Bereket sure

EL-FA TIHA
(Tumaenje lstiaze, Bismile i Fatihe)
BOOKLINE
Muhammed ei -Kurtubi
Bereket sure
El-Fa tiha
Tumaenj e Istiaze, Bismile i Fatihe
Saraj evo, 2011.
Muhammcd d-Kurtubi
!kreket sure EI-Luiha
5AIIA]
RIJ E U REDNI K = = = === = = = = == 7
PREDGOYO R . = = = = = = = + = + = = = = = + = + = .. 11
I STIAZA = o = = = = = = o 1 3
Predanj a koj a govore o vri j ednostima
l st iaze = + = = = = + = = = = = = ..+ 1 6
Znaenj e l s t iaze u arapskom j ezi ku . . . . . . . 18
BISMI LA .= = = =.+ ..= 20
SURA EL-FA THA + o o + + + . e o o o o o o o o o o o o o o o o o .o o 42
Vri j ednost sure i nj e7ina i mena ........... . 42
Imena sure El -Fatiha .............................. 48
O obj avl j i vanj u ure El -Fati ha i propi s ima
u vezi s nj om = . 54
TUMAENJ E EL-FATI HE . 72
RIJE UKUJNIKA
R) IIII
"Budui da Al l ahova Knj i ga obuhvaa sve
vjerske znanosti i propi se, da j u j e povj ereni k
neba prenio povj ereni ku Zeml j e, odl ui o sam
svoj ?. i vot posvet i t i ovoj Knj i zi i svu svoj u
snagu ul oi t i u nj ezi no prouavanj e" navodi
i mam Kurtubi u predgovoru svog naj znaaj
ni j eg dj el a El-Dami li ahkamil-Kur'an. St ra
nice ovog tcfs ira ostavlj aj u i taoca bez daha.
Kurtubi navodi povode obj ave, nai ne i zgo
varanj a ( ki raetc) , di j alekte, hadi se, obj a nj ava
nepoznate ri j ei , mi l j enj a i sl amski h pravni ka,
ci ti ra arapske pj esni ke i p1Lt hodne mufesi re.
Tako se ova knj i ga bavi t ds i rom, obj anj enj a
vj erski h propi sa opi rni j a s u i detal j ni j a nego
u fi khski m i zvori ma.
Sura El -Fat i ha obj avl j ena j e u Meki . l ma
sedam aj eta, 25 ri j ei i 123 sl ova ( harfa) . Svo
jim 7. naenj i ma obuhvat i l a je glavna kur'anska
pravi l a, nael a i poruke, kao to su: All ahova
jednoa, poslanici i prij anj i narodi, naredivanja,
zabrane i propi si . U tefsirima Kur'ana spomi nj e
7
BEREK l SUJU! El.-FATI HA
se da Fat i ha i ma bl i zu 30 i mena. Zbog i nj e
ni ce da je s ura El-Fatiha sr Al lahove Knj i ge,
duni smo j oj posvet i t i posebnu panj u, kao
i Ist i azi i Bi smi l i . U st i l u vrhunskog mufesi ra
Kurt ubi pri l i kom komentara lst i a;.c, Bi smi l e i
Fat i he demonst ri ra svoj u jedi nst venu naunu
metodu - navodi izvore nauni h stavova, ci t i ra
hadi ske zbi rke, j er je "bereket u navodenj u
i zvora", i zbj egava preduge komentare i hi sto
ri j ske det al j e, deri vi ra propi se i dunost i i 7
ajeta. Za aj ete koj i ne sadr7. e propi se on navodi
t umaenj e, povode obj ave, nai ne i zgovaranja,
gramat i ku anal i zu, obj a nj enj e nepoznat i h
ri j ei al i i ci t i ra rel evantn u arapsku poezi j u. U
ovom dj el u moemo nai odgovore na broj na
pi t anj a: Zbog ega Al l ah, d. . , Sebe nazi va
"Vl adarem Sudnj eg dana", ta j e i st i nska uputa
i i s t i ns ka zahval n ost, koj a je vri j ednost sure
El -Fat i ha i dr.
Autor dj el a i mam Ebu Abdul l ah Muham
med ei-Endel usi cl -Kurtubi roden j e poetkom
tri naestog st ol j ea u Kordobi (pani j a) . U vri
jeme di nasti j e Muvehhida taj j e grad bio centar
uenost i , to ml adi Muhammed kori sti i stj ee
osnovna znanj a iz tcfsi ra, hadi sa, fi kha, akai da i
drugi h i sl amski h nauka. Nakon pada Kordobc:
u ruke Kast i l j ana, oko 1236. godi ne, Kurt ubi
8
RIJE( UHEDNIM
kree na i stok i nastanj uj e se u bl i zi ni Asj ut a
u Gorj em Egi pt u, gdj e 671./1273. godi ne
umi re. J edan j e od naj poznat i j i h i naj pri znat i j i h
komentatora Kur' ana. Bi o j e veoma skroman i
poboan, prepoznat l j iv po vunenoj bi j el oj kapi
koj u j e nosio. Napi sao je vel i ki broj dj el a od
koj i h su svakako naj poznat i j a nj egov fi khski
tefsi r u dvadeset knj i ga, komentar Mal i kovog
Muvetta'a, te dj el o o ahiret ski m deavanj i ma
pod nasl ovom Et- Tezkire fi ahvaii 't-mevta ve
umuh'l-ahireh (prevedeno na bosanski j ezi k
pod nasl ovom Podsjetnik na stanja umrlih i na
ahintska deavanja, Li bri s, 2003. )
Mnogi ksnij i mufcsi ri bi l i su pod sna:. ni r
ut j ecaj em Kurtubi j a. Meu nj i ma s u haf I bn
Kcsi r ( u. 774/ 1 3 73) , Ebu Haj j an el -Endel usi
(u. 754/ 1 353) , Muhammed i bn Al i e-evkani
(u. 1 255/1834) u dj el u Fethul-kadir i drugi .
Kurtubi j ev t efsi r ubraj a se u enci kl opedi j ska
dj el a. To j e prva knj i ga koj a se na takav nai n
bavi dcriviranj em propi sa i z Kur' ana.
Obj avl j i vanj em ovako znaaj nog dj el a iz
davaka kua Bookl inc el i otpoeti edi ci j u
saet i h, "depni h" i zdanj a, s ci l j em da i rokoj
publ ici ponudi skri vene dragul j e i sl amske zna
nosti i ci vi l i zaci j e.
9
PREDGOVOR
Hval a Al l ah u, Obj avi t el j u Knj i ge, Mi l o
st i vom i Sami l osnom, Utoi t u svake du e
koja uputu trai . Sal avat i sel am pos l j ednj em
Al l ahovu posl ani ku i mi l j eni ku Stvori tel j a svi h
svjetova Muhamredu, nj egovoj asnoj porodi
ci, pl emeni ti m ashabi ma i svi m robovi ma Al l a
hovi m i j a su sc srca Nj emu i skreno predal a.
Kur' an, Obj ava Uzvi enog Al l aha, dar j e
ovjeanstvu i put razumu i z t mi na neznanj a
i prohtj eva prema svj etl osti spo:. naj a i radosti
bl i zi ne Stvori t el j u. Bez Obj ave l j uds ki rod
nema smj erni ce kretanj a prema i st i nski m i n
teresi ma, ve biva preputen l j udski m prohtj e
vima i pohl epa ma da ga neprestano ugroavaj u.
Vel i i na Kur' ana j e i L l formi i u znaenj u, j er j e
izvor vel i anstvenoga govora U :.vi eni Bog i
Stvori tel j svega postoj eeg. Znaenj a kompl et
nog Kur'ana sadrana su u El -Fat i hi , prvoj suri
Ll Mushafu, a u ri j ei ma Uzvi enog: "Mi smo ti
objavili sedam ajeta koji se ponavljaju, i Kur 'an
velz lanstveni ti objavljujemo
.
" ( El -Hi d:.r, 87) ;
.l
'
.KEKI
'
.
'
J' SUKE EL-FAI'IIIi
sedam aj eta El -Fati he posebno se i zdvaj aj u od
Kur'ana vel i anstvenog.
Odnos i l. meu Stvori tel j a i Nj egovi h robo
va, sut i na postoj anj a, nai n obraanj a Uzvi
enom, putevi s ret ni h i nesret ni h, gl avne su
teme sure El -Fat i ha, a uj edno i naj bi tni j e teme
asnog Kur 'ana. Razmi l j anj e o berekew, do
bru i bl agos l ovu koj e Fat i ha donosi u i vot
svakog vj erni ka i vj erni ce otvara vrata poseb
nog st anj a i. ahval nost i St vori t el j u. Ispuni ti
i vot i st i nski m s mi sl om posto j anj a j edi ni j e
put ovj eka u ostvarenj u s ree na oba svi j eta,
a uenj e i razumi j evanj e znaenj a Fat i he kl j u
j e bez koj eg se ova vrata nee moi otvori ti .
Sva dobra svi j eta postaj u bes mi sl ena ako smo
i zgubi l i vezu sa Stvori tel j em i ako smo i 7gubi l i
Nj egovo i.adovol j stvo.

i tanjem dj el a "Bercket sure El -bti ha", od

l omka i z znameni tog tefs i ra i mama Kurtu bi ja,
i tatel j stvo i ma pri l i ku posebno se upoznati
sa speci fi nost i ma i vrl i nama bt i he, napoj i t i
se s vrel a posl ani ke ri j ei u vo. i s 1'at i hom i
ostvari t i neophodnu pretpostavku za primjenu
nj ezi ni h smj eri ca u svakodnevnom i votu.
12
Mr. hfz. Kenan Musi
Saraj evog 18. 8. 2011. /ramazan 1432.
[STIAiA
IST IA7A
Al l ah, d:,. . , naredi o nam je da pri j e uenj a
Kur'ana proui mo I st iazu, tj . da 7atrai mo
zati tu i utoi te kod Nj ega od prokl etog ej
tana. Al l ah, d. . , rekao j e: "Kada hoCe.( da u{
Kur'an, zatrai od ALlaha zatitu od ejtana
prokletog. " (En-N ahi, 98)
Prema mi l j enj u vei ne uenj aka uenj e
Ist i aze potrebno j e kada sc Kur' an ui u bi l o
koj oj pri l i ci mi mo namaza. Meduti m, meu
uenj aci ma post oj i razi l aenj e kada se radi o
uenj u Kur'ana u namaz u. Ata j e smatrao da j e
uenj e Tst i azc u namazu obavezno. Ibn Si ri n i
Nah'i , kao i neki drugi uenj aci , ui l i su I s t iazu
na svakom rekatu u namazu, jer su smatral i da
je naredba Al l aha, d. . , koj a se nal azi u suri
En-N ahi, openi ta pa su zbog toga ui l i Isti azu
pri j e svakog uenj a Kur' ana. Prema mi l j enj u
Ebu Hani f L i

afija lstiaza u namazu ui sc samo

na prvom rekatu. Oni su smatrali da se sve to se
i z Kur'ana ui u namazu ubraj a u jedno uenj e.
13
BEREK FT SUKE El -fIIIA
Imam Mal i k smat ra da se lst i a1. a uope ne t reba
ui ti na pet dnevni h namaza, nego samo kada
se kl anj a t eravi h-namaz.
Svi se uenjaci sl a7.u s ti m da se tekst l st iaze
ne ubraja u Kur'an ni t i je ona kur'anski ajet, nego
se smatra ri j ei ma uaa Kur'ana. Tekst Isriaze
glasi : "Euzu bi l lahi mi nc-ej tani r-radim", jer sc
ova forma spomi nj e u ajetu koj i nared uje njezino
uenje te na osnovu toga uenj a<i smatraj u da je
naj bol j e kori sti ti ovu formu.
Dubejr i bn Mut i m, r. a. , prenosi da j e
Al l ahov Posl ani k, s. a. v. s. , j ednom pri l i kom u
namazu, a pri j e uenj a Kur' ana, t ri puta prou
i o s lj edeu dovu: "Al l ah j e Naj vei ! Al lah j e
Naj vei ! Hval a Al l ahu! Hval a Al l ahu! Slava
Nj emu uj ut ro i naveer! Utj eem se Al lahu
od ej tana, od nj egova l udi l a, nj egove poezi j e
i nj egove ohol os t i . "1
Ebu Sei d el -Hudri , r. a. , prenosi da j e All a
hov Posl ani k, s. a. v. s. , na nonom namazu ui o
s l j edeu dovu: "Sl avl j en neka si Al lahu i Tebi
hval a; uzvi eno j e i me Tvoj e i Tvoj a j e snaga
vel ika; nema boga osi m Tebe. Al l ah je Najvei !
1 l ladis je dobar; biljc7.c ga Ebu Davud, Ibn Mada,
1:1j al isi, Ahmed, Ibnui-Darud, Ibn Huzej ma, Bcjhtki
j Hakim.
14
IsTIAZA
Utjeem se Al l ahu, Koji sve uj e i zna, od
ej tana prokl etog, od nj egova l udi l a, ohol osti
i poezije."2 Nakon t oga poeo bi s uenj em
Kur' ana.
Sulejman ibn Sal i m prenosi od Ibn Kasi ma da
tekst Is tiaze glasi: "Euzu billahil-azi mi mi neej
tani r-radi mi , i nnall ahe huves-semi ul -al i m. "
(Utjeem se Veli kom Allahu od ejtana prokletog.
Zaista Allah, d. . , sve uj e i zna. )
Semerkandi od neki h mufesi ra prenosi da je
uenje Isti aze prije uenj a Kur'ana obavezno i
ukol i ko bi se desi l o da to neko zaboravi ui ni t i
pa se sj et i pri l i kom uenj a Kur' ana, t reba pre
ki nut i uenje kako bi proui o Ist i a:.u, nakon
ega e ui ti od poetka. Neki uenj aci kau:
"Proui t e I sti azu, a nakon t oga e nastavi t i
uenj e s mj es t a gdj e j e stao. " Prvo mi l j enj e
zastupaju uenj aci i z Hid7aza i Iraka, a drugo
uCnjaci i z

ama i Egipta.
Meut i m, Zehravi kae da se u ovom aj etu
naredba za uenj e I st i aze odnosi na uenj e
Kur' ana u namazu, al i da nj ezi no uenj e u sl u
aj u kada se Kur' an ui i zvan namaza ni j e oba
vezno. Drugi kau: "To je bi l a st roga obaveza
Hadis je dobar; biljc7.c ga Ebu Davud, Tirmizi i
Nesai.
1 5
l!U:K:'I' SUKF EL-FATI HA
nareena Al l ahovu Posl ani ku, s. a.v. s. , a mi smo
se povel i za nj i m. "
Ebu Sei d el -Hudri , r. a. , prenosi da j e Al la
hov Pos l ani k, s. a. v. s. , uio l s ti azu prije uenj a
Kur' ana u namazu.
Na pitanje: " Kakva j e kori st od uenj a l stiaze
pri l i kom uenj a Kur'ana? ", odgovor j e sl j edei:
Pri j e svega nj ezi no je uenj e izvravanj e Al la
hove, d. . , naredbe, a svaki j e musl iman duan
i zvravat i Al l ahove, d7 .. . , naredbe i kl oni ti se
Nj egovi h zabrana. Drugo, uenj em I s t i aze
pri j e uenj a Kur' ana od Al l aha, d7... , t rai se
zati ta od ej tanski h doaptavanj a i skretanj a
misl i od znaenj a kur' anski h aj eta, j er j e Al l ah,
d. . , rekao: "Prije tebe Mi nzj(dnogposlanika i
vjerovjesnika nismo poslali, a da ejtan rzzje, kad
bi on neto kazivao, u kazivanje njegovo ne.(to
ubacio." ( EI -Hadd, 52)
Predanja koja govore o
vrijednostima Istiaze
Sul ej man i bn Surd, r. a. , pri povi j eda: "Dvo
j i ca su se l judi posvaal i u pri sustvu Al l ahova
Posl ani ka, s. a. v. s. , pa se j edan od nj i h tol i ko
nal jut i o da je sav pocrveni o u l i cu i da su mu
se vratne i l e napel e. Al l ahov Posl ani k, s. a.v. s. ,
16
TsTIAZA
pogleda u nj ega i ree: 'ja znam ri j ei koj e kada
bi izgovorio osl obodi o bi se ove l j utj e i nape
tosti : Euzu bilhi mine.(-ejtanir-radirn . ' Jedan
od pri sut ni h, koji su ul i ove ri j ei Al l ahova
Posl ani ka, s. a. v. s. , ode kod ovog ovj eka i ree
mu: 'Zna l i ta j e Al lahov Posl ani k, s. a. v. s. ,
malopri j e rekao? Rekao j e: 'Ja znam ri j ei koj e
kada bi i zgovorio osl obodi o bi se ove l j ut nj e i
napetosti koj u osj ea: !:uzu bilahi mine-ej
tanir-radim.' Meut i m, ovaj mu ovj ek ree:
'j , . , .. d
l
. l' ) `
l tl llliS IS a sam po UUIO . .
Prenosi se da j e Osman i bn Ebi As es-Sc
kafi , r. a. , j ednom pri l i kom doao kod Al l ahova
Posl ani ka, s. a. v. s. , i rekao: "

ej t an sc upl i e
i zmedu mene i mog namaza pa zaboravi m ta
sam ui o. " Al l ahov Posl ani k, s. a. v. s. , ree: "To
je ej tan i j e je i me Hanzeb pa kada u namazu
osj eti nj egovo pri sustvo_ 7.amol i Al l aha, d. . ,
da t e zati ti od nj ega i pl j ucni na l i j evu stranu tri
puta. " Osman ibn F.bi Asg r. a. , vel i : " Postupi o
sam po preporuci Al l ahova Posl ani ka, s. a. v. s. ,
pa sam sc os lobodi o ej tanski h napada. ' q
Hadis j e vjt-rodostojan; biljee ga Buhari , Musli m,
Ebu Davud, Ibn Ebi

ejba, Ahmed, Ibn Hibban, 1egavi,

Tabcrani i Hakim.
` Hadi s je vjerodostojan; bi ljc7. i ):l Musl i m.
1 7
BEKEKE'!' SUKE EL-FATI HA
Kada bi zanoi o na putu, Al l ahov Posl ani k,
s. a. v. s. , proui o bi sl j edeu dovu. "O zeml j o,
moj i tvoj Gospodar j e Allah, d. . Ut j eem
sc oJ tvoga zla, od zl a onoga to j e u tebi i od
zl a stvorenj a koj a se u tebi nal aze, oJ zl a svega
to tobom hodi . Utjeem sc od zvi j eri i l j udi ,
zmi j a i akrepa, od di nna koji u tebi stanuj u i
od Ibl i sa i nj egovi h potomaka. "'
Havla i bn Hakem, r. a., prenosi da je Al lahov
Posl ani k, s.a. v. s. , rekao: " Ko odsjedne na nekom
mj es tu pa proui dovu: ' Utjeem sc Al lahovim,
d. . , savreni m ri j ei ma od 7l a svega to je
s tvori o!' , ni ta mu nee moi naudi t i sve dok
ne napusti to mj csto. "6
Znaenje Istiaze u ara
p
skom jeziku
U arapskom j ezi ku Ist i a:. a :. nai t raenj e
utoi ta i zat i t e kod nekoga od svega t j e
tetno i mrsko ovj eku Ja mu se desi .
Rije ejtan i zvedena j e i z gl agol a (e
tane) to znai - bi t i udal j en od svakog dobra.

