BIBLIOTEKA

NACELA DEMOKRATIJE

Urednik: VUCINA V ASOVI(

Za izdavaca ZARKO RADONJJC

ROBERT DAL

DEMOKRATIJA I NJENI KRITICARI

v
Preveo s engleskog
dr DURICA KRSTIC

CID
PODGORICA

1999

Naslov originala: Robert A. Dahl DE\10CRACY AND ITS CRITICS Yale University Press :'\iew Haven and London !Y89 Copyright
~

CID 1999.

Oqjavljivanje knjige pomogli

Fond za otvoreno drustvo FOND for an Open Society OSI Center for Publishing Development

Predgovor

DALOVA POLIARHICNO-DEMOKRA TSKA GRAMATIKA

Prosudivanje i predstavljanje naucnog stvaralastva Roberta Dala je koliko intcrcsantan i zahvalan toliko i nczahvalan posao. Zalnalan utoliko ~to sc gotovo cela naucna aktivnost ovog autora krccc u podrucju politickc nauke odnosno politike i koncentrise na i oko kompleksa demokratijc. Koncentrisana na jednom relativno ogranicenom prostoru. misao postajc laksc uhvatljiva i laksc prepoznatljiva. No, istovrcmeno, razmatranje Dalovog dela je visestruko tesko i noahvalno. Prvo, zbog toga sto je proslo vremc ne samo velikih drzavnika. 'L'L' i velikih mislilaca i velikih sinteza odnosno poduhvata. Novije vreme izgkda ne daje velike prilike, a s tim ni vclike drzavnike ni velike misliocc l poredenju sa portretima velikih drzavnika iii mislioca ranijeg vremena pPrtret jednog savremenog, ma koliko vrsnog i umnog. analiticara moze izgkdati stur i oskudan. Drugi razlog nezahvalnosti prosudivanja naucnog stvaralastva ovog autora stoji u okolnosti da nema neke celovitije studijc iii pogleda na njcgovo delo. Cudno je, donekle i paradoksalno, da delo autora koji verovatno spada u naJVIse citirane i ,ekploatisane'" au tore u oblasti demokratske teorijc I jos uvek nije postalo predmet neke celovitije posebne naucne studije. Ova okolnost Cini slozenijim i rizicnijim pokusaje makar i grubog predstavljanja a kamo li neke celovitije analize i prosudivanja njcgovog dela. Nase pretenzijc su ovom prilikom relativno ogranicene i usmerene vise na ukazi\anje iii ublazavanje nego na punije ispravljanje ove manjkavosti pa i ,nepravdc" savremene politicke nauke posebno teorije dcmokratije.
I Prema rezultatima opsd:nog istrazivanja kojc su -;pnll'cli Ciudin i Klingcman. Dal u sam vrh odnosno medu tri ,intcg:ratora profesije i najvise citirana autora u d1sC1plini politicke nauke i odgovaraJucim (njihovim) poddisciplinama. R. L. Cioodin - H. D Klingemann. Political Science: The Discipline. U kn1izi: R. R. Cioodin - H. D. Klingemann. t\ New Handbook of Political Science, Oxford University Press. Oxford. !997. p . .:'h--13. l n1zu slucajeva nisu samo citiranc iii pomenute neke znacajnije Dalovc 1dcje. \ ec su korisccn1 nJego\ 1 koncepti i mctodi u empirijskim istrazivanjima 1 mcrcnJu demokraticnostJ nthnknih sistema iii institucija. Vidi K. Bollen ... Political Democracy: Conceptual and Mcao.urcmenl Traps". Studies 111 Comparative International Development. 25. 1490. 7-24: M C<'rrcdgc\\>olfgang Reinicke, .. Measuring Polyarchv". Studies in Comparativ.: Development. .:':' I Will
~pada

Trece, razlicito tumacenje i prosudivanje Dalovog naucnog prntlla 1 stvaralastva kod razlicitih autora mogu vise da zbunJuju ncgo da hudu (ld pomoci onome ko se usudi da radi na nekoj iole celovllijoj slici Dalm og dela. Jedni, u mnogo vecem broju, smatraju i isticu. posredno iii ncpu~rcdno. da je rec o empirijskom2 odnosno bihejvioristickom:l. a drugi o normati\ istickom teoreticaru4 odnosno neonormativistiS; Neki ce ga poimati kao .. paradigmaticnog proceduralnog demokratu"n i konstitucionalistu iii tcord1cara koji je zastupnik institucionalno-proceduralnog pristupa"' odnosno ko1i ddlnise demokratiju ,ll cisto procedura\110111 smis\u"X. a drugi kao visprcnog sociologa vlasti, odnosno ,jednog od najdovitljivijih analiticara 1 kriticara vlasti i demokratije"<J; Jedni ga uzimaju za uzor politickc analizc i dcmokratskog modeliranja-dizajniranja sistema. a drugi za hranioca pluralizma 1 modernog liberalnog drustva kao aglomeracijc samo-zaintcresovanih (of sci fintcrested) individua i grupaiO; Jedni ga svrstavaju mcdu najbriljantnijc i metodoloski najrigoroznije, najraznovrsnije i najplodni.1e savrcmcnc tcorcticare i istrazivace politike i demokratije. ciji sc radovi i dostignuca koristc kao mcrila i uputstva u istrazivanju. karakterizaciji i klasifikaciji politickih sistemall, drugi ce, u njemu videti ne vise od utilitarnog rcvizionisteL'. od2 Harris trctira Dala kao jednog od vodccih bihcjviorista P H. Harris. Foundation' of Political Science. Hutchinson. London. 197A. p 45.
3 Jedan broj autora jc trctirao Dala kao empiristickog teoreticara vise na osnovu nJegLl\ ih ranijih radova posebno A Preface to Democratic Theory ( 195A ). Moglo bi sc n:c1 da ga i Galston vidi u !OJ fazi kao empiricistickog teorcticara. W. A. (ialston ... L1bcral Virtues Amer. Pol. Science Review. Vol. R2. No 4. 19RR
4 Goodin i Klingeman svrstavaju Dala. zaJedno sa BariJcm 1 Roulsom u normati1 istc i najznacajnije intcgratorc discipline politicke nauke. R. E. Cioodin - H. D. Klingemann . .. Political Science: The Discipline." U knjizi: R. E. Goodin - H. D Klingemann. A Ne11 Handbook of Political Science. Oxford University Press. Oxford. I Y97. r 20. 5 J. W. Ceaser. Liberal Democracy and Political Science. Haltimore. John Hopkm-. L:niversity Press. 1992. Ceaser svrstava Dala u grupu .. 1101 ih normativista"". zaJcdno 'a CharJ.:, Lindblom-om. John Rawlas-om, Robert Nozick-om. Michael WaLrer-om i Jurgen Habermas-om.
fl A. Gutmann - D. Thompson. Democracy and Disagreement. Cambridge. llarvard Lnl\ ersity Press. 1990. p. 368. Fusnota 35. 7 Ovo zakljucuju grupa autora na osnovu Dalovih radova .. Po!IarhiJa"" 1 .. Democracy Jnd lb Critics ... Vidi A. H. Miller - V. H. Hesli - W. M. R~Isinger. Conceptions of Democracy Among Mass and Elite in Post-Soviet Societies. British Journal nf Political Science. Vol. 27. l\lo. 2. Apr. 1997. p. 163. ~ D. G. Lawrence. ,.Procedural l\lorms and Tolerance: A Reassessment'". Amcncan Political Science Review, March, No I. 197A . Vol. LXX. p. ~0.

9 Ocena o Dalu izrecena prilikom urucivan1a Skytte-ove nagradc u Lp>ali llJY:'i 10 W. A. Galston ... Liberal Virtues"". American Political Science Review. Vol X2. No.

4. I YRR
II G. Von Der Muhll, .. Robert A. Dahl and the Study of Contemporary Democracy. Amer. Pol. Science Review. 1977, No. 3 12 J. Plamcnac. Democracy and Ilusion. London. 1973.

nosno sematskog konvencionalnog pozitiv1stcll, iii jednog sofisticiranog liberala i optimistickog uticajnog apologctel-1. Mnogi ga tretiraju kao zastupnika liberalne predstavnicke demokratije. a neki kao pristalicu kapitalistickog modela15. I medu najpoznatijim imenima savremene socijalne i politicke misli ima onih koji ce. poput funkcionalisticki smirenog Parsonsal6. koristiti i drzati Dalove radove u svom prostorno veoma oskudnom harvardskom kabinetu, kao sto ima i onih. uglavnom iz kruga pripadnika radikalnije kriticke teorije, koji ce se poput Markuzea. na pomen Dalovog imena odnosit1 kao prema neznancul7. U celini, moglo bi se reci da je bilo i ima onih koji ne znaJu za Roberta Dala. Ali malo je onih. ako ih uopste ima. koji sc bave demokratskom teorijom a da nisu culi za ovog autora. Medu onima koji su citali njegove radove ima onih koji ga ne prihvataju odnosno kritikuju. ali gotovo da nema onih koji ne cene njegove tcorijskc i empirijskc analize odnosno konsideracije o demokratiji . .ledan od kompetentnijih analiticara savremcnc politicke scene i politickih sistema. Zan Blonde! smatra da je Robert Dal ponudio najsistematicniji pokusaj u definisanju i operacionalizaciji liberalnc demokratije.1 X Cak i tako ostar kriticar Dalovc teorije kakav je Dzon Plamcnac priznaje da je nesto saznao od Dala. Cetvrto. iako predstavlja posebnu drustvenu i naucnu oblast. politika i politicka nauka su cvrsto povezane i isprepletene brojnim nitima s drugim oblastima zivota i nauke, te ih je tesko cak i analiticki razdvajati. Dalu jc to jasno i on nastoji da iskoristi dostignuca drugih narocito granicnih oblasti. posebno sociologije, ekonomije i psihologije u analizi i eksplikaciji odredenih aspekata politickih pojava i procesa. Fascinira lakoca s kojom Dal koristi i prevodi ideje i rezultate istrazivanja drugih naucnih oblasti na politicki relevantan jezik. Pri tome, naravno. nije lako prosuditi da li se i koliko sc Dal kompetentno i nepristrasno sluzi rezultatima drugih naucnih disciplina. Da bi se to adekvatno prosudilo mora se imati odredeno znanje iz tih oblasti. U suprotnom, ostaje da se veruje autoru na rec iii da se pomalo sumnjicavo pretpostavlja da bi i on, kao i mnogi drugi autori. mogao da koristi
13 Prikaz Dalove .. Modeme politicke analize ... APSR. No. I. 197R.

J. Cornford ... The Political Theory of Scarcity ... In P. Laslett ct all.. Philosophy. Politics and Society. Oxford. 1972. p. 40. 15 M. Christiansen - H. Rommetvclt. Parliaments and OriganiLcd Interests in Denmark and Norway. Paper for XVII IPSA World Congress. Scul. 17-21 August 1997.
14 M. Lerner. The New Socialist Revolution. New York. llJ73.

16 Prilikom razgovora sa Talkotom Parsonsom novembra J97o. zapa1io sam da u \ itrinama njegovog skromnog Harvardskog kabincta slOJC ncke Dalove knjige. 17 U razgovoru sa Herbertom Markuzeom u njegovom kabmetu na Filozofskom fakultetu u San Dicgu 1976. na jcdno od mojih pitanJa. sta misli o konccpclp 1 1dcpma Roberta Dala Markuze je odgovorio da mu to niJc poznato. 18 J. Blonde!. Comparative Government. Lniverslly Pres-,. Cambndgc. 1lJ9' !' _.7

razna sredstva. pored ostalog i druge naucnc discipline. kako b1 j1llJal'au podrsku svojim idejama ili nalazima. Peto, Dal predstavlja vise od pukog pripadnika iii zastupnika JCdne teorijsko-metodoloskc orijentacije. Njcgova dcla i misao izrazav aJu dobnm delom ukupno stanje politicke misli i politicke naukc jcdnog vremena 1 Jednog prostora. Na njegovom naucno-istrazivackom ataru se demonstriraJu. susticu, ukrstaju, komuniciraju i kompitiraju mnogi stari i novi. tradicJOnalnl i modemi, empirijski i normativni, maksimalisticki 1 dcskriptivn1 pravc1 1 struje politickog misljenja i istra.Z:ivanja. Dal bcz prcdrasuda izrazava 1 rctlektuje, pa u odredenoj meri i koristi ova razlicita gledanja. U stvari. njegO\ rad i stvaralastvo su vise jedna skola u kojoj se dcmonstriraju i praktikuiu razlicita glcdanja nego jedna struja politicke misli. Fleksihilan i otvoren pnstup analizi i tumacenju pojava doprineli su da DaiO\a misao prel:ivi kako promene aktuelnog politickog ambijenta tako i povrcmena stanja idcolosk1 pregrejane intelektualne atmosfere u kojoj sc pomracuju i l1 znatno smanj uj u mogucnosti ne samo kritickog uma vee i elementarnog zdravog rasudivanja. Pri tome, dakako, nijc jednostavno utvrditi sta JC u S\ emu tome rcpctitivno i interpretativno, a sta je Dalovo odnosno inovativno iii urrginalno. Scsto. proucavanje i prosudivanjc Dalovc politickc misli sc komplikuje okolnoscu sto on, kako rece jedan kriticar. postavlja .,suv ise mnogo pitania na suvise mnogo nacina da bi se mogla praviti validna gcneralizacija"'. Stoga. svako nastojanje iii zelja da sc da .,odredena celovita ocena njegovog doprinosa nasem razumevanju demokratije predstavlja beznadezan posao''IY. Razmatranje i prosudivanje Dalovog stvaralastva. smatra ovaj autor. moze se izraziti samo kontekstuelno. Najzad, i ako bi svi vee pomenuti problemi i tdkocc bili prevladani. i kad bi se ponudila cvrsta osnova interpretacije i valorizacije Dalovog stv aralastva, ostaje veliko pitanje kako u prezentaciji njegovog dela sacuvati dinamicnost, dijalogicnost. metaforicnost i elegenaciju njegove misli i kazivanJa. Uz to, cini se neophodno istaci jos dve napomene. Prvo. ovdc cemo pokusati da na nesto celovitiji nacin predstavimo nekc Dalovc osnovnc idejc 1 to tako sto ce se sastojci pojedinih tcma i ideja, koji su izlagani u razlicitim periodima i delima, sa brojnim varijacijama pa i rnutacijama. suhlimirati iii agregirati u relativno ,jedinstvene" tokove misli. dilemc i rescnja koja su prepoznatljiva i uporediva s drugim tokovima politickog misljenja. Po ~cbi je razumljivo da ovakva interpretacija i prczentacija zahteva prilicno vdiku rcdukciju ideja i stoga nosi, kao i svaka druga redukcija. izv est an rizik simplifikacije i opasnost da se prenebregnu ideje koje su mozda znal'aJlllJe od onih koje ulaze u fokus nase paznje. Rizik se povecava utoliko sto je Dalova misao vise empiricna i eklekticna i stoga naginje odnosno
I'! G. Yon Der Muhll. ,Robert Dahl and the Study of Conlcmporarv Dcmocran . ..\mer. Pol. Sc1encc Review. No. I. 19n.

trazi, kako Mul rece, da bude predstavijena hronoloski. na parcad iii kontekstuclno. Drugo, posto jc licno 'anuni n::rzitetsko iskust\ o imalo znatnog uticaja na Dalovo stvaralastvo. smatrali smo da makar i kratak uvid u to iskustvo moze biti od pomoci da sc laksc i adckvatnijc razumc Dalcl\ a demokratska misao. Imajuci sve to u vidu, autor ovih redova cc, uprkos mnogih upoLOrcnja, pokusati da, koliko je to mogucc. bcz vrcmenskih i kontckstuclnJh .. ogranicenja" predstavi i vrcdnuje, u kracim crtama. osnov ni iIi noscc1 dco Dalovih politickih i demokratskih analiza i rcmin1scencip. Rad cc hiti organizovan u cetiri osnovna dela: Prvi ce sc odnositi na uslovc I detcrmlllantc Dalovog stvaralastva: Drug1 se ticc n_1cgovog filozofsko-polltickog odno~no teorijsko-mctodoloskog okvira i. u sklopu toga, opstcg hvatanjc politikc 1 politickog sistema: Treci dco tretira DaiO\ o poimanjc 1 brusenje dcmokratiJC Najzad, u cetvrtom dclu sledi samo nckoliko rcfcrenci il1 sazctaka u dumctima Dalovog dela.

I. INTELEKTUALNI LIK I OPSTI FAKTORI-USLOVI FORMIRANJA DALOVE POLITJCKE I DEMOKRATSKE TEORIJE

I samo ovlas pogled na Dalovo naucno stvaralastvo osta\ lja sna/'an utisak o njegovom naucnom liku. Dal spada u rctkc naucnc poslcnikc ko11 je gotovo dva prosecna radna veka, od 1940. kad je dobio Ph. D. na Jclskom univerzitetu i time pokazao svoje istrazivacke sklonosti pa svc do danasnJ 1h dana, uz manji prekid tokom Drugog svetskog rata (od 1940-1945. radi u saveznoj drzavnoj administraciji i vojsci ). provco na jednom. Jelskom unl\ crzitetu. Blizu dvadesetak knjiga i preko sedamdeset clanaka-studija. 'cci broj prestiznih nagrada, pocasne profcsurc mnogih univcrziteta. clanstvo u akademijama iii upravama naucnih asocijacija i vrhunska rcferentnost njegovih ideja-radova u politickoj literaturi predstavljaju imprcsivan rczultat mog naucnog pregaoca cija naucna aktivnost, vitalnost i pronicljivost nc jcnjavaJu ni posle penzionisanja ( 1986) pa ni sredinom njegovc devcte dcccmjc (rod en 1915. u Ajovi). Kao sto je u svojoj dugoj naucnoj karijcri ostao vczan za Jclski univezitet, tako je Dal bio veran analizi politickih proccsa. Rodno mesto njcgovog naucnog i istrazivackog interesa bila jc i ostala problematika demokratije. Filozofsko-politicko sidro ovog demokratskog traganja. nc rctko i splavarenja, bez obzira na izvesne oscilacije. jc liberalno-pluralisticka dcmokratska pozicija sa jakim socijalnim nabojem i senzibi litctom odnosno ono sto bi se moglo nazvati liberalno-pluralisticka socijal-demokratska pozicija. Stice se utisak da bi Dal, ako bi to bilo moguce. jos jedan ljudski vck proveo na is tom odnosno svom pol itickom i demokratskom ,.rudokopu" c qc su naslage, cini se, neiscrpne.
l)

Na pitanje sta je sve uslovilo iii uticalo na Dalovu politicku misao niJe lako odgovoriti. Iz njegovih radova. kao i iz manje iii vise parcijalnih referenci koje se mogu naci kod drugih autora o Dalu. to nije jcdnostavno i savim pouzdano iii celovitije saznati. Nacelno. moglo bi se reci da su determinirajuci uticaji dolazili iz cetiri vrste izvora: Pno. iz licnog iskust\ a van univerziteta: drugo. iz sireg socijalno-politickog i ideoloskog kontcksta: trece, iz uzeg i sireg univerzitetskog i akademskog okruzenja: cetvrto. 1/ Dalovih prirodnih intelektualnih predispozicija. Kad je rec o licnom van-univcrzitetskom iskustvu. valja istaci bar tn momenta. Prvo. treba pomenuti iskustvo iz decackih boljc rcci mladalackll1 dana. Ziveci u svojim formativnim godinama u malim mestima. prvo u uglavnom agrikulturnoj dr.Zavici Ajovi u ncposrednom farmerskom okruzcnju, a zatim, posle svoje desete godine. u jos manjcm mestu lcdene Aljaskc oivicenom sa tri strane planinskim vencima i sa cctvrtc morsknn prostranstvom i lukom naseljenom velikim delom radnickom populacijom, Dal jc imao prilike da iz neposredne blizinc i u bliskosti odnosa koje nuzno stvara mala sredina, posmatra i upozna stvarni svet :livota. poscbno tegobc radnickog Zivota i karakterne osobine !judi. Okolnost da je zivco u porodici lckara ciju su kucu iii ordinaciju posecivali brojni pacijenti kao i potreba odnosno navika da se zajedno sa drugim ljudima posebno omladinom i svojim vrsnjacima manuelno radi tokom celog lctnjeg skolskog raspusta na dokovima i zeleznici, Dal je stekao simpatije prema radnim ljudima i saosecao s njima zbog njihovih ne retko oskudnih uslova. Ta rano stecena saosecanja nisu ga napustala tokom celog zivota. Upravo u ovom mladalackom iskustvu trcba traziti deo korena Dalove motivacije i interesovanja za probleme ekonomskc demokratije. radnicke svojine i kontrole. Drugi faktor koji je mogao uticati na karakter i ostrinu Dalovog misljenja i pristupa treba traziti u okolnosti da je u ranim danima svog zrclog doba bio u prilici da zaviri u lavirinte politickc moci i vidi ,nevidljivi" svet arcana politike. Pre univerzitetske karijere Dal je radio u saveznoj dr.Zavnoj administraciji u Yasingtonu, uglavnom na analizi ekonomskih i radnih odnosa, i imao prilike da iznutra vidi i oseti. s jednc strane, slozenost i zamrscnost, a s druge strane, ovozemaljsku realisticku prirodu vlasti i tokova odnosno kanala politickog odlucivanja. Mozda neke reziduc njegovog bihcj\ ioristickog pristupa treba traziti upravo u ovoj profcsionalnoj mogucnosti i prilici da realisticki gleda na vlast i dozivljava je kao odnose medu ljudima-pojedincima, bez deifikacije i mistifikacije. ali i bcz ignorancije i prcZJra. Okolnosti pozicioniranja u centralnom vasingtonskom dclu americkog politickog .,levijatana"' i rada na pretezno ekonomskoj problematici. poscbno u \ ladinom birou za ekonomsku mobilizaciju za ratnc potrebe, pruzali su Yanrednu priliku ovom mladom i nadarenom formalno administrativnom poslcniku izuzetno ostog oka i naostrenih ambicija da uoci i analizira znacaj pojedinih determinanti posebno znacaj ekonomije za politiku kao i dometc
10

i ogranicenosti centralnih i politickih poduhvata poscbno ccntralistickog planiranja. U ovoj okolnosti. cini se. trcba traziti dco razloga La Dalovo naglasavanje. u razlicitim vidovima. znacaja ckonomskih pretpostavki i sire decentralizacije za efektivnost i razvoj politike i dcmokratije. Pored toga. ovakvo politicko-administrativno namestenjc pru:Zalo jc sansu Dalu da iznutra posmatra. dozivljava i prozivljava dcfilovanjc i ponasanjc razlicitih profila i eksponata ljudskog karaktera posebno onog najaktivnijeg dela politickog kora koji je jcdan cuveni politicki mislilac nazvao svetom lavma i lisica. Ovo iskustvo je verovatno pobudilo kasniji interes Dala za traganje i saznanjc nekih psiholoskih i antropoloskih osnova covekmog ponasanja i llJIhovo ukljucivanje u osnovno tkivo njegovog analitickog i cksplikativnog modela. Kad je kasnije dosao u priliku da sc sretne sa zivim izvorima odnosnn autorima razlicitih psiholoskih i antropoloskih eksplikacija iii njihmim dclima. Dal je tacno znao sta mu i zasto svc to treba i sta od svcga toga treba da odabere i stavi u svoj istrazivacko-eksplikativni pogon. Trecc. iskustvo iz Drugog svetskog rata i borba na frontu po alpskim gudurama sumornih jcsenjih i zimskih dana krajcm I 944. i pocctkom I 94:'. pruzili su jos jcdnu tako upecatljivu priliku Dalu da uoci bolje reci pot\Tdi mogucnosti i znacaj solidarnosti kao i bistrinu i imentivnost obicnih !judi kojima okolnosti ne dozvoljavaju da te svojc mogucnosti ni izraze a bmoli dalje razvijaju. U ovoj ravni realnosti Dal cc kasnije naci vazan oslonac 7~1 neke pretpostavkc i mogucnosti dcmokratskog konstituisanja i raz\ oja Druga grupa faktora koji su uticali na oblikovanje Dalovc tcorijskc 1 politicke pozicije treba traziti u horizontu socijalno-politickih uslova 1 lbivanja novijeg vrcmena. Tu valja imati u vidu bar dve okolnosti . .!edna -;c ticc planetarnog kontcksta, a druga je vczana za ideolosko-politicki milje zapadnog sveta posebno SAD. Kad je rec o sirem medunarodnom i socijalno-politickom kontckstu i uslovima, ne trcba zaboraviti da je Dalova generacija ucesnik iii svcdok. a katkad i jedno i drugo, velikih uglavnom kriznih zbivanja i promena koje su sc desavale tokom ovog veka. Tu pre svega. treba pomenuti bar cetiri taha dogadaja-dogadanja: Prvo, veliku ckonomsku krizu 1929. odnosno dcpresiju sa New Deal-om tokom 1930-tih; Drugo, pojavu totalitarnih porcdaka i Drugi svctski rat; Trece, hladni rat i blokovskc podclc: Cctvrto, naucno-tehnolosku iii post-industrijsku odnosno elektronicnu i informaticku revoluciju. Nije na odmet istaci da su godinc New Dcala i vremc izvcsnog polcta pa i ocekivanja da se promenama u javnoj politici mozc obczbediti brzi drustveni i demokratski razvoj. Rad u javnoj odnosno drzavnoj administraciji postao jc atraktivna profesija za mnogc pa i za Dala, koji JC zeleo da posle zavrsetka skolskih obaveza profesionalno radi u vasingtonskoj admtnJstrati\noj metropoli. Povremeno angazovanje u saveznoj administraciji JOS \ tsc jc utvrdivalo ave asptract.Je.
II

S druge strane, to jc decenija vclike unutrasnje i spoljnc najezdc totalitarne posasti koja se u obliku fasizma odnosno nacional-socijalizma 1 staljinizma sirila i nadvijala Evropom i Azijom i prctila da zatrc trag s\akom humanistickom i demokratskom razvoju covecanstva. Ovc okolnosti su jos vise podsticale Dalovu zabrinutost za demokratiju i uvcrenje da primarnim vrednostima demokratije, dcmokratskc s\obodc i humanizma trcba podrediti ekonomski sistem, bez obzira da li jc on kapitalisticki iii socijalisticki ili nesto trecc. Ova rana animacija dcmokratskom problcmatikom ostala JC primarna i trajna Dalova preokupacija. lsto tako, valja imati na umu da su pedcsetc godinc vrcme vclikc kompeticije dva bloka-sistema bolje reci hladnog rata i makartistickc oprcsiJC. Svi ovi dogadaji ili zbivanja su snazno uticali na polittckc mtslJOce i analiticare da svoja posmatranja i istrazivanja usmcre '1sc na nonjc vrcmc i realnu stranu stvari. lJ traganju za ideJnim odnosno tcorijskim osloncima, mnogima je vrlo brzo postalo jasno da u istrazivanju savremcnog rcalnog svcta nc mogu biti od vece koristi same tradicionalnc tcorijske rcminisccncije. Suoccna s brojnim novim pojavama i ograniccnim analiticko-cksplikativnim mogucnostima tradicionalnc politickc naukc. ccla jcdnu rrilicno siroka skupina politickih istrazivaca se okrece novim uglavnom cmpirijskim pravcima istrazivanja i tumacenja. lJ sklopu toga opsteg otpora tradicionalnim metodima udaraju sc temelji novog bihcjvioristickog rristupa u izucavanju politickih pojava. Sto se tice treceg izvestaja dalovih idcja, odnosno uticaja koji su doIazili iz univerzitetske odnosno akademske sredine, tesko jc preciznijc rcci koji su sve to autori, deJa iii struje inspirisali ovog politickog mislioca i istrazivaca. Uticaji su dolazili iz brojnih izvora odnosno autora i dcla sirokog istorijskog i teorijskog raspona. Pored velikih imena iz istorije drustvcnc i politicke misli poput Platona, Aristotela, Makijavclija. Hohsa, Rusoa, Smita (Adama), Dzona S. Mila, Bentama, Marksa, Tokvil,ja, Viijema Dzcmsa, KarIa Popera. Ycbera i drugih, na Dala su, cini sc, poseban uticaj imali pragmatisticka filozofija, pluralisticka politicka tcorija i bihcjvioristicko-kratolosko poimanje politikc. U ovom sklopu okolnosti treba prvo pomcnuti uticaj pragmatistickc l!ldividualisticko-utilitarne filozofije i metodologije. Siru i dublju filozofsku poscbno gnoscolosku osnovu Dalove pragmatskc i eklekticke mctodologijc c111i Dzemsov, Pirsov i Djuiev (Pirs i Djui su bili pod uticajem Dzemsa) pragmatizam, Bentamov i Milov utilitarizam i individualizam, Poperov antlutopizam i Pareto-Moskina real-politicka pozicija. Rodena i domicilirana najvecim delom u anglosaksonskom svctu, pragmatisticka filozofija, narocito u izdanju Yiljcma Dzemsa, zamisljala jc svct kao p\uralisticki a ne kao monolitni odnosno monisticki univerzum i otvarala iii pritvrdivala put ,radikalnom empirizmu'" u socijalnim i politickim istrazivanjima. Pod snaznim dejstvom pragmatizma i radikalnog empirizma. stva-

!2

ran je i razvijan i klasicni pluralizam 1 ncopluralizam; prvi jc bio vist.: filozofsko-politicki, a drugi vise istrazivacki usmeren. Interes za pluralisticku politicku stru_1u misljenja iii nacin gledanja probuden je kod Dala jos u studentskim danima kad mu jc doslo do ruku Digijevo .. Pravo u modernoj drzavi' (Law in the Modern State. prevcdcna na engleski 1919) i pregovor za tu knjigu koji je napisao jedan od na_ipoznatijih pluralistickih autora Harold Laski. Kasnije je O\a pocetna pluralisticka animacija pritvrdena i produbljena tokom slusanja Cokcr-o\ og kursa .. 0 novijoj politickoj misli" ( 1936-37). koji je inace iZ\oden prcma niegO\ OJ knjizi istoimenog naslova objavljenoj 1934. Deo CokcrO\og kursa 1 knjigc pod naslovom .,Pluralisticki atak na drzavnu suvcrenost ... a ko1i obuhvata uglavnom klasicne pluraliste J. N. Figisa, H. Laskia i A. D. Lindseja, najvisc je inspirisao Dala. Ovaj kontakt sa plurai!stickim tokom misljcnja cc \Ciikim dclom oznaciti pa i imenovati stazu kojom ce se krctati Dalova intcrprctaci_1a demokratske politikc. Tokom studentskih dana. takocte. Dal je imao pril1kc da se upozna sa raznim strujama levc odnosno soeijalistickc misli. Vee pomcnuti Cokcrm kurs sadrzavao je de love posvecene Marksu i ortodoksnim marksistima. cv olucionim socijalistima. sindikalistima. gild-socijalistima. anarhistima i hi1stima. Od brojnih tokova misli Dalu su najvise bile interesantne one koje su nastojale da povezu socijalisticki ekonomski sistem i dcmokratsk i politick 1 sistem. Ovaj izvor inspiraeija je mogao biti utoliko jaci i uverljiviji sto su mnogi pripadniei vee pomenutog pluralistickog toka misli bili prosocijalisticki odnosno socijaldemokratski orijentisani. Uz to. i vise od toga. idcjc ovih autora su potvrdivale neka ranije stcccna Dalova osecanja i saznania i pomogle Dalovom uocavanju sire teorijske i empirijskc relevancijc socijalnc probtematike, a. donekte, i mogucnosti teorijskc prerade i artikulisanja svoje vee pomenute socijalne osetljivosti. Najzad. valja imati u vidu snazan uticaj koji je na Dala imao bihejvioristicki pristup i tok politickog misljenja boljc reci istrazivanja. koji jc bio popularan i moderan u velikom delu intelektualne zajednice u SAD tokom pedesetih godina. Ne ulazeci dublje u razloge snazcnja i sirenja ovog pravca zasad je dovoljno istaci da je rec o metodu istrazivanja iii. kako kaze Eulau. o .,analizi politickog ponasanja. koja jc prvenstveno zainteresovana za dcterminisanje konsekvenci individualnog politickog ponasanja na funkcionisanje politickih institucija.20 Drugim recima, individualni a ne kolektivni aktcri poput drzave i drugih politickih institucija postaju osnovni predmct istrazivanja. Bihejviorizam je. moglo bi se reci. rezultat dHJstrukih. socijalno-politickih i kulturnih, uslova i okolnosti. S jedne stranc, on jc ccdo pragmatisticke i pozitivisticke filozofije, sociologijc i politike. kl)je JC. s drugc stranc.
20 H. Eulau ... Political Beha\ ior... Encyclopedia of the: Social Science. \,d. 12 Press. New York. 19M\.
f
rc'c

porodeno i oblikovano u posebnim klimatskim i socijalnim uslovima. U kontrapoziciji spekulativnom i teleoloskim utopistickim i kritickim vizijama. koje su inspirisale nezadovoljstvo postojecim stanjem, pa i. implicite iii eksplicite, pozivale na re\olucije, razvijani su smerovi istrazivanja koji su, poput bihejviorizma, u fokus paznje stavljali realne odnose medu ljudima i ponasanje pojedinca, pre svega, njegovu slobodu izbora i uticaja u procesu politickog odlucivanja. Empirijske i pozitivisticke implikacije pragmatizma bile su upotrebljivc u odrcdenim istorijskim uslovima i ideolosko-politickoj atmosferi kako za vladajuci politicki i ekonomski poredak i njihovc nosecc snagc tako i za veliki deo intelektualne zajednice. Jos jednom treba podsetiti da su pcdesctc godine bile vrcme velike kompeticije dva bloka sistema bolje reci hladnog rata i makartistickog !ova na ideoloskc vcstice u komc sc mogao proglasit1 komunistickim diverzantom ili idcoloski nepodobnim i krivim svaki onaj ko jc pokazivao i najmanje znakc zelje za iolc radikalnijim promcnama. Nc treba zanemariti ni znatan uticaj makartizma na akademsku srcdinu21 i stvaranje odnosno oblikovanje bihejviorizma22. U ovakvoj atmosfcri i na strani vladajucih snaga i poretka, radili su punom parom nc samo razni opresiu11 drzavni mehanizmi, vee i odgovarajuci idcoloski aparati preobuccni u odoru raznih filozofsko ili teorijsko-politickih i metodoloskih orijentacija. Vladajuca struktura je tada smatrala da se pragmatisticka filozotija. obucena u empirijsko-pozitivisticko i bihejvioristicko ruho. sasvim dobro uklapa u njene ideolosko politicke potrebe i vizije. Stoga je jedan od vodecih americkih politickih sociologa odnosno politikologa, David Iston. mogao ustvrditi da bihejvioristicke nauke treba da zahvale pored ostalog i konzervativnoj klimi koja je bila sumnjicava na sve sto je podsecalo na socijalizam. I Kristijan Bej (Bay) tvrdi da je uticaj bihejviorizma na politiku konzervativan i antipolitican.23 Bihejviorizam je nacin koji su izmislili univerzitetski profesori za zaobilazenje opasnog predmeta politike bcz postizanja naukc.2-1 Mnogi bihejvioristi (Key) ukljucujuci i Dala pokazuju u svojim radovima prccutno vrednosne pretpostavke koje se ogledaju u tome da je americka demokratija najbolji sistem vladavine. Pluralisticka demokratija je, nastavlja Bay, u odredenim zemljama cesto zastitni mehanizam (protective shield) za interese srednjih i visih klasa. Stavise, bihejvioristi ccsto pretpostavljaju da je stabilnost najvazniji drustveni cilj. To je prcokupacija sa pscudoponasanjem.='' 21 P. F. Lazarsfeld - W. Thielens. The Academic Mind: Soc1al Scientists 111 a Time of Crisis. The Free Press. Glencoe. Ill. I 95R. 22 D. Easton. ,Political Science in the United State'i: Past and Presenr. International Political Science Review. No. 1. 19R5. p. 139. I 40. 23 C. Bay. ,Politics and Pscudopolitics", American Political Science Re\iew. Marcil. 1965. 24 A. Cobban. ,The Decline of Political Thcor; ... Political Science Quarterly. 1953.
25 C Bay. Op. cit.

14

Otuda i nije neshvatljivo zasto je iz najuzih centara politicke i ekonomske moci podstican razvoj bihejvioristickog pristupa i brizljivo gradena i stimulirana institucionalna infrastruktura koja bi hila u stanju da nosi ovu novu i obecavajucu metodologiju. Ovo novo istrazivacko podrucje bila je delom znacajna ideoloska utvrda postojeceg poretka, a delom ,rajski vrt'' za talentovane i ambicioznc istrazivace. Zbog vee pomenutih razloga i okolnosti, bihejviorizam je bila velika sansa za brojne apopologetski iii komformisticki nastrojene naucnc poslenike, kakvih u svako vreme i u svakoj zemlji ima u izdasnom broju. No, isto tako, treba reci da je bihejviorizam bio i veliko iskusenjc i prilika za one druge ambiciozne naucne pregaoce, manje iii 'ise. pceg moralnog korena i sastava. Za ovu drugu vrstu naucnih poslenika on je mogao biti dvostruko cak i trostruko upotrebljiv i atrakti\an. Pno. zato sto je pruzao okvir i mogucnost da se bude liberan u americkom smislu i istovremeno neutralan pa i nade izvcstan zaklon iii samostalnost kako prema levici tako i prema desnici. Hacker misli da je bihejviorizam pruzao pogodan nacin izbegavanja pritiska javnog oglasavanja iii prosudivanja. Posto jc .. liberal u svojoj politici, ali bojazljiv u svojoj licnosti. bihcjviorist je bio spreman da uroni u bihejvioristicku struju, jer onaj koji se ne eksponira mnogo ne mo?c biti napadnut (,who has not stuck his neck out cannot be attacked"). I kad dovodi u pitanje dominantne vrednosti, on to cesto cini u tehnickom zargonu i pred ogranicenim auditorijumom".26 Drugo, zbog toga sto je ovaj novi pre svega metodo\oski pravac pruzao vanredne uslove i mogucnosti da oni ambiciozniji istrazivaci razviju iii oprobaju svoje stvaralacko-inovativne sklonosti i svoje analiticko istrazivacko umece. Atraktivnost bihejvioristickog kao hegemonog pristupa tokom pedcsctih i pocetkom sezdesetih godina je bi\a pojacana i cinjenicom sto je on okupljao ne mali broj poznatih imena, sto je nasao siroku primenu na univerzitetu u nizu disciplina i sto je podsticao interdisciplinarnu saradnju i uzaJamno koriscenje naucnih rezultata razlicitih naucnih oblasti. Olaksana komunikacija dostignuca iz razlicitih disciplina omogucila je i politickoj nauci da koristi mnoge vee uhodane istrazivacke tehnike drugih disciplina, posebno survey metode, intervjue i tehnike merenja i da ih kroz izdasnu primenu i dalje razvija. Univerzitet je postao povoljno ogledno dobro i oranica za nove bihejviorsticke zasade i uzgoj cele jedne nove generacije istrazivaca. Epicentar ovog novog istrazivackog talasa i pokreta postaje Cikago odnosno ,Cikaska skola politicke nauke". Kasnije se ova orijentacija i njena institucionalna
26 A. Hacker. .,Political Behavior and Political BchaYior. Pulitical Studic,. 1\,p I. 1959. p. 40. 27 R. Seidelman - E. J. Harphman. Disenchanted Realists. Political SctCilL"c' allll the American Crisis, 1884-1984. State University of NC\\ York Press. A lban:v. \4Xi-

I:'

mreza siri27 bilo ulaskom u druge univerzitctskc srcdinc IIi st\ aranjcm si ri h intcr-univerzitetskih i van-univerzitetskih punktma za podrsku i raznlJ hihejviorizma. Sve ove okolnosti. kao i dolazak Lasvela na .Jelski umvcrzitct posh: rasturanja Cikaske skole, imali su uticaja na razvoj jcdnog hroja politickih teoreticara i istrazivaca ukljucujuci tu i Dala. No, iako se prikljucuje bihejvioristickom pokretu i postajc jedan nd njegovih videnijih izvodaca. Dal jc zadrZ:ao samostalnost i. u odrcdcnom smislu. originalnost svog pristupa. To se moZ:e vidcti i iz dvc okolnosti. Pno. iz cinjenice da ni on. kao ni neki drugi autori. poput Istona i Heinz Eulau-a. koji su nosili i gajili sire teorijske pretcnzijc i motive. i napisali mozda najboljc radove o bihejviorizmu. nisu pripadali ll\0111 uzcm i u iz\ esnom smislu institucinalizovanom jczgru bihejviorizma. Drugo, Dal nije shvatio bihcjviorizam kao iskljuci\ u hcgemonisticku kontrapoziciju odnosno alternativu ili zamcnu za druge discipline i pristupt' izucavanju politickih pojava. On ne misli da usvajanjcm hihcjviorizma trcha negirati valjanost koriscenja drugih nchihejvioristickih pristupa. U tome Dal nijc bio sam. :vlnogi autori su stajali negdc izmedu trad1cionalizma i bihcjvwnzma. Ako je tacno ono sto neki autori u no\ ijc vremc naglasavaju da JC bihejviorizam samo na kracoj stazi uspeo i to zbog uspesne samo-promocijc. ali na duzoj stazi krahirao. jer obecanja koja je dao nisu mogla biti ispunjena2K, treba reci da to nijc u vecoj mcri pogodilo Dala. Dal jc neostecen preZ:iveo ncuspeh bihejviorizma na duzoj stazi. I vise od toga. Preziveli su neki elementi bihejvioristickog pristupa u Dalovim kasnijim istrazivanjima. Uz to. bihejviorizam je u neku ruku pomogao Dalu da uoci i ,oscti'" znacaj i potrebu poznavanja nekih drugih disciplina i istra:Zivackih tchnika. pre svega matematike i statistike za analizu politickih procesa. Usmcrenost na istrazivanje politickog ponasanja trazila jc vccu empirijsku cgzaktnost, prcciznije termine i kvantifikaciju, pa i izvesni formalizam u postupku istrazwanja. Boravak u Centru za vise studije u bihejvioristickim naukama (Center for Advanced Study in the Behavioral Sciences) u Palo Altu 1955-56. dan jc priliku Dalu da upozna jcdan broj vidcnijih imena iz oblasti filozofije naukc i matematike, kojc su bile pre svega zaintcrcsovanc i konccntrisanc na teoriju merenja. matcmaticke ekonomijc, tcorije igara i teorije socijalnog izbora i stccc odredena znanJa iz tih oblasti. I ovlas pogled na jedno od
~X T. Ball. .. American Political Scicnc~ 111 Its Postwar Political Contcx". 111 .1. F<~rr - R. Seidelman, cds .. Discipline and History. Political Sc1cnce 1n Ihc L:nitcd State-;. The \ ni\ er:.it] of M1ch1gen Press. Ann Harhor. 1993 p. 220. 221. 2'! R. A. Dahl. A Preface to DemocratiC Thcor:. Op. cit. .10 K. Aro\\, Social Choice and lndiv 1dual Values. 1951.

16

najpoznatijih Dalovih dela29 lako otkri\ a znatan uticaj pa i 1zvcsnu zancscnost metodom i argumentacijom poznatog predstavnika teorijc socijalnog izbora i svog poznanika Keneta Aroua.11l. Isto tako. cini se da je bihcjviorizam. pored drugih faktora. naravno. pobudio ili jos vise podstakao intercs Dala za psiholoskc, antropoloskc i socioloske aspekte politickc stvarnosti i procesa. Metodoloski individualizam koji je stajao u osnovi bihejviorizma sam po sebi jc naginjao i bio praktikovan u psiholoskim i antropoloskim analizama i Dal jc intcligcntno i \Csto koristio, bolje reci inkorporirao, neka dostignuca i rczultatc O\ih nauka u svoje politicke analize i interpretacije. Po sebi je razumljivo da je ovakva prilicno siroko razapeta-rasplinuta metodologija trazila iii pretpostavljala i odrcdcnc uporisne tackc kojc l;c omoguciti posebnu politicku supstancijalnost i integralnost politickog istrazi\anja. Takve uporisne i organizirajucc tackc s\ojih 1strazivanja najvccim delom Dal nalazi u Veberovim i Lasvelovim razmatranjima i kategorijama \ lasti i uticaja. Najzad, cetvrti determinirajuci faktor u Dalovom naucnom raz\ oju i oblikovanju bilo je ono sto je on doneo na svct svojim rodcnjcm odnosno prirodne intelektualne predispozicije. Prirodni dar ovog \ odcccg sanemenog politickog teoreticara i istrazivaca omogucio je da se brizljivo biraju. prcraduju i koordiniraju na odredeni nacin sv1 oni prcthodno pomenuti t~tkt(Jri i agregiraju u jedan siri i unutar sebe diferencirani eklekticki pristup u interpretaciji politickih procesa i mogucnosti razvoja i funkcionisanja demokratije. Cini se da treba zahvaliti najvise upravo tim prirodnim predispozicijama sto je Dal bio i ostao. neka nam budc dopusteno da kazcmo. bil1CJviorista sa zadrskom. On je dobro video i snagu i ogranicenosti bihcJvionstickog pristupa. Uvid u njegove brojne radove pokazuJe da izvcsna poncsenost teorijom igara i teorijom socijalnog izbora. koje su se obilato sluZilc. a u nckim varijantama pomalo i kindurile. matematikom i statistikom. koja jc bila prisutna u ranijim radovima nestaje u njegovim kasnijim delima. Dal JC ocigledno postao pomalo skeptican u pogledu eksplikativnih mogucnosti tih teorija. To je, cini se, i jedan od razloga zasto je on kasnije cesce i rade koristio druge pristupe. U stvari. Dal je bihejviorizam shvatio kao jcdan veliki protest tradicionalnoj politickoj nauci i pristup koji otvara mogucnosti za istrazivanje i interpretaciju samo nekih slojeva iii aspekata. a ne i cclc slozene politicke realnosti i tokova razvoja. Stoga jc on mogao da tako indikativno i simbolicno izrazi svoj odnos prema bihejYiorizmu naslo-, om studije31: . Bihejvioristicki pristup u politickoj nauci: Epitaf za spomcnik uspesnom protestu". 31 R. A. Dahl. .. The Behavioral Approach in Political Sca::m:c: Epitaph for a Monument to a Successful Protest". American Polittcal Sctcncc Rc\ ie\\. Vul. 55. l\o. -l Ike 1. 1961.
17

II. SKICA DALOVOG METODOLOSKO-TEORIJSKOG REFERENTNOG OKVIRA

Ceo ovaj sklop uslova i okolnosti doveo jc Dala do odgovarajucc filozofsko-politickc odnosno mctodolosko-teorijskc pozicijc i rcJtinga koji ga svrstavaju u najpoznatija imena savremcne politickc literature. Na p1tanjc kakva je to politicka misao posebno metodologija i tcorija nijc jednosta\'IW odgovoriti. Na kakvu epistemolosku osnovu nalczc iii pocl\a Dalma politicka misao? Da li je to parcijalna odnosno fragmentarna iii cclovita i konzistentna teorija politike i demokratijc? Je li rcc o normati\noj iii cmpirijskoj, maksimalistickoj iii deskriptivnoj teoriji'? lma li Dal uopstc tcoriju politike? Da li njegova demokratska tcorija prcdstavlja opstu iii posebnu tconju demokratije odnosno teoriju poliarhicnog modcla demnkratijc") Puni.Ji odgo' or na ova pitanja trazi, dakako, svestranu i produbljcnu analizu njcgO\ ih radova. Nase pretenzijc su, kako je vee receno, ograniccnc utoliko ;to -.;u usmcrene na posmatranje i prosudivanje samo nckih bitnih slojeva. karakteristika i domasaja njegove politicke posebno dcmokratske misli. t: ovom delu, kako to i sam naslov upucuje, bice reci samo o nckim epistcmoloskim odnosno metodolosko-teorijskim premisama, pristupima i konceptima. Nastojacc se, pri tome, da i ovaj osvrt bude sto vise u funkciji narcdnog dcla koji je posvecen demokratiji, polazeci od pretpostavke da je i sam Dal predana radio na mnogim metodolosko-teorijskim pitanjima kao prctpoiJu J!1 osmatrackoj tacki sa koje je moguce bolje razumeti i osvctliti slozeni, efektivni iii potencijalni, svet-proces demokratije i demokratizacije u savremenim uslovima. Inspiracije i sastojke za svoje teorijske, metodoloske i konccptuoloske konsideracije i empirijske nalaze, Dal je, kako je vee pokazano, iZ\Iacio iz razlicitih izvora. Kao sto je koristio razlicite izvore, Dal je tako i demonstrirao, probao i praktikovao svoje znanje i analiticki um odnosno umece na razlicitim podrucjima politicke i demokratske teorije i zivota. Dalova naucna produkcija pokriva cetiri osnovna tematska kruga: Jedan sadrZ:1 sira teorijska i metodoloska pitanja politicke nauke i politike'2: Drugi Je pos\ccen teorijskim i empirijskim problemima demokratije'\ Treci obraduje po32 Ovde bi se mogli ubrojiti samo neki od radm a: Politics. h:unOI111C' and Wei t~m.: (Sa C. E. Lindblom-om). New York, Harper and Rm1. 195:;: l-v1,ltkrn Political \nal:sh. Engle-wood Cliffs. 1\.1. Prentice Hall Inc. 1963: ,The Concept of Plmcr'". Behav1oral Sc1cncc. 2 (July), \957: ,The Science of Politics: New and Old". \Vorld Po lilies. VII. :\pr. 195:': .. Business and Politics: A Critical Appraisal of Political Science". 111 SuCial Sc1cncc R,'se<Hlh on Business: Product and Potential. Eds. R. A. Dahl - M. Haire - P F La/arskld. l\cv1 York, Columbia LniH:rsity Press. 1959: .,The Bchavinml Approach Ill Polit1cal Science: Fpitaph for a Monument to a Successful Protest". American Political Science Rcvll'\1. Vol. 5.~. '\o. 4. Dec. \961.
33 U ovu grupu radova mogu sc ubrojlli: A Preface to Democratic Theory. Ch1cago. Lnivcrsitv of Chicago Press, 1956: Who Governs'' New Haven. Yak l nivcp,itv Pres,;. llJ61. After the- Revolutim~? New Haven. Yale Univcrsily Press. 19 7 0: Pldvarchy Pa;ucipaunn and

lR

jedine komplekse ili segmente politikc iii dcmokratijc'-+: Cct\Ttt sc ticc problematike americkog politickog sistcma-zi\ ota3s i komparati\ nog politickn~ kontcksta. Ovo razvrstavanje. dakako. valja shvatiti uslmno . .JCr sc u Daiovim radovima preplicu teorijska i mctodoloska. normattvna i cmpirijska. komparativna i nacionalno-monografska. istorijska i aktucina ravan i prohlcmi tc je. stoga. tesko vezati pojcdinc njcgm c rado\ c ~amo ;a jcdnu l 1bla~t ili vrstu analizc. u pola \Cka S\Og naucnog St\araiast\a Dal jc \ i~c prnhlcmatitmau. raLlagao. produhljivao. testirao i argumcnto\ an nckc 'i\ njc osnm nc ll'mc 1 tcze ()dnosno prctpostavke ncgo sto ih jc sirio ili ll\odio !10\C. Pitanja \<I kojima najcescc Dal zapocinje ncka s\ oja i-;tra/ivanj<J 1 "tudijc Dl\ rs<J\ :qu nc samo odgovorima \CC i nm im pitanjima Otud ~\aka njcgo\a knjtga prcdsta\lja uvod i povod za nmu raspravu i nmu knJJgu. (ho utoliko \i'>c' stu je Dal vrlo budno i priljezno pratio intclcktualnc rcakciJc na njcgma kazi \ anja i nastojao da. uz S\ o m ai:a\ anjc kriticara. al:urno odgo\ em na njth. Odgovori su bili i povod da sc ncb idcja ili propnziciJa jus duhljc i ;ire argumcntuje ili ilustrujc, a ako trcha i korigujc iii nwdifikujc. Ako '-L' to 1ll1a u ndu, onda Dalovo cesto vracanjc na nckc problemc l1Cl'l' hill :->hVaCCJ10 ka0 pUkO ponav]janjC j]j Vl'aCat1jC J1(l pOCCtak. \ CC kao Jla'i\OjalljL', pa i hrabrost i sposohnost. autora da nckc kiJucnc prohlcmc pollltkc 1 lk mokratije os\ctii sa razlicitih strana i u razlicitim okolnostima. Nacelno, i u jednoj siroj ontoloskoj i cpistemolosko-aksioioskoJ ra\ 111 posmatrano. moglo hi sc reci da Dal nema i n..: 2eli da ima ncku svt.ohuh\ atnu metateoriju i sinteticku metodologiju. On JC u pozitinwm smts!u \ 1;, empirijski teoreticar i eklekticar. U vclikoj istorijskoj kontrapolactjt 1 dch~llt tzmedu objcktivnog idealizma i utopistickc holistickc tl'lcologije. s 1cdnc strane. i kritickog racionalizma odnosno radikalnog empirizma. kop.1 traJc \ isc od dvc i po hiljade godina 1 koja sc mol:e personifikovati tmcntma. 11 pn om slucaju. Platona. Hcgela 1 Marksa. a u drug:om Viljcma Dzcmsa 1 Karla Popera, Dal drzi ruku ovoj drugu grupi mislilaca.
()ppu,ition. 1'<<:11 Ha1en. Yale Lni1crsity Pre". 1971. Dikmmas pf Pluralt'it DemPc'r:IC\ \utPnumy versus Control. New Haven. Yale Lnilcr>itv Pres-.. llJX:'. ,\ Preface 1<1 1-cunllllllc lkmocracy. lkrkcky. Lni1ersity of California !'reo.;,: Democrac1. l1bcn~ aand I qual1t1. (l,IP. Norwegian Lni1crsity Press. 19XI1: Dcmocracv and lh Critic,. '\n1 ILill'll. Y;,k lntvcrsity Press. 19X9 . . 1-+ Cha grupa obuhvata slcdcce rado1 e Con!,!n:o.;s and lo1e1gn Polin. Nc11 'r ork. H:trcourt Brace and Co. 1950: Domestic Control of Atom h.: Encrg~. \\ ith R S. Br.J0\1 n Jr. '\e'' York. Soc1al Science Reserch Council. 1951: Political Oppo,ltloth 111 \\ c-;tLTil fkn1nc r.tcle-.. Editor and Contributor. 1\c\\ lla1 en. Yale l 1111 er,ity I'lL'" ILJ6h: Reg1mcs .till I ()I' po,ltions. Editor. l\iev. Haven. Yale University Prc<>s. 1973: Si;c dlld fk1nonaL'V. \\ 11h f R Tutic. Stanford. Stanford Lniversity Press. I 'J7l .\5 Ttt bi se mogli ubrojJti: Pluralist Dcmllcr:!c:v in the l nitcd States: Cnnll1,., ,111<1 lPihCnt. Chicago. Rand Mc!Sially and Co. 1967:
Jl)

Kad je rec o epistemolosko-aksioloskoj potki. koja '~likim dclom prcdodreduje iii implicira neke bitne pozicije Dalove teorije i m~todologij~. valja razlikovati dva dela iii dve ravni: jedna jc doncklc proz~ta ps1holoskim pnmesama, a druga je, cini se cistija. i vise argumcntati\ na. U obcma Dal stoji i funkcionise kao antiutopista. antiholist i antit~lcologist. Znacajan i u neku ruku preliminarni dco Dalm~ filozofij~ odnosno epistemologije cini svcst iii stav. pa i osecanje. da jc ljudsko znanjc. kan i mnoge druge .. stvari'", ograniceno i relativno. Svcst o ogranicenosti znanja sasvim logicno vodi i ogranicenim naucnim prctenzijama. Stoga Dal i ncma aspiracije da daje neku integralnu teoriju politike iii dcmokratijc koja bi -.;adrzala sve znanje. Stavise, on se pomalo podsmcva onima koji smatraJu da jc moguce pokupiti sve znanje u jednoj knjizi, kao i onima koji mislc da j~ S\C SIO jc znacajno vee receno U velikim radovima proslosti i da protckom \T~lll~na ti radovi, kao i staro vino. postaju sve bolji. On izricito 1stice melanholicnu cinjenicu .,da niko nikad nije bio dovoljno mudar da doprincs~ vise ncgo malo parce (,.a small fraction'') o onome sto jc poznato u politici" 1 h. Dal nema ni nameru da kaze sve ono sto drugi tr~ba da znaju o politici. Njegova prevashodna tc.lnja jc da opremi javne poslcnik~ i zaintcresovane subjekte sa malim brojem osnovnih. starih i novih. konc~pata. tdcja i analitickih sredstava, kako bi sa vise kompetencije mogli da razum~ju i obavljaju odredene analiticke poslove u sferi politike. U skladu s tim. moglo bi se rcci da je Dal vise orijentisan prema razradi i pruzanju analitickih sredstava koja pomazu u trazenju odgovora na intcligentan nacin ncgo prema davanju gotovih odgovora.37 U nesto cistijoj epistemoloskoj ravni posmatrano. Dal je najq:cim de1om empiricar iii cmpirijski teoreticar i istrazivac odnosno biheJviorist okrcnut vise analizi sveta zivota. Iz ove vizure-rakursa nauka se shvata uglavnom kao skup propuzicija koje treba da budu testirane pomocu logickog korisccnja empirijskc C\ tdcncije.3X Ovaj siri stav vazi i za politiku odnosno naucnost u politici ... Kadgod. kaze Dal. studenti politike skrupulozno tcstiraju njihovc generalizacijc i tcorije naspram cinjenica iskustva pomocu pedantnih opservacija. klasitikacijc i mcrenja, tada je politicka analiza naucna u njenom pristupu. U meri u kojoj taj pristup omogucava testirane propozicije znatnije opstosti. politicka analiza se mozc smatrati naucnom u njenim rczultatima". Pragmatska antiutopisticka pozicija Dala oglcda sc u njcgovoj primarnoj zainteresovanosti i usmerenosti na promisljanje i istrazivanje mogucih i realnih stanja drustveno-politickih procesa. Drugim recima. njega nc intercSU.JC bilo kakvo idealno stanje drustva pa prema tome ni bilo kakav idcalni
3o R. A. Dahl. Modem Political Analysis. Englewood Cliffs. !\cw .Jersey. 190."l. p. \'I I. J7 R. A. Dahl. Modem Political Analysis. Op. cit. p. 2 38 R. A. Dahl, Politics. Economics and Welfare. Op. cit. p. XIV.

