Aleksandar Popovi Sveti avo Raspuin

scensko itije avolskog lika u est slika

(Mrva, Duga, Vrea, Senka hrta, Seta i Boja nevesta)

Deava se kad plameni jarac zvezde pase.

KEPECI, KLEPCI, SLEPCI I SVECI: GRIGORIJE RASPUIN HERMOGEN, arhiepiskop ILIODOR, jeromonah NIKOLAJ I, car ALEKSANDRA, carica ALEKSEJ, carevi BADMAJEV, tibetanski guru MANUS, siva eminencija MITJA RUBINSTAJN, bankar NIKOLAJ NIKOLAJEVI, veliki knez MILICA, velika kneginja SUHOMLINOV, ministar vojske HVOSTOV, ministar policije JUSUPOV, grof TRIMER, predsednik vlade PROTOPOPOV, ministar

ANJA VIRUBOVA, dvorska dama KAA DOLGORUKOVA, kneginja VALJA ERVINSKAJA, dvorska dama IRINA GOLOVINA, bogata dama LJUSJA SOLOVJEVA, sumnjiva dama, transvestit MARUSJA, Ciganka, pevaica KLIMOV, kapetan KISELJEV, porunik KALUERICA KALUERI ETIRI PRINCEZE CIGANSKI BEND DAME I GOSPODA VOJNICI OFICIRI

SLIKA PRVA: MRVA (Moni uticaji obagauju, narav, ali nadmoni je neminovno vode ka propadanju)

(Vrt svetog Serafima. Pripremljena mogila kraj jezerceta. Velika uurbanost. Promiu kalueri i kaluerice sa zastavama i ripidama. Zure gardisti i policajci. Na sceni je Hvostov s tri bogalja na takama.) HVOSTOV (Svojim tapom bije preplaene bogalje.) Idioti! Kreteni! Smesta u vas vratiti onamo odakle sam vas i iupao! U sibirske tajge s vama! Onamo, opet po kazni! Da mi je samo znati ko vas je ikad u policiju i primio! ILIODOR (Dojuri i spreava Hvostova da bije bogalje.) Obuzdajte se, ministre. Nije ovo mesto za to. (Bogalji preplaeno bee sa scene.) HVOSTOV (Urla za bogaljima.) Ako mi se u raku od frtalj sata ne javite na raport spremni onako kako sam vam ja naloio, odrubiu vam tikve. ILIODOR Glumci. HVOSTOV Cirikuski klovnovi, Iliodoko moj. Gospode boe, ovek se vie ni u koga ne moe pouzdati u itavom Ministarstvu unutranjih poslova. ILIODOR Gde ste ih nali? HVOSTOV To se i ja pitam. Iz prestonice su ih kao vie inspektore proterali u Sibir pre vie godina zbog kojekakvih lopovluka, a ja rekoh: dau im ansu, znae da je iskoriste. ILIODOR Znai, to su ti muenici, Hvostove, koje e otac Hermogen isceliti pred optinstvom, zahvaljujui milosti svetog Serafima. HVOSTOV Nismo limali uverljivije, na alost. ILIODOR Kakav svetac, takvo i stado. HVOSTOV Vi ne verujete u zasluge svetog Serafima? ILIODOR On ih nema. HVOSTOV Ali ni Rusija nema novih svetaca, brate Iliodore. Onda se moraju izmiljati. Na narod ne ume da se sjedinjuje bez udotvoraca. A gde da ih ieprkamo kad se nisu rodili.

ILIODOR Iz naroda, ministre. U narodu ive sveci. Ali, car se, zahvaljujui toj Nemici, previe otuio od naroda. HVOSTOV Nerado, brate, sluam povike protiv njihovog velianstva. ILIODOR (Odmahuje rukom.) Eh, vi, policajci. HVOSTOV ini se da jo jedino mi u ovoj dravi ne zaboravljamo na svoje dunosti. ILIODOR (Poe. U odlasku): Najee ste, brate, neukusno usluni. HVOSTOV (Odlazi za njim. U odlasku): Mi se, Iliodoko, moramo drati maksime: da je potovanje ravno ulivenom strahu. SUHOMLINOV (Od jezera izbezumljeno bei oficir u uniformi, bez apke, skroz mokar. Za njim jure tri rmpalije podoficira. Jedan od njih nosi, u trku, ebe. Za njim lagano ide Suhomlinov.) ebe na glavu! (Oficir u trku isputa ivotinjski prodoran krik.) ebe na glavu! Priguite taj ivotinjski urlik. (Podoficiri skoro na samoj rampi sustignu oficira, bace mu ebe na glavu, pa ga surovo obaraju na tlo i gaze ga nogama.) NIKOLAJEVI (Odlazi i kad ugleda prizor ebovanja, zastane kod Suhomlinova.) ta se to dogaa, ministre? Zar u nas mi jedna ceremonija ne moe da proe bez skandala. SUHOMLINOV Razuzdao se narod, knee, Alriba od glave smrdi. NIKOLAJEVI O emu je re, ministre? (Pokazuje rukom na lin, koji jo uvek traje) Ovo je neukusno gledati. SUHOMLINOV Ma neki potporunii garde nacvrcao se votke od sabajle, ko majka, i stao s obale da puta vodu u jezero. (Oficir ispod ebeta pod kiom udaraca puta prodorne ivotinjske krike.) Hej, vi tamo?! Prestanite smesta. (Podoficiri prestanu da gaze oficira ispod ebeta.) Dosta je. I uklanite tu mrcinu ispred oiju naroda. (Podoficiri uhvate oficira za noge, pa ga po tlu odvlae sa scene. Suhomlinov opet panju vraa Nikolajeviu.) I kad su ga opomenuli. Mislim, kad su straari podviknuli da nije dozvoljeno vriti nudu u jezero koje se osveuje, on je potegao pitolj i onako u kompletnoj uniformi skoio u jezero. Drao se na sav glas da nee sluiti ruski dvor na kojem se govori iskljuivo nemakim jezikom. NIKOLAJEVI (Polazi zajedno sa Suhomlinovom. U odlasku.) Nije on jedini koji tako misli. SUHOMLINOV (U odlasku s Nikolajeviem): Ali je jedan od retkih koji to javno govori. MITJA (Dolazi s druge strane u Anjinom drutvu.) Dopali ste u posebnu cariinu milost, gospoo.

ANJA To se preuveliava. MITJA Manus me alje da razgovaram s vama. ANJA Ne znam dotinu osobu, ali nagaam ko bi to mogao biti. MITJA Manus kae: Ja iz daljine vidim dim iznad ivota Anje Virubove. Nikada je nisam sreo, ali siguran sam da u njoj neto gori. Unutra je bavljenje jedne ognjene due. ANJA ta vi upravo elite od mene? MITJA Jedan odgovor: da li se, odista, va duhovni jad i teskoba ne dotiu vaeg dima? ANJA (Posle munog premiljanja): U redu. Moda greim, ali rei u vam. Njeno velianstvo carica Aleksandra ima arku elju da se i ja nastanim u Carskom Selu, nadomak njihovog prebivalita. MITJA Manus mi je to rekao. ANJA Nije iskljueno da je njegova ekselencija znala za to ak i pre mene. (Mitja se milo nasmei.) Meutim, njihova velianstva su patoloki krta, a ja za kupovinu te prekrasne vile s vrtom nemam sredstava. MITJA Kanano smo stigli do cilja. Manus vam poruuje da po novac doete u moju banku. ANJA ta kaete? PROTOPOPOV (Pojavi se se druge strane i zastane) Gospoo Virubova. MITJA (Tiho Anji): Neko nas uhodi. (Glasno) Bila mi je osobita ast, gospoo, to sam se upoznao s vama. ANJA (Osvrne se ka Protopopovu koji stoji i netremice posmatra nju i Mitju.) O, to ste vi, gospodine Protopopove. Biu vaa za jedan tren. (Tiho Mitji): ta biste za uzvrat traili? MITJA Nita osim vae blagonaklonosti, gospoo. (Ljubi joj ruku.) Od danas ja sam va ponizni sluga. Do skorog vienja. (Brzo odlazi.) ANJA (Dobaci za njim u odlasku): Pozdravite vau cenjenu suprugu. PROTOPOPOV (Prilazi Anji sa smekom.) On je neenja, gospoo Virubova. ANJA (Smrkne se.) O kome je re?

PROTOPOPOV O Mitji Rubintajnu, gospoo. O najmranijem i najmonijem finansijeru itave carevine ANJA Kao i uvek, Protopopove, vi ste neverovatno dobro obaveteni. PROTOPOPOV Pa ipak mi ide loe, a pred vama se klanjaju bankari, gospoo. ANJA Vi ste maliciozni. PROTOPOPOV Ne traim vam procenat od profita, gospoo, ali mogli biste mi uz put rei: da li imperator ipak namerava, pritenjen sa svih strana, da dozvoli rad Dume? (Anja se zasmeje i odlazi. On pohita za njom. U odlasku) Nisam skup, gospoo, ali vi ste mnogo jeftiniji nago to sad ovde preda mnom glumatate. HERMOGEN (Mahnito izlee.) Hvostove! Gde si, ministre, grom te spalio? HVOSTOV (Dolazi urno.) Ovde sam, oe Hermogene. Je l gori epitrahilj na vama? HERMOGEN Jo gore, ovee, lopue haraju. ta radi ta tvoja grdna policija? Nestao mi je sa stola zlatan krst s dragim kamenjem. HVOSTOV (Hvata se za glavu.) Ma je l to mogue? HERMOGEN ime u sad da sluim i svetim? Palamarom, boe mi oprosti. HVOSTOV Pa to je pravi uas, oe, al smirite se. Ko ga je ukrao, nee ga odavde izneti, ceo kraj je opasan straama kao betonskim zidom. Izvriemo detaljan pretres. HERMOGEN Koga e da pretrese, ministre, led te ubio. Plemstvo i ministre. Sam sebe, najbolje. (U dnu se pojavljuje grupa dama koju sainjavaju: Kaa, Valja, Ljusja i Irina. Vesele su, smeju se. A Kaa u ruci dri taj Hermogenov krst i njime krsti prisutne, to ih veseli.) HVOSTOV (Najednom) Stanite! ekajte! Nije li ono va krst, oe Hermogene, u rukama kneginje Dolgorukove? HERMOGEN Bog i dua, jeste. Ba moj. Otkud u nje? HVOSTOV To ni sam sveti Petar, oe ne bi pogodio, al pitaemo je. (Vikne): Kneginjo Dolgorukova? KAA (Osvre se levo-desno.) Ko? Je l ja? HERMOGEN (Prstom je doziva.) Da, ti, dete. (Ona kao da ne razume zbog ega je zovu, neodluno kree. Ostale dame se razilaze) Priider, prii ovamo da te pripuitam: jesi li krtena? HVOSTOV Nemojte ba tako bagatelno s kneginjom, oe.

HERMOGEN (Osorno Hvostovu) Ti da kuuje! (Kaa prilazi) Otkud taj moj krst u tvojim rukama, Kaenka? KAA Uzela sam ga s vaeg stola, oe, da se malo poigramo. HERMOGEN Pa zar sa crkvenom relikvijom, majko boja?! HVOSTOV Takva vam je svaka mladost, oe, pomalo luckasta. KAA to? Zar se to ne valja? HERMOGEN Dobro svojoj kuvarici niste dali crkvenu zastavu da je pripae umesto kecelje. Moda bi vas i to veselilo. HVOSTOV E, pa nije nam dananji ruski narataj, oe, ba toliko raspusan. Nemojte ni vi preterivati. HERMOGEN More, dau vam i putir iz oltara da ga odnesete na bal, da iz njega srkuete ampanjac. (Besno odlazi. U odlasku) Mora ova Rusija, s ovakvom mladei koja ne potuje nikog i nita, da ode u sunovrat. KAA Ne razumem. Zbog ega se iekanja toliko rasrdila? HVOSTOV Plahovit je, kneginjo, ali ne misli on ba tako o vama. KAA (Ljutito odlazi. U odlasku) Ali, ako ga mue uljevi, nek une u lavor sa slanom vodom, nek ne masira mene. HVOSTOV (Vie za sebe) Gle! Ko bi rekao. Gde i naa kneginjica ume da isplazi jeziinu do guzice. (Najednom se trgne i potegne pitolj.) Ko se to tamo unja? BADMAJEV (Izranja iz iblja.) Ja, ministre. Sklonite, molim vas, tu pucaljku. kakljiv sam na cevi. HVOSTOV (Prilazi mu s nevericom) Vi? Doktor Badmajev. Otkud? Iz zemlje. Ko pravi pravcati tibetanski vra. BADMAJEV Po prirodi svakojakih prljavtina kojima se bavim, lepi moj ministre, ja uopte ne bih bio nikakav doktor udesa i smrada, kad i u ovo smeateljstvo ne bih zabo svoj nos. HVOSTOV Tako mi boga, doktore, morau to pre da vas najurim odavde, jer niste na spisku zvanica. BADMAJEV (U ali mu preti prstom.) No, no, ministre. Ako to uinite, onda u i ja vama uskratiti moje boanske travice koje vam slue za dizanje morala.

HVOSTOV alu na stranu, doktore, ja ne verujem da za vas predstavlja neko posebno zadovoljstvo da promatrate nau caricu kako se kupa naga u osveenom jezeru, pod okriljem seni svetog Serafima. (Badmajev se zacereka.) Ne cerekajte se tako napadno, doktore, svuda unaokolo su strae. BADMAJEV (Uzdravajui smeh) Nadajmo se da e svetiteljiske moti pomoi carici da na svet konano donese i carevia. HVOSTOV Ja u to ne verujem, doktore, ba kao ni vi, ali Rusija e poverovati. uurite se sad tu u grmlju, samo pazite da vas neko iz obezbeenja ne otkrije. LJUSJA (Dounja se do Hvostova i obazrivo zastane.) Atentator. (Osvre se oko sebe.) Naoruan do zuba! HVOSTOV Anarhista? LJUSJA Aha. Plavook. Preobuen u kaluericu. Stoji nadesno od nas pet est metara unazad i metanie. (Brzo odlazi uvijajui se, kao da ju je razgovor s Hvostovom egzaltirao.) HVOSTOV (Dobaci za Ljusjom u odlasku.) Javi se sutra posle deset na blagajnu zbog dijurne. (On rukom nekog poziva s druge strane van scene. Dolaze tri agenta. On im glavom pokazuje na kaluericu koja metanie. Oni se ustreme i oas je zgrabe.) aku na usta! (Kaluerica neto mumla.) vrsto aku na usta. Ne sme iz njega kapnuti ni jedna jedina neprijateljska parola, mogli bi je i velikodostojnici uti. (Agenti uguraju u usta kaluerice belu krpu.) Smaknite mu mantiju i izvrite pretres. (Oni mu smaknu maramu i skinu mantiju, te se ukae mukarac, ukrten redenicima, uprtaima, revolverima i bombama. Agenti ga pretresaju i razoruavaju, bacajui sve to pod ministrove noge.) To je itav arsenAloruja i municije. Obarite ga dole u iblje i svi zajedno lezite preko njega, nek crkne kad ne valja, Alako preivi ovdanje slavlje, ne gine mu memljiva samica. (Agenti obaraju teroristu i u bunju lee preko njega. Hvostov se povije i sa tla kupi anarhistino naoruanje, pa ga trpa u svoju tanu.) Dva revolvara, etiri rune bombe ofanzivke i tri kame. (Odlazi, u odlasku) Ko da je imao nameru da pobije sve rusko plemstvo, a ne samo imperatora. BADMAJEV (Izranja iz iblja.) Na koga sam to natrapao u ikari? RASPUIN (Izranja iz iblja.) Na mene, vae prevashodstvo. BADMAJEV Kako strano izgleda, namernie, kao da iz pakla dolazi. Ko si, u stvari, ti? RASPUIN Ne znam vie ni sam, vae prevashodstvo. Od silnih postova i molepstvija naisto sam pobrljavio. A inae, Sibirjak sam. Seoski proroi. Grigorije se zovem, al svi me vie znaju ko Griu Raspuina.

BADMAJEV I otkud ti, meede, ovde meu velikim zverkama? RASPUIN Jeromonah Iliodor me doveo na uzici. Kae da u meni nasluuje novog ruskog Mesiju. A ja kaem: sve je to od boga. BADMAJEV uti bolje, govor te odaje. Neotesan si i prost dozlaboga. A i taj kostim na tebi, pre bi priliio kakvoj secikesi i dambasu, nego proroku. I ajd sad, smotaj se tu u iblju, jer ako nas gardisti napipaju, odrae nam kou s lea, naivo. (Obojica tonu u iblje. uju se crkvena zvona i crkveni hor. Dolazi sveana povorka. Napred ide Hermogen s Iliodorom. Za njima car Nikolaj, knez Nikolajevi, Suhomlinov, Jusupov, trimer i Protopopov. Nose koveg sa senima svetog Serafima. Za njima ide hor kaluerica i pobono peva. Koveg polau u mogilu nad kojom Hermogen poje, a Iliodor pripeva. Prisutni metaniu, zvone zvona. Zatim se svi povlae u stranu. Dolazi Aleksandra u sveanoj odori, u pratnji Anje i Milice. Kod jezerca se zaustavljaju i pratilje pomau carici da se obna, da bi se okupala u jezeru. Kaluerice poju. Hermogen blagosilja in kupanja. Aleksandra izlazi iz jezera, pratilje je briu.) RASPUIN (Izranja iz iblja.) Kakva guziica! BADMAJEV (Izranja iz iblja, grubo grabi Raspuina i vue ga natrag u iblje.) Nerastu sibirski, zar zbog tvoje blesavosti glavama da platimo. (Pratilje pomau Aleksandri da se obue i potom se sve tri povlae u stranu. Prisutni se uskomeaju.) HVOSTOV Je l da putamo, oe Hermogene? Blagoslovi. HERMOGEN Blagosiljam. (Hvostov odjuri.) BADMAJEV (Izranja iz iblja.) Dii se, gegulo, sad je i nama dozvoljen pristup. (Iz grmlja izranja Raspuin, sa svih strana nadiru dame, gospoda, kalueri i kaluerice. Najednom pojavi se Hvostov ispred tri bogalja.) HVOSTOV Prolaz. Napravite prolaz da prou ubojai. (Svi prave prolaz i Hvostov s ubojacima odlazi do jezera gde ih saekuje Hermogen i Iliodor.) BADMAJEV Gde su oni policajcu poverili da pravi pozorite, kao da je u Rusliji malo putujuih komedijanata. HERMOGEN Pravedan va ivot, brao nasrena. (Osveuje tri ubojaka.) Predanost vaa bogu i bezgreju predstavlja vas pred duhom svetog Serafima u aneoskom svetlu. (Opet osveuje tri ubojaka.) Brao i sestre, molimo se svi zajedno. I sjedinimo se u molitvi za isceljenje ovih predanih bojih sinova nae ruske zemlje. Svi na kolena i panavljajte za mnom. (Svi prisutni popadaju na kolena.) Uslii, svee! SVI Usilii, svee. HERMOGEN Suze nae.

