Audioelektronika druga odbrana

Veba6:Osnovni merni instrumenti i oprema za vezbe iz audioelektronike 1. Izlaz generatora signala povezan je na jedan ulaz osiloskopa. Na generatoru signala odabran je sinusni signal. Pojaanje kanala osciloskopa i vremenska baza su podeeni tako da se na ekranu dobije jasna slika signala.Vrednosti amplitude i perio de signala u podeocima naznaenim na ekranu osciloskopa su 5 i 7, respektivno. Odabrani poloaji preklopnika za podeavanje jai ne kanala i vremenske baze su: 2V/pod i 4ms/pod. Izraunati amplitudu signala u voltima (V) i njegovu frekvenciju u hercima (Hz).

2. Odrediti vrednost otpornosti, toleranciju i temperaturni koeficijent otpornikaitaju i njihov kolor kod.

Prva 3 prstena cifre, 4. prsten *10n, 5. prsten tolerancija, 6. prsten temperaturni koeficijent 3. Za koje vrste merenja se upotrebljava digitalni multimetar? Objasniti osnovne elemente digitalnog multimetra. Digitalni multimetar slui za merenje napona, struje, otpornosti,frekvencije, temperature, kapaciteta i testiranje poluprovodnika. Osnovni elementi: prikljuci (uz donju ivicu instrumenta, za povezivanje), preklopnik (za izbor merne veliine, ima 11 poloaja), taster za merenje frekvencije (moe da radi kada je preklopnik u poloaju za merenje struje ili napona), displej (prikazivanje vrednosti i jedinice), taster Select (izbor merne vrednosti) 4. ta su promenljivi otpornici? Objasniti. Promenljivi otpornici su otpornici koji imaju mogunost promene sopstvene otpornosti. Postoje dve vrste promenljivih otpornika: potenciometri (klizni i rotacioni) i trimeri (jednoobrtni i vieobrtni). Mogu biti izraeni od razliitih

materijala, pa razlikujemo ugljene, cementne, iane i otpornike od provodne plastike. 5. Oitati kod trimer potenciometra: 473J.

47x1000 = 47000 = 47 k +/- 5%. Prva 2 broja cifre, 3. broj *10n, slovo tolerancija u % Veba 7: Kondenzatori i kalemovi u audioureajima 1. Za koje vrste merenja se upotrebljava digitalni LCR metar. Objasniti osnovne elemente digitalnog LCR metra. LCR metar moe da meri induktivnost, kapacitet i otpornost, ukljuujui i sekundarneparametre kao to su faktor gubitaka (D), faktor dobrote (Q), fazni ugao (), i ekvivalentnaserijska ili paralelna otpornost (ESR ili Rp). Osnovni elementi: (???) 2. Nacrtati i objasniti ekvivalentnu emu stvarnog kondenzatora.

Kondenzator u osnovi ini rezonantno kolo, iji je modul impedanse Z i redna otpornost Rs. Frekvencija rezonanse zavisi od tipa kondenzatora i varira od 10 kHz do 1MHz. 3. Opisati ocenu kvaliteta kondenzatora. Za primenu u audio ureajima treba obratiti panju na vrednost kapaciteta, sainioca gubitaka, apsorpcije dielektrika (DA), vremensku stabilnost i njihove promene sa temperaturom i frekvencijom. Vani su i podaci o raspoloivim vrednostima, moguim tolerancijama i ceni kondenzatora. 4. Odrediti vrednost kapaciteta dva kondenzatora: a. 473J 47*103pF +/- 5% = 47nF +/- 5% b. 102 K 50102.5*1000pF = 102500pF = 102.5nF (???)PITATI NEKOGA

5. Nacrtati i objasniti ekvivalentnu emu kalema u optem sluaju i u opsegu audio frekvencija.

U optem sluaju U opsegu audio frekvencija U optem sluaju pored induktivnosti L, svaki kalem ima ekvivalentnu otpornost R i sopstvenu kapacitivnost C, o kojima pri upotrebi treba voditi rauna. U opsegu audio frekvencija, kalem moemo posmatrati kao rednu vezu induktivnosti L I otpornosti za jednosmernu struju Ro. 6. Na koji nain se vri proraun induktivnosti za kalem sa jezgrom nestandardnog oblika ili jezgrom o kojem nemamo dovoljno podataka, tj. ne poznajemo vrednost induktivnosti za jedan zavojak (faktora induktivnosti AL). Prvo merenjem odreujemo njegov faktor induktivnosti Al, a zatim preko jednaine

7. Definisati i objasniti faktor dobrote kalema Q. Faktor dobrote kalema je definiemo odnosom reaktivne (L)i otporne (R) kompenente njegove impedanse.

vremenska konstanta kalema

Potrebno je da faktor dobrote kalema Q bude to vei,da bi gubici u kalemu bili to manji. Veba 8: Prosta elektronska kola sa pasivnim elementima 1. Nacrtati emu otpornog delitelja napona. Vrednost prvog otpornika je fiksna i iznosi R1=10 k. Odrediti vrednost otpornika R2 tako da slabljenje bude 3 dB, 6 dB, i 10 dB.