20

model demokratije. Stoga njegov1 napori nisu usmercni ni na trazenjc odnosno projektovanje sistema koji bi posrcdovao izmedu trcbanja i hivanja odnosno izmedu onoga sto .. treba" da dode i onoga sto jestc. I kad bi hio moguc u stvarnosti, takav sistem, po misljenju ovog autora. ne bi mogao da hude prcdmet politickih nauka ... Nauka, kazc on, nc moze da stvara most prcko jaza izmedu ,jcste'" i ..treba'" .39 Ako zeli i hoce da bude racionalno, a ono to mora ako jc n1zv ijcno i modcrno. drustvo nc moze odnosno nc sme biti utopisticko niti plan1rati na duzi rok. Poput Popera, Dal misli da treba birati samo ona rcscnja iii alternative kojc su u sadasnjosti iii bliskc, jer jc buducnost ncprcdvidljiva. Utopizam i holizam su neracionalni iii antiracionalni. ncliberalni odnosno neslobodarski i monisticki odnosno jednodimenzionalni. U odhranu ovc pozicije Dal poteze citavu bateriju argumenata. Utopizam je pre svega neracionalan. Treba imati u vidu da pojcdinac ne moze predvidati svoje aktivnosti i odnose na duze vrcme i sto jc naj\aznije ni !judi sami ne znaju sta hoce, vee to otkrivaju ziveci i radcci. Dal cak tvrdi da je planiranje duze od godinu dana 11crclijabii11o. Stoga sc nc treba za11ositi ni velikim ciljevima 11i veiikim promc11ama polazcci od pretpostavke da ce 0110 sto jc zamisije11o biti i ostvarc11o. Ovakav optimizam je. popcrovski receno, a11titeza racio11al11e kaikuiacije4o. Racionalna drustvcna akcija ,ne zahteva ni jed an predaleki ci lj (overriding purpose): nasuprot tome, ona obicno zahteva brizljivo promisijanje potencijaino iii stvarno konfliktnih akcija usmerenih na razlicite svrhe".-<1 Preokupacije ideaiima prcdstavljaju ne samo uzaludno tracenje vremena i cnergije, vee i mogucno"t nanosenja ozbiijne stete i drustvu i pojedincu. Bezbroj puta je vee pokazano da ideali nanosc vise zia u procesu svog ostvarenja 11ego dobra kad bi se cak i ostvarili. Stoga, postoja11je ideala moze biti opas11o. Nijc optimalno 0110 sto je idealno, a najbolje je ono sto je optimaino. Nesto kao optimaino treba uzimati samo ako se ono takvim pokazaio u dosadasnjcm istorijsko-komparativnom iskustvu. Optimai11o i isti11ito je, kako je isticao Viijem Dzems, nasuprot Platonu, samo ono sto je u horizontu dosadas11jc istorije, sada i ovde. a ne s onu stranu sadasnjeg sveta realnosti. Idealna drzava nije nikad postignuta i u praksi izgleda nedokuciva u biio koje buduce vreme zato sto je cena njenog postizanja veca od one koju ce !judi tolerisati i mozda veca i od one koju bi !judi trebalo da tolerisu. ,.Ono sto je optimalan sistem za odlucivanje nije neophodno ono sto mi obic11o mislimo da je idealno ... U maksimiranju te vrcdnosti vi cesto ignorisete iii podcenjujete cenu drugih vrednosti. Zbog toga odredeni ideali ne samo da
39 R. A. Dahl. The Science of Public Adrmmstratron RC\ iew. 7. Winter.
p. R6

1'14 7

40 R. A. Dahi-Ch. Lindblom. Politics. Econ01mcs and Welfare. Chicago. l 976 I Ill:\<\.

41

R. A. Dahl-Ch. Lindblom. Politics. Economrcs and Welbrc. Op. cit. p.

illll

21

nisu postignuti ncgo tako cc-;to izglcdaju ncdosti/ni. i. prostijc rcccno. llJSLI vrcdni postizanja".42 Drugu ve!iku manjkavost utopisticko-tc!co!oskc ho!Istickc pozicqe odnosno idealnih projekata Dal nalazi u brojnim cak 1 li7Ickim ograniccnjima (fisical constraints) slobodc. inicijat1ve i slozenog psiholnskug sklupa cmcka. Postojanje ideala implicira monizam i neprirodno oki-cL~l' !jude. koji su fakticki multivrednosno orijentisana bica, samo na jcdnu stranu. Ociglcdno JC da u ovoj poziciji Dal polazi od DzemsO\ og pluralisti(:kug univcrzuma-1; u kome postoji \ise. a ne samo jedna vrednost ... Raciona!na socqalna akcll<l. kazc Dal, ne zahteva jedan najvisi cilj Ia single ovcrndmg purpose); :\a:-.uprot tome. ona obicno trazi brizljivo smislje1w usagla~avan.JC (a careful!) thought-out adjustment) potencijalno iii st\ arno suprotsta\ Jjenih akti\ nost1 1-..uje tezc razlicitim clljevima. Nije \ermatno ni istina da ckonomillran.Je prdo drzavnih hijerarhija (government hierarchies) zahte\a jedan naj\ rsi cllj."44 Mogucnost i praktikovanje slobode sadrzalll su u i.1boru izmedu tih 'rcdnosti iii u njihovom kombinovanju. Te \rcdnosti su. pn Dalu. pre s\ ega: slohoda. racionalnost. demokratip, subjcktivna jednakost. sigurnost. progrc-, i adehatno ukljucivanje odnosno participaciJa (appropnate Inclusion ).-1' Olako i dcmagosko bolje rcci dogmatsko preferiranjc ~amo ,1cdnog cilia ili samo onog cilja koji jc vise vrednost ncgo rcalnost. moze da ugrozi ost\ am anjc drugih ciljeva koji mogu bit1 isto tako znacajni i \ italni. a time. posredno i na duzi rok. da ugrozi i onaj cilj koji sc postav lja kao jedan jcdini. a to jc demokratija. Vredno je paznjc Dalovo uocavanjc i upozorenjc da Hednosti iii cilje\ i covcka de Juju u neku ruku po principu spojenih sudm a. Prelivanjc s ,1ednc strane oseti sc na drugoj strani i sva mudrost covcka ili pojcdmca "astoji se u tome da prosudi kakva to akcentacija Hednosti njemu naj\ isc odgm ara. Tezak problem prosudivanja kojoj od vrcdnosti dati prcdnost. u situaciji kad se svc one ne mogu postici ili kad su u mcdusobnoj koliziji ili su u koliziji sa zahtevima drugih. s obzirom da maksimizacija jednog ci Ija ccsto dolazi u sukob sa maksimizacijom drugoga iii mnostvom drugih. Dal resm a na utilitaristicki nacin. Dalov utilitarizam je. dobrim delom. \Czan za njcgm u pragmatsku, bolje reci. pluralisticku epistcmologiju i akisolog1ju. Ako se prihvati kao realno i optimalno postojanjc vise vrcdnosti. i ako su ncke od tih vrednosti. us led raznih razloga, u mcdusobnoj koliziji. onda em ek mora imati neki unutrast~ji osnov ili princip na osnovu koga \rsi izhor. I tu sc Dalu pokazuje licni kalkulus odnosno kalkulus licnc korisnosti kao najpri4::' R. A. Dahl. Alter the Revolution. p. 4K. 43 W . .lame;,. l:s,ay-, in Radical Empiricism and A PluraJr,IIL' l'nrv<:r>c. ~C\\ '\ r>1k. L P Dutton and Co. 1971. ( Pluralisticki untvcrzum JC publrko\ an pn 1 put Jl)OlJ. a Radikalnr cmpirici1am llJ 12.) 44 R. '\. Dahl. Politics. Economics and \\ell'arc Op. cit. p _\()() 4:' R. A. Dahi-Ch.Lindblom. Politics. Economics and Wcltim:. Op. crt. p 41.
T1

hvatljiviji princtp za opredeljenje. Pre svakog izbora co,ek odmerava njcgovu korisnost i prema tome se opredeljuje. Samo ako za nesto dobije vise nego sto ga to kosta iii ako dohici prevazilaze cene (,.if you gain more than is your cost if gains exceed your cost'"). covek preduzima odredenu politicku akciju iii politicko ponasanje. Samo ako .. dobici pre\azilaze cenu za \as jc racionalno da participirate".-t6 Drugim rccima. resenje il1 .. racionalno procenjivanje je obicno stvar kalkulisanja oko toga koliko je ncko spreman da zrtvuje odredcne ciljeve da bi postigao neke druge ciijen' u punijoj meri."'r Liberalna a delimicno i utilitarna pozicija Dala. nnplicite iii cksplicite. dolazi do izrazaja na vise mcsta i u vise njegm ih dela. Pre svega. valja zapaziti da Dal stalno drzi na oku pojedinca i mogucnost njego\og izbora. :-vlogucnost slobode i licnog izbora pojedinca su 0110 sto cini jedno drustvo i njcgovc gradanc slobodnim i demokratskim. To su. drugim recima. osobine po kojima se moze prosudivati da li jc i koliko je jcdno drustvo demokratsko. Iz ovako ontoloski. epistemoloski i eticki bolje reci pluralisticki. pragmatski i utilitarno rasciscenog i pripremljenog pretpolja Dal ulazi u zamrsenu sferu politike. On je vee prethodnim postupcima sklonio tcskc Za\ esc holistickih i utopisticko-teleoloskih iluzija i tako prozracio i spustio politiku na tlo real nih odnosa. Politika nije delatnost na ostvarenju nckih \ isokih 1 dalekih ciljeva odnosno nekog apstraktnog opsteg dobra. vee aktivnost koja radi na i sa konkretnim ljudskim i drust\cnim .. materijalom"'. Vrednosti 1 ciljevi kojima se inspirisu i vode ljudske aktivnosti i ponasanja ne dolazc iz buducnosti iii transempirijskih vizija vee iz rcalnih intcresa i preferctll"l !judi. Ovdc Dal. mozda delimicno i s novom argumentacijom, sledi vel; utabanu liniju radikalnog odvajanja nove politicke nauke od tradicionalnc politicke misl i. Ideja opsteg interesa iii javnog dobra. kao necega sto bi stajalo kao posebno i odvojivo odnosno odvojeno i iznad pojedinacnih interesa, tako sc rastvara i nestaje .. u svetoj vodici" individualnih intcrc~a. Zajcdnicki intcrcs drustva, ukoliko ga uopste ima, je nesto sto se javlja kao cfckt iz slobodno premapostavljenih iii suprotstavljenih pojedinacnih intcresa. Sudbinu javnog in teresa dozi v ]java istovremeno i katcgorija drza\ c. Posto ncma nekog unapred fiksiranog javnog interesa iii javnog dobra, ncma potrebe ni za drzavom koja bi imala zadatak da stiti to javno dobro i. prema svom nahodenju, preduzima mere u cilju iii pod izgovorom zastitc javnog dobra. Zadatak drzavc je vise da pruza okvir za slobodnu utakmicu pojedinacnih intcresa. U stvari, drzava se transfonnisc u skup funkcija iii sluzbi (government) vladanja odnosno upravljanja koje se vrse iii ispunjavaju od konkretnih osoba.4X Neke osobe ih pojacavaju. a nekc ih slabe.
46 R. A. Dahl. A tier the Re\olution.

or.

cit.

45.

47 R. A. Dahi-Ch. Lindblom. PolitJC,. Economics and \Vel Lire.

or

Cit.

p.

~7

.tx R. A. Dahl, Modem Political -'\nJI\sis.

or

Cit. p. II.

Tako je Dal, u ovim pretezno bihcjvioristickim poduhvatima. prilicno radikalno rascinio i defunkcionalizovao javni intercs i drzavu kao nosccc kategorije ranijc politicke teorije. U indeksima pojmova mnogih Dalovih knjiga (..Politika. ekonomija i blagostanje'" ... Prcdgo\or dcmokratskoj tcoriji", .. Poliarhija'' ... ) nema odrednice drzave. Umesto drzavc kao rcgulativni mchanizmi sc javljaju intcresi, kompeticija i kategorija moci. !shod slobodnc utakmice interesa i zahteva zavisi velikim delom od raspodele moci izmcdu pojedinih subjekata u drustvu i politici. Tako moe predstavlja centralnu kategoriju Dalove politicke teorije. l: odredivanju mesta i karaktera moci on slcdi tradiciju koja ide. donckle od Aristotela, a narocito od Vebera i Lasvcla. Njemu je poscbno interesantan Las vel, jer on vise od mnogih drugih proteze kategonju moci odnosno 'Jasti i van politicke zone odnosno na biznis organizacijc. sindikate. privatne asocijacije itd. ,Politicki sistem je, kaze Dal. bilo koji stalni sistcrn (an:r persistent pattern) ljudskih odnosa koji ukljucuje. u znatnoj mcri \last (power). \ ladanje (rule) iii autoritet".-+9 Posto se politika i politicki sistcrn dcfimsu putem vlasti, sasvim je logicno zakljuciti da pristup i odredivanjc vlasti vclikim dclom odreduje i pristup i karakterizaciju politikc i politickog sistema. Stoga je odredivanje vlasti kljuc za razumcvanje Dalovog poimanja politike. I vise od toga. Dalovo poimanje i definisanje vlasti, svojom jasnoeom i eksplikati\noscu, dobro ilustruje ne samo jedno poimanje vlasti odnosno moci. kojc bi se moglo nazvati kratoloskim, vee i jedan pristup analizi politike koj1 slo\ i kao bihejviorizam. Nije stoga slucajno sto je Dalovo odrcdcnje ,Jasti. iako nije novo, privuklo paznju tako poznatih imena kakvo je Talkot Parsons. Dalovo shvatanje vlasti odnosno moci je liberalno-individualisticko i personalisticko. Vlast nije neka supstanca ili nesto sto bi u koncentrisanom i gustom stanju iii kao ,.homogeni kvantum" bilo uskladistcno u pojmovima dr:Zave i javnog interesa, vee nesto sto ima razne izvore uticaja i nosioccaktere u cijim se interakcijama odvijaju politicki proccsi i stvaraju oblici politickih sistema. U svemu tome valja praviti razliku izmcdu efcktivnog vrsenja vlasti-moci iii vlasti u funkciji i njene potencijalne baze odnosno izvora kao sto su bogatstvo, znanje. oruzje infonnacija itd.5o Smisao. intencija i pretpostavka ovog razlikovanja stvarnc efcktivnc od potencijalne \Jasti. iako obe uticu na buducu vlast,51 jestc da pokaze da efcktivnost izvora politicke moci zavisi od individualnog nacina korisccnja moci odnosno od subjektivnog intcresa. vdtine i morala doticne individuc. Drugim rccima. moguce jc da covek koji ima odredene izvore moci. kao sto su bogatstvo. a da nema politicku moe odnosno uticaj. Vlast jc strogo personalizovana i nalazi se u odnosima izmedu individua. Ona, u stvari, predstavlja sposobnost jedne individue da utice na ponasanje druge individuc. bez obzira na to da
49 R. A. Dahl, Modern Political Analysis. Op. cil. p. 6. 50 R. A. DahL The Concept of Power. Behavioral Science. No 2. (.July) 1957. p. 51 R. A. Dahl, Modern Political Analysis. Op. c11. p. 47. 49.

20~.

24

li ta druga individua na to pristajc iii nc.'2 0\aho poiman1c vlasti jc pogodan tcren za demonstraciju bihejvioristickog pristupa. Nijc jasno da li je i u kolikoj meri opsta bihejvioristicka klima pedesctih godina uticala na Dalovo poimanjc vlasti, a koliko su ga stvama istrazivanja jedne od nosccih kategorija politikc i politickog sistema odvela u neku vrstu bihejvtorizma. U svakom slucaju, Dal pokazuje vanrcdnu invcntiv nost i vcliko umccc boljc reci pravo majstorstvo u analizi politickog ponasanja, raspodclc tzvora moci, medusobnih uticaja u procesu politickog odlucivanja, politickc cvaluacije, karaktera i kvaliteta odluka. Iz mog prilicno dugog 1 zamasnog Dalovog, manjc iii vise. bihcjvioristickog slaloma moglo bt sc zaki.Jul:iti da .JC njcgova politicka teorija najvecim delom pragmatsko-cmpiristicka. bihcj\inristicko pa i pozitivisticka ,stateless" tcori_13. U lO.J cminjsko-kratolo~koj hihejvioristickoj politickoj teorizaciji i metodologizaciji ncma mcsta za drza\ lL javni intcres. javni prostor u sircm smislu i prirodna pr;n a. To su, dakako. suvisc krupne i osetljive tacke politickc istorije i tconjc da bi ostalc nczapazene iii nekomentarisane. Stoga nije cudno sto sc oglasio nc mali broJ tcoreticara i istrazivaca koji imaJU razlicita iii suprotna misljenja od Dala o mnogim pitanjima. U toj ravni Dalu se stavljaju najccsl;C slcdeec zamerke. Prvo, Dal je empirijski teorcticar koji ostaje u honzontu postojeccg U njegovim radovima nema norrnativnog horizonta. apcla iii vrcdnusti kn11 transcendiraju postojece stanjc. Pitanjc javno dcfinisanih Hcdnosti, kako pn mecuje Mul, je potcenjeno bez argumcntacije iii rcdueirano na formulu Zd ostvarenje privatnih preferenci. Dalovi politicki akteri slcduju fiksiranc ctljeve koji deriviraju iz njihove personalne krivuljc korisnosti.'3 Drugo, Dal se suvise krece u prizemnoj stcri fakata i ponasanja. a zanemaruje konstitucionalnu i institucionalnu ravan politike. Drugim recima. bihejvioristicki pristup gubi iz vida uticaj koji imaju institucionalni i konstitucionalni okviri na tekuce politicko ponasanje i dogadaje: ko participira. koji se problemi potezu odnosno stavljaju na dncvni red, kakvi su rczultati politickih konflikata odnosno ko ima koristi od tih rezultata. 0 politici se ne moze govoriti kao o ,politickoj igri" (,game of politics") zato sto u politici, za razliku od futbala. pobedilacka strana mozc biti u poziciji cia menja pravila da bi ih prilagodila scbi i dcfavorizovala svoje oponente. Ako ponasanje grupa i individua, kaze Njutn, konstituisu reci politicke vlasti, tada institucijc, ustavna pravila i strukture fonniraju gramatiku koja odlucuje kako reCi treba da hudu korisccne i od koga".'i.\
52 Dal predlaze pet takvih indikatora odno'ino mcrila ili dimt:n7ija: l. Broj )Judi koj1 se kontrolisu: 2. Obim u komc se modific1ra ponasan)e. 3. Otpor ( >uhiekti\na ccna pm ole) O\ crcome; 4. Vcrovatnoca privolc (com pi iancc ): 5. Obnn akata prcma knj im trcha da sc kontrola ohavlja. R. Dahl. Concept of Power. Op. cit. 53 G. Von Dcr Muhl, ,Robert A. Dahl and the Stud\ of Contemporary Dcnwcrac\"'. Op. cit. 54 K. Newton, .,The Language and the Grammar of Political Power"'. A Comment on Polsby. Political Studies, Vol. XXV!!. 1\io 4. 1979.

25

Trcce, jednom broju kriticara ne izgleda uvcrljivo Dalovo individualisticko-personalisticko poimanje vlasti. Svesti slozenu katcgoriju vlasti na trcnutan personalni odnos i tretirati jednu incijativu od A kao dovoljan uslov da determinise rcakciju od B znaci, po misljenju Wag:nera. skrenuti paznju od mnogih drugih uslova koji mogu biti prisutni pre ncgo pojedini akt pocnc proizvoditi poslcdicc. Dal se jednostavno ne osvrce na tc druge i1vore (kao sto su detcrminante onih rcakcija B. hijcrarhijski opstiji nivoi kontrolc i slol:eni skup kooperativnih aranzmana) knit ohczhcduju soctjalnt kontckst u kome individua A modifikujc ponasanjc 8. Uocm anje tth urgent111h .worsta\ a m ih mcduzavisnih konteksta sporazuma i kolahoracip .ic ono sto razltkujc predmet politikologa od istrazivaca interpcrsonalnih odnosa.'" Posmatranje vlasti kao strogo personalizovanog odnosa izdvojcnog iz jcdnog sircg gcneralnog odnosa vlasti guhi mnogc znacajnc analitickc mog:ucnosti i mozc da vodi u pog:rcsne zakljucke. Shvatanjc vlasti kao mtcrpersonalnog odnosa dominacije i potcinjcnosti odnosno kao zero-sum jc nulog 1 za Parsonsovu kritiku Dala. Ipak. nismo sigurni da altcrnativa koju Parsons nudi predstavlja mnogo boljc resenje.56 Dal jc svaku kritiku ili komcntarisanje njeg:ovih radnva u?imao ozhilino i na veliki dco toga odgovarao veoma azurno. Imaju li se u vidu Dalmt radovi i odgovori na kritiku kao i sama ta kritika. mog:lu hi sc ukratko reci skdcce. Prvo, pada u oci da, kao i u mnog:im drug:im ~lucajevima. dobar deo kritike nije bezrazlozan. Sasvim je prirodno da nekc Dalove ideje i interpretacijc, o kojima je bilo prethodno reci. izazivaju reakcije i kontrapozicije. Isto tako, ni Dalu nisu strane neke protivrecnosti iii nedoreccnosti upravo u ovom opstijem teorijsko-metodoloskom dclu. o cemu ce kasnijc hiti nesto vise reci. Drugo, neke primedbc i zamerkc na racun Dala potiC:-u iz suprotnih filozofskih iii ideoloskih ishodista i stoga mogu izglcdati kao prihvatlj ive odnosno opravdane ili kao ncprih\ atlj ive i neopravdane zavisno od toga iz kog ugla kriticari gledaju na njcg:ovo delo. Najzad, postoje i one primedbe kojc proisticu iz nckih terminoloskih ncjasnoca iii iz nekih drugih izvorista koja su vezana za metodologiju autora. Naimc, Dal je analiticar koji nastoji da svoju mctu i;:dvoji i namcsti tako da moze sto boljc da vidi 0110 sto ga u tom trcnutku najvise zanima iii sto je stavio sebi u zadatak da istrazujc. Ova preokupacija iii konccntracija na analizu pojedinih slojcva iii usiO\a politickog procesa moze. iz jcdnc sire perspektive. da izg:leda kao izraz jcdnostranosti iii fragmentarnosti analizc. Pri tome, citalac ne zna da je nmoge aspekte odredcnc tcme autor \ ec prcthodno obradivao i da u datom radu ima u vidu odnosno namcra\ a da analizira samo odredene aspekte ili stranc sl\ari. Ovakva vrsta ncsporazuma
55 R. H. Wagner ... The Concept of Power and the Study n! Politte;,". u Political Po11 cr: A Reader in Theory and Research. 5(, T. Parsons. On the Concept of Political Power. Proceeding> nf the: Amcncan Phtlosophtcal Societv. jun 1463.

26

JC manje verovatna ako se 1maju u \idu i sama Dalon upozoJTnJa i ubzivanja na nckc osobinc njegovog istrazi\ anja. Punije iii .. komplctno'" ohjasnjenje tako slozcnih stvari kao sto Sll politika. v\ast iii slic111 poj1110\ I jC. po Dalu. cnormno ambiciozan zadatak. Tab i poduln all su rctki i ugla\ nom iznad odnosno van ambicija samog autora. Zato .. u mcuu\ rcmcnu". kal-..o on kazc. vazno je specifikovati koji su efekt1 (aspckti V. \'asov1c) u ful-..usu date eksplanatorne teorijc a koji nisu. Dobar dco konfuzije i kontnl\(.'1/! nastajc kad se razliciti analiticari fokusiraju na razlicite karikc u lanL"LI \ last1 1 uzrocnosti (causation) bez jasnog spccJtikovanja knjc efcktc l:clc da ohJasnc: 1 dobar dco kriticizma sumnjivog znacaja proizvcdcn jc od kriticara koji su smatral i da se istrazivac fokusirao na .. pogrcsnc" kari kc-\ c;c L.l111b') iI 1 n IJC prul:io .. kompletno objasnjenje'.'~ Ako se svc to ima u vidu. onda bi sc moglo I'CL;i slcdccc: ako 11I.JC holist. tclcolog i utopista. Dal nijc ni suv1 pragmata po7iti\ista kn1i od dr\ eta ne vidi sumu. 0 tome svcdoci \ ise momcnata od kojih ccmo O\ de izneti samo nckc. Prvo. da Dal nije suvoparni empirist-po7iti\ ist mo7c sc vidcti i; njcgovc rasprave 0 OdllOSU fakata j Hednosti boljc l'Cci 0 odnosu St\al'llOSilliJ i vrednosnih sudova kao i o tome da li politicka nauka mozc biti ncutralna Dal ulazi u raspravu o ovom teskom i slozcnom pitanju Hlo optT/Iltl ' putcm ozivljavanp i interprctacijc spora izmcdu cmpirista i transcmptl'l~la Posle krace i suptilnc analizc pro i kontra-argumcnatacijc 0\ a dva glcdanp Dal izvodi nekoliko zakljucaka. Pno. izmedu 0\ ih dYCju suprotsta\ ljc1nh struja. kazc on, ima nc samo razlika, vee i znatnih slicnosti. Po scb1 ,,. razumljivo da Hednosti. intercsi i samosvojnost (curiosit!') istrazivaca uti(u na njegov izbor temc odno:-;no onoga sto on smatra intcrcsantnim. vazn1111 i \ rednim. Pored toga, nemogucc je uspostaviti vazecc i rclc\antne kntcnJumc (of importance and relevance) potpuno iz empirijskog znanja. Sn: cmpirijske nauke logicki pocivaju na pretpostavci da one same ne mugu hiti ustanovljene metodom empirijskih nauka. Recimo. naprimcr. da svc cmpirijske nauke uzimaju stav da jc univerza rcgularna iii zakonita pre ncgo kompletno slucajna (random). Drugo, Dal je dosta rano poceo da se hladi prcma tcorijama socijalnog odnosno javnog izbora i teoriji igara koje su u ncku ruku i dobrim de\om prcdstavljale sastavni dco bihejvioristickog pristupa i cntuzijazma. Tokom zadnjih decenija (pre sezdesctihL priznaje sam Dal. matcmaticari. logicari i drugi zeleli su da raZ\iju kriterije .. racionalnog' iii .. najboljih" (,.bl'st") odluka za ncizvcsnu situaciju. koristeci matematickc modele dl'riviranc 1z d\ c \ isc nove i povezanc vrstc matcmatike. tl'orijc igara i -,tatistickih odluka . .. Nazalost. mcdutim. kaze Dal. sto su clcgantnijc i uverljivije matcmatit:kc
57 R. A. Dahl ... Poller" lntcrnaflunal Enc\c'IPpcdJa pf the Suc1al Science:.. \ nl.
196X. p. 412.
I~.

27

fonnulacije, sto se one vise primcnJUlll na krajnje prostu ljudsku situaciJu, utoliko manje izgledaju rclcvantne za kompleksni problem realnog zi\Ota. I suprotno tome, kad matcmaticari pokusaju da se uhvate u kostac sa vcoma slozenim odlukama, oni nalaze da je nuzno uvoditi sve \ isc i vise prctpostavki koje pocivaju na zdravom razumu (common sense). intuiciji iii sopstvcnim licnim vrednostima. Za najvcci broj kljucnih odluka. matematicki modeli su pokazali do sada malu vrednost."5~ Uz svc to, naravno, valja imati u vidu da jc dohar dco problema 1 nesporazuma manje iii vise tenninoloskc iii scmiotickc prirode. Na nckc od njih Dal ukazujc razlozno i jasno. Isto tako. Dalu se cini da su. nc rctko. ncslaganja manja oko logickih nego oko psiholoskih problema: Drugim rccnml, manjc jc vazno to da li su fakt i Hcdnost logtcki razlucivi (distinguishable) ncgo to da li su oni psiholoski scparahilni u poiiilckim st\arima."1 Na kraju, rezimirajuci. Dal istice: .. Sasvim izvcsno. tcorct1car koji pokusava da razvije neutralno i objektivno cmpirijsko objasnjen1c politikc nc mora biti indiferentan prema vrednostima."hO I u svom glavnom i najnm iJCill dclu Dal dajc i nasiroko obrazlaze potvrdan odgmor na pitanJc: ,.Mogu li oha. normativni i empirijski aspekti biti kombiml\ani u jcdnu (single) tcorijsku perspekti vu. "61 Na osno\u toga, moglo bi se reci da Almond ima. dobrim dclom. pravo kad konstatuje da su Dalovi radO\ i .. primer kako normativna i cmpirijska politicka teorija mogu da medusobno obogacuju jcdna dntgu".(,~ Kazemo da Almond ima delimicno pravo stoga sto se ipak cini da Dal. kao i mnogi drugi, nije sasvim uspeo da izide na kraj s ovim \elikim i slozenim pitanjem. I on je u ovim raspravama, pored lucidnih opscrvacija. katkad i neodreden i cirkularan. U impresivnoj problcmatizaciji, koja se nc rctko odvija u dopadljivom okretanju problema i pelivanskom prebacivanju sa nnfolosko-aksioloskog na psiholoski i gnoseoloski odnos mctodoloskn-tclmicki teren analizc. izmice puniji odgovor na pitanjc postavljcno u naslovu: Da li politicka analiza moze da bude neutralna. lzbor i sortiranje pro i kontra-argumcntacijc empiristicke i transcmpiristicke teorije, kao i niz drugih mesta, pokazuju da Dal izgleda ima simpatije za empirijsku teoriju, ali i razume\ anjc za transempirijsku teoriju. Dalu je bliza empirijska tcorija, ali ne moze da zaobide normativnu teoriju. lsto tako. Dal ceni dostignuca klasicne politickc misli. ali. uz to, smatra da ona nije dovoljna za analizu i objasnjenje istorijski sasvim novih pojava i
R. A. Dahl, Modern Political Analysis. Op. cit. p. 97. 5'1 R. A. Dahl. Modern Political Analysis. Op. cit. p. 104. hO R. A. Dahl. Modern Political Analysis. Op. Cit. p. 106. 61 R. A. Dahl. Democracy and Its Critics. Op. Cit. p. 6. h2 CJ. A. Almond ... Political Science The llistor: of the Dt'ictplmc." L" knpn R. f-.. C!ooding - H. D. Klingcmann. A New Handbook of Political Science. Oxford lnt\crsttv Pres>. Oxford. 1'197. p. 74. tMislto JC na Dalmu "nJigu novu i naj\ccu. llJX'I)
:i~

procesa. Ako nije tradicionalist, Dal nije ni postmodernist. a JOS manje pomodarski analiticar savremene politickc scene. Pored toga, Dal koristi naizmenicno, funkcionlno iii komplementarno razlicitc empirijskc pristupe od kulturoloskog, prcko socioloskog do proccduralno-institucionalnog.('' Stoga je on. po samo-kazivanju pristalica eklektickog odnosno kumulatimog pristupa u proucavanju politikc i demokratijc.h-1 Na tragu ovog razlikovanja transempirijske odnosno normativm: 1 cmpirijske ravni, Dal pravi razliku izmedu normativnog iii idcalnog i emplrqskog modela demokratije. Da bi ovu razliku jasnijc naglasio i artikulisan nn empirijskom pojmu-modelu dcmokratije dajc imc poliarhija. Najvcci dco svoje intelektualne energije i paznjc Dal posvccujc upraHl krciranju i afirmaciji poliarhijskog modela dcmokratije.

Ill. DALOVA TEORIZACIJA DEMOKRA TIJE

Posto je prcthodno izvrsio temcljnc tcorijsko-mctodoloskc priprcmc 1 nacelno odredio opste politicko polje i pristup analizi politickih procc~a. Dal se usmerava na odredivanje i dizajniranjc demokratijc posebno poliarhicnc demokratije kao ccntralnu i zarisnu ,tacku" cclog svog intclcktualnog ang<lzmana. U ovoj aktivnosti valja razlikovati tri ravni: Jedna jc ,czana /d probleme nacelne identifikacije i razgraniccnja dcmokratijc i poliarhiJc ud drugih tipova i oblika politickog sistema: Druga je posvecena dizajniranJll iii ,.brusenju" i modeliranju demokratije odnosno poliarhijc: Treca sc t1cc pretpostavki i uslova demokratije. Najzad. intcrcsantnc su i njegove rctlcksiJc o nekim dubljim dilemama i protivrecnostima odnosno paradoksima dcmokratije uopste pa i poliarhicne demokratije.

1. Teorijska identifikacija i razgranicenje poliarhicne demokratije

Te:Zak i slozen posao identifikac1jc i razgranicenja demokratskog. posebno poliarhicno-demokratskog poretka od drugih vrsta politickih sistema Dal vrsi u najboljem antickom dijalosko-diskursivnom maniru. c"italac mozc samo da uziva prateci ovaj ne samo vcliki cas anatomije demokratijc. vee i veliku intclektualnu gozbu koju je Dal brizljivo pripremao i na koju jc pozivao probrane gostc. Mcdu zvanicama su pripadnici razlicitih struja Slrokog istorijskog i teorijsko-metodoloskog raspona od antickih mislilaca posebno Platona i Aristotela i srednjevekovnih modernih mislilaca Makija\clija i Hobsa, preko ranih novovekovnih .. maksimalista" Medisona i Rusoa. libcrala Loka, Bentama. Mila i Tokvilja. marksista, socijalista i anarhista do savremenih struja poput kratoloskih sociologa na celu ~ Veberom. clitista.
t>3 Vidi: R. A. Dahl. Polyarchy.
~ew

Haven. 1972.
Cit.

64 R. A. Dahl. Modern Political Analys1s. Op.

americkih pluralista, posebno grupnc tcorijc, i korporativista. Kao sto sc mozc videti, mcdu zvanicama su nc samo pripadnici razlicitih strup, vc( 1 mislioci odnosno istrazivaci cijc ideje odnosno nalazi tnLlg_u posluziti il1 su posluzili bilo kao izvor Dalovih inspiracija iii kao predmct njegovih krillckih opservaclJa. U ovoj odabranoj grupaciji mislilaca i istrazivaca ncma prijatclja 1 ncprijatclja. Dalu nije s\ojst\cna dvovalentna .. crno-bcla" logika odhaci\anj:l jcdnih. a prihvatanja drugih. Pri tome. maj autor sc ne rannccc i nc kokcllra s voj om bencvo lentnoscu odnosno skrupul07noscu prema nc1 stom is ljcn ic ima On ceni iii prilnata ideju odnosno misao ko_ia mu se cini razluzna i nosi\a. bez obzira s kojc strane dolazi. U tome znacajnu ulogu igra llJCgo\ napm da poziciju i svog ncistomisljcnika ucini sto jc mog.ucc -;istcmallcni.JOill 1 kohcrcntnijom. a nc slabijom. Katkad se l'ini da mnogc idcjc il1 ..,tano\lst;J postaju jasnija i dopadljivija u DalmoJ intcrprcUlciJi nego u ongin:liu. Posto jc u prcthodnim izlaganjima ncsto rcccno () iL\ orima udnosnu autonma koji su inspirisali fonniranjc Dalo\ og opstcg il1 osnm nog pnstup:1 odnosno metodologijc. ovde cc biti \ ise rcci o autorima odnosno glcdanjima na kojima jc ili nasuprot kojih jc Dal gradio, ra;.r\ijan 1 dsplicir~w ~\oiL' ana]ize i konsidcraCiJC 0 dcmokrati_ji. U 0\0ill krugu /\<ll1ica na]a/C Sl' pnpadl11Ci i ncdcmokratskih i demokratskih tcorija oclnosno oni koji mogu nwtno doprineti formiranj u. bruscnju i artikulaeiji njegO\ og stano\ ista i konccpta-modcla demokratijc. Dal se, kako ccmo kasnije \ idcti nijc libio da UZllll' ponesto 1 od zastupnika ncdcmokratskih teorija, a da odbaci nckc ideJL' pristalica demokratskc teorije. Po scbi je razumljivo da ovaj svojeHsni Daluv .. okrugli sto"' nije _jcdnokratna rasprava posle koje postajc sve jasno. \ ec polu\ ckovni sukcesl\ ni niz tematski i vremenski odredenih dcbata u kojima Je Dal strplji' u grad10 i li korigovao svoje pozicije i kojc je pcdantno bclez1o u s\ oj im brop11m studijama. lntercsantno jc i znacajno, takoc!e. tmati na umu da je Dal dosao do svog osnovnog konccpta-modcla poliarhicnc demokratije. u nckim clcmentarnim konturama, \Tlo rano i da ga je u kasnij im radO\ ima vise cizelirao. argumentovao, utemeljivao ili pnt\ rc!J\ao i dopun_1m ao ncgu menjao. Vee u svojoj prvo_1 knjizi (pisanoj sa C'arlsom Lindblonum) .. Politika, Ekonomija i blagostanjc" ( !953 ). Dal daJC ne bas sturu skieu boljc rcci osno\ na obclezja i ime svog vclikog poliarhicnog pwjckta-modcla dcmokratiJC. 0\ aj model. u svoj im osnovnim odredbama. nalan sc i u nJcg:ovim rado\ ima krajcm ovog veka. Imajuci to u \ idu. moglo b1 sc tn;i da jc Dal i pre pomenutih .. susreta"' sa velikim imenima iz istorijc polit1ckc tmsli imao ncke C\Tstc stajne i polaznc pozicije. Bcz toga ne bi bilo mogucc nt napra\itl dati izbor sagovornika. ni organizo\ ati i upra\ ljati kompliko\ a nom dramaturgijom ovc intclektualnc predstave niti pak tako doslcdno pronositi. argumentovati i razvijati svoju dcmokratsku tcoriju.
30

Ovde ce, daklc. biti reci. i to \ isc tclcgrafski. samo o nck1m od t1h kako ncdemokratskih tako i demokratski11 tcorija odno~no modcla: L ohm1 prvih bicc reci o platonisticko-tclcoloskom. clitistickom 1 anarh1st1ckom. a u okviru drugih. o populistickom odnosno partlcipaclonom, konsociacionom. medisonovskom. interesno-grupnom i korporativ1stickom modclu.

a. Poliarhija i nedemokratske teorije

Vee je delimicno receno da jednu od Dalovih opscsi\nih tacaka-mct~l. slicno Poperu, predstavlja Platonova filozofska i politicka po7iciJa 1 \ i11p U polemici s Platonom Dal se fakticki ohracuna\ a ponaj\ isc s njcgu' im utopisticko-idealistickim poimanjem politikc kan dr:la\ c filozofa-star~Itclja Dalu je Platonova koncepcija drzavc intercsantna ZJtO sto prcdsta\ lja \coma reprezentativan primerak odnosno uzor jednog nacina misljcnja i projckta koji tvrdokorno istorijski i filozofsko-teorijski prctraj~l\ aju, u nesto modifikovanim varijantama, od Konfucija prcko Lcnjina i Lukaca do sa\remcnog meksickog marksiste Addfo Sannchcz \'asqueza ( 1477). I niJc rcc samu n pukom prezivljavanju i trajanju, \'CC i 0 cinjcnici da ta idcja. L1 celom S\(llll dugom i jos uvek aktuclnom trajanju, prcdstavlja najjaccg kompctitora dcmokratskoj viziji politickog organizmanja i .!wota. Tri mcsta u Platonovom projektu skrecu Dalovu poscbnu paznju: Pn <' je slnatanjc da politika predstavlja dclatnost usmcrcnu na ostvarcnjc ja\nog dobra: Drugo je tvrdnja da obicni !judi nisu sposobni Ja razumeju i brant. ni svoje sopstvene interese a kamoli sire intcrcsc drust\ a: Trcce, posto oh1c ni !judi nisu kvalifikovani za samoupravljanje. funkciJU upnl\ ljanja drust\ om trcba prepustiti manjini koja je u stanju da vlada na osnovu svog znanja 1 \rlina. Yladari drustvom moraju znati sta jc najboije za drustvo i biti posveceni ostvarenju toga cilja. U slucaju koliZije svog sopstvenog intcrc~a 1 interesa zajednice. filozofi-staratclji se stavljaju na stranu zajcdlllcc. Sve ove tri pozicije Dal dovodi u pitanje odnosno opnngava, tu Jscrpnu eksplikaciju i argumentaciju. Poschno su znacajna mesta na kojima Dal, najvecim del om u kontrapoziciji Platonu. razvija s\ ojc poimanjc ,.opstcg intcrcsa" odnosno ,javnog dobra". kao jednu od ccntralnih uporisnih tacaka cele svoje metodoloske i teorijsko-empirijske konstrukcijc. o ccmu cc kasnijc biti nesto vise reci. Ovi redovi, takode. pokazuju da sc Dal jcdnako uspcsno i sigumo krece kako u empirijskim analizama tako i u visokim sfcrama apstraktnih i holistickih konsideracija. I \ 1sc od toga. Polcmika s teorijom drzavc-staratelja pokazuje i odredenu skrupuloznost, koja nije tako ccsta 111 u politici ni u nauci, da se i u ,protivnickoj viziji afirmisu ona mesta koja su vredna pomena i trajanja. Iako odbacujc Platonovu viziju. Dal CU\J i pronosi, pa u neku ruku i afirmise, Platonovo implicitno ili eksplicitno naglasavanje znanja i vrlina kao esencijalnih crta racionalne politikc. sto Jl: za istoriju ne samo politicke vee i dcmokratskc misli veoma znacajno.

Uz bok sa platonistickom nedemokratskom vizijom politike, po ~VO.Joj atraktivnosti za Dala, stoji elitisticka teorija sa s\ojim videnim predstamicima Vilfredom Paretom, Getanom Moskom i Robertom Mihelsom. Oala posebno privlacc dvc ideje elitista: Prvo, stav da je v ladavina elite nesto neizbeino u drustvenim i politickim odnosima: Drugo, konstatacip da jc elitisticka vlada nuzno neodgovorna (necessarily irresponsible) odnosno da elite nisu odgovorne narodu i da je istinski izbor izmcdu altcrnati\a ncmoguc. S obzirom na ovu elitisticku ncminO\ nost, dcmokratija JC kao rcalni sistem vladavine nemoguca i stoga ona mozc biti, iii najcescc jcstc. samo mit iii ,politicka formula'", kojima sc odredcne elite sluzc da bi masama stvorili uvcrenje da ucestvuju iii uticu na proces vlada\ ine-politicko odluci\anje. Demokratija, kako recc Moska, sluzi da bi elita pomocu naroda izabrala sebe. Slicno misljcnje ima i Mihcls. Na osnovu analizc politickih organizacija iii prakse nemacke Socijaldemokratskc partijc. on dolazi do zakljucka o postojanju .,gvozdenog zakona oligarhije'". Vee jc reccno da je Dal u svemu tome video izazov i sansu da u kontrapoziciji elitistima razvije svoj koncept poliarhije. No, u prihvatanju ovog izazova i svestan sve ozbiljnosti .. proti\nika", Dal u svom pohodu na njega nc ide sam. On trazi svoje saveznike i oslonce. Od njih valja posebno pomenuti Jozefa Sumpctera. Sumpeter je Dalu intercsantan iz dva razloga: Prvo, zbog toga sto jc trazio jedan relativno noviji pristup demokratiji: Drugo. zato sto je u tim traganjima realista. Analizirajuci i shvatajuci ozbiljno kako elitisticke teze tako i Sumpeterovu hrabrost da neke znacajne elitisticke sastojke inkorporira u konccpt demokratije, Dal dolazi do modela demokratije kao vladavinc manjina. lluzorno je verovati da vecina koja je velikim delom apaticna i ignorantska i pri visokoj autonomiji onih koji su vee izabrani. moze da vlada u tekucoj politici. S druge strane, vladavina manjina je realna i moze biti poluga koja ce aktivirati vecinu iii drzati otvorenom mogucnost aktiviranja vecine. Dal. pri tome, ne prihvata Sumpeterovo razdvajanje izbora lidcra od izbora politika odnosno njegovu tvrdnju da gradani biraju liderc a ne vrstu politikc i da politicka kompeticija garantuje samo izbor izmedu Iidcra a ne i izmcdu politika. Ta pretpostavka je. kaze DaL pogre5na i Sumpetcr je nije dokazao niti je moze dokazati. Naporedo s tim manje iii vise teorijskim tokom misljcnja, Dal preuzima odgovarajuca empirijska istrazivanja. Dalovi nalazi. po kojima Je politicki uticaj nejcdnako distribuiran. dolaze u sukob sa hipotezom da u svakom politickom sistemu postoji vladajuca elita.h5 Na osnovu ovih teorijskih i empirijskih istrazivanja i nasuprot konceptu .. gvozdenog zakona oligarhijc" kao kicmc elitisticke teorije, Dal istice kontradclujuci zakon reciprociteta. U celom poretku nema Jasnog centra dom1(15 R. A. Dahl. Modem Political Analysi>. Op. c1t. p. 17.

