Agroupozorenje Sa Primenom Pesticida

Plavo prskanje jabuastog voa [04.12.
2011]
JabukaKrukaOstale biljne vrste
Preporuljivo bi bilo do 10. decembra tretirati sa nekim bakarnim preparatom zasade kruke, dunje i jabuke. Tretman bi obavezno trebalo uraditi u onim zasadima gde je tokom prole sezone bilo problema sa bakterioznom plamenjaom (Erwinia amylovora). Preparate koristiti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% vee od preporuenih iz uputstva za upotr ebu. Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tane doze, za neke preparate su date u tabeli: preparat NEORAM CUPROCAFFARO KOCIDE VEKTAFID R 2-3 lit ... Tretmane raditi kada su temperature iznad +5C, a ima dovoljno vremena da se depozit osui dok ne pone da mrzne. doza na 100 lit 0.8 kg 0.5 kg 0.55 kg
Obratiti panju na poljske glodare [13.11.2011]

JabukaKrukaljivaBreskvaVinjaVinova lozaPenicaJeamOstale biljne vrste
Relativno topla i suva jesen, oteana i/ili redukovana obrada sa velikom koliinom etvenih ostataka na povrini stvaraju optimalne uslove masovnom umnoavanju poljske voluharice i drugih poljskih glodara. Sada masovno naseljavaju tek ponikle useve ozimih strnina ili uljane repice, ali se u sve veem broju nalaze i u viegodinjim zasadima (naroito u onima koji su zatravljeni). Za sada broj rupa nije veliki, ali se iz nedelje u nedelju poveava. Ako broj rupa na parcelama pod strninama, luceritima i sl. prelazi 10/100 m2 , a u vonjacima 10/100 metara dunih reda treba pristupiti trovanju. Kada govorimo o suzbijanju obino se misli na hemijska sredstva. Meutim, i razni predatori (lisice, ptice grabljivice) mogu biti o velike koristi, pa treba preduzeti sve mere da se ouva njihov opstanak u agroekosistemu. to se tie hemijskih sredstava ima ih vei broj registrovan za ovu namenu. Primenjivati ih samo ako su ostvareni kritini brojevi. Naalost i dalje je najefikasnije sredstvo mamci na bazi cinkfosfida, poto deluje trenutno. Zbog njegove visoke toksinosti na divlja, obavezno se moraju postavljati u rupe i rupe zatvarati. Nikako ne rasipati mamke po povrini zemljita. Ako se tretirana povrina nalazi unutar 100 met od vodenih povrina umesto cinkfosfida, primeniti sredstva antikoagulante. Praenje i suzbijanje glodara nastaviti i u narednom periodu, poto sigurno jedan tretman nee biti dovoljan.
Crni luk Pojava sovice repe Spodoptera exigua u 2011. godini [03.11.2011]
U Somboru je zabeleen samo jedan primerak 20. septembra. U Velikim Radincima je zabeleen jedan primerak 21. septembra a u elarevu su pojedinani primerci zabeleeni 08. i 29. septembra i 06. oktobra. Svih pet primeraka je uhvaeno u periodu od 08. septembra do 06. oktobra. Brojnost leptira je bila viestruko manja u odnosu na proseke koje daju Vajgand i sar. (2008) i Vajgand (2010b).
Zatita crnog luka od bolesti i tetoina [09.07.2011]

Na crnom luku nisu registrovane pege plamenjae. Uoavaju se simptomi crne pegavosti i trulei. Na velikom broju useva prisutni su tripsi u veem ili manjem broju. Preporuka je da se uradi zatita preparatima Bravo 2,5L/ha ili Odeon 2kg/ha, svakih 7 do 10 dana. Ukoliko ima pojave trulei preporuuje se jednokratno dodavanje preparata Ronilan 1L/ha, Switch 0,8kg/ha ili Teldor 1L/ha. Najbolja zatita od tripsa je redovno zalivanje, jer biljke u dobroj kondiciji podnose do 20 tripsa po biljci. Kod suzbijanja tripsa obavezno vriti smenu preparata po mehanizmu delovanje! Efikasnost praparata zavisi od lokalne populacije, a dobru efikasnost mogu da ispolje Laser 300mL/ha, Lannate90 450g/ha, Decis 0,6L/ha, Actara 0,4kg/ha. Efikasnost se poveava upotrebom okvaivaa Silwet 0,3dL/ha. Obzirom na najavljenje visoke temperature, preporuuje se dodavanje preparata Isabion 1L/ha ili Delfan plus 1L/ha.
Zatita crnog luka [27.06.2011]

Na crnom luku iz arpadika nisu konstatovani novi simptomi plamenjae, a brojnost tripsa na pojedinim usevima je velika. Preporuka je da se u naredna dva do tri dana uradi zatita preparatima Bravo 2,5L/ha ili Odeon 2kg/ha ili Dithane 2,5kg/ha ili Antracol 2kg/ha. Na crnim lukovima gde je prisutno vie od 10 tripsa po biljci uraditi zatitu preparatima Laser 1 dL/ha ili Lannate90 450 g/ha ili Mehtomex 2,5 L/ha. Na crnom luku iz semena nije konstatovana pojava plamenjae, a pojava tripsa je i dalje mala. Preporuka je da se u naredna dva tri dana uradi zatita preparatima Bravo 2,5L/ha ili Odeon 2kg/ha ili Dithane 2,5kg/ha ili Antracol 2kg/ha. Prilikom svake upotrebe preparata u luku dodati okvaiva!

Na crnom luku iz arpadika je konstatovana pojava plamenjae, a brojnost tripsa na pojedinim usevima je velika. Preporuka je da se na usevima gde su prisutni simptomi uradi zatita preparatima Ridomil gold 2,5kg/ha ili Infinito 2,5kg/ha ili Acrobat 2,5kg/ha i zatita ponovi za nedelju dana preparatima Equation pro 400g/ha ili Quadris 7,5dL/ha. Na usevima gde nema simptoma preporuka je da se uradi zatita preparatima Bravo 2,5L/ha ili Odeon 2kg/ha ili Dithane 2,5kg/ha ili Antracol 2kg/ha. Na crnim
lukovima gde je prisutno vie od 10 tripsa po biljci uraditi zatitu preparatima Laser 1 dL/ha ili Lannate90 450 g/ha ili Mehtomex 2,5 L/ha. Na crnom luku iz semena nije konstatovana pojava plamenjae, a pojava tripsa je i dalje mala. Preporuka je da se uradi zatita preparatima Bravo 2,5L/ha ili Odeon 2kg/ha ili Dithane 2,5kg/ha ili Antracol 2kg/ha. Prilikom svake upotrebe preparata u luku dodati okvaiva!

Ozimi crni luk je u fazi sazrevanja i na njemu vie ne treba raditi nikakvu zatitu. Proletnji crni luk iz arpadika i semena se nalazi u fazi 6 do 7 listova. Na njemu nije registrovana pojava plamenjae, ali je brojnost tripsa u porastu. Lukova buva i muva nisu konstatovane. Preporuka je da se obavezno uradi zatita preparatima Antracol 2,5kg/ha ili Bravo 2L/ha ili Dithane 2,5kg/ha ili Odeon 2kg/ha. Ukoliko se pregledom konstatuje vie od 5 tripsa u proseku po biljci, preporuuje se suzbijanje tripsa preparatom Laser 1dL/ha obavezno uz upotrebu okvaivaa (Trend ili Extrawon ili Dash).
Upozorenje na pojavu bolesti i tetoina na crnom luku [16.05.2011]

Ozimi crni luk je u fazi 6 do 7 listova. Trips ima malu brojnost. Lukova muva, ukoliko nije suzbijena je u fazi larvi. Plamenjaa luka je zabeleena na zatvorenim lokalitetima. Preporuka je da se uradi zatita preparatima Ridomil gold 2,5kg/ha ili Curzate M 2,5kg/ha ili Infinito 2,5kg/ha ili Acrobat 2,5kg/ha. Ukoliko ste radili u poslednje dve nedelje radili zatitu sa nekim od navedenih preparata, upotrebite neki drugi od navedenih preparata. Karenca svih preparata je 21 dan. Proletnji crni luk iz arpadika je u fazi 5 do 6 listova. Trips ima veoma malu brojnost ili nije prisutan. Lukova muva ukoliko nije suzbijena je u fazi larvi. Plamenjaa luka nije registrovana. Preporuka je da se uradi zatita preparatima Antracol 2,5kg/ha ili Bravo 2L/ha ili Dithane 2,5kg/ha. Proletnji crni luk iz semena je u fazi treeg lista. Nije zabeleena pojava tripsa, muva ni plamenjae. Preporuke je da se ne radi nikakva zatita.

Crni luk iz arpadika je u fazi 5-6 listova. I na njemu su kontatovana jaja i larve lukove muve. Tripsi su prisutni u veoma maloj brojnosti. Plamenjaa nije primeena.
Preporuka je da se na zatvorenijim mestima uradi zatita preparatima Ridomil gold 2,5kg/ha ili Curzate M 2,5kg/ha ili Infinito 2,5kg/ha. Na dobro provetrenim lokalitetima je preporuka da se uradi zatita preparatima Antracol 2kg/ha ili Bravo 2L/ha ili Dithane 2,5kg/ha. Od insekticida dodati preparat Actara 250g/ha ili preparate na bazi acetamiprida. Uz sve preparate koristiti i okvaivae Trend ili Extrawon 1dL na 100L vode. Crni luk iz semena je u fazi 1 do 3 lista. Na njemu nisu konstatovane ni bolesti ni tetoine.
Pojava bolesti i tetoina na crnom luku [06.04.2011]

Na ozimom crnom luku i mladom crnom luku zapaena je pojava ishrane i polaganja jaja. Bolesti za sada nisu primeene. Na crnom luku koji e kao mlad luk biti koriten za uskrnje praznike ne preporuuje se upotreba pesticida zbog karence. Ukoliko su manje povrine, preporuke je da se izvri runo uklanjanje listova sa simptomima polaganja jaja - videti sliku. U lukovima koji se gaje za lukovice preporuka je da se luk zatiti preparatima Bravo 2 L/ha ili Odeon 2 kg/ha + Actara 150g/ha ili Confidor 3dL/ha ili Kohinor 3 dL/ha ili Laser 1,5dL/ha uz dodatak okvaivaa Trend 1dL/100L vode.
Novi uslovi koristenja sajta [03.04.2011]

U rad sajta moete da se ukljuite kao: - neregistrovani posetilac ime imate dostupnost svim podacima za kratak vremenski period i upozorenjima, osim konkretnih preporuka datih od strane moderatora za datu biljnu vrstu - pretplatnik ima dostupnost svim brojanim podacima za dui vremenski period, te konkretnim upozorenjima i preporukama - pretplatnik/osmatra takoe ima dostupnost svim brojanim podacima,
upozorenjima i preporukama, kao i pretplatnik. Ali moe da ostvari pravo na popust u ceni preplate.
Pretplata poinje da vai danom uplate i vai do 31. decembra tekue godine! Cena preplate iznosi 2500 dinara. Podrazumeva uvid u brojane podatke o svim tetnim organizmima na traenoj odreenoj gajenoj biljci. Izlazak na teren po pozivu: cena izlaska je 1600 din/sat, a putni troak se posebno obraunava po tarifi 12 din/km.
Popust na gore navedene cene moete da ostvarite, ako se ukljuite u rad sajta, kao osmatra. Pri tome za svaki tetni organizam koji pratite na jednom lokalitetu dobijate 5% popusta.
Ukoliko ste zainteresovani, javite se na e-mail vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772 . Stanje ozimog crnog luka [16.03.2011]
Ozimi crni luk je koji je posejan na vreme je prezimeo u zadovoljavajucoj kondiciji. Na njemu nije primeena pojava bolesti i tetoina a obzirom na najavljeno zahlaenje pojava tetnih organizama se ne oekuje ni u narednih nedelju dana. Potrebno je izvrsiti prihranu useva.
XI nauno struni skup Savremena proizvodnja povre [11.11.2010]

U organizaciji Vojvoanskog drutva povrtara e se u Novom Sadu na Poljoprivrednom fakultetu 11. decembra 2010. godine sa poetkom u 9. sati odrati skup povrtara. Tokom skupa se predstavljaju i prodavci repromaterijala za povre.
Potreban pregled ozimog crnog luka [02.11.2010]

Ozimi crni luk iz semena i iz arpadika je u fazi dva do tri lista. Na pojedinim biljkama su uoeni simptomi prisustva lukove muve. Preporuka je da se ustanovi brojnost biljaka sa simptomima, ukoliko su jaja poloena na vie od 5% biljaka potrebno je uraditi zatitu preparatima: Confidor 200SL 0,5L/ha ili Kohinor 0,5% ili Calypso 480SC 0,8L/ha uz dodatak okvaivaa na primer Trend 1dL/100L vode.
Stanje crnog luka [25.06.2010]

Proletnji luk iz arpadika je u fazi 50% naraslog prenika. Plamenjaa je prisutna na oko 70% useva. Proletnji luk iz semena je u fazi 5 do 7 listova i plamenjaa je registrovana na oko 30% useva. Uslovi za razvoj plamenjae su bili povoljni predhodnih dana a bie povoljni i u narednim danima. Tripsi su uglavnom u stadijumu imaga. Preporuka je da se obavezno uradi zatita jednim od preparata Ridomil gold 2,5kg/ha ili ili Curzate R 3kg/ha ili Acrobat MZ 2,5kg/ha. Ukoliko ste koristili neki od ovih preparata proli put, obavezno primeniti preparat razliit od predhodnog tretiranja! Na lukovima koji e se vaditi za mesec dana dodati Ronilan 1L/ha. Ako ima simtoma bolesti za pet dana ponoviti prskanje sa Infinito 1,5L/ha ili Equation pro 0,4kg/ha ili Verita 2,75kg/ha ili Quadris 1L/ha. Ukoliko nema simptoma bolesti za pet dana ponoviti prskanje sa preparatima Bravo 2,5L/ha ili Dithane 2,5kg/ha ili Antracol 2,5kg/ha.

Ozimi crni luk je u fazi 70% naraslog prenika. Plamenjaa crnog luka je prisutna na oko 70% useva. Proletnji luk iz arpadika je u fazi 5 do 8 listova. Plamenjaa je prisutna na ko 20% useva. Proletnji luk iz semena je u fazi 5 do 7 listova i plamenjaa nije registrovana. Uslovi za razvoj plamenjae e biti povoljni i u narednih nekoliko dana.. Tripsi su uglavnom u stadijumu imaga. Preporuka je da se usev detaljno pregleda. Nakon pregleda odabrati odgovarajua sredstva: ako su simptomi plamenjae prisutni koristiti: Ridomil gold 2,5kg/ha ili Curzate R 3kg/ha ili Acrobat MZ 2,5kg/ha. Nakon pet dana ponoviti prskanje preparatima Infinito 1,5L/ha ili Equation pro 0,4kg/ha ili Verita 2,75kg/ha ili Quadris 1L/ha. Ukoliko nema simptoma zatitu uraditi preparatima Bravo 2,5L/ha ili Dithane 2,5kg/ha ili Antracol 2,5kg/ha. Voditi rauna o karenci koja u luku iznosi za Ridomil gold 21 dan u Srbiji, Verita 14 dana u Srbiji, Curzate R 21 dan u Maarskoj, Acrobat MZ 21 dan u Maarskoj, Bravo 14 dana u Srbiji, Quadris 14 dana u Maarskoj, Antracol 14 dana u Srbiji. Tripsi uglavnom imaju malu brosjnost i ne treba ih suzbijati.

Ozimi crni luk je u fazi 50% naraslog prenika. Proletnji luk iz arpadika je u fazi 5 do 8 listova. Proletnji luk iz semena je u fazi 3 do 5 listova. Uslovi za razvoj plamenjae su povoljni. Tripsi su uglavnom u stadijumu imaga. Preporuka je da se usev detaljno pregleda. Nakon pregleda odabrati odgovarajua sredstva: ako su simptomi plamenjae prisutni koristiti: Ridomil gold 2,5kg/ha, Verita 2,75kg/ha ili Curzate R 3kg/ha ili Acrobat MZ 2,5kg/ha. Nakon pet dana ponoviti prskanje preparatima Infinito 1,5L/ha ili Equation pro 0,4kg/ha ili Quadris 1L/ha. Ukoliko nema simptoma zatitu uraditi preparatima Bravo 2,5L/ha ili Dithane 2,5kg/ha ili Antracol 2,5kg/ha. Voditi rauna o karenci koja u luku iznosi za Ridomil gold 21 dan u Srbiji, Verita 14 dana u Srbiji, Curzate R 21 dan u Maarskoj, Acrobat MZ 21 dan u Maarskoj, Bravo 14 dana u Srbiji, Quadris 14 dana u Maarskoj, Antracol 14 dana u Srbiji. Tripse za sada uglavnom ne treba suzbijati, nego treba saekati.
Sve agresinija Tropinota hirta - cvetojed [06.05.2010]

Biljke iji su opraivai u cvetu se ne smeju prskati insekticidima jer e stradati pele. i tu treba primenuti metode masovnog izlovljavanja plavim i belim obojenim klopkama. Meutim na usevima jema i crnog luka preporuuje se upotreba insekticida, posebno na
uvratinama. Ukoliko su parcele u blizini vonjaka u cvetu preporuuje se upotreba preparata koji su slabe otrovnosti za pele Mavrik 0,3L7ha ili Calypso 0,3L/ha.

Ozimi crni luk je u fazi kada su lukovice narasle 30 do 50% pune veliine, a semenski crni luk u fazi izduivanja lukovice. Primeeni su prvi simptomi plamenjae crnog luka. Preporuka je da se usevi pregledaju i ukoliko ima simptoma, da se to pre uradi zatita crnog luka preparatima Ridomil gold 2,5kg/ha ili Curzate R 3kg/ha ili Acrobat MZ 2,5kg/ha. Nakon pet dana ponoviti prskanje preparatima Infinito 1,5L/ha ili Equation pro 0,4kg/ha ili Quadris 1L/ha ili Melodi Comby 2,5kg/ha. Ukoliko nema simptoma zatitu uraditi preparatima Bravo 2,5L/ha ili Dithane 2,5kg/ha ili Antracol 2,5kg/ha. Voditi rauna o karenci koja u luku iznosi za Ridomil gold 21 dan u Srbiji, Curzate R 21 dan u Maarskoj, Acrobat MZ 21 dan u Maarskoj, Bravo 14 dana u Srbiji, Quadris 14 dana u Maarskoj, Antracol 14 dana u Srbiji.
Rojenje vrtnih muva (Bibio spp.) [30.04.2010]

Ovih dana na mnogim parcelama pod kukuruzom, lukom, jabukama, breskvama, ljivama itd. tokom dana se masovno roje vrtne muva iz roda Bibio. Iako ponegde njihova brojnost i pisutnost na biljkama izgleda zastraujue, one ne priinjavaju nikakve tete. Uglavnom liu ve nastale povrede od naprimer rutave bube ili biljne izluevine iz raznih lezda. Nikakve mere suzbijanja ne treba preduzimati.

Na crnom luku koji se proizvodi iz arpadika i ozimom luku, lukove muve su u stadijumu imaga. Lukova buve se nalaze u stadijumu imaga i jaja. Simptomi bolesti nisu uoeni. Tokom narednih nekoliko dana treba pregledati luk i ustanoviti da li su prisutni simptomi polaganja jaja i ako jesu u periodu od 30. aprila do 5. maja uraditi zatitu luka preparatima Actara 200g/ha ili Kohinor 0,4L/ha ili Confidor 0,5L/ha.
Pojava tetoina i bolesti na crnom luku [13.04.2010]

Na ozimom crnom luku lukove muve su u stadijumu lutke. Lukova buve se nalaze u stadijumu imaga i jaja. Pa nema potrebe da se radi zatita od tetoina. Simptomi bolesti nisu uoeni. A obzirom da je luk iz arpadika tek poeo da nie nema uslova za pojavu plamenjae. Zatitu od bolesti ne treba raditi.

Lukova buva (Bactericera tremblayi) se nalazi u stadijumu imaga koji polau jaja. Lukova minirajua muva (Napomyza gymnostoma) se nalazi u stadijumu lutke. Preporuka je da se u narednih nedelju dana ne radi nikakav tretman insekticidima.

Ukoliko su simptomi plamenjae crnog luka prisutni, preporuuje se upotreba preparata Ridomil gold 2,5 do 3 kg/ha ili Curzate R u koliini 3 kg/ha. Karenca preparata u Maarskoj je 21 dan. Ukoliko simptomi plamenjae nisu prisutni preporuuje se upotreba prepata Neoram ili Koccide 2,5 kg/ha. Prilikom zatite crnog luka obavezno koristitit Trend 0,1% ili Atplus 0,5%

Piljenje larvi lukove buve je poelo, ali je u toku jo uvek i polaganje jaja. Takoe na velikom broju useva crnog luka je porastao broj tripsa. Plamenjaa crnog luka na terenu jo uvek nije konstatovana. Upotrebom insekticida Actara 0,2kg/ha, Kohinor 0,4L/ha, Lannate 90 0,45kg/ha ili Methomex 2L/ha uz dodatak okvaivaa Trend 0,1L ili Extrawon 0,1L na 100 L vode efiksano e se suzbiti i lukova buva i tripsi. Ukoliko su prisutni samo tripsi, preporuuje se upotreba preparata na bazi spinosada (autori Agroupozorenja nema iskustvo u suzbijanju lukove buve ovim spinosadom, pa se spinosad preporuuje samo za tripse za koje ima odlinu efikasnost). Za zatitu luka od bolesti u narednom periodu se preporuuje upotreba preparata Bravo 2,5L/ha ili Odeon 2 kg/ha.
Zatita luka od bolesti i tetoina [19.05.2009]

Za zatitu lukova od bolesti u ovom periodu se preporuuje upotreba preparata Bravo 2,5L/ha ili Odeon 2 kg/ha ili preparata koji u sebi sadre bakar (Ridomil gold MZ 2,5 kg/ha ili Curzate R 3 kg/ha) ili propineb. Piljenje larvi lukove buve u narednih 5 do 7 dana se ne oekuje, pa ne treba raditi zatitu od tetoina.
Lukova muva jo uvek aktivna [26.04.2009]

Na usevima gde je izvrena zatita pre dve nedelje treba ponoviti zatitu sa preparatima iz predhodnog saoptenja. Na usevima gde ranije nije koritena zatita, preporuuje se upotreba acetamiprida 250g/ha i fosalona 2 L/ha uz upotrebu Trenda 1dL na 100L vode.
Minirajua lukova muva [11.04.2009]

Poto se larve lukove muve hrane iskljuivo unutar lista, za suzbijanje se mogu koristiti samo preparati koji imaju dubinsko delovanje. Dobru efikasnost su pokazali insekticidi na bazi acetamiprida 250g/ha, fosalona 2 L/ha, malationa 2 L/ha i tiametoksama. Uz navedene insekticide treba obavezno dodati okvaiva Trend u koliini 1 dL na 100 L vode.
Minirajua muva luka [24.03.2009]

Pregledom skladita crnog luka i praziluka, te novoposejanih polja crnog luka, konstatovano je da je minirajua muva luka (Napomyza gymnostoma) u stadijumu lutke. To znai da za sada nije potrebno vriti zatitu crnog luka insekticidima. Oni koji vre gajenje crnog luka za kasno vaenje, imali su problem sa minirajuom muvom luka tokom predhodne godine, a crni luk sade blizu lanjskog mogu izvriti potapanje arpadika u rastvor Kohinora ili preparata na bazi tiametoksama. Detaljnije informacije moete dobiti na telefon 063 326 772 Dragan Ukoliko ste videli simptome hranjenja lukove muve na Vaem luku, javite nam na vajgandd@sbb.rs -
ljiva Meteoroloke prilike tokom vegetacije 2011. godine [15.11.2011]

Uporeenje meteorolokih prilika tokom 2011. godine za Sombor je uraeno sa klimatskim podacima za Sombor u periodu od 1948. do 2010. godine. Srednje meseene temperature su tokom svih meseci bile vie u odnosu na prosene vrednosti i to tokom aprila za 2,6OC, maja 0,4; juna 1,2; jula 0,6; avgusta 3,3 i septembra ak 3,6 OC! Srednja temperatura tokom perioda od apila do kraja septembra je tokom 2011. godine iznosila 19,7 OC i bila je via za 2 OC u odnosu na prosenu! Visina padavina je samo u julu 2011. godine bila vea u odnosu na srednju mesenu vrednost i to za 17mm/m2. Tokom svih ostalih meseci je koliina padavina bila mnogo manja i to tokom aprila za 36mm/m2, maja 21, juna 36mm, avgusta 55 i septembra 13mm/m2. Na osnovu iznetog moemo zakljuiti da je 2011. godina u odnosu na prosene klimatske prilike za Sombor bila mnogo toplija i suvlja.

Kreenje stabala i "plavo" prskanje kotiavog voa [29.10.2011]

Mera koja moe pomoi u ublaavanju posledica temperaturnih oscilacija tokom zime i ranog prolea je kreenje stabala. Kreenje stabala obavezno se radi u jesen, poto nam je cilj da ublaimo
temperaturne oscilacije izmeu dana i noi u deblu. Krena orba se priprema na sledei nain: 5 kg negaenog krea, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet i drugi). Sve pomeati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Kreenje usled usporavanja kretanja sokova u vokama odlae i poetak vegetacije, to moe pomoi u izbegavanju ranih prolenih mrazeva. Ova mera najvie efekata daje kod kotiavog voa (pre svega kajsije,
breskve te ljive i vinje). Kada otpadne oko 70% lisne mase zasade kotiavog voa bi trebalo obavezno tretirati sa nekim bakarnim preparatom. Tretman ne raditi pre nego to otpadne najmanje 70% lisne mase, poto su tretmani usmereni protiv prezimljujuih formi raznih patogena (koji se odravaju na i u kori i drvetu). Ovi tretmani, samo smanjuju infektivni potencijal. Preparate koristiti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% vee od preporuenih iz uputstva za upotr ebu. Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tane doze, za neke preparate su date u tabeli: preparat NEORAM CUPROCAFFARO KOCIDE VEKTAFID R 2-3 lit ... Tretmane raditi kada su temperature iznad +5C, a ima dovoljno vremena da se depozit osui dok ne pone da mrzne. doza na 100 lit 0.8 kg 0.5 kg 0.55 kg
Analiza pojave dudovca (Hyphantria cunea) u 2011. godine [22.10.2011]

Prva generacija leptira je poela da leti najpre u Somboru 12. maja. Let leptira prve generacije je trajao do 15. juna (najdue u Velikim Radincima). Registrovano je devet leptira prve generacije u Somboru, 10 u Velikim Radincima i 24 leptira u elarevu. Maksimum leta prve generacije nije nigde registrovan, a leptiri su bili najbrojniji 22. maja. Pojava maksimuma leta odgovara vremenu pojave istog za Novi Sad (lokalitet Rimski anevi podaci od 1980. do 1996. godine) (Almai i sar., 1997). Druga generacija je poela da leti istovremeno u Somboru i elarevu 13. jula. Najvea brojnost je registrovana odmah po pojavi ve od 14. do 20. jula. Registrovan je maksimum leta leptira u elarevu 14. jula (devet leptira za no). Leptiri druge generacije su leteli do 08. avgusta leteli redovno, a potom su sa kraim pauzama u letu bili prisutni do 19. avgusta. U Velikim Radincima je registrovano samo dva leptira druge generacije, u elarevu 35, a u Somboru 37 leptira. Druga generacija je u odnosu na podatke date za Novi Sad (Almai i sar. 1997) bila neto ranije najbrojnija. Ukupna broj leptira dudovca uhvaen tokom cele godine za Sombor je 46. Ako se on uporedi sa viegodinjom srednjom vrednou za Sombor od 1980. do 2004. godine (Vajgand, 1999. i Vajgand i sar., 2008.) koji iznosi 390 vidi se da je on mnogostruko manji. Meutim ako se uporedi sa podacima za Sombor za poslednjih pet godina (Vajgand i sar., 2008; Vajgand, 2008; Vajgand, 2009; Vajgand, 2010a i Vajgand, 2010b) vidi se da je on dvostruko vei. Broj leptira dudovca za elarevo tokom 2011 iznosi 59. Ukoliko se on uporedi sa viegodinjim prosenim podacima za elarevo od 2008. do 2010. godine (Vajgand 2010) koji iznosi 7 vidi se da je on viestruko vei. Poto se
podaci za Velike Radince daju prvi put, oni se ne mogu uporediti sa srednjim vrednostima za ranije godine.
tetoine ljive [30.06.2011]

Nastavlja se intenzivna aktivnost ljivinog smotavca (C. funebrana). Takoe u pojedinim zasadima je dolo do prenamnoenja eriofidne grinje (A. fockeui). Preporuka za suzbijanje:
Protiv ljivinog smotavca primentiti preparate na bazi fenitrotiona 0,2% ili Gusathion 0.2% (ako berba nee biti u narednih mesec dana, karenca je 28 dana) ili Decis 2.5 EC 0,05%, (ako e berba biti za 15 dana, karenca je 14 dana. Protiv efriofidne grinje, ako je potrebno, primeniti preparate na bazi propargita (nije registrovan za ovu namenu u Srbiji, a karenca je 28 dana) ili letnja ulja 1% (na primer: EOS...) karenca za sva ulja 21 dan.
Bolesti i tetoine ljive [09.06.2011]

U poslednjih nekoliko dana, stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrkovaa upljikavosti lia (Stigmina carpophylla). Takoe u periodu 6-10.jun se oekuje masovno piljenje gusenica ljivinog smotavca (Grapholita funebrana), u pojedinim zasadima ima i lisnih vai. Preporuka za suzbijanje je: Protiv prouzrokvaa oboljenja primentiti Dithan 0,3% ili Merpan 80 0.2%. Protiv ljivinog smotavca primentiti preparate na bazi fenitrotiona 0,2% ili Gusathion 0.2% (tamo gde je jak pritisak tetoine), karenca je 28 dana ili Decis 2.5 EC 0,05% (tamo gde je slab pritisak tetoine, odnosno ako ima lisnih vai) karenca je 14 dana.
ljivina rasta grinja [09.06.2011]

Prisustvo raste eriofide ljive (Aculus fockeui) je uoena u pojedinim ljivicima. Za sada je prisutna u niskoj brojnosti, pa suzbijanje nije potrebno raditi. Poto se radi o izuzetno sitnoj grinji, prisustvo i brojnost, odnosno potrebu za suzbijanjem moe da utvrdi struno lice na osnovu uzorka vrnog lia. Vie o izgledu tetoine moete saznati na: http://www.hortnet.co.nz/key/stone/bugkey2a/nowings/erioph.htm

Tokom vikenda (21-23.maj) u veini regiona Vojvodine i pojedinim regionima centralne Srbije stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovaa upljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Do infekcije je dolo tamo gde je vlaenje trajalo due od 7 sati. Preporuka je da se to pre uradi tretman: - ako ima simptoma oboljenja, tada primentit Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Dithana ili Merpana 50 0.3%.
- ako nema simptoma oboljenja primentiti Dithan ili Merpan 50 0.3%. Suzbijanje ljivinog smotavca uraditi, sa preparatima Cotnion 0.2%, Pyrinex 0,2% ili preparatima na bazi fenitrotiona.
upljikavost lia ljive [17.05.2011]

Jue i danas (16,17.maj) u veini regiona Srbije stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovaa upljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Do infekcije je dolo tamo gde je vlaenje trajalo due od 13 sati. Preporuka je da se to pre uradi ponovi tretman sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Dithana ili Merpana 50 0.3%, samo u onim vonjacima gde nije raena zatita u poslednjih 7 dana.
Poeo let leptira dudovca (Hyphantria cunea) [15.05.2011]

Poeo je let leptira dudovca (Hyphantria cunea), ije gusenice mogu biti tetne na ukrasnom bilju i vou. Brojnost je mala. Preporuka je da se u vonjacima za sada ne radi nita.
upljikavost lia i tetoine ljive [09.05.2011]

Tokom vikenda (08.maj) u pojedinim reginoma Srbije (Srem, zapadna Srbija i Vojvodina, severna Vojvodina, regioni Mladenovca, Smedereva...) stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovaa upljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Do infekcije je dolo tamo gde je vlaenje trajalo due od 13 sati. Preporuka je da se to pre uradi tretman sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Dithana ili Merpana 50 0.3%. Ujedno treba suzbijati i ljivinog smotavca (C. funebrana) sa Pyrinex 0,2% ili prepratima na bazi fenitrotiona. Ako ima i lisnih vaiju bolje je primentiti Lannate-90 0,06% ili Methomex 0.25%.
upljikavost lia kotiavog voa [29.04.2011]

Tokom noi 28 na 29.aprila u pojedinim lokalitetima pre svega Vojvodine stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovaa upljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Do infekcije je dolo tamo gde je vlaenje trajalo due od 10 sati. Preporuka je da se danas ili sutra uradi tretman sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Dithana ili Merpana 50 0.3%. Karenca ove kombinacije je 21 dan.
ljivine ose (Hoplocampa sp.) [19.04.2011]

U svim regionima Srbije ljiva u fazi precvetavanja, odnosno ima vie od 70% otpalih latica. Vremenski uslovi ne pogoduju aktivnosti ljivinih osa ipak je preporuljivo da se u narednih 5 dana uradi njihovo suzbijanje. Preporuka je sledea: Tretirati sa Gusathion/Cotnion 0.15%, Pyrinex 48 EC 0,15% ili preparatima na bazi fenitrotiona u vonjacima gde nema vie otvorenog cveta. Sa prepraratima Karate zeon 0,02%, Mavrik 0,03% ili Decis 2.5 EC 0,03% u ljivicima gde jo ima po koji otvoreni cvet. U cilju zatite pela i drugih opraivaa tretmane raditi u veernjim satima 1 sat nakon zalaska sunca.
Rutava buba pojaava svoju aktivnost [19.04.2011]
Na vokama koje su u fazi cvetanja (kruka, jabuka, jagoda, ljiva) kao i na uljanoj repici, pre svega u regionima severne i srednje Bake i Banata moe da se uoi rutava buba (Epicometris hirta), koja napada i oteuje cvetne pupove i cvetove. U ovoj fazi se ne preporuuje upotreba insekticida zbog leta pela i drugih polinatora. Treba biti na oprezu, sprovesti mehanike mere suzbijanja (postavljanje belih ili plavih plastinih flaa sa vodom i eerom ili gotove klopke) odnosno runo ih skupljati. Najaktivnije su u periodu od 10-16 sati, po sunanom i mirnom danu. Redovno u podnevnim satima deurati u zasadima i usevima, da bi se navreme uoile tete. Ukoliko se ova tetoina prenamnoi (to se moe desiti u veoma kratkom periodu) za eventualnu upotrebu insekticida obratiti se strunom licu. Nikako nemojte na svoju ruku i bez predhodnog upozorenja pelara da primenjujete insekticide.
Suenje cvetova breskve, nekatrine, ljive i vinje (Monilia sp.) [15.04.2011]

Tokom 14 i 15.aprila, u veini regiona Srbije stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovaa suenja cvetova na kotiavom vou (breskva, vinja, trenja, ljiva), koja je jo u cvetu ili precvetavanju. Do ostvarenja infekcija je dolo u lokalitetima gde je duina vlaenja bila dua od 9 sati. U onim zasadima gde u poslednja 3 dana nije radjena zatita od prouzrokovaa monilije treba raditi suzbijanje. U ovim lokalitetima najkasnije do 16.aprila treba uraditi suzbijanje, kao to je to napisano u obavetenju od 01.04.2011, pod stavkom 1b.
Suenje cvetova i roga ljive [09.04.2011]

ljiva je u svim regionima Srbije u fazi cvetanja. A poto se 12 i 13.aprila oekuje kiovito vreme, mogue su infekcije od prouzrokovaa suenja cvetova (Monilia sp.). Takoe cvetanje je posebno pogodan period za infekcije od prouzrokovaa rogaa ljive (Taphrina pruni). Preporuka je da se pre oekivanih kia uradi tretman sa kontaktnim fungicidima MERPAN 50WP 0.3% ili DITHANE 0,3%.

Pretplata poinje da vai danom uplate i vai do 31. decembra tekue godine! Cena preplate iznosi 2500 dinara. Podrazumeva uvid u brojane podatke o svim tetnim organizmima na traenoj odreenoj gajenoj biljci.
Izlazak na teren po pozivu: cena izlaska je 1600 din/sat, a putni troak se posebno obraunava po tarifi 12 din/km. Popust na gore navedene cene moete da ostvarite, ako se ukljuite u rad sajta, kao osmatra. Pri tome za svaki tetni organizam koji pratite na jednom lokalitetu dobijate 5% popusta.
Ukoliko ste zainteresovani, javite se na e-mail vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772 . Plavo prskanje ljiva [23.03.2011]
U celoj Srbiji je ljiva u fazi kretanja vegetacije, odnosno pucanja pupoljaka. Preporuuje se da se do subote (26.mart) urade tretmani sa preparatima na bazi bakra. Primeniti doze koje su za 30% vee od onih iz uputstva za upotrebu. Ako u zasadima ima kolonija titastih vaiju bakarnom preparatu dodati mineralno ulje u koncentraciji od 2-2.5% (EOS i drugi). Druga mogunost je da se tretman uradi sa fabrikim kombinacijama ulja i bakra ili primenom VEKTAFID S. Sve tretmane uraditi pre nego se potpuno otvore pupoljci (opasnost od fitotoksije).
6. savjetovanje hrvatskih voara s meunarodnim sudjelovanjem Ilok [26.02.2011]

Hrvatska voarska zajednica i Hrvatska poljoprivredna komora u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, ribarstva i ruralnog razvoja, Agronomskim fakultetom Sveuilita u Zagrebu, Poljoprivrednim institutom Osijek, Poljoprivrednim fakultetom Osijek, Hrvatskim centrom za selo, hranu i poljoprivredu, Udrugom voara Tovarnika, Vukovarsko-srijemskom upanijom i gradom Ilokom, organizuju 6. nauno struno savetovanje hrvatskih voara s meunarodnim ueem, koje e se odrati u hotelu "Dunav" u Iloku 4. i 5. marta 2011. godine. Program savetovanja moete preuzeti ovde.
Obratiti panju na tete od zeeva [29.12.2010]

Due zadravanje snega u vonjacima je uslovilo pojaane tete od divljai, u poslednjih par dana. Navie teta (u vidu glodanja debla) ima od zeeva. Osim mera borbe koje su opisane u upozorenju od 25.11.2010., preporuuje se i orezivanje grana koje treba ostaviti u meurednom prostoru. Naime, ove orezane grane, koje lee na zemlji, rado konzumiraju zeevi, ime se smanjuje napad na debla.
Obratiti panju na divlja i poljske glodare [25.11.2010]

U viegodinjim zasadima najee i najvee tete prave srne i divlji zec. Sada je vreme kada se obilaze zasadi i preduzimaju mere zatite.Ograivanje zasada i umotavanje debla voaka esto prua samo deliminu zatitu. Protiv srna obino se postiu dobri rezultati kaenjem ljudske kose u kronje voaka. A za zeeve primena gotovih repelenata (Kunilent) ili pravljenih proizvoda na bazi ivotinjskog loja, ribljeg ulja i sumpornih preparata. Preparati na bazi loja se moraju oprezno primenjivati, nikako ne premazivati celo deblo ve samo povui jednu tanku liniju. U protivnom moe doi do uguivanja voaka. Sva ova sredstva svoje dejstvo zadravaju maksimalno do 2 meseca. tetne glodare (mievi, voluharice...) u viegodinjim zasadima reba suzbijati ako broj rupa bude vei od 50/100m2. U trapovima sadnog materijala i rasadnicima glodari se ne smeju tolerisati. Najbolji rezultati se postiu primenom mamaka na bazi cinkfosfida (ako je suvo vreme i zemljite) ili parafinisanim preparatima na
bazi bromadiolona, flokumafena, hlorofacinona, holekalciferola (ako je zemljite vlano). Mamke obavezno postavlajti samo u aktivne rupe, nikako ih ne razbacivati po povrini.
Kreenje i "plavo" prskanje kotiavog voa [17.10.2010]

Mera koja moe pomoi u ublaavanju posledica niskih temperatura je kreenje stabala. Kreenje
stabala obavezno se radi u jesen, poto nam je cilj da ublaimo temperaturne oscilacije izmeu dana i noi u deblu. Kreno orba se priprema na sledei nain: 5 kg negaenog krea, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet i drugi). Sve pomeati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti.Kreenje usled usporavanja kretanja sokova u vokama odlae i poetak vegetacije, to moe pomoi u izbegavanju ranih prolenih mrazeva. Ova mera najvie efekata daje kod kotiavog voa (pre svega kajsije, te
ljive i vinje). Kada otpadne oko 70% lisne mase zasade kotiavog voa bi trebalo obavezno tretirati sa nekim bakarnim preparatom. Ovi tretmani, smanjuju infektivni potencijal, raznih patogena koji prezimljavaju u zasadima. Preparate koristiti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% vee od preporuenih iz uputstva za upotr ebu. Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tane doze, za neke preparate su date u tabeli: preparat doza na 100 lit NEORAM 0.8 kg CUPROCAFFARO 0.5 kg KOCIDE 0.55 kg ... Tretmane raditi kada su temperature iznad +5C, a ima dovoljno vremena da se depozit osui dok nepone da mrzne.

Nestabilno i vlano vreme stvara uslove za infekcije od prouzrokovaa upljikavosti lia (Stigmina carpophyla). Takoe je poeo novi talas masovnog piljenja ljivinog smotavca (C. funebrana). Vlano i prohladno vreme ne pogoduje irenju ljivine raste grinje (pa mere suzbijanja za sada ne treba preduzimati). Preporuka je: - sorte koje se nee brati u narednih 20 dana tretirati sa: Dithane 0,25% + Gusathion 0,2% ili preparatima na bazi fenitrotiona - sorte koje e se brati u narednih 20 dana tretirati sa: Decis 2,5 EC ili preparat na bazi dihlorvosa. Karence za navedene preparate su: Dithane 21 dan Gusathion, preparati na bazi fenitrotiona, fosalona 28 dana preparati na bazi dihlorvosa 7 dana Decis 14 dana
ljivina rasta grinja [18.06.2010]

Prisustvo raste eriofide ljive (Aculus fockeui) je uoena u pojedinim ljivicima. Za sada je prisutna u niskoj brojnosti, pa suzbijanje nije potrebno raditi. Poto se radi o izuzetno sitnoj grinji, prisustvo i brojnost, odnosno potrebu za suzbijanjem moe da utvrdi struno lice na osnovu uzorka vrnog lia. Vie o izgledu tetoine moete saznati na: http://www.hortnet.co.nz/key/stone/bugkey2a/nowings/erioph.htm

Tokom vikenda 29-31.maj u svim regionima Vojvodine, stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrkovaa upljikavosti lia (Stigmina carpophylla). Takoe u periodu 3-7.jun se oekuje masovno piljenje gusenica ljivinog smotavca (Grapholita funebrana). Preporuka za suzbijanje je: - im se ukau uslovi tretirati ljivike sa Orius ili Folicur 250 EW 0,1% uz dodatak Dithana 0,3% protiv upljikavosti lista. Protiv ljivinog smotavaca primentiti preparate na bazi fenitrotiona 0,2% ili Gusathion 0.2% (tamo gde je jak pritisak tetoine) ili Decis 2.5 EC 0,05% (tamo gde je slab pritisak tetoine).
Masovno opadanje plodova ljive [29.05.2010]

U proteklih nekoliko dana primeena je masovna pojava promene boje, zaostatka u porastu i kada se protrese grana i opadanje plodova ljive (vidi fotografije). Pojavu pripisujemo looj oplodnji za vreme cvetanja (usled ega se koica nije razvila normalno). Takoe pojavu u pojedinim ljivicima pojaava ne adekvatna ishranjenost zasada. Sada se nita ne moe preduzeti da se pojava smanji.
BASF Agrotim u kotiavom vou preporuuje [29.05.2010]

Za suzbijanje Monilinia fructigena na kosticavom vocu preporucujemo upotrebu fungicida SIGNUM u kolicini od 1.0 kg/ha(upotreba 1000 litara vode).
AGRO TIM BASF(SINISA,DRAGAN,RASA,LJUBISA,DUSAN)

Tokom vikenda 15-17.maja u svim regionima Vojvodine, osim junog Banata stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrkovaa upljikavosti lia (Stigmina carpophylla). A oekuje se i dalje nestabilno vreme u narednih 4-5 dana. U toku je masovno piljenje gusenica ljivinog smotavca (Grapholita funebrana). Preporuka za suzbijanje je: - najkasnije do 19.maja tretirati ljivike sa Orius ili Folicur 250 EW 0,1% uz dodatak Dithana 0,3% protiv upljikavosti lista. Protiv ljivinog smotavaca primentiti preparate na bazi fenitrotiona 0,2% (tamo gde je jak pritisak tetoine) ili Decis 2.5 EC 0,05% (tamo gde je slab pritisak tetoine).
upljikavost lia i tetoine ljive [07.05.2010]

Tokom 06.maja u regionu Bake, Srema, severnog i srednjeg Banata i pojedinim lokalitetima junog Banata su se stvorili uslovi za infekcije od prouzrkovaa upljikavosti lia (Stigmina carpophylla). U pojedinim ljivicima su i dalje prisutne lisne vai. Masovno piljenje gusenica ljivinog smotavca se oekuje u periodu 10-15.maj. Preporuka za suzbijanje je:
- najkasnije do 09.maja tretirati ljivike sa Orius ili Folicur 250 EW 0,1% protiv upljikavosti lista, u onim lokalitetima gde je list bio vlaan due od 6-7 sati. - ako ima lisnih va predhodnim preparatima dodati i Decis 2,5 EC 0,04% ili Lannate 25 WP 0,15%
Oteenja od leda [06.05.2010]

Na pojedinim lokalitetima (region severne Bake) lokalne pljuskove pratila je i pojava gradonosnog leda. Preporuujemo pregledavanje vonjaka i obratiti panju na eventualna oteenja. Ukoliko ima oteenja plodova, obavezno oprskati vonjak u roku od 24h sa ANTRACOL 0.25% ili MEGAFOL 0.5% ili FERTILEADER 954 0.5%. U narednom periodu obavezno pregledavati vonjak i obratiti panju kod jabuke, kruke i dunje na simptome bakteriozne plamenjae , kako je navedeno u obavetenju od 5.5.2010.

Kovrdavost lia ljive [25.04.2010]

U zasadima ljiva u kojim se u prolih 10 dana nije radila redovna zatita od prouzrokovaa oboljenja moe se uoiti pojava uvijanja i mozaino-hlorotine proaranost listova. Takoe, dolazi do odbacivanja plodova u veoj meri. Uzrok mogu biti lisne vai (ije prisustvo se lako uoava) i/ili oboljenje roga ljive (Taphrina pruni).
Lisne vai treba suzbijati ako se uoi njihovo prisutvo na vie od 5% izbojaka sa Kohinorom1 0.05%, Actarom1 0,05% ili nekim drugim preparatom iz grupe neonikotinoida, kao i sa Metomex 0.2% ili Lannate 25 WP 0.15%. Ako nema lisnih vaiju najverovatnije je uzrok promena na liu roga ljive. Oboljenje se ve nalazi u lisnom tkivu, pa primenom pesticida se problem samo moe ublaiti. Preporuuje se naizmenina primena, u poveanim dozama, preparata na bazi dodina1 i Scora1 0.05% u nekoliko navrata.
preprati Kohinor, Actara, Score i na bazi dodina nemaju registraciju u ljivi, ali su samo oni efikasni za navedene namene

U regionu Bake i Severnog Banata tokom prepodnevnih sati 22.aprila su se ispunili uslovi za infekcije od prouzrokovaa upljikavosti lia. Ako kotiavo voe nije tretirano u poslednjih 5 dana, tada je potrebno da se uradi tretman: - breskva Bravo 0,25%, Odeon 0,2%, i drugi na bazi hlorotalonila - ljiva preparati na bazi mankogala 0,3% ako je tretman raen u poslednjih 5 dana, tada nije potrebno da se rade tretmani.
Suenje cvetova ljive (Monilia sp.) [19.04.2010]

U svim regionima Vojvodine u jutarnjim asovima 19.aprila ponovo su se stvorili uslovi za infekcije od prouzrokovaa suenja cvetova i grana. U zasadima ljiva koje su jo u fazi cvetanja ili precvetavanja, obavezno uraditi tretmane, im vremenski uslovi dozvole sa: ORIUS 0,1% ili drugi na bazi tebukonazola, MIRAGE 0,05% Napomena: ovi tretmani istovremeno tite i od prouzrokovaa upljikavosti lia.
ljivine ose (Hoplocampa sp.) [19.04.2010]

Iako vremenski uslovi ne pogoduju aktivnosti ljivinih osa ipak tokom 17 i 18.aprila je registorvana njihova aktivnost. Zato u zasadima gde je ljiva u fazi precvetavanja odnosno ima vie od 70% otpalih latica treba povesti rauna o ovim tetoinama. Preporuka je sledea: - Region Srema i Junog Banata (gde je ljiva uglavnom precvetala, odnosno nema otvorenog cveta) iskoristiti prvi povoljan dan za tretman. - Regioni srednje i severne Vojvodine (gde ljiva jo cveta ili precvetava) tretmane planirati za kraj ove nedelje (posle 21.aprila). Tretirati sa Gusathion/Cotnion 0.15% ili preparatima na bazi fenitrotiona u vonjacima gde nema vie otvorenog cveta. Sa prepraratima Karate zeon 0,02%, Mavrik 0,03% ili na bazi deltametrina u ljivicima gde jo ima po koji otvoreni cvet. U cilju zatite pela i drugih opraivaa tretmane raditi u veernjim satima 1 sat nakon zalaska sunca.
Rutava buba [17.04.2010]

Na vokama koje su u fazi cvetanja (neke sorte jabuke, vinja, trenja, ljiva, neke sorte breskve) u pojedinim vonjacima moe da se uoi rutava buba Epicometris hirta, koja napada i oteuje cvetne pupove i cvetove. U ovoj fazi se ne preporuuje upotreba insekticida zbog leta pela i drugih polinatora. Treba biti na oprezu, sprovesti mehanike mere suzbijanja (postavljanje belih ili plavih plastinih aa sa vodom i eerom). Ukoliko se ova tetoina prenamnoi (to se moe desiti u veoma kratkom periodu) za eventualnu upotrebu insekticida obratiti se strunom licu.
U svim regionima Vojvodine skoro neprestano postoje uslovi za infekcije od prouzrokovaa suenja cvetova, od 12.aprila do sada. Zato na breskvama, nektarinama, ljivama i vinjama koje su jo u fazi cvetanja ili precvetavanja, obavezno ponoviti tretmane sa: CHORUS 0,025% ili SIGNUM 0.08% Napomena: tretmane uraditi najkasnije do veernjih sati 15.aprila.
Suenje cvetova ljive (Monilia sp.) [12.04.2010]

U regionu junog i srednje Banata i Fruke gore u ranim jutarnjim asovima, a u ostalim regionima Vojvodine tokom ranih prepodnevnih asova 12.aprila je dolo do ispunjena uslova za nastanak infekcija od prouzrokovaa suenja cvetova. Stoga na ljivama koje su u fazi cvetanja visok je rizik od infekcija. Poto se najavljuje kiovito i nestabilno vreme do 15. aprila, preporuka je sledea: 1. ako je raen tretman 11.aprila na osnovu preporuke od 10. aprila, tada ponoviti tretman 14 ili 15 aprila. 2. Ako je tretman raen pre 11. aprila ili nije bilo tretiranja tada uraditi sledee:
1. ako tretiranje uspete uraditi do podnevnih sati 13.aprila tretirati sa MERPAN 50 WP 0.3% 2. ako se tretmani rade nakon podnevnih sati 13. aprila tada primeniti CHORUS 0,025%, SIGNUM 0.08%, MIRAGE 0,05%, ORIUS 0,1%. Napomena: po svaku cenu uraditi tretmane najkasnije do veernjih sati 14.aprila, makar i po kii. Insekticide u ovom tretmanu ne koristiti. Ovim tretmanom titimo i od prouzrokovaa upljikavosti lia.
Suenje cvetova i roga ljive [10.04.2010]

ljiva je u svim regionima Vojvodine u fazi cvetanja. A poto se u periodu 12-14.april oekuje kiovito vreme, mogue su infekcije od prouzrokovaa suenja cvetova (Monilia sp.). Takoe cvetanje je posebno pogodan period za prouzrokovaa rogaa ljive (Taphrina pruni). Preporuka je da se pre oekivanih kia uradi tretman sa kontaktnim fungicidima MERPAN 50WP 0.3%, BRAVO 0.25% ili preparatima na bazi mankogala.
Zatita pela i drugih opraivaa [05.04.2010]

Proizvoai voa i uljane repice Sada je period cvetanja voa i uljane repice. U nekim sluajevima e biti potrebno da se primenjuju insekticidi. Apelujemo da se primena insekticida ne radi bez preke potrebe i bez predhodne konsultacije sa strunim licem. Vaa je moralna, agronomska i zakonska obaveza da obavestite pelare 48 sati pre primene insekticida (Zakon o sredstvima za zatitu bilja - lan 48 i 49 i Zakon o stoarstvu -lan 63). Unitavanjem opraivaa smanjujete procenat oplodnje i do 40%.
Rutava buba je poela svoju aktivnost [05.04.2010]
Rutava buba je i ove godine poela da priinjava tete na vonim vrstama koje cvetaju. Najvee tete treba raunati u periodu od 10-16 sati, kada je miran, topao sunan dan (temperature preko 18C). Primena insekticida pri jakom napadu ima vrlo malog efekta (poto naleu nove jedinke i vrlo brzo unitavaju cvetove). Samo kombinacijom razliitih mera se mogu postii kakvi takvi efekti zatite. Te mere podrazumevaju:
- primena belih ili plavih plastinih posuda od mineralne vode, coca-cole i sl. koje se napune do polovine sa vodom, u koju je dobro dodati crni negro bombon, komad natrule banane ili malo piva da bi se pojaalo privlano delovanje. Posude se kae u kronje voaka. Broj posuda zavisi od jaine napada (kod vrlo jakog napada po 1 ha moda e trebati i nekoliko stotina). Vodite rauna da e moda trebati svakog dana da se prazne od insekata i pune novom tekuinom. - zakorovljavanje vonjaka do precvetavanje isto moe da smanji aktivnost insekta, poto se kasnije "die" sa mesta gde provede no, pa je period aktivnosti tokom dana krai. Takoe u ovim zasadima je mogua primena insekticida u jutarnjim asovima na povrinu zemljita u cilju suzbijanja insekata pre nego to polete u kronje. Tretmani insekticidima su vrlo diskutabilni i zbog male efikasnosti i sa aspekta unitavanja korisnih insekata opraivaa . - gore navedeni saveti se odnose na viegodinje zasade. to se tie uljane repice naalost primena insekticida je esto neophodna. Ali efikasnost i u ovom sluaju je diskutabilna. Parcele koje su ire nego to su due obino prolaze sa mali procentom oteenja, poto je napad obino ogranien na periferne delove
parcele.
Plavo prskanje ljiva [28.03.2010]

Poelo je pucanje pupoljaka ljive u svim regionima Vojvodine. Preprouuje se da se urade tretmani sa bakarni preparatima, do 31.marta. Koristiti ih u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% vee od preporuenih
iz
uputstva za upotrebu. Ako u zasadima ima kolonija titastih vaiju bakarnim preparatima dodati mineralno ulje EOS 2-3% .
Ponovno tretiranje kotiavog voa [26.11.2009]

Poto su vremenski uslovi "mekani" (toplo vreme sa uestalim vlaenjima) uslovi pogoduju razvoju prouzrokovaa oboljenja. Tu pre svega mislimo na oboljenja koja se razvijaju unutar drveta, a u ovakvim uslovima prave infekcije, i ija aktivnost je uoljiva u vidu suenja grana i granica tek nakon nekoliko godina. ime direktno utiu na ivotni vek i kondiciju zasada. Neke, najee prouzrokovae ovih pojava u naim uslovima moete videti i na priloenim slikama. Zbog toga se preporuuje ponavljanje tretmana sa bakarnim preparatima kako je to navedeno u obavetenju od 19.oktobra. Meutim, uzimajui u obzir najavljivane uestale kie i do 10. decembra relativno toplo vreme, za ove ponovljene tretmane, bolji izbor su preparati na bazi kaptana (MERPAN 50 WP 0.3-0.4% ili MERPAN 80 WDG 0.2-0.25%i drugi.). Koliina vode treba da obezbedi dobro kupanje voaka (na svaki metar visine zasada 400 lit/ha). U sluaju da nakon tretmana padne vie od 50 lit/m2 padavina, temeprature ostanu iznad 0C tretman bi bilo preporuljivo ponoviti.
Zatita ljive u 2009. godini [14.11.2009]

Najznaajniji problemi u zatiti ljive u 2009. godini: Rutava buba (Tropinota hirta): najvee tete je napravila u regionima Severne i srednje Bake i Banata. ini se da se juna linija tetnosti tokom godina pomera ka jugu (ranije je problem bio ogranien samo na Teleku visoravan). Obino su bili ugroeni vonjaci koji se granie ili se nalaze okrueni ratarskim povrinama. tete su ile i do 100% unitenih cvetova. Mogunosti borbe su: primena belih ili plavih posuda sa vodom, a tretmani insekticidima su vrlo diskutabilni i zbog svoje efikasnosti i sa aspekta unitavanja korisnih insekata opraivaa (detaljnije vidi obavetenje od 09.04.2009). Takoe je zapaeno da vonjaci na hladnijim lokalitetima ili ako su zatravnjeni su manje izloeni napadu. Lisne vai : u svim regionima uglavnom sporadina pojava. Efikasno ih suzbijaju insekticidi i grupe neonikotinoida (Actara, Kohinor i drugi). Trule plodova pred berbu (Monilia spp., Botrytis cinerea): U svim regionima se javljala u manjem intenzitetu i to najvie na sorti Stenlej. Uglavnom nije priinila ekonomski znaajne tete. Roga ljive (Taphrina pruni): sporadnina pojava u svim lokalitetima, bez veih ekonimskih teta. Simptomi su se uglavnom javljali na liu (vidi i obavetenje od 29.04.2009) arka ljive (Plum pox virus): praktino nema zasada e ova viroza nije prisutna, sa manje vie izraenim simptomima. Direktnih mera suzbijanja nema, prednost dati sortama koje bolje podnose prisustvo virusa i odravanje kondicije zasada u dobrom stanju su jedine mere borbe. Kraste/rasta prevlaka na Stenleju: uzrok pojave nije potpuno jasan. Mogui uzroci: 1. Mehanika oteenja od suvih (fenskih) vetrova, moda u kombinaciji uskovitlanim esticama peska i praine neposredno nakon oplodnje na samom poetku razvoj plodova. 2. Oteenja od tripsa nastala u vreme oplodnje plodia 3. Neki pouzrokova oboljenja (naprim.: Stereum purpureum...)Najverovatniji uzrok su mehanika oteenja.
U pojedinim zasadima, pogotovo severne Bake i junog Banata (uglavnom peskoviti tereni) pojava je bila prisutna u veem procentu. Plodovi blizanci: nastanak ovih spojenih plodova u veoj meri, zavisi od sorte (Stenlej je sklon ovoj pojavi). Pojava moe biti i sporovocirana i uticajem niskih ili visokih temperatura u vreme oplodnje i na poetku formiranja plodia. Prisilno zrenje, hloroza lia, ljuenje kore debla... pojava koja je jae prisutna unazad nekoliko godina, u pojedinim ljivicima. Detaljnije je opisana u obavetenju o kreenju stabala (03.11.2009).
Kreenje stabala voaka [03.11.2009]

Nakon jake zime 2002/03 godinu, usledila je arka vegetacija, a u mnogim zasadima vinje i ljive je pred berbu uoena hloroza, odbacivanje lia i prisilno zrenje - vidi sliku (istina ovi simptomi mogu biti prouzrokovani i usled gajenja na nepovoljnom zemljitu). Na manjem broju stabala je dolo odlubljivanja kore debla. U narednim vegetacijama simptomi su se ponavljali, uz odreeni broj osuenih stabala. Takoe je mogue primetiti "spljoavanje" debla obino sa june strane. Svi ovi simptomi nastaju kao rezultat delovanja kombinacije ekstremno niskih temperatura tokom zime, kombinacije niskih temperatura tokom noi i visokih temperatura preko dana u vreme neposredno pred kretanje vegetacije, kao i uticaja vreline sunca tokom letnjih meseci. Rezultat toga nastaje oteenje sprovodnih sudova debla i slabljenje kondicije stabala. Mere koje mogu pomoi ublaavanju posledica niskih temperatura su: kreenje stabala (mera koje se provodi u jesen pre nastupa ozbiljnije zime) ili primena hormona koji pomau u regenraciji oteenih sprovodnih elemenata (primena je tokom vegetacije). Kreenje stabala obavezno se radi u jesen, poto nam je cilj da ublaimo temperaturne oscilacije izmeu dana i noi u deblu. Kreno orba se priprema na sledei nain: 5 kg negaenog krea, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet i drugi). Sve pomeati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti. Kreenje usled usporavanja kretanja sokova u vokama odlae i poetak vegetacije, to moe pomoi u izbegavanju ranih prolenih mrazeva. Ova mera najvie efekata daje kod kotiavog voa (pre svega kajsije, te ljive i vinje).
Tretiranje kotiavog voa u jesen [19.10.2009]

Zasade kotiavog voa, bi trebalo obavezno tretirati sa nekim bakarnim preparatom. Vreme tretiranja je kada opadne oko 70% lisne mase. Iako se ne ini tako ovo su izuzetno znaajni tretmani, koji smanjuju infektivni potencijal, raznih patogena koji prezimljavaju u zasadima. Preparate koristiti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% vee od preporuenih iz uputstva za upotrebu. Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tane doze, za neke preparate su date u tabeli: preparat doza na 100 lit NEORAM 0.8 kg CUPROCAFFARO 0.5 kg
KOCIDE 0.55 kg ... Tretmane raditi kada su temperature iznad +5C, a ima dovoljno vremena da se depozit osui dok nepone da mrzne.
Agro-ekonomske karakteristike proizvodnje ljive u 2009 [02.10.2009]

Karakteristike proizvodnje ljive u 2009. godini: - u vreme cvetanja vazduna sua praena toplim i suvim vetrovima, doprineli su manjem procentu oploenih cvetova. Ali ipak u veini zasada to se nije jako odrazilo na prinos, poto je veliki procenta plodova bio izuzetne krupnoe. - Prinosi su se kretali od jako niskih (skoro bez roda, razlozi: loa oplodnja, rutava buba, loa agro i pomotehnika), pa do 25 t/ha. Ipak prosean prinos je oko 12 t/ha. U dobro negovanim zasadima prvoklasne robe je bilo najmanje 80%
- Najznaanije trite za konzumnu ljivu je bila Rusija. Od proizvoaa je traeno da plod bude sa votanom prevlakom, da nije blizanac, da je u preniku 35mm i da je sloen u gajbice. Naalost, u jeku berbe sorte Stenlej, kada je bilo najvie ljive u ponudi, potranja za vojvoanskom ljivom u Rusiji je prestala. - Cena konzumne ljive se kretala od 15-25 din/kg, a industrijske oko 10 din/kg. Zbog zastoja otkupa na tritu i pored kvalitetne ponude kod veine proizvoaa prosena cena realizovane ljive je bila oko 14-15 din/kg. - Ulaganje da bi se proizveo 1kg ploda ljive pri prinosu od 15t/ha je oko 17 din/kg ploda, a za prinos od 20t/ha oko 13 din/kg ploda.
KALKULACIJA PROIZVODNJE LJIVE U 2009 godini trosak kolicina ukupna jedinicna cena euro cena din 0.2 1 12 132 32 140 55 1 1.2 16 324 20 10 10 80 300 0.6 180 12408(0.2 eura/stablo) 3008(2 oveka x 2 dana) 13160(1 covek x 12 dana) 5170(2 zalivanja tifonom) 1504 30456 1880 940 940 7520 16920 napomena
kolicina cena rezidba sakupljanje grana okopavanje redova navodnjavanje (kWh) navodnjavanje (ljudi sati) nafta rotofreziranje setvospremac tanjiranje prskanje mineralna djubriva kg stabala sati dana kWh sati litara 2x 2x 2x 7 sati 660 32 12 300 16 270
pesticidi berba/klasiranje ambalaza transport berba
7 tretmana sati 700 2000 1 0.34
220 700 680 50
20680 65800(za branje 1 ha treba oko 700 sati) 63920(staje oko 7.5kg/gajbici) 4700 249006 32994(prinos je ukupan) (cena je prosek industrije i konzumne)
UKUPNI GODISNJI TROSKOVI prinos ukupno industrija ukupno 20000kg 0kg 20000kg cena prihod 0.15 profit 3000 0
2769 351
eura brutto prihod ulaganje/kg
dinara 3000 282000 12.4503
0.13245
Bolesti i tetoine breskve, ljive [18.07.2009]

U narednih 10-tak dana nisu predviene ozbiljnje padavine, pa i rizik od prouzrokovaa oboljenje je minimalan. Stoga se ne preporuuju tretmani hemijskim preparatima. to se tie insekata, na plodovima presvega breskve i nektarine, koje su neposredno pred zrenje, tete (buenjem i grickanjem) mogu da prave ose, muve i slino. Primena insketicida ima kratkotrajan efekat i obino ne doprinosi znaajnijem smanjenju teta. Preporuka je da se berba tih plodova obavi neto ranije, pre pune zrelosti, kao i da se izbegava berba u vie navrata.
Trule plodova ljive i ljivin smotavac [10.07.2009]

Uestale padavine i dalje stvaraju uslove za pojavu trulei plodova ljive. Stoga se preporuuju tretmani kako je to napisno u obavetenju od 25.juna.