SVI Suze nae. HERMOGEN Za nesrenu rusku brau nau. SVI Za nesrenu rusku brau nau. HERMOGEN Spasi ih. SVI Spasi ih. HERMOGEN Ustanite! (Svi se dignu.) Boe, neka bude volja tvoja. Bacite take! (Ubojaci bace take.) Zakoraite pomou bojom. (Oni nesigurno zakorae kao mala deca. agor. Svetina se tiska oko Hermogena, svi se otimaju da mu celivaju ruku. Crkveni hor kaluera i kaluerica peva u slavu boga. Hermogen se nekako izvlai iz guve.) ILIODOR (Dolazi do Raspuina i povue ga za sobom.) Dri se sad, Grigorije, sudbina ti se deli. (Oni dolaze pred Hermogena.) Oe, Hermogane, doputate li, da vam u ovom sveanom asu predstavim sibirskog proroka i udotvorca Grigorija. HERMOGEN Iz tebe li, Grigorije, otie taj boanski krik koji e ponovo uzbuditi duu ruskog naroda? RASPUIN Ja sam esto svoje srculence eao o puane cevi, vae blagarodstvo, uzdajui se sve jednako u svevinjeg, neka mu je vena slava i hvala. ILIODOR Grigorije bi hteo da vam kae, oe Hermogene, kako i oni najgluplji u nevolji k mudrosti tee, samo ne ume da se izrazi. HERMOGEN Tebe nevolje, kae Grigorije, nisu obeshrabrile? RASPUIN Usnio sam spokojstvo, oe, bogu hvala. Ih, nita bez boje pomoi. HERMOGEN Nemoj se ti koiti i prenemagati pred dostojanstvenicima, Grigorije, jer mnoga su proroanstva izgovorena u najobinijim alama. ILIODOR Je l tebi jasno, Grigorije, da otac Hermogen od tebe oekuje da bude onakav kakav jesi? RASPUIN Bez prebijene kopejke u kesi, bogu hvala. Siromah sam, to bih krio kad se i onako pred bogom nita ne da sakriti. Sve je u njegovoj volji. Ako mu omilim, bie fajde, ja se nadam. HERMOGEN A to se ti, Grigorije, bez prestanka ee i apa? RASPUIN Svrbi me, oe. HERMOGEN Onda se, bratac, pomeri tamo u stranu, pa se sit naekaj i iei.

RASPUIN (Povlaei se u stranu.) Sve s bojom pomou, ni eanje ne ide bez nje. HERMOGEN (im se Raspuin udalji.) Ne razumem, bratac Iliodoko, kakav te je avo nagnao da ovakvog dripca dovlai ak iz Sibira? ILJODOR Nije vam moj Grigorije po volji, oe? HERMOGBN Ovakvu lopuu, brate, moemio ovde u Petrogradu nai na svakoj tramvajskoj stanici. ILIODOR Ali on je na ovek, ruski seljak. Oe Harmogene, zar Rusiji u ovom trenutku ne nedastaju sopstveni proroci koji e bolje razumeti svoj narod, kao i oni njega? HERMOGEN Da je pas sav od oiju, Iliodoko, bolje bi video. Al bila bi velika nesrea da je srea jedini sadraj ivota. ILIODOR Zar ovaj moj Grigorije nije originalan? HERMOGEN Jeste u akanju nosa, uiju, zuba i dupeta. ILIODOR Mi smo se, oe Harmogene, oprostite to moram da primetim, poprilino udaljili i otuili od naroda. HERMOGEN Ili bi ti, Iliodoko, kao osnovne osobine ruskog naroda naveo prljavtinu, la, runou i tupost. ILIODOR Nisam ni ja, oe, roen za vreme pomraenja. HERMOGEN Sluaj, bratac, ja sam tvog proroka Grigorija dobro osmotrio. U njemu jeste sadrano rusko, ali zlo. Ono najgore. Talog. I njega bi ti, nespretnjakoviu, pretvorio u agitatora naih narodnih tenji. (Odmahuje rukama i polazi.) Svata, Iliodoko. Svata! ILIODOR Ipak u ja pokuati. HERMOGEN (U odlasku.) Uzaman ti je, rekoh ti. Ne ui se aba da leti. ILIODOR (Prilazi Raspuinu.) Zna ta, Grigorije, neu da krijem od tebe. Nisi se svideo arhiepiskopu. RASPUIN Oprosti mi, brate, ne znam ni ja sam ta mi je bilo, dranjao sam se kao ugav pas. ILIODOR I stalno si mumlao jedno te isto, kao pijani crkvenjak nad siromanim pokojnikom. Bog pa bog. RASPUIN Pa pred bojim slugom, ja rob.

ILIODOR Eh, Gria, Gria, budalo smetena! Ono pred im bismo mi ustreptali jeste snaga crne i masne zemlje ruske koja u tebi lei. Nadali smo se da e zareati i zaurlati na nas. Da e nas sve odreda terati u avolsku mater. A ti seronja. (Svetina se lagano razilazi sa scene.) RASPUIN Bilo bi mi kudikamo lake da vas psujem, nego to sam se prenemagao ko seljaka mlada. Nisam ja mudrija. Ne lei mi slatkoreivost. (On i Iliodor su ostali potpuno sami.) ILIODOR to je bilo - bilo je. Pokuau ja s tobom jo jedan put. Al budi onakav kakav jesi. Ne filozofiraj, ve pljuj! Ima snage. Ne pretvaraj se. Tvoja snaga je u tvojoj prostoti. Posluaj mene. (On poe lagano i Raspuin poe za njim.) Budi drzak. Zadrt. Silan. Budi bezobrazan. A sad se vrati natrag u Sibir, jo neto si nauio. Kad proe izvesno vreme i kad se ovaj tvoj prvi poraz zaboravi, potraiu te. Sigurno u te nai. (Oni odlaze.) SLIKA DRUGA: DUGA (Postoje bolesti koje mi jo nismo prepoznali)

(Salon. Badmajeva. Spiritistika seansa. Za stolom sede Kaa, Ljusja, Badmajev, Protopopov, Valja, Jusupov, Irina i Milica.) KAA O, due kneza Orlova, javite se! LJUSJA (U strahu odskoi od stola.) Pomera se, ja ne smem. BADMAJEV Pst, Ljusja! Vratite se za sto i ostanite mrtvi hladni, u vaem je interesu. (Ljusja se bojaljivo vraa za sto.) A vi ponovite poziv, Kaa. KAA O, due kneza Orlova, javite se! JUSUPOV (apatom): Javlja se. Krcka. MILICA Vidite li i vi njegov lik u odsjaju na ai? JUSUPOV Ja ne vidim nita osim ljubiastog plamika. VALJA Moda se svima nee pokazati. IRINA Pitajte ga, Kaa, da li mu je velika knegimja Milica posebno draga? KAA O, due kneza Orlova, eli li kontakt s velikom kneginjom Milicom? MILICA On mi se smei. BADMAJEV Vi ste sjajan medijum, kneginjo. Govorite nam sve to vidite.

MILICA Vidim pesak i more. VALJA To je Egipat. MILICA Vidim morsku penu i razdrobljeno stenje. LJUSJA To je podmetnut otrov i njegova razorana utroba. JUSUPOV Vi ga pitajte, kneginjo. Vama e on razotkriti sve veite tajne. MILICA O, predragi knee moj, ljubite li jo svim srcem svojim nau caricu Aleksandru? IRINA Sto se podie od poda, ljubezni moji, ustanimo. KAA Protopopove, preuzmite brigu o meni, ja se gubim u tami. PROTOPOPOV Moda je to u vas, Kaenka, proroki trans. Govorite nam sve to vidite. Sve to ujete. Sve to oseate. KAA Ovde vlada upeatljiva tiina. Knez je sreom i mlad. On na uzburkanoj obali mora ispituje kamen mudrosti. On pretvara ivu u vrst metal. Pod njim kljua uareni pesak. MILICA (U agoniji): Knez se ljuti na nas zbog ravag uvanja tajne. BADMAJEV Milice! MILICA Otvoren ljiljan u zgrenoj aci predznak je velikog oianja kroz krv i suze. VALJA Iz Crnogorke drhti sam oganj pakla. MILICA Grbavi kepec od pozlaenog bakira lebdi izmeu ivota i smrti, zaogrnut purpurnim taftom. JUSUPOV To je na carevi. MILICA Lako je ubiti prolost. Mnogo ju je tee sahraniti. Rei su kneza Orlova. LJUSJA Treba je razbuditi pre nego to nam svima odreda ne izrekne smrt bez opoziva. MILICA Knez Orlov zna sve rave vesti. PROTOPOPOV Pitaj ga kakva je sudbina Dume? MILICA Da li mudraci pate zbog gluposti svojih blinjih? To on mene pita. Znamo li da je dvor u magli. (Peva): Na lazuru zlatno kolje. Venost. Tajna. Bezdanpolje. SVI (Pevaju zajedno): Na purpuru crno smilje. Tmica. Gora. I okrilje.

MILICA Smrt e moja, kae Orlov, preleteti preko svih mrnji i svaa. Uskoro e za sobom u smrt povui i caricu. (Svi priskoe, pa je drmusaju, maze i ljube.) SVI Mila moja. Mila moja. Razbudi se! Vidi li nas? Vrati se. MILICA (Vraa se u stvarnost.) Gde sam ja? ta se deava? KAA Nita pogubno, mila moja. Sa nama si. Sa svojima. MILICA Zato sam ja tako umorna i lomna? JUSUPOV Najbolje bi bilo da preemo u ruiasti salon. VALJA (Zajedno s Ljusjom hvata Milicu pod ruke, pa je diu na noge i odvode.) Onamo e, mila moja, moi da prilegne na divanu. LJUSJA (U odlasku s Valjom i Milicom) Jedan gutljaji ampanjca i snaga e ti se vratiti. (Svi uz amor odlaze za njima. uje se zvono.) BADMAJEV (Vraa se.) Ko li bi to mogao biti u ovaj zao as? (Gleda na sat. Neke stvari u salonu dovodi u red. Vrata se otvaraju i unutra ulazi Iliodor s Raspuinom. Badmajev im poletno poe u susret.) Kakva ast, brate Iliodore, da najzad u svome salonu i vas primim. (Rukuju se.) ILIODOR Al ne nadaj se da je orla zla godina doterala pod tvoj trem, doktore. BADMAJEV Ja suzbijam svoje uzbuenje. (On prua ruku Raspuinu i dugo ga gleda.) Ako me seanje ne vara, nas dvojica smo se ve negde, pre neto vie godina, sreli. RASPUIN Ja se ne seam, gospodine. BADMAJEV Kad doe vreme, ja u vas podsetiti. Izvolite sesti. ILIODOR Polako, bratac. Samo polako. Reci prvo bez uvijanja: jesmo li u nevreme? BADMAJEV Za vas ovde nema vremena. Ovde je vaa venost. ILIODOR Ti si zaboravio, doktore, ko pred tobom stoji. BADMAJEV Nisam, brate. Kunem ti se. ILIODOR Onda prestani da vrcka i pevucka. Pitao sam te: jesmo li ovde sami? BADMAJEV Do malo pre smo ovde prizivali duhove. Tek za koji tren ste odocnili. ILIODOR Kad ete se ponovo okupiti? BADMAJEV Nismo se jo ni razili. Svi su u susednom salonu. Okrepljuju se ampanjcem posle naporne seanse.

ILIODOR Hteo bih meu njih, doktore. BADMAJEV Teko bi im sad pala pokora. ILIODOR Pokoru emo ostaviti za drugu priliku. Sad sam doao da im predstavim sibirskog proroka i udotvorca Grigorija. BADMAJEV (Zagleda Raspuina.) Ovoga? RASPUIN to me gleda s nevericom, grenie? BADMAJEV Previe mi surovo deluje, delijo. Bojim se, razbeae se zvanice kad te ugledaju tako divljeg. ILIODOR Povedi ti prvo mene k njima, doktore, da ja njima objasnim i da ih piripremim, a Gria e priekati. BADMAJEV (U polasku): O ovome e sutra cela prestonica priati i prepriavati, brate Iliodore, niste vi stvar loe natempirali. ILIODOR (U odlasku za Badmajevom, osvre se na Raspuina.) A ti dok eka, ne trai vreme uludo! RASPUIN (im oni odu, brzo iz depa izvadi noi, ice i kanape.) U ime boga, da krenemo u udesa. (Petlja neto po zidovima oko velikih uljanih slika, na kojima su uglavnom enski aktovi) Kad su se u moje zamice po sibirskim umama hvatali risovi i divlje make, uhvatie se valjda i fine dame. (Trgne se, jer uje da neko dolazi) MILICA (Uplaeno zastaje pred njim.) Ko ste vi? RASPUIN Raspuin, bludnice. Ja sam Grigorije Raspuin. MILICA Kakve su oi u tebe! RASPUIN (Stavi svoje ake na njen veliki dekolte.) Pokri te svoje bele dojke akama, razvratnice! MILICA Stresam se od tvog dodira. RASPUIN (Skida joj ogrlicu s vrata.) Zaslepljuje me to tvoje drago kamenje, gramziva opajdaro MILICA Prataj, brate, ako moe. RASPUIN (Die ogrlicu naspram svetlosti.) Mogli bi muici kroz ceo Sibir osvetliti put ovim tvojim svetlucavim ljunkom, nezasita alo.

MILICA (Najednom klekne pred njim i stane mu ake obasipati poljupcima.) Caru naem otkrij volju provienja. eka se na tvoj dolazak. RASPUIN Doao sam iz daljine da vas spasem. MILICA Smiluj nam se! RASPUIN Rusija stenje gladna i namuena, a vas bes nosi u propast. U pakao. (Vitla ogrlicom) U svakom ovom tvom kamiku su po tri teake kravice. Stidi se! MILICA Stidim se i darujem ti ogrlicu za spas svoje due. RAPUCIN (Brzo ogrlicu gurne u svoj dep.) Pokaj se. Spasiu te, celivaj me. MILICA (Zagrli ga i obaspe poljupcima.) Smem li? O, sveti ovee. Smem li? RASPUIN Strasnije me celivaj! MILICA (I dok ga ona sve strasnije ljubi, on joj skida haljinu.) Hristos je u tebi! Spasilac naih zagubljenih dua! RASPUIN (Uzme je u naruje.) Izgrei do kraja, pa tek onda doi pred boga. MILICA Daj mi. O, daj mi malo svetlosti, grim se u tami. RASPUIN Zato to uvek staje u grehu na pola puta, to bog ne voli. (On je naglo iz svoga naruja sputa na sto.) MILICA Ti sve zna. Ti do dna vidi. (Ona ga grli i ljubi.) RASPUIN Bestidnice! (On se raskopava i skae na nju.) Bestidna bludnice! Moli se dok duh sveti ulazi u tebe! Moli se! MILICA (U strasnom gru) Boe! Spasioe. Izbavi nas. Ne navedi nas. Prosvetli nas. (Ona vriti. Raspuin brzo sie s nje i u tom asu u salon banu svi, predvoeni Iliodorom, pa kad ugledaju prizor, zapanjeno zastanu.) RASPUIN to ste se i vi nareali tu ko Cigani oko tarabe kad se u domaina kolje vo. (On sa tla dohvata Miliinu haljinu i baca je na sto preko nje. Rikne na pridolice.) Igra li meka? (Stolu na kojem lei naga Milica, prekrivena svojom haljinom, pritravaju Ljusja i Vaja.) LJUSJA (apatom): ta je prorok, mila moja, inio s tobom? MILICA (apatom): Neto to se reima ne da opisati. (One joj pomau da obue haljinu.) I jo me je pri tome terao da se molim.

RASPUIN (Koji nadomak stola gleda ta one rade i ta govore, priskoi, pa jednom rukom vrsto zagrli Ljusju, a drugom Valju i podigne ih od zemlje.) I vas e Grigorije. I vas. Nauiu vas kako se moli zbog greha. ILIODOR (U grupi koju je ve obuzeo amor, naglo uhvati Kau za ruku i krene ka Raspuinu.) Dozvoli, Grigorije, da pred tebe izvedem kneginju u iju ast se ove veeri ari francuski ampanjac. (On pred Raspuinom ostavi Kau i povue se u stranu.) KAA (Uplaeno prua ruku Raspuinu koji je netremice gleda u oi.) Kaa Dolgorukova. RASPUIN (Rikne): Klekni na kolena kad dolazi pred Raspuina. (Kaa niice pada na kolena i rukama vrsto obgrli Raspuinove noge, ali se on grubo oslobaa njenog zagrljaja.) Jesu li i ove skaredne slike golih enskinja u tvoju ast, razvratidce? KAA Ne. To je... RASPUIN Umukni, vetice, kad ja govorim! (Ona zajeca.) Svaka od ovih bezobraznih slika vredi koliko tri truska sela. ivo ete, jo malo, meso nae teako prodavati strancima da biste imali dovoljno zlata za svoje besove i razvrat. (Zagrmi) Prokleti da ste! (Sve slike se survaju sa zida, uz tresak i vrisku.) BADMAJEV Kua se, Grigorije, rui od tvoga prokletstva. Patedi nas. KASPUIN Svi na kolena, rekoh ja vama! Molite se! (Svi padnu na kolena i mole se, mrmljaju.) MILICA (Iz mrmljanja izae njen apat): Sad sam opustoena. Nemam vie telo. Ostao mi je samo duh. Ne mogu saekati as kada u Carici naoj odneti radosnu vest da je meu nas stigao spasilac. RASPUIN Molite se, rekoh, da bi od vas nainio nebeske nevestice. A sad napustite ovu sobu, jer i ja moram da se molim za vae izbavljenje. I ne dolazite ovamo dok vas ne pozovem. (On stane u jedan ugao, pada na kolena i metanie. Svi odlaze, osim Iliodora.) ILIODOR (Prilazi Raspuinu.) Dii se. (Ovaj kao da ga ne uje. I dalje moli.) Zar ko marvu da te ritam da bi te pokrenuo, ovee? Dii se! (Raspuin i dalje moli. Iliodor stane grubo da ga rita nogama.) Dii se, zadrta gegulo. Ustaj! RASPUIN (Ko oparen skoi na noge.) Ti, bratac Iliodoko, ritnu nogom udotvorca u guzicu, da ti se to ne osveti. ILIODOR Budalo gejaka, zar si ve posle prvog uspeha zaboravio ko te je izmislio i ovamo doveo. Hoe li ve sutra da te vratim natrag u Sibir. RASPUIN Ovde je lepe, ali vi ritate.

ILIODOR More, ako zatreba, ja u te i motkom opauiti po grbai. Pazi ti ta radi. I nemoj previe da landara tom svojom nukom, jer postoje i batenske makaze za imir. Mogao bi nako ozlojeen da te lii repa. Samo: sec! I ti posle ostade da tavori ko evnuh. uvaj se! RASPUIN Ko se uva i bog ga uva. ILIODOR Inae, vidim dosta si nauio za ovu deceniju, koliko je prolo od naeg prvog susreta. Uznapradovao si. RASPUIN Molio sam, brate. Mnogo sam molio i kinjio sebe. Odricao sam se svoje budale. I isterao sam zeca, da mi ne skakue po glavi. Nauio sam da krguem zubiima. ILIODOR Vidim, za ruenje slika noi ti je pomogao. RASPUIN I zamice, brate. Zamice. Kanap i ica. Prosta rabota. Nauio sam to jo onda od oca Hermogena kako se danas stvaraju biblijska uda. On je na grobu svetog Serafima isceljivao lane bogalje. ILIODOR Gde se ti toga seti sad? Da u uata uzima ime oca Hermagena. Nemoj! Ne sme u drskosti preterati! RASPUIN E, pa onda ste me poraenog vratili u Sibir da se najedem zemljice, ne bi li se potom u prestonicu pojavio suroviji nego to sam pre bio. I ta vas sad udi? ILIODOR to sporo razabira ko je ko, to me zabrinjava. Ne moe biti drzak prema svakom. Potrudi se da raspoznaje ko je sa nama, a ko je protiv nas. Ti Rusiji slui. U ruskog boga veruje. I za veliku rusku carevinu ini - sve to ini. To stalno imaj na umu i uvek pitaj mene kad ti meto nije jasno. (Zgrabi Raspuina za guu i stane da ga davi, simbolino.) Ako izda, brzo e se nai pred stranim sudom. Mi nemamo milosti prema izdajnicima! Razume li? RASPUIN (S mukom se oslobaa davljenja.) Razumem, bratac. Opasno razumem. Al ti me naisto udavi, aice su ti gvozdene. ILIODOR (Podie ruku u kojoj dri krst.) Svaka natrula karika u lancu zakljuaka dovodi do raspada itavog kola loe povezanih misli. (Udari Raspuina krstom u glavu.) Utuvi! RASPUIN Kako u, kad ne razumem o emu govori? ILIODOR Svako carstvo zabluda se u jednom trenu pretvara u bezlinu kau, u haos praen panikom. To ne sme biti sramni kraj pogreno usmerene Rusije. Utuvi! (Udari Raspuina krstom u glavu.) RASPUIN Zar krstom u glavu treba vernicima zabijati verovanje?