ej tan j e nazvan ovi m i menom zbog nj egove

; Hadis je dobar; biljee ga Ebu Davud, Ahmed. Nesai
i Hakim.
''
Hadis je vjerodostojan; biljee ga Musl i m, Malik,
Abdur-Rc:.zak, Ahmed i Ti rmi zi .
lS
BISMII.A
udal j enosti od i sti ne i nj egova odmet ni tva.
Ovim sc i menom nazi va svaki di n, ovj ek i l i
ivoti nj a koj i i zau i zvan okvi ra normal nog
ponaanj a i od koj i h se ne moe nadati ni kakvu
dobru. N eki kau da j e rije ejtan i zvedena
i i. gl agol a _:-J (ata -jeitu) koj i znai -
propast i i l i bi t i spal j en. Ovaj gl agol takoer
moe znai ti - razdi rati se od srdbe.
Meduti m, Sibevej h se ne s lae s ovi m mi
l j enj em i prenosi Ja Arapi ri j e ejtan i zvode
iz glagola (etarze) , tako da je prema nj emu
prvo mi l j enj e i spravno.
Rije (er-radir) znai - onaj ko
j e udal j en od svakog dobra i ko j e poni en.
Osnovno znaenj e gl agola i z koj eg j e i zvedena
ova rij e j este - kamenovanj e. I nfi ni t i v ovoga
glagola moe znai ti - uboj stvo, prokl etstvo,
protj erivanj e i grdnj a. Izvedeni ca ovoga glagola
upotri j ebl j ena je u sl j edei m aj eti ma: 'ko se
ne okani, o Nuhu - rekoe oni- bit e si
gurno kamenovan. " ( E-

uara, 1 16); 'ko se

ne okani, zbilja u te kamenjem potjerati . . . "
(Merj em, 46) .
19
BEIKE'l' SUlU' Et.-P ATI HA
BIS ^IIA
Uenj aci ka:. u: "Ri j ei Bismillahir-Rah
manir-Rahirn j esu Al l ahova, d. . , zakl etva,
koj u je spomenuo na poetku svih sura, osi m
s ure Et-Tevba, koj om se zakl i nj e da j e ono
to j e obj avl j eno u toj s uri suta i st i na tc da e
i spuni ti sve to j e obeano u Kur' anu: nagra
du, pri j et nj u i dobroi nstvo. Bi smi la su ri j ei
koj i ma j e Al l ah, d. . , odl i kovao musl i mane i
one s u j o j edi no obj avl j ene Sul ej manu, a. s. "
Neki uenj aci kau: " Bi smi l a u sebi sadr7.ava
suti nu uenj a i sl ama, j er govori o Al l ahovu,
d. . , bi u i Njegovi m svoj stvi ma i osobinama."
Ovo j e mi l j enj e i spravno.
Sei d i bn Ebi Seki na pri povi j eda da j e Al i j a
i bn Ebi Tal i b, r. a. , rekao ovj eku koj i j e pi sao
Bi smi l u: "Li j epo j e i spi i j er j u je j edan ovjek
i spi sao l i j epi m rukopisom pa mu j e Al lah, d. . ,
zbog toga oprosti o gri j ehe. " Sei d vel i: "uo
sam da j e neki ovj ek podi gao papiri na kojem
je bi l a i spi sana Bi s mi la pa ga je pol j ubi o i tavio
na svoj e oi , a Al l ah, d. . , zbog toga mu j e
20
BISMII.A
oprostio grijehe." U tom je kontekstu i ono to
se desi l o Bi ru ei-Hafi j u koj i j e nami risao papir
na koj em j e bi l o i spi sano All ahovo, d. . , i me
pa j e zbog toga nj egovo i me postal o omi l j eno
medu l j udi ma.
Ebu Mul i h prenosi da j e Al l ahov Posl ani k,
s. a.v. s. , rekao: " Kada pos re j ahal i ca na koj oj
j ae, nemoj rei : ' Propao ej t an' , j er se on
zbog ti h ri j ei uzdi e i poveava pa postane
vel i k poput kue i kae: 'Svoj om sam snagom
ui ni o da ta 7.ivot i nj a posrne' , nego reci : 'Bi
smi l l ahi r-Rahmani r-Rahi m' , j er e t o ej tana
smanj i vati sve dok ne postane malehan poput
muhe. "7 Koment i raj ui aj er: "/ kad ti spomene
Gospodara svoga u Kur 'anu, Njega jedinog,
oni se preplaeni daju u bijeg. '' ( El -I sra, 46)
Al i j ibn Hasen kae: ''To znai - Kada ka7. c:
' Bi smi l l ahi r-Rahmani r-Rahi m.
"
'
Abdul l ah i bn Mesud, r. a. , rekao j e: "Ko el i
da ga Al l ah, d.., sauva od ze bani j a - uvara
Dehennema, neka to ee ui Bi smi l u, kako
bi mu Al l ah, d. . , za svaki proueni harf dao
po j edan t i t . " Bi smi l a i ma devetnaest harfo
va, a Dehennem i ma devetnaest uvara. Na
nj i h s c odnosi aj et: "Nad njim je devetnaest."
Hadi s bi l j ei Nesai.
2 1
BERJKET suRF EL-rJ'IIIA
( El - Mudessi r, 30) Pri j e svega to ui ne, oni
proue: " Bi s mi l lahi r- Rahmani r-Rahi m" i to
j e i zvor nj i hove s nage i moi . Pri mj er za to
j este i Lej l et ul -kadr, za koj u se s matra da j e
dvadeset sedme noi mj eseca ramazana, a sura
El -Kadr i ma dvadeset s edam ri j ei . Tome j e
sl i an i s luaj kada j e neki ashab rekao: "Gos
podaru, Tebi se zahval j uj em mnogobroj ni m
zahval ama, ugodni m i bl agosl ovl j eni m. " Ove
ri j ei u ori gi nal nom tekstu na arapskom j eziku
i maj u vi e od t ri deset harfova pa j e Al l ahov
Posl ani k, s. a. v. s . , rekao: "Vi di o sam vi e od
t ri deset mel eka kako s c takmi e ko e prvi
upi sati ove ri j ei . "8

abi i Ame prenose da je Al lahov Posla

ni k, s. a. v. s. , u poetku nareivao da sc pi e:
" Bi smi kel l ahumme (U Tvoj e i me Al l ahu)" ,
pa mu j e posl i j e nareeno da sc pi e: "Bi smi
l l ah ( U i me All aha) . " Nakon to j e obj avl j en
aj et: "Reci: Zovite :/lah' ili zovite 'Milostivi' . "
(El -Isra, I l O) All ahov Posl ani k, s.a.v. s. , narei
vao j e da se pi e: "Bi smi l l ahi r-Rahman (U i mc
Al l aha, Mil ost i vog) . " Nakon to j e obj avl j en
aj et : "Od Sulejmana je i glasi: 'U ime Alla
ha, Milostivog, Samilosnog' " ( En-Nem!, 30) ,
' Hadis je vjerodostojan; biljei ga Buhari.
22
BISMILA
Al l ahov Posl ani k, s . a. v. s. , narei vao j e da se
Bi smi l a pi e u ovom obl i ku.
Sabi t i bn Amara, r. a. , prenosi da Al l ahov
Posl ani k, s. a. v. s. , ni j e nareivao da se pi e: "Bi
smi l lahi r-Rahmani - Rahi m" u ovom obl i ku sve
dok ni j e obj avl j ena sura En-Nem! .
Dafcr cs-Sadi k rekao j e: "Bi s mi l a j e kruna
svake sure. "
Ovo j e oi ti dokaz da Bi smi l a ni j e aj et s ure
El -Fati ha ni ti bi l o koj e druge sure. Uenj aci se
o ovom pi tanj u razi l aze na t ri mi l j enj a.
Prvo: Bi smi la ni j e aj et koj i se ubraj a u suru
El -Fat i hu ni t i u bi l o koj u drugu suru. Ovo
mi l j enj e zast upa i mam Mal i k.
Drugo: Bi smi la j e sastavni di o svake sure, t j .
jedan od nj i hovi h aj eta. Ovo mi l j enj e zast upa
Abdul l ah i bn Mubarek.
Tree: Bi smi l a j e aj et sure El-Fati ha. Ovo
mi l j enj e zastupa i mam

afi j a. Meut i m, on se
dvoumi kada su u pi tanj u ostal e sure. Od nj ega
sc prenosi da j e rekao: "Bi smi l a j e aj et svake
sure. " Takoder se prenosi da j e rekao: "Ona j e
aj et samo u suri El -Fat i ha. " Meu uenj aci ma
ne postoj i razi l aenj e kada j e u pi t anj u Bi s mi l a
23
1ERF.KET SURF El.-fATI! lA
koj a se spomi nj e u s uri En-Neml i svi tvrde da
je ona dio aj eta ove sure.
I bn Mubarek i

afi j a, kao potvrdu :.a j edno

od svoj i h mi l j enja, navode predanje koj e bi l j e;.i
imam Musl i m od Enesa, r. a. , koj i pripovi jeda:
"Jednog dana sj edi l i s mo u pri sustvu Al l ahova
Posl ani ka, s. a. v. s . , kada ga odj ednom obuze
stanj e s l i no nesvj esti ci i kada j e to prol o, on
podi e gl avu osmj ehuj ui se. Upi tal i smo ga:
'Al l ahov Posl ani e, zbog ega si sc nasmi j ao? '
Al l ahov Pos l ani k, s . a. v. s. , odgovori : ' Upravo
mi je obj avl j ena j edna s ura. ' Nakon toga j e
proui o: ' U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog.
Mi smo ti, uistinu, mnogo dobro dali, zato se
Gospodaru svome moli i kurban kolji, onaj ko
tebe mrzi siguro e on bez spomena ostati. "9
Smat ram da j e i zmeu svi h ovi h mi l j e
nja j edi no i spravno mi l j enj e imama Mal i ka,
j er se a had predanj e (ono koj e prenosi samo
j edan prcnosi l ac) ne uzi ma kao dokaz da j e
net o i :. Kur'ana, nego j e za to pot rebno mu
tevati r predanj e (ono koj e prenosi tol i ki broj
prenosi l aca da nema n i kakve s umnj e da j e
vj erodostoj no) .
Hadis je vjerodostojan; bi l jci ga Muslim.
24
BISMII.A
I bnul -Arcbi vel i : "Dovol j an dokaz za to da
Bi smi l a ni j e aj et j est e samo razi l a7. enj c meu
uenj aci ma o t om pi tanj u, j er j e poznato da
o kur' anski m aj et i ma nema razi l a7.enj a. " Pre
nesena su broj na vj erodost oj na predanj a, u
i j u vj erodostoj nost ni ko ne sumnj a, u koj i ma
nedvosmi sl eno st oj i da Bi smi l a ni j e aj et, osi m
di j el a aj eta koj i sc nal azi u suri En-Ncml .
Ebu Hurej ra, r. a. , od Allahova Poslani ka,
s. a. v. s. , prenosi hadi si -kudsi u koj em s toj i da
j e Allah, d. . , rekao: " Podi j eli o sam namaz
i 7. meu Mene i Moga roba na dvi j e pol ovi ce, a
Mome robu pripada ono to zatrai. Kada Moj
rob proui : ' Tebe, Allaha, Gospodara svjetova
hvalimo ', J a ka7. em: ' Moj Mc rob hval i . ' Kada
proui: 'Milostivog, Samilosnog', J a ka7. cm: ' M oj
Mi rob i 7ri c pohval u. ' Kada rob proui : ' Vla
dara Dana sudnjega', J a kaem: ' Moj Mc rob
vel i a. ' Kada rob proui : ' Tebi se klanjamo i od
Tebe pomo traimo', J a kaem: 'Ovo je i zmeu
Mene i Moga roba, a Mome robu pripada ono
to trai . ' Kada proui : 'Uputi nas na Pravi put,
na put onih kojima si milost Svoju darovao, a
ne onih koji su protiv sebe srdbu izazvali, niti
25
1FREKE
'
I' S!JRF EL-FATI HA
onih koji su zalutali', Ja kaem: ' Ovo pripada
Mome robu i on e dobi ti ono to t rai .
"
'
1
0
U ovom hadi si -kudsi j i Al l ah, d. . , nazvao
j e El -Fat i hu i menom Es-Salatu (namaz) , j er
namaz ni j e i spravan bez uenj a El -Fat i he u
nj emu. Za prva tri aj eta Al l ah, d: .. . , rekao j e
da pri padaj u Nj emu. etvrti aj et podi j el i o j e
izmeu Sebe i Svoga roba, j er ovaj aj et govori o
skruenosti i poni znost i pred Al l ahom, d. . , i
traenj u pomoi od Nj ega, to podrazumi j eva
vel i anj e Al l aha, d. . Nakon toga spomenuta
s u j o tri aj eta, to u kazuj e na to da El-Fat i ha
i ma sedam aj eta. Dokaz da se radi o tri aj eta
j este i nj enica da j e reeno: "Ovi aj eti ", a ne
dvoj i na: " Ova dva aj eta. "
Oni ma koj i kau da j e Bi smi l a napi sana u
Kur'anu i to na potpuno i sti nai n na koj i j e
obj avl j ena u suri En-Nem l , odgovori t emo da
je to to kau tano, meut i m, to ni j e ui nj eno
zato to j e ona dio kur'anskog teksta, nego
zato da bi rastavi l a kraj j edne od poetka druge
sure, a razl og zbo koj eg se pie na poetku
ostal i h knj i ga i pi sama j este radi berieta koj i
sadri u sebi . Prenosi se da s u ashabi rekl i :
Iadis j e vjerodostojan; biljee a imam Malik, Mulim,
Ebu Davud, Tirmizi i Neai.
26
BISMII.A
"Ni smo znal i gdj e je kraj neke s ure sve dok
ni j e obj avl j en tekst Bi smi l e u suri En-Nem!. "
Hasan vel i : "Bi smi l a j e j edi no obj avl j ena u suri
En-Nem l: 'Od Sulejmana i glasi: 'U ime Alaha,
Milostivog, Samilosnog" ( En- Neml , 30) i ni
na j ednom drugom mj estu u Kur' anu. " Ono
to e kategori no dokazat i da Bi smi l a ni j e
aj et j este i nj eni ca da razmi l j anj e i anal ogi j a
ni su dokazi koj i se uzi maj u u obzi r kada se
dokazuj e da l i j e neto di o kur' anskog teksta
i l i ne, nego sc za dokaze u7. i maj u predanj a koj a
su mutevatir, t j . u i j u vj erodostoj nost nema
ni kakve sumnj e.
Ai a, r. a. , pri povi j eda: "Al lahov Posl ani k,
s. a.v. s. , zapoi nj ao bi namaz tekbi rom, a ue
nj e Kur' ana u namazu aj etom: ' Tebe, Allaha,
Gospodara svjetova hvalimo
. '
"
1
Enes i bn Mal i k, r. a. , pri povi j eda: "Obavl j ao
sam namaz za Al lahovi m Posl ani kom, s. a. v. s. ,
Ebu Bekror, r. a. , i Omerom, r. a. , i svi su oni
uenj e Kur' ana u namazu zapoi nj al i ri j ei ma:
' Tebe, Allaha, Gospodara svjetova hvalimo ',
11 I ladis je vjcrodoswj:m; biljc7.c ga Muslim, Ebu Davud
i Ahmed.
27
BERI'KET SURE EL-FATI HA
bez uenj a Bi smi l e ni na poetku ni na kraju
uenj a Kur' ana. "1 2
Nae mi l j enj e da 13i s mi la ni j e aj et El-Fati
he potkrepl j uj emo i l ogi ni m zakl j uivanj em
na osnovu i nj eni ce da od vremena Al l ahova
Posl ani ka, s. a. v. s. , pa sve do vremena u kojem
je i vi o i mam Mal i k niko u d;.ami j i Al l ahova
Posl ani ka, s. a. v. s. , u Medi ni ni j e ui o Bi smi l u,
a to j e bi l o rezul tat sl i j edenj a Al l ahova Po
s l ani ka, s. a. v. s.
Meduti m, od I bn Nafia prenosi sc mi l j enj e
da svako uenj e Kur'ana, bez obzi ra na to da l i
se radi o farz-namazu i l i nafi l i , t reba zapoeti
uenj em Bi smi l c i da se ni u kojem s l uaj u ne
smi j e i zostavi t i . Medu oni ma koj i su zast upal i
ovo mi l j enj e j esu: Ibn Omer, r.a., Ibn

i hab,

afi j a, Ahmed, I shak, Ebu Scvr i Ebu Ubej d.

