MALOLETNIKA DELIKVENCIJA Maloletnika delinkvencija ozbiljan je problem s kojim se susredu savremena drutva.

Re je o maloletnim osobama koje su poinile razliita kaznena dela, zbog kojih je protiv njih pokrenut kazneni postupak i izreena neka kazna. Mnoga istraivanja bavila su se fenomenom maloletnie delinkvencije iz razliitih perspektiva. O pojmu maloletnike delikvencije postoje razliita i brojna shvatanja. U upotrebi je i mnogo termina kojima se ova pojava ili pojedini njeni oblici oznaavaju. Takvo shvatanje je viestruko uslovljeno. Pored sloenosti same pojave, tome su u najvedoj meri doprineli razliiti konceptualni pristupi, koji vode razliitim reenjima. U poetku se maloljetnika delikvencija nije razlikovala od kriminaliteta. Danas se istie razlika izmeu delikvencije i kriminilateta. Konflikti izmenu sociolokog i psihijatrijsko-psiholokog pristupa objanjenju kriminaliteta posebno su vidljivi iz naina na koji tretiraju porodicu kao faktor kriminaliteta. Sociolozi se zanimaju za odnose izmenu porodice i ire drutvene zajednice i mogudnosti socijalizacije dok psihijatri i psiholozi pristupaju porodici kao izvoru emocionalnog zadovoljstva i liavanja te kao znaajnom faktoru razvoja linosti. 1. POJAM DELIKVENCIJE Pojam delikvencija (ital. delinque pogreiti, initi kaznena dela ) obuhvata tee oblike asocijalnog, antisocijalnog, socio-patolokog i kriminalnog ponaanja s izuzetkom ubistva, kao to su kraa, pljaka, namerno izazivanje teta, poara, prestupnitva, devijatno ponaanje, huliganstvo, razbojstvo, vrenje kaznenih dela, kraa i vonja automobila i motora itd. 2. NEKE KARAKTERISTIKE MALOLETNIH DELIKVENATA Odrastanje je vrlo dinamian proces. Mladost je razdoblje ivota u kojem se pojedinac suoava sa razliitim problemima i zadacima koji se pred njega postavljaju. To je ujedno i najintenzivnije kognitivno, emotivno i konativno razdoblje koje je obeleeno sticanjem znanja i usvajanjem razliitih navika, sudova, vrednosti, stavova. Jedan od najvedih zahteva je izgradnja vlastitog identiteta i potraga za odgovorima na brojna pitanja. Kod mladih se javlja potreba za druenjem i ukljuivanjem u drutveni ivot ire zajednice kroz pripadanje odreenim vrnjakim grupama i drutvima. Ako se pojedinac ukljui u odreenu skupinu koju drutvo identifikuje kao pozitivnu grupu koja neguje i promie odrenene pozitivne vrednosti i ciljeve, imajudi u vidu potovanje normi i zahteva ire okoline onda moemo govoriti o zadovoljavajudem ukljuivanju. Meutim, u nekim manje kontrolisanim uslovima mladi se udruuju i identificiraju s devijantnim grupama traedi sebi sline sa istim psihikim i drutvenim problemima a kao cilj i sadraj njihovo druenje postaje obeleeno nasiljem, zavisnodu, razliitim kaznenim delima i to sve kao sastavni deo rituala grupe. Takvo ukljuivanje prouzrokuje devijantno ponaanje koje esto prerasta u delinkvenciju i kaznena dela te postaje pretnja iroj zajednici. Uz razliite inioce koji utiu na pojavu delinkventnog ponaanja valja istaknuti injenicu da su mladi progonjeni neskladom izmeu osobnih interesa i tenji drutvenih potreba i mogudnosti kao to je na primer kolovanje, postizanje odrenenog zanimanja itd. U literaturi se istie da mladi odlikuju razliitim 1