U svim regionima Vojvodine uestale padavine poveavaju rizik od pojave trulei plodova i lisnih patogena. Stoga se preporuuju sledei tretmani: Sorte koje e se brati u narednih 10 dana ne tretirati. Sorte koje e se brati za 10-15 dana tretirati sa Chorus 0.025% (karenca 14 dana) ili preparatima na bazi boscalida+piralostrobina (karenca u susednim zemljama 7 dana). Protiv tetoina primeniti Karate Zeon 0.02% (karenca u susednim zemljama 3 dana), Sumi-Alfa 0.02% ili preparate na bazi deltametrina (karenca 14 dana). Sorte koje e se brati tek za 20 i vie dana tretirati sa Merpan 50 0.3% ili prepratima na bazi mankoceba (karenca 21 dan). Protiv tetoina primeniti preparate na bazi dimetoata (karenca 21 dan).

Nestabilno vreme u svim regionima Vojvodine stvara uslove za infekcije od prouzrokovaa upljikavosti lia kotiavog voa (Stigmina carphophyla). Ako je od poslednje primene fungicida prolo vie od 10 dana, ponoviti tretman sa Orius 0.1% ili Topas 0.05% uz dodatak Merpan 50 WP 0.25%. Prisustvo raste eriofide ljive (Aculus fockeui) je uoena u pojedinim ljivicima. Poto se radi o izuzetno sitnoj grinji, prisustvo i brojnost, odnosno potrebu za suzbijanjem moe da utvrdi struno lice na osnovu uzorka vrnog lia. Vie o izgledu tetoine moete saznati na: http://www.hortnet.co.nz/key/stone/bugkey2a/nowings/erioph.htm
O letu dudovca Hyphantria cunea [24.05.2009]

Preglede na prisustvo jaja u vonjacima i na ukrasnom bilju treba obaviti u naredna dva do tri dana. Piljenje gusenica se na liniji Srem, Panevo, Bela Crkva, oekuje u periodu od 28 do 31 maja. Na liniji Baka Palanka, Novi Sad, Zrenjanin u periodu 29 maja do 01 juna. Na liniji Odaka, Vrbasa i Beeja u periodu 30 maja do 02. juna. Na liniji Sombor, Baka Topola, Senta, Kikinda u periodu 31 maja do 03 juna. Na liniji Subotica, Horgo 01 do 04. juna. Ukoliko se tokom navedenih perioda ustanovi prisustvo jajanih legala treba odmah izvriti zatitu useva preparatima Match 0,3L/ha i Rimon 0,3L/ha. Tri do pet dana nakon navedenih perioda treba izvriti zatitu useva preparatima Avaunt 0,25L/ha i Coragen 30ml/ha, a pet do deset dana posle ovih perioda sa preparatima Diazinon 1,5L/ha, Karate zeon 0,2L/ha, Talstar 1,5dL/ha ili Sumi alpha 0,2L/ha.
Bolesti ljive i ljivin smotavac [20.05.2009]

U protekla dva dana u veini lokaliteta Vojvodine dolo je do nastanka uslova za infekciju od prouzrokovaa upljikavosti lia. Takoe obratiti panju na ljivinog smotavca. Tokom 18 i 19.maja, u veini regiona Vojvodine (gde je u popodnevnim satima bilo pljuskova) je dolo do stvaranja uslova za infekcije od prouzrokovaa upljikavosti lia (Stigmina carphophyla). Ako je od poslednje primene fungicida prolo vie od 10 dana, ponoviti tretman sa Orius 0.1% ili preparatima na bazi miklobutanila 0.03%. U cilju suzbijanja gusenica ljivinog smotavca (Grapholita funebrana) preporuuje se primena Pyrinex 0.2% ili preparata na bazi fenitrotiona ili fosalona 0.2%.
Kovrdanje lia ljive (lisne vai i roga ljive) [29.04.2009]

U velikom broju ljivika se moe uoiti pojava uvijanja i mozaino-hlorotine proaranost listova. Takoe, dolazi do odbacivanja plodova u veoj meri. Uzrok mogu biti lisne vai (ije prisustvo se lako uoava) i/ili oboljenje roga ljive (Taphrina pruni).
Lisne vai treba suzbijati ako se uoi njihovo prisutvo na vie od 5% izbojaka sa Kohinorom 0.03% ili nekim drugim preparatom iz grupe neonikotinoida, kao i sa Metomex 0.2% ili Lannate 25 WP 0.15%. Ako nema lisnih vaiju najverovatnije je uzrok promena na liu roga ljive. Oboljenje se ve nalazi u lisnom tkivu, pa primenom pesticida se problem samo moe ublaiti. Preporuuje se naizmenina primena, u poveanim dozama, preparata na bazi dodina i Scora 0.05%. Prekomerno odbacivanje plodova pripisujemo loim uslovima za plodnju (suvo vreme, sa dugotrajnim toplim vetrovima).
Bolesti ljive i ljivine ose [21.04.2009]

U periodu 19-21.april, u svim regionima Vojvodine su se stvorili uslovi za infekcije od prouzrokovaa upljikavosti lista (Stigmina carpophila). Pogodni preparati su: Systhane* 0.03% uz dodatak preparata na bazi kaptana (Merpan 50WP 0.3% i drugi). Takoe ako nije uraen insekticid protiv ljivine ose, dodati i njega kao to je to napisano u preporuci od 15.aprila. * Systhane nema registaciju u Srbiji za ovu namenu

ljiva je u fazi precvetavanja ili je odcvetala, pa vlaenje koje je nastupilo 14. aprila nije stvorilo uslove za infekcije od monilije, osim u regionu srednje Bake i severnog Banata. U tim regionima je preporuljivo da se uradi tretman sa Ronilan 0.15% ili Octave 0.04% ili Mirage 0.05% ili Chorus 0.03% i slinim prepratima najkasnije do 16. aprila. Ujedno e biti uraena zatita i od prouzrokovaa upljikavosti lia. U zasadima gde je vie od 70% latica otpalo, preporuljivo je da se uradi tretman protiv ljivinih osa. Registorvani preparati za ovu namenu su: Diazol 600 EW, Decis, Fenitrotion. Meutim, poto vreme ovog tretmana pada u vreme kada jo moda ima pela i drugih opraivaa u vonjaku, bolje je koristiti preparate koji su manje otrovni po pele (Mawrik, Calypso) iako nemaju registraciju za ovu namenu. U svakom sluaju tretmane treba poeti nakon zalaska sunca 1 sat i zavriti do ponoi (period
kada nema aktivnosti insekata opraivaa). I obavezno pre tretiranja obavestiti okolne pelare o nameri tretiranja sa insekticidom.
Bolesti ljive [09.04.2009]

ljiva je u razliitim fazama cvetanja. Iskustvo iz ranijih godina govori da, iako na prvi pogled nema opasnosti od prouzrokovaa oboljenja, dobro je da se uradi jedan tretman sa nekim kontaktnim fungicidom tokom cvetanja. U obzir dolaze preparati na bazi kaptana (naprim.: Merpan...) ili mankoceba (naprim.: Dithane, Mankoceb...). U sluaju kie primeniti preparate koji su navedeni kod breskve.

Od vonih vrsta najradije napada kruku i jabuku, jagodu ali i na ostaalim vonim vrstama koje sada cvetaju moe da napravi tete. Njena detruktivna aktivnost poinje oko 11 asova i traje do 16 asova, ali samo ako je sunan dan sa umerenim temperaturama i neduva jako vetar. Naalost, mere borbe su nam ograniene. Preporuuje se postavljanje belo ili plavo obojenih posuda (mogu biti preseene boce od mineralne vode i sl.) do 2/3 napunjenih vodom. Najvei broj treba postaviti po periferiji parcele, a manji broj u unutranjost. Broj klopki zavisi od intenziteta napada, kod jakog napada moda e treba postaviti i nekoliko stotina/ha. Ipak ova mera je esto ogranienog efekta. Primena insekticida se ne prepruuje, poto je njihov efekat samo trenutan (naleu nove jedinke), a veliki broj korisnih insekata/opraivaa bude ugoren. Ako pak elite da pribegnete toj meri obavezno se konsultujte sa strunjacima za zatitu bilja i budite u kontaktu sa okolnim pelarima.
Zimsko prskanje ljiva [06.03.2009]

Najkasnije do 15. marta, a obavezno nakon zavrene rezidbe treba tretirati zasade ljiva sa bakarnim preparatima. Koristiti ih u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% vee od preporuenih iz uputstva za upotrebu. Prave doze, za neke preparate su date u tabeli: preparat doza na 100 lit NEORAM 1 kg
CUPROCAFFARO 0.8 kg BLAUVIT CUPROXAT ... 0.8 kg 1.2 lit
Tretmane raditi kada su temperature iznad +5C, a ima dovoljno vremena da se depozit osui dok nepone da mrzne.
Ako ima problema i sa titastim vaima dodati i EOS ili GALMIN 2-4lit/100 lit vode. -
Jabuka Plavo prskanje jabuastog voa [04.12.2011]

Meteoroloke prilike tokom vegetacije 2011. godine [15.11.2011]


Procena proizvodnje jabuka za 2011 u Evropskoj uniji [01.09.2011]

Drava Austrija Belgija Bugarska eka Danska Francuska Nemaka Grka Maarska Italija Latvija Litvanija Holandija Poljska Portugalija Rumunija Slovaka Slovenija panija vedska V. Britanija Ukupno 2008 159 336 24 157 26 1528 1047 231 583 2164 34 74 376 3200 245 459 42 68 528 18 201 11499 2009 185 344 35 145 24 1651 1071 224 514 2237 13 74 402 2600 274 379 48 64 470 18 212 10984 2010 169 288 40 103 21 1579 835 254 488 2179 12 46 340 1850 251 423 32 66 486 20 214 9697 procena2011 192 298 40 66 20 1655 896 245 300 2212 8 60 418 2300 265 375 33 73 502 18 219 10195 (1) 14 3 0 -36 -5 5 7 -4 -39 2 -33 30 23 24 6 -11 3 11 3 -10 2 5 (2) 12 -8 21 -51 -15 4 -9 4 -43 1 -59 -7 12 -10 3 -11 -19 11 1 -4 5 -5
(1) Razlika izmeu 2011 i 2010 godine u procentima (2) Razlika izmeu 2011 i proseka za period 2008 - 2009 - 2010 u procentima Koliine su date u hiljadama tona.
tetoine i bolesti jabuke [08.08.2011]

Larve 2. generacije jabunog smotavca u proteklih 10 dana su poele maksimalno piljenje, koje je zbog vremenskih uslova i populacije razvueno. Sve do berbe ova tetoina treba da se dri pod kontrolom jer izaziva velike tete u ovom periodu ukoliko
se ne radi adekvatna zatita. Preporuujemo: CORAGEN 0.02% ili RIMON 0.1% ili AVAUNT 0.035% ili DIMILIN 0.025% (14 dana karenca). U zavisnosti od lokaliteta, potencijala tetoine i vremenskih uslova tretmane ponoviti u roku od 7 do 10 dana, menjajui insekticide po mehanizmu delovanja i vodei rauna o karencama preparata i vremenu berbe. Sorte koje se ranije beru (letnje i dr.) tretirati insekticidima sa kratkim karencama, npr: DECIS 0.05% ili dihlorvos (karenca 7 dana). Kini period je uticao na novi porast lastara i pojavu lisnih vai. U vonjacima gde je ovo sluaj preporuujemo tretman insekticidima na bazi neonikotionoida, npr: ACTARA 0.05% ili KESTREL 0.05% ili dr. Voditi rauna o karencama preparata (28 dana). Protiv skladinih bolesti preporuujemo fungicide: ARDENT ili STROBY 0.03% (karenca 21 dan) ili ZATO 0.02% (karenca 14 dana) ili BELLIS 0.08% (karenca 7 dana). Ove preparate kombinovati do berbe u zavisnosti od njihovih karenci i momenta berbe. Ujedno, oni deluju i na pepelnicu i aavu krastavost jabuke.
tetoine jabuke [09.07.2011]

Tokom ove, i u nekim regionima prole nedelje, poeo je let 2.generacije jabunog smotavca Carpocapsa pomonella. Zbog konstantnog leta, velike brojnosti i preklapanja generacija, jabuni smotavac se moe nai u svim fazama razvoja (jaja, larve, imaga). Zbog toga za zatitu od ove tetoine treba pratiti na nivou vonjaka. Preporuujemo tretman insekticidima kako je navedeno u obavetenju od 01.06. Efikasnost insekticida se poveava upotrebom okvaivaa, npr. SILWET 0.02%. Ukoliko je velika brojnost i prenamnoenost ove tetoine u ovom periodu tretmani se preporuuju na razmaku ne duim od nedelju dana. Ukoliko je potencijal tetoine manji, insekticidi se rade na 7-10 dana.

Zastupljenost crvenog pauka u vonjacima je varijabilna, i njegova prisutnost i brojnost zavisi od mnogih faktora (sortiment, bujnost, udoline, potencijal tetoine, dosadanja primena pesticida itd...). Uglavnom se prvo javlja u oazama, brzo se iri jer mu pogoduju vremenski uslovi (toplo vreme) i u takvim uslovima se brzo smenjuju generacije, tako da praktino u vonjacima gde je prenamnoen mogu se nai svi stadijumi (od jaja do odraslih jedinki). U vonjacima gde je velika zastupljenost ove tetoine preporuujemo upotrebu akaricida: ENVIDOR 0.05% ili MASAI 0.05%, sistemini preparati koji deluju i na
letnja jaja. Preporuka je dodati ovim akaricidima i okvaiva radi to boljeg delovanja preparata. Takoe, mogu se koristiti i kontaktni akaricidi,kao to su: VERTIMEC 018 EC 0.15% ili fenazakvin ili fenpiroksimat ili propargit. Oko problematike suzbijanja ove tetoine obratiti se strunom licu-savetodavcu.
Bolesti jabuke [20.06.2011]

19.juna je gotovo u svim regionima bilo padavina. Gde je vlailo due od 7 sati i u vonjacima gde ima simptoma aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti preporuujemo tretman kako je navedeno u obavetenju od 10.06.2011.

Leptiri 2.generacije minera belih mina Leucoptera corylifoliella ove nedelje dostiu maksimum leta. U naredih par dana se oekuje masovnije polaganje jaja. Preporuujemo preparate: INSEGAR 25 WG 0.06% ili NOMOLT 0.1% ili dr. insekticidi iz grupe regulatora rasta. Maksimum leta minera okruglih mina Leucoptera scitella se oekuje 7-10 dana nakon leta minera belih mina. Preporuka je da se tada uradi tretman protiv ove tetoine sa nekim od gore navedenih preparata. Gde ima lisnih vai Aphis pomi preporuka je da se uradi tretman sa preparatima iz grupe neonikotinoida, npr: KESTREL 0.05% ili ACTARA 25 WG 0.05% ili dr.
Bakteriozna plamenjaa jabuastog voa [12.06.2011]

Iako generalno ova sezona ne odgovara razvoju bakteriozne plamenjae (Erwinia amylovora),u pojednim zasadima jabuke, kruke i dunje, mogu se pronai simptomi prisustva oboljenja (mladari savijeni u vidu pastirskog tapa). Najee su simptomi sporadini i javljaju se oazno. Preporuka je da se sumnjivi mladari uklone zajedno sa 10-30cm zdravog dela i spale, a preseci dezinfikuju sa 1% rastvorom nekog bakarnog preparata. U sluaju da i posle viekratnog uklanjanja ima novih pojava, konsultujte se sa strunim licem oko daljih aktivnosti.

Krajem prole nedelje (oko 5.juna) prestala je primarna infekcija od prouzrokovaa aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti jabuke Venturia inaequalis jer su peritecije ispucale sve askospore iz askusa. U narednom periodu, do berbe, u vonjacima gde ima simptoma ovog oboljenja i gde je
bio visok potencijal raditi tretmane protiv sekundarne infekcije od aave krastavosti Fusicladium dendriticum kada se stvore uslovi za irenje bolesti konidijama. Preporuujemo sistemine fungicide, kao to su SCORE 250 EC 0.03% ili CLARINET 0.15%, u kombinaciji sa kontaktnim fungicidima DITHANE NEO TEC 0.3% ili MERPAN 50 WP 0.3% ili ODEON 82.5 0.2% ili ANTRACOL 0.2% ili dr. U vonjacima gde nema potencijala od ove bolesti, ni simptoma, preporuujemo samo upotrebu kontaktnih fungicida, gore navedenih.

U regionu Vojvodine (osim junog Banata) i Srbije (osim okoline Beograda) let 1.generacije jabunog smotavca Carpocapsa pomonella dostie maksimum. Masovnije piljenje se oekuje u ovim regionima krajem nedelje i poetkom sledee nedelje. U regionu junog Banata i okoline Beograda je poelo masovnije piljenje 1.generacije jabunog smotavca Carpocapsa pomonella. Preporuujemo tretman insekticidima u poetku polaganja jaja jabunog smotavca sa: RIMON 10 EC 0.1% ili INSEGAR 25 WP 0.06% ili piriproksifen, pre poetka piljenja MATCH 050 EC 0.1%, u poetku piljenja: RUNNER 240 SC 0.1% ili AVAUNT 15 SC 0.035% ili u periodu od poleganja jaja do piljenja: CORAGEN 20 SC 0.02%. Gde je veliki intenzitet i potencijal ove tetoine (ulov na feromonskim klopkama, velike tete iz prethodne godine) preporuujemo dodati insekticid iz grupe organofosfata i karbamata,npr: GUSATHION WP 25 0.2% ili PYRINEX 48 SC 0.2% ili dr.

Nestabilno i kiovito vreme se oekuje od sredine ove nedelje (od 31.maja). Preporuujemo preventivne tretmane protiv aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti jabuke Venturia inaequalis, sa kontaktnim fungicidima, kao to su: DITHANE 0.3% ili ODEON 82.5 0.2% ili MERPAN 50 WP 0.3% ili MERPAN 80 WDG 0.2% ili DELAN 700 WG 0.05% ili ANTRACOL 70 0.2%.

Tokom vikenda (21.-23.maja) u veini regiona Vojvodine i pojedinim regionima Srbije stvorili su se uslovi za infekciju od aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti jabuke Venturia inaequalis. Do infekcije je dolo tamo gde je vlailo due od 5 sati. Preporuujemo tretman sisteminim fungicidom SCORE 250 EC 0.03% u kombinaciji sa kontaktnim fungicidima (npr: DITNANE NEO TEC 0.3% ili MERPAN 50 WP 0.3% ili ODEON 82.5 WG ili dr.). Gde ima pepelnice dodati NIMROD 25 EC 0.1% ili TOPAS 100 EC 0.03% ili miklobutanil.
Bolesti i tetoine jabuke [16.05.2011]

U jutarnjim asovima 16.maja stvorili su se uslovi za infekciju od aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti jabuke Venturia inaequalis. Do infekcije je dolo tamo gde je vlailo due od 10 sati. Preporuujemo: -do etvrtka uraditi tretman sa: SCORE 250 EC 0.03% ili -do srede sa: OLYMP 10 EW 0.03% ili CLARINET 0.15% ili flutriafol ili fenarimol ili heksakonazol Dodati sisteminom fungicidu kontaktni preparat: DITHANE 0.3% ili MERPAN 50 WP 0.3% ili MERPAN 80 WDG 0.2% ili ODEON 82.5 0.2% ili POLYRAM DF 0.2% ili DELAN 700 WG 0.05% ili ANTRACOL 70 WG 0.2% ili FOLPAN 50 WP 0.3%. U regionima junog Banata i okoline Beograda iz kokona jabunih smotavca izletelo je vie od 50% leptira, dok u ostalim regionima je izletelo preko 40% imaga. U regionima Vojvodine (osim junog Banata) i Srbije (osim okoline Beograda) poelo je piljenje 1.generacije jabunog smotavca Carpocapsa pomonella. Preporuujemo tretman nakon kie sa: RIMON 0.1% ili INSEGAR 25 WP 0.06% ili piriproksifen.

Jabuni smotavac [12.05.2011]

U regionima junog Banata i okoline Beograda preko 40% imaga jabunog smotavca Carpocapsa (Cydia) pomonella je izletelo iz prezimljujuih kokona-lutke. U narednih dva dana se oekuje poetak masovnog piljenja iz jaja. Preporuujemo u ovom periodu tretman insekticidima regulatorima rasta: RIMON 0.1% ili INSEGAR 0.06% ili piriproksifen ili dr. U ostalim regionima izletelo je preko 30% imaga jabunog smotavca, a poetak masovnog piljenja se oekuje naredne nedelje. Za sada se ne preporuuje tretman insekticidima protiv jabunog smotavca za ostale regione.

Tokom vikenda (8.maj) u pojedinim regionima Srbije (zapadna Srbija, regioni Mladenovca i Smedereva, Baka, Srem...) stvorili su se uslovi za infekciju od aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti jabuke Venturia inaequalis gde je vlailo due od 11 sati. Preporuujemo tretman do srede 11.maja sa sisteminim fungicidom SCORE 250 EC 0.03% u kombinaciji sa kontaktnim preventivnim fungicidom, npr: MERPAN 50 WP 0.3% ili MERPAN 80 WDG 0.2% ili ANTRACOL 0.25% ili ODEON 82.5 0.2% ili DITHANE NEO TEC 0.3% ili POLYRAM 0.2%...). Gde ima pepelnice dodati preparat na bazi sumpora (npr: THIOVIT JET 0.3%), ili NIMROD 0.1% ili na bazi dinokapa.

Uoene su prve mine minera belih mina Lithocolettis corylifoliella. Preporuujemo tretman insekticidom iz grupe neonikotinoida (KOHINOR 0.05% ili KESTREL 0.05% ili MOSPILAN 0.05% ili CONFIDOR 0.05% ili dr.) ili METHOMEX 20 SL 0.25% ili LANNATE 25 WP 0.25% dok su mine veliine do 2mm. Tokom ove nedelje oekuju se i prve mine minera okruglih mina Leucoptera scitella,kao i mine minera takastih mina L.blancardella, preporuka je ista kao i za minera belih mina.

U vonjacima gde ima kolonija lisnih vai Aphis sp. i Dysaphis sp. na vie od 5% lastara preporuujemo tretman sa insekticidima iz grupe neonikotinoida: KESTREL 0.05% ili KOHINOR 0.05% ili ACTARA 0.05% ili dr. U vonjacima gde je velika brojnost crvenog pauka Panonychus ulmi (50% naseljenih listova) primeniti akaricid: ENVIDOR 0.06% ili fenpiroksimat ili fenazakvin ili dr.

Tokom 1.maja u svim regionima Vojvodine i Srbije gde je vlailo due od 7 sati stvorili su se uslovi za infekciju od aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti jabuke Venturia inaequalis. Preporuujemo gde nije raen tretman preventivnim fungicidima u prethodna tri dana, uraditi tretman sa sisteminim fungicidom: SCORE 250 EC 0.03% do 4.maja popodne, ili CLARINET 0.15% ili OLYMP 0.03% ili dodin ili pirimetanil do 3.maja popodne. Dodati kontaktni preventivni fungicid (npr. DITHANE NEO TEC 0.3% ili ODEON 82.5 0.2% ili MERPAN 50 WP 0.3% ili MERPAN 80 WDG 0.2% ili POLYRAM 0.2% ili ANTRACOL 0.25%).
Bolesti na jabuci [26.04.2011]

Jabuke su u fazi precvetavanja. Krajem nedelje najavljuju se kie. Preporuujemo preventivni tretman protiv aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti jabuke Venturia inaequalis kontaktnim preparatima, kao to su: MERPAN 50 WP 0.3% ili MERPAN 80 WDG 0.2% ili ANTRACOL 70 WG 0.25% ili DITHANE 0.3% ili POLYRAM DF 0.2% ili ODEON 82.5 WDG 0.15%. Protiv pepelnice Podosphaera leucotricha preporuujemo dodati preparat ARDENT 20 SC 0.03% ili STROBY DF 0.03%. Iako je jabuka u fazi precvetavanja, jo uvek ima otvorenih cvetova, a pojedine sorte (Red Chief, Jonagold) su u punom cvetu, pa se ne preporuuje upotreba insekticida zbog leta pela i drugih opraivaa.

Pipe na jabuci [19.04.2011]

U pojedinim lokalitetima i vonjacima uoena je, u manjem ili veem intezitetu, pojava pipa tzv.listojeda (Phylobius sp.,Peritellus sp.). One se hrane liem, pravei oteenja na listovima. U mladim zasadima gde nema cvetova preporuujemo gde je brojnost velika tretiranje sa: PYRINEX 48 EC 0.2%, ili insekticid na bazi fenitrotiona. U cilju zatite pela i drugih polinatora tretmane raditi u veernjim satima 1 sat nakon zalaska sunca. U vonjacima u rodu gde ve ima otvorenih cvetova ne preporuuje se primena insekticida zbog leta pela i drugih opraivaa.
aava pegavost lia i krastavost plodova jabuke [14.04.2011]

U vonjacima gde je bilo vlaenje due od 10 asova stvorili su se uslovi za infekciju od
aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti jabuke Venturia inaequalis. Preporuka je u tim lokalitetima gde se nije radio preventivni tretman kontaktnim fungicidima, primena sisteminog fungicida CHORUS 75 WDG 0.03% ili CIPRODEX 0.06% najkasnije 48 sati nakon infekcije. Ovi fungicidi istovremeno deluju i na moniliju jabuke za sorte koje imaju otvorene cvetove.
Crveni pauk i aava krastavost jabuke [11.04.2011]

Tokom protekle nedelje u vonjacima gde je bilo jaja crvenog pauka Panonychus ulmi poelo je piljenje. Preporuujemo pre cvetanja uraditi tretman sa EOS 1-1.5%. Za 12. i 13. april najavljene su kie, preporuka je preventivni tretman protiv aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti jabuke Venturia inaequalis pre kie sa: MERPAN 50 WP 0.3% ili MERPAN 80 WDG 0.2% ili DITHANE 0.3%.

Pretplata poinje da vai danom uplate i vai do 31. decembra tekue godine! Cena preplate iznosi 2500 dinara. Podrazumeva uvid u brojane podatke o svim tetnim organizmima na traenoj odreenoj gajenoj biljci. Izlazak na teren po pozivu: cena izlaska je 1600 din/sat, a putni troak se posebno obraunava po tarifi 12 din/km. Popust na gore navedene cene moete da ostvarite, ako se ukljuite u rad sajta, kao osmatra. Pri tome za svaki tetni organizam koji pratite na jednom lokalitetu dobijate 5% popusta.
Ukoliko ste zainteresovani, javite se na e-mail vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772 .
Pipe na jabuci [03.04.2011]

Uoena je pojava pipa u mladim zasadima jabuke. Preporuujemo tretman gde je velika brojnost, jer za kratko vreme mogu da izgrizu veliki procenat pupova i naprave velike tete, sa: fenitrotion, PYRINEX 0.2% ili insekticidima iz grupe piretroida (FASTAC 0.03% ili drugi).
Tortricidae na jabuci [03.04.2011]

Uoene su larve L1 i L2 stadijuma savijaa Torticidae u pupovima jabuke. One prave tete hranei se listiima u pupovima, u koje se uvlae. Preporuujemo tretman gde je velika brojnost ovih tetoina sa insekticidima : METHOMEX 20 SL 0.2% ili LANNATE 0.15% ili PYRINEX 0.2%.
Lisne vai jabuke [31.03.2011]

Lisne vai jabuke su poele da se pile iz jaja. U narednih 10 dana treba pratiti njihovu aktivnost i brojnost. Za sada se ne preporuuje tretman.
Plavo prskanje jabuke [24.03.2011]

U regionu Smedereva i Grocke, na junim obroncima Fruke Gore i delovima Srema jabuka se u veem delu nalazi u fazi zelenog pupa (sorte: Idared, Jonagold...) i mijih uiju (Greni Smit, Mucu, Pink Lady...). Preporuujemo prskanje do kie koja je najavljena za subotu (26.mart) sa bakarnim preparatima u dozi 30% vioj od preporuene u uputstvu za upotrebu (npr: CUPROCAFFARO 0.5%). U ostalim regionima Vojvodine plavo prskanje se preporuuje nakon kie, poetkom sledee nedelje od 28.marta. U vonjacima gde ima pepelnice na lastarima dodati sumporni preparat KUMULUS 0.5%. U jabunjacima gde ima titastih vai, jaja zelenih vai (Aphis pomi),jaja pepeljastih vai (Dysaphis sp.), jaja crvenog pauka (Panonychus ulmi) ili zapredaka Tortricidae treba dodati min.ulje 2-2.5% (npr. EOS ili dr.) ili koristiti gotovu fabriku kombinaciju bakra i min.ulja, npr: VEKTAFID R 2.5%. Takoe, moe se koristiti i gotova fabrika kombinacija sumpora i min.ulja VEKTAFID S 2.5% (u onim vonjacima koji jo nisu u fazi miijih uiju).

Hrvatska voarska zajednica i Hrvatska poljoprivredna komora u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, ribarstva i ruralnog razvoja, Agronomskim fakultetom
Sveuilita u Zagrebu, Poljoprivrednim institutom Osijek, Poljoprivrednim fakultetom Osijek, Hrvatskim centrom za selo, hranu i poljoprivredu, Udrugom voara Tovarnika, Vukovarsko-srijemskom upanijom i gradom Ilokom, organizuju 6. nauno struno savetovanje hrvatskih voara s meunarodnim ueem, koje e se odrati u hotelu "Dunav" u Iloku 4. i 5. marta 2011. godine. Program savetovanja moete preuzeti ovde.
Knjiga o sovicama (Noctuidae, Lepidoptera) [31.01.2011]

Nedavno je iz tampe izala knjiga pod naslovom Prirunik o sovicama (Noctuidae, Lepidoptera) na svetlosnoj klopci. Autor knjige je mr Dragan Vajgand koji ovom prilikom eli da upozna javnost sa rezultatima svojih istraivanja familije sovica, koja traju jo od 1986. godine. Knjiga je B5 formata i ima 180 stranica. Knjiga obrauje 200 razliitih sovica koje su znaajne za rad sa svetlosnim klopkama. U zavisnosti od brojnosti konkretne vrste sovice, knjiga prikazuje sve ili deo narednih podataka: Ukupnu brojnost leptira po godinama od 1994. do 2009. godine. Prosenu godinju brojnost leptira za period od 1994. do 2004. godine. Vreme poetka i kraja leta leptira tokom godine u Evropi i u Somboru. Dinamiku leta leptira tokom godine. Brojnost leptira po generacijama. Mogunost davanja dugorone prognoze primenom koeficijenta generacije. Vreme pojave maksimuma leta leptira. Podatke o prezimljujuem stadijumu. Podatke o vremenu pojave gusenica. Podatke o biljkama na kojima se razvija gusenica. Podatke o eventualnoj tetnosti kod nas i u svetu. Kvalitetne fotografije svih obraenih sovica. Knjiga je namenjena strunjacima za zatitu bilja, agronomima koji se bave zatitom bilja, studentima i ljubiteljima prirode koji e pomou knjige moi da prepoznaju 200 sovica. Primerak knjige kota 1.200 dinara + trokovi slanja knjige koji prilikom slanja Post ekspresom kotaju oko 200 dinara po primerku. Ukoliko ste zainteresovani za knjigu, moete se javiti autoru vajgandd@sbb.rs ili na 063 326 772 .
Predavanje iz voarstva u Tavankutu [19.01.2011]

U organizaciji tima sajta www.agroupozorenje.rs, urednici sajta www.vocarstvo.org e u restoranu Godar u Tavankutu, 22. januara 2011. godine odrati prezentaciju i predavanje iz oblasti voarstva sa sledeim sadrajem:9.00-9.15 Florian Farka i Rua Petrina Uvodna re sa kratkim obrazloenjem programa i ciljeva skupa 9.15-10.15 Predava Franc Kotar, vanjski suradnik InveR Beograd iz R Slovenije Animacijsko predavanje o mogunostima uinkovitije implementacije integralnih voarskih znanja u vonjake Somborske regije.10.15 do 10.30 Pauza 10.30 do 10.45 Predava: Slaana Babi-Raenovi-InveR Gradika, Republika Srpska
Predstavljanje praktinog modela integracijskog standardizacijskoh konzaltinga u integraciji RS-2 Podgradci-Dubica u 2010 godini. 10.45 do 11.00 Predava Damir Lui, Inventivna rjeenja Velika Gorica, Republika Hrvatska Predstavljanje modela on line internet orua IA voarski portal i Fruit Discovery za informisanje, edukaciju, konsalting, operativnu komunikaciju i kontrolu.11.00 do 11.45 Florian Farka, Rua Petrina, Franc Kotar, Slaana Babi Raenovi, Damir Lui Diskusija i zakljuci11.45-12.00 Prelazak u vonjak 12.00 do 13.00 Franc Kotar, vanjski suradnik InveR Beograd iz R Slovenije Praktian prikaz integracijske standardizacije integralne voarske proizvodnje u vonjaku.
Predavanje iz voarstva u Kupusini [18.01.2011]

U organizaciji tima sajta www.agroupozorenje.rs, urednici sajta www.vocarstvo.org e u Lovakom domu u Kupusini, 21. januara 2011. godine odrati prezentaciju i predavanje iz oblasti voarstva sa sledeim sadrajem: 15.00-15.15 Florijan Farka i Dragan Vajgand Uvodna re sa kratkim obrazloenjem programa i ciljeva skupa 15.15-16.15 Franc Kotar, vanjski suradnik InveR Beograd iz R Slovenije Praktian prikaz integracijske standardizacije integralne voarske proizvodnje u vonjaku. 16.15 - 16.30 prelazak u Lovaki dom 16.30-17.30 Predava Franc Kotar, vanjski suradnik InveR Beograd iz R Slovenije Animacijsko predavanje o mogunostima uinkovitije implementacije integralnih voarskih znanja u vonjake Somborske regije. 17.30 do 17.45 Pauza 17.45 do 18.00 Predava: Slaana Babi-Raenovi-InveR Gradika, Republika Srpska Predstavljanje praktinog modela integracijskog standardizacijskoh konzaltinga u integraciji RS-2 Podgradci-Dubica u 2010 godini. 18.00 do 18.15 Predava Damir Lui, Inventivna rjeenja Velika Gorica, Republika Hrvatska Predstavljanje modela on line internet orua IA voarski portal i Fruit Discovery za informisanje, edukaciju, konsalting, operativnu komunikaciju i kontrolu. 18.15 do 19.00 Dragan Vajgand, Florian Farka i predavai Diskusija i zakljuci


U viegodinjim zasadima najee i najvee tete prave srne i divlji zec. Sada je vreme kada se obilaze zasadi i preduzimaju mere zatite.Ograivanje zasada i umotavanje debla voaka esto prua samo deliminu zatitu. Protiv srna obino se postiu dobri rezultati kaenjem ljudske kose u kronje voaka. A za zeeve primena
gotovih repelenata (Kunilent) ili pravljenih proizvoda na bazi ivotinjskog loja, ribljeg ulja i sumpornih preparata. Preparati na bazi loja se moraju oprezno primenjivati, nikako ne premazivati celo deblo ve samo povui jednu tanku liniju. U protivnom moe doi do uguivanja voaka. Sva ova sredstva svoje dejstvo zadravaju maksimalno do 2 meseca. tetne glodare (mievi, voluharice...) u viegodinjim zasadima reba suzbijati ako broj rupa bude vei od 50/100m2. U trapovima sadnog materijala i rasadnicima glodari se ne smeju tolerisati. Najbolji rezultati se postiu primenom mamaka na bazi cinkfosfida (ako je suvo vreme i zemljite) ili parafinisanim preparatima na bazi bromadiolona, flokumafena, hlorofacinona, holekalciferola (ako je zemljite vlano). Mamke obavezno postavlajti samo u aktivne rupe, nikako ih ne razbacivati po povrini.
Prskanje bakarnim preparatima jabuastog voa [16.11.2010]

Preporuujemo prskanje bakarnim preparatima u dozi 30% vee od doze koja je preporuena u uputstvu (npr: CUPRACAFFARO 0.5% ili NEORAM 0.8% ili KOCIDE 0.5%...) za jabuasto voe gde je opalo vie od 70% lisne mase. Tretman obavezno raditi po lepom vremenu, kada su temperature vie od +5o C i kada ima dovoljno vremena da se depozit osui dok ne pone da mrzne. Tretman bakarnim preparatom smanjuje infektivni potencijal raznih patogena koji prezimljavaju u zasadima.
Proizvodnja jabuke u Evropskoj Uniji u 2010. godini [13.09.2010]

Koliine u hiljadama tona (+) procentualna razlika izmeu 2010 i 2009 godine (++) pocentualna razlika 2010 i proseka 2007, 2008 i 2010. godine
2007 2008 169 336 56 157 26 1.528 1.047 231 583 2.164 34 74 376 3.200 245 459 42 60 528 18 201 2009 189 344 56 145 24 1.651 1.071 224 514 2.237 13 74 402 2.600 274 379 48 56 470 18 212 prognoza 2010 161 251 56 137 21 1.580 890 260 488 2.165 20 53 340 1.980 192 388 32 51 505 20 206 (+) -15 -27 0 -6 -13 -4 -17 16 -5 -3 54 -28 -15 -24 -30 2 -33 -9 7 11 -3 (++) -12 -27 -2 -1 -23 -2 -16 13 13 -2 -23 -15 -13 -14 -26 3 -4 -14 -5 15 1
Austrija Belgija Bugarska eka Danska Francuska Nemaka Grka Maarska Italija Latvija Litvanija Holandija Poljska Portugalija Rumunija Slovaka Slovenija panija vedska Vel. Britanija
193 358 60 113 32 1.676 1.070 236 203 2.196 31 40 396 1.100 258 287 10 61 599 16 196
Total:
9.132
11.533
11.000
9.796
-11
-7

Tokom avgusta meseca jabuni smotavac Cydia pomonella u veini jabunjaka odrava konstantan let. Brojnost i potencijal ove tetoine varira od vonjaka do vonjaka. Gde je veliki pritisak ove tetoine preporuujemo prskanje insekticidima na svakih 5 do 7 dana do berbe insekticidima krae karence, kao npr: DECIS 0.05% ili dihlorvos (7 dana karenca). Voditi rauna o momentu berbe (sortama) i karencama preparata.

Tokom ove nedelje jabuni smotavac Carpocapsa (Cydia) pomonella je u fazi masovnog piljenja. Preporuujemo tretiranje insekticidima: CORAGEN 0.02% ili RUNNER 0.05% ili preparatima na bazi lufenurona ili novalurona ili diflubenzurona. Protiv bolesti trulei plodova u skladitu preporuujemo dodati fungicid ARDENT 0.03% ili STROBY 0.03%preparati deluju i na pepelnicu i aavu krastavost jabuke. Obratiti panju na karence preparata kod sorti koje se ranije beru (letnje i dr.). Preporuujemo za sorte koje e se brati oko 15. avgusta: CORAGEN 0.02% ili RUNNER 0.05% ili AVAUNT 0.03% (14 dana karenca) gde je velik pritisak jabunog smotavca, a preparati FASTAC 0.03% (14 dana karenca) ili DECIS 0.05% (7 dana) ili dihlorvos u vonjacima gde je manji potencijal ove tetoine. Dodati fungicid protiv bolesti trulei plodova u skladitu ZATO 0.015% (14 dana karenca).

U narednih nedelju dana se oekuje maksimalan let 2.generacije jabunog smotavca Carpocapsa pomonella, i to za region: -juni Banat: 20.jul -centralna Baka: 21.jul -severna i zapadna Baka:23.-24.jul -zapadni Banat: 24.-25.jul -Srem 25.-26-jul Ovi termini su varijabilni u zavisnosti od potencijala tetoine, dnevnih temperatura,
mikroklimatskih uslova i okruenja. U roku od 3 do 5 dana nakon maksimalnog leta, oekuje se masovno piljenje jabunog smotavca 2.generacije. U tom periodu preporuujemo upotrebu insekticida: na bazi fenoksikarba ili piriproksifena ili lufenurona ili novalurona.

Poeo je let 2.generacije jabunog smotavca Carpocapsa pomonella, i to po regionima: -juni Banat i centralna Baka 2.-3.jul -zapadna i severna Baka 6.-7.jul -zapadni Banat 9.jul -Srem 9.-14.jul Preporuujemo tretiranje insekticidima u vonjacima gde je ova tetoina prenamnoena i gde postoji veliki potencijal (vie od 5 leptira nedeljno uhvaeno u feromonskim klopkama) sa: GUSATHION 0.2% ili ZOLONE LIQUIDE 0.2% ili FENITROTION 0.2%.

Zbog kinog vremena i niih temperatura na prolee tek je u toku prole nedelje uoena aktivnost crvenog pauka Panonyhus ulmi. Preporuujemo pregled vonjaka, i tamo gde ima vie od 2 pokretna pauka po listu na 10 pregledanih listova uraditi tretman sa nekim od akaricida (npr: ENVIDOR 0.05%). Poinje let 2.generacije minera okruglih mina Leucoptera scitella, a miner belih mina Lithocolethis corylifoliella je u fazi maximuma leta, i uoavaju se prve mine na listovima. Preporuujemo gde ima belih mina maximalne veliine do 2mm prskati sa insekticidima: KOHINOR 0.05% ili METHOMEX 0.25% ili LANNATE 0.2%.

Nestabilno i kiovito vreme stvorilo je uslove za sekundarnu (konidijsku) infekciju od prouzrokovaa aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti jabuke. U vonjacima gde ima simptoma ove bolesti na plodovima i-ili listovima preporuujemo tretman sa SCORE 0.03% u kombinaciji sa kontaktnim fungicidom DITHANE 0.3% ili MERPAN 50 WP 0.3% ili ODEON 0.2% ili BRAVO 0.25% ili POLYRAM 0.2% ili DELAN 0.05% ili ANTRACOL 0.2% ili dr. U vonjacima gde nema simptoma preporuujemo: OLYMP 0.03% ili IMPACT 0.03% ili miklobutanil ili penkonazol, u kombinaciji sa kontaktnim fungicidom (gore navedeni).
Zbog velike brojnosti leta leptira jabunog smotavca Cydia pomonella tokom prole nedelje, u ovoj nedelji se oekuje vei talas piljenja larvi, pa preporuujemo tretman insekticidima: GUSATHION 0.2% ili ZOLONE LIQUIDE 0.2% ili PYRINEX 0.2% ili PERFEKTHION 0.2% ili FENITRTION 0.2% ili fosmet.

Za vikend se oekuje kino vreme. Preporuujemo preventivno tretiranje kontaktnim fungicidima protiv aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti jabuke sa : DITHANE 0.3% ili MERPAN 50 WP 0.3% ili DELAN 0.05% ili ANTRACOL 0.2% ili POLYRAM 0.2%. U vonjacima gde ima simptoma aave krastavosti na plodovima i-ili crne pegavosti na listovima jabuke dodati preparat ARDENT 0.03% ili STROBY 0.03% kako bi se spreilo dalje irenje bolesti. Ujedno ovaj preparat deluje i na pepelnicu jabuke. Protiv pepelnice preporuujemo i preparate: NIMROD 0.1% ili CLARINET 0.15% ili KUMULUS 0.3% (preparate na bazi sumpora primeniti samo na temperaturama izmeu 18-25 oC ). U vonjacima gde ima zelenih lisnih vai Aphis pomi na vie od 5% novih letorasta primeniti: KOHINOR 0.05% ili ACTARA 0.05% ili METHOMEX 0.25% ili LANNATE 0.15%. Let jabunog smotavca Cydia pomonella je i dalje velik, pa se jo uvek oekuje masovnije piljenje tokom ove nedelje. Preporuujemo tretman organofosfatnim insekticidima: PERFEKTHION 0.2% ili ZOLONE LIQUIDE 0.2% ili GUSATHION 0.2% ili PYRINEX 0.2% ili dr.

U toku prole nedelje u svim regionima Vojvodine je prestala primarna infekcija od prouzrokovaa aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti jabuke tj. ranije je zavreno izbacivanje askospora iz peritecija zbog obilnih padavina tokom maja meseca. U svim regionima Vojvodine od 29.maja do 1.juna su se stvorili uslovi za sekundarnu infekciju (irenje konidijama) u vonjacima gde ima simptoma. Preporuujemo prskanje kontaktnim fungicidima kako je navedeno u obavetenju od 28.05. u kombinaciji sa sisteminim fungicidom: CLARINET 0.15% ili OLYMP 0.03% ili SCORE 0.03% ili ANVIL 0.05% ili IMPACT 0.02%. U toku sledee nedelje se oekuje nov talas piljenja jabunog smotavca Cydia pomonella, za region: -juni Banat: 1.jun -centralna Baka: 3-4.jun
-zapadna i severna Baka: 7-8.jun -Srem: 8-9.jun -severni Banat 9-10.jun Ovi termini mogu da varijaju i do par dana, u zavisnosti od vremenskih uslova (pre svega temperature i padavine) i pritiska tetoine. U ovom periodu se preporuuje tretman protiv jabunog smotavca: RIMON* 0.1% ili MATCH 0.1% ili CORAGEN 0.02%.
*
preparat nije registrovan za jabuku, ali se primenjuje u drugim zemljama protiv jabunog smotavca.
BASF Agrotim u jabuci preporuuje [29.05.2010]

U jabuastom vou borba protiv aave krastavosti se nastavlja primenom fungicida DELAN 700 WG u koliini od 0.5 kg/ha + preparat iz grupe triazola, ili fungicida TERCEL 2.0-2.5 kg/ha Primena FASTAC 10 EC je dozvoljena nakon precvetavanja u jabuci, kako za jabuku koja se izvozi u Rusku federaciju tako i za sve druge jabucaste vocne vrste. MRL za alfacipermetrin je 0.05 mg/kg i uskladjen je sa partnerima iz Rusije.

27.maja u kasnim veernjim satima na severu i zapadu Bake i u severnom delu Banata su se stvorili uslovi za infekciju od aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti jabuke Venturia inaequalis. Ukoliko je u ovim regionima raen tretman kontaktnim fungicidom u periodu od 25.do 27.maja, sada nije potrebno prskati. Ukoliko je tretman raen pre 25. maja, ponoviti prskanje sa sisteminim fungicidima: CLARINET 0.15% ili OLYMP 0.03% ili IMPACT 0.02% do subote uvee ili SCORE 0.03% do nedelje, u kombinaciji sa kontaktnim preparatom MERPAN 50 WP 0.3% ili DITHANE 0.03% ili ANTRACOL 0.2% ili POLYRAM 0.2% ili DELAN 0.05% ili ODEON 0.2% ili BRAVO 0.25%. U narednom periodu se oekuje maksimum leta prve generacije jabunog smotavca Cydia pomonella. Za region:
-juni Banat 28.maj -centralna Baka 28.-29.maj -zapadna i severna Baka 31.maj-1.jun -Srem 1.-2.jun -severni Banat 3.-4.jun Zbog oekivanog kinog vremena i blagog pada temperature u narednih pet dana, ovi oekivani termini maksimuma leta jabunog smotavaca mogu varirati par dana.

U pojedinim regionima Vojvodine (juni i severni Banat, pojedini delovi severne Bake, juna Baka i Srem) u nedelju u popodnevnim asovima su se stvorili uslovi za infekciju od aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti jabuke Venturia inaequalis. Preporuujemo za ove regione prskanje fungicidima do srede sa SCORE 0.03% ili do utorka sa CLARINET 0.15%, pirimetanil ili dodin. Ovim sisteminim fungicidima (osim dodinu) obavezno dodati kontaktni fungicid: DITHANE 0.3% ili MERPAN 50 WP 0.3% ili DELAN 0.05% ili POLYRAM 0.2% ili ANTRACOL 0.2% ili ODEON 0.15% ili BRAVO 0.2%. U ostalim regionima gde nije bilo za vikend infekcije, prskati preventivno pre kie sa kontaktnim fungicidom (neki od gore navedenih). U vonjacima gde ima pepelnice dodati: KUMULUS 0.3% ili THIOVIT JET 0,3% ili NIMROD 0.1% ili TOPAS 0.03% ili OLYMP 0,03%. Zbog najavljenih malo viih temperatura, moe se oekivati vei pritisak jabunog smotavca Carpocapsa pomonella u odnosu na proteklih 10 dana. Preporuujemo tretiranje insekticidom: GUSATHION 0.2% ili COTNION 0.2% ili PERFEKTHION 0,2% ili PYRINEX 0.2%.
Venturia inaequalis [18.05.2010]

Zbog obilnih padavina u proteklih etiri dana, potrebno je ponoviti tretmane fungicidima protiv aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti Venturia inaequalis u vonjacima gde je tretman raen 14.maja ili pre. Preporuujemo do 19.maja: Prskanje kontaktnim fungicidom ODEON 0.2% ili BRAVO 0.25% ili DITHANE 0.3% ili MERPAN 50 WP 0.3% ili POLYRAM 0.2% u kombinaciji sa sisteminim fungicidom CLARINET 0.15% ili CHORUS 0.03% ili pirimetanil (ukoliko su temperatura nie od
12o C) ili SCORE 0.03% (ukoliko temperatura bude via od 12o C). Gde je veliki pritisak jabunog smotavca Cydia pomonella dodati insekticid: PYRINEX 0.2% ili Nurell D 0,2%.
Preporuka kompanije BASF [16.05.2010]
aava krastavost plodova i crna lisna pegavost jabuke [16.05.2010]

U rano podnevnim asovima 15.5. u svim regionima Vojvodine je dolo do ostvarenja uslova za infekciju od aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti jabuke Venturia inaequalis. Uslovi za infekciju su ostvareni/trajali i 16.5. Preporuujemo: -u vonjacima gde je raena zatita 14.5. kako je navedeno u obavetenju od 13.5. do utorka nije potrebno raditi tretman fungicidima. -u vonjacima gde je raena zatita pre 13.-14.5. ponoviti tretman najkasnije do ponedeljka popodne sa CLARINET 0.15% ili pirimetanil ili dodin i dodati kontaktni fungicid (osim dodinu): MERPAN 50 WP 0.3% ili DELAN 0.05% ili POLYRAM 0.2% ili DITHANE 0.3% ili ANTRACOL 0.2% ili ODEON 0.2% ili BRAVO 0.25%.
Venturia inaequalis i Leucoptera scitella [13.05.2010]

Za vikend, od 15-17.maja se oekuju velike koliine padavina sa padom temperature. U vonjacima gde ima simptoma od aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti jabuke, i u vonjacima gde ima jakih jutarnjih rosa, u dolinama reka ili okolini uma, preporuujemo tretman pre kie, 14.5. sa preparatima: ODEON 0.2% ili BRAVO 0.25%. U vonjacima gde se uoe prve mine minera okruglih mina Leucoptera scitella preporuujemo prskanje preparatima: METHOMEX 0.25% ili LANNATE 0.2% ili KOHINOR 0.05% ili CONFIDOR 0.05%.
Poeo let leptira pamukove (kukuruzne) sovice [11.05.2010]

Na svetlosnoj klopci u elarevu 08. maja je poeo let leptira Helicoverpa armigera. Preporuka je da se ne radi nita u polju jer je brojnost jako mala.
Jabuni smotavac i lisne vai [10.05.2010]

Protiv jabunog smotavca Carpocapsa pomonella u fazi piljenja ove nedelje preporuujemo prskanje preparatima: GUSATHION (COTNION) 0.2% ili fosmet 0.2%.
U vonjacima gde je ova tetoina problem-prenamnoena (ukoliko se u feromonskim klopkama hvata vie od 10 leptira nedeljno) dodati INSEGAR 0.06% ili piriproksifen 0.1%. Protiv lisnih vai Aphis pomi i pepeljaste vai Dysaphis sp. gde je zastupljenost na vie od 5% lastara preporuujemo prskanje sa insekticidima iz grupe neonikotinoida, npr: KOHINOR 0.05% ili CONFIDOR 0.05% ili ACTARA 0.05%.

Tokom kasnijih poslepodnevnih asova 8.5.(region severne i srednje Bake) i tokom ranih jutarnjih asova (region june Bake i junog Banata) je dolo do stvaranja uslova za infekciju od aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti jabuke Venturia inaequalis. Preporuujemo za region Bake i junog Banata: - ukoliko je raen tretman fungicidima u periodu od 6.do 8.maja, nije potrebno sada primeniti fungicide. - ukoliko je raen tretman fungicidima od 3.do 5.maja, potrebno je ponoviti prskanje kako je navedeno u obavetenju od 7.5.2010.

Soja je uglavnom u fazi prvog trolista, BASF preporuuje da se uradi split aplikacija herbicida i to: Varijanta 1. PULSAR 40 0,6 L/ha u trenutnoj fazi razvoja soje i nakon 7 dana drugi deo PULSARA 40 0,6 L/ha + preparat na bazi tifensulfuron-metila. Varijanta 2. PIVOT 0,3L/ha + BASAGRAN 2-2,5 L/ha + preparat na bazi tifensulfuronmetila, jednokratno ili u split aplikaciji.
U hibridima suncokreta koji su odporni na upotrebu PULSARA 40 preporuujemo primenu u koliini od 1.2 L/ha, u fazi od drugog para listova suncokreta pa dalje.
U kukuruzu preporuujemo upotrebu herbicida CAMBIO 2-2.5 L/ha ili DISTINCT 200 g/ha, za suzbijanje svih irokolisnih korova, faza primene do 6 listova kukuruza.
U jabuastom vou borba protiv adjave krastavosti se nastavlja primenom fungicida DELAN 700 WG u kolicini od 0.5 kg/ha + preparat iz grupe triazola.
Za jagodasto voce (jagoda,malina) preporucujemo upotrebu fungicida SIGNUM u kolicini od 1.5 kg/ha (upotreba 1000 litara vode/ha), radi suzbijanja trulei u ovim kulturama. Napomena SIGNUM je jedan od retkih fungicida REGISTROVANIH za primenu u jagodastom vocu sa karencom od 7 dana.
AGRO TIM BASF(SINIA, DRAGAN, RAA, LJUBIA, DUAN)

Tokom popodnevnih asova 6.5.(severna Baka, srednja Baka i Srem) i kasnije tokom nonih i jutarnjih asova 7.5.(u ostalm regionima Vojvodine) dolo je do stvaranja uslova za infekciju od aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti jabuke Venturia inaequalis. Ukoliko je raen tretman sa kontaktnim preparatima u periodu od 3.do 5.maja, nije potrebno raditi tretman. Ukoliko nije prskano u tom periodu preporuujemo prskanje sisteminim fungicidima u roku do subote uvee preparatima: STROBY 0.03% ili ARDENT 0.03% ili ZATO 0.015% ili do nedelje uvee preparatima: SCORE 0,035% ili CLARINET 0,15%. Svaki od ovih preparata koristiti u kombinaciji sa kontaktnim preparatima ANTRACOL 0,25% ili DITHANE 0.3% ili MERPAN 50WP 0.3% ili DELAN 0.05%.

Biljke iji su opraivai u cvetu se ne smeju prskati insekticidima jer e stradati pele. i tu treba primenuti metode masovnog izlovljavanja plavim i belim obojenim klopkama. Meutim na usevima jema i crnog luka preporuuje se upotreba insekticida, posebno na uvratinama. Ukoliko su parcele u blizini vonjaka u cvetu preporuuje se upotreba preparata koji su slabe otrovnosti za pele Mavrik 0,3L7ha ili Calypso 0,3L/ha.

Erwinia na jabuci, kruki, dunji [05.05.2010]

Obratiti panju u vonjacima na simptome bakteriozne plamenjae Erwinie amylovore (postepeno suenje listova na lastarima, koji ne opadaju, vrh lastara se uvija u obliku "pastirskog tapa", pojava eksudata...). Obilaziti vonjake minimum dva puta nedeljno i pregledavati grane. Ukoliko se uoe ovakvi simptomi obavezno je uklanjanje zaraenih delova, rezidbom sterilnim makazama i do 15 cm ispod vidljivo obolelog dela, i takve zaraene delove skloniti iz vonjaka i unititi-zapaliti.
Miner belih mina na jabuci [05.05.2010]

U vonjacima gde na listovima ima mina veliine do 2 mm minera belih mina Lithocolettis corylifoliella preporuujemo tretiranje insekticidima: METHOMEX 0.2% ili LANNATE 0.15% ili KOHINOR 0.03% ili CONFIDOR 0.03%.


U narednih nedelju dana pred poetak piljenja larvi jabunog smotavca Carpocapsa (Cydia) pomonella preporuuje se primena insekticida iz grupe IGR (hormona mladosti): RUNNER ili MATCH 0.1% ili RIMON * 0.1%, za sledee regione: - juni Banat: 29. i 30.april -centralna Baka: 30.april
-zapadna Baka: 1. i 2.maj -severna Baka: 2. i 3.maj -Srem: 3.maj -severni Banat: 6.maj Rimon (novaluron) nije registrovan u Srbiji za jabunog smotavca, ali je registrovan i koristi se u nekim zemljama Evropske Unije.
*
Venturia na jabuci [28.04.2010]

Tokom sinonjih i jutarnjih sati u pojedinim lokalitetima je bilo padavina. U nekim regionima (npr. zapadna Baka) gde su bili vlani listovi prepodne 28.aprila do 10.3011.00 h ostvareni su uslovi za infekciju od prouzrokovaa aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti jabuke. Obratiti panju na vonjake koji se nalaze u dolini Dunava ili drugih reka, uma i na mestima gde je specifina mikroklima-vlanija podruja, jer se u tim lokalitetima mogu bre i ee stvoriti uslovi za infekciju od Venturije. Preporuujemo tretman fungicidima kako je navedeno u obavetenju od 16.04.2010.
Simptomi Venturije na jabuci [27.04.2010]

26. i 27.aprila, u vonjacima gde nije raena pravovremena i-ili adekvatna zatita fungicidima 12.-16.aprila, uoeni su prvi simptomi na liu (5.-7. list) aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti jabuke Venturia inaequalis.
Bakteriozna plamenjaa jabuastog voa (Erwinia amylowora) procena rizika [25.04.2010]

Generalno se moe rei da je tokom celog perioda cvetanja (12-25.april) jabuka i kruaka, dunja sada poinje da cveta, nizak potencijal infekcija/irenja Erwinia amylovora u svim regionima Vojvodine. Samo u zasadima gde je prole godine bilo pojave oboljenja rizik je pojedinih dana dostigao srednje vrednosti. Od sada pa u naredne dve nedelje, nastupa najkritiniji period u donosu na ovog patogena. Ako u ovom periodu zasad bude oteen gradom ili jakim olujnim vetrom, rizik od masovnih infekcija e naglo porasti. Do sada nikakve hemijske mere suzbijanja nije bilo potrebno preduzimati. Eventualna pojava prvih simptoma moe se oekivati oko 8.maja. Do tada nikakve posebne mere suzbijanja ne treba preduzimati. Osim, ako se dolo do oteenja od grada ili olujnog vetra. Tada u roku od 24 sata od nastanka oteenja primeniti sredstva na bazi kaptana (Merpan i sl.) i folijarna hraniva sa antistres efektom (Megafol, Fertileader 954 i sl.)
Jabuni smotavac (Carpocapsa pomonella) [23.04.2010]

U periodu 18-23.april u svim regionima Vojvodine poeo je let jabunog smotavca. Datumi poetka leta po regionima su sledei: - 16-18.april juni Banat i Baka - 18-20.april srednja Baka - 21-23.april zapadna i severna Baka, Srem i severni Banat
Venturia jabuke [22.04.2010]

U jutarnjim asovima 22.aprila u regionu srednje Bake ostvareni su uslovi za infekciju od prouzrokovaa aave pegavosti lista i krastavosti plodovajabuke. Ukoliko je raen tretman 19.aprila, kako je navedeno u obavetenju, ne preporuujemo sada prskanje. Meutim, tamo gde nije raen tretman 19.aprila, obaviti prskanje fungicidima kako je navedeno u obavetenju od 16.04.2010.
aava krastavost jabuke [19.04.2010]

U prepodnevnim asovima 19.aprila u svim regionima Vojvodine su se stvorili uslovi za infekciju od prouzrokovaa aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti lista jabuke Venturia inaequalis. Uraditi tretmane fungicidima kako je navedeno u prethodnom obavetenju za jabuku 16.04.10.

Venturia i pepelnica na jabuci [16.04.2010]

U narednih nedelju dana se prognozira promenljivo oblano i kino vreme. Usled takvih uslova se poveava rizik od infekcije Venturia inaequalis. U ovom periodu se preporuuje prskanje sisteminim fungicidima, obavezno u kombinaciji sa kontaktnim preparatima. Izbor preparata po duini delovanja od momenta infekcije je prikazan u tabeli: Grupa 24 sata ANTRACOL ciram POLYRAM Grupa 36sata MERPAN DELAN mankozeb Grupa 48 sata STROBY CHORUS ZATO ARDENT Grupa 72 sata SCORE CLARINET
Preparati STROBY, ZATO, ARDENT i CLARINET imaju sistemino dejstvo i na pepelnicu. Gde ima pepelnice koristiti neke od ovih preparata ili neke od drugih navedenih preparata i dodati NIMROD 0.08%. U ovom periodu veina sorti jabuke e biti u fazi cvetanja, pa se zbog toga ne preporuuje upotreba insekticida, kako je navedeno u prethodnim obavetenjima.
Bakteriozna plamenjaa jabuastog voa (Erwinia amylowora) [15.04.2010]

Trenutno se deo kruaka nalazi u fazi cvetanja i jedan jako mali procenat jabuka (preteno sorta Idared). Najkritiniji period za infekcije od bakteriozne plamenjae je period cvetanja. Iako je ve danima kiovito vreme, potencijal irenja bakteriozne plamenjaa je vrlo mali. Takoe za sada se nisu stvorili uslovi ni za infekciju cveta. Do 23.aprila se ne oekuje znatnije otopljavanje, pa je procena da e do tog perioda i biti nizak rizik od infekcija bakteriozne plamenjae jabuastog voa.
Venturia na jabuci [12.04.2010]

U regionima junog i srednjeg Banata i na podruju Fruke gore u ranim jutarnjim asovima, i u ostalim delovima Vojvodine u prepodnevnim asovima 12. aprila dolo do infekcije od aave krastavosti i crne lisne pegavosti jabuke Venturia inaequalis. Preporuujemo uraditi tretman u roku od: - 48h nakon infekcije (do prepodnevnih asova 14.aprila) sa preparatima: CHORUS 0.03% ili pirimetanil ili dodin - 72h nakon infekcije (do prepodnevnih asova 15.aprila): SCORE 0.03% ili CLARINET 0.15% Sve preparate (osim dodina) tretirati u kombinaciji sa kontaktnim fungicidima: MERPAN 50 WP 0.3% ili ODEON 0.2% ili BRAVO 0.3% ili mankozeb. Gde ima pepelnice dodati: ARDENT 0.03% ili STROBY 0.03% ili ZATO 0.02% ili dr. U cvetanju ne preporuujemo korienje insekticida. Ukoliko je neophodno da se tretira insekticidima pre cvetanja, obavezno obavestiti pelare, kako je navedeno u obavetenju od 05.04.
Crveni pauk i lisne vai jabuke [10.04.2010]

U svim regionima Vojvodine u protekla 3 dana je dolo do piljenja crvenog pauka Panonychus ulmi. Preporuuje se tretman u vonjacima gde je brojnost vea (vie od 2 pauka po listu) sa preparatom EOS 1-1.5% ili dr.min.letnja ulja: -za region Srema i junog Banata do 12.4. -za ostale regione Vojvodine do 13.-14.4. Obratiti panju na meanje i ogranienja primene preparata iz uputstva za upotrebu, ili se posavetovati sa strunim licem. U vonjacima gde se uoi vea brojnost zelenih lisnih vai (Aphis pomi) i pepeljaste vai (Dysaphis sp.) preporuujemo prskanje pre cvetanja sa: PYRINEX 0.2% ili KOHINOR 0.03% ili hlorpirifos + cipermetrin. Ovi insekticidi u ovom stadijumu deluju i na larve smotavaca Tortricidae.

U pojedinim vonjacima, naroito u mladim zasadima, obratiti panju na pipe (Phylobius sp, Peritelus sp...) koje oteuju otvorene pupove. Mogu da za kratko vreme naprave velike tete ukoliko ih ima u velikom broju. Preporuujemo tretman insekticidima: PYRINEX 0.2%, FENITROTION 0.2% ili preparat na bazi hlorpirifosa i cipermetrina. Kod velike brojnosti ove tetoine oprskati i po zemlji okolo stabala i na krajevima parcela odakle pipe naleu. Poeo je let minera (L.blancardella, L.corylifoliella). Tretman insekticidom se u narednom periodu ne preporuuje, jer e jabuka ui u fazu cvetanja, kada e biti najvea aktivnost opraivaa (pela...).

U svim regionima Vojvodine u toku dananjeg dana (preteno u popodnevnim asovima) je dolo do stvaranja uslova za infekciju od aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti jabuke Venturie inaequalis. Preporuuje se uraditi tretman u roku od 48 sati nakon infekcije sa sisteminim fungicidom : CHORUS 0.03% ili preparatom na bazi dodina ili pirimetanila. Ukoliko ima pepelnice (belih zaraenih lastara) dodati NIMROD 0.08% ili preparat na bazi dinokapa. U vonjacima gde se uoe lisne vai na listiima i larve smotavaca (Tortricidae) dodati
insekticid PYRINEX 0.2% ili preparat na bazi hlorpirifosa i cipermetrina. Obratiti panju na meanje preparata, obavezno proitati uputstvo za upotrebu ili se posavetovati sa strunim licem.
Prognoza poetka pojave crvenog pauka [05.04.2010]

Na osnovu vremenske prognoze moe se oekivati da e se crveni pauk (Panonichus ulmi) poeti piliti iz prezimljujuih jaja u periodu 9-15. april. Prognoza po regionima je sledea: Region Juna Baka i juni Banat Severni i srednji Banat i srednja Baka Severna Baka Srem, zapadna Baka Oekivano vreme piljenja 9-10. april 10-11.april 11-12.april 12-13.april
U vonjacima gde je visoka brojnost prezimljujuih jaja, u periodu poetka piljenja jaja je preporuljivo da se urade tretmani sa mineralnim uljima (EOS i drugi) u koncentraciji od 1-1.5%. Pre primene ulja konsultujte se sa strunjacima u vezi mogunosti njihove primene i meanja.