Ovo razi l a;.cnj e medu uenj acima ukazuj e na
to da sc mi l j enj a o Bi smi l i temel j e na i dti
hadu - osobnom razumi j evanj u cri j at ski h
t ekstova i da j e nemogue zauzet i kategori
an stav o ovom pi t anj u, kao to iz neznanj a
neki tvrde.
J edna s kupi na u e nj aka, medu nj i ma
Ebu Hani fa, Sevri , Omer, r. a. , Al i j a, r. a. ,
" Hadis j e vj erodostoj an; bi l jci ga Musl i m.
28
BISMILA
Ibn Mesud, r. a. , Ammar, r. a. , Abdul lah i bn
Zubej r, r. a. , Hakcm, Hammad, Ahmed i bn
Han bel, Ebu Ubej d i Evzai, smat ra da Bi smi l u
t reba proui t i pri j e uenj a El -Fat i he, al i ne
glasno, nego u sebi . Ovo mi l j enj e bil j ei Ebu
Omer i bn Abdui-Berr u svom dj el u El-Istizkar.
Kao dokaz oni n avode predanj e Enesa i bn
Mal i ka, r. a. , koj i j e rekao: ''Al l ahov Posl ani k,
s. a. v. s. , predvodi o nas j e u namaz u al i ni kada
ni smo ul i da j e gl asno prouio Bi smi l u. "
Takoder se bi l j ei i drugo predanj e Enesa,
1. u koj em stoj i : " Kl anj ao sam za Al l aho
vi m Posl ani kom, s. a. v. s. , Ebu Bekrom, r. a. , i
Omerom, r. a. , i ni j edan od nj i h ni j e gl as no
ui o Bi smi l u u namazu. "1 Ova su predanj a na
stepenu dobrih hadi sa, tako da j asno ukazuj u
na to da se Bi smi l a moe ui t i u namazu i ovo
j e kompromi s no rj e enj e kada je u pi t anj u
ra7. i l a7.enj c meu uenj aci ma l ovom pi tanj u.
Seid i bn Dubej r, r. a., pripovijeda: "Mnogo
boci su znal i doi u dami j u da gl edaj u kako
Al lahov Posl ani k, s. a. v. s. , obavl j a namaz i kada
bi on gl asno proui o Bi smi l u, oni bi govori l i :
' Ove ri j ei odnose se na mil os ni ka i z Jema
me' , tj . Musej l i mu Kezzaba, pa j e Al l ah, d. . ,
Hadi s je vjerodostojan; biljee ga Buhari i Musl i m.
29
BERFKF SURE EL-fA:I' I HA
obj avi o aj et: 'Ne izgovaraj na sav glas kad mo
litvu obavlja. ' (El -Isra, 1 1 0) , u kojem mu j e
nareeno da Bi smi l u ui u sebi . " 1 4 Tirmi zi i
Haki m Ebu Abdul l ah vel e: "Taj je propis ostao
do dana dananj eg iako je razl og nj egova propi
sivanj a pre:tao. Primj er :.a to je:te i remi - brzo
hodanj e na tavafu, i ako je uzrok toga prestao,
kao i uenj e Kur' ana u sebi iako je uzrok toga
prestao. "
Uenj aci sc sl au o t ome da j e dv vol j eno
pi sati Bi smi l u na poet ku knj i ga, kao to su
nauna dj el a i l i pisma, al i ako se radi o nekoj
zbirci poezi j e i l i pj esama, t o ne treba i ni t i.
Mudahi d prenosi da j e

abi rekao: "Svi se

uenj aci sl au da Bi s mi l u ne t reba pisati na
poetku :.birki sti hova i pj esama. " Zuhri vel i:
"Sunnet j e da sc Bi smi l a ne pi e na poetku
zbi rki poezi j e. " Meut i m, Sei d i bn Dubej r,
r. a. , i vei na kasni j i h uenj aka t vrde da je to
i pak dozvol j eno. Ebu Bekr el -Hat i b vel i : " Mi
smatramo da j e t o dozvol j eno, ak preporu
eno ui ni t i . "
" Musej l i ma j e sche nazi vao Rahman ( Milosti vi ) pa je
sroga ovaj aj et obj avl j en. Kao ro emo vi dj eti u dal j em
t umaenj u Bi smi l le, Al l ah, d. . , ga j e kazni o tako ro
se uz njegovo i mc Musej l i ma uvi j ek ka7. c i Kc: o.ab
( l .al j i vac) .
30
BI SMILA
Preporueno je pri j e poi nj anj a bi l o koj eg
hai rl i posl a proui t i Bi s mi l u, napri mj er pri j e
j el a, pi a, kl anj a, spol nog odnosa, kupanj a,
ulaska u pri j evozna s redstvo i sl . Al l ah, d. . ,
rekao j e: "Zato jedite ono pri ijem je klanju
5porenuto ALLahovo ime . . . " ( El -En' am, 1 1 8)
I rekao je Uzvi eni : "I on ree: ' Ukrcajte se u
nju, u ime ALLaha, neka plovi i neka pristane. "'
( Hud, 4 1 )
Prenosi se da j e Al l ahov Posl ani k, s. a. v. s. ,
rekao: " Kada :. atvara vrata, spomeni All a
hovo, d. . , i me, kada gasi svi j eu, spomeni
Al l ahovo, d. . , i me, kada pokri va posudu s
hranom, spomeni Al l ahovo, d; . . . , i me, kada
pokriva posudu s pi em, spomeni Allahovo,
d. . , i me. " 1 " ;
"Ako neko od vas pri j e spol nog odnosa sa
svoj om enom proui : ' U i mc Al l aha! Al l ahu
zat i t i nas od ej tana i zati ti od nj ega ono i me
nas opskrbi ' , i ako se posl i j e toga zane di j ete,
ej tan mu ni kada nee moi naudi t i . ''
1
1';
"Djeae, spomeni Al l ahovo, d7 .. . , i mc, j edi
desnom rukom i j edi i spred sebe. " 1 7;
` Ibid.
r
Ibid.
' 7 I bid.
3 1
1FREKE'i' SURF Ft -FATI I I A
"

ej tan j ede hranu ako se pri j e obroka ne

spomene All ahovo, d. . , i me. "
1
s
;
" Ko do sada ni j e zakl ao kurban, neka pri j e
kl anj a spomene Al l ahovo, d/ a. . , i me. "
1
9;
"Kada na nekom mj estu u ti j el u osj eti bol,
t ri put a reci: 'U i me Al l aha' , i sedam puta:
' Utj eem se Al lahovoj, d. . , snazi od zl a onoga
to osj eam i trpi m.
"
'1
0
;
"Ono to e spri j ei t i di nc Ja gl edaj u u
sti dna mj esta l j udi kada odl aze u 1. ahoJ j este
da kau: ' Bi smi l lah. "'2 1
Znaenj e ri j ei Bismilah j este - " S Al la
hor", a ove ri j ei znae sl j edee: " Pomou
onoga t o j e On odreJi o i stvori o j a nasto j i m
post i i ono i me e On bi t i zadovol j an. "
Neki kau: "Rij ei Bismilah znae - traim
Al lahovu, d. . , pomo, Ja mi poJari uspjeh i
beriet u onome to raJ i m. ' " Na ovaj nain Allah,
d. . , poduava Svoj e robove da pri j e uenj a
' ' H adi s j e vj crodostj :n; bi l j ee ga M us l i m i F.bu
Da vu d.
' ' ' I !adi s j e vjerodostj an; hi l j c. e ga Bu hari i Musl i m.
`U
Hadi s je vjcrodostuj:n; bi l j ee ga Mus l i m. M:l i k i Ebu
Da vu d.
2|
Hadis j e dobar; bi l j c'.c ga Ti rmi zi i I bn Mad:.a.
32
BISMI I . A
Kur'ana spomenu Nj egovo i me kako bi On dao
da to uenj e donese beriet onome ko to i ni .
O razl ogu upotrebe ri j ei , (ismun) , to
znai - i me, u Bi smi l i , postoj e dva mi l j enj a.
Kurtu bi vel i : "Ova j e ri j e upotri j ebl j ena kako
bi se i stakl a uzvi enost i vel i i na Al l aha, d. . "
Ahfe vel i : " Upotrebom ove ri j ei u Bi smi l i el i
sc ukazat i na to da se ovdj e ne radi o zakl et vi
Al l ahovi m, d. . , i menom, n ego o mol bi da
Al l ah, d. . , podari beri et u onome to sc el i
i ni t i . Osnovna upotreba u arapskom j ezi ku
t rebal a bi glasi t i : ' Bi l lahi ' (S Al lahom) . "
Upot rebu esti ce ' (ba) pri j e ove ri j ei
st runj aci u arapskom j ezi ku takoer razl i i to
razumi j evaju. Neki smatraj u da estica upotrije
bl j ena na ovom mj est u oznaava naredbu: "Za
poni s Al lahovim, d. . , i menom", a drugi ka7. u
da t, ustvari , ukazuj L na obavi j est : "Zapoeo
sam s Al l ahovi m, d. . , i menom. " Prvo mi l j e
nj e zast upa EI -Ferra, a drugo EzZudad.
Uenj aci i z Basre smat raj u da j e ri j e
(ismun) i me, i zvedena i z r i j ei _. (su
muvvun) , a to j e i nfi ni t iv glagola koj i oznaava
uzvienost i vi si nu, jer ugl ed i polo7.aj poj edi nca
zavise od ugl eda nj egova i mena.
33
Bu<tKET suRE E1 . -FATi r i A
Uenj aci i z Kufc s matraj u da j e ovo i mc
i 7vedeno i z ri j ei (simetun) , to znai -
znak, obi l j ej e. Meut i m, prvo j e mi l j enj e
i spravni j e. Zast upni ci prvog mil j enj a, t j . da j e
ova ri j e i zvedena i z glagola koj i oznaava uzvi
enost, svoje mi l j enj e temel j e na uvj erenj u da
j e Al lah, d. . , imao Svoj a l i j epa i mena i svojstva
i pri j e postoj anj a stvorenj a i tako e bi ti i nakon
to sve nestane s ovoga svi j eta te da postoj anj e
i l i nepostoj anj e stvorenj a ni mal o ne ut j ee na
postoj anj e Nj egovi h imena i osobi na. Ovo j e
uj edno s tav i ehl i -sunneta vel -demaata. Oni
koj i zast upaj u drugo mi l j enj e temel j e ga na
uvj erenj u da pri j e postoj anj a stvorenj a Al l ah,
d. . , ni j e i mao ni i mena ni osobi ne te da j e to
dobio tek nakon to j e stvorio stvorenj a. Kada
tih stvorenj a nestane, opet e ostati bez i mena
i osobi na. Meuti m, ovo j e mi l j enj e apsol utno
nei spravno.
I mc Al l ah naj uzvieni j e j e i mc naega Gos
podara i ono u sebi obj edi nj uj e najvie Nj egovih
svoj stava i osobi na. Neki ak smatraju da j e to
I smul lahi l-azam (Najvee i me), a niko drugi osim
Nj ega ne posj eduj e to ime pa se ono ne moe
spominjati u dvoji ni i l i mnoini . Ovo j e jedno od
tumaenja ajeta: "Zna li da iko ima Njegovo ime?"
(Mcrj cm, 65) Neki kau: "Ovo ime oznaava
34
BI SMILA
Onoga Koji jedi no zasl uuj e da bude oboavan. "
Drugi kau: "To je Onaj

i j e j e postOjanj e nuno,
Koj i je oduvi j ek i zauvi j ek. "
Si bevej h prenosi da j e Hal i l t vrdi o da j e i me
Al l ah izvedeno i z ri j ei ! (flah un) to znai
Bog. Ki sai i EI -Ferra t vrde da ri j ei " Bi smi l lah"
znae - "U i me Boga. "
Neki smatraj u da je i me Al lah i zvedeno i z
gl agol a ) (velehe) t znai - zaprepat enj e,
gubi tak razuma. Al lah, d. . , j e Taj pred Koj i m
razumi postaj u zaprepateni , j er zbog Nj egove
uzvienosti nisu u stanj u spoznati sut i nu Nj e
gova bi a ni ti promi l janj em dokui ti Nj egove
osobi ne.
Dah hak smatra da i me Al l ah oznaava Ono
ga Kome s c l j udi obraaj u kada i maj u neku
potrebu i pred Koj i m skrueno s toj e kada za
padnu u nevol j u.
Neki pak smat raj u da j e ovo i mc i :. vedeno
i z gl aglla koj i o:. naava u7. vi cnost i vi si nu.
Prema j ednom mi l j enj u ovo j e i me i zve
deno iz gl agol a J\ ./.|., to :. nai - oboa
vat i . Gl agol (te'e!lehe) zai - i zvravati
vj erske obrede. Komenti raj ui aj et : "Da ./.
boanstva tvoja napusti . . . " ( El - A' raf, 1 27)
35
BF.RF.KF.T SURF. Ei .-FATI HA
Ibn Abbas, r. a. , i neki drugi uenj aci kau:
Ri j t: Mlihetek s pomt: nuta u ovom aj etu o;. na
ava vj erske obrede. " Oni kau: " I mc Al l ah
i zvedeno j e i z ovog gl agol a i ono ukazuj e na
Onoga Koj i j edi no zas l uu j t da bude oboa
van. Znaenj e ri j ei : ' La i lahe i l l al l ah ' j este: ' N t:
pos t oj i ni ko osi m Al l aha, d: . . . , ko zasl uuj e
da bude oboavan. ' "
Neki smatraj u da ri j e _ tt.|.,
Mi l osti vi - ni j e i zvedeni ca ni i z j edno
g
gl agola,
j er i ovo ime pri pada i skl j ui vo Al l ahu, d. .
Da j e ovo i me i zvedeni ca i z nekog gl agol a
arapskog j o. i ka Arapi ma ne bi bi l o nepoznat
kada i m j e spomenut o, j er su oni vj eroval i da j e
Bog mi lost i v. Al l ah, d. . , rekao j e: i kad im
se rekne: 'Padajte m"tice pred Milostivim! ' - oni
pitttju: . ko je Milostivi ? "' (EI -Furkan, 60)
Al l ahov Posl ani k, s. a. v. s. , pri l i kom potpi si
vanj a spora1. uma na Hudcj bi j i naredi o j e Al i j i
i bn Ebi Tl i bu, r. a. , da napi e: " Bi s ri l lahi r- Ra
hmani -Rahi m", pa Suhej l ibn Amr ree: " Mi ne
znamo ta je to: ' Bi smi l lahi r-Rahmani r-Rahi m'
( U i me Al laha, Mi l ost ivog, Sami l os nog) , nego
napi i ono to je nama poznatO: ' Bi smi kel l a
humme' (U Tvoj e i me Al l ahu) . " T bnul - Arebi
vel i : " Nj i ma ni j e bi l o po7. nato ovo imc koj e j e
36
BI SMI I . A
oznaavalo j ednu od osobi na Al laha, d; .. . , al i
i m je bi l o po:. nat o na koga se odnosi . ''
Medut i m, vei na uenj aka smatra da je ovo
i me i zvedeno i z i nfi ni t i va glagol a kI (erra
hmetu) to :. nai - mi l ost , i u ovom obl i ku u
koj em je i zvedeno u kazuj e na t o da j e Al l ah,
d. . , tol i ko mi l osti v da se ni ko ne moe po
redi t i b Nj i m.
Dokv. da j e ovo i mc izvedeno i:. ovog glago
l a j este hadi si -kudsi u koj em Al l ahov Posl ani k,
s. a. v. s. , prenosi da je Al l ah, d; . . . , rekao: "J a sam
Mi l osti vi (Er- Rahman) . Stvorio sam matericu

l (er-rahim) i i 7 i st e sam ri j ei i zveo j edno

od Svoj i h i mena. Ko bude odravao rodbi nske
vo. e i Ja u s nj i m vezu odravati , a ko bude
prLki dao rodbi nske veze i Ja u vezu s nj i m
preki nut i . " Ovaj hadi s nedvosmi sl eno ukazuj <:
na t da je ri j e Er-Rahrrtm i zvedLni ca tako da
nema porebe za ra:. i l aenj em samo zato to
Arapi u dob:1 d7. ahi l i j cta ni s u poznaval i svoga
Stvori tel j a.
Uen j :ci se ra7i l a:. e o t omL da l i . e+.
(Lr-Rahman) i )1 (Er-Rahim) i maj u
i sto znae n j e?
Neki s at aj u da oba ova i mena i maj u
i sto znaenj e a l i da j e Er- Rahman ( Mi l ost i vi )
3 7
BEREK ET SURF f1 -FATIII A
i mc koj e pri pada samo Al l ahu, d. . , i da se
ta vrsta mi l osti odnos i na sva stvorenja, a da
j e Er-Rahi m (Sami l os ni ) openi to i rne koj e
sc odnos i samo na j c: dnu skupi nu Al l ahovi h,
d. . , robova.
Ebu Ali ei -Faris i vel i : "Er-Rahman j e ime
koj e u kazuj e da j e Al l ah, d . . . , mi losti v prema
svim Svoj i m stvorenj i ma i ono pripada samo
Al l ahu, d. . , a Er-Rahi m se odnosi samo na
vj eri ke, kao to Uzvi eni vel i : ' On je prema
vjericima samilostan. ' ( El -Ahzab, 43) "
f.l -Arzumi vel i : "Er-Rahman ( Mi l ost i vi )
j e prema svi m stvorenj i ma t ako to i m spu
ta ki u, daj e osj et i la i openi t o sve bl agodati
koj i ma raspol au, a Er-Rahi m (Sami l os ni ) j e
samo prema vj eri ci ma, j er j e n j i h uputi o na
Pravi put . "
Abdul l ah i bn Mubarek vel i : " Er- Rahman j e
Onaj Koj i daj e kada sc zamol i , a Er-Rahi m j e
Onaj Koj i sc nal j ut i kada neko neto ne tra/. i
od Nj ega. "
Ebu Hurej ra, r. a. , prenos i da j e Al l ahov
Posl ani k, s. a. v. s. , rckao: " Ko ne bude mol i o
38
RISMII.A
i t raio od Al l aha, d. . , On e se rasrdi t i na
nj ega. "22
Ibn MaMa vel i : " Ko ne bude upuivao dove
Al l ahu, d:.. , On e sc rasrdi t i na nj ega. "
U tom je smi sl u i sl j edei st i h:
"Ako Ga ne bude mol i o, Al l ah, e se rasrditi na tebe,
a ovjek se naljuti kad se neto od njega zatrai . "
Ibn Abbas, r. a. , rekao j e: "Ova dva i mena
opisuj u mil ost Al l aha, d. . , s t i m da j edno od
ti h i mena i ma j ae znaenj e. "
Prenosi se da j e Al l ahov Posl ani k, s . a. v. s. ,
rekao: "Al l ah, d. . , j e bl ag i vol i bl agost, i
daj e vi e oni ma koj i s u blagi nego oni ma koj i
su grubi . "23
Vei na uenj aka smatra da i me Er-Rahman
pri pada samo Al l ahu, d. . , te da ni j e do7. vo
l j eno nekom drugom nosi t i ovo i mc, j er j e
Al l ah, d. . , rekao: "Reci: lovite :.ah' ili zovite
'Milostivi '. " ( El -Isra, 1 1 0) Mo;. cmo pri mi j eti ti
da sc u:. i me Al lah, koj e ne posj eduj e ni ko
drugi , spomi nj e i i me Er- Rahman, t o ukazuj e
Hadis bi l jc?.e Tirmizi, Ibn Mada i Bu hari.
' ` Hadi s j e vj erodostoj an; bi l j ee ga Musl i m, EI-Begavi
i Ebu Davud.
39
BERFKET suR EI . -rA'l'J I I A
na i nj eni cu da i ovo i me pri pada i skl j uivo
Al l ahu, d. . Uzvi eni je rekao: ''Pogledaj M
odredbama objavljenim poslanicima N alim, koje
smo prije tebe slali, da li smo naredili da se, mimo
Milostivog, klanja boanstvima naim. " ( Ez-Zu
hruf, 45) U ovi m nas aj cti ma Al l ah, d. . , oba
vj etava da samo Mi l osti vi zasl uuj e da bude
oboavan. Musej l i ma Kezzab ( Lal j ivac) iz
J emame drznuo se i nazvao sebe Mi l ost ivim,
pa ga j e Al l ah, d. . , kazni o tako to se ui.
nj egovo i mc Musej l i ma uvi j ek kae i Kezzab
( Lal j ivac) .
I bnui - Arebi prenosi da neki smat raj u da j e
i me Er-Rahman naj vee Al l ahovo, d. . , i me.
Neki kau: "Er-Rahi m (Sami l os ni ) j e Onaj
pomou

