otknh bs.rn0 imali ~()izo~ vih si&r.!snih delt9(1., - K:s, r . IpaZati naj!3itnije destrena GuJa cla bl~mO~Ogl tko<faZlivise njih.ovi lic.e tela i stVarlll I>as aVo' 0 ~Ia 'bionatada. prq"" 't ti'na sumnwm u .. .., b culni 101al1 e , ; dn:ukci;eideiei <ia 10:1"10 iZVo<iila unz:ma sas:~T~~lata tada is.cezlo, aum~to XtoJ'e sada zut. a bOla ' . ~vl. J'uJ'uCi splet ~.. '.J l' nekl zauJl, .,.. . .. delova ,..;,' _ o Vltie 1 :. . T' am Jasno ot"" IV?' to"a blsm. F> b1'k' vel1cme, 0 n .,...., ........lrri. ~zvesnog 0 l .a ~ C'1l{). sto.s~ golom OK:u. \>''7'''; ju mikroskOII1: J't'. . k.azu'e se tada, p()st<> ~e zuje kao izvesna bOJ8;' .yo .k:J neSto sasyim ra:ootrina nasih eula l?oJacana':;o'rcija mase sitn5,h ztiCito ad toga; ta~zI?e~az~naSeg~~o oko oboj~ delica u predmet~k~ijt: ideje nego pre, Nil pnizaziva u nama '. takl koji 511z~g()1o oko rrt.~r, pes,ak ~ ~cano Sou ~d milrroskoPOn1 pt,?", belii neprozll'IU, . ~sk;&ponr gubi svoju ranlJU .n~ni' ' . 0;"" -1om row'.'" .'~'" . uz n~ke ~...,. , adlaka ,. . . pod. d bnm "'" VLo~''''''' . n' poju i pre~J,e, bO . . kakve ):"'flekt1.tj>u 4ija!l1/lIJ. sjajne iskncave oJe ".
y"

:,t'h

fur:

Td

i dituga prozirna te~a. Krv jzg~edla prostom oku sasviJ:n crvena; ali. pod dohrim mikroslWpi)m, pod k<Jjim. se vide njeni sjtniji <1elo~vi, poj.avljUje se samo mali broj crvenihlopticakoje plivajuu pr6zirnoj tec,uostl; a ko zna,kakobi izgledale tecrv'one loptice kad .bis~ prona,sIo staklo kode biih uveli~aIo jail hiljaciu ill deeet hiljada puta. 1.2, Nase spoSobnosti otkrivanja odgovaraju nasoj prirodi. ~Beslrrajn() nmdri &tvaralacnas i ::;vih :;>tvari oko nas poclesio je nasa cula, sposobnosti i Oirganeza uslove ovog Zivota i posloVE! koje treba da vrsirno, Mi smo kadri dlfl svojim Cuiiina. . spoznamQ, '. razJi'kuj-emo i ispitamo stvari utoliko 1Jilroliko iz mozem.o iskmistiti za sebe i na razne naCinezaqov01jiti svoje Zivotne potrebe.Mi irtlaIrl0 uviodla llnjihov zaddvljujuci sastav i GUdesnellcin~ :k;e tolilw kolikoje do-vo-ljno da bismo seffio.gli dJi... viti mUdr0sti, moei idohroti njihovo.gtvoit'caiveHeati ga, Takvo ;znanje odgovara nasimsadasnjim uslQyima, i rp.i imam" sposobnosti'da ga postign-emo.,Ali iz.gledada bog nije .odrecliodarni inialIlo s.avrsenO, ja,STlo i potpu.no znanje Q s,tvarima, jer to. verov.a~no nije 1.1 1TI.oCi nijednog konacn{)o?bica. Mi smo snabdieveni spO<obnostima kojesu(makb,,:1ik(j mpeislabe) dovoljnedapomocu njihdolZn",rp.o <J styarima to1iko dill mozemo spozn,?U svog tvorca i:;;voj'e .(1l\lznooti;aimamoi <lo'Voljno Sposobnosti. da. pribavimo sebi. Bve zivotne p<ltrebe,i to j" nail pQilao U Q,vom svetu. AU kad bise naSa CUla .izmenila, postala ailtrija i iZhtlja,sPQlj~snji izgled i Paredak stvari dobili bi za nas sasvim'dru"; go lice; i ja v'tujem cia hi stvari tada bileu neskJadu sa nasim p{jstojanjern' .iIi bar sa naS:imblagosta,njem, U oV0).11qelusvemira U komezivimo. Ak:<l pornisli);p,o :k;ako na.'isa:>tav tesko pocIuosLpre-,-, laz u. ollIe. clelove. vazduhakoji. su. nasamOlIlalo ve60jVcisdni !1gool')i stj) ll.OPieno udlis.emo,slo- Zi~pse sa ?ll1cijuCkom da jepremudriGraditelj uskui.dti,o na'Se oirgane i tela koja na njih dJeluju

319

318

jedine sadrugima, na OVQj zemaljskoj lopti koj& zastanovanje. Kadbi nase culo sluhabilo hiljadu puta osetijivije nego 81;0 je, kak0 'hi nam tada smetala stalna buka! TadJa bim.oi U nekom mirnom kutu isto tako slabo mogIi spavati ill razmisljati koo i usred pomorske bitke. C!ik:i kad bi cwo kojim najvise saznajemo, vid,bi1<;u n<e'lwg Coveka r.iljadu ill sto hiljada puta jace nego sio je sada sa najjaCim mikroskopom, tadabi on mogao golim okom dia vidi stvari nekoHko miHo-na J?uta manje od najmanjih stvan koje ffioZe da vi<lri sa,dia, i tako bi pnsao bHze 0tkriGusastava i kretanja najsitnijih dellea telesnih' stvari, imorora stekao ideje ounutrasnjem poretkunekiho:d njih; ali bi on zatoziveo usa,svim dJru!k:i:ijem svetu nego drugi ljudi, ne bi nista vid.O kao 'oni, vidljiveideje svih stvarLbile bi za njega razlicrt~. .I poSto bi stvari izgledale takorazlicito ,njemu i ostalim ljudima, sumniam dabi oIl pi,ogao razgo-varati sa njima 0 predmetima vida, ill im masta. saopStavati .0 bojama. A rnmdia tako ostar i osetljiv vidne bi uqpste mogao da podll1 jalct.t svetlost sunca,pa ni dtneynusvetlost uOpSte;:njtidasagIeda jjedan predlInet' ucelini, vee sarno sasvim. male delove, i to tek: 1z najveee blizine.Imada bi pomou~i.h mikroskopskihoeiju(ako mo((U takod~ ih nazovem)covek mogao prodreti dublje nego ()bioI1J() u tajni, i., sU'stinskL sastaystVari, 't() Ipou ipak .ne hi narocito koristiloa:k:omuta..f<li;trl. vid .ne bi n1stadonosiona tdistui ur./lZIneJ:l.i,ako .njime ne bi D;logao sa dovoljne udalj'D.ostiV:icI~ti ;>tvar;i koje ireba da izbegne, ni, odlteddti stvari Ikoje trepa/ cia uradi premaonim cu.lnim svojl>'lvi.ma pr~ kojimadrugito{)dite~uju.KaidJ, b i (}n tim' oStrimvid0ll:l0tkrio'sasta11. sitnih '.qeli oprugena satu ilrazabraOod kaInre narocrtestruk.. ,. iure" i impulsa zavisinjeno elasticno. kr~,~nj'e, l;Q' bisvakako bUo otkfic,e dostojn()c!iylje'D.ja.Ali<Jk0 ml. tim svojimoci.rna!nebFmogao da !LEl~

nam. je.odred'ena

ese

ca

320

vidi kazaljku i brojke na easovni'kUj i da tako.sa izves<neudaljenosti vidi koliko jesati, <mda mu Bve to ne bi mn.0go koristilo - jer bidJodJuseotkrio tajnu sastava delova mMine, ali ne bi mogao dase njome sluZi. 13. Nagadanje () duhovimu.. - Neb mi ovde budie dopusteno cia izloZim jednu Syoju malo CUdnu pretpastavku: nairne, pooto imamo razloga da smatramo (!ik:o se moze pokkmiti ikakyo poverenje izveStajima <0 stvarima koje ,filooofija nemoZe opjasniti) da duhovi mogu uzeti na sebe tela raz,ne veliCine, obli1ffi i sastava, ne bi Ii moglo biti da velika prednoot koju ncki ad njili imaju nad nama leZi. u. tome sto oni mogu sebi f;tvoriti i podesiti organe os,eta ili opazaja,onako kakO im je potrebno za momentan'U svrhu, 1.1 skladu sa pred1metomkoji zele dia posmatraju? Jer koliko Pi. nac1visiO' njem sve druge onaj cc,.vek koji bi mog.ao dia menja strukturu, sam,o jednog. svog eula -ociju - ta:..~o da ih osposobi za SY' one stepeo'C videnja koje mmlllo cIa zamisliilno otkad se sl1.lzimo poveeaJom (otkriee koje je 1,1 pm mah hilo slueajno). K,akva bi cudJesa otkrio onaj ko bita'ko podesi,o. svoje oei za sve vrste predrneta da bi mogao po volji videti obHk i kretan}e najsitnljih delovakrvi i drugih sokova u Zivatinjama isto onaka jasno koo sto inace vidi oblik i kl'etanjesamih tih zivotinja! Ali kad bismo 1.1 svom sadrasnjemstanju stekli nepromenljive organe koji.ma bi.smo mogli '. otkriti najsitnije delove tela - 0(1 kojih zavise oniCulni 'kvaliteti koje zapazamo u njima - to tlam v~o' vatno ne bi niSta koristilo. Bog je nesumnjivQ podJesio naSa Ma onako kako je za nas. unaSemsadtasnjem stanju najbolje. On nas j;" ~esio za. dodir sa onim telima lroja nas okruzuJU 1 sa kOJima imamo posla; pa ialro nam sI>O$0bnosti koje imaroo ne omogtUeavaju. savrseno znanje 0 stv&iIIlo!l' one nam ipak sasvim dobl'O sluZe za ranije paInenut' ciljeve, koji nas se najviSe ti~u. Molim. cita.;

=--

21

D~on

Lok

.321

oca za oprostenje 'sto sam. mu izneo taka nasitranu. fantaziju 0' nacinima opaZanja biea koja su iznad nas; no rna koliko bila nastrana, surnnjam da mi moz8mozamisliti. ~nanjeande1a ilkako d!I'ukCije nego .takoriekako, proporciooalno sa oniiIn sro vidiimo i opaZamo na seibi. Fa iako moramo dOPUistiti cia bemajna mudll'ost i moe bozja mogu =ciniti stvorenjasa hiljadu sposobnosti i naCima GpaZa,njaSlpoljaSnjih stvari dJrukcijih negostb BU riaSe, mi u svom mislj'en:ju ne mozemo ipalk otiCi dalje od svojih sopstvenih: toliko nam je nelIDOguee da se rna i U svojim ruagadanjirna udaljimo o,d idej.a steCenih sorpstvleU1im. osetom i re:fleks.ijorn.S~ pretpos:tavk;l.cia andeli katkadJa uzintaju na' eebe telo n.e treba da naszllJeudi, su u to, lffiikJ? iz.. gleda, verQiVali i neki. od najstarijih i naju6enijih crl'avenih O'taCa;a sigurno je sarno to da su nam stanje i naCin postojooja andeLanepoznati. 14. Kompleksne ideje supfltancija. -Ali da s<;: vr.atimo n.B;ilem predmetu, naSim idejama o sups,tancijama i nacinima kako ih sticemo. Da1k1e, nase posebne ideje 0 suopstancijamarrisu rriMadru(g'O vec zbir izv&nog ib1'Oja prostih ideja za J!;oje smatramo da BU uj,edllnjene u jecinoj stva.r:i.Teideje 0' supstancijama n~vajuse abieno "prostimop.azajima", a njihova imena "prostim terminima", ali su ,Qil1Je u stvari slozene i komplekistle. Na primer, ideja koju Englez OiZl'laeava imenorn"labud;' uklju:euje: belu 'bQju, d1uga&k vrat, <:rvnkljun, erne noge, cela stopaJa, i sve to od:reCte:ne ve1iCin~ - a uz to jo.,~ s.posobnos,t za pUvanje po vodi im proizvodenje neke vrs.te sumava; ~ zaeovelka. koji je dugoposmatrao tu vrstu ptica m0dJa jos neka s'Vojstva, sva izrazen.a "'+ prostim Culnim idejama, koje BU .O>pet sve ujedin;ieir1e u za:jedni~orn predlIl1ietu.. ..

Je.r

15.. Ide;je liko

o materijaJnim Cllinim s'\1~tancijamaokojima sam l:!'pravo g?yorio,mi moien1o dastvorimo i k01'l'l-

i one

duhovnim 8tpstanci,jama jame lwteleBnim.. ..,. ()sim 'kompleksnih ide1a

0

pleksnu ideju 0 ne.kom ne~terijalJl?ITIduhu, i~o pomoCu prostih ideja 0 radn.J~ ~eg du;I:~ ko.J svakodnevno opaZam() u. sebl, kao sta.surruslJnJe, l'azum hten.je znanje moekretanja itdl.,a'ko zamislimo dlaone 'postaje 'zajedriou ne.koj . supstaIlciji. Na taj naCin, spajaju.ci ujedrio idejemisljenja, opazimja, slo>bode i moei pokretanja sebe i dru.gih stvari, sticemo isto tako jasan opaZaj i pojam' 0 nematerijalnim &upstancijama kao i 0 materijalnim. Jer ako spojimo ideje miSlj-e!l'lja i htenja, iJ-i moCizapOIC'injanja iIi pre\kidanja konk!retnog~_ tanja, i vZeIIlO fuza supstanciju okojoj ~ ~ jasnu i<lieju, dobivamoideju () nematenJ~om duhu;a povezujuei idejeo koherentnimcVTstim delo'Vima i 0 pasivnoj. spoooobnasti kretanja, i vezujuciJih za supstancij1.1 0 koj05 takode l)m~O odI'eaenu ideju, dIobivamo ideju" materije. :prva. od ovih idreja istQ j:e tako. jasna i odredena ka.o i dJrUga jer su idej~ 0 miSljenju i pokretanju tela isto .jasnekao i ideje 0 prostorno!>ti,cvrstoCi i pasivnoj. pokretljfvootL Au' oba iShtcaja nasa. ideja o slupstanciji je pQ;djednakomutna, iIi nikaikva:to j,e sarno onopretJpostavljenoneznalXl. ni sam ilta sto p,Qdrzava ideje koje nazivaIIlo "akcidencijama";Samozato st0'n'diOvoljno rMmiSljamo skloni smomiSJj,enju dJa'J1~m naSa. eula po,kazuju isik1ju~ Civo ffia,terijalnestvari.< Svaki aikt oseta, .alro ga dobro razmotrimo, daje nam podjednallwuviqlu obadla primde,materijalniiclJuhoV'n:i. Je'l' dok gledlam,slui3am, i s1., ja znamda van m~Jne POestoji nek,o materijalno biee, pred:met tog os.eta; ali ujedno jos sigurnije znan:t da unutarlllen~postoji duhovnoo lbi6e koje gleda i slusa. Ai:<JJ - siguran sam .,,-- n.e maze bitt deloYanje pro",te neosetljive rnate~ije; to IJe cakn8 moo' desavati beinelrog ne:rnaterijalnog misleoeg biea.

taka

16.Nema ideje oap8tralctnoj flupstandji.

Kompleksna ideja 0 necem sto je rasprostrto, abo.jeno, ima (Jblik i sve dlTl:lige cuJrie kValitete- kojisu
323

322

sve sto 9' njemu zuamo - svep= to tako.mal0 J>Ornaie da st&nemo ideju 0 supstanCiji tela kao i da 9' njoj. ne zna:moniSta; i rna koliko mizarmisljali qa SIDO upoznati i prisni sa materijol'n i sa onimmnogim sV'ojstvima za koja su lj)l-di sigurni da ih opaZaju i po=aJ1.1: '1.l teJima, ipakcere nll osnovu ispii;ivanja verovatllo ut-vrditi da nemamo ni mnogobl'ojnije ni jasnij~ primarne i-deje u yezi sa relorn nego sto imamo u v'ezi sa diuhom. 17. Kohazija cVTstih delova i impuls - primarne ideje a telu. - Nase primarnse ideje oon<Jtme sto je sYojstveno telu za razlikl:l ad duha j~su: ikohezija t'Yrs.tih i prema tome odvojiVih dclova, i sposobnost prenosenja :kretanj.a putem impulsa. To 8U po mO'm mJ,sljenjuprvobitne idJeje SYojstvene iskljucivo te1u; jer ob11ik .ie .sarno posledica kO'nacne prostornosti. 18. Misljenje i pokretljivost ~primarne ideje {) duhu. .~ NaSa ideje 0 onome. ilto je isklj1.1Civo svojstyeno duhu jesu: misljenje i vo1ja, O\fuoSno :mqc pokretanjatela pomocu mi$li,i sloboda kao posledica toga. Naime,dok telo l)t'!'moZ.e dane prenese SYoje lq.-e1;anje, putemimpulJ;;a, na drugo telo sa kojimse$1,1Srece ako]eje u mirovanj)l, dl(}tle duh maze PQ yoljistavljati tela upOikret ill SEl wcb:-iavati od toga. Ideje .postojanja, traja.nja i pokretIjivostizajednick:e s1.l. jednom :i d'!"Ugom. 19. Duhovi St! sposobni za kre.tanje. -Netreba seeudJitisto jasmatramda pokretljivost pripadia duhu; jer, }?ostq nasa ideja.() kretanju uk!jueuje samo promen,'u udaljenosti odcli'tIgih bi6a,za koja se smatra 00; miruju,l PoSto zllCl.mo dadIuhOyi, kao i tela, mogu delovatisamo tamo ga,ese !18Jaze, i dia delujU U ra.<lna yremena na. rllJrnim rn.estima, ja zato I1liZl1o SIT).!lotr!loffi dasViikog/,tCIrl duhovirnelljaju mesto;a 0 'lJes~mllllCn9mDuhu ovde. D'e govorim. Jer rnoja duSil je 8tvarn,o.lJte kao i moj e telo, i zatoje ona .syakako sp<l\>Olln,a
324

da menja swju udaljenoof; ad bilo kojegcirugog tela ill biea bas kao i telo; prema. tome, ona je sposobna za kretanje. Ako ll'latematiear im~e d~ ocenj)ljeudIaIj~ost i11 promenu udaljenosti izmeau dye taCke, QIIlda Syakako i mi rnoZemo za.rnisliti udtaljcenost iIi prQmenuudaljenQsti izrned\.ldya duha, a time i njihovo kretanje, njihovo med)lsobno priblizayanje ill .udaljavanje-. 20. Svako vidisam na scebi de, d1.1Sil m~e misliti,hteti i de-lovati na Jelo namestugde se 0'10 nllla;d,. ali da TIe moZe delovati na teIo ilimesto koje je od nje l.l<:iaIjeno stotinu milja. Niko.n:e mozt! zamisliti danjegci;va dusa misliti iIi pokrenutineko telou Qksford)l <i101k $e onnalazi )l LPndonu; II j"snp mu je taJwaeqa .II),1.1 je qusa ujedin.jena sa relOIn i dazatoj'~oonputuje ~ meau Qksforda iLc.mdona, Qua utp!kp.ceIog tog puta stalno rnenja mesto, z<ljednq sak()nj~ iIi kpCijomkoji.ga n~. Mislim dJa se ona tadazaista nalazi u pokretu; a ako neIro tvrdi da to nije dovo,ljno j\lSniil ideja 0 Iljil1OW:Ia-etaP.jll, dozvgll6e 00 se ona krece ):JiJ'I" (llIlgakad se pqslesrnrti 9dva ja od tela; jer izglea l1li,pewpgu6eSInflvati da ona oclIazi jz tela, jll.<fu ganapusta, a da ipak:tl~IIl.alTIO ideje Q njeWJilll.~tanjl.l' . . . 21. Alw nekokazeda dull/). .ne mtY,i;e menjat'i mesto jer ona, i nema.w~tI,t, jer duhovi nisil.. in loco, vec ubi,. misli.'tp dll.. ceInaloko<;e!'liti ta:kyq prieanje, jer ovo dQba nije.. J;jgs rasp?l~e1l0 qa.l';<e divi. takyim nTaztP11ljiVim namnwa go.yor~, ni da 0 .neiko srn.a"7 dgpusti o(!ia ga tim,e o~ll'lan~uJu. l1i tra da ta <:listinkcija, irnfi.. J:l~k()g s.mis:Ia, i .da Se moZ7pIimeniti llastYar-0 .:koj()j8'qyorlrno, ht~ bih d" On topr~yede. na ,;aZ1qUljiYf,e1l'gleski j%ik i da ong.a izvu~e Jztoga r~zlog koj:in:l bi. nal'l.11:11okazao dan.ematerijalni dUI1,?yipis1.l. $ppB~bni '.Z!f. kretanje.;Bogu se dodJ1senew~ pr:i~ti1a"eT tanje,aline ~to sm je nemaWrijal:;!n, zaw sto je bJSkona~ quh.

maze

ak

vee

325

22.<Uporedenje id:je duiJe i tela: -: Hajde <rodada UpoTed!imO nasu lmmpleksnuldeJu 0 ne-. rnate'rijalnom duhu sa nasomlmmple!ksnomidejom.o telu, i da vidimo da Ii je jedJna nejasnija od dTUlge, i koja je manje jasna. Nasa ideja 0 telu ukljucuje, po mom nillSlj=ju, prostornu Cvrstu supstan.ciju, sposobn'tt da preIlJosi kretanje pu1Jem impuJ.sa; a naSa ideja 0 d'UJSikao n-ema"berijalnom oC duhu ukljuCuje supstan.ciju koja misli i i.n1a daputemhtenja ilimisljoo.ja podstice telona Jo:e... tanje. Tako mi, po mom miSljenju, Tazlikujemo. ideju diuse oct idieje tela; a sadda ispitamo koja je od njih nejasnija i 'teZe. shvatljiva, Zrtam 00... dUse dJa ljudi Cije BU misli utonule umateriju i koii sutoHko podvrgli svojduh imada re't:ko kadrazmisljaju obilo Cernu sto jeimad toga, rado kaZu da ne moguzanrisliti mislecuswar, i . to je mooda istina; ali ja tvrdimda 6eoni, ako bolje razmisle, videti d1a necIDogU zatriliiliti .ni pTostornu stvar.