- primena belih ili plavih plastinih posuda od mineralne vode, coca-cole i sl. koje se napune do polovine sa vodom, u koju je dobro dodati crni negro bombon, komad natrule banane ili malo piva da bi se pojaalo
privlano delovanje. Posude se kae u kronje voaka. Broj posuda zavisi od jaine napada (kod vrlo jakog napada po 1 ha moda e trebati i nekoliko stotina). Vodite rauna da e moda trebati svakog dana da se prazne od insekata i pune novom tekuinom. - zakorovljavanje vonjaka do precvetavanje isto moe da smanji aktivnost insekta, poto se kasnije "die" sa mesta gde provede no, pa je period aktivnosti tokom dana krai. Takoe u ovim zasadima je mogua primena insekticida u jutarnjim asovima na povrinu zemljita u cilju suzbijanja insekata pre nego to polete u kronje. Tretmani insekticidima su vrlo diskutabilni i zbog male efikasnosti i sa aspekta unitavanja korisnih insekata opraivaa . - gore navedeni saveti se odnose na viegodinje zasade. to se tie uljane repice naalost primena insekticida je esto neophodna. Ali efikasnost i u ovom sluaju je diskutabilna. Parcele koje su ire nego to su due obino prolaze sa mali procentom oteenja, poto je napad obino ogranien na periferne delove
parcele.

Jabuka je u poetku vegetacije u razliitim fazama, od otvaranja pupova, mijih uiju do otvorenih 6-8 listia u zavisnosti od lokacije, mesta, terena, sorte, podloge, zemljita... Za 31.mart se predvia kino vreme kada e postojati uslovi za ostvarenje infekcije od Venturia inaequalis aave krastavosti i crne pegavosti lista jabuke. Ukoliko jo nije raen prvi tretman, oprskati pre kie nekim od bakarnih preparata (CUPRACAFFARO 0.5% ili NEORAM 0.6% ili dr.),a tamo gde je raen tretman prole nedelje, oprskati jabuke nakon kie preparatom na bazi dodina. U vonjacima gde ima pepelnice preporuujemo dodati preparat NIMROD 0.08%.

U veini vonjaka je krenulo otvaranje pupova jabuke, razliito u zavisnosti od sorte, podloge, terena, zemljita itd. Za subotu se prognozira kino vreme, kada se oekuje prvo pucanje askusa i oslobaanje zrelih askospora Venturie inaequalis i stvaranje uslova za infekciju. Do tada se preporuuje uraditi tretman bakarnim preparatom kako je predloeno u preporuci za jabuku od 22.3.
Zatita jabuke u 2009. godini [19.11.2009]

Najznaajniji problemi u zatiti jabuke od prouzrokvaa bolesti i tetoina: Crvljivost jabuka/jabuno smotavac (Carpocapsa pomonella) u pojedinim regionima (sever Bake, neki lokaliteti na Frukoj Gori, juni Banat), aktivnost smotavca je izuzetno visoka tokom cele vegetacije (vidi sliku). Unazad nekoliko godina u veini lokaliteta postoji trend poveanja brojnosti tetoine. To se ove godine ogledalo u pojavi teta/crvljivih plodova i tamo gde to nikada nije bio problem. Verovatno e narednih godina ovaj problem biti jo prisutniji. Ova tetoina e dodatno uticati na poveanje trokova zatite jabuke. Razlozi su: vei broj tretmana sa insekticidima, promene u zahtevu trita, smanjenja efikasnosti dosadanjih insekticida, uvoenje nove grupe aktivnih materija (Coragen, Avaunt, Affirm...), vie e se korisiti regulatori rasta (Rimon, Insegar...). A nove grupe insekticida e zahtevati i tanije pozicioniranje tretmana. Cena kotanja suzbijanja Carpocapse u 2009 godini:
Mali pritisak tetoine Veliki pritisak tetoine
Broj tretmana 4-5 8-11
Cena kotanja 10.000 14.000 din 18.000 25.000 din
Vie o momentima tretiranja i izboru insekticida vidi i u obavetenjima od 05.05, 18.05, 20.05, 28.05, 15.06, 08.07, 21.07, 07.08. Rutava buba i ove godine je najvee tete priinjavala na jabunjacima koji se nalaze ili se granie sa ratarskim oblastima (naprimer: 90% unitenih cvetova je zabeleeno u pojedinim vonjacima srednje Bake). Problem je detaljnije opisan kod analize zatite breskve. Lisne vai: aktivnost lisnih vaiju je zapoela u prvoj dekadi aprila. I odreenom broju vonjaka su odmah po cvetanju nastale i tete od Dysaphis plantaginea i/ili D. Devecta (vidi sliku). U oko 50% zasada tokom maja i juna meseca se morala provoditi intenzivna zatita protiv kolonija lisnih vaiju (vidi obavetenja od 08.04, 20.05, 28.05, 15.06). Bakteriozna plamenjaa (Erwinia amylovora): sporadino se nalazila u pojedinim lokalitetima. U vreme cvetanja jabuke iako su dnevne infektivne vrednosti bile visoke uglavnom nije bilo uslova za infekciju cveta. Samo se tokom juna meseca u pojedinim zasadima javila u veoj meri (vidi obavetenje od 17.06.2009.). Meutim, tamo gde su preduzete uobiajene mehanike mere unitavanja nije priinila znaajniju tetu. aava krastavost uzavisnosti od lokaliteta broj prirmanih infekcija se kretao od 7-sever Bake do 12-juna Baka. Izbacivanje askospora je zavreno u prvoj polovini juna meseca (uglavnom oko 10.juna). U pogledu infekcionog pritiska najvie uslova za primarne infekcije je bilo u regionu june Bake i Banata, a najmanje u regionu severne Bake. Kada govorimo o sekundarnim infekcijama najvie uslova za sekundarne infekcije je bilo u junom Banatu, te zapadnoj Bakoj. Najblaa je bila situacija u regionu srednje Bake i severnog Banata. Uglavnom koje sauvao zasad od primarnih infekcija, tokom leta sa jednim lakim programom, koji se bazirao na kontaktnim fungicidima, bez problema je mogao da sauva svoj vonjak. Broj potrebnih tretmana protiv primarnih infekcija je bio 4-9, uzavisnosti od lokaliteta. Okosnicu su inili preparati kao to su Merpan, Odeon, Bravo i preparati na bazi mankoceba, metirama i propineba. U sluaju duih perioda vlaenja ukljuivani su i preparati sa sisteminim i lokalsisteminim delovanjem (detaljnije vidi obavetenje od 20.05.2009). Cena zatite protiv primarnih infekcija se kretala u rasponu od 18.000-38.000 din/ha, a protiv sekundarnih infekcija nije trebalo uloiti vie od 10.000 din/ha. Lisni mineri miner belih mina (L. corylifolliela) je poeo da leti u prvoj dekadi aprila, a minera okruglih mina (L. scitella) u drugoj dekadi aprila. Ove godine u nekim lokalitetima se pogotovo miner okruglih mina javio u velikoj meri. Dolazilo je i do defolijacije tokom avgusta meseca. Praenjem aktivnosti putem feromonskih klopki i vizuelnim pregledom zasada, i pravovremenom primenom insekticida regulatora rasta (Insegar, Match, Rimon...), Coragena, Avaunta i neonikotinoida (Kohinor, Actara...) tete su mogle biti totalno izbegnute (vidi obavetenja 24.04, 15.06, 08.07, 27.07). Pauci/tetne grinje i dalje je u jabunjacima dominantna vrsta crveni pauk (Panonychus ulmi), ali ne treba potceniti ni prisustvo obinog pauinara (Tetranichus urticae). Crveni pauk je poeo da se pili u prvoj dekadi aprila meseca. U dosta vonjaka je bio prisutan tokom cele vegetacije (vidi i obavetenja od 08.04, 28.05, 15.06, 28.06). U ovoj sezoni je bilo karakteristino da je su dobru efikasnost ispoljili preparati na bazi propargita, piridabena, fenpiroksimata. Ne treba potceniti ni znaaj fungicida i insekticida sa sporednim delovanjem na grinje (Nimrod, EOS, preparati na bazi sumpora, dinocapa, bifentrina), koji se koriste za druge namene u zatiti jabuke. tete od grada: na alost i ove godine ista pria, veliki broj vonjaka je u veoj ili manjoj meri
oteen. Posvemu sudei problem e biti prisutan jo dugo godina. Oigledno jedina sigurna zatita su protivgradne mree. Naalost, mnogim zasadima nedostina zatita (nedostatak obrtnih sredstava, stari-visoki zasadi, male parcele). Protivgradna zatita kao metoda smanjenja teta se nije pokazala dovoljno efikasnim, u puno sluajeva. Osiguranje zasada nije popularno meu proizvoaima to zbog cena premija, to zbog nedostatka tradicije ovakvog vida zatite. Pojava mreice oko peteljke ploda (vidi sliku) pojava koja se obino javlja u drugoj polovini vegetacije. Nije do kraja objanjeno zato se javlja. Kao mogui uzroci smatraju se:
uticaj aplikacije pesticida (sumpor, preparati na bazi cinka, letnja ulja, negativan uticaj tankmix kombinacija) poremeaji u ishrani pogotovo sa borom
nepravilan reim navodnjavanja, tokom toplih perioda, naroito ako se zalivanje radi tifonima, oroivaima
Agro-ekonomska analiza proizvodnje jabuke u 2009 [04.11.2009]

Karakteristike proizvodnje jabuke u 2009. godini: - Prosean prinos u dobro negovanim vonjacima Vojvodine je oko 30 t/ha kozumne jabuke. Ima zasada gde su prinosi konzumne jabuke i do 50-60 t/ha. Tako da moemo rei da je 2009 godina u pogledu prinosa vrlo dobra do odlina. - Tamna strana ovogodinje proizvodnje jabuka e izgleda biti prodaja. Do sada je vrlo malo prodato jabuke i trite je praktino u konstantnoj stagnaciji. Ni u bliskoj budunosti ne vidi se promena na bolje. Najznaajnije inostrano trite-Rusija, za sada vrlo male koliine kupuje od nas. Prema informacijima i u budue ima dovoljno ponude sa bliih trita (Moldavija, Crnomorski basen). Poljska jabuka e ini se tek posle Nove godine da krene u Rusiju (kada poinje da vai veina ugovora). Ostala trita (domae, Crna Gora, Bosna) ve unazad nekoliko godina troe male koliine jabuke. - Cena prvoklasne jabuke trenutno je oko 20 din/kg (18-25 din). Naalost, i u pogledu cene perspektiva je loa. U Rusiji se naveliko jabuka kupuje po istim ovim cenama i verovatno se nee posebno menjati do januara-februara. Poljska jabuke se izvozi u Rusiju
po 0.15 /kg i tako e i ostati i u budue. Znai da se iza januara moe oekivati pad cene jabuke. Treba znati da EU stimulie izvoz jabuke sa 0.1-0.15 /kg, pa je jasno da proizvoai u Poljskoj tako dobiju oko 0.25-0.3 /kg. - Cena industrijske jabuke je oko 3 din/kg, pa u veini vonjaka i nije bila skupljana, to je jo jedan gubitak za proizvoaa. - Ulaganje da bi se proizveo 1kg ploda jabuke, ako se uva u obinoj hadnjai 3 meseca: o Pri prinosu od 20 t/ha ulaganje je oko 28 din/kg (0.3 ) ploda, o t/ha ulaganje je oko 18.5 din/kg (0.2 ) ploda. Pri prinosu od 30
- Trend polaganog pada otkupne cene jabuke se nastavio i u ovoj godini. U buduim zasadima, da bi se odrala isplativost proizvodnje jabuke proizvoaima preostaje da smanje trokove radne snage. To mogu da postignu samo promenom tehnologije (poveanje broj sadnica po jedini povrine, promenom sortimenta, tenja da se sve operacije obave sa zemlje...). Problem su postojei zasadi i tereni na kojima se ne mogu saditi slabo bujne podloge. Takvi zasadi sa 1500 i manje stabala po hektaru postaju sve nerentabilniji, i tu nema mnogo prostora za smanjenje trokova. Uvoenje navodnjavanja, pravilna ishrana zasada i proreivanje plodova postaju obavezne mere nege kojima se takvi zasadi mogu drati na ivici rentabilnosti. Takoe mora se iz korena promeniti na pristup i nastup na tritu. U ovom segmentu svakako najveu ulogu mogu da odigraju zadruge. Dananji odnos da se preko nakupaca odvija vei deo trgovine voem je neodriv i za proizvoaa i za celu voarsku proizvodnju. Uloga drave u ovom segmentu poljoprivrene proizvodnje se pokazala kao nedovoljna i neefikasna. Naprimer: sistem pomoi proizvoaa putem finansiranja podizanja novih zasada sadnicama koje imaju propisanu dokumentaciju ali ne i kvalitet bi trebalo menjati. - Ako se svi ovi faktori ne uzmu u obzir ini se da e i proizvodnja jabuke kao i stoarska, upasti u jednu stagnaciju i letargiju. Proizvoai jabuka i drugog voa, verovatno mogu da izdre jo samo jednu ovakvu sezonu. - I na kraju ovu 2009 godinu su okarakterisali i silni su problemi u novo posaenim zasadima zbog loeg i neadekvatanog sadnog materijala. Ovo se odnosi pre svega na sadnice iz domae proizvodnje. Najei problemi su: o lo postotak primanja (loe kalem mesto, izmrazavanje korena u rasadniku, loa kondicija sadnice), o slabo napredovanje sadnica (usled zaraenosti sa virusima, bakterioznom plamenaom ili trulei korenovog vrata Phytophthora cactorum),
sorta ili klon koji ne odgovaraju onome to je narueno .
Tako da naalost, jedan deo novopodignutih zasada ve od samog poetka je osuen na niu produtkivnost. to dugorono gledano, u uslovima sve otrije trine utakmice, e se nepovoljno odraziti i na konkurentnost nae jabuke na inostranim tritima.
Pojava invazivne bubamare Harmonia axyridis [29.09.2009]

Vrsta Harmonia axyridis se nalazi na spiskovima najnepoeljnijih organizama Evrope i Severne Amerike. Zbog svoje velike efikasnosti u suzbijanju lisnih vai je preneta iz Azije u Severnu Ameriku i Evropu. Meutim posle kratkog vremena je pokazala svoje drugo lice. Ova vrsta toliko efikasno suzbija lisne vai, da druge bubamare ostaju bez hrane. Dodatan problem je to se ponekad hrani i larvama drugih bubamara koje su na nekoj teritoriji odomaene. Takoe krajem leta i tokom jeseni ona se ponekad hrani i zrelim voem i groem. Ako ove bubamare uu u preradu vina, zbog alkaloida koje ima u sebi vino gubi kvalitet. Vrsta je sklona okupljanju u grupe radi prezimljavanja, a kao jedno od pogodnih mesta se navode upravo grozdovi groa! Harmonia ima veoma promenljive crne pege na crvenim krilima, a ono to je karakteristino je crna W ara na beloj glavi, to se moe videti na fotografiji u prilogu. Ukoliko u grozdovima groa uoite grupe bubamara, najverovatnije se radi o ovoj vrsti (ostale vrste se obino ne grupiu), pa te grozdove obavezno treba odvojiti i ne stavljati ih u preradu! Hemijsko suzbijanje se ne sme izvoditi!!!
Stanje zrelosti jabuke na dan 04.sept.2009 [05.09.2009]

Stepen zrelosti jabuke na dan 04.septembar.2009. godine: refraktometar AJDARED (opt.: 10.5-11.5)* (opt.: 5.9-6.8) (opt.: 2,5-3) Tavankut vezano tlo 11.3 7.9 3.5 penetrometar jodno-skrobni
Tavankut pesak Kupusina Baki Vinogradi elarevo
11 10.1 11.2 10.5
7,3 7.7 7,7 8.6
3 3 2.5 1.5
*opt.: predstavlja optimalnu vrednost kada je plod pogodan za berbu za dugo uvanje
refraktometar JONAGOLD GRUPA
penetrometar jodno-skrobni
(opt.: 12-13.5)* (opt.: 5.9-6.6) (opt.: 3.5-4.5) Tavankut vezano tlo Tavankut pesak Kupusina Baki Vinogradi 11,6 11,8 10.8 12.5 8 7,7 7.7 8 4 6 5.5 5.5
refraktometar penetrometar jodno-skrobni ZLATNI DELIES (opt.: 11-13)* (opt.: 6.6-7) (opt.: 2.8-3.5) Tavankut vezano tlo Tavankut pesak Kupusina Baki Vinogradi elarevo MUTCHU (opt.: 11-13)* (opt.: 8.1-9) (opt.: 3-4.5) Tavankut 10.5 8,8 2.5 12.1 11 10.7 12 8,4 8,3 8.6 8.2 3.5 3.5 4 3
11 8.4 4 refraktometar penetrometar jodno-skrobni
Kupusina Baki Vinogradi
10 12.1
8.5 9
2 2.5
KOMENTAR: preporuka o momentu berbe se odnosi na pogodnost plodova da se due uvaju. U tabeli navedenim lokalitetima sorta Gloster je i dalje pogodna za berbu plodova koji su namenjeni za due uvanje, iako ima ve i prezrelih plodova (plodovi koji imaju boju vrlo brzo dobijaju tamne pege sa sunane strane, ako se ubrzo po dobijanju boje ne oberu). Ajdared u regionima Tavankut, Baki Vinogradi (peskoviti tereni) e biti pogodan za probirnu berbu oko 7. septembra. Na terenima sa bogatijim zemljitima moe se ekati do 12. septembra. Boja zadovoljavajua proseno oko 70% povrine obojeno. U lokalitetu Kupusina vreme berbe e biti oko ili posle 12. septembra, i obojenost je slabija (30-40% povrine ploda obojeno i to na perifenim delovima krune). Jonagold u svim lokalitetima je poeo tek u poslednjih nekoliko dana da dobija pomalo boju. Meutim unutranji pokazatelji se brzo pribliavaju optimalnim vrednostima (jodno-skrobni test u svim lokalitetima prelazi optimalne vrednosti).Berbe obavljene do 12. septembra bi trebalo dobro da su uvaju, a kod kasnijih berbi velika opasnost je od nastanka "scalda" i pojave gorkih pega na plodovima u skladinom prostoru. Berba koje se obave kasnije e biti kada je vei deo plodova prezreo, i manje pogodan za due skladitenje. U ovakvoj situaciju duina uvanja e zavisiti od toga kakva je bila primenjena agrotehnika tokom vegetacije, koliko brzo po berbi e plodovi biti stavljeni pod reim hlaenja i kakav je kvalitet objekta za uvanje. Zlatni delies se vrlo aroliko ponaa, u nekim vonjacima na periferiji kronje ve poinje da dobija utu boju, u lokalitetima Tavankut, Baki Vinogradi sa probirnom berbom moe se poeti ve oko 10.septembra. U lokalitetu Kupusina moe se ekati do 15.septembra. Za preporuku je da se za svaki vonjak posebno uradi analiza i na osnovi nje donese odluka o poetku berbe. Mutchu u lokalitetima Baki Vinogradi i Tavankut u narednih nekoliko dana e biti pogodan za berbu za dugo uvanje. U lokalitetu Kupusina to e uslediti oko 10. septembra. Sorte poput Breburn, Red Chif su za sada zelene i pre 15. septembra nee biti pogodne za berbu.
Stanje zrelosti jabuke na dan 28.avg.2009. [29.08.2009]

Stepen zrelosti jabuke na dan 28.avgust.2009. godine: AJDARED refraktometar penetrometar jodno-skrobni
(opt.: 10.5-11.5)* Tavankut vezano tlo Tavankut pesak Kupusina Baki Vinogradi 10.5 11.3 9.2 12.5
(opt.: 5.9-6.8) 7.9 8,2 7.7 8,3
(opt.: 2,5-3) 2 2.5 1.5 3
(opt.: 12-13.5)* (opt.: 5.9-6.6) (opt.: 3.5-4.5) Tavankut vezano tlo Tavankut pesak Kupusina Baki Vinogradi 11,6 11,6 10 12.5 8,9 8,8 8.1 8.6 4.5 5 4.5 5
refraktometar penetrometar jodno-skrobni ZLATNI DELIES (opt.: 11-13)* (opt.: 6.6-7) (opt.: 2.8-3.5) Tavankut vezano tlo Tavankut pesak Kupusina Baki Vinogradi MUTCHU (opt.: 11-13)* (opt.: 8.1-9) (opt.: 3-4.5) 11 11 9.7 8,8 9,2 9 3 3 3.5
12 8.9 2.5 refraktometar penetrometar jodno-skrobni
Tavankut Kupusina Baki Vinogradi KOMENTAR:
10.6 9 11.5
9,75 8.5 9.3
2 2.5 2
U tabeli navedenim lokalitetima sorta Gloster je i dalje za probirnu berbu (plodovi koji imaju boju vrlo brzo dobijaju tamne pege sa sunane strane, ako se ubrzo po dobijanju boje ne oberu). Ajdared u regionima Tavankut, Baki Vinogradi (peskoviti tereni) e biti pogodan za berbu oko 5. septembra, a ve sada se lepo boji (proseno oko 50% povrine je obojeno). U lokalitetu Kupusina vreme berbe ce biti oko ili posle 10. septembra, i obojenost je slabija (20-30% povrine ploda). Jonagold u svim lokalitetima je pratino bez boje (neto malo boje ima klon Jonagored i voke na M-9 podlozi). Meutim unutranji pokazatelji se brzo pribliavaju optimalnim vrednostima (jodno-skrobni test je u svim lokalitetima u optimalim vrednostima). Tako da e berba biti kada je vei deo plodova prezreo, i manje pogodan za due skladitenje. U ovakvoj situaciju mogunost duine uvanja e zavisiti od toga kakva je bila primenjena agrotehnika tokom vegetacije i koliko brzo po berbi e roba biti stavljena pod reim hlaenja i kakav je kvalitet objekta za uvanje. Zlatni delies u nekim vonjacima na periferiji kronje ve poinje da dobija utu boju, a prema unutranjim pokazateljima zrenja oekivani pogodan momenta za berbu e biti oko 5.septembra. Mutchu u lokalitetima Baki Vinogradi i Tavankut nakon 1.septembra e biti pogodan za berbu za dugo uvanje. U lokalitetu Kupusina to e uslediti nakon 5. septembra. Sorte poput Breburn, Red Chif su zasada zelene i pre 10-15. septembra nee biti pogodne za berbu.
Stanje zrelosti jabuke na dan 20.avgust.2009. [21.08.2009]

Stepen zrelosti jabuke se prati/odreuje pomou tri parametra: vrstoe ploda (penetrometar, kg/cm2), sadraja seera (refraktometar) i sadraja skroba (jodno-skrobni test, prema emi Univerziteta Kornel, Njujork). Stepen zrelosti jabuke na dan 20.avgust.2009. godine: AJDARED refraktometar penetrometar jodno-skrobni
(opt.: 10.5-11.5)* (opt.: 5.9-6.8) (opt.: 2,5-3) Tavankut vezano tlo Tavankut pesak Kupusina Baki Vinogradi 11 10.8 10 11.2 9,6 8,7 8,5 8,6 1,5 1.5 1.5 1,5
(opt.: 12-13.5)* (opt.: 5.9-6.6) (opt.: 3.5-4.5) Tavankut vezano tlo Tavankut pesak Kupusina Baki Vinogradi 12,8 12,5 10 11.5 8,7 8,8 7.8 8.6 4 4.5 3.5 4.5
refraktometar penetrometar jodno-skrobni ZLATNI DELIES (opt.: 11-13)* (opt.: 6.6-7) (opt.: 2.8-3.5) Tavankut vezano tlo Tavankut pesak Kupusina Baki Vinogradi 11,6 12,1 10.7 9,1 9,4 9.5 9.1 2 2.5 1.5 1.5
KOMENTAR: U tabeli navedenim lokalitetima sorta Gloster je za probirnu berbu u veini vonjaka u periodu 18-24.avgusta (plodovi koji imaju boju su i zreli). Ajdared sigurno do 1. septembra nee biti za berbu, a ve sada se lepo boji (proseno oko 40% povrine je obojeno). Jonagold pokazuje vrlo razliite vrednosti, ali je u svim lokalitetima obojenost vrlo loa. To e rezultovati berbom kada vei deo plodova ve bude prezreo, i manje pogodan za due skladitenje. A takoe se svakim danom poveava opasnost od prekomernog opadanja plodova. Preporuka je da u svim lokalitetima to pre uradi tretman protiv opadanja plodova (preparati kao to su Frigocur ili Obsthormon). Ako je tretman ve uraen, ponoviti ga nakon 10 dana od predhodnoh tretmana. Oko doza primene, konsultujete se sa strunjacima iz vaeg regiona ili nas kontaktirajte.
Stanje zrelosti jabuke na dan 15.avgust.2009 [16.08.2009]

Stepen zrelosti jabuke se prati/odreuje pomou tri parametra: vrstoe ploda (penetrometar, kg/cm2), sadraja seera (refraktometar) i sadraja skroba (jodno-skrobni test, prema emi Univerziteta Kornel, Njujork). Stepen zrelosti jabuke na dan 13.avgust.2009. godine: refraktometar AJDARED (opt.: 10.5-11.5)* (opt.: 5.9-6.8) (opt.: 2,5-3) Tavankut vezano tlo Tavankut pesak Kupusina 9.8 10.0 9,5 9,6 8,7 8,5 1,5 2 2 penetrometar jodno-skrobni
(opt.: 12-13.5)* (opt.: 5.9-6.6) (opt.: 3.5-4.5) Tavankut vezano tlo 11,6 8,7 4,5
Tavankut pesak Kupusina KOMENTAR:
11,8 9,25
8,8 8,5
4,0 2
U tabeli navedenim lokalitetima sorta Gloster je za berbu u veini vonjaka u periodu 1824.avgusta. Ajdared sigurno do 1. septembra nee biti za berbu, a ve sada se lepo boji (proseno oko 30% povrine je obojeno) Jonagold pokazuje vrlo razliite vrednosti. U Tavankutu nema velikih razlika izmeu tipa zemljita ili podloge (M-9 ili MM-106), takoe i obojenost je jako loa u svim lokalitetima. U odnosu na Tavankut jabuke u Kupusini su "zelenije" za nekoliko dana. Preporuka je da u regionu Tavankuta se to pre uradi tretman protiv opadanja plodova (preparati kao to su Frigocur ili Obsthormon). Oko doza primene, konsultujete se sa strunjacima iz vaeg regiona ili naS kontaktirajte.
Zatita jabuke [07.08.2009]

Zbog razvuenosti leta i velike brojnosti 2.generacije jabunog smotavca Carpocapsa pomonella preporuujemo tretmane insekticidima na svakih 7-10 dana do berbe (gde ima preko 5% ucrvanih plodova) ili na 10-12 dana (gde ima manje od 5% ucrvanih plodova). Preporuujemo preparate: Gusathion (28 dana karenca), dimetoat (21 dan), Avaunt 0.035% (14 dana karenca) ili dr... Sorte (kao npr.Gala...) koje su u fazi berbe ne tretirati. Strogo voditi rauna o karencama preparata, sortama i momentu berbe. Dodati protiv trulei koja se moe pojaviti u skladitu Ardent 0.03% (21 dan karenca).
Mineri jabuke [27.07.2009]

Mineri belih mina uhvaenih u feromonskim klopakama dostiu maksimum leta, s toga se oekuje ove nedelje masovnije polaganje jaja i piljenje. Preporuujemo upotrebu preparata Rimon 0.08% ili Insegar 0.06% ili Avaunt 0.03% (deluju i na jaja) ili Methomex 0.2% ili Lannate 25 WP 0.15% ili Actara 0.04% (u fazi piljenja). 7-10 dana
nakon leta ovog minera se oekuje maksiumum leta 3. generacije minera okruglih mina Leucoptera scitella, i tada se preporuuje ista receptura kao kod belog minera.

Preporuujemo prskanje protiv jabunog smotavca preparatima Coragen 0.02% ili Gusathion 0.2% ili na bazi dimetoata 0.2%. U vonjacima gde je ova tetoina prenamnoena (ukoliko ima vie od 5% ucrvanih plodova) dodati insekticid Rimon 0.1% ili Insegar 0.06% ili Match 0.1%. Voditi rauna o karencama preparata. Letnje sorte ne tretirati.

Poeo je let druge generacije jabunog smotavca Carpocapsa (Cydia) pomonella: 4.7. u regionu june Bake, 5.7. juni i istoni Banat, 7.7. jugozapadna Baka, 8.7. zapadna Baka i Srem, i do kraja nedelje se oekuje u regionu severne Bake. Tretman se preporuuje u fazi masovnijeg piljenja smotavca. Mine Leucoptera scitella minera okruglih mina koje su maksimalno veliine do 2 mm preporuujemo tretiranje preparatima iz grupe neonikotinoida (Kohinor 0.05% ili Actara 0.05% ili dr.) ili Methomex 0.2% ili Lannate 0.15%.

Nestabilno vreme praeno padavinama u svim regionima Vojvodine su uslovile infekciju od aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti jabuke Fusicladiuma. I u narednom periodu se predvia mestimino kiovito vreme, pa se zbog toga preporuuju preventivni tretmani kontaktnim preparatima na bazi mankozeba ili MERPAN 80 WDG 0.2% uz kombinaciju sa sisteminim preparatima nakon infekcije, kao to su SCORE 0.03% (delovanje 48-72h nakon infekcije), EMINENT 0.05% (48h) ili na bazi pirimetanil i flukvinkonazol 0.15% (48-72h). Na novim porastima lastara ukoliko se uoe nove kolonije lisnih vai (vie od 5% izbojaka) preporuujemo tretman sa insekticidima iz grupe neonikotinoida (Actara 0.03% ili Kohinor 0.03% ili dr.) ili Methomex 0.2% ili Lannate 25 WP 0.15%. Vremenski uslovi su veoma pogodovali razviu crvenog pauka i tamo gde ima vie od 2 pokretna po listu uraditi tretman akaricidom (npr: spirodiklofen 0.05%). U vonjacima gde ima oteenih plodova od grada (leda) preporuujemo uraditi tretman u roku od 24h nakon oteenja MERPANOM 80 WDG 0.2%.

U protekla tri dana su ostvareni uslovi za sekundarnu infekciju od aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti jabuke Fusicladium dendriticum. I u narednom periodu se predvia kiovito vreme, pa zbog toga preporuujemo obavezno prskanje preparatima slabije ispirljivosti kao to su na fungicidi na bazi dodina ili ODEON 0.18%. Pad temperature i padavine su uslovile stagnaciju razvia primarnih tetoina jabuke, pa se u ovom periodu ne preporuuje upotreba insekticida.
Erwinia jabuke, kruke i dunje [17.06.2009]

U proteklih 7 dana primeena je masovna pojava simptoma bakteriozne plamenjae jabuastog voa (Erwinie amylovore) u pojedinim regiona Vojvodine. Zasada je primeena na lokacijama koje se nalaze u blizini reka ili su zatvorenije pa je due zadravanje rose i vlanih uslova. Simptomi su primeeni na jabuci i kruci. Ali su ugroeni su i dunja, mumula...Obratiti panju na jabuci, kruki i dunji na simptome kao to je na slici (suenje lastara i lia koje ne opada, sa moguom pojavom bakterijskog eksudata-sluzi...) Preporuuju se mehanike mere borbe i obavezno uklanjanje zaraenih delova iz vonjaka rezidbom do zdravog tkiva (makazama je potrebno odsei najmanje 30 cm ispod poslednjeg simptoma) uz obaveznu dezinfekciju priboramakaza. Rez odmah dezinfikovati 0,5% rastvorom bakarnog preparata. Odseene grane treba stavljati u vree ili dakove, izneti iz vonjaka i spaliti! Pregled i mehanike mere treba uraditi to pre, jer se za vikend najavljuju kie koje e dalje iriti bolest.Bakterioznu plamenjau je nemogue hemijski suzbiti. Ukoliko se uoe simptomi osim mehanikih mera, na dunji moemo primeniti i prskanje bakarnim preparatima (naprim.: Neoram 0.3%...). Obino je potrebno vie tretmana u razmacima od nekoliko dana. Na jabuci i kruci tretman bakarnim prepratom raditi samo uz predhodnu konsultaciju sa strunim licem.

Prema praenju ciklusa razvoja Venturie inaequalis utvren je 11.juna prestanak izbacivanja askospora iz askusa. Ukoliko je u jabunjacima ranije ostvarena primarna infekcija, odnosno postoje simptomi na listovima i/ili na plodovima, u drugom delu vegetacije obratiti panju na sekundarno irenje infekcije. Let minera belih mina Lithocolettis corylifoliela je prole nedelje je dostigao maksimum prema praenju feromonskih klopki. Brojnost minera okruglih mina Leucoptera scitella u feromonskim klopkama je u porastu. Preporuujemo tretman za 2.generaciju minera belih mina u fazi polaganja jaja (poetak ove nedelje) preparatima Rimon 0.1%, Insegar 0.06% ili Match 0.08%, ili u fazi piljenja (krajem ove nedelje) Coragen 0.02% ili Kohinor
0.03%. Od 15.juna oekuje se masovnije polaganje jaja jabunog smotavca Cydia pomonella, pa se preporuuje tretman poetkom ove nedelje preparatima koji su gore navedeni protiv minera, a tretman ponoviti krajem nedelje u fazi piljenja preparatom Coragen 0.02% ili Gusathion 0.2 ili Pyrinex 0.2%. Ovi tretmani e istovremeno delovati i na savijae listova Tortricidae. Ukoliko ima lisnih vai Aphis pomi na vrhovima lastara na vie od 5% izbojaka tretirati sa insekticidom iz grupe neonikotinoida (npr. Kohinor 0.03% ili Actara 0.03%) ili Methomex 0.2% ili Lannate 0.15%. U jabunjacima gde se uoi crveni pauk Panonychus ulmi (2 imaga po listu), preporuujemo dodati akaricid na bazi spiroklofena 0.05%.

U protekla tri dana mestimine padavine u svim regionima Vojvodine su stvorile uslove za infekciju od prouzrokovaa aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti jabuke. Ukoliko nije raen tretman preventivno, preporuujemo prskanje nakon infekcije sa nekim sisteminim fungicidom (kako je navedeno u tabeli u izvetaju od 20.maja, u odnosu na poetak infekcije) uz obaveznu primenu kontaktnog fungicida (Merpan 80 WDG 0.2%, Bravo 0,25%, Odeon 82.5 WDG 0.15% ili preparati na bazi mankozeba). Ukoliko je raen tretman prevetivno (pre infekcije), ponoviti prskanje ukoliko padne vie od 30 l/m2 kie ili nakon novog porasta lastara. U narednom periodu se i dalje oekuje nestabilno vreme sa moguim padavinama,pa voditi rauna o izboru preparata i momentu tretiranja u odnosu na vremenske uslove (koliina padavina i poetak infekcije) kako je gore navedeno.

27.i 28. maja je bilo padavina u celom regionu Vojvodine. Ostvareni su uslovi za infekciju prouzrokovaa aave krastavosti plodova i crne pegavosti lista jabuke Venturia inaequalis, pa zbog toga preporuujemo prskanje sa nekim od fungicida kako je navedeno u tabeli iz izvetaja od 20.05.2009. U narednom periodu (do 30.maja) se i dalje oekuju padavine, pa voditi rauna o izboru preparata i njihovoj duini delovanja nakon ostvarene infekcije (videti tabelu). Let jabunog smotavca Cydia pomonella je u stagnaciji, pa se u narednom periodu ne preporuuje upotreba insekticida protiv istog. Ukoliko se u vonjacima uoi crveni pauk Panonychus ulmi (2 imaga po listu),
preporuujemo upotrebu akaricida (spirodiklofen 0.05% ili abamektin 0.1% uz dodatak min. ulja 0.1%...). Gde se uoe lisne vai Aphis pomi (na vie od 5% izbojaka) preporuujemo tretiranje sa nekim insekticidom iz grupe neonikotionida (Kohinor 200 SL 0.03% ili Actara 25 WG 0.03% ili dr.) ili Methomex 20 SL 0.2% ili Lannate 25 WP 0.15% ili dr.


Tokom 18. i 19. maja u veini regiona Vojvodine (gde je bilo padavina) je dolo do uslova za ostvarivanje infekcije od prouzrokovaa aave krastavosti jabuke Venturie inaequalis. Ukoliko nije raen tretman preventivnim fungicidom pre ostvarivanja infekcije, uraditi prskanje sa nekim od fungicida kako je navedeno u tabeli: Tabela. Duina delovanja fungicida, nakon ostvarene infekcije: Grupa 24 sata Grupa 36 sata Grupa 48 sata Grupa 72 sata MERPAN ARDENT 50 SC* CHORUS 75 WG SCORE 250 EC SHAVIT F* trifloksistrobin* EMINENT* pirimetanil + flukvikonazol* metiram ditianon OLYMP* pirimetanil propineb dodin mankozeb * preparati koji deluju i na pepelnicu jabuke Podosphaera leucotricha. Brojnost uhvaenih leptira jabunog smotavca Cydia pomonella u feromonskim klopkama je u padu, pa se ne oekuje masovnije piljenje do 25. maja. Nije potrebno raditi tretman insekticidima protiv istog do tad. U vonjacima gde se uoe zelene lisne vai Aphis pomi na vrhovima lastara (na novim lisnim izbojcima) preporuuje se uraditi tretman insekticidima Methomex 20 SL 0.2% ili
Lannate 25 WP 0.15% ili Kohinor 200 SL 0.03%. Prskanje najbolje obaviti kada su lisne vai u zaetku kolonija.
Carpocapsa pomonella [18.05.2009]

Let 1.generacije jabunog smotavca Carpocapse (Cydia) pomonella je i dalje u toku. Brojnost uhvaenih leptira u feromonskim klopkama varira od mesta do mesta. Pikova (maksimalna brojnost uhvaenih leptira) moe biti vie tokom jedne generacije, pa nakon svakog pika uraditi tretman insekticidima kako je napisano u izvetaju od 5.5.2009.
aava krastavost plodova i crna lisna pegavost jabuke [13.05.2009]

Nakon mestiminih padavina (u svim regionima Vojvodine) ostvareni su uslovi za infekciju od aave krastavosti plodova i crne lisne pegavosti jabuke Venturie inaequalis. Ukoliko nije raen tretman preventivno, obavezno primeniti neki od sledeih sisteminih fungicida: Ardent* 0.03% ili trifloksistrobin* 0.03% (u roku od 48h nakon ostvarene infekcije), Score 0.03% ili Olymp* 0.025% ili pirimetanil+flukvikonazol* 0.15% (u roku od 72h nakon ostvarene infekcije), uz dodatak kontaktnog fungicida Merpan 80 WDG 0.2% ili Odeon 0.15% ili mankozeb 0.3%. *preparati koji deluju i na pepelnicu jabuke Podosphaera leucotricha.

Nakon mestiminih padavina krajem prole nedelje ostvareni su uslovi za infekciju aave krastavosti jabuke. Ukoliko jabuka nije tretirana preventivno, uraditi tretman nakon kie sa sisteminim fungicidom (Score 0.03%, Eminent 0.05%...) uz obaveznu primenu kontaktnog preparata (Merpan 80 WDG 0.2% ili Odeon 0.15%). Ukoliko ima pepelnice, dodati Nimrod 0.1% ili Bumper 0.03%. U narednih nedelju dana obratiti panju na simptome bakteriozne plamenjae jabuke Erwinie kako je navedeno u prethodnom izvetaju. Piljenje gusenica jabunog smotavca Carpocapse pomonelle u najveem procentu se oekuje u periodu od 7. do 10. maja. Na mestima gde je na feromonima registrovano do 10 leptira nedeljno se u to vreme preporuuje upotreba insekticida Rimon 0.08%, Coragen 0,02%, Avaunt 0,03% ili preparata na bazi lufenurona a gde je brojnost uhvaenih leptira na feromonskim klopkama vea dodati Pyrinex 0.2% ili na kraju navedenog perioda raditi sa preparatima Lannate 90 0,04%, Methomex 0.2% ili preparatima na bazi fentiona ili fenitrotiona.
Bakteriozna plamenjaa jabuke Erwinia [01.05.2009]

Obratiti panju u narednom periodu (nakon 5.maja) u jabunjacima na simptome bakteriozne plamenjae Erwninie. Nakon relativno sunog vremena u fazi cvetanja usledilo je nestabilno vreme praeno jakim vetrovima koje je stvorilo mikro rane na biljnom tkivu. Te rane predstavljaju idealno mesto za ovo oboljenje. Treba biti na oprezu i obavezno pratiti stanje vonjaka. Ukoliko se uoe simptomi ovog oboljenja preduzeti
sve mere (odstranjivanje i uklanjanje zaraenih delova iz vonjaka uz obaveznu dezinfekciju makaza...) i najbolje kontaktirati strunjaka za zatitu bilja.

U narednih par dana se predvia nestabilno vreme sa moguim padavinama. Preporuujemo preventivno prskanje pre kie kontaktnim preparatima protiv aave krastavosti plodova i crne pegavosti lista jabuke (npr. Merpan 50 WP 0.3% ili Merpan 80 WDG 0.2%, ili Odeon 0.15% ili preparati na bazi mankozeba) i ukoliko ima pepelnice dodati sistemini fungicid Nimrod 0.1% ili preparat na bazi dinokapa. Ukoliko se tretman radi nakon kie (posle infekcije), uz kontaktni dodati sistemini fungicid koji deluje protiv aave krastavosti Fusicladiuma (npr.Eminent 0.05%ili Ardent 0.03% koji vrlo dobro deluju i na pepelnicu jabuke, ili preparati sa akt. mat. difenokonazol 0.03%).
Miner okruglih mina [24.04.2009]

Poele su da se pile gusenice minera okruglih mina jabuke Leucoptera scitella. U vonjacima gde je ova vrsta prenamnoena obavezno treba raditi tretman za 1. generaciju sa nekim insekticidom iz grupe neonikotinoida (tiametoksam 0.05%, Kohinor 0.05% ili acetamiprid 0.05%...) ili Methomexom 0.2% do 2 mm veliine mine.
Miner belih mina [23.04.2009]

Uoene su prve mine minera belih mina Lithocolletis corylifoliella. U jabunjacima gde je ova tetoina prenamnoena raditi tretman insekticidom iz grupe neonikotionida (npr: tiametoksam 0.05% ili Kohinor 0.05%) ili Methomex 0.2%.
Bolesti jabuke Fusicladium i Erwinia [21.04.2009]

20.i 21.aprila u gotovo svim regionima Vojvodine (osim june Bake) su ostvareni uslovi za infekciju jabuke od aave krastavosti plodova i crne pegavosti lista Venturie inaequalis (Fusicladium dendriticum), pa ukoliko vonjaci nisu bili tretirani fungicidima kada je navedeno u izvetaju za jabuku 18.aprila, uraditi tretman sa kontaktnim fungicidom Merpan 50 WP 0.3% ili mankozeb 0.3%, i dodati sistemini fungicid ciprodinil 0.03% ili difenokonazol 0.03% ili gde ima i pepelnice pirimetanil+flukvinkonazol 0.15% ili Eminent 0.05%. Rizik od bakteriozne plamenjae Erwinie amylovore je i dalje visok,a jabuka je u fazi cvetanja i precvetavanja, s toga preporuujemo prskanje fosetil-aluminium 0.4% ili konsultovati strunjaka za zatitu bilja. Jabuni smotavac (Carpocapsa pomonella) je poeo let 18.-19. aprila u junom Banatu, 20.-21. aprila u junoj Bakoj, 21. aprila u istonom Banatu, jugozapadnoj,severnoj i zapadnoj Bakoj i Sremu. Predvia se da prvi tretman protiv jabunog smotavca e se obaviti oko 10.maja.
Zatita jabuke [18.04.2009]

Padavine 17.aprila u svim regionima Vojvodine uslovile su izbacivanje askospora Venturie inaequalis i prouzrokovale infekciju, koja je trajala do 18.aprila. Zbog toga je potrebno uraditi tretman na vreme, preparatima ciprodinil 0.03% ili gde ima pepelnice Eminent 0.05% ili Ardent 0.03%, uz dodatak kontaktnog fungicida mankozeb 0.3% ili Merpan 0.3%. I dalje je visok rizik od bakteriozne plamenjae Erwinie, voditi rauna jer je jabuka u fazi cvetanja i precvetavanja.

Na podruju Srema, junog Banata, june i jugozapadne Bake 14.aprila su ostvareni uslovi za infekciju jabuke od Venturie inaequalis - aave krastavosti plodova i crne pegavosti lista. Veina sorti jabuke je u punom cvetu, pa treba paziti na izbor preparata. Preporuujemo u naredna tri dana odraditi tretman sa Chorusom 0.03% uz dodatak kontaktnog preparata Dithane ili Merpan 0.3%. Do kraja nedelje se najavljuje nestabilno vreme, pa i u ostalim delovima Vojvodine obratiti panju u narednom periodu. Rizik od bakterijske plamenjae jabuke Erwinie amylovore je zbog vremenskih uslova (blagog pada temperature) smanjen, ali i dalje voditi rauna o moguoj infekciji zbog nestabilnog vremena u narednom periodu i fenofaze jabuke (cvetanje). Miner okruglih mina (Leucoptera scitella) je poela let 13.aprila, obratiti panju gde je velika brojnost (prezimeli kokoni na stablu, granama i liu). Miner belih mina (Lithocolethis corylifoliella) je u punom letu i polae jaja, tretmane ne raditi u fazi cvetanja insekticidom, ukoliko nije neophodno, zbog leta pela. Preparat Mavrik 0.03% je jedini insekticid na tritu koji je ne otrovan za pele, tako da se on moe primeniti u ovoj fazi ukoliko je potrebno.
Erwinia- plamenjaa jabuke [10.04.2009]

Jabuka je u fazi poetka otvaranja cvetova. Uslovi za ostvarivanje infekcije od bakteriozne plamenjae jabuke Erwinie amylovore nisu ostvareni ovih dana, ali s obzirom da je visok nivo rizika od infekcije preporuuje se tretman u cvetanju sa ALIET 0.4%. U sluaju ostvarivanja uslova za infekciju (padavine, visoka rel.vlanost, olujni vetrovi itd...) konsultovati strunjaka za zatitu bilja.

Od vonih vrsta najradije napada kruku i jabuku, jagodu ali i na ostaalim vonim vrstama koje sada cvetaju moe da napravi tete. Njena detruktivna aktivnost poinje oko 11 asova i traje do 16 asova, ali samo ako je sunan dan sa umerenim temperaturama i
neduva jako vetar. Naalost, mere borbe su nam ograniene. Preporuuje se postavljanje belo ili plavo obojenih posuda (mogu biti preseene boce od mineralne vode i sl.) do 2/3 napunjenih vodom. Najvei broj treba postaviti po periferiji parcele, a manji broj u unutranjost. Broj klopki zavisi od intenziteta napada, kod jakog napada moda e treba postaviti i nekoliko stotina/ha. Ipak ova mera je esto ogranienog efekta. Primena insekticida se ne prepruuje, poto je njihov efekat samo trenutan (naleu nove jedinke), a veliki broj korisnih insekata/opraivaa bude ugoren. Ako pak elite da pribegnete toj meri obavezno se konsultujte sa strunjacima za zatitu bilja i budite u kontaktu sa okolnim pelarima.
Prskanje jabuke [08.04.2009]

Protiv aave krastavosti plodova i crne pegavosti lista jabuke Venturia inaequalis preventivno tretirati sa nekim od kontaktnih preparata: Dithane 0.3%, Merpan 0.3% ili Odeon 0.18%. Ukoliko u vonjacima ima pepelnice Podosphaera leucotricha dodati: Nimrod 0.1%. Crveni pauk Panonychus ulmi je poeo 7.aprila piljenje, pa u vonjacima gde je velika brojnost uraditi tretman pre cvetanja sa nekim od akaricida (npr. Armada 0.1% ili dr.) ili EOS 1% (min.ulje koje deluje i na pepelnicu jabuke-ukoliko se koristi ovaj preparat obavezno obratiti panju na meanje kako je i priloeno na uputstvu za upotrebu). Lisne vai (Aphididae) su takoe ove nedelje poele piljenje iz jaja, pa gde ima ovih tetoina primeniti insekticid pre cvetanja: Nurelle D 0.15% ili Pyrinex 0.2% protiv jabukine zelene lisne vai Aphis pomi, a Kohinor 0.03% protiv pepeljaste vai Dysaphis sp. U cvetanju ne koristiti insekticide, izuzev preparata Mavrik 0.03-0.05% koji nije otrovan za pele. Ovaj preparat se moe koristiti protiv lisnih vai i jabukinog cvetojeda Anthonomus pomorum. U pojedinim jabunjacima severno Bakog okruga (Pali, Hajdukovo, Nosa, Baki vinogradi) se mogu nai larve smotavaca Tortricidae L1 stadijum, tretirati protiv ovih tetoina: Fastac 0.03%, Sumi Alfa 0.05% ili Nurelle D 0.15%.
pipe u mladim zasadima [02.04.2009]

U mladim zasadima jabuka ukoliko se uoe pipe (Phyllobius sp., Peritelus sp...) oprskati vonjak sa nekim od insekticida: Nurelle D 0.15%, Pyrinex 0.2% ili kombinacija Fenitrotion 0.2% i Fastac 0.03%. Oprskati i zemlju oko stabla mladih voki.
zimsko prskanje jabuke [25.03.2009]

Na svim lokalitetima Vojvodine dolo do otvaranja pupoljaka jabuke. Najavljeno je blago
otopljenje sa kiovitim vikendom pa je potrebno do tada (26.,27. ili 28. mart) odraditi prvi tretman sa bakarnim preparatima u dozi 30% vie od preporuene na uputstvima za upotrebu. Obavezno vriti tretman na temperaturi vioj od 5 C. U vonjacima gde su utvrene titaste vai, oteenja od krvave vai Eriosoma lanigerum, jaja lisne vai, jaja crvenog pauka Panonychus ulmi dodati min.ulje 2-3 lit/100 lit.vode.
tetni organizmi Adoxophies orana Archips podana Cydia pomonella Leucoptera malifoliella Panonichus ulmi Phyllonorycter corylifoliella Helicoverpa armigera Hyphantria cunea Lithocolletis blancardella Pandemis heparana Archips rosana Bolesti Erwinia amylovora (model CougarBlight) Ostala zapaanja kod JABUKE Venturia inaequalis (zrelost askospora) Venturia inequalis (infekcija konidijama)
Venturia inequalis (Mills-ov infekcioni model) <A HREF="http://www.box.rs/ifr/inc.php?a=112&s=[TIMESTAMP]"><IMG SRC="http://www.box.rs/ifr/in.php?a=112&s=[TIMESTAMP]" BORDER=0 WIDTH=235 HEIGHT=75 ALT="Kattintson a hirdetesre!" alt="" /></a> <A HREF="http://www.box.rs/ifr/inc.php?a=113&s=[TIMESTAMP]"><IMG SRC="http://www.box.rs/ifr/in.php?a=112&s=[TIMESTAMP]" BORDER=0 WIDTH=235 HEIGHT=75 ALT="Kattintson a hirdetesre!" alt="" /></a>
<A HREF="http://www.box.rs/ifr/inc.php? a=114&s=[TIMESTAMP]"><IMG SRC="http://www.box.rs/ifr/in.php? a=114&s=[TIMESTAMP]" BORDER=0 ALT="Kattintson a hirdetesre!" alt="" /></a> <A HREF="http://www.box.rs/ifr/inc.php?a=116&s=[TIMESTAMP]"><IMG SRC="http://www.box.rs/ifr/in.php?a=116&s=[TIMESTAMP]" BORDER=0 WIDTH=235 HEIGHT=75 ALT="Kattintson a hirdetesre!"></a> <A
HREF="http://www.box.rs/ifr/inc.php?a=115&s=[TIMESTAMP]"><IMG SRC="http://www.box.rs/ifr/in.php?a=115&s=[TIMESTAMP]" BORDER=0 WIDTH=235 HEIGHT=75 ALT="Kattintson a hirdetesre!"></a>
<A HREF="http://www.box.rs/ifr/inc.php? a=118&s=[TIMESTAMP]"><IMG SRC="http://www.box.rs/ifr/in.php? a=118&s=[TIMESTAMP]" BORDER=0 WIDTH=235 HEIGHT=75 ALT="Kattintson a hirdetesre!"></a>
Kukuruz Pojava kukuruznog plamenca Ostrinia nubilalis u 2011. godini [08.11.2011]

Prva generacija leptira je poela na svim mestima da leti 11. maja. U Somboru i elarevu se jasno uoava i prekid leta prve generacije 30. juna. U Velikim Radnicima prekid leta prve i poetak leta druge generacije nije jasno uoljiv jer su leptiri lovljeni svakodnevno, ali je u periodu od 30. juna do 6. jula hvatan mali broj leptira. Maksimumi leta su registrovani: 28. maja u elarevu (296 enki za no), 31. maja u Velikim Radincima (316 enki za no) i 06. juna u Somboru (30 enki za no). Na svim mestima su registrovani i pikovi u letu enki: u Somboru 31. maja (25 leptira), u elarevu 06. juna (156 leptira) i u Velikim Radincima 26. maja i 08. juna (133 i 86 leptira za no). Ukupno je zabeleeno 530 leptira prve generacije u Somboru, 3280 leptira u Velikim Radincima i 3895 leptira u elarevu. Druga generacija leptira je poela da leti 02. jula u elarevu i 05. jula u Somboru, a u Velikim Radincima se poetak leta ne uoava jasno. U Somboru je brojnost brzo postala vea od 50, u elarevu od 100, a u Velikim Radincima 500 leptira za no. Maksimumi leta su zabeleeni u svega tri dana: u Somboru 08. avgusta (328 enki za
no), u elarevu 06. avgusta (500 enki za no) i u Velikim Radincima 06. avgusta (1985 enki za no). Nakon maksimuma leta, brojnost je drastino pala. Jo jedno poveanje brojnosti na svim lokalitetima je bilo krajem avgusta i poetkom septembra. Trea generacija se pojavila u Velikim Radincima, gde je do velikog poveanja brojnosti dolo sredinom septembra, sa maksimumom leta 12. septembra (288 enki za no). Pikovi u letu druge generacije u Somboru su zabeleeni 19. i 28. jula i 05. septembra (45, 65 i 64 enke za no); u elarevu 26. avgusta i 06. septembra (138 i 99 enki za no) i u Velikim Radincima 18. jula, 01. avgusta i 01. septembra (1180, 1838 i 300 enki za no). Zabeleeno je 4094 leptira druge generacije u Somboru, 13015 leptira u elarevu i 36708 leptira u Velikim Radincima. U Velikim Radincima je zabeleeno i 2535 leptira tree generacije. U Somboru je ukupno registrovano 4624 leptira to je polovina prosene brojnosti za Sombor koji daju Vajgand i sar. (2008). U elarevu je ukupno registrovano 16910 leptira to iznosi oko 25% manje od viegodinjeg proseka za elarevo koga je saoptio Vajgand (2010b). U okolini Sombora suzbijanje prve generacije na kukuruzu je retko gde bilo ekonomski opravdano. U okolini elareva i Velikih Radinaca je suzbijanje prve generacije moralo da se obavi na skoro svim kukuruzima, jer su pronalaene parcele na kojima je svaki kukuruz bio sa gusenicom plamenca. Brojnost druge generacije je svuda bila velika pa je suzbijanje bilo ekonomski opravdano na skoro svim kukuruzima. Velika brojnost gusenica druge generacije je zabeleena na skoro svim paprikama u Bakoj i Sremu. Pregledima nekih paprika je ustanovljeno u proseku jedno jajno leglo na dve biljke, pa je ak i na mestima gde je obavljeno pravovremeno suzbijanje teta od plamenca na paprici bilo.
Pojava sovice repe Spodoptera exigua u 2011. godini [03.11.2011]

Kukuruzna sovica Helicoverpa armigera u 2011. godini [02.11.2011]

Tokom 2011. godine, prvi leptir je zabeleen 30. aprila u elarevu. Zatim su zabeleeni leptiri 19. maja u elarevu i Velikim Radincima. Od 31. maja su na svim mestima zabeleeni pojedinani primerci sa velikim pauzama u letu do 02. jula, od kada poinje ulov sa manjim pauzama na svim praenim mestima. Redovan ulov je registrovan od 18. jula do 01. avgusta. Potom sledi period sa pauzama u letu do 16. avgusta. Od 16. avgusta
leptiri postaju brojniji i ve 21. avgusta u Somboru a 24. avgusta u elarevu se belee maksimumi leta sa 34, odnosno 22 leptira za no. Maksimum leta leptira u Velikim Radincima je zabeleen 30 avgusta (9 leptira). Osim navedinih maksimuma leta je zabeleeno i po dva pika u letu leptira u Somboru 29. avgusta (30 leptira) i 05. septembra (20 leptira) i u elarevu 19. avgusta (14 leptira) i 04. septembra (15 leptira za no). Nakon perioda poveane brojnosti, brojnost se polako smanjuje i let leptira prestaje 25. septembra u Velikim Radincima, 01. oktobra u Somboru i 07. oktobra u elarevu. Ako se dinamika leta uporedi sa prosenim dinamikama leta (Vajgand i sar., 2008 i Vajgand , 2010b) vidi se da je maksimalna brojnost bila u uobiajeno vreme, krajem agusta i poetkom septembra. Brojnost leptira je inila 20% prosene brojnosti za Sombor i oko 30% brojnosti za elarevo. Najmasovnije polaganje jaja tokom 2011. godine je bilo na paprici, gde sa na skoro svim usevima paprike moralo obaviti suzbijanje krajem avgusta i poetkom septembra. Mnogo manji napad od pamukove sovice ove godine je zabeleen na paradajzu. Jednokratno suzbijanje je bilo potrebno na oko 70% povrina. Na ranijim setvama kukuruza suzbijanje nije bilo potrebno, a na kasnijim rokovima setve je suzbijanje uglavnom moralo biti obavljeno barem jedan put.
Analiza pojave ipsilon sovice (Agrotis ipsilon) u 2011. godini [27.10.2011]

Po jedan do dva primerka za no su registrovana u periodu od 13. aprila (u Somboru) do 27. septembra (u elarevu). Na svim mestima su zabeleene velike pauze izmeu ulovljenih primeraka, pa se ne moe ustanoviti dinamika leta. U Velikim Radincima su za celu godinu registrovana samo tri leptira, u elarevu devet, a u Somboru 11, to je mnogo manje u odnosu na viegodinje proseke za ta mesta (Vajgand 2010b i Vajgand i sar., 2008).
Analiza pojave uskline sovice Agrotis exclamationis [24.10.2011]

U Velikim Radincima je let leptira poeo 23. aprila, a u elarevu i Somboru 05. i 14. maja. Maksimumi leta leptira prve generacije su registrovani u Velikim Radincima 26. maja (16 leptira), u elarevu 28. maja (12 leptira) a u Somboru 01. juna (sedam leptira). Prva generacija je bila prisutna do 24. juna. Registrovano je ukupno 76 leptira prve generacije u Velikim Radincima, 58 leptira u elarevu i 54 u Somboru. Leptiri druge generacije su bili prisutni od 07. jula (u Velikim Radincima) do 09. septembra (u elarevu). Maksimumi leta su registrovani u Velikim Radincima 19. jula (19 leptira), u elarevu 20. jula (6 leptira) i u Somboru 23. jula (32 leptira za no). Maksimumi leta su se desili desetak dana ranije u odnosu na srednju pojavu maksimuma leta ove vrste za Sombor i elarevo (Vajgand 2010c, Vajgand 2010b). Registrovano je ukupno 83 leptira druge generacije u Velikim Radincima, 59 u elarevu i 172 u Somboru.
Ukupan godinji broj leptira po lokalitetima je u elarevu 117, u Velikim Radincima 159 i u Somboru 226. U odnosu na srednje vrednosti za elarevo i Sombor (Vajgand, 2010b i Vajgand i sar., 2008) brojnost leptira je bila oko 25% vea. Posledica ovakve brojnosti su pojave teta tokom avgusta na krompiru na kome nije raena zatita prema preporuci www.agroupozorenje.rs.
Analiza pojave ozime sovice (Agrotis segetum) u 2011. godini [23.10.2011]

Leptiri prve generacije su poeli da lete 27. aprila (u Velikim Radincima). Let je trajao do 03. juna (u Somboru). Jedan leptir u Velikim Radincima je registrovan i 22. juna. Uvek je hvatan po jedan do dva primerka za no. Leptiri su bili najbrojniji u periodu od 07. do 11. maja, to je uobiajeno vreme. U Somboru i Velikim Radincima je zabeleeno po 14 leptira a u elarevu 8 leptira prve generacije. U odnosu na srednje vrednosti za Sombor i elarevo (Vajgand i sar., 2008 i Vajgand, 2010) registrovano je mnogo manje leptira prve generacije. Druga generacija je poela sa letom 05. jula. Prestanak leta druge i pojava tree generacije na lokalitetima elarevo i Veliki Radinci je jasno uoljiva u zadnjoj dekadi avgusta. Na lokalitetu Sombor smatramo da leptiri ulovljeni nakon 29. avgusta pripadaju treoj generaciji. Tokom leta druge generacije je na svim lokalitetima registrovan maksimum leta: u Velikim Radincima 18. jula (est leptira), u elarevu 22. jula (pet leptira) i u Somboru 25. jula (26 leptira za no). Leptiri su u periodu od 21. do 25. jula bili najbrojniji. U Somboru su registrovana i dva pika u letu 16. jula i 02. avgusta (19 i 21. leptir). Po lokalitetima je registrovan sledei broj leptira druge generacije: u Somboru 248, u elarevu 45, a u Velikim Radincima 20 primeraka. U letu leptira tree generacije nije registrovan maksimum leta ni na jednom lokalitetu. Registrovano je do tri leptira za no, a leptiri su bili najbrojniji u periodu od 14. do 18. septembra. To je isto kao i u ranijem periodu (Vajgand 2010). U Somboru je registrovano 39 leptira tree generacije, u elarevu 17, a u Velikim Radincima 9 leptira. Ako se brojnost uporedi sa ranijim rezultatima (Vajgand i sar., 2008 i Vajgand, 2010) , moe se zakljuiti da je brojnost u Somboru inila 91% srednje brojnosti, a u elarevu 63%. Ipak u odnosu na 2010. godinu, ovo je veliko poveanje, pa ne udi da su znaajne tete registrovane u krompiru na mestima gde nije bilo suzbijanja gusenica ozime sovice tokom avgusta meseca, prema preporuci www.agroupozorenje.rs.
Pojava tetnih gusenica leptira na kukuruzu [12.08.2011]

Brojnost pamukove sovice i gama sovice je mala. Brojnost kukuruznog plamenca je na nekim mestima do pre tri dana bila izuzetno velika! Stoga je preporuka da se zatita kukuruza ponovi. Ukoliko ste koristili preparate Alverde, Avaunt, Coragen ili Affirm, zatitu ponoviti za 5 do 7 dana od predhodnog tretmana. Ukoliko ste koristili Decis, Fastak ili Karate zeon, zatitu treba ponoviti za 4 do 5 dana.
Pojava tetoina kukuruza [04.08.2011]

Brojnost leptira pamukove sovice je mala. Brojnost leptira kukuruznog plamenca je velika. Masovno piljenje jaja plamenca u Sremu i Junom Banatu se oekuje u periodu od 07. do 11. avgusta. U Junoj Bakoj i srednjem Banatu piljenje jaja se oekuje u periodu od 09. do 12. avgusta, a u Severnoj Bakoj i Severnom Banatu u periodu od 11. do 15. avgusta. U kukuruzu koji e se brati u narednih 10 dana nema potrebe za suzbijanjem! Veliki broj jajnih legala je parazitiran, pa pre upotrebe pesticida obavezno prvo ustanoviti brojnost. U kukuruzu koji e se brati kasnije: u navedenim terminima se preporuuje upotreba preparata Alverde 2,5dL/ha + Fastak 1,5dL/ha ili Avaunt 2,5dL/ha ili Affirm 1,5kg/ha ili Coragen 1,5dL/ha. Ukoliko elite da koristite Decis 0,5dL/ha ili Fastak 2dL/ha ili Karate zeon 2dL/ha optimalno vreme je 5 dana nakon navedenih termina.
Poela je aktivnost kukuruzne zlatice [02.07.2011]
U poslednjih 10 dana je poela aktivnost kukuruzne zlatice. Na veini parcela pod kukuruzom mogu se uoiti imaga. Na pojedinim parcelama, gde se kukuruz gaji u monokulturi, brojnost je jako velika. Sada je vreme (kada kukuruz pone da svila) da se pregledom parcela utvrdi rizik od ove tetoine za ovu i narednu godinu. Postupak za procenu teta od larvi i imaga moe se videti ovde. A tabela za utvrivanje brojnosti imaga kukuruzne zlatice moe se videti ovde. Ako se utvrdi potreba za hemijskim suzbijanjem imaga, konsultujte struno lice oko mogunosti kako da se to uradi
Pojava tetnih gusenica na kukuruzu [07.06.2011]

Kukuruzni plamenac je poeo sa masovnijim odlaganjem jaja na kukuruz i to e trajati i narednih dana. Preporuka je da se u narednih 5 dana uradi pregled biljaka na prisustvo jajnih legala. Optimalni rokovi za primenu insekticida su sledei: za Match i Rimon 0,7L/ha u reonu Srema i Junog Banata je 07. do 11. juna, u reonu Bake, srednjeg i severnog Banata 09. do 14 juna. Ukoliko suzbijanje elite da radite preparatima Coragen 150mL/ha ili Avaunt 2,5dL/ha ili Affirm 3kg/ha optimalni rok je 5 do 7 dana nakon navedenih termina za Match i Rimon.
Poeo let kukuruznog plamenca [11.05.2011]

Na svetlosnoj klopci je poeo let kukuruznog plamenca. Brojnost leptira je mala pa je preporuka da se u polju ne radi nita.
Poeo let leptira ozime sovice (Agrotis segetum) [03.05.2011]

Na svetlosnoj klopci je registrovan poetak leta leptira ozime sovice. Preporuka je da se u polju ne radi nita.
Poeo let pamukove (kukuruzne) sovice [30.04.2011]

Prvi leptir pamukove (kukuruzne) sovice je registrovan 30. aprila, to je najranije registrovan prvi ulov ove vrste kod nas. Preporuka je da se u polju ne radi nita.
Poeo let ipsilon sovice [13.04.2011]

Let ipsilon sovice koja tete pravi pregrizanjem biljaka na delu gde koren prelazi u nadzemni deo je poeo 13. apila 2011. godine. Preporuka je da se dalje prati let leptira, jer je brojnost jako mala.