32

nantnog uticaja. Ncma nijednc grupc jcdinstvcnih lidera koji poseduju dovoljno uticaja da nametnu svoju soluciJU. Stoga sc mozc reci da se kao alternativa elitistickom sistemu javlja poliarhija. U ovim :111alizama. Dal sc fakticki obracunava ne samo s elitistima. vee i sa marksistima i jcdnirn delom kriticke teorije. U pluralistickim sistemima politicki stratum je daleko od toga da bude zatvorena iii staticka grupa. On ne konstituise homogenu klasu sa jasno definisanim klasnim interesom. vee je lako probojan od mnogih drugih subjekata i grupa. U sustini. Dal opovrgava elitisticko i klasno gledanje da u lihcralnoJ demokratiji postoji jedna vladajuca elita ili klasa s ohzirom da svako 1111<1 odredene politicke izvore iii potencijalni politicki uticaj. Dva su osnma Iii argumenta za ovu tvrdnju; Prvo, svako ima pristup ka nekoj tacki u procesu odlucivanja; Drugo. razliciti ljudi imaju razlicite izvon. uticaja u nl71icitim sferama iii prohlemima. Ncjednakosti. dakako. postoje ali one nisu kumulativnc. Lice kojc je mocno u jednoj oblasti iii aspektu mozc hiti hu toga u drugoj i obrnuto. lako je najvcci deo svoje paznjc i energije usmcno na dvc vee pomenute vizije. platonisticku i elitisticku, koje u neku ruku dolaze .,odozgo .. Iii s vrha drustveno-politicke piramide i poretka. Dal ne ostavlja na mint 111 orijentacije koje dolaze sa strane iii s podnozja odnosno iz horizonta besporetka. U takve orijentacije spada i anarhizam. Dalu je anarhisticka koncepcija, sa svojim brojnim varijantama, od Godvinovc (William Godv.in) preko Kropotkinove, Bakunjinove i Prudonove do Goldmanove (Emma Goldman) i Volfove (Robert Paul Wolff) i osnovnom pozicijom-tezom o samoregulativnom drustvu. koje je sastavljcno od voljnih organizacija i sposobno da sobom upravlja bez ikakvog postojanja odnosno dclm anja drzavc. nepnhvatljiva. Dalu se ne cine uverljiva dva osnovna argumcnta anarhista: Pn o. nije svaka prinuda rdava i drzava ne predstavlja nuzno zlo samo zato sto se u odredenim slucajevima sluzi prinudom; Drugo, nije prihvatljiva anarhisticka teza da demokratija mora biti rdava zato sto prcdstavlja formu drzave koja je, kao prinudna organizacija. sama po sebi losa. S drugc strane, Dal ne prihvata gledanja da su anarhisticke teze i argumenti nerazumni i suvise jcftini. Iako neprihvatljiva. anarhisticka kritika je. po Dalu. snazna. Demokrati treba da prihvate mnoge njcnc razloge. Ona upozorava i na vaznu cinjenicu da je drzava, ma kako hila dobro uredena. nesavrsena. Dal se slaze i s pozicijom da niko nije obavczan da podrzava ili slusa rdavu drzavu. Ali isto tako. on upozorava da valja imati u 'idu da bi bez drzave verovatno postojalo vise nasilja i stanjc bilo gore. lmajuci to u vidu, Dal se stavlja na stranu drzave i brani. uslovno rcccno. njenu lcgitimnost. I upravo zato sto jc drzava nuzna i zato sto se ona mole i;vitoperiti potrebna jc demokratija. L odbranu drzave i dcmokratije Dal poteze moraine i empirijske razloge. Ukidanjcm drzavc ne bi iscczla prinuda

i prosudujuci odnosno pretpostavljajuci na osnovu utilitarnog pnncipa da bt ~c time vise izgubilo nego dobilo, drzava izgleda opravdana. Treba reci da je ovo jcdno od retkih mcsta na komc se Dal pnscca. pa i zastupa, drzavu. Na osnovu uvida u njcgovo cclokupno dclo moglo bi sc rcci i sledece: Da nije ovog Dalovog osvrta na anarhizam ( i nekih pasaza de !a .,Dcmokratija i njeni kriticari"), citalac bi mogao steci uttsak o nJcmu kau zestokom zastupniku .,stateless"' teorije. S ovim .,anarhistickim"" ckskursom postaje jasn~ie da Dal nije ni etatist ni anti-statist ili anarhist pa ni zastupntk minimalne drzave Nozikovog kova. On Jl' za umcrcnu i dcmokratsku drza\ u cija sc aktivnost ne moze mcriti na kasicicc i koja jc pod Jakim uticajcm endogcnih i egzogenih drustvenih faktora. Uz svc to. mora sc ipak rcci d<J se po.Jam i kompleks drzave ne uklapa najboljc u Dalm ok\ ir-nacin analizc 1 1strazivanja politike i demokratije.

b. Poliarhija i druge demokratske teorije-modeli

Posto je brizljivo pretrazio i isced10 ncsto soko\ a-plodO\ a sa psno \ idlj ivih. doduse. ne tako bogatih. a! i ni sas\ im posnih ncdcmokratsk ih pia tonistickih. elitistickih i anarhistickih oranica. Dal izlazi na ncsto plodnijc. ali i zamrscnije. tlo demokratskih iii semidemokratskih vizija politiN:ug /ivota i sveta. Kao prvo u nizu istrazivanja na o\om ncsto drukct.JClll tcrcnu Dal zeli da raskrsti iii bar sebi objasni nekc pojmove i modele dcmokratijc koji mu se cine dosta himericni. mutni i problcmaticni i na kojirna se stoga. ne moze graditi bilo kakav realistican i konzistcntan pro.Jckat-model Jcmokratije. U seriji demokratskih projekata Dal odmah izd\ aja i Iwata sc u kostae sa dva od njih: populistickim i Medisono\im modclom dcmokratije i posvecuje im jednu od svojih prvih i najboljih knjigahh Moglo bi se reci da Dal poklanja izuzetnu paznju populistickoj dcmokratiji. Populisticka teorija demokratijc ili populisticka demokratija. u stvari. predstavlja jedan konstrukt koji ne postoji u realnom 2:ivotu niti ima svoJC sasvim odredene personalne nosioee iii zastupnikc. ali ciji idealno dati odnosno shvaceni osnovni elementi deluju veoma zivo u svesti sirokih skupina !judi i stvaraju iluziju o mogucnosti postojanja punije i prave manjc iii vise neposredne demokratije. Elementi iii ,.restlovi" ove teorije mogu sc naci u radovima siroke lepeze autora od Aristotcla preko Loka. Rusoa. Dzcfersona iii Tokvilja do participacionista. Nama se cini da Dal. sasvim lcgitimnn i inventivno, konstruise jednu teoriju-model dcmokratije da bi bolje osvctlio ncke dubinske slojeve i implikacijc onih globalnih politickih projckata iii modela koji su zasnovani na manje iii vise ncposrednoj demokratiji odnosno global nom sistemu participacije iii drugim vidovima dosk)\ ne realizacije idcje-prineipa narodne suverenosti. Teorija iii model populisticke demokratijc sadrzi tri bitna svojstva ili elementa: prvo. po!iticku .JCdnakost. drugo. na6h

R. A. Dahl. A Preface to Democratic Theory. Op. c1t.

34

rodnu suverenost i trecc, vccinsku vladavinu odnosno vccinsko pravilo vladavine (majority rule). Sasvim u svom dijaloskom stilu, Dal !Stice tri vrste primedaba populistickoj teoriji demokratije: tehnicke, etickc i cmpiri_1skc. Mora se rcci da ove stranice spadaju u najbolje dclove Dalovog rada. Posebnu paznju zavreduju anatomsko scciranje i osvetljavanjc unutrasnjosti. implikacija i knntradikcija vccinskog principa i narodne suvercnosti. Nc moze se ovom pnlikom ulaziti u svc one tokove misli i zapazanja koja su izncta u P\'Om delu Dalovog rada. Zato ccmo potsetiti samo na nekc ud njih. U nesto siroj eksplikaciji. Dal prvo zamera populustickoJ tcoriji zhog njenog nastojanja da se realizuju odrcdcnc vrcdnosti na racun drugih \Tcdnosti koje mogu biti znacajnije od onih prvih Pored toga. Dal uka;ujc i na odreclene unutrasnjc teskoce, paradokse i corsokakc principa narodnc suvercnosti i vccinskc v ladavine, a prcko toga i na ncmngucnost da -.c na osnovu tih principa resavaju odrecleni problemi odno"no kontlikti. Tu su 1 mesta na kojima Dal koristi i dcmonstrira svoju upuccnost u nckc drugc oblasti iii discipline poput psihologijc, antropologijc pa donckle i matcmatike posehno tcorije socijalnog izbora. Dal je cini sc prvi koristio tcoriju SOCIjalnog izbora posebno Arouov paradoksh' u analizi unutrasnje slo7cnostJ 1 protivrecnosti \CCinskc dcmokratije.6X Vecinski princip nc pruza rescnje z<~ slucajevc gdc je svaka od altcrnativa prcfcrisana (or voted for) od jcdnakog broja gradana. Interprctaclje 11 takvoj situaciji mogu biti vladina (governmental) indifcrcntnost iii corsokak. l slucaju corsokaka. moze nastati sukob iii rat. Ako postojc dvc rivalnc grupc. sa razlicitim projektima, taj pricip ne mozc da resi problem. OvaJ zakljucak se moze prosiriti i glasiti ovako: sto jc blizc stanjc odnosa stanju rclati\no ujednacenih grupa to su vccinski pricip i mazoritarna clcmokratija slabiji. Situacija sa vecinskom demokratijom se poscbno komplikuje u multikulturnim odnosno multinacionalnim zajcdnicama. Dal smatra da u tab im slucajevima, i u odredenim uslovima. konsocijacija mol:c biti pogodan ohlik demokratskog politickog organizovanja. ,.Konsoeijacionc dcmokratijc mogu dozvoliti bilo kojoj od vise grupa da stme veto na politiku koju njeni lidcri smatraju stetnom. u stvari, konsoeijaeiona dcmokratija zahteva opstu saglasnost medu glavnim drustvenim grupama i njihovim organizaeijama. Ovakvi aranzmani smatraju sc opravdanim nc samo zbog toga sto su korisn1 za zadobijanje siroke podrske u segmentiranom drustv u. \ cc i zbog toga sto garantuju pravo svakc grupe da njeni sustinski intercsi budu uzeti u obzir"-"') Kao primcre uspesnih poliarhija odnosno konsocijacip i u uslovima cksh7 K. Arrow. Social Choice and lndi\ 1dual V:tlucs, New YorJ.. . .John Wile\ and Son>.
19~

<

f>K R. A. Dahl, A Preface 10 Dcmocr:IIIL' Thellr). Op. Cil. 1l'n o 1/dan1e ICJ-i-; 1
hlJ

R. A. Dal. Dileme pluralistJcke LkmoJ..ratl!c', Op. cit. p. I:::s

tremnog subkulturnog pluralizma uzimaju se, na osnovu Liphartovih analiza konsocijacije, Svajcarska, Belgija, Austrija i Holandija. Stice se utisak da delovi posveceni konsocijaciji spadaju u nesto tanje stranice Dalovog stvaranja. Dal jc, izglcda, zauzet i posvccen prcthodnim dubinskim analizama teskih pitanja politike i dcmokratije. stigao prilicno zamoren i iscrpljen do konsocijacije. Malo je dijaloskih partija kroz i prcko kojih Dal prelazi taka brzo i. reklo bi se, tako neupitno kao sto su one vezane za konsocijaciju. On se neuobicajeno i na njemu ne bas svoJstven nacin isuvise oslanja na analize i kazivanja Lipharta koji je veliki deo svojih istrazivanja posvetio konsocijaciji. No. ipak ovom i kad miruje ncmirnom analiticaru mnogo stosta u vezi s konsocijacijom nije jasno i tako lako resivo i to svoje osecanje izrazava na lapidaran nacin jcdnom rezcrvom ko.J3 se oglcda u stavu da konsocijacija, u stvari, izrazava sukob iii .iedno ml resenja sukoba ali ne prcdstavlja apsolutno iii sasvim zadovoljavajuci odgovor. ,Ne verujem, kaze on, da se (u toj sferi - V. Vasovic) ikada mogu dobiti zadovoljavajuci odgovori".70 Ostaju bar dva pitanja otvorcna kad je rec o Dalovom odnosu prema konsocijaciji: Prvo, da li je konsocijacija nacin da poliarhija prcz.ivi u uslovima ekstremnog subkulturnog pluralizma i prema tome neka vrsta privrcmcne tvorevine iii je ona trajan i stabilan sistem politickc organizacijc u odredenim multikulruralnim uslovima; Drugo, nisu jasnc razmerc nezadovoljstva Dala sa postojecim odgovorima na tako teska pitanja pa ni sa konsocijacionim odgovorom. Posmatrano iz perspektivne uspesnosti konsocijacionog modela u odredcnim uslovima, kako to Dal konstatuje na jednom mcstu, nije jasno koliko je to uspesno. Moze li sc danas govoriti o konsocijaciji u Holandiji iii u Austriji'? Po malo je i cudno kako Dalu nije palo u oko Liphartovo pomeranje u analizama konsocijacije sa razvijenog na ncrazvijeni svet u novije vreme. Iako su, nesumnjivo. pomogli da se mnogi slojevi ovog slozcnog odnosa bolje osvetle i artikulisu, pa delimicno i adekvatnije resavaju. Dalova ostrina oka i uma nisu bili dovoljni da bitnijc ,.ugroze"" ili poremete tvrdokorno odolevanje ovog problema i vremenu i pameti. Mada ukazujc na brojne tdkoce i paradoksalnosti vccinskog principa, Dal mu se ipak povrcmeno vraca poput poluvernika koji se priscca boga samo iii uglavnom kad .,zagusti". DalO\ o insistiranje na postojanju bazicnog konsensusa kao prctpostavci demokratije odnosno poliarhije nije nista drugo do, iako vise posredno, drzanje ruke iii salutiranje vecinskom principu. U celini gledano, i pored uocavanja velikog problema odnosa veCine i manjine, i pored odbacivanja uprosccnih modcla populisticke demokratije pa i apriornog vecinskog pravila i postovanja problema i prava manjina, Dal je ostao u krajnoj instanci pristalica da tako kazcmo kongovanog veCinskog modela demokratije. Iako se u svojim analizama i cks70 R. A. Dal, Dileme pluralisticke demokratije, Op. ctt. p. 129.

36

plikacijama okrece razlicitim stranama da bi sto bolje video i osvetlio problem. a u nekim razmatranjima pokazuje i izvesne simpatije prema konsocijaciji, Dalov poliarhicni model se razlikuje od modela konsocijacije. Ukratko, Dalova poliarhicna demokratija nije prvenstvcno model demokratije vetirajuceg pluralizma koji stoji u samoj spici odnosno jezgru konsocijacijc. Konsocijacija je. cini se, u Dalovoj vizuri vise vid prezivljavanja poliarhije u odrcdenim uslovima nego stalni i regularni oblik njene egzistencije. Mora se reci da i neke druge stvari nisu sasvim jasnc u vezi s populistickom demokratijom. Jasno je, naravno. da nije rec ni o jcdnom konkretnom modelu nekog autora iii konkretnog sistema. Ali nije jasno kaka\ jc odnos ovog modela i participacionog modela demokratije. Nama se cini da iako nisu identicna. ova dva modela ipak znatno konvergiraju i imaju vise dodirnih tacaka. Ne ulazeci dublje u ove odnose. treba rcci bar dve stvari iii dva utiska. Prvo, Dal koristi teoriju-model populisticke demokratije kao okvir za raspravu nekih zaista kljucnih problema demokratije uopste. Drugo. on govori o participaciji na dva nivoa. Na jednom nivou rec jc o participacionoj teoriji iii globalnom modelu demokratije, a na drugom o participaciji kao politickom sastojku iii strani procesa odlucivanja. Dojmljena u ovom prvom smislu, participaciona demokratija. izgleda. ima prilicno slicnosti iii zajednickog sa populistickom demokratijom. Bez obzira na ove ncodredenosti iii nedorecenosti. participaciona demokratija zaokuplja Dalovu paznju u prilicnoj meri i stoga zasluzujc da sc i na ovom mestu nesto kaze o njoj odnosno o Dalovim rcferencama na nju. Svoj odnos prema participacionoj teoriji demokratije kao globalnom modelu demokratije Dal eksplicira u polemici s Rusoom. Dal, naravno. nije slucajno odabrao Rusoa. Nama se cini da postoje bar dva razloga za to. Prvo. zato sto je Ruso. po kazivanju samog Dala, najbolji zastupnik participacione demokratije i sto on daje jcdnu od najobmanjujucih utopija poslc Platonove republike.71 Drugo, stoga sto je Ruso u ovom slucaju, kao i Platon u prethodnom, mogao da veoma dobro posluzi Dalu da uhvati i odrzava visinu i atraktivnost svoje rasprave o nekim velikim problemima dcmokratije. Veliko i moderno drustvo, po misljcnju Data, mora da racuna i sa delegiranim autoritetom odnosno predstavnickim organima iii sa nepartieipacionim i administrativnim formama upravljanja, uz napomenu da u demokratskom sistemu to mora biti pod kontrolom naroda ... Tvrditi da dcmokratija uvek zahtcva primarnu (neposrednu V. V.) demokratiju, kaze on. perfektna je strategija da se spreci veliki broj !judi da upravljaju sobom na efektivan nacin"'.72 Insistirati na ncposrednoj iii participacionoj demokratiji kao iskljucivoj forrni demokratije znaci osuditi narod na nemoc.:< U kasni71 R.

A. Dahl, Atier the Revolution. p.

go

"' R. A. Dahl, After the Revolution. Op. cit. p. 97. 73 R. A. Dahl, After the Revolution. Op. cit. p. 88.
,...,

''

jim radovima. Dal daje nesto drukciju intonaciju probkmatici participacijc 0 ccmu ee nesto kasnije biti vise reci. Drugo mesto iz Dalovog prednjeg plana u raspra\ I1anju razlicitih demokratskih projekata zauzima Medisonov model demokratiJe. On predsta\ Ija sistem organizacije vlasti koji je usmeren na ostvarenje prirodnih pra\ a 1 zasnovan na principu podele odnosno kontrole i ra\note?e vlasti. Dal visoko ceni MedisonO\ projekt demokratijc. narocito nekc n.Jcgovc ideje. Njemu su posehno privlacne idcje oko podclc 1 ra\lloteze vlastt kao i priznavanJC realnosti kontlikata i nastojanje da se politicka organizacija drustva prilagodi toj cinjenici. No. isto tako. Dal ukazuJc i na ncke tanjc stranc Medisonovog poimanja demokratijc. DaL u stvan. tsticc tn klima\c tackc 1\1edisonovskc tcorije demokratije. Jcdna sc ticc prirodnih prava. druga JC \ ezana za ustavni princip podele i rm notc/e vlasti. a tree a se odnosi na IL\ csnu pristrasnost tog koncepta-modela. Sto sc tice prirocinih prav<l. Dal smatra da ona nisu podobna da budu dcfinisucc karakteristike odnosno odrcdbc demokrati.ic iii ne-tiranijskc republtkc. Razlog za to treba traziti pre svega u neodrcctenosti prirodnih pra\ a. I Janas traju sporovi oko toga sta S\ e odnosno koja S\ c prava spadaju Ll pnrodna prava.:4 Kad je rec o stvarnim kocnicama i ogranicenju 'Jasti. Dal smatra cia su oni. pre S\ega. smesteni u socijalnoj strukturi. a nc u sfcri ustavne organizacijc 'lasti. Treee. Dal ~matra cia su Medisnnova koncepcija. kao i Federalisticki spisi. dobrim delom ... polcmicki i propagandisticki tckstovi. koji retlcktuju visoko parcijalno glcdanje (partisan viewpoint)""'. Oni projektuju sistem koji treba da obezbedi drustvo vise od tiranije vecinc nego od tiranije man_1ine. Izglcda da je opasnost od tiranije vecine bila izvor akutnog straha i nasla izraz u Fedcralistickim spisima kao i na Konstitucionalnoj konvenciji. Mcdisonova teorija demokratijc prcdsta\ lja ncku \Tstu kompromisa izmcdu vlasti vecina i vlasti manjina. zasnovan najveeim dclom. na postojanju konstitucionalnih ogranicenja na veeinsku akciju. Za razliku od Medisonovske. tcorija poliarhije se fokusira primarno ne na konstituctonalnc. vee na socijalne prerekvizite za demokratski poredak. U vclikom podulnatu razgranicenja Dal nije zaboravio da se doneklc distancira i od interesno grupnih i korporativnih teorija. On kritikuje mnogc ~tranc ovih tcorija i predlaze dve stvari. Prvo. valjalo bi sistemski i institucionalno smanjiti vetirajucu moe pojedinih velikih poscbno poslovnih grura u procesu politickog odlucivanja. Drugo. s obzirom na \cliku moe. velikc rusiO\ ne organizacije treba da budu neka \Tsta ..javnih sluzbi"' i pod ndgo\ arajucom kontrolom odredenih skupina radnih !judi odnosno stano\ n tsl\ <t. ~r,
'..\ Za ncku vrstu sporazuma o prinunim pr;l\ ima u \Tcmc RL'\ oluct)C \ tdL Cltntnn R(hStkr. Secdtllm: of the Republic. Ne\\ York. Harcourt. Brace and Co .. 19:'4 Chap. \Ill .,, R. A. DahL A Preface !<1 Democratic Theory. Op. ctt. p. ') '6 R. A. DahL Politics. Economics anu \\ cl fare. Op. ell X Ll.

2. Poimanje i brusenje poliarhicne demokratije

Posto je prosao kroz gustu sumu razlicitih. kako antidcmokratskih iii nedemokratskih tako i demokrabi<.ih gledanja. i prikupio odnosno pripremio osnovni projckt. gradu i alatke. Dal sc stacionin! na odrcdenom prostoru i podizc odnosno ucvrscuje i doterujc svoju poliarhicnu gradevinu. Pri tome. trcba reci da su njegove pretenzije skromnijih razmera i on zcli da to. kao i cinjenicu da to nije ni malo lako. stavi do znanja i drugim. Vee je ramje rcceno da Dal razlikuje idealni ili maksimalisticki od empirijskog modela politike i demokratijc. lzmcdu ova dva kraja stoje razlii:iti mezo-pojmovi 1 projekti. Tako. u stvari. Dal razlikujc tri pojma-modcla demokratije. U jednom slucaju odnosno smislu. demokratija se koristi da nznaci kako ncdostignuti, a mozda i nedostizni (unattainable). 1deal politickog organizm anja i zivota. Dcmokratija kao ideal jc. mozda. na samoj gornjnj granici ljudskih mogucnosti iii cak iznad njc. Tahi idcalni kritcrijumi postavljaju. kaze DaL tako velikc zahtevc da ih nijedan postojcci rezim n1je u potpunosti ispunio . .,Mogucc je cia ih nijcdan nikada nece ni ispuniti""~. U drugom znaccnju. pod imenom pol iarhija. demokratija obelc?:m a ono sto bi se moglo nazvati pojmom srednjeg obima. Demokratija se definisL' -,a dve osnovne karakteristike: politickom kontestacijom odnosno kompeticijom i participacijom odnosno inkluzivnoscu. Kombinovanjem i stepeno\ anjem politit:ke kontestacije i participacije dobijaju sc odredeni tipovi sistema."~ U trecem znacenju, takode, pod imenom poliarhija. demokratija predstavlja sindrom vise karakteristika. U pozitivnom i takvom vise sindromskom koncipiranju demokratije, Dal u svojin glavnim delima. navodi. uz izvesnc \ arijacije iii razlike, osnovna obelczja poliarhijc. Negdc sc navodi scst. ncgde sedam iii osam takvih karakteristika. Mi cemo ovdc izloziti one koje stoje u jednom od njegovih najreprezentativnijih dela (.. A Preface to Democratic Theory", 1956 ). Pod naslovom .. dcfinieione karakteristikc poliarhije" (..the definitional characteristics of polyarchy"). Dal navodi osam obelezja poliarhije razvrstanih u tri grupe: u izbornom pcriodu. u predizbornom i postizbornom i u meduizbornom pcriodu. Prvo. svaki clan organizacije obavlja cin za koji pretpostavljamo cia je izraz preference izmedu datih alternativa odnosno glasanje. Drugo, tezina koja sc pripisujc izhoru odnosno glasu svake individue u procesu izrazavanja volje je identicna. Trcce. altcrnativa sa najvecim brojem glasova se deklarise kao pobednicki izbor (sve u izbomom periodu). Cetvrto. svaki clan koji prosuduje ponudeni set altemativa moze uneti svoju prcfcriranu altemativu medu one koje su vee istaknute. Peto. svi pojedinci poseduju identicnu infonnaciju oko altcrnativa (obe u predizbomom periodu ). Sesto, alternativa (lideri iii smerovi politikc) s najvecim brojem glasO\a potiskuje bilo koju altemativu s manje glasova. Scdmo. naredenja (the orders)
77

R. A. Dahl. Dilen1c pluralistiCke den1okratijc, ()p. cit. p. 3..f.

:~

R. A. Dahl. PoilarhiJa.

izabranih funkcionera (elected officials) treba da sc sprovodc. Osmo JC rasclanjcno u tri mogucnosti-situacije. U pnoj sve odlukc u mcduiZhornorn periodu su subordinirane iii izvrsnc u odnosu na one koje su izrazcnc u toku izbora, drugim recima, izbori su, u odredcnom SJTIJslu. kontrolni. Druga situacija je vczana za mogucnost da su nove odlukc u mectuizbornom pcnodu upravljane sa prethodnih sedam usiO\a. dclujuci. mcdutim. pod razlicitim institucionalnim okolnostima. U trecoj situaciji mogucc su obc prcthodne mogucnosti (sve ove mogucnosti su karakteristicne u mcduizhornoj !~vi). -q Pomcnute karakteristike sc mogu gradirati ( iznad 0.5 na skali hi hila poliarhija) i stoga predstavljaju istovremeno i mcrila poliarhicnosti i demokraticnosti jednog sistema koji mogu biti korisccni u komparativne svrhc. i to za svaku organizaciju pocev od drzavc pa prcko gradma do bilo kojc druge asocijacijc. Vazno jc, takodc. istaci da sc gonia granica poliarhijc poklapa sa demokratijom i da ona nije nikad postignuta. a vcrovatno nccc ni u buducnosti. Ono sto se obicno razume pod savrcmcnim razvijenim demokratijama bili bi sistemi koji stoje na visim podeocima skale poliarliicnosti. Lako je uociti da su, pored mogucnosti i prava licnog izbora izlozena i sledeca dva osnovna elementa poliarhijc: prvo, pravo i mogucnost otvorcnog i javnog suprotstavljanja n~jvisoj vlasti i pravo pluralistickog politickog organizovanja u borbi za ostvarivanje svojih intercsa. koje sc izrazava u postojanju visepartijskog sistema: drugo, princip koji nijc ni vccinski ni nevecinski. vee neka vrsta korigovanog reZ:imskog principa koji bi bio prozct pravom manjimi ne samo da se bore za svoje stavovc i postanu vecina. vee i da ostvaruju svoje zahteve kad jc sigurno da nemaju izgleda da postanu vecina. ,.Ni vccinski, ni nevecinski modcli", kazc DaL .. nc mogu, sami za sebe osigurati donosenje pravednih kolektivnih odluka. Uprkos argumcntima svojih pristalica, ni vccinsko pravilo ni razni nevecinski aranzmani ne mogu se prihvatiti kao ncizbezno najbolji sistem za dolazcnjc do kolcktivnih odluka u demokratskoj zemlji."~O Po njcmu, u stvari. nema pra\ila kojim hi sc odredilo kako se moraju donositi kolektivne odlukc. Sud o tom pravilu treba doneti tek pose! pazljive procene mnogih pitanja i okolnosti o kojim a se odlucuje. To je moguce jedino u jednom demokratskom proccsu. Pri tome. vazno je imati u vidu, da dcmokratski proccs nijc ni .. samo proccs'". a ni ,.samo formalan". To je u sustini znacajna vrsta distributivne privrcdc. Njime se regulise raspodela kljucnih resursa moci i vlasti i time uticc na raspodclu svih ostalih bitnih resursa. Kao sto se vidi, poliarhija se pojavljuje kao jcdina i optimalna mogucnost upravljanja i kontrole vrhova odlucivanja u uslovima modernog i razvijenog drustva. koje, po prirodi stvari, racta i dobrim delom zivi u vc'9 R. A. Dahl. A Prcfac~ to Democratic Theory. Op. c1t. p. X..f. l! osnovi. Jsto\ctn.:. odnosno slicnc karakteristJkc poliarhijc isticu sc i ramjc u .. Politics. Fconomics and WcltPn.: i kasniJc u .. Democraty and lh Critics". op. cit. p. 221.
~o

R. A. Dahl. Dcmocraty and Its Critics. up. cit. p

156.

40

likim organizacijama i hijerarhijama. Ona jc. u stvari. nacin i mogucnost da sc hijerarhija ogranici i kontrolise spolja a nc iznutra. U njoj posto_1i pluralizam elita iii hijerarhija, njihova kompetitivnost i mogucnost slohodnog izbora lidera od strane ne-lidera. Poliarhija je vise usmerena na kPnrdinaciju nego na represiju. Ona. u stvari. obezbeduje licni izhor i odgovarajm~i stepcn podudamosti izmedu preferenci gradana i odluka vlade. Polazna pozicija JC. kako je vee istaknuto. utilitama. Osnovni kritcrijum po komc licni izhor deluic je racionalni samo-interes.x I Posto je svako svestan da ne mozc insistirati i-.kljucivo na svojoj alternativi, jcr i drugi imaju pravo na taj princip. postoj1 opsta saglasnost da odlukc moraju biti sacinjene na taka\ nacin da "c d1 jcdnaka tezina licnom izboru svakoga.

3. Poliarhija i ekonomska demokratija

Jedno od najznacajnijih. najinteresantnijih i najsuptiln(Jih mcsta. zadataka i teskoca Dalovog stvaranja predstavlja. cini sc. odnos poliarhijc i ekonomske demokratije. Da je ceo problem vanredno slol:en i tezak i za tahog analiticara kakav je Dal. pokazuje i cinjenica da on o o\ im velicinama go\Ori najvecim delom kao o dva odvojcna entiteta. a nc kao o delo\ima iii elementima u sklopu jednog sireg integralnog modela politickog sistema. Ma koliko odlucno i uverljivo, Dal uglavnom fragmcntarno. povrcmcno i u sklopu sirih polemika i konfrontacija. raspravlja probleme ckonomske dcmokratije. Cini se i da je protekom vremena i u zrelijem dobu Dalovog stvaranja problematika ekonomske demokratije dobijala znacajnijc mesto. Stavisc. moglo bi se reci da je u kasnije vreme i upravo na podrucju ekonomske dcmokratije, Dalova politicka misao donekle radikalizovana.X2 Dalova briga i vezanost za ekonomsku demokratiju proistice iz njcgovc osnovne polazne pozicije i preokupcija vezanih za politicku jednakost. On smatra da .. slohoda" u jednom korporativno-kapitalistickom sistcmu odnosno korporativno-kapitalisticka ekonomska sloboda doprinosi povecanju politickc nejednakosti. Korporativno-kapitalisticki shvacena i praktikovana ekonomska slohoda moze uticati negativno na politicku slobodu u dvostrukom smislu. Prvo, tako sto ona stvara velike razlike u bogatstvu. vcstini i statusu odnosno u .. zivotnim sansama" (..life chances"). koje dovodc do vclikih politickih nejednakosti. favorizovanja jcdnih a defavorizovanja drugih u politickom procesu. kako na globalnom tako i na lokalnom nivou. Drugi efckat tako shvacene ekonomske slobode osiromasuje participacionc potcncijalc i vcstinu radnickc klase ... Stoga se. kaze DaL moramo boriti da smanjimo nepovoljnc efekte na demokratiju i politicku jednakost koji sc javljaju u situacijama
XI R. A. Dahl. After the Rcn,Jution. 1\cw Ha\cn. 1975 ( 19701. p. 12. x: Za Dalovo g]edanic na ckonom,ku dcmokratiiu vtdi: Attn the Rcvolutton' Authont\ 111 a Ciood Soctety. Ne~\' Ha~ en. Yale L"nt\ cr'il' Pn:'' 1.970: A Prcl~H:c to Fconomtc Dcn11 >LT~ll"'. Rcrkcley. Univcrsitv of Caltfomta Pres,. 19XS: Dt:mocracy and Its Crlttv.;, Op cit.

-+l

kad ekonomska sloboda proizvodi veliku ncjcdnakost u d1stribuciji iz\ ora i tako. dircktno i indin:ktno. i vlastixJ. Ovim iskorakom u polje ekonomskog podsistcma. Dal. rcklo hi sc. prosiruje pa donekle i mcnja konccpt poliarhijc. Razvijanje ekOiwmskc dcmokratije i mogucnosti ucesca radnih !judi u ckonomskoj sfcri odnosno ekonomskim organizacijama nema za cilj samo da prosiri iIi ojaca nj ihO\ c gradanske sposobnosti za ucescc u procesu odlucivanja u ohiru politickog sistema u uzem smislu. Vise od toga. Dal jcdnostavno prosiru.Jc iii protczc poredak reprczcntativnc dcmokratijc odnosno poliarhijc i na ckonomsku sfcru. Drugim rccima, on smatra da po analogiji sa porctkom u sferi politike. u uzem smislu, valja napraviti i porcdak ndlucivanja u ~fcri ckonomije. Radni !judi imaju pravo da uccstvuju u upravljanju odnosno prncesu odlucivanja i u jcdnoj ekonomskoj organizaci.Ji ;:ato sto tc organizaciJC spadaju u vrstu organizacija koje ukljucuju moe odnosno \!ada\ inu (gO\ ernmcnt) i demokratsku kontrolu. Pri tome. nema razloga za sumnju da su zaposleni u poslovnim (biznis) firmama manje kvalifikovani da participiraju od gradana u drzavi. Ipak. mora sc rcci da u celom ovom ckonomsko-dcmokratskom ckskursu ostaju upitnc nekoliko stvari. Prvo. nisu sasvim osvctljcni razlozi zastn se od drugih podsistema uzimaju samo ckonomske organizacijc kad i u mnogim drugnn asocijacijama postojc znatnc konccntaci.JC moci. Drugo. nije sasvim jasno kako bi se sprovela institucionalizacija dcmokratijc u ckonomskim organizac1jama. Trccc. posmatrano s aspekta ekonomskog prospcriteta tirmc. postavlja sc i pitanje da li bi takva organizacija odgovarala vclikim ekonomskim firmama s obzirom da bi zaposlcni hili \ ise zaintercsovani za raspodclu nego investicije i osvajanje novih proizvodnih mogucnosti i podrucja. Cetvrto. nije jasno ni to kako bi se ostvarilo ono sto Dal prcdlaze i kad bi sc znalo ko bi sve trebao da ucestvujc u upravljanju prcduzccem: samo zaposleni ili i oni koji su na odredcni nacin aficirani delatnosiima preduzcca. Zamerke i sugestije nckih kriticara Dala ko.Je idu za tim da u kontrolu nad upravljackim proccsima u tirmama valja ukljuciti i siri krug gradana iii zaintcresovanih odnosno onih gradana koji su aticirani poslcdicama procesa odlucivanja u tim firmamax4. imaju man.JI znacaj ako sc ima u vidu da je Dal vee ranije govorio o tome da bi u proccsu upravljanja u preduzecima trebalo da ucestvuju nc samo zaposlcni L1 njcmu vee i siri krug ILlkalmh gradana iii sire javnosti po .. principu aficiranih intcresa"X:i, Pcto. 111JC jasno kako bi samoupravni sistem odnosno univcrzalna kooperativna ~\ojina iii kolektivna svojina funkcionisala u preduzecu. Tu sc (l3ju ncki elcmenti kao sto su napr. izbori. ali niz drugih pitanja upravljanja ostaju
XJ R. A. Dahl. A Preface to Economic Dcmocr3cy. Op. c11. p. 51. W. L. Ad3mson ... Economic Democracy and the Expcdicnc~ of Worker Participation'. Political Studies. XXXVIII. 1990. XS R. 1\. DahL After the Rc\ulullon. Op. cit. p 12:\.

x4

42

otvorena. Najzad. ostalo .ic otvorcno 1 pnanjc: u kakvom odnosu stoji poliarhicni politicki podsistem u uzcm smi~lu 1 rroccs odluci\ anja u ckonomskom podsistcmu.

4. Pretpostavke demokratije
Po sebi jc razumljivo da usposta\ ljanje i funkcionisanjc poliarhijL i demokratije trazi i odreckne us love odnosno prctposta\ kc. Dal. cini sc. spada u onu grupu prevashodno cmpirijskih tcorcticara koji pridaju izuzetnu pal:nju u~lovima demokratije i demokratizacije. On cak isticc kao JCdnu od S\Ojih osnovnih zelja i htenja da ispita pod kojim uslovima hro.Jnc indi\ 1duc mogu maksimirati ostvarivanje svojih ciijcva kroz korisccnjc -;ocijalnih mchaniz<Ima.x~> Ovo utoliko vise sto poliarhija zahtcva i resenust sistema da tc u-;lm c odrzava iii stalno dalje razvija. Jedan od razloga DI poklanjanjc I/Luctnc paznje uslovima demokratije jc, svakako. autorovo U\ ercnjc da dosadasnJ:I teorija i faktografija o tome nc daju dovoljno pouzdanu osnovu da bi sc imao jasniji stav o mogucim najpogodnijim uslovima Dl razvoj razlicitih politickih posebno demokratskih rc2:imaF Iako analize uslova poliarhijc spadaju u boije delmc Dalovog rada. mora se reci da nije uvck lako pratiti osnovne niti n.Jcgo\ ih tdeja i poruka gradenih na sirokoj podlozi bogate i raznonsne empiri.Jskc i teorijskc grade. L njegovim razmatranjima uslova iii pretpostavki demokratije valja. C'ini sc. razlikovati dve ravni razmatranja. Jedna sc tice opstih uslova dcmokratijc odnosno poliarhije. a druga se odnosi na uskwe za usposta\ Ijanje iii cfikasno funkeionisanje nekih segmenata demokratije odnosno pojedinih fragmentarnih demokratskih propozicija. Pored toga. Dal na razlicitim mcstima gO\ori katkad i na razlicit nacin o uslovima poliarhije. lJ 0\0m inace iserpnom raspravljanju 0 rretpostavkama dcmokratije poscbno interesantni i znacajni izglcdaju delovi koji Sll posveceni dntSt\ Cno-ekonomskim posebno svojinskim faktorima. spoljnim odnosno medunarodnim faktorima. socijalnom pluralizmu i. u okviru toga. konscnzusu i kulturi. Ovde cemo istaci samo ncke njegove idejc o ovim ritanjima. Kad je rec o ekonomskim uslovima. nijc na odmct jos jcdnom pomcnuti pitanje karaktera svojinc. Ovo pitanjc je hilo prilicno marginalizovano. bar kad je rcc o razvijcnim zcmljama. zato sto sc smatralo da je to prevazideno i da nema vise tak\'ih nejednakosti i svojinskog osnova tih nejednakosti. Promene u postkomunistickim zcmljama su pokazale svu aktuelnost s\ojinskog pitanja i natcrale zapadne naucnc i politickc poslcnike da mu pridaju mnogo vecu paznju. Dalu je O\O pitanje \ec od ranije izgledalo znacajno i on se ne libi da kazL' da jc hilo kaho apriorno optiranie za privatnu iii drzavnu svojinu pogrcsnn
SA R. A. Dahl, Prcdgovor ( 1953 l ;,1. Plllillco.. rCllnnmics and \\ clt~m:. Op. cit p. :\I\. X7 R. A. Dahl. Poliarhija. Filip \ l~llJlc. Beograd. 1997. p 2LJ.

Amerikanci, kaze Dal, imaju iracionalnu \ezanost za privatnu svojinu kontrolu ckonomskih preduzeca (enterprises) koja ih sprecava da razmisljaju jasno o ekonomskim aranzmanima. ,Ta iracionalna vezanost za privatnu svojinu i kontrolu je u sukobu sa prctpostavkom koja stoji u osnovi ovc knjige da modcrna ekonomija treba da budc shvacena i trctmma kao socijalna iii javna ekonomija. Mi pod tim mislimo da primatno opravdanje za ekonomski poredak su njcgova ostvarenja bazicnih ciljcva socijalizaeijc'".XR Adekvatnost njegovog funkeionisanja zahtcva socijalno prosudivanje i odluke. To socijalno prosudivanja mora biti ucinjcno ctektivnim odnosno prevedeno u javnc politikc prvcnstvcno kroz proccsc poliarhijc. Na taj nacin ckonomska politika (cconomization) je set socijalnih prncesa za racionalno kalkulisanje i kontrolu. Trzisni mchanizmi su. kao i poliarhija i administrativne hijerarhijc. sociopoliticki proeesi. Veliko ekonomsko preduzccc. bez obzira da li je javno iii privatno. je politicki sistem . .. Prcduzeca i trzista nisu opravdavana (justified) na osnmu prenapregnutih ( 0\ erriding) personal nih prava na privatnu svojinu i kontrolu. Ako su on a opr:.i\dana uopstc. to je samo zbog njihovog delovanja na realizaciji socijalnih ciljeva. Racionalno drustvo bi u tahom slucaju biralo izmedu razlicitih formi svojine i kontrole ekonomskih preduzcca prcma tome kako jcdna iii druga forma zadovoljavaju date socijalne svrhc". Poslc sireg razmatranja ovih problema. Dal zakljucuje da ,ni jcdna dcmokratska zemlja nema ni centralno-plansku niti striktno neoklasicnu kompetitivnu ekonomiju odnosno da svaka demokratska zcmlja ima mdovitu ckonomiju'".X'> Jcdan od najznacajnijih uslova poliarhije je siroki socijalni pluralizam. Dal je nastojao da ndto konkretnijc i prcciznije odgo\ ori na pitanje zasto socijalni pluralizam napaja i trazi politicki pluralizam i navodi niz razloga za to. Ali. ako socijalni pluralizam utice na razvoj politickog pluralizma. autor je ipak ostao duzan odgovora na pitanje zasto sc u nekim dustvima sa visoko razvijcnom tehnologijom razvija takav pluralizam. a u nckima ne. Ovo utoliko pre sto i on sam konstatuje da su ncka razvijcna industri_ialiZO\ ana drustva totalitarna. Sa sircg i pravog teorijskog stanovista ovde i nijc problem da li vcci socijalni pluralizam stvara i 'ise poliarhije odnosno Jcmokratije i kakva jc situacija u SAD ncgo sta jc to sta dovodi do tog 'eccg socijalnog pluralizma i njegovog blagot\ ornog dejstva na dcmokratiju. I zasto je taj socijalni pluralizam ncgdc ovakav, a ncgdc onakav. Zar nisu 1 \1akijaveli i Hobs i Hegel bili svcsni ovog pluralizma. a da, pri tome. niSU traziJi poJiarhiju j pluralisticku po!iticku strukturu. \'CC upravo obrnuto.
1
X~ R.

A. Dahl. Predgo\or za lizdanje !97n) Pc,Jitics. Economtcs and Welfare. Op. cit

p .\XVI.

XlJ R. A. Dahl. Political Culture and l:conomic Development :\larch 27. llJ95: 'idi R. A. Dahl. Why All Democratic Countries lht\C \1txcd 1-.conomics. Democratic Communit; Nome\ XXXV . .1. V. Champen- I. Shapiro, eds .. NC\\ York. l.tmersity Press, llJlJ-1.

44

politicki monizam. Zasto jedno drustvo i jedne teorije smatraju da im JC zbog socijalnog pluralizma potreban poliarhicni. a drugi mislc da nn Je potreban rigidni ccntralizovani odnosno monisticki sistcm jcdno jc od sustinskih i najtezih pitanja politicke teorije. Pored toga. nijc uvek jasno sta jc uzrok a sta posledica u sirokom rasponu brojnih varijabli koje Dal uvodi u kontckst razmatranja i raspravl'. Da li je razgranati socijalni pluralizam i multipolarnost podcla i sukoba neophodan uslov za razvoj demokratije odnosno poliarhijc. kako sc to mo?e otcitati iz stava da ,poliarhija zahteva znatan stcpen soc1jalnog pluralizma"Lio. iii je poliarhija, kao oblik politickog sistema i procesa odlucivanja. ta koJ<l inspirise i razvija siroki socijalni pluralizam. koji kasni_1c. opet. sa svoJc stranc. pospcsuje poliarhiju. Cini se. ipak da jc ovde rcc vise o jcdnom uzajamnom interaktivnom odnosu pojcdinih \ arijabli-t~1ktora nego o nJihovom jednosmernom uzrocno-posledicnom odnosu. U sklopu socijalnog pluralizma Dal govori na vrlo interesantan i indikativan nacin o konsenzusu. Posto je to pitanje vczano za nckc Jruge problcme, bicc o njemu reci nesto kasnije. Ovde pomenimo samo toliko da je Dalova osnovna pozicija da poliarhija zahteva sporazum o onim osnovnim pitanjima. Ako se gradani ne slazu da je poliarhija pozeijna (desirable). poliarhija ne moze nastaviti da funkcionise.YI

5. Dileme i protivrecnosti poliarhije i demokratije

Ceo ovaj kompleks uslova. elemenata i karakteristika politikc i poliarhije Dal posmatra u meduzavisnosti i u jednom dinamicnom procesu demokratizacije koji se odvijao u odredenim istorijskim fazama. a ne kao nepomicni sklop jedne staticne strukture i sistema demokratije. On je pre mnogih drugih govorio o fazama. iii kako bi Hantington rckao. talasima demokratizacije i, za razliku od Fukojame. smatra da ncma ni kraja istorije ni idcalnog odnosno perfektnog modela demokratije. makar bilo rcc i o razvijenom zapadnom drustvu. Uz to, njcgova analiza pojedinih slojcva iii segmenata ove problematike izgleda dobro utemeljcna. logicki razlozna i dopadljiva. S druge strane. slozenost ove problematike nije ucinila spokojnim ni ovog strpljivog i visprenog analiticara. Dal. kao i mnogi drugi. ima teskoca i .,belih polja" kako u siroj metodolosko-tcorijskoj tako i u empirijskoj ravni. Na neka od njih on sam upozorava. o nekima jc vee bilo reci. a na ncka cemo i ovom prilikom ukratko potsetiti. Jednu od vecih Dalovih teskoca predstavlja definisanje demokratijc. On je toga svestan i zato govori o skakijivom (ticklish) problemu dcfinisanja demokratije. U nameri da sto vise specificira i diferencira neke aspekte iii
lJO R. A. Dahl. Politics Economics and Welfare. Op. cit. p. J02. 91 R. A. Dahl. Politics. Econom1cs. and
\\'~!fare.

Op. cit. p. 294-302 (pod na-.lll\(\lll

.. Basic

Agr~cmcnt").

..:+5

.,momentc'' cclc stvari i tako izbegne eventualne ncsporazume, on ih katkad i donekle komplikujc. Upravo u ravni definisanja 'idlji\c su d' c tcskocc. Jcdna se tice razlikm anja idcalnog model a od empirijskog model a dcmokratijc, a druga sc odnosi na karakteristike empirijskog znaccnja dcmokratijc. Kad je rcc 0 prvomc, odmah su \ idljivc izvcsnc 11Cjasnocc I proti\rccnosti. Razlikovanjc demokratijc kao idealnog modcla od poliarhijc k:11l cmpirijskog modela demokratije moze biti korisno kako za komparati\ no tako i za istorijsko razmatranje politickih i demokratski11 proccsa s obzirom. da uz odredcno skaliranje vrednosti poliarhije. pruza mogucnosti analize 1 idcntifikacije stcpena dcmokratizacijc razlicitih politickih s1stcma. Drug1m rc(ima. idcalni model mol:e da poslu.liti za prosudivanjc i gradiranjc rcal111h sistema. S druge strane. postavlja se pitanje smisla razlikovanja demokratqc od poliarhije ukoliko se istovremeno polazi od pn:tposta\ kc da ono sto sill\ i kao 1dcalni model ne samo da nijc dostignut nigdc u dosadasnjoJ praks1. 'cc jc izgleda i nedostizan. kako to Dal katkad sumn.Ja iii cksplicitc isti(c. Lz to. poredak na gornjoj granici poliarhicnosti je. kako JC receno. 1denticno sa dcmokratijom. Stoga jc i Plamenac mogao rcci da ne 'idi dublji smisao Oa1l1\0g razlikovanja demokratije od poliarhije. Da U\C primcdbe nisu hcz osnova pokazuje i cinjenica da sam Dal. nc retko, sino111micno konsti reci pol iarhtJ(1 i demokratija. Drugo. u definisanju empirijskog koncepta-modcla dcmokrati.Jc Pdnosno poliarhije putcm sindroma karakteristika, Dal ne retko mesa odnosno sinonimicno upotrebljava sledcce termine: karakteristike. uslovi, kritcrijumi. normc i institucije. C jednom od podnaslova u knjizi .J>olitika. ekonomtja i blagostanje". stoji ,,Karakteristike" poliarhije, ali se u daljcm tekstu govori o kriterijumima poliarhije.lJ2 U naslovu jednog dela raJa .. Prcdgovor demokratskoj teoriji". Dal govori o ,.definicionim karakteristikama" poliarhijc. a samo rcd-dva ispod toga, kada treba nabrojiti i eksplieirati te karaktcristikc, on ih ne zovc tako nego uslovima. Tako se poliarhija nc dcfinise odrcdbama odnosno karakteristikama vee uslovima ... Poliarhija jc labavo (loosely) dcfinisana kao politicki sistem u kome sledeci uslovi postoje u relativno visokom nivou".LJ3 Uz to, on smatra da svaki od ovih uslova moze biti formulisan i kao pravilo iii norma iii kao hipotcza.'~-+ Nijc ~a~' im jasno ni za'ito Dal govori na eksplicitan nacin o definicio111m karakterist1kama u apcndiksu za treci deo vee pomenute knjige .,Predgovor demokratskoj teoriji". Ovo mesanje karakteristika. uslova. kriterijuma. normi i instituctja IZrazava iii vodi u mesanje same politicke popvc odnosno procesa s njihm 1111 uzrocima i posledicama i tako dclimicno smanjuje mogucnosti iii cfekte cclog analiticko-eksplikativnog poduhvata. Dal jc svcstan brojnih problema 1
92 R. ,\. Dahl. Politic>. l::.conomicas and \\ clfarc. Op. R. A. Dahl. A Preface to Dcm .. Op. Cit. r X4.
l)..)

L'\1.

p.

27'
7).

~7>->.

l))

R A. Dahl. A Prcfaacc to Dcmocrauc fhcm\. Op. cit. p.

7~

'I.

46

zamki u ovoj ravni i hteo bi da istmrcmcno iskonsti ncke mogucnosti uzrocno-posledicnc analize, ali i da izbcgnc klizanje u hilll kakvu \Tstu 'ulgarnog uzrocno-posledicnog detcrm inizma. U hrahrom hn anju sa m i m slozcnim problemom imponujc ne samo DalO\a pronicijivost. vee i llJCgma sprcmnost da ukaze kako na opste tako i na svojc sopstvcne potcskocc 1 ogranicenosti u njihmom objasnjenju. Drugo kljucno. ali i protivrecno i klizno. poljc Dalovog naucno-istrazivackog opusa predst<n lja prctdno liheralno-utilitarno i individualistickokratolosko poimanjc politike i vlasti. To inacc osctljivo podrucjc jc i prostor na komc jc najcesce mogucc srcsti kritiku Dalovog glcdanja. Primcdhc su najvecim del om usmerene na tri znacajne boljc rcci uporisnc tach Dalm og projekta-modela: regulativnc potencije kompcticijc slohodno izrai'cnih individualnih intcresa i s tim povczanu dcsakralizaciju i dctronizaciju opsiL'g in teresa odnosno ja\ nog dobra, poimanjc konscnzusa i ~lwatanjc odnosa 'ccine i manjine. Sto se tice prvc pozicijc odnosno slwatanja o mogucnosti i cfcktima kako kompeticijc izmedu pojedinacnih intcresa tako i opstcg intcrcsa Pdnosno javnog dobra, Dal dolazi do slicnih iii istih zakljucaka. bcz obzira sa koga kraja krenuo: od pojedinacnih intcrcsa iii od opstcg intcrcsa. Zato 1 kritika dolazi, takodc. sa oba kraja. Kad je rec o ideji slobodnog izrazavanja i kompcticije intercsa i prcferenci odnosno o principima na kojima se ta kompcticija odvija i delovanju vlade u skladu s tim. ona se, kazu kriticari. mozc prihvatiti kao osnova i temeljac demokratije, pri ostalim jednakim okolnostima, samo pod prctpostavkom da su svi !judi jednako sposobni i spremni cia izrazc svojc intcrcsc. Onamo gde toga nema, takav kriterijum demokraticnosti gubi svoj raison d 'hre i pretvara se u formalnost. Stavise, prctpostavka o sposobnosti pojcdinaca da izraze svojc kratkorocne i dugorocnc intercsc je, kazu kriticari. ne samo netacna vee i stetna. Ona osujecuje iii otczava organizovanc poduhvatc sire zajednicc iii sirih struktura na rcsavanju nekih krupnih stratcgijskih pitanja koja su od znacaja kako za drustvo tako i za pojedincc. a koja su siroj masi pojedinaca tesko dokuciva odnosno tcsko razumljiva. U cclini. prctposta\ka da voljno odnosno slobodno izrazena prefercnca predstavlja U\ ck i stvami in teres pojedinca jc pogresna. 4 5 Ovo narocito ako sc imaju u vidu dugorocni intercsi i ncdostatak informacija velikog broja gradana. U slicnom smeru krccu sc i Rolsovc primedbe Dalu. Rols smatra cia sc pluralistickom. ckonomistickom i marketizovanom teorijom demokratije, odnosno grupnointcrcsnim stanovistcm ne moze urediti politicki proces tako cia dm cdc do pravcdnog ishoda. Dcmokratski proces trazi nacela pravdc koja su drukciJa od trzista.9h
95 J. Plarncnac. Democracy and !!!u-,1on. Or. cit. 9f> Dz. Rols. 1\;acela pravdc. Slu?hcn1 1!-,t SRJ-CID. Hcograd-Podgorica \<JLJX (I LJ~ \1 str. 32X.

Pored toga, moze li se ocekivati Ja ee u jednom drustvu, gde je uticaj iii moe osnovno sredstvo i medij komuniciranja izme(1u !judi. a poscbno izmectu drzave i gradanina. i gde, pri tome. postoji ncjednaka raspodela moei, svi izrazeni zahtevi biti jednako uvazavani od drzavc odnosno \last i. Ovo ocekivanje bilo bi nc samo nercalno ncgo i nai\ no. Uz, to \ alja postaviti i pitanje istinitosti tvrdnje o postoja1~ju nekumulati\nih nejcdnakost1. Osvreuei se na to, neki autori upozoravaju da je upr:n ljacka moe koncentrisana u rukama manjiniL ali da su te uticajnc manjinc mcctusobno pm czanc brojnim nitima u smislu socijalne klase. porekla, zanimanja i politickih sta\0\a i pretpostavki i sto su tc grupe izglcda voctcnc od male skupinc !judi. Ma sta hilo tacno za New Haven, ka:Zu mi kriticari. C\ 1dencija iz mnogih drugih srcdina (na primer Birmingcma) pokazujc da su iz\ ori moei distribuirani sa kumulativnim nejednakostima i da se \OUSt\ a iz razlicitih organizacija velikim delom preklapaju. Bakrak i Botvinik ec takvc idcjc i nala;c Dala upisati u nedostatak klasnog pristupa. I pored odhranc ckonomske demokratije (posebno u knjizi ,A Preface to Economic Dcnwcracy"), Dal ignorise pitanje implementacijc tih ideja kroz radnicku akciju. Drugim rccima, DaL po misljcnju ovih autora. ostavlja neka klasna pitanja da budu resavana ili od strane desnice ili na tradicionalni marksisticki politicki nacin.'l" I kad je rec o planu eksplikacije, utilitarni pristup pokazujc iz,csna ograniccnja. On moze biti osnov za objasnjcnje ponasanja pojedinih individualnih ili grupnih subjekata, ali ne i za celinu sistema iii vclikc kolcktivnc akcije. U novije vreme valja imati u vidu i jednu gotovo provercnu istinu. koju strucno izvode i saopstavaju Raport i Saman, da pojedine akcije koje sc pokazuju potpuno racionalnc s aspckta pojcdinaca. dmode u ravni odnosa izmectu dva iii vise pojedinaca do rczultata koji su daleko od optimalnih.' 1 ~ Utilitaristicki kalkulus i princip maksimiranja dobitka. a minimiziranja gubitka, moze biti motivaciona snaga brojnih subjckata i dobar nacin da sc objasni njihovo ponasanje, ali se s njima ili na osnovu njih ne mogu ohjasnjavati njihovi stvarni efekti na planu globalnog drustva niti celina drustvcnih odnosno politickih odnosa. Trcba imati u vidu da individualna ponasanja u proccsima interakcije i na kraju bivaju znatno korigovana i da stoga drustvo nc predstavlja samo prosti zbir individualnih dobitaka ili gubitaka, vee mnogo slozeniji sklop odnosa. Zbog toga. ono i trazi drukCiji model objasnjcnja odnosno model objasnjenja koji ec u fokus paznjc stav iti upravo aspekt drustvcne cclinc.LJLJ Uz sve to. valja voditi racuna i o tome da nisu svi subjckti na taj nacin kalkulabilni. Dal. u stvari, kako primeeuje MuL dobro raspravija racionalnc odgovorc pojcdinih individualnih aktera na paramctricki ustanovljc'!7 P. Bachrack - A.. Botwinick, Power and Emrrowcmcnt: .-\ Radical Theory of Participatory Democracy. Philadelphia. Temple Uni\er-;ity Press. l '1'i2.

9X A. Rapnrt - A. M. Chamman. Pnsoner's Dilemma A Study An Arbor. The Lniversity of Michigcn. 1965.
lJ9

111 (

untlic:t and

(onpc'l\1!1<'11.

J. Plamcnac, Democracy and lllusion. Op.

Cit.