:m

kaze cia 11 .zna 8ta ole 1;opnjem.us0misli, pockazumevajuCi time dane znaka.'kvaje s}1pstancija te misle6e stvan ja onda ikazem~la(J<nne zna nista boljeni kakv~ je supstapcijate evrste stvari. }\.kG on dJalje kaz.e da ne zna l'}f1 moji ~, misli, ja mu ocigov'l,1'am df! ne. 7ma Ttl na kojim'l.cin je pt;Q-. storari; tj'k:llko:se i>j~injavaqljemCHi kohezii om tih cvrstih delovatelastvara:prostiranje. JeTlllad.a. . se pritiskomdegca vatlba .Il"b0~e .pbj~niti 1l;ohrzija n-e}{il.1 d~1o:yalllaj;erije k?ji su~'I:>ljIQddeliCa. yazduha. iilrl,aN rp!anje J?OI'aI:JilO'~ V~dJllS~ teh,sca, . ipaiktez~ iIi pritisak ~uha. ne m~e o]jjllspiti kohezijusarnihdielciea v{j;2ldJul1a , Ilip.)oj m0Ze: bltiu;r0ik; .A a.Jfu, rI)i0zda priti:saketera, ill ka.kve map~jefinijeo'dyazdiUha,sjedinjuje i drZi na okUpudelov v~dusnilii3<;estica'ikaoi dJruga tela, on ipaik ne moze vezati sam sebe. ni

23. Kohezii~ cvrstihdel~va 'U tell1 isto jetako tesTw zamisIiti'kaoi'rniiJljen;jeu dUsi. ~ Ako ne1r4>

ma
326

drlati Dft .o>kupu deIQlVe koji .saC1nJavaju svaku. i najmanju cesticu te ma.tena subtilis. T tako, rna kolilm TIflm V'esto objaSnjayali da. de:!pve Culip.ih tela drzi na okupupritisak dru;gih, ~poljaSnjih neculnih tela, ta hiporteza ipak :ne obuhvatadelov, samog etera; i ulwlikJo .s:e. pCigledmije cloiltazuje da d.e:1ove psta1ih tela drZi na.dkupuspolja.snji pritisaketera i da se ne .mozezamiglitinikakav. dirugi u:zrok. njihovog jedinstva i ikohezije,utoliko nam postaje manje jasna .kohezijade1pva eestiea samog E$&a; jer mi .ga nemozern<:>zamisliti b'ez deIQva, paStosu Iljegove cestil;etela,.i prerna0me deljiv a ne mOZema zfl.lni's1+ti ni kako: se Ij.Jihovi del0:vt. dcie na okupu, kadza njih ll1e :poorojLonaj. uzrok kohezije koji delujeIlasv"ostalatela.. 24.. U sWari se, me<:luthn,nemf4es.hvatiti 'kako bi witiSaknekogspoljasnjeg fluida, m.a ~o velik bio, magC\'O biti u=k~ph2iie Cyrstill. deloya mateTije. J~ mada. j;akav pritisaKmoze.spr,citi odbijanje drve,iu glatkih poVJiinajgdJn~pdi.drUge, u liniji koja je ok'O'I11i.ta na njih, kao ueksiperi:mentu s<t <iva' gl"tka .1>Inada mer:rnera,.on uOpSte I1,e., mooe spreCiti njihovo odvajanJ~ putemkreJ;l,lnja po linijikoj.a.. jeparalelna .sa fun PovrsiAama.. Waiime, postO'spoljasnji fluid.sasvim.s:loibo.aln0zauzi, ma sValku taCku PJ.'o>stO'rakiOjaje (JStala p;razna,zbog neko~ bOCnog kretap.ja, oIl. se ne ociuP4'e. kretanju boooo SlPoj.en;ih. tela !1ista visenego sm .b:i...se odupirao kre:tanjuj~dnogod nji4 ~dbi qnob~lQ sa svih stt-ana okJruzeno tim fluidom i ne hi dc>dirivalo niikakvo drugo tela; pTema tome,ako nena nik~g,drugog uzr'?ka.l{Oh~je, d~lofVi. svihtela mogu ae lako <J<divajati POlTIOCU takvog .bQ(;nQg kli-: zeeeg k:retanja. Akp j,e pritisak eteradlOvoljanuz.ro!k kohezije~ondta .It;()hezije ne moze'biti tamo gde taj uzrok. ne deluje. Akako 01"). (kao sj;osmopQ'-" kaz.a1i) ne moze svoji.n1 delovanje:rnspre.citi< oJ;1o bocno odvajanje, ondtani na k{)joj .i:rnagin.arnoJ ravni Imja seee hHo koju masu materijene moze

e-

327

biti viSe kohez:ije nego sto ima mnedu dve glatke pomine __ aove ce uvek, bez obzira na rna kakav zamisljenipritisakfluida, bez muke otkliziti jedna od druge. ~ t~o,ma ko}iko;nam izgle~() ~ mo jasnU IdeJu 0 prostiranJu tela- kOJe IDJe mstadrUgo vec kohezija evrstih delova -- ako d()brp. razmislimo, mozdacemol; diosta razloga za,kJ.juc~ti da je coveku iSto tako lakostvoriti jasan pojam {) tome kako dooa misli no i 0 tome kako. se tela prosti!''''. Kakose telo, .nairne, ne prostire. ni d;a1je ni drukCije nego sto podrazumeva jedJinstvo ikohezija njegovih c',,"rStih delova, mi cemosJa:boshv~.,. titi .prostit'anje tel~ 8;ko. nE). shvatimo u camu se sastoji jedinstvo i kohezija njegovih cvrstih delova; a to mem izgl~ ist<>. toliko neshvatljivo 1J.liko i nacin na koji se vrsi misIjenje. . . .. 25. Dopustain cia ce. s~veCina .lju<li u cudu pitati kako to da nek() nalazi teSkoc.e u onome st<> njima izgle~ bo syakOdnevna lJojava. "Zllf ne vidimo ~vi" __ pitaee oni "da se deloN! tela drie cvrsto zajedno? Kako Se onda. moze.u tg srumnjati?" I ja mogu reCi. istq takOllyeZi s. mi.,. sljenjem i voljnimkretanjem: ne opazlL'1J0 t~ po; ave svakog trenutka samina sebi? I Ii~. ondJa. u to s1.UtU1jati? PriznajeI\:J. da je slIDla Ci.ll.jenica jasna; ali kad hoeemo dfl je pogledamo po-- . blize i shvatimo kako se oM vrsi, 6ndil narn i . jedno i drugo,Cini se,postiljE)nejasnO', i istetakosiabo shvatarn0 kako se delovi teladrie . jedno, ho i k,a!ko se mi sami k:r'Cem() ili kako opaZamo. Voleo bih da mi n.ekona razumljiv naCin objasni kako to da se delovi zlata iIi medii (koji su malocas, topeCi se,bili isto tak0 ~labo spoje l1i ... kao stosu deIiCi voChe, iIi peska u peSCan():tn satu). za nekoliko trenutaka tako sjedine i tako cvrsto prionu jedlan drugi <la ih.. ni najveC<l, snaga ljudskih rilku nem(l~e rastaviti; pretpcstavlj<]m qa ra-c zumanCov~k ovde neeemoCi da PruZI ,zadovolja.... vajuci odglovor ni sebi ni drugo:rn. ..

<.

odmah __

zar

moZe

nll

mI.

za-.

uz

26. Sitna telasca koja sacinjavaju teCnostkdj:u< zoveIDO "vedra" toliko 811 malenadJa nisaIneuoda je iko, makar i lJomoCu mikroskOpa (a eujem cia neki uvelieavaju dJo 10.000 puta, a neki Cakii preko 100.000 puta) iimd uspeoda sagleda njihoyn masu,oblik i k:r>etanje. DetiCi vode su,osimtOga, tako Potpuno0geljeni jed1anod Wugog da ihi najmanja sila vidljivo rastavlja; .a videci ll.jihovoy stalno kretanje, morali biSmoCa"kustvtditi daoni uopste nemaju kohezije"'" pa ipa.k; nek:a sam() dode jaka hladlnoCa, oni Be sje'CNnjuju, uevrseuju, maTi atomi se. spajaju tako da ih samoyeIIka sn.aga :IDpiZe rastaviti. Onaj 1m bi uspeo da otkrlje vez,e lwje tako Cvrsto ..,pajaju te gomileOdeljenihsitrri,h tela,. da otkrije cement koji ih taJko cvrpto vezuje jecllb,<t sa drugim,.oiikrio biveliku i. d~ nepozmltu.tajnu; a ikad bito uCinio, josuvE;k bLbiodaleko odtoga d:a namucinLshvatljiVimprostiranje.tela (a to jeistosto i kohezija njegovih evr-8tih deloVfl), svedok nam ne bi pok:azaou cemu seopetsastoji jeclin.stv().ili cvrlltina tihveza. iIi tog cexnetlta, od..: nosno siTakogi najmanjeg deliCamateTije.pot<):tn.e . sa v:idi da jeto primarno i toboZe oCigledno svoj_ stvo tela, kad se dlobro ispita, isto tako nShvatlji~ yo. k,aoi bilokoje svojstvo naSegdJuha,ida je evrsturasprostrtu ma"teriju. isto. talro tciko .zamisliti Irao i mislelfu nematerijalnutva:r, =;I.. k:<)liko ne'ko pokusavaodacloka:i:eprotivno. . 27 Nairne, a.k0o tOme josma1o r~iSlJm(), onaj pritisak kO'jim seoqjaStljava kOhezija Pr<.lq.. metaisto je tako neshvatljiv kao j Saffi-3. kohezija, Ako shvatimo materiju!!tao kona~1u -- lito onan~ sumnjivo ijeste-Qnda nelm svalroJ.<o hooe.9de u mislima nakraj svemir.a i v:idi illoZeIisezami'" iliti d:a. tamo post<>ji neki obruc, nelta veza, koja tako Cvrsto drZi na .okupu masu materije d.aotucla celili. dobivasvbjucvl''Stinu,a del<J<vi dijamanta svoju tvrd i nerastopljivost. A'ko je mai;erij<il lronacna, onamOiI'aimatikrajeve, i tfun.o:mJOira po'-

oeu

328

329

stO'j~'tine6tosto je spreeava da s; ne r~pe.

Be

A ako neko'da bi izbegao tu teskoeu, baCI ub?Zdan pretpostaV'ke 0 be$.kol1'aenoj materiji,. neka razmis-likolik.p je time ui:jinio jasnijom ~heziju p~df meta, Jda Ii jetime sto juje razreno tomnaJnerazUI!1ljivijom i najapsurdinijom Poret!?ostavkom, prisaoiS.ta bli:1':,e njepO'lU razumevapJu;. 1 tako,a~o hoeemo cia istraZ:inloprnodu prostiranJR tela<(koJa je u stvari s~? ko~ezij<l. m<:goyih cvrstih ~eloy~). njegov uzr9k III n~91ll,nasa IdeJao ;~CJ?le pIJelllsta jasnijan:i <Joe4'ect~Ja.pe~O'. qna 0ID1Je~Ju. . . 28. Prenosenjekretanja pomocu. tmpu.lsa .tit

idiej.a,o teluj-este njegova moe pren.0lse:tJll. kTetan~a p1,l"teznimpulsa; a 0 dUJSi, moe .dalzazlvaJu-.etanJ.e pomocu<misli.Te ideje 0 1ielurduhu sVakakQstroemo svojim svakidasnjim iskus.ty0rn; ali a~o ho; cemo cia istraZimo. kalko se one VTSe,ootaJem.o 1 tu u".Im'aku. Jex ako uzmtmlQprenosenje~tanja po;moeu impulsau Jrome)edno talo. gu:bi.tolik() 1acetanjakoli:l!:Qdrugodioblva ..... 13. to Je na]prostiji slucaj ..,...mi to ne m&emozamislitinik<!kO'dJ:'uivlSje vec dakretanje pre1ari iz jednog tela u dJrugo; a to je. Cini Inise, isto tako nejasno i neshvatljivo kao i ...to kako nas duhpomoCu misli pokre6e1li. zaustavlja naSetelo .... madatupojavu oPa.zam0 svakogtrsnutka. Josje tcie zamisliti uba'zanje tanja PomoCu impulse., sto takodeponeikadop~a'; mo, ili mislimo daopaZaIDo. SvaloocineYD:0 ~u~tv'! oCigledno nam pokazuje ~. se kretap.Je ~lZv?dl i ilnpuiloom imi~lju; ali nacinka~o se.to vrs; ;teskb m&enloshvatiti ..,...jedn8.ko nam JeneJasno1 Jedno idBIgo.Prerna wme, kWro godd.azamil?limo~e,. tanje i njegov0PI'enoSenje,odstrane~,:1aka? 1 cd strahe duha, ideja ti vezi sa d<uhQm. blCenam bar toliikojaJ$na bo i onau vezi .~te:-~. ~. pak razmatra;mQ aktiyTI'U moe'WetanJa, iIi, da Je takiO nazovem, ,'po'kretljivost", ona.:>e s.v8.kak{) jasnije Vi<lIi.ltduhU nego u t;lv.,jer posma,:tr.a,jui,. qvatela

pomocu misli jednako sushvr:tljivi. :- pruga;n~a.

&:0'-

kako miJ:'uj'U jednokraj drugog mi neeemo steed ideju 0 tome cia jedJn.o mo~e da pokrenedxugo, osim da se to dogodi pomogu pO';!:8.jmljenogkr:etanja; dok namdJuh sVa)l:og dana pruZa idteje QaktiVlloj mod pokretanja tl.'!1a, i;aJ!:o,da bi vredelo da razmislimo 0 tome nije Ii aktivna :mOe atribut duhova, a pasiivna moc.atribut mater;ije. Otuda bi se moglo nagac1ati dta stvo!!'eniduhovi nisu sasvim odvojeni od mate!!'ije, jer su oni i aktivni i pasivni. Cisti duh, tj. bog, iskljuCivo je aktivan; cis.ta materija je i.sJdjucivo pasivna; biCima koja su i aktivna i pasivna moZemo &matrati dia imaju udeJ,a i u jednom i u ciru:gom.. Ali bilo to k,ako mU drago, mislim CIa mi imamoisto to1tk:o jasnih wleja oduhu koliko i '0 telu, jeT nam je &uptancija jed!nog j drugog jednakbnepoznaia; idejaQmi'sljenju duha isto nam j~ toliko jasna koliko i ideja 0 pl.'Ostira,nju tela, a prenosenje kretanja putem misli, koje pripisujemo duhu,isto toUk,o ocigledno kolik.<>i p:r-e,nosenj,e poimoCu impulsa,koje pripisujemotelu. Isikustvo!lI1 s.talno sazn,ajeJ:na' jednoi dwugo,ali rtaS skuceni ra2<UID ne moze dashv<lti nijedn.o. Jerkad dlUh hoce da pogleda daljeod till prvobitnih idleja koje sticemo, osetom i. I"e'fleksijom, da prodireu njih()v uzrok i naeinnastanka, on kao sto vidimo , otikriva samo sO<pS'tvenu kratkovid<JSt. 29. Da ~ljucimo: Oseti nas uverav:aju dapostoje evrsta,pI1ocstoma tela; refleks:ija nasuverava da postoje lnisleca bica; iskustvo nas :ubeaujoe u postojanje takvihbiea, i u to da jedno ima moe da poikreee tela putem impulsa, dirugo da ih pokDeee pomoCu misli; u sve to ne moZemo sumnjati. Iskustvo nam, kako sam rekao, svaikog trenutka pru:1':a jasne ideje () jednom i drugom.Ali dIalje ad tih ideja, onakvih kak:ve smo' ihddbili 1z tih Il1jihovih pram izv<;>ra, rtaSesposoQnosti ne dooifu. Alw hocemodJa ('lia:ljoe istraZtijemo'11jihovu prirodu, njioo"V'e uzroke i lIaCi,n postanka, mi ne uspevamo da jasno sagledamo ni prirodu pI' . ~i pI'i-

It

I:'"..'"

~~,

~~331

rodu misljenja. Ako hQcemo da ih dalje objasnjava:mo,tona~n.jejedml(ko lakouciniti i sa jedinim i sadrugim: nijenam nista teie dJa zam:islimo kako supstancija koju ne poznajemo pokreee tela pomocu misli, ;nego sto je da zamislimo kako supstancija koju ne poznajemo pokrece tela pomoCu impulsa.. Na taj nai:in, jednako sn~o kadri da zamislimo u cemU se sastoje ideje lroje :pripadaju telu, kao i u 6emu se sastoje one koje pripadaju duhu. Otudra meni izgledla verovatno cia prosre ideje kojesti6emo oo,etom i refleksijom predstavljaju grarnee hasih misli, preko kojih duh,rna koliko se naprezao, ne n1cie da napreduje niza pedlalj; a kad hoc' da zaviri u prirodu j skrivene uzroke tih ideja, on ne moze cia otkrije niSta., . 30. Up01"edenjeideja tela i duha. ~ Prema tome, ukratko, na.saideja 0 duhu, kad je uporedimo sa idejorn koju imamo () telu, izglc=dJa ovatlm: Supstancija diuha nepoonata nam je kao I'sU'PStancija tela; imamo odredene' i jasne ideje odvama: primarnim kvaliteti~a iIi svojstvirna . tela, tj. 0 evrstimkoherentnimd1elovima. i () impulsu; I.sto tako, imamo j<1srie i odreaene idej.e odvarna, prirnarnun kvalItetima iIi svojstvima diuha, tj.o mi..; sljenju imoCi delovanja,odnosn6rnoCizajJoCinjanja ,ilizaustavljanja rnisli'ili pokreta: Imamo takode jasne i odredene ideje onekim kvalitetillla u telima, koji su 'U stvati sarno modifik<1cijeprostiranjai kretanja .lwherentnih cvrstih de-lova. 1ma'moistoi:a!ll:o ideje (} raznirn naCinima misljenj;'l, na primer 0 verovanju, sumnjanju, namer;'lvanju, strahQvanju., nadianju; a svesuto u stvarisa1n<.> modusimisljenja. Imamo i idejeo htenjui 0kretanju tela koje j e posletl!ica tog htenja, i sa kojim se krece i samohtenje; Jer p<ika2;aliiSmoda, je duhspasobl:\n zakretahje.
31. PojCf7noduhu rie sadrzi vise telfl~oc(t1U3g0. pojam 0 telu. - Na kraju: <ili:o taj poja.m (, n

terijalnomduhu saddi, rnoZda, neke tesk

332

,", .k:oje oee ema

nije lako objasniti, to nije nikako razlog <'bapori..; Oemo p05tojanje takvih dunova, ilida sumnjamo u to; isto tako, ne tt'eoo. sumnjati u postojanje tela, niti ga porleati, 'samo zato sto pojamtela saudi neke tes!koce, tako velike, da ih moida nemoZetno objasniti ni shvatiti. Naime, ne znaan da Ii una~ern. pojmu 0 guhu,postoji ista komplikovooije ill bllie protivreenostinego sto su neke stvati koje u'kljuOuje vec sam pojan:J. tela: jer clieljivO'St svakog omectenog pro"tiranja ,in infinitu.m povlaci za soiborn" ptiZhali mi to ili ne, konsekvenee koje nase shvatanje ne rnoze objasniti niullkJaditi, ikonsek.venee ko}e sadrZe viSe teSkoca, viSe prividne.apsurdriostl, negQ iSta ad onog' sto sle<:ii iz naseg pojrna 0 nernaterij<1lnoj saznaj).lcoj ,supstandji. 32. Ne zna.mo nistavise od naS.ih prostih ideja. - Tome ne~eba da se cUdimo, j~InHmarno 0 stvarima tek riekqliko povrsnih ideja,onol:iko koJi!ko mozemo da ih dobijemo preko C'll1a jz spolja~ sj:1jeg sV'eta, iIi prekorefle1csije duha 0 sopstvenom unutraSnjem iskustvu; dalje C>d toga ne zna.,. mQ nista,a l1<ljmanje 2l!jamQ <.> unutr<1snjem sastavu i pravoj ptirodi stvari, jer nam nedOSItaju spo-. sobnosti kojima bismo to. postiglL Stoga, saznajuCi iskustvoiq]. i (ltkrivajuCi u sebi znanj.e i moc volj~ nog kretanja, istoonako pouzdano k<1o sta saznajemo i iskustvom otkriv<1mO u stvariwa van sebe koheziju i odvajanje Cvrstih deloya, a to je 1sW sto i pl'IOstiranje i kr-etanje tela- imarn.o diovoljno razloga da zadovoljiwo sa pojmom koji smo steklio nernatel'ijf-lnom duhu kao j Saooim koji imamo 0 telu, i cia prizua)nopostojanje jednog kao i d!l'Ugog. Je1", smatrati da misljenjemoZepostojati odvo:jeno inez<1vis.no 00. cvrs1;oOO njje niSta protivrechije nego smatrati <!Ja .cvrstoCa maZe paste>jati odvojeno i, nt1~visno C>d misljenja" poSto, su i jno i drugo proste ~deje, nezavisne jedna' C>d dr'u.gej a poSto llnam9jecinako jasne idJeje i 0 mi_ sl;jenju i 0 cvrstoei, ne zuamo 2aSto ne bismo pri-

se

333

znali da pootoji i m:isleea stvar bez evrstoce, tj. nematerijalno, i cvrsta stvar bez misljenja, tj. :rn.qterija - utolik:o vise sto jepadjoednako teskozamisliti kako bi mIsljenje moglo postoja;ti hez materije, kao i kalw bi materija mogla mi:sllti. .Jer kadJ god ho6emo da pod:emo rlalje ad tih pro/>tih ideja 'lroje smo dJobili osetom i refleksijom, i da uronimo dublje u prirodu stVari, mlm.ah upadamo u mrak i pomrCinu, zbunjenost i telSkoCe, i ne mozemo da otkrijemo nista osim sopstv'l1e slepoce i neznanda. No bez obzira na to Ikpjajeod te dve kompleksne ideje jasnija, idejatela ili nematerijalnog duba, oCigledtno< je da proote ideje koje ill saCinjavaju potieu jediino iz naseg oseta ili I1efleksije; a mlm je isa svim (A';ta.llIn idejarrm s,upsta l1cije, pa Cak i sa idejom fuga. 33. Ideja boga.. - Nairne, akoi~pitamo$"V0,ju ideju 0< neshvatljivom VrhovnoznbiC1.l, vidie'emo da SIDO, i ,do nje do!Jli na isti naCiIl, i da,l>u nase kompleksne ideje 0 bogu i posebnim duhoviman~l Cinjene od! prostih ideja koje S1tic refleksij01'1,'l; na primeT posto smo svojim unutraSnjim isl1n.lstvom ste!k1i ide,jeo 'p'ostojanjui trajaJrrju, 0 'zna-.. nju i moB, 0 uZivallJju i sreiB, i 0 drugim kvalitetima i macima koje je bo.Ije1lnati ne@ol biti p,ez nj~h, .ako sad hocen;lJO da st'ltori.md stoPrlkl"'dniju ideju 0 Vrhovnom bieu, mi uveeamosve te i~eje pridajuCi im ideju besJronacnosti, i sastaviysi ih zatim ujoedino, dto:bivamo kompl&snu ideju 0 bogl.l' A vee smo pokazalida duhima moe da uvecal.).ek:~ od ideja koje je stekao os,et;om i reflelksi.jom.... 34. Ako vidim da zrram tekn~k?liko stvari~ i dla nekeod njih ..... ili sv.e ;-- znam,nesavrseno, ja nlJOgu sebistvoriti ideju da znalU,dvaiPut toliko, i tu ideju mogu opetudiv6StrUoCi1;itolilJw.pl,lta.l~,... liko. brojeva mogu da dodam; i tak0 lIlOguuveCa'Vati svoju idJejuo znanju, pJ:".ooirujtJ.Ci j~ tol-J:k.?C{ilc obuhvati, sve postojeee Hi m0fi'U'e~Stvari 1st<> t:llJogl.l uciniti i sa idJejom <> savrS'enornznanju, tj.o J?d:-

emo

znavaJllJju svih njihovih svojstava, mO'6i, uzroka, posledica, oOnasa itd. tako da bude savrseno poznato sve sto se nalazi u njim!! ill 8m je 1.1 bilo kakvoj ve'li So njima; na taj nacin stvaram ideju 0 beslwnaenom ili bezgranicnom znanju. Isto to rhozettlo uCiniti i sa idejom moB, sVe dolk ne diodemo do onoga sm naziva=;> "beskrajnim",kaoi satrajanjem poistojanja~ zakoje eemo zamisl!itida ~ma pocetka nikraja; talco Cerno stvoriti ideju () VICnom bicu. Posto smo tako pripisali tom VrhoVIlom bieu ko'je nazivamo ,,'bog" bezgranican i besiktajan stepen postojanja, moB, znanja i svih dlrUgihsavrsenstava (!k:o;ja uopste mozemo zamisliti), stvorili smo 0 njemu .najbolju ide-ju koju na.s d mooe da stvori; a sv' je to, kao sto sam reka0' postignuto uveeavaniem onih prostih ideja koje' smo re~ .fl.eksijom dooili iz radnji naSeg dJuha, ili osetam iz spoljasnjih stvari- uvcavanjem koje ide sve do beskraja. 35. Ideja 0 bogu. - Jer upravo besltr'ajnost, pOiVe,,;anasa nasim idejama o. postojanju, moCi, znanju itd., i Cini onu kompleksnu ideju kojom mti sebi, koJiko mo.zemo, predl>tavljamo Vrhovno b.i~e. JeT .lITada je bog po svojoj sustini koi}! mi n.,epo~ znajemo (jeT ne poz:najemo ni pravu su~tinu sljunka, ili Inuve, ili na'seg sopstVenog hiea)p!t"O;st i i)'sastavljen, mi:slim da mi ipak moiZ~m()i njernu stvoriti sarno kompleksnu ideju vecnog i beskr'<tjnag postojanja, znanja, moei,. &I1eCeitd;: a sve su to posebne ideje, neke od! njih Caki relatiynt)',prerna tome sastavljene ad drug:ili - i sve, kao 8150 je pokazano, [pllVobil1mo dolaze iz oseta i re:fleksije, pa zajedno saCinjavaju hasu i<jleju ill pojazn<.:)bo,gu. 36. NaSa kornpleksna ideja 0 dUhOJ)hrtlLsa4rZi samo ideje stecene ()setom ili refl~~sijom.: .... T!'cba joS primetit! cia sve' ideje koje priplsujerno. bogu, osim ideje beskrajnosti, ulaze i 1.1 naSuikompleksnu ideju 0 d!r'Ugim duhovima. JeT minismo. kadIi.da pored idieja 0 telioma steknemo i neke drUge proste

uh

334

335

ideje, &em. onih koje sticemo re:flelksijom 0 radnjama naseg dulla, i zato mozemo dil.lhovima pripisati Sailllo ona st-o dobivamo otuda;a sva razlika koju mooemo zamisliti i=edu druhova i nas jeste uveee-m stepenu i obuhvatu njihovog znanja, trajanja, moCi, sreee itd. A da se nase ideje 0 duhqvima, kao i 0 drugin:J. stvari1na, ogranicavaju sarno na onQ sto dobiv.anlQpreko oseta i refleksije, to je omg1edno ortuda sto mi, rna k<mko dJa su naile ideje 0 duhovirna savrlenije OO! onlh ,0 telima, i malia idu sve do, beskrajnooti, ipak nemamo nikakve idie,je 0 tome kB.ko on! (duhovi) saopStavaju jedah drugom svoje mis1i; mi jedtino nuzno,zak1jucujemo da po>jedinaeni duhovi, kao bics. sa savrsenijim znanjem i veeom &eCom nego mi., moraju.i.mati i savrleniji nac!n sa,QlPstavanja misli nego sto je nail (jerrni sezagovo1javamo upotrebom te1esnih p<>kretai p<>sebnih zvukova, i taj naCin je, u opiltoj upotrebi, jer je riajbrZi. i najbolji za looji smosposobni). No 1l;a:({o nemamo nikakvog sopstvenog iskllstva 0 nepOOJ:edn(}n:J. saopstavanjl,l, pa Pl'elna tome nemamo 0 tome nikakav pojalIl, mi ne mem(} zami:>liti kako duhovi,lwjisene sJtiZereCima(ilLlwji caJk n.emaju ,ni tela) mogu brzo ov1adati svojim rnislima,~tavati ih ill, sakrirvati po voljimarla nuz,no ,moramo pretpostaviti da oniimaju takvu moe. 37. Rekapitu1acija. -Tako =0, eto, vidieIi kakve su nase idejeo supstancijama svih y-rsta, ,(Xl cega se (:>p.e s~t(}je i ka1l;o i1l. stic~o. Iz toga, po mom lIlislj~ju, sasvim oeevidn<> ,prodzlazi !:llec1Je6e: P1~'P, dJ<i su sve naile ideje 0 raznim vrstanw. supstancija sarno skuPov:iprostih ideja, uz pretpostav 0 neeemtJ. oemu()ne pripadaju i u cemu po1jtoje, mada 0 tom pretpostavljE;nom neemu nem <> nikakve jasne ni adredene idJeje.. , Diu,go, cia sve prq,steideje koja tako, sjedil1jene u jednom zajednickom supstratu, saCinjavaju nase kompleksne ideje p raznim vrstarnasup-