Ukoliko ste zainteresovani, javite se na e-mail vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772. Gusenice na kukuruzu [19.08.2010]
Brojnost kukurznog plamenca je veoma velika, a pamukove sovice je poslednjih nekoliko dana u znaajnom porastu. Preporuka je da se zatita kukuruza vri kontinuirano sve dok se pronalaze nova jajna legla. Ukoliko ste koristili preparat Avaunt, zatitu ponoviti u roku od 8 do 10 dana. Ukoliko ste radili zatitu sa Lannate ili Methomex, zatitu ponoviti za 5 do 7 dana. Ukoliko ste radili zatitu preparatima Decis, Fastak, Talstar, Sumi alpha, zatitu ponavljati na 3 do 4 dana.
tetoine na kukuruzu [05.08.2010]

Brojnost kukuruznog plamenca na svetlosnoj klopci je jako porasla. Brojnost pamukove sovice (Helicoverpa armigera) je malo porasla. Brojnost gama sovice je malo porasla. Preporuka je da se ponovno obavi pregled kukuruza na 5 do 7 dana od predhodnog pregleda. Ukoliko se ustanovi prisustvo jajnih legala na vie od 10% biljaka, preporuuje se upotreba insekticida kao u predhodnom izvetaju. Za Avaunt, Alverde i Coragen radna karenca 1 dan. Za ostale preparate radna karenca 3 dana. Karenca ako je kukuruz eerac u pitanju je Avaunt, Alverde i Coragen je 5 do 7 dana, za Nurel D 14 do 35 dana, za Fastak i Talstar 14 dana.
tetoine kukuruza [28.07.2010]

Na celom podruju Vojvodine je dolo do porasta brojnosti leptira kukuruznog plemenca. Na nekim mestima, lokalno, dolo je i do porasta brojnosti kukuruzne (pamukove) sovice. Pregled biljaka se preporuuje u periodu od 29. jula do 02.avgusta. Ukoliko se ustanovi prisustvo jaja i na vie od 10% biljaka, preporuuje se upotreba insekticida po sledeem rasporedu: ukoliko upotrebljavate Avaunt 0,25L/ha ili Alverde 0,25L/ha ili Coragen 0,15L/ha primeniti ih od 02. do 05. avgusta. Ukoliko upotrebljavate
Nurel D 2L/ha ili Fastak 0,2L/ha ili Talstar 0,25L/ha primeniti ih u periodu od 05 do 07. avgusta. Za Avaunt, Alverde i Coragen radna karenca 1 dan. Za ostale preparate radna karenca 3 dana. Karenca ako je kukuruz eerac u pitanju je Avaunt, Alverde i Coragen je 5 do 7 dana, za Nurel D 14 do 35 dana, za Fastak i Talstar 14 dana. Za semenski kukuruz nema karence.
Pojava podgrizajuih sovica [14.06.2010]

Podgrizajue sovice su tetoine koje pregrizaju koren na mestu gde koren prelazi u stablo. U odnosu na predhodne godine brojnost je oko 70% u odnosu na prosenu. U periodu od 15. do 17 juna na podruju Srema i junog Banata, a od 17 do 19 juna na podruju Bake i srednjeg i severnog Banata uraditi pregled krompira i kasno posejanih kukuruza na prisustvo larvi podgrizajuih sovica. Brojnost j takva da se jaa pojava gusenica ne oekuje! Ukoliko imate potrebu da suzbijate krompirovu zlaticu predlae se da na krompiru izvrite suzbijanje zlatice preparatima Coragen 50 mL/ha ili Alverde 2,5dL/ha pet dana nakon navedenih termina i time ete ujedno suzbiti i ovu sovicu.
BASF Agrotim preporuuje u kukuruzu [29.05.2010]

U kukuruzu preporuujemo upotrebu herbicida 1.Jednokratno CAMBIO 2-2.5 L/ha ili DISTINCT 200 g/ha+ Motivel 1-1.2 L/ha (JEDAN JE ORIGINAL SVE OSTALO SU KOPIJE),za suzbijanje svih uskolisnih i irokolisnih korova, faza primene do 6 lista kukuruza.
2.U usevu kukuruza koji je prosao fazu 6 listova, BASF preporuuje kombinaciju MOTIVEL +CLIO+DASH u kolicini 1 L/ha+0.15 L/ha+1 l/ha ,ova kombinacija reava celokupan spektar kako jednogodinjih tako i viegodinjih korova u kukuruzu na izuzetno efikasan nacin.
Zatita kukuruza [22.05.2010]

Dugo hladno vreme nije pogodovalo razvoju kukuruza. Potrebno je par dana da kukuruz stabilizuje svoje stanje i nastavi sa razvojem. Stoga do utorka 25 maja ne treba koristiti ni jedan herbicid u kukuruzu! Ukoliko elite da se kukuruz to pre oporavi preporuuje se upotreba sredstava ishrane bilja koja sadre aminokiseline i vitamine na primer Megafol ili Slavol.
Syngenta u zatiti kukuruza preporuuje [19.05.2010]


U jabuastom vou borba protiv adjave krastavosti se nastavlja primenom fungicida DELAN 700 WG u kolicini od 0.5 kg/ha + preparat iz grupe triazola.

Leptiri kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) su poeli da lete 01. maja 2010. godine. Brojnost je jako mala i nema potrebe da se neto radi u polju.

Pojava pamukove sovice [30.08.2009]

Broj leptira a i novopoloenih jaja je znaajno manji negu u predhodnom periodu, ali je brojnost i dalje na veini mesta iznad praga tetnosti. Na oko 10% useva paradajza, duvana i boranije nije potrebno vriti zatitu bilja. Brojnost jaja na paprici, boraniji i paradajzu je i dalje velik. Zatitu ponavljati u razmacima u zavisnosti od koritenog preparata: ako su koriteni Avaunt ili COragen nakon 8 do 10 dana od predhodnog tretmana, ako su koriteni Lannate, Methomex ili Actellic nakon 5 do 7 dana, ako su koriteni Karate zeon, Talstar ili Sumi alpha svakih 3 dana.

Zatitu paprike, kukuruza, boranije i paradajza treba obavezno ponoviti, jer je broj svee poloenih jaja i dalje velik. Jaja pamukove sovice se sada mogu nai i na delu parcela pod duvanom i kupusom, pa i ove useve treba pregledati na prisustvo jaja i gusenica! Zatitu ponavljati u ramacima u zavisnosti od koritenog preparata: ako su koriteni Avaunt ili Coragen nakon 8 do 10 dana od predhodnog tretmana, ako su koriteni Lannate, Methomex ili Actellic nakon 5 do 7 dana od predhodnog tretmana, ako su koriteni Karate zeon, Talstar ili Sumi alpha prskati svakih 3 dana. Radi poboljanja delovanja prilikom prskanja dodati okvaivae: Trend ili Extravon i poveati koliinu vode. Radi spreavanja pojave rezistentnosti vodi rauna o promeni pesticida po mehanizmu delovanja! Karence: Avaunt i Coragen 3 dana u Srbiji u paprici, 1 dan u Maarskoj u paprici i paradajzu, 3 dana u eercu; Lannate i Methomex 14 dana u paprici u Srbiji i Hrvatskoj,
21 dan u Maarskoj; Karate zeon 3 dana paradajz a 5 dana paprika u Maarskoj, 7 dana paradajz u Hrvatskoj; Talstar 7 dana paradajz u Srbiji i Maarskoj, 10 dana paprika u Maarskoj, Actelic 2 dana paradajz i paprika 3 dana eerac u Maarskoj, 7 dana paprika i paradajz u Srbiji, Sumi alpha 7 dana paprika i paradajz u Maarskoj.

Masovno piljenje gusenica na liniji Srem, Panevo, Bela Crkva, se oekuje u periodu od 11 do 14 avgusta. Na liniji Baka Palanka, Novi Sad, Zrenjanin u periodu od 12 do 15 avgusta. Na liniji Odaka, Vrbasa i Beeja u periodu od 12 do 15 avgusta. Na liniji Sombor, Baka Topola, Senta, Kikinda u periodu od 13 do 16 avgusta. Na liniji Subotica, Horgo od 13 do 16 avgusta. Ukoliko se pregledima ustanovi prisustvo jaja treba odmah izvriti zatitu useva preparatima Avaunt 0,25L/ha ili Coragen 150ml/ha, ili dva do tri dana posle ovih perioda sa preparatima Karate zeon 0,3L/ha, Lannate25 1,5kg/ha, Lannate90 450g/ha, Methomex 2L/ha, Talstar 3dL/ha, Actelic 1,5L/ha ili Sumi alpha 0,2L/ha. Pojava jaja je konstatovana na svim usevima paradajza, konzumne paprike, boranije i kukuruza eerca u navodnjavanju koji su pregledani!!! Na usevima duvana i industrijske paprike se za sada ne oekuje znaajnija pojava jaja i gusenica. Karence: Avaunt i Coragen 3 dana u Srbiji u paprici, 1 dan u Maarskoj u paprici i paradajzu, 3 dana u eercu; Lannate i Methomex 14 dana u paprici u Srbiji i Hrvatskoj, 21 dan u Maarskoj; Karate zeon 3 dana paradajz a 5 dana paprika u Maarskoj, 7 dana paradajz u Hrvatskoj; Talstar 7 dana paradajz u Srbiji i Maarskoj, 10 dana paprika u Maarskoj, Actelic 2 dana paradajz i paprika 3 dana eerac u Maarskoj, 7 dana paprika i paradajz u Srbiji, Sumi alpha 7 dana paprika i paradajz u Maarskoj.
tetne gusenice leptira na kukuruzu [27.07.2009]

Znaajnije piljenje gusenica kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) u Sremu, junoj Bakoj i junom Banatu se oekuje u periodu od 27. do 31. jula. U ovom periodu se predlae pregled kukuruza na prisustvo jajnih legala. Ukoliko se ustanovi prisustvo jajnih legala ili svee ispiljenih gusenica na vie od 3% biljaka kukuruza predlae se vrenje zatite. Ako se zatita radi odmah preporuuje se upotreba preparata Avaunt 0,3L/ha ili Coragen 0,15L/ha. Ako se zatita vri u periodu od 30. jula do 04. avgusta preporuuje se upotreba preparata Karate zeon 0,2L/ha, Actellic 1,5L/ha ili Sumi alpha 0,2L/ha. Na severu Vojvodine se preporuuje samo pregled useva u navodnjavanju. Na Telekoj visoravni, te na mestima gde je pamukova sovica (Helicoverpa armigera)pravila znaajnije tete treba pregledati kukuruz i na prisustvo pamukove
sovice. Koristiti preparate kao i kod kukuruznog plamenca.
Poeo let leptira podgrizajuih sovica druge generacije [07.07.2009]

Registrovan je poetak leta leptira podgrizajuih sovica druge generacije (Agrotis segetum i Agrotis exclamationis). Brojnost leptira podgrizajuih sovica je jo uvek suvie mala da bi u polju trebalo preduzimati neke mere.
Poelo je piljenje imaga kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera) [29.06.2009]

Poelo je piljenje imaga kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera). Oni koji ele da na parcelama na kojima ove godina gaje kukruz i naredne godine gaje kukuruz treba da postave klopke radi utvrivanja brojnosti. Mogu se koristiti feromonske klopke ili ute obojene klopke. Hemijsko suzbijanje za sada nije potrebno, jer se jako mali deo populacije ispileo.
Zatita od podgrizajuih sovica (Agrotis spp.) [10.06.2009]

Gusenice ovih vrsta ugroavaju krompir, te papriku i paradajz koji su rasaeni u predhodnih 10 dana. Na usevima semenskih kukuruza moe da ugrozi linije koje su usejavane pre 20 dana. Ipak poto je brojnost leptira na svetlosnim klopkama bila mala, smatramo da su ugroeni samo usevi krompira na mestima gde vrsta predhodnih godina pravila tete. Masovnije piljenje gusenica se oekuje na liniji Srem, Panevo, Bela Crkva, u periodu od 10 do 14 juna. Na liniji Baka Palanka, Novi Sad, Zrenjanin u periodu od 11 do 15 juna. Na liniji Odaka, Vrbasa i Beeja u periodu od 12 do 16 juna. Na liniji Sombor, Baka Topola, Senta, Kikinda u periodu od 13 do 17 juna. Na liniji Subotica, Horgo od 14 do 19 juna. Ukoliko se tokom navedenih perioda vri suzbijanje krompirove zlatice preparatima Match 0,3L/ha ili Rimon 0,2L/ha, ili preparataima Avaunt 0,25L/ha, Pyrinex 1,5L/ha ili Coragen 0,06L/ha 5 do 10 dana nakon navedenih perioda, smatramo da nije potrebno vriti zatitu posebno od podgrizajuih sovica. Na usevima paradajza, paprike i kukuruza se preporuuje pregled useva u periodu od 15 do 20 juna, pa ak ose uoe simptomi napada, treba raditi suzbijanje.
Piljenje larvi kukuruzne zlatice [22.05.2009]

Oni koji su posejali kukuruz u monokulturi, a sejali su seme koji nije tretirano
insekticidima, mogu da prilikom kultiviranja unesu pored redova granulisani insekticid Force 1,5G u koliini 7 do 10 kg/ha.

Tek za nekoliko dana e biti jasno da li je u pitanju maksimum leta i da li i kada neto treba preduzimati.
Let kukuruznog plamenca Ostrinia nubilalis [20.05.2009]

Prva generacija kod nas je do sada pravila tete samo na kukuruzu.
Poeo let ozime sovice Agrotis segetum [01.05.2009]

U usevima na kojima ova sovica moe da pravi tete za sada ne treba raditi nita.
Poeo let kukuruznog plamenca Ostrinia nubilalis [29.04.2009]

Za sada ne treba preduzimati nikakve mere u polju.
Agrotis ipsilon - ipsilon sovica poela da leti [22.04.2009]

U pitanju su pojedinani primerci, pa nije potrebno vriti pregled i zatitu useva
tetni organizmi Agrotis exclamationis Agrotis ipsilon Agrotis segetum Diabrotica virgifera Helicoverpa armigera Lema melanopus Ostrinia nubilalis Spodoptera exigua Bolesti
Ostala zapaanja kod KUKURUZA <A HREF="http://www.box.rs/ifr/inc.php?a=112&s=[TIMESTAMP]"><IMG SRC="http://www.box.rs/ifr/in.php?a=112&s=[TIMESTAMP]" BORDER=0 WIDTH=235 HEIGHT=75 ALT="Kattintson a hirdetesre!" alt="" /></a> <A HREF="http://www.box.rs/ifr/inc.php?a=113&s=[TIMESTAMP]"><IMG SRC="http://www.box.rs/ifr/in.php?a=112&s=[TIMESTAMP]" BORDER=0 WIDTH=235 HEIGHT=75 ALT="Kattintson a hirdetesre!" alt="" /></a>
<A HREF="http://www.box.rs/ifr/inc.php? a=114&s=[TIMESTAMP]"><IMG SRC="http://www.box.rs/ifr/in.php? a=114&s=[TIMESTAMP]" BORDER=0 ALT="Kattintson a hirdetesre!" alt="" /></a>
Kruka Plavo prskanje jabuastog voa [04.12.2011]


Zatita kruke [16.07.2011]
Zbog povoljnih uslova za razvoj krukine buve,preporuka je da se u naredna tri dana uradi tretman sa MOVENTO 0,15% uz dodatak SILWETA do 300 ml po hektaru,to zavisi od potronje vode.


U vonjacima u veini lokaliteta dominiraju svi razvojni stadijumi larvi krukine buve. Preporuka je da se u naredna 3 dana izvri tretman preparatima VERTIMEC 0,15% ili MOVENTO 0,15%, i EOS 1,5 %,uz dodatak SILWET 0,025%. Larve krukine buve se uspeno mogu suzbijati i preparatima iz grupe neonikotinoida,kao to su KOHINOR 0,08% ili ACTARA 0,07%. Ukoliko je primeena i masovna pojava biljnih vai,prednost se daje preparatima iz grupe neonikotinoida. Zbog nestabilnog vremena i estih kia,postoji opasnost od razvoja gljivinih infekcija,stoga je potrebno dodati i kontaktni fungicid DITHANE 0,3%.
tetoine kruke [21.05.2011]

U pregledanim vonjacima su primeeni svi razvojni stadijumi krukine buve. U vonjacima gde dominiraju imaga i svee poloena jaja,preporuuje se tretman INSEGAR 0,1% i EOS 1,5 %,uz dodatak SILWETA 0,025 %,u naredna 3 dana. Ukoliko dominiraju larve, preporuuje se VERTIMEC 0,075% i EOS 1,5%. Tretman izvriti u naredna 3 dana. U vonjacima gde su primeene vai, primeniti KOHINOR 0,06% ili Confidor 0,06%, takoe u naredna 3 dana.

Poto je primeen let imaga krukine buve i polaganje jaja,preporuuje se tretman EOS 1,5% i INSEGAR 0,06%,u naredna tri dana (12,13 i 14.05.)Zbog uestalih pljuskova i opasnosti od aave pegavosti lista i krastavosti ploda kruke,dodati preparate DITHAN 0,25 ili ANTRACOL 0,2 %. U vonjacima gde dominiraju larve,preporuka je da se uradi tretman preparatom VERTIMEC 0,075%,uz dodatak ulja EOS 1,5%. Zatitu izvriti u naredna tri dana(12,13 i 14.05.). Pri manjoj potronji vode po hektaru dodati SILWET 0,025%. Zbog uestalih pljuskova i opasnosti od aave pegavosti lista i krastavosti ploda kruke,dodati preparate DITHAN 0,25% ili ANTRACOL 0,2 %.
Bolesti i tetoine kruke [30.04.2011]

Ukoliko je u vonjacima primeena larva krukine buve,preporuka je da se u naredna tri dana izvri tretman preparatom VERTIMEC 0,075%. Efekat preparata se poveava uz dodavanje letnjeg ulja EOS 1% ili uz dodavanje SILWETA 0,025%. Usled opasnosti od aave pegavosti lista i krastavosti ploda kruske,izviti tretman sa preparatima DITAN 0,25% ili ANTRACOL O,2%,takoe u naredna tri dana.


Zbog vremenskih uslova,smanjena je aktivnost krukine buve,ali je primeena poveana aktivnost eriofidne grinje Eryophes pyri. Preporuka je da se nakon precvetavanja izvri tretman akaricidom( ENVIDOR 0,05%).Usled perioda vlanog vremena postoji opasnost od infekcije aave pegavosti lia i krastavost ploda kruke Venturia pirina,te se preporuuje tretman fungicidom CHORUS 250g/ha ili DITHANE 2,5 kg/ha ili ANTRACOL 2 kg/ha ili MERPAN 80 2kg/ha.
Stanje stetocina i bolesti kod kruske [06.04.2011]

Primeceno je masovno piljenje larvi kruskine buve,te se zbog toga preporucuje tretman sa preparatima na bazi neonikotinoida(KOHINOR 0,06%; ACTARA 0,06%; CONFIDOR
0,06%; CALYPSO 0,06%). Kao preventiva od bolesti preporucuju se preparati na bazi mankozeba(DITHAN 0,25%). Potrebno je primeniti i mineralno ulje (EOS 2 %).

Ukoliko ste zainteresovani, javite se na e-mail vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772 . Krukina buva [02.04.2011]
Na terenu je pronaeno prvo piljenje larvi krukine buve. Preporuka je da se za sada jo ne vri tretman.
Zastita kruke u fazi bubrenja pucanja pupoljaka [25.03.2011]

Kruka je zavisno od lokacije i tipa zemljita u fenofazi bubrenja i pucanja pupoljaka. Krukina buva je prisutna u fazi imaga i polaganja jaja u brojnosti iznad praga tetnosti samo u vonjacima gde je prole godine bila visoka brojnost. Stoga se u naredna dva tri dana u svim vonjacima preporuuje upotreba preparata: Koccide ili Neoram ili Nordox 0,4%, a u vonjacima gde je bila visoka brojnost i dodavanje preparata EOS 2%. U vonjacima gde je velika brojnost krukine buve moe se koristiti i gotova kombinacija Vektafid R 2%.
Stanje krukine buve pred kretanje vegetacije [13.03.2011]
U vonjacima gde je prole godine brojnost krukine buve bila jako velika imaga su prisutna u brojnosti iznad praga tetnosti i poelo je polaganje jaja. U vonjacima gde je brojnost bila srednja ili mala, brojnost imaga je jako mala i jaja su u zanemarljivo maloj brojnosti. Preporuuje se u vonjacima gde je prole godine bila visoka brojnost u periodu 14/15 marta upotreba preparata Decis 2,5EC 0,05%, Karate zeon 0,03% ili Fastac 0,02%. U vonjacima gde je bila srednje velika i mala brojnost za sada ne treba koristiti insekticide!
Krukina buva [18.02.2011]

Krukina buva se nalazi u stanju odraslog insekta koji naseljavaju vonjake. Nisu naena poloena jaja. Poto se predvia blago zahlaenje u narednih nedelju dana, verovatno nee doi do promene stanja ove tetoine. U svim pregledanim vonjacima brojnost buva je veoma mala pa je preporuka da se vri dalje praenje tetoine bez upotrebe hemijskih sredstava, kako bi prirodni neprijatelji mogli da nastave svoju aktivnost.

U organizaciji tima sajta www.agroupozorenje.rs, urednici sajta www.vocarstvo.org e u restoranu Godar u Tavankutu, 22. januara 2011. godine odrati prezentaciju i predavanje iz oblasti voarstva sa sledeim sadrajem:9.00-9.15 Florian Farka i Rua Petrina Uvodna re sa kratkim obrazloenjem programa i ciljeva skupa 9.15-10.15 Predava Franc Kotar, vanjski suradnik InveR Beograd iz R Slovenije Animacijsko predavanje o mogunostima uinkovitije implementacije integralnih voarskih znanja u vonjake Somborske regije.10.15 do 10.30 Pauza 10.30 do 10.45 Predava: Slaana Babi-Raenovi-InveR Gradika, Republika Srpska Predstavljanje praktinog modela integracijskog standardizacijskoh konzaltinga u integraciji RS-2 Podgradci-Dubica u 2010 godini. 10.45 do 11.00 Predava Damir Lui, Inventivna rjeenja Velika Gorica, Republika Hrvatska Predstavljanje modela on line internet orua IA voarski portal i Fruit Discovery za informisanje, edukaciju, konsalting, operativnu komunikaciju i kontrolu.11.00 do 11.45 Florian Farka, Rua Petrina, Franc Kotar, Slaana Babi Raenovi, Damir Lui Diskusija i zakljuci11.45-12.00 Prelazak u vonjak 12.00 do 13.00 Franc Kotar, vanjski suradnik InveR Beograd iz R Slovenije Praktian prikaz integracijske standardizacije integralne voarske proizvodnje u vonjaku.

U organizaciji tima sajta www.agroupozorenje.rs, urednici sajta www.vocarstvo.org e u Lovakom domu u Kupusini, 21. januara 2011. godine odrati prezentaciju i predavanje iz oblasti voarstva sa sledeim sadrajem: 15.00-15.15 Florijan Farka i Dragan Vajgand Uvodna re sa kratkim obrazloenjem programa i ciljeva skupa
15.15-16.15 Franc Kotar, vanjski suradnik InveR Beograd iz R Slovenije Praktian prikaz integracijske standardizacije integralne voarske proizvodnje u vonjaku. 16.15 - 16.30 prelazak u Lovaki dom 16.30-17.30 Predava Franc Kotar, vanjski suradnik InveR Beograd iz R Slovenije Animacijsko predavanje o mogunostima uinkovitije implementacije integralnih voarskih znanja u vonjake Somborske regije. 17.30 do 17.45 Pauza 17.45 do 18.00 Predava: Slaana Babi-Raenovi-InveR Gradika, Republika Srpska Predstavljanje praktinog modela integracijskog standardizacijskoh konzaltinga u integraciji RS-2 Podgradci-Dubica u 2010 godini. 18.00 do 18.15 Predava Damir Lui, Inventivna rjeenja Velika Gorica, Republika Hrvatska Predstavljanje modela on line internet orua IA voarski portal i Fruit Discovery za informisanje, edukaciju, konsalting, operativnu komunikaciju i kontrolu. 18.15 do 19.00 Dragan Vajgand, Florian Farka i predavai Diskusija i zakljuci
Krukina buva-situacija na terenu [17.01.2011]

Toplo vreme i sunani intervali su uslovili poetak aktivnosti krukine buve. U svim pregledanim zasadima kruaka moe se uoiti prisustvo imaga krukine buve. Brojnost imaga je od male do preko kritinog broja (vie od 50 jedinki na 100 otresanja). Jaja nisu naena ni u jednom zasadu. Za sada ne treba preduzimati nikakve mere suzbijanja, ve samo pratiti dalji razvoj situacije.


U viegodinjim zasadima najee i najvee tete prave srne i divlji zec. Sada je vreme kada se obilaze zasadi i preduzimaju mere zatite.Ograivanje zasada i umotavanje debla voaka esto prua samo deliminu zatitu. Protiv srna obino se postiu dobri rezultati kaenjem ljudske kose u kronje voaka. A za zeeve primena gotovih repelenata (Kunilent) ili pravljenih proizvoda na bazi ivotinjskog loja, ribljeg ulja i sumpornih preparata. Preparati na bazi loja se moraju oprezno primenjivati, nikako ne premazivati celo deblo ve samo povui jednu tanku liniju. U protivnom moe doi do uguivanja voaka. Sva ova sredstva svoje dejstvo zadravaju maksimalno do 2 meseca. tetne glodare (mievi, voluharice...) u viegodinjim zasadima reba suzbijati ako broj rupa bude vei od 50/100m2. U trapovima sadnog materijala i rasadnicima glodari se ne smeju tolerisati. Najbolji rezultati se postiu primenom mamaka na bazi cinkfosfida (ako je suvo vreme i zemljite) ili parafinisanim preparatima na bazi bromadiolona, flokumafena, hlorofacinona, holekalciferola (ako je zemljite vlano). Mamke obavezno postavlajti samo u aktivne rupe, nikako ih ne razbacivati po povrini.
Prskanje bakarnim preparatima jabuastog voa [16.11.2010]
Preporuujemo prskanje bakarnim preparatima u dozi 30% vee od doze koja je preporuena u uputstvu (npr: CUPRACAFFARO 0.5% ili NEORAM 0.8% ili KOCIDE 0.5%...) za jabuasto voe gde je opalo vie od 70% lisne mase. Tretman obavezno raditi po lepom vremenu, kada su temperature vie od +5o C i kada ima dovoljno vremena da se depozit osui dok ne pone da mrzne. Tretman bakarnim preparatom smanjuje infektivni potencijal raznih patogena koji prezimljavaju u zasadima.
Stanje tetoina u kruci [11.07.2010]

U vonjacima koji su radili suzbijanje po predhodnoj preporuci, 30% krukine buve se nalazi u fazi utih jaja, a 70% u fazi prvog larvenog stupnja. Preporuka je da se u periodu od utorka do etvrtka 13. do 15. jula uradi suzbijanje sa preparatima Confidor 200SL 0,05% ili Kohinor 0,05%, u kombinaciji sa EOS 1% i uz dodatak silikonskog okvaivaa Silweta 0,03%. Od fungicida se moe upotrebiti Dithane neo tech 0,25% ili Antracol 0,2% ili Polyram 0,2%.

U vonjacima koji su radili suzbijanje po predhodnoj preporuci, krukina buva se nalazi u fazi belih jaja. Usled poveane brojnosti krukine raste grinje u nekim delovima je poela da se javlja rasta pokoica oko aice. Preporuka je da pregledate da li imate raste grinje. Ukoliko nemate krukine raste grinje preporuka je da se uradi suzbijanje preparatima na bazi fenoksikarba ili piriproksifena 0,8kg/ha+ EOS 1% do 30. juna. Ukoliko imate raste grinje, preporuuje se upotreba preparata Envidor 0,8-1L/ha + EOS 1% do 30. juna ili abamektina 0,1%+ EOS 1% u periodu od 30. juna do 05. jula.

Najvei deo populacije krukine buve je u fazi polaganja jaja, a poto se oekuje toplo vreme bez padavina preporuuje se: - ukoliko nemate linih vai u vonjaku u periodu od subote do ponedeljka upotreba preparata Envidor 0,5L/ha ili od preparata Vertimec 0,1% - ukoliko imate lisnih vai u periodu od ponedeljka do srede Kohinor 0,05%, Confidor 0,05% ili Actara 0,05%. Na mestima gde je ranijih godina bilo problema sa rdjastom grinjom najbolje je koristiti Vertimec 0,1%. Od fungicida preprouuje se dodavanje preparata: Antracol 0,2% ili Delan 0,035%. Poeljno je dodati i ulje EOS 0,7%.

Predvianje je da e kia i hladno vreme da potraju jo neko vreme. Preporuka je da se zatita uradi samo protiv aave krastavosti preparatomima Ditane 0,25% ili Antracol 0,25% ili Polyram 0,25%. Niske temperature e poremetiti razvoj krukine buve, pa ni u ovom periodu ne treba raditi zatitu insekticidima.
Zastita kruaka [18.05.2010]

Krukina buva se nalazi u fazi imaga i fazi jaja. Uslovi za infekciju aave krastavosti su se svuda ispunili. Predlog je da se u sredu 19. maja uradi zatita samo protiv aave krasavosti preparatom Chorus 0,025% u kombinaciji sa Ditane 0,25% ili Antracol 0,25% ili Polyram 0,25%. Niske temperature e poremetiti razvoj krukine buve, pa u ovom periodu ne treba raditi zatitu insekticidima.

Erwinia na jabuci, kruki, dunji [05.05.2010]

Obratiti panju u vonjacima na simptome bakteriozne plamenjae Erwinie amylovore (postepeno suenje listova na lastarima, koji ne opadaju, vrh lastara se uvija u obliku "pastirskog tapa", pojava eksudata...). Obilaziti vonjake minimum dva puta nedeljno i pregledavati grane. Ukoliko se uoe ovakvi simptomi obavezno je uklanjanje zaraenih delova, rezidbom sterilnim makazama i do 15 cm ispod vidljivo obolelog dela, i takve zaraene delove skloniti iz vonjaka i unititi-zapaliti.
Stanje tetoina u kruci [04.05.2010]

Krukina buva je u fazi polaganja jaja i jaja, a poele su se javljati i larve prvog razvojnog stupnja. Tek ispiljene larve se nalaze uglavnom u vrnim uvijenim listovima. Preporuka je da se u Sremu i junom Banatu u periodu od 07. do 11. maja uradi suzbijanje. U Bakoj i severnom Banatu suzbijanje treba uraditi u periodu od 09. do 13. maja. Koristiti preparate Confidor 200SL 0,05%, Kohinor 0,05%, Actara 0,04% uz dodatak silikonskog okvaivaa Silweta 0,03%. Od fungicida treba primenuti Polyram 0,2% ili Antracol 0,2% ili Dithane 0,25% ili Merpan 80 0,2%.
Bakteriozna plamenjaa jabuastog voa (Erwinia amylowora) procena rizika [25.04.2010]
Generalno se moe rei da je tokom celog perioda cvetanja (12-25.april) jabuka i kruaka, dunja sada poinje da cveta, nizak potencijal infekcija/irenja Erwinia amylovora u svim regionima Vojvodine. Samo u zasadima gde je prole godine bilo pojave oboljenja rizik je pojedinih dana dostigao srednje vrednosti. Od sada pa u naredne dve nedelje, nastupa najkritiniji period u donosu na ovog patogena. Ako u ovom periodu zasad bude oteen gradom ili jakim olujnim vetrom, rizik od masovnih infekcija e naglo porasti. Do sada nikakve hemijske mere suzbijanja nije bilo potrebno preduzimati. Eventualna pojava prvih simptoma moe se oekivati oko 8.maja. Do tada nikakve posebne mere suzbijanja ne treba preduzimati. Osim, ako se dolo do oteenja od grada ili olujnog vetra. Tada u roku od 24 sata od nastanka oteenja primeniti sredstva na bazi kaptana (Merpan i sl.) i folijarna hraniva sa antistres efektom (Megafol, Fertileader 954 i sl.)
Zastita kruke u precvetavanju [22.04.2010]

Usled padavina u no izmeu srede i etvrtka dolo je do ispunjenja uslova za pojavu aave pegavosti lista i krastavosti ploda kruke. U Sremu i junim delovima Banata krukina buva se nalazi u stadijumu drugog i treeg stupnja, a u Bakoj i severnim delovima Banata krukina buva se nalazi u stadijumu larvi prvog i drugog stupnja. Preporuka je, ukoliko je cvetanje kruke zavreno u vaem vonjaku da se u Sremu i junom Banatu u suboti ili nedelju uradi kombinacija fungicida Score 0,03% + Polyram 0,25% i insekticida Vertimec 0,1% uz dodatak ulja EOS 1%. Ukoliko je jo uvek cvetanje u toku primeniti samo fungicide, insekticid se NE SME PRIMENITI jer je visoko otrovan za pele pa e oplodnja biti jako umanjena! U Bakoj i Severnom Banatu se preporuuje primena fungicida Polyram 0,25% ili Merpan80 0,25%.
Zatita kruke u cvetanju [20.04.2010]

Deo kruaka se nalazi u fazi precvetavanja a deo u punom cvetu. Krukina buva se nalazi u stadijumu jaja i larvi prvog razvojnog stupnja. U ovom periodu kada kruke poseuju pele svaka upotreba pesticida otrovnih za pele je zabranjena, stoga je naa preporuka da se u naredna dva dana (21 i 22 aprila) korisite samo fungicidi Orius 25EW 0,08% ili Mirage 0,05%.


Kruka pre cvetanja [13.04.2010]
Veina sorti kruaka se nalazi u fazi prvih otvorenih cvetova, mada su neke i u punom cvetanju. Usled kie koja sa prekidima pada u svim krajevima je dolo do ispunjenosti uslova za pojavu eave pegavosti i krastavosti kruke. Preporuuje se prskanje u utorak ili sredu 13. /14 aprila preparatima Merpan80 0,3% ili Polyram 0,25%.
Zatita kruke od bolesti i tetoina [06.04.2010]

U svim krajevima je i pored niskih temperatura dolo do ispunjenosti uslova za pojavu eave pegavosti i krastavosti kruke. Krukinu buvu karakterie veoma niska populacija, ak i na mestima gde je prole godine bila brojna. Vei deo krukine buve se trenutno nalazi u fazi imaga i jaja, ali je poelo i piljenje larvi. Preporuuje se u Sremu u sredu 07. aprila upotreba fungicida Chorus 0,03% + Merpan80 0,3% ili Polyram 0,25% u kombinaciji sa Actara 0,04% ili Kohinor 0,05%. U Banatu i Bakoj se preporuuje prskanje 7. aprila fungicidima Merpan 80 0,3% ili Polyram 0,25% u kombinaciji sa Actara 0,04% ili Kohinor 0,05%.
Prognoza poetka pojave crvenog pauka [05.04.2010]

Na osnovu vremenske prognoze moe se oekivati da e se crveni pauk (Panonichus ulmi) poeti piliti iz prezimljujuih jaja u periodu 9-15. april. Prognoza po regionima je sledea: Region Juna Baka i juni Banat Severni i srednji Banat i srednja Baka Severna Baka Srem, zapadna Baka Oekivano vreme piljenja 9-10. april 10-11.april 11-12.april 12-13.april
U vonjacima gde je visoka brojnost prezimljujuih jaja, u periodu poetka piljenja jaja je preporuljivo da se urade tretmani sa mineralnim uljima (EOS i drugi) u koncentraciji od 1-1.5%. Pre primene ulja konsultujte se sa strunjacima u vezi mogunosti njihove primene i meanja.


parcele.

U narednih nekoliko dana e zbog padavina doi do uslova za pojavu krastavosti lista i ploda kruke. Krukina buva trenutno odlae jaja na grane kruke. Medjutim brojnost jaja je u veini reona mala i jako mala. Stoga je preporuka sledea: U Sremu i junom Banatu se u etvrtak preporuuje upotreba preparata Chorus 0,03% ili Score 0,3% u kombinaciji sa preparatima na bazi mankozeba 0,25% i EOS u koncentraciji 1%. U Bakoj i severnom Banatu se preporuuje prskanje u etvrtak 01. aprila preparatima na bazi mankozeba i EOS u koncentraciji 1%.
Stanje kruke i zatita [25.03.2010]

U Sremu i junim delovima Banata je kruka u fazi pucanja pupoljaka, a na junim ekspozicijama i u fazi mijih uiju. Na severu Banata i u Bakoj, kruka je u fazi pucanja pupoljaka. Krukina buva je u fazi odraslih insekata i polaganja jaja. Na celom podruju, u periodu od 26. do 27. marta se preporuuje upotreba: Neoram 0,5%, Koccide 0,5% ili Cuprocaffaro 0,5%. Upotreba ulja EOS u koncentraciji 1% se preporuuje samo na mestima gde se konstatuje krukina buva. Pregledima vonjaka konstatovan je veoma mali broj vonjaka gde je krukina buva prisutna u brojnosti zbog koje je potrebno dodavati ulje, pa je najbolje da pre upotrebe ulja obavezno pregledate kruku!
Zatita kruke u 2009 [10.12.2009]

Najznaajniji problemi u zatiti kruke od prouzrokvaa bolesti i tetoina: Krukina buva (Cacopsylla pyri): ovu godinu je okarakterisao nii pritisak tetoine, nego to je to uobiajeno. U velikom broju zasada brojnost prezimljujuih enki je bila jako niska, kao i broj poloenih jaja (prva jaja su nalaena oko 10.februara, vidi obavetenje od 18.02.2009.). I kasnije se ovaj trend zadrao (osim u nekim vonnjacima gde je i ranijih godina bila primenjivana loija zatita). Jedini momenat kada se primetio ozbiljniji pritisak ove tetoine je bi tokom juna meseca. U zatiti su se koristili preparati na bazi neonikotinoida (Actara, Kohinor i drugi) za suzbijanje mlaih larvenih
stadijuma; piretoridi (Sumi-Alfa, Karate Zeon i drugi) za smanjivnje brojnosti prezimljujuih enki; Insegar, Match, Rimon (kao regulatori rasta larvi), Vertimec (za suzbijanje svih larvenih stadijuma i imaga) uz dodataka letnjih ulja (EOS) i/ili okvaivaa. Lisne vai : generalno nisu predstvljale poseban problem, ali u pojedinm zasadima tokom juna meseca je bilo potrebe za njihovim suzbijanjem. Rasta mreica oko aice: Pojava se u pojedinim kruicima javila u jaoj meri u drugoj polovini vegetacije i pred berbu. Uzrok je krukina rasta grinja (Epitrimerus pyri). Obino se suzbija neposredno posle formiranja plodova. Meutim, ove godine zbog povoljnih vremenskih uslova, i smanjene upotrebe insektoakaricida (Vertimec, EOS i drugi) protiv krukine buve, tete su bile izraenije. Bakteriozna plamenjaa (Erwinia amylovora): sporadino se nalazila u pojedinim lokalitetima. U vreme cvetanja kruke iako su dnevne infektivne vrednosti bile visoke uglavnom nije bilo uslova za infekciju cveta. Samo se tokom juna meseca u pojedinim zasadima javila veoj meri (vidi obavetenje od 17.06.2009.). Meutim, tamo gde su preduzete uobiajene mehanike mere unitavanja nije priinila znaajniju tetu. aava krastavost za sada ozbiljnije probleme priinjava u kruicima na obroncima Fruke Gore. U ovom lokalitetu se mora posebno ozbiljno prii suzbijanju ovog oboljenja. Poto prezimljava i u rak rana na granama, tako da u prolee im se stvore uslovi za infekcije treba poeti i zatitu. Za razliku od aave krastavosti na jabuci, gde su najopasnije infekcije u vreme cvetanja i odmah po formiranju plodova. Inae tokom 2009. godine bilo je oko 10 uslova za infekciju. Prvi uslov za infekciju je bio ostvaren 31.marta. Najdue su bili povoljni uslovi u zadnjoj dekadi maja i prvoj dekadi jun meseca. Izbor preparata je isti kao i kod aave krastavosti jabuke.

U cilju kontrole krukine buve, u nerednih nekoliko dana se preporuuje upotreba preparata Actara 0,04% ili Kohinor 0,05% u kombinaciji sa organosilikonskim surfaktantom 0,03%. Tretirati samo kruke koje se nee brati u narednih 15 dana!

Suzbijanje krukine buve (Cacopsylla pyri) [12.06.2009]

U cilju suzbijanja krukine buve u narednih dva do tri dana se preporuuje upotreba preparata Match 050EC 0,1% ili Rimon 0,1% uz dodatak ulja EOS 1%. U cilju zatite od bolesti preporuuje se upotreba preparata na bazi mankoceba.
Zatita kruke od krukine buve [01.06.2009]

Za zatitu krukine buve u narednih nekoliko dana se preporuuje upotreba preparata Actara 0,04% uz obavezan dodatak preparata EOS 1% ili organosilikonskog surfaktanta 0,03%.


Na mestima gde je padala kia, dolo je do infekcije aavom krastavou, pa se preporuuje zatita preparatom Score 0,025%. Tamo gde je padao led i dolo je do oteenja listova i grana kruaka preporuuje se upotreba preparata Merpan80 0,2% ili preparata na bazi fosetilaluminijuma u koncentraciji 0,5% i propineba 0,2%. Za zatitu kruke od krukine buve u narednih nekoliko dana se preporuuje upotreba preparata Vertimec018EC 0,075% ili preparata na bazi spirodiklofena 0,08% uz obavezan dodatak preparata EOS 1% ili organosilikonskog surfaktanta 0,03%.

Na mestima gde su vonjaci dobro provetreni, preporuuje se upotreba praparata na bazi mankoceba 0,25% ili propineba 0,2%. Na mestima gde su vonjaci zatvoreni, gde
su listovi due bili vlani i na mestima gde se ranijih godina krastavost plodova javljala u veoj meri, preporuuje se upotreba preparata Score 0,03%. Za zatitu od krukine buve trenutno se preporuuje upotreba insekticida Insegar 0,06% uz dodatak preparata EOS 1% ili organosilikonskog surfaktanta 0,03%.
Zatita kruke od tetoina i bolesti [11.05.2009]

Ako se tretira pre kie koristiti za zatitu od bolesti Merpan80 0,2% ili preparate na bazi mankoceba. Ukoliko doe do padavina, uz navedene preparate dodati Score 0,03%. U nerednih nekoliko dana jo uvek se za suzbijanje krukine buve moe koristiti Vertimec 018EC u koncentraciji 0,075% uz dodatak mineralnog ulja 0,25% ili trisiloksana 0,3L/ha. U sluaju koritenja trisiloksana smanjiti koliinu vode koja se koristi pri tretiranju za 20%.
Bakteriozna plamenjaa kruke Erwinia [19.04.2009]

Kruka je u fazi punog cvetanja i precvetavanja. Uslovi za ostvarivanje infekcije od bakteriozne plamenjae kruke Erwinie amylovore nisu ostvareni ovih dana, ali s obzirom da je visok nivo rizika od infekcije preporuuje se tretman u cvetanju sa ALIET 0.4%.

Obzirom da je kruka u cvetanju, suzbijanje krukine buve sada ne treba raditi. U sluaju sigurnih padavina list kruke se treba zatititi preventivno sa Merpanom. Oni koji ele mogu da izvre zatitu i nakon kie sa preparatima na bazi ciprodinila u koliini od 30g/100L vode.

Kruskina buva [08.04.2009]
Pregledom biljaka je potrebno ustanoviti da li je brojnost larvi iznad kritinog broja. Za kritian broj se smatra 30 do 100 larvi na 100 izbojaka, odnosno 5 do 20% naseljenih izbojaka. Manji pragovi vae za bujne sorte kruaka a vei pragovi za manje bujne sorte. Tamo gde nije poelo cvetanje, moe se za suzbijanje koristiti tiametoksam, a tamo gde je poelo cvetanje EOS.
Prvo prskanje kruske [29.03.2009]

Od bakarnih preparata se preporuuje upotreba: Neoram 0,4%, Koccide 0,4% ili Cuprocaffaro 0,4%, a od ulja EOS u koncentraciji 1%.
Krukina buva [07.03.2009]

SITUACIJA NA TERENU: U svim regionima Vojvodine mogu se nai poloena jaja i uiti prisustvo imaga krukine buve. Brojnost imaga je od male do preko kritinog broja (vie od 50 jedinki na 100 otresanja), a mogu se nai i poloena jaja (uglavnom su poloena pojedinano i na manje od 10% pupova). Preporuka je da u onim zasadima gde se konstatuje broj imaga preko kritinog broja ili ima poloenih jaja na vie od 10% pupova, uradi tretman sa nekim piretroidom (Fury 0.015%, Karate zeon 0.02%, Decis 6.25 0.02%, Fastac 0.02%...). Najbolje je odabrati sunan i miran dan, kada su temperature iznad +5C.
Kruskina buva [18.02.2009]

U regionu Srema i Junog Banata ve ima i poloenih jaja, dok u centralnim i severnim delovima Vojvodine (Baka, srednji i severni Banat) su priautne samo odrasle enke. Njihova brojnost je od male do preko kritinog broja (vie od 50 jedinik na 100 otresanja). Preporuka je da im se temperature stabilizuju preko 0C (prema prognozi nakon 25 februara), tretirati zasade sa nekim piretroidom (Fury 0.015%, Karate zeon 0.02%, Decis 6.25 0.02%, Fastac 0.02%...) -
Ostale biljne vrste Plavo prskanje jabuastog voa [04.12.2011]

Preporuljivo bi bilo do 10. decembra tretirati sa nekim bakarnim preparatom zasade kruke, dunje i jabuke. Tretman bi obavezno trebalo uraditi u onim zasadima gde je tokom prole sezone bilo problema sa bakterioznom plamenjaom (Erwinia amylovora). Preparate koristiti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% vee od preporuenih iz uputstva za upotr ebu. Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tane
doze, za neke preparate su date u tabeli: preparat NEORAM CUPROCAFFARO KOCIDE VEKTAFID R 2-3 lit ... Tretmane raditi kada su temperature iznad +5C, a ima dovoljno vremena da se depozit osui dok ne pone da mrzne. doza na 100 lit 0.8 kg 0.5 kg 0.55 kg
Meteoroloke prilike tokom vegetacije 2011. godine [15.11.2011]


Relativno topla i suva jesen, oteana i/ili redukovana obrada sa velikom koliinom etvenih ostataka na povrini stvaraju optimalne uslove masovnom umnoavanju poljske voluharice i drugih poljskih glodara. Sada masovno naseljavaju tek ponikle useve ozimih strnina ili uljane repice, ali se u sve veem broju nalaze i u viegodinjim zasadima (naroito u onima koji su zatravljeni). Za sada broj rupa nije veliki, ali se iz nedelje u nedelju poveava. Ako broj rupa na parcelama pod strninama, luceritima i sl. prelazi 10/100 m2 , a u vonjacima 10/100 metara dunih reda treba pristupiti trovanju. Kada govorimo o suzbijanju obino se misli na hemijska sredstva. Meutim, i razni predatori (lisice, ptice grabljivice) mogu biti o velike koristi, pa treba preduzeti sve mere da se ouva njihov opstanak u agroekosistemu. to se tie hemijskih sredstava ima ih vei broj registrovan za ovu namenu. Primenjivati ih samo ako su ostvareni kritini brojevi. Naalost i dalje je najefikasnije sredstvo mamci na bazi cinkfosfida, poto deluje trenutno. Zbog njegove visoke toksinosti na divlja, obavezno se moraju postavljati u rupe i rupe zatvarati. Nikako ne rasipati mamke po povrini zemljita. Ako se tretirana povrina
nalazi unutar 100 met od vodenih povrina umesto cinkfosfida, primeniti sredstva antikoagulante. Praenje i suzbijanje glodara nastaviti i u narednom periodu, poto sigurno jedan tretman nee biti dovoljan.
Pojava metlice (Loxostege sticticalis) tokom 2011. godine [11.11.2011]

Tokom 2011. godine, na svim lokalitetima su leptiri zabeleeni u periodu od 23. septembra do 06. oktobra. Registrovano je do tri primerka za no. Ono to je interesantno je da su u periodu od 1986. do sada leptiri uglavnom prestajali sa letom tokom prve polovine septembra. Tokom perioda od 25 godina, nakon 15. septembra je zabeleeno samo 8 leptira i to 1989. godine, kada je zabeleen i najvei broj primeraka na svetlosnoj klopci u Somboru. Tokom 2011. godine u Somboru je zabeleen samo jedan leptir 05. oktobra. U elarevu je ukupno zabeleeno 12 leptira od 23 do 02. oktobra i to po jedan do tri za no, a u Velikim Radincima pet leptira ukupno 26. septembra tri i po jedan 04. i 06. oktobra.

Prva generacija leptira je poela da leti najpre u Somboru 12. maja. Let leptira prve generacije je trajao do 15. juna (najdue u Velikim Radincima). Registrovano je devet leptira prve generacije u Somboru, 10 u Velikim Radincima i 24 leptira u elarevu. Maksimum leta prve generacije nije nigde registrovan, a leptiri su bili najbrojniji 22. maja. Pojava maksimuma leta odgovara vremenu pojave istog za Novi Sad (lokalitet Rimski anevi podaci od 1980. do 1996. godine) (Almai i sar., 1997). Druga generacija je poela da leti istovremeno u Somboru i elarevu 13. jula. Najvea brojnost je registrovana odmah po pojavi ve od 14. do 20. jula. Registrovan je maksimum leta leptira u elarevu 14. jula (devet leptira za no). Leptiri druge generacije su leteli do 08. avgusta leteli redovno, a potom su sa kraim pauzama u letu bili prisutni do 19. avgusta. U Velikim Radincima je registrovano samo dva leptira druge generacije, u elarevu 35, a u Somboru 37 leptira. Druga generacija je u odnosu na podatke date za Novi Sad (Almai i sar. 1997) bila neto ranije najbrojnija. Ukupna broj leptira dudovca uhvaen tokom cele godine za Sombor je 46. Ako se on uporedi sa viegodinjom srednjom vrednou za Sombor od 1980. do 2004. godine (Vajgand, 1999. i Vajgand i sar., 2008.) koji iznosi 390 vidi se da je on mnogostruko manji. Meutim ako se uporedi sa podacima za Sombor za poslednjih pet godina (Vajgand i sar., 2008; Vajgand, 2008; Vajgand, 2009; Vajgand, 2010a i Vajgand, 2010b) vidi se da je on dvostruko vei. Broj leptira dudovca za elarevo tokom 2011 iznosi 59. Ukoliko se on uporedi sa viegodinjim prosenim podacima za elarevo od 2008. do 2010. godine (Vajgand 2010) koji iznosi 7 vidi se da je on viestruko vei. Poto se podaci za Velike Radince daju prvi put, oni se ne mogu uporediti sa srednjim vrednostima za ranije godine.



Suenje cvetova breskve, nekatrine i kajsije (Monilia sp.) [05.04.2011]

U jutrarnjim asovima 5.aprila, su se stvorili uslovi za infekcije od prouzrokovaa suenja cvetova na breskvi i kajsiji, koja je jo u cvetu ili precvetavanju. Do ostvarenja infekcija je dolo u regionima gde je bilo tokom noi padavina (severni delovi Vojvodine i delovi istone Srbije). U ovim regionima u narednih 48 sati treba uraditi suzbijanje, kao to je to napisano u obavetenju od 01.04.2011, pod stavkom 1b.
Rutava buba u vonjacima [04.04.2011]

Na vokama koje su u fazi cvetanja (breskva, kajsija) u pojedinim vonjacima, pre svega u regionima Bake i Banata moe da se uoi rutava buba Epicometris hirta, koja napada i oteuje cvetne pupove i cvetove. U ovoj fazi se ne preporuuje upotreba insekticida zbog leta pela i drugih polinatora. Treba biti na oprezu,
sprovesti mehanike mere suzbijanja (postavljanje belih ili plavih plastinih flaa sa vodom i eerom ili gotove klopke) odnosno runo ih skupljati. Najaktivnije su u periodu od 10-16 sati, po sunanom i mirnom danu. Ukoliko se ova tetoina prenamnoi (to se moe desiti u veoma kratkom periodu) za eventualnu upotrebu insekticida obratiti se strunom licu. Nikako nemojte na svoju ruku i bez predhodnog upozorenja pelara da primenjujete insekticide.

Ukoliko ste zainteresovani, javite se na e-mail vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772 . O rezistentnosti breskvine vai na neonikotinoide [02.04.2011]
Prema poslednjem izvetaju IRAC (meunarodni komitet za praenje rezistentnosti insekticida) u regionima june Francuske (Languedoc-Roussillon, Provence-Alpes-Cote dAzur i Rhone-Alpes) i severne panije (Katalonija) uoena je visoka rezistentnost breskvine vai (Myzus persicae) na insekticide iz grupe neonikotnioida (aktivne materije: acetamiprid, imidacloprid, thiacloprid i thiamethoxam). Vie detalja moete videti na http://www.irac-online.org/wp-content/uploads/2009/09/M-Persicae-Resistance-Mechanisms-PosterSept09.pdf . Kod nas za sada u pojedinim regionima imamo samo znake poetne rezistentnosti (primenom veih doza zadravamo visok nivo efikasnosti). Pojava ponovo poziva na oprez prilikom primene pesticida, odnosno da se oni primenjuju samo ako za to zaista postoji opravdanje. Sve je manje novih aktivnih materija, zatita je sve skuplja, a rezistentnost patogena i insekata sve izraenija.
Suenje cvetova breskve, nekatrine i kajsije (Monilia sp.) trips breskve
[01.04.2011]
U svim regionima Srbije je poelo cvetanje kajsija ili je ona u punom cvetu, a u svim regionima juno od Fruke Gore i cvetanje bresaka odnosno nektarina . Najavljene padavine u regionima Istone i June Srbije za vikend (2-3. april), mogu da stvore uslove za nastanak infekcija od prouzrokovaa suenja cvetova (Monilia sp.) i na kajsiji i na breskvi. Na breskvi je zapaena aktivnost tripsa (Trips meridionalis) u cvetovima breskve. Preporuljivo je suzbijanje ako je brojnost vea od 2 tripsa/cvetu. Posebnu panju obratiti na nektarine, koje su osetljivije na tete. Preporuka za Istonu i Junu Srbiju: 1a. U zasadima gde jo ima otvorenog cveta pre kia uraditi tretman sa MERPAN 50 3 kg/ha ili MERPAN 80 2 kg/ha... 1b. Ako se ne uspe uraditi tretman pre kia, a vlaenje je bilo due od 8 sati, tada najkasnije u roku od 48 sati od poetka vlaenja primeniti SIGNUM 0.75 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili preparate na bazi iprodiona. 2. U ostalim regionima mali je rizik od infekcija u naredna 4 dana Suzbijanje tripsa ISKLJUIVO raditi u vreme precvetavanja bresaka. Tretmane raditi uvee (1 sat nakon zalaska sunca, a najkasnije do 23 sata), uz OBAVEZNO predhodno obavetavanje pelara o nameri primene insekticida. Najveu efikasnost protiv tripsa ispoljava: - Laser 0,4 lit/ha (umereno toksian za pele), Manje efikasnosti su: - Mavrik 0,4 lit/ha (jako nisko toksian za pele) - Calypso 0,6 lit/ha (jako nisko toksian za pele) - Kestrel i drugi na bazi acetamipirida 0.7lit/ha (umereno toksian za pele) - Actara 0,7 kg/ha (jako toksian za pele) - preparati na bazi bifentrina 0,5lit/ha (jako toksian za pele)

Na junim obroncima Fruke Gore je poelo cvetanje kajsija, a u regionu Smedereva, Grocke, Junog Banata i cvetanje bresaka odnosno nektarina . U ovim regionima najavljeno kiovito vreme za 28 i 29.mart, moe da stvori u uslove za nastanak infekcija od prouzrokovaa suenja cvetova (Monilia sp.).
Preporuka: 1a. U zasadima gde ima otvorenog cveta pre kia (28. mart) uradi tretman sa MERPAN 50 3 kg/ha ili MERPAN 80 2 kg/ha... 1b. Ako se ne uspe uraditi tretman pre kia, a vlaenje je bilo due od 8 sati, tada najkasnije u roku od 48 sati od poetka vlaenja primeniti SIGNUM 0.75 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili preparate na bazi iprodiona. 2. U regionima i zasadima gde nema otvorenog cveta za sada ne tretirati
Mogua opasnost od mraza [17.03.2011]

Prema vremenskoj prognozi u jutranjim asovima 22.marta mogua je pojava mraza. Mraz se oekuje u svim regionima Vojvodine, a najjai u regionu severne Vojvodine i cele Bake (do -4C). Na peskovima i mikrodepresijama mogue su i nie temeprature. U ovoj fazi u kojoj se nalaze breskva (zelena taka) i kajsija (otvoreni pupoljci) prva oteena nastaju na temperaturama od -6C. Mogua je mera zatite sa tzv. biljnim antifrizima na bazi bakterija iz roda Thiobacillus. Preparati koji mogu da se nabave kod nas, razliitim kanalima su Cropaid i NPA-Thiofert. Preporuen momenat primene je ponedeljak 21.mart (nekoliko sati pre oekivanog mraza), ukoliko se ne promeni vremenska prognoza. Potencijalno najugroenije su kajsije, jagode i breskve.
Zimsko prskanje breskve i kajsije [08.03.2011]

Prema vremenskoj prognozi postepeno e da otopljava, a oko 14.marta se oekuju i padavine. Oekivano pucanje pupoljaka prvo kajsije, a zatim i breskve e se verovatno desiti tokom 2 dekade marta. Prvo e krenuti vegetacija na junim obroncima Fruke Gore, Junog Banata i regionu Grocke. Iz tog razloga se preporuuje primena bakarnih preparata, najkasnije do 13 .marta. Koristiti ih u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% vee od preporuenih iz uputstva za upotrebu. Prave doze, za neke preparate su date u tabeli:
preparat NEORAM
doza na 100 lit 0,85 kg
CUPROCAFFARO NORDOX KOCIDE ...
0,5 kg 0.3 kg 0,6 kg
Tretmane raditi kada su temperature iznad +5C, a ima dovoljno vremena da se depozit osui dok nepone
da mrzne. Ako ima problema i sa titastim vaima dodati i EOS ili neko drugo ulje 3-4lit/100 lit vode.

Knjiga o sovicama (Noctuidae, Lepidoptera) [31.01.2011]

Nedavno je iz tampe izala knjiga pod naslovom Prirunik o sovicama (Noctuidae, Lepidoptera) na svetlosnoj klopci. Autor knjige je mr Dragan Vajgand koji ovom prilikom eli da upozna javnost sa rezultatima svojih istraivanja familije sovica, koja traju jo od 1986. godine. Knjiga je B5 formata i ima 180 stranica. Knjiga obrauje 200 razliitih sovica koje su znaajne za rad sa svetlosnim klopkama. U zavisnosti od brojnosti konkretne vrste sovice, knjiga prikazuje sve ili deo narednih podataka: Ukupnu brojnost leptira po godinama od 1994. do 2009. godine. Prosenu godinju brojnost leptira za period od 1994. do 2004. godine. Vreme poetka i kraja leta leptira tokom godine u Evropi i u Somboru. Dinamiku leta leptira tokom godine. Brojnost leptira po generacijama. Mogunost davanja dugorone prognoze primenom koeficijenta generacije. Vreme pojave maksimuma leta leptira. Podatke o prezimljujuem stadijumu. Podatke o vremenu pojave gusenica. Podatke o biljkama na kojima se razvija gusenica. Podatke o eventualnoj tetnosti kod nas i u svetu. Kvalitetne fotografije svih obraenih sovica. Knjiga je namenjena strunjacima za zatitu bilja, agronomima koji se bave zatitom bilja, studentima i ljubiteljima prirode koji e pomou knjige moi da prepoznaju 200 sovica. Primerak knjige kota 1.200 dinara + trokovi slanja knjige koji prilikom slanja Post ekspresom kotaju oko 200 dinara po primerku. Ukoliko ste zainteresovani za knjigu, moete se javiti autoru vajgandd@sbb.rs ili na 063 326 772 .

U organizaciji tima sajta www.agroupozorenje.rs, urednici sajta www.vocarstvo.org e u restoranu Godar u Tavankutu, 22. januara 2011. godine odrati prezentaciju i predavanje iz oblasti voarstva sa sledeim sadrajem:9.00-9.15 Florian Farka i Rua Petrina Uvodna re sa kratkim obrazloenjem programa i ciljeva skupa 9.15-10.15 Predava Franc Kotar, vanjski suradnik InveR Beograd iz R Slovenije Animacijsko predavanje o mogunostima uinkovitije implementacije integralnih voarskih znanja u vonjake Somborske regije.10.15 do 10.30 Pauza 10.30 do 10.45 Predava: Slaana Babi-Raenovi-InveR Gradika, Republika Srpska Predstavljanje praktinog modela integracijskog standardizacijskoh konzaltinga u integraciji RS-2 Podgradci-Dubica u 2010 godini. 10.45 do 11.00 Predava Damir Lui, Inventivna rjeenja Velika Gorica, Republika Hrvatska Predstavljanje modela on line internet orua IA voarski portal i Fruit Discovery za informisanje, edukaciju, konsalting, operativnu komunikaciju i kontrolu.11.00 do 11.45 Florian Farka, Rua Petrina, Franc Kotar, Slaana Babi Raenovi, Damir Lui Diskusija i zakljuci11.45-12.00 Prelazak u vonjak 12.00 do 13.00 Franc Kotar, vanjski suradnik InveR Beograd iz R Slovenije Praktian prikaz integracijske standardizacije integralne voarske proizvodnje u vonjaku.

U organizaciji tima sajta www.agroupozorenje.rs, urednici sajta www.vocarstvo.org e u Lovakom domu u Kupusini, 21. januara 2011. godine odrati prezentaciju i predavanje iz oblasti voarstva sa sledeim sadrajem: 15.00-15.15 Florijan Farka i Dragan Vajgand Uvodna re sa kratkim obrazloenjem programa i ciljeva skupa 15.15-16.15 Franc Kotar, vanjski suradnik InveR Beograd iz R Slovenije Praktian prikaz integracijske standardizacije integralne voarske proizvodnje u vonjaku. 16.15 - 16.30 prelazak u Lovaki dom 16.30-17.30 Predava Franc Kotar, vanjski suradnik InveR Beograd iz R Slovenije Animacijsko predavanje o mogunostima uinkovitije implementacije integralnih voarskih znanja u vonjake Somborske regije. 17.30 do 17.45 Pauza 17.45 do 18.00 Predava: Slaana Babi-Raenovi-InveR Gradika, Republika Srpska Predstavljanje praktinog modela integracijskog standardizacijskoh konzaltinga u integraciji RS-2 Podgradci-Dubica u 2010 godini. 18.00 do 18.15 Predava Damir Lui, Inventivna rjeenja Velika Gorica, Republika Hrvatska Predstavljanje modela on line internet orua IA voarski portal i Fruit Discovery za informisanje, edukaciju, konsalting, operativnu komunikaciju i kontrolu. 18.15 do 19.00 Dragan Vajgand, Florian Farka i predavai Diskusija i zakljuci



Potrebno je obii parcele ozimih useva (penica, jeam, uljana repica. lucerka) i utvrditi prisustvo poljskih glodara (mievi, voluharice...). Mere suzbijanja je potrebno primeniti ako se utvrdi vie od 5 rupa/100m2 (ozima ita i uljana repica) odnosno 3 rupe/100 m2 (lucerita). Najefikasnije je suzbijanje mamcima na bazi cink-fosfida. Ovi mamci smeju da se primenjuju iskljuivo postavljanjem u rupe. Zabranjeno je njihovo rasturanje po itavoj povrini, poto su izuzetno toksiini na ostalu divlja.
Klimatske prilike tokom 2010 godine [23.11.2010]

Ukoliko uporedimo srednje mesene temperaure izmerene tokom 2010. godine i uporedimo ih sa prosenim za period od 1948 do 2009. godine moemo da zakljuimo da je april bio hladniji od proseka za 0,7C, maj 0,7C, jun 0,6C i september 0,7C. Jul i avgust su bili topliji od proseka za 0,4C odnosno 0,8C. Srednja temperatura u vegetacionom periodu je bila za 0,3C manja u odnosu na viegodinji prosek. Ukupne padavine u periodu od aprila do septembra su za 310 mm/m2 bile vie od proseka. Jul i avgust su imali 30 mm padavina manje, ali su april, maj i jun imali ukupno 300mm padavina vie od proseka. Proteklu vegetaciju, 2010. godine moemo podeliti u dva perioda. April, maj i jun su bili hladniji i vlaniji od proseka, a jul i avgust su bili toliji i suvlji od proseka. Ovakva klima je u prvom delu pogodovala razvoju velikog broja bolesti i higrofilnih tetoina, a u drugom delu razvoju veeg broja termofilnih tetoina. Ukupno se moe rei da je 2010. godina bila veoma vlana jer su temperature bile sline prosenima, a padavine mnogo vee.
Ponovni tretman kotiavog voa bakarnim prepratima [12.11.2010]

Preporuuje se ponovni tretman bakarnim preparatima kako je to preporueno u obvetenju od 17.10.2010. Razlozi su: - velike koliine padavina u poslednjih 5 dana su dovele do spiranja bakarnih preparata - u narednih 10-tak dana se oekuju temperature koje e pogodovati daljoj aktivnosti patogena, a mogue su i nove padavine Ponovni tretman je preporuljiv pre svega kod kajsija i u onim zasadima bresaka gde svake godine ima suenja grana i granica i celih stabala. Kod ostalog kotiavog voa tretman nije neophodan.