biopsiholokim promenama ija dinaminost daje znatne mogudnosti za odgoj i socijalizaciju. Mlada linost u fazi kada je jo nedovoljno izgraena postaje osetljiva i razni uticaji mogu njen razvoj i ponaanje usmeriti prema asocijalnom i antisocijalnom ponaanju. Takoe postoji i znaajna povezanost emocionalnih osedanja, uznemirenosti, inferiornosti itd. sa devijantnim ponaanjem. Kao to je ved istaknuto celi niz i individualnih i drutvenih inioca moe uticati na pojavu drutveno neprihvatljivog ponaanja. Tema ovog rada nije isticanje svih faktora i kriminogenih faktora ved odreivanje uloge porodice kao neminovne socijalne okoline svakog pojedinca na pojavu delinkventnog ponaanja. Kako istiu Singer i Mikaj-Todorovid od mnogobrojnih definicija porodice koje polaze od razliitih znanstvenih i ideolokih premise najvanije je naglasiti da je porodica bioloko i socijalno zajednitvo utemeljeno u skladu s vaedim drutvenim normama u najirem smislu. Uloge koje se stavljaju pred porodicu su razliite ali neizbene su osnovne funkcije koje su menusobno isprepletene a koje porodica ima kao primarna drutvena grupa. Od porodice se oekuje da ostvaruje reproduktivnu, ekonomsku, emotivnu zatitnu i odgojno-moralnu funkciju. Medjutim, to se dogadja kao se ne ispuni jedna ili vie funkcija koje provodi porodici? Kako razliiti poremedaji u strukturi porodinog ivota se odraavanju na njene lanove? Kako socioekonomski status porodice i obrazovanje utie na kvalitetu odnosa unutar porodice? FIZIKE OSOBINE MALOLETNIH DELIKVENATA Fiziki se ova deca ne razlikuju mnogo od ostale dece. Prema nekim studijama ( npr. istraivanja branog para Glik ) maloetni prestupnici, u poreenju sa ostalom decom, ne razlikuju se znaajno u visini i teini. Glikovi su utvrdili da su maloetni prestupnici u vedem stepenu mezamorfni, nego ostali. Maloetni delikventi nisu fiziki inferiorniji u poreenju sa ostalom decom. Skoro sva ova deca preleala su mnoga deija oboljenja ( boginje, arlah, oboljenje disajnih puteva i stomana oboljenja ) to se verovatno odrazilo na njihov razvoj i kolovanje. Ipak fizike razlike izmeu maloetnih delikvenata i ostale dece nisu velike i sigurno nisu odluujude u pojavi maloetnikog prestupnitva, ved i niz drugih faktora. INTELIGENCIJA MALOLETNIH DELIKVENATA Nia inteligencija moe da utie posredno na pojavu maloletnike delikvencije, jer se ove osobe tee socijalno prilagoavaju, tee ue i pre naputaju kolu, slabije uspevaju u poslu. Pored toga, deca sa smanjenom inteligencijom su sugestibilnija, nego deca prosene inteligencije, manje kritina, tako da lako mogu da padnu pod uticaj drugih, posebno ako su im jedini prijatelji vaspitno zaputena deca. Ranija istraivanja pokazivala su da su 50% do 75% maloetnih delikvenata upravo deca sa smanjenom inteligencijom. Novija istraivanja pokazuju da je vedina maloetnih delikvenata i vaspitno zaputene dece, upravo, prosene inteligencije (procenti se kredu od 70% do 90% ). Neka istraivanja pokazuju da ima ak od 10% do 20% maloetnih delikvenata i meu decom iznad prosene inteligencije. 2