stancija, potieu iskljuCivoiz oseta iIi, I'efle!kJsjje. 'Nil. taj naCin, Cak i u naSirn najobuhvatnijim zaID1sJ.L-. rna, koje nam izgledaju najprisnije p<>znate, mi ne mozemo da ooemo dalje ad tih prostih idleia. Cak i u idejama koje izgledaju hajudialjenije ad svih s kojima imamo posla, i koje besk:rajno prevazilaze sv;e sto mozerno opaziti u sebi ref1eksijo[ll iii otkri... tiu spoljasnjimstvarima osetam, mi ust'vati do-s.tiZemosamo one pl'oste ideje koje smo prvobitno stekli metom Hi refleksijom; to se oeevidJno pt>kazuje u nasim komp1eksnim idejama ;:; andelima, a narocito u ideji (> bogu. Treee, da su proste ideje koje saCinjavaju haSe kompleksne ideje 0 supstaIl.cijama, ako ih bolje pog1edamo, veeinom '.' samomoCi, a" ne pozitiyna svojstva (mada ih mi rado smatram01:l:lkvima); na pnmer glavne idejekoje saCinjavajll naSu k(>mplebnu ideju ozlatu jesu zutina, velika teZfua' rastegljivost, topljivost i rastvorljivost uaqua regia, SVe to ujedinjeno u jedinom nepozmitom sUpstra~ tu; i SVe su te ideje u stvari sarno adnosi prema dJrugim supstancijama, one Be he nalaze ulolat).! posmatranom samom za sebe, iako zavis.e od onih stvarnih, primarnihkvaliteta njegovogunutr13.snjeg sastava pokojima. je one kadro, da razlicito deluje na diruge supstancije i trpi njihovo de10vanje. . . ,
Gla:va XXIV

o ZBIRNIM IDEJAMA SUPSTANCIJA

1. Jedna ideja. --'Pored tih komplek:snih idej13. o raznim pojedinacnim supsfuhc1jan:J.a kaosto SU. Ciovek, konj, zlato, Ijubicica, jabuka itd"duh ,PO-. znaje takode"kompleksnezbirneideje" ()su1JStan~ cijama: ja ihtako nazivam zero sto su te idejElsastayljene 00 mnogih pojedinachih supstancija koje poomatrarno zajedno ikao ujedinjene u jednoj ide22 D20n Lok

ku

arn

336

337

ji,i tako spojene s=atraIl19 ih je<dnom; na primer ideja 0 onotn skupu Ijudi koji sacinjava jedinu arrtliju sastoji .se doduse oct velikog broja posebnih supstancija,ali je isto tako jedna ideja kao i ideja o coveku; a velika zbirna ideja 0 svim .moguCim telim~ koj? ~aCa':a.mo. imenom "svet", isto je tak~ Jedna I~Ja kao I )deJa 0 makojem najmanjem delI~:; maten;Je.u sVJtu.--,- jT jedrlnstvo jedne idJeje posotizemo vE:'!: tIme sto J gledamo kaojednu predstavu iIi .sli)ru, bez obma na to ikoliiko unjojima pojedJinooti. 2. Pravi ih dyh pomocu svoje. rnoci sastavljanja. - Te zbirne idejeo ;SJupstancijama pravi dUh, pomoCu svoje mOCi sastavljanja i ujedinjavanja pojedinih ideja, bil,q pro:stih, 1:?ilo slw.enih isto o~af0 .k~o s!o od .skupa raznih.prostih ideja;'ujedmJemh u JednoJ supstanciji, pravi kompleksn.e idleje 0 pojedinacnim supstancijarna. Kaosto<1uh; s~sta~ljajuciujedn~ ponovljene idleje jedinice, praVI "fbI~ modus,e lli.kornpleksneideje bilokojeg bToJa (tuee, dva~tina), tako isto on sastavljaju'ci u~ed?o vise pOjedina.cnihsupstancija, pravi z:birne IdeJe 0 sup~tancijama (ceta, 'l(odska,mj, grad, flota); i kao sto. 6e svako videti, on svaki taj skUp .. preds,tavlja svom duhu jedp.im pogledom kao jednu .id1eju. BcJs~o je tako od vis.! stvari postao jedJan pOJam, duh Ih srnatra savrsenom jeddnieom:na primT, jedan brod, ill jedan atom. Zamisliti jednu ~iju od deset hiljada ljudi kao jednu ideju nije ?ls~ ~e nego zamis1iti joednog coveka kao jednu IdeJu; Jer duh).l je isto tako lako da 1,ljedJini veliki brej ljudi u j~lnu idleju i d~ ih posrnarakao jed", no, kao sfo mu je lalro da ujedim sve pooebne ideje kOj~ slliCinjavaju Coveikfi i d~:ihposmatra kao jedn'o. 3. Spe ve~tacke $tvarije$uzbirne ideje. ~ Medu takve zbirnejl:1eje treba ubrojiti veC1nu vee.. staCk;ih ~tvari, il~ bar one medunjima k<lje su sastavlJeIlf od l'azmh supsumcija; i wstvati, ako belje pogl",damo ",IVe te zbirne icieje, kao stl) su "vojska",

"sazveMe", "svemir", sjeqinjene u p()s,ebne.idieje, videC'mo cia su one sarno vestaCki. nacrli <iuha kojimasu stvan, medUiSoibI!lO vr10 ulijene i r:ezavisue do"edene u jedna ,vi<:1ino polje, da bii,h dUh tcik~, ujedinjene u jedan pqjam i oznaeene. jednim. imenom, mogao la:kse posrnatrati t r~pI"avljati () njirna~ Pomoeu te vestinesastavljaIlJa duh moZe da spoji u jedIlu ideju i me<iusobno .ngj1fdaljenije i najs. UFT.otnije . stvari; to se vid~ n?-. pJ:imeru idejli . .. .. . . . . . . i' koju o,z:n,acavamo lmenOm "sve'II'.:tr .~
GtuvaXXV

ODI'iOSIMA

l.Sta je adn08. - Osimprostihilislme'llih idieja duha ostva:riima kakve su s.arne po SBi, postode i takV kojeonstic~upo~divan.jernjedlne ideje sa drugom. Kad razumpoo.matra nekustvar, on se ne ogranieava samo nit taj predimet;QIl ~oze,. tako reci, ponetis'laiku. idJeju dalje<;>dnje samf' ill bar pogledati dalje wnje 'daviqi :kak{jse on.a s1a~e Sa nekomdrugom. Kadduh dialde pq&l'l1atra nekustvar na tajnaCi,iThsto jetak0'f'eciPI"enolSi, postavlja kraj neke druge i on<ia gle:<fu sa! je-dnu sad drugu, to je onella,kakoi sarna ree ka:i!:e, "odnos" i "relaeija~'; a nazdvi koje.daje:n0 pozitivnin; stvarima ella oznace taj odnos, 1 kOjl kaoputokazI vod' rnisli odsamog imenovanag predrri'ta. ka IJ.~ Cemu razliCitom od njega, je;su ono StO I)ll.Zivarlll) "relacij e"; a stvari kojesu tako dc>~edeneu V,Zll odnO\S~ se" jedna nadrugu. Na pnmer,aiko cllun ~Osrnatra Gaja kaopOzitl.vno :Pice, on tIkIjueuje u tu ideju Samo ono sto stvarno postoji u Gaju, tj. aka gapolSmatt'arn kaoooveka, imam u svo~ d1,lhu sa;n;IIO k(}mpl~ks.l1u ideju coveku kao vrsti.. Isto t~ aik.o kazjm1: ,,(}aj je beIi covek",tirne imam . .sa~o pojam.o cPveku. kojL P9seduje belu beju. Ali akp pr.idiam Gail.! naziv"muZ'.',time po-

338

339

drazumevam neku dru,gu osobu; a alto mu pridam naziv "beIji" i time""'" ' pvurazumevarn ' ' ~ ~ba slueaja moja misao i . JOs neku stvar: liCIt!> od! Gaja, u moje .e upucen~ na nesto razdve stvari. A poiito sv~tranJe uvedene su kompleksna, mow dati a Ide-Ja, boo pTosta bJizidJve"tvariidiaih< ... dJa ITa' .' 1 'h ipak odvojerilin - "".Ne> reCl gl-..1-' "'.. , ~UCI ~ ZUJ eOOD, smaIdeJa moze posluziti k a, to z11'aCl da svaka naSa u navedenom sluea' ao 06nova odtnosa. Na primer "muz" jeste Gajev ~~ p~vod za relaciju nazvantl Sf!: Sempronijom; a b~~n~~~ovo~ i obred veneanja n.]ega kaZe da je belji necr daJe povo~ dia se za 2. Odnos' se t v/ ",0 ramen tesamk es ~o za ' ~ wnih teT?nina. _ .yaz?;Ju kad nema kOl'et tenninima ' Oan 1 mm . ~I kOJl su izrazeni relativ ni11'1 izrazi k r p:acerll odgovarajuCim ' .nje" rna, ao sto su otae' ." reclpl'oc,,,uzroik i posledica" ': .. I SIn , "veee i maocevldni za svak cr' ' I ~Jlma slieni. sasvi .. prepoznati SVNak? ce u njima Ira s" Z~a'" liv . nos. alme ota ' , "'_.- po" c 1 =" ' " muz . , I S 'C111 ko~Jati "~ vnl't!I:'1l1i' " 'toJ' 1 vezani jedan sa dr ,TIl ?,o su na izgled PrIsno om urezali u l'uds ugun, tohko su se 11'avi
v

~,~Uhc:.pDVOdJ

tako~-

b:I~

1a

v'

h Medutlln, SiVa imena, aim su 'I'lesw viSe od prazrli zv'Ukova, moraju oznaeavati neku ideju lroja se nalazi bilo u sarnoj i.,menovanoj stvarl - erwv i tada je pozitivna, snatra se sjediIljenom sa im anJ:1l swarl i postojecom u njoj - bilo u odnosU te stvari prema '11'<;;cern. drUgom !lto duh ~tra.zajedno s njom, i mdla ukljucuje odnos,. . 3. Neidna,izg1ed apsolutntter.mini uktj1.tCuju h od'fWse. _ postoji jos jedna vrSta relativni tel''''1'l:rl'11'a, kO;ji s.e ne smattaju n1 ocin.0sima,pa .Cak '11'i spoljasnjim oznakama; po svom Obliku. i izgledu etu oni kao da ozna~vaju nestoapsolutno u predm , a u stvari skrivaju PreCutnu, m,,'11'je opaZlji'VU odl~OSno5t, Takv1 su naprimer na izg1ed!'ozitivni lzr<J2;1 "star", "ve1i.k:", "n~vrSen" itd., 0 kojh:na C1.1 imati prilike da gO;yQiI'.im. op;siirnUe u <J.;aljiInPoglav1jirna. 4. Odnos se razW<:uje 00, stvarikoje seodnose. a _ IV!m.es primetiti josi to cia IjudiJ.roji im j1.l e r<J2;liCite ideje 0 stvariJ:J:1a kaje se oP\n<Jse iIi 'U}lOI'.., duju, mQgu imati iste ideje Qf;a'IIlOJll odnOStl;na primer, oni koji imaju sasvi,rt1. razliCite idejeo 00veku, mogu 1pak imati jecina\k pojaffi 0 o<:tl...,..a udjU "otae " je p<:)jaJllnalrn<l4UO .uved[). u s;UPSta (Coveka), i odnosi sesaIIl0 na jedr.tn;lkt. stvari zYaJO;~ ,,1'.'i)vek", aJ,tt k:0jim. je ondoPBnf;>O rada'11'ju jed'lle jeddIIice ,Svoj e ~te, be1l obziral.takav jll tajeov"k
ina~e.

~Jed ~da, rvn:F 'k usl~ladeni i odg~ara~o .?amce11'j~ kao meClusob'11'~ se rmenuje jed JUCl, da nas,e misli e , odmah idu' o':tfm: vane stvari ka ~~~t~dV?jl ozna6en _"v_ v gOJ; rad je Ddnos tak .~
v'

: l"'-"'W ne maze dia . ' , 0 Jasno ?csumnJa. Ali aka u jezr;.:reVld!i rIi da U '11'jega :unena~ o'11'da se odnos n :,ema korelativnih "Nalozn:ic:a" je n :: zapaza uvek take> Iako "zena"; ali ljucii s:;unnJlvo relativno ime kao ree OJI govore u ko" i 1i njo]' slien. e nemaju k Ijezicima ., Juna ta Je aka shvatiti k me atlvnih teTmJina 1 ao r e l a t i nece s watanju njoj ned.06taJ'e ;J,nu~. Jl~-' r;o njihovom sa _ znak k J1 orrnaJu ' " , asta! k ocLg """TIl _..1.... ' . zruili: uu,aoOIne 1zg1~..1d e orclativne ~eCIv, po ~'U<t a one ob' v . ' "r k ~~ !?ogu ni P?"'tojati ~~~::J~to,ednaclrtigll i da ,1lI1ena, kOJa aka 6e . su mnoga od cuJu adiMse bi1~ 11' roo pravo, oiiev1dno Uklju , azvana "spoljaSnjim ozn.akama';-

17

i.

i~lli, .,...-Prq'Oda

5.. Odnos se'TlW*eiZmeniti .11- dO. ne odnos,a. jedakle utorne s.to. se ol1l clIvestyari odnose ill uporeaujU jedna s"drUg ; 12 tog' uporedenja proiz1azi ime ],'roje se4<ljej~noje od njih,iIi ob'l:J;'la' i\ko Je<:ln"od. teqwe styal'i.bucl UJ,.'1clonjen,a ili prestane da pos,toji, onCllaI1esw.jEl a l{)dnos i irne koje inu j:El dato, iliada se OIl as er stvat" samaninwlo ne menja. J:\T" p:r:irn O"ja d smatram eln, a sutta on vee nije to, jeT J:1lu jE': uroro _ noon sarll se tUnenije m.s'l<a iZmeni()i.. sin to: ista swar ;rI'W'Ze cia dobije istovrelt\:le.,. I ne saIUO

.~~prea.tttet

drttg~ an

341

340

no SUpl"otne nazive, ako sarno duh izmeni predmet sa kojim je uporeduje; na pr.ako uporedujemo Gaja sa viSe lienosti, za njega se onda s pravom rnoze reei dJa je i starlji i mlad!, i jaeii slabiji itd. 6. Odnospostoji samo izmedu dve stvari. Sve sto postoji iIi moze postojati, ill se srilatra kao jedina stvar, jest~ pozitivno; prematome, pozi"; tivnasu bioa ne sarno proste ideje i supstancije, neg,? i IIlJddusi, madia. S1.1 delaviod lrojih se ani sastoie WID cesto meduoobno. relativni; ali akO til. eelinu gledlamo kao. jednu stvar,. i akoona izaziva 1.1 nama kompleksnu idejuo jednoj stvari, ideju koj,?- u naSeID ~uhu stvara jednu sliku, mada, je to skup raznih delotra pod jednim imenorn, onda je to ipa~ pozitivna iIi apsolubla stvar iIi ideja. Tako, iako sustrane trauglau uporedenju relativne, ipak je on bo celina pozitivna apsolutna ideja. Isto ore :mooe reCi i .za porodiicu, :melodiju itd., jeroonos mooepostojati samo. izmedu dve stvari,posmatrane kao dve. U odnosuuvek morajupos;tQjati ,dve stvarikojesustvarno odvojene.ili se bar s:matraju kao odvojene, a usto iosI1lOva ilipovod za uporedenjemedunji:ma. 7. Sve Mvarisu sposobneza Od1UlS. - 0 odnosu uO'pSte moZem.>0<r.eeisld76e~. '. Prv<~,sva~ stvar" bila to pr9&ta id7 ja, supstahcija, modus, relacija, in ime bilb kojeod njih, sposobt:la je za gotov(> besk:rajan br(}j, llporedenja sa drugimstvarlIIJa; zatoodl'losicineznatan de<) lluclskih ~li i reei.Na primer, j,da.rl isti, c(}ve~ rnoze ismV'remenobiti obuhva6en ioznacensledle;.. ohn odnosni:m pOjmovima:otac, brat, sin, <lWb, Up.~J.{;, tast,zet, muz,prijatelj, neprijatelj,~,()danik, g~neral,'Sudija, z;astitnik:,sticeni$,pt"OfeooJ',Evrop;.. Ijatrln, Englez,' ostryljanin, ' .sluga, ,gospotlJ!lJl', '. P<>~ik; zapoveclcik, pretpostavljeni, pc>tCinjeni,ve": Ci; nianji, starlji, nil8.di, savremen:iik:,sliean, razliCit itd., gotoy? u beskraj: jeronje sposoban za onolikoQdnosa koliko imapOvodaza njegoV(}'l;lJpOC
342

recUvanje sa drugimstvarima, po bilokakvolIl slaganju, neslaganj'u, iIi odnoOsuuopste; jer;. kako sam r~ka(}, odnos je .naCin uporedivanja iliu!J'O-' l'edinog polSilnatranja dveju. stvari,pO kome jedna. od! njih, ili oPe, dobivaju naziv - a katkadse Ilaziv daj~ iSJ:lJ:nom odnosu. 8. Ideje odnosa oesto jasnije negoideje.o pred~ me.tima koji seC/dnase. ...,. Drugo, o .. odnosu treba primej;iti joB 1. o'v,o::tl:'lada se onnenalazi 'll istinsko:m pootojanju stvari, vec je neS1Jospoljasnje, naknlldno uvedreno, ipak 8U ideje .>ozna~ne relativnirn izrazhna ees,to jasnije iodredenije nego ideje 8Upstancija kojirna pripadaju: Nas pojam (} oeu Hi br8.tu daleko je jasniji i odredeniji nego anaj (} cov.ektl ...,. iIi, ako hocete, ,lakse j e steel jasnu ideju () oCil'lJStvune~o 0 Ijudskosti; isto tl$),meni j e lakseshvatiti~t,3. je toprijlltelj, ne!?iO sta jeto bo~. Jer, za;,sticanje pojIIJa 0 ',)'dnosu cesto jedo-.. vo1Jno po=.avanje IIl''9' jwne radnje,iIi jedine proste ideje, doik de- za poznavanje bllokojeg supstancijalnQgbica pOtreban taean, zbir znatnog,broja ide-ja. ~d Cove\{ 'llporeduje gve stvfri,. on,lie maze da ne ,zna (J>IlO pc> i5e.tnu ih uporetiuje, i pre:matome. moraimati~vimjasn'll idreju (} tom odnoou. Ideje () pdnosiIIJa'dJa$:le, jmaju u najmanj'u rukU moguo:" nost dabudu savrsenije i jllsniie na8'em dUhu nego id<,!je 0' supstancijan:Ja. Jer obicnoje vrlo'te;sko pozna'[ati sye prosteideje kojese stvarno'.nalaze 11 nekojstlPS~n<:iji, dr~ je ve&om OJOISta lakotipo;,o mati pI:os.~e idejekoje Cine ,nek:i pdn9s,bilo zami", sljen Hi imenorvan;n,a,primer,sasvi:mje lako d{)-", biti ideju () braCi:, trep<l. samo.uporeditidva COo'veka uodnorsu najwnog zajednickog roidite1Ja :....: ali time joiS nemamo savrsenu idJejUQ c()'I'eku. Naime, poSto re['i koje oznacavajuo'dJnos, kao i~ve droge, zamenjuju sarno ideje, a kako sU sve ~deje iIi pI:oste iIi nacinjene odprostih~ za taeno Upo-znavanje ideje, koju ,ziffilenjuje odredenLl'elatiyni' izraz dr6'voljno je imati jasaniJOjfun 0 O!llJome(;tO . . .", .
.'

343

jE;' osnova odInosa; a to mozemo posti.Ci i aileo nema:rno savtienu i jasnu ideju 0 stvari lrojoj sellri-: dajetaj odnos. Na primer, ako. imam pojam '0 stvOirenju koje je izleglo jaje i drugom koje se izlegl0 i.z tog jajeta, onda SaIDstekao jasuu ideju () odnosu kvofre i pileta izmedu dvoje kazuara. u Parku sv. Dzemsa, madao sarninl.tim. pticarna imam verovatno vrlomutnu i. riesavnenu ideju. . 9 . Svi odnosi se wode naproste ideje. - Trec!e:iako postojimnootvo poclloga po kojima se Stvarlmogu uporedivati nledusoJ:>ho, i prema tome . mnostvo bdnosa, ipak se u svima njima ram 0' onim prostim idejama iz ooeta iIi refl~ksijekoj<= ja smatram jedinim materijal0 $vegnaseg zna... nja, i svise oni Imnacno svodJenl nl3.njih. Da bih t? pokazao uzeCu zaprimer l)<ljvaznije (JdttJ(jse 0 koji-IDa.imamo pojam;tada ce postatipotpu,no jasnd da lQni .medu njimakojiizgledajllnajudaljeniji ?d. <:~al ref~ek$ije sadrie samoidejekoje potiett lZ tih lZVOiI'a, i dasu nasi pojmovi 0 njima santo izve-sue pros1:e ideje, .koje su PIem.a tOffie-prv.obitnoizvedene iz oseta ili refleksije. . ............ Cef;vrlo:pa;Stoodinos znaci. uporemvanjEl jeline razlieite 00 onih zakoje se smatra.darealn? th-stpje u . imenovanoj stvari, relativrle rci:i;naprimer eovek,ern,veseo, zamisljen~zedan; Ijuj;it; rasprostrt --- wkve i wene rem jes.u apsolutne, jer one ~naCavaju sarno ono sto stvaruo!>OStCiji, lUse Pretpostavlja dap(j$toji, u Coveku kojijetak0nazvan; doksu otac, brat, kralj, suprug, .emji, veseliji ~td. !:em 'kojepOJed imenovane. stvarl.< ukljw1uju Illest? drtlgo,odvojeno od te stvart ipostojece van UJe,. .... .. .. . . ,11. Za7<:ljucak. __ Poote> sam postaviote .pre~ llll~e ()9dosu u1)p,Ste, sada Cunaprim~mapoka":' zai!,k<1ik;ol>u Bve. n~ idiej e 0 bdnosim.. naCinjene,
>

kao i osrtale, iskljuCivo ,od! ptostih ideja,i doll Be; Bve one, ma koliko izgIedale prefinjene ili udiaIjne cd. euIa, konaeno svodena prosteil1~je. Poeefu I> najobllhvat.nijim odnooom, oniln kojise tice svih stvarikoje postoje ili mogu postojati __ odno80m uzroka iposlediee. U ~led~oj glavi pOkazacu kako id~ja () tomeproizlazi iz dvaju. izvora sveg na.seg znanja - oseta i reflElbi~e.
Glava XXVI

UZROKU! POSLEDICI,IDi;l.U.GIMQPNOSIMA

10. Pojmovi koji upucujiL duhna nest? 'Pfn ~menovanogpredmeta jesu relativni. pojinOvt.-

!3tvari sa drugom koja je van nje, oeevidnb je da !3U Sye. rem koje uuzn0u.pucujuduhnaneke id1eje

1. Otkuda nam te ideje. .... Posto naSa cula opazaju stalno menjanje swarl, mi noopJ;~no.?~ ZamQ i to da pojeclinil, kvaJiteti j supstane1}e poCllfJu <'ha postoje, ida oni znhvaljujuto svoj,egostojanje odreaenim dielovanjima neko$ diJ:1lgog .bica.. Iz tog opaZanja postaju nase ideje 0 uz:yku . ~ po~l~dii.<;i. Ono sto pr<>izyodi n.eiku. prostu. ill slozenu ..~deJu oznaeavamo opstim iIJ:lenom "uzrok",a .000 sto j,,;, proizvedeno,~eno,yri ,,~led:iea". l'l"a pri.In.er , Vi... deCi .da supstancija koju. nazivanl0 "vosa.k." postp.je uvent teena - tj. stieejep:rlU pl'0stuidejll koja pre toga nijebila unjoj -a.1l:0se n!i njup.ri:rneni izyestan stepen tcrplote, n:J.in~vaino prostuidejru to;plote, u <x,1nosu na tei'mostvoska, Iij~'11im uzrokom,. a S<lmu teen.ost posl1dicom. Isto t<iko, videCi d:a supstancija zvanadll'Vo, tj~tak? l1azvani komplelq;; prostIh idleja, pdmenoIl1.vlltl'e biva preporep.a u drugu supstanciju, zvanu pep~, tj, u dirugi kO!tn.--. pleksni zbir p1"PlStilJ, ideja,sasyiln razlieit od korrt-; pleksne ide-je drveta, mismatramo vatru, uod;n(li'o suna pepe:o,kao UZl.'"iJk, a papeQ kao. p081~eu. Prema tome, s:vesto po nasen1 misljenjusyojim ddovanjem iIi posredstvOID proizvodi prostu ideju.,zlbir pl:"(}Stih idejll' su~tanciju Hi modus }<;<:>ji pre toga nisu postojali, nalazi s~ PaS. duh U 04... nosu.uzroka, i zato to nazivamo uzroik:oro. .