X savetovanje o zatiti bilja [01.11.2010]

U periodu od 29. novembra do 3. decembra 2010. na Zlatiboru e u organizaciji Drutva za zatitu bilja Srbije biti odrano X savetovanje o zatiti bilja. Program savetovanja moete preuzeti ovde
Novost iz kompanije BASF [31.07.2010]

ALVERDE je preparat na bazi aktivne materije metaflumizon i do sada je na tritu Srbije bio registrovan za suzbijanje krompirove zlatice. Ova aktivna materija predstavlja novu grupu po mehanizmu delovanja i odlina je za upotrebu u integralnom pristupu suzbijanja zlatice, jer nema ukrtene rezistencije sa drugim aktivnim materijama koje se nalaze na tritu Srbije. Registracija preparata ALVERDE je proirena i na kupus gde je doza 1 L/ha, a karenca svega 7 dana. AGRO TIM BASF(SINISA,DRAGAN,RASA,LJUBISA,DUSAN)
BASF Agrotim preporuuje u soji i suncokretu [29.05.2010]

Za suzbijanje korova u usevu soje preporuujemo: 1. PULSAR 40 1.0 L/ha + preparat na bazi tifensulfuron-metila (maksimum 8 g/ha,u sluaju manje brojnosti korova i 6 g/ha zavrava posao). 2. ili kombinacija PIVOT + BASAGRAN 0.3 L/ha + 2-2.5 L/ha+preparat na bazi
tifensulfuron-metila.
U suncokretu preporucujemo upotrebu PULSARA 40 u kolicini od 1.2l/ha,od drugog para listova suncokreta pa dalje.
BASF Agrotim preporuuje za suzbijanje uskolisnih korova [29.05.2010]

Za suzbijanje divljih sirkova,muhara i drugih travnih korova u usevima soje,suncokreta,secerne repe,krompira,lucerke graskova i drugih kultura preporucujemo upotrebu herbicida FOCCUS ULTRA u kolicini 1.5-2.0 l/ha.

U jabuastom vou borba protiv adjave krastavosti se nastavlja primenom fungicida
DELAN 700 WG u kolicini od 0.5 kg/ha + preparat iz grupe triazola.

Biljke iji su opraivai u cvetu se ne smeju prskati insekticidima jer e stradati pele. i tu treba primenuti metode masovnog izlovljavanja plavim i belim obojenim klopkama. Meutim na usevima jema i crnog luka preporuuje se upotreba insekticida, posebno na uvratinama. Ukoliko su parcele u blizini vonjaka u cvetu preporuuje se upotreba preparata koji su slabe otrovnosti za pele Mavrik 0,3L7ha ili Calypso 0,3L/ha.

Suenje cvetova breskve i nekatrine (Monilia sp.) [12.04.2010]

U regionu junog i srednje Banata i Fruke gore u ranim jutarnjim asovima, a u ostalim regionima Vojvodine tokom ranih prepodnevnih asova 12.aprila je dolo do ispunjena uslova za nastanak infekcija od prouzrokovaa suenja cvetova. Stoga na breskvama i eventualno kajsijama koje su jo u fazi cvetanja visok je rizik od infekcija. Poto se najavljuje kiovito i nestabilno vreme do 15. aprila, preporuka je sledea: 1. ako tretiranje uspete uraditi do podnevnih sati 13.aprila tretirati sa MERPAN 50 WP 0.3%, ODEON 0,2%, BRAVO 0,3% i slino 2. ako se tretmani rade nakon podnevnih sati 13. aprila tada primeniti CHORUS 0,025%, SIGNUM 0.08%, MIRAGE 0,05%, ORIUS 0,1% i drugi.
Napomena: po svaku cenu uraditi tretmane najkasnije do veernjih sati 14.aprila, makar i po kii. Insekticide u ovom tretmanu ne koristiti. Ovim tretmanom titimo i od prouzrokovaa upljikavosti lia.
Suenje cvetova breskve, nekatrine i kajsije [06.04.2010]

U veini regiona Vojvodine (Srem, Juni Banat i Baka, Srednja i zapadna Baka, severni Banat) je dolo do ispunjena uslova za nastanak infekcija od prouzrokovaa suenja cvetova, tokom podnevnih sati 06. aprila. Preporuka je sledea: Preporuka: 1. u zasadima breskve i nektarine, gde ima otvorenog cveta uraditi tretman sa CHORUS 0,03%, MIRAGE 0,05%, SIGNUM 0,1% i drugi. Tretman uraditi najkasnije do etvrtka 07.aprila. 2. u zasadima kajsija primeniti CHORUS 0,025%, SIGNUM 0.08%, MIRAGE 0,05%, RONILAN 0,1% i drugi. Tretmane uraditi najkasnije do petka 08.aprila. 3. u zasadima bresaka gde nema otvorenog cveta ne tretirati. 4. U regionu Severne Bake nije neophodno da se rade tretmani, poto nije dolo do ispunjenja uslova za infekcije


- primena belih ili plavih plastinih posuda od mineralne vode, coca-cole i sl. koje se napune do polovine sa vodom, u koju je dobro dodati crni negro bombon, komad natrule banane ili malo piva da bi se pojaalo privlano delovanje. Posude se kae u kronje voaka. Broj posuda zavisi od jaine napada (kod vrlo jakog napada po 1 ha moda e trebati i nekoliko stotina). Vodite rauna da e moda trebati svakog dana da se prazne od insekata i pune novom tekuinom. - zakorovljavanje vonjaka do precvetavanje isto moe da smanji aktivnost insekta, poto se kasnije "die"
sa mesta gde provede no, pa je period aktivnosti tokom dana krai. Takoe u ovim zasadima je mogua primena insekticida u jutarnjim asovima na povrinu zemljita u cilju suzbijanja insekata pre nego to polete u kronje. Tretmani insekticidima su vrlo diskutabilni i zbog male efikasnosti i sa aspekta unitavanja korisnih insekata opraivaa . - gore navedeni saveti se odnose na viegodinje zasade. to se tie uljane repice naalost primena insekticida je esto neophodna. Ali efikasnost i u ovom sluaju je diskutabilna. Parcele koje su ire nego to su due obino prolaze sa mali procentom oteenja, poto je napad obino ogranien na periferne delove
parcele.
Suenje cvetova kajsije - Monilija [31.03.2010]

U celoj Vojvodini je kajsija u cvetu. Kia tokom jutra 31.marta, je stvorila uslove za infekciju prouzrokovaa suenja cvetova (Monilia sp.). Preporuka: najkasnije do petka 2.aprila primeniti CHORUS 0,03%, SIGNUM 0.075%, MIRAGE 0,05% i sline preparate.
Obavetenje o plaanju za pristup delovima sajta [25.03.2010]

Postanite preplatnik na sajt Agroupozorenje Od 1. januara vidljiv je samo deo podatka o tetnim organizmima. Samo oni koji plate pretplatu vide i preporuke za kontrolu tetnih organizama date od strane strunjaka. Ukoliko elite da postanete pretplatnik javite se na adresu vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772 Dragan Vajgand. Poslaemo Vam upitnik u zavisnosti od toga da li ste poljoprivredni proizvoa, apoteka, savetodavac, poljoprivredna struna sluba... Cenovnik usluga moete videti ovde: http://www.agroupozorenje.rs/page.php?page_id=2 . Preplata se plaa na godinu dana! Korisnici plaaju na iro raun preduzea Agroprotekt.
Zatita zimske salate u plastenicima-druga polovina vegetacije [24.12.2009]

Naglo otopljavanje i oekivani vremenski uslovi tokom januara meseca (temperature izmeu -5 i + 5C) stvarae povoljne uslove za razvoj prouzrokovaa trulei glavica salate. Ovoj pojavi e naroito biti podleni usevi koji su u fazi rozete i na poetku zavijanja u glavicu. I dalje najvei znaaj imaju preventivne mere - provetravanje i tedljivo navodnjavanje (svakih 20-tak dana sa 25-30lit/m2 vode). Za navodnjavanje birati dane kada se oekuje nekoliko vezanih sunanih dana i sa to viim temeperaturama. Cilj svih ovih mera je da lisna masa bude to krae vreme vlana. Primena fungicida je preoruljiva u onim objektima gde je i ranijih godina bilo problema sa trulei glavica, odnosno gde ne moe da se dobro regulie provetravanje objekata. Prednost treba dati preparatima koji su toksikoloki povoljniji i imaju krau karencu (boskalid - karenca 14 dana ili fenhexamid karenca 3 dana).
Ako je ve dolo do pojave trulei, najbolje je konsultovati strunjaka za zatitu bilja, koji e odrediti prirodu patogena (bakterija, gljiva...) i preporuiti odgovarajue mere. Pokrivanje biljaka sa agrotekstilom je preporuljivo samo ako je salata u fazi glavienja i kada se oekuju none temperature oko ili ispod -5C. Preko dana (kada su temperature u plusu) i ovakav usev je poeljno otkriti. U sluaju da nastupe dui suni periodi, kada u objektima relativna vlanost vazduha postane jako niska poveava se opasnost od rubne palei najstarijeg lia. U takvim situacijama reenje je u primeni oroivaa koji prave maglu i to u najtoplijim delovima dana, odnosno tempiranju navodnjavanja u tim periodima.
Salata u plastenicima i niske temperature [20.12.2009]

Prema vremenskoj prognozi period jako niskih temperatura (i do -14C) e trajati do ponedeljka 21.decembra. Nakon toga temperature e otii u plus vrednosti. U negrejanim objektima, ako je salata u fazi do 10 formiranih listova i pokrivena agrotekstilom, trebalo bi da bez oteenja izdri ove temperature. Ako je salata u fazi zavijanja glavice, tada su mogua oteenja. Najee se oteenja manifestuju u vidu odumiranja najstarijeg lia ili dolazi do pojave mehura i smeuravanja tkiva (kao koa starih ljudi). U teim sluajevima dolazi do odumiranja sredine glavica (vidi sliku). ta se moe uiniti?! Ako ste pre ovog perioda pokrili biljke agrotekstilom tada je problem reen kod useva koji su u mlaim razvojim stadijumima. Napominjemo da ako do sada niste pokrili biljke agrotekstilom to sada dok su smznute i ne inite, osim ako to moete da uradite tako da ih ne dodirujete. Smrznute biljke jako lako pucaju na dodir. Kod useva koji je u fazi zavijanja rozete, dogrevanje vazduha (obino gasnim topovima) i odravanje temperature u objektima oko 0C u kombinaciji sa agrotekstilom je reenje problema. Vodite rauna da ako due vreme koristite gasni top (naprim: celu no) povremeno provetravate objekat, da bi smanjili koncentraciju CO2, u protivnom moe doi do oteenja biljaka. Posebno kritian dan e biti utorak (22.decembar) u sluaju da doe do naglog otkravljivanja salate. Tada i mlae salate mogu da budu oteene u izvesnoj meri. Reenje je da se, u sluaju naglog podizanja temperature, otvori objekat i na taj nain uspori naglo otkravljivanje useva.
Vremenske prilike tokom 2009 godine [10.12.2009]

Za analizu vrednosti meteorolokih podataka su na grafikonu prikazane vrednosti u Somboru za period od 1948. do 2008. godine i 2009. godine. Kriva temperature pokazuje da je april bio topliji od prosene vrednosti za 3OC,
maj za 1.8OC, jul za 1.7OC, avgust za 2.1OC a septembar za 2.4OC. Samo je jun bio hladniji od viegodinjeg proseka za 0,4OC. Prosena temperatura tokom vegetacionog perioda u 2009. godini je bila toplija za 1,8OC ili 10% vea u poreenju sa viegodinjim prosekom. To znai da je suma efektivnih temperatura bila 323,6OC vea od prosene vrednosti. Insekti i biljke su znai imali mnogo vie toplotne energije za svoj razvoj. Ta toplotna energija je bila jednaka energiji koju dobiju tokom 15 dana! Zato nas ne udi pojava tree generacije kod insekata koji uobiajeno imaju dve generacije (Ostrinia nubilalis, Cydia pomonella, Agrotis segetum). Koliina padavina u periodu od aprila do septembra je bila za 87,8mm/m2 ili za 25% manja od prosene. Samo je jun imao za 32mm padavina vie od proseka, ali te padavine nisu mogle da nadoknade nedostatak vode u zemljitu nastao tokom aprila i maja. Stoga se moe rei da je 2009. godina bila mnogo toplija i veoma suva, ako se uporedi sa viegodinjim prosenim podacima.
VI kongres o zatiti bilja i Agroupozorenje [19.11.2009]

Prezentacija sajta e biti odrana u sklopu VI kongresa o zatiti bilja sa simpozijumom o biolokom suzbijanju invazivnih organizama, koji se od 23 do 27. novembra odrava na Zlatiboru. Vie o konresu moeta saznati na sajtu Drutva za zatitu bilja Srbije www.plantprs.org.rs
Zatita zimske salate u plastenicima-prva polovina vegetacije [05.11.2009]

Nakon rasaivanja salate u plastenicima, esta je dilema kod proizvoaa koje mere zatite primeniti i u kolikoj meri. Pre svega treba stalno imati u vidu da je zimska salata vrlo zdravo, ali i vrlo opasno povre. Opasno zato to nepravilnom primenom ubriva moe da nagomila tetne materije koje mogu biti ak i pogubne po zdravlje. A nepotrebna primena pesticida dovodi do nagomilavanja pesticidnih ostataka. Povoljna je okolnost da integralnim pristupom zatiti salate primena pesticida moe biti svedena na minimum ili ak i izostavljena. to se tie prouzrokovaa oboljenja, treba znati da u prvoj polovini vegetacije salate, tokom zimskog perioda, oboljenja ne predstavljaju problem. Ako su preduzete sve potrebne mere koje podrazumevaju proizvodnju savremenu proizvodnju salate, tada primena fungicida je nepotrebna u prvoj polovini vegetacije. Najznaajnije mere su: - rasad proizveden u kontejnerima na sterilnim supstratima,
- rasadjivanje na mal foliju, - plitka sadnja (1/3 zemljane lopte samo da se nalazi u zemlji), - tedljivo navodnjavanje, "bolje da je suvo nego mokro" (obino 1x sa 25-30 lit/m2 u 1015 dana ili ak i ree) - provetravanje kada je god mogue Od tetoina najei problem su puevi i krtice. Primena zemljinih insekticida u ovom periodu rasaivanja salate, takoe nije opravdana. Puevi: prednost treba dati mehanikim merama suzbijanja. Runo skupljanje pueva u zoru je jedna mera koja bi trebalo vie da se primenjuje. Postavljanje klopki (od crepa, mokrih dakova i slino) koje se pune krompirom, mrkvom, proklijalom penicom i sl, gde se puevi sakupljaju i lako mogu da se skupe. Ovakve klopke postavljati uz ivice plastenika. Pivske klopke se prave od plastinih flaa umetanjem gornjeg suenog dela u donji, ukopavaju se u zemlju, tako da gornja ivica malo viri iznad povrine zemlje. Klopke se pune se pivom tako da sloj tenosti bude debljine 3 prsta. Kao krajnju meru preporuujemo primenu hemijskih preparata. Mogu se primeniti mamci na bazi metiokarba koji dobro deluju na niim temperaturama, ali su jako toksini za kine gliste ili metaldehida (Carakol) koji slabije deluje na niim temperaturama, ali je toksikoloki povoljniji. U svakom sluaju mamke je najbolje postavaljati nakon zalivanja iskljuivo oko biljaka na zemlju i posle nekoliko dana ih menjati kada poinje da im se smanjuje delovanje. Krtice treba imati u vidu da su one korisne ivotinje, iako mogu veliki broj biljaka da unite posredno svojim kretanje kroz zemljite. Zato pre svega ih treba terati zalivanjem njihovih hodnika vodom, postavlajnjem krpa natopljenih u naftu ili benzin. Mogu se primeniti i ultrazvuni ureaji koji ih teraju. U krajnjo nudi mogu se primeniti dimni repelenti (Talpax i drugi).
Global GAP i dokumentacija o zaposlenima, farmi i repromaterijalu [02.11.2009]

Podaci o zaposlenima moraju da sadre: - imena i prezimena, strunu spremiu zaduenja na farmi, - da li su proli obuke koritenja mehanizacije- da li su proli obuke koritenja pesticida- da li su proli obuke protivpoarne zatite- da li su proli obuke koritenja sredstava zatite na radu - da li imaju sanitarne knjiice ako rade u primarnoj doradi prizvoda Podaci o farmi treba da sadre:- postojanje prostorije za presvlaenje- postojanje sanitarnog voga na farmi i u vonjacima- postojanje ureenog mesta za odlaganje smea- postojanje protivpoarnog puta i aparata- podaci o potronji energije (goriva)podaci o mehanizaciji (atestima) Podaci o repromaterijalu:- podaci o potronji energije (struja, gorivo, ugalj)- podaci o potronji pesticida- podaci o potronji ubriva (koliina i
vrsta po parcelama)- podaci o semenu i sadnom materijalu (da li imaju sertifikat)- podaci o vodi za navodnjavanje i higijenu
GlobalGAP i HACCP i osnovna dokumentacija [12.10.2009]

Global GAP je u stvari primena Good (Dobre) Agricultur (Poljoprivredne) Practis (Prakse) tako to se moraju kontrolisati kritine take. Kritine take su tano precizirane i svaka od njih se pojedinano mora analizirati. Ako razumemo da je HACCP je skraenica od engleskih rei Hazard (opasnost) Analysis (analiza) Control (kontrola) Critical (kritinih) Point (taaka), onda je jasno da je Global GAP u stvari primena HACCP principa u poljoprivrednoj proizvodnji. Ako uzmemo da se sama poljoprivredna proizvodnja sastoji iz niza taaka, na primer: taka 1. Istorija poljataka 2. hemijska analiza zemljitataka 3. koristenje zdravog semena i sadnicataka 4. primena ubrivataka 5. primena herbicidataka 6. praenje tetoinataka 7. primena insekticidataka 8. berbataka 9. transport do skladitataka 10. pranje i sortiranje taka11 obeleavanje i isporuka robe Onda moramo za svaku od taaka da imamo dokumentaciju da su preduzete mere zatite ivotne sredine, da je voena briga o zdravlju i bezbednosti zaposlenih, te o propisima koji garantuju zdravstveno bezbednu hranu. Veliki deo dokumentacije, kada jednom prikupite traje vam zauvek! Dokumetacija treba da je sloena odreenim redom i da se uredno uva na imanju. Global GAP standard je podeljen u vie delova, prilagoen odreenim specifinostima pojedinih proizvodnji. Zajedniki, osnovni deo je zajedniki za sve proizvodnje. On se dalje deli na biljnu proizvodnju, proizvodnju ivotinja i proizvodnju hrane u vodi. Podaci o proizvoau treba da sadre osnovne podatke: ime i prezime, adresu, mesto. Podaci o proizvodnji treba da sadre: mapu polja, moe i skica rukom; knjigu polja, koja sadri podatke o plodoredu, hemijskom sastavu zemljita, podacima o mogunosti pojave erozije, procena opasnosti i predlozi reenja usled pjave zagaenja smeem ili prljavom robom.
Osnove standarda GlobalGAPa 1 [04.10.2009]

ta je Global GAP? Global GAP je oznaka za standard u poljoprivrednoj proizvodnji. Ranije je postojao Eurep GAP. Poto se standard proirio na ceo svet, standard je promenuo ime u Global GAP. Globalno znai da je iroko rasprostranjeno. GAP je skraenica od engleskih rei Good Agricultur Practice, to znai Dobra poljoprivredna praksa. Zato je napravljen ovaj standard? U proizvodnji hrane je sve vea potronja pesticida, antibiotika, aditiva i hormona. Ove materije koje pomau biljkama i ivotinjama da lake prou kroz neke ivotne stadijume, ukoliko se ne koriste na propisan nain, nose sa sobom rizik za ljude koji tu hranu kasnije koriste. U proizvodnji hrane se desio vei broj skandala (lude krave, ostaci pesticida, genetski modifikovana hrana za bebe, istekli rokovi uvanja mesa...) u prolosti. Ovaj standard treba da sprei pojavu novih skandala ili da da jasan odgovor, ko
je za njega kriv. Proizvod napravljen po principima GlobalGAP-a garantuje da su prikom proizvodnje koriteni najvii bezbednosni i higijenski standardi te da je hrana koju kupujete zdravstveno bezbedna!

Vrsta Harmonia axyridis se nalazi na spiskovima najnepoeljnijih organizama Evrope i Severne Amerike. Zbog svoje velike efikasnosti u suzbijanju lisnih vai je preneta iz Azije u Severnu Ameriku i Evropu. Meutim posle kratkog vremena je pokazala svoje drugo lice. Ova vrsta toliko efikasno suzbija lisne vai, da druge bubamare ostaju bez hrane. Dodatan problem je to se ponekad hrani i larvama drugih bubamara koje su na nekoj teritoriji odomaene. Takoe krajem leta i tokom jeseni ona se ponekad hrani i zrelim voem i groem. Ako ove bubamare uu u preradu vina, zbog alkaloida koje ima u sebi vino gubi kvalitet. Vrsta je sklona okupljanju u grupe radi prezimljavanja, a kao jedno od pogodnih mesta se navode upravo grozdovi groa! Harmonia ima veoma promenljive crne pege na crvenim krilima, a ono to je karakteristino je crna W ara na beloj glavi, to se moe videti na fotografiji u prilogu. Ukoliko u grozdovima groa uoite grupe bubamara, najverovatnije se radi o ovoj vrsti (ostale vrste se obino ne grupiu), pa te grozdove obavezno treba odvojiti i ne stavljati ih u preradu! Hemijsko suzbijanje se ne sme izvoditi!!!


Zatitu paprike, kukuruza, boranije i paradajza treba obavezno ponoviti, jer je broj svee poloenih jaja i dalje velik. Jaja pamukove sovice se sada mogu nai i na delu
parcela pod duvanom i kupusom, pa i ove useve treba pregledati na prisustvo jaja i gusenica! Zatitu ponavljati u ramacima u zavisnosti od koritenog preparata: ako su koriteni Avaunt ili Coragen nakon 8 do 10 dana od predhodnog tretmana, ako su koriteni Lannate, Methomex ili Actellic nakon 5 do 7 dana od predhodnog tretmana, ako su koriteni Karate zeon, Talstar ili Sumi alpha prskati svakih 3 dana. Radi poboljanja delovanja prilikom prskanja dodati okvaivae: Trend ili Extravon i poveati koliinu vode. Radi spreavanja pojave rezistentnosti vodi rauna o promeni pesticida po mehanizmu delovanja! Karence: Avaunt i Coragen 3 dana u Srbiji u paprici, 1 dan u Maarskoj u paprici i paradajzu, 3 dana u eercu; Lannate i Methomex 14 dana u paprici u Srbiji i Hrvatskoj, 21 dan u Maarskoj; Karate zeon 3 dana paradajz a 5 dana paprika u Maarskoj, 7 dana paradajz u Hrvatskoj; Talstar 7 dana paradajz u Srbiji i Maarskoj, 10 dana paprika u Maarskoj, Actelic 2 dana paradajz i paprika 3 dana eerac u Maarskoj, 7 dana paprika i paradajz u Srbiji, Sumi alpha 7 dana paprika i paradajz u Maarskoj.

Masovno piljenje gusenica na liniji Srem, Panevo, Bela Crkva, se oekuje u periodu od 11 do 14 avgusta. Na liniji Baka Palanka, Novi Sad, Zrenjanin u periodu od 12 do 15 avgusta. Na liniji Odaka, Vrbasa i Beeja u periodu od 12 do 15 avgusta. Na liniji Sombor, Baka Topola, Senta, Kikinda u periodu od 13 do 16 avgusta. Na liniji Subotica, Horgo od 13 do 16 avgusta. Ukoliko se pregledima ustanovi prisustvo jaja treba odmah izvriti zatitu useva preparatima Avaunt 0,25L/ha ili Coragen 150ml/ha, ili dva do tri dana posle ovih perioda sa preparatima Karate zeon 0,3L/ha, Lannate25 1,5kg/ha, Lannate90 450g/ha, Methomex 2L/ha, Talstar 3dL/ha, Actelic 1,5L/ha ili Sumi alpha 0,2L/ha. Pojava jaja je konstatovana na svim usevima paradajza, konzumne paprike, boranije i kukuruza eerca u navodnjavanju koji su pregledani!!! Na usevima duvana i industrijske paprike se za sada ne oekuje znaajnija pojava jaja i gusenica. Karence: Avaunt i Coragen 3 dana u Srbiji u paprici, 1 dan u Maarskoj u paprici i paradajzu, 3 dana u eercu; Lannate i Methomex 14 dana u paprici u Srbiji i Hrvatskoj, 21 dan u Maarskoj; Karate zeon 3 dana paradajz a 5 dana paprika u Maarskoj, 7 dana paradajz u Hrvatskoj; Talstar 7 dana paradajz u Srbiji i Maarskoj, 10 dana paprika u Maarskoj, Actelic 2 dana paradajz i paprika 3 dana eerac u Maarskoj, 7 dana paprika i paradajz u Srbiji, Sumi alpha 7 dana paprika i paradajz u Maarskoj.
tetne gusenice na paradajzu, paprici i boraniji [27.07.2009]

U periodu od 27. do 30. jula se predlae pregled useva pradajza, paprike i boranije na prisustvo jaja pamukove sovice. Ukoliko se ustanovi prisustvo jaja preporuuje se upotreba preparata Avaunt 0,3L/ha ili Coragen 0,1L/ha. Ako se zatita vri u periodu od 30. jula do 03. avgusta preporuuje se upotreba preparata Karate zeon 0,2L/ha, Lannate90 450g/ha, Lannate25 1,5kg/ha, Actellic 1,5L/ha, Methomex 2L/ha ili Sumi alpha 0,2L/ha. Masovna pojava gusenica se za sada ne oekuje ni na jednom usevu! Karence Avaunta i Coragena 3 dana u navedenim usevima. Lannate i Methomex 14 dana u paprici i paradajzu. Karate zeon 3 dana paradajz, 5 dana paprika, Sumi alpha 5 dana kukuruz, 7 dana paradajz i paprika u EU.
Stanje tetoina na soji [23.07.2009]

U sluaju masovne pojave grinja preporuuje se upotreba preparata Vertimec 0,75L/ha + Atplus 0,5L/ha ili Flumite 0,5L/ha.

Vanessa cardui - strikov admiral, druga generacija leptira [29.06.2009]

Tokom predhodna dva, tri dana registrovani su prvi primerci leptira druge generacije strikovog admirala. Iako su leptiri masovni, polaganje jaja jo nije poelo nego je u toku dopunska ishrana leptira. Soje u narednih pet dana ne treba pregledati na prisustno jaja.

Vanessa cardui - strikov admiral tetoina na soji [10.06.2009]

Na usevima soje jo uvek su prisutni i leptiri, ali se brojnost smanjila. Na parcelama gde se ustanovi prisustvo gusenica, a nema mnogo poloenih jaja treba izvriti zatitu soje preparatima: Vantex 0,06L/ha, Talstar 0,15 L/ha, Sumialpha 0,15L/ha, Karate zeon 0,2 L/ha. Na parcelama gde su prisutne gusenice ali je jo uvek u toku i polaganje jaja preporuuje se upotreba Pyrinex 1,5L/ha, Avaunt 0,25L/ha ili fenitrotiona 1,5L/ha Poto je u toku i suzbijanje divljeg sirka, a na nekim parcelama jo uvek i irokolisnih korova, vrene su i kombinacije navedenih insekticida sa herbicidima Agil, Oxon, Harmony, Pulsar, Fusilade forte. Ni insekticidi ni herbicidi nisu imali umanjeno dejstvo.
Strikov admiral (Vanessa cardui) [31.05.2009]

Na najveem broju povrina pod sojom je jo uvek prisutna velika brojnost leptira koji intenzivno polau jaja. Medjutim raste broj useva gde je poelo piljenje gusenica (oko 5% povrine). Na svega 5% povrina gusenice su se razvile do treeg razvojnog stadijuma i tamo gde nije izvedeno suzbijanje su tete od gusenica ve
prisutne. Savetuje se obavezan pregled svih povrina pod sojom u narednih 7 dana. Na parcelama gde se ustanovi prisustvo gusenica, a nema mnogo poloenih jaja treba izvriti zatitu soje preparatima: Vantex 0,06L/ha, Talstar 0,15 L/ha, Sumialpha 0,15L/ha, Karate zeon 0,2 L/ha. Na parcelama gde su prisutne gusenice ali je jo uvek u toku i polaganje jaja preporuuje se upotreba Pyrinex 1,5L/ha, Avaunt 0,25L/ha ili fenitrotiona 1,5L/ha
Pojava strikovog admirala (Vanessa cardui) [25.05.2009]

Ovaj leptir se hrani svim biljkama u cvetanju. Jaja najradije polae na palamidu. Nekada postaje tetan na soji, kada se mlade gusenice sa palamide koju suzbijemo herbicidima, presele na soju. U periodu od 30. maja do 10. juna treba pregledati useve soje na prisustvo gusenica strikovog admirala. Ukoliko se ustanovi dve gusenice po metru kvadratnom u proseku, treba obaviti suzbijanje. Treba imati u vidu da se gusenice obino javljaju oazno, pa to treba imati u vidu prilikom pregleda. Poto gusenice prave gnezda povezujui nekoliko listova svilom, i suzbijanje se moe obaviti oazno. Za suzbijanje se mogu koristiti: Talstar 1,5dl/ha i Sumialpha 1,5dL/ha. Izgled leptira moete videti na adresi http://www.leptiri.co.yu/leptiri/zbirka_dnevnih/C_cardui.jpg a svih stadijuma ove vrste moete videti na adresi http://www.leps.it/indexjs.htm?SpeciesPages/CynthCardui.htm
Zatita jagode [20.05.2009]

U pojedinim regionima Vojvodine tokom 18 i 19. maja doslo je do stvaranja uslova za infekcije od prouzrokovaa sive trulei na jagodi. U narednim danima ne preporuuju se hemijski tretmani. Razlozi su: berba je sada ve intenzivna, svakodnevna, pa ako se 3 ili 4 dana (koliko traje karenca) ne beru plodovi, drastino e se smanjiti procenat prve klase. Takoe, periodi povoljnih uslova za infekcije su trajali vrlo kratko, pa nije bilo uslova za masovne infekcije. Takodje, prema vremenskoj prognozi u narednih 7 dana se vie ni u jednom regionu Vojvodine ne oekuju dalja vlaenja. Rizik za pojavu bolesti na jagodi u ovom momentu je vrlo mali, tako da je svako optereivanje plodova sa hemijskim preparatima nepotrebno iz zdravstvenih i iz ekonomskih razloga.
Siva trule jagoda i grinje [12.05.2009]

Usled povolljnih vremenskih prilika, u velikom broju zasada jagoda primeeno je
prisustvo obiog pauinara (Tetranichus urticae). Poto se, u ovim uslovima, vrlo brzo razmnoava, a berba je u toku, ako se uoi njegovo prisustvo preprouujemo primenu tzv. "letnjih ulja" na bazi parafinskih (jedino dolazi u obzir preparat EOS) ili biljnih ulja u koncentracijama od 1%. Karenca za ove preparate je 2 dana i nisu toksini za toplokrvne organizme. Poto je njihovo delovanje iskljuivo mehaniko (guenje i oteavanje disanja i sisanja) tretmani se moraju ponavljati svakih 4-7 dana, a aplikacija usmerena na nalije lista. U narednih 10 dana (do 20.maja) iako se najavljuju padavine, nizak je rizik od prouzrokovaa sive trulei. Ipak ako nastane situacija da je lisna masa vlana vie od 7 sati/dan, nakon izvrene berbe tretirati sa preparatom na bazi fenheksamida 0.1% (kod nas nema registraciju, ali u susednim zemljama ima i karenca je 3 dana). Od preparata koji kod nas imaju registraciju za ovu namenu samo se moze koristiti kombinacija pyraclostrobin + boscalid 0.15% (karenca je 7 dana kod nas, a u susedim zemljama 3 dana), ostali preparati imaju mnogo due karence (14 i vie dana) i u ovom periodu se ne mogu koristiti. Molimo Vas, da vodite rauna, da je jagoda proizvod kod koga je visok rizik od akutnih trovanja i zato se konsultujete sa strunim licem i dobro promislite pre nego to primenite bilo koji pesticid.
Jagode otvoreno polje [21.04.2009]

Jagoda na otvorenom polju je u fazi cvetanja i/ili ve zametnutih plodova. A nestabilno vreme, sa uestalim kiama uslovljava visok rizik od infekcije od prouzrokovaa sive trulei (Botritisa) na plodovima jagode. I tih razloga za preprouku je da se u ovom periodu (20-23.april) urade tretmani sa fungicidima: Ronilan 0.15% (karenca: 14 dana) ili Pyrus 0.25%* (karenca: 14 dana). * preparat nije registrovan u Srbiji za ovu namenu
Kajsija monilija [01.04.2009]

U reginoma gde je kajsija poela da cveta (srednja Baka i Banat, Srem i jug Banata) 1 ili 2 aprila je neophodno da se tretiraju zasadi kajsija protiv monilije. U obzir dolaze sledei preparati: - Ronilan 0.15%, Octave 0.04%, Mirage 0.05%, Chorus 0.03% i drugi.
Salata u plastenicima [08.03.2009]

U onim objektima gde je primeena pojava lisnih vaiju na salati u plastenicima, a seenje je u toku ili e da pone u narednih 14 dana, ne bi trebalo raditi njihovo hemijsko suzbijanje, ve to pre prodati glavice. U tom periodu populacija vaiju nee toliko da se povea da bi nanela vee tete.
Ako je do poetka seenja ostalo vie od 14 dana, primena insekticida moe da uspori rast populacije. Naalost, u Srbiji nema registorvanih preparata za ovu namenu. U nekim zemljama EU se koristi ACTARA 4gr (karenca 7 dana) ili CHEES 4gr/10 lit vode (karenca 7 dana). Za jedan objekat u kome ima oko 2500 glavica salate treba najmanje 30lit rastvora, ako se tretman radi sa lenim prskalicama. Takoe u narednom periodu je poveana opasnost od pojave nekroze oboda listova salate. Da bi se problem predupredio obratiti panju na reim zalivanja (nedeljno obezbediti 20lit/m2 vode i odravati konstantnu vlanost zemljita). Ako se ima mogunosti tokom toplih, sunanih dana primenjivati oroavanje u cilju odravanja relativne vlanosti vazduha oko 75%. Takoe se preporuuje folijarna primena kalcijuma (Calbit C, Calciogreen, Fertileader Magical - kao skuplje, ali fizioloki bolje varijante ili Calcinita, Wuksal Calciuma - kao jeftinije, ali fizioloki loije opcije). Karenca za ova hraniva je 10 dana. U cilju smanjenja mogunosti nagomilavanja tetnih azotnih jedinjenja u glavicama salate, prestati sa prihranom preko zemljita 3-4 nedelje pre poetka seenja glavica.
Jagoda priprema za vegetaciju [28.02.2009]

Nakon 1 marta, pristupiti skidanju starog, sasuenog, bolesnog lia sa ivia-bokora jagode. Lie obavezno sakupiti i izneti iz zasada i spaliti ili kompostirati. Takoe, ako ivi ima vie od 3 "srca"-bokornice (obino u drugoj godini uzgoja), najslabije razvijene se odsecaju. Na ovaj nain izbegavamo formiranje velikog broj sitnih/ne trinih plodova. Nakon toga se radi tretman sa nekim bakarnim preparatom, koristiti doze/koncentrcije koje su za 30% vee od onoga to pie u uputstvu za upotrebu. Ceo ovaj posao zavriti najkasnije do 15 marta.
tetni organizmi
Bolesti <A HREF="http://www.box.rs/ifr/inc.php?a=112&s=[TIMESTAMP]"><IMG SRC="http://www.box.rs/ifr/in.php?a=112&s=[TIMESTAMP]" BORDER=0 WIDTH=235 HEIGHT=75 ALT="Kattintson a hirdetesre!" alt="" /></a> <A HREF="http://www.box.rs/ifr/inc.php?a=113&s=[TIMESTAMP]"><IMG SRC="http://www.box.rs/ifr/in.php?a=112&s=[TIMESTAMP]" BORDER=0 WIDTH=235 HEIGHT=75 ALT="Kattintson a hirdetesre!" alt="" /></a>
Kupusnjae Pojava gama sovice tokom 2011. godine [04.11.2011]

Pojedinani primerci sa velikim pauzama u letu su zabeleeni od 12. maja do 12 juna. Zatim je na svim mestima zabeleen prekid u letu do 28. juna. Od 28. juna do 06. oktobra je ulov bio redovniji, ali su i u tom delu leta bile prisutne manje i vee pauze u letu. Neto vei ulov je zabeleen u Somboru 05. i 06. avgusta (po etiri primerka za no) i u Velikim Radincima od 10. do 18. septembra (dva do tri primerka za no) i od 23. do 26. septembra (do etiri primerka za no). Maksimum leta nije registrovan ni na jednom mestu. Ukupno je tokom cele 2011. godine zabeleeno 47 leptira u Somboru i po 52 leptira u elarevu i Velikim Radincima. Brojnost leptira u Somboru je bila 11 puta manja od prosene brojnosti koju daju Vajgand i sar., (2008), a u elarevu skoro 3,5 puta manja od proseka koga je saoptio Vajgand (2010b). Iako je brojnost na klopkama bila mala, u polju na usevima paprike, eerne repe i paradajza je poveano prisustvo leptira zabeleeno od 10. do 15. jula. Na skoro svim paprikama i paradajzima je nakon ovog perioda trebalo uraditi jedno suzbijanje gama sovice. Na eernoj repi brojnost uglavnom nije postala ekonomski znaajna, pa suzbijanje protiv gama sovice ove godine nije bilo potrebno.


Tokom 2011. godine, prvi leptir je zabeleen 30. aprila u elarevu. Zatim su zabeleeni leptiri 19. maja u elarevu i Velikim Radincima. Od 31. maja su na svim mestima zabeleeni pojedinani primerci sa velikim pauzama u letu do 02. jula, od kada poinje ulov sa manjim pauzama na svim praenim mestima. Redovan ulov je registrovan od 18. jula do 01. avgusta. Potom sledi period sa pauzama u letu do 16. avgusta. Od 16. avgusta leptiri postaju brojniji i ve 21. avgusta u Somboru a 24. avgusta u elarevu se belee maksimumi leta sa 34, odnosno 22 leptira za no. Maksimum leta leptira u Velikim Radincima je zabeleen 30 avgusta (9 leptira). Osim navedinih maksimuma leta je zabeleeno i po dva pika u letu leptira u Somboru 29. avgusta (30 leptira) i 05. septembra (20 leptira) i u elarevu 19. avgusta (14 leptira) i 04. septembra (15 leptira za no). Nakon perioda poveane brojnosti, brojnost se polako smanjuje i let leptira prestaje 25. septembra u Velikim Radincima, 01. oktobra u Somboru i 07. oktobra u elarevu.
Ako se dinamika leta uporedi sa prosenim dinamikama leta (Vajgand i sar., 2008 i Vajgand , 2010b) vidi se da je maksimalna brojnost bila u uobiajeno vreme, krajem agusta i poetkom septembra. Brojnost leptira je inila 20% prosene brojnosti za Sombor i oko 30% brojnosti za elarevo. Najmasovnije polaganje jaja tokom 2011. godine je bilo na paprici, gde sa na skoro svim usevima paprike moralo obaviti suzbijanje krajem avgusta i poetkom septembra. Mnogo manji napad od pamukove sovice ove godine je zabeleen na paradajzu. Jednokratno suzbijanje je bilo potrebno na oko 70% povrina. Na ranijim setvama kukuruza suzbijanje nije bilo potrebno, a na kasnijim rokovima setve je suzbijanje uglavnom moralo biti obavljeno barem jedan put.
Pojava povrtne sovice Lacanobia oleracea 2011. godine [01.11.2011]

Prva generacija je bila prisutna od 21. aprila do 05. jula (i poetak i kraj su bili istovremeno u Somboru i Velikim Radincima). Maksimumi leta su po lokalitetima zabeleeni: u Velikim Radincima 26. maja (19 leptira) u elarevu 28. maja (29 leptira) i u Somboru 01. juna (52 leptira za no). U letu leptira u mestu Sombor su zabeleeni jo i dva pika u letu: 01. i 08. maja (21 i 27 leptira za no). Zabeleeno je 610 leptira prve generacije u Somboru, 179 u elarevu i 146 u Velikim Radincima. Druga generacija je poela sa letom 10. jula (u Somboru) a zavrila sa letom 07. oktobra (u elarevu). Maksimum leta u Somboru je zabeleen 02. avgusta. Za no je registrovano 203 leptira to je najvei broj uhvaenih leptira za jednu no od 1980. godine u Somboru! Maksimum leta leptira u elarevu je zabeleen 03. avgusta (5 leptira za no). U elarevu je registrovano 22 leptira za no 31. avgusta, ali je taj ulov usamljen pa smatramo da je u pitanju pik u letu. U pojavi druge generacije u Velikim Radincima maksimum leta se ne moe uoiti. Konstatovano je 802 leptira druge generacije u Somboru, 124 leptira u elarevu i svega 16 leptira u Velikim Radincima. Pojavu leptira povrtne sovice tokom 2011. godine karakterie nagla, iznenadna pojava velikog broja leptira, nakon relativno nagle brojnosti. To je najizraenije bilo ba 02. avgusta u Somboru, gde je posle brojnosti od 47 i 68 primeraka registrovano 203 leptira za no ili 23 jula kada je posle 1 primerka za no registrovano 32 leptira Mogue je da je ovo posledica masovnog piljenja leptira od gusenica koje su se razvile na ovom podruju, ali isto tako i posledica lokalnog seljenja leptira. Tokom 2011. godine je zabeleeno ukupno 1412 leptira u Somboru, to je dva i po puta vea brojnost u odnosu na prosenu brojnost za Sombor prema Vajgand i sar., (2008) i Vajgand (2010c). U elarevu je zabeleeno 303 leptira tokom cele godine i to iznosi 2,3 puta veu brojnost u odnosu na prosenu koju je saoptio Vajgand (2010b). Ovakva brojnost leptira je prouzrokovala znaajnu pojavu gusenica na dobro razvijenim usevima eerne repe. Gusenice ove vrste su zajedno sa gusenicama kupusne sovice u okolini Sombora morale biti suzbijane na priblino 500 ha povrine pod repom. Napad na kupusima nije bio znaajano vei nego to je to uobiajeno.
Analiza pojave kupusne sovice Mamestra brassicae u 2011. godini [28.10.2011]

Zabeleene su tri generacije ove vrste. Prva generacija je poela da leti 11. maja (u Somboru) a zavrila je let 21. juna (u elarevu). Zabeleeni su samo pojedinani primerci. Tokom leta na svim mestima na kojima je praena su zabeleene vee i manje pauze u letu. U Somboru i Velikim Radincima je zabeleeno po etiri leptira a u elarevu pet leptira prve generacije. Druga generacija je bila prisutna od 09. jula (u Velikim Radincima) do 08. avgusta (u elarevu). U elarevu i Velikim Radincima su zabeleeni po jedan do dva primerka za no. U Somboru je registrovan maksimum leta i pik u letu druge generacije. Maksimum leta je bio 02. avgusta (24 leptira za no) a pik 25. jula (17 leptira). U Velikim Radincima je zabeleeno sedam leptira druge generacije. U elarevu je zabeleeno 11 leptira. U Somboru je zabeleeno 142 leptira druge generacije. Trea generacija je bila prisutna od 02. do 27. septembra. Registrovani su samo pojedinani leptiri na svim lokalitetima i to u Somboru etiri, a u elarevu i Velikim Radincima po dva primerka. Na godinjem nivou je zabeleeno 150 leptira u Somboru i to je oko 25% vie u odnosu na prosek (Vajgand i sar., 2008). To je ujedno i najvea brojnost za Sombor od 2006. godine. Ovakva brojnost leptira je prouzrokovala masovnu pojavu gusenica na usevima eerne repe. Gusenice kupusne sovice su zajedno sa gusenicama povrtne sovice u okolini Sombora morale biti suzbijane na priblino 500 ha povrine pod repom. Interesantno je da napad na kupusima nije bio znaajan. U elarevu je zabeleeno skoro duplo manje leptira u odnosu na viegodinji prosek (Vajgand, 2010b).
Upozorenje na pojavu tetoina i bolesti na kupusnjaama [06.09.2011]

Brojnost svih leptira koji mogu biti tetni na kupusnjaama je veoma mala. Brojnost vai na pojedinim usevima je znaajna. Preporuka je da se, ukoliko su vai prisutne uradi zatita preparatima Confidor 0,3L/ha ili Kohinor 0,3L/ha ili Actara 0,2kg/ha. Pojava suve trulei kupusa (Phoma lingam) je znaajna. Preporuka je da se u narednih 5 dana uradi zatita preparatima Bravo 2,5kg/ha ili Odeon 2kg/ha. U svakom sluaju treba upotrebiti okvaiva Trend 1dL/100L vode.
Pojava tetnih gusenica leptira na kupusnjaama [18.07.2011]

Let leptira sovica je postao znaajan. U kupusnjaama masovnije piljenje jaja se oekuje u pojasu Juni Banat i Srem u periodu od 19. do 22. jula. U pojasu juna Baka i Srednji Banat od 21. do 24. jula i u pojasu Severni Banat i Severna Baka od 22. do 26. jula. Na mnogim lokalitetima na kupusnjaama se moe nai veliki broj parazitiranih jajnih legala, pa je preporuka da se usevi pre upotrebe pesticida prvo pregledaju! Preporuka je da se u navednim periodima upotrebe Affirm 1,5kg/ha (preporuena karenca 3 dana u Srbiji) ili Alverde 1L/ha (karenca u Srbiji 3 dana) ili Avaunt 2,5dL/ha (karenca 3 dana u Maarskoj) ili Coragen 1,5dL/ha.
Zatita kupusnjaa od bolesti i tetoina [06.06.2011]

Brojnost sovica na kupusnjaama je i dalje velika. Brojnost vai i tripsa je na nekim mestima visoka. Plamenjaa nije konstatovana. Preporuka je da se uradi pregled kupusnjaa a predlog preparata je sledei: Ukoliko su prisutni tripsi i gusenice uraditi zatitu preparatom Laser 3dL/ha (karenca u Maarskoj 3 dana). Primeniti obavezno i okvaiva. Ukoliko su prisutne samo gusenice leptira primeniti Affirm 1,5kg/ha (preporuena karenca 3 dana u Srbiji) ili Alverde 1L/ha (karenca u Srbiji 3 dana) ili Avaunt 2,5dL/ha (karenca 3 dana u Maarskoj). Primeniti obavezno i okvaiva. U ovom periodu nije potrebno uraditi zatitu fungicidima.
Zatita kupusnjaa od bolesti i tetoina [27.05.2011]

Na ranim kupusnjaama koje su bile pod agrilom mogu se nai pojedinane pege plamenjae kupusa. U toku je polaganje jaja i piljenje gusenica sovica na kupusu. Brojnost tripsa je mala. Na kasnijim kupusnjaama nema plamenjae, a stanje tetoina je isto. Preporuka je da se na kupusnjaama koje e se brati u narednih 10 dana uradi zatita insekticidima Alverde 1L/ha (karenca u Srbiji 3 dana) ili Avaunt (Karenca u Maarskoj 3 dana). Na kupusnjaama koje se nee brati vie od 14 dana uraditi zatitu preparatima Decis 0,4L/ha ili Karate zeon 0,2L/ha ili Fastak 0,2L/ha uz dodatak preparata Bravo 2,5L/ha. Upotreba okvaivaa Trend ili Extrawon ili Atplus je obavezna pri svim tretmanima u kupusnjaama.
Poeo let kupusne sovice [13.05.2011]

Na svetlosnoj klopci je poeo let leptira kupusne sovice (Mamestra brassicae). Preporuka je da se kupusnjae pregledaju u periodu od 18. do 20. maja na prisustvo jajnih legala. Ukoliko se konstatuje prisustvo jajnih legala potrebno je uraditi zatitu u periodu od 23 do 25. maja preparatom Avaunt 0,25L/ha ili Affirm 1L/ha ili Alverde 1L/ha. Na mestima gde je predhodnih godina bila velika brojnost i u regionima gde se mnogo gaje kupusnjae, preporuka je da se odmah uradi zatita preparatima Rimon ili Match 0,3L/ha + Trend 1dL/100L vode. Na eernoj repi ne treba raditi nita.
Zatita kupusa od bolesti i tetoina [09.05.2011]

Kupusna muva je u fazi larvi, ali se nau i novopoloena jaja. Tripsi su malobrojni, a jaja kupusne i povrtne sovice i kupusnog moljca nisu konstatovana. Njaranije sorte kupusa su poele da zatvaraju prostor u redu. Ukoliko nalazite u polju uvele biljke, preporuka je da se uradi jo jednom zalivanje svake biljke sa 0,05mL PERFEKTHIONa ili PYRINEXa. Najbolje je 5ml preporuenih insekticida rastvoriti u 10L vode i onda sa 1dL rastvora zaliti svaku biljku. Folijarno uraditi zatitu preparatom Bravo 2L/ha ili Odeon 2kg/ha uz dodatak okvaivaa trend 1dL/100L vode.
Poeo let povrtne sovice [25.04.2011]

Na svetlosnoj klopci je poeo let povrtne sovice (Lacanobia oleracea). Brojnost je veoma mala, pa u polju ne treba raditi nita.
Bolesti i tetoine kupusnjaa [19.04.2011]

Usled hladnog vremena kupus, osim ispod agril folije nije imao znaajan porast. Kupusna muva je poela da polae jaja. Preporuka je da se ne koriste fungicidi, ukoliko je zatita obavljena u protekle dve nedelje. Od insekticida, ako se konstatuje prisustvo jaja i ukoliko prilikom sadnje nije unet Force treba uraditi zalivanje svake biljke sa 0,05mL PERFEKTHIONa ili PYRINEXa. Najbolje je 5ml preporuenih insekticida rastvoriti u 10L vode i onda sa 1dL rastvora zaliti svaku biljku.
Zatita kupusnjaa [11.04.2011]

Usled hladnog vremena, rast i razvoj kupusnjaa je u proteklom periodu bio usporen. Jaja kupusne muve jo nisu registrovana. Preporuka je da se u narednih nekoliko dana ne radi hemijksa zatita.

Ukoliko ste zainteresovani, javite se na e-mail vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772 . Stanje bolesti i tetoina na kupusu [29.03.2011]
Poelo je rasaivanje ranog kupusa. Ako je rasada zdrava nema potrebe raditi nikakvu zatitu. Ako je kvalitet rasade pod znakom pitanja potrebno ga je zatititi. Kupusna muva jo nije registrovana. Preporuka je da se od fungicida koristi Kocide ili Neoram ili Nordox 2,5kg/ha uz dodatka okvaivaa Trend 1dL/100L vode. Na mestima
gde je gajenje kupusa masovno, a ranijih godina pojava kupusne muve jaka, preporuuje se prilikom sadnje upotreba preparata Force G u trake 8kg/ha.

Upozorneje na pojavu bolesti i tetoina na kupusnjaama [02.10.2010]

Na kupusnjaama se u veoj ili manjoj meri pojavila bakteriozna crna trule. Kupusna sovica se javlja u veoma malom broju na svetlosnoj klopci. Povrtna sovica se i dalje javlja u neto veem broju. Kupusni moljac se javlja u srednje velikom i velikom broju. Preporuka je da se uradi tretman preparatima Neoram 3kg/ha ili Kocide 3kg/ha u kombinaciji sa okvaivaem Trend 1dL/100L vode. Ukoliko od insekticida koristite Decis 5dL/ha ili Sumi alpha 3dL/ha, moete ih pomeati sa Neoramom ili Kocidom. Ukoliko od insektirida koristite Perfektion 1,5L/ha ili Avaunt 2,5dL/ha ili Alverde 1L/ha, morate ih koristiti odvojeno od fungicida.
Pojava tetnih organizama u kupusnjaama [17.09.2010]

Trenutno nema pojave znaajnijih bolesti na kupusnjaama. Kupusna sovica se javlja u malom broju na svetlosnoj klopci. Povrtna sovica se javlja neto veem broju. Kupusni moljac se na nekim parcelama javlja u velikom broju.U reonima gde se kupus esto gaji ili nije potovan plodored, preporuuje se upotreba Preparata Neoram 3kg/ha ili Kocide 3,5kg/ha u kombinaciji sa preparataima Decis 0,5L/ha ili Sumi alpha 0,3L/ha uz dodatak okvaivaa trend 1dL/100L vode. U reonima gde se kupus ne gaji esto i potovan je plodored preporuuje se upotreba samo insekticida: Perfektion 1L/ha, Diazinon 2L/ha, Decis 5dL/ha, Sumi Alpha 0,3L/.ha, Avaunt 0,25L/ha ili Alverde 1L/ha. Karence za kupusnjae za Perfekthion 28 dana, Diazinon 21 dan, Sumi alpha 10 dana, Decis 7 dana, Avaunt i Alverde 3 dana.
Novost iz kompanije BASF [31.07.2010]

ALVERDE je preparat na bazi aktivne materije metaflumizon i do sada je na tritu Srbije bio registrovan za suzbijanje krompirove zlatice. Ova aktivna materija predstavlja novu grupu po mehanizmu delovanja i odlina je za upotrebu u integralnom pristupu suzbijanja zlatice, jer nema ukrtene rezistencije sa drugim aktivnim materijama koje se nalaze na tritu Srbije. Registracija preparata ALVERDE je proirena i na kupus gde je doza 1 L/ha, a karenca svega 7 dana. AGRO TIM BASF(SINISA,DRAGAN,RASA,LJUBISA,DUSAN)
tetoine i bolesti na kupusnjaama [29.07.2010]
Piljenje gusenica sovica se oekuje u periodu od 30. jula do 03. avgusta pa u tom periodu treba obaviti pregled kupusnjaa na prisustvo gusenica. Ukoliko se ustanovi prisustvo jajnih legala ili mladih gusenica, izvriti zatitu sa: Perfektion 1L/ha, Diazinon 2L/ha, Talstar 2dL/ha, Sumi Alpha 0,3L/.ha, Karate zeon 0,4L/ha, Avaunt 0,25L/ha ili Alverde 0,25L/ha. Karence za kupusnjae za Perfekthion 28 dana, Diazinon 21 dan, Sumi alpha 10 dana, Karate zeon 7 dana, Avaunt i Alverde 3 dana. Ukoliko se osim sovica konstatuje i prisustvo vai, preporuuju se Perfektion, Diazinon, Talstar, Sumi alpha, Karate zeon.
Pojava tetoina i bolesti na kupusnjaama [08.07.2010]

Brojnost sovica na kupusnjaama je veoma mala. Brojnost kupusnog moljca je na nekim podrujima poveana. Preporuka za naredni period je da se kupusnjae pregledaju. Ukoliko se konstatuje prisustvo jaja kupusnog moljca, treba uraditi zatitu preparatima kao u preporuci od 09. juna, ali doze uveati za 20%. Usled pojave bakterioza potrebno je uraditi zatitu preparatima Neoram 2,5kg/ha ili Kocide 2,5kg/ha uz dodatak okvaivaa Trend 1dL na 100L vode.

Brojnost leptira povrtne sovice Lacanobia oleracea je poveana od 27. maja pa sve do sada. U periodu od 12 do 14 juna na podruju Srema i junog Banata, a u periodu od 14 do 16 juna na podruju severnog Banata i Bake treba uraditi pregled kupusnjaa na prisustvo jajnih legala sovica. Brojnost je svega 70% od prosene, pa se znaajniji napad oekuje samo na mestima gde se esto i mnogo gaji kupus. Prema ulovu leptira verovatno e biti dovoljan jedan tretman insekticidima. U zavisnosti od vremena primene i karence koju treba da ispotujete preporuujemo. U navedenim periodima koristiti preparate Match 0,3L /ha ili Rimon 0,7L/ha. Ili pet dana nakon ovih perioda koristiti preparate Alverde 0,2L/ha ili Avaunt 0,25 L/ha ili Coragen 20mL/ha ili nakon 7 do 10 dana od ovih perioda koristiti Fastak 0,15L/ha ili Decis 0,4L/ha ili Karate zeon 0,25L/ha. Karence Match i Rimon 28 dana u Maarskoj. Fastak, Decis, Karate u Srbiji 21 dan u Maarskoj 3 dana. Avaunt 3 dana u Maarskoj. Alverde i Coragen 7 dana u Srbiji.
Syngenta u zatiti povra od bolesti preporuuje [19.05.2010]
Poeo let leptira povrtne sovice [05.05.2010]

Povrtna sovica (Lacanobia oleracea) je poela da leti na svetlosnoj klopci 04. maja 2010 godine. Brojnost je takva da u polju ne treba raditi nita.
tetoine kupusnjaa [27.04.2010]

Deo kupusnjaa je ve rasadjen u polje. Muva kupusa je u fazi polaganja jaja. Oni koji gaje kupus pod agrilom su zatitili kupusnjae od kupusne muve. Oni koji nemaju kupusnjae pod agrilom, nego su one na otvorenom treba da pregledaju korenov vrat na prisustvo jaja muva. Ukoliko su jaja prisutna preporuka je da se izvri zalivanje svake biljke preparatima Perfektion 0,05mL po biljci ili Pyrinex 0,05mL po biljci ili Nurel D 0,05mL po biljci uz koritenje oko 1dL vode po biljci. To znai da na 10L vode treba dodati 5mL nekog od ovih sredstva i izvriti zalivanje svake biljke pojedinano. Sve biljke koje e se rasaivati u narednih 10 dana je najbolje pre sadnje potopiti u rastvor Actare 0,3% ili Confidor 0,6% ili Kohinor 0,6% na 15 minuta.
Poeo let leptira vrste Autographa gamma [08.04.2010]

Poetak leta leptira gama sovice je registrovan 08. aprila 2010. godine. Preporuka je da se ne radi nita jer je brojnost jako mala.
Zatita kupusnjaa od tetoina i bolesti [18.09.2009]

Na karfiolu treba obratiti panju na prisustvo lisnih vai, lisnih buva i bele leptiraste vai. Ukoliko se vai ve nalaze i na unutranjim listovima brojne a glavica je ve jasno vidljiva treba obaviti suzbijanje. Koristiti insekticide: Actara 300g/ha ili Kohinor 0,4L/ha uz dodatak okvaivaa Trend 1dL na 100 L vode ili Atplus 0,5L/ha. Na kupusnjaama su takoe prisutne i gusenice sovica, od kojih su najbrojnije pamukova i povrtna sovica. Za njihovo suzbijanje kotistiti: Diazol 2L/ha, Match 0,3L/ha, Rimon 0,3L/ha, Avaunt 0,25L/ha ili Coragen 150ml/ha. Karence za Match i RImon su 28 dana u Maarskoj, Avaunt i Coragen 3 dana u Maarskoj. Diazol 21 dan u Srbiji.
Zatitu paprike, kukuruza, boranije i paradajza treba obavezno ponoviti, jer je broj svee poloenih jaja i dalje velik. Jaja pamukove sovice se sada mogu nai i na delu parcela pod duvanom i kupusom, pa i ove useve treba pregledati na prisustvo jaja i gusenica! Zatitu ponavljati u ramacima u zavisnosti od koritenog preparata: ako su koriteni Avaunt ili Coragen nakon 8 do 10 dana od predhodnog tretmana, ako su koriteni Lannate, Methomex ili Actellic nakon 5 do 7 dana od predhodnog tretmana, ako su koriteni Karate zeon, Talstar ili Sumi alpha prskati svakih 3 dana. Radi poboljanja delovanja prilikom prskanja dodati okvaivae: Trend ili Extravon i poveati koliinu vode. Radi spreavanja pojave rezistentnosti vodi rauna o promeni pesticida po mehanizmu delovanja! Karence: Avaunt i Coragen 3 dana u Srbiji u paprici, 1 dan u Maarskoj u paprici i paradajzu, 3 dana u eercu; Lannate i Methomex 14 dana u paprici u Srbiji i Hrvatskoj, 21 dan u Maarskoj; Karate zeon 3 dana paradajz a 5 dana paprika u Maarskoj, 7 dana paradajz u Hrvatskoj; Talstar 7 dana paradajz u Srbiji i Maarskoj, 10 dana paprika u Maarskoj, Actelic 2 dana paradajz i paprika 3 dana eerac u Maarskoj, 7 dana paprika i paradajz u Srbiji, Sumi alpha 7 dana paprika i paradajz u Maarskoj.
Sovice na kupusnjaama [12.08.2009]

Masovnije piljenje gusenica na liniji Srem, Panevo, Bela Crkva, se oekuje u periodu od 12 do 15 avgusta. Na liniji Baka Palanka, Novi Sad, Zrenjanin u periodu od 13 do 16 avgusta. Na liniji Odaka, Vrbasa i Beeja u periodu od 14 do 17 avgusta. Na liniji Sombor, Baka Topola, Senta, Kikinda u periodu od 15 do 18 avgusta. Na liniji Subotica, Horgo od 16 do 19 avgusta. Ukoliko se pregledima ustanovi prisustvo jaja treba odmah izvriti zatitu useva preparatima Match 0,3L/ha ili Rimon 0,3L/ha. Krajem navedenih perioda treba izvriti zatitu useva preparatima Avaunt 0,25L/ha ili Coragen 150mL/ha, a tri do pet dana posle ovih perioda sa preparatima Karate zeon 0,3L/ha, Talstar 3dL/ha ili Sumi alpha 0,2L/ha. Prilikom prskanja dodati okvaiva Trend, Atplus ili Extrawon. Karence Match i Rimon 28 dana u Maarskoj; Avaunt i Coragen 3 dana u Maarskoj, Karate zeon 3 dana u Maarskoj, 21 dan u Hrvatskoj, Sumi alpha 10 dana u Maarskoj, 28 dana u Hrvatskoj.

Predlae se pregled kupusnjaa na prisustvo kupusne buve, bele leptiraste vai i kupusara. Ukoliko se ustanovi prisustvo jaja treba izvriti zatitu insekticidima: Actara 0,2kg/ha ili Kohinor 0,3L/ha uz dodatak okvaivaa Trend ili Atplus 1dL na 100L vode.

Kupusna sovica - Mamestra brassicae poeo let druge generacije leptira [06.07.2009]
Brojnost leptira je mala, pa na usevima kupusnjaa ne treba raditi nita.
Kupusnjae tetoine [24.06.2009]

Na kupusnjaama na kojima se nalaze vai, a koje su tek rasaene preporuuje se upotreba preparata Diazinon 2L/ha, Actara 200g/ha ili sredstava na bazi acetamiprida 300g/ha ili dihlorvosa 2L/ha. Na kupusnjaama koje su pred berbu a vai su prisutne treba proceniti da li je upotreba insekticida opravdana, jer e najvei broj vai prilikom ienja, pripreme glavice za prodaju ostati na listovima koji se bacaju. Ipak ukoliko su vai ule pod vei broj listova suzbijanje obaviti preparatima Actara ili na bazi acetamiprida. Karence za Diazinon 21 dan u Srbiji, Actaru 7 dana u Maarskoj i 14 dana u Hrvatskoj, za acetamiprid 14 dana (Srbija), dihlorvos 7 dana (Srbija). Prilikom tretiranja obavezno dodati Trend ili Extrawon 1dL/100Lvode.
tetoine u kupusu [01.06.2009]

Leptiri kupusnog moljca neprestano polau jaja na kupusnjae. ak i ako je radjena zatita kupusa po preporuci Agroupozorenja u periodu od 20 do 25 maja, preporuuje se ponavljanje zatite insekticidima. Ukoliko se ustanovi prisustvo svih razvojnih stadijuma i leptira i jaja i gusenica, preporuuje se kombinovanje insekticida sa razliitim mehanizmom delovanja. Ukoliko su prisutni samo leptiri i jaja koristiti Match 0,5L/ha ili Rimon 0,5L/ha. Ukoliko su jaja ve masovno poloena koristiti Avaunt 0,3L/ha a ak osu prisutne i larve Avaunt 0,3L/ha ili Diazol 1,5L/ha ili Karate zeon 0,2L/ha ili Sumi alpha 0,2L/ha. U rastvore za tretiranja obavezno dodati okvaivae Trend ili Extrawon 1dL na 100L vode. Karenca u kupusnjaama za Match i Rimon je zavisno od drave 7 do 28 dana. Za Avaunt i Coragen 3 do 5 dana. Za Diazol 14 dana, za Karate zeon i Sumi alpha 21 dan
Stanje tetoina u kupusnjaama [17.05.2009]

to se tie povrtne sovice, masovnije polaganje jaja na liniji Srem, Panevo, Bela Crkva, se oekuje u periodu od 19 do 21 maja. Na liniji Baka Palanka, Novi Sad, Zrenjanin u periodu 20 do 22 maja. Na liniji Odaka, Vrbasa i Beeja u periodu 21 do 23 maja. Na liniji Sombor, Baka Topola, Senta, Kikinda u periodu 22 do 24 maja. Na liniji Subotica, Horgo 23 do 25. maja. Ukoliko se tokom navedenih perioda ustanovi prisustvo pojedinanih jajanih legala treba izvriti zatitu useva preparatima Match 0,5L/ha i Rimon 0,5L/ha. Tri do pet dana nakon navedenih perioda treba izvriti zatitu useva preparatima Avaunt 0,3L/ha i Coragen, a pet do sedam dana posle ovih perioda sa preparatima Diazol 1,5L/ha, Karate zeon 0,2L/ha ili Sumi alpha 0,2L/ha. U rastvore za tretiranja obavezno dodati okvaiva Trend 1dL na 100L vode. Ukoliko je glavna tetoina kupusni moljac, doze preparata se mogu poveati za 30 do 50%. Karenca u kupusnjaama za Match i Rimon je zavisno od drave 7 do 28 dana. Za Avaunt i Coragen 3 do 5 dana. Za Diazol 14 dana, za Karate zeon i Sumi alpha 21 dan.
Povrtna sovica - Lacanobia oleracea pocela da leti [25.04.2009]

Brojnost je jo uvek veoma mala. Smatramo da ak ni rani kupus koji je ve rasaen ne treba zatiti od gusenica.
Kupusna muva [25.04.2009]

Obavezno izvriti zatitu ako se ustanovi prisustvo larvi. Gusenice treba traiti u centralnom pupoljku i donjim lisnim drkama iji listovi venu i lako se odvajaju od stabla. Za zatitu se mogu koristiti Diazol 1L/ha (karenca 21 dan), malation 2L/ha (karenca 14 dana) i fenitrotion (1 L/ha karenca 35 dana). U rastvor za tretiranje dodati i okvaiva Trend 1dL/100 L vode. -
Paprika Pojava kukuruznog plamenca Ostrinia nubilalis u 2011. godini [08.11.2011]

Prva generacija leptira je poela na svim mestima da leti 11. maja. U Somboru i elarevu se jasno uoava i prekid leta prve generacije 30. juna. U Velikim Radnicima prekid leta prve i poetak leta druge generacije nije jasno uoljiv jer su leptiri lovljeni
svakodnevno, ali je u periodu od 30. juna do 6. jula hvatan mali broj leptira. Maksimumi leta su registrovani: 28. maja u elarevu (296 enki za no), 31. maja u Velikim Radincima (316 enki za no) i 06. juna u Somboru (30 enki za no). Na svim mestima su registrovani i pikovi u letu enki: u Somboru 31. maja (25 leptira), u elarevu 06. juna (156 leptira) i u Velikim Radincima 26. maja i 08. juna (133 i 86 leptira za no). Ukupno je zabeleeno 530 leptira prve generacije u Somboru, 3280 leptira u Velikim Radincima i 3895 leptira u elarevu. Druga generacija leptira je poela da leti 02. jula u elarevu i 05. jula u Somboru, a u Velikim Radincima se poetak leta ne uoava jasno. U Somboru je brojnost brzo postala vea od 50, u elarevu od 100, a u Velikim Radincima 500 leptira za no. Maksimumi leta su zabeleeni u svega tri dana: u Somboru 08. avgusta (328 enki za no), u elarevu 06. avgusta (500 enki za no) i u Velikim Radincima 06. avgusta (1985 enki za no). Nakon maksimuma leta, brojnost je drastino pala. Jo jedno poveanje brojnosti na svim lokalitetima je bilo krajem avgusta i poetkom septembra. Trea generacija se pojavila u Velikim Radincima, gde je do velikog poveanja brojnosti dolo sredinom septembra, sa maksimumom leta 12. septembra (288 enki za no). Pikovi u letu druge generacije u Somboru su zabeleeni 19. i 28. jula i 05. septembra (45, 65 i 64 enke za no); u elarevu 26. avgusta i 06. septembra (138 i 99 enki za no) i u Velikim Radincima 18. jula, 01. avgusta i 01. septembra (1180, 1838 i 300 enki za no). Zabeleeno je 4094 leptira druge generacije u Somboru, 13015 leptira u elarevu i 36708 leptira u Velikim Radincima. U Velikim Radincima je zabeleeno i 2535 leptira tree generacije. U Somboru je ukupno registrovano 4624 leptira to je polovina prosene brojnosti za Sombor koji daju Vajgand i sar. (2008). U elarevu je ukupno registrovano 16910 leptira to iznosi oko 25% manje od viegodinjeg proseka za elarevo koga je saoptio Vajgand (2010b). U okolini Sombora suzbijanje prve generacije na kukuruzu je retko gde bilo ekonomski opravdano. U okolini elareva i Velikih Radinaca je suzbijanje prve generacije moralo da se obavi na skoro svim kukuruzima, jer su pronalaene parcele na kojima je svaki kukuruz bio sa gusenicom plamenca. Brojnost druge generacije je svuda bila velika pa je suzbijanje bilo ekonomski opravdano na skoro svim kukuruzima. Velika brojnost gusenica druge generacije je zabeleena na skoro svim paprikama u Bakoj i Sremu. Pregledima nekih paprika je ustanovljeno u proseku jedno jajno leglo na dve biljke, pa je ak i na mestima gde je obavljeno pravovremeno suzbijanje teta od plamenca na paprici bilo.
Pojava gama sovice tokom 2011. godine [04.11.2011]

Pojedinani primerci sa velikim pauzama u letu su zabeleeni od 12. maja do 12 juna. Zatim je na svim mestima zabeleen prekid u letu do 28. juna. Od 28. juna do 06. oktobra
je ulov bio redovniji, ali su i u tom delu leta bile prisutne manje i vee pauze u letu. Neto vei ulov je zabeleen u Somboru 05. i 06. avgusta (po etiri primerka za no) i u Velikim Radincima od 10. do 18. septembra (dva do tri primerka za no) i od 23. do 26. septembra (do etiri primerka za no). Maksimum leta nije registrovan ni na jednom mestu. Ukupno je tokom cele 2011. godine zabeleeno 47 leptira u Somboru i po 52 leptira u elarevu i Velikim Radincima. Brojnost leptira u Somboru je bila 11 puta manja od prosene brojnosti koju daju Vajgand i sar., (2008), a u elarevu skoro 3,5 puta manja od proseka koga je saoptio Vajgand (2010b). Iako je brojnost na klopkama bila mala, u polju na usevima paprike, eerne repe i paradajza je poveano prisustvo leptira zabeleeno od 10. do 15. jula. Na skoro svim paprikama i paradajzima je nakon ovog perioda trebalo uraditi jedno suzbijanje gama sovice. Na eernoj repi brojnost uglavnom nije postala ekonomski znaajna, pa suzbijanje protiv gama sovice ove godine nije bilo potrebno.