Vedina maloetnih delikvenata ima prosenu inteligenciju i sama inteligencija nije presudan faktor u nastajanju maloetnike delikvencije. EMOCIONALNE OSOBINE MALOLETNIH DELIKVENATA Maloetni delikventi su emocionalno nezrele osobe koje se odlikuju nemogudnodu kontrole emocija u odnosu na socijalne zahteve. Maloletni delikventi bi hteli da odmah ostvare ono to ele i nisu u stanju da odloe svoje zahteve. U ivotu, emocionalno nezreli maloletni delikventi samo ele zadovoljstvo i traumatski reaguju na vedinu stvarnih situacija koje deluju frustraciono. Za normalne adolescente bitan je skladan razvoj linosti i uspean drutveno prilagoen odnos sa sredinom. Maloletni delikventi ne ispunjavaju ni jedno, ni drugo. Rad sa emocionalno nezrelim maloletnim delikventima je veoma teak i nije redak sluaj da postanu duevni bolesnici, posebno ako imaju teke ivotne uslove. Emocionalna nezrelost i nestabilnost ove dece ispoljava se u raznim oblicima neadekvatnog emocionalnog ponaanja (agresivnost, stalno protivljenje, esta razdraljivost, neposlunost, nalet besa i sl. ). Ova deca esto pruaju otpor svima i na projektivnim testovima pokazuju vedu agresivnost nego druga deca. SOCIJALNE OSOBINE MALOLETNIH DELIKVENATA Maloletni delikventi su socijalno nezrele osobe. Neki psiholozi smatraju da su svi maloletni delikventi, koji prekidaju sa kolom i koji su neuspeni na profesionalnom osposobljavanju ili radu, su socijalno nezreli. Utvreno je da neki maloletni prestupnici, kada ukljue u zdravu sredinu i rade ono to ih interesuje mogu da postignu odline rezultate i da budu socijalno uspeni. Mnogi maloletni delikventi ispoljavaju izrazito implusivno, nemirno ekstovertno, agresivno ili destruktivno ponaanje. U svojim antisocijalnim stavovima najede protiv vlasti i autoriteta, tvrdoglavi su i sumljiavi, esto nezadovoljni i neraspoloeni sa svim i svaim i protiv svega i svaega, skloni da mrze i da prkose svakome. 3. PREOVLADAVAJUDI FAKTORI MALOLETNIKE DELIKVENCIJE Faktori koji deluju na javljanje maloletnike delikvencije su brojni. U nastavku demo spomenuti samo neka od osnovnih podelivi ih u dve grupe i to egzogeni i lini faktori. Uticaj industrijalizacije i urbanizacije Istraivanja su pokazala da zajedno sa industrijalizacijom i urbanizacijom paralelno raste i trend delikvencije u duem vremenskom periodu. Prisutnije su migracije sa sela u gradove, te isti su popradeni nestabilnodu u porodicama, isezavanjem tradicionalnih oblika kontrole te uvoenja novih oblika gde porodica gubi onaj tradicionalni autoritet to prouzrokuje probleme linosti kod omladine. Osnovni problem je u procesu adaptacije novog urbanog stanovnitva na nove uslove ivota koja se vri s potekodama, a prisutni su u lini problemi, dezorganizacija, devijacija i promena u svojstvima same linosti u sferi njenih mentalnih i emocionalnih svojstava.

Ekoloka sredina Ono to je evidentno jeste injenica da kriminalitet maloletnika i omladine u urbanim delovima je itekako vedi i uestaliji za razliku od njihovih vrnjaka u seoskim provincijama. Uticaj porodinog faktora Razvoj deteta je primarno u porodici, i porodica je prvi faktor koji utie na razvijanje budude linosti. Porodica moe izazvati dvojaki efekat u pogledu razvoja, formiranja i uvoenja u ivot mladog oveka. Normalna porodica predstavlja znaajan faktor u prevenciji devijacija, a naroito delikvencija kod svojih mladih lanova . Kod takvih porodica je uoljiv harmonian i zdrav ivot, rasporeene aktivnosti svojih lanova. S druge strane, negativni efekat daju porodice gde su teki materijalni uslovi, porodine svae, prisutnost alkoholizma, prostitucije, droge One nisu u stanju da vre kontrolu ponaanja nad decom. To su najede porodice rastavljenih brakova, gde je iv samo jedan roditelj, porodice koje su preokupirane poslovima tako da decu zapuste. U ovaj faktor moemo uvrstiti i materjalne faktore bogastvo - siromatvo. Problematine grupe obino pronalazimo u zaostalim krajevima u kojima vlada bieda i siromatvo. Uticaj kole i obrazovanja kola esto moe da bude uzrok pojave delikventnog ponaanja. usled neostvarenih ciljeva odrastanja, moralnog uzdizanja, razvijanja kulturnih, radnih i drugih svojstava javlaju se devijacije u ponaanju maloletnika koji dolaze pod uticaj tih negativnih svojstava. Neadekvatno osposobljeni nastavnici, zastarele metode, kontfrotizam u odnosu na stare metode, preferiranje dece iz ,,vieg stalea i slino mogu doprineti u razvoju delikventnog ponaanja. Uticaj drutva U ovaj faktor moemo ubrojati i sledede: uticaj dananjeg drutva: alkoholizam, prostitucija, droga; negativni uticaj ulice komiluka, uticaj masmedija: literature, tampe, TV-a, radia, Interneta. ivedi u modernom drutvu, drutvu razvijenih komunikacija deca imaju neselektivni pristup informacijama od prevelike ekspanzije nasilja na medijima do pornografije. Takoe u vedem stadijumu predpubertetskom- mnogi tinejderi su u potrazi za identitetom, te kroz TV gledanjem filmova, sapunica preferiranjem odrenih poznatih linosti i njihovom oponaanju takoe dolazi do negativnog delovanja na decu jer kod mnogih junaka sa ekrana pronalazimo simptomatino ponaanje, koje posle kroz oponaanje deca usvajaju. Uticaj ostalih sociogenih faktora Ovde se navode faktori kao to su: politiki stavovi, motivi, krenje zakonitosti, kulturna zaostalost i slino.