nelku

za

344

345

m~. pute~, Ila 9"'noyunekog1lIlutr~snj!2!gprincipa;

~?Jeg ClnlOCa }li UZI'Okli, i j)<1S;tajala je (;ialj~

2. Stvaranje!radanje, pravljenje, menjanje. _ Post:qsmo taka 1Z onog stosu naSa Cul<i kadira dJa otkriJu.o :medusobnim diel<wanjim.ateIa izveli poj_ ~ve 0 uzroku i posledii, tj. dJa je uzrok 0nQ sm lZaziva po<:,~ postojanja nekeciruge stvari, bila to presta IdeJa, supstapcija iIi modus, ada je.posJdi~ .ono ~to ~astaJe delovanjem neke druge stva;n, .nas (luh ee bez. naraCite teiiIroce m9'6.f da razhkuJe dye vrste postanka stvari: . .... prvo, .~ad je swar potpuno iznova nacinjena taJ:::o da 11lJ~ njen deo nije ramje pCl'Stoja,o, PTI~[' Imd .~n rerum naturapoeneda postoji.nov dehe ma~Je koga ranije nijebilo, to llaziv'a!m.o "stvaranJl!l"; . . dJ;rt:go; ~di je stva.r. illiCinjenaod deli&. koji su SVl ~. ra~lJe postojali,ali stvllr,.gledana kao celIna. tlh 1e1iea iIi j;:birtihp't'os1;ih ideja, Ilije p~ toga ~~toJala. ~a. primer, ovajc9'vek, (wa ruza, ovo J::~e, oya tresnJa~td.; ka<i se, ci;rlde, ra.di 0. supstanCIJl ..~oJa je PT?izyed(,lna .obiCpim pri:rod v

ru:

sarna.

rul naem n~osn.:pan . ~lirna i llopaZ1jiv,. to .nazivamo ,,::adapJem .'.~' JJ .pa.k uzr:o~.spoljaSnji,.a .p.oole-' d~ea lz~~~n!l0pazlJlVllll.delJ enjem,:ili SlaStavIjanJemVldl]lVlh dielova,to Ilazivamo ,pravljenjem'" kve su sye ve~tacke stvari. KadJ je p.roizVeden~ bIll) koja p~tai?eja i>je ranijenijebilo 1.1 toJ;n predm~tu, to.naZl:~ar:q.o: "pwrnen':>nl.". Na,pri1'rJ.-, ~vek .le. roden,sli? Je napr-"fv1Jena, a oboje su 12:D;l~nJe:r:l. akq.'t1 nJlm.a , Il8.St:iln~ neJcinoviC:'Ulni kV~11tet 111 prosta, i<ieja, :f{oje. ranjJenisu. pose<1o--' v~. Te !'9vonastales:tvari jeslj.IJ'OSledi~, astvari kOJ~ su >JZazyale. njihov postanak1JZl'0>ci. UoVOilll slu.cajll,.kao i u eyirrl dn:gima, moeemo. videti da .. po~m.o.Y1uzooP lposled10't! mlsta,juiZ idej<tprimlJe~Ih pu~~eta ill refleksije, i. daS' taj <Jdnos, rna koliko .1)]0 obuhvatan,uvek s,yocli i;ai:n0 1la

~h. Je p'o~I~?~ ;postaje delovanj:EtIJi . n~ogspolja

t.:

M6

njih. JeT da bismo stekli ideju 0 uzroku i pos1e<;llici, diovoljno je da gleciamo bilo koju prostu idieju iIi supstanciju kao nastalu delovanjem druge, bez ob'zira da Ii nam je poznat nacin tog delovanja, 3. Vremenski odnosi. - Vreme i mesto sluze takode kao podloga vrIo obuhvatnih o<inosa, kojima su oibuhvacena u najmaIlju ruku SVa konaena bita. Ali kakq sam vet na drugmn me~tu pokaza<:> kako sticemo te idJeje, ovdece biti dovoljno d.a na__ pomenem da su imena swari koja. se ticu vremena. veCinom SaroD q-d'OOSi: naprimet", kad nekp lJ:aze da jekraIjica Elizabeta Zivelli se2ldieset i devet, a vladala cetrdieset i eetiri godine, te reCisadde samo odnoo tog trajanja Prern;a nekom drugmn i =ace w da je trajanje njenog postojanja bilo jepnako sZ(leset. i devet godisnjih .9bilazaka sunea, a trajanjenjenog vIadanja jednakoeetrdE'set i cetiri takva obilaska; isti j~slucaj sa svim recima koj~ <ldgovaraju na pitanje ;,k{)likp vremena". m recimo:."Viljem Osvajacupao je u Engles.ku okp gocline 1070", znaCi sledJeee: ako uzmemo trajanje od .rodenja naSeg Spasij;elja dio danM kao jedinstveni veliki vremenski period, navedJeni datum pokazuje koliki je razmak 9d te invazije do jed nag idrugog kraja datogperioda. Isti t e slucaj sa svim vremenskim !l'ecirna koje odgovaraju na pitanje "kad,a";one pokazujusamC!. ucia1jenost neke vrernenske taCke od kf~jeyanek!Qg CL1JZ~g:Pe rioda trajanja kojim:rni merim0 i sa kojim je ~ taCka, prema nas~m misIjenju,u pdnosll' . 4. Pored ovih postoje i dJruge yremenske 1".eCi za k.ode se obieno mi&lida oznacavajupozitivne ideje, alise, kad se bolje rarzmotre, poka.zuju kao relativne; takve su.na primer reCi "tlllad",i,sta;r" itd., koje mljucuju i nagovestavaju' odIlos. nekec stvan PTerna izve.snoj d'UZini trajanja, 0 mjoj naS duh ima ideju. Ako je, recimo, 'll. naSiim. misJirn,a utvrdena ideja da CovekOl1 zivptobienQ traie<s'-'liarodeset godina, onda. kad lwZen1iO .dia .ie n~(>

sarnO

347

mlad, nli~dn:-azumevamoda njegove godine predstavljaju .tek mali dieo onog vek:a koji ljudi obiCno . dosWru- a kad naziVanlo nekog "starim", pocb.-w zumevamoda je njegovo trajanje vec blizu zavr.. iietka O!ll.og perioda koji ljucii obieno ne prelaze. To je, dalcie, sarno uporedivanje dJObi ili trajanja ovog ill onogpojedinog Coveka saidejom 0 uobieajenom trajanju te vtste iivih biea, koju irnaIil.0 u diuhu; .to Ce nam. postati jasno ako primenimo ta imena ria druge stvari. N"ime, za coveka kaiemo daje "mlad" kad irn,a dvadJeset godL.'1a, a d<l. je "vr!o mladJ" kad ima sedam godina;alizil kooja kaZemo cia je "star" bd ima dvadreset go:dina, a za psa vee cd sedam - jer u svakom Qc:L.tih slucajeva, mi uporedujemo dopapojedinca sa.razliCitom id(;'j.omfJ:"ajanja, posto smo utvrdJili u. svom. dtIhu cia prelna prirodnom t.oku stvari SVakQj od tih vrsta zivih bica pripada cirukciji vak trajarrja. Medutim, mi ne kaZem,o cia eu sunoe i zvez,d, rstari", mada su oni nadlZiveli mnage Ijudske gener!l<:ij~, jer ne mamo klrltav je yek trajanja bogoci:reaio toi.vrsti biea; jer6direden .rokpripada samo (}DF 1}tyarilIla Cije prir9dno proP<ldanjejkraj .u tokti 9dret!enog pe:ri.oda mi moze:mo JlQ\S:rnatrati . pod . IlbTmalnim UISlIovima, i tak6 styariti 11 svom duhunieru sa, Ifojam mm:emo l.lporedivati 1'a=e delove njihovog trajanja,; i nazivati ih mladim .iHstarim.u Sklfl'd1..1 sa njihovim odnooo:rn prema toj meri. Mi.to11iedu~ tim ne m02emo ciniti. sa rubinoIIl.ili d.i~amantom," stvarima Ciji oMeni vek trajanja r:ie pozhajelll;().. 5. Odnosi mesta i prostora. - I~ je tako lilko zapaziti medUsobne odtrlOsestvari uvezi.sa njihovim. niestom i razdaljinania;11a prinie1', "izp,ad", ;,ispodl",. "jednu milju od Cering-krosa"; i,U En... gIeskoj", "u London'll". Medutim, i u vezi sa, J:)l'Ostornoocu i obimom , kao i uvezisatrajanjem,po., .. stojepelre relativne idejeoznaeene imenimaza kojasesmatra ella BU pozitivna;na primer, "velik" i "malen" u stvarisuodnosi. I ovdesmo, naime, putern posmat:r;anja utVrcliJi u svom, duhu ideje 0

velia'li r=nih vrsta stvari, prema oniima ria koje smo najvise navikli, i ondJa te ideje .upotrebljavaIn{) tako reCi kao meru kojom oznaeavamo veIiCiriu drugih stvari. Tako, kad kaZemo "velika jabUka", time nlislimo da je ona veta odl obie-nih jabulta te vrste 11a koje smo mivikli; a "mali konj" ozn.aeava konja koji ne dostize meru ideje naseg duha 0 obienof veliCini konja. Konj koji je za Velsanina velik biee za Flam<:mca mali, jersu ko~jslte p&smine u te dye zemlje razIicite, pa zato njih GVOjice imaju razlicite ideje sa kojima upo'1'eduju i 1.1 odnosu na koje nazivaju tu stvar "velikom" iIi ..melom". .. 6. Apsolu.tni izrazi cestooFnacavuju, od1Wse.Isto tako, "slab" i"jak" 1'1..1 relatiyni nazivi u yezi sa moCi, uporedenjasa naSim . trenutaenim idiejama o manjoj i!iveCoj snazi. Kad kazemo ;,slab oovek", time rnislimoda taji'Ovek nerna WIiko snage ill moci koliko obi:eno imajtl Ijudi,Q1;inosno koIilro O'bicno imaju ljudi njegovog rasta; to znaci da uporedujemo njegm7"u snB!gi.L sa naSom idiejom {) obicl1oj ljudskoj. snazi, iIi obicnoj snazi ljudi I1jegOvar:;sta. SJifuo je i kadJ kazemo; "Sve stvor-ene stvarlSU slalbe"; ovde je "slab" takode relativan izraz, i aznaeaVa nesrazmer izmedu moei bozje i moei njegoVih ",tvorenja. I taiko; mnoge reci iz obicnog ~oyora (maZda najveci deo)oznaeayaju sarno odnose,ia.1{o ~ pm pogloo izgleda da nemaju taitvoznaCtn~e. Uzrnimo primer: "Brod ima potrebne zalihe". I "potrbne" i "zalihe" joou relativne reCi;prva je u odnosu prema izvrsenju nameravanog plltovanj:?, dQ'Uga U odnosu prema budueoj upotr~bi..A .da se svi ti odnosi ograJ1ieavaju i svode 1lll IdeJe IZvedJene iz oseta i ref,leksije, to je isuviSe oeigledno da bi ga trebalo diokazivati. .

348

349

Glava XXVII

ISTOVETNOSTI (IDENTITETU) I RAZLICNOSTI

1. U cemu se sastoji istovetnost. - Cest, P'O'" vod za uporedivanje daje duhu i sarno Qice stvari, kad posmatramo postojanje neike stvari u odredenom v:remepu i mestu, pa ga onda uporeddmQ sa njenim postojanjem u nekom drugom vremenu, i na osnovu toga stvorimo ideje 0 istovetnosti.i razlicnosti. Kad' vidimo Qilo koju stvaJ:' kako pootoji ' na nekom mestu i u nekom trenutkuVJ:'emena, mi smo onda sigurni (bez obzim, kakva je to stva.r ) :JJa Je to upravo ~ stvar, a ne neka druga koja lStovremeno POStojI na drugom mestu, pa, :makaJ:' teo ;Ive stvari bile u nekom dr'1,rgompogledlu toliko sliene aa se ne mogu razlikoyati: istovetnost se -:JakIe sastoji u tomesto ideje kojirna je pripisuJemo;. 'ka~ uporedimo njilmvo sadasnjepostojanjesa nJlhoVlm postojanjemu jron-om ranijem tre-nu~ ': kome smo ih posmatrali, ne pokazuju ni naJmanJU promenu. Posto mi hikadi ne nalazimo ?a dye stvari isrte VJ:'ste postoje istovremeno na IStom mestu, i he moeemoto ni zamisliti, iz, toga op,\~vd~no zaild~uc,ujemo d.a .svaka stvar koja poStojl .b~ogde 1 ~ilo kada, lskljueuje sve druge' stvan lste vr;>te I.nalazi se na to:me:rnes,tu sarna i jeddna. Stoga, ake pitamo ds, 1i je neka stvar ist~ ill nije, to se uvek odinOiSi na,ne'sto, sto je pOstoJalo u odredeno vre=ena. odredenom mestu i s1:<) je u tom trenutku, sigum-0 bilo jed!l1ako seb! i nicemdry,Igom: iz toga slOOi da jedna stvar ne ~ee imati dva pocetka postojanja, I I i d'l'", stv<iri Jedtan poCetalk, jer, je nemoguce da dye Stvari isiJe vrste budu iIi po'stoje u istorn. trenutku na jednom i is!'2'~ mestu,. iIi, da, jedn~ istastvar' poStoji na razlicLhm mestima. Prema tonte, ono 8to je irna]o je~an pooetaik jeste jedna stvar;aono 8to :ieimalo po,oetaJk 11 vremenu i mestu razliCitom odJ toga, nije isoto, nego razJ:iCno. Poteskoce dko ave vrsteo
350

OOinosa nastajaIe su 1;1- stvari ~to. 5tO s,? p0lSV~yaIo premaIa paz.nj7. i brrge p;~tL2:~.nJu.tacnlh POJIXlova o stvarima kOJilna se, prrplSlUJe taJ odnos. 2. l~tovetnost supstancija. Istovetnost modusa. - Nase idleje obuhvataju f!lUO tri yrst~ .s~p stancija, ito: 1) Bog<i; 2) Ko~cna r~a PIC::, 3) Tela. Sto se tice p'l:Ve,bog Je bez pocetka, ye:e=, nepromeniljiv, sveprisutan, i zato 0 njegovoJ lStovetnosti ne mooe biti nibkve sumnje. Llmgo; pos1:<) je SVaiki od konaenih. duhova p~pep <:ia.posto,ji U odredenom vremenu 1 mestu, nJIhovarsto'V",tnost ce, dogod oni postoje, biti od.J:;ed~na odnoson; prem<i tom vremenu i mestu. Thece, lSto to. ~,9'i, i za svaki MUc materije; ~ ml.1 se ne d0<iaJlne oduzima nikakva materij'i!, ()11 ()staje ig,ti., Nairne, te tri vrste stvari koje nazhramosupstaJ:t,cij~n,~ iskljuUju jedna drugu sa istogmesta" <l11 sv~ odJ njih mora nuzno iskljuCivc~~ svak? .~~ ,Is,te vrste" mi to ne mozamo dJ:UkClJe ZEl.ITllshti,' Jl'kad bi biio dlt'UkCije,pojmovi i imena "is~V"etn0st" ~, razJi~nost" ne bi slUZ:iJi nioemu,; ne bl. se xnogla Waviti razIi'ka izmedu supstancija iIi ,!IX1a o~a dru:gog. Na primer, 'k.ad bi <:iva tela mo.gIa da bu.du istovremerto Ita istom mestU,onda ,bl ta, dva ,ko:mada materije mO'!'ala dia budu ~edanist~, bi1?, VeJik bila mal iOn i ne sarno to, Yee Pi sva tela. nU~ Zn~ 'bila jedn~/isto. ,JE"r ako dYadelica :gta.terije mogru istovr",mreXI-o bitin<i jedno~ms.tu, ondiB. po istom princip'll, sya tela mogu b1ti..na Je;dlllo;rn TIlestu :akad bi to bilo tako, nest<i1.9 b~ra.zh~e-lzme:I).l ist~vetnosti i ra-zlienos,ti., izmeuu j~dnogIrnn?gl1:l, i cak hi takvo razlikovanje po.sta-Io smesn?, All po'"' sto ,dIVa. Hi vise ne mOgtl biti ]e<l.no, jer J~to Bra>-tivresno , istovetnost i Tazl~cnosJ su,d.?byo za,sl)o.., vani odnosd i naCiniuporedivanJa, ~<:I!"ymi l"az:urn~: Poilto SU Bye druge stvari iIi modusl IIi ()d~?S~.:k:OJl seu Ikrajnjoj liniji l.1vek svode na, s:upstanCl)~, IS~ 'l'etnQs,t i ra,zlienost postojanja syaike od ;:JIh hlC~ t8Jkode od"eaena na ,is,'ti n<iCin;, a sto ~ tlee stya;,l koje postoje u s,ledrti, kao sto Stl. radnJe "'!ronacmh
351

bica (na. prillnea: k:re1:alr\.je i :miSljenje), () njihqvoj razlicnosti ne moZ,e bi1;1 njka,kve sumnje; jer svaira od! njih nestaje Cim je zapoeela, i zato one ne mogu pootojati'U I'ae;nim Vremenima Hi na raznim mestilna, kao stq mogu stalna bica; staga nijedna misao ili kretnja, pasmatrana u razliCito vreme, ne maZe biti ista" jer svaki njen aeo ima o'iI"UkCiji po6e'tak pqstojanja.. , 3, Pri'l'wipium individuationis. - Na osnovl.1 izloZenog lako je ,otkriti ono 8m je biro toliko tra2:eno, principium, individuat'ionis; jasno joe da je to samo j)OStojanje, jer ono odlreduje .svakoj vrsti biea V'.t'eJ::ne. i mesto ~oje ne rnoze imati nijedno drugo bioe iste V1'8te. Docl.use, izgleda da se to more lac.1{o zamisJiti samo za. prollte ,suI>Sta.llcije i mod use, ali kad se b?lje raztnisli videoe se cia to, nije teS1';o prinle,uiti ill, na sIoZene stvari, saroo .a.lGO se ~i na .s.ta s,e primenjuje; na primer,zam1s1il'tlo, ociJfl , jedan atom, tj.jedinstveng telo pod! jednom 1.1-promenljivoin pcm-S.ln0m, postoji u odredenom vremenu i mestu; o.6evi<ino je dace o<n biti jedn:ik sebi U svfkom trenutku svog postojal1ja, ]r~d gpdl g.a budemo P<Jsmatrali. A aka je U sva.~om j;fenutku ono 8to j,es,tei niiita drugo, on je isH il'nOI'f ostati isti oak. goqtraje. njegovo poo'lio,janje;jer za sve to vr~me (l'U 6e biti, isto to i niStadu:ugo. Isto tab>, alW Ere dvaili vise atqma spoje II 5epinstveull m.a~u, svaki od tih. atlJn'la. bi.~e, pr p:rethodlniOm pravU1.1,isti; a dOJ.qe gi(1.oni postoje . sjedinj<'mi, njihova J:rJa,S.<I, posto se sastoji .9'cli istih atoma, mora biti iS :masa ill isto telo, rn!ili:<f'lik:() da su jo<j. d!el~vi raznoIiko iZ'J:n~~ni; ali ak0 se njojodu.zme iIi dOda. rna i jedian '. atol'n' . to nije

dJeb~,o ::-__~a~j)kad

konJ, ll~ se, n8.. stvari, nl Jedino, .nl materija oClgleclln,o me J .' aterije .madla d-01ta drugo ne ,08ta]U ;S~e . ~ase. ~az101gje u tomce stQ ostaju isti h.t>asll.lStlsiirkju IIl<lse matE>rij~ i ~ se u ta dvaslucaJa 'menjujE,.a ist'll swar. vog bi6a - istovetn~i .n~;m_ Stoga tre.ba<ia po4. Istovetnost .~ Ja. . 1-k 'e od'mMe m.ates,e hrast razl U], . . '. . ";"'.J gledaroo u cemu. .' 1~ 11 tonne ,st? Je J~l}() rije. MisEm?-a ~:li:fa r:aterije, .sjeelinjeni1;lkako samokohe?Ja .' ban raspored deliea r po . o bUn, dok. Jejir:ug- . PO~~ove kIrasta, i p()~e9n-;or: korne onl s,:cIDJavRJ111d, '. '. l~8Jdr;il dia prima Id1ep; tlh dJelova {o.] a J~ . cltrvo koru E.' ~ce g anizaGija . d tim' stvara l' uv'cava . ..' ." ~ p manU 1 a e v',' e isastojibi1jniZiYiO',,ok . 'ko"J'a' itd, na. hr.astu,u.cem. u . ..bs '. .takYu Qrga. tdakle Jedna' U J a . . " . . , ,., ." ' v ' " stoJe 0'. ' . ' d koher~ntnpm telJ:l.d .CIJl nizaciju <!-e1ova u:[ np.J.?dnom zajed!1i@OI!lcZlYi?:-dolovi SVl uc:styuJu 'b~1 za "sve vreme,za ~<lJ() ona, ostaJ' lS~ t~ maga Be ZivotP':eB~na 1.l!cestvuJe u t=te Z;;lO' k~ji se vitaIna: . jgdmJuJ).ls<i nove deliCe rna o.Je . tal.' - organizaciji .1>.:ak'va Zivom biljlmm u l~t?J:. N~f~e, poSiq ",eta o['gav

::::a

ostaje takode uveki&ti

i , uslucaju

u:

hrast~" njegov~

'irna

n:,

'ka .

o~'ik~.j.e tul vr~~ ~~1~m. trenu~ku .).l

erna

ta

zivihbi4ane zavisi ()d mas,,,,istihdeIi1a, 'V~Qd neoeg~ugog. NjihoV'<i ~. ,istovetnost, ,nairne,. .fie men}aqlllk ni 'kad i l1l se me.nj~iu ve1iiki de1ovil11a.;, terije.llra.st, I'astu6i :p{}staje Od ma1~ qiljke ve1ik~ drvo, a zatiIX). biva ()Ikr~an, 11'V% o~taje i~~ mast; i&irebe f~oje rastuCi pqstaje ~\onj, ka~

viseista

masa iF

istote1o, Medutim,~stov'etn?St

mzacIJR na ona je .utom poJ"""l . vom sjedinjenJumate:r;tJde~, ;..........)u razEcita 0" ,svi1l. '-on'~-~tnom SJe' mJ~u. "k ,. ta'Ino nacn?m,.t'i.' ";'-'" , (j' edin ac!1iziyotoJ1' s .,...., ostal1r:, ,ona JetaJ. ~~azad oddatogtrenutk~, . postOjl 1 u~ap:r-ed l d 1 kojisella neo;paz~mr istom kontinurbet1;l .e ~)V.a a zivim telor.nlJilJke; na<Cin uzastopno SJ~~~~]{usistov~tnq,st,kojaqi~i i po tome ona POO" J. ] ve delovirolJ, is~eo 1>11J: biljku istoma sve .nJen~ ~e~ajedn.o. ).ltp,j .stalI19"J ke, d~k1e, .~od ~m.eP~~d.a P:re,n:'se" taj zlJ,je,d... ~~~:~~i:J~Je delovekojise sa nj~sJev

= . .'

" .

sYak?1

;~a~I

.u

ali

dine, SJiean jes1u:ea.l i. . 5. IstQvetnost :z~v~tnJ(L, 'e bitltesko pa vi<lli . . t' . . a' zato mkom nee, . . " ...,. 'ta' sa Zivo lr;J= ~'ti; . . p'0 cem-uona 9StlJ,Je,1s., ~ta. saCinJava ZlVO nJu 1 .' . .....' '. . ,. s 353
v' " .