ILIODOR Onima koji imaju previe tvrdu glavu ini se to i cekinom. Ja u sad poi i ostaviti te ovde da uvrsti njihovu veru u sebe, jer ini se da ti se put ka dvoru otvara bre nego to smo se mi nadali. RASPUIN (Zacereka se.) Zar ja na dvoru? Gria Raspuin! Bivi seljak i rabadija da sedi za istom trpezicom sa carem i caricom! ILIODOR Ne uznosi se, Grigorije. Rekli smo: sve to ini - ini za veliku i monu rusku carevinu. (Zamahne krstom da udari Raspuina u glavu, ali se ovaj hitro pomeri.) Redovno e mi se javljati i od mene dobijati uputstva ta ti kad i s kim valja initi. (Prua Raspuinu ruku da je poljubi, ali ovaj kao da to ne primeuje) ta je? Nee da ljubi? RASPUIN (Prua ruku da je Iliodor poljubi.) Poljubi onda ti mene, bratac. BADMAJEV (Upada u nezgodnom trenutku.) Svi trae udotvorca, nisam u stanju da ih obuzdam. ILIODOR (Brzo poljubi Raspuina u ruku i urno odlazi.) Do vienja, doktore. BADMAJEV (Prasne u smeh.) Naterao si ga da se povije pred tobom! (Zacereka se i Raspuin zajedno s njim) Ti si dete prirode. Znam ja takve. I volim. Nas dvojica emo se uvek razumeti i jedan drugoga podravati. RASPUIN Kakvu bi ti, jedan fini i poznat doktor, mogao imati korist od mene, prostog i neotesanog seljakog udotvorca? BADMAJEV Predviam ti brz i velik uspon u prestonici. Upamti ta sam ti rekao! (Iz susednog salona kroz vrata proviruje Protopopov.) Ne viri, crve, ne viri, nego prii. (Protopopov prilazi.) Ovo ti je, Grigorije, jedan mnogo usluan ovek. PROTOPOPOV (Rukuje se s Raspuinom.) Protopopov. Ministar bez portfelja. RASPUIN Vide ti se u oima guje. BADMAJEV (U odlasku): Pozvau celo drutvo ovamo, a vi se poblie upoznajte. Proroe, taj e za tebe i govna jesti, samo ako oseti da e, zahvaljujui tvome blagoslovu, opet uspeti da se dokopa veeg poloaja. PROTOPOPOV Doktor Badmajev voli prejako da se izraava, ali ja vam, dakako, mogu biti od koristi, nemojte zaboraviti. RASFUIN Gde bi ti tek tako vezao sveca za rogove, opomeni se, grenie! PROTOPOPOV Za koga vi upravo radite? RASPUIN Za boga.

PROTOPOPOV Ali kojeg? Njih je vie. (Dolaze svi ostali iz drugog salona i okupljaju se oko Raspuina. Svi u rukama dre ampanjske ae ili boce ampanjca.) SVI (Nazdravljaju.) U tvoju slavu, proroe! Za tvoju svetlost, udatvare! Za tvoju boansku mo! Za veliku Rusiju! (Svi ispijaju.) RASPUIN Zar ovo slavlje, doktore, ne treba proslaviti ba onako kako to mi u narodu inimo, s muziicom. BADMAJEV Cigane trai, Gnigorije? RASPUIN Ako umeju strasno da opaue po terobanama i balalajkama, traim ih. SVI Cigane! Pustite ovamo Cigane! Hoemo Cigane! Dovedite ih smesta. BADMAJEV A prelepu Ciganicu Marisju s glasom slavuja, Grigorije, je l i nju trai? RASPUIN Ako je laka od srne, bra od hrta i okretnija od lasice, traim je. Dovedite je, da je okadim. BADMAJEV (Otvara trea vrata salona.) E, pa dobie je! (Poziva Cigane kroz vrata.) Ovamo, Marusja! Zasvirajte u ast i slavu udotvorca koji mam je daao ak te Sibira. (Ulazi ciganski orkestar predvoen Marusjom. Ulazei, ona igra i, na zaprepaenje svih, Raspuin joj se odmah pridrui, pa zajedno besomuno igraju.) RASPUIN (Igrajui s Marusjom) Molite se, vi grena gospodo, dok za vae spasenje igra Raspuin. Carev titonoa! (Kad se zavri igra, Raspuin pokuava da zagrli Marusju, ali mu se ona izmie) Oh, ti, Ciganice vatrena, udarila si me svojom lepotom posred srdaca. (On je iznenada poljubi, ali ona besno odskoi) MARUSJA Ne bavi me, seljaino smrdljiva! (Raspuin se zacereka.) Budalo! (Raspuin ponovo pokua da je pojubi, ali mu ona pljusne strahovitu amarinu.) Upamti da Mariusja ne da k sebi takvom olou kakav si ti! (Raspuin se od srca zasmeje.) RASPUIN Igraj mi i poj, Marusja. Ti si moja mala kraljica. Bogato u te nagraditi. Igraj sa mnom. (Marusja i Raspuin temperamentno zagraju, a za njima i svi ostali to uine oko njih, pa igraju do agonije. U igri Raspuin skoi na sto i na stolu igrajui pone da se svlai.) Svlaite se, brao i sestre. Sledite moj primer. Na ovaj svet smo doli bez krpa. Pred bogom smo svi go golcati. Boga radi se svucite. Ko se ne svue, proklet e biti i od srca e mi otpasti. Za takve se neu moliti! (Unaokolo svi stanu da se svlae, neko bre i odvanije, neko sporije i stidljivije. Samo Jusupov ostaje obuen i smrknut. Raspuin sa stola skoi pred njega.) A ta ti, bratac, eka? JUSUPOV Mi braa nismo, niti emo ikada biti, jer ja sam plemi, a ti si puk. Olo. RASPUIN (Zacereka se) Ba zbog toga, bledoliki, to si gospodii, akire dale! (Stane da svlai Jusupovu pantalone, ali se ovaj odupire.)

JUSUPOV (Otimajui se.) Prljave svoje ape k sebi, ja sam grof Jusupov! RASPUIN (Daleko snaniji od Jusupova i dalje nastoji da mu smakne akire i u tome delimino uspeva.) Da vidimo je l grofovsko dupence belo kao vapno. JUSUPOV (Panino se otima.) Ostavite me s milom! Pustite! RASPUIN (Zgrabi Jusupova u naruje.) Ne boj se, gospodiiu, s tobom e Gria sasvim neno. (Svi prisutni prasnu u bestijalan smeh.) JUSUPOV (Izvije se u srdbi i kao jarac iskoi iz Raspuinovog naruja, pa se ustremi kao osa i tresne ga pesnicom posred lica.) Barabo odvratna! (On brzo die svoje pantalone i opasuje se.) RASPUIN (Svi su zanemeli, Badmajev i Protopopov priskau da smire Jusupova.) Usudio si se da podigne ruku na spasitelja? (amor.) JUSUPOV (Otima se od Protopopova i Badmajeva, kao da bi opet udario Raspuina.) Ucmekaemo te, odurna gamadi, ko gnjidu! RASPUIN (Rikne): Klekni za oprotaj! (amor se pojaava, neko od preplaenih u strahu oblai skinutu odeu) PROTOPOPOV Grofe, uinite kako se od vas zahteva. JUSUPOV (Potegne revolver iz kaputa.) Prosvirau mu metak kroz tu tupavu seljaku glavurdu. (Prisutni vrite i u strahu bee u susednu prostoriju. Jedino Badmajev i Protopopov pokuavaju da zadre razjarenog Jusupova.) BADMAJEV Obuzdajte se, Jusupove! JUSUPOV (Otima se.) Ovde mora krv potocima da potee! (Raspuin se cereka.) PROTOPOPOV (Zajedno s Badmajevom obuzdava Jusupova.) Na drugom mestu, grofe, ne ovde. Ovde je nezgodno. JUSUPOV (Otima se.) On baca ljagu na na obraz. (Raspuin se cereka.) Neu se smiriti dok vepra ne vidim mrtvog. (Raspuin se cereka i priskae Jusupovu, pa mu u jednom zamahu istrgne iz ake revolver i pri tom mu uvrne ruku. Jusupov krik ne od bola.) Ajaoj! (U istom trenutku upada Hermogen u pratnji Iliodora.) HERMOGEN Zar se u ovom kupleraju i pitolji po teu? (Prisutni su iznenaeni i zateeni.) RASPUIN (Prvi se pokrene: vraa Jusupovu revolver u aku.) Paljivije se ubudue igraj svojom igrakom. (Raspuin sa tla kupi delove svoje razbacane odee.) HERMOGEN (Pokazuje na Raspuina.) to je ovaj go?

RASPUIN (Zacereka se i odlazi. U odlasku, kroz smeh) Zato to pred bogom odelo ne ini oveka. BADMAJEV Hteo bih vam biti na usluzi, oe Hermogene, ali uopte ne znam ta je cilj vae tako iznenadne i nenajavljene vizite. ILIODOR Otac Hermogen, pun sumnje i podozrenja, zahtevao je da ga smesta dovedem ovamo, da se on lino uveri u neodoljivu proroku mo moga sibirskog tienika. HERMOGEN I gde sad ode on? PROTOPOPOV K svojim vernicima da ih ui moliti. (Istoga asa iz susedne prostorije zau je se Marusjina ciganska pesma, muzika, smeh i cika.) JUSUPOV Taj odvratni gegula se sprda sa svima nama, oe. On svoje prostako orgijanje naziva bojom slubom. BADMAJEV Vi ste, grofe Jusupove, mladi i plahoviti, da ne kaem zazorni. udotvorac Grigorije nije kolovani teolog. On je priprosti boji ovek iz naroda. U njemu lei iskonska snaga. JUSUPOV (Plane u besnom odlasku): Ako ste vi uz njega, onda ja nisam uz vas. PROTOPOPOV (Pohita za Jusupovom.) Idem za njim. Zavist ga ini osvetoljubivim, treba ga stiavati sve dok se ne ohladi. (Iz susedne sobe dopire sve ea orgija.) HERMOGEN (Stavlja ake na ui.) Zovnider ti, doktore, tog drnog proroka ovamo, da mu ja oitam bukvicu. BADMAJEV Ne znam, oe Hermogene, hoe li on sad za vas, s punam glavom ampanjca i ugarske pesme, biti dovoljmo prijemiv. Odloite susret za srenije vreme po vas. ILIODOR Gle, gle, doktore, gde ti sebi oas pripisa ulogu duebrinika i tutora nad naim sibirskim prorokom. HERMOGEN Naivan je selja, zbog toga. ILIODOR Oe Hermogene, ja u pred vas dovesti poniznog slugu Grigorija. (Brzo ode u susedni salon.) BADMAJEV Znam ja da vi ne sumnjate u moju naivnost i potenje, kao i ja u vae, pa bi smo prama tome dalje mogli da igramo otvorenim kartama. HERMOGEN Usuuje se da za svoj kartaki sto poziva crkvene velikodostojnike, nadridoktore, kao da ti je svraka mozak popila.

BADMAJEV Valjanost i uspenost, oe, niju jedno te isto, znate i sami. U valjanosti ima boanskog uitka, a u uspenosti ovozemaljske lagodnosti. HERMOGEN Ti deli dejstvo od stanja u svoju korist, pogani tupoglave. Okani se toga. Nisi ti za razmiljanje. BADMAJEV Al pred nemimavnou se, oe, ak i najvei umovi povijaju i lome. Jae je to od svih nas, pomirimo se s tim i ostanimo svesni da smo ipak jedni drugima potrebni i nuni. ILIODOR (Dovlai pijanog, razbaruenog i razdrljenog Raspuina, a za njima nahrupi orkestar s Marusjom i sve ostali rasupani, pijani, napola odeveni i drljavi.) Dovodim ti, oe Hermogene, sibirskog udotvorca Grigorija, da ga blagoslovi. RASPUIN U stvari, ja u blagosloviti vas. Ljubite moje svete ruice. HERMOGEN (Zbunjeno se povije i poljubi Raspuina u ruku.) Uinih ovo boga radi, da se pred ljudima ne bi osetio unienim, a od svevinjeg u traati oprotaj. Uini li ti tako. RASPUIN Meni je jo rano, jer pred bogom je greh neophodan, a ja ga nemam za toliko i ne tuim se zbog toga, jer i pu s lakoom svoju kuu nosi. I nikome svoje nije teret, pa makar to bila i zla sudba. HERMOGEN U knjigama je, boji robe, zapisano da je na Spasitelj i svi veliki sveci greh osudili kao sotonino delo. RASPUIN Ah, neprestano poteete ta vaa pisanija i vrljotine. ILIODOR (Hermogenu) Pijan je kao uskija. RASPUIN Ja bih vam. savetovao da se ve jednom okanete tih praznih, nekorisnih trica i kuina, ako ste radi da opstanete pred Gospodom. Prihvatajte ivot onakav kakav jeste, jer njega nam je dao jedino bog. HERMOGEN (Iliodoru) Ma ta da mu odgovorim ovako tretenom nee me razumeti, niti uti. RASPUIN Ne mozgajte veito odakle dolazi greh, koliko puta na dan treba ovek da se moli bogu, koliko mora postiti da bi od sebe otklonio greh. Greite, ako ve u vama ima greha. Jedino tako moi ete da ga savladate. Dogod greh budete po tajno nosili u sebi, prikrivali ga postovima, mozganjima i neprestanim trabunjanjima o kojekakvim pisanijama, dotle e u vama ostajati pretvorstvo i nevaljalstvo, a na tako to Gospod se najljue srdi. Napolje s gadom iz sebe, ujete li? Ti si, Marusja, u bojoj volji, zapevaj kraljice moja mala. (Marusja zapeva uz muziku, a svi prisutni se sjate oko Raspuina da mu ljube noge i ruke.)

BADMAJEV (Poe za Hermogenom i Iliodorom, koji pokunjeno pou.) Slava nema milositi, brao, ni za malo jae umove, a nekmoli za jednog neotesanog seljakog udotvorca. Udarila mu je pravo u glavu, bez izvinjenja. HERMOGEN Nema kome se taj ubrzo nee posrati na bradu. ILIODOR Ipak e on nama biti od velike koristi, ja u nad njim voditi nadzar. Dovienja, doktore. (Iliodor ode brzo za Hermogenom, koji je pre njega izleteo bez pozdrava.) BADMAJEV (Vraa se veselo raspoloenom drutvu.) Odoe popuskare. RASPUIN I odmah je vazduh istiji. (Zacereka se.) Osloboditi se ovozemaljskih muka, brao i sestre, to znao ispuniti sve svoje elje. (Zaigra s Marusjom, a oko njih svi prihvate igru. Igrajui govori) Sve dok no ne pone da pada zajedno s ledenom kiom da pogasi ar u srcu i dui, igrau. Ljubiu. Pevau. Greiu. (Raspojasana igra koja prelazi u orgijanje.) SLIKA TREA: VREA (U bolu je sloboda volje ponajmanja.)

(Veliki dvorski salon u Carskom Selu.) NIKOLAJ (Ulee ljutito.) Kao da nama dalazi sva korist od prijatelja. (Za njim u salon u grupi uleu Nikolajevi, Suhomlinov, Jusupov i Hvostov.) Zato jurite za mnom? Ne mogu nigde od vas da se sakrijem. SUHOMLINOV Najtee je, vae prevashodstvo, sakriti se od samoga sebe. JUSUPOV Vi se neprestano i uporno udaljujete od nas, na nau i vau tetu. NIKOLAJ Govorite, grofe, kao da se nikada niste vozili brodom. Koliko se mi udaljujemo od obale, toliko se i ona udaljuje od nas. NIKOLAJEVI Ali mi se ovde, sinove, ne igramo murke. (Potegne revolver iz futrole.) Mi spasavamo ruski presto! NIKOLAJ (Hvostovu): Da li vi brinete o mom obezbeanju? HVOSTOV (Nikolajeviu): Uklonite, knee revover. To je nepotrebno. SUHOMLINOV I to od vas ujemo, Hvostove, a ceo dvor ste naikali tekim mitraljezima i topovima, spremnim da u svakom trenutku raspale svom snagom protiv onih koji krenu da rue samodrje u Rusiji. NIKOLAJ Da li je to istina, ja nisam obaveten.

NIKOLAJEVI Ne lai, sinove. U Krontatskoj luci stoji minonosac spreman da odveze tebe i tvoju porodicu, ako se dogodi neto neprevieno. NIKOLAJ Ni to mi nije poznato. NIKOLAJEVI Lino si izdao nareenje da se izgradi blindirani podrum u kojem bi, nada se, kao pacov preiveo pobunu. Hej, kukave, re je o sudbini Romanovih, da li e ostati ili propasti. SUHOMLINOV Ako ne napravimo sada ustupak i ne izdamo manifest, sve e otii doavola. NlKOLAJ Ne manifest! Samo manifest ne, nikako! JUSUPOV Presto vam se ljulja, vae prevashodstvo, a vi traite mistike i proroke koji treba, navodno uz pomo nadzemaljskih ala, da vam spasu krunu. NIKOLAJ Ja verujem da takvi udotvorci postoje. NIKOLAJEVI Tvoj lik, sinove, rui glupost, kao praina i a koji neprestano veju odasvud. Okruen si praznovernim budalaima i maloumnim straljivcima. NIKOLAJ (Prasne) Ne doputam da se u mom prisustvu izgovori ni jedna runa re na raun moje najblie okoline! SUHOMLINOV Vae prevashodstvo praska, a ini mi se da bi mu daleko uputnije bilo da svako dnevno odlazi na vrelo trezvenih misli, da predano mije ono to vidi, ono to uje i ono to osea. NIKOLAJ Nedostojno me spopadate, ali ja sam, budite uverani, sasvim dovoljno predostroan. JUSUPOV S vaim doputanjem bih, vae prevashodstvo, primetio da predostronost ini oveka podozrivim i zauvek ostavljenim s one strane zida od sree i napretka. NIKOLAJ Nesnosno me umaraju iskuenja kojima me vi svi zajedno izlaete. NIKOLAJEVI Jedno je, sinove, ne izlagati se iskuenju, a drugo je uzdrati se od njega. NIKOLAJ Oprostite, ali ja vie nemam strpljenja. Hvostove! HVOSTOV Na usluzi sam, vae prevashodstvo. NIKOLAJ Budite tako dobri pa pozovite gardiste iz obezbeanja da isprate ove moje nedovoljno vaspitane posetioce. NIKOLAJEVI (S uperenim revolverom) Ne pokuavajte, ministre, ni da se mrdnete, ako ne elite da budete ucmekani s lea. Motrite na njega, mladi grofe.