Tokom 2011. godine, prvi leptir je zabeleen 30. aprila u elarevu. Zatim su zabeleeni leptiri 19. maja u elarevu i Velikim Radincima. Od 31. maja su na svim mestima zabeleeni pojedinani primerci sa velikim pauzama u letu do 02. jula, od kada poinje ulov sa manjim pauzama na svim praenim mestima. Redovan ulov je registrovan od 18. jula do 01. avgusta. Potom sledi period sa pauzama u letu do 16. avgusta. Od 16. avgusta leptiri postaju brojniji i ve 21. avgusta u Somboru a 24. avgusta u elarevu se belee maksimumi leta sa 34, odnosno 22 leptira za no. Maksimum leta leptira u Velikim Radincima je zabeleen 30 avgusta (9 leptira). Osim navedinih maksimuma leta je zabeleeno i po dva pika u letu leptira u Somboru 29. avgusta (30 leptira) i 05. septembra (20 leptira) i u elarevu 19. avgusta (14 leptira) i 04. septembra (15 leptira za no). Nakon perioda poveane brojnosti, brojnost se polako smanjuje i let leptira prestaje 25. septembra u Velikim Radincima, 01. oktobra u Somboru i 07. oktobra u elarevu. Ako se dinamika leta uporedi sa prosenim dinamikama leta (Vajgand i sar., 2008 i Vajgand , 2010b) vidi se da je maksimalna brojnost bila u uobiajeno vreme, krajem agusta i poetkom septembra. Brojnost leptira je inila 20% prosene brojnosti za Sombor i oko 30% brojnosti za elarevo. Najmasovnije polaganje jaja tokom 2011. godine je bilo na paprici, gde sa na skoro svim usevima paprike moralo obaviti suzbijanje krajem avgusta i poetkom septembra. Mnogo manji napad od pamukove sovice ove godine je zabeleen na paradajzu. Jednokratno suzbijanje je bilo potrebno na oko 70% povrina. Na ranijim
setvama kukuruza suzbijanje nije bilo potrebno, a na kasnijim rokovima setve je suzbijanje uglavnom moralo biti obavljeno barem jedan put.
Analiza pojave ipsilon sovice (Agrotis ipsilon) u 2011. godini [27.10.2011]

Po jedan do dva primerka za no su registrovana u periodu od 13. aprila (u Somboru) do 27. septembra (u elarevu). Na svim mestima su zabeleene velike pauze izmeu ulovljenih primeraka, pa se ne moe ustanoviti dinamika leta. U Velikim Radincima su za celu godinu registrovana samo tri leptira, u elarevu devet, a u Somboru 11, to je mnogo manje u odnosu na viegodinje proseke za ta mesta (Vajgand 2010b i Vajgand i sar., 2008).

U Velikim Radincima je let leptira poeo 23. aprila, a u elarevu i Somboru 05. i 14. maja. Maksimumi leta leptira prve generacije su registrovani u Velikim Radincima 26. maja (16 leptira), u elarevu 28. maja (12 leptira) a u Somboru 01. juna (sedam leptira). Prva generacija je bila prisutna do 24. juna. Registrovano je ukupno 76 leptira prve generacije u Velikim Radincima, 58 leptira u elarevu i 54 u Somboru. Leptiri druge generacije su bili prisutni od 07. jula (u Velikim Radincima) do 09. septembra (u elarevu). Maksimumi leta su registrovani u Velikim Radincima 19. jula (19 leptira), u elarevu 20. jula (6 leptira) i u Somboru 23. jula (32 leptira za no). Maksimumi leta su se desili desetak dana ranije u odnosu na srednju pojavu maksimuma leta ove vrste za Sombor i elarevo (Vajgand 2010c, Vajgand 2010b). Registrovano je ukupno 83 leptira druge generacije u Velikim Radincima, 59 u elarevu i 172 u Somboru. Ukupan godinji broj leptira po lokalitetima je u elarevu 117, u Velikim Radincima 159 i u Somboru 226. U odnosu na srednje vrednosti za elarevo i Sombor (Vajgand, 2010b i Vajgand i sar., 2008) brojnost leptira je bila oko 25% vea. Posledica ovakve brojnosti su pojave teta tokom avgusta na krompiru na kome nije raena zatita prema preporuci www.agroupozorenje.rs.

Leptiri prve generacije su poeli da lete 27. aprila (u Velikim Radincima). Let je trajao do 03. juna (u Somboru). Jedan leptir u Velikim Radincima je registrovan i 22.
juna. Uvek je hvatan po jedan do dva primerka za no. Leptiri su bili najbrojniji u periodu od 07. do 11. maja, to je uobiajeno vreme. U Somboru i Velikim Radincima je zabeleeno po 14 leptira a u elarevu 8 leptira prve generacije. U odnosu na srednje vrednosti za Sombor i elarevo (Vajgand i sar., 2008 i Vajgand, 2010) registrovano je mnogo manje leptira prve generacije. Druga generacija je poela sa letom 05. jula. Prestanak leta druge i pojava tree generacije na lokalitetima elarevo i Veliki Radinci je jasno uoljiva u zadnjoj dekadi avgusta. Na lokalitetu Sombor smatramo da leptiri ulovljeni nakon 29. avgusta pripadaju treoj generaciji. Tokom leta druge generacije je na svim lokalitetima registrovan maksimum leta: u Velikim Radincima 18. jula (est leptira), u elarevu 22. jula (pet leptira) i u Somboru 25. jula (26 leptira za no). Leptiri su u periodu od 21. do 25. jula bili najbrojniji. U Somboru su registrovana i dva pika u letu 16. jula i 02. avgusta (19 i 21. leptir). Po lokalitetima je registrovan sledei broj leptira druge generacije: u Somboru 248, u elarevu 45, a u Velikim Radincima 20 primeraka. U letu leptira tree generacije nije registrovan maksimum leta ni na jednom lokalitetu. Registrovano je do tri leptira za no, a leptiri su bili najbrojniji u periodu od 14. do 18. septembra. To je isto kao i u ranijem periodu (Vajgand 2010). U Somboru je registrovano 39 leptira tree generacije, u elarevu 17, a u Velikim Radincima 9 leptira. Ako se brojnost uporedi sa ranijim rezultatima (Vajgand i sar., 2008 i Vajgand, 2010) , moe se zakljuiti da je brojnost u Somboru inila 91% srednje brojnosti, a u elarevu 63%. Ipak u odnosu na 2010. godinu, ovo je veliko poveanje, pa ne udi da su znaajne tete registrovane u krompiru na mestima gde nije bilo suzbijanja gusenica ozime sovice tokom avgusta meseca, prema preporuci www.agroupozorenje.rs.
Zatita paprike od tetoina [06.09.2011]

Brojnost svih tetnih leptira se znaajno smanjila, a najavljeno je i zahlaenje. Za naredni period se ne predvia znaajnije polaganje jaja. Stoga ukoliko ste radili zatitu insekticidima u poslednjih 5 dana, tokom narednih nedelju dana nema potrebe da radite dalju zatitu. Ukoliko niste radili zatitu poslednjih 5 dana, preporuuje se 7 i 8 septembra, jo jedan pregled paprike na prisustvo jaja i po potrebi zatita insekticidom ija karenca odgovara vremenu berbe paprike.
Zatita paprike od tetoina [20.08.2011]

Na paprici su i dalje prisutna jaja pamukove i gama sovice, pa je preporuka da se i tokom narednih nedelju dana vri redovna zatita. Ukoliko do sada niste radili zatitu preporuka je da se tretman obavi u periodu od 21. do 23. avgusta i to Na paparikama koje se nee brati 14 dana preparatima Lannate90 400g/ha ili Methomex 2 L/ha. Na paprikama koje e nee brati narednih 7 dana preparatima Fastak
1,5dL/ha ili Decis 5dL/ha ili Karate zeon 2dL/ha. Na paprikama koje se beru uraditi zatitu preparatima Affirm 1,5kg/ha + Nu film ili Coragen 1,5dL/ha ili Avaunt 2,5dL/ha. Zatitu ponavljati u razmacima koji su prilagoeni upotrebljenom sredstvu i to za Afirm, Coragen i Avaunt 6 do 7 dana, za Lannate90, Methomex, Fastak, Decis i Karate zeon 3 do 5 dana
Zatita paprike od bolesti i tetoina [12.08.2011]

Usled hladnog i kiovitog vremena, na paprikama gde je ranije bilo bakteriozne plamenjae, ona se pojavila i na gornjem lisu. Preporuka je da se uradi zatita preparatima Nordox ili Kocide ili Neoram u koliini od 2,5 na paprikama visine do 40cm i koliini od 3kg/ha na parikama visine preko 40cm. Na svim usevima paprike su konstatovana jaja leptira. Prisutna je meana populacija jaja kukurznog plamenca, pamukove i gama sovice. Preporuka je sledea: Ukoliko je zatita raena preparatima Avaunt ili Coragen ili Affirm ili Alverde, ponoviti zatitu za 5 do 7 dana. Ukoliko je zatita raena preparatima Decis, Fastak ili Karate zeon, zatitu ponoviti za 4 dana. Ukoliko nije do sada raena zatita, preporuka je da se u periodu od 13. do 16. avgusta obavezno uradi zatita preparatima Alverde 2,5dL+ Fastak 1,5dL/ha ili Avaunt 2,5dL/ha ili Affirm 1,5kg/ha ili Coragen 1,5dL/ha koji imaju kratku karencu. U paprikama koje se nee brati jo 14 dana preporuka je da se od 13. do 16. avgusta primeni Lannate90 450g/ha ili Methomex 2L/ha.
Pojava tetoina paprike [04.08.2011]

Gama sovica i pamukova sovica se javljaju u maloj brojnosti. Brojnost leptira kukuruznog plamenca je velika. Ipak na paprici su konstatovana jajna legla u tragu, pa pre primene insekticida obavezno treba obaviti pregled paprike! Masovno piljenje jaja u Sremu i Junom Banatu se oekuje u periodu od 07. do 11. avgusta. U Junoj Bakoj i srednjem Banatu piljenje jaja se oekuje u periodu od 09. do 12. avgusta, a u Severnoj Bakoj i Severnom Banatu u periodu od 11. do 15. avgusta. Ukoliko e se paprika uskoro brati preporuka je da se u navedenim terminima upotrebe preparati Avaunt 2,5dL/ha ili Affirm 1,5kg/ha ili Coragen 1,5dL/ha. Ukoliko elite da koristite Decis 0,5dL/ha ili Fastak 2dL/ha ili Karate zeon 2dL/ha optimalno vreme je 5 dana nakon navedenih termina, a ukoliko se paprika nee brati jo dve nedelje, preporuka je da se koriste Lannate90 450g/ha ili Methomex 2L/ha.

Velike kie i najavljeno hladno vreme doprinee irenju bakteriozne plamenjae ukoliko je ona prisutna u usevu paprike. Preporuka je da se na paprikama gde je bilo jae
pojave bakterioza i gde ima pega na gornjem listu uradi zatita kombinacijom Bravo 1L/ha ili Odeon 1kg/ha ili Dithane 1kg/ha sa preparatima Neoram 2,5kg/ha ili Nordox 2,5kg/ha ili Cupracaffaro 2,5kg/ha ili Kocide 2,5kg/ha. Na paprikama gde su pege samo na donjem liu i gde je do sada pojava baterioza bila mala preporuuje se upotreba preparata Neoram 2,5kg/ha ili Nordox 2,5kg/ha ili Cupracaffaro 2,5kg/ha ili Kocide 2,5kg/ha. Lisne vai nisu znaajnije poveavale brojnost jer je populacija prirodnih neprijatelja dosta velika. Pojava sovica i kukuruznog plamenca je mala. Preporuka je da se tokom narednih 5 dana ne koriste insekticidi u paprici. Na nekim paprikama su prisunte i grinje. Samo ukoliko ste sigurni da su u pitanju grinje preporuuje se upotreba preparata Vertimec 0,8L/ha + EOS 1L/100 L vode.

Prisustvo bakteriozne plamenjae se smanjilo. Preporuuje se ukoliko su pege prisutne samo na donjem liu poveanje razmaka izmeu upotrebe bakarnih sredstava na 10 dana (Neoram, Nordox, Kocide, Cupracaffaro). Ukoliko su pege prisutne i na gornjem liu preporuuje se jedna upotreba preparata Aliet flesh u koliini od 0,5kg/ha, a zatim nastaviti sa primenom preparata Neoram, NOrdox, Kocide ili Cupracaffaro. U veini useva paprike prisutne su vai u veem ili manjem obimu. Treba obaviti pregled paprike da bi se ustanovio broj vai i prirodnih neprijatelja, jer je u nekim poljima prisutna velika brojnost bubamara, zlatookih i stenica koje znaajno smanjuju brojnost vai. Preporuka je: ukoliko je broj vai velik (vie od 10 vai po biljci) upotrebiti Actara 200g/ha ili Confidor 0,4L/ha ili Kohinor 0,4L/ha uz dodatak okvaivaa Trend ili Etalfix pro. Ukoliko je broj vai mali (manji od 3 vai po biljci) upotrebiti Chess 300g/ha. Na listovima paprika je registrovano prisustvo jaja sovica, a brojnost je oko jedno jaje na 30 biljaka. Ako je prisutna ovakva brojnost ne raditi nita. Ukoliko je prisutno jedno jaje na 10 biljaka obaviti zatitu krajem sledee nedelje preparatima Fastak 0,15L/ha ili Decis 0,5L/ha.
Trule semene loe (Alternari alternata) [15.06.2011]

Na paprikama tipa rotunde (Bihar, Kabala...) koje su rasaene pre 20.maja, a poele su da cvetaju, stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovaa trulei semene loe (Alternaria alternata). to pre primeniti Signum 1kg/ha ili Topaz 0.5lit/ha uz dodatak Dithana 3kg/ha. Tretman ponoviti za 10 dana.
Pojava tetoina i bolesti paprike [13.06.2011]
Paprika koja se proizvodi iz rasade je u procesu ukorenjavanja i poetak cvetanja. Bakterioza na njima ima malo. Vai su prisutne na veini useva. Preporuuje se upotreba Vectafid R u koliini 3 do 5 L/ha ili kombinacija preparata Bravo 2,5L ili Odeon 2kg/ha + Lannate90 400g/ha ili Methomex 2L/ha ili Perfekthion 2L/ha ili Actelic 1,5/ha. Poto korenov sistem jo uvek ne funkcionie najbolje, preprouuje se i prihrana preparatima Delfam 1L/ha ili Isabion 1L/ha. Na industrijskoj paprici koja se gaji iz semena je prisutno mnogo bakterioza. Vai su registrovane u tragu. Preporuuje se upotreba preparata Nordox ili Kocide ili Cupracaffaro ili Neoram 2kg/ha na svakih 3 do 5 dana.
Zatita paprike na otvorenom polju [31.05.2011]

Rasadjivanje paprike je pri kraju, a paprika iz direktne setve je u fazi dva do etiri lista. Obzirom na vremensku prognozu za naredne dane, uslovi e pogodovati razvoju bakteriozne plamenjae. Preporuka je da se u naredna dva do tri dana uradi zatita preparatima Nordox, Kocide, Funguran ili Neoram u koliini od 2kg/ha. Od tetoina u toku je polaganje jaja kukuruznog plamenca. Preporuka je, ali poto ovoj tetoini paprika trenutno nije interesanta za polaganje jaja, ne treba koristiti insekticide.




Ukoliko ste zainteresovani, javite se na e-mail vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772 . XI nauno struni skup Savremena proizvodnja povre [11.11.2010]
Pojava gusenica tetnih leptira na paprici [14.08.2010]

Brojnost leptira pamukove sovice (Helicoverpa armigera) je u porastu, brojnost gama sovice (Autographa gamma) je stagnirala, brojnost kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) je drastino porasla. Preporuka je da se uradi novi pregled biljaka. Ukoliko se na donjoj strani lista nae vie od 1 jajeta na 5 biljaka preporuuje se upotreba insekticida. Ukoliko ste radili zatitu paprike sa preparatom Avaunt, zatitu ponoviti u roku od 8 do 10 dana. Ukoliko ste radili zatitu paprike preparatima Lannate ili Methomex, zatitu ponoviti za 5 do 7 dana. Ukoliko ste radili zatitu preparatima Talstar, Sumi alpha, Fastak, ili Decis zatitu ponoviti za 3 do 4 dana.
tetoine na paprici [05.08.2010]

Brojnost leptira pamukove sovice (Helicoverpa armigera) je u porastu, a brojnost gama sovice (Autographa gamma) je bila vea nego u predhodnih desetak dana.
Preporuka je da se uradi pregled paprike. Ukoliko se na donjoj strani lista nae vie od 1 jajeta na 5 biljaka preporuuje se upotreba insekticida. Ukoliko ste radili zatitu paprike sa preparatom Avaunt, zatitu ponoviti u roku od 8 do 10 dana. Ukoliko ste radili zatitu paprike preparatima Lannate ili Methomex, zatitu ponoviti za 5 do 7 dana. Ukoliko ste radili zatitu preparatima Talstar, Sumi alpha, Fastak, ili Decis zatitu ponoviti za 3 do 4 dana.
Bolesti paprike [25.07.2010]

U regionu Vojvodine na veini parcela od paprikom situacija je uglavnom pod kontrolom, to se tie oboljenja. Na veini parcela nema nove pojave simptoma bakterijske pegavosti lista. Ako ipak i dalje ima nove pojave simptoma ovog oboljenja najbolje bi bilo konsultovati strunjake za zatitu bilja u vezi eventualnih daljih mera. Trenutno najvea opasnost preti od tetoina (vidi obavetenje od 19.07.10).
Pojava tetoina u paprici [19.07.2010]

Brojnost pamukove sovice i kukuruznog plamenca je trenutno mala i ulov je neredovan. Brojnost gama sovice je mala ali je ulov na svetlosnim klopkama svakodnevan. Preporuuje se pregled paprike (babure i industrijske) na otvorenom polju. Ukoliko se na donjoj strani lista nae vie od 1 jajeta na 10 biljaka preporuuje se upotreba insekticida. Ako je u pitanju babura koja e se uskoro brati preporuuje se upotreba preparata Avaunt 0,25L/ha od 23. do 25. jula (karenca 5 dana). U industrijskoj paprici se preporuuje upotreba preparata Lannate 90 450g/ha, Lannate25 2kg/ha ili Methomex 2L/ha u periodu od 28 do 30. jula (karenca 14 dana).
Bolesti i tetoine paprike [02.07.2010]

Popodnevni pljuskovi i jake rose stvaraju uslove za infekcije bakteriozne pegavosti listova paprike. Takoe i dalje postoje uslovi za infekcije prouzrokovaa plesnivosti semene loe (Alternaria alternata) u paprikama tipa rotunde. Lisne vai su poele da naseljavaju polja pod paprikom. Stoga je preporuka: - da se u svim paprikama gde ima simptoma bakteriozne pegavosti lia, primene bakarnih preparati (Neoram 3-5kg/ha, Cuprocaffaro 3-5kg/ha, Kocide 2-3kg/ha i drugi). Ako nema cveta tada primeniti vee doze, ako ima cveta primeniti manje doze. Ako ima i lisnih vaiju tada primentiti Vektafid R 4-6 lit/ha sa 400-600 lit vode/ha. - u paprikama tipa rotunde (Bihar, Kabala) koje su poele da cvetaju ako nije uraen jo ni jedan tretman ili je od predhodnog prolo vie od 7 dana primeniti to pre Signum 1kg/ha ili preparate na bazi penkonazola ili azoksistrobina. Ovim preparatima dodati Dithane 3 kg/ha. - ako se utvrdi vie od 30 vaiju na 5 biljaka u dva uzastopna pregleda u razmaku od 4-5 dana, tada primeniti insekticid (Calypso 0,2 lit/ha ili Proteus 0,6lit/ha ili Confidor 0,4 lit/ha ili Mavrik 0,3 lit/ha ili Lannate 25 WP 2kg/ha ilipreparate na bazi pimetrozina, tiametoksama, dihlorvosa .
Vlano vreme uslovljava veoma visok rizik od infekcija bakteriozne pegavosti listova paprike (pre svega Pseudomonas syringae). Takoe su se ispunili uslovi za prvi tretman protiv prouzrokovaa plesnivosti semene loe (Alternaria alternata) u paprikama tipa rotunde. Stoga je preporuka: - da se u svim paprikama koje jo ne cvetaju primena bakarnih preparata (Neoram 3kg/ha ili 0.8%, Cuprocaffaro 3kg/ha ili 0.4%, Kocide 2kg/ha ili 0.4% i drugi) uradi im vremenski uslovi dozvole. Tretman uraditi bez obzira da li ima simptoma ili ne. - u paprikama tipa rotunde (Bihar, Kabala) koje su poele da cvetaju primeniti to pre Signum 1kg/ha

Suvo i veoma toplo vreme uslovljava veoma nizak rizik od infekcija bakteriozne pegavosti listova paprike (Xanthomonas campestris pv. campestris i Pseudomonas syringae). Takoe se nisu ispunili uslovi za prvi tretman protiv prouzrokovaa plesnivosti semene loe (Alternaria alternata). Stoga je preporuka: - da se primena bakarnih preparata (Neoram 3kg/ha ili 0.8%, Cuprocaffaro 3kg/ha ili 0.4%, Kocide 2kg/ha ili 0.4% i drugi) pozicionira pred prvu kiu (prema prognozi 15.jun). Tretman uraditi bez obzira da li ima simptoma ili ne.

Uestale padavine i dalje odravaju visok rizik od infekcija bakteriozne pegavosti listova paprike (Xanthomonas campestris pv. campestris i Pseudomonas syringae). Preporuka je da im se moe ui u njive da se ponove tretmani kao to je preporueno 24.05.2010.
Bakterioze paprike [24.05.2010]

Vremenski uslovi pogoduju pojavi i irenju bakteriozne pegavosti listova paprike (Xanthomonas campestris pv. campestris i Pseudomonas syringae). Tretmani sa preparatima na bazi bakra (Neoram 3kg/ha ili 0.8%, Cuprocaffaro 3kg/ha ili 0.4%, Kocide 2kg/ha ili 0.4% i drugi) se moraju uraditi to pre. Preporuljivo je tretman uradititi na svim parcelama bez obzira da li ima simptoma ili nema. Na parcelama gde ima simptoma na listovima tretman ponoviti za 3-4 dana.
Zabranjena je upotreba antibiotika.





Masovno piljenje gusenica na liniji Srem, Panevo, Bela Crkva, se oekuje u periodu od 11 do 14 avgusta. Na liniji Baka Palanka, Novi Sad, Zrenjanin u periodu od 12 do 15 avgusta. Na liniji Odaka, Vrbasa i Beeja u periodu od 12 do 15 avgusta. Na liniji Sombor, Baka Topola, Senta, Kikinda u periodu od 13 do 16 avgusta. Na liniji Subotica, Horgo od 13 do 16 avgusta. Ukoliko se pregledima ustanovi prisustvo jaja treba odmah izvriti zatitu useva preparatima Avaunt 0,25L/ha ili Coragen 150ml/ha, ili dva do tri dana posle ovih perioda sa preparatima Karate zeon 0,3L/ha, Lannate25 1,5kg/ha,
Lannate90 450g/ha, Methomex 2L/ha, Talstar 3dL/ha, Actelic 1,5L/ha ili Sumi alpha 0,2L/ha. Pojava jaja je konstatovana na svim usevima paradajza, konzumne paprike, boranije i kukuruza eerca u navodnjavanju koji su pregledani!!! Na usevima duvana i industrijske paprike se za sada ne oekuje znaajnija pojava jaja i gusenica. Karence: Avaunt i Coragen 3 dana u Srbiji u paprici, 1 dan u Maarskoj u paprici i paradajzu, 3 dana u eercu; Lannate i Methomex 14 dana u paprici u Srbiji i Hrvatskoj, 21 dan u Maarskoj; Karate zeon 3 dana paradajz a 5 dana paprika u Maarskoj, 7 dana paradajz u Hrvatskoj; Talstar 7 dana paradajz u Srbiji i Maarskoj, 10 dana paprika u Maarskoj, Actelic 2 dana paradajz i paprika 3 dana eerac u Maarskoj, 7 dana paprika i paradajz u Srbiji, Sumi alpha 7 dana paprika i paradajz u Maarskoj.


Poto i u narednih 10 dana se prognozira suvo i toplo vreme, nema uslova za nove infekcije od bakteriozne pegavosti listova paprike. Na parcelama gde je postojao jak napad, treba ocekivati smirivanje situacije, ali e simptomi (opadanje listova, prisustvo masnih pega) jo dugo biti uoljivo. Ne preporuuju se dalji hemijski tretmani, u sluaju da sumnjate da se oboljenje i dalje iri, konsultovati struno lice.
I dalje vremenski uslovi pogoduju pojavi i irenju bakteriozne pegavosti listova paprike (Xanthomonas campestris pv. campestris). Najugoenije su parcele na kojima su ve ranije bili prisutni simptomi oboljenja. Na ovim parcelama nastaviti sa tretmanima preparatima na bazi bakra (Neoram 3kg/ha ili 0.8%, Cuprocaffaro 3kg/ha ili 0.4% i drugi). Tretmane radititi u intervalima od 3-4 dana u najmanje 3 navrata. Na parcelama gde nema simptoma na listovima (vidi sliku u obavetenju 25.maja) tretmane raditi jedanput nedeljno sve dok traju uestale padavine.

Bolesti paprike i tetoine paprike [08.06.2009]

I dalje vremenski uslovi pogoduju pojavi i irenju bakteriozne pegavosti listova paprike (Xanthomonas campestris pv. campestris). Ponoviti tretman sa preparatima na bazi bakra (Neoram 3kg/ha ili 0.8%, Cuprocaffaro 3kg/ha ili 0.4% i drugi). Tretman uradititi do 09. juna na svim parcelama (pre predvienih padavina) bez obzira da li ima simptoma ili nema. Na parcelama gde ima simptoma na listovima (vidi sliku u obavetenju 25.maja) tretman ponoviti za 3-4 dana. Od tetoina samo lisne vai mogu da budu prisutne, iako je prola nedelja jako usporila njihov razvoj. Ako se utvrdi vie od 30 vaiju na 5 biljaka u dva uzastopna pregleda u razmaku od 4-5 dana, tada se moraju primenti insekticidi, kao je to navedeno u obavetenju od 06.juna.
Kovrdanje lia paprike [06.06.2009]

Kovrdanje lia paprike na otvorenom polju, obino, nastaje na najmlaem liu. Uzroci ovoj pojavi mogu biti: 1. posledica sisanja lisnih vaiju i tripsa, tada se ovi insekti mogu nai obino na naliju lia
2. usled fitotoksije izazvane herbicidima 3. usled fiziolokog stresa, koji je u ovoj godini izazvan niskim nonim temperaturama u kombinaciji sa stresom nastalim zbog promene mesta prilikom rasaivanja U prvom i treem sluaju simptomi mogu biti potpuno slini. Karatkteristino je da se najvie kovrdanja listova javlja na parcelama koje su rasaene u poslednjih 10 dana. to upuuje da je, na veini parcela, pojava izazvana fiziolokim stresom. Nastupanjem toplijeg vremena biljke bi trebalo da prorastu i da se dalje razvijaju normalni listovi. Biljkama u ovom sluaju moemo pomoi ako ih tretiramo sa nekim folijarnim hranivom koji ima biostimulativni efekat. To su preparati koji su sebi sadre aminokiseline, ekstrakte morskih algi, kao i huminske kiseline (naprim. Slavol i drugi). potrebno je da se urade najmanje dva tretiranja u razmaku od 5 dana. U sluaju da je glavni uzrok prisustvo lisnih vaiju (tripsi kao uzronik nisu uoeni u proizvodnji na otvorenom polju) primeniti Actaru 0.05%, Kohinor 0.05% ili Methomex 0.2% odnosno Lannate 0.15%.
Bolesti paprike na otvorenom polju [25.05.2009]

Vremenski uslovi pogoduju pojavi i irenju bakteriozne pegavosti listova paprike (Xanthomonas campestris pv. campestris) na parcelama pod paprikom. Najugroenije su parcele gde se gaje zainska paprika (uzrok je lo semenski materijal, koji moe biti jako zaraen i izvor je masovnih infekcija). Zatim slede parcele gde je proizvodnja zasnovana iz "upanog rasada", a rasada se ve inficirao u rasadniku. Najmanji rizik je na onim parcelama gde se gaje hibridi i gde je proizveden zdrav
rasad. Na onim parcelama gde je uoena pojava prvih simptoma (vidi sliku)
preprouuje se primena preparata na bazi bakra (Neoram 3kg/ha ili 0.8%, Cuprocaffaro 3kg/ha ili 0.4% i drugi). Tretman uradititi do 27. maja i ponoviti za 4-5 dana. Na parcelama gde nisu uoeni simptomi ne treba raditi zatitu.


Poeo let ozime sovice Agrotis segetum [01.05.2009]
U usevima na kojima ova sovica moe da pravi tete za sada ne treba raditi nita.


U pitanju su pojedinani primerci, pa nije potrebno vriti pregled i zatitu useva
Bolesti u proizvodnji rasada [18.04.2009]

Proizvodnja rasada paprike je u punom jeku, a est problem su poleganje rasada i bakterijska pegavost lista. Najei uzroci pojave ovih oboljenja su greke u reimu navodnjavanja i provetravanja objekta i korienje neadekvatnog supstrata. Ta bi smanjili verovatnou pojave ovih oboljenja treba se pridravati sledeeg: - najbolje je koristiti kupovni supstrat - kada biljke niknu zalivanje vriti iskljuivo u jutarnjim satima, biljke moraju ui u no suve - provetravati objekat to ee i nastojati da temperatura bude do 25C tokom dana (kada god je to mogue), a relativna vlanost vazduha ne vea od 75% - ako je ve dolo do pojave oboljenja protiv poleganja rasada efikasna su sredstva na bazi propamokarb-hidrohlorida (primena iskljuivo zalivanjem), a protiv bskterijske pegavosti preparati na bazi bakra (primena preko lista). U svakom sluaju trebalo bi da konsultujete struno lice oko pravilne primene.
Bakterioze na paprici [24.03.2009]

Plodored e kao mera biti uspean ako papriku vratite na istu parcelu tek posle vie od 3 godine. Meutim treba voditi rauna da se paprika ne seje ni na parcele na kojima je predhodne godine bila gajena paprika. Naime bakterije se veoma lako ire kinim kapima, pa ako je predhodne godine paprika gajena na susednoj parceli, pojava bakterioza se javi znaajno ranije. Bakterioze se takoe prenose i semenom. Ako koristite seme iz sopstvene proizvodnje paprike ili je u semenu paprike prisutno mnogo ostataka ploda paprike, potrebno je izvriti dezinfekciju semena. Dezinfekcija semena se vri na dva naina. Prvi nain podrazumeta dranje semena paprike u trajanju od 10 minuta u 2% rastvoru masne sode (NaOH). Nakon ovoga obavezno je potrebno dobro isprati seme istom vodom. Ukoliko se seme odmah seje nije ga potrebno potpuno osuiti, ali ako e se setva vriti tek za nekoliko dana, seme je
potrebno to bro osuiti. Skreemo panju da je masna soda opasna ako doe u kontakt sa oima ili ako je prisutna due vreme na koi, pa treba koristiti zatitnu opremu (masku i rukavice)! Drugi nain dezinfekcije semena je toplotna dezinfekcija. Seme je potrebno drati 25 minuta u vodi na temperaturi od 52 stepena Celzijusa, bez dodatka bilo kakvih hemikalija, a zatim to pre rashladiti u hladnoj vodi i osuiti kako se ne bi umanjila klijavost. Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi sa dezinfekcijom semena paprike, javite se na telefon 063 326 772 Dragan. -
Paradajz Pojava gama sovice tokom 2011. godine [04.11.2011]

Pojedinani primerci sa velikim pauzama u letu su zabeleeni od 12. maja do 12 juna. Zatim je na svim mestima zabeleen prekid u letu do 28. juna. Od 28. juna do 06. oktobra je ulov bio redovniji, ali su i u tom delu leta bile prisutne manje i vee pauze u letu. Neto vei ulov je zabeleen u Somboru 05. i 06. avgusta (po etiri primerka za no) i u Velikim Radincima od 10. do 18. septembra (dva do tri primerka za no) i od 23. do 26. septembra (do etiri primerka za no). Maksimum leta nije registrovan ni na jednom mestu. Ukupno je tokom cele 2011. godine zabeleeno 47 leptira u Somboru i po 52 leptira u elarevu i Velikim Radincima. Brojnost leptira u Somboru je bila 11 puta manja od prosene brojnosti koju daju Vajgand i sar., (2008), a u elarevu skoro 3,5 puta manja od proseka koga je saoptio Vajgand (2010b). Iako je brojnost na klopkama bila mala, u polju na usevima paprike, eerne repe i paradajza je poveano prisustvo leptira zabeleeno od 10. do 15. jula. Na skoro svim paprikama i paradajzima je nakon ovog perioda trebalo uraditi jedno suzbijanje gama sovice. Na eernoj repi brojnost uglavnom nije postala ekonomski znaajna, pa suzbijanje protiv gama sovice ove godine nije bilo potrebno.

Tokom 2011. godine, prvi leptir je zabeleen 30. aprila u elarevu. Zatim su zabeleeni leptiri 19. maja u elarevu i Velikim Radincima. Od 31. maja su na svim mestima zabeleeni pojedinani primerci sa velikim pauzama u letu do 02. jula, od kada poinje ulov sa manjim pauzama na svim praenim mestima. Redovan ulov je registrovan od 18. jula do 01. avgusta. Potom sledi period sa pauzama u letu do 16. avgusta. Od 16. avgusta leptiri postaju brojniji i ve 21. avgusta u Somboru a 24. avgusta u elarevu se belee maksimumi leta sa 34, odnosno 22 leptira za no. Maksimum leta leptira u Velikim Radincima je zabeleen 30 avgusta (9 leptira). Osim navedinih maksimuma leta je zabeleeno i po dva pika u letu leptira u Somboru 29. avgusta (30 leptira) i 05. septembra (20 leptira) i u elarevu 19. avgusta (14 leptira) i 04. septembra (15 leptira za no). Nakon perioda poveane brojnosti, brojnost se polako smanjuje i let leptira prestaje 25. septembra u Velikim Radincima, 01. oktobra u Somboru i 07. oktobra u elarevu. Ako se dinamika leta uporedi sa prosenim dinamikama leta (Vajgand i sar., 2008 i Vajgand , 2010b) vidi se da je maksimalna brojnost bila u uobiajeno vreme, krajem agusta i poetkom septembra. Brojnost leptira je inila 20% prosene brojnosti za Sombor i oko 30% brojnosti za elarevo. Najmasovnije polaganje jaja tokom 2011. godine je bilo na paprici, gde sa na skoro svim usevima paprike moralo obaviti suzbijanje krajem avgusta i poetkom septembra. Mnogo manji napad od pamukove sovice ove godine je zabeleen na paradajzu. Jednokratno suzbijanje je bilo potrebno na oko 70% povrina. Na ranijim setvama kukuruza suzbijanje nije bilo potrebno, a na kasnijim rokovima setve je suzbijanje uglavnom moralo biti obavljeno barem jedan put.

U Velikim Radincima je let leptira poeo 23. aprila, a u elarevu i Somboru 05. i 14. maja. Maksimumi leta leptira prve generacije su registrovani u Velikim Radincima 26. maja (16 leptira), u elarevu 28. maja (12 leptira) a u Somboru 01. juna (sedam leptira). Prva generacija je bila prisutna do 24. juna. Registrovano je ukupno 76 leptira prve generacije u Velikim Radincima, 58 leptira u elarevu i 54 u Somboru. Leptiri druge generacije su bili prisutni od 07. jula (u Velikim Radincima) do 09. septembra (u elarevu). Maksimumi leta su registrovani u Velikim Radincima 19. jula (19 leptira), u elarevu 20. jula (6 leptira) i u Somboru 23. jula (32 leptira za no). Maksimumi leta su se desili desetak dana ranije u odnosu na srednju pojavu maksimuma leta ove vrste za Sombor i elarevo (Vajgand 2010c, Vajgand 2010b). Registrovano je ukupno 83 leptira druge generacije u Velikim Radincima, 59 u elarevu i 172 u Somboru. Ukupan godinji broj leptira po lokalitetima je u elarevu 117, u Velikim Radincima 159 i u Somboru 226. U odnosu na srednje vrednosti za elarevo i Sombor (Vajgand, 2010b i Vajgand i sar., 2008) brojnost leptira je bila oko 25% vea. Posledica
ovakve brojnosti su pojave teta tokom avgusta na krompiru na kome nije raena zatita prema preporuci www.agroupozorenje.rs.

Leptiri prve generacije su poeli da lete 27. aprila (u Velikim Radincima). Let je trajao do 03. juna (u Somboru). Jedan leptir u Velikim Radincima je registrovan i 22. juna. Uvek je hvatan po jedan do dva primerka za no. Leptiri su bili najbrojniji u periodu od 07. do 11. maja, to je uobiajeno vreme. U Somboru i Velikim Radincima je zabeleeno po 14 leptira a u elarevu 8 leptira prve generacije. U odnosu na srednje vrednosti za Sombor i elarevo (Vajgand i sar., 2008 i Vajgand, 2010) registrovano je mnogo manje leptira prve generacije. Druga generacija je poela sa letom 05. jula. Prestanak leta druge i pojava tree generacije na lokalitetima elarevo i Veliki Radinci je jasno uoljiva u zadnjoj dekadi avgusta. Na lokalitetu Sombor smatramo da leptiri ulovljeni nakon 29. avgusta pripadaju treoj generaciji. Tokom leta druge generacije je na svim lokalitetima registrovan maksimum leta: u Velikim Radincima 18. jula (est leptira), u elarevu 22. jula (pet leptira) i u Somboru 25. jula (26 leptira za no). Leptiri su u periodu od 21. do 25. jula bili najbrojniji. U Somboru su registrovana i dva pika u letu 16. jula i 02. avgusta (19 i 21. leptir). Po lokalitetima je registrovan sledei broj leptira druge generacije: u Somboru 248, u elarevu 45, a u Velikim Radincima 20 primeraka. U letu leptira tree generacije nije registrovan maksimum leta ni na jednom lokalitetu. Registrovano je do tri leptira za no, a leptiri su bili najbrojniji u periodu od 14. do 18. septembra. To je isto kao i u ranijem periodu (Vajgand 2010). U Somboru je registrovano 39 leptira tree generacije, u elarevu 17, a u Velikim Radincima 9 leptira. Ako se brojnost uporedi sa ranijim rezultatima (Vajgand i sar., 2008 i Vajgand, 2010) , moe se zakljuiti da je brojnost u Somboru inila 91% srednje brojnosti, a u elarevu 63%. Ipak u odnosu na 2010. godinu, ovo je veliko poveanje, pa ne udi da su znaajne tete registrovane u krompiru na mestima gde nije bilo suzbijanja gusenica ozime sovice tokom avgusta meseca, prema preporuci www.agroupozorenje.rs.
Zatita paradajza od tetoina [20.08.2011]

Tokom poslednja tri dana, brojnost pamukove sovice je porasla. Na paradajzu su prisutna jaja pamukove ali i gama sovice, pa je preporuka da se i tokom narednih
nedelju dana vri redovna zatita. Ukoliko do sada niste radili zatitu preporuka je da se tretman obavi u periodu od 21. do 23. avgusta i to Na paradajzu koje se nee brati 14 dana preparatima Lannate90 400g/ha ili Methomex 2 L/ha. Na paradajzu koje e nee brati narednih 7 dana preparatima Fastak 1,5dL/ha ili Decis 5dL/ha ili Karate zeon 2dL/ha. Na paradajzu koje se bere uraditi zatitu preparatima Affirm 1,5kg/ha + Nu film ili Coragen 1,5dL/ha ili Avaunt 2,5dL/ha. Zatitu ponavljati u razmacima koji su prilagoeni upotrebljenom sredstvu i to za Afirm, Coragen i Avaunt 6 do 7 dana, za Lannate90, Methomex, Fastak, Decis i Karate zeon 3 do 5 dana.
Zatita paradajza [14.08.2011]

Brojnost leptira pamukove sovice je veoma niska, a gama sovice je proteklih dana bila u porastu. Na pojedinim usevima paradajza su konstatovana jaja na listovima i plodovima pradajza. Preporuka je da se uradi pregled u periodu od 15. do 17 avgusta i ako ima jaja u navedenom periodu uradi zatita prepatima Avaunt 2,5dL/ha, Coragen 2dL/ha ili Affirm 1,5kg/ha. Vremenski uslovi su pogodovali razvoju bolesti pa je preporuka da se uradi zatita na - usevima gde su prisutni simptomi plamenjae na 5 do 7 dana od predhodnog tretmana preparatom Folio gold 3kg/ha (karenca 7 dana) ili Consento 2L/ha (karenca 7 dana) ili Equation pro 400g/ha (karenca 3 dana) ili Acrobat 2,5kg/ha (karenca 14 dana). - usevima gde nema simptoma plamenjae na 8 do 10 dana od predhodnog tretmana preparatima Odeon 2,5 kg/ha ili Bravo 2,5L/ha (karence 7 dana)
Bolesti paradajza [25.07.2011]

U proteklih 5 dana stvoriti su se uslovi za infekcije od plamenjae paradajza (Phytophtora infestans) kao i crne pegavosti (Alternaria sp.) u svim regionima Srbije. Poto se deo paradajza (pre svega na paliru) poeo brati, preporuka je sledea: - ako nema simptoma oboljenja preporuuje se primena: preparata na bazi azoksistrobina (karenca 3 dana). - ako ima simptoma oboljenja primeniti: Consento 0,2% (2lit/ha - karenca 7 dana), Signum 0,04% (0,4kg/ha- karenca 14 dana) ili preparate na bazi cijazofamida (karenca 3 dana) Gore navedeni tretmani istovremeno tite od prouzrokovaa plamenjae, crne pegavosti, sive trulei i pegavosti lista (Septoria sp.). Preporuljivo da se urade tretmani im dozvole vremenski uslovi. Sledei tretman planirati za 5 dana na parcelama gde ima simptoma oboljenja, a za 7-10 dana dana na parcelama gde nema simptoma. Strogo voditi rauna o karencama preparata.
Zatita paradajza od tetnih gusenica [13.07.2011]

Posladnjih nekoliko dana je ulov sovica (gama i pamukova) na klopkama posato redovan. U usevu paradajza su registrovana pojedinana jaja sovica na listovima i plodovima. Piljenje jaja u Sremu i junom Banatu se oekuje u periodu od 13 do 15. jula, u junoj Bakoj i srednjem Banatu od 14. do 16. jula a u Severnoj Bakoj i Severnom Banatu od 15. do 17. jula. Optimalni rok za primenu preparata Avaunt 2,5dL/ha, Coragen 2dL/ha i Affirm 1,5kg/ha je u navedenim terminima, a ukoliko su u usevu prisutne i vai preporuuje se upotreba preparata Lannate90 400g/ha ili Methomex 2L/ha tri do pet dana nakon navedenih termina.

Na otvorenom polju, ponovo su se stvorili uslovi za infekcije od prouzrokovaa crne pegavosti (Alternaria solani). Preporuuje se primena: Ako nema simptoma oboljenja: Odeon 0.2% (2kg/ha) ili Bravo 0.25% (2.5kg/ha), Dithane 0,25% (2.5 kg/ha), Polyram 0,2% (2 kg/ha), Antracol 0,2% (2 kg/ha). Ako ima simptoma oboljenja gore navedenim kontaktnim preparatima dodati Score 0.05% (0.5 lit/ha). Za sada je nizak rizik od infekcija plamenjae paradajza (Phytophtora infestans) u svim regionima Srbije.

Na otvorenom polju, na paradajzu koji je rasaen ili je nikao oko 1.maja, ponovo su se stvorili uslovi za infekcije od prouzrokovaa crne pegavosti (Alternaria solani). Preporuuje primena nekog fungicida kao to je: Odeon 0.2% (2kg/ha) ili Bravo 0.25% (2.5kg/ha), Dithane 0,25% (2.5 kg/ha), Polyram 0,2% (2 kg/ha), Antracol 0,2% (2 kg/ha). Za sada je nizak rizik od infekcija plamenjae paradajza (Phytophtora infestans) u svim regionima Srbije.

Na otvorenom polju, na paradajyu koji je rasaen ili je nikao oko 1.maja, stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovaa crne pegavosti (Alternaria solani). Preporuuje primena nekog fungicida kao to je: Odeon 0.2% (2kg/ha) ili Bravo 0.25% (2.5kg/ha), Dithane 0,25% (2.5 kg/ha), Polyram 0,2% (2 kg/ha), Antracol 0,2% (2 kg/ha). Za sada je nizak rizik od infekcija plamenjae paradajza (Phytophtora infestans) u svim regionima Srbije.




Ukoliko ste zainteresovani, javite se na e-mail vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772. XI nauno struni skup Savremena proizvodnja povre [11.11.2010]
tetne gusenice na paradajzu [14.08.2010]

Brojnost leptira pamukove sovice (Helicoverpa armigera) je u porastu, brojnost gama sovice (Autographa gamma) je stagnirala, brojnost kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) je drastino porasla. Preporuka je da se.pregledju biljke paradajza na otvorenom polju. Ukoliko se na plodovima nae vie od 1 jajeta na 3 biljke preporuuje se upotreba insekticida. Ako je u berba ve u toku preporuuje se upotreba preparata Avaunt 0,25L/ha (karenca 3 dana). U industrijskom paradajzu preporuuje se upotreba preparata Lannate 90 450g/ha, Lannate25 2kg/ha ili Methomex 2L/ha (karenca 14 dana). Ukoliko primenite Decis 0,5 L/ha ili Fastak 0,2L/ha karenca je 5 dana, a najbolje je da prskanje ponovite za 4 do 5 dana.
Bolesti i tetoine paradajza [26.07.2010]

Tokom narednih 5 dana e se stvoriti uslovi za infekcije plamenjae paradajza (Phytophtora infestans) kao i crne pegavosti (Alternaria sp.) u svim regionima Vojvodine. Od tetoina, u usevima paradajza, mogu se nai jaja pamukove i gama sovice. Ako se nae vie od 1 jajeta na 10 biljaka potrebno je suzbijati. Poto se deo paradajza (pre svega na paliru) poeo brati, preporuka je sledea: - ako nema simptoma oboljenja preporuuje se primena: preparata na bazi azoksistrobina (karenca 3 dana). - ako ima simptoma oboljenja primeniti: Consento 0,2% (2lit/ha - karenca 7 dana), Signum 0,04% (0,4kg/ha- karenca 14 dana) ili preparate na bazi cijazofamida (karenca 3 dana) Gore navedeni tretmani istovremeno tite od prouzrokovaa plamenjae, crne pegavosti, sive trulei i pegavosti lista (Septoria sp.). - ako je potrebno suzbijati i sovice primeniti u periodu 26-30.jul Decis 2.5 EC 0,05% (0,5 lit/ha - karenca 7 dana) ili preparate na bazi pirimifos-metila (karenca 7 dana) Preporuljivo da se urade tretmani im dozvole vremenski uslovi. Sledei tretman planirati za 7 dana na parcelama gde ima simptoma oboljenja, a za 14 dana dana na parcelama gde nema simptoma. Strogo voditi rauna o karencama preparata.

Visok je rizik od infekcija plamenjae paradajza (Phytophtora infestans) u svim regionima Vojvodine. Manje su povoljni uslovi za irenje crne pegavosti (Alternaria sp.). Preporuka je sledea: - ako nema simptoma plamenjae preporuuje se primena: Odeon 0.2% (2kg/ha) ili Bravo 0.25% (2.5kg/ha), Dithane 0,25% (2.5 kg/ha), Polyram 0,2% (2 kg/ha), Antracol 0,2% (2 kg/ha), Quadris 0,075% (0,75 lit/ha). - ako ima simptoma plamenjae primeniti: Consento 0,2% (2lit/ha) ili Ridomil Gold MZ 0,25% (2,5kg/ha) Gore navedeni tretmani istovremeno tite i od prouzrokovaa crne pegavosti, sive trulei i pegavosti lista (Septoria sp.).
Preporuljivo da se urade tretmani im dozvole vremenski uslovi. Sledei tretman planirati za 7 dana na parcelama gde ima simptoma oboljenja, a za 14 dana dana na parcelama gde nema simptoma.

Na otvorenom polju u palirskom nainu proizvodnje, stvorili su se uslovi za tretman protiv prouzrokovaa crne pegavosti (Alternaria solani) u regionima June i Zapadne Bake. U ovim regionima se preporuuje primena nekog fungicida kao to je: Odeon 0.2% (2kg/ha) ili Bravo 0.25% (2.5kg/ha), Dithane 0,25% (2.5 kg/ha), Polyram 0,2% (2 kg/ha), Antracol 0,2% (2 kg/ha), Quadris 0,075% (0,75 lit/ha). Tretmane uraditi 14 ili 15. juna (odnosno pred oekivane padavine). I dalje je nizak rizik od infekcija plamenjae paradajza (Phytophtora infestans) u svim regionima Vojvodine.

Na otvorenom polju, je i dalje nizak rizik od infekcije od prouzrokovaa crne pegavosti (Alternaria solani). Ipak se preporuuje primena nekog fungicida kao to je navedeno u preporuci od 19.05.10 uz dodatak nekog preparata na bazi bakra, ako paradajz nije poeo da cveta. Za sada je nizak rizik od infekcija plamenjae paradajza (Phytophtora infestans) u svim regionima Vojvodine.

Na otvorenom polju, je nizak rizik od infekcije od prouzrokovaa crne pegavosti (Alternaria solani). Stoga sa tretmanima treba priekati do sledee nedelje. Za sada je nizak rizik od infekcija plamenjae paradajza (Phytophtora infestans) u svim regionima Vojvodine.

Na otvorenom polju, iako usled hlanog vremena nizak rizik od infekcije od prouzrokovaa crne pegavosti (Alternaria solani). Ipak se preporuuje primena nekog fungicida kao to je: Odeon 0.2% (2kg/ha) ili Bravo 0.25% (2.5kg/ha), Dithane 0,25% (2.5 kg/ha), Polyram 0,2% (2 kg/ha), Antracol 0,2% (2 kg/ha). Za sada je nizak rizik od infekcija plamenjae paradajza (Phytophtora infestans) u svim regionima Vojvodine.


Zatita paradajza na otvorenom polju u 2009 [20.12.2009]

Na otvorenom polju u Vojvodini se praktikuju dva vida proizvodnje: palirni nain proizvodnje i proizvodnja na zemlji. Kod palirnnog naina najznaajnijij problem je bio prouzrokova crne pegavosti paradajza, a kod proizvodnje na zemlji plamenjaa. Oba naina proizvodnje su ugroavali kukuruzna sovica i kukuruzni plamenac. Kukuruzna/pamukova sovica kao i ranijih godina tete je priinjavala druga generacija. Poetak masovinijeg leta je zabeleen sredinom jula, a visoka brojnost je bila tokom celog avgusta meseca (dinamiku leta vidi na poslednja slika). Na osnovu praenja leta pomou svetlosne klopke i pregleda useva na prisustvo jaja, uzavisnosti od parcele sa 1-3 tretmana su tete mogle biti uzbegnute. Poto se masovna aktivnost tetoine odvijala u vreme kada je paradajz ve poeo da se bere izbor preparata je ogranien sa njihovom karencom. O karencama i izboru preprata vidi obavetenja od 27.07, 11.08, 20.08 i 30.08.2009. Kukuruzni plamenac i ove godine je priinjavao manje tete na paradajzu od pamukove sovice. Aktivnost tetoine vidi na poslednjoj slici kod opisa tetoine. Primenjeni preparati i vreme suzbijanja se poklapaju sa suzbijanjem kukuruzne sovice. Crna pegavost krompira i paradajza je u palirskom nainu gajenja esto limitirajui faktor proizvodnje. Tako je bilo i ove godine. Razlozi su pre svega gajenje paradajza u monokulturi ili se on esto vraa na istu parcelu. U uslovima jakog pritiska inokuluma (kada infekcija nastupa i putem etvenih ostataka) dolazi do jakih poetnih infekcija. Dalje irenje patogena je i povrinski putem konidija, ali i sprovodnim elementima biljaka. Rezultat je brzo unitavanje lisne mase (kree od najniih spratova). U takvim situacijama period berbe se zavrava ve srednom jula meseca. Treba znati da u gore opisanim situacijama zatita sa fungicidima ima jako mali efekat i takva proizvodnja je ve odpoetka osuena na propast. Reenje je plodored od najmanje 4 godine, za koje vreme se smeju gajti samo stna ita, kupusnjae ili korenasto povre. O momentima suzbijanja i izboru preprata vidi obavetenja od 13.05, 19.05, 25.05, 01.06, 09.06, 17.06, 22.06, 10.07, 21.07.2009. Plamenjaa paradajza najvie se javljala u proizvodnji direktnom setvom i to tokom druge polovine jula i u avgustu mesecu. Prvi uslovi za infekcije od ovog oboljenja su nastali u drugoj dekadi juna meseca (obavetenje od 17.06). U zavisnosti od lokaliteta sa 1-3 pravilno pozicionirana tretmana se mogla postii zadovoljavajua zatita. Najvie povoljnih uslova za infekcije je bilo u regionu june i zapadne Bake. esto se suzbijanje crne pegavosti poklapa sa suzbijanjem plamenjae (vidi obavetenje od 22.06.2009.). Clavibacter michiganensis subspecies michiganensis ova bakterija je poslednjih godina u pojedinim lokalitetima u ekspanziji. Tako i u 2009. godini je bila prisutna pre svega u palirnom nainu gajenja. Kao i kod crne pegavosti primarni uzrok ekspanzije ovog oboljenja je gajenje u monokulturi,. Sliku simptoma i vie o bakteriji moete poitati i na sledeem linku. Samo preventivne mere (zdravo seme i rasad, plodored) mogu doi u obzir, primena pesticida ne daje zadovoljavajui rezultat.

Broj leptira a i novopoloenih jaja je znaajno manji negu u predhodnom periodu, ali je brojnost i dalje na veini mesta iznad praga tetnosti. Na oko 10% useva paradajza,
duvana i boranije nije potrebno vriti zatitu bilja. Brojnost jaja na paprici, boraniji i paradajzu je i dalje velik. Zatitu ponavljati u razmacima u zavisnosti od koritenog preparata: ako su koriteni Avaunt ili COragen nakon 8 do 10 dana od predhodnog tretmana, ako su koriteni Lannate, Methomex ili Actellic nakon 5 do 7 dana, ako su koriteni Karate zeon, Talstar ili Sumi alpha svakih 3 dana.


Masovno piljenje gusenica na liniji Srem, Panevo, Bela Crkva, se oekuje u periodu od 11 do 14 avgusta. Na liniji Baka Palanka, Novi Sad, Zrenjanin u periodu od 12 do 15 avgusta. Na liniji Odaka, Vrbasa i Beeja u periodu od 12 do 15 avgusta. Na liniji Sombor, Baka Topola, Senta, Kikinda u periodu od 13 do 16 avgusta. Na liniji Subotica, Horgo od 13 do 16 avgusta. Ukoliko se pregledima ustanovi prisustvo jaja treba odmah izvriti zatitu useva preparatima Avaunt 0,25L/ha ili Coragen 150ml/ha, ili dva do tri dana posle ovih perioda sa preparatima Karate zeon 0,3L/ha, Lannate25 1,5kg/ha, Lannate90 450g/ha, Methomex 2L/ha, Talstar 3dL/ha, Actelic 1,5L/ha ili Sumi alpha 0,2L/ha. Pojava jaja je konstatovana na svim usevima paradajza, konzumne paprike, boranije i kukuruza eerca u navodnjavanju koji su pregledani!!! Na usevima duvana i industrijske paprike se za sada ne oekuje znaajnija pojava jaja i gusenica.
Karence: Avaunt i Coragen 3 dana u Srbiji u paprici, 1 dan u Maarskoj u paprici i paradajzu, 3 dana u eercu; Lannate i Methomex 14 dana u paprici u Srbiji i Hrvatskoj, 21 dan u Maarskoj; Karate zeon 3 dana paradajz a 5 dana paprika u Maarskoj, 7 dana paradajz u Hrvatskoj; Talstar 7 dana paradajz u Srbiji i Maarskoj, 10 dana paprika u Maarskoj, Actelic 2 dana paradajz i paprika 3 dana eerac u Maarskoj, 7 dana paprika i paradajz u Srbiji, Sumi alpha 7 dana paprika i paradajz u Maarskoj.


Suvo vreme usporava razvoj prouzrokovaa oboljenja na paradajzu i ne stvara nove uslove za ostvarivanje infekcija. Ako je tretman raen u periodu oko 10.jula tada za sada ne treba raditi novi tretman. Ako je tretman raen pre 05.jula, ponoviti tretman kako je to navedeno u obavetenje od 22.juna.

Ponovni tretman protiv prouzrokovaa crne pegavosti paradajza , na otvorenom polju, je neophodno uraditi u svim regionima Vojvodine, kako je to napisano u obavetenju od 22.juna.

Ponovni tretman protiv prouzrokovaa crne pegavosti paradajza, na otvorenom polju, je neophodno uraditi u svim regionima Vojvodine. Ako nema simptoma oboljenja preporuuje se primena Ridomil gold MZ 0.25% (2.5kg/ha), Folio gold 0.3% (3kg/ha), Equation pro 0.04% (0.4kg/ha), Curzate M 0.25% (2.5 kg/ha) kao i preparata na
bazi propamokarb-hidrohlorida+fenamidon, dimetomorfa ili boscalid+piraklostobin. Ako ima simptoma prednost dati kombinaciji Scor 0.05% (0.5lit/ha) + Bravo ili Odeon 0.2% (2kg/ha). Ovim tretmanima istovremeno titimo i od plamenjae paradajza. Stogo voditi rauna o karencama preparata: - Ridomil Gold MZ 21 dan - Equation pro, boscalid+piraklostobin 14 dana - Folio gold, Score, Bravo, Odeon, propamokarb-hidrohlorida+fenamidon 7 dana

Ponovni tretman protiv prouzrokovaa crne pegavosti paradajza, na otvorenom polju, je neophodno uraditi u samo u regionu zapadne Bake, u ostalim regionima nisu se ispunili uslovi za novi tretman. Ako nema simptoma oboljenja preporuuje se primena do 19.juna Odeon 0.2% (2kg/ha) ili Bravo 0.25% (2.5kg/ha). Ako ima simptoma preporuuje se primena Ridomil gold MZ 0.25% (2.5kg/ha), Folio gold 0.3% (3kg/ha), Equation pro 0.04% (0.4kg/ha), Curzate M 0.25% (2.5 kg/ha) kao i preparata na bazi propamokarb-hidrohlorida+fenamidon, dimetomorfa ili boscalid+piraklostobin. U svim regionima Vojvodine, osim na severu Bake stvorli su se uslovi za tretman potiv plamenjae paradajza (Phytophtora infestans), iako je trenutno rizik od infekcije vrlo nizak. Meutim, poto se predvia nestabilno vreme sa uestalim kiama u periodu 2025.jun, pred kiu uraditi tretman sa Odeon 0.2% (2kg/ha) ili Bravo 0.25% (2.5kg/ha). Ovaj tretman je neophodan, ako je od poslednjeg tretiranja prolo vie od 7 dana.


Ponovni tretman protiv prouzrokovaa crne pegavosti paradajza, na otvorenom polju, je neophodno uraditi u regionima zapadne, srednje i june Bake, srednjeg i junog Banata i u Sremu. Ako nema simptoma oboljenja (vidi sliku) preporuuje se primena pred prvu kiu Merpan 50 WP 0.3% (3kg/ha), Odeon 0.2% (2kg/ha) ili Bravo 0.25% (2.5kg/ha), Quadris 0.75% (0.75 kg/ha) ili preparatima na bazi propineba, metirama. Ako ima simptoma preprouuje se primena Ridomil gold MZ 0.25% (2.5kg/ha), Folio gold 0.3% (3kg/ha), Equation pro 0.04% (0.4kg/ha), Curzate M 0.25% (2.5 kg/ha) kao i preparata na bazi propamokarb-hidrohlorida+fenamidon, dimetomorfa ili boscalid+piraklostobin. U regionima severne Bake i Banata nisu se ispunili uslovi za ponovni tretman. I dalje je nizak rizik od infekcija plamenjae paradajza (Phytophtora infestans) u svim regionima Vojvodine, a i tretmanima protiv crne pegavosti ujedno radimo zatitu i protiv plamenjae.

Visok rizik od prouzrokovaa crne pegavosti paradajza, na otvorenom polju, je u regionu zapadne i june Bake i junog Banata. U ovim regionima, ako do sada nisu raeni tretmani, to pre se preporuuje primena Ridomil gold MZ 0.25% (2.5kg/ha), Folio gold 0.3% (3kg/ha), kao i preparata na bazi propamokarb-hidrohlorida+fenamidon ili boscalid+piraklostobin. Ako je tretman raen u periodu 24-27.maj u regionu june Bake i Banata ne treba raditi tretiranja, a u regionu zapadne Bake ponoviti tretman, pred prvu kiu sa Merpan 50 WP 0.3% (3kg/ha), Odeon 0.2% (2kg/ha) ili Bravo 0.25% (2.5kg/ha) ili preparatima na bazi propineba, metirama. U ostalim regionima je srednji rizik od infekcija, pa se preporuuju tretmani sa kontaktnim fungicidima (Merpan, Bravo, Odeon...) Za sada je nizak rizik od infekcija plamenjae paradajza (Phytophtora infestans) u svim regionima Vojvodine.
Bolesti paradajza - otvoreno polje [25.05.2009]

U periodu (25-31. maj), na otvorenom polju, u regionu zapadne i june Bake (oko reke Dunav) i junog Banata vrlo je visok rizik infekcije od prouzrokovaa crne pegavosti (Alternaria solani). U ovim reginoima se preporuuje primena do 27.maja Merpan 50 WP 0.3% (3kg/ha), Odeon 0.2% (2kg/ha) ili Bravo 0.25% (2.5kg/ha) ili
preparati na bazi propineba, metirama. U ostalim regionima rizik je mali, pa se tretmani jo ne preporuuju. Za sada je nizak rizik od infekcija plamenjae paradajza (Phytophtora infestans) u svim regionima Vojvodine.