352

23 Dzon Lok

Niltd sliCnQnalazifuo i U 111aSinam.a, tadl:o da roo-zemo injih uzeti kao ilustraciju. Na primeT, Sta je casQvnik? Jasno je da onnije nista drugo.vec prikla.d!na organizacija ili konstrukcija <:lJelova koja s~uziza izvesni cilj, i koja postizetaj eHj aka joj se dada dovqljna sila,Ako pretpostavimoda jeta masina joedno stalnotelo eiji se organi:1JOvanide-: l{)<vi popravljaju, uveeavaju ill smanjuju stalniro dodavanjem ili odeljivanjem neopailjivihdelova, sa jech:lim ~jedniCkim:Zivotom,. onda. diobivamo nesto veoma slicnoZivotinjskom telu, uz samoo'\T:U razliku: dau zivotiiJje prikladrtosj; organiza.cije i kretimj(!' 1.l. kome .sesastoji Zivot zapocinju. zajedno, i da to kretanje dolazi.iznutra, diokkod masina sHaoCit?do1azi spolja,icestoo jeocisutna, mada je organu :r:-edu iSP'femim da je primi. 6. IstqvetnostCoveka. Totakode poka.zuje. u eerrnu sesastooji illtovetnost jed-hog istQlg co,veka, tj. (ia se:ona sasWjiu tomesto. deliCimatrije, kojise stalnosII1e'njlljui uzastopoovitalno vezuju zaisto oTg~nizovano telo, uelStvlijuu ist0!tU. n~ P:rek:idinom ziv?;f;u.Akose p~nekone slazes.tim. da se. isJt?vetn()St . Cqveka,.kaoiqrugihzivotirlja, sastoji 11 jnom.Briklad~o organiZiovanomtelu lroj!, u sVak m~);rnentuukomega posmatrpmo ima. istunepreikidl1luo'1"'ga~izaciju'Ziv0ta i uzastorpno veZ1Jje ~se.BePI'olazne delice materije, .ak,o.oo. hoceda nade istovetnostooveka unecemdtt-ugom; bice.1n'utko dJapoyeze eInhrion,Cov~kaU giJdi-" nama, 99yEl'ka lud()gi trezmog, pa da svetobude. isti Qovek;teskoce ~oCi da' nade prineip pokome ne bi ispalo ~qgucno da Set, Ismail, SokTat,Bilat, SV. Avgustin' i Ce:z:ar BOtdzija budu jedanite isti covek. Jer ako samo i~tovetnost duseCiniooveka jedlnim i istiIn,akO}U ma,teriji nemartistasto oi SJPrecavalo da jed.;ln isti individualni diuhbl.lde ujedul1ie:n sa. razni~ telima, onda bi bilo mogucnd da ti Ijt:i<1d; ko:ji su Ziveli u. raznim vremenima i imali razliCite karaktere,bud.u ipak isti covek; a to bi zaista bila cudna upotreba rei.'i "iiovek", jer 354

om

bi iz te ideje 0 co'V.elku bili iskljuCe:n.i te10 iob1ik, Takvo misljenje ne hi se slagalo ni sa pojmovima onih filozoct'a kojl dopuStaju seol>u dusa i miBle da ljudske duse mog'll zb<Jg svojih gresaka dO&peti u zivotinjska tela kao prikladine .stanove za sebe, jer su organi tih Zivotinja prikladni za zadJovoljavanje njihovih iivotinjskih prohteva. Medutim,i karl hi neko bio siguran da se u njegovom prasetu nalazi HeliogabalQ'V3 rlusa, ne veTl.Ijem da bi on to prase nazvao cQvekom ili Heliogabal,om. 7. Istovetnost oagovara ideji. ~ Stooganije taeno dia jedinstvo, supstartcije uvek obuhvata i odreduje Bve vrs,teistmreillosti; nego, ako hoeemo da dobijem(j' tacan pojam 0 tome, moramo gledati kakvu idejuoznaeava Tee na kojuse istovetnoot odnosi, joer ista supstancij,a je jedrta stvar, isti co~ velk: druga, a ista osoba iJreea -ako su"osoba", "covek", i "supstancija" tri ime'na koja o=ca~ vaju tri razlicite ideje; jeT istovetnoot se mora slagati sa irlejom koja odrgQivara odredenom imetll1U. Da se na te>rna10 visepa2i.Io, tirne bi sigurno bil.. spI'eCeua ona.zbrka do koje Cesto dolazi umm pitanju, i uklonjene one Ila izgled krupne t~Mwce, naroocito, u vzisa licnim identitetom; zato 6emo se sadla malo zadtzati na tim te.skiocama. 8. Isti cQvek. ~Zivotinja je Zivo oTga!nizovanq telo; prema tome, kao' sto smo' vee primetili, ista Zivotinja jesteistinElprekidni zivot,preuoSen na razne deliee materije onako kailrose oo.i jedan. za drugim vezuju' za to oi1ganirovano Lzivo teh I ma kakve nam se ciTuge definicije nudile,nesumnjivo je tacnaduhovita primedba da zvuk "Dovek" u nasim ustima izaziva unailemduhu iodeju 0 ZivQtinjiodiredenog oblika, i niSta vise; jeT mislimda mogu sa sigurnooSCu reci da eesvako, kadvidLstvorenje istog oblika i sastavakao sto je i sam, n&:zvati to stvorenje svakako "oovekom",pa, makar ono nemalopameti ni Ikoliko ~&:a ili~~?:a.j; ~ da niko neee,nazvati maekuill papagaja drukcije nego maCkomili papagajem, makarih cuokako 355 23'

razgoyaraju, zakljucuju filoz,crIira.j-p; jecJlino ce reci da je ono prvo glup I nerazuman c?vek, a ova drugo inteligentan i ,azuman papagaJ. Za pret:postavikU 0' razumnom pupagaju dJajeru.un d()voljno I>Odloge izvestaj jednog vrlo glasoVltcg a1).tora, koji prlCa.: " Zeleo sam da Cujem iz 'llsta samog prmea Merisa '~nu pO'Zuatu pricu, kojoj se medutim poklanjalo mnogo poverenja, a koju sam. t()Uko pu~ CuO od drugih, ,.,.: pricu 0 tome kako Je oill,~ad J.': vladao u 13raziliji, ima,q nekoog starog papagaJa kOJl je gov,orio, postiwljao obicna, pitanj~ i o;~gov':l'~ na njih, kao razumanstv,or, ,takodia J'~ vecma)Judii. iz princeve tamosnje pratnje, misJi1a Aa Jeto vr&dZbina ill aavo~ji pOsao, a jedan njegov kapelan, lwji je mnogo kasnije zive() .uHolan~qi, nije nikad vise mogao cia trpi papll.gaJe, govorecu:la se 'U svima njimanalazi dav(). Mnoge ,pojedinosti te priae potvrdivali su mi ljudi k?jima b.i bilo te~ko ne povTovati, i zatl) sam zapItaQ prmea MOI'lsa stu je 00 toga istina; ,Onmi reee, na<sv,?j uobic,:," jen suv i jednostavannacUl, dau to~e s~,?~ Prl~ ea ima nesto istine, ali i :rnnogo l~" Ja zazeleh dalje da cujemikoli:ko je od, tpg )si:ina. On ini isprica kratkoi hladno cia je po svom ?()l;asiktl. ~ Braziliju cuo 'llJa poo,toji, takav Jedlan s.~ap pa~c:J, i mada uto. ,uopstenijeveNvao, a 1 papagaJ Je bio daleko, ipak je bi.otoliko r<lidoznao da, j<f)' po-; . slao po njega; da je papagajbiqvrlo y,,:li~ lvrlo star, i dlaJe, am je usao u sob'll (u i!;pjO] se nlJ.la.. zio prine sa mnogoHolandana o]{.o sebe) odmah. upitao: "Kakvo je to dJ:'1lStvobelih Ijudl?"; z~tim su ga, pokazujucimuprinea, zapi~.lro jepq njego'ITom misljenjuta; covek, gonJ<E>?dlg?vo,,?o: "Svakako neki general"; a ,I>:a(;l su ga prmel1 ppr;eu, on ga jezapitao: D'qU, venez-V01fs? BapagaJ J~ odgovorio: De Marip,nan. .Print;: Aqui e.t~I1-V()U~? -papagaj: Aun Portugazs. Prine: Qu~ fazs-tu .Ta? - papaaj: Je garde ks poules. Brine je liZ sm~tr rekao: VOm gurdez les,pou1es?Papggaj jf,()91g0-;
356"

, Preyod razg()vora nn trancuskom: Oaakle. 4~111Zite? . Iz Ma~inj'ina, -, Kome pri1Jadate? _ Jedrio",Part'U_ g,:,!cu. - Sta';radiiitn,? - Cuvam pili6e. ,~ Vi cn.t vitt" , pi"' hee? - Do, , ja to dobra umem.

-------

,:,o~ic;:. Oui, moi, eOe s(1.is bien faire!, i orida je p~~ proizv,,? onaj zvukkojim lj'lld~ oblCno vabe pIlIce., BeleZim :reel' toga za..nimljivog ::az,~ovora na f;-aneuskom, tacno, 0l1.ako fako lUi Ih J;; re~a? ~rme Moris. Zapitao sar.n ,g.a,ziJ:j;[m, ~akV1m JeJZ1~mm govorio ,papagaj,a oJ:! l'e.oe dE. Je govorio brazilijanski; kadJ, sam ~~je pitao, zna ' ~ onbrazilijanski, on rece da nezna,alLCLaje :ma? uza,S?y:a tu~~c~, jednog Holahdahina kQji JeznaQ brazllIJanski 1 Joon<lg,Bl'~lijanea koji je znao I:tolandlSki; cia, je obadvojieu, posle togap,o-:' sebno 1 odv<ljeno ispitll9' i obadivojiSlsu mu jedna"ko preveli stvari koje je izgovorio papagai. Morao sm:: da iSprieam tu cudnu pri~,jerjeto1iik:Qne-. ' oblCna, a uz to iz pr'Ve ruke, taiko dE. Be U njumoZe vemvati; jer sigurno je baremto da jeovajprinc s~ veroiVao u Qno 8m mije isprieao,aonjeuvek blO s~atran za '\/rIo p~tenog i :P9boznog, coveka. OstavIJ,am svaikome daveruje iline Vl'lruj$ uto a PrirodnjaciIIla da zakljucuju 0 ,tome kail,{.O,hoei , kako god! bilo, mozdla. nije zgoreg da ~tkad olak~ s~~o ill, oiivimo ozpiljne priwre takv:ini digre--, slJama" Imalo to smisla iIi ne." ' Poibrinu()satnoo dacitalac euje prie'll u celinl' od samQg autora, jeT izgleda' cia je onnije smatrao l1.everovatnom; jer nl'l ll)Dze se zanlisliti dia. bi tako sposoban Cove.k, toliko verodooWjan die. je da,? svedocanstva za sve svoj,e izjave ~ sepi, sa toliko truda izneotu pricu, i to na mestu gde Qna Uopste nije bila potrebna, i tako jeneposredno pripisao ne sarno ooveku koga naziva SV()jim prijateljem, vee princu komepriznaje'vrloZ veliko postenje ipobotnast- '1Jrieukoju 'bi i on " sam, kad ne bi VeTovao U' njLJ, moraosmatrati smeSnom. OCigledn6 je i to daiptinc kojj jamci za tu pri~. i nas autor koj1 j e preprleava prerna

tlr:- .~hpet

ce-

:mi

35'7

njemu, naziV~jU tog govornika "papagajem"; pitam i sve druge koji lIli5le da pvu prien vredli. ispricati, 0'10: dia su svi papagaji .oduvek imali dar g<J'Vio,ra ka,o taj je;dan za koga itpamo prmoevu rec ne bi,~1TI~ Ii ih ()fda s;matrali r<ilzumninJ. zivotinj.a.~ ma?~Tol tada b~? lh sVlcl;:<;ko smatr.ali opetpapagaJIma, a ne IJ:udi!l1li. Je:r Ja pretpootavlja!l1. cia Gno !It()' cini i'd!eju 0 cO'V!ku 1.1. shvatanju' v,eeine Ijudi' nije SlUn0 ideja () razmnnom iii mislecem bicu, vee i () teltl odJ;edenClg oblika, veZ<lil0msa tim bieenl; a je iideja (} .covell{u takva,.onda jedno lsto postepello menjano telo Ctlkolik? se ne izmeni Citavo i odjedanllut) i jedlan isti nernaterijalni d1.1.h.Cln iectnog isrog cO'V'elka. 9. ljienu ist(Jvetnost (identiCJnost). ...., I'ostoje; to utvrdeno, akosad ~eIi:rno dJa odredimo, 1.1. cep::tu se sastoji liena iStovetnost (identitet), moramo naj- . prepog.l:~ati. sta oznaca"l,TS pojam ."licnost".Po mom mJ.sIJenJu, licnoot j'e misleee razumno" bi~e kode itila um.iIIlJoC refleksije ikoje maze dJas~ 'tra sebe ~()bo:rn, jed!no:rn istom :misl~om srtvari 1.1. r=;im.vremeruma i mestITn.a.; a ono, Cinipo,moeu. ou;e ':;VlS"ti. ~oja. je IlEl:0dJvo0jiva o?- misljenja - kOJa Je cak, .elm se, Man cleo :rniSljenja- jer kad~ n,e'k,o opaza, On svakl3ko mOira iopaz~tida opaza. Kad gledmn0, slusamo, 'i IIlirisemr;>, lnIsamo 'pipamo , razmisljamo ili ho6e'n).{} bilo sta,mi zna~ roo da to CiniIIlJ()' To vaZi uvek i za svaki,naS t iopf1Z,aj, i po tome je svako sam sebi onost{} na,:" ziva SViojim "ja"; u tom slucaju ne gledam?na t<> cia Ii ist<> j~ s.tal!io PPStoji 11 istim iIi :l'azliCitim ~,:p.,>tJIDqijan<. ~aiIne, posto syestuvek prati. mislJenJe, 1 POSto Je sva,lm sllIDO po.to:rneQn? Sto na,.ziva S"l,TQji.rn"ja'~ i po cemu se razli!J;:ujeodsvill ostalih mislecih, stvari, onda se sa,mo uto:rne i 's&-' ~toji )ieniidenfitet, tj. istovetnoot.r;:tZUlIlllog biea; : ~a. lSmet??'St .c1J~pir~ onoliko unazad ko,liko prOsl1ha,k;PJa 11l il!nslJenJaobullvatasvest taIienost je s<lda istojakakvoje biLoi ranije, .a (jouu.ranij-q

,*0

to

0.se

358 ..

akciju izvrsilo jeisto ja koje sada razrtl.iSlja njoj. . . .. 10. Svest saCinjava liCJni identitet. - Mep:uti1J1, postavlja se pitanje dia Ii j:e to Bada Ma. idenj;i'cIl,a s.upstancija? :Malo ih je koji hi nasli razloga da u to, porsumnjaju ,~ ka4 su ti opazaji, .zajedno sa svesCu njima, staln0 prisutni u duhu, ,ikad je po njima isUi IIlisleea stvar uvek svesno priButna, ,itako oCigledino ista sama sebL No izv\"Sna prividna teSk sastoji se u sledecem; posto je ta, svest staln,O' p',ekidana zaboravom, p(j.toui u jed,,; nom trenutku l'1a~eg ZiViotEirrrl ne.rna:rno pred oCirna sve nOISe prosleradnje odjedJanput, yee, i ljudi najboljeg. pamcenja, .k;ad! gledaju jedJan pjihov deo, ne vide c1Iugi; i poitor Cest?, u "l,Te&em delu srog zivota, . ni ne razmisljamo 0 svojoj proSloj sVoesti, jeT smo za,u)'eti sadasnjim,misli:ma '7 a kad cYrsto spavamo ,nemamo bas nika!kvih rnisli.i1i barne onako sV5ll1ih ikao ,sto su misli. javi; posto je, kazem, 1.1. !";vi:rntim sJuCajevima n,sSa svest p["~ki nuta, tako da gubimo.iz vida, na~e proSl0 biee. neki postavljaju pitanje da Ii smo mi onda uopsteisto mis1e6eQi6e, tj. ista lSupstancija. ~i1o to pitanj:e razumuQ' .iIi nElrazumno, ono uopste, m,rna ve,.;e sa licnim identitetmn; jeT rie pita se da Ii 1.1. jg,toj 1icnosJ;i uvekIIlisli ista, identicna 6ypstancija,y~ se pitasta saCinjava istu 1icnqs~. Pi1;anjep supstanciji tu uOpSte nije vazno, jer se I'azne; ~upstanciie p,ekQ iste svesti (ukoliko. UOestvuju. 1.1. njoj) uje-pk njuju lljedJnu licnost"kao sto seI ra'Znatelapreko jednogzivota Ujedinjuju U jednu :iBtu zivotinju, koja pomocu togjedinstva jed,no-g neprekinutpg Zivota C:uva svoj identitet, b~. pbzira IlH pr0J1'1~nu siUpstancija. Nairne, poto ista sves-t Cini dacovek biva sarnom sebi ,,]a". l,icni identitet zavi~Uam() od! te sves:ti, bilo da ie ona vezana sarno za jednu poieddnacnu supstanciju, iIi dase mo~e pro:duz.a",: vati u nizru raznih sU'Psw.nciia. ;re.r s'Vako ra'zvmno biee je ista lienost, akosamo .moze obnoviti idtliu o bilo kojoj prosJoj radn.ji sa istom svescu kakvu

aea

:mi

na

359

je imalo kad je pro put vrsilo tu radnju, odnosno sa istom svesCu kakvu ima 0 1:>ilokojo~ sadiaSnjoj radnji. Jer hiee predstavlja "ja" samom sebi sarno preko svesti () svojim sadasnjim mislima i radJ.: njama; i predstavljalo je ill. ee predstavljati to isto tlkoliko ista svest moze da obuhvatiJ?rosle ili. bu~ duee radnje; a vremenska udaljenost .ili promena supstandje uopste ne6e naciniti dIVe licnosti od jedne, kao sto ni odi jednog Covek~ neee P9Stati dva ako on nosi danas drukCije odelo nlgo sto je nosiojuce, i akoje u meduvremenu dlUzeilikra6e spavao. Ista svest ujedinjuje te odvojene radnje u jednu istu licnost,niakakve bilesupstandje koje su doprinele njihovom izvrsenju. . .. .... 11. Licni identitet uz pr0'lrbenu supstancija..Neku vrstu doikaza da je to taka pruiaju nant ~ sarna nasa tela, jer su svi nji~ovi dekwi __ dJokle. god su vitalno sjeC!injeni sa tim istim misleCim.sv~ snim "ja", take da oseeamo sVaki dlOOlr na njima i svesni smo sva\kog dobra ili zla kaje ih zadesi deo nas samih, tj. nasegmisleceg, s~Sneg "ja". Na primer, telesni UdD'vj .pred:stavIjaju za svakog Coveka deo njega samog, on. se preIl1a njima 00nosi sa simpatijem i brine se za njih. Ako odsecete eoveku ruku; i time jt; odvojite od njeme syesti otoploti, hladnoci i drugim delovanjima, ona vis.nije deo niegovog ;,ja", kao ~najudaljeniji deo rnaterije. Po tome viddmo da supstancija oeD Koje se ujednom trenutku Bastojalalicn?St,mooe 'UsIedeeem trenutku postati drukCija,a da time lieni idientitet ne bude iZmenjen; jer nema nikakv~ sumnje da Henost ostaie ista i kado joj Be od&elkU: udovi koii su dosad einili njen d",o. 12. ()staje Ii identitet ir>;i promenimislecih supstancilQ. - Medutim. ~tavlja s~ pitanje:ako seizmeni sarna supstancii~koia misli, moze Ii ona ipakostati ista Jicnost, 'iii moZe ujectno i ostati ista i biti vise raZTIih Jienosti? Na to jaoClfto,faratn: pw<:>.takvo pitani~ se uopste ne postavIja za <:>n' 'koji' srtiatraju dlaje

.-c

misljenje smesteno 'll Cisto materijalnom, Zivotinjskomsastavu,. da <:>no nema nikakve nematerijalne supstancije.BilQ dia je njihova pretPostavk.atacna ill netacna, jasno je da se po njihovom shvatanju licni identitet odrzava u neCeltl drugom a ne u identitetu supstancije; kao sto Be i Zivotinjski identitet odit'zava u istovetnosti zivota, a ne supstan~ dje. Stoga om drugi, koji smatraju dla je misljenje smesteno isF-..ljucivo u nematerijalnusupstancij'll, ne mogu nista reo onim prvima <19k prvo ne pokazu z.asto se liCniidentitet ne bi mogao o'CUvati i pti promeni nematerijalnihsupstancija, Qdnosno menjanju pojedine nematerijalne supstancije, kao sto se i Zivotinjsiki identitet odr.zava i pri promeni materijalnih sup,stancija,odnDsno menjanjupojed1inih tela; sem aiko ne kafu da jedlan 1sti nematerijalni duhcini isti Zlvot u Zlvotinja:ma kao i 'll ljudima ~ ana tohar kartezijanci ne bi. nikaiko pnstali, jeT bi se oojali cia ce time i ZiVlO~ tinje p'retvoritiu misIece stvari. 13. A saddaOdgovorim na. prvi dJeopitanja: ako se ista misleeasupstancija (pretpostavljajuCi dJa sarno nematerijalne s'llpstancije rnogu .mlsliti) izmeni, moze Ii ona ostati ista lienost? Mislim da to mo-gu resiti samo< onikoji znaju kake' sute . supstancije sto misle, i da 1i se svest opmslim radnjama mooe prenositi sa jedne 8upstancije na drugu. Dopuiitam da to ne bi bilo moguce kad bi ista sV'est bila ista pojedinacna radnja; no posta je ta svest sarno sadlaSujapredstava 0. p't'osloj radlnji, nije doka.z;l.no da ne bi bila mOguoe dadluh predstavi sebi kao. prooli dogadajnesro. sto se stvarno nika,d nije dJogocliIo. sto.ga bismo mi tesko imOglida kazemo da Ii je svest 0- preSlhn radnjarna tako vezana za pojedinaeno bice da je neko drugo nikako ne moo' imati;z~to bis.m.0prvo moraliznati kaJkva je toradnjakojarie mo~e .biU izvrsena a da je ne prati refl'ksivniakt opazanja, i kako bi je vrSile rnisleee si.lpstancije, k0,ie ne mogu rnisliti a da ne b1.l'dJu svesne misIjenja. AJj

360

361

ka!k1o ono SID nazivamo "ista svesV' nij' i isti pojeddnacni ein, zaSto jedna misa.ona supstanc1ja nehi mogla predstaviti sebi ka,o ueinj,eno. nesto sto nikad nije ueinila, vee je mazda "!:lila ueinjenQ od! nekog dl"ugog; kaz,em, u prirodi stvari tesko bismo nailli razlog zasto takva predstava bez Cinjnicne realnooti ne bi bila moguca, kao sto Sl1 moguee razne p,edstave u snovima, :lroje mi ipak, dok sll,njamo, smarra."IlO is,tinitima. Zato. Ce za nasbiti najbolje (dolt ne stekn"=.o jasnije pojmoveo pric: rodi rnisIeCihsupstancija) da kaze:mo cia to' nije taka, i cia 'kao razIng navedemo dobrotu bozju: jer kad se mdi.o sJ:leCi ili neSJ:Ieci bilo kog od! njegovih materijalnih stvorenja, on n.ece zbog !J,eke njihove kobne greskepreneti. svest kojll, povlae! sa sobom nagradu Hi kaznu sajednog na dlIUgo od! njih. Ostavijam svalmme da razmisli kolikoovomoze posluZiti kao dOkaz protiv ()nih Imjikaifu d4 je misljenje smestenou sistemhestalnog Zivo:tinj... " skog bi6a. Ali cia sevp,timo pitanju koje, jepredJ nama: aIDo..,e lsta svest (lroja, kao SID smo pO'ka.. zali, nikako nije isto sto i. isti proj iIi isto, k1"e'" tanje u tel11) mozeprenositi od jedne mislece supstancije nadrugu, ondase -;mpra dopustiti da je moguce cia dYe mislee supstancije Cine sarno jednu ,lienost. Jer lieni identitet je saeuvanalm je saeuv1'.jna ista svest, pa ibila ona u :i&timili ra.... zliCitim supstandjama. 14. Sad dla vldJimo drugi deo pitanja: Moze Ii ne-;mat.erijaina supstancija ostati ista a ipak pred-stavljati <:lve rame lienosti?Cinimi se da se to pitanje-zasniviJ. rna ovum'.': moze Ii jedJno isto nematrijalno bi6e, svesno radnji u \Svom proillom trajanju, potpuno izgubiti svutu svest 0 svom pro~ !lImn, trajanju, tako da je me moz;e ponovo steel,i time tako reCiokrenuti nov list sa novim. poQ,cetnim daWmom, imati svestkj};il lie obuhvata niSta ooirn togntrvog stania? Tak()oeeyidno misle svl onl koji verujuup,oogzistenqju, jer oni smatraiu da dusa merna nikakve svesti 0 on()me 8tO je Cinila u svo362

joj ranijoj egzistenciji, bilo da je tada bila sasVim odvoQjena od tela, Hi dia se nalazila u nkomdru.. gom telu; jasno, je da oni moraju tako da mis,}e jer bi inaee iskustvo pobijalo njihove idleje. Akd d::kle, licni identitet ne dosize dalje nego sto slze svest' a posto preegzistentni duhnije mogao da provede toUko vekova u cutanju, on nuZno p!'edstavlja druge liCnosti. Pretpostavimo da ne'ki hriscanin, platonista Hi pit-agol'ejac smatra da nj-' gova dusa postoji jos ad onog sednnog dana stvaranja kad je bog diovrs10 sva svoja dela, i da se ona o~adJ kr:etala u raznim Ijudskim telima;. ja sam na pnmer Jedanput i sreo coveka koji je bio uve... ren da je njegova dusa bila 11 Sokratu (ne ulazim u ~o. koliko je tao ideja imala smisla;znam samo t~liko. da 5eon na svojoj duZnosti -koja bas nije bila sltna - pokazao kao vrlo razuman 6ov,'k a i st.amp.a, je pdikazal~ cia mu nije nedostajalo ni ~na. :;Ja TIl .spOS??nostl). ~o da li oe iko reei da je taj C?v:ek lsta licnost bo 1 Sokrat, kad (m hije SVestan m ]edtne Soikratove radnje ill misli? Nekll, bilo ko razmisljanjem doae dio zaklj1.lCka daima usehi neki nematerijalni dlUh, da je taj duhono sto misli u njemu i sto oorrlava njegovu istovetnost bez oibzira na stalnt>. menja!:je njegoveg tela, ida joe (m to sto {)n naZlva SV'OJlm "ja"; neka zamisli i to da je taj duh ista Dna dusa koja se nalazila u Ne-storu ill.J'ersitu za vreme OIPs~de Troje(jer dU8e su, .ako lsta ZTIaroO () njima, p'0 sv;oj{)d primm ne" zaVlsne od bi.10 Iroje ma"berije, izato ta pretpOo-" sta:rka na pry: pogled uOIpte nij,e besmisIena); jeT to Je ona ~a~Vlm lake mogla biti; ali posto OIl ni;e sveStan m Jedne. Nestomve ill Ter.<;;itO'VeakcHe kaiko moze zamisljati da ieon ista lienost?MooJ Ii. on imati :;rise veze sa bi.1o koj,om niihovomrad:'-JO'lIlv nel~o, st~. ~ma sa rad~jama ~!Io kOl\"a <:1rTig'og, 1 moze .li m~ IJedlnu od tih radon]l pripisati oobi i smatrah svolom? Posto, dakle, njegova svestne o?uhvata nijedrnu radnju nijednoe; od te dvoiice IJudi, on nije ista lienost ni sa jednirn. Ili sa drt.t"-