JUSUPOV (Izvadi revolver i uperi ga Hvostovu u glavu.) Ostanite pasivni, ministre! NIKOLAJ (Uspanieno) Je l ovo zavera protiv krune?! NIKOLAJEVI Zavera, klipane, protiv propasti krune, jeste. NIKOLAJ Birajte rei. Ja najenerginije zahtevam od vas utiviost! SUOMLINOV A mi zahtevamo manifest, vae prevashodstvo. Traimo obavezu rada Dume. NIKOLAJ Na to ve imate moj negativni odgovor. NIKOLAJEVI (Vadi iz torbe spis i stavlja ga pred Nikolaja na sto.) Ovde e, sinove, staviti svoj potpis! NIKOLAJ (Odgurne spis ispred sebe.) Ne, nikad! NIKOLAJEVI (Lupi pesnicom Nikolaja u glavu.) Potpisuj, zvekane! NIKOLAJ (Povede se i skoi sa stolice) Usudili ste se da udarite imperatora, knee, i to pred svedocima? (Krene kao da e se udaljiti.) NIKOLAJEVI Drite ga, Suhomlinove! SUHOMLINOV (Poleti do Nikolaja i grubo ga odgurne ka stolu.) K stolu, vae prevashodstvo! NIKOLAJ Hvostove, vi ste razreani dunosti. Podnesite ostavku na ministarski poloaj. HVOSTOV Kako u, vae prevashodstvo, kad mi je cev revolvera na slepoonici? SUHOMLINOV (Grubo gurne Nikolaja.) K stolu! NIKOLAJ Zar neete, Hvostove, poginuti za svoga cara? HVOSTOV Hou, vae prevashodstvo, i za cara, i za majku Rusiju, ali mi se ne gine ni zbog ega. (Za trenutak svi prasnu u smeh, osim Nikolaja.) SUHOMLINOV (Grubo gurne Nikolaja.) K stolu, vae prevashodstvo! NIKOLAJ (Moleivo): Za boga miloga, Suhomlinove, pau na nos! NIKOLAJEVI Za guu ga epajte i dovucite ovamo za sto, kao tene, Suhomlinove, nezreo glupak to zavreuje. SUHOMLINOV (Zgrabi Nikolaja za okovratnik i vue ga ka stolu, a ovaj se kao dete oklembesi i vue po podu) Nama se uri, vae prevashodsitvo, ne opirite se tako jogunasto. (Posadi Nikolaja u stolicu za sto.)

NIKOLAJ (Suzno): Izloili ste me neopisivim ponienjima zbog kojih ete se vrlo brzo ravo provesti. NIKOLAJEVI (Stavlja Nikolaju pisaljku u ruku.) Potpisuj! NIKOLAJ (Suzno): Drhti mi ruka. NIKOLAJEVI Drhti i meni prst na obarau, sinove, radi ti se o biti il ne biti. (Prinosi cev Nikolajevoj glavi) NIKOLAJ (Zajeca): aa! Nemoj! Ljudi. Ja sam imperator! Zbog ega? (Rida.) SUHOMLINOV Hajde, imperatore, stavite svoj potpis na manifest i nae zajednike muke e prestati. (Nikolaj rida i potpisuje.) NIKOLAJEVI (Grabi spis i trpa ga u torbu) A sad, gospodo, pravo u Dumu! (On krene) Pourimo! (Suhomlinov poe za njim.) JUSUPOV A ta u ja, knee, s ministrom? SUHOMLINOV (U odlasku) Povedite ga s nama do izlaza, a onde emo ga ostavliti. JUSUPOV Idemo, ministre! HVOSTOV (Polazi s Jusupovim.) Jedva jednom. NIKOLAJ (Rida s glavom oborenom na sto.) Ja... Ja sam... Ja sam ponien! ALEKSANDRA (Dolazi i brzo prilazi Nikolaju.) Mili moj. Ti plae? ta ti je? NIKOLAJ (Jecajui): Tukli.... Tukli su me! Tikli! ALEHSANDRA Tebe tukli? ta govori? To je nemogue! Ko te je tukao? NIKOLAJ (Pokazuje Aleksandri otok i modricu na licu.) Pogledaj. ALEKSANDRA Zaista. Za ime sveta. Pa to si ti, golubiu, moj, preiveo atentat! NIKOLAJ (Opet zaplae. Kroz pla): Prisilili su me da potpiem manifest. ALEKSANDRA (Najednom se izgubi njena nenost i ona besni.) Manifest? Nemogue! To je nemogue. Jesi li ti priseban? Ja u to neu da poverujem. Pa, zar se nismo dogovarali da manifest nee potpisivati? NIKOLAJ (Plano): Prisilili su me. ALEKSANDRA (Besni) Nesrea! Velika nesrea! Da mi je samo znati gde sam za to vreme ja bila? Pored bolesnog Alekseja. A ti si po stoti put ispao kolebljivac i mlakonja. Gospode boe! Potpisao si sopstvenu smrtnu presudu.

NlKOLAJ Nisam imao dovoljno snage da im se oduprem do kraja. Pretili su mi ubistvom! ALEKSANDRA A ko? Ko to? Mora da sve odreda surovo unititi! NIKOLAJ aa i ministar vojni, Suhomlinov. ALEKSANDRA Njima smrt! Samo smrt. to svirepija smrt. I njihovim sauesnicima. Svima! Okrutnost je majka poslunosti. NIKOLAJ Smiri se, mila moja. Preklinjem te, stiaj se! Srce mi se para kad te vidim tako uznemirenu. Meni za ljubav. ALEKSANDRA Hou, mili. Stiau se. Ve sam se smirila, mili. Sluaj, ko je to tako udesio? Je l to provienje? Mili moj, pomisli, ba danas nam dolazi spasilac. Preporuuje ga, niko drugi nego aina snaja. NIKOLAJ Kneginja Milica? Crnogorka? ALEKSANDRA Prst boiji je tu umean. Prst boiji! Dok tebe roeni stric hoe da ubije, dotle ti u kuu strina dovodi novog Hrista. U stvari, njega sam bog nama alje, da nam pomogne u najkritinijem asu. NIKOLAJ Ma je l to mogue? Pitam se? Boe, hvala ti! Mila moja, koji je taj na spaslilac, reci mi? ALEKSANDRA Grigorije Raspuin se zove on, mili imoj. Iz Sibira je doao dudotvorac nedavno i ve cela prestonica bruji o njegovim nadzemaljiskim moima. On e nas nauiti kako emo pomou bojom pobediti i pobiti sve svoje neprijatelje i prebroditi nedae. NIKOLAJ Ma je l on, zasta, postoji? ALEKSANDRA Postoji, mili moj. NIKOLAJ I doi e k nama? Nee nas prevariti? ALERSANDRA Bog nam ga alje, golubiu moj. Uskoro e biti tu. NIKOLAJ (Prelazi u veselo, skoro deje raspoloenje.) O, kako sam opet povratio svoju nadu. ALBKSANDRA Da, golubiu. NIKOLAJ Mila moja, opet verujem u spasenje. ALEKSANDRA Da, mili. NIKOLAJ Nije to sluajno to se on ba sad pojavljuje u naem domu.

ALBKSANDRA Nije, mili. NlKOLAJ Bog ga na vreme alje. ALEKSANDRA U pravi as, mili. NIKOLAJ Ja se radujem. Ja se sad mnogo radujem. ALEKSANDRA I ja se radujem s tobom, mili. NIKOLAJ udotvorac e nam pomoi da unitimo sve svoje krvopije. Ja u se smejati kad mi budu javljali o njihovoj propasti i smrti. O, kako u se slatko smejati i dlanovima tapati. (Smejulji se i tape dlanovima.) Utata. Utata. Svi moji neprijatelji da crknu, a ja da ostanem da vladam. Utata. ALEKSANDRA Hajdemo sad, mili, moramo se ipak sveano obui za doek naeg spasitelja. (Ona ga hvata pod ruku i zajedno odlaze. U odlasku) On samo to nije uao u salon. ANJA (Dolazi sledeeg asa s Raspuinom i Hvostovom.) Izvolite sesti i saekati, odmah u obavestiti njihova velianstva da ste stigli, oni vas eljno oekuju. (Ona poe.) RASPUIN A zar kneginja Milica Nikolajevi nee doi? ANJA (Zastane. Njeno velianstvo carica Aleksandra je prosudila da bi kneginjino prisustvo moda pomutilo ar prvog susreta. Odlazi. U odlasku) S njene strane je sasvim dovoljno to je njenom velianstvu skrenula panju na vas. HVOSTOV (Jedva doeka da Anja izae iz salona.) Sluaj, proroe, ja sam ti ministar policije. RASPUIN Znam to odavno, bratac. HVOSTOV Bez mene ti se u naoj Rusiji nita ne da uiniti. Svuda su moji ljudi, ak i u javnim klozetima. RASPUIN ue, kae, ko avice na gredi iznad nunika. HVOSTOV More, oslukuju, belee. Znaju ko je kad prdno. RASPUIN U to sam se uverio, bratac, vie puta. Ima ih i onamo kod nas u Sibiru, ko na gori lista. Svaki drugi je policajac. HVOSTOV Mudar si ti seljak, raunaj na moju potporu. RASPUIN I ti se meni svia, prikane, zato to si debeo. Voli li ti smua i keigu na aru?

HVOSTOV Oboavam. RASPUIN Znao sam, za stolom emo se odlino slagati. HVOSTOV Ja sad moram da se pokupim odavde, jer sam nezvani gost. Zna, sva prava je srea da sam se igrom sluaja zatekao u vrtu kad si ti naao. Sluaj, ovde su se danas odigrale krupne stvari. Veliki knez Nikolajevi pesnicama je udarao cara u glavu. RASPUIN (Grohotom se zasmeje.) Moda zato nisu zvali njegovu snajku. HVOSTOV A ministar vojske, Suhomlinov, vukao je po salonu cara tamo-amo za okovratnik, ko kuja tene. RASPUIN (Grohotom se zasmeje.) Gde se to u naoj Rusiji i na dvoru raskusuravaju sasvim isto ko i u drumskoj mehani. HVOSTOV Iskamili su od cara manifest. RASPUIN ta mu to doe, avo da ga nosi? HVOSTOV Duma e proraditi. Bie vie demokratije i nereda. Ali car je zbog svega toga besan kao kamatski akal. Sprema se da ih sve smeni, pohapsi i pobije. RASPUIN A ti, bratac? Kako ti stoji? HVOSTOV Upolovaeno, to se kae. Nisam se jo preturio, ali noge mi se klate. Sad zna. (Ustaje i rukuje se s Raspuinom.) Ja odoh, a ti se seti ko ti je dao i ko ubudue moe da ti da obavetenja iz prve ruke. (U odlasku): Moe me potraiti i u Ministarstvu. RASPUIN (Dobaci za Hvostovom): uvaj se, jer ako mi se ti surva tako nagojen, raspae se ko dulek. (Sam za sebe) Da me nije slagao, lisac? ANJA (Ulazi s Aleksandrom i Nikolajem.) Ovo vam je, vae velianstvo, taj sibirski udotvorac Grigorije Raspuin. RASPUIN (Pritri i zgrabi u naruje zbunjenog Nikolaja, pa ga nosi po salonu.) Bauka moj mi, bog te blagoslovio! Za tebe se ja molim svakog dana, niko ti nita ne moe. Bog te titi! (Spusti Nikolaja, pa zgrabi Aleksandru u naruje i podigne je u vis, pa je nosi po salonu.) Mauka moja lepa, bog je s tobom! Blagoslovena si ti! NIKOLAJ (Pribere se.) Prezime ti je nekako pogano, proroe. ALEKSANDRA (Uplai se da e je Raspuin ispustiti iz zagrljaja, jo vre se pribije uz njega.) Ne isputaj me iz ruku, proroe, srce mi se greje u tvom zagrljaju. NIKOLAJ (Ostane ispred Raspuina da bi ga onemoguio da se kree.) I oi su ti strane. ovek muno podnosi tvoj pogled.

RASPUIN A ti nemoj da ih gleda. ALEKSANDRA Jo! Jo me dri! Oseam se sigurnom kod tebe. (Raspuin je jo malo ponese i spusti.) NIKOLAJ Ja sam imperator, proroe, a ti tako drsko sa mnom. RASPUIN Ja sam malecak ovek, pa i moji grehovi nisu golemi. A ti si golem, Rusijom upravlja, i tvoje grehove lokomotiva ne moe da vue. NTKOLAJ Otar jezik ima, proroe, a kau da si i prezime uzeo od razvrata. RASPUIN Istina je. Ali ja imam monu snagu za pokajanje. Hristos odavno gleda u mene. Dabogme, ja jesam prost, i kad pojedem sos, liem tanjir kao pas. Moda vam to smeta? ALEKSANDRA On nam moe biti od velike koristi, mili moj, jer iz njegovih usta uje se glas potresene ruske zemlje. NIKOLAJ Verujem svojoj Aleksandri, proroe jer jedino mi ona uvek sve iskreno govori, pa ipak bih se i mimo toga rado uverio u, tvoju mo, i to iz dva razloga. Prvo, samo sam sluao o tvojim udima, a uvek je bolje jedanput se uveriti, nego sto puta uti. I drugo, sin nam je oboleo, uo si. RASPUIN Za Aljou sam se ja ve molio. Ako ti ga ne izleim, vi me udavite. ALEKSANDRA uo si, mili moj, kako nam taj sveti ovek zbori jednostavno i poteno. NIKOLAJ Najuveniji svetski lekari, udotvore, za naeg Alekseja nemaju i ne znaju leka. RASPUIN Mnogi ueni ljudi, bauka, hteli su sa mnom da se poigraju, ismevajui moju boansku snagu, ali pitom do jutra nisu nali sna. ALEKSANDRA Ne kuamo mi tebe, proroe, kad govorimo o opakoj, neizleivoj bolesti svoga jedinca. Mi ustinu jo jedino u tebe i traimo spas za njega. RASPUIN A koji mu je andrak? NIKOLAJ On ima bolest koja se zove hemofilija. im se malo udari ili povredi njemu krv podlije i spopadnu ga nesnosni bolovi s gvozdenim grevima. RASPUIN Dovedite ga ovamo da odagnam taj bol sa njega. ALEKSANDRA (Poe.) Pomozi mi i ti, Anja. (Anja poe za njom. U odlasku) Ja u biti ponovo roena ako se mom Aljoi makar malo popravi stanje. RASPUIN (On i Nikolaj malo poute, Raspuin ga netremice gleda.) U tebe je, bauka, vidim, uao zao duh.

NIKOLAJ (Bojaljivo) Ti si, proroe, prozreo, oslonca nemam. A dvorani su obina olo. Vode neskromne razgovore o meni i mojoj Aleksandri. Kome onda da verujem? RASPUIN Veruj samo bogu, bauka. S bogom ne kidaj vezu. I razjuri mangupariju. Da se ona nije popela narodu na grbau i revolucija bi otila u avolsku mater, zajedno s avolom. Sad zbog tih golemih lopua svi trpimo i kusamo istu otrovnu mandu. NIKOLAJ Al kako u, proroe, kad sam postao krajnje nesiguran pri donoenju svake odluke. Ja pred tobom, vidi, lako otvaram srce, jer zaista oseam da si sveti ovek. Pomozi mi da ne pogreim. RASPUIN Moliu se, bauka, za boji put. NIKOLAJ Hou da smenim sve velikodostojnike, a pribojavam se da njihovi nasladnici ne ispadnu jo gore ubre. Moe li mi i u tome ipomoi? RASPUIN Mogu, bauka, ali moram ih prvo videti. im ih dobro zagledam, meni bog sve o njima doane. Boiji sud je najsigurniji! NIKOLAJ Ja u ti na sve njih ukazati i dovesti ih pred tebe da ih osmotri. Hoe li? RASPUIN Zauvek, bauka. Od danas u se neprekidno moliti za vas. Upamti, dok ja budem uz vas, bie i bog, i niko vam nita nee moi. Ali ako neiste sile uine da nas rastave, pogubiete glave! NIKOLAJ ta to govori?! RASPUIN To iz mene samo provienje romori, bauka. Tako je nadolo. Upamti. uvaj se naeg rastanka! Zato zvera tako u mene? NIKOLAJ Zato to najednom oseam spram tebe neopisivu zahvalnost, udotvore. Dodirni me. (Raspuin mu spusti aku na rame, ali je Nikolaj dohvati i spusti sebi oko struka.) Tako. Jae me stegni. (Raspuin ga privue vrsto k sebi.) I poljubi. (Raspuin ga strasno poljubi u usta. U tome asu Aleksandra ugura Alekseja na kolicima, zgrenog i obeznanjenog od bola, na ta Raspuin munjevito reaguje: isputa iz ruku Nikolaja, pada na kolena i dugo se moli, mrmljajui sebi u bradu.) RASPUIN (Posle molitve ustane, prekrsti Aljou i prstima mu dodirne obraz.) Samo se ne boj, Aljoa moj, sve e opet da bude dobro. (Aljoa otvara oi i nasmei se.) ALEKSANDRA (apatom, oduevljeno): On se smei! NIKOLAJ Pssst! RASPUIN (Stane rukom neno prelaziti preko Aljoe, od ela do kolena.) Vidi li, Aljoa? Vidi li da sam ti sad odagnao sve neugodne bolove? Tebe nita vie ne boli, i sad a opet zdrav! Samo jo aicu da ti zagrejem, Aljoa moj. (Uzima Aljoinu

aicu u obe svoje ake, pa hue u nju.) Tako, vidi. Ustani! (Na preneraenje Nikolaja i Aleksandre, Aleksej ustane iz kolica, smeei se.) Sad emo ti i ja s mamom da se malo proetamo po vrtu, drei se za ruke. Zakorakni. ALEKSANDRA (Uplaeno krikne): Pazi, Aljoa, ti si bolestan! ALEKSEJ Ostavi me, mama, hou da se proetam s dobrim ikom. (Raspuinu) Kako se ti zove? RASPUIN Ja se zovem ika Gria. I kai svojoj mami da ne treba da se plai, jer kada sam ja uza te, tebi se nita ne moe desiti. ALEKSEJ Hajdemo onda u vrt, ika Gria. RASPUIN Daj mami drugu ruku, poi emo skupa. (Aljoa drugu ruku daje Aleksandri i njih troje lagano odlaze. U odlasku) A ti, bauka, veruj odsad u mo moje molitve, pa e ti sin biti iv i zdrav. NIKOLAJ Kad se vratite iz etnje, Gria, predstaviemo te i svojim starijim erima. Potrebno nam je da nas sve zajedno voli i titi. (Padne na kolena i moli se bez rei.) ANJA (Kad ue i pogleda u prazna kolica i Cara kako klei i moli, ona se zabezekne.) A gde je Aljoa, vae velianstvo? NIKOLAJ (Brzo ustaje s tla.) Verovali ili ne, izaao je s Aleksandrom i udotvorcem, da se proetaju po vrtu. (On strasno zagrli Anju i pojubi je.) ANJA (Neno mazi Nikolaja.) Kakva je to ala, Niki? NIKOLAJ Nije ala, mila moja, taj ovek je zbilja svetac. On je na nae oi, snagom svoje volje, uinio da Aljou prvo popuste boni grevi, a potom ak i da ustane. ANJA Onda je on, zasta, pravi svetac. NIKOLAJ Ja sam srean, Anja. (Obasipa je strasnim poljupcima.) Ja sam tako srean. Taj prorok ponovo u moj ivot unosi blagotvarnu svetlost. (Strasno je ljubi.) ANJA Ima ve dugo, Niki, da me tako neno nisi ljubio i mazio. NIKOLAJ Volim te, Anja. ANJA I ja tebe, Nliki. NIKOLAJ (Najednom je pusti iz zagrljaja pree na konvencionalan ton.) Srean sam, Anja. Skoro ovako nisam bio srean. I ao mi je to moram poi u kabinet zbog nekih besmislenih i dosadnih, isto politikih audijencija.

