Organizacijom podataka u datoteke gubi se potrebna elastinost, jer izmena u strukturi sloga dovodi do izmene u svim programima koji

obrauju taj slog.

 Organizacija podataka u datoteku najee dovodi do dupliranja podataka i rasta obima podataka. Osim toga, dupliranje podataka dovodi do oteanog odravanja organizacije podataka.

Nedostaci klasinih organizacija podataka su:

raste broj greaka u procesu obrade, zbog nepouzdanih podataka nepouzdane su i odluke zasnovane na njima, rastu trokovi obrade podataka, raste vreme odgovora raunarskog sistema.

 Pri organizacijama podataka na klasian nain, zbog tekoa koje nastaju u reorganizovanju datoteka i programa, rastu trokovi odravanja postojeih aplikacija.

 Klasini nain organizacije podataka ima vie logiki i fiziki odvojenih baza podataka. Svaka od tih baza organizovana je prema potrebama korisnika i podaci su posebno prilagoeni za svaku obradu.

 Baza podataka je vei skup meusobno povezanih datoteka. Opte posmatrano, postoje dva naina njenog predstavljanja: logiki i fiziki.

 Logiko predstavljanje podrazumeva model podataka prilagoen korisnicima i skup operacija koje je mogue izvesti nad tim podacima.

 Fiziko predstavljanje podataka podrazumeva predstavljanje u binarnom obliku.

 Baza podataka moe se definisati i kao skup logikih datoteka koje se sastoje iz slogova. Datoteke su pri tom meusobno povezane.

S obzirom da su u bazi podataka podaci mnogo vie povezani, upravljanje bazom podataka mnogo je sloenije od upravljanja klasinim datotekama.

 Bazu podataka, po pravilu, koristi veliki broj korisnika. Formiranjem zajednike baze, odnosno integrisanjem podataka, postiu se sledei ciljevi:

smanjuje se dupliranje podataka,

 svaki korisniki program zahvata

podatke u odgovarajuoj strukturi i formatu, korienje podataka nije uslovljeno poznavanjem unutranje organizacije baze podataka,

 postojee aplikacije ne moraju se ponovo programirati pri uvoenju novog softvera i hardvera,

lake se zadovoljava potreba za buduim proirivanjem baze podataka novim podacima,

 zajedniki nain pristupa podacima

za sve korisnike omoguava olakanu kontrolu i zamenu.

 Tako definisani ciljevi mogu se postii detaljnim i sveobuhvatnim sagledavanjem potreba korisnika.

Pred bazu podataka postavljaju se razliiti korisniki zahtevi.

 Znaajna osobina baze podataka je nezavisnost podataka koja se ogleda u mogunosti stvaranja razliitih logikih struktura podataka, ne vodei rauna o njihovoj fizikoj organizaciji.

Na taj nain postie se:

da se logika organizacija podataka ne mora menjati pri promeni vrste ureaja, naina pristupa i fizike organizacije podataka, olakano odravanje baze podataka, jer svaki program zavisi samo od svoje logike strukture,

 jednostavno dodavanje novih podataka u

postojeu bazu podataka, da se podaci mogu povezivati iz razliitih baza podataka,

 S obzirom na to da logika struktura podataka vie ne opredeljuje fiziku organizaciju, mogue je pisati aplikacione programe ne vodei rauna o ureajima za skladitenje podataka niti o pristupnom metodu.

 Zbog osobine nezavisnosti podataka mogue je povremeno reorganizovanje podataka u cilju poboljanja efikasnosti korienja podataka, a da se pri tom ne menjaju aplikacioni programi koji te reorganizovane podatke obrauju.

 Baza podataka treba da na osnovu istih fizikih podataka razliitim korisnicima prikae razliite odnose izmeu podataka. Na taj nain svaki korisnik stie utisak da su baza podataka i podaci u njoj dizajnirani ba prema njegovim potrebama.

Posebno su znaajni sledei naini organizacije podataka:

eksterna organizacija, globalna logika organizacija, fizika organizacija.

 Struktura podataka opisana u programu naziva se eksterna organizacija ili eksterni pogled.