0,;

363

gim, i starije jepra'ktienoisto kao da je ta dusa ill nematerijalni duh koji ga ispunjava bio, stvoren i po.ceo da postoji tek enda kad je poeeo da ispunjava njegovo ;;adJaSnje telo ~' Caik. i ako je istina dla je duh koji je ispunjavao,telo Nestora iIi Tersita u brojcanom smis.lu isti kao i onaj koji sa~ ispunjava njegovo. Time On uopstene postaje ista liCliost kao Nestor, a ne bi to posta<> ni ondakad bi nki materijalni delici koji su nekad bili (leo NestoTa bili sada deo tog 6oveka; jer akp nema iste svesti, licnost n:i}e ista, pa lIlakaI- za neko telo bila vezana ista nematerijalnasupst:an,.. cija, ili isti deo, materije. Ali ako taj covek post!3."' ne jednom ,svestan bilo koj,e Nestorow,) radnje" on ce tacia biti ista lii:'nost kao i NestQir. 15. Na. taj na,Cin mozemo b~z ikakve teSk zamisliti istu li(:nost prilikom ,njenog vaskr$enja - dooulle, ne sasvim istog telesnog sa<;tava ni sa istim delovima kakve je hnala u zelnaljskornzivatu, ali sa istom svescu, jer ta svest idezajedno sa d ll1'sOrn koja jeu tom telu ,s;tanovala.Ali ka;:111 tela menjaju,sama dusa ne bi ni za kogamogia pred~tavljatiistogcoveka ~ Sem za,one :i'<!. koj6. js dusa isto SW i Covek. Jer kad bidusa nekogprinca, noseCi. sa sobPlIl sve'st prinaevom proSlOrtl Zivotu, usIa u telo nekogobucara eim b~ ovog;na~ pustila njego'Va sopstvena dusa, jasno je sva..kom cia 1:>i ovajtada bio istalienost ka() i jJlrin<:, jediini odg.o'ITo:ran za prineeveradnie; ,ali 1m bi re'kaC? da je to' isti eoyek? Tela tak<J4e cini, coveka, a ja l1lislim da g;a on9 u oV{)ffi sh~eaju i ockeCluje; j'r'taj opuear bi za sv!1koga psim sebeos,tao i'Sti ?ovek koii ie i 1:>io, bez obzira na njegovu dL1SU sa svim nj8'nim princevs1l:iln mislima. Zn1i\mdodus8'<, da u ob;.cnomi.1,ovoru "ista"liICnost" ,i ,.ts"t,i coy~k" Z11Bce jednu istu stvar. Doista" ,sval;0erne ce vvekbiti sloboOIIlO da goyorikako hob~, d/a up.otreb1iava j<akw~<bno artikulisane zvukove za koje b110 ideie i da ihmenja }{ad I"od mu se, to svidti;ali kad/ heC'ffiO ala istraZimo ,sua Ci;n,i isti duh, istog coveka

ill istu Iienost, moramo u svom duhu jasno odre-

ore

diti ideje 0 duhu, ooveku, ililicnosti - a k~d smo odredili sta pod njima pod!razumevamo, nee' nam biti tesko da odiredimo kadJ je neka ocU njihista a kad niJ'e. ' 16: Svest eini istu Henost. - No mada ista nematerijalna l1upstancija ill dusa~e cin! sarna po sebi svuda i u svakom stan)'u, lStOg coveka; jasno j~ ipak da svest, dokle god se prostirala (rna.kar i u prosle vekove), ujedinjuje "!emens!ti ,:,rl~ udaljena postojanja i radnje, kao 1 postola.nla 1 radnje neposredJno prethodnog trenutka, u lednu istu licnost. Prema tome, svaka stvar koja posduje svest 0 sadJasnjim i proslim radinjama;tako da sve te radnje ,pripadaju njoj, jeste ista liCnost. Kad bih ja bio isto tako svestan da sam video Nojevu barku i potop, ka:o sto sam sy,?sJ;a>n da sat;t pl.'oole zime video po.plavu Temze 111 da sada p!-sem ond/a uopste nebih sumrrjao ,u to dasam JS koji's8lda ovo pisem, kojisam prosle zime video kako je Temza preplavila obale, i koji sam gledao OI1.U dlrugu poplavu u vremeopsteg potopa, ista Iienost, bez obzirana to u kakvoj jesupstanciji ta moja lienost - kao sto ne sumnja~vu to. d~ sa~ ja koji <ovo pise,m, za vreme dol!: to p~~em, 1St! onaJ koji sam bio ijuce (bilo d/a se sastOJlm od! potpu~ no' i.ste supstancije, materijalne ili nematerijalne, ill ne). Jer kadse radi 0 tome dia Ii s,a,m jaista lienest, nije vazno da li se tasadasnja Iicnost sastoji ad istih supstancija kao i preaasnja. Hi od '. nekih drugih; jasam uoe,;nik sva,ke radnje koju mi pripisuje maja 8vest 0 sebi i opravdano sam odgovm-an za svaku hi rsdnju, bilo da se ona do.. godila pre hiljadlu g.odina ili pre jednog tr~mutka. 17. Ja" zavisi od svesti. - "Ja"je Ona sv,esna mis1eca '~tvar koja (rna od! kakv,e supstancijebila. saJS,tavljena, dluhovne Hi materijalne, proste ill sl?zene) oseea zadlQvoljstvD i bol (odnesno $ve~na}~ jedno( i drugog), koja je kadra da budesrecnalli nesre6na, koja se dakle brine za s.ebe onoliltoko-

364

365

liko obuhvata njena 8vest. Svako rra Primer nala'zi. da je mali prst, dok je obuhva6en tom sveg6u, isto talro,deo licnosti kao i ono sto je najriimije. Ako bi taj mali prst bio odvojen od tela i .aJko hi sa njim otisla i svest, ostavljaju6i ostatak tela, oC&o vidno, je da bi tada mali prst bio lierwst,ista, licnost; tadJa "ja" ne bi lmalo veze .sa ostalim delo. vima tela. 18to tako kao u tom sluCaju --kaclJ s:vest odrlazi zajedno $a supstancijpm, pogto, se jedlan de,o, koji Cirri i:;;tu licnoot .i u, kome se sastojito neode.. ljivo ja, odvojio od drugoga - biva i u sh.l.Caju supstancija Imje BU vremens.lci udaljene'. Ono sa cim se s:vest te sadasnje rnisle6e s:tvari mozesjeocliniti, cini istu lirnost i predstavlja jednQ ja sa njom; i ni sa elm .dJ:"Ugim; timese onopripisuje sebi i usvaja sve radnje te stvari kao svoje, u okviru prostiranja te svesti i nista dalje. Svako kb' .!'a:zm[.. sIi videce da je tako. ' 18" Pred~t nagrade i kazne., - Na tom Ii&nom identitetu zasniva se svako pravo iopravdJanost nagrade i kazn'; jer svako "e sam brine za "voju srecu i nesreeu, n.e mareCi gta, ce Be dJesiti ma kojoj "upstandji koja nije sjoedinjena,iIinije u vee:i sa tom sIVesctl. Jer izprimera koji sam dao malopre' aka SVst ocUazi ,zajedno saoooeoenim malim pr$tom --- vidi se jasno da pi to bilo istoja koj se juce brinulo za eelo telo kao svoj deo, i da bLono morale> i sa<ia prizmati radnjetog tela kao svoje. Doduse,kad hi to istotelo nas,tavilo dia zivi, i kad bi odrnah posle odsecanjamalof{ prsta steklo svoju pOsebnu svest 0 kojojIJ;1ali prstne bi nista znao, ono onclJa uopste nebiimaloverze sa malim prstom kao svojim clJelom, i ille bi mu se mogJe pripisa'tinikakve njegove radnje. '. 19. 1z toga moreIDo videti dia, se 1i~i identttet nesasto,ji u istovetnosti supstancije,veC, kao sto s.am rekao, u istovetnQsti svesti;akosu u tome Spkrat idanasnji naeelnik Kvinboroa 1sti, ondasl,.t oni iSta licnost. Ako pak isti S9krat nema istu svest kad je budan i karl. spava, ,Qnda budni ispa.,.

I
I

" '" S,o'-at nisu 1ste lienosti;aik:o bismo ta~!l vaJucI 'l>.l, ' , " . Ii kaZnili budnog Sokrata za ono sto Je ~s,o ;spav'7'" "uCi Sokrat, i cega budni Sdkrat uopate ffiJ'; blO ] ,t. t bl" bilo isto taka nepravedno kao :l kadi sves an, 0 "to " bismo kaznili je'clnog blizanca .~~ n:~:O s Je uradio njegov brat a 0 cemu on n:lJ n:ls,a z:::a~, sarno zato sto su oni po spoljasnjosti tak~' SIiC7l1 dia, se ne rnogu razlilwvati (a bilo je takvih ~~zana.ca). 20. No moMa, ce ipak. josuek.o staVlti r;lmO rigovor: Recimo da sam Ja potpuno IZgu, ovakaY P " ,'" ta tako da bio iz pam6enja neke d~~ov~ sv~g, ZJ..v0 :,' " , , ih se vise ne mogu se~lti, I T?zd:a ih .n:rka~,VIse necu postati svestan; 'rllSam li Ja Ipa:~ l"St~ licnost koja je iZVl"silate radnje i imala te D;lilsli, Iakosam ih sada za'bOravio?" Na t6 ja opgoyar=" da m~r~, mo bolje pogledati na sta se qv<;j.e Q,dn(]SJ. rec,,,Ja , tj. da ona ovde o=acava samo :o'V~,:".A pC:~tose 1" .oa ,,''"-" J"=,' i,sti I ISta hcnost, pretpiQlS,l,.av Ja u" .', " .. covek -' , ,,', uJedno " ----,'.' i , . - - * tu ,da "ja" oZi11acava I IS " ]-'"0 ',pre,'tpostaviti oV'de Je ."-"! , ' d . ""' ' vel' ' t ' Me"utim" ak,o 'J" eo mog ucno la IS", c;? ' 1enos . u " , " , j"vtu 1 :ima. u raznim vremenskiin tren,,~~ima raz."IC1 . ~e-; otudivu SVlSt, ondJa je nesU!Il,tlJIVQo .cia <.:e tal lstl oo,vek u raznjin vremenskim trenuC1IDa prlldl'3tav~ ljati razliCite licnosrti., 9o'Y::saBt:vopodrazumev:~ bas to u nelcim najsvecan:lJ= 1ZJ~vama sY'9.g m; sljenj,a: na primeT,lju&<:ki "za~,cm~.ne 'koa;z.o:J,]aVlpU ludogcoveka za dela kOJa Je.lZyrs;l()o R":ffi.f;1;an C{)vek, ni pametnqg z~ del~ kOJa J lZvrSlO 111ji" po:: , ,' c' time da s=ailraJu da su tp dye heno",til, 1'C<L6u.JU 1 .' , " .... ' , ' ,. ~a ,-~,... kato donekIe objasnjava I ~~s nacmgolVv", ~ , zemo za nek!og da "nij~ prl oobi", ill <J.:a Je"van sebe": ka<11 nek{>upotrebi~e, fraze" ,0l1. tiJ1.1: na,g~ vestava dasmatrada se "Ja" toga, cove'1{',ll}zmenb 10 dia u njemu IIije vise ista licI)ost, ' ."

366

, 21. RazHka izmeau identiteta ~8~e~a ~~de:n~ tHeta Hcnosti. - Ipak je tesk0:l=aml.,;liti koako $o~ krat, isti poiedJinaeqi iSo:vek, n,;oze da1:Jude1V~ le llcnosti. Da bi ,nam to bIlo laks~, moram.o POn dati stamislimo kad kazemOo "Sdln:at", ocln,(}Sno "isti p6d,edinaeni omrek": 367

"'1:' !IIi

Jill!

,. To mora (prvo) biti ista rlJalna, misleea supstandja po=nacna, nemate111;1 u br:otean<Jm srnisJu, i niSta dru' ~tko\ ista duSa ii' III to mara biti (dru )' !J.0, I,il zira na nemateTiJ'alnu dIg:: ,1St() ZlVo hiee, bez o'1J..; 'n ' ISU :il , 1 opet (treee) isti n~ t " , . III nJen sa istiro. zi'rlrn b" a TlJalm duh uJ'edJ II' B' '. 1Cen1 ,.I I tio koju od tih ' :1 I tacnu, lieni idJenti'~... pretpostavki da uzrnete k~ ,I, sa t ' t Se u svakom 1 <;0 ~,~ o'!a I Sarno u SVesti i s ucaJu moze ,41'1 dalJe nego soo df'Pire sv~st, ne moze se pnostirati "I I Ako, na prJ.ffie~ I" m ., U=emo p illl'l ora se dozv;Ollti moguc l"VU pre1;postavku ~1~1!, raznih Zena i u razna dJ ba nost da. covek roden cd wI~'1 ko prihvati takav naCino bUde Isti Covek. Svako fl'II!1 i~ti Otwek mOOe da b d g0c0ra mora dopustiti da 11~11 bIio koja.?V'ojica koja ~uez' v~ rar;:ne li.Cnosti, kao IDI:' ne znaJUCl misli je-dan lIve a u raz!l.l1tl dobima ili!'1 Prema druO'oi ' ,-~~ome, ' 'II, d '" J 1 .,,,oOJ pr h-.~._ 111:, ~oze a bUde isti covek u e".t',",,:~vci, Sokirat ,Ui: !lJegll; sarno putem iste sv .~von:; ZIvotu i posle ii ,~dent~tet coveka nalazi est!, p~to se tu; dlillkle ilil, JdJenhtet lienosti lak ,u Qnom lstmn u c~u' ; I", ,_ ' , 0 Cen10 se s.1 'ti ~~.. 1 ?'Zl d~ j'e 1sti coll , ve~ UJedno i ista lienoot Me :~:il' traJu, da se identitet Cov~'ka dutin:, om koji smaHi, a ne 1 u ne-cem d ' nalazl sarno u s t objasniti da je S~~'ktteJb~ Ok'! razmisle ka;~s~ 'Ii!' Sokrat Posle vas'-C j ao . -ete isti Covek ka . "1' em' Kr.sen a All 0 1 I'll' I coveka, i prerna to' ,ma sta to bilo s'!io il:,,!nost,. za razne Ijuoe _ a me lstu pojedinacnu 1i5,j:yslobodno mOOemo ~~~ se maIo njih s.laze 11:,!,ltet naI~ u svesti i ni u ti dil se licni identi_ "I"I;v:st elm ono sto naziv cem ~:ugom (jer samo 1,1le'cl se da Ge~A t aIn(} SVOJIm ,I, I ~u'U' Ime upasti u .'" J'a") ne b 0i':".. 22, "Ali zar nisu i'a . neld ve1iki apsurd, W~os.~? Zasto onde kaJl ~ n J trezan oovek ista I .l:Ol~ Je poCinio kad 'e ~t:Jav~:no, OOveka za delo I i,lOplStte ni.ie sVestan fog J~I;,Ii)a~k?,dr on kasnije : lOS , bas kao stD 'e ' " vu Je tu ista li5~!il snu i ujedno Ci~ ;sta lIcnost i covek koji hoda :68 1111 ruge stvan u tom stan.iu; on
'v

,I; il

I'

IS,

=.

'v

il

Ir'

je takode oc1Jgovoranza svaki prestwp koji tilda i~ vrSi. Ljudski zalkonii kaznjavaju jednog i drtigog sa onoliko pravednostikoliko je diostupno Ijud-' skom znanju; jer u tim slueajevima Ijurlinemogti sa sigul'nOsCu:veCi sta je stvarnost a stapretvara-nje, i zato se neznanje 'Usled pijanstvaili snane uzima u obrir ka<:> dokaz, Jer madaje kazna vezana zalicnost,a liCnostzasvest,>i mada pijanica moZd!a nijesve:stan onaga s1JQje ucinio, ljudJsk:i sudovi ga ipaikopravdanokafujavaju, jer jemje-: gOY Cirn Cinjenicno dokazan, dok njegova nesv's.noot ne maze biti dJokaza.-na. !mama, meduti!n, razloga da ntislimo dlR onogvelikog darla kad tajne svih Ijudskih srdaca izadu na svetk>st nikone6> oogovarati zaono sto ne zna, yeece syako dobiti sto mu pripada, bilo da ga njegoV'a savest optllfuje iii izvinjava, . 23. Jedino svest saeinJava "ju".-- Jedino.sYest maze sjediniti udialjena postojanja u jedinu ism Jienost; jst{)v~tnost SlLpstarndje ne mozelo da ucini. Jerma kakva sUipstancija d.a postoji, i u makakYom okviru, ako u njojnemasvesti, nema ni licnosti; a ako ma kakv:a vista supstancije bezSvesti mOOe da bude J;ienost, .Qnda i leSina moze, da budeto, KadJ.,1;Jismo mogli zamisliti dve posebne fieprenosive svesti koje deluju u,Wtom relu, jedna preko.celog dana, c1lr'\iga p:reiko eele noCi, a na drugojstrani je'dnu istusYest koja deluje u :inteI"v8r lima u<iva razna tela __ japitam, ,:Pie bi Ii tadJau prvomslueaju dinevni i, noCni .covek bili dye isto ta'k1o razlicite lifuosti kao i Soikrat i 1?1aton? I ne bi Ii u drugom slueaju <iva raQ;na tela Cirri1a iJstu licnost, 'kao. stoje i jedan covek IU dvaralZna .ooela isti covek?I tu se stvat' pista ne :menja ak<> neiko kaze da. to.sto se u jednorn 00. tadva slu&.ia ra,dti o dYe rll,Zli@lJe IoWesti, a u dru~, () .j~oj is1JQj, police otuda ,sto, tada u ta telauJaze jedna. ill. dive, nematerijalne ~upstancije; jll' stva;r. ostaie ist,abilQ to istinito ili neistinito - jasno je da je Heni iden2,' ni!on Lok 369

titet p()d~~nakoodredenISVe8eu, bilo da je ta svest vezanaza. neku pojedinacnu nematerijalnu supstancijuili ne. Nairne, akodopustimoda se rnis1e~ Ca supstancija u coveku mora nuzno zamisliti kal> nematerija1na, ocevid!Ilo je da se nemate:cija1na mh sleca stvar mora katkad rastati. sa syojom syelcu o prosiosti, da bi sepasle opet sa njomsasiLa; na primer, 1judQ cestozaborav1jaju. syoje p1'Os1e radnje, a katkacl opel: diUh ponovO. s.teknesvest o stvarima kojiih Be nije seeao vee dvadesetgodina. Zarnislite sarno da tiperiodi seeanja i. 2abc:J.rav1janja nailaze redO,V11O; Jednj. danjua dJrugj noeu, i dobili stE~ .dve licnosti sa .je9n~m jsti,m ne.-. materijalnim duhom, k ao sto sw urlll1ijem.s1uca",. ju i11'lalidJve li,enosti. sa je&im istim te1om. pre,rna tom.e, "ja" nije <xlredenolstoyetn()Sc1.l. .ilira-" zlicito'8CU supstancije, u koju ono ne moQie biti. sigurno, vecsamo identitetoln s.vesti. 24. OnodlOduse moze.'Zanrlsliti da je supstan~ cija od iIroje se ono sadasastojLpostojaJaifanije". ujedinjena saistim svesnimbi6em;ali kad Be svest ukloni, ta sUpstancijane spada vise u "ja", nije njegQV dieo, kaoni,bi1o ;koja ,druga; to sma vee pokazali na primeru odsecenog uda- kadoovek vise nije sves-tan toplote, hladno6e, iIi bilo kakvih drugih OSeta tog uda, onda taj ud!. nije .vise njegQiV deo, kao ni bilo koja dJrugamaterijau svemiru. 18to Ce taka biti i sa svak0llldrt!gomnemaoo' terijalnom supstancijom, ako' je onaIisenaone svesti po lrojojsamja;,ja" &am sebi:;ako u.njoj poswji n.ekideo koji jane moguputem seeanja povezati sa svojom sadJa.Snjom sVeSeupo kojo] Sarrt ja ja, onda taj de<lnjenogpostojanjanepripada meni kao ni rna kojeclrugonematl;!rijalno hire. Jer ~ sta da jemislilaili cinilanekasupstancija,ako ja ne nwgu to,ga cia se setim. LdJaputem svoje svestio t0Ine' uCinim. to svOjom mi81ju ili akcijom, ond~ to,makar hilomisljenoiliucinje.-'' no oct nekog mog dffi&,uopste ne6epripadati meni
370

i.