Plamenjaa i crna pegavost paradajza [19.05.2009]

U periodu (19-25. maj), na otvorenom polju, ne oekuje se ispunjavanje uslova za infekcije od prouzrokovaa crne pegavosti (Alternaria solani) i plamenjae paradajza (Phytophtora infestans), u svim regionima Vojvodine. Primena zatitnih sredstava nije potrebna.

U ovom periodu (13-19. maj), na otovrenom polju, nizak je rizik od infekcija od prouzrokovaa crne pegavosti (Alternaria solani) i plamenjae paradajza (Phytophtora infestans), u svim regionima Vojvodine. Primena zatitnih sredstava nije potrebna.


U pitanju su pojedinani primerci, pa nije potrebno vriti pregled i zatitu useva -
Mrkva Analiza pojave ipsilon sovice (Agrotis ipsilon) u 2011. godini [27.10.2011]
Po jedan do dva primerka za no su registrovana u periodu od 13. aprila (u Somboru) do 27. septembra (u elarevu). Na svim mestima su zabeleene velike pauze izmeu ulovljenih primeraka, pa se ne moe ustanoviti dinamika leta. U Velikim Radincima su za
celu godinu registrovana samo tri leptira, u elarevu devet, a u Somboru 11, to je mnogo manje u odnosu na viegodinje proseke za ta mesta (Vajgand 2010b i Vajgand i sar., 2008).

U Velikim Radincima je let leptira poeo 23. aprila, a u elarevu i Somboru 05. i 14. maja. Maksimumi leta leptira prve generacije su registrovani u Velikim Radincima 26. maja (16 leptira), u elarevu 28. maja (12 leptira) a u Somboru 01. juna (sedam leptira). Prva generacija je bila prisutna do 24. juna. Registrovano je ukupno 76 leptira prve generacije u Velikim Radincima, 58 leptira u elarevu i 54 u Somboru. Leptiri druge generacije su bili prisutni od 07. jula (u Velikim Radincima) do 09. septembra (u elarevu). Maksimumi leta su registrovani u Velikim Radincima 19. jula (19 leptira), u elarevu 20. jula (6 leptira) i u Somboru 23. jula (32 leptira za no). Maksimumi leta su se desili desetak dana ranije u odnosu na srednju pojavu maksimuma leta ove vrste za Sombor i elarevo (Vajgand 2010c, Vajgand 2010b). Registrovano je ukupno 83 leptira druge generacije u Velikim Radincima, 59 u elarevu i 172 u Somboru. Ukupan godinji broj leptira po lokalitetima je u elarevu 117, u Velikim Radincima 159 i u Somboru 226. U odnosu na srednje vrednosti za elarevo i Sombor (Vajgand, 2010b i Vajgand i sar., 2008) brojnost leptira je bila oko 25% vea. Posledica ovakve brojnosti su pojave teta tokom avgusta na krompiru na kome nije raena zatita prema preporuci www.agroupozorenje.rs.
Zatita mrkve od bolesti [01.09.2011]

Velika vazduna sua je usporila razvoj Cercospore i Alternarie, a pospeila razvoj pepelnice na listovima mrkve. Razmaci izmeu zatite se mogu poveati na 8 do 10 dana, a na sortama osetljivim na pepelnicu se preporuuje pregled a ako se konstatuje prisustvo i zatita. Preporuuju se preparati: Bravo 2,5L/ha ili Odeon 2kg/ha, a ukoliko se konstatuje prisustvo pepelnice preporuuje se dodavanje preparata Thiovit jet 3kg/ha na mlaim usevima ili Topas 0,5dL/ha na starijim usevima.
Bolesti mrkve [05.08.2011]

esta pojava vlaenja lista uslovila je ubrzani razvoj bolesti mrkve. Osim Cercospore i Alternarie registrovana je i prva pojava pepelnice mrkve. Preporuka je da se u narednih nekoliko dana, sa razmakom izmeu poslednjeg tretmana od 7 dana uradi nova zatita preparatima: Ortiva opti 2,5kg/ha ili Signum 800g/ha ili Acanto plus 0,7L/ha na mrkvama koje imaju vie od 9 listova, a preparatima Odeon 2,5kg/ha ili Bravo 3L/ha na mrkvama koje imaju 5 do 9 listova.

Pege crne pegavosti i Cercospore su registrovane na svim mrkvama koje imaju vie od 7 listova. Pepelnica nije registrovana ni na jednom lokalitetu. Preporuka je da se na svim mrkvama koje imaju vie od 7 listova uradi zatita prepratima Bravo 2,5L/ha ili Dithane 2,5kg/ha ili Odeon 2 kg/ha. Na starijim mrkvama na kojima je zatita ve raena preporuuju se tretmani preparatima Bravo 2,5L/ha ili Dithane 2,5kg/ha ili Odeon 2 kg/ha u razmacima od 11 do 14 dana.
Registrovane pege Cercospore [02.07.2011]

Na listovima prvih rokova setve sorte Presto registrovane su pege Cercospora carotae, pa se preporuuje pregled useva mrkve ovo sorte. Ukoliko su pege prisutne, a do vaenja je ostalo vie od 14 dana preporuuje se zatita prepratima: Dithane 2,5kg/ha ili Bravo 2,5 L/ha. Na drugim sortama mrkve nisu konstatovane pegavosti ni pepelnica mrkve, pa zatita fungicidima za sada nije potrebna.

Na listovima mrkve nisu konstatovani simptomi ni pepelnice, ni crne pegavosti ni Cercospore. Preporuke je da se ne radi zatita fungicidima.
Pojava bolesti na mrkvi [18.06.2011]

Na najranijim rokovima setve mrkve, gde je mrkva sa 7 do 9 listova, simptomi crne pegavosti, cerkospore i pepelnice nisu uoeni. Preporuka je da se za sada ne radi zatita mrkve fungicidima.
Pojava bolesti mrkve [06.06.2011]

Mrkva u najranijim rokovima setve se nalazi u fazi 5 do 6 listova. Na listovima nije registrovana pojava crne pegavosti niti pepelnice. Preporuka je da se za sada ne radi zatita fungicidima.
Bolesti i tetoine mrkve [17.05.2011]

Najraniji rokovi setve se nalaze u fazi prvog pravog lista. Crna pegavost, sivo mrka pegavost i bakterioze za sada nisu nigde registrovane. Lisne vai nisu nigde registrovane. Preporuka je da se za sada ne radi zatita mrkve.
Ukoliko ste zainteresovani, javite se na e-mail vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772 . XI nauno struni skup Savremena proizvodnja povre [11.11.2010]
Stanje bolesti na mrkvi [30.09.2010]

Uslovi za razvoj pegavosti lista su uz Dunav i Tisu veoma povoljni i razmak izmeu tretiranja treba da ostane na 7 dana. U ostalim delovima Vojvodine su uslovi povoljni pa razmaci izmeu tretiranja mogu da se poveaju na 12 do 15 dana. Pepelnica je prisutna na malom broju parcela i tretiranja nisu potrebna. Lisne vai su malobrojne i suzbijanje nije potrebno. Preporuka je da se zatita mrkvi koje e se vaditi za 10 dana ne radi. Mrkve koje e se vaditi kasnije treba zatititi. Ukoliko mrkva ima svega tri zdrava lista, sa mnogo pegavosti na ostalim listovima uraditi zatitu preparatom Signum 1kg/ha. Ukoliko mrkva ima vie od etiri zdrava lista, a ostali listovi su sa malim brojem pega, zatitu uraditi preparatima Dithane 3kg/ha ili Odeon 2,5kg/ha. Koristiti to veu koliinu vode i dodati Trend 1dL/100L vode.

Uslovi za razvoj pegavosti lista su veoma povoljni, pa je potrebno raditi zatitu u razmacima od sedam do 10 dana. Pepelnica je registrovana na nekim parcelama. Lisne vai su malobrojne. Preporuka je da ukoliko mrkva ima svega tri zdrava lista, sa mnogo pegavosti na ostalim listovima uradi zatita preparatom Signum 1kg/ha. Ukoliko mrkva ima vie od etiri zdrava lista, a ostali listovi su sa malim brojem pega, zatitu uraditi preparatima Dithane 3kg/ha ili Odeon 2,5kg/ha. Koristiti to veu koliinu vode i dodati Trend 1dL/100L vode. Signum e zatititi mrkvu i od pepelnice, a ukoliko ne koristite njega mogu se koristiti Karathane 0,8L/ha ili Nimrod 0,8L/ha jer se prognoziraju nie temperature.
Zastita mrkve od bolesti [05.09.2010]

este kie, toplo vreme i velika vlanost u usevima mrkve pogoduju razvoju bolesti na mrkvi. Osim crne pegavosti, poela je da se javlja i pepelnica. Preporuka je da se u mrkvama gde je crva pegavost prisutna samo na donjem liu uradi zatita preparatima Dithane 2,5kg/ha ili Odeon 2kg/ha. Gde je crna pegavost prisutna i na gornjem, mlaem liu uradi zatita preparatom Signum 0,8kg/ha. Tamo gde je pristna pepelnica preporuuje se upotreba preparata Nimrod 0,8L/ha ili Bumper 0,7L/ha ili Karathane 0,6/ha.
Zatita mrkve [08.07.2010]

Uslovi za razvoj pegavosti lista su veoma povoljni, pa je potrebno raditi zatitu u razmacima od sedam do 10 dana. Pepelnica nije registrovana. Lisne vai su malobrojne. Preporuka je da ukoliko mrkva ima svega tri zdrava lista, sa mnogo pegavosti na ostalim listovima uradi zatita preparatom Signum 0,6kg/ha. Ukoliko mrkva ima vie od etiri zdrava lista, a ostali listovi su sa malim brojem pega, zatitu uraditi preparatima Dithane 2,5kg/ha ili Odeon 2kg/ha.

Na mrkvama koje su imale vodole u veoma toplim i vlanim uslovima je registrovana bakteriozna pegavost Xanthomonas campestris carotae. Na ostalim usevima mrkve su registrovane pege Alternaria spp. i Cercospora carotae. Pepelnica nije registrovana. U narednim danima se oekuju veoma povoljni uslovi za razvoj bolesti. Preporuke je da se na usevima gde je registrovan vodolo uradi zatita kombinacijom preparata Kocide ili Neoram 3 kg/ha + Dithane 2,5kg/ha ili Bravo 2,2L/ha ili Odeon 2kg/ha. Doze preparata u zavisnosti od veliine lisne mase treba poveati do 25%.
Pojava crne pegavosti lista mrkve [14.06.2010]

Na mrkvi su pronaeni prvi simtomi crne pegavosti lista. Uslovi za razvoj pegavosti lista na mrkvi su povoljni. Preporuka je da se na setvama obavljenim pre 05.
maja uradi zatita preparatima Bravo 2,5L/ha ili Dithane 2,5kg/ha. Jer se na tim mrkvama peli popjavljivati simptomi pegavosti. Na kasnijim setvama nema pegavosti, pa zatitu ne treba raditi.
tetni organizmi Bolesti Alternaria dauci Erysiphe heraclei
Cercospora carotae <A HREF="http://www.box.rs/ifr/inc.php?a=112&s=[TIMESTAMP]"><IMG SRC="http://www.box.rs/ifr/in.php?a=112&s=[TIMESTAMP]" BORDER=0 WIDTH=235 HEIGHT=75 ALT="Kattintson a hirdetesre!" alt="" /></a> <A HREF="http://www.box.rs/ifr/inc.php?a=113&s=[TIMESTAMP]"><IMG SRC="http://www.box.rs/ifr/in.php?a=112&s=[TIMESTAMP]" BORDER=0 WIDTH=235 HEIGHT=75 ALT="Kattintson a hirdetesre!" alt="" /></a>
Vinja Obratiti panju na poljske glodare [13.11.2011]

Relativno topla i suva jesen, oteana i/ili redukovana obrada sa velikom koliinom etvenih ostataka na povrini stvaraju optimalne uslove masovnom umnoavanju poljske voluharice i drugih poljskih glodara. Sada masovno naseljavaju tek ponikle useve ozimih strnina ili uljane repice, ali se u sve veem broju nalaze i u viegodinjim zasadima (naroito u onima koji su zatravljeni). Za sada broj rupa nije veliki, ali se iz nedelje u nedelju poveava. Ako broj rupa na parcelama pod strninama, luceritima i sl. prelazi 10/100 m2 , a u vonjacima 10/100 metara dunih reda treba pristupiti trovanju. Kada govorimo o suzbijanju obino se misli na hemijska sredstva. Meutim, i razni predatori (lisice, ptice grabljivice) mogu biti o velike koristi, pa treba preduzeti sve mere da se ouva njihov opstanak u agroekosistemu. to se tie hemijskih sredstava ima ih vei broj registrovan za ovu namenu. Primenjivati ih samo ako su ostvareni kritini brojevi. Naalost i dalje je najefikasnije sredstvo mamci na bazi cinkfosfida, poto deluje trenutno. Zbog njegove visoke toksinosti na divlja, obavezno se moraju postavljati u rupe i rupe zatvarati. Nikako ne rasipati mamke po povrini zemljita. Ako se tretirana povrina
nalazi unutar 100 met od vodenih povrina umesto cinkfosfida, primeniti sredstva antikoagulante. Praenje i suzbijanje glodara nastaviti i u narednom periodu, poto sigurno jedan tretman nee biti dovoljan.


Prva generacija leptira je poela da leti najpre u Somboru 12. maja. Let leptira prve generacije je trajao do 15. juna (najdue u Velikim Radincima). Registrovano je devet leptira prve generacije u Somboru, 10 u Velikim Radincima i 24 leptira u elarevu. Maksimum leta prve generacije nije nigde registrovan, a leptiri su bili najbrojniji 22. maja. Pojava maksimuma leta odgovara vremenu pojave istog za Novi Sad (lokalitet Rimski anevi podaci od 1980. do 1996. godine) (Almai i sar., 1997). Druga generacija je poela da leti istovremeno u Somboru i elarevu 13. jula. Najvea brojnost je registrovana odmah po pojavi ve od 14. do 20. jula. Registrovan je maksimum leta leptira u elarevu 14. jula (devet leptira za no). Leptiri druge generacije su leteli do 08. avgusta leteli redovno, a potom su sa kraim pauzama u letu bili prisutni do 19. avgusta. U Velikim Radincima je registrovano samo dva leptira druge generacije, u elarevu 35, a u Somboru 37 leptira. Druga generacija je u odnosu na podatke date za
Novi Sad (Almai i sar. 1997) bila neto ranije najbrojnija. Ukupna broj leptira dudovca uhvaen tokom cele godine za Sombor je 46. Ako se on uporedi sa viegodinjom srednjom vrednou za Sombor od 1980. do 2004. godine (Vajgand, 1999. i Vajgand i sar., 2008.) koji iznosi 390 vidi se da je on mnogostruko manji. Meutim ako se uporedi sa podacima za Sombor za poslednjih pet godina (Vajgand i sar., 2008; Vajgand, 2008; Vajgand, 2009; Vajgand, 2010a i Vajgand, 2010b) vidi se da je on dvostruko vei. Broj leptira dudovca za elarevo tokom 2011 iznosi 59. Ukoliko se on uporedi sa viegodinjim prosenim podacima za elarevo od 2008. do 2010. godine (Vajgand 2010) koji iznosi 7 vidi se da je on viestruko vei. Poto se podaci za Velike Radince daju prvi put, oni se ne mogu uporediti sa srednjim vrednostima za ranije godine.
Bolesti i tetoine vinje [30.06.2011]

U pojedinim zasadima vianja i treanja je primeeno prisustvo eriofidne grinje (Aculus fockeui). Potrebu za tretiranjem najbolje da odlui struno lice. Takodje treba obratiti panju na prouzrokovaa koziavosti lia (Blumerella jappi). Poslednjih dana je u mnogim lokalitetima bilo uslova za infekcije. U oba sluaja postoji opasnost od defolijacije tokom avgusta meseca. - Ako ima simptoma oboljenja preporuuje se tretiranje sa preparatima na bazi dodina 12x u razmaku od 10-12 dana. - Ako treba da se suzbiju grinje primeniti Masai 0,05%, ili Vertimec 0,1%+ okvaiva ili preparate na bazi fenpiroksimata, fenazakvina ili piridabena.
Ospiavost lia vinje i trenje i vinjina muva [23.05.2011]

Tokom vikenda (21-23.maj) u veini regiona Vojvodine i pojedinim regionima centralne Srbije stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovaa ospiavosti lia vinje (Blumerilla jappii). Preporuka je: - ako e berba biti pre 1.juna ne tretirati. - kod sorata kod kojih berba poeti izmeu 1-10 juna, da se to pre uradi tretman sa Signum 0.1%. Karenca je 14 dana. - ako e berba poeti posle 10.juna primeniti Bravo 0,20% ili Odeon 0,15%. Karenca je 14 dana. U cilju suzbijanja vinjine muve, fungicidima dodati i Decis 2.5 EC 0,02% ili preprate na bazi acetamiprida (Kestrel, Actara...) 0,025% (karenca je 14 dana). Insekticide primeniti samo na sortama koje e se brati
posle 5.juna.

U jutrarnjim asovima (16.maja) u veini regiona Vojvodine i u Pomoravlju stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovaa ospiavosti lia vinje (Blumerilla jappii). Preporuka je: - kod sorata kod kojih berba nee poeti pre 10 juna, da se to pre uradi tretman sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Odeona 0,2% ili Bravo 0,25%. Karenca ove kombinacije je 21 dan. - ako e berba biti izmeu 1-10.juna primeniti Bravo 0,20% ili Odeon 0,15%. Karenca je 14 dana. - ako e berba biti pre 1.juna ne tretirati. U regionima junog Banata i Smedereva u cilju suzbijanja vinjine muve, fungicidima dodati i Decis 2.5 EC 0,02% ili preprate na bazi acetamiprida (Kestrel, Actara...) 0,025% (karenca je 14 dana). U ostalim regionima suzbijanje muve planirati oko 20.maja.
Ospiavost lia vinje i trenje [09.05.2011]

Tokom vikenda (8.maj) u pojedinim regionima Srbije (Srem, zapadna Srbija...) su se stvorili uslovi za infekcije od prouzrokovaa ospiavosti lia vinje i trenje (Blumerilla jappii). Preporuka je da se, na lokalitetima gde je vlaenje bilo due od 15 sati: - a berba nee poeti pre prvog juna, to pre uradi tretman sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Dithana 0,25% karenca ove kombinacije je 21 dan. - ako e berba poeti pre prvog juna tretirati sa Bravo 0.2% ili Odeon 0.15%, karenca je 14 dana.
Vinjina/trenjina muva [07.05.2011]

Poeo je let trenjine/vinjine muve (Rhagoletis cerasi), u regionu junog Banata i Smedereva. U ostalim regionima Srbije poetak leta se oekuje tokom naredne nedelje. Za sada ne treba preduzimati mere zatite. Oekivani momenti za suzbijanje e biti u periodu 15-20.maj.

Tokom vikenda 29.april-1.maj u veini regiona Srbije su se stvorili uslovi za infekcije od prouzrokovaa ospiavosti lia vinje i trenje (Blumerilla jappii). Preporuka je da se to pre uradi tretman sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Dithana 0,25% karenca ove kombinacije je 21 dan. Ako ima lisnih vaiju dodati i Decis 2,5 EC 0,02% ili Kestrel 0,04% (karenca je 14 dana).

Na vokama koje su u fazi cvetanja (kruka, jabuka, jagoda, ljiva) kao i na uljanoj repici, pre svega u regionima severne i srednje Bake i Banata moe da se uoi rutava buba (Epicometris hirta), koja napada i oteuje cvetne pupove i cvetove.
U ovoj fazi se ne preporuuje upotreba insekticida zbog leta pela i drugih polinatora. Treba biti na oprezu, sprovesti mehanike mere suzbijanja (postavljanje belih ili plavih plastinih flaa sa vodom i eerom ili gotove klopke) odnosno runo ih skupljati. Najaktivnije su u periodu od 10-16 sati, po sunanom i mirnom danu. Redovno u podnevnim satima deurati u zasadima i usevima, da bi se navreme uoile tete. Ukoliko se ova tetoina prenamnoi (to se moe desiti u veoma kratkom periodu) za eventualnu upotrebu insekticida obratiti se strunom licu. Nikako nemojte na svoju ruku i bez predhodnog upozorenja pelara da primenjujete insekticide.

Tokom 14 i 15.aprila, u veini regiona Srbije stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovaa suenja cvetova na kotiavom vou (breskva, vinja, trenja, ljiva), koja je jo u cvetu ili precvetavanju. Do ostvarenja infekcija je dolo u lokalitetima gde je duina vlaenja bila dua od 9 sati. U onim zasadima gde u poslednja 3 dana nije radjena zatita od prouzrokovaa monilije treba raditi suzbijanje. U ovim lokalitetima najkasnije do 16.aprila treba uraditi suzbijanje, kao to je to napisano u obavetenju od 01.04.2011, pod stavkom 1b.
Suenje cvetova vinje i trenje (Monilia sp.) [09.04.2011]

Vinja i trenja su poele da cvetaju u svim regionima Srbije. A poto se 12 i 14.aprila oekuje kiovito vreme, mogue su infekcije od prouzrokovaa suenja cvetova (Monilia sp.). Preporuka je da se pre oekivanih kia uradi tretman sa kontaktnim fungicidima MERPAN 50WP 0.3% ili DITHANE 0.3%.

Pretplata poinje da vai danom uplate i vai do 31. decembra tekue godine! Cena preplate iznosi 2500 dinara. Podrazumeva uvid u brojane podatke o svim tetnim organizmima na traenoj odreenoj gajenoj biljci. Izlazak na teren po pozivu: cena izlaska je 1600 din/sat, a putni troak se posebno obraunava po tarifi 12 din/km. Popust na gore navedene cene moete da ostvarite, ako se ukljuite u rad sajta, kao osmatra. Pri tome za svaki tetni organizam koji pratite na jednom lokalitetu dobijate
5% popusta.
Ukoliko ste zainteresovani, javite se na e-mail vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772 . Plavo prskanje vinja/trenja [23.03.2011]
U celoj Srbiji je vinja/trenja u fazi kretanja vegetacije, odnosno pucanja pupoljaka. Preporuuje se da se do subote (26.mart) urade tretmani sa preparatima na bazi bakra. Primeniti doze koje su za 30% vee od onih iz uputstva za upotrebu. Ako u zasadima ima kolonija titastih vaiju bakarnom preparatu dodati mineralno ulje u koncentraciji od 2-2.5% (EOS i drugi). Druga mogunost je da se tretman uradi sa fabrikim kombinacijama ulja i bakra ili primenom VEKTAFID S. Sve tretmane uraditi pre nego se potpuno otvore pupoljci (opasnost od fitotoksije).




Mera koja moe pomoi u ublaavanju posledica niskih temperatura je kreenje stabala. Kreenje stabala obavezno se radi u jesen, poto nam je cilj da ublaimo
temperaturne oscilacije izmeu dana i noi u deblu. Kreno orba se priprema na sledei nain: 5 kg negaenog krea, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet i drugi). Sve pomeati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti.Kreenje usled usporavanja kretanja sokova u vokama odlae i poetak vegetacije, to moe pomoi u izbegavanju ranih prolenih mrazeva. Ova mera najvie efekata daje kod kotiavog voa (pre svega kajsije, te
Bolesti i tetoine vinje [01.06.2010]

U proteklih nekoliko dana u svim regionima Vojvodine, stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovaa ospiavosti lia vinje (Blumerilla jappii), a na sortama koje su pred zrenje i od prouzrokovaa trulei plodova (Monilia sp.). Poto je vrlo visok rizik od velikih teta preporuka je da se im vremenski uslovi dozvole uradi: - sorte koje se nee brati u narednih 10 dana tretiraju sa Signum 0,1% (karenca u Srbiji 14 dana, Maarskoj i Hrvatskoj 7 dana). - sorte koje su pred berbu to pre obrati Iako je mali rizik od vinjine muve, sorte koje su poele da menjaju boju tretirati sa Decis 2.5 EC 0,01% (karenca je 14 dana).


Tokom vikenda 15-17.maja u svim reginima Vojvodine, osim junog Banata su se stvorili uslovi za infekcije od prouzrokovaa ospiavosti lia vinje (Blumerilla jappii). A poto je najavljeno i dalje nestabilno vreme u narednih 4-5 dana, preporuka je da se najkasnije do 19.maja uradi tretman sa Bravo 0,2% ili Odeon 0,18% (karenca je 14 dana). Iako je mali rizik od vinjine muve, sorte koje su poele da menjaju boju tretirati sa Decis 2.5 EC 0,01% (karenca je 14 dana).

Oekivane vee koliine padavina, za vikend 15-17.maj, e stvoriti uslove za infekcije od prouzrokovaa ospiavosti lia (Blumerella jappii) u svim regionima Vojvodine. Preporuka je da se urade tretmani 14.maja sa: Odeon 0,2% ili Bravo 0,25%. Karenca za oba preparata je 14 dana. Suzbijanje vinjine muve odloiti za sledeu nedelju.
Poeo let trenjine muve (Rhagoletis cerasi) [06.05.2010]

Poeo je let trenjine/vinjine muve. Poetak aktivnosti po regionima je sledei: - 0.1-0.3.maj region june i srednje Bake, junog Banata - 0.5-0.6.maj region Srema, srednje, zapadne i severne Bake, srednji i severni Banat Iako suvo i toplo vreme pogoduje aktivnosti tetoine, za sada ne treba preduzimati mere zatite. Oekivani momenti za suzbijanje e biti u periodu 12-17.maj.

Tokom noi 05 na 06.maj u regionu zapadne i severne Bake su se stvorili uslovi za infekcije od prouzrokovaa ospiavosti lia vinje (Blumerilla jappii). A najavljene padavine tokom 06.maja e verovatno stvoriti uslove za infekcije u svim reginoma Vojvodine. Preporuka je da se odmah nakon prestanka padavina uradi tretman sa Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Dithana 0,25% karenca ove kombinacije je 21 dan. Ako ima lisnih vaiju dodati i Decis 2,5 EC 0,02% (karenca je 14 dana).

Na pojedinim lokalitetima (region severne Bake) lokalne pljuskove pratila je i pojava gradonosnog leda. Preporuujemo pregledavanje vonjaka i obratiti panju na eventualna oteenja. Ukoliko ima oteenja plodova, obavezno oprskati vonjak u roku od 24h sa ANTRACOL 0.25% ili MEGAFOL 0.5% ili FERTILEADER 954 0.5%. U narednom periodu obavezno pregledavati vonjak i obratiti panju kod jabuke, kruke i dunje na simptome bakteriozne plamenjae , kako je navedeno u obavetenju od
5.5.2010.

Suenje cvetova vinje (Monilia sp.) [19.04.2010]

U svim regionima Vojvodine u jutarnjim asovima 19.aprila ponovo su se stvorili uslovi za infekcije od prouzrokovaa suenja cvetova i grana. U zasadima vianja koje su jo u fazi cvetanja ili precvetavanja, obavezno uraditi tretmane, im vremenski uslovi dozvole sa: SIGNUM 0.08%, ORIUS 0,1%, MIRAGE 0,05%, ili na bazi prosimidona. Uz dodatak preparata na bazi mankoceba. Sorte koje su precvetale nije neophodno tretirati. Napomena: ovi tretmani istovremeno tite i od prouzrokovaa ospiavosti lia (Blumerella jappi).


U svim regionima Vojvodine skoro neprestano postoje uslovi za infekcije od prouzrokovaa suenja cvetova, od 12.aprila do sada. Zato na breskvama, nektarinama, ljivama i vinjama koje su jo u fazi cvetanja ili precvetavanja, obavezno ponoviti tretmane sa: CHORUS 0,025% ili SIGNUM 0.08% Napomena: tretmane uraditi najkasnije do veernjih sati 15.aprila.
Suenje cvetova vinje i trenje (Monilia sp.) [12.04.2010]

U regionu junog i srednje Banata i Fruke gore u ranim jutarnjim asovima, a u ostalim regionima
Vojvodine tokom ranih prepodnevnih asova 12.aprila je dolo do ispunjena uslova za nastanak infekcija od prouzrokovaa suenja cvetova. Stoga na vinjama i trenjama koje su u fazi cvetanja visok je rizik od infekcija. Poto se najavljuje kiovito i nestabilno vreme do 15. aprila, preporuka je sledea: 1. ako je raen tretman 11.aprila na osnovu preporuke od 10. aprila, tada ponoviti tretman 14 ili 15 aprila. 2. Ako je tretman raen pre 11. aprila ili nije bilo tretiranja tada uraditi sledee: a) ako tretiranje uspete uraditi do podnevnih sati 13.aprila tretirati sa MERPAN 50 WP 0.3% ili RONILAN 0,12%. b) ako se tretmani rade nakon podnevnih sati 13. aprila tada primeniti CHORUS 0,025%, SIGNUM 0.08%, MIRAGE 0,05%, ORIUS 0,1% ili preprati na bazi prosimidona. Napomena: po svaku cenu uraditi tretmane najkasnije do veernjih sati 14.aprila, makar i po kii. Insekticide u ovom tretmanu ne koristiti.
Suenje cvetova vinje i trenje [10.04.2010]

Vinja i trenja je poela da cveta u svim regionima Vojvodine. A poto se u periodu 1214.april oekuje kiovito vreme, mogue su infekcije od prouzrokovaa suenja cvetova (Monilia sp.). Preporuka je da se pre oekivanih kia uradi tretman sa kontaktnim fungicidima MERPAN 50WP 0.3%, BRAVO 0.25% ili preparatima na bazi mankogala.


- primena belih ili plavih plastinih posuda od mineralne vode, coca-cole i sl. koje se napune do polovine sa vodom, u koju je dobro dodati crni negro bombon, komad natrule banane ili malo piva da bi se pojaalo privlano delovanje. Posude se kae u kronje voaka. Broj posuda zavisi od jaine napada (kod vrlo jakog napada po 1 ha moda e trebati i nekoliko stotina). Vodite rauna da e moda trebati svakog dana da se
prazne od insekata i pune novom tekuinom. - zakorovljavanje vonjaka do precvetavanje isto moe da smanji aktivnost insekta, poto se kasnije "die" sa mesta gde provede no, pa je period aktivnosti tokom dana krai. Takoe u ovim zasadima je mogua primena insekticida u jutarnjim asovima na povrinu zemljita u cilju suzbijanja insekata pre nego to polete u kronje. Tretmani insekticidima su vrlo diskutabilni i zbog male efikasnosti i sa aspekta unitavanja korisnih insekata opraivaa . - gore navedeni saveti se odnose na viegodinje zasade. to se tie uljane repice naalost primena insekticida je esto neophodna. Ali efikasnost i u ovom sluaju je diskutabilna. Parcele koje su ire nego to su due obino prolaze sa mali procentom oteenja, poto je napad obino ogranien na periferne delove
parcele.
Plavo prskanje vianja i treanja [27.03.2010]

Poelo je pucanje pupoljaka vinje i trenje u svim regionima Vojvodine. Preporuuje se da se urade tretmani sa
Koristiti ih u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% vee od preporuenih iz uputstva za upotrebu.

bakarni preparatima, do 30.marta.
Ako u zasadima ima kolonija titastih vaiju bakarnim preparatima dodati mineralno ulje EOS 2-3% .

Poto su vremenski uslovi "mekani" (toplo vreme sa uestalim vlaenjima) uslovi pogoduju razvoju prouzrokovaa oboljenja. Tu pre svega mislimo na oboljenja koja se razvijaju unutar drveta, a u ovakvim uslovima prave infekcije, i ija aktivnost je uoljiva u vidu suenja grana i granica tek nakon nekoliko godina. ime direktno utiu na ivotni vek i kondiciju zasada. Neke, najee prouzrokovae ovih pojava u naim uslovima moete videti i na priloenim slikama. Zbog toga se preporuuje ponavljanje tretmana sa bakarnim preparatima kako je to navedeno u obavetenju od 19.oktobra. Meutim, uzimajui u obzir najavljivane uestale kie i do 10. decembra relativno toplo vreme, za ove ponovljene tretmane, bolji izbor su preparati na bazi kaptana (MERPAN 50 WP 0.3-0.4% ili MERPAN 80 WDG 0.2-0.25%i drugi.). Koliina vode treba da obezbedi dobro kupanje voaka (na svaki metar visine zasada 400 lit/ha). U sluaju da nakon tretmana padne vie od 50 lit/m2 padavina, temeprature ostanu iznad 0C tretman bi bilo preporuljivo ponoviti.
Zatita vinje u 2009. godini [18.11.2009]

Najznaajniji problemi u zatiti vinje od prouzrokvaa bolesti i tetoina: Vinjina muva poetak leta je zabeleen u periodu 4-10.maja, a polaganje jaja oko 15-20.maja (vidi obavetenje od
07.05 i 19.05.2009.). Momenat za prvi tretman je bio oko 20.maja, ali je tada bilo relativno hladno vreme, pa je i aktivnost muve bila mala. Uglavnom ove godine ova tetoine nije bila problem. Zbog problema karence, treba strogo voditi rauna o izboru preparata (vidi obavetenje od 29.05.2009) i kada god je mogue izbegavati hemijske tretmane. Vie o ne hemijskim merama vidi kod opisa tetoine. Lisne vai su bile sporadian problem. Jedan tretman sa Actarom, Kohinorom i sl. je uspeno reavao problem, ako je bilo potrebno. Grinje u 2009. godini nisu predstavljale problem u veini zasada, ipak negde je trebalo raditi suzbijanje tokom druge polovine jula meseca. Vie moe proitati i u obavetenju od 22.07.2009. Pegavost/ospiavost lia tokom vegetacije 2009. godine u regionu Vojvodine zabeleeno je 4-10 infektivnih perioda. Najmanje uslova za infekciju je bilo u regioni severne Bake i Banata, a najvie u jugozapadnoj Bakoj. U zavisnosti od regiona sa 2-4 dobro tempirana tretmana mogla se postii 100% zatita lisne mase (vidi i obavetenja od 09.07, 29.05, 20.05, 14.05, 01.05, 21.04, 10.04.2009. godine). I ove godine se pokazalo da je vrlo bitna zatita lisne mase do pred berbu. Ako u berbu uemo bez poetnih simptoma i dugi periodi vlaenja tokom berbe nee isprovocirati masovnu pojavu oboljenja tokom leta, koja moe da se zavri ranom defolijacijom. U takvoj situaciji nakon berbe moemo izostaviti dalje tretmane ili eventualno uraditi jedan ako pogoduju uslovi za infekcije tokom leta. Suenje cvetova-monilia ove godine cvetanje vinje je bilo u periodu 5-15. april. Tokom tog perioda u veini lokaliteta nije bilo uslova za ostvarivanje infekcije (vidi obavetenje od 10.04 i 15.04.2009). Tako da, nije trebalo raditi tretmane protiv monilije cveta ili je trebalo uraditi jedan tretman 13-15. aprila (regioni srednje Bake i severnog Banata).


Zasade kotiavog voa, bi trebalo obavezno tretirati sa nekim bakarnim preparatom. Vreme tretiranja je kada opadne oko 70% lisne mase. Iako se ne ini tako ovo su izuzetno znaajni tretmani, koji smanjuju infektivni potencijal, raznih patogena koji prezimljavaju u zasadima. Preparate koristiti u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% vee od preporuenih iz uputstva za upotrebu. Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tane doze, za neke preparate su date u tabeli:
rotokopaica gorivo rotofreziranje setvospremac tanjiranje prskanje mineralna djubriva kg pesticidi berba ambalaza transport berba
2x litara 2x 2x 2x 7 sati
2 200
10 1
20 200 20 10 10 80
1860 18600 1860(2x) 930(2x) 930(2x) 7440(7 x 1 sat) 13950 20460 93000(1 covek = 80kg/8 sati) 22134(staje oko 8kg/gajbici) 18600 223014
300 7 tretmana sati 1000 700
0.5
150 220
1 0.34
1000 238 200 2398
UKUPNI GODISNJI TROSKOVI prinos ukupno 5000kg cena prihod 1 profit
5000
2602
241986
brutto prihod ulaganje/kg
5000eura 0.4796
465000 44.6028
Grinje na vinjama [22.07.2009]

U pojedinim zasadima vianja primeeno je prisustvo tzv. eriofidnih grinja iz roda Aculus. Poto i vremenski uslovi pogoduju razvoju ove grupe tetoina, preporuuje se pregled zasada. Simptomi koji upuuju na prisustvo ove tetoine su pojava intenzivne raste boje nalija listova, a krajnji stadijum je opadanje listova (nekada i potpuna defolijacija). Trenutno se populacija nalazi na poetku svog razvoja, ali u nekim zasadima ve treba da se preduzmu mere suzbijanja. Preporueni preparati su Vertimec 0.1%, preparati na bazi fenpiroksimata, fenazakvina ili propargita. Poto se radi o izuzetno sitnim grinjama koje se golim okom ne vide, a i simptomi ne moraju da budu karakteristini, najbolje da struno lice odredi potrebu za tretiranjem.
Pegavost lia vinje [09.07.2009]

Uestale kie stvaraju uslove za infekcije od prouzrokovaa ospiavosti lia. Preporuuje se nakon berbe da se uradi jedan tretman sa nekim od sledeih preparata: Mirage 0.05% ili drugi na bazi prohloraza ili neki preparat na bazi dodina. Ovaj tretman je pogotovo znaajan u onim zasadima gde su se simptomi oboljenja javilli pre berbe.
Bolesti i tetoine vinje pred berbu [29.05.2009]

Do 6.juna se predvia nestabilno i hladno vreme, to pogoduje razvoju ospiavosti lia i prouzrokovaima trulei plodova. Hladno vreme ne pogoduje aktivnosti vinjine muve. Stoga ako je do berbe ostalo vie od 14 dana preporuujemo primenu Merpan 50 0.3%
(karenca kod nas 21 dan u susednim zemljama 10 dana) ili Bravo 0.2%, Odeon 0.15 (karenca 14 dana) ili preparati na bazi boskalida+piraklostrobina 0.1% (karenca 14 dana). Kod konzumne vinje ovim preparatima moe se dodati i kalcijum nitrat (smanjuje verovatnou pucanja plodova i produava period berbe). Zbog vremenskih uslova rizik od vinjine muve je mali. Ako se ipak odluite za tretmane moe se primeniti Actara ili preparati na bazi tiakloprida 0.03% ili na bazi deltametrina 0.01 (karenca 14 dana) ili preparati na bazi dihlorvosa 0.15% (karenca 7 dana). Stogo voditi rauna o karencama preparata.
Ospiavost lia vinje [20.05.2009]

U veini lokalitetim irom Vojvodine je 18 ili 19.maja dolo do ostvarivanja uslova za infekciju od ospiavosti lia (Blumeriella jappi), stoga ako je od poslednjeg tretmana prolo vie od 10 dana, a berba nee biti treba u naredih 14 dana, to pre da se urade tretmani sa fungicidima Orius 0.1% (karenca 21 dan, u susednm zemljama 14 dana) ili na bazi miklobutanila 0.03% (karenca 35 dana, u seusednim zemljama 14 dana) odnosno dodina (karenca u susednim zemljama 10 dana, ali moe biti problema prilikom meanja sa insekticidima). Obratiti panju na vinjinu muvu (saoptenje od 19.05). Stogo voditi rauna o karencama preparata.

Polaganje jaja vinjine muve je mogue samo u plodove koji menjaju boju (10-tak dana pred poetak zrenja). Stoga su samo sorte pred zrenje ugroene. Sorte koje e sazrijati u narednih 7 dana su malo ugroene. Stoga se hemijska zatita preporuuje samo u onim zasadima gde je i ranijih godina bilo puno teta. Stogo voditi rauna o karenci preparata. Mogu se koristiti Actara ili preparati na bazi tiakloprida 0.03% ili na bazi deltametrina 0.01 (karenca 14 dana) ili preparati na bazi dihlorvosa 0.15% (karenca 7 dana).
Ospiavost lia vinje/trenje [14.05.2009]

U u svim lokalitetim irom Vojvodine (osim na severu Bake) je 14.maja dolo do ostvarivanja uslova za infekciju od ospiavosti lia (Blumeriella jappi), stoga treba to pre da se urade tretmani sa fungicidima (Orius 0.1% ili na bazi miklobutanila 0.03%).

U junom Banatu, srednjoj i junoj Bakoj poeo let vinjine muve (4-6.maja). U ostalim lokalitetima se oekuje poetak leta u narednim danima. Sada trenutno nema opasnosti od teta (polaganje jaja je mogue tek kada plodovi ponu da crvene/ute).
Bolesti i tetone vinje/trenje [01.05.2009]

U u svim lokalitetim irom Vojvodine (osim u srednjoj Bakoj) je 30.aprila i/ili 1.maja dolo do ostvarivanja uslova za infekciju od ospiavosti lia (Blumeriella jappi), stoga treba to pre da se urade tretmani sa fungicidima (Orius 0.1% ili Systhane 0.03%). Ako ima lisnih vaiju na vie od 5% izbojaka tretirati sa Kohinorom 0.03% ili nekim drugim preparatom iz grupe neonikotinoida, odnosno sa prepratima na bazi metomila (Metomex 0.2% ili Lannate 25 WP 0.15%).
Bolesti vinje [21.04.2009]

U u svim lokalitetim irom Vojvodine gde je lisna masa bila vlana due od 17 sati, je u periodu 17 - 21. april, dolo do uslova za infekciju od ospiavosti lia (Blumeriella jappi), pa u navedenim lokalitetima treba to pre da se urade tretmani sa fungicidima (Orius 0.1% ili Systhane 0.03% uz dodatak Mankogala 0.3%).

Vlaenje koje je nastupilo 14. aprila nije stvorilo uslove za infekcije od monilije, osim u regionu srednje Bake i severnog Banata. U tim regionima je preporuljivo da se uradi tretman sa Ronilan 0.15% ili Octave 0.04% ili Mirage 0.05% ili Chorus 0.03% i slinim prepratima najkasnije do 16. aprila. U narednih nekoliko dana i u ostalim regionima je mogue da e se stvoriti uslovi za infekcije cveta, pa treba biti na oprezu.

Vinja je u punom cvetu, a vremenski uslovi ne pogoduju infekciji od monilije i ospiavosti lia. Meutim,u sluaju lokalnih pljuskova ili na terenima gde su jake i dugotrajne rose (doline reka, neki zatvoreni lokaliteti okrueni vodom i sl.), a biljna masa je vlana due od 8 sati, mogu se stvoriti uslovi za infekcije cveta i lista. U takvim situacijama treba odmah uraditi tretman sa Merpanom 50 WP 0.3% ili Dithane 0.3%. Ako se tretman radi nakon 24 sata od poetka vlaenja, tada primenti: Ronilan 0.15%, Octave 0.04%, Mirage 0.05%, Chorus 0.03% i sl.

Od vonih vrsta najradije napada kruku i jabuku, jagodu ali i na ostaalim vonim vrstama koje sada cvetaju moe da napravi tete. Njena detruktivna aktivnost poinje oko 11 asova i traje do 16 asova, ali samo ako je sunan dan sa umerenim temperaturama i
neduva jako vetar. Naalost, mere borbe su nam ograniene. Preporuuje se postavljanje belo ili plavo obojenih posuda (mogu biti preseene boce od mineralne vode i sl.) do 2/3 napunjenih vodom. Najvei broj treba postaviti po periferiji parcele, a manji broj u unutranjost. Broj klopki zavisi od intenziteta napada, kod jakog napada moda e treba postaviti i nekoliko stotina/ha. Ipak ova mera je esto ogranienog efekta. Primena insekticida se ne prepruuje, poto je njihov efekat samo trenutan (naleu nove jedinke), a veliki broj korisnih insekata/opraivaa bude ugoren. Ako pak elite da pribegnete toj meri obavezno se konsultujte sa strunjacima za zatitu bilja i budite u kontaktu sa okolnim pelarima.
Prvo prskanje vianja i treanja [25.03.2009]

Poto se vinje i trenje nalaze u fazi nabubrelih pupoljaka, narednih dana, a obavezno nakon zavrene rezidbe treba tretirati zasade sa bakarnim preparatima. Koristiti ih u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% vee od preporuenih iz uputstva za upotrebu.
tetni organizmi Rhagoletis cerasi Bolesti Blumeriella jaapii Monilinia laxa
Ostala zapaanja kod VINJE <A HREF="http://www.box.rs/ifr/inc.php?a=112&s=[TIMESTAMP]"><IMG SRC="http://www.box.rs/ifr/in.php?a=112&s=[TIMESTAMP]" BORDER=0 WIDTH=235 HEIGHT=75 ALT="Kattintson a hirdetesre!" alt="" /></a> <A HREF="http://www.box.rs/ifr/inc.php?a=113&s=[TIMESTAMP]"><IMG SRC="http://www.box.rs/ifr/in.php?a=112&s=[TIMESTAMP]" BORDER=0 WIDTH=235 HEIGHT=75 ALT="Kattintson a hirdetesre!" alt="" /></a>
<A HREF="http://www.box.rs/ifr/inc.php? a=114&s=[TIMESTAMP]"><IMG SRC="http://www.box.rs/ifr/in.php? a=114&s=[TIMESTAMP]" BORDER=0 ALT="Kattintson a hirdetesre!" alt="" /></a> <A HREF="http://www.box.rs/ifr/inc.php?a=116&s=[TIMESTAMP]"><IMG SRC="http://www.box.rs/ifr/in.php?a=116&s=[TIMESTAMP]" BORDER=0 WIDTH=235 HEIGHT=75 ALT="Kattintson a hirdetesre!"></a> <A HREF="http://www.box.rs/ifr/inc.php?a=115&s=[TIMESTAMP]"><IMG SRC="http://www.box.rs/ifr/in.php?a=115&s=[TIMESTAMP]" BORDER=0
WIDTH=235 HEIGHT=75 ALT="Kattintson a hirdetesre!"></a>
<A HREF="http://www.box.rs/ifr/inc.php? a=118&s=[TIMESTAMP]"><IMG SRC="http://www.box.rs/ifr/in.php? a=118&s=[TIMESTAMP]" BORDER=0 WIDTH=235 HEIGHT=75 ALT="Kattintson a hirdetesre!"></a>
Breskva Obratiti panju na poljske glodare [13.11.2011]


Trule plodova breskve i nektarine [25.07.2011]

Kiovito vreme u poslednjih 5 dana je jako povealo opasnost od razliitih trulei plodova breskve i nektarine. Najugroenije su sorte koje e se brati u narednih 15 dana. Osim primene fungicida i neto ranija berba smanjuje procenat trulih plodova. Tretmane protiv prouzrokovaa oboljenja ponoviti kako je to navedeno u obavetenju od 09.06.2011, Strogo se pridravajui karence.
Bolesti i tetoine breskve i nektarine [20.06.2011]

Tretmane protiv prouzrokovaa oboljenja ponoviti kako je to navedeno u obavetenju od 09.06.2011. Suzbijanje tetnih insekata raditi samo na sortama koje se nee brati unutar 30 dana. Primeniti Gusathion 0.2% ili preprate na bazi fenitrotiona odnosno fosalona (sve je karenca 28 dana). Optimalni momenat, za primenu ovih insekticida je oko 25.jun-a.

Usled uestalih padavina visok je rizik od prouzrokovaa trulei plodova (Monilia spp. i Botrytis cinerea), na sortama koje su u fazi zrenja. Hemijskim tretmanima moemo samo da smanjimo procenat trulih plodova. Preporuka je sledeca:
Najugroenije su sorte koje e se brati u narednih 15 dana . Preporuuje se, da se ove sorte to pre, tretiraju sa Signum 0,1% (karenca 7 dana), odnosno Switch 0,1% (karenca 14 dana) ili preparatima na bazi iprodiona (karenca 7 dana). Protiv raznih sisajuih insekata dodati: Actellic 0.15% (karenca 7 dana), Karate zeon 0.02% (karenca 14 dana), Fastac 0,02% (karenca 14 dana) ili preparat na bazi dihlorvosa (karenca 7 dana). Sorte koje e se brati u narednih 5 dana ne tretirati. Sorte koje e se brati tek za 20 i vie dana tretirati sa Merpan 50 0.3% ili Odeon 0.18% ili Bravo 0.2%. Tretman protiv breskvinog smotavca (C molesta) i breskvinog moljca (Anarsia lineatella) raditi samo u onim zasadima koji se nee brati u narednih 20 dana. Primeniti Gusathion 0.2% ili preprate na bazi fenitrotiona odnosno fosalona (sve je karenca 28 dana). Optimalni momenat, za primenu ovih insekticida je 13-16.jun. Strogo voditi rauna o karenci preparata.
upljikavost lia breskve i tetoine breskve [23.05.2011]

Tokom vikenda (21-23.maj) u veini regiona Vojvodine i pojedinim regionima centralne Srbije stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovaa upljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Do infekcije je dolo tamo gde je vlaenje trajalo due od 7 sati. Preporuka je da se to pre uradi tretman: - ako ima simptoma oboljenja, tada primentit Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Dithana ili Merpana 50 0.3%. - ako nema simptoma oboljenja primentiti Dithan ili Merpan 50 0.3%. Suzbijanje tetoina breskve (breskvin smotavac i moljac) suzbijati samo ako je brojnost tetoina visoka, sa preparatima Cotnion 0.2%, Pyrinex 0,2% ili preparatima na bazi fenitrotiona.
upljikavost lia breskve i breskvin smotavac [16.05.2011]

U jutrarnjim asovima (16.maja) u veini regiona Vojvodine i u Pomoravlju stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovaa upljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Do infekcije je dolo tamo gde je vlaenje trajalo due od 12 sati. Preporuka je da se to pre uradi tretman: - ako je od predhodne primene fungicida prolo vie od 6 dana, tada primentit Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Dithana ili Merpana 50 0.3%. Takoe je momenat i za drugi tretman protiv breskvinog smotavca sa preparatima Cotnion 0.2%, Pyrinex 0,2% ili preparatima na bazi fenitrotiona.

Tokom vikenda (08.maj) u pojedinim reginoma Srbije (Srem, zapadna Srbija i Vojvodina, severna Vojvodina, regioni Mladenovca, Smedereva...) stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovaa upljikavosti lista (Stigmina carpophylla). Do infekcije je dolo tamo gde je vlaenje trajalo due od 13 sati. Preporuka je da se
to pre uradi tretman: - ako je od predhodne primene fungicida prolo vie od 6 dana, tada primentit Folicur 250 EW 0,1% ili Orius 0,1% uz dodatak Dithana ili Merpana 50 0.3%. - ako su tretmani uraeni 04.maja ili kasnije ne tretirati
tetoine i bolesti breskve i nektarine [03.05.2011]

Poelo je masovno piljenje gusenica breskvinog smotavca (C. molesta) u svim regionima Srbije. U pojedinim zasadima su prisutne i lisne vai. Takoe je mogue i stvaranje novih uslova za infekcije od prouzrokovaa upljikavosti lia (Stigmina carpophyla). U cilju suzbijanja breskvinog smotavca i eventualno lisnih vaiju, primentiti insecticide kao je to dato u obavetenju od 28.04.2011. Od fungicida primentiti Merpan 50 0.3%.

tetoine i bolesti breskve i nektarine [28.04.2011]

Poetak masovnog piljenja gusenica breskvinog smotavca (C. molesta) se oekuje u periodu 4-6.maj u svim regionima Srbije, osim u regionu junog Banata i Smedereva (1-3.maj). U pojedinim zasadima su prisutne i lisne vai. Takoe se oekuje i stvaranje uslova za infekcije od prouzrokovaa upljikavosti lia (Stigmina carpophyla). Da bi se jednim tretmanom obuhvatili svi problemi, preporuka za primenu fungicida i insekticida je sledea: 1. u onim breskvicima gde su lisne vai naselile vie od 5% letorasta, a nema problema sa breskvinim smotavcem primeniti: Lannate 25 WP 0,15%, Methomex 0,2%, Mavrik 0,03%. 2. u zasadima gde je brojnost lisnih vaiju iznad kritine, ali je problem i breskvin smotavac, primeniti Cotnion 0,2% ili preparate na bazi fenitrotiona, odnosno fosalona uz dodatak okvaivaa Trend 0,1%, Atplus 0,5%, Extravon 0,1% i drugi. 3. u zasadima gde je brojnost lisnih vaiju ispod kritine ili ih nema, ali je problem breskvin smotavac, primeniti Cotnion 0,2%, ili preparate na bazi fenitrotiona, odnosno fosalona. Tretmanima pod 2 i 3 delimino suzbijamo i breskvinog moljca. Tretmane uraditi: - u regionu Junog Banata i Smedereva 02 ili 03.maja - u ostalim regionima Srbije 04-06.maja Ako pre tretmana budete imali periode vlaenja due od 8 sati od fungicida primentiti Folicur 250 EW ili Orius 25 EC 0,1%. Ako je vlaenje bilo krae od 8 sati primeniti Bravo 0,25% ili Odeon 0,2%. Ovim tretmanima titimo od infekcija prouzrokovaa upljikavosti lia.

Tokom 14 i 15.aprila, u veini regiona Srbije stvorili su se uslovi za infekcije od
prouzrokovaa suenja cvetova na kotiavom vou (breskva, vinja, trenja, ljiva), koja je jo u cvetu ili precvetavanju. Do ostvarenja infekcija je dolo u lokalitetima gde je duina vlaenja bila dua od 9 sati. U onim zasadima gde u poslednja 3 dana nije radjena zatita od prouzrokovaa monilije treba raditi suzbijanje. U ovim lokalitetima najkasnije do 16.aprila treba uraditi suzbijanje, kao to je to napisano u obavetenju od 01.04.2011, pod stavkom 1b.

U tokom noi 12.aprila, u pojedinim regionima (zapadna, srednja i juna Baka) stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovaa suenja cvetova na breskvi, koja je jo u cvetu ili precvetavanju. Do ostvarenja infekcija je dolo u lokalitetima gde je duina vlaenja bila dua od 6 sati. U ovim lokalitetima u narednih 48 sati treba uraditi suzbijanje, kao to je to napisano u obavetenju od 01.04.2011, pod stavkom 1b. U ostalim lokalitetima ili ne raditi nita ili danas (13.april) primeniti Merpan WP50 odnosno DITHANE 0.3%.

U jutrarnjim asovima 5.aprila, su se stvorili uslovi za infekcije od prouzrokovaa suenja cvetova na breskvi i kajsiji, koja je jo u cvetu ili precvetavanju. Do ostvarenja infekcija je dolo u regionima gde je bilo tokom noi padavina (severni delovi Vojvodine i delovi istone Srbije). U ovim regionima u narednih 48 sati treba uraditi suzbijanje, kao to je to napisano u obavetenju od 01.04.2011, pod stavkom 1b.
Rutava buba u vonjacima [04.04.2011]

Na vokama koje su u fazi cvetanja (breskva, kajsija) u pojedinim vonjacima, pre svega u regionima Bake i Banata moe da se uoi rutava buba Epicometris hirta, koja napada i oteuje cvetne pupove i cvetove. U ovoj fazi se ne preporuuje upotreba insekticida zbog leta pela i drugih polinatora. Treba biti na oprezu, sprovesti mehanike mere suzbijanja (postavljanje belih ili plavih plastinih flaa sa vodom i eerom ili gotove klopke) odnosno runo ih skupljati. Najaktivnije su u periodu od 10-16 sati, po sunanom i mirnom danu. Ukoliko se ova tetoina prenamnoi (to se moe desiti u veoma kratkom periodu) za eventualnu upotrebu insekticida obratiti se strunom licu. Nikako nemojte na svoju ruku i bez predhodnog upozorenja pelara da primenjujete insekticide.

U rad sajta moete da se ukljuite kao: - neregistrovani posetilac ime imate dostupnost svim podacima za kratak vremenski period i upozorenjima, osim konkretnih preporuka datih od strane moderatora za datu biljnu vrstu - pretplatnik ima dostupnost svim brojanim podacima za dui vremenski period, te
konkretnim upozorenjima i preporukama - pretplatnik/osmatra takoe ima dostupnost svim brojanim podacima,
Ukoliko ste zainteresovani, javite se na e-mail vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772 . O rezistentnosti breskvine vai na neonikotinoide [02.04.2011]
Prema poslednjem izvetaju IRAC (meunarodni komitet za praenje rezistentnosti insekticida) u regionima june Francuske (Languedoc-Roussillon, Provence-Alpes-Cote dAzur i Rhone-Alpes) i severne panije (Katalonija) uoena je visoka rezistentnost breskvine vai (Myzus persicae) na insekticide iz grupe neonikotnioida (aktivne materije: acetamiprid, imidacloprid, thiacloprid i thiamethoxam). Vie detalja moete videti na http://www.irac-online.org/wp-content/uploads/2009/09/M-Persicae-Resistance-Mechanisms-PosterSept09.pdf . Kod nas za sada u pojedinim regionima imamo samo znake poetne rezistentnosti (primenom veih doza zadravamo visok nivo efikasnosti). Pojava ponovo poziva na oprez prilikom primene pesticida, odnosno da se oni primenjuju samo ako za to zaista postoji opravdanje. Sve je manje novih aktivnih materija, zatita je sve skuplja, a rezistentnost patogena i insekata sve izraenija.
Suenje cvetova breskve, nekatrine i kajsije (Monilia sp.) trips breskve [01.04.2011]
U svim regionima Srbije je poelo cvetanje kajsija ili je ona u punom cvetu, a u svim regionima juno od Fruke Gore i cvetanje bresaka odnosno nektarina . Najavljene padavine u regionima Istone i June Srbije za vikend (2-3. april), mogu da stvore uslove za nastanak infekcija od prouzrokovaa suenja cvetova (Monilia sp.) i na kajsiji i na breskvi. Na breskvi je zapaena aktivnost tripsa (Trips meridionalis) u cvetovima breskve. Preporuljivo je suzbijanje ako je brojnost vea od 2 tripsa/cvetu. Posebnu panju obratiti na nektarine, koje su osetljivije na tete. Preporuka za Istonu i Junu Srbiju: 1a. U zasadima gde jo ima otvorenog cveta pre kia uraditi tretman sa MERPAN 50 3 kg/ha ili MERPAN 80 2 kg/ha... 1b. Ako se ne uspe uraditi tretman pre kia, a vlaenje je bilo due od 8 sati, tada najkasnije u roku od 48 sati od poetka vlaenja primeniti SIGNUM 0.75 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili preparate na bazi iprodiona.
2. U ostalim regionima mali je rizik od infekcija u naredna 4 dana Suzbijanje tripsa ISKLJUIVO raditi u vreme precvetavanja bresaka. Tretmane raditi uvee (1 sat nakon zalaska sunca, a najkasnije do 23 sata), uz OBAVEZNO predhodno obavetavanje pelara o nameri primene insekticida. Najveu efikasnost protiv tripsa ispoljava: - Laser 0,4 lit/ha (umereno toksian za pele), Manje efikasnosti su: - Mavrik 0,4 lit/ha (jako nisko toksian za pele) - Calypso 0,6 lit/ha (jako nisko toksian za pele) - Kestrel i drugi na bazi acetamipirida 0.7lit/ha (umereno toksian za pele) - Actara 0,7 kg/ha (jako toksian za pele) - preparati na bazi bifentrina 0,5lit/ha (jako toksian za pele)

Na junim obroncima Fruke Gore je poelo cvetanje kajsija, a u regionu Smedereva, Grocke, Junog Banata i cvetanje bresaka odnosno nektarina . U ovim regionima najavljeno kiovito vreme za 28 i 29.mart, moe da stvori u uslove za nastanak infekcija od prouzrokovaa suenja cvetova (Monilia sp.). Preporuka: 1a. U zasadima gde ima otvorenog cveta pre kia (28. mart) uradi tretman sa MERPAN 50 3 kg/ha ili MERPAN 80 2 kg/ha... 1b. Ako se ne uspe uraditi tretman pre kia, a vlaenje je bilo due od 8 sati, tada najkasnije u roku od 48 sati od poetka vlaenja primeniti SIGNUM 0.75 kg/ha ili MIRAGE 0.5 lit/ha ili OCTAVE 0.4kg/ha ili SWITCH 1kg/ha ili preparate na bazi iprodiona. 2. U regionima i zasadima gde nema otvorenog cveta za sada ne tretirati
Kovrdavost lia breskve [18.03.2011]

U predhodna dva dana (16,17.mart) u svim regionima Srbije je dolo do uslova za infekcije od prouzrokovaa kovrdavosti lia breskve (Taphrina deformans). Preporuljivo bi bilo da se u naredna 24 sata ponove tretmani, pogotovo na onim lokalitetima gde je pao oko 10 lit kie, sa Dithane 0.3% ili Merpan 50 0.3% ili Odeon 0.2% ili Bravo 0,25%.
Mogua opasnost od mraza [17.03.2011]

Prema vremenskoj prognozi u jutranjim asovima 22.marta mogua je pojava mraza. Mraz se oekuje u svim regionima Vojvodine, a najjai u regionu severne Vojvodine i cele Bake (do -4C). Na peskovima i mikrodepresijama mogue su i nie temeprature. U ovoj fazi u kojoj se nalaze breskva (zelena taka) i kajsija (otvoreni pupoljci) prva oteena nastaju na temperaturama od -6C. Mogua je mera zatite sa tzv. biljnim antifrizima na bazi bakterija iz roda Thiobacillus. Preparati koji mogu da se nabave kod nas, razliitim kanalima su Cropaid i NPA-Thiofert. Preporuen momenat primene je ponedeljak 21.mart (nekoliko sati pre oekivanog mraza), ukoliko se ne promeni vremenska prognoza. Potencijalno najugroenije su kajsije, jagode i breskve.
Zimsko prskanje breskve i kajsije [08.03.2011]

Prema vremenskoj prognozi postepeno e da otopljava, a oko 14.marta se oekuju i padavine. Oekivano pucanje pupoljaka prvo kajsije, a zatim i breskve e se verovatno desiti tokom 2 dekade marta. Prvo e krenuti vegetacija na junim obroncima Fruke Gore, Junog Banata i regionu Grocke. Iz tog razloga se preporuuje primena bakarnih preparata, najkasnije do 13 .marta. Koristiti ih u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% vee od preporuenih iz uputstva za upotrebu. Prave doze, za neke preparate su date u tabeli:
preparat NEORAM
doza na 100 lit 0,85 kg
CUPROCAFFARO NORDOX KOCIDE ...
0,5 kg 0.3 kg 0,6 kg
Tretmane raditi kada su temperature iznad +5C, a ima dovoljno vremena da se depozit osui dok nepone da mrzne. Ako ima problema i sa titastim vaima dodati i EOS ili neko drugo ulje 3-4lit/100 lit vode.

Hrvatska voarska zajednica i Hrvatska poljoprivredna komora u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, ribarstva i ruralnog razvoja, Agronomskim fakultetom Sveuilita u Zagrebu, Poljoprivrednim institutom Osijek, Poljoprivrednim fakultetom
Osijek, Hrvatskim centrom za selo, hranu i poljoprivredu, Udrugom voara Tovarnika, Vukovarsko-srijemskom upanijom i gradom Ilokom, organizuju 6. nauno struno savetovanje hrvatskih voara s meunarodnim ueem, koje e se odrati u hotelu "Dunav" u Iloku 4. i 5. marta 2011. godine. Program savetovanja moete preuzeti ovde.
Plavo prskanje bresaka i kajsija [11.01.2011]

Usled nastalih vremenskih uslova preporuuje se tretman bakarnim preparatima, u dozama, kako je to preporueno u obavetenju od 17.10.2010. Tretmane bi trebalo uraditi najkasnije do 13.januara. Razlozi su: - trenutni povoljni vremenski uslovi za razvoj patogena (bakterija i gljiva) koji izazivaju oboljenja kore, a na breskvi ovim tretmanom se smanjuje i potencijal prouzrokovaa kovrdavosti lia (Taphrina deformans) - deposit bakra bi bilo dobro obnoviti, ako su tretmani raeni pre vie od mesec dana, jer su obilne padavine sprale bakar od predhodnog tretiranja i on nema nikakvo delovanje


Ponovni tretman kotiavog voa bakarnim prepratima [12.11.2010]

Preporuuje se ponovni tretman bakarnim preparatima kako je to preporueno u obvetenju od 17.10.2010. Razlozi su: - velike koliine padavina u poslednjih 5 dana su dovele do spiranja bakarnih preparata - u narednih 10-tak dana se oekuju temperature koje e pogodovati daljoj aktivnosti patogena, a mogue su i nove padavine Ponovni tretman je preporuljiv pre svega kod kajsija i u onim zasadima bresaka gde svake godine ima suenja grana i granica i celih stabala. Kod ostalog kotiavog voa tretman nije neophodan.

Mera koja moe pomoi u ublaavanju posledica niskih temperatura je kreenje stabala. Kreenje stabala obavezno se radi u jesen, poto nam je cilj da ublaimo
temperaturne oscilacije izmeu dana i noi u deblu. Kreno orba se priprema na sledei nain: 5 kg negaenog krea, 0.5 kg kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora (Tiovit Jet i drugi). Sve pomeati i ugasiti vodom (vode dodati toliko da smesa bude konzistencije mleka). Ostaviti smesu da odstoji 2 dana i tada primentiti.Kreenje usled usporavanja kretanja sokova u vokama odlae i poetak vegetacije, to moe pomoi u izbegavanju ranih prolenih mrazeva. Ova mera najvie efekata daje kod kotiavog voa (pre svega kajsije, te
Trule plodova breskve i nektarine [07.07.2010]

Usled uestalih padavina u svim regionima Vojvodine visok je rizik od prouzrokovaa trulei plodova (Monilia spp. i Botrytis cinerea). Hemijskim tretmanima moemo samo da smanjimo procenat trulih plodova. Preporuka je sledeca: Najugroenije su sorte koje e se brati u narednih 15 dana . Preporuuje se, da se ove sorte to pre, tretiraju sa Signum 0,1% (karenca 7 dana) ili preparatima na bazi iprodiona (karenca 7 dana), odnosno ciprodinil + fludioksonil (karenca 14 dana). Sorte koje e se brati u narednih 5 dana ne tretirati. Sorte koje e se brati tek za 20 i vie dana tretirati sa Merpan 50 0.3% ili Odeon 0.18%. Preporuuje se ponovni tretman protiv brekviog smotavca prema sledeem rasporedu: Strogo voditi rauna o karenci preparata.