Uticaj linih faktora 1. Delikventi pokazuju nii nivo inteligencije od nedelikventa; 2. Kod delikventa ede se sredu psihopatske crte: egocentrinost, samoprecenjivanje, nedostatak odgovornosti, emocionalna labilnost 3. Delikventi su agresivniji, preteno su ekstraverirane linosti, imaju vrlo naglaenu potrebu za zabavom, preteni motivi su im elja za putovanjima, novcem 4. Kod delikvenata nedostaju motivi koji trae rad, disciplinu, kontinuirani napor 5. Ispoljavaju iste potrebe kao nedelikventi samo relizacija obino se zamilja s manje napora.. 6. Delikventi se odlikuju niim stepenom pozitivnih stavova prema sredini u kojoj ive poevi od roditelja do drutvenih institucija 7. Delikventi imaju vie negativnih i ambivalentnih stavova prema: porodici u celini, radu, koli

Zakljuak Devijantnost nije tema i problem kojom se bavi uski krug ljudi. To je tema koja je zahvatila razne grane znanosti: biologiju, psihologiju, sociologiju itd. Svaka znanost ima svoje gledite, svoje teorije i svaka teorija je u svom pogledu tona, to ukazuje da devijantnost nije posledica samo jednog faktora koji utie na ovekovo ponaanje. U pogledu devijantnosti ljude moemo podeliti na tri vrste: sami devijanti, pasivci tj. ljudi koji ne ine devijantna dela, ali se i ne bore protiv njih, te na ljude koji svojim delovanjem i radom pokuavaju zatvoriti, rehabilitirati i na kraju vratiti u drutvo bive devijante. Danas je sve vie ustanova gde se moe potraiti potrebna pomod u krizi (razna utoita, SOS-telefoni, centri za nezbrinutu decu), ustanova koje edukujui odgajaju drutvo (vrtidi, kole, fakulteti, porodica kao temelj odgoja pojedinca) i ustanova koje , napokon, kanjavaju i brinu se o izdravanju kazne devijanata (sudovi, zatvori, bolnice). Devijantno ponaanje oznaava neto negativno, to je u vedini sluajeva tano. Devijantnost moe biti pozitivna u smislu da unapredi ili promeni oblike ponaanja i obiaje prema boljem. Tako je Coco Chanel uvela revoluciju nove mode koja je proglaena devijantnom, ali i razni trajkovi i demonstracije mogu doprineti u promeni zakona koji nisu savreni i podloni su promeni. Svaki put kad netko prekri zakon ili normu, istovremeno osporava taj zakon ili normu. Neki oblici devijantnosti, prema tome, slue kao upozorenje na drutvene probleme i potrebu promene. Svoje nezadovoljstvo ljudi iskazuju raznim devijacijama, koje su ponekad i preterane. Devijantnost moe sluiti promicanju drutvene konformnosti. Tako stavljanje nekih ljudi izvan zakona jedna je od najboljih metoda kojom se vedina ljudi zadrava da ne prekri pravila ponaanja. Devijantnost uvrduje grupnu solidarnost. Kriminalni sudski procesi osnauju veru u zakone i stvaraju emocionalne veze meu ljudima. Procesom socijalizacije vedina ljudi usvojila je drutvene norme, tako da potuje pravila po navici. Pojedinci se ranaju s razliitim 5

sposobnostima, izloeni su razliitim socijalizacijskim uincima, razliito interpretiraju norme, tako da je gotovo nemogude ostvariti potpuno zdravo drutvo. Teorija uenja objanava najee uzroke devijantnosti. Neka socijalna okolina moe ohrabrivati kriminalne aktivnosti, dok druga to nede initi. Tako se vedina devijantnog ponaanja ui ponajpre u grupama vrnjaka. Takone smatram da masovni mediji previe govore o devijantnim djelima, umesto o uzrocima i nainu kako da se spree. Trebalo bi vie panje posvetiti pozitivnim delima, akcijama i postignudima koja bi drutopokrenulo prema boljoj bududnosti.