- bas kao sto mi ne pripadJa one s1:o misli ill.Bp.i bilo kojedrugo nematerijalno bilee u svetu. ' . 25. Slazem se da je verovatnije misljnje dJa je ta sves.t vezana sapOjedinacnom nefuaterijalC: nom supstancijorn, da:' ana predstavlja njerii.l afekciju. . . Ali neka ljud~ misle () tome kako hoee','p:rerna svojim razli~itim pretpostavka:rna.. S'v:ako~ra zumno bice ikaje je kadro da oseCa sreeu. ilin7Breeu mora priznati cia po&to1i nesto 8to emi njegoyo ja, neSto za stase on brine i sto hoce dauci:p.i srecnim; da jeto ja pos;tojalo u sta1nom ttajanj~ viSe 0& j ednog trenutka~ ida. jestoga 1ll'0guOno' da ce postojati i dalje, mesecimai,godin.ain.a:, tak,o se njegovom ttajanju ne mo'ze postavitiniJfakva siguma granica; i cia to maze i u buducnostiostati' isto ja, sa istom syeseu. Nataj naCin, put tmr te. svesti, covek nalazi <La je onsooaonoisto ja1;:,0je je pre nekoliko godina izvrsilo takvu itakvuf~. dnjuzbog kojeje sada srecnoili nesrecno. Ka.di.se "ja" tako objasnjava, onda se ne smatta da brojcana ista supstancija cini fsi<:> "jal '; vee se smatHi da "ja" Bni ista neprekidna svest, sakojorii'se mogu. vzivati, i opet odnje .odtvajati ra#!esupstancije ~ jer dok god su one uvitaIno11'ljdinstVu. . sa onim uCemU Be tadranalazi svest,pne stl d'e'O tog istog ja. Na primer, sVaki deo nasegtelal~oji je vitaIno ujedinjen sa onim stojeu :nl.lmas.y~ sno, Cini deo nas samih; ali kad se izdJv'oji iz'tog' vitalnog jedinstva kojim senal1jeg'a' pl'nosila svest, to llto.je malocas bilonas d!eopostajen~ sada tako strano kilo cia je deonekog' drU:!r()er . a .i nije nemogu6e da posle neoog vremnato ~a ista postaille deo nekog drugog. NatajnaCin~broj Cano ista sU'pstancija. postaje deo d!veju.taznihliCnostl, ajedna 1sta licnost ostajeistai~edpro meneraznih supstancija. Kadhismo mogli 'ZaIrtt..sliti neki d1uh potpuno lisen svalrog. seCarija ill svesti 0 svoiim pl'osl'imradl1iama (kaosto BU nasi dUhovi uvek liSeni velikog dela .svojih seeanja, a 371

dIa

~J;1tkad isvih), onda pov;zivanj~ iIi odvajanje takve diuhoyne supstancije 'l1e bi izazivalo nikakvu pI"amenu u liCnOI!1, identiiJetu, kao sto je ne izaziYf;l~ni porvezivanje ili odvajanje nekog materijf;ll'l1~g deliCa, Svaka supstan.cija vitalno ujedinje-na sa sadiasnjiIn misleL"im bicem jeste dec toga i'Stog ja k?je s~o.apostoji;svakaswar sjedri.njena s njim pre:Iro svesti.9 pl'edasnjim radnjama Cini taikode deo-istog. ja,j~r jeO'l1{) is.to itada i sada. 26. "Liiin0st" jeprav11<i. izraz, - Jauzima:rn "li~nost" kao naziv za t9'"ja". KadJ god jedJan 00vekna,ziva PeSto sV"oji:rn ."ja", drugimoze .reada jetq.igta,IiCnost.To je sud..kiizrazkojim se 00reFluju i ooelljclXjurad!llje,izata~on pripa:da .sarno l'<!Zj1.P:lillim:piCimft koj,a razwnejuzako.n ikoja s1.1 SPOS9bna. :;:a. sreeu i nesreeu. Ta licnootse prostire d~lj~. <>d sadasnjeg postojanja, obulwatajuci i pro,. slerprl.nje, j to amoprekosvesti;time ona usvaja ipripis1.1jesebi tep:ro.s1l'" raMje, postaje njihO\' u~esnik: ipc1Jgoyarf;lza njih, ito PO- istomosJ:;lovu i~z, isrog r~loga Kpe' i zasa'dasnje. A sve je to pov~:zano 8ft zeljom.za sr~Qm, tinlneizheznim. prar. tiorem syesn<osti; jer ono.stojesvesno zado-voljstva i bola~eli da ana "ja". kojejesv-esno toga bude srecnp.$toga 8Y~ one p~~e ra<injekoje licnostne m~eput1nsvesti povezati ilipomiriti satlln ~dj.aS'!1jilnjanemaju pos1l.}sa t()m licn()8Cu,.ba.s k;;)<)da 15e nisuni dIogadile: i kad .bicovek dQlbio zad()volj~tv()i1iJ:lOl, tj. nagr<tduilikaznu,. na. osrn.o-. . Y11 .neketakye radlni'e, tobi bilo isto kaQ cia jena sfllllom . poeetku. sv;og . bioa poS1;ao sreean ili:nesre-can be'Z ikakye svqJe zaslUlge. Itecimo, kad bi 00ve1{ biosa4a kaZuje:nza Pest<) sto ie uramo line.. kOffidnlgomzivotu, aqe.ga o,nmorZdlft uopste nije Sv(=Sta'll, da Ii bi se ta kazn<tistarazlikovala ad nan()senianesre6e? Zato nam apostolu.skladu S,tim ik;a.ze dac~miog veliko!; dana, . kadsvako "cl0bU, prfm),a.svoiiln .. zaslu~aIr1<lF tajrn~.svih srdacabiti otkrivene".Opl'avdanjetepr-esudJe. bi&! u Wln,stoce.5velicl1'os!1;i:biti svesi1e da su one

same, hez ohzira u kakVim. se teIima pojavljivale, OOnosno sa Iu:ikvom supstancijom hila vezarra nii..; hova svest, te iste lianosti kole su pocinile ta dela i koje zasluzuju tu kaznu za njih. 27. Dosta dobro vidtimisam dasam obraduJUCi GVU ternu izn'O neke pretpostavke koje Ce nekim Citaodma izgledati. cudne, a mozd!a takve i jesu. Mislim ipak dami se to IllozeoprostHi,uzimajuCi u ohzir nast! nevoznavanjepxirode te mi" sleee stvari koja j-e u nama i keju smatramo svO:jim. ja. Kad bismo znali sta jeto, iIi kalw je<Jno ve;:ano za izvesni sistem nestal'Ilih bioloSkih faktara, odnosno dia Ii oniomorZe iIi neh1.oZe vrsiti svo.. ja ~elovanja, misljenje i seeanje, pom<Jcu tela 01'gam;;:Qvanog bosto je naSe, i da Ii je bog to, tako U~'edlO dla se svakitakav duh maze ujediniti sarno sa jednim takvimtelom, od cijeg 1')I'avihlog s~ta va za~i nje;g.ovo secanje - kad bismo sv;eto ZIiali, nnda blsmo mogli uvidleti besmislenost nekih Qd. moji~. pretpostavki. Medutirn,. pootO' . sus;ve .te stvan za nasu mraku, mi smatramo, kao i obicna. Ula ~e ljudska du~:n:,materljalna supstancija, ~aV1sna .00. materlJe 1 potp11no nev~zana s njon'l, 1 zatopo pril'odi stvari nije nimal0 besmisleoo dia pretpostavimodla ta dusa moze u razndm vr."menima biti ujed:imje.'1a sa ra,zlicitim telima i sa svakim vOdi njih Ciniti p'l'ivTel1k<>Uo jednog Coveka ~o: s!<> :n:ozemo, pretp!Jstaviti i to da je nesto sto Je JUce ~11o d:~ ov;Cijeg tela danas cleo Ijudskog tela, da J ono 18tO talm vitalan deo Mel:i!beja kao sto je bila njeg:ovogovna. . < 28. Teiikoce ~bog tdave upotrebe imena. .,.. Da z~~juiHmo: Svaka s11Pstancija koiapo,cne da PQstOJl mora u toku s.vP'( postqjanj? n'UZno. biti iSta; svaka..mesavina raznihsul"'i1a11cija ko]? Il'cne cia P?stOJl mora dia, ,ooi:ane'konikretno ista <klki<'Od S~l nJene ~m1l'l1' su~tf!ncije ujedinjene; svaki modus kOJlpa01e da post9ii astaje istiu toku BoVOo'. postojanja; istqpravilo varZii.!k.adse radi 0 me~ savini razlicitih supstancija i modiusa. Iz toga se

ne-:

372

373

moze videti'<ift tffilmce iIi nejasnoce u tim stvarima, kojih je bilo, nastaju vise zbog rdave upotrebe imena nego cZbog neke stvame nejasnoce u samim stvarima. Jer makakva da je pooebna ideja kojoj dajemo ime, ako se salll0 cvrsto ddimo te ideje lako cemo shvatiti kadJ je neka stvar istR a kad razliCita, i nikakva SUtnnjag,e neCe pojaviti.

I'edivanje predmeta u kojimase nll.lazi, u01inosu

ll1a nju;, na prim'er,,,belji5',,,_sla~i'(,-,,veci",. "jeCi-.

29.

Neprekid~o

postojanjesaCinjava identitet.

- Ako pretpostaVimo da je "razpmni duh" iliej,a o coveku, ondJa cerno lalro znati ,karl je covek isti; nairne, isti duh je isti cljvek, bilo cia, jeu te1u Hi odvojen,od tela. Almpak pretp<>.<>tavimo da coveka sacinjava razumni duh vitalno uj~injel1 sa relOID koje ima odreden s,astav delova, Guda ce covek ostati ,istisve diok traje taj razumniduh zajedno sa tim vitalnim Sai>tavom dlelova, mada sveto tra"je u telu koje sestalno menja. Alialm se za nekog ideja Covekasastoji sarno odvitalnog ,ujf,'dJ.njenja, delova u od'l',edenom obliku, oncla ce,c0vek biti isti eve dok postoji to yitalno ujedinjIJ.je i taj oblik, Cijisasu).V(}staje jsti sarno 'U vidJu ne-preki<:lnognizanj a nepostojanih, deliea., J er ma od ce,ga bila sastavljena kompleksna, ideja, ,ftko Ona postoji k~o jed pojedinacna stvar, PQd jednirn imenom, n,eprclddinost nj enog ,postojanja oCuvace je kao jedan indJividuum pod istim imenorn.

na

Glava XXVIII
o OS'l'ALIM ()DNOSIMA
1. Proporcionalni. - Pored ranije pqm.enutih' uslova vremena, mesta i uzroihl,osti u uporediv&nju ili odnosenju ~tvari jedJne pre'ITlEldrugoj" Po>-: sioji,'kao sto samvecrekao, josbezbroj cirugih, od kojihcu neke sada spofnexluti." " Prvo: J?rva kojucu p(}menutijeste l1o;,,appo; 8ta id~ja koja je 8posobnfl za deljenje ilio;te~97 vanje, i koja zato pruzaprilikU za ll'ledus()bno UJ?O-

nako", "vise" itd. Posto ti odnqsizavise od jedinJ3.... kOisti i suviska iste proste ideje u raznim predrrietima, mozemo ih, ako ho6ete, 'nazvati "projJOrcionalnim"; potpuno je jasno bez ikakvog d!okaziva-nja da, se ti odnosi ticu sarno prostih ideja, primljenih putem iOISeta .ill reflekSije. 2. Prirodni. - Drugo: jos jed~npovodza medusobno uporedivanje stvaI'i, oc1Jtlqsno za takvo posma'U-<l.I1je jedne stvan kojeukIJl,lcuje i neku ~ugU, jesu uslovi njihovug postanka ili pocetkJ3.; Jer ti uslovi s,e ne mogu kas,nije menj 1l;ti, i za,to su odnosi,koji su zasnov<l.I1i na nji ma isto t0lilro iI'ajni koliko i subjekti kojima pripadaju: na primer, otae i sin, braea, bI'atiCi itd.,ciji odnosi potieu iz raznih s.tepena zajedlniCke krvi; zemljaci, tj. oni koji su !Bpeni u istoj zemlji ilikraju. 1,'0 ja naziyam "pl'il'odnim odnosima"" i na ,njlma .moZemo videti d" ljpdi uskladuju svoje pojm?ve 1',reCisa potrebamas'Yakidlasnjeg zivota., a ne saistinom 0 stvarilna. ]'ifaime, sigurno je daodnos izmeduroditelja i1'Oden(>gu stvarnosti ppstoji n.e samo u Ijudi, nego i u, drugih Zivotinjskih vrsta; a ipakse retko kaZe:"Ovaj bik jedieda, onog teleta". iIi da su dva goluba polubraea. Vrlo je prilcladno da se ti odnest ro~du ljudima zapaZaju ioznacavaju po_ sebniro imeniroa, jer i u ZIlkonskim, i diru~iro roedusobBim opstenjima, ima prilike da se ljudi ',pominju Lposmatt'aju u vezi s tim O1inosima; aotuda projz]a7~ i razne oba,vezne, duznostimedu Ijuddma '""':' dok s druge strane ljudi nisu imalimn{)go raz.logada s: osvrcu na takve odnose: medll Zivoti.njama,' pa zato nisu ni ,smatraliza,potrebno da. im dl3ju posebna imena. To uzgredi ,:moze dO-nekle OiSvetliti stanje i razvitak raznih jezika,;vi-: dimo, nairne, cia 8)1 j eziciuskladeni samo,a,Po-trebama OIpstenja i da oni zato. odgo"iaraju pojmovima koje- ljudii imaj;u i razmeni mis1i>ko,j, su. medunjirr,la uobieajen.e, 'a TIle stvarno;m. :izgl:ed-u

nam

374

;)75

ili prostiranju stvari, niti raznimodnosima meau njima ili raznim apstrl;J.ktnim razma.traJ:ljima onjimao Ako ljudi. nemaju filozofskih pojmova, 0'Ili nemajul1i reci da ih izraze; i nije nikakvoeudo !ito Ijudi. nisu stvorili imena za one stvario kojima nisu imali prilike da govore. Otuda nije tesko shvatiti zaSto u nekirn zem1jama ljudi mozd~ nernaju imena cak pi za konja, dok u drUgima," u lrojirna su im konjski rodoslovi vaZniji nego njiho,:i sopstveni, ne sa(ll0 da imaju ime za svakog pojedinog kpnja, nego cak i iiaziveza njihove rodibinske odrtose. 3. V.stanovljeni odnosi. ~' Trece: Katkada se OSIJ..'ova za rnedusobno uporedivanje stvari nalazi u n~kom. aktu kojim neko stice moralno p~'avo; moe ili obavezu dJa Cini nesto,. Na primer, general, je nekc ko ima moe cia kOll'.;induje armijom; a armija pod j",dnim generalOIn jeste skup nao;ruzanih ljudi obaveznil1, da ~ pokoravajujednom coveku. D1'zavljanin Hi gradanfuje5teneko lw imR prav{)na odredene privilegije u, n~m mestlJ' PoSta sv~ takviodinosi zaviseod Ijudske vnlje 'Hi dQ'ustv<':7 nogsporazuma, ja ill nazivam"ustanovljeni.1ll" m "dobrovoljnim" odnosima; oni ~emogu: ra,zlikJwati od prirodlllihpo' tome8to se gotovo svi In0g1.tna. neiki naCin izn-reroti iodvojiti od lienostikojima 51.1 pripadali, mada ~e time ne unistava .ni j",dnaod supstancija kojesu bile u tom pdnosl.l. Svi SI.! Hod:nosiuzajamni kaoisvi ostali,svi oni sadrZ~ u sebi odnos dveju stvarl jedlle prema drugoj;ali kako jednoj ,ad tih drvejustv=i cestoneclostaje ime koje bhik.ljucivalotaj njel1. odnos, ljudii.g.a Clpieno previdaju, iOO zapa~ju; na primer,svak'O se slaze da su zatitnik iiltieehik odnosi, ali, k;a;? se prvi put pomenekonstaql ilidiktator, Ijudi ne priznaju tako lako dla. su i to odnosi, jerl,1e postoji nika!ty{) posebno ime zaone koji EU pod k0rilan(].omkO'Ilstilbla ili d.iktatQil'a? Ie koje bi izraZavalo njihovo<lmos prema' njima - mada jesigurno da svaki 00 njih ima izvesnu moe nad hekim dlI"Ugima

i stoji u cdno~,u prema njima bar isto toliko k lik ~ :z:astitr:~~ prema sticeniku, iii general prema o"v&: JOJ armlJl. 4. ~oralr-i odnosi. - Cetvrto: jos jedna vrsta odnosa J~te 1 sla~anje ill neslaganje Ijudlskih vOljnih r~d.nJl sa ne~ pa-avilom sa. lr.ojim se te raunj-e dovOOIe' 1.1 v:zu 1 po ~ome se '0 njima sudi; misltm ~ se to moze: nazvati "moralnim odlnosom", jer se tun.e ~akteTlSuna~e moraIne akcije. Tad odnos zasJ.~zuJe da 1;udedobro ispitan, jer to je ooaj dJeo naseg =a~Ja gde moramo najvale n.astojatida ste:kne~o F~e po,jmove i~a sto vise i2)b~g:nemo neJasnoc1.1 I z..,rku. Kad se IJudske 1'aolnje. zajedlllo ~a svoj~ razliCi!i.m ciJjevima, svrhama, itacinima 1 usl~V1m:-, uobho~ u posebne kompJelksne i,eleje. ~e, KaO sto joe vee poikazano, predist.'Wljaju meiio~ ylte modus,: koji na~vecim delom imajui svoja Imena. Uzm:mo na pnrner dJa je zahvaInQiSt spremno?t na pr:J.~nay~mje i vra6cmje neke Ijubaznosti k?Ju smo primili, a da je poligamija posedova\tlie VIse od jedne zene odjedan.put; karl tako UQlblitfmo te pojmove 'll nasem duhu, irnamo dye Odll',edene i~eje mesovitih modusa. Ali to nije sve sto nam Je po,trebno za akciju; nije 'dlovoljno, da imamo od;.edene ideje {) njima, i da znamo kakva imena pr~p;Maju takvim i takvim kombinacijama ideja. Mi I~O veeu i dalju brigu: mOTamo da znamo da II s1.1 te i tak,ve akcije Ulo1'alno dobre ili lose. 5. Moralno dobra i zlo. -'- Dobro i zlo, kao 81;0 smo vee pokaz~i (K~j. II, gl. XX, od~~jak 2, i gL XXI, 00. 42), =u msta drugo vee zadovol,istvo i bol,odnosno Oho sto u nama izaziv.a iIi nam donosi, zadovoljstvo i bolo Prema tome 'dobro i z10 u =:alnom srnis.lu jeste presto sJa'g~je iIi neslaganJe naSi~ voIj;ril: ra~ji sa nekirn zak(>n :k.9ji ~am pomocu vp1.le I mom zakonodavca nan~i dobro 1 z.1o;a ~o doibroo ~ zln, uzivanje iJi. bol, 'koji p~ n~re~bl zakonodavca prate Iillre pTicixZav.arije III krsenJe zakona, jesu one 8to nazivamo "nagr&dam" i "kaznom".

om

376

377

.6. Morarna pravira. - Ta moralnapraviIa iIi

zalroni, sa kojima ljudd obicno uporeduju svoje radnje i tako sude njihovoj ispravnos:ti iIi neisprav~ nosti, dJele se, kako meni izgleda, na tri vrste sa tri razlicite prinude, .odnosno nagrade i kazne. Naime, poSOOo bi b!l0 nem~Ce zamisllti da postoji neko praYllo kOJ odreduJe ljudsku volju i dJeluje na slobodne akcije ljudi a da ne nosl sa sobom prisilu u vidfJl dobra i zla, mi moramo, ZanllsljajuCi neki zakon, zamisliti i neku nagradu ill kazr:\u. v'za'Uu 5 tim zakonom. Uzalud bi jedno razumno bice poku~valo da upravlja delovanjem drugog, kad ne bl mog.lo dia nagradi pokmavanje tog drugog svom praVllu, odnosno kazni njegovo skretanje od tog pravila, namJ;seCi mu neko dobrP iIi' z10 koje nije prn:oc1ni proizvOOJ i posledica same njegove radnJe (J,er u ovom drugom slucaju raddlo bi se 0 prir?dlnoj. prikladnosti iIi neprikladnosti radnje, posledlca bl delovala sarna i bez zakona). Akose ne varam, u tome je prava priroda svakog zakona p. stvarnom smislu reei. 7... Zako'!'i. .-' I~?leda mi. da postoje tri .zl1.1rona po kOJlll1a 1Judl OblcnO oCfCnJuju ispravnost iIi neispravnos~ svojih raJdlnji; (1) BQZanski zakon,' (2) Gradanskl zakon, i. (3) Zakon jaV'll!og mnenja iIi reputacije, ako mo,gu tako da ganazo:vem.l'rema prvom od ta trizakona ljudi ocenjuju da Ii su njihova diela gresi iIi duznasti;prema drugom da Ii su zloCinaCka iIi nevina; a prema ~ecem, da Ii su vrllne iIi porOO.

8. Bozanski zakon meriro greha i duznosti. ~ Prvo: Pod bozaJ"lSkirnzakonom podrazumevam .za-

kon koji je bog postavionadi Ijudskim radnjama bHO' da im se on otkriva putemsvetlosti prir;depi ?!aso:n.otkr{)vt;"lja. J-VIislim nikonije toIij{o po-i z~votinJenda bl negrrao da Jebo,g dao 1judima, j:>raVllo PQ kome treba <:la se upravljaju.On iIna nil. to pravo, .ier rnismo njegova stv()lI"enja.On je toIlko dobar 1 mudar<ia lIpravlja naSa delovanja ka <>TI()me sto je najbo1je; i on ima moc dill. to,sprovecle 378

pa

putem nagrada i kazni u drugom Zivotu koj~su beskrajno teSke i trajne; jer niko nas. ne nioze istrgnuti iz njegO'vih I"uku.T~ j~ je?ini p:avi prob::ni kamen mor81ne ispravnostli 1Judi }JO nJeIIlusude i svoja najvaznija dielovanja, ocenjuju<;i da Ii su dobra Hi zla u moralnom smislu, tj. cia 11 sU t<;> duZnosti iIi gresi, i dali ce im prema. tome SvemoltUci diodeliti za njih sreeu iIi nesrecu. b 9. qradanski zakon meri~o z~ocina i nevinostj. _ Drugo,: Sledece pravilo po kame ~~ucl~ su~~sv:oje aikcije, ocenjujuei da 11 su ?ne zI?Cllla"ske lIi. msu, jeste gradanski zakon, pravila kOJe drzava. ?ostav.lja nad dJelima svih koji joj pripadaj'!-. Ta] zal{j().'n niko ne zanemaruje, jer su nagrade 1 ka,Zne kOJe obezbeduju njegovo sprovodenjeuV'ek pod rukom i na dohvatu one moCi kojataj za.k:on stvara - a to je moe drlave, obavezna da stiti. Zivote, slob.odlu i pol3de onihkoji .zive preffill. njenim zako11.1lIla, a kadra da odu=e zivot, slobodu i\pos,;dle onorne 1w im se ne pokorava; takva je kazna za prestupe protiv j;og Z8lkona. 10. FHozofski za7wn merilo 'l!rtine i p?!'ok.a. 7" Treee je zaikou javnog :mnenja ill. reputaC1Je. Una" i porok" jesu imena za kOJa se svuda pre.postav1j~ i pretenduje da ozn~cavaju ra,(~nje kode su po samojsvajoj prirodi ispra~e ~Ilelspra:rye; ulmliko ti.. nazivi stvarnooznacavaJU to, uto1iko se oni slafusa ranije pomenuti:m ?oZ~~skim ~ konQrn. No i pored tih pretpostavki oCI~l~o- ~e. da se ta imena, "vrlj.na" i "porok", 'll poJedinac-. nim slueajevima svoje priroene kod raz.nih. narooa i 1judl'>kih drustava u svetu, uyek prId;tJl.l S:arrJi0 takvim radnjama lroje U odJredenomdrustv1.J h:z;emlji uZivaju ugled iIi prezrenje..1 n~ tr>)'?a.s;:na;; trati cudnim sto 1judi svuda daJu J.rX1e"vrlin~ ... oniIn radnjama koje se medu njima o~nj1;Ljl.l.1P;to pqhvalne, a nazivaju "porokom"(lITh?sto~cenJ1.lJu. kao srainotno; inace pi osudili saml sebe,kacl.b'; smatrali ispravnom neku stvafkoj~ nisup0i:llvr~l; ost.ldi, a pc,gresnom neku stvar koJu ffll. P1'C>'Pus~i)} . 379

"Vy.

bez0s,tlde,Na tajnaCin, merilo.onog sto se svuda naziya i s:n8,-~a "vrlino i"porolrom" jeste to odobravan]e il~ osutia, poh:yala ili pokuda '!roji nas~ju poiajn:>m i p1'eeutnom saglasnoSfu. 1'aznih IJu;1dh dlrustava, plemena i udr1,IZenja u svetu i na. O&J1oyu :l~ojih razna dJelovanjasticu medu !ll.iirria P~l:z.'11ait1?~ tIl osudu" ;u sllcladu sa misljernjima, pravil~ ~1l. ;madama i}l: .n1esta: J e:r: Ijudi .su do'diuse, u.druzuJ>lCI se u pol~tlqke zaJedruce, p1'edali svoju S1h,.. na~.1'~olaga:':lje. dlrZavi, taka 00. jene' sineju upotreQlti ill prO'~tv: ]ed:nog svogsugradaninauiko'~ik? to ne .clop~staza1con zernlje; ali sU ipak zadrzall lllogucnost cia. misle dob1'o ill loSe . . sa .<ldobrav"-'?.i em nfgod:oY~jem, del0vart.iu' onih medu kOJ~. ~ye.l sa kOJima opste;putem tag bravanJ~ lli. n~go?-ov~nj~l oIlti utvrdu:ju medusobom. ono SID na2:tyaJu "vl'1m.om" i "porokom". 11. ,Da, j~ to.zaiBtaopste merilo vrline iporoka, to Ce uVldeti ~vako ako .los uzme u nbzir oa se cloduse ono sto se u jednojzernlji.smatra po1'~kom sl11~tra ;-t.drugoj vrlinom, ill bar neporo~'" nu:,-, - <ilt M.:tPa.k. sV1)da pohYala ide. zajedino.sa ~lmom, a pol1rnOO sa porxlkoirn. Vrlina jt';'svuda 000 ~to ~e ;;rnatra h'l1ale vredni.in.; "vrlin0 " &e naziva tn ~sklJu9Yo <:nQ.s~oUZj,va javnopootpva:nje. Vrlma j toh~o sJedin.?e!Il~ s,a pohvalom qase ,iedno .i drugo cesto nazlva !S,tun imenom. SuntStta prae. mia lajLdi, kaz Ver'gilije, a sliCn9 i Ciceron; Nihil

rn"

.i!i

odio

su .d0b.r <.) s:hvatih sta sacinjava njihove p6jl!ldV' vrli:ne I Po.r~~ I mada se maZda ZbOgl-'a2liCitih na.r~,,",. yasPl't.a3:lJa. moda, lTIiSljenja, iIi interesa raznth vn;ta Iju4ii dogodilo da oriosto se na jedIJ:oni m~s~u smatralolJOhYalnio/ n;a dr1,Igom nije 'izbeglo kntiku, pa su tako u razmmd:r'uStvimavrlme ipo'-' r<;ci ros~li ~:ukaji,. ipak su u pogledu glavnih swan OJ;llveCllOOm ostali svuda isti. Jerni,stalle :l80

(Tusc., hb. 2). ~~?g{jvo1'e. paganski fjlozO>fi" ko:ji

habet natura pmesta1i<tius quam honestatem qua.m laudem" quam p.ignitatem, quam decus --.a'svesu to, .kaie. Yam on mH,na za jedriu. istu stvar