i j e su sami l ost i vj eri ci uspj el i pro

nai put do svoga Gospodara. " Sami l osni j e i
opi s Al l ahova Posl ani ka, s. a. v. s. , j er ga je tako
Al l ah, d. . , nazvao u Kur' anu . Al l ah, d. . ,
kae: ' prema vjernicima je blttg i samilosan. "
(Et-Tevba, 1 28) , t j . preko Al l ahova Pos lani ka,
s. a. v. s. , na l i ste put do Mene pa st e zasl ui l i
Moj u nagradu i poasti kao i mogunost da
gl edate u Moj e l i ce.
Al i j a i bn Ehi Tal i h, r. a. , rekao j e: " Ri j ei
' Bi smi l l ah' l i j ek s u za svaku bol est i pomo za
40
SuM EL-FA
'
f' I J i A
svaki l i j ek, ' Fr- Rahman' prua pomo svi ma
oni ma koj i vjeruj u u Njega i to j e ime koj e samo
On posj eduj e, a ' Er-R;hi m' je samo prema
oni ma koj i se kaj u zbog svoj i h gri j eha i koj i
i ne dobra dj el a. "
4 1
BERFKET SURE EL-FATI I I A
SUR EL-FATIHA
Vrijednost sure i njezina imena
Ubej j i bn Kab, r. a. , prcno!i da je Al lahov
Pos l ani k, s. a. v. s . , rekao: " Ni u Tcvrat u, ni u
I ndi l u, ni u Kur' anu ni j e objavl j ena sura sl i na
El-Fati hi . Ona j e sedam aj eta koj i se ponavl j aj u,
a nj c7. i no j e uenj e podi j el j eno i zmeu Al l aha,
d. . , i Nj egova roba, a robu pri pada ono to
j e z. amol i o. "
Ehu Sei d i bn Mual la, r. a. , pri povi j eda: "J ed
nom pri l i kom, dok sm obavl j ao namaz u da
mi j i , 7auh Al l ahova Posl ani ka, s . a. v. s. , kako
me doziva, al i mu sc ni sam mogao odazvati j er
sam kl anj ao. Kada sam zavri o namaz, ot i ao
sam do nj ega i rekao mu: 'Al lahov Posl ani e,
kl anjao sam pa t i se nisam mogao odazvat i . ' On
ree: ' Zar Al l ah, d; . . . , ni j e rekao: 'O vjernici,
odazovite se Allahu i Poslaniku kad od vas za
trai da 6nite ono to e vam ivot osigurati . . . '
( El -Enfal , 24) Pri j e nego to izae i z dami j e
el i m t e podui t i naj vcl i anst veni j oj s uri u
Kur'anu. ' Kada je posl i j e ht i o i zai iz dami j e,
42
SURA Ei .-FATIHA
rekao sam mu: 'Al l ahov Posl anie, obeao si mi
da e me podui ti naj vel i anstveni j oj s uri u
Kur' anu. ' Al l ahov Posl ani k, s. a. v. s. , ree: 'To j e
sura. 'El-Hamdu lillahi Rabbil-alemin'; ona j e
sedam aj eta koj i se ponavl j aj u i ona j e Kur' an
vel i anstveni koj i mi j e obj avl j en. "'2'1
Mudahi d vel i : " I bl i s, Al l ah ga prokl eo,
zakukao j e et i ri puta: kada j e prokl et, kada j e
protj eran i ". 0/. cnneta, kada j e posl an Al l ahov
posl ani k Muhammed, s. a. v. s. , i kada j e obj avl j e
na sura El -Fati ha, a obj avl j ena j e u Medi ni . "25
Uenj aci sc razi l aze o pi t anj u da l i su neke
sure i aj eti vredni j i od drugi h tc da l i su neka
Al l ahova, d7 . . , i mena il i svoj stva vredni j a od
drugi h. J edni kau: Ni j edna sura i l i aj et ni su
vredni j i od drugi h, j er j e sve t o Al l ahov, d. . ,
govor, a i sto su tako Nj egova i mena podj ed
nako vri j edna i ni j edno ni j e bol j e od drugoga. "
Ovo mi l j enj e zstupal i su: Ebu Hasan el -Eari,
kadija Ebu Bckr ibn Taj j i b, Ebu Hat i m Mu
hammcd i bn Hi bban cl -Busti i j edna skupi na
eri j at ski h pravni ka. Takoder j e ovo mi l j enj e
zastupao i i mam Mal i k. Jahj a i bn Jahj a rekao j e:
"Pogre no j e vj erovati da j e j edna sura bol j a od
' ' I iadis je vjerodostojan; bi l jei ga Buhari.
Hadis bi l j ei Tirmizi.
43
druge. " I mam Mal i k smat rao je da je pokudeno
ee ui t i neku suru i l i j e vi e puta ponavl j ati u
odnosu na neku drugu suru. Komenti raj ui aj et:
i da bolji od njega ili slitJ njem M ne donesemo"
( El -Bekara, 1 06) , i mam Mal i k vel i . Nj egovo
je znaenj e - kada derogi ramo neki aj er, Mi
obj dvi mo neki drugi aj et L koj em propi emo
novi propi s. " Kao dokaz za svoj u t vrdnj u ovi
uenj aci navode i nj eni cu da svako odli kovanje
neega znai da ono t o j e manj e odl i kovano
i ma neke manj kavost i i nedostatke. Medut i m
,
kada su u pi t anj u aj et i , nj i hova je vri j ednost
i sta, j er s u svi govor Al l aha, d: . . . , a u Nj egovu
govoru nema ni kakvi h nedostataka. El -Bust i
vel i : "Znaenj e hadi sa: ' Ni L Tevrat u, ni u l n
di l u ni j e obj avl j ena sura sl i na El -Fat i hi ' j este
da All ah, d. . , onome ko ui Tevrat i l i I ndi l
nee dati nagradu kao to e j e dobi ti onaj ko
ui suru El -Fat i hu. Jer, Al lah, d. . , odl i kovao
je sl j edbeni ke Al l ahova Pos lani ka, s. a. v. s. , nad
pri padni ci ma drugi h vj eroi spovi j est i pa e im
dati veu nagradu zbog uenja Nj egovi h ri j ei
nego drugi ma koj i i t aj u pret hodne obj ave.
Ovo j e j edna od odl i ka koj i ma j e obdari o mu
sl i mane. Znaenj e ri j ei ' najvel ianstveni j a sura'
j est e t da j e nagrada za nj ezi no uenj e vea
nego za uenj e drugi h sura+
44
SURA EL-f-ATi l l A
Oni koj i smatraj u da su neke sure i l i aj eti ipak
vrednij i od drugi h kau: "Sadraj aj eta: / va Bog
-jedan je Bogi Nema boga osim Njega, Milostivog,
Sarllosnog. ' (EI-Bekara, 1 63) te Aj etul -kursi j e,
posl j ednj ih aj eta sure EI-Har i sure EI -I hlas, koj i
govore o j ednoi Al l aha, d. . , vredni j i j e nego
sadraj napri mj er sure EI -Mesed i nj oj sl i ni h
sura. Odl i kovanost nastaj e kao rezul tat uzvi e
nosti i mnogobroj nosti znaenja, a ne samo na
osnovu pori j ekl a toga govora." Ovo j e mi l j enj e
ispravno. Meu one koj i su ga zast upal i spadaj u:
lshak i bn Rahuj a, kadi j a Ebu Bekr i bnul-Arebi,
ibn Hi sar i dr. Kao potvrdu svoga mi l j enj a oni
navode sl j edl:a predanj a:
Ubej j i bn Kab, r. a. , prenosi da mu j e Al l ahov
Poslani k, s. a. v. s. , rekao: " Ubej j e, koj i j e, prema
tvome mi l j enj u, naj vredni j i aj et u Kur'anu? "
Ubej j , r. a. , odgovori o j e: '1/ahu la ilahe illa
huvel- Hajjul-Kj um. " (El -Bekara, 255) Al l ahov
Posl ani k, s. a. v. s. , stavi o mu j e ruku na grudi i
rekao: "Ebu Munzi re, esti tam ti na znanj u. "26
I bn Hi sar vel i : " I zne nauj e me kako neko
i porl:d post oj anj a ovog hadi sa n1 o:. e i mat i
drugai j e mi l j enj e. "
.
Had i i t' vj trodoswj ; ln; bi l j6.e
g
a Musl i m, F.bu Davud
i Ahrmd.
45
BF.RF.KF:T L|' E Et. -rATI HA
I bnui -Arebi vel i : " U hadi su: ' Ni u Tevra
tu, n i u I ndi l u, ni u Kur' anu ni j e obj avl j ena
s ura sl i na El -Fat i hi ' , ni s u spomenute osta
le obj avl j ene knj i ge, poput Suhufa i Zebura,
j er su ove spomenut e naj vredni j e obj avl j ene
knj i ge. Ako j e s ura El -Fati ha bol j e od svega
to j e obj avl j eno u ovi m naj bol j i m nebeski m
knj i gama, t o znai da j e ona openi to naj bol j e
to j e obj avl j eno l j udskom rodu. Napri mj er,
ako ka. emo da j e ' Zej d naj bol j i uenj ak' , to
znai da j e on openi to naj bol j i ovj ek, j er su
uenj aci naj bol j i l j udi . "
U EI -Fat i hi j e spomenut o ono to se ne
nal azi u drugi m surama, ak neki ka:. u: "Sr
kur' anski h uenj a nal azi sc u ovoj suri . Dva
deset pet ri j ei od koj i h se sas t oj i ova s ura
ukazuj u na sve kur'anskc znanosti . N ej vrednije
j este to to j e nj ezi no uenj e All ah, d. . , po
di j el i o i zmedu Sebe i Svoga roba. Namaz ni j e
i spravan bez uenj a EI -Fat i hc u nj emu, a bez
namaza ovj ek se ne moe pri bl i i t i Al l ahu,
d7 . . . , a bez toga nee zasl ui t i nagradu na ahi
ret u. Zbog svega ovoga, EI -Fati ha j e nazvana
Ummui -Kur' an (Sut i na Kur' ana) , kao to sc
za s uru El- I hlas ka:.e da vri j edi kao trei na
Kur' ana. T j e zat o to sc uenj e Kur' ana di j el i
na t r i t ematske cj el i ne: uenj e o Al l ahovoj ,
46
SURA F. i . -FATI HA
d. . , j ednoi , propi se i savj ete. Ci j el a s ura
El -Ihl as govori o j ednoi Al l aha, d. . , o svi m
aspekt i ma ovog vj erovanj a, t ako da j e u nj oj
sadrano j edno od tri j u temel j ni h uenj a vjere."
Zbog ovoga je na pi tanj e Al l ahova Posl ani ka,
s. a.v. s: "Koj i j e ajet u Kur' anu naj vredni j i ? ",
Ubej j i bn Kab, r. a. , odgovori o da j e t o Aj e
t ul -kursi j a, j er ci j el i aj et govori o Al l ahovu,
d. . , j edi nstvu.
Pri mjer /. a to jeste i hadis u kojem j e Al lahov
Posl ani k, s. a.v. s. , rekao: "Naj bol j e to smo j a i
vjerovj esni ci prije mene rekl i j esu ri j ei : ' Nema
boga osim Al l aha, Jedi nog, Koj i nema druga."'17
Ove su ri j ei naj bol j i zi kr j er u sebi sadravaj u
sut i nu vj erovanja u Jednoga Boga. Sura El -Fa
t i ha u sebi sadri uenj e o vj erovanj u u Jednoga
Boga, uenj e o i badetu, savj ete i opomenu, a
sve je t dokaz A l l ahovc, d? .. . , svemoi .
Al i j a ibn Ebi Tal i b, r.a., prenosi da j e Al lahov
Posl ani k, s. a.v. s. , rekao: " EI -Fati ha, Aj et ul-kur
sij a, aj et ;lah svjedo6 da nema boga osim Njega'
i aj et: 'Reci: 'O Allahu, Koji svu vlast ima , , '
i spi sani su na Aru i i zmedu nj i h i Al laha, d. . ,
nema pregrade. "'
` Hadi s je dobar; bi l j c7.c a Ti rmi zi i Mal i k.
47
1FRFKF SURE EL-FATI HA
Imena sure El Fa tiha
Sura El - Fati ha i ma dvanaest i mena:
Prvo: b\ (Es-Sal atu) - Namaz.
U hadi si -kudsi j u s t oj i da je Al l ah, d. . ,
rekao: " Podi j el i o sam namaz i zmeu Sebe i
Svoga roba na dva di j el a. "
Drugo: .1 i_ (Suret ui -Hamd) - Sura za
hval e. Ovo j e jedno od imena sure zato to se na
nj e7. i nu poet ku spomi nj e zahval nost Al l ahu,
d. . Iz i stog su razl oga sure El -A' raf, EI -Enfal
i Et-Tevba dobi l e svoj a i mena jer sc u nj i ma
spomi nj u bedemi , rat ni pl i j en i pokaj anj e.
Tree: , . ( rti hat ul - Ki tab) - Sura
koj a ot vara Knj i gu. O ovom se i menu ni ko od
uenj aka ne razi l azi . Nazvana j e ovi m i menom
:. bog toga to onaj ko el i proui ti Kur'an prvo
mora proui ti El -Fa t i hu :. ato to se ona nal azi
na poet ku Kur' ana. To j e sura koj a j e i spi sana
na poetku Kur'ana i to je sura i j i m se uenjem
:. apoi nj e uenj e Kur' ana u namazu.

etvrto: . ,` ( Ummul - Ki tab) - Su

ti na Knj i ge. O ovom i menu postoj i razi l a
?enj e meu uenj aci ma. Vei na smatra da j e
ovo j edno od i mena ove sure, a Enes, Hasan i
48
SURA Fi . -FATIHA
Ibn Si ri n smat raj u da je pokueno EI -Fati hu
nazi vat i ovi m i menom. Hasan vel i : "Suti na
Knj i ge j esu aj et i koj i govore o hal al u i hara
mug j er j e Al lah, d. . , rekao: ' U njoj su ajeti
jasni, oni su glavnina Knjige, a drugi su manje
jasni. ' (Al u I mran, 7) " Enes i I bn Si ri n kau:
" Ummul -Ki t ab j e i mc Levhi Mahfuza, j er ga
j e ovi m i menom na7. vao Al l ah, d. . , u aj et u:
1 on je u Glavnoj knjizi, u Nas, cijenjen i pun
mudrosti. ' (Ez-Zuhruf, 4) "
Pet o: ` ( Ummul - Kur' an) Suti na
Kur' ana. O lvlm i menu takoder post oj i razi
l aenj e. Vei na uenjaka smatra da je ovo j edno
od imena El-Fati he dok Enes i Ibn Si ri n smatra
j u da j e pokueno ovi m i menom nazi vat i ovu
suru. Medut i m, vj erodostoj ni hadi si kategori
no pobi j aj u ovo mi l j enj e. Ebu Hurej ra, r. a. ,
prenosi da j e Al l ahov Posl ani k, s. a. v. s. , rekao:
"EI -Fat i ha je sut i na Kur'ana, sut i na Knj i ge,
. ona j e sedam aj eta koj i s u mi obj avl j eni . "28
Buhari u svom Sahihu vel i : "Na:.vana j e ovi m
imenom ( Ummui - Ki tab) j er je prva sura koj a j e
i spi sana u Mushafu i 7+ bog toga t o se nj ezi ni m
uenj em zapoi nj e uenj e Kur'ana u namazu. "
J ahj a i bn j amcr vel i : " Ummul - Kura j e Mekka,
Hadi s j e dobar; bi l j ei ga Tirmizi.
49
BERFKFT SUKE EL-fATI I I A
Ummul -Horosan je Merv, a Ummul- Kur'an je
s ura El -Fati ha. " Neki uenj aci kau: "Nazva
na j e ovi m i menom jer se nal azi na poet ku
Kur' ana i sebi sadri sut i nu svi h kur' anski h
znanos t i . Mekka j e nazvana Ummul -Kura j er
j e ona prvo nasel j e i zgraeno na Zeml j i i i z
nj e j e pot ekl o ovj eanstvo. Maj ka j e nazvana
Ummun jer je ona osnova razmno:. avanj a i
raanj a. Ovi m j e i menom nazvana i zeml j a. "

esto: JII (El -Mesani ) - Aj eti koj i se po

navl j aj u. Nazvana je ovi m i menom jer se nj e
zi ni aj eti ponavl j aj u na svakom rekatu namaza.
Neki uenj aci ka:. u: "Nazvana je ovim imenom
jer j e obj avl j ena samo s l j edbeni ci ma Al lahova
Posl ani ka, s . a. v. s. , a ni j e obj avl j ena ni j ednom
narodu pri j e, tako da s u samo oni odl i kovani
nj ezi ni m obj avl j ivanj em. "
Sedmo: ,_L . .l ( El -Kur' anul -Azi m) -
Kur'an vel ianstveni . Ovi m je i menom nazvana
jer u sebi sadri sve kur'anske znanost i . Ona
u sebi sadri zahval u Al l ahu, d. . , Nj egova
savrena i uzvi ena svoj stva i osobi ne, nared
bu da sc i badct i ni samo Al l ahu, J7 . . ., i da
sc bude i skren prema Nj emu, pri znanj e roba
Ja je nemoan da i ta ui ni , osi m u:. pomo
A I la ha, d. . , i skrenu dovu upuenu Al l ahu,
so
d. . , da uputi na Pravi put, da sauva od za
blude u koj u su upal i oni koj i su zal utal i i na
kraju poj anj ava koj u e kaznu doi vj eti oni
koj i ni jeu Al l ahove, d. . , bl agodat i .
Osmo: ;\I ( E-i fa) - Li j ek. Ebu Sei d
el -H udri , r. a. , prenosi da j e Al l ahov Posl ani k,
s. a. v. s. , rekao: " El -Fati ha j e l i j ek prot iv svakog
otrova.
`'|
Deveto: .]I (Er- Rukj a) - Uenje Kur'ana
b lmj elom da se i zl i j ee neke fi zi ke ili du
evne bol est i . Ebu Sei d ci - Hudri , r. a. , prenosi
da j e Al bhov Posbni k, s. a. v. s . , ovj eku kuj i
j e pogl avara neklg pl emena i zl i j ei o od uj eda
korpi j e tako to mu j e proui o Fl -Fat i hu,
rekal: " Kako s i znao da s e ona ui s namj erom
da se i zl i j ei ? " ovj ek je odgovori o: "Al l ahov
Posl ani e, nadahnut sam da t ui ni m. "
.lO
Deseto: . ( El - Eas) - Temel j . Neki
bL ovj ek poal i o E-

abi j u na bol u stomaku

pa mu je on rekao: " Ui suru koj a j e temel j
Kur' ana, El -Fati hu. uo sam Ibn Abbasa, r. a. ,
kada j e rekao: ' Sve t o postoj i i ma svoj t emel j .
Temel j ovoga svi j eta j est e Mekka, j er j e i z nj e
rasprost ranj Ln ovaj svi jet . Temel j nebesa j este
Hadi s hi l j ci Dari mi .
' 0 Had i s j e vj erodost oj an; bi l je a Bu hari i Musl i m.
S l
EI -Ari ba, sedmo nebo. Tem<: l j Zeml j e j es t e
EI -AcLt. i ba, set! nu naj ni ;. a Zeml j a. Temel j [ H.e
nnet a j esu Edenski vrtovi ( Denn,nu i - Adn)
j er s u oni n j ego cent ar. Temel j vat re j est e
D;. chcnnem i t j e naj n i i , sedmi ni vo u vatri i
uj edno naj udal j eni j a proval i j a u n j oj . ' I tmel j ra
dan j a l j udi j este Adem, a. s. , temel j vj erovj esni ka
j est e Nuh, .1h. t emel j s i nova l s rai l ovi h j este
J akub, a. s . , temel j knj i ga j este Kur' an, t emel j
Kur'ana j est e El bt i ha, a t emel j El - 1 ' at i he j es u
ri j ei : ' li smi l bhi r- Rahmani r-Rahi m. ' Kada se
razbol i i l i osj et i bol pui s um EI Fat i hu i
ozdravi t e.
"
] .!+.:-. _, ( EI -Yafi j a) Cj <l ovi t a.
Ovo mi l j enj e :.ast upa Sufj an i bn Uj Lj na. Ra
: l og tore j este i nj cni ca tla se OV<l sura nc moe
pol ovi t i ni t i parat i pri l i kom uenj a u namazu.
S druge strane, dozvol j eno j e na j ednom re katu
pui t i pol a neke SLI IT, a l l<l drugom rLkatu
ost atak, a ako bi sc t ui ni l o s EI -Fat i hom,
nJmaz ne bi bi o i sprJvan.
Dvanaest:
Q

l ( El -Kafi j ct u) - Dovol j na.