K=3dB R2=5kOhm

K=6dB R2=2kOhm

K=10dB R2=1.1kOhm

2. Nacrtati emu kapacitivnog delitelja napona. Vrednost prvog kondenzatora je fiksna i iznosi C1=1 nF. Odrediti vrednost kondenzatora C2 tako da slabljenje bude 3 dB, 6 d B, i 10 dB.

( K=3dB C2=2nF K=6dB C2=5nF

K=10dB C2=nF

3. Nacrtati grafiki izgled ''protoboarda'' i na njemu prikazati nain povezivanja redne i paralelne veze otpornika. (Slika) Veba 9: Elektrini filtri 1. ta su elektrini filtri? Nabrojati neke podele elektrinih filtara. Nacrtati amplitudsku karakteristiku filtra sa definisanim karakteristinim frekvencijskim opsezima. Elektrini filtri predstavljaju mree ija je namena da iz frekvencijski sloenog ulaznog signala izdvoje i propuste signal datih karakteristika. Postoje analogni (za kontinualne signale) i digitalni filtri (za vremenski promenljive signale). Analogni se dalje dele na filtre sa koncentrisanim i filtre sa raspodeljenim parametrima. Analogni filtri sa koncentrisanim parametrima se izrauju u dve varijante: pasivni (od kalemova i kondenzatora) i aktivni (kombinacija pasivnih i aktivnih elemenata tranzistori i operacioni pojaivai)

2. ta je selektivnost filtra? Nacrtati amplitudske karakteristike filtara velike selektivnosti. Selektivnost filtra je njegova propusna karakteristika. to je selektivnost vea, filtar proputa ui opseg frekvencija, i obrnuto. ***Slika Veba 9., 5.4 Filtri velike selektivnosti, slika 8. 3. Nacrtati amplitudsku karakteristiku u funkciji normalizovane frekvencije za razliite tipove filtara propusnika niskih frekvencija etvrtog reda.

4. Nacrtati grafik odziva na jedininu pobudu razliitih tipova filtara propusnika niskih frekvencija etvrtog reda. Koji se filtri najee koriste u audioelektronici?

U audioelektronici se najee koriste Baselovi i Batervortovi. 5. Na ulaz filtra se dovodi sinusni signal promenljive frekvencije. Pri konstatnoj vrednosti signala na ulazu filtra Vul meri se njegova vrednost na izlazu Viz. Kako se izraunava pojaanje filtra u dB, koje predstavlja njegovu normalizovanu amplitudsku karaktersitiku?

Veba 10: Zvunike skretnice 1. Nacrtati elektrinu emu skretnice 1. (ili 2.) reda za: 1.red Niske f Visoke f

2.red Niske f

Visoke f

2. Nacrtati nain realizacije: a. pasivne audio skretnice

b. aktivne audio skretnice.

3. Nacrtati prenosnu funkciju skretnice prvog reda, dijagram koji predstavlja izlazni napon iz obe grane skretnice u funkciji frekvencije. (Slika iz priloga za Vebu 10.) 4. U tabeli prikazati svojstva zvunikog sistema sa nekoincidentnim zvunicima i odgovarajuim tipom skretnice.

Veba 11: Pojaavai snage 1. Nacrtati blok emu mernog sistema za merenje karakteristika pojaavaa snage.

a. Objasniti nain merenja maksimalne izlazne snage pojaavaa snage. Na ulaz pojaavaa dovodi se sinusni signal frekvencije 1kHz, dok se izlazni signal posmatra na osciloskopu. Amplituda ulaznog signala se poveava dok se ne primeti da na osciloskopu izlazni signal poinje da klipuje. To je maksimalna vrednost izlazne snage pojaavaa. b. Objasniti nain merenja pojaanja i osetljivosti pojaavaa snage. Naponsko pojaanje se meri na frekvenciji od 1kHz sinusnog signala, tako to se voltmetrom izmerene vrednosti ulaznog i izlaznog napona unesu u formulu:

Pod osetljivou se podrazumeva vrednost ulaznog napona pri kojem se na izlazu pojaavaa dobija maksimalna snaga. Pobudni signal je takoe sinusnog oblika, frekvencije 1kHz. Ulazni potenciometar na pojaavau treba da bude u krajnjem poloaju u smeru kazaljke na satu. 2. ta je frekvencijska karakteristika pojaavaa snage? Objasniti nain dobijanja frekvencijske karakteristike pojaavaa snage. Frekvencijska karakteristika predstavlja naponsko pojaanje pojaavaa dato u funkciji frekvencije. Dobija se tako to se pojaava optereti otpornou RL=8 Ohm, pri snazi od 1W (naponu 2.83V). Frekvencija se menja u opsegu od 10Hz do 60kHz. Na frekvencijskoj karakteristici definiemo donju fd i gornju fg graninu frekvenciju koje odgovaraju takama gde naponsko pojaanje opadne za 3dB u odnosu na vrednost koju ima na 1kHz. 3. Objasniti postupak merenja izlazne otpornosti i faktora priguenja pojaavaa snage. Merimo izlazni napon pojaavaa u dva sluaja: kada je izlaz pojaavaa otvoren i kada je pojaava optereen nominalnom impedansom od 8 Ohm. Iz ova dva merenja mogue je izraunati izlaznu otpornost i faktor priguenja pojaavaa.

4. emu je jednaka brzina promene izlaznog napona pojaavaa snage? Nacrtati potrebnu sliku sa svim oznaenim parametrima.