4R

nu sredinu, sa izuzetnom ostrinom zapazan]a. vanrcdnim uocavanJcm problema i teskoea, ali nc nalazi paradigmu za sistcmatsko raspravljanjc agrcgiranih konsekvenci individualnog izbora koji rezultira u pojavi novih svojstava na sistemskom nivou".IOO Ni onaj nesto drukciji Dalov nacin afirmacije regulativnog potcncijala i efekata kompcticije slobodno izrazenih individualnih in teresa, koj i polazi od opsteg interesa odnosno javnog dobra. nijc ostavio sasvim ncme nJcgovc kriticarc. Odbacivanje javnog dobra kao necega sto jc unapred dato I sto sc mozc rcalizovati stvara Dalu velikc teskoee. Pojedinacni intcrcs JC istoHemeno i osnovna grada iii konstituent 1 organizator opsteg interesa odnosno ja\llog dobra kao neccga sto nijc unapred dato vee kao procesa ll komc sc uceseem i delovanjem pojedinacnih intercsa konstituisc 0110 sto mozc biti to javno dobro. Ovaj, ipak. bar u osnovi, mctodoloski i utilitarni indl\idualizam nijc u stanju da vidi iii ponudi rcscnja u slucaju intcnzivnog sukoba individualnih intercsa koji onemogueava lako uspinjanjc posebnog do horizonta opsteg, vee preti destrukcijom srcdine u kojoj dclujc. Rcduciranjc ja\nog dobra na fonnulu za ostvarcnje privatnih prefcrcnci je slaba osnova za razvijanje svesti o postojanju zajednickih problema i kolekti\llc odgl)\Ornostl za upravljanje drustvenim poslovima. Dal je, svakako. svestan izvcsnih ogranicenosti modcla koji svojc rcgulativnc mchanizme i funkcionisanje u realnom svctu politike gradi na prostom suceljavanju aktivnosti brojnih subjckata vodenih korisnonosnim kalkulusom i izbornoj participaciji. Stoga on u taj model ugraduje i neke dodatnc clemente. Tri od tih elemenata treba posebno pomcnuti: prvo, uvodcnjc, doduse, na .. zadnja vrata", nekih supstantivnih clcmenata opsteg dobra; drugo. optiranje za varijantu utilitarizma koja je otvorenip prema ncccmu sto bi slovilo iii licilo na opste dobro; treec. uvodcnje odredenih slojeva konsenzusa koji sadrze sastojke opsteg dobra. Kad je rec o odnosu prema opstcm dobru, treba reei da bcz ohzira na sve napore koje je ulozio na detronizaciji i potiskivanju opsteg dobra. Dal nije mogao ni da ga izbaci niti da ga sasvim rastoci u neku vrstu induktivnog agregata pojedinacnih interesa. Tako cctvrt veka od objavljivanja dela .. Politika, ekonomija i blagostanje", u kome nema ni rcci o javnom interesu iii opstem dobru, Dal u predgovoru te knjige za izdanje od 1976. naglasava nuznost postojanja i priznavanja javnog interesa kao osnove za mohilizaciJu rcsursa i resavanja kontlikata u drustvu. On prvo priznaje i pledira za tim da svako globalno drustvo odnosno javna politika rcflcktuje odredcnc interese i zajednicke vrednosti velike vee inc svojih gradana, a zatim sa\ ctujc da javna politika takvog drustva ,.mora mohilisati intcligenciju i cncrgiju za ona opsta dobra cije postojanje postajc svc tcZ:e negirat1. Ali. konstitucionalnoj strukturi adaptiranoj za usaglasavanje razlicitih interesa nedostaju me1011 G. MuhlL .. Robert Dahl and th..: Studv of Contemporary Democracy". AmctJcclll
Political Science Review. No. I.
197~.

hanizmi za artikulisanje opstih ciljeva (common purposes). za mobilisanje velikih vccina (.. overwhelming majorities"') i za potvrdivanjc (..asserting") prava zajednice ne manje od prava sub-zajednice na \cto."IOI Drugo, Dal je u svojoj liberalno-utilitarnoj orijcntaciji i eksplikaciJi blizi Milu, koji je isticao interese i prava nego Bentamu koji je nagla~avao zelje i tako, cini se. bar delimicno otvoren prema opstem dobru. Uz to, valja imati na umu da Dal u razmatranju opstcg dobra i pojedinacnih interesa racuna i sa kultlurom i prosvecenim razumevanjem interesa i ambijenta u kome se odlucuje. odnosno sa razumevanjem posledica koJe mogu nastati usled njihovog izbora. Stoga je Rols kasnije ispra\ io svoje misljenjc o Dalmom gledanju uz izricitu napomenu da ga ranijc .. niJc dohro slnatio".lll~ Trece. ma koliko upozorava na iluzornost opsteg dobra. Dal drf:i nckc njegove slojeve iii clemente makar i u rezcrvi iii u dubinama drustva i pod drukcijim imenima i pridaje im naddetcrminirajucu iii prcdctcrmin1rajucu snagu. Nama izglcda da je jedan od takvih momenata iii slojcva opstcg dobra i Dalova katcgorija bazicnog odnosno rcgulati\ nng konscn?u~a. (: .. Prcdgovoru demokratskoj tcoriji'" Dal tretira konsensus kao prcduslm ( i u .. Politici. ekonomiji i blagostanju"') poliarhije. Dal govori o dubinskom. odnosno bazicnom konsenzusu kao 0 necemu sto stoji ispod politickog proccsa i predstavlja okvir i podlogu politickog procesa. Sto se tice vecinskog principa. nama izgleda da Dal nije uvck konzistentan. Katkad se iz njegovih radova moze steci utisak da poliarhija 1 _1cstc i nije vecinska dcmokratija. u jednom slucaju. on vecinski princip uzima kao bitan konstitutivni clement poliarhijei03 odnosno demokratijc, ::J u drugom odnosno kad je rec o stvarnom procesu upravljanja on dcfinisc poliarhiju kao vladavinu manjiml. a vccinsku vladavinu i narodnu suverenost tretira kao mit. Vccinski princip je dominirajuci u poliarhiji samo u sircm smislu odnosno ako sc pode od konsenzusa o nckim osnovnim vrednostima politicki aktivnih clanova drustva od kojih su biraci kljucna grupa ... u tom smislu, kaze Dal, vecina (bar politicki aktivnih) gotO\o uvck \!ada' u poliarhicnom sistcmu. Jer politicari u skladu sa izborima moraju dclo\ ati u granicama koje su odredene i njihovim vrcdnostima kao indoktrinirani clanovi drustva i njihovim ocekivanjima o tome koje politike mogu prihvatiti i pri tome biti reizabrani."I04 Ali. vecinska demokratija je rctka u stYarima spccificne politike (on matters of specific policy). Spccificne polit1kc su proizvodi vladavine manjina .. Jzbori i politicka kompcticija ne cine v laclu s vecinom u bilo kom znacajnijem smislu, vee oni siroko pmeeavaju vclicinu. broj i varijetet manjina cije preference moraju biti uzcte u obzir od lidcra
I0 I R. A. Dahi-Ch. Lindblom. Politics. Economics and \Vel fare. Op. c1t. Pr.:dgn' or za izdanje 197o. p. XXII. 102 Dz. Rols. Polit1cki liberalizam. Filip Visnjic'. Beograd. 199~. str. 276. I01 R. A. DahL A Preface to Democratic Theory. Op. cit. ~4 104 R. A. DahL A Preface to DemocratiC Thcorv. Op. cit p. 132.

50

u pravljcnju izbora politikc (policy choice-.). Ja sam sidon da vcrujcm da je u ovoj karaktcristici izbora uprm o ono sto slovi nc kao manj inska \lad a ncgo kao vlada manjina iii ono gdc moramo traziti odrcdcnc sustinskc razlike izmcdu diktatura i dcmokratija."I05 Na mnoge od pomenutih i ncpomcnut1h tcskoca 1 pnmcdaba Dal .JC odgovarao bilo dopunama, korekcijama. izvcsnim ino\acipma iii pro;irLnum i pojacanom argumentacijom odnosno jasnijom prohlcmatizaciJum svoph pPzicija iii ukazivanjcm na slozcnost 1 aporicnost problema za koj1 .JC u dat1m uslmima ncmogucc iii tesko naci pravo rescnjc. L "'emu tome on sc nc libi da ukazc i na nedostatkc sopstvcnog projckta odnu-.,no pluralis112:kc dcmokratijc. uz suptilnc distinkcijc onoga sto prcdsta\ lpju tcskocc same dcmokratije od problema koji su vezani za poliarhicn1 model dcmokr~lll.JC.

IV. SUDBINA I PERSPEKTIVE DALOVOC DEMOKRATSKOG PRO.JEKT A

Ima li sc S\'C to ll vidu. moglo bi sc rcci da jc .JPS nczavrsClll Da!P\ naucni opus impresivan. !Vtalo jc <llJlora koji <;lJ 11<1 tako produhljcn. ll111lllciozan i \ isestran. da 11C kazcmo S\CStran. nacin IStra/i\ ali problcmatiku dcmokratijc kao sto je to uradio Robert Dal. Njcgm dl)prinos nijL' tolilw u stvaranju nekc nmc autenticnc sintctickc politickc odnosnn dcmokratskc ko orije kol iko u zamasnom poduhvatu retcorizacijc. prc\Tcdnm anja. des til i~<tnJil i tcstiranja mnogih starih i no\ih politickih idcja. \illia-pro.Jckata. pnstup;t i pretposta\ki. Dal. kako je ranije naglascno. nijc imao prctcnllic da -.,acini ncku siru integralnu tcoriju politike i demokratijc. On jc !cleo tcoriju i konccpte koji imaju i operativnu \Tednost iii mogu poslu2:iti za mcrcnjc stcpcna demokratizacije odnosno poliarhizacijc. Drugim rccima. on :!eli da slozcnc pojave i odnosc proucava mctodom koji hi sadrhl\ ao kako tcorijsku konstrukciju tako i brizljivo istrazivanje. Dal jc. cini se. i prvi mislilac i pisac koji je pod sintctickim nasiO\ om odnosno nazi vom Demokratske teorije (.. PredgO\ or dcmokratskoj tcori_j i" l sredinom pedesctih godina raspravljao slozenc i kljucnc problcmc i dilcmc demokratije. Ncma mnogo aurora koji su uspeli da uspostm c tahu komunikaciju i korespondcnciju izmcdu teorija odnosno ideja razlicitih cpoha. razlicitih pravaca odnosno struja misljcnja i razlicitih pristupa kako jc to ucinio Dal. I on sam se naizmcnicno iii simultano slu?io razlicitim pnstupima. To, dakako. nijc moglo ostati bcz svoje ccnc. A ta ccna je Dalm cklekticizam. a nc ~111teticka politicka iii demokratska tcorija 1 mctodologija. lJ tom cklckticizmu 11na katkad i mozda. slikarskim jezikom rcccno. suvise liberalnog 1 llnprcsionlstiek.ug poentilizma sa bezbrojnim mikrokosmosima. a ncdo\olJno kubizma odnosno kubisticke reorganizacije i harmonizaciic razlicitih parspckti\a koja bi omoguula U\id u cclinu .. stvari". u mom slul:aJu polit1ckc zajcdnicc. Pri tome, vaiJa 11nat1 Ill)
R. A. Dahl. A Preface to
Dem,,cr~Itlc

lhcor\'. Op. c1t p. 1

:'j

u vidu dva momenta: Prvo. eklekticki pristup jc svestan izbor i dco Dalovc politickc i zivotne filozofije; Drugo. Dalov cklckticizam nije reiativizam i logika .,od svega po malo", vee, ako se tako moze rcei. neka vrsta sclcktivnog cklekticizma koji koristi i kombinuje vise pristupa da bi boljc osvctlio slozcno. a cesto i protivrecno, .. biee" politike i demokratije. Dalovo sigumo, iako oprezno, kretanje po nemirnim vodama i lavirintima politike i demokratije bilo jc omogueeno ne samo otvorenoseu njegove teorije i pristupa, vee i bogatim znanjem kako iz istonje politickih ideja i istorijsko-komparativnc politicke prakse tako i iz novih istrazivackih tehnika koje su pretpostavljale poznavanje nekih drugih discipiina poscbno matcmatike i statistike. Pri tome, on se kloni veeih konceptuoloskih i terminoioskih iii logickih razglabanja i egzibicionizma, cini sc. dobrim dclom i svesno iii iz straha da ga takva razmatranja ne odvuku u druge horizonte i tako prakticno vise udalje ncgo priblize rcsenju datog problema. Njemu jc vcrovatno poznato da se mnogi vrsni analiticari politikc i demokratijc. posle izlcta u iogiku, semantiku, psihologiju iii ncku drugu siicnu ohiast. nisu vise \Tacaii svom starom poiitickom ,zavicaju". I kad su u pitanju kraci izicti u druge oblasti. nijc bilo retko da rczultati tih izlcta nisu doprinosiii izostravanju optike i rezultatima istrazivanja. Svesno iii po nckom istrazivackom instinktu. Dal sc protezc u druge oblasti onoliko koiiko mu jc potrchno radi uspcsnijeg delovanja na svojoj .,rodnoj grudi" odnosno na anaiiticko-ckspiikati\nom i delimicno prospektivnom modelu demokratije. Vee iz dosadasnjeg izlaganja moglo se videti da Dalov nacin misljcnja i kazivanja trazi i nameee dijalog, jer se jcdino u dijaloskoj raspra\ i moze meriti te:Zina pojedinih argumenata. Ono sto mozc da fascinira citaoca jcstc cinjenica-utisak da ovaj pasionirani polemicar vise ceni valjan i dobar argument ,protivnika" nego los iii osrednji argument .,istomisijenika" iii .,saveznika". Zato je Dal veliki probirac u trazenju i izboru svojih sabesednika. Samo ovlas poglcd na personalni sastav drustva sabcsedmka kojc Dal poput antickih mislilaca okuplja u dijaloskoj .,setnji" ili ,za okruglim stolom govori o aspiracijama i horizontu ovog tragaoca, mislioca i stvaraoca dcmokratije. Dal je veoma obazriv, ali nije infcrioran i zbunJcn prisustvom pozivanih velikodostojnika ljudskog uma. On nije dco posluge koja se stara o dakonijama na stolu, vee spreman domaein koji izborom tcma, snagom argumcnata, otvorenoseu za bolji dokaz i elegantnoscu stila zauzima mcsto sigurnog i priznatog partnera u velikim raspravama o politici i demokratiji. Dal se, naravno, inspirisao i uzimao od svojih prethodnika iii savrcmcnika, ali i vracao. Katkad je bogatije uzvracao nego sto jc dobijao. Hvatanjem zavidne visine-horizonta rasprave i jasnim. sazctim i doncklc aktucl!zovanim i dinamiziranim interpretacijama odredenih tokova misli i idcja. koje bi svojom habitacijom i dopadljivoseu katkad verovatno prijatno izncnadile i tvorce ideja koje su interpretirane, Dal jc ne samo cuvao od zahorava vee i reaktuelizovao pa i obogacivao odrcdene idcjc. I vise od toga. Dal je uspeo da mnoge relevantne idejc klasicne i novije politicke misli 52

prevede u istrazivacke problemc-tcme i zadatkc. S tc stranc posmatrano. Dalovi radovi predstavljaju korisna uputstva kako se mogu koristiti mnogc velike i apstraktne politicke ideje i u empirijskim istrazivanjima i kako se uopste mogu i treba istrazivati politicke pojave-procese. Iako je. nesumnjivo, pristaliea i poslenik empirijske i proceduralne politicke i demokratske teorije. Dal ne zaboravlja i ne zaobilazi tradicionalnu i nonnativnu politicku misao. On ceni i daje duzno posto\ anje tradicionalnoJ politickoj misli. Svi \eliki politicki teoreticari cija su deJa od interesa n1 nas danas su postavljali uglavnom ista pitanja oko politike.lllh S druge stranc, on po samokazivanju nije zadovoljan .,sa postignucima konvencionalnc politickc nauke", posebno ako sc imaju u vidu njeni ..istorijski. tilozofski i deskriptivno institucionalni pristupi'". On. takode. zna i to jasno isticc. da se starim receptima ne mogu resavati mnogi od problema savremenog drustva i politikc. Novijc tehnike su po njcmu revolucionisale nase obrasce ponasanp i nacinc studiranja politickog ponasanja. Koristeci upravo ova nova dostignuca i tehnike savremenc nauke. Dal vrsi rcinterpretaciju i rcevaluaciju nckih vitalnih slojeva iii aspekata politicke i dcmokratske teorije i prakse. Moglo bi sc reci da u toj Dalon1j opstoj i konacnoj politickoj i demokratskoj reinterprctaciji i reevaluaciji ima previse empirijskog a nedovoljno normativnog. kao i prejakc ili preostre podelc na tradicionalnu i modemu politicku nauku. No. ne bi bilo korektno tvrditi da on sasvim ignorise klasicnu politicku misao i nonnativni horizont sa koga JC moguce vrsiti kriticko promisljcnje postojecc stvarnosti. Ako nije tradiciOnalist. Dal nije ni postmodernist, a jos manje pomodarski iii sasvim ncutraln1 analiticar savremene politicke scene. Dal je suvise ambiciozan i nemiran duh da bi sc zadovoljio sanw interprctativnom aktivnoscu. On prvenstveno zeli da stvara i interpretaciju koristi kao deo priprema za svoje graditeljske poduhvate. Vee je receno da JC demokratija posebno poliarhicni model dcmokratije osnovno podrucjc Dalovc stvaralacke aktivnosti. Pri tome. treba imati u vidu da Dal stvara od onoga sto postoji u savremenom razvijcnom svetu. Dal je pragmatista. bihejviorist i da. uslovno kazemo, marginalist ne iz imanentnih etickih pobuda. vee iz datih okolnosti i potrebe odnosno nastojanja da se promislja rroblematika jednog razvijcnog demokratskog pre svega zapadnog odnosno americkog drustva. Njcgov marginalizam jc utemeljen na nalazima psihologije da su motivi za postizanje odrcdenih vrednosti slabiji ukoliko su te vrednosti vise rcalizovanel 07 . Posto je u prethodnim izlaganju bilo vise reci o poliarhiji. ovde mozda nije na odmet jos jednom reci da je Dal najvcci deo svoje stvaralacke aktivnosti proveo na vajanju svog poliarhicnog lika demokratije. Doprinos Dala ne treba videti samo u stvaranju, od svog i .,tudeg" materijala. dakako. jednog posebnog odnosno poliarhicnog modcla demokratije, vee i u jasnijem proftlisanju drugih susednih dcmokratskih iii nedemokratskih likO\a politike.
106 R. A. Dahl, Modern Political Analy-;is. Op. cit. p. ' I07 R. A. Dahl. A Preface to Democratic Theory. Op. ell. p. 5 I.

53

Dal jc neumorni i nczasiti istraZivac politicl.;1h proccsa i dcmokratskih mogucnosti razvoja. l kad bi sc pomislilo da jc zavrsio svojc poliarhicno demokratsko zdanje i da ce ga nadaljc samo dot em ati. glacit1. hranit1 1 prcdstavljati. Dal cini obrnuto. On nc hajc mnogn za rcklamu i L)krccc -.c kritickom razmatranju svog sopstvcnog proizvoda. Rcklu hi se da O\aj strastvcni analiticar i polcmicar nc ostavlja na miru nc "amo -.vojc knti(arc ncgo ni sebc samoga. Kao arhitckta koji jc nc samo proJcktmao \CC 1 u svim l~1zama i;vodenja bin aktivan graditclj. Dal dobru ;na slabost1 ili ranJivc konstrukc10nc tacke .. svojc" graucvinc. Kritiku na llJCgO\e radm c on knristl kako za duzni odgovor kritlcarima takD i kao PU\Od da ncsto sire ohiasni. argumcntuje. domisli. dorecc IIi korigujc svojc ldCJC. Pn tome. u udbrani ncke pozicije nema jcftinc apologijc kao sto ni u krnic1 drukcijq1 misljcnja nema ckstrcmizma i prctcrivanja. Nc rctko. 1 u s\ OJilll odgmorima udnosno polemici Dal se prcdaje tcmi 1 .. zaboravlja)Ucl na kriticara. kao 1 na to da li je neka ideja iii istrazl\ackl nalaz njego\ 11! nJcgovog .. protl\nika'". nastavlja razmatranje datih problerna. Dal jc ne samo veliki antiutopista. antiholist \ cc 1 \cliki proti\ tllk novih kvazi demokratskih simulakruma i opscna. Dalnvc studijc pnmaiu da sc iza kulisa i maski raznih oficijelnih drzavnih iii nedr/a\nth racionali/actja otkmaju ili idcntifikuju stvarni izvori. vidov1 1 tokmi uticaja i moci. 0\a) Dalm doprinos dcmistifikaciji vlasti izglcda jos veci ako sc zna da jc prozracenje i identifikacija stvarnih izvorista i centara moci Jcdna od pn ill i nsnovnih pretpostavki svakog sistema dcmokratije i procesa demokratizacijc. Ovo .JC narocito vazno u vrcme vclikih mogucnosti masmcdijskih manJpulacija iza kojih je tcsko razlikovati istinu od lazi. rcalnost od fikcijc. Ostroumnc kritickc politicke analize. sa veoma suptilnim. inten:santnim i atraktivnim psllw-antropoloskim valerima i uvidima u karakter politickih clita i subelita. ukazuju ne samo na vcliko znanje, \ec i bogato iskustvo i prakticnu visprenost Dala. Oni pokazuju da. ma koliko \ arl.jiva, politika tcsko mozc da prcvari ovog analiticara. All kao sto polil!ci ne da da ga \ara. on isto tako ni apolitici odnosno antipolitici ne dopusta da ga za\ara. On zna da se u politici sadrzi iii krijc i mnogo rda\ih st\ ari. ali jc takmk S\ c<.,tan i toga da bi drustvo bez politikc bllo mnogo gore. Ako su politika 1 drza\ a sklone harcnJU iii predstavlpju potencijalna 1/\ orista oprcsl\ nost1 1 ncmorala. ni nedrza\llc iii ne-vladinc organi;aciJc n1su dc\ice. Stoga su dcmokratska knntrola 1 kontrabalansiranJC potrcbni S\ 1111 i/voristim3 odnosno punktovima moci. bcz obzira da li su oni drzavni iii nc-drzavni. Po scbi jc ra;.umljivn da jc takva kontrola najpotrebnija za dr.lan1 s obzirmn da sc u n1uj nalazi naJvcca koncentracija vla~ti. Ova dclimicno makijavcl!sticka pronJclji\ ost i scnzbilitct Dalovc politickc i istral:i\ackc prirodc nisu dosla ni sa .Jl13kijavelisticki'" prcgrcjanog cvropskog juga. niti sa anglo-amcrickog aljaskoskandinavskog Jedcnog ..poia'. WC pre S\ ega i; vasingtonskih poJitickih ku]oara u kojima je oduvck bilo mnogo gore biti mek, naivan iii fin ncgo prilagodiji\ i preprcden. Za citaoca ovom prilikom mnogo vaZI11JC od saznanja sta JC uslo54

vilo mu Dalovu dovitljivost. pa i .Jukm osr. 1zglcda Istina da je ovo rano vasingtonsko stimovanje SVOje analiticke ..!Ire kasniJe sluzilo kao potpora njegove posmatracke i istrazivackc ostrine. a nc kao izvor iii sredstvo politickug manipulisanja odnosno metanisanja. Otuda Dalovi radov1 predstavljaju relevantno i nczamenjivo stivo ne samo za analiticare politickih procesa. vee i ta politicko-demokratsku svcst i kulturalizaciju graclana. Dal spada u teorcticarc i istrazivacc demokratiJe knji su uspeli da usaglasc svoje adaptivnc i krit1ckc sposobnosti sa okolnostima i vremenom u kojima sc zivi i dela. On jestc cedo svoje zcmljc i njcnog poretka. ali 111 u ranijoj fazi nije bio puki apologeta i formula tog poretka. N i njegm a kasnija, mestimicno i radikalnija. no ipak knntrolisana. pomerania u k\ o nisu oslabila izvcsnu ostrinu i objekti\llost nJegovc analite. Ako u Dalovom radu 1111a mestimicno i preterane dramaturgije i formalizacije. to nijc ona \TSta fonnalizma odnosno sistcmaticnosti koja. Lhog nastojanja da samo u komhinovanju poimma i .. krugma" odredi S\aku istinu i spoi'naju. postaje mehanicka i dosadna. i Lhog koje JC Hegel kritikO\ao Lulusa. Ukoliko u njegovim radovima ima povremeno ironije. iza njc ne stuJi cinizam niti ona prelazi u sarkazam. Dal zna da ceni. ali ne preeenu.Jc i ne z:azirc od onih koje ccni. On sc nc libi da se kriticki osvrne na radme za koje smatra da nisu izuzetni. makar poticali i od ILuz:etnih stvaralaca. Tako jc, po 11JCI11U, siroko poznata Raslova knjiga .. VIast'"10k .. veoma raLOcar<l\ ajuca za svakoga ko trazi konccptualnu jasnocu"11l'i. Nije bolje prosao ni .. VIadalac' velikog renesansnog ltalijana Nikolc Makijavelija: .. uprko-., njcne ncprolazne popularnosti. fascinacije i autoriteta. to JC. kaze Dal. ekstremno jednostrana i nesistematicna" knjiga.11o Dalu se. naravno. mogu uputit1 i primcdbc slicnc onim kojc JC on uputio svojim vclikim prethodnicima poscbno antickim 1msliocnna. Kao sto njihova misao nijc u mogucnosti da ohjasni nckc nm ije pojave i procese 1ako ni Dalova istrazivanja nisu spremna da sc uhvatc u kostac s nckim no' ijim tendcncijama. Dalova misao se isuvisc krecc u sferi postojcce teorijc i prakse odnosno u krugu onoga 0 ccmu su vee pisali raniji poznati autori. 1\Jo. valja voditi racuna i o tome da je DaL pored ostalnga. polcmisao i pokazao gde su prazninc i manjkavosti tih i mnogih drugih autora i pokusao da na ncki nacin doprincsc popunjavanju tih praznina. !'\a onima koji manje iii vise opravdano zamcraju Dalu za tabc ncdostatkc ostaje obaveza da pokazu gdc je to Dal .. kratak'" i da koliko .ic to mogucc. pokusaju da isprave iii nadomeste te nedostake. Ni jedno ni drugo nece biti lako. I pored izvcsnih manjkavosti iii .. be!Ih polja", Dalovi radovi spadaju. kako JC ranijc reccno. u najrefcrcntnijc radove sa\Temcnc politickc naukc. Dal pise jasno I 11JCgova rec JC pitoma kao I lljego\ izglcd. Na rcci. misli
lOX

B. Rasl. Power. Nell York. \.orton. 19:\X.

109 R. A. DahL l\1udcrn Pulittcal . \nalv-;is. Op. cit. p. I i.' 110 R. A. Dahl, Motll:rn Polittca\ .-\n,dysiS. Op. cit. p I l:l.

maniru ovog amerikanca norvcskog porckla mozc sc naei poncsto antickc dijalogicnosti, rusoovske pitkosti. lasvelovskc isfonnalizovanosti i aksionHltizacijc. sumpeterovske ostrinc i dalovske tleksibilnosti. jasnoee i cstcticnosti. Do paznje i postovanja citalaca ovaj istrazivac stizc ne samo dohvatanjcm najdubljeg demokratskog horizonta. vee i svojim rucnim filigranskim radom na toj koliko .. zlatnoj" toliko i tananoj i isprekidanoj .. zici"' demokratije. Retki su autori koji su u stanju da s takvom koncentracijom. sigurnoseu, istrajnoseu, umesnoscu i rafinmanom rade na odredenoj temi kao sto je to Dal. I jos su redi autori cija dostignuca. poput onih Dalovih. sc/u iznad njihovih obeeanja. Iako nije potonja, knjiga .. Demokratija i njcni kriticari'". koja JC zahvaljujuei naporima izdavaca u prevodu na srpskom jeziku doi;\a prcd nascg citaoca predstavlja krunu rada ovog poznatog i cenjenog jelskog profcsora. Ako Dalova dela spadaju u prvi .. esalon'" savremene politickc literature. knjiga .. Demokratija i njeni kriticari" zauzima jedno od celnih mcsta u njemu. Ova knjiga nije ni odabrana kolekcija onoga sto je autor vee govorio u svojim ranijim vrednim knjigama, ni nesto sasvim novo. a ni neka vrsta tretea njegove politicke iii demokratske misli. iako je najblize ovom potonjem. U njoj se nudi jedna intcrprctacija demokratske tcorije i praksc koja bi bila adekvatna i relevantna za svet u kome .livimo i u kome cemo Z:ivcti u skorijoj buduenosti. Ni ta, kao ni mnoge druge Dalove knjige ne nudi gotove odgovore na kljucna pitanja politike. Ono sto ona pruza jesu. pre svega. vanredno jasna identifikacija velikih problema politike i demokratijc i analiticka sredstva koja su potrebna u trazenju adehatnih i inteligcntnih odgovora. Ona je namenjena kako profcsionalnom analiticaru tako i gradaninu s namerom i teznjom da poboljsa njihO\e analiticke sposobnosti i moe rasudivanja i tako im pomogne da sto boijc razumeju savremeni slozeni svct u kome zive. da prave sto intcligentniji izbor izmedu alternativa s kojima SLI SUOCeni j da StO kva\itetnije uticu na tokove kretanja j promena. Ceneei ukupne kvalitetc i domasaje ovc knjige. nc cudi .Jungovo ocena da je rec 0 .. velikom dclu (magnum opus) patrijarha libcralnog pluralizma."lll Ako je jedan od celnika klasicnog pluralizma. Harold Laski u prvoj cetvrtini ovog vcka napisao svoju .,Politicku gramatiku"". moglo bi sc, bar uslovno. reei da je na izmaku ovog veka jedan od naJpoznatijih neopluralista. Robert Dal. sacinio neku vrstu uzoritog primcrka poliarhicnc demokratske gramatike. Time je Dal za teoriju politike i demokratijc. a to znaci 1 za demokratiju i demokratski razvoj, ucinio S\'oje. a na kriticarima, citaocima i vremcnu ostaje da prosuduje sta ce od toga ostati i koristiti gencracijama koje dolaze.
1

Ill '\1. Young .. ,Political Theory: An Chenl<:ll''". u knji;i IL [) Klingcman. A Nc11 Handbook of Political Science. Op. cit. p. 4X7.

56

UVOD

Jos od drevnih vremena !judi su bili zamislili politicki sistem u kome clanovi drustva jedni druge smatraju politicki jednakim, ll kome su kao kolektiv suvercni, i u komc kao pojedinci raspolazu svim mogucnostima, izvorima i institucijama potrebnim da sobom upravljaju. Ova ideja i praksa u kojoj se ona ostvarivala prvi put su se javile u prvoj polovini petog \ eka pre Hrista medu Grcima koji su na taj nacin, iako malobrojni i nascljeni na sicusnom delu Zemljine povrsine, izuzetno snazno uticali na svetsku istoriju. Grci su, a medu njima narocito Atinjani, naimc, pruzili svetu ono sto bih nazvao prvi demokratski preobrazaj: od ideje i prakse vladavine malng hroja do idejc i prakse vladavine velikog broja. Za Grke je jedino moguce mesto na kome jc demokratija mogla da postoji bio, naravno, polis, to jest grad-drzava. Ova izvanredna koncepcija vladavine mnogih, medutim, veoma dugo nije bila ostvarljiva na svetskoj sceni i samo je jedna manjina !judi na svetu ikada pokusala, i u izvesnoj meri i uspela, da politicku realnost prilagodi njenim izuzetno teskim zahtevima. Pa ipak, ta rana vizija nikad nije prestala da razgara covekovu politicku mastu i podstice njegove nade da se idealna ali ipak moguca dr:Zavna zajednica mozda moze potpunije i ostvariti. !deja vladavinc mnogih koja je preobrazila politicki zivot u Atini i drugim grckim gradovima-drzavama javila se i pocela da pusta korene otprilike u isto doba i u gradu-drzavi Rimu. Za nase razumevanje demokratijc bitno je uociti da je obrazac politickih institucija Rimskc republike nastavio da odslikava onaj originalni oblik malog rimskog polisa, dugo vremena posto su Rimljani prohili granicc svoga grada, upustivsi se u osvajanjc ltalijanskog poluostrva i, potom, veceg deJa Evrope i Sredozemlja. Hiljadu godina posto su republikansku vladavinu smenili Cezar i A vgust, vladavina naroda ponovo se pojavila u gradovima-drzavama srednjovekovne i renesansne Italije. Grad-drzavu je, medutim, zamenila nacionalna drzava (drzava-nacija), pa je u svom drugom demokratskom preobrazaju ideja demokratije prcncta iz grada-drzave u mnogo siri kontekst nacionalne drzave. Ova transformacija dovela je do stvaranja jednog potpuno novog niza politickih institucija. Na taj novi kompleks institucija, uzctih zajedno, obicno i mislimo kad kazemo - ,demokratija". Da li je pred nama sad i treci preobrazaj? No, cak i da jeste, treba li se truditi da do njega dode? Tim pitanjima prozeta je rasprava u ovoj knjizi. Da bismo na njih odgovorili, potrebno je da shvatimo ne samo zasto

57

jc dcmokratija pozcljna vee i u ccmu su njcna ogranicenja i kakve su njenc mogucnosti. Ako precenimo ogranicenja. necemo uspeti u svom pokusaju da na pomcnuta pitanja odgovorimo. a ako ih. opet. potcenimo. mozda cemo 1 pokusati da damo odgovore - ali u tome necemo uspeti. U ovom pogledu istorija je puna primera - u oba pravca. Danas je ideja demokratije univerzalno popularna. Mnogi rczimi na tWaj ili onaj nacin isticu svoic pravo da sc nazovu demokratskim. dok oni koji to ne cine. cesto insistiraju da jc u njihovom slucaju nedemokratska 'last samo nuzna faza na putu prema kunacnoj dcmokratij i. U nasc \Tcme :'ini se da cak i diktatori veruju kako jc potrebno da. tu i tamo. koriste puneku dcmokratsku frazu kao neophodan sastojak svojc lcgitimnosti. Mazda deluje cudno sto ovo istorijsko globalno sircnjc prilnatljivosti dcmokratskih ideja bez prcsedana ne nailazi na potpuno nepodeljcnu dobrodoslicu kod pristalica demokratije. Pa Ipak. tcnnin koji moze da znaci S\C - ne znaci nista. To je postao slucaj i s tcrminom .. demokratija". koji danas nije toliko nacin preciznog i spccificnog obclcza, anja. koliko ncodredcno izrazavanje podrske jednoj popularnoj idcji. Jedan od znacajnih uzroka konfuzije oko toga sta znaci demokratija u nasem danasnjem svetu je u tome sto se ona razvijala nekoliko hiljada godina i sto je potekla iz vise izvora. Ono sto mi danas podrazumevamo pod dcmokratijom nije i ono sto je tim tenninom podrazumevao jedan Atinjanin u doba Perikla. Grcki. rimski. srednjovekovni i renesansni pojmovi mesaju se s onima iz kasnijih vekova. proizvodeci citavu zbrku protivrecnih teorija i praksc. Stavise. pazljivijim pristupom demokratskim idejama i praksi neizostavno se dolazi do otkrivanja velikog broja problema koji sc. kako se cini. ne mogu definitivno resiti. Sam pojam demokratije oduvek je predstavljao omiljenu temu kriticara. Njih ima. uglavnom. tri vrste: to su. prvo. oni koji su kao Platon potpuno protiv nje jcr. iako veruju da je moguca. smatraju da je ona sama po sebi sustinski nepozeljna~ drugi su oni koji. kao Robert Majkls - i pored toga sto vcruju da je demokratija mozda pozeljna kad bi bila moguca - smatraju da je u stvarnosti ona sama po sebi nemoguca: i. najzad. treci su oni koji imaju simpatija za demokratiju i zele da je odrze ali. i pored toga. kritikuju neke nJenc znacajne aspekte. Prve dve vrste mo7emo nazvati kriticarima-protivnicima a trccu Hstu. koja na dcmokratiju gleda sa simpatijama -- dobronamernim kriticarima. Moj cilj u ovoj knjizi je da izlozim jcdno tumacenje demokratske teonjc i prakse. ukljucujuci i ogranicenja i mogucnosti dcmokratijc. koje bi odgO\aralo onoj vrsti sveta u kome mi dana~ zi, imo i u kome ccmo. pn s\ oj pri lici. zi vcti bar u predvidlj ivoj buducnosti. Verujem. mcdutim. da nijedno ovakvo tumacenje ne moze biti zadovoljavajucc ukoliko zaista ne obuhvati najvaznije probleme o kojima govore i kriticari-protivnici i dobronamerm kriticari demokratije.
5R

*
Ono na sta se kriticari dernokratije naJCCSCe konccntrisu jcsu prohkmi koje pristalice dcrnokratije obicno imaju tcndenciju da zancrnare, iii, sto jc jos gore, da sakriju. Sveobuhvatni tem1in .. demokratska tcorija'" - o ccmu cc ubrzo biti reci - zavisi od prctpostavki i prcmisa kojc su nekriticki nastrojcne pristalice jednostavno iskljucile iz proucavanja, a u nekim slucajcvima cak 1 otvoreno priznale. Te poluskrivene premise. neistrazcnc pretpostavkc 1 ncpnznati prescdani fonniraju jcdnu labavu tcoriju u senci koja .JC oduvck omctala koracanje ka eksplicitnim i javno prihvaccnim teonjama dcmokratijc. Da bih ilustrovao argument kojim U\ odim citaoca ll 0\ u materiju. pn 0 cu navcsti nekoliko kljucnih problema skrivenih u cksplicitnim teorijama koje cine deo tc teorijc dcmokratijc u scnci. '.1nog1 takvi prnhlcmi po~IO.JC jo~ od samog pocetka. Uzmimo, rccimo. clemcntarnu ideju o ,\ lad:n ini naroda"". Da bi odredili svoje novo shvatanje politickog zivota 1 praksc koJa je na osnovu njcga uvcdcna u mnogim gradm ima-drzavama oko pctog \ cka pre Hrista, Grci su poceli da koriste rec dcmokraria. Iako jc osnovno znacenje tog term ina ociglcdno i sas\ im jednosta\ no: demos - narod. i krariu - vladavina. vladanje iii vlast. daklc. \ ladavina naroda. ipak i sami ti korc111 rcci izazivaju neizbcina pitanja: ko !reba da cini narod. i ~ta podrazumc\amo kad kazemo da ,.narod vlada"'? Ko zaista cini narod je pitanje koje jc dvostruko ncjasno i koJC je cesto bilo izvor nesuglasica. Pre svega. nejasan jc sam pojam ,.narod"": sta znaci ,narod"" u kontckstu demokratske vladavine'? Za Grkc jc bilo van svake sumnje da su Atinjani. Korincani. Spartanci i stanovnici ostalih mnogobrojnih grckih polisa, svaki za sebc, cinili ,.narod'". i to narod sa pravom na sopstvenu politicku samostalnost. Nasuprot tome. iako su drcvni Grci Heleni. sebe vidcli kao poseban narod. s poscbnim jczikom i istorijom. oni se nisu smatrali narodom u politickom smislu. to jest, nisu mislili da su grupa lica koja bi u pravom smislu reci trcbalo da uprav lja sobom u konkretnom demokratskom entitetu. Grcka demokratija nijc, u stvari, bila grda dcmokratija. nego atinska, korintska. itd. lako mcntalitct grada-drzavc mo7c izgledati cudno parohijalan i ogranicen, on jc jos mck i danas prisutan kod nas. Zasto bi Amerikanci cinili ,,jedan narod", a njihovi susedi Kanadani i Mcksikanci poscbne narode'? Zbog cega. na primer. treba da postoji politicka granica izmedu Norveske i Svedske iii Belgijc i Holandijc. iii izmcctu S\ajcaraca ciji je jezik francuski, i Francuza. ciji jc matcrnji Jezik francuski') IIi. obrnuto: imaju li !judi u lokalnim zajednicama u okviru nacionalnc drzave pravo na izvcsnu mcru samouprave'! l. ako imaju. koji od njih imaju to pravo i u kojim sferama'? Pitanja ovc vrstc bez sumnjc prevazilazc granicc .. demokratske teorije"'. Medutim. u tome i jcste sustina moje teze. Oni koji se zalazu za demokratiju. ukljucujuci i filozofc u oblasti politickih nauka. uvek polaze od pretpostavkc da .,narod' vee postoj i. Postojanje naroda. pre59

ma tome, shvata se kao istorijski data cinjenica. Pa ipak, realnost ove cinjenice moze se dovesti u pitanje. Do toga je cesto i dolazilo, na primer u Sjedinjenim Drzavama 1861. godine kada je kontroverza resena ne sag1asnoscu iii konsenzusom vee nasiljem. Pretpostavka da ,narod" postoji, i ostalc pretpostavke izvedcne iz njc na taj nacin, postaju deo teorije demokratije u senci. Druga nejasnoca proizlazi iz prve. U okviru ,naroda"' samo ograniccni segment, to jest samo jedan broj lica, ima pravo na ucesce u vladavini. Takva Jica cine narod u jednom drugacijem smislu. Tacnije, ona jesu gradani iii skup gradana, to jest, kako u ovom kontekstu najcesce govorim demos. Ko, dakle, treba da bude clan demos-a'? To pitanje oduvck je bilo tesko resivo zagovomicima demokratije. Protagonisti demokratije, ukljucujuci (kao sto cemo videti u devetom poglavlju) i njene najpoznatije teorcticarc kao sto su Dzon Lok i Zan Zak Ruso, ccsto su predlagali dctaljno razradcne i opste teorije o demokratiji koje su, medutim, bile u primetnom neskladu s njihovim upola skrivcnim a ponekad i sasvim skrivcnim polaznim pretpostavkama koje su, nepriznate, ,provirivalc"' iz teorije u senci. odaklc su ih kriticari demokratije sa strane po volji uzimali kao ocig1edna svcdocanstva navodnih protivrecnosti osobenih za samu sustinu demokratske ideje. r u ovom slucaju istorijsko iskustvo konkrctizuje apstraktno pitanje dcmosa. Kao sto cemo videti u sledecem poglavlju, cak i na vrhuncu atinskc demokratije demos nikada nije obuhvatao vise od neznatne manjine odraslih stanovnika Atine. I Iako je atinska demokratija mozda bila ekstremna u svojoj iskljucivosti, ona nikako nije bila u tom smislu i jedina. Od klasicnc Grcke do modemih vremena neki !judi su neizostavno iskljucivani kao nekvalifikovani, a sve do dvadesetog veka, kad su i zene dobile pravo glasa, broj onih koji su iskljuceni prevazilazio je, kao sto je to bio slucaj u Atini. u znatnoj meri broj onih koji su bili uk1juceni. To se desavalo i u prvoj modemoj ,demokratiji" - Sjedinjenim Americkim Drzavama. u kojima su bile iskljucene ne samo zene i, razume se, deca. nego i vecina crnaca i domorodaca Amerike. I dok se za ovo iskljucivanje opravdanje uvek nalazilo u formulaciji po kojoj demos obuhvata svakoga ko je kva!ijikomn da ucestvuje u strukturi vlasti, skrivena pretpostavka koja sc salje u teoriju u scnci svodi sc na to da su samo neki !judi kvalifikovani da vladaju. Medutim, protivnicki orijcntisani kriticari demokratije zlurado izlazu u prvi plan ovu skrivenu prctpostavku i pretvaraju je u izriciti argument antidemokratske teorije staralastva. Ideja staralastva za koju se moze rcci da je najvise korisccna vizija koju su ikad stvorili protivnici demokratije. ne samo sto je bila i Platonova u demokratskoj Atini, vee se u razlicitim oblicima ona kasnije ponovo javlja
I Ranije. u VII i VI veku demos je najvcro\atnijc bio slwatan jos uze ( Fa1n !9R3. lOR: Sili !9R7. 91-92).

60

po Citavom svetu. Prihvacena u konfucijanizmu i, sasvim drugacijem, marksizmu, ta ideja je na taj nacin uticala na ogroman broj !judi. Protivnicki orijentisani kriticari primoravaju nas zato da u punoj svetlosti ispitamo pretpostavke u vezi s politickom kompetentnoscu koje su skrivene u teoriji u senci. Dalja pretpostavka koja obicno ostaje neprimecena u ovoj teoriji ( izuzev kad je kriticari demokratije, i dobronamerni i protivnicki usmercni, ne ,,isteraju na cistinu") odnosi se na pitanje srazmere ( ili broja uccsnika). I kao sto su Grci polazili od toga da prava mera demokratije i. uopste, svakog pristojnog politickog sistema nuzno obuhvata krajnje mali broj -nckoliko desetina hiljada !judi, tako su od kraja osamnaestog veka pristalice demokratije uglavnom polazile od toga da je prirodni locus demokratije nacionalna drzava iii. sire uzeto. cela konkretna zemlja. Prihvatanjem ove idejc. medutim, cesto se gubi iz vida koliko je dubina istorijskc promcnc u pogledu velicine drzave - od podrucja jednog grada do drzave-nacijc, izmcnila granice i mogucnosti demokratije. Ova transformacija je tako duboka da bi jednom atinskom gradaninu iz petog veka pre Hrista koji bi sc izncnada pojavio u nasoj sredini (a kao gradanin Atine to bi morao biti muskarac). ono sto mi nazivamo demokratijom najvcrovatnije izglcdalo kao nesto ncpoznato, neprivlacno i nedemokratsko. Jednom Atinjaninu iz Periklovih dana ono sto mi smatramo demokratijom sigurno ne bi uopste izgledalo kao dcmokratija, uglavnom zbog posledica koje po politicki zivot i politickc tnstttucije ima pomenuta promena velicine - od malog. intimnijeg i participativnijeg grada-drzave do gigantskih, mnogo bezlicnijih i indirektnijih vladajucih struktura danasnjice. Jedna od posledica promene u obuhvatnosti demokratije sastojala sc u intenziviranju ionako znatno utopijskog karaktera demokratskog ideala. Opsta teorija demokratije teZ:i pretpostavci da danasnja demokratija sirokog obima moze zadrzati sve prednosti velicine i istovremcno imati vrline i mogucnosti demokratije malog obima. Tom teorijom se isto tako tezi zancmarivanju ogranicenja i jedne i druge vrste. Na ovaj nacin se problem velicine uglavnom premeta u pomenutu teoriju u senci. Na kraju, jos jedna ilustracija. Smatrana fenomenom koji postoji u realnom svetu. demokratija je shvatana na razne nacine: kao poseban skup politickih institucija i prakse, kao narocita celina konkretnih prava, kao drustveni i ekonomski poredak, sistem koji omogucuje izvesnc korisne rezultate, iii kao jedinstveni proces donosenja kolektivnih i obavezujucih odluka. Centralna koncepcija koju zastupam u ovoj knjizi je ova poslednja. Kao sto cemo videti na stranicama koje slede, ovakav nacin razmisljanja 0 demokratiji kao o demokratskom procesu, ni u kom slucaju ne iskljucuje druge pristupe i, u stvari, podrazumeva znacajne implikacije i za njih. Pa ipak. bilo koje shvatanje demokratije kao procesa izaziva - i. verujem. treba da izaziva - opreznost. Kriticari, i to ne samo oni koji se protive demokratskoi ideji nego i oni koji podrzavaju ideju .. vladavine naroda". isticu da se proccs
61

kolcktivnog odlucivanja, bez obzira na to koliko jc ,dcmokratski''. ne mozc braniti ukoliko kao ishod nema - iii bar tome ne tezi - rezultatc koj1 su pozeljni. Ovakvi kriticari time ukazuju na poznati problem suprotstavljenosti proccsa sadrzini koji jc karakteristican za poredak dcmokratskih idcja i dcmokratske prakse. Iako je sam taj problem dosta izrazen u raspravama \'Czanim za demokratsku teoriju, prcdlozcna resenja ( 1 ,ncre'icnja"') obicno zavisc od pretpostavki koje nalazimo u teonji u senci. Pitanja za raspravu koja sam pomenuo - a na ostala ccmo na1ci u daljem tekstu - po mom uverenju dovoljna su da ilustruju moju tezu. Stvaranje zadovoljavajuce teorije demokratije zahtevace od nas da .,iskopamo"' prctpostavke koje se nalaze u teoriji u scnci. da ih podHgncmo kritickom ispitivanju i potom pokusamo da od nje ,izlijemo"" jednu razumno usklaucnu cclinu. u identifikovanju i ispitivanju pretposta\ ki na kojllna b1 trcbalo iLgradni ovakvu koherentnu teoriju demokraiiJe. argumcnti knticara dcmokratijc. i onih protivnicki nastrojenih i onih dobronamcrnih. zato su nam od neproccnJIVC koristi.

*
Dva milenijuma od kako su Grci prccizno razradili idcJc i institucijc demokratijc donela su mnogo onoga sto jc rclevantno za dcmokratsku teoriju i praksu. No i pored toga. koriscenje termina ,teorija dcmokratijc"' da bi sc oznacili specificna oblast istrazivanja. analize. cmpirijsko opisivanjc i tcorctisanje, prilicno je skorog datuma. tako da ostajc ncjasno sta bi svc taj termin mogao da obuhvati. Na samom pocetku suocavamo sc sa cinjenicom da se i u uobieajenom i u filozofskom recniku rec ,demokratija' mozc ispravno upotrcbiti da oznaci kako ideal tako i aktuclne, postojece rczime koji su jos dosta dalcko ispod tog ideala. Dvostruko znacenje cesto izaziva zabunu. Pored toga. ako jc demokratija istovremeno i ideal i stvarnost koja se moze dostici. na koji nacin prosudujemo da li je neki konkretni rezim dovoljno hlizu ideala da bismo ga smatrali demokratskim. Problem nije bcznacajan, jer nije rcC: samo o upotrcbi pomenutog izraza, iako je njcgO\ znacaj mali. On sc sastoji u odredivanju odg:ovarajuceg razumnog praga iii nivoa. Ukratko. kako najboljc oceniti da je jedan rezim, sistcm iii proces demokratski a nc. na primer. oligarhijski, aristokratski iii onaj u kome se na kljucne pozicije dolazi iskljucivo po zaslugama (meritokratski) 0 Ocigledno je da su nam zato potrchni pokazatelji podobni za primenu u svetu rcalnih politickih sistema. Pri stvaranju i primeni pokazatelja dcmokratije mi nuzno izlazimo iz sfcre .iczika. procena i davanja sudova - u zargonu savremenc politicke naukc. to jest normativne teorije - i ulazimo u vise empirickc vode. Mogu li se i normativni i empiricki aspekt demokratije kombinovati u jcdnu jcdinstvenu teorijsku perspektivu'? Kao sto ce se pokazati u ovoj knjizi, ja vcrujcm da mogu, iako je sam taj zadatak veoma sirokih razmera.

62

0 teoriji demokratije volim da mislim kao o necemu nalik na ogromnu trodimenzionalnu mrezu. lsuvise velika da s~ obuhvati jednim pogledom. ta mre:Za sastavljena je od medusobno povezanih struka razlicitc elasticnosti. l dok jedan manji deo cine kruto povezane niti (u stvari, striktno deduktivni argumenti), dotle su ostali dclovi labavije PO\ ezani. s tim sto su neke vczc sasvim tanke. Nalik na dobro poznati model vasione. ova mreza cini se ogranicenom ali istovremeno i ncogranicenom. Krecuci se nitima argumentacije. zbog toga ne stizete do neke odredenc ivice kop oznacava poscbnu i zavrsnu granicu beskrajnog univerzuma tcorii~ dcmokratijc. Prateci tok jednag argumcnta do onoga sto mislite da bi morao biti kraj. naci cetc s~ na tragu sledeceg. I. bojim se. tako daljc do u bcskraj. U tabeli l. prikazani su na sumaran nacin ncki znacajm aspekti tcorij~ demokratije. Kao i kod odrcdcne ali ncograniccnc mrczc. moguce J~ puccti sa bilo kog mesta. ali zasto. na primer. ne krenuti od sc\ crozapadnog ugla'7 Tamo je argument eksplicitnijc filozofski. karaktcristican. recimo. u napPrima da se postave osnovi opravdanosti \crovanja u dcmokratiju. Tai argument je i manje kriticke prirode, jer se njime ist1cu demokratske \Tcdnosti. Ako bi sad trebalo krenuti direktno na istok. naisli bismo na argument knj1 po tonu postaje sve vise empiricki. Na primer. posle zadrzavanja kod ( 3 l da bismo ispitali kriterijume po kojima sc kompletan demokratski procc~ razlikuje od drugih procesa donosenja odluka. mogli bismo se vratiti na ( 2) kako bismo razmotrili karakteristike jedne asocijaciJe za koju hi demokrahki proces bio koristan i. cak, krajnje pozeljan oblik vladavinc. L' ovom slucaju najverovatnije hi drzave bile entiteti koji hi se halifikovali. No. da li to isto vazi i za privredna preduzeca? Univcrzitetc? A sta jc s porodicom'' IIi vojskom? IIi drzavnom birokratijom? Ako demokratija nijc pogodan sistem za neke od ovih cntiteta. sta - i zasto da nc - njihovo izuzimanje implicira kad je rec 0 ogranicenjima demokratske idcjc. Nastavljajuci jos dalje ka istoku ( 4) mozda cemo poceti d<1 istrazujemo institucije kojc bi demokratskom procesu bile potrehne da bi mogao da funkcionise. Je li to kakvo udruzenje gradana? Predstavnicko zakonodavno tclo') OCigledno da \Tsta potrebnih institucija zavisi od okolnosti. a narocito od obima drustva u pitanju. Jos dalje na nascm putcscstviju prcma istoku. kod (5), mogli bismo istraziti uslove koji olaksa,aju razvoj i dalji opstanak onih institucija koje su potrebne u demokratskom porctku. Vee ste svakako zapazili da smo dobrano zasli u onaj dco tcorijc dcmokratijc u kojoj nameravano istrazivanjc postaje pretezno empiricko, kao i da smo. izgleda, veoma daleko od filozofskog scverozapadnog ugla na kome smo poceli. Pa ipak, nijedna oblast koju smo vee ispitali nc le:Zi 1zvan granica teorije demokratije. Da bi se stvar dalje komplikovala, na ovoj tacki mozda hismo zclcli da ispitamo istorijsko poreklo demokratskih institucija i uslovc koji omogucuju njihovo postojanje. Ovde bi nasa d\odimenzionalna mapa mozda hniJ~

o-

Tahc/a I. Ni:'ki aspekti ll:'orije demokratskog proasa (doml:'n: asocijacije kojl:' :::.adovoljavaju :::.ahteve navl:'dene pod 12/)
'2 >U ......
~ Q)

.:
c::l

Argument je izrazen filozofski: sudovi o vrednostima, epistemologiji, ,ljudskoj prirodi" itd.

(I)

Argument je vise empiricki

(4)

'2

(2)
Karakteristike asocijacije dovoljne da se zahteva demokratski proccs (3)

(3)

(5)
Uslovi koji olaksavaju* razvoj i opstajanjc(4)

Filozofski osnovi ( opravdanja) za pretpostavke (2)

Kriterijumi punog demokratskog procesa

lnstitucije potrebne da se zadovolji (3) na nivoima koje su dostigle neke asociJaCJJC 4.1. Veoma mali d. 4.2. Mali demos 4.~ Veliki demos 4.31 .. . 4.321 .. .

5.1 .. . 5.2 .. . 5.3 Uslovi kojima se forsiraju institucije poliarhije 5.31 Dejstva varijacija u uslovtma
(9)

4.32 Varijacije u institucijama poliarhije

(6)
-,

(7)

(X)
lnstitucije duzne da otklone nedostatke navedenc pod (7): npr. dalja dcmokratizacija poliarhije

'2 >U .....