J ahj a i bn Ebi Kes i r vel i : "Ova sura bi t e do
vol j na ako se u nama:. u proui umj esto neke
druge s ure, a nj u ni j edna druga s ura ne moe
:. ami j eni t i . "
52
St J RA b.-1.Mi li l\
<
'
: i nj eni ca da j e ova s ura na1. vana EI -Mesani
( Sura i j i sc aj et i ponavl j aj u) i Ummul - Kur 'an
( Sut i na Kur' ana) ne wai da i neke druge sure
ne mogu bi t i na1. vane ovi m i menom. Al l ah,
d; - . . , rekao j e: "Knjigu sli61 po smislu, Ltje se
pouke por<tvljaju. " ( F1. -Zu mer, 23) U ovom
sc aj ct u za ci j el i Kur ' an kae da s c n j egove
pouke ponavl j aj u, j er sc pri povi j es t i koj e go
vore o pro l i m narodi ma ponavl j aj u na vi e
mj esta. Sedam prvi h naj du;. i h s ur a u Kur' anu
n;v. vanc su, t <l koder, ovi m i menom, j er sc aj et i
koj i govore ! s t rogi m vj ers ki m obavezama i
pri povi j est i o pri j a nj i m narodi ma ponavl j aj u
u n j i ma. l hn Abbas, r. a. , rekao j e: "Al l ahovu
Posl ani ku , s. a. v. s. , obj avl j eno j e sedam s ura i j e
se pouke ponavl j aj u, t j . sedam naj dui h s ura. "
Svi sc uen j aci s lh1 Lh j e prvi h est dugi h s ura
od s ure EI - J3ckarc do s ure El -A'raf, medut i m,
razi l aze . e kada j e u pi tanj u .edma s ura. Neki
kah1 da j e t o sura J unus, a Mud7.ahi d i Sei d i bn
n;. ubej r, r. a. , smat raj u da s u to s ure FI -Enfal
i Et -Tl'vba.
Ri j e EI - Mes ani oznaava s i tua c i j u kada
neto s l i j edi i za neega. Sura EI -Enfal nazvana
j e ovi m i menom j er po vel i i ni dol azi odr nah
i 1.a naj du7. i h sura u Kur' anu. Neki pak snntraj u
da se ovi m i menom nazi vaj u one s ure koj e su
53
BFRF KE! ' SURF EL-FiTI I I A
due od kratki h sura a krae od oni h koje i maj u
stot i nu i vi e aj eta.
O objavljivanju sure El-Fatiha
i
p
ro
p
isima u vezi s njom
Uenj aci s e s l a:. u o t ome da sura Fl -Fa
t i ha i ma sedam aj eta. Dokaz za t jesu ri j ei
Uzvi .enog: "Mi smo ti objavili sedam ajeta
koji se ponavljaju. " ( El - Hi dr, 87) Takoder se
sl au da j e EI -Fat i ha j edna od kur' anski h sura.
Meut i m, postoj i razi l a:. enj e o tome da li j e
ova sura obj avl j ena u Mekki i l i u Medi ni ? I bn
Abbas, r. a. , Katada, Fbul - Ai i j a er- Ri j ahi i dr.
smat raj u da je El -Fati ha obj avl j ena u Mekki .
Ebu Hu rej ra, r. a. , Mudahi d, Ata i bn Jesar,
Zuhri i dr. smatraj u da je obj avl j ena u Medi ni .
Postoj e i oni koj i smatraj u da j e pol a ove s ure
obj avl j eno u Mekki a pol a u Medi ni . Ovo mi
l j enj e u svome t cfsi ru bi l j ei Ebu Lej s Nasr
i bn M u ham med i bn I brahi m es-Sererkandi .
Prvo j e mi l j enj e naj i spravni j e, a dokaz za to
j este aj et: "Mi sro ti objavili sedam ajeta koji Jt
ponavljaju, i Ku,'an velitanstveni ti objavljuje
mo. " ( El - Hi dr, 8 7) , a svi su s l oni u tome da
je s ura El -Hi dr obj avl j ena u Mekki . Takoder,
svi su s l o:. ni u t ome da j e obavl j anj e nanuza
54
SURA EL-FATIHA
propi sano ll Mekki , a ni j e zabi l j eeno ni j ed
no predanj e \ koj em stoj i da j e i j edan namaz
obavl jen bez uenj a El -Fati he u nj emu. Dokaz
za t o j este hadi s u koj em stoj i da j e Al l ahov
Posl ani k, s. a. v. s . , rekao: "Nema namaza bez
uenj a EI -Fari he \ nj emu. "3 1 Ovaj hadi s govori
o propi su a ne o poet ku obj avl j ivanja, a Al l ah,
dU. , naj bol j e zna!
I bn At i j j a vel i : "Jedan uenj ak s matra da
Di bri l , a. s. , ni j e obj avi o Al l ahovu Posl ani ku,
s. a. v. s. , suru Fl -fati hu. Kao dokaz navodi pre
danj e koje bi l j ei Musl i m od Ibn Abbasa, r. a. ,
koj i pri povi j eda: 'J ednog dana@ dok j e Di bri l ,
a. s. , sj edi o kod Al l ahova Posl ani ka, s. a. v. s . ,
uo j e zvuk s neba pa j e podi ao l avu i rekao:
' Ovaj zvuk nastao j e otvaranj em nebeski h vrata
koja ni kada do danas ni su otvarana. ' Nakon
toga spusti o sc mel ek pa Di bri l , a. s. , ree:
' Ovaj mel ek koj i se spust i o ni kada do sada
ni j e dol azi o na Zeml j u. ' Mel ek nazva sel am i
obraaj ui se Al lahovu Posl ani ku, s. a. v. s. , ree:
' Raduj sc zbog dva svj et l a koja su t i darovana
a koj a ni su darovana ni j ednom vj erovj esni ku
pri j e tebe: suri El -Fat i ha i pos l j ednj i m aj et i ma
sure El - Bckara. Kad god proui j edan harf
\ l
Hadi s j r vjerodostoj an; bi l j ee ga Buhari i Musl i m.
55
RF.KEKl' L' SUKE EL-FATI HA
i z ovi h aj eta, dobi t e nagradu za to. "' 11 Ibn
Ati j j a vel i : "Ovo mi lj enj e ni j e i spravno jer ovaj
hadi s ukazuj e na t da je Di bri l , a. s. , doao
pri j e ovog mel eka da mu nagovi j esti nj egov
dol azak i da ga upozna s aj et i ma koj i e mu
bi t i obj avl j eni . Ovo j e doka;. da j e i Di bri l ,
a. s. , uestvovao u nj i hovu objavl j ivanj u. " Al lah,
d. . , naj bol j e i. na!
Moj e j e mi lj enj e da na osnovu teksta ovog
hadi sa ne moemo ustvrdi t i da j e Di bri l , a. s. ,
i ta negovi j csti o Al l ahovu Pos lani ku , s. a. v. s.
Pret hodno s mo spomenu l i da j e El - Fat i ha
obj avl j ena u Mekki , a dokaz da j u je obj avi o
Di bri l , a. s. , j este aj et: "Donosi ga povjerljivi
Dibril. " ( E-uara, 1 93) Ovaj aj et govori o
obj avl j ivanj u Kur'ana openi to tako da emo
rei da ju je Di bri l , a. s. , objavi o u Mekki , a da
j e mel ek u Medi ni doao da ukae na vel i i nu
sevapa koj e e dobi ti onaj ko bude ui o ovu
suru. Neki uenj aci ka:. u: "Ova sura objavl jena
j e i u Mekki i u Medi ni ; Di bri l , a. s. , objavio j u
j e dva puta. " Ovo mi l j enj e prenosi Es-Sal ebi .
Meut i m, ono to smo prethodno spomenul i
i spravni j e j e, j er obj edi nj uj e znaenj e Kur'ana
sunneta.
Hadis j e vjerodostjan; bi l j c7.c ga Musl i m, Nesai i I bn
Hi bban.
56
SuRA El .-FA'I'J HA
Prethodno smo spomi nj al i da se Bismil a ne
ubraja meu ajetc El -Fat i he i da j e ovo mi l j enj e
ispravno. Na osnovu toga, onaj ko el i kl anj ati,
posl i j e poet nog tekbi ra odmah e poet i s
uenjem F.I - Fati he, a nee prije toga ui ti ni ta
drugo. Dokaz za to jesu hadisi koje prenose Ai a,
r. a., i Enes, r. a. Meuti m, preneseni su i hadi si
koj i ukazuj u na to da pri j e uenj a El -Fati he u
namazu, a nakon poetnog tekbi ra, t reba ui ti
odredene zi krove i dove, a ovo mi l j enj e zastupa
jedna grupa uenjaka. Od Omera ibn Hat taba,
r.a., i Abdul laha i bn Mesuda, r.a., prenosi sc da su
nakon poetnog tekbira u nama:.u ui l i sl jedeu
dovu: "Slavljen neka Si, Al l ahu moj, i Tebi hvala.
Blagosl ovl j eno je Tvoje i mc, uzviena j e Tvoja
vel i i na. Nema boga osim Tebe. " Ovo mi l j enj e
zastupal i su Sufjan, Ahmed, l shak i dr.

afi j a bi l j ei predanj e Al i j e, r. a. , koj i prenosi

da j e Al lahov Poi ani k, s. a. v. s. , nakon poetnog
tekbi ra u namaw ui o s l j edeu dovu: "Okre
em svoje l i ce Onome Koj i je stvori o nebe
sa i Zeml j u, kao pravovj eri i kao musl i man.
Zai sta, moj nama:. , obredi moj i , moj i vot i
smrt moj a pripadaj u Al l ahu, Gospodaru svi h
svj etova .
Hadi s je vjerodostj :n; bi l jee p Musl i m, F.bu Davud
i Tirmi zi .
5 7
1ERI' KET Sl J RE F1 -fATI HA
Ibn Munzi r vel i : "Vj erodostoj no se prenosi
da j e Al l ahov Posl ani k, s. a.v. s. , nakon poctnog
tekbi ra uti o j edan trenutak, a zatim bi prouio
s l j edeu dovu: 'Al l ahu moj , ui ni da razdal j i na
i zmeu mene i moj i h gri j eha bude kol i ka j e
razdal j i na i zmedu i st oka i :- .a pada. Al lahu moj ,
oi st i me od gri j eha kao t o se bi j ela odj ea
oi st i od prl j avt i ne. Al l ahu 1oj , oi st i mc
od gri j eha s ni j egom, ki om i l edorn. "' 14 Ehu
Hurej ra, r. a. , prakt i ci rao j e ui t i ovu dovu u
namazu. Ebu Sel ema i bn Abdur-Rahman rekao
j e: " I mam u namazu pravi dvi j e pau7c pa i sko
ri st i t e t o da vi neto proui t e. " El -Evzai, Sei d
i bn Abdui -A:- . i :- . i Ahmed i bn Hanbel postupal i
su po hadi su koj i s mo prethodno ci t i ral i .
Ebu Hani fa, Sevri i Evzai kau: "Ako bi neko
namj ero i zost avi o uenj e EI -.ati he u namazu
i umj esto nje proui o neku drugu suru, nj egov
e namaz bi t i i spravan. " Ebu J us uf i Muham
med i bn Hasan kau: "Obavezno j e proui t i
naj manj e tri kratka i l i j edan dui aj et , poput
aj eta koj i govori o dugu u suri El -Bekare. " Mu
hammed i bn Hasan takoer j e rekao: "U obzi r
sc uzi maj u aj et i koj i se sastoj e i z ri j ei , a ne oni
Hadi s je vjerodostojan; bi l j c:.c ga Kuhari i Musl i m.
58
SURA EI .- FATI HA
aj eti koj i .c: .astoj e: samo od harfova (poput
oni h koj i se nal aze na poetku sura) . "
Taberi vel i : "Onaj ko obavl j a namaz t reba
proui t i El -Fati hu na svakom rekat u. Ako to
ne: ui ni , nj egov namaz nee biti i spravan, osi m
ako proui neku dru gu s uru koj a i ma i st i broj
aj eta i harfova. "
I bn Abdul - Berr vel i : "Mi l j enj e i mama
Et-Taberi j a ni j e i spravno j er s e u hadi si ma i s
kl j ui vo spomi nj e El -Fati ha a ne neka druga
sura. Besmi sl eno je namj ero i zostavi t i ue
nj e ove sure onome.: ko j e u stanj u to ui ni t i
i umj esto nj e proui t i neku dru gu suru. Svi
su obavo. ni u namazu ui t i ovu suru kao t
su obavezni i zvravat i ostal e s t roge vj erske
obaveze - farzove. "
Ukol i ko onaj ko kl anj a u dematu okas ni i
ne st i gne proui t i ni ta na ki j amu al i sus ti gne
i mama na ruku' u, i mamovo uenj e Kur' ana
bi t e dovol j no i muktedi j a e samo i zgovori t i
tekbi r i oti i na ruku' . Ako susti gne i mama dok
j e j o na ki j amu, ui t e, al i o ovom pi t anj u
postoj i ra:. i l aenj e.
Smat ram da su svi obavezni ui ti Kur' an u
namaw, ak i ako kl anj aj u za i mamom, kada
su u pi tanj u dnevni nama:. i . Ko ne bude uio
59
ui ni t e greku i , prema mi l j enj u i mama Ma
l i ka i nj egovi h s l j edbeni ka, taj /. a svoj namaz
nee dobi t i ni kakvu nagradu.
Ako se radi o namazi ma u koj i ma i mam
gl asno ui Ku r' an, prema mi l j e nj u i mama
Mal i ka, muktedi j a nee ui t i ni El -far i hu ni t i
i t a drugo i z Kur' ana. Kao dokaz za svoj e mi
l j enj e on navodi aj et: ' kad se u6 Kur ', w,
vi ga sluajte i utite da biste bili pomilovan i. "
(El -A' raf, 204)
Pot vrda ovom<: j esu i s l j edei hadi s i :
Al l ahov Pos l ani k, s. a. v. s. , rekao j e: "Zho
g
ega neki ne s l uaj u uenj e Kur' ana ? '0 1 '
" Kada i mam ui Kur' an vi ut i te. "'1'
" Ko bude kl a nj ao u <. L ..<: mat u, i mamovo
uenj e Kur' ana j e umj esto n j egova uenj a. "1 7
Buvej t i i i mam Ah med i bn Hanbel
p
renose
da j e