Nestabilno i vlano vreme stvara uslove za infekcije od prouzrokovaa upljikavosti lia (Stigmina carpophyla), a na sortama koje su u fazi zrenja i uslove za monilioznu trule plodova (Monilia fructigena). Takoe je poeo novi
talas masovnog piljenja breskvinog smotavca (C. molesta), kao i breskvinog moljca (Anarsia lineatella). Preporuka je: - sorte koje se nee brati u narednih 15-20 dana tretirati sa: Switch 0,1% + Gusathion 0,2% ili preparatima na bazi fenitrotiona ili fosalona - sorte koje e se brati u narednih 15 dana tretirati sa: Signum 0,1% + Actellic 0,15% ili preparat na bazi dihlorvosa ili Karate Zeon 0,02% ili Fastac 0,02%. Karence za navedene preparate su: Switch 14 dana Signum 7 dana Gusathion, preparati na bazi fenitrotiona, fosalona 28 dana Actellic, preparati na bazi dihlorvosa 7 dana Karate Zeon, Fastac 14 dana

Tokom vikenda 29-31.maj u svim regionima Vojvodine, stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrkovaa upljikavosti lia (Stigmina carpophylla). Takoe u periodu 3-7.jun se oekuje novi talas piljenja breskvinog smotavca (Grapholita molesta) i breskvinog moljca (Anarsia lineatella). Preporuka za suzbijanje je: - im se ukau uslovi tretirati zasade bresaka i nektarina sa Orius ili Folicur 250 EW 0,1% uz dodatak Bravo 0,25% ili Odeon 0.2% protiv upljikavosti lista. Protiv tetoina primeniti: Gusathion 0,2% ili preparate na bazi fenitrotiona (karence 28 dana).

Bolesti i tetoine breskve [18.05.2010]

Tokom vikenda 15-17.maja u svim regionima Vojvodine, osim junog Banata stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrkovaa upljikavosti lia (Stigmina carpophylla). A oekuje se i dalje nestabilno vreme u narednih 4-5 dana. Ponovo je u porastu aktivnost i breskvinog smotavca (Grapholita molesta) i breskvinog moljca (Anarsia lineatella), iako ih vrememski uslovi ometaju. Preporuka za suzbijanje je: - najkasnije do 19.maja tretirati breskvike sa Orius ili Folicur 250 EW 0,1% uz dodatak Bravo 0,25% ili Odeon 0.2% protiv upljikavosti lista. Protiv tetoina primeniti Decis 2.5 EC 0,05%, Karate Zeon 0,03% ili Mavrik 0,03% (poto su nepovoljni uslovi za aktivnost tetoina).

Na pojedinim lokalitetima (region severne Bake) lokalne pljuskove pratila je i pojava gradonosnog leda. Preporuujemo pregledavanje vonjaka i obratiti panju na eventualna oteenja. Ukoliko ima oteenja plodova, obavezno oprskati vonjak u roku od 24h sa ANTRACOL 0.25% ili MEGAFOL 0.5% ili FERTILEADER 954 0.5%.
U narednom periodu obavezno pregledavati vonjak i obratiti panju kod jabuke, kruke i dunje na simptome bakteriozne plamenjae , kako je navedeno u obavetenju od 5.5.2010.
tetoine na breskvi i nektarini [04.05.2010]

Gusenice breskvinog smotavca (C. molesta) su poele da se pile u svim regionima Vojvodine. Breskvin moljac (Anarsia lineatella) masovno leti i poetak piljenja gusenica se oekuje u periodu 10-15. maj. u zavisnosti od regiona Vojvodine. U pojedinim zasadima su prisutne i lisne vai. Preporuka za suzbijanje je sledea: 1. u onim breskvicima gde su lisne vai naselile vie od 5% letorasta, a nema problema sa breskvinim smotavcem primeniti: Lannate 25 WP 0,15%, Methomex 0,2%, Mavrik 0,03%. 2. u zasadima gde je brojnost lisnih vaiju iznad kritine, ali je problem i breskvin smotavac, primeniti Cotnion 0,2%, Perfektion 0,2% ili preparate na bazi fenitrotiona, odnosno fosalona uz dodatak okvaivaa Trend 0,1%, Atplus 0,5%, Extravon 0,1% i drugi. 3. u zasadima gde je brojnost lisnih vaiju ispod kritine ili ih nema, ali je problem breskvin smotavac, primeniti Cotnion 0,2%, ili preparate na bazi fenitrotiona, odnosno fosalona. Tretmanima pod 2 i 3 delimino suzbijamo i breskvinog moljca. Tretmane uraditi: - u regionu Junog Banata i Srema, te srednje Bake 05 ili 06.maja - u ostalim regionima Vojvodine 07 ili 08.maja Poto se oekuju padavine u navedenim periodima dodati i fungicid. Pre kie Bravo 0,25%, Odeon 0,2%. Posle kie Folicur 250 EW 0,1%. Ovim tretmanima titimo od infekcija prouzrokovaa upljikavosti lia.

tetoine na breskvi i nektarini [25.04.2010]

Nakon cvetanja breskve i nektarine u pojednim zasadima je primeen poetak naseljavanja lisnih vaiju. Takoe jo moe biti znaajna aktivnost lisnih pipa. Breskvin smotavac je u maksimumu leta. Ipak u veini zasad u narednih 10 dana nije neophodno da se rade tretmani insekticidima. Odnosno preporuka je sledea: - to pre primeniti insekticide samo u onim breskvicima gde su lisne vai naselile vie od 5% letorasta. Moe se primeniti: Lannate 25 WP 0,15%, Methomex 0,2%, Mavrik 0,03%, Karate Zeon 0,02%, Fastac 0,015% - u zasadima gde nema ili je brojnost lisnih vaiju ispod kritine ne koristiti insekticide jo narednih 10 dana. Tada e se morati svakako raditi prvi tretman protiv breskvinog smotavca. - lisne pipe (Phylobius spp. i drugi) i pored visoke brojnosti ne ine znaajnije tete po prinos, pa ih ne treba suzbijati - momenat za suzbijanje breskvinog smotavaca (C.molesta) e najverovatnije biti, uzavisnosti od regiona Vojvodine u periodu 05-10.maj

U regionu Bake i Severnog Banata tokom prepodnevnih sati 22.aprila su se ispunili uslovi za infekcije od prouzrokovaa upljikavosti lia. Ako kotiavo voe nije tretirano u poslednjih 5 dana, tada je potrebno da se uradi tretman: - breskva Bravo 0,25%, Odeon 0,2%, i drugi na bazi hlorotalonila - ljiva preparati na bazi mankogala 0,3% ako je tretman raen u poslednjih 5 dana, tada nije potrebno da se rade tretmani.
Suenje cvetova breskve i nekatrine i upljikavost lia [19.04.2010]

U svim regionima Vojvodine u jutarnjim asovima 19.aprila ponovo su se stvorili uslovi za infekcije od prouzrokovaa suenja cvetova i grana. U zasadima bresaka, nektarina koje su jo u fazi cvetanja ili precvetavanja, obavezno uraditi tretmane, im vremenski uslovi dozvole sa: SWITCH 0,1%, SIGNUM 0.08%, ORIUS 0,1%, MIRAGE 0,05% i drugi. Napomena: ovi tretmani istovremeno tite i od prouzrokovaa upljikavosti lia.

Breskvin smotavac (Cydia molesta) [16.04.2010]

U periodu 10-16.april u svim lokalitetima Vojvodine je poeo let breskvinog smotavca. Situacija po regionima je sledea: - Juni Banat i Baka poetak leta 10-11.april - Srednja Baka poetak leta 12-13.april - Severna Baka i Banat, Srem 14-16.april

U svim regionima Vojvodine skoro neprestano postoje uslovi za infekcije od prouzrokovaa suenja cvetova, od 12.aprila do sada. Zato na breskvama, nektarinama, ljivama i vinjama koje su jo u fazi cvetanja ili precvetavanja, obavezno ponoviti tretmane sa:
CHORUS 0,025% ili SIGNUM 0.08% Napomena: tretmane uraditi najkasnije do veernjih sati 15.aprila.

U regionu junog i srednje Banata i Fruke gore u ranim jutarnjim asovima, a u ostalim regionima Vojvodine tokom ranih prepodnevnih asova 12.aprila je dolo do ispunjena uslova za nastanak infekcija od prouzrokovaa suenja cvetova. Stoga na breskvama i eventualno kajsijama koje su jo u fazi cvetanja visok je rizik od infekcija. Poto se najavljuje kiovito i nestabilno vreme do 15. aprila, preporuka je sledea: 1. ako tretiranje uspete uraditi do podnevnih sati 13.aprila tretirati sa MERPAN 50 WP 0.3%, ODEON 0,2%, BRAVO 0,3% i slino 2. ako se tretmani rade nakon podnevnih sati 13. aprila tada primeniti CHORUS 0,025%, SIGNUM 0.08%, MIRAGE 0,05%, ORIUS 0,1% i drugi. Napomena: po svaku cenu uraditi tretmane najkasnije do veernjih sati 14.aprila, makar i po kii. Insekticide u ovom tretmanu ne koristiti. Ovim tretmanom titimo i od prouzrokovaa upljikavosti lia.
Suenje cvetova breskve, nekatrine i kajsije [06.04.2010]

U veini regiona Vojvodine (Srem, Juni Banat i Baka, Srednja i zapadna Baka, severni Banat) je dolo do ispunjena uslova za nastanak infekcija od prouzrokovaa suenja cvetova, tokom podnevnih sati 06. aprila. Preporuka je sledea: Preporuka: 1. u zasadima breskve i nektarine, gde ima otvorenog cveta uraditi tretman sa CHORUS 0,03%, MIRAGE 0,05%, SIGNUM 0,1% i drugi. Tretman uraditi najkasnije do etvrtka 07.aprila. 2. u zasadima kajsija primeniti CHORUS 0,025%, SIGNUM 0.08%, MIRAGE 0,05%, RONILAN 0,1% i drugi. Tretmane uraditi najkasnije do petka 08.aprila. 3. u zasadima bresaka gde nema otvorenog cveta ne tretirati. 4. U regionu Severne Bake nije neophodno da se rade tretmani, poto nije dolo do ispunjenja uslova za infekcije

Proizvoai voa i uljane repice Sada je period cvetanja voa i uljane repice. U nekim sluajevima e biti potrebno da se primenjuju insekticidi. Apelujemo da se primena insekticida ne radi bez preke potrebe i bez predhodne konsultacije sa strunim licem. Vaa je moralna, agronomska i zakonska obaveza da obavestite pelare 48 sati pre primene insekticida (Zakon o sredstvima za zatitu bilja - lan 48 i 49 i Zakon o stoarstvu -lan 63). Unitavanjem opraivaa
smanjujete procenat oplodnje i do 40%.

parcele.
Suenje cvetova breskve i nekatrine [30.03.2010]

U junim regionima Vojvodine (Srem, Juni Banat...) je poelo cvetanje bresaka i nekatrina. Najavljeno kiovito vreme u periodu 31.mart-02.april, moe da stvori u uslove za nastanak infekcija od prouzrokovaa suenja cvetova (Monilia sp.). Preporuka: 1. u zasadima gde ima otvorenog cveta pre kia (30 ili 31. mart) uradi tretman sa MERPAN 50 0.3% ili MERPAN 80 0.2%... 2. ako se ne uspe uraditi tretman pre kia, a vlaenje je bilo due od 10 sati, tada najkasnije u roku od 48 sati primeniti CHORUS 0,03%, SIGNUM 0.075%, MIRAGE 0,05%, RONILAN 0,15% i drugi. 3. u zasadima gde nema otvorenog cveta za sada ne tretirati

Poto su vremenski uslovi "mekani" (toplo vreme sa uestalim vlaenjima) uslovi
pogoduju razvoju prouzrokovaa oboljenja. Tu pre svega mislimo na oboljenja koja se razvijaju unutar drveta, a u ovakvim uslovima prave infekcije, i ija aktivnost je uoljiva u vidu suenja grana i granica tek nakon nekoliko godina. ime direktno utiu na ivotni vek i kondiciju zasada. Neke, najee prouzrokovae ovih pojava u naim uslovima moete videti i na priloenim slikama. Zbog toga se preporuuje ponavljanje tretmana sa bakarnim preparatima kako je to navedeno u obavetenju od 19.oktobra. Meutim, uzimajui u obzir najavljivane uestale kie i do 10. decembra relativno toplo vreme, za ove ponovljene tretmane, bolji izbor su preparati na bazi kaptana (MERPAN 50 WP 0.3-0.4% ili MERPAN 80 WDG 0.2-0.25%i drugi.). Koliina vode treba da obezbedi dobro kupanje voaka (na svaki metar visine zasada 400 lit/ha). U sluaju da nakon tretmana padne vie od 50 lit/m2 padavina, temeprature ostanu iznad 0C tretman bi bilo preporuljivo ponoviti.
Zatita breskve u 2009. godini [17.11.2009]

Najznaajniji problemi u zatiti breskve od prouzrokvaa bolesti i tetoina:
Rutava buba najvee tete je napravila u regionima Severne i srednje Bake i Banata. ini se da se juna linija tetnosti tokom godina pomera ka jugu (ranije je problem bio ogranien samo na Teleku visoravan). Obino su bili ugroeni vonjaci koji se granie ili se nalaze okrueni ratarskim povrinama. tete su ile i do 100% unitenih cvetova. Mogunosti borbe su: primena belih ili plavih posuda sa vodom, a tretmani insekticidima su vrlo diskutabilni i zbog svoje efikasnosti i sa aspekta unitavanja korisnih insekata opraivaa (detaljnije vidi obavetenje od 09.04.2009). Takoe je zapaeno da vonjaci na hladnijim lokalitetima ili ako su zatravnjeni su manje izloeni napadu. Stenice u regionu Srema nakon cvetanja breskve, dolo je do masovnijeg oteivanja plodova, u vidu uboda. Nastale deformacije su ostale do kraja vegetacije, smanjujui udeo prve klase. Uzrok pojavi su stenice koje su svojim ubodima prouzrokovale deformacije plodova. Osim toga, mogua je i pojava medenja na mestima oteenja i odbacivanja tek zametnutih plodia. Izgled simptoma zavisi od momenta oteivanja. U zasadima gde je primeena ova pojava, u narednoj vegetaciji nakon cvetanja sledeih 10 nedelja treba pratiti aktivnost stenica. Praenje se radi pomou belih lepljivih ploa. Vreme postavljanja ploa bie naznaeno putem Agroupozorenja. Veina insekticida ispoljava dobru efikasnost, samo se mora pogoditi momenat. Dudova titasta va u regionu Srema, pogotovo junim obroncima Fruke Gore konstantan problem, ve godinama. U ostalim lokalitetima Vojvodine se sporadino javlja. Vie o tetoini moete proitati kod opisa tetoine. Relativno je efikasan Insegar i preparati na bazi acetamiprida odnosno piriproxyfena. Neto slabije efikasnosti su Karate Zeon, Sumi-Alfa i drugi piretroidi. Obavezna je i primena letnjih ulja (EOS) i/ili okvaivaa (najbolje na bazi polialkilenoksida). Svi ovi preparati moraju se primeniti u tano odreenom momentu i tretmane ponoviti nakon 10-tak dana. Lisne vai : generalno nisu predstvljale poseban problem, ali u pojedinim zasadima tokom juna meseca je bilo potrebe za njihovim suzbijanjem. Preparati iz grupe neonikotinoida (Actara, Kohinor i dr) i Lannate odnosno Methomex su ispoljili zadovoljavajuu efikasnost. Kovrdavost lista u 2009. godini u regionu Vojvodine sa 2 dobro pozicionirana tretmana (na junim obroncima Fruke
Gore sa 3 tretmana), mogla se postii zadovoljavajua zatita od ovog oboljenja. Jo jednom napominjemo da se infekcije deavaju u momentu otvaranja pupoljaka (zelena taka) i tada je potrebno posebnu panju obratiti na ovo oboljenje. Kada se pupoljci ve otvore tada je ve kasno. Izbor preparata koji efikasno suzbijaju ovo oboljenje moete videti u obavetenjima od 12.03, 16.03 i 25.03.2009. godine. Peplenica uglavnom nije priinjavala znaajnije tete, ali na pojedinim sortama (vinogradaska breskva naprim.) i pojedinim lokalitetima je bila prisutna pogotovo u drugom delu vegetacije breskve. Posebne mere suzbijanja uglavnom nije trebalo raditi. Trule plodova pred berbu i nakon berbe pratino u svim lokalitetima prisutan problem. ini se da za sada neko prihvatljivo reenje ne postoji. Do pojave dolazi pred berbu kada pone da se menja konzistencija ploda. Tada razliiti insekti koji siu ili liu (muve, stenice, ose...) prave vee ili manje povrede na povrini ploda. Ove povrede mogu biti izazvane i nepaljivom berbom, kada se plodovi previe stisnu. Preko tih mikro i makro povreda dolazi do infekcije. Te se trule ispoljava nakon nekoliko dana bilo da je plod na grani ili ve u gajbici. O nekim merama koje mogu ublaiti pojavu vidi i u obavetenjima od 9.07.2009. i 18.07.2009.


Zasade kotiavog voa, bi trebalo obavezno tretirati sa nekim bakarnim preparatom. Vreme tretiranja je kada opadne oko 70% lisne mase. Iako se ne ini tako ovo su izuzetno znaajni tretmani, koji smanjuju infektivni potencijal, raznih patogena koji prezimljavaju u zasadima. Preparate koristiti u
koncentracija/dozama koje su najmanje 30% vee od preporuenih iz uputstva za upotrebu. Prednost dati formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tane doze, za neke preparate su date u tabeli: preparat doza na 100 lit NEORAM 0.8 kg CUPROCAFFARO 0.5 kg KOCIDE 0.55 kg ... Tretmane raditi kada su temperature iznad +5C, a ima dovoljno vremena da se depozit osui dok nepone da mrzne.
Agro-ekonomska analiza proizvodnje breskve u 2009 [13.10.2009]

Karakteristike proizvodnje breskve u 2009. godini: - Vegetacije breskve je prvo krenula na junim obroncima Fruke Gore u prvoj dekadi marta. U ostalim lokalitetima Vojvodine to se desilo tokom druge dekade marta meseca. - Cvetanje je bilo u periodu 25.mart 18. april, nije bilo mraza, a procenat oploenih cvetova je bio dobar. - Prinosi su se kretali od 10 t/ha, pa do 25 t/ha. Odnosno 10-35 kg/stablu. Prosek je ipak bio oko 15 kg/stablu. - Jedan mali deo konzumne breskve je izvezen u Rusiju. Deo je zavrio na domaem tritu u supermarketima i kod preraivaa. A deo je baen (zbog nezadovoljstva niskom cenom ili usled brzog kvarenja nakon berbe). - Cena konzumne breskve se kretala od 10-30 din/kg. Naalost, preteno su proizvoai mogli da je prodaju po ceni 15-20 din/kg. - Ulaganje da bi se proizveo 1kg ploda breskve pri prinosu od 10t/ha je oko 28 din/kg ploda, a za prinos od 15t/ha oko 19 din/kg ploda. Breskva je bila jo jedna promaena poljoprivredna proizvodnja u 2009. godini.
Kalkulacija za 1ha u punoj proizvodnji konzumna breskva trosak kolicina ukupna jedinicna kolicinacena rezidba zimska mulciranje grana rotokopaica Letnja rezidba proreivanje plodova nafta rotofreziranje setvospremac 2x 2x 2 2
ukupna ukupno
euro dinara 130 100 20 130
napomena
12090 9300 1860 12090 6510 25110 1860(2x) 930(2x)
50 10
1x litara 2x 2x 270 1
70 270 20 10
tanjiranje
2x
10 90 300 0.5 150 270 600 3000 1 0.31 600 930
930(2x) 8370 13950 25110 (1 covek = 200kg/8 55800 sati) 86490
prskanje 9 sati mineralna djubriva kg pesticidi berba ambalaza (gajbica sa saem 0.37eura, bez saa 0.25 eura) transport berba 10 tretmana sati
200 3000 profit -150
18600 279000
UKUPNI GODISNJI TROSKOVI prinos ukupno 15000kg cena 0.19 prihod
2850
-13950
brutto prihod ulaganje/kg
2850eura 0.2
265050 18.6
Bolesti i tetoine breskve, ljive [18.07.2009]

U narednih 10-tak dana nisu predviene ozbiljnje padavine, pa i rizik od prouzrokovaa oboljenje je minimalan. Stoga se ne preporuuju tretmani hemijskim preparatima. to se tie insekata, na plodovima presvega breskve i nektarine, koje su neposredno pred zrenje, tete (buenjem i grickanjem) mogu da prave ose, muve i slino. Primena insketicida ima kratkotrajan efekat i obino ne doprinosi znaajnijem smanjenju teta. Preporuka je da se berba tih plodova obavi neto ranije, pre pune zrelosti, kao i da se izbegava berba u vie navrata.
Trule plodova breskve i breskvin smotavac [09.07.2009]

Usled uestalih padavina u svim regionima Vojvodine visok je rizik od prouzrokovaa trulei plodova (Monilia spp. i Botrytis cinerea). Hemijskim tretmanima moemo samo da ublaimo posledice. Najugroenije su sorte koje e se brati u narednih 15 dana. Preporuuje se, da se ove sorte to pre, tretiraju sa Chorus 0.025% (karenca u susednim zemljama 14 dana) ili preparatima na bazi fenhexamida (karenca u susednim zemljama 3 dana) ili boscalid+piraklostrobina (karenca u susednim zemljama 7 dana). Sorte koje e se brati u narednih 5 dana ne tretirati. Sorte koje e se brati tek za 20 i vie dana tretirati sa Merpan 50 0.3%, Odeon 0.18% ili Bravo 0.2%. Preporuuje se ponovni tretman protiv brekviog smotavca prema sledeem rasporedu:
Za sorte koje e se brati tek nakon 20 dana primeniti Gusathion 0.15% (karenca 28 dana), Lannate 0.15%, Methomex 0.2% (karenca 35 dana) ili preparate na bazi fenitrotiona, fosalona, fentiona (karenca 28 dana). Za sorte koje e se brati nakon 5-14 dana primeniti Karate zeon 0.02% (karenca 14 dana, u nekim susednim zemljama 3 dana), Sumi alfa 0.02% (karenca 14 dana), Avaunt 0.02% (karenca 7 dana), preparate na bazi dihlorvosa (karenca 7 dana). Sorte koje e se brati u narednih 5 dana ne tretirati. Strogo voditi rauna o karenci preparata.
Trule plodova breskve [22.06.2009]

U svim regionima Vojvodine visok je rizik od prouzrokovaa trulei plodova (Monilia spp. i Botrytis cinerea). Period visokog rizika e trajati sve do 27.juna. Najugroenije su sorte koje e se brati u narednih 15 dana. Preporuuje se, da se ove sorte to pre, tretiraju sa Chorus 0.025% (karenca u susednim zemljama 14 dana) ili preparatima na bazi fenhexamida (karenca u susednim zemljama 3 dana) ili boscalid+piraklostrobina (karenca u susednim zemljama 7 dana). Sorte koje e se brati u narednih 5 dana ne tretirati. Sorte koje e se brati tek za 20 i vie dana tretirati sa Merpan 50 0.3%, Odeon 0.18% ili Bravo 0.2%.
Breskvin smotavac i bolesti breskve [13.06.2009]

Optimalni momenat za suzbijanje 2.generacije breskvinog smotavca (C. molesta) je: - region junog Banata 13-15. jun - region zapadne, srednje, june Bake, Srema, srednje i severnog Banata je 15-17.jun - region severne Bake 17-19.jun Za sorte koje e se brati tek nakon 20 dana primeniti Gusathion 0.15%, Pyrinex 0.15% (karenca 28 dana), Lannate 0.15%, Methomex 0.2% (karenca 35 dana) ili preparate na bazi fenitrotiona, fosalona, fentiona (karenca 28 dana). Za sorte koje e se brati nakon 10-14 dana primeniti Karate zeon 0.02% (karenca 14 dana, u nekim susednim zemljama 3 dana), Sumi alfa 0.02% (karenca 14 dana), preparate na bazi dihlorvosa (karenca 7 dana).
Sorte koje e se brati unutar 10 dana ne tretirati. Strogo voditi rauna o karenci preparata. Prouzrokva upljikavost lia je u poslednjih 7 dana imao uslove za infekciju u svim regionima Vojvodine. Ako je do berbe preostalo vie od 15 dana tada uz insekticid primenti Merpan 50 WP 0.3% (karenca 21 dan). Ovaj tretman ujedno prua zatitu i od prouzrokvaa monilije ploda. Na sortama koje e se brati u narednih 10 dana, iako je visok rizik od monilije ploda (Monilia sp.), ne preporuuju se tretmani (na osnovu iskustva ovo oboljenje predstavlja problem na srednje kasnim i kasnim sortama bresaka i nektarina).
Bolesti breskve [02.06.2009]

Nestabilno vreme u svim regionima Vojvodine stvara uslove za infekcije od prouzrokovaa upljikavosti lia kotiavog voa (Stigmina carphophyla). Ako je od poslednje primene fungicida prolo vie od 10 dana, ponoviti tretman sa Orius 0.1%, kod osetljivih sorata na pepelnicu prednost dati Topaz-u 0.05% uz dodatak Merpan 50 WP 0.25%.
upljikavost lia i tetne gusenice breskve [20.05.2009]

Tokom 18 i 19.maja, u veini regiona Vojvodine (gde je u popodnevnim satima bilo pljuskova) je dolo do stvaranja uslova za infekcije od prouzrokovaa upljikavosti lia (Stigmina carphophyla). Ako je od poslednje primene fungicida prolo vie od 10 dana, ponoviti tretman sa Orius 0.1% ili preparatima na bazi miklobutanila 0.03%. Masovno piljenje gusenica breskvinog smotavca (Grapholita molesta) i prvo masovnije piljenje breskvinog moljca (Anarisa lineatella) se oekuje narednih dana (srednja Baka i juni Banat 18.maja; juna Baka, sever Banata i Srem 19.maja i severna i zapadna Baka 20,21.maja). Stoga se preporuuje primena Pyrinex 0.2%, Coragen 0.02% ili preparata na bazi fenitrotiona ili fosalona 0.2%. U breskvicima gde se uoe lisne vai Myzus persicae uraditi tretman sa nekim insekticidom ( Methomex 20 SL 0.2% ili Lannate 25 WP 0.15% ili Kohinor 0.03% ili neki drugi iz grupe neonikotinoida...). Tretman najbolje primeniti u zaetku kolonija lisnih vai.
upljikvost lia breskve i breskvin moljac [14.05.2009]

14.maja, u regionu zapadne, srednje i june Bake i Sremu je dolo do stvaranja uslova za infekcije od prouzrokovaa upljikavosti lia. Ako je od poslednje primene fungicida
prolo vie od 10 dana, ponoviti tretman sa Orius 0.1% ili preparatima na bazi miklobutanila 0.03% dodati i Merpan 80 WDG 0.18% ili preparate na bazi mankoceba. Iako je poeo let breskvinog moljca (Anarsia lineatella) poetak piljenja gusenica i momenat za prvo suzbijanje se oekuje izmeu 20-25.maja.
Breskvin smotavac i bolesti lista breskve [07.05.2009]

Breskvin smotavac je masovno poeo da se pili u regionu junog Banata oko 1.maja, u podruiju srednje i june Bake oko 4.maja, a u Sremu, na severu Bake i Banata oko 7.maja. Stoga se preporuuje primena insketicida najkasnije do 10.maja u obzir dolaze preprati Pyrinex 0.2% ili Avaunt 0.03%, kao i preparati na bazi fenitrotiona, hlorpirifosa+cipermetrina... Ako u zasadu ima prisutnih lisnih vaiju na vie od 5% izbojaka, prednost dati Metomexu 0.2% ili Lannate 20 WP 0.15%. Za suzbijanje prouzrokvaa upljikavosti lia dodati Orius 0.1% ili neki preparat na bazi miklobutanila 0.03% (za region junog Banata i Bake, odnosno gde je bilo padavina nakon 1.maja), u ostalim regionima dovoljno je dodati Merpan 80 WDG 0.18% ili preparate na bazi mankoceba.

U svim regionima Vojvodine (osim severne i srednje Bake) stvorili su se uslovi za infekcije od prouzrokovaa upljikavosti lista (Stigmina carpophila). Tako da to pre treba tretirati zasade bresaka i nektarina. Pogodni preparati su: Systhane 0.03% ili preparati na bazi dodina. Lisne vai treba suzbijati samo ako se uoi njihovo prisutvo na vie od 5% izbojaka sa Kohinorom 0.03% ili nekim drugim preparatom iz grupe neonikotinoida, odnosno sa Metomex 0.2% ili Lannate 25 WP 0.15%.
Bolesti breskve i nektarine [21.04.2009]

U periodu 19-21.april, u svim regionima Vojvodine su se stvorili uslovi za infekcije od prouzrokovaa upljikavosti lista (Stigmina carpophila). Tako da ko nije rado tretmane 17 ili 18.aprila, treba da tretira breskvike to pre. Pogodni preparati su: Delan 0.075% ili Systhane* 0.03% uz dodatak preparata na bazi kaptana (Merpan 50WP 0.3% i drugi). * Systhane nema registaciju u Srbiji za ovu namenu
Bolesti i tetoine breskve [18.04.2009]

Breskva i nekatrina je u fazi precvetavanja ili je odcvetala, pa vlaenje koje je nastupilo 14 i 17.aprila nije stvorilo uslove za infekcije od monilije, osim u regionu srednje Bake i severnog Banata. U tim regionima je preporuljivo da se uradi tretman sa Ronilan 0.15% ili Octave 0.04% ili Mirage 0.05% ili Chorus 0.03% i slinim prepratima. Ujedno e biti uraena zatita i od prouzrokovaa upljikavosti lia.
Breskvin smotavac je poeo svoju aktivnost u svim regionima Vojvodine. Prvi momenat za suzbijanje se oekuje oko 10 maja.
Monilija breskve i kajsije [09.04.2009]

Breskva je u punom cvetu, a kajsija u precvetavanju, a vremenski uslovi ne pogoduju infekciji od monilije. Meutim, nakon lokalnih pljuskova ili na terenima gde su jake i dugotrajne rose (doline reka, neki zatvoreni lokaliteti okrueni vodom i sl.), a biljna masa je vlana due od 8 sati, mogu se stvoriti uslovi za infekcije cveta. U takvim situacijama treba uraditi tretman sa nekim od sledeih fungicida u roku od 48 sati: Ronilan 0.15%, Octave 0.04%, Mirage 0.05%, Chorus 0.03% i drugi.

Kovrdavost lia [25.03.2009]

Uslovi za inferkciju su bili 24.marta ispunjeni u veini lokalteta u Vojvodini. Ako niste radili tretmane prema obavetenju od 22.marta, danas ili sutra (25 26.mart) jo moete spreiti infekcije. U obzir dolazi samo preparat SYLLIT (0.25lit/100 lit vode).
Kovrdavost lista breskve [22.03.2009]

upotreba preparata kao u obavetenju od 16. marta.
Breskva kovrdavost lisa [16.03.2009]

Situacija na teritoriji Vojvodine:
- U svim reginoma Vojvodine je breskva krenula. - U ovoj fazi breskva bez nekih znaajnijih oteenja moe da izdri mrazeve do -5,-6C - Tokom nedelje posebno e biti kritini dani za infekcije 18, 19 i 20.mart. PREPORUKA DO PETKA (20.mart): - ako je tretman raen prolog vikenda (14,15.mart), i ako se obistini prognoza za kiu sledei tretman bi trebalo raditi sa SYLLIT 0.25% 19 ili 20.marta - ako tretman nije raen 14,15.marta najkasnije do 18.marta raditi BRAVO* 0.4lit ili ODEON* 0.35kg, DELANOM 0.1kg odnosno CIRAMOM 0.45kg/100 lit vode
Breskva kovrdavost lia [12.03.2009]

Situacija na teritoriji Vojvodine: - U svim reginoma Vojvodine je primeeno kretanje vegetacije. U severnijim regionima samo na pojedinim lokalitetima i sortama su se otvorili vrni pupoljci, a u junijim regionima je vegetacija za 1-2 dana napred. Skoro svaki dan ima uslova za infekcije od Taphrine deformans u svim lokalitetima Vojvodine. U Junom Banatu je primeena i aktivnost lisnih vaiju na pupoljcima breskve. PREPORUKA DO NEDELJE (15.mart): - Na junim obroncima Fruke gore gde je breskva najvie krenula ako je tretman raen prolog vikenda (7, 8 mart), danas ili sutra (12 ili 13.mart) moe da uradi tretman sa BRAVO* 0.4lit ili ODEON* 0.35kg, DELANOM 0.1kg odnosno CIRAMOM 0.45kg/100 lit vode - u lokalitetima gde je breskva tek krenula, zbog velike koliine padavina, preporuljivo je da se ponovi tretman sa bakarnim preparatima.

Situacija na teritoriji Vojvodine: - Na junim obroncima Fruke gore (Grgurevci) breskva je poela da otvara pupoljke. - U svim ostalim reginoma Vojvodine jo nije primeeno kretanje vegetacije. Procena je da ako nastupi dva uzastupna toplija dana, da e u nekim lokalitetima sigurno doi do
kretanja pupoljaka. Tokom 7 i 8 marta su bili ostvareni uslovi za infekcije od Taphrine deformans u svim lokalitetima Vojvodine, osim na Subotiko-Horgokoj peari. PREPORUKA DO SREDE (11.mart): - U lokalietima gde je breskva krenula ko nije uradio tretman sa kontaktnim fungicidima navedenim u preporuci od 6.marta, jo danas (9.marta) moe da uradi tretman sa SYLLIT 0.25lit/100 lit vode - u lokalitetima gde jo nije krenula breskva, samo u regionima Junog Banata i Srema, zbog velike koliine padavina, preporuljivo je da se ponovi tretman sa bakarnim preparatima. U ostalim lokalitetima, dok ne krene breskva ne treba raditi tretmane.

Situacija na teritoriji Vojvodine: - Na junim obroncima Fruke gore (Grgurevci) breskva je poela da otvara pupoljke. - U svim ostalim reginoma Vojvodine jo nije primeeno kretanje vegetacije. Procena je da ako nastupi dva uzastupna toplija dana, da e u nekim lokalitetima sigurno doi do kretanja pupoljaka. Otvaranjem pupoljaka otvoren je put i za prouzrokovaa kovravosti lia, stoga u narednom periodu treba biti oprezan. PREPORUKA DO PONEDELJKA (09.mart): - U lokalietima gde je breskva krenula uraditi tretman sa BRAVO* 0.4lit ili ODEON* 0.35kg, DELANOM 0.1kg odnosno CIRAMOM 0.45kg/100 lit vode - u lokalitetima gde jo nije krenula breskva poslenji je momenat da se uradi prskanje sa bakarnim preparatima, a kao to je to navedeno u soptenju od 19.februara. *nemaju registraciju u Srbiji za ovu namenu
Zimsko prskanje bresaka i kajsija [03.03.2009]

U svim regionima Vojvodine kajsija je poela da otvara pupoljke, a breskva je jo u fazi mirovanja. Najkasnije do 8. marta uraditi tretman sa bakarnim preparatima (kako je to navedeno u predhodnom saoptenju). Ako nakon tretmana padne vie od 20 lit/m2 kie ponoviti prskanje.
Zimsko prskanje breskva [19.02.2009]

Prema vremenskoj prognozi oko 1. marta e postepeno da otopljava. U tom periodu obavezna je primena bakarnih preparata. Koristiti ih u koncentracija/dozama koje su najmanje 30% vee od preporuenih iz uputstva za upotrebu. Prave doze, za neke preparate su date u tabeli: preparat NEORAM doza na 100 lit 1 kg
CUPROCAFFARO 0.8 kg BLAUVIT CUPROXAT ... 0.8 kg 1.2 lit
Tretmane raditi kada su temperature iznad +5C, a ima dovoljno vremena da se depozit osui dok nepone da mrzne. Ako ima problema i sa titastim vaima dodati i EOS ili GALMIN 2-4lit/100 lit vode
tetni organizmi Anarsia lineatella Cydia molesta Trips meridionalis Pseudaulacaspis pentagona Bolesti Monilinia laxa Stigmina carpophyla Taphrina deformans
Ostala zapaanja kod BRESKVE <A HREF="http://www.box.rs/ifr/inc.php?a=112&s=[TIMESTAMP]"><IMG SRC="http://www.box.rs/ifr/in.php?a=112&s=[TIMESTAMP]" BORDER=0 WIDTH=235 HEIGHT=75 ALT="Kattintson a hirdetesre!" alt="" /></a> <A HREF="http://www.box.rs/ifr/inc.php?a=113&s=[TIMESTAMP]"><IMG SRC="http://www.box.rs/ifr/in.php?a=112&s=[TIMESTAMP]" BORDER=0 WIDTH=235 HEIGHT=75 ALT="Kattintson a hirdetesre!" alt="" /></a>
Vinova loza Obratiti panju na poljske glodare [13.11.2011]

Stetocine vinove loze [07.08.2011]

Na svim lokalitetima Srbije u poslednjih par dana je pocela da leti treca generacija pepeljastog grozdjanog moljca Lobresia botrana. Let ce trajati mozda i citav mesec. Ekonomske stete od ove generacije su velike, jer ostecene bobice bivaju brzo napadnute od Botrytis cinerea.Preporuka za sve koji su ranijih godina imali stete, tj. tamo gde je populacija ove stetocine velika da u zoni grozda odrade tretman do 10.og avgusta: avaunt 0.04% ili rimon 0.1%. Ovu preporuku mozete kombinovati sa prethodnom za sivu trulez i odraditi kao jedan tretman.
Bolesti vinove loze [06.08.2011]

Zbog cestih padavina, visoke relativne vlaznosti vazduha i odgovarajucih temperatura u poslednjih 48 sati zabelezeni su povoljni uslovi za razvoj sive trulezi Botytis cinerea. Jaca pojava sive trulezi moguca je u vinogradima gde nije kvalitetno suzbijana druga generacija grozdjanih moljaca.
Preporuka je za sve koji nisu odradili tretman po prethodnoj preporuci, u sto kracem roku odradi u zoni grozda switch 0.08% ili cantus 0.1% karenca je 28 dana.

U poslednja dva dana stvorili su se uslovi za infekciju prouzrokovaca plamenjace vinove loze(Plasmopara viticola). Preporuka je da se tretman sto pre obavi sa equation pro 0.04%. Posebno treba voditi racuna o karencama,jer se one kod nekih preparata razlikuju kod stonih i vinskih sorti vinove loze. Izborom preparata Cabrio top 0.25% ili Quadris 0.1% delujemo i na prouzrokovaca pepelnice. Stone sorte Kardinal koje su vec u fazi sarka odraditi tretman u zoni grozda protiv prouzrokovaca sive trulezi Botrytis cinerea teldor 0.1%-karenca 7 dana ili cantus o.1%karenca 14 dana.

Doslo je do stvaranja novih uslova za infekciju od prouzrokovaca plamenjace. Takodje se i narednih dana ocekuju padavine, pa je moguce stvaranje novih uslova za infekciju od prouzrokovaca plamenjace. Za sve koji su odradili po preporuci od 20.07, odraditi tretman u cetvrtak 28 jula, jer se nove padavine ocekuju od petka. Preporuka za plamenjacu cuprocaffaro 0.5% ili kocide 0.4%. Za pepelnicu koristiti kumulus ili thiovit jet 0.3%

U popodnevnim satima 20.jula je lokalno bilo malje ili vie padavina u svim regionima Srbije, pa je dolo do stvaranja novih uslova za infekcije od prouzrokovaa plamenjae Plasmopara viticola i sive trulei Botrytis cinerea. Prouzrokova pepelnice Uncinula necator ima povoljne uslove za klijanje konidija. Preporuka za zatitu od plamenjae i pepelnice CABRIO TOP 0.25% ili QADRIS 0.1% Od faze arka se osetljivost na prouzrokovae infekcije sive trulezi Botrytis cinerea poveava. Preporuka TELDOR 0.1% ILI CANTUS 0.1% ILI SWITCH 0.08%
Bolesti i stetocine vinove loze [01.07.2011]

U poslednjih 24 sata u svim delovima Srbije stvoreni su uslovi za infekciju plamenjace vinove loze. Preporuka: curzate mwg 0.3% ili ridomil gold 0.25% U fazi zatvaranja grozdova prouzrokovacinfekcije sive trulezi Botritis cinerea prodire u bobice kroz otvore koji nastaju povredama prilikom njihovih dodira. U pocetku zatvaranja grozdova preparati trebaju da prodru u unutrasnjost grozda, narocito kod sorti
sa zbijenim grozdovima, pa na kvalitet prskanja treba obratiti paznju. Preporuka cantus 0.1% ili teldor 0.1% Preporuka za grozdjanog moljca rimon 0.1% , trebalo bi posle tretmana da bude bez spiranja 24 sata i duze.
Vinova loza i zastita posle grada [25.06.2011]

U popodnevnim casovima 24 juna u nekim delovima Zupskog vinogorja, Zapadnoj Srbiji bilo je vremenskih nepogoda, praceno ledom.Preporuka je da u roku do 48 sati izvrsi zastita preparatima Kocide 0.4% ili Nordox 0,4% ili Neoram 0,4%.
Novi povoljni uslovi za bolesti vinove loze [25.06.2011]

U svim delovima Srbije u noci izmedju 24 i 25 juna stvoreni su uslovi za nove infekcije od prouzrokovaca plamenjace Plasmopara viticola i crne trulezi Guignardia bidvelli. Svi koji su odradili po preporuci od 20 juna, tretman ne treba ponavljati. U slucaju da je od poslednjeg tretmana proslo duze od sedam dana ove infekcije nisu pokrivene i preporukaje da se tretman odradi do 48 sati od infekcije. Crna trulez pravi najvece stete na grozdovima. Bobice postaju otporne na ovog patogena zavisnosti od sortimenta 4 do 6 nedelja posle zavrsenog cvetanja. Preporuka za crnu trulez zato 0.015% ili stroby 0.02% ili collis 0.04% ovim izborom suzbijamo i pepelnicu. Za plamenjacu preporuka forum gold 0.15% ili pergado 0.3%
Nastaviti zastitu vinove loze [20.06.2011]

U noci izmedju 19 i 20 juna je bilo manje ili vise padavina u celoj Srbiji. Bilo je duze od 8 sati vlazenje lisca, tako da je prouzrokovac infekcije plamenjace imao uslove za novu infekciju. Preporuka je tretman odraditi 48 sati od infekcije. Koristiti: profiler 0.3% ili equation pro 0.04% Za pepelnicu koristiti tilt 0.02% ili colis 0.04% Za grozdjane moljce ukoliko je velika brojnost koristiti coragen 0.02%.Tamo gde je populacija mala koristiti preparate runner 0,04%.
U poslednjih 24 sata stvorili su se uslovi za infekciju prouzrokovaca plamenjace Plasmopara viiticola.Tamo gde je vinova loza u feno fazi cvetanja odraditi po preporuci od 07.06. Ranije zaraze od prouzrokovaca infekcije pepelnice Uncinula necator su vidljive u vreme cvetanja ili njihova pojava na tek zametnutim bobicama. Zastita vinove lozeod ovog patogena mora biti preventivna. Jednom zarazena bobica sa belom prevlakom, cak i ako se sa nje odstrani parazit u toku porasta puca. Preporuka cristal 0.02% ili talendo 0.025%. U nekim lokalitetima vinova loza se nalazi u fazi precvetavanja, pa tretman treba uraditi i od prouzrokovaca infekcije sive trulezi Botritis cinerea. Infekcija Botritisa moguca je u svim razvojnim stadijumima. Tretmanom vinove loze neposredno posle cvetanja sprecava se mogucnost zaraze mladih grozdica i peteljke. Preporuka je switch 0.08%ili cantus 0.1% ili teldor 0.1% Preporuka za plamenjacu forum star 0.2% ili equation pro 0.04%
Nastaviti zastitu vinove loze [07.06.2011]

Vinova loza je u feno fazi pocetka ili punog cvetanja, u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta. U poslednjih sedam dana imamo lokalne padavine, u vinogradima gde je bilo vlazenja lista duze od sest sati ostvareni su uslovi za infekciju od prouzrokovaca crne trulezi Guigarddia bidwelii i plamenjace Plasmopara viticola.Na ove patogene u cvetanju su osetljivi svi delovi vinove loze, pa razmak izmedju dva tretiranja(tamo gde su cesta vlazenja) ne treba biti duzi od 7 dana. Preporuka bi bila da se tretman izvede na pocetku cvetanja svake sorte pojedinacno, tako da sledeci tretman bude u precvetavanju(cvetanje na ovim temperaturama ne traje duze od 5-7 dana). U malim zasadima gde imamo vise sorti, pa samim tim i produzeno cvetanje zastitu izvoditi u zavisnosti od uslova za infekciju. Preporuka za plamenjacu acrobat o.25% ili pergado f 0.25% ili mikal flash 0.35% Preporuka za crnu trulez colis 0.04% ili olimp 0.03%

U drugojpolovini ove nedelje su najavljene padavine u svim delovima Srbije, tako da se ocekuju nove infekcijeod prouzrokovaca plamenjace Plasmopara viticola. Vinova loza se nalazi u periodu intezivnog porasta lisne mase i pocetka cvetanja. Svakodnevno imamo pojavu nove lisne mase koja bi pre infekcije trebalo biti zasticenja. Preporuka za plamenjacu equation pro 0.04% ili pergado f 45 wg 0.25%
Za pepelnicu i crnu trulez colis 0.02%
Vinova loza i zastita posle grada [29.05.2011]

U popodnevnim satima 28.maja u pojedinim regionima Smedereva i Grocke bilo je nevreme praceno ledom i velikom kolicinom kise. Trebalo bi u najkracem roku rane koje su nastale od leda na lastarima i drugim delovima vinove loze zastititi preparatima na bazi bakra. Preporuka kocide 0.4% ili cuprocafaro 0.6%

U vecini regiona Vojvodine i pojedinim regionima Centralne Srbije stvorili su se uslovi za infekciju od prouzrokovaca plamenjace vinove loze. Infekcija je nastala tamo gde je bilo padavina i vlazenja lista. Takodje, treba nastaviti zastitu vinove loze od prouzrokovaca pepelnice i crne trulezi. Vinova loza ima intezivni porast nove lisne mase koja je u najosetnjivija na napred navedene bolesti. Preporuka za plamenjacu: forum star 0.2% ili profiler 0.3% Pepelnica preporuka: crystal 0.02% ili talendo 0.025% Suzbijanje grozdjanih moljaca koji su u fazi polaganja jaja koristiti avaunt 0.04% ili insegar 0.06%
Primarna infekcija plamenjace vinove loze [17.05.2011]

U svim lokalitetima Srbije bilo je padavina 15 i 16 maja, tamo gde je vlaenje lista trajalo due od 36 sati stvoreni su uslovi za primarnu infekciju plamenjae. Preporuka u narednih 48 sati odraditi RIDOMIL GOLD 0.25% ILI MIKAL FLESH 0.4% ILI MELODY COMBI 0.25%.

Vinova loza se nalazi u periodu intezivnog porasta lisne mase, pa zastitu treba nastaviti protiv prouzrokovaca infekcija: pepelnice Uncinule necator, crne pegavosti Phomopsis viticola, crne trulezi Guirgnardia bidwellii.Tamo gde je prosle godine bilo populacije pepeljastog Lobresia botrana i zutog Eupocilia ambiguella poceo je njihov let. Preporuka: za crnu pegavost antracol wp -70 0.2% ili merpan 80wdg 0.2% Preporuka: za pepelnicu i crnu trulez : falcon 0.04% ili systane 12E 0.02%
Preporuka; za grozdjane moljce : decis 0.04% ili vantex 0.006%
Sporiji porast vinove loze [05.05.2011]

Vinova loza ima sporiji porast za ovo doba godine, zbog nizih temperatura. Vinske sorte su porasta lastara 10do 15cm, a neke stone(Strazenski,Moldova) imaju veci porast. Medjutim, u svim krajevima Srbije smo imali padavine od 30.aprila, tako da zastitu treba nastaviti protiv crne trulezi i pepelnice. Preporuka: stroby df 0.025% ili ardent 0.025% ili zato 0,02% protiv prouzrokovaca crne trulezi i pepelnice.
Crna trulez vinove loze [29.04.2011]

U poslednjih 24 casa su se stvorili uslovi za infekciju prouzrokovaca crne trulezi (Guignardia bidwellii) u pojedinim lokalitetima Vojvodine i centralne Srbije.Do infekcije je doslo tamo gde je vlazenje lista trajalo duze od 8 sati .Preporuka je da se u narednih 48 sati uradi tretman ... U nasoj zemli nema zvanicno objavljenih radova o suzbijanju ovog prouzrokovaca bolesti, pa se moramo oslanjati na iskustva iz drugih zemalja i nekih nasih zapazanja iz predhodnih godina. Gljiva prezimljava u opalim bobicama na povrsini zemljista ili na zaostalim zarazenim trulim grozdovima na cokotu u obliku peritecija u kojima se formiraju askusi sa asko sporama.Infekciju obavlja posle kise i izbacivanje askospora.Na temperaturi od 13 stepeni duzina vlazenja lista za infekciju je 12 sati a na 18 stepeni 8 sati . Preporuka : stroby df 0.02% ili ardent 0.02% ovom preporukom nastavljamao i suzbijanje pepelnice. Uraditi i jos jednu zastitu protiv prouzrokovaca crne pegavosti vinove loze(phomopsis viticola) preporuka : dithane neo tec 0.25%
Prva prolecna zastita vinove loze [19.04.2011]

U vinogradima gde su lastari dostigli porast 3-10cm. ,ili vec imaju razvijena tri lista treba poceti sa suzbijanjem prouzrokovaca crne pegavosti Phomopsis viticola, kao i pepelnice vinove loze Unicinula necator.
Takodje ,gde ima grinja sisarica Eriophves vitis, koje se vec mogu videti na mladim razvijenim listovima uraditi njihovo suzbijanje. PREPORUKA: Za crnu pegavost :Folpan 50-wp 0.3% ili dithane dg/neo tec 0.25% za pepelnicu :kumulus df 0.3% ili thiovit jet 0.3% za eriofidnu grinju: vertimec 0.1% ili envidor 0.04%
vinova loza [08.04.2011]

Vinova loza je u zavisnosti od lokaliteta i razliitosti sortimenta u fazi mirovanja ili bubrenja pupoljaka. Zatitu jo ne treba obavljati. Zastita vinove loze je usmerena na tri najvanija prouzrokovaa bolesti: plamenjacu ,pepelnicu i sivu trule, no ove godine emo pratiti i davati upozorenja i za kontrolu prouzrokovaa crne trulei Guignardia bidwellii , koja napada sve delove vinove loze, a ija je pojava sve intezivnija a tete sve vee

Ukoliko ste zainteresovani, javite se na e-mail vajgandd@sbb.rs ili na telefon 063 326 772 . Obratiti panju na tete od zeeva [29.12.2010]

Zimsko prskanje vinove loze [05.10.2010]

U vinogradima gde je zavrena berba preporuuje se " plavo" prskanje sa nekim od bakarnih preparata, npr: NEORAM 0.3% ili KOCIDE 0.2% ili dr. Voditi rauna o vremenskim uslovima prilikom primene fungicida, da temperatura ne bude ispod 5 stepeni po Celzijusu.
tetoine vinove loze [26.08.2010]

Tokom ove i sledee nedelje u svim regionima Vojvodine se oekuje maksimalan let 3.generacije groanog moljca Lobesia botrana i polaganje jaja. Preporuujemo u ovom periodu prskanje insekticidima AVAUNT 0.0.25% (14 dana karenca) ili DECIS 0.07% (21 dan) ili NOMOLT 0.1% (28 dana) ili fenitrotion ili acetamiprid. Obratiti panju na sorte, momenat berbe i voditi rauna o karencama preparata.

U svim regionima Vojvodine tokom ove nedelje osvareni su uslovi za infekciju od prouzrokovaa sive trulei vinove loze Botrytis cinerea. Preporuujemo prskanje fungicidima: RONILAN 0.1% ili TELDOR 0.1% ili ciprodinil+fludioksonil ili pirimetanil.
Bolesti i tetoine vinove loze [07.07.2010]

Poeo je let 2.generacije groanog moljca Lobesia botrana , po regionima: -juni Banat i centralna Baka 2.jul -zapadna i severna Baka 6.jul -zapadni Banat 8.jul -Srem 8-13.jul Prva poleganja jaja groanog moljca se oekuju, po regionima: -juni Banat 4.jul -centralna Baka 5.jul -zapadna i severna Baka 9.-10.jul -zapadni Banat 11.-12.jul -Srem 11.-17.jul Ovi termini mogu da variraju par dana u zavisnosti od vremenskih uslova, potencijala i zastupljenosti tetoine. U vinogradima gde je veliki potencijal ove tetoine tretirati u fazi polaganja jaja sa IGR insekticidima (preparati na bazi fenoksikarba ili piriproksifena). Nestabilno i kiovito vreme je ponovo stvorilo uslove za razvoj plamenjae vinove loze Plasmopara viticola. U vinogradima gde se uoe simptomi plamenjae tretirati sa fungicidima kako je navedeno u obavetenju od 23.06., a gde nema simptoma preporuujemo prskanje sa: FOLPAN 0.2% ili ACROBAT 0.25% ili MERPAN 0.25% ili DELAN 0.035% ili DITHANE 0.25% ili POLYRAM 0.2%.

Kiovito vreme u proteklih par dana stvorilo je uslove za infekciju od prouzrokovaa plamenjae vinove loze Plasmopara viticola. Preporuujemo tretmane fungicidima: RIDOMIL GOLD 0.25% ili QUADRIS 0.075% ili MIKAL FLASH 0.35% ili CURZATE R 0.3% ili CURZATE M 0.3% ili dr.

Za vikend i poetkom nedelje od 29.maja do 2.juna u svim regionima Vojvodine su se ostvarili uslovi za infekciju od prouzrokovaa plamenjae vinove loze Plasmopara viticola. Preporuujemo tretiranje sisteminim fungicidima samo sorte koje nisu u fazi cvetanja, sa: QUADRIS 0.075% ili RIDOMIL GOLD 0.25% ili CURZATE R 0.3% ili CURZATE M 0.3% ili MIKAL FLASH 0.35% ili PROFILER 0.25%.Protiv pepelnice preporuujemo dodati: BUMPER 0.015% ili TILT 0.015% ili ANVIL 0.025% ili FALCON 0.03% ili KUMULUS 0.3% ili STROBY 0.02% ili COLLIS 0.03% ili IMPACT 0.02% ili FLAMENCO 0.04% ili dr.
Poeo let cikade Scaphoideus titanus [28.05.2010]

Scaphoideus titanus je cikada koja je prenosnik bolesti vinove loze koje u potpunosti mogu da je unite. Ovih dana je poelo piljenje larvi. Preporuka je da se vinograd pregleda na prisustvo larvi, ali za sada ne treba vriti suzbijanje. Izgled larvi moete videti na adresi www.inra.fr/hyppz/IMAGES/7032992.jpg
Bolesti i tetoine vinove loze [27.05.2010]

U ovom periodu se oekuje prvo poleganje jaja pepeljastog groanog moljca Lobesia botrana, za region: -juni Banat 23.maj -centralna Baka 24.-25.maj -zapadna i severna Baka 27.maj -Srem 28.maj -severni Banat 29.maj Preporuujemo tretiranje protiv groanog moljca sa AVAUNT 0.2 lit/ha. Zbod oekivanih kia u narednih etiri dana, preporuujemo preventivni tretman protiv plamenjae vinove loze Plasmopara viticola sa:ACROBAT 0.25% ili ANTRACOL 0.2% ili POLYRAM 0.2% ili DITHANE 0.25% ili SHAVIT 0.3%.
Plamenjaa vinove loze [16.05.2010]

U svim regionima Vojvodine tokom vikenda su se ostvarili uslovi za infekciju od plamenjae vinove loze Plasmopara viticola. Preporuujemo tretmane fungicidima:
QUADRIS 0.075% ili RIDOMIL GOLD 0.25% ili CURZATE M 0.3% ili CURZATE R 0.3% ili MIKAL FLESH 0,35% ili PROLIFER 0,25%.

U periodu 6.i 7.maja stvorili su se uslovi za primarnu infekciju od plamenjae vinove loze Plasmopara viticola. Preporuujemo prskanje za region severne, srednje i june Bake i severnog Banata sa kontaktnim fungicidima: FOLPAN 50 WP 0.2%, ili DITHANE 0.25% ili MERPAN 50 WP 0.25% ili POLYRAM 0.2%, a za region Fruke gore: QUADRIS 0.075% ili RIDOMIL GOLD 0.25% ili CURZATE M 0.3% ili CURZATE R 0.3% ili Melodi kombi 0,25%.

Pepelnica vinove loze [28.04.2010]

Do sada se jo nisu stvorili uslovi za infekciju od plamenjae vinove loze Plasmopara viticola, pa ne preporuujemo tretman u ovom periodu. Preporuujemo uraditi tretman protiv pepelnice vinove loze Uncinula necator kada su lastari duine 5-10 cm (3 lista) preparatima KUMULUS 0.3% ili VIVANDO 0.015% ili SHAVIT 0.3% .
Vinova loza [09.04.2010]

Vinova loza je u svim krajevim Vojvodine poela vegetaciju. Preporuujemo preventivne tretmane fungicidima: na bazi bakra (NEORAM 0.3%, CUPROCAFFARO 0.3%, ili dr.) i na bazi sumpora (MIKROTIOL 0.3%, KUMULUS 0.3% ili dr.).

Vrsta Harmonia axyridis se nalazi na spiskovima najnepoeljnijih organizama Evrope i Severne Amerike. Zbog svoje velike efikasnosti u suzbijanju lisnih vai je preneta iz Azije u Severnu Ameriku i Evropu. Meutim posle kratkog vremena je
pokazala svoje drugo lice. Ova vrsta toliko efikasno suzbija lisne vai, da druge bubamare ostaju bez hrane. Dodatan problem je to se ponekad hrani i larvama drugih bubamara koje su na nekoj teritoriji odomaene. Takoe krajem leta i tokom jeseni ona se ponekad hrani i zrelim voem i groem. Ako ove bubamare uu u preradu vina, zbog alkaloida koje ima u sebi vino gubi kvalitet. Vrsta je sklona okupljanju u grupe radi prezimljavanja, a kao jedno od pogodnih mesta se navode upravo grozdovi groa! Harmonia ima veoma promenljive crne pege na crvenim krilima, a ono to je karakteristino je crna W ara na beloj glavi, to se moe videti na fotografiji u prilogu. Ukoliko u grozdovima groa uoite grupe bubamara, najverovatnije se radi o ovoj vrsti (ostale vrste se obino ne grupiu), pa te grozdove obavezno treba odvojiti i ne stavljati ih u preradu! Hemijsko suzbijanje se ne sme izvoditi!!!

U veini lokaliteta Vojvodine su se ostvarili uslovi za infekcije od plamenjae vinove loze (Plasmopara viticola). im vremenski uslovi dozvole primeniti Ridomil gold MZ 0.25%, Folio gold 0.25%, Curzate M 0.25%, Equation pro 0.04%...

U period 1-6. jun u veini lokaliteta Vojvodine su se ostvarili uslovi za infekcije od plamenjae vinove loze (Plasmopara viticola). U zasadima gde je zatita raena pre 03.juna primeniti Ridomil gold MZ 0.25%, Folio gold 0.25%, Curzate M 0.25%, Equation pro 0.04% . U zasadima gde su tretiranja raena posle 03. juna primeniti Merpan 50 0.3%, Bravo 0.25%. Odeon 0.2% ili preparate na bazi mankoceba najkasnije do 09. juna.

U narednih nekoliko dana zatita treba da je usmerena na suzbijanje sive trulei vinove loze i plamenjae. Za suzbijanje sive trulei primeniti Quadris max 0.075%, zatim Quadris 0.075% ili Switch 0.075%, odnosno preparate na bazi pirimetanila, fenheksamida, vinklozolina. U zatiti protiv plamnjae koristiti Quadris, Quadris max, Ridomil gold MZ 0.25%, Curzate M 0.25%, Equation pro 0.04% u zasadima gde ima simptoma ("uljnih pega") plamenjae. U zasadima gde nema simptoma primeniti Merpan 50 0.3% ili preparate na bazi mankogala.
Zatita vinograda [15.05.2009]
Nizak je rizik od infekcija od prouzrokovaa plamenjae, pa zatita treba da je usmerena na suzbijanje pepelnice vinove loze i crne pegavosti (Phomopsisa/Ekskorioza). Preporuuje se primena Shavit F 0.3% ili Quadris max 0.075% (tamo gde je problem pepelnica), ako je pepelnica izuzetan problem primenti Talendo 0.025%. Gde nema problema sa pepelnicom primenti Folpan WP 50 0.3%, Folpan WDG 80 0.2%, kao i kombinacija folpet+fosetil-aluminijum 0.4%. Ovih dana poinje i masovnije piljenje prve generacije groanih moljaca (dominantna je Lobesia botrana). Za suzbijanje mogu se primeniti Methomex 0.2% ili Lannate 0.15%, Avaunt 0.025%, Pyrinex 0.2% ili preparati na bazi fenitrotiona.
Zatita vinove loze [15.04.2009]

Treba u narednim danima da se uradi tretman protiv prouzrokovaa oboljenja sa nekim bakarnim preparatom (Neoram, Cuprocaffaro, Cuproxat, Bakrocid...), uz dodatak elementarnog sumpora (Thiovit Jet, Cosan, Kumulus...) -

Agroupozorenje Sa Primenom Pesticida

Enviado por

Dados do documento

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Agroupozorenje Sa Primenom Pesticida

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Plavo prskanje jabuastog voa [04.12.

Obratiti panju na poljske glodare [13.11.2011]

Zatita crnog luka od bolesti i tetoina [09.07.2011]

Zatita crnog luka [27.06.2011]

Zatita crnog luka od bolesti i tetoina [12.06.2011]

Zatita crnog luka od bolesti i tetoina [06.06.2011]

Upozorenje na pojavu bolesti i tetoina na crnom luku [16.05.2011]

Zatita crnog luka od bolesti i tetoina [06.05.2011]

Pojava bolesti i tetoina na crnom luku [06.04.2011]

Novi uslovi koristenja sajta [03.04.2011]

XI nauno struni skup Savremena proizvodnja povre [11.11.2010]

Potreban pregled ozimog crnog luka [02.11.2010]

Stanje crnog luka [25.06.2010]

Zatita crnog luka [09.06.2010]

Stanje crnog luka [23.05.2010]

Sve agresinija Tropinota hirta - cvetojed [06.05.2010]

Zatita crnog luka [05.05.2010]

Rojenje vrtnih muva (Bibio spp.) [30.04.2010]

Stanje crnog luka [26.04.2010]

Pojava tetoina i bolesti na crnom luku [13.04.2010]

Stanje crnog luka [15.03.2010]

Zatita crnog luka od bolesti i tetoina [14.07.2009]

Zatita crnog luka od bolesti i tetoina [10.06.2009]

Zatita luka od bolesti i tetoina [19.05.2009]

Lukova muva jo uvek aktivna [26.04.2009]

Minirajua lukova muva [11.04.2009]

Minirajua muva luka [24.03.2009]

ljiva Meteoroloke prilike tokom vegetacije 2011. godine [15.11.2011]

Obratiti panju na poljske glodare [13.11.2011]

Kreenje stabala i "plavo" prskanje kotiavog voa [29.10.2011]

Analiza pojave dudovca (Hyphantria cunea) u 2011. godine [22.10.2011]

tetoine ljive [30.06.2011]

Bolesti i tetoine ljive [09.06.2011]

ljivina rasta grinja [09.06.2011]

Bolesti i tetoine ljive [23.05.2011]

upljikavost lia ljive [17.05.2011]

Poeo let leptira dudovca (Hyphantria cunea) [15.05.2011]

upljikavost lia i tetoine ljive [09.05.2011]

upljikavost lia kotiavog voa [29.04.2011]

ljivine ose (Hoplocampa sp.) [19.04.2011]

Rutava buba pojaava svoju aktivnost [19.04.2011]

Suenje cvetova breskve, nekatrine, ljive i vinje (Monilia sp.) [15.04.2011]

Suenje cvetova i roga ljive [09.04.2011]

Novi uslovi koristenja sajta [03.04.2011]

6. savjetovanje hrvatskih voara s meunarodnim sudjelovanjem Ilok [26.02.2011]

Obratiti panju na tete od zeeva [29.12.2010]

Obratiti panju na divlja i poljske glodare [25.11.2010]

Kreenje i "plavo" prskanje kotiavog voa [17.10.2010]

Bolesti i tetoine ljive [22.06.2010]

ljivina rasta grinja [18.06.2010]

Bolesti i tetoine ljive [01.06.2010]

Masovno opadanje plodova ljive [29.05.2010]

BASF Agrotim u kotiavom vou preporuuje [29.05.2010]

AGRO TIM BASF(SINISA,DRAGAN,RASA,LJUBISA,DUSAN)

Bolesti i tetoine ljive [18.05.2010]

upljikavost lia i tetoine ljive [07.05.2010]

Oteenja od leda [06.05.2010]

Rojenje vrtnih muva (Bibio spp.) [30.04.2010]

Kovrdavost lia ljive [25.04.2010]

upljikavost lia kotiavog voa [22.04.2010]

Suenje cvetova ljive (Monilia sp.) [19.04.2010]

ljivine ose (Hoplocampa sp.) [19.04.2010]

Rutava buba [17.04.2010]

Suenje cvetova breskve, nekatrine, ljive i vinje (Monilia sp.) [15.04.2010]