Ako se koriste termini klasine organizacije, bio bi to opis sloga logike datoteke.

 Globalna logika organizacija predstavlja logiku organizaciju svih podataka u bazi podataka. To je takozvani logiki pogled, odnosno vienje podataka onako kako ih vide krajnji korisnici.

 Globalna logika organizacija ili, kako se jo naziva, konceptualni pogled obuhvata najznaajnije, ali ne i sve postojee veze izmeu podataka.

Fizika organizacija ili interni pogled predstavlja organizaciju i strukturu podataka na fizikom nosiocu za skladitenje podataka. Skladitenje podataka koji su smeteni u bazu podataka nezavisno je od programa koji ih koriste.

 Izbegavanje viestrukog skladitenja podataka jedan je od osnovnih zadataka baze podataka. Dupliranje podataka najee nije mogue potpuno izbei, ali se tei minimalnom viestrukom skladitenju.

 Nezavisnost podataka odnosi se na razdvajanje fizike i logike strukture podataka u smislu izmene jedne bez uticaja na drugu strukturu.

 Ukoliko korisniki program ne zavisi od fizike organizacije podataka takva nezavisnost definie se kao fizika nezavisnost podataka.

 Pojavom novih korisnika definiu se nove vrste veza u bazi podataka. Unos novih podataka i veza izmeu njih dovodi do stvaranja nove globalne logike organizacije. Na osnovu nje izvode se i novi pogledi.

 Promena globalne logike organizacije ne bi smela uticati na ve definisane eksterne poglede. Ta vrsta nezavisnosti naziva se logika nezavisnost podataka.

 Promene polja u slogu ne utie na izmenu programa koji to polje ne koristi. Programi koji koriste to polje moraju definisati novi pogled koji sadri izmenjeni slog.

 Programski jezik koji je u sastavu sistema za upravljanje bazom podataka (DBMS) naziva se jezik za manipulaciju podacima (engl. Data Manipulation Language DML).

 To je prilagoeni jezik iz IV generacije programskih jezika, koji ima komande koje omoguavaju definisanje i manipulaciju podacima u bazi podataka.

Renik podataka (engl. Data Dictionary) sadri definiciju elemenata podataka i karakteristike podataka.

VEZE IZMEU PODATAKA, RELACIJE.

Veza izmeu dve vrste atributa naziva se asocijacija. Binarna relacija R B1 x B2 definie dve asocijacije izmeu skupova B1 i B2 i to: direktnu Ad : B1 B2, inverznu Ai : B2 B1. Preslikavanje je par asocijacija (Ad , Ai).

 Preslikavanje kod kojeg se jednom elementu iz skupa B2 pridruuje jedan element iz skupa B1, i jednom elementu iz skupa B1 pridruuje jedan element iz skupa B2 naziva se preslikavanje tipa 1:1.

 Preslikavanje kod kojeg jednom elementu iz skupa B1 odgovara jedan element iz skupa B2, ali jednom elementu iz skupa B2 odgovara vie elemenata (n) iz skupa B1 naziva se preslikavanje tipa 1:n.

 Preslikavanje kod kojeg jednom elementu iz skupa B1 odgovara n elemenata iz skupa B2, i jednom elementu iz skupa B2 odgovara m elementa iz skupa B1, naziva se preslikavanje tipa n : m.

 Da bi se baza podataka mogla efikasno koristiti sloen korisniki pogled mora biti pretvoren u niz jednostavnijih pogleda. To se moe postii primenom postupka za stvaranje stabilnih struktura podataka koji se naziva normalizacija.

 Normalizacija predstavlja nain vienja podataka a ne skladitenja. Procesom normalizacije otklanjaju se nepoeljne osobine relacija izmeu podataka.

 Da bi se uoili i definisali pravi odnosi izmeu podataka esto se koristi relaciona analiza podataka.
Relaciona analiza zasnovana je na teoriji skupova.

 Postupak relacione analize podataka sastoji se od vie aktivnosti kojima se podaci prevode iz jednog oblika u drugi.

Stepen u kome su podaci grupisani u stabilne strukture podataka naziva se normalna forma.