afi j a rekao: " Ni kome namaz nee bi t i

i spravan sve dok na svakom nj egovu reb t u ne
proui El -Fati hu, bez obzi ra na to da l i kl anj a
" Hadi s j e vj erodostoj an: hi l j (: :c ga Mal i k. Ebu O:wud
i Ncsai .
` Hadi s j e garih ( neobi an) ; bi l j ei ga Ehu D. wud.
17 H adi s ni j e vj erodoswj : 1n; bi l jee ga I bn MaJ; 1 . AhnH.d
i Darckut ni .
60
SURA EL-fATI HA
kao i mam i l i mukt edi j a i bez obzi ra na t o da l i
i mam ui nal as i l i u sebi . " Dok j e bi o u I raku,
afi j a je 1=ast upao sl j edee mi l j enj e: "Muktedi j a
treba ui t i Kur' an u nama1. u ukol i ko i mam ui
u sebi g a ako i mam ui gl asno, onda muktedi ja
t reba utj et i . '' Ovo je mi l j enj e poput mi l j enj a
i mama Mal i ka o ovom pi tanj u
i bn Vehb, F heb, I bn Abdui Haki m, I bn
Habi bq Ebu Hani fa i nj egovi sl j edbeni ci kau:
"Mukt edi j a ne t reba ni t a ui t i ba obzi ra na
to da l i i mam ui gl asno i l i u sebi . " Kao dokaz
oni navode ri j ei Al l ahova Posl ani ka, s. a. v. s. :
" l mamovo uenj e Kur' ana j e umj esto nj egova
uenj a. '' Znaenj e je ovog hadi sa open i toa
Kao potvrdu svome mi l j enj u oni navode i
ri j ei Dabi ra, r. a. , koj i je rekao: " Ko ne bude
u namazu ui o El -Fat i hu kao da i ni j e kl anj ao,
osi m ako j e kl anj o za i mamom. "
I zmedu svi h ovi h mi l j enj a i spravno j e ono
koj e zast u
p
aj u afi j a, Ahmed i Mal i k, prema
koj em na svakom reka tu dnevni h namaza t reba
proui t i EI -Fat i hu. Potvrda t ome su sl j edea
predanj a:
Al l ahov Posl ani k, s. a. v. s. , rekao j e: " Nema
namaza onaJ ko u nj emu ne pr oui suru
El - 1 'at i hu. "
61
BEJU::KE'I' SlJRE EJ .- FAJ ' J J I A
Takoder je rekao: " Ko u namaw koj i obavi
ne proui El -Fati hu, tome je namaz nepotpun.
( Ove rij ei Al l ahov Pos l ani k, s. a. v. s. , ponovio
j e t ri puta. ) Ebu Hurej ra, r. a. , prenosi da mu
j e Al l ahov Posl ani k, s. a. v. s. , naredi o da medu
l j udi ma razgl asi sl j edee: "Nema namaza onaj
ko u nj emu ne proui EI -Fat i hu i j o netO i z
Kur' ana. " 1'1 Kao to redovno ui nj ena sedda i l i
ruku' na j ednom rekatu ne mogu nadomj esti ti
ono t o j e i zostavl j eno na drugom, i st tako
uenj e El -Fat i he na j ednom rekatu ne moe
nadoknadi ti ono to ni j e proueno na drugom
rekatu. Ovo mi l j enj e zastupal i su: Abdul l ah
i bn Avn, Ej ub es-Si ht i j ani , Ebu Sevr i j o neki
uenj aci afi j skog mczheba, Davud i bn Al i j a,
Evzai i Mekhul .
Od Omera i bn Hat t aba, r. a. , Abdul l aha
i bn Abbasa, r. a. , Ebu Hurcj re, r. a. , Ubej j a i bn
Kaba, r. a. , Ebu Ej j uba el -Ensari j a, Abdul l aha
i bn Amra i bn el -Asa, r. a. , Ubadc i bn Satni ta,
r. a. , Ebu Sci da el - Hudri j a, r. a. , Osmana i bn
Ebi l -Asa, r. a. , i Havvata i bn D:. ubej ra, r. a. ,
prenosi se da su rekl i : "Nema namaza onaj ko
' " Hadis j e vjerodostoj an; bi l j ee ga Musl i m. Ebu Davud
i Tirmi zi .
Hadi s bi l j ee Ebu Davud, Ahmed, I bn Hi bban i
Hak i m.
62
SUIA EL-FATJ HA
u nj emu ne proui Fl -Fati hu. " Ovo su ashabi
na koj e se t reba u gl edat i i koj i su ost al i ma
uzor, a svi oni smatraj u da j e obavezno ui ti
El -Fati hu u namazu.
Ebu Hurej ra, r. a. , prenosi da j e Al l ahov
Posl ani k, s. a. v. s. , ovj eku koj eg j e poduavao
obavl j anj u namaza, rekao: "To i ni tokom ci
j el og namaza. "40
Ebu Katada, r. a. , pri povi j eda: " Kada bi nas
Al l ahov Posl ani k, s. a. v. s. , predvodi o na podne
i i ki ndi j a-namazu, na prva dva rekata uio bi
El -Fat i hu i suru posl i j e nj e. Ui o bi u sebi al i
bi smo ponekad mogl i ut i kako ui neki od
aj eta. Na prvom rekatu podne-namaza due
bi s c zadrao nego na dru'gom, a i s to t ako
postupao j e i na sabah-namazu. " U drugom
predanj u stoj i : "Na druga dva rekata proui o
bi samo El -fat i hu. "4 1 Ovo predanj e nedvosmi
sl eno ukazuj e na t o da se u namazu obavezno
treba ui t i El -Fat i ha i da j e ni j edna druga sura
ne moe zami j emt t .
Vei na uenj aka smatra da uenj e Kur' ana
u namazu nakon uenj a El -Fati he ni j e oba
vezno. Kao dokaz oni navode preda nj e
Hadi s j e vjerodostoj an; bi l j c:.c ga Bu hari i Musl i m.
` ' I bi d.
63
li\EKI'T SURF Ei.-h\TI HA
Ebu Hurej re, r. a. , koj i j e rekao: '' Na svakom
nama1. u ui se neto i z Kur' ana. Ono to smo
ul i od Al l ahova Posl ani ka, s. a. v. s. , da naglas
ui i mi pred vama glasno ui mo, a ono to j e
ui o u sebi i mi pred vama ui mo u sebi . Do
vol j no je proui ti samo El -Fati hu, al i j e bol j e
proui ti j o neto i z Kur' ana. " U predanj u koje
bi l j 6. i Buhari s toj i : "Ako osim toga proui jo
neto i 7. Kur' ana, to e bi t i bol j e. "42 Meut i m,
vel i ki broj uenj aka i pak s matra Ja ni i z koj eg
razl oga ni j e dozvol j eno i zostavi ti uenj e sure
posl i j e El -Fat i he. Medu ostal i ma, radi se o
s l j edei m uenj aci ma: I mran i bn Husaj n, r. a. ,
Ebu Sei d ei -Hudri , r. a. , Havvat i bn D7. ubej r,
r. a. , Mudahi d, Ebu Vai l , I bn Omer, r. a., Ibn
Abbas, r. a. , i dr. Oni kau: "Nema namaza onaj
ko na nj emu ne proui El -Fat i hu i jo neto i z
Kur' ana. " Neki tvrde da j e potrebno proui t i
dva aj eta, neki mi sl e da j e dovol j an j edan aj et , a
neki pak ne postavl j aj u ni kakve grani ce. Prenosi
sc Ja j e Omer, r.a., rekao: " Ni j e i spravan namaz
onome ko na nj emu ne proui EI -Fati hu i jo
net o i 1. Kur' ana. "
Onaj ko ne zna El-Fat i hu i n ikako j e ni j e u
stanj u naui t i u namazu e spomi nj ati Al laha,
l l> i d.
64
d. . , tako to e Ga s lavi t i , veli ati , potvrdivati
Nj egovo j edi nstvo i s l . To e i ni t i ukol i ko
kl anj a sam i l i za i mamom u namazi ma u ko
j ima i mam ui u sebi . Abdul l ah i bn Ebi Evf,
r. a. , pri povi j eda da je neki ovj ek doao kod
Allahova Posl ani ka, s .a. v. s. , i rekao: "Ni t a i z
Kur' ana ne mogu da naui m napamet. " Al l a
hov Posl ani k, s. a. v. s. , podui o ga j e ta e ui t i
umj esto El -Fati he: "Subhanal l ah, vel -hamdu
l i l l ah, vc l a i l ahc i l l al l ah, val l ahu ekber, ve l a
havl e ve l a kuvvet e i l l a bi l l ah. "

ovj ek ree:
"Al l ahov Posl ani e, u ovi m ri j ei ma vel i am
Al l aha, d. . , a t a ui m 7. a sebe ? " Al l ahov
Posl ani k, s. a. v. s. , tada ga podui da ui sl j edeu
dovu: "Al l ah u m mcrham n i , v e a fi ni , vehdi ni
verzukni . ( Al l ahu, s mi l uj mi se, oprosti mi ,
uputi mc i podari mi opskrbu. ) "
Ako neko ni j e u stanj u naui ti ni ove ri j ei ,
onda t reba nastoj ati sve nama7. C obavl j ati u de
matu, jer e uenj e i mama bi ti umj esto nj egova
uenja. Al i, neprestano se treba truditi da napamet
naui El-Fatihu i jo neto i z Kur'ana i sve do svo
je smrti treba t i ni ti tako da ne dozvoli da umre
a da nije dao sve od sebe da uspi j e u tome.
` H adi s je dobar; bi l j ee ga Ebu Davud, Ncsai , El -H ~
mej di i Ahmed.
65
JKl'KET SURF F.1 .-fATI H1\
Ako neko od nearapa ni j e u st anj u spo
menut e zi krove i dove naui t i na arapskom
j ezi ku, zbog toga t nj egov j ezik nij e navi kao
da izgovara arapske gl asove, onda e mu to bi ti
prevedno na nj egov j ezi k i u tom e mu sl uaju
namaz, i nal l ah, biti i spravan.
Meuti m, prema mi l j enj u vei ne uenj aka,
ako je neko u stanj u ui ti na arapskom j ezi ku,
nj egov namaz nee bi ti pri ml j en ukol i ko bude
ui o na nekom drugom j ezi ku. Ebu Hani fa vel i :
" Dozvol j eno j e ui ti na perzi j skom j ezi ku pa
makar bi o u s tanj u t i ni ti na arapskom, j er
j e poenta u znaenj u. " I bn Munzi r se ne s lae
s ovi m nj egovi m mi l j enj em i kae: "Nj egov
nama_. nee bi ti i spravan j er je to u suprotnosti
s naredbom Al l aha, d. . , i Nj egova Posl ani ka,
s. a. v. s. , i u suprotnosti j e s praksom musl imana.
Ne znam da se iko s lae s ovi m mi l j enj em
Ebu Hani fe. "'14
f mam Ebu Hani fa j e odstupi o od svog st ava koj eg
navodi Kunubi ovdj e u kasni j i m predanj i ma od nj ega.
- Prim. ree.
66
SUR E-FATI I I A
Izgovaranje rijei Amin nakon
uenja El-Fa tihe u namazu
Kada se zavri s uenj em EI -Fati he, s unnet
j e, nakon kratkog predaha, posl i j e ri j ei
"
ve
led-dallin '' i 4- govori t i ri j e 'min! "
E bu H u rej ra, r. a. , prenos i da j e Al lahov
Posl ani k, s. a. v. s . , rekao: " Kada i mam kae:
5rirz!' i vi to ui ni t eg j er kome se ami nanj e
podudari s ami nanj em mel eka, Al l ah, d. . ,
oprost i t e mu manj e gri j ehe koj e j e ui ni o. "45
Uenjaci ka:. u: "Ovaj hadi s ukazuj e na to da su
uvjet za opratanj e gri j eha s lj edee eti ri s tvari:
prva - da imam i zgovori ovu ri j e; druga - da
to ui ne oni koj i kl anj aj u za nj i m; t rea - da
mel eki t ui ne i etvrta - da se ami nanj e po
d dari s ami nanj em mLl Lka " Neki s matraj u da
se podudaranj e t reba desi ti kada j e u pi tanj u
usl i avanj e dove, drugi da se t reba podudari ti
vri j eme u koj em se t o deava, a neki da i s kre
nost u upuivanj u dove t reba bi t i podudara
s i skrenou mel eka.
Prema mi l j enj u vei ne uenj aka ri j e Amin
:. nai : "Al l ahu, odazovi nam se! ", tako da sc
'' Hadi s j e vj erodostj an; hi l j c7.c ga Buhari i Musl i m.
67
BERFKET SURE EL-FATI HA
na osnovu nj ezi na znaenj a mo7. c rei da j e i
to dova.
EI -Devheri tvrdi da ova rije znai: "Al l ahu,
neka bude onako kako smo zamol i l i ! "
Mukat i l vel i : " Ova ri j e poveava s nagu
dove i nj ome se od All aha, d. . , trai da spusti
Svoj beri et . "
Tirmi zi vel i : "Nj ezino znaenj e j este - Gos
poda g i spuni naa oeki vanj a! "
Uenjaci se razilaze o tome da li imam ovu
ri j e i zgovara gl as no i l i u sebi ?

afi j a i Mal i k
smatraju da to treba glasno ui ni ti . Ebu Hanifa
i neki uenjaci M edi ne smatraj u da je treba i zgo
vori t i u sebi . Ovo mi l j enj e zastupal i su Tberi
i I bn Habi b, uenjak mal i ki j skog mezheba. I bn
Bukej r vel i : " I mam i ma pravo odl ui ti kako e
postupi t i . '' Ibn Kasi m prenosi da je i mam Mal i k
smatrao da i mam uope ne treba i zgovarati ovu
rije, nego e to ui ni ti oni koj i kl anj aj u za nj i m.
Ovo mi l j enj e zastupao je I bn Kasim i uenj aci
i z Egi pta koj i su sl i j edi l i mal iki j ski mezheb. Kao
dokaz za svoj u tvrdnj u oni navode predanje Ebu
Musaa cl -Harija, r. a. , koj i prenosi da je jednom
pri l ikom Allahov Poslanik, s. a. v. s. , odrao hutbu
u koj oj i h j e podui o neki m propi si ma i nainu
obavl j anj a namaza i da im j e i zmedu ostal og
6S
SURA EI . -FATI HA
rekao: "Kada klanjate u demat u, l i j epo porav
najte safove. Kada imam i zgovori tekbi r, i vi to
ui ni te, a kada proui : 'Gajril-ragdubi alejhim
ve led-dallir', vi reci te: :min!', pa e se All ah,
d. . , odazvati vai m dovama."46
Vai l i bn Hudr, r. a. , pri povi j eda: " Nakon
to bi proui o: 'veled-dallin ', Al lahov Poslani k,
s.a. v. s. , gl asno bi i zgovori o: Jmin! "' 47 Buhari j e
u svom Sahihu j edno poglavl j e nasl ovi o: Imam
glaso izgovara rzje /min!'' Tirrni zi vel i : "Ovo
mi lj enj e zastupalo je vi e ashaba kao i uenj aka
i z generaci j a posl i j e nj i h, poput

afija, Ahmeda,
Ishaka i dr. " U dj el u El-Muvetta i u dva Sahiha
bi l j ei se predanj e Ibn

i haba koj i pri povi j eda:

"Allahov Poslani k, s. a. v. s. , i zgovarao j e ri j e:
'Ami n! "'4N
U hadi s i ma koj <: s mo pret hodno ci ti ral i
stoj i da oni koj i kl anj aj u 7.a i mamom t rebaj u
saekati da i mam proui ri j ei : "veled-dallin "
pa e onda zaj edno s nj i m rei : 'min!", i t re
baj u pazi t i da t o ne ui ne pri j e nj ega. Al l ahov
Posl ani k, s. a. v. s. , rekao j e: " Kada i mam ka:. e:
"' H adi s j e vj erodostoj an; bi l j dc ga Musl i my Ebu Da vu d
i Nesai.
'7 H adi s j e vj erodostoj an; bi ljee ga Ebu Davud, Ti rmi zi ,
Dari mi i Ahmed.
Hadi s bi l j c7.i i mam Mal i k.
69
BF.REKE'l' SURE Et . - FATI HA
'Ami n! ' i vi to ui ni t e. "' 4'1 I bn Hari s u svom
dj el u prenosi da je T bn Nafi rekao: "Muktedi j e
nee i zgovarat i : 'Ami n! ' ako nisu ul i i mama
da j e t o ui ni o. "
Uenj aci hanefi j skog mezheba kau: " Bol j e
j e ovu ri j e i zgovori ti u sebi , j er j e to dova, a
Al l ah, d. . , rekao j e: 'Molite se ponizno i u sebi
Gospodaru svome, ne voli On one koji se previ.(e
glasno mole. ' Da j e ri j e: 'Ami n! ' dova, dokaz
je t umaenj e aj eta: ' Usliena je molba vaa. '
(J unus, 89) u koj em stoj i da je Musa, a. s. , ui o
dovu, a Harun, a. s. , j e ami nao, a za oboj i cu j e
Al l ah, d. . , rekao da su ui l i dovu. "
Odgovor na nj i hovu tvrdnj u j e sl jedei: "Bo
l j e je ui t i dovu u sebi ukol i ko post oj i boj azan
od l i cemj erstva. Meut i m, namaz u dematu
obavl j a se u drutvu ostali h mu l i mana, to j e
i preporueno i ni t i . l mam u namazu nagl as
ui s uru EI -Fat i hu koj a u sebi sadri dovu a
s unnet j u j e ui t i gl asno tako da i s t i propi s
vai i 7.a ami nanj e. "
Ri j e "Ami n" ni j e bi l a poznata narodi ma
pri j e nas, osi m Musau, a. s. , i Harunu, a. s.
Hadi s je mutt efckun alcj h.
70
TuMM:ENJ E EL-FATI HE
Ebu Abdul l ah veli: "Musa, a. s. , ui o j e dovu
protiv faraona dok j e Harun, a. s. , ami nao, a
Al lah, d/ .. . , je za obojicu rekao da su ui l i dovu:
' Usliena je molba vaa. ' (J unus, 89) "
Neki pak smatraj u da su j edi no s l j edbeni ci
Al l ahova Posl ani ka, s. a. v. s. , pri vi l egi rani s ri
j ej u Ami n Kao dokaz oni navode predanj e
u koj em st oj i da j e Al l ahov Pos l ani k, s. a. v. s. ,
rekao: "Jevreji vam ne zavide ni na emu kao to
vam zavi de na nazi vanj u sel ama i i zgovaranj u
ri j ei : 'Ami n. "''0
Uenj aci ka7. u: Sl j edbeni ci Knj i ge zavi de
nam na tome j er se u El -Fat i hi prvo spomi nj e
zahval a i pohval a Al l ahu, d. . , nakon t oga
skruenost i poni znost pred Nj i m, nakon toga
dova :. a uputu na Pravi put, a nakon t oga dova
proti v nj i h. "
O
Hadi s bi l j ei I bn Mada. usajri vel i : "Nj egov j e l anac
prcnosil aca pouzdan. "
7 1
BF. KI. KE'I' suRE Ft . -FArl l t t
JI^A]L!ATIH
((HvaLa AUahu . . :
Ebu Hurej ra, r. a. , i Ebu Sei d el -Hudri , r. a. ,
prenose da j e Al lahov Posl ani k, s. a. v. s. , rekao:
"Kada ovjek kae: ' Hvala Al l ahu' , Al lah, d. . ,
rekne: ' I sti nu j e rekao Moj rob; zahval a pripada
Meni . "' "
Enes i bn Mal i k, r. a. , prenosi da j e Al lahov
Posl ani k, s. a. v. s. , rekao: "Al l ah, d. . , zadovoljan
j e robom koj i Mu se nakon to poj ede zalogaj
i l i popi j e gutl j aj zahvali na tome. "51 Hasan j e
rekao: "Ne postoj i ni j edna bl agodat a da ri j ei
' Hval a Al l ahu' ni su vredni j e od nj e. ''
Enes i bn Mal i k, r. a. , prenosi da je Al l ahov
Posl ani k, s. a. v. s. , rekao: "Koj em god musl imanu
Al l ah, d. . , podari neku bl agodat pa on ka7. c:
' Hval a Al l ahu' , te e ri j ei bi t i uzrok da ono
" Hadi s j e dobar; bi l j e7. L ga Ti rmi zi , Ncsai i T bn
Mad7a.
;! Hadi s je vj erodostoj an; hi l j ct' ga Musl i m, Ti rmi zi i
Ahmed.
72
TUMA(F..J F EI .-FATIHE
to mu j e Al l ah, d: . . . , dao bude bol j e od onoga
to mu je uzeo. "5.
I bn Omer, r. a. , prenosi da j e All ahov Pos la
ni k, s . a. v. s. , rekao: "J edan od Al lahovi h, d. . ,
robova rekao j e: ' Gospodaru, Tebi hvala onako
kako pri l i i uzvi enosti Tvoga l i ca i vel i i ni
Tvoje moi . ' Dvoj ica meleka koj i su to ul i zbu
ni l i su se ne znaj ui kol i ku nagradu da napi u
za ove ri j ei te su se uzdi gl i na nebo i upi t al i :
' Gospodaru, Tvoj rob i zgovori o j e ri j ei a mi
ne 7. namo kol i ka j e nagrada 7. a nj i h pa ne znamo
ta da napi cmo?' Al lah, dU. , Koj i naj bol j e zna
ta je Nj egov rob rekao, upi ta: 'A ta j e rekao
Moj rob? ' Mel eki odgovori e: ' Gospodaru, on
j e rekao: ' Gospodaru, Tebi hval a onako kako
pri l i i uzvi enosti Tvoga l ica i vel i i ni Tvoj e
moi . ' Al l ah, d. . , ree: ' Zapi i t e onako kako
j e Moj rob rekao, a kada Me s ret ne, J a u ga
nagradi ti zbog ti h ri j ei . "'54
Ebu Mal i k ei-Eari, r.a., prenosi da j e Al lahov
Posl ani k, s. a. v. s. , rekao: "

i stoa j e pola i mana.