ANJA Ne sme, Niki, zanemarivati ni svoje vladarske dunosti. Idi za svojim poslom, a ja u poi u vrt da im se prlidruim. (Ona odlazi.) NIKOLAJ (Dobaci za njom) I da ne zaboravim, pre nego to ode Grigonije, predstavite mu i nae starije keri. (Pada na kolena i moli se.) Gospode boe, hvala ti! Poslao si nam spasioca i ako oni to, moda, u tebe i smo zasluili. Jer, ti zna da prata. ovekoljupe veliki, molim se i moliu se dok me je, za tvoju slavu i hvalu. (Ustaje i odlazi.) ANJA (Dolazi s Raspuinom koji je netremice merka.) Njegovo velianstvo car mi je naredio, proroe, da vam, pre nego to odete, predstavim i njihove etiri starije keri. RASPUIN Moe to, moe, jer carica mi je i onako rekla da ne smem otii pre nego to ona doe da se oprostimo, im sredi Aljou. ANJA Onda u ja odmah poi po princezice. RASPUIN (Uhvati je oko struka.) Al sebe e mi tako pre vremena odvesti, lepotice vragolasta. (Anja se sledi od iznenaenja.) to si se skamenila? (Unosi joj se u oi.) Pomoli mi se. (Ona hoe da klekne, ali on je zadri) Ne. Ne mora kleati, pomoli mi se s nogu. (Ona se pribije uz njega.) I celivaj me. (Ona hoe da se sagne, da bi ga poljubila u ruku, ali on je zadri.) Ne u ruku. (Die joj lice ka svom) U usta me celivaj. (Ona ga poIjubi u usta.) I ne tako kratko. (On joj jednom rukom zadie suknju.) Dugo. Jo due... (Kida joj donje rublje i zavlai joj se izmeu nogu.) ANJA (Skoi na njega, obgrli ga oko struka nogama.) ta to inite od mene, svee? RASPUIN (Strasno se gibajui s njom na sebi.) Tvoj greh teram napolje. ANJA Oh, boe! RASPUIN Mili se! ANJA Oh, boe moj! RASPUIN Moli se strasnije! ANJA Ti si mi se smilovao, boe, svetlou svevinjom! RASPUIN Moli se celim svojim biem, duom i telom. ANJA Zaslepljuje me boanska svetlost! (Dugako, prodorno vrisne i potom joj noge s Raspuina skliznu na tle, ali ostaje jo uz njega.) RASPUIN Jesi li u molitvi ila do kraja?

ANJA Mili moj svee, kao da sam sedam puta umirala i iznova se raala. Izala sam iz sebe, ini mi se. Izgubila sam telo. Ostala mi je samo dua okupana svetlau. (Ona se sreuje i kupi svoje poderano donje rublje.) RASPUIN Idi sad po princezice, ali upamti da sav greh iz tebe jo nije istekao. Ja u se moliti za tebe i za oprotaj, a ti opet doi k meni. (Padne na kolena i moli se.) ANJA K tebi, svee? Zasluujem li toliku blagost? (On se i dalje moli. Ona odlazi. On nastavlja molitvu. Posle malo vremena ona se vraa s etiri princeze, ali on ne obraa panju, nego se i dalje moli. Princeze ga u udu zbunjeno i uplaeno gledaju. Konano on ustane i bez rei zuri u njih. Anja se pribere.) Ovo je njeno velilanstvo princeza Olga. (Olga naini kniks.) Ovo je njeno velianstvo princeza Tatjana. (Tatjana naini kniks.) Ovo je njeno velianstvo princeza Marja. (Marja naini kniks.) Ovo je njeno velianstvo princeza Anastasja. (Anastasja naini kniks.) RASPUIN Sad ti idi, Anja, i ostavi me nasamo s ovim lepoticama. (Anja zbunjeno stoji.) Rekoh, idi! (Anja brzo odlazi, a on prilazi preplaenim princezama.) to blenete tako u mene? (One ute.) A? Nasmeite se. (One ute.) Neete? E, onda u ja vas zagolicati, pa ete se nasmejati. (On stane da ih golica, a one se previjaju od smeha i razbee se. On ih juri.) ekaj, ekaj! Buba lai - neto trai. Buba lai neto trai. Neete mi pobei. (On ih kako koju sustie i golica. One bee i cie od smeha.) Uhvatiu ja vas. I zderau sa vas tu basnoslovno skupu svilu i kadifu. (One bee, a on kako koju sustigne skida s nje haljinu.) Sramota je to nositi kad narod gladuje! (On ih nekako sabije u ugao. One cie od smeha i straha, a on im se rairenim rukama prilazi.) A ta emo sad? Sad nemamo kud! (Zgrabi ih u grupi kao snop i stane strasno da ih grli i ljubi. One mu uzvraaju poljupcima i milovanjem, pa puu po njemu i tako naprave cvet.) ALEKSANDRA (Ue i kad ugleda svoje nage kerke spletene u klupko s Raspuinom, ona besno sevne oima.) ta se to ovde dogaa? RASPUIN (Princeze mu se uplaeno otimaju, ali ih on ne puta.) Prii, mamaa. Pridrui nam se, pa e okusiti. (Konano mu se princeze pootimaju iz zagrljaja i odskoe u stranu.) ALEKSANDRA (Besno) Odlazite u svoje sobe, kasnije emo o svemu porazgavarati! (Princeze se razbee.) RASPUIN (Zacereka se.) Ti si ljubomorna. ALEKSANDRA Pitam se kako je mogue da bog toliku svetlost spusti na jednog tako razvratnog i prostog seljaka? RASPUIN (Cereka se.) Ljubomorna si ti, mamaa. Ljubomorna ko ikuja. ALEKSANDRA Ne umem vie da mislim. Sina si mi izleio, a erke obeastio.

RASPUIN Ne budali, eno. Ja sam ih posvetio. (Lagano joj prilazi i netremice je gleda, to nju uznemiruje.) I tebe u. ALEKSANDRA (Nemono): Smiluj mi se. RASPUIN (Ostavlja joj svoje ake na obraze.) Zna, moram! (On stane svlaiti i bacati odelo sa sebe.) ALEKSANDRA Preklinjem te! Prekilinjem te! RASPUIN (Prilazi joj nag.) Moram, prepuna si greha. ALEKSANDRA Oprosti mi. RASPUIN Sve to mora napolje iz tebe. ALEKSANDRA (Najednom sama raskopava svoju haljinu, zbacuje je sa sebe i ostaje naga pred Raspuinom.) O, boe, ta se to sa mnom dogaa? RASPUIN (Uzima je u naruje.) Ti zna da grei onako kako je bogu milo. ALEKSANDRA O, boe sveti! O, boe! SLIKA ETVRTA: SENKA HRTA (Ko je odoleo gorini poraza, taj e s lakoom prevazii pijanstvo uspeha.)

(Raspuinov salon. Manus sedi i pui.) RASPUIN (Dolazi i posmatra Manusa.) Jesi li ti taj to ve dva sata strpljivo eka na mene? MANUS (Ustane.) Doao sam, Grigorije, da te pitam, jesi li zadovoljan? RASPUIN Ne odgovaram ja na pitanja svakog neznanca. MANUS (Seda.) Okani se oholosti, svee. Ona se raa u teskobi. To uvek odaje, jer beda se ne da uzvisiti ponosom. (Ustane.) Ja sam Manus. (Blago se nakloni i ponovo sedne.) RASPUIN Tvoje mi imence ne znai mnogo. MANUS Sve to ima, ja sam ti dao: ovaj apartman, stvari, ikone, nakit i brdo novca. RASPUIN Znai, ti si taj moj tajanstveni dobroinitelji? MANUS A ko si ti mislio da je? Moda car i carica?

RASPUIN Ne, oni su nepojamni krci. Za sve molitve, isceljenja i savete, car mi je jedan jedini put ponudio dvadeset rubalja. (Zacereka se.) MANUS Dakle, ja sam taj koji te izdrava. RASPUIN I sad si doao po svoje? MANUS Postoje ljudi koji su natprirodno nadareni, Grigorije. RASPUIN Al jedan je Gria Raspuin, ija se svetost ostvarila jo na zemlji, za njegova ivota. MANUS Posluaj ti meme, svee, ne daj nikome da te toliko uzbudi, da izgubi nadzor nad sobom. RASPUIN Ko je tebe, blebetavog vetropira, ovlastio da tako drsko govori sa svecem? ovek s mojom magnetskom snagom raa se jedanput u hiljadu godina. MANUS Ti sa samo jedan mali pauk na repu orla. RASPUIN Ja vladam Rusijom, a ne Nikolaj. MANUS Ti si lud, ali sreom da je u ovo mutno vreme ludilo sasvim prihvatijivo u svakodnevnom ivotu, pa je ak najee i simpatino. RASPUIN udno ti pria, bratac, priznau ii. MANUS A to se tie vladanja, svee, i to ti moram rei samo je privid da svetom vladaju budale i ulini mangupi, kakvi ste recimo vi, ti i tvoj car Nikolaj, kao i mnogi drugi. Vi ste samo egzekutori, neka vrsta delata. Bira vas kocka vremena i ne trai vas, dakako, meu naunicima i filozofima, ve meu protuvama, artlatanima, idiotima, razbojnicima, kretenima i komedijantima. RASPUIN Ba me je zagolicala ta tvoja pria, opako blebee, te daj, reci mi kako to da mudraci i asnici slue mangupima? MANUS I to je privid kojem nasedaju jedino blesani. Razmisli i sam, da li konstruktor tramvaja slui tramvajdijama? Oni, u stvari, slue putnicima, mada ti isti putnici svoje ivote poveravaju tramvajdiji, jer on moe i da ih sunovrati. RASPUIN Pa ko onda po tebi, prialo, ustinu, vlada svetom? Je l bog? MANUS Interes. On stvara volju vremena kojoj se svi povinuju. RASPUIN A ta mu, pretpostavimo, bratac, ti onda doe u toj gunguli: kupler ili uster? MANUS Tiler, na primer. Ja deljem.

RASPUIN Za koga? MANUS Za svakog ko plati. Malo za Ruse, malo za Nemce. Koji put za Francuze, a ee za Engleze. RASPUIN Ti si, znai, svaija drolja. MANUS Pa ko svaki majstor od zanata, svee. Muterije ne biram po nosu, ve po depu. I zbog toga sam, eto, jedan od najbogatijih ljudi na svetu. RASPUIN Gulikoa, znai. MANUS Bolje krvopija. Recimo, pijavica. Prilepim se i sisam. RASPUIN A ruski narod grca u bedi. MANUS Boli mene dupe za ruski narod. (Raspuin skoi na noge.) Ne ipaj ko jarac, nego sedi tu s mirom i sluaj, imamo posetu. LJUSJA (Dolazi usplahireno.) Oh, i svetac je tu. MANUS Ne boj ga se nimalo, Ljusja. LJUSJA Je l i on s nama? RASPUIN Ja sam s bogom, opajdaro! MANUS Konj, Ljusja, pristaje da ga zauzdaju samo zato to ga na taj nain oslobaaju nekih drugih, preanjih uza. Je l tako, svee? RASPUIN Zini da ti kaem. MANUS Nee pred Ljusjom? A on je raspop. RASPUIN Opet lae. Kako on? MANUS Uio je za popa, pa se zakaluerio. Al sudbina mu bila da se zaljubi u potara, koji je pio li svoju ljubav naplaivao. LJUSJA Bio je zanosno rutav. MANUS Kad su ga uhvatili da iz manastira krade kandila i ikone, prebili su ga ko jazavca i najurili iz boje slube. Posle ga je i sreska policija uzela pod svoje, te tako, mic po rnic, dokotrljao se i do prestonice gde ima i stranih ambasada, pa svakojakih egzotinih salona, kupatila i ajdinica, te je on tako doao do zakljuka da mu je uzbudljivije biti enom i preruio se. RASPUIN Lae! Mnogo lae! (Priskoi Ljusji.) Daj da vidim, avolice. (Ona cii, a on joj zavlai ruku pod suknju. Trgne se.) Gle, zbilja! U tebe je patrlji. A ja sam te ljubio. Fuj!

LJUSJA (Manusu): Zato si mu rekao? Zna da imam pik na sveca. Zato si mu odao? MANUS Zato to uivam da posmatram ljude kako u roku od pet minuta ljube ono to su pljuvali. A ti mu sad reci ono zbog ega sam te ovamo i pozvao. Hajde, pevaj, ko na dvoru rovai protiv sveca? RASPUIN (Unosi se Ljusji u lice.) Otkud ti to, nakazo, zna? LJUSJA Pa muvam se svuda i paljivo sluam ta se govorka po kuloarima. MANUS Plaen je za to. RASPUIN (Jo vie se unosi Ljusji u lice.) Koliko trai, lopuo? LJUSJA Od vas samo jedan strasan poljubac, resto je platio Manus. (Raspuin ga s obe ruke zgrabi za kosu i strasno ga poljubi u usta.) MANUS On na tebi debelo zarauje, svee. Ja mu jesam platio, ali on je ta ista obavetenja prodao vie puta. LJUSJA Samo Nemcima i Englezima. RASPUIN E, pa nemojte me sad i vi titati na tihoj vatri, nego mi govorite ko je protiv mene, da mu oas slomijem vrati. LJUSJA Pre svih veliki knez Nikolaj Nikolajevi. RASPUIN (Zacereka se.) Miliin dever? Njemu je odzvonilo. I jo? LJUSJA Ministar Suhomlinov. RASPUIN (Cereka se.) I taj je crko. Strvina. LJUSJA Pa ako ti ve i sam sve zna, svee, to bih ti ja govorio. RASPUIN ekaj. A ministar Hvostov? LJUSJA Taj se koleba. MANUS No, trimer i Protopopov te oboavaju. RASPUIN Aha. Aha. Mogao bih o tome da proaskam s baukom. MANUS Ti si sad, Ljusja, slobodna. LJUSJA (Poe.) Hvala. (U odlasku): Stojim vam i nadalje na usluzi. RASPUIN (Poe malo za njom i dobaci): Navrati koji put u moj svet svetih, ja pred drugima o tvojoj tajni neu eketati. (Najednom zastane i zamisli se.) MANUS to si se najednom tako umusio, svee?

RASPUIN Smiljam kako da se sad odmah telefonom javim u Carsko Selo. MANUS Zbog ega tolika urba, svee? RASPUIN Car s nestrpljenjem oekuje da mu provienje preko mene ukae na pogodne linosti. MANUS Pazi, svee, za trimera mora biti pojaano uporan zbog tog njegovog nemakog prezimena. RASPUIN Ti zaboravlja da sam ja svetac i da je snaga moje volje neodoljiva. (Poe. U odlasku) Saekaj me ovde, rei u ti carev odgovor. (S druge strane u salon ulazi Valja.) MANUS (Podskoi kad je ugleda.) Stie, Valja, u pravi as. VAUA Jedva sam dola, imam akutne probleme. MANUS Reiemo ih. Tri odmah natrag u nemaku ambasadu i abavesti Klausa da e trimer proi. To u Berlinu jo veeras moraju znati. Hajde, ta eka? VALJA Mislim na svoje probleme. MANUS (Vadi ekovnu knjiicu i pisaljku.) Koliki su? VALJA Osamdeset hiljada rubalja. MANUS Ovoga puta neka bude, ali nemoj preterivati u rasipnitvu! VALJA Imam velike rashode. (On popunjava ek i daje joj.) MANUS Gubi mi se s oiju! VALJA Nemoj biti tako grub, ja zbog tebe stavljam glavu u torbu, policija mi je veito za petama. MANUS Kasnije se pojavi ovde u salonu svetih, kao da nema pojma ni o emu. VALJA Znam, bie veselo. (Odlazi. U odlasku): Javiu ti se sutra, ako osvanem iva. RASPUIN (Dolazi uzbuen.) Ko je tu bio? MANUS Jedna od tvojih mnogobrojinih moliteljki. Rekao sam joj da danas nee biti kod kue. (ute i netremice se gledaju.) RASPUIN Carica je teko bolesna, preklirnju me da sutranji dan provedem s njom. MANUS Ti si svetac, Grigorije, nee ti to teko pasti. (Manus ustaje i polazi.) RASPUIN Kuda e ti, bratac?

MANUS (Zastane) Ostau ti duan za taj odgovor. (Vadi iz kaputa ek i prua ga Raspuinu) Umesto njega dobie ovo. RASPUIN (Uzima ek i zagleda ga.) ta je to? MANUS To je jedan milion rubalja. I ako ti ma ta zatreba, ja sam tu. Moe me nai preko bankara Mitje Rubintajna. (On poe.) RASPUIN ekaj, bratac, nemoj beati kao kradljivi maak. MANUS (Zastane i okrene se.) Zar ti jo neto dugujem? RASPUIN Zbunio si me, bratac. Sveca si uzmuvao. avolski se ponaa. Nita me, bratac, ne pita. A ja tebi dugujem obavetenje. MANUS Ve ga znam. Car se oduevio. RASPUIN Ti si avo! Tako mi boga, ti si avo! MANUS U redu, i onako se govori da su avoli manje naivni od svetaca, to da zna, da smo mi kod cara trimerovu kandidaturu poduprli ve sa vie strana. Ti si tu bio, svee, samo ona poslednja kap u ai. RASPUIN Sotono. Ostani s nama, sotono, da proslavimo jo jedno udo sveca Grigorija. Doi e i trimer i Protopopov, telefonirao sam im. Pevae nam Marusja. Bie i lepih enica. MANUS Zahvaljiujem, svee, na pozivu, ali ja se nikada ne veselim, ja samo drugima inim veselje. RASPUIN Paklen si ti ovek. Svia mi se. MANUS Predstoji mi i susret sa Hvostovom, jer s obzirom na guvu koju stvaraju svakojaki policajci, agenti, pijuni i smutljivci oko tvoje kue, on bi morao da pobolja tvoju zatitu. RASPUIN Policija da uva sveca? MANUS Nee badava, platiemo im. (Prua ruku Raspuinu.) I provedite se lepo. (Oni se rukuju.) RASPUIN (Stoji nasred salona i zuri u prazninu.) avo veruje jedino u novac, a to ide u moj prilog. Ja mu pokazujem samo iseke iz svoga vlastitog sveta, odgovaram na glasove koje niko ne uje osim mene i podnosim kazne za krivice za koje me osim mene samog niko drugi ne krivi. (Na jednom poskoi.) Muzika! Gde je ta muzika? (Iz neke od susednih prostorija u salonu upada muzika, svirajui. Ispred njih igra Marusja.) Marusja, moja kraljice mala, poj svome svecu! (On je grli i ljubi i ona mu se ne opire.) Igraj, lepotice, kao to igra meseina po Volgi. Danas sam srean.