.sam,

rnoie bili p1'iroclnije 0d! toga cia se svuda pohvalorr: i postovanjem ohra:bruje on? u c:mu sVak~ nalazl korist za \SIebe, a srarootom 1 preztrom obas~pa ono sto je s-uprotno tome, pazato nije i5udlO s~ pohvala i s.ramota, vrlina i porok, svuda u :ve1ikoJ meri slaZu sa onim nepromenljivim pravilom. 0; p1'ayom i krivo~ koje je ustan?vl.jeno bOZanskin: zakonpm; .leI' nlsta ne obezbeduJe 1 ne unap1'edl:lJe opste <1ob1'o Covecanstya na ovor:n sve'tu ~alro Vl~ 1jiYo. i direktno kao pokoravanJe zakomma ko]e je on postavio Ijudima, i nista ~e d:}!iOS~ toliko nevalja i smutnji kao =:marr;-:vanJ,: ,~ z~<ma. Staga je nemogu6e da bl vecma, IJudl .w::es?a:u svojim pohval-=r.a i pok-udama, dJo~elJuJuCl. Ih stvari.lna koje ih stvamo noe zasluzulU, J~ bl5e time oni ocIrekli svake pameti, razuma,. pa i sarn;og 8VOO' LYlteresa kome s-u uvu tako venll. Napl"otiv: ca1ti oni.ljudiCija je Pl~ bila d:t~?ja odobr~L vali su ono sto i treba odobravati, Jet'" malo Joe ljudli toli'!ro po~var~o dla l?-e.~i.~at kod dlJ:U.gih.O\Su,: dill greske kOJe su ); sarnl clmli; tako su ge. calk I u doba pokvarenih obicaja dosta dobro OL'Uvale istinske erie pril'odnog zakona koji treba da bude pravilo vrline i poro'ka. T.ako se ni !;J0gom nada11;Luti uCitelji nisu bojali da ~0 11 svoJ~ P't:'O'Pov.~TI'1a pozovu na opstu reputaclju: "Sve sto Je pnJatno, sve sto uziva doOOr g1as, 11 eeffiU ima kakve vrUne :rna kalCV'e hvale..." (Phil. IV, 8). ii Sprovodenje ovog zakcma, pohvetla i pr<:ziT. - Ako se nekom u&i da sam jazap<:,8;VIO svoj vlastiti pojam 0 za[kon:u,. IJ:ad kazen1 .~~ z~on pokome 1judi sude 0 vrlinl, ); ~ku ~lJe niS~. Ql!'ugo vee saglasnost privatnih IJud:, kO]l nffiaJu autorlteta dJa bi to ucinili zak<mOffi, :t da tom )J:lJOI11 zakOittu l1(1ostaje bas 000 SID je nuZno ~. bitno ~ zakOIi, mo6 prinucie; jao/0gp. n~ ~ l'e~~!a onaJ ko misJi da pohva1a i pt;eztr msu Jakl tn9tlVt za na-: vodenje Ijudi na uskladivanje sa misljenjima i pravilima onih sa kojima opste, Yero'Vatn?s~po.lX? znaje prirodu ill isturiju i;ioveCanstv~; mace.bI Vl~

sto:

381

deo cia se najvea dle() Ijudiz,avna najvise, i goipv<> jedino, po tom z.aikqnu mode - cia Cine onost6 ce im odriati ugled 1,J. njihovom. druStvu, malo Soe' abaziruCi na zakane 'bozje ill vladJarske. Neki Ijudi, mazM i vecinanjih, retko kadJ ozbiljno razmisljaju o kaznama koje prate krknje bozjili zakona; a i meduonima Imji to Cine mn.ogi krs.e tezakone, teseCi se mislima 0 buducem pomirenju i qprostaju tih grehova;a sto se tic, ~azni koje proistieu iz drlavnih zakana, oni se cesto uljuljkuju nadom da ceostatinekaznjeRi. MeC!utilli,nijeaan Oo'lekk()ji .. povred.i obicaje imisljenja drustVa u kome Se kreceii ukome bi hteo dla ima ugIed, ne uspev~ da izbegne kaznu u viq.u njihovekritike 1. .prezir~, : I ne. mOrZ;e s'e naCi ni j~<ian meu)l desethiljada koji je toliko tyrd i neosetljiy da bi.podineo stalPi prezir iosudu ad! str.ane svoje sopsj;vene dJruZille. Covek koji bi se pQmirio s tilli cia zivi ust;1lIloj ne:rnilosti,staIno preziran odsvoghlizeg drustva, morao hi biti vrIqcudnog ,. i . neobienog., sastava. Mnogi. suljucii, doduse, traZili samocu irpirili ,!;e s njPm; aU niko koima i !l1a10 smisla iIi c&e6anj;J. za Ijude.oko s,ebe ne moze dla .ziviJl dr\.lstVu ,usred stalnog prezira i lqseg :mis1jeonja svoje rodbine) Ijudi sa~ojima$oobrac~.,To je,pl'eteZak teretza ljudskumoe trpljenja; covek koji bi mog"aoi dialje uZivati u Orustvt.!, ostajuci neqsetIjiy prema, Pl'e-ziru i neml100ti svojihdrugova, mm-a<1' bi biti sastavli~n Qdnepomirljivih protivrecnosti. AS. Tatri;zakona jesu 'frqvila dobraiila 'I.t mor.aLnom smislu. -,Ta tri zakonadakloe, ij. Ptyo, zakon boZji, cirugo, zakon politiCkihc1rustava, f tl'eCe, zalron obieajaili privatn,,kritjkeo __ jes)l za,.. konisa Kojima lj1,J.di u raznimprilikmnaJ.lwreq).l..iJ.l . svoje radrrJ.,je;saglasnost rljihovihradrtjLsa jeqninl. oq tih zalrona jeste llierilokoje()ni upo~bljavaju kadhoce d.asud!e 0 :rnoralnoj. il'>p:r-avnosti tih ragnji i da kafuda lisu ciJobI1e ilirdaveo~ . ...

kao premaprobnom kamenu, ispitUjerrw: svoje volj-

pravilima. .:... Kakvo goo bilo pravilo prema kome"

382

14. J'yJoralnast je odnos de~9V(Lnja

P'rf1V4. tim.

ne ra>dll1je i iskusavamo njihovu diobrotu, da bi~o ih prema tome i imenovali, i time tako red .stavili na njih oznaku vrednosti: kazem, bUo da 'U7 ..nwmO za pravilo obicaje zemlje iIi volju zakoncdavca, duhce lako opaziti odrios svako' radnjo' prema tOm pravilu i ocell1iti da li se ona slaze ill ne slaz,e s njim; R~ taj nacin on ce dobiti pojam 0 dJob iIi ziu u moralnomsmisIu, a to je isto sto i podudarnost iIi nepc'dJudarnost neke radnje sa tim praviIQm; zato se cesto kaze "m.Oiralna ispravnoit". Posto je to pravilo ustvari sarno zbir izvesnih prostih ideja, saglasnost sanjim zna,Ci takvo podesavanjo' <lelovanja da proste idJejekoje mupripadaju codgo'Vore onima koje traZi za1ron. Po tom 'Vi-. dimo cia su moraIne stVarnosti ~ pojmovi, zasno,-. vani na onim Pl'ostlJ:n idt'jama koje smO dohili ose"" tom iIi refleksijom, i cia se krecu 1.1 njihovim gra_ nicama. PogIedajmo na primer kmnpleksnu idl2ju koju oznacavamo recju "ubistvo"; karl rastavimo tu ideju i ispij;amosve njene pojedinos.ti, na.8 cemD da je to zbir prostih klJeja izvederlih iz ref1eJt,-;' sije iIi oseta, tj. prvo: iz I1eflek~ije 0 radnjama na!leg dUM dJobivamo idejeprethbdnogzioCinDg Menja, razrnisljanja, nameravanja, odnasnozeIjenja zia nekom drugom; kao i ideje Zivota, iIi opazanja i samokretanja. Dmgo: izoseta dobivamq s1rupinll onih prc('\tih Culnih ideja koje se IJ.alaze u coVeku" i ideju 0 llekej radnJi kojom diokrajeujemo eo"ekayo opaZanje i ~je; i sve su te pro?te ideje obuhvacene recju "ubistvo". NalazeCi da se taj skup pl'Ostih idejaslaze iIi ne slazesa sudom zemlje u kojoj sam odrastoo, i dia ga vemna Ijudite zemlje smatra vredn:im pohvale iIi prezira, ja nllizivam tu radnju "vrlom" iIi. ~,poroCn()l1:l";al{Qkao pravilo u:zimam volju vrhovnog, nevidljivog zakoncdJavca, i smatram da turadnjtt. bog nal'eduje ili zabranjuje, onda je nazivam "dJDbrom";ili"zlom", "grehom" iIi "duZnoScu"; ake jepak uporettujem

ru

383

sa gradanskim. zakonom, sapravilom ltoje je stvorila zakonodavna vl~t zernlje, ondia je.naziva:m "zakqnit9m" iIi "nezak.onitom", kaZem cia ;ie ona ,,zlQcini', Hi cia "nije .zIoCin". I tako, rna otkJ,tdcia uzimamo mo.raln'O Pra"\7ilo delovanja, po lr.akvom merilu da stvaramo u svom duhu idieje ovrlinama iIi po1'ocima, ()ine se.uveksastoje odskupova p:rosUh ideja koje smo prv'Obitno dobili osetom ili re~ ileksijom,. aJ:ljihova iSWlwnost iIi neisip1'avnj),St se. sastoji .u njihovom slaganju iIi nesll.ganju sa uzo- . rima koje p:vcpisuje Ileki zalwn; 15. pa hismo pravilno shvatilimoralne radnje, maramo pri njihovom posmatranjll voditi 1'acuna {) sldecim divema stvarima. Prvo, tTeba vidJeti da Ii je i svaka od njih sastavljenaodJ taJ.&og zbira p1'ostih ideja. Talco, "pijanstvo" iIi "laganje"ozna~ cavajll odredene.zbirove prostih ideja k9je j~n;;t zivam "meS9vithn modusima", i u. tom smislu to. S1.l isto t<1!k? P9Zi~yne i a,p.s0lutneideje.ka,0 i P?jenje kanja iligovO'r papag-aja.. DI'UlgQ, paSe radnje se sma,tt'aj1.lka0<:liobre,. zleiIipeod:reden~,j 1,.1 t(}m snVslu l()Ile 81.], l'elativne,. jeT one. &U pravilne iIi neprayiln~t d0"b~ ili zle,samopo Syojoj saglasnQ-' sti iIi nesaglasn9stisa ne!kimpl.'a"\7ilqm: zato',one, ukoliko se upo~duju sa Pl.'avilom ipo.to1'l1e dobivaju ime,. s.pada-ju m.Mu ,,?dn(>S". Naprime-r, izazivJ;lPjenekogcovei!m iborpas njim, u!koliko je to odreden.pozitiyni 1'l1'QciuS"Qooosnoposehl1ll" vrsta Tf'dnje koj<lsenekim po~eQnim idejama odf likujeoosvih dl:"\.l,gih,paziva se"dvQ'ooj";,a, ako Se t0l'osmatt'a UQdn<>su tl<lbo?;ji za;kon, onciamu pl'istaJe. n~v"greh"; a.u odnQsu na z;;tk.onohieaja to je'Un~1'l1. zemljal'lla"hrabrostivrlina"; uod~ nosu pakIla d~a'YUe.zakone nekih vl<lda,to je "bpita1ni zl<Xjin". UtakyQmslui:aj'll, kaPi'raclnja ima jedno>inle 'kao pozitiynimQd:Us adrl.lglopo svomodJnosuPremaza;konu; r~ka jeistotako lakQ "\7idljiya kao i kod supstancija,'g'QJe j~o ime,

na primer, "covek", oz.nai::ava sam'll stval.', a ~g prim.e1' otac", njen od.nos. -4.~
.. , ,., .. __ .' . '" ,','

dirugo,

rna

I I

_ Medutim, pootQ su vdo Cesi;(} ~ltl~ J.d~Ja ;a. njei njen moralni odp.QS. obUhyacem.)~ lme-; npm, tj.posto se upotrebljav~ Je?na lSta Te? da s: i:zrazi i mOdus odinosrio radnJa,.l IIJA}ralna lSprav . Il!OSt ill neispravnost te radnje,sam ~os ~e ~l7to manjezapaza, i ~ se cest~.n.e praVl . TazliJka medu 1J<.>2itivne IdleJe () radnJl I odinQSa te r~Je premanekoro pra"\7ilu. T~ mevs.anje dva. razlicl~ vidJa stvari U jOOnorn tennmu. c~to zavodi on~ kOJl Be suvise olako prepustaju utf:sci=a zvuk<;va 1 rado primaju imena umeski stvan, na pogresIlo sudenje () radnjama. Na primer, ako se. nekomeod~n;'7. nesto sto je njegovo, i to beznJ~govog z~Ja 1 dopustenja, to se opraydano llaZlva ,~krada.; no 't . obicnoshvata cia .. to inie oznacava moposose ,- ..... . 1 tn t ralnu neispravnost te radnJe 1 nJ~mu s"ipro os zakonll, ljudi 5U spret.nni da. smat:aJu ~v:e stonef(),. ... "krauom" kao rdavu. r;;tdnJu se ne s~ nazove . . kOJa ~1" . k' . ze sa pravilima postenja. Medu~ .....0 ne,l POtb,~ludo:m coveku mac ,elia ovaj n.e i ' . od" u...w.J. d lnac' ., """Clv'm'o kakvo zlo, to se on.da dod.use ... m.oze nJune ! ' v "'tu opra:vdano nazvati "kradom" - shva~JuC1 . rec kao naziv tog mesovit<>g modusa - ali .ako sepogledabdnoste radnje pr~ v;:-hovnon:- pravilu, bozje'ln zakonu, onda on,.a nlJe n;. greh n1 pres~P!. . d a nazJV" 'hada" obicn{)sadrZi takvu rna .. - .. sugestiJu. odn. . . 17. Odnosisu bezbrojn.i. - Toliko 0 . OSlIna ljudskih .radnji prem~ ne}<;jam. za~onu, kOJe' sam staga na=ao "mo1'almm odnOSlma '. . ., .. Da predemo sve vrste odinosa b?a 1;ln,am.p<l"trebna Citava knjiga; zato se ne m?fe?cekivati.d:: eu ja ovde pomenuti bas sve. Vee 0';1, dosa~SE1Jl. dorvoljni suza na.su sadasnju svrhu,. t]. cia .F.az.erna kakve su naSe ideje 0 toj sloZenoJstvan~?J~se, odnos" a lwja je toliko razn()'v~a 1~ i6~~{)"po'Voda'za postanal~ (koliko i povocla zame-

16. Nazivi. radnji cesto 'l)ode

t. n.a. pogr.eciia.n P'iL d

_.

u.:-.

1 ....

,','

"

' . , < _

"","v

',,'

'

.....

'

384

25 Df;on t.ok

385

pogJ.avlJllll.a..Misllm <la 0lli 'Odnosi koje.samp<rme:;tl;l0 BPa;d!aJ1:1' medt;t.najvainije i cia pdmoCu njill mozemo va,deti odakle dobivamo nase ideje 0 oel::lOsima i x:a cemu su oue zasnovane. Ali pre Ij,Q. stonapuBtim .w temu dozvolitemi da pQvodom . .. dq;adJ recen{(g primeti!n. jqs neSto. 18.Svi. odtwsi$e$vode na prost~ideje. Prvo, qC;igledno< je da Be svi odnosisvodena one ~roste~di~j,:~~~ s~o :ste~li osetRm ~li refleksijom, 1 u~aJnJoJ lImJl zasmvaJunanjima: taj naCin, kadupotrepljavllmo reCikoje imenuju o.(jnos~, BVe sto tada lmamo u misliIrlll (ako uopste mislirno. na nesto,iliako< nas.a.1IDsao ima, ikak:vo zna~nje) Qd- . nosno sto h96emo .c1Jao~naCimo dru~ jesu Bam.o neke prost'. ideje, odnosno skupine prostih. i.(j.ej<.!, up()reden.., Jedlll Slldrl;lgima.. To jenaroCito oCi.,. gledno kOliednOlSa zvanih "pI1oporcionalni". Na: :prill1t:r, k lld kaZt;m;> "Med je sladiodyosk,a", jJ?,BnP Je .(j'a se. nJ?,se =s11 u :tom oc1nml1.l svede. na prosj;u ideju"slatk06~'~, a t.o jednako vaiiiza sve druge takve oqtn.ose;dioduse, aIm su i4eje slo.zel1e ili.rastavljene, cesto sene.zapaza da su nacinjelle od pl:'Qstihideja. :r:r1l..primer, kad se pomene rec"gtac", tu se prvo misll na OUU pgsebuu vrstu~qsp.o zb;C"nu idejti, oznacenurecju"covek", 'zatim .na 0Ile .proste culneidejeoznacene recju "radanje"i konac;no na posledice toga! sve proste idejeozM,.,. cel?-e recju."dete". Rec "prijatelj 'fpak,za.; k{)juse ~rna . .(jJa~nacicoveka koji voli drugog iSP:reIrllln Je da m'll elni dopro,sadr~ sledece idleje:prvO .. f\V~ proste.iclJeje obuhva<5eue recju "eovek"ili raZum.,. nobice"; dru,g~J<, \ ideju "ljul::>avi" ;~, ideju "spremnqsti" ill ."sklonpsti"; cetvrto, ideju.drelo,~ yanjJ:l~',.tj. bilo koje vrst~. IIl.islj~nja iIi k;r~knja; lpe:to, ldeJu "dopra,", :k9ja oznaeava bilo Stast? ITlo:Ze.un~ppe?~TI.nj,,goVL].s:regu,ijwj<.!.se, j~. d<JikraJ,a .1st$~Ul.O,iSvodi na pojetJinaene pros~e

d~bn0. uporedivanj e ;$tvar,i) da nijeb<;ts Iako BVesti,je .~ neka. pravila i pravUno rasporeclitl .IJ9

na

bci.

i~7je (ree "dobro" uopste oznacava bila ikoju od nJih, aliako se potpun6 oei'Voji odsvih prostih id~ja, .ne oznacava nista). Tako se i .sve rea u vezi sa morillom konaeno svo4e naskupinl1 prostih ideja, iak0 su mozda udaJjenije. od njih, jer relativne reCi. vrio cesto neposredino znace sarno neke druge poznate odnosno. ako Il: Qvi dalje istrazuju, uvek Be na haju dolazi do prostih ideja. 19. Nail pojam 0 odnoBu obi.cno je jednako jasan leao i onaj 0 rtjegovoj osnovi(i.li jail jasni.ji). ~ Dnlgo: ked najveceg broja odnosa,ako ine uvek, mi irnamo isto tako jasan 'pojam samom odl.llosu kao i 0 idejarna na kojima Se on zasniva: jer od.,. nos s.e zasniya na slaganju iIi neslaganju, a to su stvario kOJima imamo najjasnije pojmove, jer f\e prosto rad1 0 medusopnom razlilmvanju pr()stih ideja ill njihovih stepena, a bez toga nebisll1 0 uapste mogli da imamo rna kakvo jasno znanje. Na prill1er, aiko imam jasn'll idlej'll 0 slatkoCi, svetlosti" iIi prostiranju, oneia imam jasne ideje i 0 jedna_ kom, veeem, ili manjem stepenu svake ad tih; aIm znam 8ta znli'Ci da je jedan oovek roden od' neke zene, I1Cimo Sempronije, onda znam i !!ita znaci da je drugi covek rod11 odJ te iste zene, Sempronije, i prema tome imam. isto tako jasan pojaIno braei kao i 0' rodenju, iIi cak i jasniji. JeT i kad bi.h ja verova,o da je Semproniji Tita dlOnela roda (kao 1)to pricaj'lldeci) te j e ona timepostala n)egova majka, pa da je zatim na istinacin dobi1a i Gaja, ja bih imao isto tako jasan pojam () bratskom odnos'll medu njima drv;ojicom kao i da znam.~ve sto znaju babice; jer ono na cemu ja zasniva.m taj adnos jeste idejada je ista zena, kao ma.jka.; jedmiko doprinela njihovom rodenju (makar mi naciil: tog rodenja bio nepoznat, ill moj poj am. onj~nlU pogral\an), i dra S11. oni j-ednaki. po tojokolnooti ro-denja, bez obzira 8ta samo rodenje znacL Prema tome, za zasnivanje mog pojma tome dJa :meau

386:

25'

387

njima postojiill nepostoji brats:ki odnos dovoljn(} je da ih uporedim uVOglediu njihovog poticanja od iste osobe, a nije potrebno dazumn sve p()iedinosti tog poticimja. No iako i<leje 0 pojooinim odmosima mogu biti, za dllh9V, onih koji hpce da ih razmotre kakB treba, istQ t~oj1lSne i odredene; kao i ideje mesovitih m<xiUBa, i. odired:~niie nego ideje supstancija, ipak su imena odnosacesto.tak<> sumnjivog inesigurrlOg znacenja kao i in1e'lUl. ~uIl stancija ili:rnesovitih mod!usll,a:rnnqgQvise m~go imena prostih ideja. :Naime,postQ. relativne reCi. oznacavajuuporedenje koje covek pravi samou mislima i koje predstavlja sarno jedinu idejuu njegovom duhu, ljudi ihcesto up~trebljavajllzararna. uporedenja napravljena preIllll y1<lStitoj fantaziji, koja cestQne odgovaraju uporedenjima st(} ih ria osnovu istih im pravedrugi.. .. .. ... 20. Pojam .odnosa ostaje isH bilo .d4. je pTqvil9

SADRZA.J

Dr Gaja Petrovic; DZOIlla Lc!ka

Znanj,e i mnjenje u filozofdji

Posveta Posl8Jnica citaocu

Knjiga I

3 7

ena

sa 1cojim Be nekaradnja uporeduje iBtini~oilj, 1azn:o.

Treee: u odnQSima k 9je sam <!1i aO"mOTalt;im"? ja imam istinitpojam 0 ()dmosu kaS upO!'edJi radnl nju sa pravil~, pa pi1() pravilo istinit(}.iliJazno. Jer aka merim neku stvill' jardom, jaznfl!I1da Ji je stvar koju merim duza ili kraca. ad! tJog jard~,. mada jardl koji!I1merim plozdaned<igovara tacna standardu; da li je jard taean, to je pre;<:lmet po... sebnogispitivanja. :tak.o jep:ravilopogI'~no, iakq seja varam u njemu? ip opaZam <.Ul. iz:r:rie~ll. njega i anogll .sa cim gauporeduj.E>!I1 postoji sl~ganje IIi neslaganje, a time i odnos. AJ.c0.merim pogresni;rn pra.viloIl1, time cUkrivo suwti 0flloralnojisPFRV... nosti stvari, . jer sa;m primenio na :njv. n.ECistirtit(} meJ:iIQ; ali time, .neeu pogreanO sllvatiti odn0S. koji postoji izmedu te radnje i pravilasakQj:im j.euP'Cl7 reCi'ujern,a to je slaganje ill neslaganje.

azv

.. I Clava II.

rolava I. -

Uvod,

Ne<n>a urodenJl!h P"dnci!Pa u dJulh'l1

19
24 "-

- Lglava III. - N ema uro<\enih wajkitiendhprlncipa . Glava IV. - .Jos neka razmatranja u vezi sa uroden:im princLpima, Ii. speikuJJatLvn1m i praktiCinim

415 --.:
70 -\\\

----

Knjiga II

Clava Glava i Clava .\ Glava Glava Clava . Glava . Glava.

I. - 0 ';dejattna UClp~te, IIljihovom poreklu 93) II. - 0 prootlm idej=. . 110 III. - 0 idejama jednog cula 112 IV. - 0 cvrstoci. , . . . . . . 114"'~ V. - 0 prostLm idejama raznih Cula. . 119 VI. - 0 pro.tim idejama iz Tefleksije. . 120 VII. - 0 prO&tim ldejama lz ooeta i Tefleksije .. ::120VIII. - Jos neka razmatranja 0 prostlm idejama . .~ Glava IJI:. - 0 opazanju , 137 Glava JI:. - 0 zadrza'Vanju ddeja . 144)1 Glava Jl:I. - 0 raspoznavooju i diru~im radinj a m a ' duha 151

388

GlavG XII. - 0 kOlll'l[lle!l<snim idej'allDa Glava XIII. - 0 pt"OStim modus.ima; i to [prVo, 0 prostim modiusima pros,tora Clava XIV. - 0 lJtaJanju i nj,egovim plt'OOtim mo<1usima Clava XV, - 0 lJtajanju. d prostiiranj'll poomalJtamiffi
zajjeooo Glava XVI. -

Str. 160
164 181

-#\

.VI(

200

Glava Glava Glava Glava Glava Glava '(GiaV4

0 broju XVII. - 0 be.s:kra:jnosti . XVIII. - 0 d'l"Uigim prootim modus1ma XIX. - 0 modusima migljenja XX. - 0 moo'llSima zadovoljstva i bola . XXI. - 0 moCi XXII. - 0 meSov;;tim modusima XXIII.. ."7 0 naSim konwlelosrn!lm. 'dejarna llupstaneIJa . . . . , G'lava XXIV. - 0 2lbi=im idejama \WpstaJncija Glava XXV. - 0 odnosima Glava XXVI. - 0 uzroku i [Jooledici, i drug;!m odxlosima Glava XXVII, - 0 dstovi'tnoo1Ji (l.d,entitetu), i .,azH<:noSltJi.

io9
215 'IlLl 232 235 238r;i'1lO

243 .::::

30li
311ji 337':: 339

Glava XXVIII. -

. 0 ostallm oclnosima.

345"It~ 350~ .375 f~

'
...