Ri j ei : 'El-Hamdu lillahi' pune vagu dobri h
dj el a, a ri j ei : 'Subhanallahi vel-Hamdu lillahi '
' Hadis bi l j ei Ibn Mada.
` Ibi d.
73
BFRFKF.T SURF. F. I .-FATI HA
i s punj avaj u sav pr os t or i ztneu nebesa
Zeml j e.
Meu ulemom postoj i razi l aenj e o tome
t a j e vredni j e, ri j ei : "El-Hamdu lillahi Ra
bbil-alemin?" i l i rij ei : "La ilahe illallah?"
Neki kau: "Ri j ei : 'El-Hamdu lillahi Ra
bbil-alemin ' vredni j e su j er u sebi sadr. e potvr
du Al l ahova, d. . , j edi nstva, t j . u sebi sadre
znaenj e ri j ei : 'La ilahe illallah', a osi m toga
u sebi sadre i zahval u Al lahu, d. . , dok ri j ei :
' La ilahe illallah' govore samo o Al l ahovoj ,
d. . , j edn oi . "
Drugi kau: " Ri j ei : 'La ilahe illallah' vred
ni j e su j er spaavaj u od nevj erstva i mnogo
botva, a radi uzdi zanj a i i renj a ovi h ri j ei
musl i mani kreu u borbu. " Kao potvrdu oni
navode hadi s u koj em j e Al l ahov Posl ani k,
s. a. v. s. , rekao: " Nareeno mi j e da se borim
proti v l judi sve dok ne kau: 'La ilahe illallah.
I bn At i j j a smat ra da je ovo mi l j enj e i spravni
j e. To kategori no potvruj e i hadi s u koj em
j e Al l ahov Pos lani k, s. a. v. s. , rekao: "Naj bol j e
` Hadi s je vjerodostoj an; bi l j ee ga Musl i m, Ahmed,
Darirni i Bej heki .
,;, H adi s je vjerodostojan; bi l jee ga Musl i m, Fbu Davud
i Ti rmi zi .
74
TUMAENJE E-FATIHE
to smo j a i vj erovj esni ci pri j e mene rekl i j es u
ri j ei : ' Nema boga os i m All aha, Jedi nog, Koj i
nema druga.
"
' 57
Svi musl i mani vj eruj u da se All ahu, d. . ,
treba zahval j ivat i na svi m bl agodat i ma, a j edna
od Nj egovih blagodati j este i i man -vj erovanje,
koje je rezul tat Nj egove vol j e i s tvaranj a, jer se
ri j ei "svi h svj etova" odnose na sve to postoj i
mi mo Al l aha, d. .
U arapskom j ezi ku ri j e c1 (el-hamdu)
oznaava potpunu zahval nost, a upotreba odre
t1enog l ana (el) i ma ci l j obuhvat i t i s ve vrste
hval e, pohval e, zahval nosti , zadovol j stva i sl .
Ovakvu vrstu zahval nosti j edi no All ah, d. . ,
zas l uuj e i ni ko drugi osi m Nj ega nema pra
vo na to, jer j edi no On i ma savrena i mena i
osobi ne.
Ri j e ..1 (el-hamdu) i ma j ae i openi t i j e
znaenj e od ri j ei ,(e-.5ukru ) , to takoer
znai - zahval j i vanj e. Ime _ (Muharred)
i :.vedeno j e i :. kori j ena gl agol a J (haride)
i oznaava onoga ko i ma mnogo pozi t i vni h
osobi na. To j e i mc posl j ednj eg Al lahova Po
slani ka, s. a. v. s. Pj es ni k j e rekao:
" Prethodno smo citiral i ovaj hadis.
75
BERFKFT SUit EL-FATI HA
"Od Svog je i mena izvedenicu za njegovo
ime izveo da bi ga uzdigao,
pa je Gospodar Ara hvale vrijedan, a
svaka pohvala Muhammedu. "
Ebu Dafer et -Taberi i Ebul -Abbas Mu
berri d smatraj u da ri j e .(el-hamdu) i rij e
(e-ukru) i maj u i sto znaenj e. I bn Ata
vel i : " El -Hamdu l i l l ahi " znai : " E-

ukru l i
l l ah. " Medut i m, Ibn At i j j a se ne s lae h nj i ma
i s matra da ri j e (e-ukru) i zraava za
hval nost samo na j ednoj bl agodati , dok ri j e
. (el-harndu) obuhvata sve bl agodat i .
Neki uenj aci s matraj u da ri j e (e-u
kru) i ma openi t i j e znaenj e od ri j ei c1
(el-hardu) , zato to se i zgovara j ezi kom kao
rezul tat osj eaj a u srcu i potvruj e se dj el i ma,
za razl i ku od ri j ei c1 (el-hardu) koj a se
i zgovara samo j ezi kom.
Drugi pak smatraj u da ri j e _, (el-hamdu)
i ma openi t i j e znaenj e jer u sebi sadri i za
hval nost i pohval u. Prenosi se da je Ibn Abbas,
r. a. , rekao: "El -Hamdu l i l lahi su ri j ei svakog
zahval nog roba. Kada j e Adem, a. s. , ki hnuo,
rekao j e: ' EI - Hamdu l il l ah. ' Nuh, a. s. , rekao
j e: ' Hvala Allahu Koji nas je spasio naroda koji
76
TUMAFNJ EJ . -FATI l l E
ne vjeruje. ' ( El -Mumi nun, 28) I brahi m, a. s. ,
rekao j e: 'Hvala Allahu Koji mi je u starosti
podario Ismaila. ' ( I brahi m, 39) Davud, a. s. ,
i Sul ej man, a. s. , rekl i su: 'Hvala Allahu Koji
nas je odlikovao imad mnogih vjerika, rubova
Svojih. ' ( En-Nem! , IS) Al l ah, d. . , naredi o j e
Posl ani kl1 , s. a. v. s. : '/ reci: 'Hvaljen ALah, Koji
Sebi mje uzeo djetett. ' (El- I sra, I l l ) Stanovni ci
Denneta e rei : 'Hvaljen neka je Allah, Koji
je od nas tugu odstranio. ' ( El -Fat i r, 34) I rei
e: 'Hvaljen neka si, Allahu. ' Ounus, 1 0) Tako
da su svi zahval ni Al l ahovi , d. . , robovi upo
t rebl j aval i ri j ei : 'El-famdu liLlahi. "'
Ri j e :.1 (el-hamdu) upotrebl j ava se kada
elimo pohval i t i nekoga i l i mu sc zahval i t i i
prije ne
g
o to nam je ui ni o neko dobroi nstvo,
dok se ri j e (e-ukr) u
p
ot rebl j ava kada
sc el i mo zahval i t i nekome nakon to nam j e
ui ni o dobroi nst vo. Uenj aci na osnovu toga
kau: " Ri j e el-hamd z. bog toga i ma openi t i j e
znaenj e j er u sebi sadri pohval u, zahval nost
i spomen po dobru. Ova ri j e takoder moe
znai t i - zadovol j stvo nei m. "
Koment i raj ui ri j ei " EI - Hamdu l i l l ahi ",

eki k i bn I brahi m vel i : " Ova zahval nost sa

stoji se i z tri komponente: prva - kada dobi j e
77
lERFKF.T SURE EL-FATI HA
neku bl agodat, da pri zna i potvrdi da j e ona
Al l ahov, d. . , dar; dru ga - da bude 7. ado
vol j an oni m to si dobi o; i t rea - da snagu
koj u osj ea u t i j el u, a koj u ti je Al l ah, d. . ,
podari o, ne upotrebl j ava u i nj enj u grij eha.
Ovo su uvj eti da bi neko bi o i st i nski zahval an
Al l ahu, d. . "
Al l ah, d. . , pohval i o j e samoga Sebe i odre
dio je da to bude prvo u Kur' anu i ni kome dru
gome ni j e dozvol i o da se sam hval i .

tavi e, u
j ednom j e aj etu to i zrii to zabranj eno: "Za to se
ne hvaLiite bezgrenoc(u svojom- On dobro zna
onoga ko se gijeha kLone. " ( En-Ned;. m, 32)
Al l ahov Posl ani k, s. a. v. s. , rekao j e: "Zaepite
usta hval i savaca pra i nom. " >S
Znaenje aj eta: "Hvala ALLahu, Gospodaru svih
svjetova" j este -Ja sam pohval i o Sebe pri je nego
Mc je i ko od stvorenj a pohval i o. Moj a pohvala
samoga Sebe prije postoj anj a stvorenja bila je bez
povoda, a Moj a Mc stvorenj a hvale tek kada im
podarim neku blagodat. Uenj aci ka;. u: "Nijedan
ovjek nema savrena svoj stva i osobi ne tc mu je
stoga pokudeno da sam sebe hvali kako bi prido
bio neku kori st i l i izbj egao neku tetu. "
; H adi je vj erodostojan; bi l j 6.e ga Musl i m, Ebu Davud
i Tirmi . i .
78
TUMAENJE EL-FATJHF
Neki uenj aci kau: "Al lah, d. . , znao je da
Mu se Nj egovi robovi nee moi dovol j no za
hval i t i pa se Sam pri j e nj i hova stvaranj a pohva
l io, s obzi rom na to da su l j udske mogunosti
ograni ene i da l j udi nis u u st anj u dovol j no sc
zahval i ti Al l ahu, d. . Dokaz za t o j est e i hadi s
Al l ahova Posl ani ka, s. a. v. s. : ' Ni sam u stanj u da
Ti se dovol j no zahval i m. "'59
Neki kau: "Zbog broj nosti bl agodati koj i
ma j e Al l ah, d. . , obdari o l j ude, On j e znao da
oni nee biti u stanj u dovol j no Mu sc zahval i ti
pa se zahval i o Sebi samom umj est o nj i h. To j e
ui ni o kako bi l j udi mogl i kori st i t i Nj egove
blagodati, j er bi u suprotnom sve vri j eme moral i
da Mu zahval j uj u. "
Drugi ka7u: "Al l ah, d. . , u ovom aj etu po
duava Svoj e robove na koj i nain da Mu se
za h val j u j u. "
Taberi vel i : "El -Hamdu l i l l ahi ri j ei su ko
j i ma Al l ah, d. . , hval i samoga Sebe, a u i st o
vri j eme naredi o j e Svoj i m robovi ma da Mu 7.a
hvalj uj u, tj. kao da i m kae: ' Reci te: ' EI -Hamdu
l i l lahi. ""
Hadi s je vjrrodotujan; bi ljee ga Musl i m, Mal i k, Ebu
Davud i Ti rmi zi .
79
BERFKET SURE J:L-FAI'I I IA
Ri j ei Uzvi enog: "Gospodaru svih svjeto
va" znae da ko god neto posj eduj e smatra
se nj egovi m gospodarom, tako da ri j e
( Er-Rabb) , Gospodar, znai - posj edni k. U
dj el u Es-Sihah stoj i : " Er-Rabb je j edno od Al la
hovi h, d. . , i mena koj e pripada samo Nj emu
ukol i ko se upotrebl j ava s odredeni m l anom. "
U doba dahi l i j et a Arapi s u ovi m i menom
nazi val i svoa kral j a.
U j ednom hadi s u s to j i da j e predznak
Sudnj ega dan t o da e " Robi nj a rodi t i sebi
ospodara"6
0
, t j . vl asni ka.
U svom dj el u Et- Tezkirtt poj asni o sam ta u
sema t ikom smi sl u znai ri j e Er-Rabb - Onaj
Koj i popravl j a, Onaj Koj i upravl j a, Onaj Koj i
obj edi nj uj e i odrava. U jednom hadisu :, .
" I ma l i i j ednu bl agodat o koj oj se moe bri
nut i i upravl j ati nj ome. "1' 1
Er- Rabb moe :. nai t i Onaj Koj eg
oboavaj u.
Neki uenj aci smatraj u da j e i mc Er- Ra
bb Al l ahovo, d. . , naj vee i me, j er se esto
"0 l bdi s je vjerodostojan; bi lj et ga Musl i m, Ebu Uavud
i Ti rmi zi .
` ` Hadi s j e vj erodostoj an; bi l j 6.i ga Musl i m.
80
TuMAt:NJI' EL-lA'l'lt t E
kori st i u dovanu i esto je upot rebl j avana u
kur'anskim aj eti ma, napri mjer na kraju sura Al u
Imran, Ibrahi m i dr. , j er ovo u kazuj e na vrstu
vezu i zmedu Gospodara i Njegovi h robova, kao
i na bl agost i sami l ost prema nj i ma te nj i hovu
zavi snost od Nj ega u svakoj si t uaci j i .
Ri j e WI (el-alemin) - svj etovi , uenj aci
razl i i to razumi j evaj u. Katada vel i : " Ova ri
j e odnosi se na sve t postoj i mi mo Al l aha,
d7 . . . "
Neki uenj aci ka:. u: "Svaka nova generaci j a
l j udi nazi va se ovi m i menom (svi j etom) . Ovo
mi l j enj e zastupa Hus ej n i bn Fadl i kao dokaz
navodi sl j edei aj et: 'Zato vi, mimo sav svijet,
s muarcima op6te. ' (E-

uara, 1 65)
Ibn Abbas, r.a. , vel i : "Rj j e el-alemin Ldnosi
se na l j ude i di ne. Dokaz za to j este aj et: 'Da
bi svjetovima bio opomena. ' ( El -Furkan, l )

i nj eni ca j e da Al l ahov Pos lani k, s. a. v. s. , ni j e

opomi nj ao i voti nj e. "
EI -Ferra i Ebu Ubej da kau: "Ova ri j e od
nosi se na sve one koji imaju razum, a to su eti
ri svi j eta: svi j et l j udi , svi j et di na, svi j et mel eka
i svi j et ej tana. Za :. i voti nj e sc ne moe rei da
su svi j et j er ni su odl i kovane razumom. ''
8 1
BEREK FT SUlU: Et .-FA't'l l l i
Zcj d i bn Esl em vel i : "Ova ri j e odnosi sc na
one koj i i maj u nafaku, t j . kori st e hranu. "
Sl i no mi l j enj e zast upa i Ebu Amr i bn Al a
koj i kae: "Ova ri j e odnosi sc na sve t o ima
duu. '' Od Ibn Abbasa, r. a. , prenosi se i drugo
mi l j enj e prema koj em se ova ri j e odnosi na
sve to i ma duu i to sc kree zeml j om.
Smatram da j e prvo mi l j enj e naj i spravni j e
j er obuhvata sva s tvorenj a i sve to postoj i .
Dokaz za t o j esu ri j ei U 7. vi enog: '1 ko je
Gospodar svjetova? - upita faraon. Gmpodar
nebesa l ZemLje i onoga to je izmedu njih, ako
vjerujete - odgovori on. " ( E-