(Marusja igra, a on polazi u drugi kraj, do drugih vrata, pa ih otvara irom.) Ima li u salonu svetih, mojih ljubljenih svetica? KAA (Dolazi u salon polunaga, udno naminkana, sa udnom raupanom frizurom, okiena udnim nakitom i ukrasima.) Mi smo spremne za veernje. RASPUIN Doite onda ovamo, duice moje. Doite meni, ali se uvajte da me ne rasrdite, jer iz mojih oiju sevaju munje. IRINA (Dolazi za Kaom, zajedno s Valjom i Milicom. Sve su maskirane u istom anru.) Reci nam, svee na ljubljeni, gde je istina? RASPUIN (Grli ih i ljubi sve redom, u igri oko njih.) Istilna je, lepotice moje, u ljubavi. Tek posle ljubavi sledi boji mir i uznoenje. MILICA Al ti nam reci, svee, inimo li greh kad ljubimo? RASPUIN Greh ini onaj, lepotice moje belopute, ko greh trai. Onaj ko kroz greh prolazi, ne uestvuje u grehu. Igrajte zato sa mnam, nevestice boje, ako hoete da imate raj u dui. (Svi zagraju, pa se u igri maze, ljube i vrite od strasti. U trenutku najveeg orgijanja, u salon kao vihor upadaju Nikolajevi, Hermogen, Suhomlinov, Iliodor i Jusupov, gurajui ispred sebe Ljusju. Meu prisutnima nastane pometnja i vriska.) NlKOLAJEVI (Pre nego to Raspuin stigne ma ta da uini, skleptaju ga Jusupov, Suhomlinov, Hermogen i Nikolajevi.) Sad smo te, bednie, uhvatili na legalu. RASPUIN Ja sam svetac! ILIODOR (Pretresa salon, sve fijoke, vitrine, krinje.) Ti si sveti avo. NIKOLAJEVI (Ugleda Milicu, pa pusti Raspuina i u udu joj prilazi.) A ti, nesrenice, to e ti meu ovam bagrom, kad se mojom snajom i velikom kneginjom zove? (Ona pada u nesvest.) HERMOGEN (Ostavi Raspuina, pa svojim velikim krstom stane da rasteruje prisutne, koji su u samrtnom strahu.) Svi napolje iz salona, osim gegule! (Oni vrite i razbee se na sve strane.) Bre! I da vam nisam uo glas! (Prilazi Raspuinu.) A ti, reponjo sibirski, klekni ovde pred mene! RASPUIN Sveci ne klee, oe Hermogene. HERMOGEN (Zgrabi iz ugla preplaenu Ljusju pa je muki gura pred Raspuina.) Dolazi ti ovamo, udovite odvratno, da mu u oi pogleda! LJUSJA Bojim se.

JUSUPOV A nisi se bojala da se uplie u prljave rabote, da nosi rei i da pomae ovoj hulji da nam na elo Rusije dovede Nemca trimera, a na elo Sinoda Jevrejina Karlovia? RASPUIN Ne verujte joj, ona je mukarac, raspop. SUHOMLINOV Pa ti si, svee, s njim u krevetu svu no aikovao. RASPUIN Fuj, pederino, ti li si se usudila da me olajava kod svetlih otaca! ILODOR (Dolazi pred Raspuina. U rukama dri sveanj pisama uvezanih svilenom manom.) Zato tako naopako radi, Grigorije? RASPUIN I Hrista su na krst razapeli fariseji. ILIODOR Pa jesam li te ja izmislio i u prestomicu doveo da slui svome narodu, a ti im ti se ukazala prva prilika ujeo svoga gospodara, koji ti je duu nahranio, ko pseto? (Gura mu sveanj pisama pod nos.) ta je ovo? RASPUIN (Pokua da se otme.) Ne diraj to, Iliodoko! HERMOGEN (Lupi ga krstom po glavi i to je znak za poetak masakra.) Klekni! JUSUPOV (Udara ga nogom u stomak.) Odsei e mo ti glavu, smiri se, skote razvratni! ILIODOR (Udara ga pesnicom u usta.) Zato skrnavi boansku vlast crkve? SUHOMLINOV (Udara ga kolenom u kimu.) Mi se ne alimo! Klekni! (Sav krvav Raspuin pada na kolena.) RASPUIN Svaki svetac ima svoju Golgotu. NIKOLAJEVI Poneli smo batenske makaze. Oni e ti smaknuti akire, a ja u ti onu muku odsei do korena. Nee ti vie orgijati s naim snahama! HERMOGEN (Udara.) Pokaj se! ILIODOR, JUSUPOV, SUHOMLINOV I NIKOLAJEVI (Pljute udarci sa svih strana.) Pokaj se! Pokaj se! Pokaj se! Pokaj se! Pokaj se! ILIODOR Ostavi ene s mirom i posveti se bogu i Rusiji onako kako sam te ja uio! Hoe li? RASPUIN Hou, nemojte me samo ubiti, brao roena. Preklinjem vas, sva ste mi rebra polomili, krvca lipti s mene na sve strane. JUSUPOV Ti zasluuje veliku sekiru. HERMOGEN Pravi nam grdne tete u dravi.

ILIODOR Velika su tvaja zlodela, Gria, priznaje li svoju krivicu? RASPUIN Pustite me. Grean sam. I sam vidim. Imam smage za pokajanje. Kunem vam se bogom jedinim. SUHOMLINOV Sluaj, Grigorije, ovo ti je poslednja opomena! ILIODOR Veina je bila da te ubijemo, jedva sam te odbranio. NIKOLAJEVI Pazi sad ta ini, ima poslednju priliku. HBRMOGEN Hajdemo mi sad ljudi odavde, podavie nas smrad. (Svi pou za Hermogenom.) RASPUIN (Puzi za njima.) Brate Iliodoko! (Svi odu, Iliodoko zastane i osvrne se.) Vrati mi to. To su cariina pisma slata meni. Nisu za itanje. ILIODOR Ne budali, ja u ih bolje i od tebe sauvati. (Ritne Raspuina nogom i ovaj se prui po podu.) I pamet u glavu, seljo, ako nea da skona u Nevi! (Brzo ode.) RASPUIN (Die se s tla s velikim naporom.) Upamtiete vi svi, gadovi, mene zbog ovoga! Car e vas poistiti s lica zemlje. Jo ste vi za mene oravi maii. Ja sam se i sa samim carskim parom uhvatio u kotac i iz tog klupeta izaao kao potpuni pobednik. Kao pravi i jedini vladar Rusije. ujete li svi vi? Ja sam istinski imperator! LJUSJA (Plaljivo se pomera iz budaka ka Raspuinu.) Zar i ti, svee, huli na naeg bauku? RASPUIN (Tetura se.) Ne volim careve. LJUSJA Tie, Grigorije. RASPUIN (Tetura se.) Smetaju narodu da ivi. Kad ponekad ovek malo bolje razmisli revolucionari i imaju pravo. LJUSJA Ako te ko uje, svee, izgubie glavu. Zar ti je otoi ono za nauku bilo malo? RASPUIN (Ide na Ljusju.) Pogledaj ta su mi popuskare uradile. LJUSJA Boe moj! Boe moj, svee, ogrezao si u sopstvenoj krvi! RASPUIN Moglo je biti i gore, Ljusja, ali mene nebeska snaga jo nije izdala. A svako drugi bi na mom mestu izdahnuo od onoliko mukih bubotki i pupela. LJUSJA Ti ima tri srca, svee. RASPUIN Ljusja, protumaraj unaokolo. Poteraj ih natrag ovamo. Gde su ti Cigani? Gde je Marusja? LJUSJA Tebi su potrebni lekari i bolniari, Gria, a ne pevaica s muzikom.

RASPUIN (Otvara sva vrata na salonu i urla.) Ovamo, stado moje! Ovamo, to ste se tu uurili ko potrovani mievi. Umalo vam zlikovci pastira ne ubie. (S raznih strana na scenu bojazljivo pakuljaju Cigani, Marusja, Kaa, Irina i Valja.) KAA Svee, kato to izgleda, kao da se iz groba vraa? RASPUIN (Stane dame da grli i ljubi.) Rane ete mi vi, moje aneoske neveste polizati svojim malenim zmijskim jezicima. VALJA (Zajedno s Irinom nalazi na tlu obeznanjenu Milicu.) Aoj, ljudi, gde e nam dua, kneginja Milica lei na tlu bez svesti. IRINA Milice! Milice, uje li nas? Milice! RASPUIN Ne volim vie kneginju. (Iznenada zagrli i stane da ljubi Marusju.) Ciganka mi moja mala na srcu lei (Stane da joj zadie suknju.) MARUSJA Ne obnauj me pred svetom, vepre, oi u ti iskopati! RASPUIN Kopaj. Bolje ti nego oni. Ali ja u te voleti ovde pred svima. (Pokuava da je obljubi) Nek gledaju. MARUSJA Ne, bivole! (Panino se otima.) Pusti me, idiote! (On ne odustaje. Zacereka se.) E, pustie, kao bela lala. (Potegne no iz nedara i zarije ga Raspuinu u stomak.) RASPUIN (Ispusti Marusju iz zagrljaja i s bolom se hvata za stomak.) Aoj, boe, vidi li, gde prljava Ciganka kamom sveca para! (Nastane pometnja, vriska i svi se razbee, osim Marusje i obeznanjene Milice koja dolazi k svesti, pridre se i gleda u udu.) to vritite? Pomagajte. Creva mi kuljaju. MILICA Svetac je izgleda ranjiv. MARUSJA Morala sam to da uinim! Morala sam to da uinim! TRIMER (Bane u salon u pratnji Protopopova.) Zar smo odocnili? PROTOPOPOV Ko je to uinio? Je l Hvastov? RASPUIN Ne pitajte me sad nita, brao roena, nego me to bre u bolnicu nosite, sa ivotom se rastajem. MILICA Svetac piti kao katigovano kue, nije otporan. MARUSJA Morala sam to da uinim. Morala sam to da uinim. (Raspuin se s krikom stropota na tle.)

PROTOPOPOV ta eka, trimeru, prihvataj se! Jer, ako nam svetac otegne papke, pitanje je nee li na prevrtljivog cara plemstvo uticati da promeni odluku. (trimer i Protopopov trapavo izmeu sebe diu i nose Raspuina sa scene.) RASPUIN (S bolom): Lake malo, brao Rusi, drob mi se razvlai. TRIMER (U odlasku s Protopopovom, nosei s naporom Raspuina.) Auh, svee, kao da si od olova liven. MARUSJA Morala sam to da uinim. Marala sam to da uinim. MILICA (Die se s tla i prilazi Marusji koja je u oku.) Znam, Marusja. Verujem ti. MARUSJA (Kao u agoniji): Moram sve da vam kaem: k njemu sam dola iz puke radoznalosti, s telom gospodnjim u sebi. I on mi je bestidno namignuo, kao da je hteo da me upita da li znam ta eli od mene. Saekao me je sam, u sveanom odelu, uveo me u spavau sobu i usput, skinuo mi haljine sa tela. Oseala sam na pleima njegov topli, vreli dah. Da li vam je poznat onaj kut kraj prozora, gde visi neka ikona? Tu me on nagne da kleknem i proaputa na na uvo: Pomolimo se bogu. Zatim, krgui zubima, upita me: Jesi li se priestila, kao to sam ti naredio? Posle nekoliko trenutaka, premetnu se on u ivotinju, prepunu zverske pohote. I ja ga nisam ubila, nisam ga u lice pljunula. Poslednje ega se seam bilo je to da mi je s tela svukao rublje, zatim sam izgubila svest. Probudih se i videh gde leim na podu, malaksala i oskrnavljena. On je stajao nada mnom, bestidno razgolien. Kada vide gde otvorih oi, dobaci mi uz onaj svoj osmeh, koji je i vama poznat, jednu re koju neu da ponovim. Ne znam kako je sve dalje teklo, ali ja sam najednom poela da se derem, da urlam i da se po podu bacakam. Nekoliko osoba utra u sobu; one me iz nje izvukoe, zgurae niza stepenice i ubacie u jedne koije. Koija me je dugo nekuda vozio i najzad me upitao kuda da me odveze; nisam znala gde mi je stan, bila sam zaboravila. Zastali smo kraj jednog fenjera. Tuda nae neki oficir, oslovi me, a zatim sede uza me i koijau naredi da tera dalje. ta je bilo posle toga ne mogu da se opominjem. Kada sam se drugog dana probudila, bilo je vee i ja sam leala na nepoznatom krevetu. On me se nije doticao, dao mi je aja i spremio mi kupatilo, da se okupam. Sada ja kojekuda lutam, igram, pevam i premiljam: ta sad? ta e da bude sa mnom? Ja sam verovala u Hrista. Da li jo verujem u njega? Ne znam. Moda nema spasenja. Svakog dana dolazim u Raspuinovu kuu, da mu igram i pevam, da ga pitam zato je to uradio. Zato je uprljao i razorio u meni ono to mi je bilo najsvetije. Ta ja bejah telo gospodnje primila pre nego to sam k njemu dola. Sada ne znam ta da inim; ne mogu vie da naem svoj dom, te dan i no kao luda lutam gradom, igram i pevam i u njega sam no stavila. Ne znam vie kako se zovem... MILICA Ti se zove Rusija! Ja znam, Rusija se ti zove! (Hvata Marusju pod ruku i odvodi je.) Ti se zove Rusija. Ja znam. Rusija se ti zove. SLIKA PETA: SETA

(Mudraci izdaleka pozdravljaju sve ono lepo i valjano to e doi tek posle njihove smrti.)

(Salon kod Badmajeva. U salonu sedi Milica s Jusupovom.) MILICA Krajnje sam uniena, grofe. Svesna sam koliko sam oblatila ime Nikolajevia, zbog toga elim da vam pomognem, da tu sramotu bar donekle otklonimo od Rusije. JOSUPOV Nemojte da vas svetac pokoleba u odsudnom asu. MILICA Svojom nebeskom snagom. (Nasmeje se.) Sibirom lutaju hiljade takvih protuva i razbojnika kao to je Grigorije. To je zlikovac koji se jednom rukom krsti, a drugom vam stavlja no pod grlo. Nee on mene nikada vie pokolebati. A nee se ni on sam predomisliti, jer pomno oekuje susret s vaom prelepom suprugom, grofe. JUSUPOV Irina Aleksandrovna je na Krimu. Da mu to neko ne doapne? MILICA Nadajmo se da je sad ve i za to kasno. Pas je u svojoj ivotinjskoj strasti toliko zaslepljen da potpuno previa tojagu. JUSUPOV Ako ne uspemo, Milice, bie to ogramna tragedija. MILICA Uspeemo. (Ona ustaje.) Sveca u dovesti do vrata u odreeno vreme, morate mi verovati. JUSUPOV (Rukuje se s Milicom.) Neka su vam, kneginjo, prosti svi preanji grehovi. Sad se iskupljujete. MILICA Blagodarim. (Brzo odlazi. U odlasku): Sauvajte prisebnost. JUSUPOV (Prilazi jednim vratima i otvara ih.) Izvolte, gospodo. (Ulaze Hermogen, Nikolajevi, Iliodor i Suhomlinov.) ILIODOR Da li nam kue opet izmie u poslednjem trenutku? NIKOLAJEVI Ili se moja snaha koleba? HERMOGEN Rekoh ja vama onda, proli put, da proputamo neponovljivu priliku. Seljaina je sad zaplaena i nee se tek tako olako dati navui na tanak led. SUHOMLINOV Ne pravite se ba tolko naivni. U tim stvarima dounici igraju presudnu ulogu, a takvih je oko njega tuta i tma. JUSUPOV Pa ipak, kneginja ostaje kategorina da e ga danas namamiti ovamo, u odreeno vreme.

ILIODOR (Nikolajeviu): Da li joj je, knee, verovati ? NIKOLAJEVI Jeste. A drugo nam i ne odgovara. HERMOGEN Na posao, gospodo! Mi previe toroemo. a to moe da bude i predznak preplaenosti. SUHOMLINOV Ko ide po otrovne kolae i sveevo omiljeno vino? JUSUPOV Ja i bratac, kao to je dogovoreno. ILIODOR Uzeemo koije da se ne bismo previe izlagali pogledima njegovih prirepaka i uhoda. NIKOLAJEVI Odlazite ve jednom, bestraga vam glava! (Jusupov i Iliodor brzo odlaze, bez rei.) HERMOGEN Ne gubite ivce, knee, pred nama je jo vei deo posla. BADMAJEV (Ulazi u salon.) Da li je cenjenoj gospodi neto po volji? SUHOMLINOV Jeste, doktore. Jedan ovei malj, ali po mogunosti u rukama estokog pelivana, pa da nas tim maljem bije u glavu. BADMAJEV Gospode boe, izgledate, zbilja, kao da su vam sve lae potonule. NIKOLAJEVI Da niste, doktore, nauli da su odapeta torpeda u pravcu naeg broda, pa vi sad oslukujete, u oekivanju eksplozije? BADMAJEV Kojeta, knee. Danas u Rusiji toliko gruva na sve otrane da se vie i ne da razaznati pred ijom se kuom ponor otvara. Ova zemlja je u haosu. udne se stvari dogaaju. HERMOGEN Tek jednog jutra, nadridoktore, kad prekorai prag, u sopstveni e grob i ti uskoiti, pevajui od radosti. BADMAJEV Je l vi to meni, oe Hermogene, pretite u roenoj kui? SUHOMLINOV Okanite se peckanja, gospodo. Ovde smo radi zabave i veselja. NIKOLAJEVI Jo kad bismo domainu bili mili gosti? BADMAJEV Bojim se da ni to ne bi bilo dovoljno za vae dobro raspoloenje. (Brzo prie vratima, odkrine ih i proviri.) Gospodo, ini mi se da mi ovde nismo vie sami. HVOSTOV (Upada kod njih, u pratnji nekoliko do zuba naoruanih oficira.) Umoljavam cenjenu gospodu da ostanu pasivna! NIKOLAJEVI ta ova vaa nenadna poseta, ministre, treba da znai?

HVOSTOV Nita veselo, knee. Vama ne treba objanjavati da ja samo izvravam naredbe dvora. HERMOGEN Da ili su napisane, Hvostove? HVOSTOV (Vadi iz depa papire i ita): Po ukazu njegovog velianstva, po blagoslovu Svetog Sinoda... SUHOMLINOV ... Jevrejina Karlovia. HVOSTOV (Zastane, pa produ da ita dalje)... i po prosleenju predsednika vlade... HERMOGEN ...Nemca trimera. HVOSTOV (Prestane da ita i usmeno saoptava) Vi se, oe Hermogene, liavate episkopske dunosti u Saratovskoj eparhiji. Te vas, radi pokoja vaeg, moramo proterati u irovecki manastir. HERMOGEN teta to na Kazbeku nema neke izbe s krstom da me onamo utnete. Gospode boe, ako je to volja tvoja, neka bude, jer Rusija je i onako na umoru. HVOSTOV Moji e vas ljudi ispratiti. HERMOGEN uri vam se. HVOSTOV Skrenuo sam im panju da se prema vama moraju ponaati s najdubljim potovanjem. HERMOGEN Neu vam se, Hvostove, zahvaljivati na toj litiji. HVOSTOV No. Poite! HERMOGEN Odmah u, ministre. elim samo da ti predoim da te eka jo crnja sudba, nee dugo ekati na svoju propast. (On polazi i uporedo s njim, odlaze dva naoruana oficira.) HVOSTOV (Dobaci za Hermogenom koji odlazi) Ja vam, oe, ovu zajedljivost opratam i zaboravljam, boga radi. I od srca vam elim srean put. (Osvre se po salonu.) A brat Iliodor? Zar on nije meu vama? NIKOLAJEVI Na vau veliku alost, ministre, nije tu. SUHOMLINOV Nismo ga, ministre, videli itave nedelje. BADMAJEV Izvini me, Suhomlinove, ali ja sam preosetljiv na la. Brat Iliodor je u drutvu grofa Jusupova upravo izaao iz ovog doma.