~

.:

Ostali vazeci osnovi i kriterijumi - ne (I) i (2)

Kritika i proccna
7. I Obim u kome institucije pod ( 4) ne is-

Uslovi koji olaksavaju (X)

punjavaju idcalne kriterijume pod (3 ), npr . ncpotpuna demokratizacija 7.2 Nedostaci po drugim kriterijumima (6)

* NJmcrno lhnsmisleno:

mo/c ;naciti .. potrcbno radi" . .,dmoljno ;3" iii .. (;nacJjno) uvce<l\ a lllO)llll'llOSt ;a.

izgledala kao trodimenzionalna, iii, mozda. kao kocka koja sadrzi vrcme. to jest istoriJu kao trecu dimenziju. I sad, kao sto vidimo. ovakvo istorijsko iskustvo kao pomoc u ohjasnjenju teorije - empiricke teorijc. ako hoccte. i dalje ne izlazi iz opsteg okvira. pa se jos uvek nalazimo u nasoj ,.odredeno_( ali neogranicenoj mre:Zi. Pretpostavimo da smo se okrenuli u drugom pravcu. Ponekad sc cini kako pristalice demokratije veruju da vrednosti tog sistema cine potpulll univerzum vrednosti: ako biste imali savrsenu demokratiju. kao da kazu oni. imali biste i savrsen politicki poredak, a mozda cak i savrseno drustvo. To je, ipak, suvise ogranicena vizija stvari. Demokratija je samo deo. iako doduse znacajan deo. univerzuma vrednosti, dobara iii zeljenih ciljeva. Krccuci se prcma brojci (6) na nasoj taheli. dakle ka njcnom jugozapadnom uglu. mogli bismo poceti da istrazujemo i neke druge \Tednosti - efikasnost iii distributivnu (pravilno rasporedenu) pra\du. na pnmer. Najverovatnije stc uocili da se nase istrazivanje sad pomerilo ka desnoj strani mapc demokratske teorijc: i pored toga, te druge vrednosti iii dobra mogu nam pruziti osnove za kritikovanje cak i savrsene demokratijc - ukoliko se njomc nc bi postigli ovi sustinski vazni ciljevi. Zato smo i daljc na nasoj mapi i krecemo se po bezgranicnoj mrezi teorije dcmokratijc. Mozda bih sada dalje istrazivanje mape mogao da prcpustim citaocu. Nasa kratka tura je, verujem, dovoljno pokazala da tcorija dcmokratije nijc samo veliki poduhvat - nonnativni, empirijski. filozofski, emotivni. kriticki. istorijski, utopijski, i to sve odjednom - vee je i kompleksno i uzajamno povezan. Ovakva povezanost znaci da nam jc nemoguce konstruisati jednu zadovoljavajucu teoriju dcmokratije ako pocnemo od jedne nesavladive osnovice i nastavimo pravo putem nasih zakljucaka. Iako striktno deduktivni argumenti imaju svoje mesto u ovoj teoriji. ono je nuzno nisko na lestvici vaznosti: njih nalazimo u kljucnim pretpostavkama o kojima striktno deduktivni argument kao takav ne vodi racuna i sa kojima se verovatno i ne moze uspesno uhvatiti u kostac. Sledstveno tome. necu cesto upotrebljavati omiljenu rec iz deduktivne teorije: .. racionalan". niti cu sc upustati u pretpostavku savrsene racionalnosti izvcdenu iz te reci. Medutim. cesto cu reci da je .,razumno" verovati ovo iii ono. ali cu to pokusati i da obrazlozim. No, da li cu u tome i uspeti. na citaocu jc da prosudi. Dok budem istrazivao jedan deo slozene i medusobno povezane mrezc teorije demokratije u ovoj knjizi. moracu za trenutak da ignoriscm ostalc delove. iako cu ih usput pominjati da bih naznacio kako i njih. kad za to dode vrcme, treba ispitati. Na putu koji sam odabrao. mcdutim, vlada iz\'csna logika iii bar, ako tako smem da kazem. razumnost. I dok ono sto ovdc iznosim ni u kom smislu nije striktno deduktivna teorija. sam argument je kumulativne prirode i kasnija poglavlja u velikoj meri zavise od argumcnta u ranijim poglavljima. 65

PRVI DEO

IZVORI MODERNE DEMOKRA TIJE

POGLAVLJE 1.

PRVA TRANSFORMACIJA: PREMA DEMOKRATSKOM GRADU-DRZA VI

Tokom prve polovine petog veka pre Hrista doslo je do transformacije u politickim idejama i institucijama kod Grka i Rimljana. koja se po istorijskom znacaju moze porediti sa pronalaskom tocka iii otkrieem Novog sveta. Ova promena odrazila je novo shvatanje sveta i njegovih moguenosti. Najjednostavnije receno, dogodilo se da je nekoliko gradova-drzava kojima su od davnih vremena vladali razni nedemokratski vladari - aristokrati. oligarsi, monarsi ili tirani, promenilo svoj sistem upravljanja tako da je od tada jedan znatan broj slobodnih odraslih muskaraca stekao pravo da kao gradani neposredno ucestvuju u vladanju. Iz ove promene i ideja povezanih sa njom javila se jedna nova vizija o mogueem politickom sistemu, u kome bi suvereni narod imao ne samo pravo da sobom vlada, vee i da raspolaze svim resursima i institucijama potrebnim da sc takva vizija ostvari. Ta vizija ostaje u srzi modernih demokratskih ideja i nastavlja da oblikuje demokratske institucije i praksu. Medutim, moderne demokratske ideje i institucije daleko prevazilaze ovu jednostavnu viziju. A posto su teorija i praksa moderne demokratije proizisle ne samo iz nasleda narodne vladavine u drevnim gradovima-drzavama vee i iz kasnijih istorijskih iskustava u ovoj sferi, kako evolutivnih tako i revolucionarnih, one danas predstavljaju amalgam elemenata koji medu sobom nisu sasvim uskladeni. Stoga su za savremenu teoriju demokratijc i savrcmenu demokratsku praksu karakteristicne ncdoslcdnosti i protivrecnosti koje ponckad izazivaju ozbiljne probleme. Da bismo razumeli kako je nastao amalgam koji nazivamo ,.demokratija", opisaeu cetiri njegova najvaznija izvora. Pri tom eu naznaciti nekc probleme koje ee biti potrebno obraditi u poglavljima koja slede. Ta cetiri izvora obuhvataju klasicnu Grcku, republikansku tradiciju koja potice vise iz Rima i italijanskih srednjovekovnih gradova-drzava i Renesansc nego iz demokratskih gradova-drzava Grcke, ideje i institucije predstavnicke vladavine, i logiku politicke jednakosti. Prvi izvor je i predmet obrade u ovom poglavlju.

GRCKI UGAO GLEDA~JA

Iako praksa modeme dcmokratije nc lici mnogo na politicke institucije klas1cne Grcke, nase ideje - kao sto sam naznacio u Uvodu - bile su pod snaznim uticajem Grka i, posebno, Atinjana. Da su grckc ideje o demokratiji bile uticajnije od njihovih institucija predstavlja ironiju, jcr nasa saznanja o tim idejama poticu manje iz spisa iii govora pristalica demokrat1je - jer o njima nema mnogo traga - nego iz podataka koje su ostavili kriticari dcmokratije.l Ove kritike krecu se od blage Aristotelove, jcr se njemu nijc svidala ideja da sirenje demokratije nuzno znaci vccu \last siromasnih, do Platonove, kojom je otvoreno odbacivana dcmokratija kao vladavina ncpodobnih i zastupan jcdan vecno privlacan sistem vladavine on1h koji su za to najhalifikovaniji.: Posto u tcoriji demokratije ncmamo grcki chi\ alent Lokovc Drugc rmpran:' iii Rusoovog Dru.\:t1enng ugovnm. nismo u stanju da precizno poredimo grcke demokratske idejc sa danasnjim ideJama. Da je demokrariu prctpostavljala neku vrstu jednakosti - ncma sumnje. No, kakva jc precizno ta jednakost bila? Pre no sto jc rec ,dcmokratija" poccla siroko da sc upotrcbljava, Atinjani su vee govorili o izvesnim vrstama jednakosti kao o pozeljnim karakteristikama svog politickog sistema: govorili su o jednakom pravu svih gradana da govore na skupstini na kojoj sc donose odluke (isegoria) i o jednakosti pred zakonom (isonomia) (Sili, 197A. 15R). Ovi termini nastavili su da se koriste najce5ce kao karakteristicne pretpostavke ,demokratije"'. No, u prvoj polovini petog veka, kad jc ,narod" (demos) svc vise prihvatan kao jedina legitimna vlast kad je rec 0 l'ladanju. rec ,demokratija" iii vladavina naroda, takode je, po svemu sudeci. dobila pravo gradanstva kao najpogodniji naziv za novi sistem. I dok je karakter grckih ideja o demokratiji i grcke dcmokratske praksc u dobroj meri ostao nepoznat za nas, istoricari su uspeli da otkriju dovoljno podataka pomocu kojih je moguce rekonstruisati gledista koja je atinski demokrata mogao imati, na primer, oko 400. godine pre Hrista, to jest nesto vise od jednog veka posle Kleistenovih rcformi kojima je ostvaren prelaz u dcmokratiju u Atini, deceniju po njenom ponovnom uspostavljanju posle rusenja 411. godine, cetiri godine posle kratkc, svirepe i tlaciteljske vlade Trideset tirana koju je opet smenila demokratija, i godinu dana pre sudenja Sokratu i pre njegovc smrti. Posto je Grk, ovaj demokrata bi neizbezno prihvatio neke pretpostavkc koje su nesumnjivo bile siroko raprostranjene mcdu Grcima obuzetim ide1 ,.Zanimljivo jc da u obilju literature stvaranc u naj\ecoj demokratijt u CirckoJ dana' nema nikakvog tcksta o demokratskoj politickoj teoriji. Svi atinski lilozo1i i publicisti cija su dela dostupna. u razlicitorn stepcnu izraza\aju sirnpatijc za oligarhiju" ( Dzons ll)hlJ. -!1.1 2 Pretpostavk.: i problt:rni u vczi sa ovom alternativom koju. po ugledu na Platona. naztvam .. staralastvo", razmatraju se u poglavlju 2.

70

jama 0 prirodi politickog zivota i. narocito. polisa - idejama koje su delili i antidemokrati kao Platon i umereni kriticari demokratije kao Aristotel. Zamislimo, dakle, naseg Atinjanina kako koraca preko Agore sa prijateljem kome izlaze svoja gledista.

Priroda polisa-'
Znamo naravno (kaze nas Atinjanin) da se samo udruzeni sa drugima mozemo nadati da postanemo u punom smislu !judi; samo tako, naime. i mozemo biti u stanju da ispoljimo svoje najbolje sposobnosti kao ljudska bica. Najvaznija asocijacija u kojoj svako od nas zivi, raste i sazreva jc. prirodno, nas grad - polis. I to je tako sa svima nama jer smo po prirodi drustvena bica. Iako sam jednom iii dvaput cuo da neko kaze -mozda samo da potakne raspravu - kako dobar covek moze da egzistira izvan polisa. sasvim je jasno da bez uce5ca u zivotu polisa niko nikad ne bi mogao da razvije iii ispolji vrline i pozitivne osobine po kojima se !judi razlikuju od zivotinja. Pa ipak, dobrom coveku potreban je ne samo polis, nego dobar polis. Nista nije vaznije pri prosudivanju kvaliteta nekog grada od nivoa pozitivnih osobina koje sam grad gaji u svojim gradanima. Ne trcba ni reci da je dobar grad onaj u kome nastaju dobri gradani, grad koji pomaze njihovoj sreci i hrabri ih da rade ono sto je pravo. Nasa je sreca sto su ti ciljevi uskladeni: covek pun vrlina je, naime, i srecan covek i niko, mislim. ne moze biti zaista srecan ako nije i moralan i cedan. Tako je i sa pravdom. Vrlina, pravda i sreca nisu neprijatelji vee drugovi. Posto je pravda nesto cime se tezi unapredivanju zajednickog interesa. dobar polis mora biti i pravedan polis, polis usmeren ka stvaranju gradana koji teze opstem dobru. Jer onaj ko samo ide za svojim sopstvenim interesima ne moze biti dobar gradanin: dobar gradanin je onaj ko u javnim poslovima uvek misli na opste dobro. Znam da kad to kazem, govorim o nemogucem merilu, merilu koje ccsto ne uspevamo da uspostavimo u Atini. sto je slucaj i sa drugim gradovima. Pa opet, nema boljeg znacenja pojma vrline gradanina od ovog: u javnim poslovima uvek raditi za dobro polisa. Posto je jedan cilj grada da stvara dobre gradane. njihovo obucavanje ne moze se prepustiti slucaju iii samo njihovim porodicama. Nas zivot u polisu je i obrazovanje; on nas mora tako oblikovati da sami. bez prinude spolja. stremimo dobru svih. Tako ce nase spoljasnje akcije odrazavati nasu unutrasnju prirodu. Gradanske vrline moraju takode naici na podrsku vrlina
3 Tekst u ovom i slcdccem odeljku zasniva sc na slcdccoj literaturi: Agard 1965. Olford 19X5. Americka skola klasicnih studija 1960, Aristotcl ( izd. 1952 ). Konor 1971. Fajn 19X3. Finli !973a. Finli 1973b. Finli 19XO. Finli 19X3. Larsen 1%t\ Montgomeri I9X:l. Sili 1976. St. Kroa 19X 1 i Tukidid (izd 1951 ).

71

sadrzanih u ustavu i zakonima grada i u drustvcnom poretku koji omogucuJC delovanje pravde. Jer odlicnost nije moguca ako neko mora da se ponasa kako ne treba - da bi bio dobar gradanin, iii da - kako bi radio ispravno - mora da bude los gradanin. Ja, prema tome, mislim da su u najboljem poiisu gradani istovremeno cestiti. pravedni i srecni. A posto svako tezi dobru svih. i posto grad nijc podeljen na manje gradove bogatih i siromasnih. iii na razne bogo\e. svi gradani mogu ziveti zajedno i slo:Z:no. Ne misiim da je sve ovo sto govorim tacno za Atinu iii bilo koji dntgi postojeci grad. Govorim samo o modelu koji zamisljamo u svom duhu kad hvaiimo svoj grad zbog njegovih vrlina iii ga kritikujemo zbog njegovih mana. Sve sto sam rekao. naravno, nije nista \isc od onoga u sta S\ i vcrujemo. Cak bi se i mladi Platon s tim slozio. Istini za volju, ponckad sam ga cuo kako, tvrdeCi da tumaci Sokrata, govori o tome koliko jc Judo occkivati od obicnih !judi da vladaju mudro, i kako bi bilo mnogo bolje da Atinom vladaju mudri tilozoti - pretpostavljam da jc mislio na one kao sto je on sam. Pa ipak mislim da se cak i neko ko prczire dcmokratiju kao on. svakako slaze sa onim sto sam do sada govorio. No. svakako da se sa onim sto cu sada reCi on nikako ne bi slozio. a u tome bi ga. ncma sumnJe. podr:Z:ali oni koji neprestano kritikuju demokratiju - Aristofan. na primer, i, ne treba 111 reci. svi oni Atinjani koji su svoju podrsku dali Tridcsetorici tirana.

Priroda demokratije
Polis kome mi demokrati tezimo (nastavio bi nas Atinjanin) mora pre svega biti dobar polis, a da bi bio dobar. morao bi po uvercnju svih nas i1nati osobine koje sam malocas opisao. No. da bi bio najbolj1 polis. on mora, kao Atina, biti i demokratski polis. E sad, da bi gradani tezili zajednickom dobru. u dcmokratskom polisu ne treba svi da budu i slicni jedni drugima. niti da nemaju sopstvcnc interese; nije potrebno ni da posvete svoj zivot samo polisu. Jer sta bi bio polis kad u njemu gradani ne bi mogli cia zive pun zivot i kad bi neprestano morali da se odazivaju svojim gradanskim obavezama'? Tako rade Spartanci. ali ne i mi. Gradu su potrebni obucari i brodograditclji. drvodelje i vajari. poljoprivrednici koji uzgajaju svoje maslinjake na selu i lekari koji se brinu o svojim pacijentima u gradu. Svaki gradanin maze imati svoj cilj. razlicit od ciljeva drugih gradana. Dobro svakoga od nas. prcma tome. ne mora da bude istovetno sa dobrom nekog drugog. Pa opet, nase razlike ne smeju nikad biti tako velike da se nc mozcmo sloziti o tome sta je najbolje za grad. to jest sta je najbolje za sve a ne samo za neke. Zbog toga, kao i svaki drugi polis, demokratski polis ne smc biti podeljen na dva grada - grad bogatih i grad siromasnih - koji bi gledali samo ono sto je za njih dobro. Ne tako davno cuo sam Platona 72

kako govori o ovoj opasnosti, pa iako on niJC prijateij atinske dcmokratijc. bar se u ovome siazemo. Takav bi grad. naime. bio prokiet i optereccn sukobima, a gradanski nemiri ugusiii bi opste dobro. Mozda su nastanak dva grada u Atini i mrznja maiog broja bogatih koji su odbacivaii grad kojim su upravijaii siromasni - iii su ih tahim smatraii bogati - i biii razlog sto je grad bogatih pozvao Trideset tirana da viadaju. Demokratija isto tako, prostorno. mora biti skromnih razmera. i to ne samo zato da bi se svi gradani mogii okupiti na skupstini. vee i zato da bi se svi poznavali. Da bi tezili dobru za sve. gradani moraju biti u stanju da razumeju sta je dobro za svakoga od njih i, na taj nacin, razumeju zajednicko dobro koje svako od njih deli sa drugima. No. kako ce gradani uspeti da saznaju sta to sve imaju zajednicko. ako im jc grad tako veiiki a demos tako brojan, i ako nikad ne budu u stanju da jedni druge upoznaju iii da sagiedaju citav svoj grad? Persijska care\ina je jedan uzas ne samo zbog svog despotizma vee i zato sto ta njcna vciicina pravi kcpecc od svakoga u njenim granicama i zauvek odrzava despotizam. Cak je i Atina. bojim se, postaia preveiika. Kazc sc da nas demos broji sada nekih cetrdeset hiijada gradana:< Kako se mozcmo poznavati ako nas ima toiiko? Gradani koji ne prisustvuju skupstini, sto mnogi sada cine. nc izvrsavaju svoje gradanske duznosti. A opct. kad bi svaki gradanin dosao na skupstinu, biio bi nas previse. Nase zboriste na brdu Pniks biio bi prctesno da nas svc primi, a i ako bismo svi stali, od toiikog mnostva samo bi nckoiiko govornika mogio da govori; i opct, koji jc govornik tako gromogiasan da bi ga toliki !judi culi? Kao gimnasticar koji kad sc ugoji izgubi hitrinu i okretnost, pa vise ne mozc da uccstvuje u sportskim igrama. tako je i ogromnost naseg demosa nepodobna za demokratiju. Jcr kako moze grad imati demokratiju ako svi gradani nisu u stanju da se cesto sastaju kako bi ostvarivaii svoju suverenu viast kad je rec o posiovima grada? Cuo sam neke atinske gradane kako se zaie da jc pretesko uspinjati se - kako se od nas ocekuje - uz brdo Pniks cetrdesct puta godisnje i raditi od ranog jutra a cesto i do mraka u skupstini. narocito ako neki od nas putuju citavu noc iz udaijenih krajeva Atikc. lpak, ne vidim kako bismo svoje posiove zavrsili uz manje sastajanja. jcr znamo da su nam ponekad potrebna i vanrcdna zasedanja. Mi Atinjani, medutim. ne upravljamo svojim gradom samo kroz rad u skupstini. Bavimo se mi i poslovima grada - u savetu u kome sc priprema dnevni red za skupstinu, zatim u nasim porotama gradana. u gotovo bez-l Iako je tacna brojka ncpoznata. najveci broj istoricara slazc sc sa Fapwm da JC .. Alina na svom vrhuncu. pre izbijanja Peloponcskog rata 431. godinc. imala JLmedu 40.000 i 50.000 punolctnih gradana (muskaraca) ... L \Ccini drugih grckih dr7ava. mcdutim. bilo jc obicno izmedu 2.000 i I 0.000 ovakvih gradana. Circk1 teorcticari u ovoj oblasti smatrali ';u da jc brojka izmedu 5.000 i 10.000 hila 1dcalna. t; rakvoj dr7avi je. bar tcorchki. S\ ak1 gradanin mogao po liku prepoznati ostale gradanc" ( 19g3. 51).

73

brojnim sudijskim odborima. Demokratija za nas nije samo donoscnje vaznih odluka i zakona u skupstini nego i rad ovakve vrste. I tako. polis ne bi bio pravi polis, niti bi ikad postao dcmokratski polis ako bi njegovo gradanstvo i njegova teritorija bili veci nego nasi iii. bolje. ne tako veliki. Sasvim mi je jasno koju to opasnost krije: zbog toga smo podlozni porazu u ratu protiv kakve vccc drzavc. Nc mislim na druge gradove-drzavc kao sto je Sparta. vee na cudovisne carcvine kao sto jc Persija. E pa, to je rizik s kojim moramo da zivimo. a kao sto Pcrsijanci dobra znaju, u savczu sa ostalim Grcima. mi smo uspeli da im budemo ravni - pa i vise od toga. Jako su nam saveznici mazda potrebni u vrcme rata. m1 cak ni tada ne odustajemo od svoje nezavisnosti. Neki kazu da bismo sa svojim savcznicima trebalo da sklopimo stalni savez u koji bismo dclcgirali nckc svojc sug:radane da nas zastupaju u nekoj vrsti saveta u kome hi se odlucivalo o pitanjima rata i mira. Ja ipak ne razumcm kako mozcmo da ustupimo vlast nad sobom takvom savetu a da i dalje ostanemo dcmokratija. iii cak pravi polis. Tako. naime, necemo vise biti u stanju da vrsimo suvcrcnu vlast u sopstvenoj skupstini. u svom sopstvenom gradu. Pre tridesct godina moj otac je bio mcctu onima koji su prisustvovali sahrani palih u ratu sa Spartom; tamo je on cuo Perikla. koga su izabrali da govori u slavu mrtvih heroja. Toliko mi je puta potom ponovio sta je Perikle govorio toga dana, da se cak i sad osecam kao da sam tamo bio. Nas ustav. rekao je Perikle, nije kopija zakona suscdnih drzava: pre smo mi obrazac koji drugi podrazavaju. Nasim sistcmom prednost se dajc mnogima umesto malom broju; on se zato naziva demokratija. Ako poglcdamo zakone - njima se propisuje da JC pravda jcdnaka za sve. uprkos pojedinacnim razlikama mectu ljudima. Drustveni polozaj, pak, sticc se napredovanjem u javnom zivotu koje zavisi od ugleda zasnovanog na sposobnosti. s tim da klasne razlike ne uticu na zasluge; siromastvo, isto tako. nije prepreka za napredovanje, jcr ako je covck sposoban da sluzi drzavi, u tome mu ne mogu smetati njegovi licni losi uslovi. Sloboda koju uzivamo u nasem sistemu vladavinc obuhvata i nas svakodncvni zivot. Daleko od toga da zavidimo i gledamo sta radi nas sused, mi se ne osecamo pozvanim da sc ljutimo sto on cini 0110 sto mu jc drago. pa makar to i vrectalo nasc oci. No. sva ta lakoca u nasim privatnim odnosima ne cini od nas gradanc koji ne postuju zakon. Nase glavno obezbcdcnje protiv nezakonitosti jc nasc postovanje zakona. i to narocito onih kojima se stite svi koji su povrccteni - bez obzira na to jesu li u pitanju propisi upisani u knjigu zakona iii oni koji pripadaju kodeksu koji. iako nepisan. nc moze da sc prekrsi a da nc izazove javnu osudu. Nasi istaknuti !judi. rekao je Periklc. pored politikc vode brigu i o svojim privatnim poslovima, a nasi obicni gradani. iako zauzeti raznim svoj im radinostima. jos uvek su postene sudije u javnim stvarima. Umesto da

74

na raspravu gledamo kao na prepreku na putu ka akciji. mi mislimo da je ona neophodna kao prethodni korak u svakoj mudroj akciji. Ukratko, rekao je Perikle, kao grad mi smo skola Jcladc (Tukidid, 1951. 104-106 ).

0 viziji -

ukratko

Demokratski ideal koji jc opisao nas izmisljeni Atinjanin jcstc politicka vizija koja je toliko uzvisena i privlacna da bi joJ tesko odolco i savrcmcni demokrata. U grckoj viziji demokratije gradanin jc potpuna licnost kojoj jc politika prirodna drustvena aktivnost. koja nije ostro odcljcna od ostalih aktivnosti u zivotu. i za koju vlada i drzava - tli. pre. polts - nisu nckakvi entiteti udaljcni od pojcdinca. U stvari. politicki zi\ot samo JC hannonicni produzetak coveka. Vrednosti nisu nesto fragmcntarnn \ ('(; su usklaJcnc: SJ"Cca je. tako. sjedinjcna s vrlinom. vrlina s pra\dom. a prm da sa ~rccom. Pa ipak. o ovom pogledu na demokratiju treba rcci d\ c st\ ari. Prvo. kao \izija jednog idealnog poretka ona nije isto sto i rcalno'>t grckog po!Jtickog zivota. a to sc ponekad zanemarujc. I kao sto prilict govoru u slan1 poginulih u velikom ratu. cak je i cuvena Pcriklova rcc. kao i Linkolno\ govor u Gctisburgu slicnim povodom. bio samo idcalizO\ana slika grckog polisa. 0 ovakvoj stvarnosti bice odmah jos govora. Drugo. o rckvantnosti ove vizije za moderni (iii postmoderni) svet nije moguce suditi ukoliko sc ne shvati u kojoj se meri ona razlikuje od demokratskih ideja i prakse imajuci u vidu razvoj od osamnaestog veka do danas. Prema grckom shvatanju. kao sto smo videli, demokratski porcdak trcbalo bi da zadovolji bar sest uslova: I. Gradani moraju imati uskladene interese da bi bili u stanju da misle i deluju inspirisani sna:Znim osecanjem opsteg dobra. koje niJe u nekom izrazcnijem neskladu s njihovim licnim ciljcvima iii interesima. 2. lz ovog prvog uslova proizlazi drugi: oni moraju biti veoma homogeni u vezi s karakteristikama koje bi inace mogle da izazovu politicki konflikt i ostra neslaganja kad je rec o zajednickom dobru. Prema tom glcdistu. nijedna dr:Zava ne moze hiti dobar polis ako su njcni gradani u vccoj meri nejednaki u ekonomskom pogledu i u kolicini slobodnog vremcna kojim raspola:Zu, iii ako pripadaju razlicitim rcligijama. ili govore razlicitim jezikom. iii se znatnije razlikuju po nivou obrazovanja. iii. svakako. ako pripadaju razlicitim rasama. kulturama iii (kako bismo danas rckli) etnickim grupama. 3. Broj stanovnika mora biti sasvim mali. idcalno uzev. cak manji od cetrdeset do pedeset hiljada koliko je brojala Pcriklova Atina. Mali ohim demosa bio je potreban iz tri razloga: na taj nacin se izbegava hcterogcnost i, samim tim. neuskladenost koja dolaZI od sirenja granica (kao u slucaJu Persije) i ukljucivanje naroda raznih jezika. religija. istorije i etnick~ rfl-. _,.

padnosti - naroda koji nemaJu gotovo niceg zajednickog; gractani na ovaj nacin imaju mogucnosti da se upoznaju sa svojim gradom i sugractanima i kroz iskustvo, neposredan uvid i raspravu bolje shvate zajednicko dobro, razlikujuci ga od svojih privatnih iii usko licnih interesa; konacno, manji broj je od sustinskog znacaja ako gractani treba da se okupe kako bi ostvarivali svoju duznost (i pravo) da budu suvereni upravljaci svoga grada. 4. Cetvrto, gractani tako imaju mogucnost da sc okupe i neposredno donose zakone i odlucuju o politickim pitanjima. Ovo uvcrenje bilo je toliko duboko usacteno, da je Grcima bilo tesko i da zamisle prcdstavnicku vladavinu, a jos manje da je prihvate kao alternativu dcmokratiji. lpak. treba rcci da su s vremena na vreme stvarani savezi ili konfederacije gradova-drzava. No. pravih federalnih sistema nije bilo, delom. kako izglcda, i zato sto ideja predstavljanja nije mogla uspesno da se bori sa dubokim uverenjem u pozcljnost i legitimnost neposredne vladavinc kroz primarne skupstinc.' .". Uccstvovanjc gractana nije ipak bilo ograniccno na sastajanje na skupstmama. Ono je obuhvatalo i aktivan rad u upravljanju gradom. Smatra se da je u Atini trebalo popunjavati najmanjc hiljadu radnih mesta. i to manji broj putem biranja a veci postavljanjcm, a mandat na svim tim duznostima trajao je samo godinu dana, s tim da niko nijc mogao biti postavljen dva puta u toku svog zivota. Cak i sa relativno ,velikim" narodom Atine. svaki gractanin jc bar jednom sluzio godinu dana na opstem poslu. a jedan veliki broj njih je postajao i clan izuzetno znacajnog Saveta pet stotina, koji je odrectivao dnevni red skupstine.~> 6. Najzad. grad-drzava mora, bar u idealnom smislu. ostati u potpunosti autonoman. Lige, konfederacije i savezi su ponekad bili potrebni radi odbrane iii voctenja rata. ali se time nisu ogranicavali krajnja samostalnost grada-drzave suverenost skupstine u njemu. U nacelu. prema tome, svaki
Kao i o mnogim drugim pitanjima. ncma do\ oljno pouzdanih podataka o prm OJ prirodi upravljanp u ovim savezima iii konfcdcracipma. Prcma Larscno\OJ h1potCTi. u antickoj Grckoj postojali su neki pocetnu oblici fcderalizma ( 1966 ). Mcdutim, raniji sistcmi ( Pcloponeski savC7 izmedu 510. i 365. god inc pre Hrista. Bcotijska fcdcracija od 44 7. do 3R6. i Halkidicka konfedcracija od 432. do ')) imali su oligarhiJsku strukturu. S tim u vczi Larsen primecujc da je predstavnicka vladavina. poslc svog uspclog pocetka u ranoJ Grckoj. dozi\ela nazadak u IV i Ill veku. pa jc i u fcderalnim drzavama us\ojcna ncposrcdna \lada\ma primarnih skupstina (66). On daljc kazc: .. Nesto ... .JC sprccilo prirodan raz\oj prcma predsta\ nickoj vladavini. Dclimicno jc rec o usvajanju tcorije demokratskc \lade kojom su glnnfikoYane primarne skupstine i vera u sposobnost masa. Mogucc je i da su ondasnji drza\nici otkrili da ovakva skupstina, koja zaseda u glavnom gradu, prcd'>!avlja i7\anrcdan Instrumelll za potcin.Javanje ostalih clanica konfcdcracije . .los jcdan razlog mogao hi hiti da su non: organiza.:ijc stvaranc kao vid opozicijc Sparti - tradicionalnom sampionu oligarhiJC ( 46). A ,Prakticno svaki gradanin sluzio bi kao sudi.Ja. otprilikc jcdna polo\ina llJih zascdala .JC u sa\'etu, a od n.Jih jc 70 pocenata (oko 365 od ukupno 500) bilo na poluzaju .JCdnodnc\nog prcdscdnika Atine (Oiford 19g5_ 9).

76

grad mora biti samodovoljan, i to ne samo politicki vee i ckonomski i vojno. U samoj stvari, neophodno je da ima svc uslove potrebne za dobar zivot. No, da bi se izbegla prevelika zavisnost od spoljnc trgovine, dobar zivot nuzno je bio i stedljiv zivot. Na taj nacin demokratija je bila povezana sa vrlinama stedljivosti a ne obilja. Svi ovi uslovi u ostroj su suprotnosti sa realnostima moderne demokratije locirane u nacionalnoj drzavi, a ne u gradu-drzavi. Umcsto sieusnog demosa i malene teritorije osobene za grcko gledanje na stvari. zemlja cak i mala - obuhvata gigantsku skupinu gradana nastanjcnih na teritorij i koja je za drevne Grke ogromna. Zbog toga su gradani. kao politicko telo. daleko heterogeniji no sto bi to Grci zeleli. U mnogim zemljama, u stvari. gradani se veoma razlikuju medu sobom: po religiji. obrazovanju. kulturi. etnickoj pripadnosti. rasi, jeziku, ekonomskom polozaju. Tc razlicitosti ncizbe:Zno narusavaju harmoniju koja sc potencira u grckom idcalu: politicki konflikt a ne uskladenost danas su oznaka modcrne demokratske drzave. I. naravno. gradani su isuvise brojni da bi se okupili u skupstini: kao sto svako zna, ne samo na opstedrzavnom. nego nbicno i na regionalnom. provincijskom. opstinskom i republickom nivou. pravilo je predstavnicka a ne neposredna demokratija. Takode, ni gradani kao celina ne popunjavaju mesta u dr:Zavnoj administraciji, vee na njima s punim radnim vremenom rade profcsionalci od karijere. Konacno. u svim demokratskim zemljama podrazumcva se da i lokalna tela u kojima je moguee ostvariti participaciju po uzoru na grcki ideal nisu potpuno autonomna i da su. nasuprot tome. podredena sirem sistemu. tako da gradani u njima u najboljem slucaju imaju kontrolu samo u strogo odredenim materijama - sto opet odreduju nadredeni organi. Razlike su, prema tome, toliko velikc da bi nas hipoteticki Atinjanin. kad bi se nekako pojavio u nasoj sredini. sigurno tvrdio da moderna dcmokratija, na kraju krajeva, nije uopste demokratija. Bilo kako bilo, suoceni sa radikalno drugacijim svetom za koji su osobcna drugacija ogranicenja i moguenosti, imamo pravo da se pitamo u kojoj meri je. i da li je uopste, grcka vizija demokratije za nase vreme iii za doglednu buduenost relevantna. 0 tom pitanju biee reci u daljim poglavljima.

OGRANICENJA
Sasvim je opravdano zakljuciti - sto su mnogi i ucinili - da su sistem vladavine, politika i politicki zivot u Atini, i najverovatnijc u mnogim drugim gradovima-drzavama, posmatrano iz demokratskc perspektive, bili dalcko superiorniji u odnosu na bezbrojne nedemokratskc re2:ime pod kojima jc vecina !judi zivela tokom citave pisane istorije. Cak i ako su demokratski gradovi-drzave antickog doba bili samo ostrvca u velikom moru ljudskog iskustva, ona su i pored toga pokazala da covekovi kapaciteti daleko prcvazilaze zalosne standarde i praksu vecine drugih politickih sistema.
77

Pa ipak, ne trcba dozvoliti da nas ovo llnpresivnn dostignucc sprcct da ne uocimo i njegova ogranicenja. Bez ikakve sumnjc postojalc su uobicajene prazninc izmedu ideala i stvarnosti politickog zivota. sto jc tako karakteristicno za sve ljudske poduhvate. Pa, kaha je hila ova stvarnost') Odgovor je, na:Z:alost, u najvecoj meri ncpoznat i taka\ cc naj\ crovatnijc i ostati. Postoje jedino krhotine dokaza. 7 U njima ima podataka uglavnom za Atinu. koja jc bila samo jedan, iako daleko najvazniji, mcdu nckoliko stotina demokratskih gradova-dr:Z:ava. Kao sto tizicki antropolozi rckonstruisu citavog primata samo na osnovu pronadene vilicne kosti. tako i istoricari antikc moraju rekonstruisati grcku demokratiju iz veoma oskudnih podataka, pa su njihova tumacenja zbog toga krajnje subjcktivna. I pored svega, postoji mnogo dokaza da je politicki Livot Grka. kao i u slucaju drugih naroda u njihovo vreme i kasnije. bio u znatllOJ mcri inferioran u odnosu na tadasnje politickc ideate. Onl mozda nc bi ni trebalo pominjati da nema fcnomcna uticaja gledista nekih istoricara. rrema komc jc odanost atinskog gradanina opstem dobru za sva \Tcmena postalo znacajno mcri lo.' Na osnovu fragmentarnih podataka moze se zakljuciti da JC politika u Atini kao i u drugim gradovima predstavljala grubu i tvrdu igru u kojoj su vazna pitanja cesto podrcdivana licnim ambicijama. lako politicke strankc u modernom smislu nisu postojalc, frakcijc zasnovanc na porodicnim ili prijateljskim vezama ocigledno su igrale vcliku ulogu. Ono sto jc trcbalo da budu visi ciljevi i zajednicko do bro. u praksi jc zanemam ano u korist prcteznijih zahteva porodice i prijatclja.9 Vodi ovakvih frakcija nisu prezali ni od koriscenja ostrakizma kako bi svoje protivnike u skupstini (na dcsct godina) prognali iz zemlje.to Direktno izdajstvo drzavc kojc bi pocinili poli7 ,Grci i Rtmljani pronasli su polit1ku i. kao sto svak\1 zna, izmislili polittcku istoriJu iii. preciznijc. iston1u rata i politike. To znanje JC. mc,tutim. ncpn.?icno: anticki istoricari pisali su o istoriji politikc a ne o unutrasnJcm politickom proccsu: n.Jihovo mtL:r<:sO\ anjc prwnstveno je zaokupljala spoljna politika, ukoliko ,,, oJnm,Iia na 111ehaniku t\mniranja politickih odluka (izuzev govora u skupstini i rimskt'lll senatu) samo u trcnucima akutnog kontlikta koji je prelazio u gradanski rat." (Finli 19X3. 541. Vidi i Finlijcv komcntar o nepo,tnjanJU istorijskih dokumenata o politici i w,tavnim promenama u gradovima \an Atine ( !9X3. 103 ). Cak 'it: 1 occnc o tako kljucnim pitanJima kilo sto JC bro1 o.;tano1 n1ka At inc znatno razlikuju. sto sc odnosi 1 na broj robo\ a 11idi narocito - Ciomea 193"1 ). X Poznati primer jc uticaj !stori;c Grc'ke Dzordza Grot a u d1 ~macst tomo1 a (I X46-IR5o) na libcralnu mi,ao u Britaniji i drugdc u XIX 1cku (farner l'IXl. :?1~-~J-ll.

9 Prema JCJnom tumacenJu, ,.lojalnost gradu sc. nara1no. occk1vala. Mcoul!m, u tadasnjoj literaturi ncma ni pomcna o onomc sto danas nazivamo patriotskom obavoom. a 111 o priontctu obaveza prema gradu u odnosu na obav-czc prcma pr1_1ateljima i11 rodacima. Kontra't tLmcdu polttike u antickoj Atini i savrcmenc polttikc 1 coma jc 1 cltki i u wm stmslu Konor ( 1971, 4X) navodi da >C .,zahtcv-t grada mogu nametnuti u \ rcmcn1ma ncvol.Ja. ali kad interest grada nisu dov.:deni u pitanjc, iii su u st1an koja je u pitanju Jrclcvantni. ncma niccg sto bi prema ovakvnn standardima sprccilo ugalhos polites-a (dobrog gradamna) da intcn:sc sv-ojc porodice iii priptclja potcin1 zakonima grada" 10 .. Godine 415. je rivalstvo izmcdu Niki_jc 1 l\Jkibijada bilo najva.:tnijc pcrsonalno pitaniC u At mi. pa sc te god inc odlucivalo ko ce od nph dl OJ icc biti prognan 1/ grad a (ll

ticki vodi nije bilo nepoznata stvar, o ccmu svedoci cuveni slucaj Alkibijada (Tukidid, I 951, 353-392). Iako je (bar u Atini) ucesce gradana u javnim poslovima po svim merilima bilo izuzetno visoko, nemoguce jc ustanoviti opsti nivo interesovanja i brige za politiku medu gradanima, iii u kojoj men je to interesovanjc bilo vezano za pojedine slojeve stanovnistva. Postoje osnovi za vcro\ anjc da je samo neznatna manjina gradana prisustvovala sastancima skupstinc. II Koliko je ta manjina mogla da predstavlja citav demos. nemoguce je reci. Nema sumnje da su lideri pokusavali da obezbedc prisustvo svojih pristalica. pa se najverovatnije to i dogadalo. Posto su se dobrim dclom pctog vcka ove pristalice organizovale u koalicije zasnovane na srodnickim i prijatcljskim vezama. u skupstim verovatno nije bilo izrazcnijc tcndencijc da sc u nju ukljuce i siromasniji gradani. koji nisu bili tako dohro medusohno povezani.12 Po svemu sudeci, vccinu govora u skupstini drzao je rclativno mali broj istaknutih pojedinaca - !judi vclikog ugleda i odlicni oratori koji su bili priznate vode i kao takvi imali pravo da budu saslusani.l.> Bilo bi zato pogresno pretpostaviti da su u dcmokratskim grado\ imadrzavama, u poredenju s gradanima u modernim dcmokratskim zcmijama. Grci bili u manjoj meri posvcceni svojim privatnim intcrcsima, a u \CCOJ javnim poslovima i ciljevima. Moguce je i da jesu. ali o tome nema sigurnih dokaza. Medutim, meni se cini da nisu samo ljudske mane ispoljcne u politickom zivotu vazne; vazna su i ogranicenja nerazdvojna od teorijc i prakse same grcke demokratije koja su, na zalost autora koji kazu da jc ona Lhpostavila za sva vremena prave standarde, savremena dcmokratska teorija i
postupku ostrakizma). Medutim. nekoliko dana pre gla~an.Ja Alkibi.Jad 1 Nikija su sc dogovorili da se udruze protiv treceg coveka - Hipcrbolusa. Tako su i ul:inili i o\aj jc moran u progonstvo. Ovaj slucaj mnogo govori o politickim borbama u Atini. Prva dvojica imala su dosta svojih sledbenika: njihova oprcdcljivanje nije ;avisilo ni od konkrctnog pitanja ni od politickog naccla. vee samo od zcl.Ja njihovih voda ... 1ako je ;,amo gla,;anjc bi lo ta_1no .. (Sili 1976. 353 ), Ostrakizam jc kasnijc kao praksa napusten ( Fa_1n 19X3 . ..!90). I I Ovo je dclimican i ne sasvim siguran zakljucak na osno\ u cinjemcc da jc horum kod giasan_1a o progonstvu. bar kad jc rec o nekim pitanjima. iznosio 11.000 u pcriodu u kome jc broj grckih gradana iznosio izmcdu 35.000 i 50.000.. Pn:ma FinliJu ... naJbOIJom analizom raspolozivog materijala, ci_1i jc jcdan dco arheoloskc pnrodc. mozc se ustano\ iti da JC skupstini prisustvovalo do 6.000 gradana U \i \ cku. dok JC laJ broj U 1\. \ cku bill Lllatno vcci'" ( 1983. 73 )... Kao i kod mnogih drugih pitanja, S\c sto .rnamo o politickoj participaciji ncs1gurno je. Kako Finli kaze: ., ... nasc igre pogaclanJa samo 'u akadcmska \ czbanja .. ( 19XJ. 75 ). 12 Kako pretpostavlja Konor. u kasnom V vcku dosla je do ura:i:aja jcdna no\ a praba kojom se ,.umanjio znacaj moci grupa prijatelja a naglasak sta\ 10 na masovnu vernost kPju su vesti govornici uspeli da dobiju od ostalih. 1om praksom ci!Jaln ,c na one scgmcnk gradanstva kojc su bile najmanje uticajne u prcthodnom mndelu" ( Konor 1971. 135 ). 13 lzraz demagogos - kako sc za njih ponekad govorilo. u pocctku jc ;,amo 711ac1o .,voda naroda". taka da nijc bio pogrdan. \'oda-orator takodc jc nazivan .. zastitn1k dcmo;,a .. (prostates tm1 demou) (upor. Konor 1971. IOX-II 0). 0 occn1 DcmostenO\ <.: ulugc 1 ut1c<11a vidi - Montgomeri 19X3.
7l)

praksa morale da prevazidu. lako bi se mozda moglo prigovoriti kako nijc ispravno ceniti grcku demokratiju po mcrilima koja nisu i ona iz n.Jcnog doba, cinjenica je da ne mozcmo utvrditi koliko jc to iskustvo rclcvantno za nase sopstveno vreme ako ne primenimo merila koja vaze danas. S tacke stanovista savremene demokratskc pcrspektivc. jedno od bitnih ogranicenja grcke demokratije, i u teoriji i u praksi. sastojalo se u tome da je svojstvo gradanina bilo krajnje eksk/u::ivno. dakle. isk/juc~ujuh". pre nego inkluzivno (ukUucujuce) - sto je danasnja demokratija omogucila. Naravno, grcka demokratija bila je inkluzivnija nego drugi re.limi tog vremena~ demokrate koje su komparativno sagledavale svoj rezim nesumnjivo su i s pravom verovale da je on relativno inkluzivan, pogotovu ako se znalo za vee ustaljenu podelu re.lima na vladavinu jcdnoga, nekolicine i mnogih. I pored toga. u praksi je demos .,mnogih" iskljucivao mnogc iz vladavinc. Pa ipak. po svoj prilici grcke demokrate nisu smatrale da je ekskluzivnost njihove demokratije neka velika mana. Posto je altcrnativa bila vladavina jednag covcka ili samo nekolicine, sasvim je moguce da oni nisu ni shvatali koliko jc !judi po njihovom sistemu stvarno bilo iskljuccno. I u teoriji i u praksi grcka demokratija je bila iskljucujuca u dva smisla: unutrasnjem i spoljnom. U granicama grada-drzavc jednom vclikom delu odraslog stanovnistva bio je uskracen puni status gradanina. to jest pravo ucestvovanja u politickom zivotu: bilo putem prisustvovanja sastancima suverene skupstine. bilo obavljanjem javnih poslova. S obzirom na to da nema tacnih podataka o broju stanovnika Atine. procenc relevantnih procenata nisu pouzdane i znatno se medu sobom razlikuju. Medutim. ne samo sto su bile iskljucene zcnc ( sto je. uostalom. bio slucaj i u svim dcmokratskim zemljama sve do dvadesetog vcka). nego se to dogadalo i strancima koji dugo borave u zemlji (,meteci") i robovima. Posto je uslov za sticanje statusa atinskog gradanina od 451. godine nadalje bio da oba roditelja moraju biti gradani Atine, prakticno je ono postalo stvar nasledivanja (iako jc puno gradanstvo bilo privilegija koju nasleduju samo muskarci). Prema tome. stranci i njihovi potomci nisu mogli postati punopravni gradani, cak i ako su mnoge ovakve porodice generacijama zivele u Atini i znacajno doprinosile njenom ekonomskom i intelektualnom zivotu u petom i cetvrtom veku (Fine 1983, 434 ). Iako su ovakvi stranci bili bez gradanskih prava, a pored toga nisu mogli - bar u Atini - posedovati ni zemlju ni kuce. ipak su obavljali mnoge duznosti gradanina (nav. delo, 435).14 Oni su. naimc, bili aktivni u drustvenom, privrednom i kulturnom zivotu kao zanatlije. trgovci i intclektualci, uzivali su i sudsku zastitu, cesto ih je bilo bogatih, pa je ocigledno da su imali izvestan ugled u drustvu.
14 ,.Od osnovnog znacaja za pnlis, grcki iii rimski.. bilo JC ubedcnjc da JC pripadnistvo polisu (sto se moze nazvati pravom biti gradanin) bilo neodvojivo od poscdovanja zemlje. obaveze sluzenja vojske i religijc'" (Finli 19XO. X9)

80

Sa robovima, pak. to mJe bio slucaj jer oni nisu imali ni gradanska a ni bilo koja druga prava. Pravno gledano. nisu bili nista vise od imovine svojih vlasnika. Obim i sadrzina ropstva u antickoj Grckoj predmet je velikih sporova (npr.. Finli. 1980. i Sen-Kroa. 1981 ), ali se moze reci da su gradovi-drzave u velikoj meri u sustini bili ropska drustva. I dok su siromasni gradani uzivali kakvu-takvu zastitu svojih gradanskih prava, a stranci sa stalnim boravkom mogli da menjaju mesto boravka i tako se doncklc zastite od krsenja svojih prava, dotlc su robovi u tom pogledu bili potpuno bespomocni. Iako su neki od njih mogli postati slobodni !judi odlukom svojih gospodara, u Grckoj (za razliku od Rima) su oni na taj nacin dobi.iali status stranca sa stalnim boravkom a ne status gradanina. I" Grcka demokratija bila je. kao sto smo vidcli . ..iskljucujuca" a nc .. ukljucujuca" i sa spoljnog aspekta. u samoj st\ ari. medu Greim a demokratija nije postojala: nje je bilo. a po gledistu Grka je samo tako i moglo da bude, jedino medu pripadnicima istog polisa. Ovo shvatanje bilo jc tako duboko ukorenjeno da je fatalno oslabilo svaki pokusaj ujcdinjavanja raznih gradova ll vece celine. Pomenuta cinjenica iskljucivanja iz dcmokratskog sistema kod Grka bila jc povezana i sa drugim znacajnim ogranicenjcm njihove teorijc i praksc: oni. naime. nisu priznavali postojanje univer:::a/nih zahtcva za slobodom. jednakoscu i politickim ili. sire, ljuskim pravima. Sloboda je bila atribut pripadnistva posebnom gradu, a ne ljudskom rodu.t6 .. Grcki pojam 'slobode' nije se pruzao izvan same zajednicc: sloboda za sopstvcne pripadnike nije podrazumevala ni zakonom priznatu (gradansku) slobodu za sve ostalc stanovnike u okviru zajednice ni politicku slobodu za pripadniike drugih zajcdnica nad kojima je ona prva imala vlast'" (Finli, 1972. 53). C'ak i u demokratskom polisu .. sloboda je znacila vladavinu prava i ucestvovanje u procesu odlucivanja a ne posedovanje neotudivih prava' (naY. dclo, 78 ).17
15 .. U svim grckim drzavama. koliko nam JC poznato. samo JC 'll\'Crcna skupstina mogla odluciti da oslobodeni rob postane gradanin. a to sc odnosilo 1 na svakoga ko ni1e roden kao gradanin: takw odluke bile su, mace. rctke" (St. Kroa 1'1~1. 174). 16 lJ svom C:uvcnom cscju o drevno.J i modcrnoj slohodi (I X19). Hcndiam1n Konstant jc opisao ,.drcvnu slohodu" ovakvim izrazima. porcdcci JC o;a .. moLkrnorn slohodnm" i naglasa\ ajuci savremeni pojam licnc autonomije i nc;av isnosti od v lada]uce strukturc ( upor. llolms 19R4. 31 i dalje). lJ O\'Orn tekstu ncsto vi~e o;am naglasio kontra:;t izmcdu partikulariZma kod zahte\ a za ukljucivanjem. kad jc rec o drevnoj lirckoJ. i tzrazcn.:: t.::ndcnci_t<:: univcrzalizovanJa takvih zahtcva prema modernim sll\ atanJima Jcdnakostl 1 slohodc 17 ,Nijc hilo nikahih teorijskih ograniccnja ov lascenja drzavc i nikakv e aktivnoo;ti iii sferc ljudskog ponasanja. u kojima drzava nije mogla lcgitimno intcrvcnisati. ukoliko jc odgovarajuca odluka doneta po hilo kom osnovu koji jc skupstina ll\a?ila.. Atinska driava jc s vrcmcna na vrcme donosila zakonc koJima se ogra111ca\ala slohoda govora.. Ako tu n1jc cinila rnnogo cesce, to jc samo zato sto to nijc smatrala za shodno.. a ne ;ato sto JC priznavala neka pojedinacna prava iii privatnu sfcru koja bi hila i1\ an domasap1 dria' c" ( Finli 1972. 78)

81

Trece, kao posledica prva dva ogramcenja, grcka demokratija bila je, prema tome, u svojoj biti ogranicena na sisteme malih razmera. lako je ovakva grcka demokratija ,malog obima" imala izuzetne prednosti, narocito u vidu participacije, na primer, mnoge prednosti politickog sistema ,velikog obima" nisu joj bile dostupne. Posto Grci nisu raspolagali demokratskim sredstvima za prosirenje vladavine prava izvan podrucja grada-drzave, u svojim spoljnim relacijama gradovi-drzave su egzistirali u hobsovskom prirodnom stanju u kome je nasilje, a ne pravo, predstavljalo prirodan tok stvari. Grcima je bilo tesko cak i da se ujedine protiv spoljnc agresije. I pored svoje vojnicke vestine na kopnu i moru koja im je pomogla da se zastite od brojno nadmocnih snaga Persijanaca, oni su samo privremeno i nedovoljno delotvorno uspevali da kombinuju svoje snage u svrhe odbrane. Sledstveno tome, Grci se konacno nisu ujedinili sami, vee su to ucinili njihovi osvajaCi Makedonci i Rimljani. Ova milenijuma kasnije, posto se fokus primarnih lojalnosti i politickog poretka preneo na mnogo sire razmere - drzavu-naciju, na ogranicenost demokratije na sisteme malog obima pocelo je da se glcda kao na neizlecivu manu. Teorija i praksa demokratije morala je, naime, da prsne izvan granica polisa. I ako vizija koju su imali Grci i nije bila sasvim izgubljena za demokratsku misao, nju je zamenila nova vizija jedne sire demokratije koja se sada prosirila na gigantske razmere nacionalne drzave.

82

POGLAVLJE 2.

KA DRUGOJ TRANSFORMACIJI: REPUBLIKANIZAM, PREDSTAVLJANJE I LOGIKA JEDNAKOSTI

pored znacajnog uticaja anticke Grckc na razvoj dcmokratijc. mndcrne demokratske ideje i institucijc oblikovali su i drugi cinioci. Tri takva cinioca posebno SU vazna: repubJikanska tradicija. f3ZVOJ prcdstavnickc v]adavine i izvesni zakljucci do kojih se naJVecim dclom dolazi na osnovu verovanja u politicku jednakost.