uara, 23-24)
Ri j e WI (el-alemin) i zvedena j e i z ri j ei
.)G l (eL-aLem vel-aLar) - znak, pok -
/. atel j , j er postoj anj e ovog svi j et a ukazuj e na
postoj anj e nj egova Stvori t el j a. Zud:. ad:. vel i :
"El - Al em ( s vi j et ) j e s ve t o j e Al l ah, d. . ,
st vori o na ovom i onom svi j et u. "
Hal i l vel i : " Ri j ei 1:) L)1) 1 (el-alemu
vcl-alametu vel-malemu) oznaavaj u st vari koje
upuuj u na net o. Ovaj svi j et upuuj e na t da
i ma svoga Stvori t el j a i Upravi tel j a. " Pri povi j e
da se da j e neki ovj ek u pri sustvu D:. unej da,
All ah mu sc smi l ovao, rekao: "El -Hamdu l i l lah
( Hval a All ahu) . " Duncj d mu ree: " Upotpuni
82
TUMAENJE EL-fATItE
ih ri j ei ma koj i ma ih j e Al l ah, d. . , upotpunio,
rijeima - Rabbi l -alcmi n (Gospodaru svi h svj e
tova) . " ovjek ree: "A ko su stvorenj a pa da se
spomi nj u uz i me All aha, d. . ? " Duncj d mu
ree: " Reci to, brate, j e r i kada s e spomenu uz
Nj egovo i mc, opet su sva stvorenj a beznaaj na
u odnosu na Nj egov vel i i nue
Nakon to j e za Sebe rekao da j e "Gospo
dar svih svjetova ", to si guru t reba proi zve
sti osj eaj s t raha i s t rahopotovanj a, Al l ah,
d. . , odmah posl i j e t oga za Sebe ka;-e da j e
"Milostivi, Samilosni ", t o t reba kod vj erni ka
probudi ti nadu u Nj egovu mi l ost. Ovo ukazuj e
na to da vj ei k neprestano t reba bi ti i zmeu
straha ud kazne i nade u mi l ost, j er e ga to
podstaknuti da radi dobra dj ela i da sc kl oni
svega to j e zabranj eno. Al lah, d. . , rekao j e:
"Kai robovima Mojim da sam .Ja, zaista, Onaj
Koji prata i da sam milostiv, ali da je i kazna
Moja, doista, bolna kazna! " (El -Hi dr, 49-50) I
rekao je Uzvi eni : "Koji oprata grijehe i prima
pokajanje, Koji strahovito kanjava i obilno
nagrauje. " ( El -Mumi n, 3)
Ebu Hurej ra, r. a. , prenosi da je Al l ahov Po
sl ani k, s. a. v. s. , rekao: " Kada bi vj eri k znao ko
liku j e kaznu Al l ah, d.., pripremi o na ahi retu,
83
BERFKET SURF Ei .- fATI HA
ni kada sc ne bi ponadao da e ui u Dennet,
a kada bi nevj erni k znao kol i ka j e Al lahova,
d. .. , mi l ost, ni kada ne bi i zgubi o nadu da e
ui u Dennet. "<1
"Vladara Dana sudnjega:'
Ri j e (Malik) - Posj cdni k, moe se ui ti
na dva nai na, tj . ki racta: prvi : (Malik)
Posj edni k, i drugi : (Melik) - Vladar.
Uenj aci se razi l aze o tome koj e je od ova
dva znaenj a j ae. Neki kau: " Ri j e Melik
(Vl adar) i ma openi t i j e znaenje od ri j ei Malik
( Posj edni k) , j er j e svaki vladar u i sto vri j eme i
posj edni k, a svaki posj edni k ni j e uj edno i vlada
Naredba vl adara sprovodi se nad posj edni kom
nekog i met ka tako da on ne moe prekr i ti
nj egove naredbe. "
Meuti m, Ebu Ubej da i Muberrid kau: "Ri
je Malik ( Posj edni k) ima openi t i j e znaenj e,
j er to znai da su l j udi i sve ostal o to postoj i
u Al l ahovu, d. . , posj edu. Ova ri j e i ma j ae
znaenj e, j er znai da je Al l ah, d. . , Tj Koj i
propi suj e eri j atskc i. akone, a povrh toga znai
i da Al l ah, d. . , vl ada svi me. "
Hadi s j e vj erodostoj an; bi l j c7. c ga Kuhari , Musl i m,
Ti rmi zi i Ahmed.
84
Tl!MAcE JE El -FATI II E
Ebu Ha ti m vel i : " Ri j e Malik i ma j ae zna
enj e kada je u pi tanj u pohval a Al l ahu, d. . ,
dok ri j e Melik i ma j ae znaenj e kada j e u
pi tanj u pohval a l j udi ma. Razl i ka medu nj i ma
j este to t o posj edni k meu l j udi ma ne mora
bi t i uj edno i vl adar, al i ako za Al l aha, d. . ,
kaemo da j e Posj edni k, to uj edno znai da j e
i Vl adar. " Ovo mi l j enj e 7.astupao j e i kadi j a
Ebu Bekr i bn el -Arcbi .
Ni kome ni j e do1.vol j eno da sc nazi va ovi m
i menom ni t i da druge pri s i l j ava da ga zovu
nj i me. Ebu Hurcj ra, r. a. , prenosi da j e Al l ahov
Pos l ani k, s. a. v. s. , rekao: "Al l ah, d. . , na Sud
nj em danu uzet e Zeml j u i smotati nebesa, a
zati m e rei : 'Ja sam i st i nski Vl adar, gdj e s u
vl adari Zeml j e? "'63
Al l ahov Posl ani k, s. a. v. s. , t akoer j e rekao:
" Naj prezreni j e i me Al l ahu, d. . , j est e i mc
ovjeka koj i sebe nawve ' vrhovni vl adar' , j er
j e j edi no Al l ah, d. . , i sti nski Vl adar. "64
Al l ahov Posl ani k, s. a. v. s. , takoer je rekao:
"ovj ek koj i e na Sudnj em danu bi t i naj mr:. i
Al l ahu, d. . , i naj prczreni j i j este onaj koj i j e
` HaJi s je vjerodostojan; bi l je.c ga Buhari i Mu l i m.
''' Ibi d.
85
BFKEKE'I' SURF EL-fATI HA
sebe na dunjal uku nazivao 'vrhovnim vladarem',
j er j edi no je Al lah, d7 . . , i sti nski Vladar."65
I bn Hi sar vel i : "Ni kome ni j e dm.vol j eno
sebe nazivati vl adarem Sudnj ega dana ni ti vr
hovni m vl adarem. " Meduti m, dozvol j eno je
nekoga nazi vati opi sno ovi m i meni ma u zna
enj u t i tu l e, napri mj er posj edni k, kral j . Doka:.
za t j este aj et: Yllah vam je odredio Ta!uta za
vladara. " (El -Bekara, 247) Al lahov Posl ani k,
s. a. v. s. , rekao j e: "Al lah, d. . , omogui o mi j e
da vi di m neke svoj e s l j edbeni ke koj i su borei
se na Al l ahovu, d. . , put u zapl ovi l i morem.
Pri kazani su mi da su kral j evi na di vani ma i l i
poput kral j eva na di vani ma. "66
Na pi t anj a: " Kako to da j e Al l ah, d. . ,
Sebe nazvao ' Vladarem Sudnjega dana ', kada
Sudnj i dan j o ni j e nastupi o? Kako to da za
Sebe kae da je Vl adar neega to ne post oj i ?",
odgovori t emo: "Ri j e L;(Malik) akt i vni j e
pani ci p gl agol a - & (meleke -jem liku) , a
u arapskom j ezi ku pani ci p akti vni moe i mati
znaenj e koj e se odnosi na budunost i to j e
ono to oni razumi j evaj u kada i zgovaraj u ovu
ri j e. Na ovaj emo nai n prot umai t i aj et:
Hadi s je vjerodostoj an; bilje7. i ga Muslim.
rr
Iladis jt vjerodostojan; biljee a Buhari i Muslim.
86
TUMAENJ E Ei . -FATl tE
' Vladar Sudnjega dana ', t j . kada nastupi Sudnj i
dan, nj egov Vladar bi t e Al l ah, d. .
Drugo tumaenj e j est e da ri j e Malik znai
da j e Al l ah, M . . , kadar ui ni t i da nast upi Sud
nj i dan, j er onaj ko neto posj eduj e u stanj u
j e t i me raspol agat i kako ?.el i . A Al lah, d7 . . . ,
j e Taj Koj i sve pos j eduj e i upravl j a kako el i i
ni ko Mu se ni j e u stanj u suprotstavi t i . " Ebu
Kasi m ez-Zud7. ad7. vel i : "Prvo mi v l j enj e bol j e
odgovara pri rodi arapskog j ezi ka. "
Na pi tanj e: '' Zbog ega Al lah, d. . , i zdvaja
Sudnj i dan i na;. i va Sebe ' Vl adarem Sudnj ega
dana' , kada j e On vl adar svega t o postoj i ? ",
odgovor je sl j edei : "Na dunj al uku su postoj al i
oni koj i su pokuaval i da Mu se s uprotstave,
napri mj er faraon, Nerrud i dr. Ali, na Sudnj em
danu ni ko nee osporavati Nj egovu vl ast i mo
i svi e tada poni zno staj at i pred Nj i m. Na Sud
nj em danu Al l ah, d. . , upi tat e: 'Kome pripada
vlast danas ? ', a sva e stvorenj a odgovori t i :
1Wahu, Jedinom i Svemonom. ' ( EI -Gafi r, 1 6)
Zbog toga Al l ah, d. . , Sebe nazi va ' Vladarem
Sudnjega dana ', j er e taj Dan j edi no On bi t i
Vl adar i Sudac i Jedi no e On nagrai vati i
kan javat i . "
87
BEREKF.T 'URE EL-FATI HA
Kada za Al l aha, d: . . , ka:. emo da j e
(Melik) - Vl adar, onda sc ovaj opi s odnosi
na osobi ne Nj egova Bi a, a ako Ga opi emo
ri j ej u , (Malik) - Posj edni k, onda se ovaj
opi s odnosi na Nj egova dj ela.
Ri j e ,_(el-jevm) - dan, oznaava vri j eme
od zore do :.al aska Sunca. U ovom aj etu ova
ri j e 07naava peri od od poetka nastupanj a
Sudnj ega dana pa sve do ul aska vj eri ka u De
nnet i nevj eri ka u Dehennem. U arapskom
j ezi ku ova ri j e moe sc odnosi ti i na j edan di o
dana. Pri mj er :. a to j este aj et: "Danas sam vam
vjeru vau usavr.{io " ( EI -Mai da, 3)
Ri je . (ed-din) spomenutu u ovom ajetu
uenj aci ra7l i i t o tumae. Ibn Abbas, r. a. , I bn
Mesud, r. a. , I bn Ourej d/. , Katada i dr. smatraju
da ova rije oznaava nagradu za ui nj ena dj el a
i pol aganj e rauna ia nj i h. Na ovo waenj e
ukazuj e s l j edei aj et : "Tog Dana Allczh c ih
kazniti kaznom koju su zasluili + . " (En-N ur,
25) , tj . pol agat e raun za svoj a dj el a. I rekao
j e Uzvi eni : "Svaki e {ovjek toga Dana prema
zasluzi kanjen ili nagraden biti . " ( El -Gafi r,
1 7) I rekao je Uzvi eni : "Danas ete biti nagra
deni ili kanjeni prema tome kczko ste postupali. "
( El -D:. asi j a, 28) Al l ah, d. . , prenosi nam da
88
TUMMENJE EL-FATI HF
su neki nevj erni ci rekl i : "
Zar i ti vjeruje da
emo, kada poumiremo i zemlja postanemo,
doista ra{un polagati ? " (Es-SaHat, 53) , tj . da
emo bi t i nagradeni i l i ka7.nj eni zbog onoga
to smo radi l i .
Uenjaci arapskog j ezi ka kau Ja ova ri j e u
osnovi znai - nagrai vanj e. J edna od osobi na
Al l aha, d. . , j este da j e On (Ed-De1jan)
- Onaj Koj i nagraduj e.
Od Ibn Abbasa, r. a. , prenosi se da ova ri j e
moe znai ti i - suenj e.
Ova ri j e spada u vrs tu ri j ei koj e u sebi
obj edi nj uj u suprotna znaenj a.
Sal eb vel i : "Gl agol .i ) (dane) moe znai ti
- bi t i pokoran, al i mo7. e znai t i i - bi t i nepo
koran, moe znai ti - bi t i ponosan, a moe
znai t i i - bi ti poni en, a moe oznaavati
nadmo i snagu. " Ri j e 01 (ed-din) moe
znai t i i - obi aj , stanj e. Tako(ter, ri j e 01
(ed-din) mo :. e oznaavati bi ografi j u vl adara,
a moe znai t i i - bol est.
"Samo Tebe oboavamo . . :
Pra tri ajeta El-Fati he govori l a su o zahvali
Allahu, d.., i osobinama Njegova uzvienog Bia.
89
RFREKET SUKE Et . -fATI HA
Ovaj ajet, medut i m, govori o stanj u u kojem se
lj udi trebaj u nalazi ti .
Znaenj e ri j ei (nabudu) j este - poko
ravamo Ti se, jer je osnovno znaenj e ri j ei
4 (ibadet) - pokorost i poni :. nost. Herevi
veli: " Izgovaranj e ovih rijei oznaava potvr
du j ednog musl i mana da :. a svoga Gospodara
pri hvata samo Al laha, c. l :. . , i da samo N j ega
oboava, j er oni koj i nisu musl i mani oboavaj u
ki pove i dr. "
"I samo od Tebe pomo traimo"
. . . t j . za pomo, potporu i uspj eh samo Tebe
mol i mo.
Post oj e dva razl oga zbog koj i h e u ovom
aj etu prvo spomi nj e obj ekt glagol a oboavati, a
to je Allah, d. . , pa tek onda glagol . Prvi razlog
j est e to to Arapi u svom govoru uvi j ek prvo
spomenu ono to je najva/. ni j e, a u ovom sl uaju
to j e Al lah, d. . , pa tek onda ono to j e manj e
vano, a t o s u l j udi i nj i hovi post upci . Drugi
razl og j este t o da prednost u spomi nj anj u ne
pri pada l j udi ma i nj i hovom obo/.avanj u, nego
Al lahu, d7 .. . , Koj i je nj i hov Gospodar.
90
TUMA(ENJE EJ -FATI HE
"Uputi MMb MM Prvi put:'
Ovaj aj et u sebi sadri dovu i el j u roba
da ga nj egov Gospodar uput i na Pravi put, a
nj egovo je znaenj e - uput i nas na Pravi put,
nadahni nas da hodi mo nj i me i podari nam
uput u koj a e nas dovest i u Tvoj u bl i zi nu i
mi l ost . .Jedan uenjak v<: l i : "Al l ah, d. . , odredio
j e da polovica ove sure govori o 7ahval nost i i
pohval ama, a nj ezi n drugi di o o potrebama
ovj eka i nj egovi m ;. el j ama. Dova koj u u sebi
sadri s ura El - Ft i ha naj bol j a j e dova koj u
ovjek mo:.c proui ti , j er j e ona govor U;. vi
enoga Gospodara. Kada upuuj e ovu dovu,
ti Al l aha, d; . . . , mol i Nj egovi m ri j ei ma. " U
j ednom hadi su st oj i : "Ne post oj i ni ta drae
Al lahu, d7 = ., od dove.
Neki kau da ovaj aj et znai : " Uput i nas
da se i 7vravanj em s unneta pomognemo u
izvravanj u farzova. "
Neki ka;. u da j e osnovno znaenj e ri j ei
.sl (el-huda) - nakl onost i t enj a. Kao p -
tvrdu oni navode aj et: "Mi se, uistinu, vraa
l Tebi. " (EI -A' raf, 1 56) , t j . ka lcbi tei mo.
"1 Idi s j e dolnr; bi l j 6.e ga Ruhari, Ahmed, Ti rmi zi i
I bn Mad7. a.
9 1
BERF. KF.T SUKE EI .-FATI HA
Iz kori j ena ove ri j ei i zvedena je i ri j e

-11
(hedija) - pokl on, j er post oj i tenj a da ona
prce u t ude vl as ni tvo. Iz i stog kori j ena j e
i ri j e ..I (el-hedj) , a to j e i vot i nj a koj a sc
vodi u Mekku kako bi se na Baj ram zakl al a
kao kurban. Znaenj e ovog aj eta j este - ui ni
da naa srca tee i st i ni .
Fudaj l i bn l j ad vel i : "Pravi put j e odl a7ak na
had. " Medut i m, ajet i ma openi t i j e znaenj e
od ovoga to on spomi nj e.
Koment i raj ui ovaj aj et Muhammed i bn
Hanefi vel i : "Tj . uputi nas u vj eru koja j e j edi no
pri ?nata kod Al l aha, d : s . "
Asi m ci -Ahvel prenosi da j e Ebu Al i j a rLkao.
" Pravi put j e put koj i m su i l i Al l ahov Posla
ni k, s. a. v. s. , Ebu Bekr, r. a. , i Omer, r. a. " Asi m
vel i : " Rekao sam Hasanu, r. a. : ' Ehu Al i j a kae
da je Pravi put onaj put koj i m su i l i Al lahov
Posl ani k, s. a.v. s. , Ebu Bekr, r. a. , i Omer, r. a. ' , a
on mi j e odgovori o: ' I st i nu j e rekao. "'
Ri j e (el-rnustekim) opi sna je i me
ni ca za put na koj em nema ni kakvi h krivi na
ni t i skretanj a. Al lah, d: . . . , rekao j e: "J doi
sta, ovo je Pravi put M oj, pa se njega drite. "
( El -Enam, 1 53)
92
TuMACENJE Et .-1-'AT I HF.
"Na put on ill koji ma si milost Svoju darovao:'
Svrha ponavlj anj a ri j ei "Pravi put" u ovom
aj etu j este da se i stakne elja onoga ko upuuj e
dovu da Al l ah, d. . , uputu koj u mu j e podario
uini traj nom, j er Jesi se da neko j edno vri j eme
bude na Pravom put u, a 7.at i m posustanc. Neki
pak smatraj u Ja sc u ovom aj etu Al lah, d: - . . ,
mol i da podari i st i nsko 1.nanj e i razumi j eva
nj e vj ere. Ovo mi l j enj e zast upa Dafer i bn
Muhammed.
Mufesi ri se razi l aze u tome ko s u oni ko
j i ma j e Al l ah, d. . , mi l ost Svoju darovao. Ye
i na mufesi ra mat ra da s u to: vj erovj esni ci ,
a. s. , uenj aci , ehi di i dobri l j udi . Kao dokaz
oni navode s l j edei aj et: "Oni koji su posluni
Allahu i Poslaniku bit 6: u drutvu vjerovjesni
ka, pravednika, ehida i dobrih ljudi kojima je
Allah milost Svoju darovao. A kako {e oni divni
drugovi biti. " ( En-Ni sa, 69)
I z ovog aj eta moe se razumj et i da su oni
t i koj i su na Pravom put u za koj i se mol i u
suri EI -Fati ha.
93
13FREKET hLKl Et. - FATI HA
'l ne na put onih koji su protiv sebe srdbu
izazvali, niti oni h koji su zalutali:'
M ufe si ri se razi l a:. c u tome ko su oni na
koj e sc Al l ah, d. . , rasrdi o, a ko su oni koj i
s u zal utal i ?
Vei na mufes i ra smat ra da s u j evrej i oni
na koj e sc Al l ah, d. . , rasrdi o, a da su kra
ni oni koj i su zal ut al i . To sc navodi u hadi su
Al l ahova Posl ani ka, s. a. v. s. , koj i prenosi Adi j
i bn Hat i m, r. a. , a koj i pri povi j eda o svome
pri manj u i sl ama.6H
Potvrda su ovom t umaenj u sl j edei aj eti .
Al l ah, d: =+ . , o j evrej i ma j e rekao: "Zasluiili su
Allahovu srdibu . " (Al u l iman, 1 1 2) Na nj i h sc
odnosi i sl j edei aj et: 1/lah ^C M njih rasrdio. "
(EI -Pcth, 6) Na kr.anc e odnosi sl j edei aj et:
"/ ne povodite se za prohtjevima ljudi kuji su jo
davnu zalutali, i mnoge u zabludu odveli, i sami
s Pravoga puta skrenuli. " ( EI -Mai da, 77)
Neki smatraj u da su oni na koje se Al l ah,
d. . , rasrdi o mnogoboci , a da su oni koj i
s u 7.al ut al i l i cemj eri . Post oj e i uenj aci koj i
smat raj u da su oni na koj e se Al lah, d: . . , ra-
` HaJis bi l j ee Ti rmi :. i , Taj al i si , Ahmed i i bn Hi hban.
94
TUMAENJF Ei . -FATI HE
srdi o sl j edbeni ci novotari j a, a da su oni koj i s u
zalutal i oni koj i zapostavl j aj u sunnet .
I ova s u t umaenj a l i j epa, meut i m, t uma
enj e koj e j e dao Al l ahov Pos l ani k, s . a. v. s . ,
svakako j e naj bol j e i naj pot puni j e.
Osnovno znaenj e ri j ei l (el-gadab)
srdl.ba, j est e es ti na. Kada sc za Al l aha, d. . ,
ka/.e da se rasrdi o na nekoga t o znai da ga el i
kazni t i zbog gri j eha koj e j e ui ni o.
Ri j e J)I (ed-dala!) zal utal ost, u arap
skom jeziku znai - gubi tak i spravni h namj era
i skretanj e s puta i st i ne.
95
" Ni u Tevra t u, n i u l n d i l u, n i u Kur' a n u ni j e
obj avl j ena s ura s l i na E l Fa t i h i . Ona j e sedam
aj et a koj i s e pona vl j a j u, a nj ezi no j e uenj e
podi j el j eno i zmedu Al l a h a , d . . , i Nj egova
roba, a robu pr i pada ono to j e zamol i o. "
H adi s
"Od nos i zmedu St vor i t el j a i Nj eg ov i h robova,
s u t i na pos toj a nj a , na i n obraa nj a
Uzvi enom, pu t evi s ret n i h i n es ret n i h , g l avne
s u t eme s u re E l - Fa t i h a , a uj edno i naj bi t ni j e
t eme Casnog Kur 'a n a . Razmi l j a n j e o
bereketu, dobr u i bl agos l ovu koj e Fa t i h a
donosi u i vot s va kog vj er ni ka i vj er n i ce
ot vara vrat a pose bnog sta n j a zahval n qs t i
St vori tel j u. "
Mr. hfz. Kenan Musi !

u s t i l u v r h u n s kog mu fes i r a Kur t ubi pri l i kom
komen t ara l s t i aze, Bi s mi l e i Fa t i he demon
s t r i ra svoj u j e di ns t venu naunu metodu -
navodi i zvore n a un i h st avova, c i t i ra h a d i s ke
zbi rke, j er j e ' bereket u navoen j u i zvora' ,
i zbj egava pred uge koment a re i h i s tori j s ke
det al j e, der i vi r a propi se i du nost i i z aj et a.
Za aj ete koj i ne s ad re pr opi s e on n avod i
t u maenj e, povode obj ave, n ai ne i zgov-
ar anj a , g ra mat i ku a n a l i z u, obj a nj enj e
nepoz na t i h r i j ei al i ci t i ra rel eva n t n u
a ra ps ku poezi j u . "
Mr. Fa hrudi n Smai lovi !