HVOSTOV Kad je ve bio obaveten o naoj operaciji, koja je uvana u najveoj tajnosti, udi me da se pobrinuo samo za grofa Jusupova. Zato li je vas ostale rtvovao? SUHOMLINOV U ivotu je svakome od nas uvek neto od neega pree, ministre, nemojmo se oko toga zamajavati. Mene zanima ta sam ja izvukao na vaoj lutriji? HVOSTOV Samo kuni pritvor, do daljnjeg. BADMAJEV Nije premija, ministre. SUHOMLINOV Za mene je najvanije da ovoga izvlaenja nisam ostao u bubnju. HVOSTOV ao mi je, genenale, to eprkate po sopstvenoj rani, u prisustvu svojih prijatelja, jer iako sam palicajac ja jo imam bar mao sauvanog ukusa za potovanje ljudskog dostojanstva. (Suhomlinov, Badmajev i Nikolajevi prasnu u smeh.) U redu, vi mi se podsmevate i ja sam time izazvan na kontraudarac. (Gleda u prisutne.) Va prijatelj, ministar vojsike, ruski general Suhomlinov, za est godina ministrovanja primio je na ime plate negde oko dvesta hiljada rubalja u zlatu. No, u banci Mitje Rubintajna, na gospodinovom raunu lei neto vie od sedam stotina hiljada rubalja u zlatu. Dakle, o ovoj razlici se u Rusiji do sada raspravljalo po apsanama. (Zastane i zagleda se u sve prisutne.) Gle! To vama, gaspodo, nije smeno? Vidim, tera vas na gutanje knedli. U redu, onda neka ni za mene u tome ne bude nieg aljivag, jer to gospodin Suhomlinov odlazi svojoj kui, i to ak pod zatitom oficira, treba zahvaliti jedino gospoi Jekaterini Suhomlinov. SUHOMLINOV Vi ste hulja! HVOSTOV Moja ena nije traila carsku milost u postelji Grie Raspuina. SUHOMLINOV (Zaplae, kroz pla) Koliko godina sam predano sluio Rusiji! I zar mi je za sve to ovo hvala? NIKOLAJEVI Neete stvar popraviti plakanjem. (Suhomlinov jo gore zajeca.) Ministre, uozbiljite se. Ja sam bih vie voleo da je taj razbojnik spavao sa mojom enom, nego to je kod cara uspeo da odgodi mobilizaciju. I, dajte ve jedinom, prestanite da rondzate! BADMAJEV Ako vam je, generale, za utehu, mogu vam rei da je svetac ovde u mom salonu pred dvadesetak svedoka javno izjavio sledee: Samo su dve ene u svetu ukrale moje srce - Anja Virubova i Jekaterina Suhomihova. SUHOMLINOV (Cikne): Ubiu ga! (Oficiri ga zadravaju.) Ja u ga ubiti! BADMAJEV Zar je to uvreda, gospodo? Generalova ena je po rangu u sveevom krevetu ak i ispred njenog velianstva carice. (Suhomlinov gorko jeca.) HVOSTOV Umuknikte, doktore! Vi ste, zasta, preterali.

BADMAJEV Sve zavisi od pogleda na stvari. Meni bi tako neto imponovalo. Obaka to bi nesmetano mogao da kradem dravni novac namenjen vojsci. (Suhomlinov gorko cvili. Dva oficira ga odvlae.) NIKOLAJEVI Moram li ja sve ove bljuvotine da sluam, Hvostove, ili mogu da napustim vae, govnarskom akljom birano, drutvo? HVOSTOV Dakako, knee Nikolajeviu, vi ste van domaaja naih kompetencija. Vas je njegovo velianstvo car lino zamolio da se prvim vozom vratite u Galiciju, na front, gde uspeno vodite svoje armije u njihovom nezadrivom, pobedonosnom pohodu. NIKOLAJEVI Usliiu molbu svoga sinovca. HVOSTOV Ako nemate nita protiv, knee, ja vam stavljam svoje ljude na uslugu, da vas isprate do eleznike stanice. Tako je car naredio. NIKOLAJEVI (Besno poe. S njim uporedo polete i dva naoruana oficira. U odlasku) Ne znam koliko e Rusiji sluiti to moje ponienje. BADMAJEV Vi, ministre, radite protiv dobrog glasa moga salona. Praznite ga ko maka ambar od mieva. HVOSTOV Meni nije do komedijanja, doktore. Ovo je jedan od najteih dana u mome ivotu. BADMAJEV ta bi vas razgalilo? HVOSTOV Ce i kamena soda. BADMAJEV Znai, Marusja. HVOSTOV Ne pominjite mi tu Ciganuru. Napravila mi je veliku papazjaniju u odeljenju za krvne delikte. Pomislite, sveca je rasporila, a on je upotrebio svu svoju svetaku mo i uticaj na dvoru, da je, suprotno svim zakonskim propisima, ostavi nekanjenu i netaknutu na slobodi. ANJA (Mahnito uleti kod njih): Da ili smetam? BAUMAJEV (Zaprepaeno): Vi, Anja, ovde u ovo vreme? ta to treba da znai? ANJA Strahota me je, doktore, nagnala da se u ovo doba iz Carskog Sela zaputim ak ovamo. Svetac je u nevolji. HVOSTOV Zar emo opet s tim razvratnikom imati kubure? ANJA Ne dozvoljavam, ministre, da se u mom prisustvu tako bogohulno izraavate o najveem ruskom Mesiji.

BADMAJEV Ako je ta strahota njegova polna zamorenost, Anja, onda ne razumem zato svetac sam, ko i obino, nije do mene skoknuo po one boanske travice, koje mu ja redovno i izdano dajem i od kojih njemu narasta natoveanska snaga. ANJA Prestanite, doktore, da se aite s najozbiljnijim stvarima. Da znate da vam je to kod mene minus. HVOSTOV Doktore, Anja Virubova vas naprasno svrstava meu negativce. (On i doktor prasnu u smeh.) ANJA (Ljutito cikne.) Na sveca se sprema atentat, a vama je do sprdnje! BADMAJEV Pravi atentat? HVOSTOV Konano! ANJA Je l on ovde? BADMAJEV Ni govora. ANJA Kako je to mogue? Ili nam je Valja ervinskaja opet doturila psinu. ekajte. Da li je tu knez Nikojajevi? (Oni prasnu u histerini smeh.) Zato se neprestano cerite i kezite? HVOSTOV Zanima li vas i kretanje vojnog ministra Suhomlinova? ANJA Da. Ba. (Oni se cere.) Pa vi sve znate. BADMAJEV De, de, Anja. Smirite se. Nita mi ne znamo. Prisustvovali smo sasvim sluajno jednom izuzetnom hapenju. I to je sve. Otac Hermogen i njegova klika su razbijeni. HVOSTOV Da ste stigli samo malo ranije, Anja, prisustvovali biste njihovom hapenju. ANJA (Pada na kolena i metanie.) O, boe, pravedan si! Svemoan si i dostian. Zahvaljujem ti, o boe na jedini, svakoliki. Ti sve vidi. Ti sve prozire. Preklinjem te za oprotaj, ako sam ikad posumnjala. HVOSTOV Sad mi je lake, doktore, jer mi je jasnije ta sam, u stvari, danas radio. Poimo blie kolekciji vaih francuskih vina. BADMAJEV (Prie Anji, koja jo uvek klei i mrmlja molitvu.) Hoe li nam se dama pridruiti? (Ona ga pogleda, a on joj prui ruku i ona se die na noge.) ANJA Zbacila sam sa svoje due preteki terat. Ne mogu vam opisati koliko sam srena. HVOSTOV Pa pijte onda s nama, Anja.

ANJA Ali ja u nastupu svoje sree, ministre, ne umem da budem neiskrana prema vama. Ba u ovim trenucima vri se pretres u vaoj kui, pouzdano sam obavetena. HVOSTOV (Usplahireno) Kako? Ko je to? ANJA trimer je naredio. Vi ste smenjeni s poloaja. HVOSTOV (Jezivo se zacereka i stane da cepa kaput i koulju na sebi.) Prvo poalje mene da uhapsim ministra vojske i velikog kneza, a odmah zatim poalje druge koji e uhapsiti mene. (Lupa glavom u zid.) BADMAJEV Druge e uhapsiti trei, tree etvrti i tako redom, dok se cela Rusija ne nae u apsanama. HVOSTOV Ali ja nisam ba takva budala kakvom me oni zamiljaju. Ne gledajte me tako tragino, sve ovo treba posmatrati kroz prizmu humora, ako neete da poludimo svi zajedno. Mada smo svi mi zajedno i krivi to nam, na primer, jedan poslednji seljaki ilko i zlikovac izigrava sveca, pa ak i Mesiju. ANJA Ne dirajte u Griu! Samo u njega ne dirajte! HVOSTOV Na ta vas je pridobio obezglavljena enturao? Na dve banalne reenice. Prva je: Vi ste moja boginja, i druga je: Moliemo se skupa u krevetu. ANJA Zar niste sposobni, Hvostove, da svoj pad podnesete s malo vie dostojanstva? HVOSTOV Ta nee, valjda, meni pridike o dostojanstvu drati slamarica Grigorija Raspuina? ANJA (Stavlja ake na ui.) Ja u zaepiti ui da ih ne bi uprljala vaim vulgarnostima. HVOSTOV (Pada u sve veu jarost.) I vi ste mu poverovali. Kao to mu i carski par veruje. Ako vi mene ostavite - ponavlja im on stalno, iz dana u dan - izgubiete i sina, i presto. I oni mu veruju! Njemu! Al nije bedan on. Takvih bednika u Rusiji ima na stotine hijada. Bedna je vaa vera. To hou da vam kaem na kraju. (On udara glavom u zid i sav je ve krvav i poderan.) Ne caruje Rusijom Nikolaj Romanov. (Badmajev i Anja se neopaeno izvlae i odlaze.) Niti Rusijom caruje Grigorije Raspuin. Ovde caruje divljatvo, korupcija, misticizam, nesloga, odsustvo razuma, hipokrizija, gubljenje intelekta. Vraamo se konano u srednjovekovlje. (Pogleda oko sebe i tek sad opazi da Anje i Badmajeva nema.) Ali kome ja to govorim? Ovim zidovima, umrljanim mojom krvlju. Kasno sam se setio. Sad e vam Alekseju Hvostove razbili njuku. Popljuvae vas i utnuti u Sibir. I to se sad uznemiravate? Zar i sami niste hteli to vie prljavtine? Dobijate smrdljivu jamu. Smiri se. Sve je onako kako je moralo da bude. (U salon upadaju dva do zuba naoruana oficira i pritravaju mu, skleptavaju ga.) Da ne traite vi Alekseja

Hvastova? (Oni ga bez rei vuku ka vratima.) Samo polako momci, ja sam taj. (Oni ga vuku. U odlasku) Samo polako, za jedan sat e drugi doi po vas. MANUS (S druge strane dolazi s Mitjom u drustvu. Zajedno prilaze zidu, umrljanom krvlju i zagledaju ga.) Da li si, Mitja, ikada zaao u stolarsku radionicu? (Pomera se od zida.) MITJA (Jo malo gleda u zid, pa najednom krene za Manusom.) Ne seam se, moda i jesam. Ali zato me to pita? MANUS Vidi, Mitja, dok stolar strue i delje, dole po tlu padaju uke i trinje. Zna, hteo bih da kaem, pri svakom stvaralakom radu ima tih otpadaka. MITJA Nita te ne razumem. MANUS ini se, Mitja, da smo mi predano radei dopustili da nam ti otpadi narastu do brade. MITJA Sad shvatam. Jasno mi je. MANUS To je nae ubre, Mitja, i red je da svako svoje ubre poisti za sobom. MITJA A ja bih ak menjao i radionicu. MANUS Da, u pravu si, Mitja. Temelj je razlokan podzemnim vodama. Natruli zldovi se krive i klate. Krov je polegao. Svi prozori su polupani, a ulazna vrata su spala sa arki. MITJA Svakog asa sve to moe da nam se srui na glavu i da nas zatrpa. MANUS Isto mislimo, Mitja. Kucnuo je as. to li nema te drolje. (Gleda na sat) Neemo je vie ekati. MITJA (Zadrava Manusa da ne krene i oslukuje.) Ja ujem da neko dolazi. (Unutra mahnito dolazi Valja.) MANUS Taman smo hteli da odemo, Valja. Kasni. VALJA Da li ete dopustiti da i ja poem sa vama. Sluila sam vas predano. MITJA Za pare. VALJA to mi sad to nabijate na nos? Ko se to u ovoj zemlji ne bi jebao u mozak za pare? (Manus i Mitja se nasmeju kratko.) Pitala sam vas, mogu li sa vama? MANUS Kuda? VALJA Pa u Be, valjda. MITJA Ni on nije vie ovo to je nekad bilo. Mila moja, promenjena je ruta.

VALJA Kako je mogue da ja to ne znam? MANUS Samo ja sve u ovoj zemlji moram znati. Govori. VALJA Nabavili su arsenik. MANUS A gde? Gde? VALJA Ovde. MANUS Kad? VALJA Danas. MANUS Hajdemo, Mitja. (Njih dvojica podu.) VALJA Zato toliko urite, imamo jo itav sat vremena na raspolaganju. MANUS (Zastane, mada je Mitja otiao.) Prilikom tih velikih spremanja i rastrebljivanja, Valja, die se velika bugija, a ja sam alergian na prainu. (Opet poe.) VALJA (Poleti za njim.) Manus, morate mi rei gde emo se ponovo sresti. MANUS (U odlasku) Dovienja u Americi, Valja. Njujork je grad budunosti! VALJA (Vraa se ka sredini sale.) Gospode boe, kako iz minuta u minut padaju mnogobrojni velikai sa svojih pijedestala. Ako se ovek sasvim sluajno nae u njihovoj blizini, mogli bi ga pri padu nehotice i ubiti. (Ona odlazi. U odlasku) Sreom samo to i zidovi nemaju ui i to se do krontatske luke ovek koijama moe odvesiti. LJUSJA (Dolazi sa Jusupovom i Iliodorom. Donose puno boca vina i u kutijama kolae. Sve to utei rasporeuju po stolu. Pale svee u svenjacima. Sa zida otiru vlanim sunerima Hvostovljevu krv.) Zato stalno samo utite? ILIODOR Valjda ti treba da pria, Ljusja, a ne mi. LJUSJA Sve se rui, bratac. Revolucionari se ve penju po ogradi Carskog Sela. Hvostov je pohapsio sve vae sauesnike. Carica je naisto poludela. Car stenje. Ministri pakuju kufere. Izdato je nareenje i za hapenje Hvostova. JUSUPOV A Manus i Rubintajn? LJUSJA Obustavljaju promet i u bescenje rasparavaju akcije. ILIODOR Znai, brod tone, pacovi odlaze. JUSUPOV Sad u ba slatko da popuim jednu cdgaretu, Iliodoko. Tako mi je lepo na dui to nas dvojica ostajemo do kraja.

LJUSJA A ta e biti sa mnom, grofe? JUSUPOV Ti lezi negde pod plot, Ljusja, i odmori se jednom zauvek. LJUSJA Pod ovim mutnim ruskim nebom, grofe moj lepi, niko vie nema sna. ak ni mrtvi. I oni e za koji dan poustajati iz grobova. Dodazi strani sud. A vi sebi s nekim pobonim mirom prireujete gozbu! ILIODOR Ne udi se, Ljusja, moda nam je poslednja. LJUSJA Ko i ovaj na susret. (Rukuju se s Jusupovom i Iliodorom.) Ne pamtite me po zlu. JUSUPOV Kuda e, Ljusja? LJUSJA (Skida ensku periku s glave i iz bluze vadi vetake dojke. Vide mu se muka maljava prsa.) Idem napolje, grofe. Petrograd je sav u magli. Bar se neu videti. (U odlasku) Zbogom zauvek. ILIODOR (Posle mukle tiine.) Neto si rekao, grofe? JUSUPOV Ne, nisam nita, uinilo ti se, ali hteo sam. Da li da pozovem Cigane i Marusju? (On naglo ustane) ILIODOR Ne bi bilo loe. I mene gui ova tiina. (Jusupov poe.) Stani! Hou da se poljubimo. (Jedan drugome polete u zagrljaj i poljube se, kratko i odseno, po vojniki.) JUSUPOV Tuan si, Iliodoko inoj. ILIODOR Nisam nikada ni sanjao da e se sve ovako bedno razdrobiti i sruiti u prah i pepeo. Survava se Rusija, majka naa roena, u grob koji su joj svi mnogobrojni neprijatelji kopali udruenim snagama. (Pada na kolena.) O, boe na pravoslavni, uini ida se Rusija posle ovoliko patnji kadtad digne, makar i s revolucionarima na elu, da obuzda svu tu pregolemu mrnju naih neprijatelja i postane jaa i monija nego to je ikada bila! Amin. (Lagano se die.) Ti eka? ta sam ono jo imao da ti kaem, brate? Ah, da, ne boj se niega jo za koju nedelju, jer ako nas i na veala popnu, skinue nas. Imam originalna pisma njenog velianstva carice, koja je ona svojeruno pisala Grigoriju. U njima ima dosta neugodnih opisa, od kojih bi i mnogo koji kupler-majstor pocrveneo. JUSUPOV (Posle kratke pauze.) Idem po Marusju. (Brzo ode.) ILIODOR (Pode na drugi kraj i viri kroz vrata.) Gospode boe, pa on ve dolazi! (Pohita na drugu stranu. U odlasku) Ja se moram skloniti. (U salon s jedne strane ulazi Jusupov s Marusjom i Ciganima, a s druge strane raspoloeni Raspuin.)