REPUBLIKANSKA TRADICIJA
Pod republikanskom tradicijom podrazumevam jednu skupinu ideja koja, iako daleko od toga da bude sistematska ili uskladena. ima svoJe poreklo manje u demokratskim idejama i praksi antickc Grcke o kojima je bilo rcci u prethodnom poglavlju, nego u shvatanjima najpoznatijcg kriticara grcke demokratije - Aristotela. Pored toga, kao otelotvorcnjc svojih politickih ideala, republikanizam ne gleda toliko u Atinu koliko u njenog ncprijatclja Spartu i, cak i vise, Rim i Veneciju. Zasnovana na Aristotelu, oblikovana vekovnim iskustvima republikanskog Rima i Rcpublike Venecije, tumacena na razlicite i, cak, suprotstavljene nacine tokom Renesanse u delima firentinskih pisaca kao sto su Francesko Gvicjardini i Nikolo Makijaveli, republikanska tradicija bila je cesto menjana, prcoblikovana i ponovo tumacena u Engleskoj i Americi XVII i XVIII veka. I ako su tokom tog procesa neke znacajne teme klasicnog republikanizma izgubilc svoje centralno mesto iii su bile sasvim odbacene, neke drugc uspcle su da zadrze svoju vitalnost.l Iako se republikanska tradicija razisla sa grckom demokratskom mislju. a u nekim aspektima joj se cak i suprotstav Ijala. republikanizam je ipak zadrzao ncke od njenih pretpostavki. Na prvom mcstu republikanizam Je usvojio shvatanje koje je vladalo u grckoj politickoi misli (bilo demokratskoj
I Poreklo, razvoj i sirenje rcpublikan,;kc tradtCIJC rzlozeni su kod Pokoka ( JlJ7'i \ () radikalnim vigo\>kim doktrinama rcpublikalllzma u X\"lll YCku u RritaniJi i SJcdi11JL'111m Drzavama pisao je Vud ( 1969)

bilo antidemokratskoj) po kome je covek po prirodi drustvena i politicka zivotinja; a da bi ostvarila sve svoje potencijale, ljudska bica moraju zivcti jedna s drugima u politickoj zajednici; dobar covek mora biti i dobar gradanin; dobra drzavna zajednica je asocijacija koju cine dobri gradani: dobar gradanin poseduje kvalitete gradanske vrline: vrlina je preduslov strcmljenja ka dobru svih kad je rec o javnim poslovima; dobro drzavno uredenjc, prerna tome, jeste ono koje ne samo sto odrazava vee i unapreduje vrlinu svojih gradana. Preciznije receno, kao i grcke demokrate, republikanci takodc veruJu da je najbolje drzavno uredenje ono u kome su gradani u znacajnim aspcktima medu sobom jednaki: pred zakonom, na primer, zatim u nepostojanju uzajamne zavisnosti gradana (na primer, odnos gospodara i slugc). Republikanska doktrina insistira i na tome da nijedan politicki sistem nc moze biti legitiman, pozeljan iii dobar ukoliko !jude iskljucuje iz vladavinc. I pored ovih slicnosti, medutim, republikanizam jc bio nesto vise od puke reafirmacije ideala i prakse grcke demokratije. Kao sto je cinio Aristotel, u nekim znacajnim aspcktima njime sc nudi alternativa demokratiji kakvu su zamisljali Grci. I dok jc republikanska doktrina potencirala fundamentalni znacaj gradanskih vrlina, ona je jos vise potencirala krhkost vrline i opasnost da narod iii njegovi vodi postanu korumpirani i tako izazovu opadanje gradanske vrline i onemoguce postojanje republike. Prema shvatanju republikanizma, najvecu pretnju gradanskoj vrlini stvaraju podele i politicki konflikti, koji nastaju usled jedne univerzalne karakteristike gradanskog drustva: ,,narod" nije savrseno homogena celina u kojoj su svaciji intcresi identicni; on je najcesce podeljen na aristokratski iii oligarhijski element i na demokratsku iii narodnu komponentu - mali broj i veliki broj iii ,mnogi", a i jedni i drugi imaju svoje sopstvene interese. Drzcci se Aristotela, moguce je dodati i trecu komponentu: monokratski iii monarhisticki element - vodu, koji najcdce te.li da unapredi sopstvenu poziciju, status i moe. Zadatak republikanaca je, prcma tome, da sastavi ustav koji treba da odrazi i na neki nacin uravnote.li interese onog jednog, onog malog broja i onog velikog broja, tako sto ce omoguciti izmesanu vladavinu: demokratije, aristokratije i monarhije, koja ce biti tako sacinjena da obezbedi da sve tri komponente u krajnjoj analizi funkcionisu za dobro svih. Najocigledniji ustavni model je, naravno, republikanski Rim sa svojim sistemom konzula, senata i narodnih tribuna. (Rim nam pruza i ociglcdan primer opadanja i kvarenja gradanskih vrlina; sirenje gradanskih konflikata i pretvaranje republikanskog u imperijalni Rim pokazali su kako cak i mocna republika moze biti unistena.) U XVIII veku je jos jcdan ocigledan primer obogatio rimski model: britanski ustav sa svojim cudesno dobro zamisljenim sistemom monarhije, lordova i donjeg doma, ucinio se nekim republikanskim teoreticarima, a narocito baronu Monteskjeu, kao pravo ovaplocenje savrseno uravnotezenog sistema vladavine. 84

Zahvaljujuci dogadajima u Britaniji i Amcrici, XVIII vek bio je svedok i razvoja jedne struje republikanizma koja je u izvesnom smislu odstupala od ranije tradicije. Ako bi se starije shvatanje moglo nazvati aristokratskim republikanizmom, novije se sve vise karakterisalo - i vremenom sve izrazenije - svojim naglasavanjem znacaja demokratske komponente u ustavu republike. Aristokratskija ili konzervativna struja republikanizma prisutna jc kod Aristotela, Gvicjardinija i otimatija renesansne Firence i Ozona Adamsa iz Amerike, dok je ona demokratskija izrazena kod Makijavclija, radikalnih vigovaca osamnaestog veka i Tomasa Dzefersona. Prema aristokratskom republikanskom gledistu, iako narod, mnozina, treba da ima vaznu ulogu u vladavini jer se od njega treba vise plasiti no sto mu treba verovati, ta uloga ipak mora biti ograniccna. Aristokratskim republikancima je mozda najte:Zi ustavni problem stvaranjc jednc strukturc kojom ce biti moguce adekvatno ograniciti impulse veceg broja. Prava uloga naroda nije da vlada, sto je bio slucaj u Atini, vee pre da bira vode kojc ce biti u stanju da obavljaju slozenu funkciju vladanja citavom drzavnom zajednicom. Istini za volju, posto su vodi duzni da upravljaju u intercsu zajednice kao celine, i posto narod, prirodno, predstavlja znacajan clement zajednice, zaista kvalifikovani lideri bi trebalo da vladaju u interesu naroda; medutim, oni nece upravljati iskljucivo u interesu tog jcdnog elemcnta ma koliko on bio znacajan. Prihvatajuci sustinsku legitimnost intcresa i manjinc i vecine (mnostva), aristokratski republikanci isticu da je radi opsteg dobra potrebno iznaci ravnotezu ovih interesa. Za razliku od toga, u novonastalom demokratskom republikanizmu XVIII veka, clement koga se treba najvise bojati nije mnostvo (,mnogi"), nego mali broj (manjina), dakle, ne narod, vee aristokratski i oligarhijski elementi. U samoj stvari, poverenje republikanaca u izglede dobre vladavine pociva na kvalitetima naroda. L osim toga, opste dobro se ne sastoji u dovodenju u ravnote:Zu interesa naroda i interesa malog broja upravljaca: opste dobra nije nista vece niti manje od dobrobiti naroda. Zadatak ustava je, prema tome, izgradnja jednog sistema kojim ce se nekako savladati neizbezna tendencija dominacije malog broja iIi pojedinacnog despota i njegovih pristalica. Iako se aristokratski i demokratski republikanci slazu u tome da je konccntracija moci uvek opasna i da se uvek mora izbegavati. njihova resenja tog problema nisu istovetna. Ovi prvi nastavljaju sa naglasavanjem da je resenje u me5ovitoj vladavini kojom je moguce usaglasiti interese pojedinacnog vladaoca, malog broja upravljaca i velikog broja (naroda), cime bi se ti interesi odrazili u monarhiji, aristokratskom gornjem domu i u donjem domu, u kome je predstavljen ,obican narod"'. Za one drug e. medutim, ideja predstavljanja razlicitih interesa u posebnim institucijama sve vise postaje nepogodna i neprihvatljiva. Tdkoce u starijoj teoriji o mesovitoj vladavini postaju sve ociglednije u Americi. Posto u toj zemlji nema nasledne aristoR5

kratije, ko su onda oni koji su posebno halifikovani da budu izabranici'.' Moze se reci, na primer, da je to ,prirodna aristokratija" - sto je idcja koja je narocito draga demokratskim republikancima kao sto je Dzcferson. Ali, kako se prirodni aristokrati prepoznaju'! I na koji nacin se moze osigurati da ce oni biti odabrani kako bi ostvarili svoju ulogu u upravljanju'! Treba li, na primer, da im se dozvoli da iz svojih redova biraju clanovc gomjeg doma, kao jednog dela zakonodavnog tela? I kao sto su tvorci amcrickog ustava otkrili 1787, taj problem jc prakticno neresiv. U dcmokratskoj dr:Zavi, kako su ti tvorci zakljucili, interesi ,malog broja' nc daju tom broju !judi i pravo da imaju sopstveni drugi dom u zakonodamom telu. Isto tako. bilo bi jos ncprihvatljivije stititi ,,interes monarha" smestajuci ga u sferu izvrsne vlasti. Izvesno jc, naime, da glavni cinovnik republike ne moze imati neke svojc legitimne poscbne i odvojenc intcrese u zajednici kojom upravlja. Posto nc moze da sc nadc rescnje problema konstruisanja jcdnc mcsovitc vladavinc u dcmokratskoj rcpublici. republikanci - iako nisu u\ck najjasniji kad jc rec o ovoj stvari - u stvari su zamenili stant ideju mcsovitc vladavine novom. koja je postala cuvcna po Montcskjcu. Rec jc o ustavnoj i institucionalnoj podeli vlasti na tri glavne grane: zakonoda\11u. izvrsnu i sudsku. U republikanskoj teoriji usvojen je aksiom da jc konccntracija me tri vrste vlasti u jednom jedinom centru sustina tiranijc i da one zato moraju biti smdtene u posebne institucije koje cc jedna drugu kontrolisati ( Monteskje. 1748, 196 I. knj. I L gl. 6; Hamilton. Dzcj i Morison. br. 4 7). Iako pojam uravnotezavanja sukobljenih interesa ni u kom slucaju nije iscezao ( o njemu kao o centralnom govori Dzems Mcdison ), ustavni zadatak bio je obezbediti odgovarajucu ravnotezu tri glavne funkcije iii ,.ovlascenja" drzavne vlasti. Kao i u slucaju grcke demokratske teorijc i praksc. republikanska tradicija prenela je kasnijim pristalicama demokratije neke neresenc probleme. Cetiri takva problema su medusobno tesno povezana. Prvo, kao sto Sll demokratski republikanci u XVIII veku poceli da uocavaju. pojam pojedinacnog interesa iii interesa uopste u ortodoksnom republikanizmu. bio je isuvise jednostavan. Cak i ako su neka drustva u proslosti bila podeljena na interesc pojedinacnog vladaoca. malog broja upravljaca i ostalih ,.mnogih". to danas nije vise slucaj. Kako, prema tome, treba na najbolji nacin shvatiti interese u kompleksnijim sistemima i na koji nacin. ako to zatreba, oni moraju biti predstavljeni iii .,uravnotezeni"'? Drugo. kako konstruisati republiku u kojoj je moguce razresavati kontlikte koje neizbe2no stvara raznovrsnost interesa'? Na kraJU krajeva, uprkos mnogih lepih prica o gradanskoj vrlini i ravnotezi interesa, u praksi je kontlikt predstavljao izrazeni i, moze se reci, normalan aspekt politickog zivota u ranijim republikama. Da li je politicke stranke koje su se javile u rudimentarnom ali trajnom obliku u Britaniji XVlii vcka trebalo nckako ukloniti iz po-

86

litickog zivota da bi se osigurao javni mir'7 I ako jeste, kako bi se to izvelo bez unistenja sustinskih elemenata samog republikanskog sistema vladavine. Trece, ako takva vladavina zavisi od cestitosti svojih gradana. i ako se ta vrlina sastoji u posvecivanju opstem dobru (pre nego sopstvenim interesima iii interesima nekog posebnog dela .,javnosti"), postavlja se pitanje je li republika zaista moguca, narocito u velikim i heterogenim drustvima kao sto su Britanija, Francuska i Amerika. Odgovor ortodoksnih republikanaca bio je jednostavan: republike mogu postojati samo u malim drzavama (Monteskje, 1961, knj. 8, gl. 16). No, ako je to tako, onda je republikanska tradicija irelevantna za veliki zadatak kome su se demokratski republikanci bili cvrsto posvetili, a to je demokratizovanje velikih nacionalnih drzava modernog sveta. Cetvrto, da li je onda moguce da se republikanska teorija, kao i demokratske ideje uopste, primene na velike entitete kao sto su nacionalne drzave? I kao sto je to bio slucaj sa grckim idejama o demokratiji i grckim institucijama, tako je i pokusaj da se kroz rcpublikansku tradiciju demokratski rcpublikanizam prilagodi zahtevima drustava velikog obima zahtcvao dalekoseznu transformaciju. Kao sto su demokratski republikanci otkrili u XVIII veku, deo odgovora na problem velicine trcbalo je pronaci u institucijama koje su do tada u demokratskoj iii republikanskoj tcoriji i praksi bile relativno zancmarene. a to su institucije predstavnicke vladavine.

PREDSTAVNICKA VLADAVINA
Kao sto smo videli, Grci su odbacivali tezu po kojoj politicki sistem sirokih razmera moze biti koristan, tako da nisu nikad ni stvorili jedan stabilan sistem predstavnicke vladavine. Nisu to ucinili ni Rimljani, bez obzira na stalno sirenje republike i u teritorijalnom smislu i u smislu broja gradana obuhvacenih njome (Larsen, 1955, 159-160). Bez obzira na to koliko je gradanin bio daleko od Rima, jedine demokratske institucije koje su mu bile otvorene bile su skupstine odrzavane u Rimu radi izbora funkcionera drzave i donosenja zakona. Kako je, onda, jedan Rimljanin mogao da bude dobar gradanin ako prakticno nije bio u stanju da prisustvuje skupstinama u Rimu i na taj naCin u punoj meri ucestvuje u javnom zivotu? Posto je sve vise i vise gradana zivelo na takvoj razda1jini od Rima da nisu lako mogli doputovati na skupstinu, one su se postepeno pretvorile ( iako, u stvari, nikad u teoriji) u ,predstavnicka" tela; za vecinu gradana, ipak, ovakvo predstavljanje bilo je vise ,virtuelno" nego stvarno, pa su oni na taj nacin bili diskriminisani u odnosu na gradane koji su radu skupstine prisustvovali.~
2 Cak i da daljina nije bila cinilac od znacaja. sam broj graaana muskaraca koji su imali pravo da prisustvuju - nekih dve do cetiri stotinc hiljada u Ill i II veku pre Hrista ( Kovcl 1962. 61) - omeo bi gradanc da obave svoju gradansku dui.nost. Rasprave i glasanic

87

(Za detalje vidi - Tejlor. 1961, 50-75; Tejlor. 1966. 64-70). Fenomcn prcdstavljanja nije mnogo zanimao ni teoreticarc republike u renesansnoj ltaliji. u kojoj se uglavnom ignorisao problem mogucnosti efektivnog i ravnopravnog ucestvovanja gradana u radu skupstine jedno tako velike republikc kao sto je Rim. U svakom slucaju taj problem ostao je nercen. Tako je od anticke Grcke do XVII veka mogucnost da se zakonodavno telo valjano sastoji ne od celokupnog korpusa gradana vee od izabranih predstavnika. ostala - makako to bi1o tesko modernom demokrati da razume - uglavnom izvan teorije i prakse demokratske iii republikanskc vladavinc. Znacajan prodor u tom pogledu u odnosu na preovladujucu ortodoksiju. medutim. dogodio se tokom Engleskog gradanskog rata, kad su puritanci u S\ om traganju za republikanskom alternativom monarhijc bili prinudcni da se upuste u rcsavanje mnogih najfundamcntalnijih pitanja dcmokratskc ( i1 i rcpublikanske) teorije i prakse. Razradujuci svoje zahtcve za vecim slohodama i vladinom odgovornoscu sirem izbornom telu. ckstrcmisti su poscbno nagovestili legitimnost i, u stvari, nuznost, predstavljanja. I pored toga. do potpunog usvajanja ove teze u teoriji i praksi demokratijc trcbalo je jos da prode vise od jednog veka. Cak je i Lok. iznoseci ( u svom radu Drug a rasprava) Stav da VCCina (naroeito kad Sll U pitanju porezi) mora da izrazi svoj pristanak .,bilo neposredno bilo putem odahranih predsta\nika" (gl. XL par. 140, str. 3RO), imao malo sta da kaze o predstavljanju i o mestu tc ideje u demokratskoj iii republikanskoj teoriji.-' I Rusoovo insistiranje u Dm.~tvenom ugomru da je predstavljanje nedopustivo ( knj. 3. gl. 15) bilo je sasvim na liniji tradicionalnog gledista. Kad je rec o realnoj praksi, predsta\ ljanje nisu pronasle demokrate vee je ono razvijeno u okviru srednjovekovne institucije monarhijske i aristokratske vladavine.4 (Vidi, npr., Mensfild. 1968). Njegovi poceci. najpre u Eng1eskoj i Svedskoj. na1aze se u skupstinama koje su sazivali monarsi a ponekad i sami p1emiCi radi resavanja vaznih drzavnih pitanja. kao sto su porezi, ratovi. nasledivanje presto1a i s1icno. Obicno su oni koji su pozivani birani tako da predstavljaju razlicite sta1eze. a ovakvi predstavnici sastaja1i su se posebno. Vremenom. stalezi su se smanjili na samo dva - lordovi i obican narod. pa su i jedni i drugi imali. naravno. svoje poscbne domovc
u najvaznijem tipu skupstinc - cvmitia trihuta - odvijali su sc odvojcno u trideset pet plemena. koja su u proseku mogla imati po nekih pet do deset hiljada pripadnika. 3 Vidi. npr .. njcgove komentare u Drugoj raspral'i. par. 140. 15 I. 157. 192. 4 Jedini znacajan srednjovckovni primer je Svajcarska konfcdcracija. ko1a jc u pocetku hila savcz tri male i izolovanc zajednice. formiran radi odbrane 1291. god inc. da bi sc 1513. prel\orio u savez trinaest kantona. U sest kantona, ukljucujuci prYobitna tri. vladala jc neposrcdna dernokrattJa olicena u godisnjoj skupstini '' ih slobodnih gra(1ana. U drugima JC. uprkos nominalnoi suverenosti gradana. zakonoda\ stvo bilo u rukama pretezno aristokratskih iii oligarhijskih zakonodavnih tela. Narodnu skupstinu Konfcdcmcijc cinili Sll prcdstaYnici trinaest kantona ( Koding 196 I. 21-26 ).

88

(sto je aranzman koji je, kao sto smo malocas videli, radikalnim vigovc11na XVIII veka stvorio problem objasnja\an_la potrebe za postojanjcm drugog doma u demokratskoj republici ). U XVIII veku autori su poceli da uvidaju ono sto su puritanski ekstremisti uocili ranije: spajanje demokratske idcje vladavine naroda sa demokratskom praksom predstavljanja moglo je dovesti do toga da demokratija dobije jedan sasvim novi oblik i dimenziju. U Duhu :::akona ( 174g) Monteskje je s divljcnjem pisao o engleskom ustavu izjavljujuci da posto narodu u velikoj drzavi nije mogucc da se sastajc u zakonodavnom tclu. on mora odabrati svoje predstavnike koji ce uciniti ono sto narod ne mozc sam da ucini. Iako je, kao sto sam pomenuo. Ruso kasnijc odbacio ovo glediste u svom Dru.\'tvenom ugol'oru. to njegovo odsccno odbijanjc nijc bilo u skladu ni sa njegovim ranijim ni sa kasnijim spisima. u kojima je prilwatio predstavljanje kao legitimno (Frclin, 1978. 75-76. 181 ). Tokom nekoliko gcncracija u Monteskjeovo i Rusoovo vremc predstavnicki sistcm su siroko prihvatili dcmokrati i republikanci kao rcscnje kojim se uklanjaju stara ogranicenja razmere i obima demokratskih drzava. Tako sc dcmokratija prctvori Ia od doktrine pogodne samo za male grado\C-drzave koji su brzo iscczavali. u ideju i praksu podobnu za velikc nacionalne drzavc modernog doba. Onima koji su sc odusevljavali starijom tradicijom. sjcdinjavanje predstavljanja i demokratije cinilo se kao cudesan i cpohalan pronalazak. Tako je na pocctku XIX veka jedan francuski autor koga su posebno cenili Dzeferson i Desti de-Trasi, insistirao na tome da su i Ruso i Monteskje zastareli: ,Predstavljanje iii predstavnicka vladavina moze sc smatrati novim pronalaskom, nepoznatim u Monteskejovo vreme ... Predstavnicka demokratija ... je demokratija koja je postala prakticno dostupna za dugi period i za velikc teritorije:' (De-Trasi, 181 I, 19). Godine 1820. Dzems Mil jc proglasio da je .,sistem predstav1janja veliko otkrice modcrnog vremena" u kome ce .. rcsenja svih teskoca, kako misaonih tako i prakticnih. mozda biti nadena" (Sabin, 1964, 695). Za nekoliko godina ono sto su De-Trasi, Dzems Mil i Dzems Medison ispravno uocili kao revolucionarnu transformaciju dcmokratije bilo je bez rezerve prihvaceno: postalo je ociglcdno i ncosporno da demokratija mora da bude predstavnicka.s Transformacija demokratske teorije i prakse do koje je doslo uslcd njenog sjedinjenja sa sistemom predstavljanja imalo je duboke posledice.
5 Ovo je najjasnijc izrazeno u jcdnoJ jcdinoj n:ccnici u dclu Dzona Stjuarta Mila
Ra:::matra11ja o predstarniNoj rladamu, kojorn on u zakljucku poglavija ..ldcalno najhol.i1

oblik vladavine'" odbacujc OVU dve hiljade godina staru posta\ ku. l:akijuCi\ si da J.:dina \ Iadavina kojorn se rnogu u potpunosti zadovoljiti svi zahte\ i socijalnc drzavc JCStc on a u koio1 uc"estv1tje 6ta1 narod, on dodaje zavrsnu rcccnicu koJa zsuci kao naknadno domisljanjc: .. No, kako svi, u zcmlji koja je vcca od jcdnog jcdinog grada. nc mogu licno uzct1 ucc>ca u najveccm delu javnih poslova, proizlazi da idea/an tip sa\T.iene 1-!admine mora /Jill ;1rcd swmic"kog karaktera (Mil 1958. 55; kurziv autorO\ ).

X9

Iako ce o tome biti vise reCi u sledecim poglavljima, neke od njih treba spomenuti i na ovom mestu. Najvaznija posledica koje su svi svesni. jeste u tome da narodna vladavina vise ne mora biti svedena samo na male drzave, vee se sad moze prosiriti, gotovo neograniceno, na veliki broj !judi. Na taj nacin je ideja demokratije, koja je mogla nestati sa iscezavanjem gradova-drzava, postala relevantna za modemi svet nacionalnih drzava. U okviru sire sferc nacionalne drzave, nova shvatanja licnih prava, individualne slobode i licne autonomije na taj nacin mogu bcz smetnje cvetati. Osim toga, znacajni problemi koji sc nikad ne bi mogli resiti u uskim granicama grada-drzavc - a njihov broj se sa povecavanjem medusobne zavisnosti ovakvih drzava neprestano uvecavao mogli su se sada delotvomo resavati kroz delatnost vladc sposobne da donosi zakone i druge propise na daleko vecoj tcritoriji. U toj meri je sposohnost gradana da upravljaju sobom bila znatno unapredcna. Pa ipak jc promena u demokratiji do koje je doslo njenim sjedinjavanjem sa idejom i praksom predstavljanja dovcla i do novih problema. Jedna sasvim nova i veoma slozena konstelacija politickih institucija, koju tck poCinjemo da razumemo, zamenila je suverenu skupstinu koja je imala sredisno mcsto u drevnom shvatanju demokratije. Institucije prcdstavnicke demokratije toliko su vladavinu udaljile od direktnog ucesca demosa. da jc moguce upitati se, sto su neki kriticari i ucinili, da li ovaj novi sistem ima pravo da se nazove casnim imenom demokratije. Nadalje. starija ideja monistickc demokratije po kojoj su autonomne politicke asocijacije smatrane nepotrebnim i nezakonitim, pretvorila se u jedan pluralisticki politicki sistem u komc su te asocijacije smatrane ne samo legitimnim vee i stvarno nuznim za demokratiju velikih razmera. Na sirokom planu nacionalne drzave pojavili su se razliciti interesi i interesne grupe. Te grupe ni u kom slucaju nisu donele mnogo dobrog. I ako se prema starom shvatanju smatralo da su deoba na frakcije i konflikti destruktivni, po novom se na politicki konflikt gledalo kao na deo demokratskog poretka i nesto normalno. neizbezno i, cak, pozeljno. Sledstveno tome, drevno verovanje da gradani mogu i treba da teze opstem dobru pre nego zadovoljavanju sopstvenih ciljeva, postalo je mnogo manje odrzivo u praksi i, cak, nemoguce. jer se .. opste dobro" rasccpkalo na individualne i grupne interese. Na ovaj nacin stvoren je konflikt sa kojim se jos uvek suocavamo i 0 kome ce biti reci u kasnijim poglavljima konflikt izmedu teorije i prakse predstavnicke demokratije. s jedne strane. i ranijih shvatanja demokratske i republikanske vladavine koja nikad nisu sasvim nestala. s drugc.

LOGIKA POLITICKE JEDNAKOSTI

Moderne sisteme demokratske vladavine nisu stvorili filozofi 11111 istoricari koji su poznavali grcku demokratiju. republikanska tradicija iii koncepctp predstavnistva. Koliko god medusobni uticaj ideja kao sto su ovc

90

bio veliki i koliko god slozena bila interakcija ideja i same akcije. mi znamo da demokratske teorije nisu ostvarljive same po sebi. Ocigledno je. medutim, da pojava i opstajanje demokratske vladavine kod jedne grupe !judi na neki nacin zavisi od njihovih znerenja. Taka. ako se kakva znatna vecina iii mozda jaka manjina. protive ideji demokratije. priklanjajuci se alternativi - vladavini monarha iii aristokrata. najverovatnije nece doci do uspostavljanja demokratskog nacina upravljanja. I obrnuto. ako clanovi neke ovakve grupe veruju da su svi podjednako k\ ali fikovani da ucestvuju u odlucivanju, sasvim je verovatno da ce sistem vladavine koji oni uspostave biti neka vrsta demokratskog procesa. Kako moze doci do stvaranja takvih uverenja, tesko je reci. Ponekad i na nekim mestima. medutim, javljaju sc tri vrste okolnosti koje pogoduju formiranju verovanja u demokratski proces. Neke osobe stvaraju sasvim odredene grupe iii udruzenja. Takva grupa iii njeni clanovi veruju da cc ona postati rclativno nezavisna u odnosu na one koji joj ne pripadaju. Konacno. clanovi takvc grupc pocnu sebe da shvataju kao podjednako kvalifikovane da. bar u izvcsnom smislu, upravljaju poslovima grupe. Krajnji aspekt njihovih uverenja i shvatanja moze biti specificniji i ponesto apstraktniji od opisa koji sledi. C'lanovi vcruju da nijedan od njih, a ni manjina medu njima. dctinitivno nisu kvalifikovaniji - toliko da bi upravljali citavom asocijacijom. Naprotiv. vcruju da su svi pripadnici asocijacije podjednako kvalfikovani da na ravnoj nozi s drugim pripadnicima ucestvuju u proccsu upra\ ljanja asocijacijom. Ovu ideju nazvacu ,snazno nacelo jednakosti".h U poglavljima 6. i 7. pokazacu kako se ovo nacelo moze racionalno obrazloziti. Sada je pak znacajno reci da ukoliko pripadnici grupe veruju da .. snazno nacelo" vredi, samim tim ce najverovatnije deliti i izvesna druga shvatanja koja iz tog naccla proizlaze. Ta druga uverenja odnose se na onu \Tstu upravljanja u samoj asocijaciji koja su u skladu sa navedenim nacelom jcdnakosti. Kao sto cemo videti u 8. poglavlju, samo je demokratski nacin upravljanja u potpunosti u skladu sa ovim nacelom. Time ne mislim da je vecina !judi krajnje logicna kad je u pitanju politika. Ali raditi na najopstijim implikacijama snaznog nacela sasvim jc u dometu obicnih ljudskih bica i o tome svedoci sijasct iskustava kroz ljudsku istoriju. Iz ovih istorijskih iskustava kristalisu se dve posebne osobinc pomenutog nacela. Prvo. verovanje u ideju slicnu tom nacelu i razrada bar grubog
6 Namemo se ne upustam u komplikovana cmpirijska pitanja. npr .. kab i su sirina i dubina uvcrenja ovc vrstc kod clanova asocijacijc. rclativan znacaj lidcra 1 obicnih clanova. itd. Osim toga. rasprostranjcno uverenje u snazno nacclo ne mora biti U\Ck prisutno iii. cak. do\ oljno; po mom misljenju. ipak. takvo verovanjc u ovo nacelo u znatno.J mcri povcea\a mogucnost demokratskog upravljanja asocijacijom. Empirijska pitanJa postaju znacajna jcr u ovom kontekstu polazim od toga da su shvatanja clanova odlucujuca. Ako bi sc ugao posmatranja promcnio. to bi sc desilo i sa prirodom argumenta. Na .JOS apstraktnijem 11tvou moguce JC jcdnosta\ 110 tvrditi da ukoliko se pokazc da jc pretpostav ka tacna. rmda do I/vesl1ih poslcdica dolazi logicno. Ocigledno da ovaj ugao posmatranja. inace primen]~n u S poglavlju, precutno cini osnovu logike ostalih.

91

demokratskog procesa javljaju se cesto kod !judi koji malo iii ni malo nc poznaju grcku demokratiju, republikansku tradiciju iii idcju predstavljanja iz XVIII veka. Bezbrojne plemenske grupe uspele su. na primer, da razviju neke primitivne oblike demokratije nemajuci pojma o ovim idejama Zapada. Lokalni trgovacki klubovi (iii savezi) koji su se pojavili u Englcskoj u XVIII veku usvojili su praksu jednostavne, neposredne demokratije koja sc kasnije razvila u predstavnicke sisteme - i sve bcz upliva nekog teorctskog znanja.7 Najzad, 500. godine pre Hrista i sami Grci nisu imali nikakvih poznatih uzora na koje bi se ugledali. Otprilike u isto vrcmc su Rimljani poceli svoju tranziciju od kraljevstva prema aristokratskoj republici, nczavisno od grckog uticaja. Posle toga je do daljc demokratizacijc republike doslo prvenstveno zato sto je plebs (i njcgovi vodi) isticao svoju kvalifikovanost da uccstvuje u upravljanju, sto je u stvari hio njihov zahtc\ da sc .,snazno nacelo" primenjuje i na obican narod a ne samo na patricije. Porcklo \ikinskog tinga - sudsko-zakonodavnc skupstinc slobodnih !judi, gubi sc u tami proslosti ali je sasvim jasno da je to tclo bilo nezav1sno od bilo kog spoljnog uticaja. Stvaranje altinga na lslandu 930. godine i razvoj kvazi-dcmokratskog ustavnog sistema jcdinstvenog u Evropi toga vrcmcna, prcdstavljali su izdanke ideja norveskih vikinskih naseljenika koji svakako nisu znali nista o grckoj demokratiji. rimskoj rcpublici iii politickoj teoriji i filozofiji u formalnom smislu. Ono sto jesu znali iii u sta su verovali. bilo je da su u sustini jednaki po svoj im sposobnostima da ucestvuju u upravljanju. To je slucaj i s alpskim zajednicama. u kojima je doslo do prcduzimanja prvih koraka koji su kasnije doveli do stvaranja svajcarskc konfedcracije. Nc izgleda verovatno da su na s\rgavanje monarhije i stvaranje republike koje su u sedamnaestom veku preduzeli englcski puritanci, ekstremisti i .,!judi komonvelta" uticali toliko Grcka. Rim iii rcpublikanska tradicija - iako su naravno svi oni znali za instituciju predstavljanja - ali je zato na njih uticalo hriscansko vcrovanje prema komc su S\i !judi jcdnaki ne samo u ocima Gospoda nego su i podjednako sposobni da tumace Njegovu rec. da uzmu ucesca u upravljanju i, samim tim, da vladaju svojom Zajednicom.8 Godine 1646. je Ricard Overton, puritanski ckstremista, napisao sledece reci u svom traktatu pod naslovom Strelc1 prmi1' s1ih tiruna:
7 U svom dclu fndusrrijska demokrarija ( 1920) Sidni i Bcatrisa Veb opisuJU kako sc .. u lokalnim trgovackim klubovima XVIII veka dcmokratija javJ!a u s\om najjcdnostavniJcm obliku" i kako sc ,gotovo nesvesno ... poslc citavog \cka cksperimentisanp u ra?vijenijim granama trgovine ,uvidelo da nikakvi elcmenti neposredne dcmokratiJe. kao sto jc rotacija na polozajima. nisu bili dovoljni i da je prcdstavnicka dcmokratija postal a potrcba" ( 3. 3o. gl. I. 2). X Kao sto su u milosti bozjoj svi vcrnici jcdnaki, tako su i u porctku prirodc jcdnaki S\ i !judi. tako da drzavu treba da cine !judi koji -;vi imaju isle privikgijc. 0\0 naccJo propovcdale su scktc. a zakljucak na osnovu njcga iz\ eli su puritanski ekstrcmisti u sfcri politik.:: i ekonomijc .. (Vudhaus 193R, o9). Dzon Lilbarn jc. pak. I 046. god inc naglasit' potrebu pnstanka onih kojima se vlada (Vudhaus 193?\, 317). Autor Dzem.;; llarington. odan rcpublikanskoj tradiciji. za razliku od puritanskih ckstremista. dobro Jl: pozna\ao deJa vclikih

92

Jer su po svom prirodnom rodcnju S\ i !Judi jcdnak1 ... i posto smo na ovaJ svet dosli rukom bozjom i prirodom. i to s\ako od nas sa prirodno urodcnom slobodom i prikladnoscu ... pa tako trcba i da zivimo. kako hi svako od nas jednako uzivao svoje pravo po rodcnju i povlastici. jcr jc S\'C nas Bog stvorio po prirodi slobodnim ... Svaki covck. bio on po prirodi kralj. svcstcnik. prorok. gospodar je u S\0!11 prirodnom okruzcnju i srcdini. pa niko drug:1 nc moze za njcga \Tsiti njegov posao. osim ako ga za to nc ovlasti i sa time sc ne saglasi onaj cijc to pravo jeste. (Vudhaus. 1938. f>9).

To su bile ideje koje su puritanci poncli sa sobom kada su pobcgli u Novi svet. Ovo i druga istorijska iskustva otkrivaju jos jedan znacajan clement u vezi sa snaznim nacelom: ono se ne mora uvek siroko primeniti. Naprotiv. cesci je slucaj da se tumaci na krajnje ogranicen nacin. Kao sto znamo. grac!ani muskarci u Atini nisu verovali da sc to nacclo primenjujc na vccinu odraslih stanovnika u njihovom gradu. to jest na zcnc. strancc koji i:iw u Atini i robovc. U Veneciji kojoj su se toliko divili autori kao sto jc Ruso. plemici su to nacelo primcnili samo na sebc. to jest na najuzu manjinu venecijanskog stanovnistva. U stvari. posto sc ovim nacclom ne specilic1ra sam njegov domet. njegove implikacijc su na isti nacin dclotvornc i n aristokratc i za .,obicne" !jude. To nacelo mozc sc zato podjcdnako dobro primcniti na demokratiju sa opstim pravom glasa i na aristokratskc institucijc kao sto su dom lordova iii kolegijum kardinala. Na taj nacin, kad god clanovi neke grupe iii asocijacije dodu do uverenja da se snazno nacelo sasvim dobro moze primeniti na njih. onda ih imperativi logike i prakticnog znanja i iskustva nagonc da usvoje jcdan vise ili manje demokratski proces medu njima samima . .,Dcmokratiju" koja iz toga proizic!e mozemo opisati kao demokratsku u odnosu na konkrctni. sopstveni demos. ali ne uvek demokratsku u odnosu na svc one kojih sc kolektivne odlukc ticu. Ukratko, ovde jc rec o problernu koji niJc na zadovoljavajuci nacin resen ni u jednom segmentu demokratske tcorijc i prakse o komc je bilo reci u ovom poglavlju. Cak i ako sva lica koja su halifikovana da ucestvuju u donoscnju kolektivnih odluka treba. s pra\ om. da hudu ukljuccna u demos. i ako demos treba da donosi kolektivnc odluke u jcdnom demokratskom procesu, ostaje pitanje ko je adekvatno kvalifikovan da hi bio ukljucen u demos. Kasnije cemo ustanoviti da kao sto demokratija ll S\Ojim pocecima nije pruzila konacan odgovor na ovo pitanjc. tako ni razrac!cna obrazlozenja moderne demokratije nisu uspela da daju zadovoljavajuci odgovor . .lasno jc zato da je jedan od nasih prvih zadataka da u devetom poglavlju takav odgovor pronac!emo.
filozofa politike, od Grka do Makijavclija. ali posto .JC hio oho7avalac kraija (arlsa I. ll!JC aktivno ucestvovao u Puritanskoj rcvoluciJi. pa JC S\ojc prvo i naj?nacajn!JC delo - Annlnn\'elr Oceane objavio tek 1656. godinc (upor. Bllccr 1%0).

93

DRUGI DEO

KRITICARI-PROTIVNICI

POGLA VLJE 3.

ANARHIZAM
Ova prigovora demokratiji toliko su fundamentalna da bi, ukoliko se na njih ne reaguje na zadovoljavajuci nacin, svako dalje ispitivanje demokratske ideje bilo beskorisno. Iako sasvim razliciti, ovi prigovori dolaze od pristalica anarhizma ( o cemu ce biti reci u ovom poglavlju) i od zagovornika staralastva (sto je predmet rasprave u sledeca dva). Moguce je zamisliti drustvo koje se sastoji od cisto dobrovoljnih asocijacija - drustvo bez drzave. To je vizija anarhista, a anarhisticki ideal postoji verovatno, u ovom ili onom obliku, od kad postoji i drzava. Filozofska teorija anarhizma uci cia posto je drzava ncsto prinudno, a prinuda je sustinski rdava, i same drzave su po svojoj prirodi zlo: nadaljc. drzave bi moglc - a kao nepotrebno zlo, to bi i trebalo -- biti climinisanc kroz njihovu zamenu dobrovoljnim asocijacijama. Posto jc dcmokratija mozda najpogodniji proces za upravljanje tim asocijacijama. ona bi i u anarhistickom drustvu mogla biti prevashodni oblik upravljanja. Medutim, prema anarhistickom gledistu, demokratija ne moze iskupiti drzavu. Drugim recima, cak i ako je prinuda proizvod savrsenog demokratskog procesa. ona je i dalje - jer tako mora da bude - sustinsko i neizbezno zlo. Prema tome, cak i drzava u kojoj se upravlja na demokratski nacin jeste zlo. I posto je drzava po sebi zlo, ni demokratska kao ni svaka druga drzava, nema pravo da zahteva nasu lojalnost i podrsku. ili da nas obave2e na postovanje njenih zakona. Ovo je jednostavan prikaz sustine tezc anarhizma. Iako ta teza nailazi na siroko odbijanje i bezrezervno odbacivanje kao budalasta iii nerazumna, ona zasluzuje ozbiljno razmatranje jer se njome paznja usmcrava na ccntralni problem u samoj demokratskoj ideji. Pristalice demokratskog procesa oduvek su pretpostavljale da se taj proces ima primeniti na drzavu. Medutim, primeniti demokratiju na drzavu nuzno prctpostavlja postojanje demokratije u uslovima prinude. No, ako je prinuda sustinski zlo - sa cime sc vecina !judi slaze - moze li je demokratski proces nekako uciniti dobrom?

ARGUMENT
Moje predstavljanje sazete verzije anarhistickc argumentacije moze izazvati prigovor anarhista da je moje izlaganje anarhistickc ideje pogrcsno. Teskoca je u tome sto je anarhizam jos manjc koherentan korpus ideja ncgo sto je to slucaj sa demokratijom, koja, kao sto smo videli, tesko moze hiti
97

model filozofske uskladenosti i doslednosti. Anarhisti nc samo sto ImaJU raznovrsna gledista, vee cesto svoje misli izlazu na potpuno ncsistcmatski nacin, gotovo kao da se protive cak i prinudnoJ sili logickog rasudivanja. Vilijem Godvin, P. A. Kropotkin. Mihail Bakunjin. Pjer-Zozef Prudon. Ema Goldman i drugi, izlagali su svoje teze o anarhizmu ponekad. kao Bakunjin i Goldmanova, vise sa strascu nego koristeci logiku, a ponekad. kao Kropotkin i Prudon. sa zadivljujucom jasnocom i povezanoscu: no. u svim slucajevima, razlike u njihovim stavovima ostaju velike. Noviji primer u tom smislu je americki filozof i politikolog Robert Pol Volf koj1 je napisao jcdan izuzetno logicki povezan esej manjeg obima u odbranu anarhizma (Volf. 1976). Medutim, njegova argumentacija (o cemu ce biti rcci daljc u tckstul izlazi iz glavnog toka anarhisticke misli. Mnogc vizijc anarhistickog drust\ a. prema tome. nisu uopste jedna sa drugom kompatibilne: i dok sc jcdni anarhisti zalazu za potpuni individualizam. a drugi. u manjem broju. za ncku vrstu anarho-kapitalizma, drugi zastupaju ideJU sveobuhvatnog komunizma. Ncki se. opet, protive trzistu, dok drugi. kao Prudon. uklapaju trzistc u sistem ugovornih odnosa koji postoji bez drzave.l Uprkos ovoj raznolikosti, u anarhistickoj misli moguce jc razaznati ncke zajednicke crte. Najbitnija ideja njena, naravno. naznacena jc u samom pojmu: an -+- archos iii: bez-vladara. Kao sto sam rckao. anarhisti se uglavnom slazu da je drzava. posto je po svojoj pnrodi prinudni entitet ncpozeljna: zato treba - i. jos vise, moze - u potpunosti da bude zamenjena dobrovoljnim asocijacijama zasnovanim na pcrmanentnom pristanku zainteresovanih. lzraz .,u potpunosti" je ono sto odlikujc pravog anarhistu (u smislu u kome ovde upotrebljavam taj termin) od ostalih koji. kao Robert Nozik. iako bliski anarhistickoj tezi, ne zahtevaju potpuno ukidanje drzavc. zadrzavajuci je u nckom minimalnom obliku (Nozik. 1974 ). Protivljenje postojanju drzave takode razlikuje anarhizam od gradanskc neposlusnosti iii nacelnog odbijanja postovanja zakona. lako se ova dva stava ponekad mesaju, pitanje (I) da li je racionalno iii razumno pristati na drzavu, svakako je drugacije od pitanja (2) ako pristanem na drzavu. moram li uvek i da je poslusam. Posto je za anarhiste odgovor na prvo pitanjc negativan, drugo pitanje postaje irelevantno. No. oni koji na prvo pitanjc odgovore potvrdno, mogu jos uvek. logicki. rcci .. ne na drugo. 0 ovomc cc jos biti reci. Iako u vezi sa ovim pitanjima ne postoje zajednicki stavovi. rnogucc jc na osnovu lepeze anarhistickih ideja konstruisati racionalnu argumcntaciju koja se sastoji od cetiri pretpostavke i pet zakljucaka. U raspravi sa demokratom. jedan anarhista koji vlada teorijom anarhizma mogao bi na slcdcci nacin da izlozi svoje argumcnte.
I 0 razlicitim pristupima i kritikama politicke teoriic anarhi/lna vid1 men 197R. Knjiga sadrZi i obimnu bibliogratiJU (341-365) Penok i C'cp-

9R

Cetiri pretpostavke
Kad je rd o
pos!n~nosti

prema

!o.~oi

dr:'.mi

DEMO: Ponekad sam te cuo kako tvrdis da si pravi privrzenik demokratskih ideja. Pa ipak. napadas demokrate kao sto sam ja kad se zalazu za to da je demokratiji najvaznijc mesto u oblasti uprav!janja drzavom. ANARH: Oa, naravno. Nc mozes prctvoriti drzavu u dobru drza\u time sto ces je naciniti demokratskom. bas kao sto ni pobarcnu ribu nije mogucc pretvoriti u svezu ako je prelijes ukusnim sosom. DEMO: Ako mogu tako da kazem. dragi prijatclju. tvoja metafora smrdi. Cini se da ti verujes da je drzava sama po sebi rdava. Pa ipak. ncmogucc nam je da imamo pristojan zivot bez drz<l\ c. Al\ARH: Mislim da ccs se. kad budes cuo moje razlogc. ipak na kraju sloziti sa mojom metaforom. Sasvim sam siguran da prih\atas moje premise. i ako je tako. zaista ne vidim kako bi mog:ao da sc nc slozis i sa mojim zakijuccima. DEMO: Hajde. da vidimo. ANARII: Moja prva prctpostavka jc da niko nile ohmc::an du podr:'.i iii po.~ruje /o.\'u dr:'.avu. Njena snaga je u tome sto ona. dalcko od toga da JC osohena za anarhizam. predstavlja opsteprilwaccno i bitno U\crenje savremenog zapadnog sveta. Podrska toj pretpostavci ima dugu istoriju u zapadnoj misli. a u moderno vreme ona je, slozices se. jos izrazenija. DEMO: To ne poricem. Ova siroka podrska o kojoj govoris javila se na Zapadu ipak ne inicijativom anarhista vee pretezno hriscana. ANARH: Tacno! Snaga naseg argumenta je u tome sto sc on zasniva na premisama koje gotovo svi mi prihvatamo. Pogledaj samo kakva jc uloga hriscanstva bas u formiranju nase teze. Hriscani su hili prisiljavani (cesto bukvalno) da odgovore na sledece pitanje: sta treba da cinim ako su pravila koja je donela drzava suprotna onima koja jc meni postav1o Bog, iii moja savcst? Necu da zalazim u istoriju hriscanskog rcagovanja na ovo pitanje. jer je ona siroka i slozena. Vredi. medutim. setiti se da dok je u XIII veku Akvinski insistirao na tome da hriscanin u izvesnim okolnostima nema samo pravo nego i duznost da se odupre tiraniji. dotle jc u XVI veku Luter tvrdio kako hriscanin mora da poslusa cak i nepravednu vladu. Pa 1pak su verski sukobi u XVI i XVII veku koje je pokrenuo Luter onemogucili najvecem broju hriscana da budu pokorni drzavi. a da pri tom ne prekrsc svoja uverenja kao katolici iii protestanti. Zbog toga se hriscanska Crkva \Tatila poziciji Akvinskog, ponekad cak i sasvim otvoreno. U XVIII veku ucvrstilo se uverenjc prcma kome ustavi i zakom koje donosi covek. da bi bili legitimni 1 prihvatljivi. ne smeju krsiti .. vise zakone' koje nalazu sama priroda i prirodna pra\a. I Americka i Francuska rcvolucija pomogle su legitimnosti idejc da !judi imaju prirodno pravo da svrgnu tlal)l)

citeljsku drzavnu vlast. Tako je u vreme modernijeg formulisanja ideje anarhizma u XIX veku siroko ucvrsceno uverenje da postoji moralno pravo na pobunu protiv loseg rezima - sto je svakako prihvatala vecina liberala i demokrata. U XX veku su sistematski teror, brutalnost i tlacenje koje vrse totalitarni rezimi pretvorili ono sto je nekad moglo izgledati kao diskutabilna propozicija u gotovo neospornu pretpostavku. Hriscani, jevreji, muslimani. ateisti i agnostici - svi se slazu s nama da niko nema obavezu da podrzava slusa losu drzavu.

Kad je rd o prirodi drzave

Stvar je, ipak, u tome da demokratska drzava nije losa drzava. Molim te nemoj zuriti sa svojim zakljuccima dok nc cujes ostatak argumentacije. Moja druga pretpostavka je da je prinuda karakteristicna za sve drzave. I ovde mi anarhisti usvajamo jednu siroko rasprostranjenu postavku. Danas se. u stvari, za prinudu uglavnom misli da je osnovna karakteristika same definicije drzave. Jedna od kljucnih karakteristika koje drzavu razlikuju od drugih asocijacija, naime, jeste njena sposobnost da namecc iii bar rcgulise nametanje strogih i cesto nasilnih sankcija protiv onih !judi pod svojom jurisdikcijom koji krse njena pravila iii zakonc. To su sankcije koje se. cak i ako nisu dovoljne da prinude svakoga ko inace odabere da sc nc povinuje zakonu. prisilno primenjuju na takve - ukoliko budu uhvaceni i osudeni.2 DEMO: Tesko da bih prigovorio jednoj ovako elementarnoj propoziciji. Kao svaka drzava, i demokratska ce. ukoliko se to pokaze potrebnim. primeniti prinudu da bi sprovela demokratski donete zakone.
DEMO:
ANARH:

Kad je rec o losoj stram prinude

Milo mi je sto smo se do sada slozili. a sasvtm sam stguran i da ces se sloziti sa mojom sledecom pretpostavkom. Ona je jednostavna - prinuda je po svojoj su,~tini rilava. Jos jednom se mi anarhisti drzimo pretpostavke koju bi malo !judi koji bi joj poklonili odgovarajucu paznju zelelo da ospori. Mislim da nas dvojica umemo da pravimo razliku izmedu stvari koje su sLL~tinski dobrc ili lose
ANARH:
2 Anarhisti obicno vise govore o .,rusenju vladavine'' ncgo .,drzavc". Onaj prvi popm. kad jc rec o asocijaciji, moze po definiciji obuhvatiti organc. upravne institucijc. funkcijc 1 organizacijc koje donose i sprovode pravila. Vladajuca struktura drzaw mo7e. prcma tome. ova pravila sprovoditi ako je potrebno i prinudno. silom. Razumc sc. izraz .,dr7ava" mo>.c se dcfinisati na razne nacine, i u nekim definicijama prinuda nije posebno naglascna. pa je cak iz njih j izbaccna kao karakteristika - S!O je, ipak, ideaJisticko shvatanJC. E:.Jiminisati prinudu u definiciji pojma drzave, i asocijacija uopstc. ne znaci i eliminisati JC u rcalnom svetu. o cemu svedoci dosadasnja pisana istorija. Pri tom. sa anarhistickc tackc stanovJsta nijc vazno da li se konkretna asocijacija naziva .. drzavom", jcr jc sustina njihovc tezc u tome da je u svim tim slucajevima rec o asocijacijama koje treba zameniti dobrovoljnim udruzenjima.

100

(stvari za koje verujemo da su dobre iii rctaw same po sebi) od stvari koje mogu biti dobre iii lose u instrumentalnom smislu, to jest samo u i:::vesnim okolnostima. DEMO: Ali, neto moze biti sustinski lose a ipak instrumentalno opravdano. ANARH: Mislis da cilj opravdava sredstvo? DEMO: Vidim kuda ciljas sa svojim argumentom. ali ti skrecem paznju da cu se vratiti na ovu distinkciju izmedu sustinski dobrog iii loseg i na to sta moze u instrumentalnom smislu biti opravdano kad je rec 0 sustinski dobroj svrsi. ANARH: Zadrzacu se na trenutak na sustinski losem kod prinude. Prinuda obicno znaCi prisiljavati nekoga da poslusa kakav zahtev, time sto mu se preti nanosenjem ozbiljne fizicke iii psihicke stete ukoliko zahtev odbije. Da bi se pretnja ucinila verodostojnijom, ona se obicno mora primeniti protiv znacajnog broja onih koji odbiju da se povinuju. U meri u kojoj prinuda uspeva, pa su !judi prinudeni da postuju zakone kojima se protive. oduzima im se sloboda i - sto nije najmanje znacajno - sloboda samoodredenja. a moguce je i da pretrpe raznovrsnu i nepopravljivu stetu. Ukoiiko prinuda ne uspe u odvracanju. a lice koje je ,neposlusno'" budc kaznjeno. kazna obicno dovodi do akutne fizicke patnje koja se dozivljava kad jc covek u zatvoru iii u jos goroj situaciji. Tvrditi da su posledice ovakve vrstc dobrc same po sehi iii cak neutralne, bilo bi krajnje izopaceno. Kad bismo mogli postici svoje ciljeve bez primene prinude ili kaznjavanja. zar ne bi vccina nas vrlo rado odustala od takvih sredstava. Da bismo ucinili bas tako, mozda je najbolji dokaz sustinske necelishodnosti prinude. DEMO: Necu se sporiti oko tvoje trece pretpostavke. Naprotiv, mi demokrate smo se zalagali da je jedan od razloga sto dr::aw1 treba da bude demokratska bas u tome sto ona nije cisto dobrovoljna asocijacija. Posto raspolaze sposobnoscu prinude, drzava je potencijalno opasna. Da bi se osiguralo da se ogroman potencijal drzave za prinudu koristi za opste dobro a ne na opstu stetu, zato je daleko vaznije da drzava bude demokratskija nego sto to moze biti bilo koja privatna iii nedrzavna asocijacija. Kad je rec' o a!ternativama
ANARH: Ovde se nas dvojica rastajemo. I dok su moje ranije pretpostavke rasprostranjene u modernoj misli, dotlc moja cctvrta ocigledno nije; on a glasi: drustvo he::: driave je prakticno ostmrljiva alternativa dru.l;tvu sa dr:':avom. DEMO: Tvoja cetvrta pretpostavka je apsolutno sustinska. Bcz nje bi anarhizam jedostavno predstavljao filozofski problem za koga on nema rcsenje. ANARH: Naravno da se s tim slazem. Bas ta poslednja pretpostavka. zajedno sa prvim zakljuckom koji cu ti sad izneti, i daje sadrzinu anarh1-

101

stickoj viziji jednog drustva u kome autonomni pojedinci i strogo dobrovoljne asocijacije obavljaju sve aktivnosti koje su potrebne za dobar Zivot. Mi anarhisti protivimo se svim oblicima hijcrarhijc i prinude nc samo u drzavi VCC i U svakoj drugoj vrsti asOCIJ3CIJC.

Pet zakljucaka
DEMO: Nameravam da osporim vrcdnost tvojc cetvrtc prctpostavke. ali prvo zelim da saslusam i druge argumente koje imas. ANARH: Ne mogu da govorim za druge anarhistc. Niko to nc moze. Verujem. ipak. da na osnovu ovakvih premisa ( koJe se ccsto samo podrazumevaju a ne izlazu izricito) mi anarhisti tezimo da IZ\ ucemo izvcsnc zakljucke. Svojc zakljuckc izrazicu na nesto sistcmaticniji nacin. sto vcrovatno \CCina anarhista ne bi uciniJa. pa CU cak SVOJLI argumcntaciju lisiti Clllotivndl izraza osecanja nepravde. besa. intercsa COVecanstva - sto obicno daJC Ollll tipicnu snagu anarhistickim spisima. Zato cu ukratko izlozit1 nekc stavmc sa kojima bi se vccina anarhista svakako slozila. Posto su sve drzave nuzno prinudne - svc drzavc SlL nuzno. i lose. Posto su sve drzave nuzno lose, niko nema obavczu da poslusa iii podrzi bilo koju drzavu. Posto su svc drzave lose. posto niko nema oba\czu da slusa iii podrzava bilo koju dr.Zvu. i posto je drustvo bcz drzavc prakticno ostvarljiva alternativa. sve drzave treba ukinuti. Iz ovoga proizlazi da cak ni demokratski proces ne moze biti opravdan ako samo omogucuje postupke. kao sto su vccinsko pravilo. kojima se cini 0110 sto je sustinski lose ciniti: dopusta nckim licima da vrse prinudu nad drugima. Demokratska drzava jos uvek je drzava i jos uvek prinudna sila. pa je kao takva jos uvek losa. Posto bi zahtev za jednoglasnoscu sprecio prinudu. one asocijacije u kojima se odlukc donose na taj nacin mogle bi biti opravdane. Stoga hi demokratski proccs bio opravdan ukoliko hi se njimc zahtcvala jcdnoglasnost. No. posto bi zahtev za jednoglasnoscu garantovao da niko i nikada ne bi bio izlo.Zcn prinudi, asocJJaCIJa u kojoj bi se odluke donosilc jednoglasno ne bi hila dr:lava.