JUSUPOV (Zatri se i vrsto zagrli Raspuina.) Znao sam ja da sveti ljudi umeju da prataju. (Izljube se.) RASPUIN Crnogorka me nagovorila, nju u dupe da poljubi, inae ne bih ja. Mnogo se, grofe, umiljato ljubi. Nije li tvoje celivanje kao Judino? JUSUPOV Jednim delom, svee, i jaste, jer napola te ljubim s ljubavlju, a od pola sa strahom hoe li mi preanje grehove zaboraviti, a ko si mi ih ve oprostio. RASPUIN Hou, ako mi Marusja kae. Nju ja sluam. Sluam je kad peva. Sluam je kad pevari. Kad se moli bogu u postelji. Sluam je kad die u snu. A najvie volim da joj prislonim glavu na njene miriljave grudi i da sluam kako joj kuca njeno vatreno cigansko srce. (Iznenada utine Jusupova za bok a ovaj uplaeno odskoi.) to se tako trza, bratac, na svaki dodir, kao da ti je neista savest? JUSUPOV Stomak me, svee, kinji, da crknem od proboda. RASPUIN Zato li ti meni, primeujem ja, krgue zubima. Al imam ja za tebe kapljice. (Vadi iz depa boicu) Od Badmajeva su. Hoe li da ti ih nakapam na jezik? JUSUPOV Nakapa. RASPUIN Isplazi se. (Jusupov se isplazi i Raspuin mu iz boice kapa tenost.) Ovako bih ja tebe, grofiu, mogao i otrovati, da ne trepne! (Cereka se.) Al neu ja tebe ovakvog, uivaj. Ko od ale e ti svi bolovi oas iileti. JUSUPOV Zbilja. Ve mi je bolje. Hoe li ti, svee, Hristove krvi? RASPUIN Sklanjaj mi ga s oiju! Jo mi od sinonog terevenenja bui tintara. Neu vie da loem. JUSUPOV Uzmi onda kolae. RASPUIN Oni su slatki, nisam ja deran. JUSUPOV ime u te onda ugostiti? RASPUIN Dosta je meri kad moja mala kraljica pevucka. (Marusja sve vreme uz tihu pratnju pevui romanse.) A ti doi ovamo k meni. (Jusupov mu prie.) Sedni mi na kolena. (Jusupov se premilja.) No, sedni. ega se boji? Cuckanja? Il se isea onoga kad sam ti pred svima akirice smicao s guzice. (Zacereka se.) JUSUPOV Ma ne, svee. Ne. (Brzo sedne na Raspuinova povijena kolena) Nisam ja to onda dobro razumeo. RASPUIN (Cucka ga na kolenima i mazi ga.) Sad si pitomiji. Ko zeka. JUSUPOV Sad znam da ti nisi zlonameran, svee, sve to radi - ini od srca.

RASPUIN Dobro si to rakao. Zna ti da kae. (Cmokne Jusupova.) Reci jo, hoe li mi zaista pokazati svoju Iru, ili to ona kneginja Milica lae mene iz enske osvete? JUSUPOV Ne lae kneginja, pokazau ti. Ira to hoe, da ti se pokae. Njena je volja, a ja vas oboje volim, neu da vam kvarim elju. RASPUIN Zar se ne boji, grofiu? JUSUPOV ega, svee, da se pribojavam? RASPUIN Pa sam zna ta se o meni priuljicka. JUSUPOV Ne verujem ja zlim jezicima. RASPUIN Nemoj, nemoj! I bog zna da sam grean. Istina je, volim ti, grofiu moj, enske najvie na svetu. Mnogo ih privoljevam! JUSUPOV Bog da ubije onog ko ih ne voli, RASPUIN Al onaj prokleti Protopopov dolazi kod mene da mi vanjka. Ne znam zna li ti tog povampirenog oveuljia? JUSUPOV Sluao sam o njemu. I verovatno smo nekad negde bili zajedno. RASPUIN To je onaj to je nekad bio ministari, pa pao na dupe. Valjda je preterano krao. Ja sam ga uzeo pod svoje, svideo mi se zato to lepo peva i ume da udari tercu, te sam ga opet postavio onamo da sedi u ministarskoj fotelji, ko dete u dupku. JUSUPOV I ta on sad hoe od tebe? RASPUIN (Pomeri se i grubo odgurne Jusupova sa svojih kolena, pa sevne oima i stane pesnicom o sto lupati.) Hoe da se priuvam. Kae kako neko smera da me smakne kad se najmanje nadam. Ali taj im kec nee upaliti kod mene. Nee se meni nita desiti. Nema takvih lopua koje bi meni zort naterale. Ja posedujem boansku snagu. Ne bojlim se niega na belom svetu. Poginue onaj ko podigne na mene ruku neistu! (Spusti ton.) Daj mi malo vina da gucnem, bestraga im glava, planuo sam. JUSUPOV (Pohita da ga uslui) Da ti sunem, svee, malo madere? RASPUIN Nalij, boga radi. (Jusupov sipa i brzo mu dodaje au, a ovaj je iskapi naduak.) I reci mi zato tvoja Irika ne dolazi? JUSUPOV Doie brzo, licka se. (Nalije mu jo jedanput.) RASPUIN Ja nisam navikao da ekam. (Iskapi au.) JUSUPOV Ba si edan. (Hoe opet da mu nalije, ali Raspuin izmakne au)

RASPUIN ak me ni carica ne moe naterati da je ja ekam. (Stane da poriguje i bale mu pocure na usta, koje on otire rukavom.) I to si ti, Marusja, tako utihnula? Pusti glas. (Marusja zapeva malo glasnije. Raspuinu sad poteku suze, lice mu se gri.) JUSUPOV ta ti je? RASPUIN Neto me pecka u grhi. JUSUPOV (Naliva mu au.) Drmni jo jednu au, proteraj taj gare kroz odak. RASPUIN (Proba da pije i zagrcne se. Stalno podriguje, a bale i suze mu sve ee teku.) Ne pomae, grofe. Neto me pee. tipa. Kao da sam izgoreo. JUSUPOV Proi e. Ira e nam se sad pridruiti i bie veselo. RASPUIN (Grca) Ona, ona! Nju ja vrebam ko to vreba kobac pile. Igraj. Kraljice moja maena. Igraj ko golubije perce na vetru. Igraj. (Marusja zagra uz tihu muziku. Raspuin se uasno mui, ali jo uvek sedi.) JUSUPOV Jesi li ti kad, svee, video raspee nainjeno u kristalu? (Uzima kristalno raspee s komode i prinosi ga Raspuinu.) Dri, pogledaj. (Ali Raspuin nije vie sposoban da upravlja rukama. Raspee mu ispada iz ruku i lomi se na tlu. Jusupov stoji iznad njega, vadi revolver i puca. Svee se pogase. Ostaju u mraku, uje se cika i mumlanje Cigana. Jusupov urla.) Da se niko od prisutnih nije mrdnuo s mesta, pucau! Ko pokua da se kree, pucau! Nastavite sa svirkom u mraku. Rekao sam, nastavite ili u pucati! (Cigani mumlaju i zauje se svirka i Marusjina pesma u mraku.) ILIODOR (Dolazi u mraku.) Jesi li ti pucao? Grofe, jesi li tu? JUSUPOV Upali svetlost, Iliodore, avo da te nosi. Svee su se pogasile od pucnja. (Upali se polijelej, Raspuin krvav, izbekeljen i balav stoji ko kip iza Jusupova.) ILIODOR (Krikne) Pa on stoji ko kip iza tvojih lea! JUSUPOV (Naglo se okrene i u strahu sa obe ruke grubo gurne Raspuina i ovaj se stropota kao klada) Sotono! (Cigani udare u lelek i vrisku.) Mir! Ostanite tu gde ste! (Marusja se zatri i klekne pored Raspuina.) MARUSJA Nije mrtav, gri se. JUSUPOV (Vue Marusju od Raspuina) Makni se odatle! Bei! ILIODOR (Klekne i pipa, muva Raspuina.) Ovo je agonija. ivee jo minut dva (Jusupov vue Iliodora od Raspuina.) ta ti je, grofe? JUSUPOV Nita, poi po vreu u kojoj emo ga odneti i baciti u Nevu, pod led. (Iliodor brzo odlazi.)

MARUSJA (Opet se zatri i klekne kod Raspuina.) Gria moj. Zar ti, svetac, da otegne papke? Zar i ti, moj delat, da nae moga delata. (Najednom uplaeno odskoi.) Grofe, pa on se die! Ovaplotio se! RASPUIN (Ustaje na noge.) Grofe, grofe... (Polazi ka Jusupovu.) Obesie te, grofe! (Jusupov puca u njega, ali on i dalje ide, sav obliven krvlju.) Sutra u sve ispriati carici, grofe. (Jusupov i dalje puca u njega, ali mu ovaj ide sve blie i blie. Cigani i Marusja se, preplaeni na smrt, povlae bez glasa, santimetar po santimetar.) Ti si se prevario, grofe, sveca ne moe upucati! (Jusupov mahnito puca i Raspuin se konano rui.) ILIODOR (Ulee s vreom, Jusupov se munjevito okree ka njemu i puca.) Ne u mene, Jusupove! Jesi li poludeo? Ubie me! To sam ja, tvoj bratac Iliodoko! JUSUPOV (Usplahireno gleda levodesno.) Gde su Cigani? Oni su sve videli. Marusja e nas odati. Car e nas sve pobiti! ILIODOR (Besno se baci na Jusupova, pa ga drmusa i amara.) Smiri se! Idiote, smiri se! Ne urlaj, ue Badmajev. Idiote! JUSUPOV Gria je zaista svetac. Nije hteo da umre. Dva arera metaka sam mu upucao u srce, a on se nije preturio, nego je mirno, sve nogu pred nogu, otiao kod carice. ILIODOR ta bulazni? (Drmusa Jusupova.) Evo ti Raspuina pred tvojim nogama gde lei mrtav u lokvi krvi. Sad emo ga spakovati u vreu i baciti u Nevu. Hej, uje ili? to si se ukipio? Pomeri se! Trepni bar. Grofe. Brate moj. Jesi li poludeo? (Jusupov se skamenio, a Iliodor pada na kolena i metanie.) O, boe! Gospode boe, zar nas kanjava? Zar nismo ispunili tvoju svevinju slju. Oe na, pomiluj nas. Spasi, (Mrmlja. Bez uma ue Badmajev i zastane, a onda opet zakorai i sluajno nogom zakai fotelju. Iliodor skoi ko oparen.) Ko je to uao? BADMAJEV (Oi u oi s Iliodorom.) Nita nisam video, ipope. ILIODOR Lae, ve si nas prijavio. BADMAJEV Da me peku na usijanoj tavi, pope, nisam. ILIODOR Kasno je, doktore, da ti ma ta poverujem. BADMAJEV Nije, pope. Iupaj mi jezik i ponesi ga sa sobom kao zalog moga utanja. ILIODOR Sigurnije mi je da ti iupam duu. BADMAJEV (Kiselo se nasmei.) Gde bi ti, pope, iz prazne rupe blago vadio. (Uzima muemu i umotava Raspuina.) Nema u mene ni idue, ni radosti, pope. Svi moji osmesi su uplji. No, nije muva k muvi na paukovoj mrei u goste dola, pope, nego me je onde sudba sastavila, ko nas dvoje.

ILIODOR ta ini to? BADMAJEV Zapoijavam ruke. (Mirno ustane i ode do vrata, pa unutra propusti etiri robusna odrpanca. Vadi iz depa novac i svakom od njih da novanicu, a zatim im utke pokae rukom na Raspuinov le smotan u muemu. Oni le brzo pokupe i u tiini ga odnose.) ILIODOR Ko su ovi? BADMAJEV Otkud znam. Valjda su to neki ubretari iz grada. Ako hoe, dodaj neku kopejku, pope, pa nek i grofa pokupe na lopatu. ILIODOR A nas dvojica, kae doktore, da ostanemo za seme? BADMAJEV Na naim grobovima e, pope, svejedno cvetati kukuta. Poslednje to jo moemo to je da izaberemo groblje, gde pokolenja nee dolaziti da nam se iz zahvalnosti pokenjaju na humke. ILIODOR Onda da idemo na svoj veiti san onamo gde nas niko ne zna. (Prilazi blokiranom Jusupovu, hvata ga pod ruku i vue.) Hajdemo, grofe. BADMAJEV (S druge strane uhvati Jusupova pod drugu ruku, pa ga zajedno s Iliodorom vue.) Ne opiri se, mome. ILIODOR (Zajedno s Badmajevim odvlai Jusupova. U odlasku) Moramo ieznuti s ovdanjeg obzorja, mili moj, pre osvita. BADMAJEV (U odlasku s Iliodorom i Jusupovim) Perlaez e nam biti snoljivo utoite. SLIKA ESTA: BOIJA NEVESTA (Da nije ugodnosti, oveku bi postojanje bilo muna obaveza.)

(Dvorski vrt u Carskom Selu. Vojnici se kreu tamo-amo. uje se vojnika pesma. Pada sneg. Kapetan Klimov pui i zuri ka dvorcu.) KISELJEV (Dolazi pred Klimova.) Kapetane, vojnici su izvukli le iz kapele. Na poklopcu je otvor nalik na brodski prozor. Ja sam uperio baterijsku lampu i onda me je iz mrane dubine jezivo i avetinjiski pogledao on. KLIMOV Raspuin? KISELJEV Da, kapetane.

KLIMOV U Rusiji ima mnogo budala. Zar moemo garantovati da mranjaci nee saznati gde lei Gria, kao to smo mi saznali. Treba od samog poetka presei svaki hadiluk raspuinovaca. KISELJEV ta u tom smislu da uinimo, kapetane? KLIMOV Napravite u vrtu kraj ograde lomau, a ja u porazgovarati s graaninom imperatorom. KISELJEV Oni upravo izlaze u vrt da bi na snegu, sedei u udobnim foteljama i uvijeni u debelu ebad, zurili u daljinu. (Nikolaj i Aleksandra u bundama i ubarama dolaze u vrt i sedaju u pletene fotelje. Anja, koja ih prati, ututka ih u ebad i odlazi.) KLIMOV (Klimne poruniku glavom i odlazi do carskog para.) Graanine imperatare, dozvolite da obratim vau carsku panju. NIKOLAJ Zato me ne oslovljavate mnogo jednostavnije. Sedite s nama. KLIMOV Vae velianstvo, vojnici garnizona su u vrtu otkrili grob Raspuina i sad reavamo ta da uinimo s njegovim posmrtnim ostacima. ALEKSANDRA Preklinjem vas, dau vam sav svoj skupoceni nakit, samo ga spasete. Ja sam njegova boija nevesta. Ako oskrnavite moti sveca, bog e vas sve kazniti za taj zloin. Anja! (Anja brzo dotri.) ANJA Izvolite, vae velianstvo. ALEKSANDRA Donesi smesta sav moj nakit. Sve dragocenosti. Moramo otkupiti sveca. NIKOLAJ Anja, budite tako dobri, pa Aliksu otpratite do njene sobe. ALEKSANDRA Ne, ja hou izdano da nagradim ovoga oficira. ANJA Ajdemo, mila moja, za to nee biti kasno ni sutra. ALEKSANDRA Ja hou da vam paklonim sve to zaelite, gospodine kapetane, samo da u svetinju ne dirate. (Vojnici zidaju lomau od balvana.) NIKOLAJ Nee ga dirati, duice, ali poi s Anjom. ANJA Idemo, mila. Papaa e sve to srediti. (Odlaze zajedno.) ALEKSANDRA (U odlasku) Ah, boe, je l to mogue? Je l to istina? Pa zar meu njima nema ni jedne osobe koja veruje u boga? NIKOLAJ Vi ne zamerate. KLIMOV Nije nam to u dunosti.

NIKOLAJ Sad ete ga spaliti kao kunu mrcinu, a mi smo se toliko starali o njemu, kapetane. On je to po svemu i zasluio, verujte mi. Bio je zaista sveti ovek. Hoete li kafu? KLIMOV Hvala, ve smo popili. NIKOLAJ Atentatori su ga bacili u Nevu pod led. Kau da su svedoci njegovog ubistva bili Cigani s Marusjom, koju je on za ivota toliko voleo i koja ga je toliko puta raspoloila u trenucima kad mu je bilo najtee. Al njih nigde nema. Onog dana su nestali, kao da su u zemlju propali. I niko ih nikad i nigde nije vie sreo. A to se tie njega, autopsijom je bilo utvtreno da je i u Nevi bio jo iv. Imao je vode u pluima. Urnro je od davljenja. Dali smo da ga balsamuju i sahrane ovde u naoj blizini. KISELJEV (Dolazi.) Kapetane, sve je spremno. KLIMOV (Ustaje.) Oprostite, vae velianstvo. NIKOLAJ (Ustaje i polazi na drugu stranu.) Nisam u moi, inae vam ne bih oprostio. KISELJEV Priimo, kapetane, vojnici donose sanduk. (Vojnici donose sanduk i sputaju ga kraj lomae.) KLIMOV Odvalite poklopac. (Vojnici pijucima odvaljuju poklopac sa sanduka.) Ne smrdi. Naprotiv, mirie. Struno su to uradili. KISELJEV Podsea na jednog od faraona. KLIMOV Sahranjen je kao najvei velikodostojnik, kako i ne bi! KISELJEV Hajde, vojnici, diite ga gone na vrh lomae. (Vojska die sanduk na vrh lomae.) Da palimo, kapetane? KLIMOV Palite. (Lomaa bukne, pucketa, lete varnice, balvani se pomeraju, pa se na njima i sanduk pomera.) Gde e se on i na lomai mrtav u plamenu bolje ugnjezditi. (Sanduk se tako ukrivo pomeri, da Raspuin sedne u njemu.) KISELJEV Seo je, kapetane! Zar ne vidite da je Raspuin seo! (Raspuin otvara oi.) KLIMOV Vidim, Kiseljeve. I oi je razrogaio. (Meu vojskom amor i uplaeno povlaenje od lomae.) Vojska nam se komea, porunie. Treba smiriti duhove. KISELJEV (Zaurla) Jeste li vi vojnici ili praznoverne babe? Pred im ste to ustuknuli? (Vojska se stiava, plamen se razbuktava, dim se iri i raznosi.) Malo sam ih obodrio, kapetane, ali Gria, zbilja gori ko u paklu.

KLIMOV Reklo bi se, porunie, kao da on ne gori, ve kao da se sjedinjuje s ognjem. (Sneg veje, vojska peva vojniku pesmu, Aleksandra, upava i gola, zaogrnuta, bosa istrava. Za njom tri car u bundi, gologlav) NIKOLAJ (Sustigne je i zagrli.) Kuda si iz kuce naumila tako gola, mila moja. Nazepe. ALEKSANDRA (Vie) urim se, Niki. On je iv! Grigorije je opet sa mnom! Dok je on tu, sigurni smo! NIKOLAJ Aliksa, ne vii toliko. Nije zgodno da to ini pred vojnicima. ALEKSANDRA (Tiho) Maloas me je posetio. Boe, ta su uinili od njega! Brada i kosa su mu oprljene. Grigorije je teko stajao na nagorele pete. On nije izgoreo. Skrivajui se iza gustog dima, sveti muenik se izvukao iz sanduka. I zna li ta mi je rekao? NIKOLAJ ta, mila moja? ALEKSANDRA Rekao mi je da tio pre treba da beimo. Rekao je da ostavimo sve, ak i decu. Engleska nas, rekao je on, nee primiti, a Karenski e nas obmanuti. Treba beati u Nemaku. NIKOLAJ Da, mila moja, hajdemo u kuu, da spakujemo svoje stvari, ti i onako cvokoce naga na mrazu. (Njih dvoje odlaze.) ALEKSANDRA (U odlasku) On e nam za Boi doneti jelku, ali nou, da vojnici ne primete. (Lomaa dogoreva.) KISELJEV Prekopajte, vojnici. Motike u ruke! (On odlazi, a vojska se prihvata motika i prekopava, uz pesmu. Sneg gusto veje.) ANJA (Dolazi do vojnika koji prekopavaju, uvijena u al.) Njeno velianstvo carica moli za jedan grumen svete zemlje. Ona na to ima ipravo, jer je boija nevesta. (Jedan vojnik se sagne i daje Anji grumen zemlje. Ona uzima i udaljuje se. Dubinom scene prolazi Marusja s Ciganima sviraima. Oni sviraju i ona peva neku tunu romansu.)