VOLFOVA ODBRANA

A~ARHIZMA

Odbrana anarhizma Roberta Paula Volta ne razlikujc se mnogo od argumentacije koju je u prethodnom dijalogu izlozio fikti\ni Anarb. ali kako je u njoj primenjena druga taktika i kako je izuzctno sazcta i lucidna. treha joj pokloniti posebnu paznju. Njegova teza mozc se sazeti na sledcci nacin.'
' OvaJ skraccni prikaz gotovo je u potpunosti preu?ct ou Volta. 1ako sc uglavnom nisam Jrzao njcgove Joslcune upotrebe reci .,covek"" iii ,Jjudi"". upotrcblpvajuci opsliJC imm::.

102

Dr:lava
Posebna karakteristika drzave je njena vrhovna vlast. Vlast znaci pravo naredivanja i pravo da se naredbe postuju. Vlast u ovom smislu mora se razlikovati od moci, to jest od sposobnosti da se prisili na poslusnost kroz upotrebu prctnjc iii sile. Isto tako s~..: poslusnost prema vlasti (u navedenom smislu) mora razlikovati od postupanja po zapovesti zbog straha od posledica za neposlusnost. zatim od smotrenosti iii ocekivanja korisnih efekata ili, cak, priznanja sile kao argumenta iii pravicnosti propisa. Vlast je stvar pram da se zapoveda i korclat1vnc obaveze da se poslusa osoba koja zapovcst izdaje. Ona znaci ciniti sta vam takva osoba kazc zato .{to vam ona kaze da to u6nite U svom preskriptivnom (,propisujucem") pre ncgo u deskriptivnom (..opisnom") smislu, drzava je grupa osoba kojc imaju pram da vrsc vrhovnu vlast na jednoj tcritoriji. A poslusati \last drzave ( u prcskriptivnom smislu) znaci ciniti 0110 sto vam sluzbenici drzave kazu da cinitc, jcdnosta\11\) i iskljucivo zato .~to \'Cl/11 ani kazu da to h"nite.

Odgovornost i moralna autonomija

Odrasla ljudska bica su (a) metafizicki slobodna, to jest poscduju slobodnu volju, tako da su u izvesnom smislu sposobna da odaberu kako cc se ponasati i (b) raspolazu sposobnoscu rczonovanja. Samim tim, on a su odgovorna za svoja deJa. Biti odgovoran znaci odrcditi sta treba ciniti, a to zahtcva sticanje znanja, razmisljanje o motivima, predvidanje ishoda, kritikovanje nacela itd. Posto odgovorna osoba dolazi do moralnih odluka koje u sebi izrazava kao imperative. mozemo reci da ona tako sama sebi daje zakone iii da jc .. samo-legislativna"' (iii samoodredujuca). Ukratko, takva osoba jc autonomna. Autonoman covek nije podreden volji drugoga. On mozc uciniti ono sto mu drugi kaze. ali ne :zato !;to mu jc rcceno da tako ucini. Odgovornost i autonomija se razlikuju u slcdcccm bitnom clcmcntu: autonomija sc mozc izgubiti a odgovornost - nc. Posto jc odgovornost poslcdica covckove sposobnosti izbora, ljudska bica se ne mogu odreci odgovornosti za svoja deJa. Ona, medutim, mogu odbiti da priznaju iii preuzmu odgovornost za svoja deJa. Sledstveno tome, ukoliko je moralna autonomija samo uslov preuzimanja pune odgovornosti za covekovc akcije, covck sc moze odreci svoje autonomije voljc. Drugim rccima. ncko mozc odluciti da postupi po tudim naredbama a da ne ucini nikakav pokusaJ da scbe odrcdi u odnosu na to da li je ono sto jc naredcno - dobro iii mudro. Postoji mnogo oblika i stcpena odricanja od autonomije. I pored toga, sve dok prihvatamo odgovornost za svop dcla i priznajemo moe razuma u

!03

sebi samima, moramo isto tako priznati i stalnu obavezu da od scbe nacinimo aktere onih naredbi koje mozemo poslusati.

Autonomija protiv dr:lave

Definiciona oznaka drzave je vlast, pravo na vladanje. Prvenstvena obaveza coveka je autonomija, odbijanje da se njime vlada. Zbog toga ncma resenja za konflikt izmedu autonomije pojedinca i pretpostavljcnc vlasti drzavc. Ako svi !judi imaju stalnu obavezu da postignu najvisi moguci stcpcn autonomije, tada bi se moglo zakljuciti kako ne postoji drzava ciji podanici imaju moralnu obavezu da se potcine njenim naredbama. Prema tome, filozofski anarhizam moze izgledati kao jedino razumno politicko uvercnje prosveccne licnosti.

KRITIKA ANARHIZMA
Kao i idcja demokratije u ranoj antickoj Grckoj a zatim u XVII i XVIII veku u Evropi i Americi, anarhizam jc znacio jcdnu novu viziju covekovih mogucnosti - drustvo u kome bi najvaznije institucijc organizovane prinude iscezle. Silo bi lako tek tako otpisati tu viziju kao krajnjc neprakticnu, da nije dobro poznate cinjenicc da neprakticne vizije jcdne epohe ponekad postaju ortodoksna uvcrenja sledece. Demokrate ne trcba posebno podsecati na to da su demokratiju cesto odbacivali njeni kriticari kao beznadezno nerealni apsurd. Cak je, pre nesto vise od dva veka, i vecina demokrata izjavljivala da je primcna demokratije na novu nacionalnu drzavu nemoguca. Pa ipak, uprkos nase nesavrscne sposobnosti da prcdvidamo promcnu u ljudskom razvoju, ocenjujuci anarhizam ne mozemo izbeci prosudivanje o ljudskim tendencijama i mogucnostima. Anarhisticka vizija izaziva. naime, narocito cetiri sledeca pitanja: Cak i ako je prinuda sama po sebi losa. nije li u nekim okolnostima njena primena opravdana? Cak i ako je tako, da li je razumno uspostaviti drzavu'? ako je tako, jesmo li uvek obavezni da podrzimo postojanjc Cak drzave? cak i ako pretpostavimo cta zivimo u ctobroj iii zadovoljavajucoj drzavi, treba li uvek postovati njene zakone'? Iako, strogo uzev, mozemo odluciti da prihvatimo ili odbacimo anarhizam ne odgovorivsi na poslednja dva pitanja, suocavanje sa njima pomoci ce nam da zaokruzimo razmatranje problema koje anarhizam postavlja kad je rec 0 demokratskoj teoriji i praksi.
104

0 opravdanosti prinude
Kao sto sam napomenuo, dva najbitnija clemcnta anarhisticke vtztJC su pretpostavka da altemativa drzavi postoji i zakljucak da su svc drzave nuzno lose zbog toga sto podrazumevaju postojanjc prinude. 0 njima cemo govoriti obrnutim redom. Da li je prinuda, cak i ako je sustinski losa, ponckad opravdana') Odgovor zavisi i od moralnih i od empirickih sudova. Iako su oni ccsto jcdni od drugih relativno nczavisni, moguce je razlikovati uglavnom dve grupe razlicitih sudova. Prvo, potrebno je prosuditi u kojoj je meri verovatno da ce do primcne prinude doci cak i bez drzave, to jest u jednoj situaciji koju su filozofi XVII i XVIII veka voleli da nazivaju ,prirodno stanjc"'. Pretpostavimo, na primer, da !judi u prirodnom stanju utvrde da jc ncki pojedinac u njihovoj sredini zlocinitelj koji se, jednostavno, nc uzdrzava od toga da drugima nanosi ozbiljnu stetu. Ni najveci napori njcgovih suscda, nikakav razlog. argument, ubedivanje, stav javnosti, a ni krajnja kazna - iskljucenjc iz zajcdnice (ostrakizam), ne uspevaju da takvog pojedinca odvratc od nanosenja stete drugima. Susedi najzad zakljuce da ce ovaj nastaviti sa svojim losim ponasanjem sve dok se silom ne obuzda iii dok mu se ne zapreti ozbiljnom stetom ( drugim rccima, dok se prcma njcmu ne primcni prinuda ). u krajnjem slucaju ovakvi neposlusni vinovnici zla mogu pribeci oruzju da bi oduzeli tudu imovinu, silovali. zarobili drugu osobu, mucili !jude, itd. Ukoliko bi, sad, takvi pojedinci trebalo da postoje u drustvu bez drzavc, nastaje sledeca dilema za sve one koji veruju da prinuda ne sme biti primenjena jer je sustinski losa: bez obzira na to da li se zlocinitelji obuzdavaju silom iii ne, prinuda ce se ipak primeniti - bilo od strane njih samih bilo od strane onih koji ih obuzdavaju. Ova dilema postala bi jos izrazenija ako bi vise nepopravljivih zlocinitelja uspelo da akumulira dovoljno sredstava i da, manevrisuci i manipulisuci ostalima, preuzme kontrolu nad njima. Na ovaj nacin bi manja grupa prekrsilaca mozda u izvesnim asocijacijama uspostavila svoju dominaciju. Dominirajucu u pocetku samo malim brojem !judi, ovakvi bi eventualno uspostavili kontrolu i nad jos vise njih, dok konacno ne bi ovladali citavim drustvom. Na taj nacin, oni bi. u stvari. primenili prinudu da bi stvorili drzavu - gangstersku drzavu, ako hocetc.4 Anarhisti tvrde da bi, ako drzave nestane, prinuda brzo iscezla iii se smanjila do tolcrantnog nivoa. Ocigledno da je ovaj cmpiricki sud od kljucnog znacaja za njihovu tezu. Ako u tome grcsc i ako bi, umesto toga, prinuda nastavila da postoji cak i bez drzave, i ako je najvaznije obelezje
4 lako je istorijski odnos izmedu fen omena dominacijc i pitanja porckla drl:ava ugla\nom ncpoznat, prema nekim teoreticarima rnoguce jc da su dr7avc cesto nastajalc krw dnmmaclJU.

10.5

anarhizma sasvim ukloniti drzavu zato da se izbegne prinuda, onda je njihova dilema bez rcsenja, pa je osnovna tcza anarhizma, u najmanju ruku. duboko oslabljena. I obrnuto, ako anarhisti grese u pogledu opstanka prinucle i u odsustvu drzave. onda je teza u priiog stvaranja dobre iii zadovoljavajuce drzave kako bi se prinuda ograniciia iii regulisaia - znatno ojacana. Ako bi trebaio zakijuciti da ce, sve u svemu, dobre strane stvaranja drzave prevazici troskove, onda bi sa utilitaristickog stanovista bilo racionaino odluciti se za drzavu. Druga vrsta procene koju moramo uciniti zato jc u sustini moraine prirode. Iako nece svako ocenjivati prinudu iz utilitaristickog ugla, ako sc zakljuci da ce prinuda najverovatnije postojati i u odsustnt drzave, moramo se upitati da li bi, i pod kojim okolnostima, bilo opravdano primeniti prinudu. Cak se i anarhisti ne slazu oko odgovora na ova pitanja. Prcma nckima. kao sto je Bakunjin, ,prinudno nasiljc" opravdano JC 1 potrcbno ako je u pitanju najvisa stvar - rusenje drza\e. Drugi anarhisti. pak, kao Lav Tolstoj, veruju da prinuda i nasilje nikad nisu opravdani: prcma tom gledistu, jcdini dosledni stav pravog anarhiste jestc da se striktno pridrzava doktrine nenasilja (Karter. 1978). Teskoca sa prvim gledistem JC u tome sto, ako je prinuda opravdana kao sredstvo za rusenje drzave, ona se ocigledno mozc opravdati ukoliko se koristi radi dovoljno dobrih i vaznih ciljeva. No, ako je tako, onda se prinuda svakako moze opravclati u obuzdavanju neposlusnih zlocinitelja, a posebno ako je njihov cilj stvaranjc gangsterske clrzave. Osim toga, ako razlog za rusenje drzave nije samo ukidanje prinude, vee i postizanje drugih ciljeva kao sto su sloboda, jednakost sigurnost i pra\ da - u sta vee ina anarhista veruje - onda, zar ne bi prinuda bila opravdana ako bi se upotrebila za postizanje vece siobode, jednakosti iii pravdc. Ukratko, ako prigovor protiv prinude kao sredstva nije apsolutan vee zavisi od posledica. zar se ne bi opravdano moglo teziti stvaranju demokratskc dr:Zavc i podrsci njenom postojanju - da bi se postigli maksimalna slobocla i pravda i na najmanju meru svela neregulisana privatna prinuda i sprecilo formiranjc gangsterske drzave. Alternativni stav prcma kome su nasilje i prinuda apsolutno i u bilo koju svrhu zabranjeni. izaziva najmanje dva dodatna problema. Prvo, ako je vcrovatno da ce prinudu u svakom slucaju primcniti zlocinitelji, onda ovaj stav sam sebi protivreci. Mora se, naime. dopustiti da do prinude dode, pa se na taj nacin ona dopusta i zlocinitcljima u odnosu na druga lica. iii sc ona mora dozvoliti kako bi se sprccili ti isti zlocinitelji da jc oni sami primenjuJU. Medutim, moralnu poziciju koja je u toj meri sama sebi protivrccna da ostavlja coveka bez ikakve orijentacije u najclcmentarnijim opcijama nije moguce braniti. Drugo, zbog ccga je izbcgavanje prinude vrhovni cilj koji dominira svim ostalim ciljevima'.> Sta to odsustvo prinude cini supenornun u odnosu na pravdu, jednakost slohoclu, sigurnost. srccu i drugc
106

vrednosti? Ako je bilo koji od ovih ciljc\a ~upcnoran u odnosu na odsustvo prinude, zar ne bi onda prinuda mogla da sc opravda ako bi u nckim situacijama ona bila jedino sredstvo za postizanjc nekc vise vrednosti. I. altcrnativno, ako se veruje da svetom vrednosti ne dominira jedan jcdini apsolutni cilj - po formulaciji Vilijema Dzcmsa ,.pluralisticki univerzum" tada se moraju zauzimati stavovi o celishodnosti razmenc izmedu prinudc i drugih vrednosti.

0 potrebi postojanja dr:lave

Malocas sam sugcrirao da je mogucc odluciti sc .ta st\aranjc drzavc zato sto bi, s obzirom na mogucnost da prinuda opstanc cak i kad drhl\ c ncma. prednosti rcgulisanja prinudc kroz drz;l\ u mo7da bile \ ccc nd njcnih negativnih strana. Mozc sc. ipak. rcci da prcdnosti nc momju nu::no biti vccc od mana i da bi. cak i ako pc)\remenog nasilja i prisilc ima. drustvo bcz drzave. koje cine iskljucivo dobrovoljne asocijacije. ipak. u celini ttzcv. bllo holje od prisiljavanja koje vrsi drza\a. Mnog1 an<lrhisti. naime. veruiu da sociopatsko ponasanje mje neizbeZ:no vee da se ono st\ ara zato Sto sc !judi socijalizuju u uslovima konformizma u odnosu na zahtevc drzavc i drustveno-ekonomskog sistema koji ona krcira. Slcdstvcno tome, t\ rdi sc dalje. sa ukidanjem drzave i uvodenjcm pristojnog drust\ cnog i ekonomskog poretka, javna osuda. izlaganjc sramoti. izolacija od drustva i ostrakizam doveli bi do svodenja kriminalne dclatnosti na tolcrantan nivo. Sve u svemu. dakle, jedno drustvo bez drzave bilo bi bolje od drustva sa drzavom. lstina je da su ljudska bica ponekad uspeva\a da stvore odgovarajucu egzistenciju a mozda cak i veoma ugodan zivot bez drzave. EtnograL-;ki podaci govore o mnogim plemenima iz doba pre pismenosti. Posredstvom zapanjujuce i visoko humane prilagodlji\osti u jednom surovom i opasnom okruzenju, lnui (Eskimi) u severnoj Kanadi uspeli su da prezivc mnogo vekova - sve do pre nekoliko gencracija -- bcz dr?ave. Ziveli su obicno u manjim grupama od po dvanaest iii nesto \isc porod1ca povezanih mnogostrukim vezama srodstva. kulturom, religijom, mitov11na i zajcdnickom sudbinom. Krsenje vaznijih pravila nailazilo jc na izlaganje sramoti. podsmeh, ogovaranje a ponekad i iskljucenjc iz zajednicc. Iako je pojedinacnog nasilja bilo retko, do njega je ipak dolazilo. I pored toga, drustvene veze Eskima i sankcije koje su primenjivali stvorilc su visok stepen usaglasenosti sa osnovnim pravilima i normama, a odnosi medu njima po svoj prilici bili su daleko urecteniji i mirniji nego sto su to ikad uspela da postignu drustva sa drzavom. Pa ipak, iako neki romanticno raspolozeni anarhisti mozda zamisljaiu kako bismo se mogli vratiti u malene autonomne grupc prvobitnih drusta\ a. povratak u rano detinjstvo ljudskog roda. osim kahc kataklizmc koju nikc1 razuman ne bi zeleo, nemoguc JC IIi. bar. krajnje nepozeljan. Post ~"
Ql

<-. "'

107

ovaj predmet vracam u 13. poglavlju, u komc je rec o problcmu obima zajednice i nacionalne drzave, na ovom mestu samo pominjem tri razloga za ovakav zakljucak. Prvo, svet je vee isuvise gusto naseljen da bi bilo mesta za autonomiju: na kraju krajeva, Eskimi, kojih jc mali broj, nascljavaju ogroman prostor koji se obicno smatra nenaseljcnom pustinjom. Drugo, mnogostrukost medusobnih zavisnosti ne moze se tek tako izbrisati bez ogromnih troskova koje je mali broj !judi spreman da prihvati. Trece, bukvalno citava nasa planeta vee jc zauzeta drzavama. Tokom citave istorije malene grupe samostalnih grupa !judi bivale su opasno izlozene osvajanju i asimilaciji od strane vecih drzava. i to jc fenomen koji je prisutan i danas. Prema tome, povratak na zivot u malim autonomnim gruparna bez drzave trebalo bi da se dogodi odjcdnorn i svuda po svctu, inacc ce. u suprotnorn slucaju, neke drzave i dalje postojati. sa svim svojim kapacitetima i stremljenjima za osvajanjem i apsorbO\anjem. LJkoliko anarhizam zahteva ono prvo, onda ga treba odbaciti. u najmanju ruku kao privlacnu fantaziju. Ako to nije slucaj, onda on mora pokazati zbog cega bi drzave dopustilc bilo kojoj maloj i nczavisnoj grupi da postoji bilo gdc na Zcmlji, osim u najudaljenijim i zabaccnim mcstima - na kojima bi vcrovatno mali broj pristalica anarhizma uopste volco da zivi. Ukratko, moguce je izvesti sledece occnc: I. U odsustvu dr.Zavc vcrovatno ce i dalje postojati krajnje ncpozeljni oblici prinude. 2. U jednom drustvu bez drZ:ave mogucc je da pojedini clanovi steknu sredstva dovoljna za stvaranje krajnje tlaciteljske drzavc. 3. Stepen drustvene kontrole dovoljan da se izbegnc stvaranje drzavc verovatno bi zahtevao da konkrctna asocijacija budc visoko autonomna, veoma malog obima i ujedinjena mnogostrukim vezama. 4. Stvaranje ovakvih asocijacija u nekoj znacajnijoj mcri u danasnjem svetu po svoj prilici je iii nemoguce iii krajnje necclishodno. Navedene ocene daju osnova za zakljucak da hi hilo holje pokn~ati stvaranje zadovoljavajuce driave nego poku.~ati da se ~il'l. u dru.\tvu he::. dr!:ave.

PRIGOVORI VOLFOVOJ TEZI

1

lako Volfova argumentacija odstupa od glavnog toka anarhisticke misli. ona se suocava sa slicnim teskocama. Navescu pet nedostataka njegove tcze.s
5 U drugom izdanju ( 1976) Volf je odgovorio na kritiku Dzcfrij<J Rimana. Do tad a

Ji? Volf ocigledno promenio svoja gledista o anarhizmu: ,Moja sadasnja gledista su znatno

drugacija, iako sad nisam u stanju da ih jasno izrazim iii na odgovoraJuci nacin odbranim" (90, nap. I). Medutim, iako sc nase kritike donekle prckli!paiu. u daljem tekstu ni;,am po-

lOS

1. U Volfovoj semi protivrecnost izmedu moralne autonomije i drzavc postoji po definiciji. Na taj naCin, njcgO\o traganje za rcsenjem od samog pocetka je osudeno na neuspeh jednostavno zato sto, s obzirom na nacin na koji on postavlja problem. logicki i ne moze biti rescnja. No. kao posledica njegove definicije vlasti, iako to mozda nije nameravao, njegova argumentacija zahvata daleko siri prostor. On. naime. pokazuje kako nije samo drzava ta koja je nekompatibilna sa moralnom autonomijom. vee je to i bilo koja druga vrsta vlasti. Definisuei vlast kao pravo da se iznudi nesvesna. ,nerazmisljajuea"' i robotska poslusnost, Volf se logicki suocio sa izborom izmedu sveta robota podvrgnutih vlasti, s jedne strane. i, s drugc. sveta ljudskih biea koja nisu podvrgnuta bilo kakvoj vlasti. ali koja odgovorno ispoljavaju svoju moralnu autonomiju. 2. Prema tome, Volf ne uspeva - a tako i mora da bude - u svom pokusaju da pokaze kako se vlast i autonomija mogu pomiriti u jednoj drzavt u kojoj se upravlja putem ,jednoglasne i neposrcdne demokratije"'.
U sistemu jcdnoglasnc i ncposrcdnc dcmokratijc svaki clan drustva odlucujc slobodno o svakom zakonu koji sc u praksi donosi. Prcma tome. on jc kao gradanin suocen samo sa zakonima na kojc jc sam pristao. Postn jc Co\ ck koji je ograniccn jedino diktatom sopstvenc voljc autonoman. proizlazi da sc duznost autonomijc maze uskladiti sa narcdbama vlasti jcdino u sistemu JCdnoglasnc i ncposrednc demokratijc (str. 23 ).

Mectutim, ,vlast"' u ovom kontekstu nije i .,vlast"' iz njcgove ranije definicije: ciniti neto sto ti neko kaze da Cinis ::ato .\:to ri 011 tako ka:':.c Daklc. iii volja koju neko slusa nije nista drugo do sopstvena volja ( onoga ko slusa), u kom slucaju nema vrsenja vlasti, iii se takav pojedinac podvrgava vlasti ostalih pripadnika zajednice, pa slusa ( naredbu) jednostavno zato sto mu oni kazu da slusa, pa u tom slucaju ne postupa autonomno. lako se Volf bori da prevazicte ovu dilemu, on jednostavno u tome ne moze da uspe, jer je vee blokirao sve moguee izlazne pute\'C.0 On konacno odbacujc resenje koje pruza jednoglasna i neposredna demokratija kao neizvodljivo u
kusao da n:kapituliram Rimanovu analizu niti mnoge drugc kritike Yolfovih gkdista. Zclim. mcdutim. da naglasim kako je. po mom misljcnju. Yolf svojim originalnm1 argumcntom dan znaC:aJan doprinos politickoj filozofiji. n Yo if prepoznaje prigovor i pokusava da na njcga odgo\ ori na slcdcci nacin: Mozc sc tHditi kako cak i 0\'3J slucaj sa ogranicenjima nijc originalan. posto svaki covek slusa samog scbe i prcma tome st: nc podvrgava legitimnoJ vlasti. Medutim .... vlast kojoj se svaki gradanin potcinjaya nije vlast samo u odnosu na njega licno vee u odnosu na citavu zajednicu. sh\accnu knlcktivno. Zakoni se donose u ime 'iU\'ercna. sto znaci u imc cclokupnog stano\nistva zajednicc .. Moe putem koie se sproYodi zakon. 11ko/iko 11eki gradana11 koji je ::a njega glasao sad pru::a o1por 11jegoloj prime11i 11 odnos11 1w .1rdw samog. jeste moe svih !judi. ok11pl;c111h u policij.1koj sili rlr::a1e.. Glas obavcze sad govori autoritetom zakona. SYakJ covck, moze se reci. 1w ovaj Jl(l<.ill

.1usre(:l! se sa svojim ho/jun Ja

11

/ormi dr::a\'(', jcr

.Ill

nje111 dikwll. jcd11o-

109

praksi. osim u krajnje neverovatnim uslovima. 1\Ja taj nacin ostao Je hcz prakticno moguccg resenja. On, medutim. ne uspeva da vidi da maj tip demokratije. cak i ako je prakticno nedostupan. ne bi bio resenje za problem onako kako ga je on postavio. 3. Ukoliko je zaista tacno da su vlast i drzava sustinski inkompatibilni sa autonomijom. zasto onda ne zrtvovati ncsto od moraine autonoml)e. Vol f predstavlja autonomiju kao apsolutnu vrcdnost prcd kojom se moraJu povuc1 svi ostali ciljevi. No. zasto bi sreca, pravda. licna sloboda. jednakost. sJgurnost i sve ostale vrednosti trebalo da popuste pred vrhovnnm vrcdnoscu autonnmije? Jc li autonomija dobra sama po sebi iii jc ona takva. bar u izvesnoj meri. samo ukoliko se ispoijava u odgovornom izboru dobrih ciIjeva? Medutim. ako se pokaze da su drzava 1 v last potrcbm kao sredstva za maksimalno zadovoljenje ovih ciljeva. zar onda pojcdinac nc hi hio u stanju da odgovorno ispolji svoju autonomiju kad odlucuje o stvaranju najboljc moguce drzave. Volf ne razmatra ozbiljno ovu moguc;nost. JCr ju JC od samog pocctka iskljucio iz svoje detinicije. 4. Medutim. time sto ovu mogucnost iskljucujc iz definicijc. Volf postavlja jedan lazan problem. Da li. naime. bilo ko ozbiljno tndi da v last 1 drzava zahtevaJU nepromisljenu poslusnost') Moralna akcija uvek se Javlja u okviru odrcdcnih granica, a nckc od njih - i. cak, vecina njih - nalaze se izvan komrole onoga ko deluje. Kao i apsolutna i neogranicena sloboda. neograniccna autonomija je nemoguca. To Volf priznaje. Moralna auton01mja nijc konstanta vee je varijabla -promenljiva vrednost: tu nije rec o .,sve iii nista'". o nuli iii jedinici. vee o imovini iii dobru koje neko teZ:i, ako sc tako moze reci. da dovedc do naj\ eceg stcpana. ali u okviru razumnih granica. Na primer. covek mozc racionalno da se odrckne dela svoje autonomije u korist lekara kad jc rec 0 sopstvenom zdravlju .. .Iz primera sa lekarom ociglcdno je da postojc bar nt:ke situacije u kojima je razumno odreci se svoje autonomije." (str. 15).~ No, zar nije odsustvo drzave bas situacija u kojoj je razumno odrcci sc izvcsnog stepena autonomije'? Medutim. ako jc tacno da u granicama okolnosti u kojima postojim ja mogu da maksimali:::ujem svoju autonomiju time sto cu se odluciti da stvorim i podrzim drza\ u. zasto onda ne hi bilo sa1'/QI'/Io. ::akoni 11 djem jl! dmw.i:l!ll/11 za'l!sttmau (23. kurnv autorm ). 1 o11

lam. fHJs/c 1 t'i'lllog nc'lll.i'i/1111/U.

(jovoriti 0 gradanillU koji SUSrece .,SIOJe boijc .Ja U fonni drhl\C'". 1zgkcJa kao llll>li!Jkacija dr;~ave kojoj se Volf u citanll11 svom c;.c.Ju protiv 1. A aku su ,.njcni diktat1. J<.:dno;.tavno. zakoni u cijem jc donoscnju.. on sam uccstvovao. zar nije mogucc 1 da sc takav graL1anin. uz punu odgovornost 1 o..;tvarujuci Sl'llJU moralnu autonumiju. odluci da nc postujc 7akon na kOJI JC pristao. ~o, zbog ccga bi u tom :,lucaJU .. polici_1ska sila dr7av c" irmla uvlasccn.Jc cia predc preko moraine autonmmjc gradanina akP to ov lasccn.Je ni.JC 1mala kod donosenp ov akvog zakona"' ~ Prilicno ncocckivano, on dodaJe: .. Mozcmo ..;c zmsta, u ov om nascm sv ctu ..;Jo7cnih tt:lmickih .cnanJa. zap1tati da li jc uopste ikad celishodno nc ul:lnltl tako t 15!

!10

vrseno ceiishodno da tako i ucm1m. U st\ari. zbog cega to nc bi bik bas one okoinosti u kojima kao razumno ljudsko bicc ja to i trt'ha da ucinim'.' 5. Jasno jc onda da se, ukoiiko treba da delu)em odgovorno. moram suociti sa alternativama koje mi stoje na raspolag:anju i sa potrebom donosenja suda o uslovima u kojima mogu da maksimalizujem svoju moralnu autonomiju iii. ako hocete. o uslovima koji ce smanjiti ograniccnja mo1c sposobnosti ispoljavanja moraine autonomijc. S obzirom na dosadasnjc Ijudsko iskustvo, mogu s pravom zakljuciti da bi u .,bezdrzavnom .. drustvu granice moje moraine autonomije, a isto tako i mojc sposobnosti da post1gnem ostale ciljeve, bile daleko uze nego u demokratskoj drzavi. Izmectu ostalog, najverovatnije bih bio podvrgnut samovolji drugih i zlociniteljima koji sc oglusuju o moje odvracanje iii o naporc kojc u tom smislu cine drug1 clanovi zajednice koji saosecaju sa mnom. Ako bih dosao do zak!Jucka da b1 akcije drugih u drustvu bez drzave smanJilc moju autonomiju \isc nego demokratska drzava. onda bi u meri u kojoj \ erujem u cclishodnost moral nc autonomije bilo razumno i odgovorno da se odiucim za dcmokratsku drzavu.~

U svom pokusaju da podignc zgradu anarhizma na temeljima odgovor-

nosti i moraine autonomije. Volf u krajnjoj liniji proti\ reci samom scb1. Sasvim jc. naimc. razumno zakljuciti da jc. osim u vanrcdnim situacijama. koje su zaista retke u nasem svetu. ako zelimo da maksimalizujcmo autonomiju, nas jedini razumni i odgovorni izbor da tezimo najboljoj moguco1 drzavi. Ako je demokratska drzava najbolja moguca drzava (sto bi verovatno mali broj anarhista porekao), onda je najodgovorniji nacin ispoljavanja iii vrsenja nase moraine autonomije moguc jedino u poretku koji omogucujc demokratska drzava.

0 POSLUSNOSTI
Dok bi anarhista zeleo da odbacimo svaku drzavu. pa cak i demokratsku, protivnici anarhizma bi od nas traziii da prihvatimo bilo kakvu drzavu. pa cak i autoritarnu, kao ndto daleko boije od nepostojanja drzavc. Odbacujuci prvi stav. mectutim. jedan demokrata nc mora i da prihvati onaj drug1. Demokratski stav je samo da je boljc 1zabrati demokratsku drzavu a nc hiio koju drugu, ukijucujuci i soiuciju o ncpostojanju drzavc. Ovaj demokratski stav ostavija otvorenim pitanje na koji nacin onaj ko zivi u ncdemokratskoJ drzavi treba da se ponasa. Odgovarajucc odiuke u tom pogledu zahtevaju od coveka da prosudi alternative u odnosu na smotrenost. naceia i moguck Kao sto JC dobro poznato. ncki ptsct. a naroCito Hob-.. toliko :-.u o;c pJa,;ilt u-.lma zivota L1 .. prirodnom stanju", da SLI smatraJi kako JC hi/o kak\'il dr?ava boJJC 11C)!O stante ho drzav.:. lpak jc i sam Hobs verovao da. ukoliko dr?:.tva ne ohczbcd1 vccu .ra~tllu Pd nnL' koja vlada u prirodnom stanju. obavcza postovanp dr?aw nc poslOJI

Ill

nosti. Medutim, van sumnje je da nacelo prema komc niko t11JC obavezan da podrzi ili poslusa losu drzavu treba primeniti. Da li covek, opredeljujuci se za najpovoljniju altcrnativu - podrsku demokratskoj drzavi - istovremeno logicki bira i da postuje njene zakonc'? Moguce je opredeliti se za demokratsku drzavu i iz cisto razumskih iii oportunistickih razloga, a bez namere da se postuje bilo koji njen zakon, izuzev ako je smotreno iii podobno da se tako nesto ucini. No. bilo bi krajnje nerazumno odluciti se za demokratsku drzavu a istovrcmeno nc preuzeti nikakvu obavezu postovanja njenih zakona. Drugim recima, sam dcmokratski proces podrazumeva ne samo korpus prava regulisanih zakonom vee 1 moraine norme. kao i korelativni korpus duznostL to jest obavcza kojima sc ta prava podrzavaju. 0 ovome detaljnije u I 0. poglavlju. Da li, pak, postoji obaveza da sc postujc svaki zakon koji jc donet u dcmokratskom procesu'? Ne verujem da sam time sto sam odabrao dcmokratski proces i. samim tim, njegove najbitnije zahtc\ c i uslove. obavczan i da postujem svaki zakon koji je rcgularno donct u demokratskoj proccduri. U jednom drustvu punom raznovrsnosti u kome sam ja manjina u izvcsnim pitanjima, vecina (cak i kvalitikovana) moZ:c izglasati zakon koji ce od menc zahtevati da ucinim iii ne ucinim ncsto sto sc protivi mojim najdubljim moralnim ubedenjima. U tom slucaju suocio bih se sa sukobom svojih obaveza. Da bih se ponasao razumno, trebalo bi da razmotrim alternative i njihove posledice i sto je moguce bolje procenim posledice poslusnosti i neposlusnosti, ukljucujuci i dejstva koja bi moj stav imao na postovanjc zakona. lako je problem gradanske ncposlusnosti slozen i zahteva vise paznje no sto mu na ovom mestu mozemo pokloniti. u situaciji ove vrstc mozda bi bilo uputno za mene da sc odlucim za ncpostovanje zakona.ll Ukratko: ako imam mogucnost da odabcrcm. verujuci da je dcmokratska drzava superiornija od bilo koje druge. iii od situacije bez drzave. i odlucim da podr:Z:im drzavu u kojoj se upravlja putem demokratskog procesa. time se ne opredeljujem da postanem poslusni robot. Ja mogu da prihvatim moralni ,autoritet" i moralni ,Jegitimitet"' demokratskc drzave a da time nc odbacim svoju obavezu da delujem odgovorno u slucajevima donoscnja zakona kojim se ozbiljno narusavaju moji moralni standardi. Ponekad, pak. odgovornost moze od mene zahtevati da ne postujem neki zakon, cak i ako je donet u demokratskom postupku.

*
Iako je anarhisticka kritika demokratijc neubedljiva. vazno je uociti njene jacc strane. Kao sto smo videli, ncke od njcnih postavki usva.Ja.Ju.
9 Ncki autori koji se zalazu i za dcmokratiJu i za moralno pravo na neposlusno-,t skloni su da ogranicc to pravo vise no sto bih to ja ucinio. Dctalp1i_jc o pitanju ncpostovanja zakona kod - Penok i Cepmen 1970).

112

izmedu ostalih, i pristalice demokratije. Pored toga, opiSUJUCI mogucnost postojanja drustva bez drzave, anarhisti nas podsecaju na to da je, kao oblik drustvene kontrole, prinuda putem zakona ugla\nom od marginalnog znacaja, dok je to u demokratskim porecima u\ek slucaj. Anarhisticka kritika skrccc paznju na znacajne i cesto skrivene implikacijc dcmokratske teorije i prakse. Primenjen na upravljanje drzavom, demokratski proccs moze smanjiti, ali sam po sebi ne moze sasvim i iskljuciti drzavnu prinudu. Ukoliko ne prcovladuje jednoglasnost, demokratija u drzavi moze - a u praksi je to ccsto i slucaj - znaciti nametanje drzavne volje onima koji joj se ne povinuju. Anarhisticka kritika takode nas podseca da je tesko. i u praksi gotovo nemoguce, u vladanju obezbediti pristanak svih. Pravi pristanak, naime, treba da bude stalan i njega treba da daju gradani koji u tom trenutku zive po zakonima drzavc. a ne mrtvi koji su zakonc doneli. Razumna i odgovorna osoba. naime, uvek cc pristanak smatrati ne apsolutnom i ncopozivom vee zavisnom kategorijom. Pa ipak, nema te drzave, bilo u proslosti bilo u sadasnjosti. koja jc u potpunosti uspela da obezbedi puni pristanak. Ono sto anarhisticka kritika zeli da nam kazc jcste da su svc drza\c. ranije. danas i mozda zauvek. nesavrsene. Najbolje drzave postojc nc u univerzumu Platonovih savrsenih oblika, vee u univerzumu najdostupnijih alternativa. Anarhizam nam zato nudi kriterijum procenjivanja drzava u univerzumu najboljih mogucih drzava. Tvrdcci da su sve drzavc podjednako i apsolutno lose, anarhizam nije toliko politiaa filozotja koliko moralna doktrina prema kojoj se drustva vrednuju kao relativno dobra iii losa prcma obimu u kome su u stanju da maksimalizuju pristanak i umanje prinudu. U krajnjoj liniji, prema tome. u jednom savrsenom drustvu prinuda bi prestala da postoji a odluke bi se uvek donosile uz pristanak svih. No, nije li to takode i deo demokratske vizije'? Pa ipak. u dijalogu sa promisljenim anarhistom. demokrata bi mogao da doda ncsto u ovom smislu: Ne mogu da se ne slozim sa tvojim gledistem da prinuda necc postojati u jednom savrsenom iii idealnom drustvu. Mi. ipak, ne zivimo u savrsenom drustvu, i verovatno ni ubuduce necemo. Nastavicemo umcsto toga da zivimo u nesavrsenom svetu naseljenom nesavrsenim ljudskim bicima, to jest - ljudskim bicima. Zbog toga, osim ako se, i dok sc. tvoje drustvo ne ostvari - najbolje moguce drustvo ostaje najbolja moguea drzava. Po mom misljenju, najbolja moguca dr:Zava je ona u kojoj se na najmanju mcru svodi prinuda i maksimalizuje pristanak, razumc se. u granicama koje postavijaju istorijski uslovi i teznja za ostalim vrednostima. ukljucujuci srecu, slobodu i pravdu. Vrednovana na osnovu ovakvih ciljeva. najbolja drzava je po mom uverenju demokratska drzava.

113

POG LA VLJE 4.

ST ARALASTVO
Vecita alternativa demokratiji je vladavina staralaca (,odabranih upravljaca"). Prema tom gledistu. shvatanje da sc na obicnc !jude mozc racunati da razumeju i brane svoje sopstvene intcrcsc - da sc i nc g:ovori o intcrcsima sireg drustva - apsurdno je. Van sumnjc je da nbicni !judi. kako insistiraju kriticari, nisu kvalifikovani da upravljaju samima sobom. Prctpostavka od koje polaze demokrate da je ohican narod kvalifikovan. treha da budc zamenjena suprotnom postavkom da aktivnost vladanja trcba poveriti manjini koju cine ona lica koja su specijalno kvalifikmana da vladaju s obzirom na svoje superiorno znanje i vrlinu. Sjajno i trajno predstavljena u Platonovoj Repuhlici. I ideja staralastva imala je ogroman uticaj u istoriji covecanstva. Iako su rudimentarni ohlici demokratije mazda postojali milenijumima medu nasim precima - lovcima i sakupljacima plodova - hijerarhija je istorijski starija od demokratije.2 I kao ideja i kao praksa. hijerarhija jc, kao sto vidimo kroz pisanu istoriju. bila pravilo a demokratija izuzetak. Cak i u kasnom XX veku. i pored podrske legitimnosti ,.vladavine naroda" samo na recima. koja jc univcrzalna. jedino u jednom malom broju zemalja postoje rczimi koji bi se u savrcmcnom smislu mogli kvalifikovati kao ,.demokratski"; u tahom rezimu zivi samo manjina svetskog stanovnistva. U praksi. prema tome. hijcrarhija jc najstrasniji rival demokratije, a kako je teza o staralastvu standardna argumentacija u prilog hijerarhijske vladavine. staralastvo je i kao ideja najopasniji rival demokratskoj ideji. Jos ndto. Iako je ideja staralastva cesto primcnjivana u njcnom najprostijem obliku kao olicenje korumpiranih. brutalnih i nesposobnih rezima svih vrsta, argumentacija u njenu korist ne otpada jednostavno zato sto jc
I Manji bro.1 teoreticara vcrujc kako jc Platon u st\ ari hte<' da poka7e ncmogucno't postojanja rezima kPji je opisao u svojoj Repuhlici. lst111a. Jcdna duhl,1a tekstualna analt;a pokazuje da je Platonova argumentacija dvosmislenija i sl\>.lenija no sto sc to na prvi pogkd cini. Ja ovde polazim od _1ednog moguceg tumacenJ3. nc tvrdcci da jc ono 1 _1cdino opravdano.

c Ovaj izraz koristim kako bih obuhvatio svc nblike vladavine u kojima lidcri raspolazu znatnim stcpenom jednostrane kontrolc nad onima koj1 nisu lidcri: .J)va pragmaticna iako ne precizna testa moguce jc koristiti pri ra?nsta\ anju hijcrarhir.kih organizacija. <lnt koji msu Iiden nisu u stanju da na miran nacin uklone lidcre poslc konkretnog iii prccutnog glasanja; lidcri, pak. sustinski odlucuju kada. pod ko1im uslnvima i -,a kime trcha oba\ iti konsultaeiju" (Dal i Lindblom 1953, 1976, 227).
114

bila zloupotrebljavana. Kad na dcmokratskc idcje primen1mo isti strogi test, i one se cesto pokazuju kao nedovoljno efikasnc u praksi. I kod dcmokratije i kod hijerarhijskog sistema najveci promasaji su povezani sa proccnom ohc te alternative. No. to je slucaj i sa njihO\ im uspcsnim aspektima a i sa relativnom ostvarljivoscu i celishodnoscu idcalnih standarda dcmokratije i staralastva.

VIZIJE STARALASTVA
!deja staralastva u ovom ili onom ohliku hila je tokom istori_1c pnvlacna za najraznmrsnijc politickc misliocc 1 lidcre ;irum s\cta. Purcd Pla tona. ko_ji jc na_jpoznatiji primer. i prakticnc idcj~' Konfuci_ja. rocknog \ i~c od jednog vcka pre Platona, snazno su uticalc na mnogo 'i~e !judi. trajuL~i do danasnjeg dana i duboko sc ukorcnjUJUCi u kulturama nckoliko zcmalp. ukljucujuci Kinu. gde su one u sfcri politil:kc S\Csti postak snazan, iako nc U\ ck i otvoren, izazov marksizmu i lenjini11nu. Pomcnuti Karla Mark sa i Lenjina znaci podsctiti sc jos JCdnc. mo/da iznenadujucc \ crzijc staral<~ ~tva: Lenjinovc doktrine o rukovodccoj partiji, sa njcnim po~chnim pozna\ anjcm zakona istorije i, slcdstvcno tornc. '>pccijalnim i zaista jedinst\ cnim isticanjem prava na \'last. Konacno, po~toji jos jcdan iako opskuran primer koji jc, iako beL sircg uticaja U SVCtU, intcrcsantan kao ilustracija r<J?tlO\ rS!10Sti oblika u kojima se javljala ideja staralastva. \1islim na utopiju koju jc izlozio cuveni psiholog B. F. Skiner u svojoj knjizi !'alden dm Za Platona je znanje politikc znacilo kraijc\sku nauku i nhovnu \C~tinu: ,Nijedna vestina iii nauka nece imati prcl:c ili holje pra\o od kraljc\ske nauke staranja o ljudskom drust\ u i upra\ ljanJa ljudima uopste." (Dr:'::avnik, u Dijalozima ll, Dzovetov pre\od, para. 276, str, 303). Sustina politickc vcstinc i nauke je, naravno. poznavanjc dohrobiti zajcdnicc iii polisa. I kao sto nisu svi !judi jcdnaki u vcstini i strucnosti kao lckari iii piloti aviona, tako su neki ljudi supcriorniji u svom roznavanju politicke \ estine. I bas kao sto spremnost da sc postanc do bar lckar i li pi lot zahtcva ohucavanje, i !judi koji treba da se have vestinom i naukom politikc moraju da sc biraju pazljivo i obucavaju intenzivno. Staratciii moraju kao prm i filozofi nc samo biti potpuno odani traganju za istinom i kao takvi sposohni da jasnije od drugih uoce sta je najboijc za zajednicu. \CC sc moraju i sas\Jtn posvetiti ostvarenju tog cilja, sto podrazumeva i da njihovi licni intercsi ne smcju biti ncsaglasni sa Johrohiti polisa. Na taj nacin oni c~c sjcdiniti traganje za istinom i znanjcm. stn je osohcno za pravog filozofa. sa posvecenoscu pravog kralja iii ist1nskog aristokrate - ukoliko takvi postoje - dohrohiti zajednice kojom vladaiu. Ocigledno je da je malo vcrovatno da filozofi-kraljevi dolazc na vlast slucajem. Stvaranje ovakve drzaye i klasc staralaca koja hi vladala njom zahteva posebnu brigu, ukljucujuci nara\no i vcoma pazlji\u sclckciJu 1
115

obrazovanje staralaca. I ako bi takva drzava bila stvorena, njeni gradani bi - sto je jos jedan uslov - priznajuci visoku sposobnost upravljaca i njihovu nepobitnu odanost dobru zajednice, morali da im pruzc svoju podrsku i iskazu svoju lojalnost. U tom smislu, ne jezikom Platona vee jezikom modemih demokratskih ideja, mogli bismo reci da staratelji uzivaju pristanak onih kojima se vlada. Naciniti skok unapred za vise od dve hiljade godina do LcnjinO\ ih ideja, znaci stici u jedan svet, i u koncepciju o tom svctu koja jc toliko drugacija od Platonove da izgleda kao da previse - .,do pucanja" - dajc znacaja elementu zajednickog. Cak i ako bi lenjinisticka inkarnacija imala da iscezne, verujem da ce se sama ideja ponovo pojaviti kao nova inkarnacija - u obliku koji bi mogao biti daleko privlacniji za !jude koji su odbacili njeno otelotvorenje u lenjinizmu. Lenjin je svoja gledista prvi put objavio u eseju Stu du se radi:) napisanom kao obrazlozenje za stvaranje nove vrstc rcvolucionarnc partijc. Ova njegova argumentacija, medutim, postala je i osnovni dokument partije postrevolucionarnog drustva koja je po njemu i stvorena. Potom je bila sire razradena u delu madarskog filozofa i knjizevnog kriticara Dcrda Lukaca, da bi kasnije nasla svoje mesto i u novijim radovima. na primer, meksickog marksiste Ado! fa Sanceza Vaskeza ( 1977). Sinteza njihovih glcdista mogla bi se izloziti na sledeci nacin: Radnicka klasa zauzima jcdinstvcno istorijsko mesto jer njeno oslobadanje nuzno znaci stvaranje jednog drustva bez podcla na klase, zasnovanog na svojini iii nesvojini nad sredstvima za proizvodnju. U besklasom drustvu (u tom smislu) u kome su sredstva za proizvodnju u drustvenoj svojini i pod drustvenom kontrolom, svi ce biti oslobodcni tereta ekonomske eksploatacije i ugnjetavanja i uzivace jedan stepen slobode i mogucnosti licnog razvoja kakav do sada u istoriji nije bio poznat. Medutim. bilo bi sasvim nerealno ocekivati da bi radnicka klasa, stvorena kroz eksploataciju, tlacenje i dominantnu kulturu kapitalizma. mogla u potpunosti da razume sopstvene potrebe, interese i potencijale, a i strategiju potrebnu za njeno oslobadanje i revolucionamu promenu kapitalizma u socijalizam i, u kasnijoj fazi, komunizam - u kome ce sama drzava, sa svim svojim oblicima kolektivne prinude, nestati. Zbog toga je potrebna jedna odana, neiskvarena i organizovana grupa revolucionara -avangarda, koja bi imala znanja i odlucnosti za ostvarenje tog zadatka. Ovi revolucionari morali bi poznavati zakone istorijskog razvoja. To znanje. pak. treba naci jedino u korpusu naucnog objasnjenja podobnog da otkljuca vrata oslobodenja, to jest u marksistickoj nauci, a sada, s obzirom na nove poglede, u marksisticko-lcnjinistickoj nauci. Kao Platonovi staratelji, i clanovi partije avangardc moraju biti pazljivo regrutovani, obrazovani i izabrani s obzirom na svoju posvecenost ciljevima oslobadanja radnicke klase (a time i samog covecanstva) i odlicno poznavanje marksizma-lenjinizma. Posto istorijska tranzicija moze biti duga i napoma, ovi rukovodioci i staraoci proletarijata nuzno ce ostati
116

da upravljaju jos izvesno vreme cak i posle rusenja kapitalisticke drzavc. No. kao i u slucaju Platonovih staralaca. rukovodcca uloga partije trebalo bi da ima pristanak radnicke klase - ako ne direktan. ono bar precutan, a samim tim i saglasnost ogromne vecine naroda. Sa B. F. Skinerom okrecemo se od misaone filozofije i revolucionarnc akcije prema eminentnom savremenom psihologu, poznatom po doprinosu teoriji ucenja i bihevioralnoj psihologiji, coveku dubokih uverenja u vrednost rigorozne empirijske nauke. Prema njegovoj viziji prikazanoj u radovima Vaiden dva i !:::a slohode i dostojanstva, ono sto staratclji treba da znaju jeste nauka o ponasanju kojom se bavi moderni psiholog. Filozofa-kralja zamenjuje psiholog-kralj koji, kao i njegov prethodnik u Platonovoj Rcpuhlici. poseduje naucno znanje potrebno i dovoljno za ostvarivanjc ljudskih potencijala. Kad jcdnom grupa ljudskih bica iskusi svc dobrobiti vladavinc ovakvog staratelja, oni ce prestati da ulazu Jude, uzaludne i samoporazavajuce napore kako bi vladali samima sobom. odustace od iluzija o demokratiji i rado ce, cak i odusevljeno, pristati na blagu i prosvecenu vladavinu psihologa-kralja. Uprkos ogromnim razlikama, upravo je zapanjujucc koliko ove tri vizije imaju i zajednickog. Svaka od njih se na svoj nacin zalaze za alternativu demokratiji i osporava pretpostavku da je narod kompetentan da sobom vlada. Iako nema jedinstvenog tumacenja varijacija u ove tri vizije staralastva, moguce je po mom misljenju ukratko izneti bitne clemente relevantnih obrazlozenja. U razgovoru sa modemim demokratom (DEMO), savremeni pristalica ideje staralastva (ARISTOS) mogao bi svoju tczu da izrazi na nize navedeni nacin.

TRI ZAJEDNICKE PRETPOST A VKE

ARISTOS: Jako se varas ako mislis da ti i ja polazimo od dijamctralno suprotnih pretpostavki. Daleko od toga. Pre svega, kao ti i svako ko nijc po filozofoskom ubedenju anarhista, i ja polazim od toga da dobrobit iii blagostanje gradana zahtevaju od njih da se pokoravaju nekim obavezujucim kolektivnim odlukama iii zakonima. U nekim slucajevima bar, zakonc bi morala da primenjuje drzava. Ukratko, mi koji se zalazemo za staralastvo slazemo se s vama demokratama o potrebi postojanja drzave. Na drugom mestu, sasvim sam voljan da prihvatim postavku koja je. verujem, za vas demokrate vazna u obrazlaganju dobrih strana demokratije: naime. interesi svih ljudskih bica moraju se podjednako uzimati u obzir. \1ozda bi ncki od onih koji brane koncepciju staralastva odbacili ovo nacclo. Pretpostavljam da bi taka uCinio Platon. na primer. Seticcs se njegovog predloga u Republici o ,plemenitoj fikciji" - iii. nazovimo je pravim imcnom - lazi, namenjenoj ostalim gradanima da lakse prihvate svoje upravljace.
117

Lakoverne gradane njegove rcpublikc trcbalo je ubediti da je Bog. koji je stvorio !jude na Zemlji ubacio zlato u prirodu onih koji su sp(1sobni da vladaju. srebro onima koji im pomazu. a bronzu seljacima i ostalim radnicima. Krajnja bcsmislica! Nijcdan Atinjanin njcgovog \Tcmena nc bi povcrovao takvim kojestarijama. Kad bi teza staralastva zavisila od takvih apsurdnosti. ja bih je prvi odbacio. Ne vidim. medutim. zasto nc bih bas kao i ti prihvatio ideju podjcdnakog trctiranja svih intcrcsa kao osnovni moralni aksiom. U stvari. zala?cm sc za idcju da :->c samo na vcoma k\alifikovanc !jude - staratcljc. ako hoccs -- mozc racunati da imaju znanja i vrl111e knj1 su potrebni da sc. u skladu sa zakonima. :o;lu?i dobrobiti svih i svakoga. DFMO: Pocinjem da shvatam gdc cc sc tvoja linija razmisijanja odvojiti od moje. :\RISTOS: Pre no sto ti pokazcm zasto zaista trcba da mi sc pridru?is na toj liniji, zclim da ti skrcncm paznJu na jos jcdnu prctposta\ ku koja nam jc zajcdnicka. Iako tc to mozc izncnaditi. ti sc ::.uist(f -;la/es sa mnom da proccs uprav ljanja drzavom trcba da se ogranici na one koji su kvalitlkovani da upravljaju. Znam da bi mnogc dcmokrate ustuknule od jedne ovakvc idejc. Vi sc plasite da bi njcnim prihvatan]em na samum pocctku izg.ubili igru od onih koji sc zalazu Zil staralilstvo. Ociglcdno sc ova opasna prcm1sa u vasoj dcmokratskoj tcoriji i filozoflji rctkn i.~:ric1to izraZ:ava. i to bas zbog 1(1ga sto je toliko pogubna za vasu tczu. Ipak nc vcrujcm da ju je bilo koji .~:nacajniji tllozof politikc u demokratskoj tradiciji. na primer. Lok, Ruso. Dzeremi Bentem ili Dzems Mil, ikada odbacio. tako je to mozda izricito ucinio samo Dzon Stjuart Mil.3 Ti, kao i ja. dobro znas da su tvoji veliki zastupnici demokratije oduvek smatrali da jcdan znatan broj !judi. jcdnostavno, nije kvalifikovan da ucestvuje u vladanju. Da budem precizniji. podscticu te na nacin na koji su tvoji demokratski prcthodnici uskratili puna gradanska prava zcnama, robovima, pojedincima bez imovinc. ncpismenima i jos nckim drugim kategorijama. Posto su ovi !judi bili iskljuccni. njihovi intcresi su zanemareni iii, jos gore, u najvecoj meri zloupotrebljeni iako su oni cinili \Ccinu odraslog stanovnistva u nekim ranim dcmokratijama kojima sc ti toliko divis. Medutim. posto je taj sramni dco istorijc dcmokratskih idcja i prakse za nama, slozicu se da to. kao nedostojan fenomen, jednosta\ no prcskocimo. Svoju tezu potkrepicu umcsto toga govorcci o slucaiu dccc. U svim demokratskim zcmljama deca jos uvck nemaju prava gradanina. Zasto'! P;1 zato sto svaki odrasli covek zna da deca nisu halifikovana da v ladaju. Sa tim sc sigurno slazes. Deci sc, daklc. poricu prava punog gradanst\ a jednostavno i samo zato sto nisu za to sposobna. Njihovo iskl.Juccnjc ncdvosmisleno pokazujc da demokratska tcorija i praksa dele sa teorijom i prak:1 0 Dzonu Stjuartu Milu \'idi narocito Tompson I 97!:l.

118

sam staralastva pretpostavku po kojoj vladanje mora biti ograniccno na one koji su kvalifikovani da vladaju.4 Prema tome, dobri moj prijatclju. ono sto je sporno mcdu nama jeste odgovor na pitanje kojc je postavio Platon: ko je najkvalitikovaniji da vlada'? Da li ce interesc obicnih !judi najboljc moci da stitc ani sami. delujuci, kao do sada kroz demokratski proces. iii ce to ciniti jcdno telo zasluznih voda koji poseduju izuzetna znanja i vrline')

STARALASTVO I SISTEM ZASNOV A~ NA ZASLUGAMA (MERITOKRATIJA)

DEMO: Energicno sc protivim tvojoj ImplikaciJi da sc demokratskim procesom nuzno iskljucuje strucnost. Sto god da je bilo tacno u antickoj Grckoj, u savrcmenim demokratijama je strucno znanje od ogromnog znacaja u donosenju politickih odluka. U stvari, nijedan razumni demokrata ne vcruje da gradani. a i njihovi predstavnici, trcba da uccstvuju u priprcmi svakog bogovetnog zakona i pravila upravljanja. C'ak je i Ruso pisao da dcmokratija u tom uskom i apsurdnom smislu nikad nijc postojala. niti cc ikad postojati. A danas smo mi vcoma daleko od Rusoove vizijc (ili, bar, od njcgove vizije iz Dru.';t1enog ugoi'Ora) po kojuj svi gradani. okupljcni na jcdnom mestu. usvajaju zakone i upravljaju samima sobom bcz prcdstavnika. Kako svako zna, u vecini savrcmenih demokratskih zcmalja zakoni i politicke odluke se ne donose na sednicama gradskih tela, plebiscitom. refercndumom iii drugim vrstama procedure ncposrednc demokratije. Politicke odluke cak i ne proizlaze neposredno iz izbora. Umesto toga. o predlozima se prvo raspravlja u specijalizovanim komitctima zakonodavnih tela i izvrsnim i upravnim organima. u kojima najccsce rade visoko kvalifikovani strucnjaci. U samoj stvari, strucnost jc toliko vazna da se nasi sistcmi vladavine ponekad nazivaju kombinacijom dcmokratijc i mcritokratijc (sistema zasnovanog na zaslugama, to jest strucnoj kvalifikovanosti). ARISTOS: .Ia bih se upttao u kolikoj meri izabrani vodi zaista uspevaju da kontrolisu birokratiju. lako birokrate obicno ncmaju kvalitete potrcbne po sistcmu pravog staralastva. mislim da oni u stvarnosti cesto obavljaju funkciju upravljanja koja izmice narodnoj i parlamentarnoj kontroli. Medutim.
4 Mogucc JC da se dcmokrate nc bi sasvirn slozilc o ponesto drugacijem pitanju: trcba li lica koja sada mozda nisu kvaiitikovana, ipak da dobiju statu' gradanina. ako jt: mogucc predvideli da ce ih njihovo uccstvovanjc, kao korisno iii dmoljno. u doglcdno vrcmc za to kvaliftkovati? u zavtsnosti od toga kako dcmokrate odgovore na ,n n pitan)c. mogucc jc da se opet ne sioze oko jos jednog. Prctpostavirno da clanovi nckc _iasno odrcdcnc grupc -;ada nisu kvaiitikovani. ali da se ni na jedno drugo lice nc mole racunatt da cc stitltt intt:TC,L' takvc grupe. Sta je onda najboije rescnJc'! L svom dclu Ra::matnmja o prcdltal'illd"i ,-,',,. da1ini (I 861) Dz. S. Mil precutno priznaJ<: postojanJc ovc dilcrnc. alt 'c sa njom nibd dovoljno ne 'uocm a. L'mesto toga t\Tdi da halifikacije moraju imali prcdnost u odno,;u 11:1 koristi participacijc. Za mnoge sa\Temcne demokrate ovakvo rc~cnjc biio h1 ncpri\1Va1Ii" <1

I ! lJ

rasprava o tom predmetu odvukla bi nas od glavnih spornih pitanja. I u ovom slucaju, da bih nastavio sa svojim obrazlaganjcm staralastva, prctpostavicemo da je tvoj opis nacina na koji dcmokratije koriste strucnost uglavnom tacan. Ono sto ja podrazumevam kao staralastvo nije samo demokratija plus meritokratija. Mazda bi pomoglo da sc izbegnc zabuna ako bih nacinio razliku izmectu onoga sto je za mene staralastvo i onoga sto si malocas nazvao sistcmom zasluga - meritokratijom. Ovaj prilicno novi termin obicno sc od11osi, kao sto si rekao, 11a korpus sluzbcnika izabra11ih rskljuciv o na osnovu kvalifikacija i ko11kursom, ali koji su, bar nominal11o. podrecteni drugima ministarskom kabinetu, predsedniku, zakonodavnom telu i slicno. Meritokratija u ovom smislu mozda bi u nacelu bila savrseno u skladu sa tvojom idejom demokratskog procesa, no s tim da su vlasti koje kontrolisu birokratiju i same podredene demokratskom procesu. Strucnjaci u birokratskim usta11ovama i organima mogu se, prema tome. shvatiti kao posrcdni zastup11ici demosa. bas kao sto bi izabrani prcdstavnici bili shvaccni kao neposredl1i zastupnici. Po mom misljenju, ovo tumaccnjc jc prilicno nategnut prikaz realnog sta11ja u svetu. ali prctpostavimo opel da je rec samo o 11ekoj vrsti teorijskog modela. ;-;Meritokratija" bi kao izraz u tom slucaju mogla da se odnosi na birokratiju zasnovaAu na dobrim osobinama i kvalifikacijama, to jest telo koje deluje u okviru demokratskog rezima pod punom kontrolom izabra11ih voda. Medutim, meritokratija u ovom smislu uopstc nijc 0110 sto ja podrazumevam kad kazem ,.staralastvo". Staralastvo nije puka modifikacija demokratskog rezima; 0110 je altcrnativa demokratiji i fundamentalno razlicita vrsta rel:ima. To je, kako ja shvatam, rezim u kome drzavom vladaju zasluz11i (kvalifikova11i) upravljaci, jed11a manjina odraslih lic11osti, i to 11ajverovat11ije veoma mala ma11jina, ali manjina koja nije podvrgnuta demokratskom procesu. Eto zasto vise volim da ove upravljace nazivam Plato11ovim pogod11ijim terminom - ,,staratelji".

KVALIFIKACIJE KVALIFIKOVANIH
DEMO: Pretpostavljam da se razlika izmcdu 11as sad prenosi na to sta za tcbe Zl1aci izraz .,kvalifikovan". ARISTOS: Ne. Mislim da se mozemo sloziti oko toga sta time podra::ume1amo. Mi se ne slazemo oko toga ko je kvalifikovan. Verovatno ces se sloziti sa m11om da !judi. da bi bili kvalifikovani da upravljaju, to jest politicki kompetentni, treba da poseduju tri pozitivne osobine. Oni treba da poznaju prave ciljeve i zadatke kojima jedna vlada treba da tezi. Nazovimo to osobinom mora!nog ra::umevanja iii mora/nom sposohno.\:c:u. Ti iskljucujes decu iz demosa jcr o11a ne znaju sta vlada trcba da ucini cak i da bi zastitila 11jihove sopstvene interese kao dece. Na isti nacin, ako obicni !judi nc raz-

120

umeju sopstvene interese, morao bi da sc slozis da su i oni. kao i dcca. moralno nekvalifikovani da upravljaju sobom. DEMO: Ali, po mom sudu, vecina !judi u stanju je da razume sopstvene interese bolje nego sto bi to tvoji staratelji mogli! ARISTOS: Nedostojna i neosnovana dogma! Ali ako mi dozvolis. zcleo bih da nastavim. Cak i kad bi obicni !judi adekvatno shvatali svoje sopstvene interese, to jos uvek ne znaci i da su u potpunosti kvalifikovani da upravljaju. Posto bi bilo krajnje beskorisno da !judi znaju koji su pravi ciljevi - bez obzira jesu li to njihovi licni interesi ili neko drugo dobro a da pri tom nisu u stanju da deluju kako bi ih i ostvarili. oni koji upravljaju treba takode da poseduju i veliku spremnost da rcalno tezc postizanju ispravnih ciljeva. Nije dovoljno znati sta je najboljc ili. kao sto vccina savremenih filozofa i drugih ucenih !judi cini - samo pricati i tome. Da bi bili sposobni i kvalifikovani da vladaju. upravljaci - staratelji ili demos. svejedno - moraju biti spremni da aktivno rade na ostvarcnju ciljcva. Ovaj kvalitet ili predispoziciju voleo bih da nazovcm jcdnim starim i111enom: IT/ina. Kad se moralno razumevanje i vrlina udruzc u jednoj licnosti. dobijamo mora/no kompetentne upravljace. No, cak i 111oralna ko111pctcntnost nije dovoljna, jer svi zna111o Crime je poplocan put u pakao. Upravljaci isto tako treba da poznaju najbolje, najdelotvornije i najpogodnije sredstvo za postizanje zeljenih ciljeva. Ukratko. treba da poseduju odgovarajucc tehnido ili

instrumentalno znanje.s Ni jedan od pobrojanih kvaliteta iii cak ni par njih, ne mozc biti dovoljan. Potrebna su sva tri. Da bi neko bio sposoban da upravlja. rekao bih, treba da bude i moralno kompet.entan i instrumentalno kompetentan. U kombinaciji se ova tri kvaliteta ili osobine nazivaju politida kompetentnost Ne mogu se oteti utisku da se u stvari slazes sa 111110111 oko potrebe za politickom kompetentnoscu kao zahtevom za upravljanje, bez obzira jcsu li upravljaci moji staraoci iii tvoj demos. DEMO: Ne tako brzo sa zakljuccima! Ako prihvatim dosadasnje prctpostavke, zar se nisa111 onda slozio sa tvojom koncepcijom? ARISTOS: Mozda. Ali po kom osnovu mozes racionalno odbaciti ove postavke'? Mozes li ti, ili bilo ko drugi, da tvrdis kako !judi koji definitivno nemaju sposobnosti za politiku - deca, na primer - i pored toga mogu s pravom ocekivati da u punoj meri ucestvuju u upravljanju ovom zemljom'? Vi demokrate morate jednostavno da se suocite sa elcmentarnim implikacijama nepobitne cinjenice da ste se sami svesno odlucili da iz demosa iskljuCite decu. Ako se slazemo da deca nisu halifikovana da upravljaju. cak ako jednog dana mozda to i budu, onda ste. bez obzira koliko vam je to
" To su u sustini kritcrijumi Dz. S. Mila. Vidi i,rvrsnu raspravu kod Tomp,una ( 197h. 54 i daiJc).

121

neugodno. vee prihvatili prcmisu da ljudima koji dcfinitnno ncmaju kvalitikacija ne trcba dopustiti da u punoj mcri uccstvuju u vladanju. DFMO: lsuvise koristis primer dccc. Na kraju krajcva, ona su jcdinstvena kategorija. Kako si malocas pomcnuo. ona se nalaze u ranim fazama procesa odrastanja. Kad odrastu - postacc halifikovani. ARISTOS: Sada se ti krcccs prebrzo! K:1d jcdnom pnh\ at is granicu po kojoj se ncka lica iskljucuju, obavezan si da odredivanje granicc opravdas bas na tom mcstu pre nego negde drugdc. Tacna lokacija makvc granice svakako nije ocigledna cak i kod dcmokrata. Na primer. da li bi hteo da tvoj demos obuhvati i lica koja pate od teskih duscvnih poremecaja iii ludila, koja i zakonski nisu pravno sposobna jer ne mogu da se staraju o svojim osnovnim intcresima. pa sc zato stavljaju pod starateljstvo'! A sta sa onima koji su osudcni za razbojnistvo i druga teska krivicna dcla'J Zar takvc nc trcba lisiti prava glasa jer su pokazali da nisu moralno kompctentni') Zar nije kljucno pitanje zato - gdc pm uci g:ranicu izmedu politicke kompctcntnosti i nckompetentnosti? Odgo\or nas koji /astupamo konccpci.iu staralastva, od Platona do dana danasnjeg:. jcste da prosccna osoba nije b alifikovana da vlada. Snazo nacclo jednakosti kojc sam cuo da zastupas. po kome su svi odrasli ]judi otprilikc podjcdnako dobro halifikovani da vladaju. apsurdno jc bas kao i Platonova kraljcvska laz. Sigurno jc zato tacno da kvalifikovanija manjina odraslih moze biti pronadcna iii. ako je potrebno. stvorena obrazovanjem. Takode jc sigurno tacno da takva manjina, to jest potencijalni staratelji, treba da vladaju. DEMO: Ne samo privremeno iii u prelaznom periodu nego beskrajno dugo'? ARISTOS: Nista ne traje vecito, a ponajmanje politicki rezimi. Cak jc i Platon pretpostavio da jc njegova repub.J..ika podlozna ncizbcznom propadanju. raspadu i. na kraju. transfonnaciji u neku drugu vrstu rcZima. Neki autori. prizivajuci ideju staralastva kako bi opra\dali neki specificni rezim. rekli bi da je njihov hijcrarhijski rezim predviden da bude samo privremen.~> Medutim, argument u prilog privremcnog. iako u stvari dugotrajnog staralastva, u sustini je vrlo slican odbrani staralastva kao idealnog i trajnijcg reZ:ima. DEMO: Nije li vrcmc da mi konacno otkrijes u ccmu se sastoji taj tvoj argument. ARISTOS: Hteo sam prvo da shvatis moje prctpostavkc. Prelazim sad na glavne linije argumentacijc. Moji razlozi za superiornost staralastva u odnosu na demokratiju su i negativni i pozitivni. Negativan je - da obicni !judi nemaju potrcbne kvalitikacije za vladanje. a pozitivan da se man1ina
I'

(ini sc da je Lcnjin dclio ovo mi~ljcnje. a isto tako i Dcrd Lukac. Mnog1 vojni

n:/11111. narocito u Latinskoj Americi. tvrdili su da Jl' npho\ a '!ada' ina pm remcno~ karaktera: tako JC: u (!leu posk 1973. Pinocco' rczim opr~l\ ,Ja, an namcrom da sc 't' ore uslm 1

potrcbni L.a obnm u demokratske vlade.

122

koja poseduje nadmocno znanje i vrlinc. to JCSt clita ill avangarda. aristokratija - u prvobitnom ctimoloskom znaccnju tc rcci -- mozc pronacJ i stvoriti. Za razliku od vccine !judi. taha k\alifikovana manjina imala hi i moralnu i instrumentalnu kompetentnost koja jc potrebna da bi se opravdao zahtev za vladanjem.

MORALNA KOMPETENCIJA
DEMO: Sumnjam da si u stanJU da ohrazlozis tu ncgativnu iii poZJtJvnu stranu svog argumenta. Verujem da je tacno has suprotno: odgovarajuL;i nivo moraine kompctencije siroko je rasporedcn mcdu ljudskim hicima. a u s\ akom slucaju nemogucc je izdvojiti ncku supcriornu moralnu clitu kojoj hi se mogla povcriti moe da vlada nad svima ostalima. Mislim da su Dzcfcrson i filozofi ll vrcme skotskc prOS\"CCCI10Sti bili Ll pravu kad SU tndili da \Ccina !judi poscdujc OSI10\1l0 OSCCanJC za dobro i zlo, i da Olhl ni_jc _iacc i?ra.icnu kod nckih grupa. Dobro je znano da obican narod ccsto ima ispr~l\niji st:l\ o clemcntarnim moralnim dilcmama od onih koji su .. supcriorniji". Dzcfcrson jc Jcdnom napisao: .,Posta\ i ncki mnr,llni problem l'cmljodclcu 1 profcsoru. Onaj prvi cc ga resiti isto tako dobro. a mo/da i boljc ncgo drugi. jer nijc optcrccen bilo kahim vcstackim pravilima." (Viis. 197X, 203) :\1nogo kasnije Dzon Rots jc c1ta\ sVOJ sistem pravdc zasnovao na pretposta\ ci da su ljudska bica u osnovi jednaka kao moraine licnosti. to Jest po svojoj sposobnosti da shvate sta je pravedno. ( Rols, 1971. 505 i dalje ). Ove ocenc o ljudskim bicima izgledaju mi ispravnc. Ako izosta\ imo osohc kojc su definitivno mental no ometene, cinjcnica jc da jc s\ aki odrastao covek u I stanju da donosi odgovarajuce moraine sudove. ARISTOS: Da ne pretcrujes sa t\Tdnjama o moralnom nivou prosecnc osobe'? Pre svega, mnogi !judi cesto nc razumeju ni svoje sopstvene osnovnc potrebe, interesc ili dobrobit. Zar nije cinjenica da mali broj !judi bilo kad duhlje razmislja o tome sta je to dobar zivot'? Koliko sc njih udubljuje u sopst,cnu licnost'? .,Upoznaj sebe samog'", receno je u Delfima. Sokrat jc zivot dao da bi to mogao da cini, ali je malo nas koji bi bili toliko posvcccni. L.:zmi jcdan jasan primer. Jevrejski proroci. Hristos. drcvni induski tckstovi. Buda. pa cak i modemi filozofi kakav jc Bertrand Rase!. osudivali su kao krajnje u/aludno. traganje za srecom kroz neprckidno zadovoljavanjc svojih Z.elja i. narocito. sticanje i trosenje materijalnih dobara. Pa ipak. zar msu Amcrikanci od trosenja neprestane i sve vece reke stvari i roba nacinili glcl\ ni cilj nasih ziHlta i organizovali nase drustvo u tom pra\ cu'! l zar danas i ostatak svcta. 1 s\ c zemlje. bez obzira na religiju i politicko uredcnje. nc strcmc direktno 1stom cilju? IIi uzmi. na primer ovo: vee tri \Cka Amcrikanci pomno unistava_1u svoju zivotnu sredinu. uglavnom se ne obaziruci na njcn znacaj za opstu dobrohit. A samo malo samopromatrania mozda bi \Clikom broju !judi otknlo kPIJlw

123

ce nas ta ravnodusnost skupo kostati. Prema tome. samo je mali broj !judi dovoljno prosvecen da predvidi posledice o kojima govorim. Mogao bih navesti jos mnogo primera, a svakako i ti. Zar onda mozcs da porekne5 kako je zaista mnogo !judi - iskljucujem decu, naravno nesposobno iii nevoljno da preduzme ono sto je potrebno kako bi steklo elementarno poznavanje svojih sopstvenih potreba. svojih interesa. svoje dobrobiti? Pa ako cak ne razumeju ni sopstvenc interese. zar nisu onda. kao deca, nckompetentni da upravljaju? Prema tome, kad nisu u stanju da upravljaju sobom. sigurno su JOS manje kadri da upravljaju drugima. Uostalom, zar nijc vclikom broju !judi tesko, a mozda i nemoguce, da kod donosenja odluka uzmu u obzir tuck intcrcse'? Taj njihov nedostatak delimicno sc odnosi na neznanjc a delimicno jc u pitanju nedostatak vrline. Svi, na kraju krajeva. znamo koliko je tcsko u danasnjem slozenom svetu ispravno shvatiti u cemu jc precizno nas intcres. Jos je daleko tcZ:c. medutim, stcci odgovarajuce pojmovc o dobru drugih !judi u nasem drustvu. Taj problem jos jc akutniji u demokratskim zcmljama. koje su toliko mnogoljudne da je nemogucc poznavati bilo koga osim najuzeg kruga svojih sunarodnika. Sledstveno tome, prinudcni smo da odlucujemo o dobrobiti !judi koje licno nc poznajcmo i o kojima znamo samo posredno. Troskovi pribavljanja informacija u drustvcnim naukama koje sc odnosc na upoznavanjc sa interesima svih nasih sugradana. za nas su prcterano veliki, pa je bespredmetno i ocekivati da jc neki znacajniji broj nas uopste u stanju da se u tome angazuje. Osim toga. cini se da vecina !judi nije voljna da interesima ncpoznatih ni izbliza daje onoliki znacaj koliko svojim licnim interesima. Ta sklonost zanemarivanja intcresa !judi k9ji su nam daleki narocito jc jaka ako postoji sukob interesa, kako nasih sopstvenih tako i nasih prijatelja. poznanika itd. Eto. na primer. cak i u maloj zemlji kao sto je Danska. da i ne govorimo o velikim kao SAD, najveca vecina ostalih !judi je dalcko izvan nase sfere i intimnog kruga rodaka i prijatelja iii sireg kruga poznanika. u tom smislu mi smo u vecini egoisti a nc altruisti. Ali taj egoizam sc nc slaze sa potrebom da se bude obdaren vrlinom kao kvalifikacijom za upravljanje. Malocas sam rekao da se s tobom slazem oko nacela podjcdnakog uzimanja u obzir svacijih interesa, ali sad ipak kazem da je malo !judi koji su voljni da postupaju po njemu. U politickom zivotu vclika vecina nas ncma onaj kvalitet koji nazivam vrlinom: jednostavno. nismo orijcntisani da delujemo u ime opsteg dobra. Eto zasto u demokratskim zemljama individualni iii grupni interesi obicno imaju prednost nad opstim interesima. Prema tome, pitanje glasi: ako su za moralnu kompctenciju potrebni i znanje i vrlina. i ako jc moralna kompetencija uslov politicke kompetencije - jesmo li zaista na cvrstom tlu ako vcrujemo da je mnogo !judi politicki kompetentno'? A ako nisu. mogu li biti kvalifikovani da vladaju'? Jasan odgovor JC po svemu sudeci negativan. 124

DEMO: Cak i da sam spreman da prih\ atim sve sto si rekao (a nisam), ipak ne bih zakljucio kako je staralastvo bolje od dcmokratijc ukoliko mi ne dokazes da bi tvoji staraoci, ko god da su, mogli definitivno imati i znanjc i vrlinu za koje tvrdis da ih vecina !judi ncma. A sto se toga ticc, duboko sam skeptican.

INSTRUMENTALNA KOMPETENCIJA
ARISTOS: Onaj ko propoveda da su !judi uglavnom podjednako kvali-

fikovani da vladaju ne moze biti veliki skeptik. Ipak. mozda ce tVOJC sumnje otkloniti jos nekoliko opservacija. Uzmi za trenutak u obzir tehnicko znanjc. Ako je problematicno ima li mnogo !judi kvalifikacije za vladanjc, ncdostatak njihove tehnicke kompetencije cini mi se da jc van svakc sumnjc. Danas je u vecini javnih pitanja rec o izrazito tehnickim elemcntima. Kao primer navodim nuklearno oruzjc i strategiju, uklanjanje nuklearnog otpada, regulisanjc gcnctskih istrazivanja, potrebu ucesca !judi u svcmirskim istrazivanjima; primera ima bezbroj. Ima ih i u stvarima mnogo blizim svakodncvnom zivotu: zdravstvena zastita, socijalno staranje, nczaposlenost. inflacija, porcska reforma, kriminal. .. Mi koji nismo strucnjaci za sve to mozemo ta pitanja resavati mnogo pamctnije ako sc pre toga strucnjaci sloze oko tehnickih rescnja ili, ako to nije moguce, ukoliko imamo pred sobom uporedne ekspertize strucnjaka. DEMO: Nije li to kobna mana tvog argumenta? Ako se najkvalifikovaniji strucnjaci ne slazu, zasto bismo ih nacinili starateljima'? Uzgred. kako bi tvoji staratelji resili svoja neslaganja - primenivsi vecinsko pravilo'? ARISTOS: Dobro uzvracas! Ne smes, medutim, poci od pretpostavkc da su strucni tehnicari kvalifikovani za staraoce. Vecina verovatno nije. Staraoce bi trebalo pazljivo obrazovati i pazljivo izabrati prema njihovim posebnim kvalitetima: znanju i vrlinama. Platon u svojoj Repuh/ici posvecuje izuzetnu paznju njihovom obrazovanju, a to cine i svi zastupnici tog sistema posle njega. Za razliku od nasumicnog procesa odabiranja lidera u tvom demokratskom sistemu, regrutovanje i obrazovanje buducih staralaca jestc ccntralni element u ovoj ideji. DEMO: Ali kako ce se to sprovesti? Tvoje rescnje postaje sve zavisnije od mnogih uslova. Nije uzalud Platonova Repuh/ika uglavnom odbaccna kao utopija.

POTREBA ZA SPECIJALIZACIJOM
ARISTOS: Ne mislim da vredi praviti detaljne seme, kao sto cine autori utopisti. Tvoji demokratski sistemi nisu izgradeni na osnovu utopijskih scma. vee primenom opstih nacela i ideja na konkretne istorijske situacije. Staraoci bi svakako bili neka vrsta strucnjaka: strucnjaka u vestini vladanja. Bili hi

125

to specijalisti sa specijalizacijom koja bi irn donela nadmoc kao upravljaca. nc samo u odnosu na obicnc !jude vee i na druge vrstc ckspcrata: ckonomiste. lekare. inzenjere itd. L kako je Platon tvrdio. ncdostaci u moralnoj i instrumentalnoj sposobnosti obicnog naroda mogu sc prcvaZici Jcdino kroz spccijalizovanje za kojc jc vecina ljudi jcdva sposobna. Nije potrebno da prihvatimo njegov mit o poreklu staralaca da bismo priznali prednosti kojc b1 oni stckli specijalizovanjem u vestini i nauci vladanja. Cak i ako vcrujcs da su l)udi u vecini potencijalno sposobni da stcknu halifikacijc po?cl_inc za vladanje -- StO je mogucnost koju ja U nace[u 11C odbacu)el11 - 0111 za to nemaju dovoljno vrcmcna. Na kraju krajcva. drustvu su potrebnc mnogc aktimosti. Vladanje je samo jedna od mnogo specijalizovanih aktJvlllbti. i\ama su potrebni zanatlije. masinisti. lckari. ucitclji. tizican. matematicari. slikari. igraci balcta ... U moderom drust\ u ima dalcko 'isc :-;peciplista no sto jc Platon ikad i mogao da za1msli. Proccs stieanja -.trucnosti potrchnc za ov c svrhc i praktican rad potom. prcvazllazc vrcmenskc mogucnosti mno-gih !judi, tako da jc vecini nemoguce da dodc do moraine i instrumcntalnc sposohnosti za upravljanjc. A to se naravno odnosi na vccmu strucnjaka. Nije lako savladati vestinu 1 nauku vladanja. U svctu kompl!kmanom kao sto je nas. v ladanje je krajnjc tesko. Po mom misljenju mol:da je lak;c postati 1zvrstan matematicar nego izvrstan upravljac. Svakako da 1ma nmogo vise dohrih matematicara no sto ima dobrih upravljaca iii v ladara. Prctpostaviti da je mnogo !judi sposobno da stckne i koristi raznovrsna specijalizovana znanp cista je romantika. Koliko si ti svestrano obrazovanih !judi ikad upoznao'? Jednog iii dvojicu. mozda'? I da li bi ti nnao povcrcn_1a u lekara koji ozbiljno pokusava da postane i igrac baleta. i operski pe\ ac. 1 arhitekta, knjigovoda i broker na berzi'? Odgovoricu zato na tvoje pitanje ovako: u dobro uredenom drustvu. kao sto neke osobc sticu intenzivno obrazovanje i time sposohnost da zauzmu odgovarajuce pozicije, na primer u vcstini i nauci medicine. tako i ostali trcba da budu visoko obrazov ani i izabrani kako hi mogli nbav ljati funkciju kao upravljaci. Posto su vladanjc, to jest upravljanjc, to!iko bitni - a Janas jc to vise no ikada ranijc - nista ne moze biti vaznije od obrazovanja nasih upravljaca. i to bez obzira na to hoce li to biti obicni gradam u tvojoj demokratiji iii specijalizovani lidcri u mom sistemu staralastva.

ISTORIJSKO ISKUSTVO
Moram reci da uprkos tVOJC osude svake namerc da sc govori o utopij i. i ti kao Platon pocinjes sv c \ ise da zvucis utopi1sh Ma kako nesavrsene bile. demokratije zaista postojc. !deja staralastva mozda jc lcpa kao utopijska :Z:elja. ali je njena primcna u svetu rcalnosti nesto sasvim drugo. Mo:Z:es li navesti i jedan osnov za tczu da je t\oj ideal uopste prakticno re!evantan? Ako je tvoja idcja staralastva osrvarcna u Snvjctskom SaDEMO:

126

vezu, Argentini za vreme vojne vladavinc. Sc\ernoj iii Juznoj Koreji. iii u jos desetini drugih zemalja koje bih mogao da spomenem. odlucio hih se u svakom slucaju i za osrednju demokratiju. ARISTOS: Priznajem da je ideal cesto pogresno interprctiran kako hi opravdao los iii nesposoban autoritarni rezim. Cak su i najgorc i kra1njc ugnjetackc monarijc, oligarhijc i diktaturc pokusavalc da sc prcdstavc k:Jo pravi cuvari zajednickih interesa. U ovom veku su fasizam, nacizam. !eniinizam. staljinizam, maoizam i vojni reZimi u Argcntini. Brazilu. Cilcu. Urugvaju i mnogim drugim zemljama pokusavali da sc prikazu lcgitunnim tako sto su njihovi lideri tvrdili da boljc znaju sta je opste dohro i da su bas oni ti koji ce omoguciti da se do njcga dock Nije cudo sto vi demokratc zato tako lako diskreditujcte ideju staralastva nc ulazeci dubljc u sustinu relevantnih argumenata. Pa ipak, nc mozetc poreci da su sv1 politicki idcali bili u velikoj meri zloupotrcbljavani. Stoga je pogrcsno odhaciti ideal zato sto njegove mogucnosti occnj ujcte samo prcma najgorcm sl ucaj u. Da I i i demokratiju cenite samo po njenim promasajima iii otrcanim i korumpiranim re2:imima koji sc kriju pod plastom demokratije' 1 DEMO: Sla?em se da treba uzimati u obzir i najboije slucajeve. ali ima Ii uopstc dobrih prim era kad jc rec o staralastvu' 1 ARISTOS: Nadao sam se tom pitanju. Najimpresivniji primer JC Mlctacka republika. Ona je izdrzala. iako. naravno, ne neizmenjena, oko osam vckova. Samo to dovoljno jc da mte u Ginismu knjigu S\'ctskih rekorda. I nije samo to. U poredenju sa drugim rezimima u istoriji covecanstva. ona spada u izuzetno uspesne sisteme. Ne poricem da je imala i nedostataka ali je, u celini uzev, svojim gradanima omogucavala mir i prospcritet imala je izvrstan pravni sistem. kao i razraden, pazljivo srocen i strogo postovan ustav, a pri tom je bila i centar koji jc blistao kreativnoscu u umctnosti. arhitekturi. urbanistickim poduhvatima i muzici; u Vcncciji je takodc zahclezeno malo javnih izliva narodnog nczadovoljstva. jer jc po svemu o..;udeci sistem bio siroko prihvacen medu venecijanskim stanomistvom. I pored svcga toga, jos od 1300. godine pa nadaljc. repuhlikom jc zakonito upnl\ ljalo samo dva procenta njenog stanovnistva, to jest manje od dvc hiljade gradana. Iako njeni upravlj'aci nisu bili odabrani i obrazovani u S\cmu prema obrascu u Repuhlici, svaki muski clan aristokratskih porodica sa zakonitim pravom da ucestvuje u upravljanju znao jc od rodenja da jc to ucestvovanjc u upra\ljanJu Venecijom i njegova privilegija i njegma oha,eza. Ustavni sistcm hio jc tako dobro zamisljen da je sprecavao zvanicnikc drzavc, a narocito duzda. da dcluju sa pozicija sopstvenih interesa i iz porodicnih motiva; prema tom sistemu 0111 su morali da rade iskljucivo u sircm intcresu republike. Mogu da navedem i druge primcrc. recimo Firentinsku repuhliku /a vreme Mcdicija u XV veku. iii cak Kmu u periodima stabilnosti i prosperiteta za vreme careva i njcgovih \ elikodostojnika. snazno inspirisanih ko.n-,

4'

~'~

cP-" ;,

12~

fucijanskim idejama meritokratske vladavine (u kojoj sc napreduje samo po stvarnim zaslugama). Prema tome, pogresio bi ako kazcs da se ideal staralastva nc mozc ostvariti u praksi, iii bar u priblizno zadovoljavajucoj meri - sto je najvisc sto se uopste moze ocekivati od politiclkih ideala. DEMO: Mislim da tvoji istorijski primeri nisu rclevantni za danasnji svet.

*
ARISTOS: Kao sto vidis, pokusao sam da ti pomogncm da stcknes uvid u jednu viziju koja je drugacija od demokratije, viziju jednc visoko kvalifikovanc manjine koju cine staraoci. ili strucnjaci u vestini i nauci vladanja. i koji upravljaju svima ostalima u najboljem intercsu svih i uz puno postovanjc nacela jednakog pristupa, cime se u stvari intercsi zadovoljavaju daleko bolje no kad bi se o njima starali !judi koji sami sobom upravljaju. Paradoksalno. ali bi se moglo reci da se ov~j sistcm u svom najboljem obliku u stvarnosti zasniva na pristanku svih. Na taj nacin bi sistem staralastva dostigao jedan od najvaznijih ciljeva i anarhizma i dcmokratije iako sasvim razlicitim sredstvima. DEMO: Priznajem da ta vizija izglcda privlacno. Ona je oduvek bila najjaci takmac demokratskoj viziji, a to je i danas kad toliko mnogo nedcmokratskih rdima - levih, dcsnih. revolucionarnih. konzervativnih. tradicionalnih - insistira na svojoj lcgitimnosti zaklanjajuci se iza demokratijc. Ako bi demokratija oslabila, a mozda cak i nestala sa svetske scene u vekovima koji dolaze, mislim da ce njeno mesto zauzeti rezimi zasnovani na hijerarhiji, koji ce svoje opravdanje nalaziti u sistcmu koji grupi staralaca daje za pravo da upravlja zbog svojih vrlina i svog znanp.

128

POGLA VLJE 5.

KRITIKA MODELA STARALASTVA

Ma koliko koncepcija staralastva izgledala uzviscna i idealna. njenc izuzetne zahtevc u pogledu znanja i vrline .. odabranih"' staralaca u praksi nije moguce ispuniti. I pored primera Mletacke Republike i jos nckih malobrojnih slucajcva. sto je prema njenim pristalicama dokaz da jc ova koncepcija i istorijski moguca. ona se po mom misljenju ipak nc mozc razlozno braniti kao supcriorna u odnosu na demokratiju. i to hilo kao idcalan hilo kao realno ostvarljiv sistem. Dobar deo uverljivosti same idcje potice od negativnog gledanja na moralnu i intelektualnu sposobnost obicnih !judi. No. cak i da sc ovo glcdiste prihvati (u daljim poglavljima iznccu razloge za njcgovo odbacivanjc ). time se ne podrazumeva da postoje potcncijalni staratclji cija su znanja i vrline superiorni. niti da se ti njihovi halitcti mogu stvoriti. a ni da se u staratclje moze imati poverenja da ce vladati na opste dobro. I koliko god cenili pomenute negativne argumente. argumenti u prilog idejc staralastva ne mogu izdrzati kriticku analizu.

RASPOLAGANJE ZNANJEM
Platon je. kao sto sam pomenuo. vcrovao da bi staratelji o kojima je on govorio trebalo da imaju znanja .. kraljcvske naukc" upravljanja. Ma koliko se docnijc pristalice sistema staralastva filozofski razlikovale od Platona. one prihvataju njegovu koncepciju da posebna klasa staralaca na koju oni misle mora biti iskljucivo kvalifikovana da \ lada zbog svog nadmocnog poznavanja specijalnog niza istina - moraine. filozofske. istorijske, psiholoske iii druge prirodc. Kao Platon, i oni su izricito iii prccutno pretpostavljali da su te istine ,objektivne" i da njihovo poznavanje cini posebnu .. nauku". Ono sto se pri tom uvek ne zapaza odnosi se na to da se ova \Tsta opravdavanja staralastva sastoji od dva logicki neza\isna stava.l Prvo. poznavanje javnog iii opsteg dobra i najboljih nacina da sc ono postigne su .. nauka"' koja se sastoji od objektivno vazecih i ozakonjenih istina. kao sto se za zakone fizike iii (u najvecem broju slucaje\a) matcmaticke dokaze obicno misli Ja su ,.objektivni". Drugo. ovo znanje mozc steci samo manjina odraslih - u
I U svojoj kritici Platona. Mekintajr ( 1906. 49 ).
nagla~a\ 3

potrcbu razlikovanja ovc d\t: post a\ kc'

129

samoj stvari, zaista veoma mala manjina. Odmah sc uocava. medutim. da bi cak i da je prva premisa tacna. druga mogla biti pogresna. Isto tako. ako su bilo jedna bilo druga postavka pogresnc - citav argument pada. Pretpostavimo, na primer, da smo ubedeni kako se moralno znanje sastoji od objektivno validnih tvrdnji. No. cak i u tom slucaju, zar ne bi bilo moguce da vecina odraslih, uz odgovarajuce obrazovan_ie, stekne dovoljno znanja o istinama koje bi ih kvalifikovalo da ucestvuju u vladavini. Ni sam Platon nije uspeo ubedljivo da objasni zbog cega bi njcgovu ,.kraljcvsku nauku" mogao da savlada samo mali broj ljudi.2 I kasnijc pristalice ideje staralastva cesto su propustale da pokazu iz kojih razloga hi njihova ,nauka" bila dostupna samo manjini. No. sve dok nas nc ubede da jc to tako. argumentacija u prilog ove ideje ostaje neubedljiva. Glavna tezina argumenta. medutim, obicno se stavlja na prvu premisu. Kad protagonisti koncepcije staralastva tvrdc da .. nauka vladanja" postoj i i da je cine racionalno nepobitne i objektivno odrcdene istine. jcdni od njih opisuju tc sustinskc istine prvenstveno iii iskljucivo kao moraine propozicijc. dok ih drugi prikazuju kao empiric~ke i porede sa zakonima fizike, hemije. biologije itd. Ponekad se, iako rede, nauka vladanja shvata kao kombinacija objektivnih istina obe vrste, naime - i moraine i empirickc. Ni jedna od ovih tvrdnji, medutim. ne moze opstati.

Poznavanje morala
Sto se tice postavki koje se odnose na moral. malo je filozot~1 moraIista, a mozda i misaonih i obrazovanih !judi, koji danas veruju da nam je moguce da dosegnemo do apsolutno, inter-subjektivno vazecih i ,objektivno istinitih'' moralnih sudova - u smislu u kome te postavke razumemo kao ,objektivno istinite'' kad je rec o prirodnim naukama i matematici.J I oni filozofi koji zastupaju suprotno glediste nisu uopste uspeli da demonstriraju ovaJ apsolutni i objektivni status bilo kog specificnog moralnog suda koji
2 Relevantni odlomak iz Platonove Repuhlike <;ledi poslc Sokratovog pitanp Edimantusu: da li neki gradani imaju svcst .. o gradu kao celini'", na sta Edimantus odgovara:
To je svest o staralastvu. rcce on. i nje ima kod onih koji uprav ljaju i koje smo bas sada kao takve imenovalt. .. Sta mislis. upitah, j<:su li kovaci iii staraoci broJniji u nascm gradu') - Kll\ aci. rccc on. i to dalcko brojntji. Medu svima anima koji su poznati po nckom nazivu jer poscduju posebna znanja, stara!aca ima najmanjc' 1 - Njih je da!cko naJmanjc. Onda znai':i da je i':itav grad, koji Je stvoren prirodnim putcm. mudar zbog tc svoJC najmanje grupc iii dela. to jest zapovcdnicke i!i vladajuce grupc. ()\'(/ grupa i::g/eda da je po prirodi najmanja, a njoj pripada udco u znanju kojc sc, jedino kod njih. mora nazvati mudroscu (P/atonom Repuh/ika, Grubeov prevod, 4~Rd. e. str. 94: kurziv autorov ). 3 Neki aspekti kvantne tizike nagnali su izvesne naucnikc da dovcdu u pitanje standardnu pretpostavku po kojoj ekspcrimcntalni nalazt jesu iii mogu da budu nezavisni od

130

su bili spremni da navedu kao primer. Lmcsto toga. njihovc ,.objcktivnc moraine istine" uvek su se pokazale kao kra]njc diskutabilne. Slicno JC i sa njihovim pretenzijama u pogledu inter-subjektivne valjanosti i dokazivanjem postojanja objektivnih istina koje se. po njima. mogu porediti sa onima u sferi prirodnih nauka iii cistc logike i matcmatikc.-+ Ta materija je toliko istrazena da u 0\0111 kontekstu daljc ispitivanje nije potrebno. pa ce zato samo jedno prosto poredcnjc biti dovoljno. Da sc poznavanje morala moze zaista poredit1 po objcktivnosti sa matematikom il1 prirodnim naukama, onda bi nam inter-subjcktivna vaijanost tog znanja svakako mogla biti demonstrirana na nacine koji su ubedljivi koliko i oni koji nas kao ,objektivno istiniti" zadovoljavaju u sferi matcmatike iii fizickih nauka. Mozda bismo se i ubedili da je znanje morala .. objekti\llo". ako nam se pokaze da, kao u matematiei iii prirodnim naukama. strucnjac1 u tim oblastima primenjuju dobro definisane procedure ko_1e smatraju odgm arajucim za prosudivanje relcvantne valjanosti; nadaljc. ako nam -;e pruzc dokazi da su oni koji tc procedure primenuju mcdu sobom saglasni u pogkdu istinitosti izvesnih zakona iii gcneralnih po~tavki: i najzad. ako uvidimo da .. zakoni" o kojima se slazu cine jednu znacajnu a ne trivi_jalnu cclinu postavki - jer, kad je rec o znanju morala. to <.;U moral111 zakoni koji dcfinitivno ogranicavaju oblast nasih moralnih opcija. Medutim. u sferi moralnih zahteva. ovi pokazatelji objektivnosti svakako nc postojc. Reci da ispitivanje sfere morala ne vodi ka otkrivanju objektivnih 1 apsolutnih moralnih zakona ne primorava nas da se zaletimo u drugu krajnost, a ona je - da tvrdimo kako je moralni diskurs krajnje ,subjektivan", arbitraran. stvar licnog ukusa, domen bez pozivanja na razum iii iskustvo. lzmedu ova dva ekstrema le:li jedan broj alternativa koje obezbeduju prostor za argument zasnovan na covekovom razumu i covekovom iskustvu ( Fiskin. 1984 ). I kao sto ce svakako biti jasno iz prirode ove knjige. cak i ako ne mozemo opravdati demokratiju pokazujuci da se ona moze izvesti iz ,objcktivno istinitih" moralnih apsoluta. bicemo. uveren sam. u stanju da to ucinimo na osnovama koje zadovoljavaju provere razuma i iskustva. Moglo bi se. prema tome, reci kako staraoci. iako mozda ne raspolazu znanjem osobenim za ,.nauku vladanja", ipak poseduju sposobnost donosenja moral nih sudova. tako da su zbog toga superiornij i u odnosu na obicne !jude, pa im se zato moze poveriti duznost vladanja. Medutim. reci da sta-:k:ip-:rimentalnog pristupa u svim slucaiev ima No. /a razliku od filozofa u sferi mc1rala. kvantni fizicari se slazu iii naginju spora7umu kad IC rcc o zakon1ma flllke. Prcma tome. cak i u ovakvim ekstrcmnim sluca,evima. a svakako 1 u svim ostal11n. kvantna fi7ika ?adr-zava svoju mtersubicktivnu validnost.

-+ Neke pristali.:e staralastva mogu u \l'll sa ll\ im 17ncti tvrdn1u da 0111 koji sc sa 11Jima ne slazu. samim tim svcdol:c o sopst\cnoi ncbalifiko\anosll da c'ccnc wcdnost ,\Oil polaganja prava da vladaju. Kad ima podr~ku driavnc -;ilc. ovakav potC/ mo7c efckti\'Tl(l ucutkati kriticarc. Medutim. na planu razuma 1 lol!ikc tu sansu nema.
131

raoci ne razumeju objektivnu ,nauku vladanja" - iako to za samu ideju mozda nije fatalno - znatno uvecava broj prakticnih problema raspoznavanja i imenovanja ovakvih staralaca, kao i uklanjanja onih koji se pokazu nepodobni. Pre no sto se okrenemo tim problemima. medutim. potrebno je da razmotrimo drugu jednu vrstu ,nauke" za koju se kaze da opravdava sistem staralastva, u kome se svakako ne misli na Platonove staraoce. vee na nekc druge koji tvrde da poseduju znanje osobeno za nauku vladanja.

,lnstrumentalno" znanje
Moze se rec1 1 ovako: da bi se vladalo kako treba nije rotrcbno imati znanja u sfcri morala. Stoga su moje kritikc pozivanja na potrebu takvog znanja irelevantnc. Drugim recima. za vladanjc jc potrcbno jcdino .. instrumcntalno znanjc'', to jest ispravno razumcvanje najcfikasnijih sredstava neophodnih za postizanje sirokih iii cak unverzalno prihvacenih ciljeva kao sto su ljudska sreca iii dobrobit. Instrumental no znanje - kako bi sc s m im argumentom moglo nastaviti - prvcnstveno jc, a mozda i iskljucivo. emiriao znanje o covecanstvu. o drustvu i prirodi. o pojcdinacnom i drustvcnom ponasanju. o tendencijama. zakonitostima. procesima. strukturama i slicnim fenomenima. U nacelu bi. prema tome. instrumentalno znanje. potrebno da bi se dobro vladalo moglo biti nauka kao i svc ostalc cmpirijske. to jest iskustvene nauke. Neka od ovakvih gledista namenjena su podrsci stavovima prcma kojima staraoci treba da poticu iz redova naucnika. inzenjera, tchnicara, strucnjaka za javnu upravu. iskusnih drzavnih funkcionera iii drugih pojedinaca za koje sc pretpostavlja da imaju specijalizovano empirijsko znanje. U utopiji psihologa B. Skinera ,Vaiden dva". staraoci bi naravno bili naucnicibihevioristi (i. po svemu sudeci, specificno skinerijanski). S lenjinistima u toku tranzicije prema pravoj demokratiji, to bi bili oni kojt maksimalno razumeju zakone istorije i ekonomije i koji su, kako se pokazalo, iskljucivo marksisti-lenjinisti. Za one koji se bave prirodnim naukama nesumnjivo sc moze pretpostaviti da misle kako bi !judi koji ,kroje politiku" bili dalcko kvalifikovaniji ako bi se drzali metoda koji vladaju u tim naukama. (Vidi u tom smislu uvodnik Danijela Koslenda u casopisu Science, 25. oktobar 191\5. 391 ). Inzenjeri bi vise voleli ... inzenjere. i tako daljc. Prctpostavka koja se namece svodi se na to da odredivanje i sprovodenjc politikc u sustini zavise od empirijskog znanja; ako je to tako, znanje koje jc potrcbno jcste. iii bi moglo da bude, empirijska nauka - teorijska iii prakticna. Kao primer mogu da posluze odluke o americkoj stratcgiji nuklearnog naoruzanja. Za nju bi se moglo reci kako je u sustini cisto instrumentalna. jer se gotovo svi u Sjedinjenim Drzavama slazu u pogledu prevashodnosti ciljeva kao sto su: opstanak Jjudske vrste. opstanak civilizov anog svcta, opstanak Sjedinjenih Drzava onakvih kakve ih poznajemo. itd. Teska pitanja.

132

prema tome, ne odnose se na ciljeve: ona se ticu sredstava. Medutim, izbor sredstava (prema ovoj argumentaciji) striktno je instrumentalne a ne moraine prirode; pitanje je, dakle, kako na najbolji naCin postici one ciljeve sa kojima se svi slazu. Znanje potrebno za donoscnje ovakvih odluka stoga je tehnicko, naucno, ,,instrumentalno", empiricko. Posto je ovakvo znanjc izuzetno komplcksno, a dobar deo njegov neizbeZ:no je i tajna, onda je ono po prirodi stvari daleko iznad domasaja obicnih gradana. Sledstvcno tome. odluke o nukleamoJ strategiji ne bi trebalo donositi na osnovu stavova javnog mnjcnja iii putcm demokratskog postupka; do njih treba da dodu eksperti koji raspolazu spccijalnim znanjem u oblasti ovc strategije. Tuzno za demokratiju, ali ovi eksperti su, nuzno, samo neznatna manjina americkih gradana. Koliko god privlacno izgledao, ovaj argument je fundamentalno pogresan. Pre svega, pretpostaviti da su odluke o nuklearnom oruzju cisto instrumentalnc prirode i da u njima uopste nema bitnih i krajnje kontrovcrznih moralnih pitanja. znaci duboko nerazumevanjc stvari. Tu su, na primer. sledeca otvorena pitanja: je li nukleami rat moralno opravdan') Ako nijc. da li jc strategija odvracanja dopustiva? Ako jeste, u kojim okolnostima, i da li uopste, treba upotrebiti nuklearno oruzje'? Koji su ciljcvi u tom slucaju moralno dopustivi'? Na primer, treba li ciljati gradove i druge nascljcnc centre? Ako ne treba, kako je mogucc unistiti protivnikovc komandnc i kontrolne centre, da se i ne govori o industriji. saobracaju i drugim privrcdnim centrima, iii cak vojnim snagama'? Na kraju. u kakvim okolnostima - koje nisu i .. pobeda'" - treba na najbolji naCin zavrsiti nuklearni rat - u ckstremnom slucaju, da li prihvatiti poraz kao bolji od unistenja'! Jasno je da odluke o ovakvim stvarima nisu samo instrumentalne prirode. One obuhvataju i moraine dileme od koji su ncke krajnje tdke i zamrsene. Iako se vee decenijama strategijske odluke donose bez posebnog obracanja paznje na moraine clemente - i to kako kad su u pitanju kljucni cinioei koji ih kreiraju (Braken, 1983, 239) tako i najsiri krugovi stanovnistva - pastoralno pismo americkih katolickih biskupa (l::a:::ov mira) iz 1983. na primer, skrenulo je paznju javnosti na moraine dileme. Posle toga javila su se i druga preispitivanja moraine dimenzije strategijskih odiuka iz nekih drugih ponekad raznorodnih perspektiva (na primer. Raset, 1984 i Meklin. 1986). Bez obzira na to kakav stav imamo u moralnim sudovima. cinjcnica da strategijske odiuke zaista imaju moralnu dimenziju dcfinitivno dovode u pitanje pretpostavku da su one cisto instrumentalnog karaktera i da se mogu. uz punu meru mudrosti. donositi samo na osnovu empirickih. naucnih iii tehnickih elemenata. Strategijske odluke nisu u ovom pogledu i jedine. One koje se odnosc na kljucne aspekte drustva i drzave nesumnjivo zahtevaju znanja o tehnicki najefikasnijim sredstvima za postizanje ciljeva koji se mogu uzeti kao dati. jer su sami po sebi ispravni iii univerzalno prihvaceni. Posto .. naucno" znanJe o empirijskom svetu ne moze biti dovoljna kvalifikacija za vladan.Jc. 133

cis to iskustvena ,,nauka'' nije 1 ne mozc biti dovoljan clement koj i cilll ,kraljevsku nauku" vladanJa.

Eksperti kao stvaraoci politike

Svakako je istina, mectutim, da iako su moralni sudovi uvck potrcbni za donoscnje razumnih odluka - sto jc poscbno slucaj sa odlukama o nuklearnom naoruzanju - oni nisu nikad i sas\im dovoljni. 'vtoraju sc. naime. donositi i sudovi o cmpirickom S\Ctu - kako on dcjstn1jc. kakvc rcalnc alternative dopusta. kakve su moguce posledicc konkrctnc akcijc itd. Bar izvestan broj ovahih sudova zahteva postojanjc specijalizovanog znanja kojc se. obicno. ne ocekuje od vecinc !judi: tu jc rec L) instrumcntalnom znanju. Ako je politika nuklearnog naoruzanja mozda ncrcprezcntativna kad jc rcc o izuzetnoj teskoci odlucivanja o moralnnn opcijama. ona JC manjc attpicna u svojim zahtevima za tehnickim znanjem. Iako odlukc u nuklcarnoj sfcri zaista izazivaju mnogo tehnickih pitanja. ne znaci da ona nisu 1sto toliko znacajna i u mnogim drugim kompleksnim oblastima. lako su razumevanje moralnog aspckta i instrumenta!no znanJc uvd neophodni elcmenti u sudovima politickog karaktcra. ni jcdno ni drugo nikad nisu dovoljni sami za sebe. I bas u ovomc i jcstc najs!abija tacka tczc o potrebi vladavine cisto tchnokratske elite. Kao i u slucaju nuklcarnih vojnih snaga, tehnokrate nisu vise od drugih kvalifikovanc za donosen1c sustinskih moralnih sudova. Oni su cak mozda i manjc kvalitikovani. Tchnokrati. drugim rccima. pate od bar tri druga nedostatka koji su mozda neizlccivi u jednom svctu u kome je znanje tako s!ozeno i razgranato. Pre svcga. specijalizacija potrebna za sticanje visokog stcpena strucnog znanja danas jc sustinski ogranicavajuci element: specijalista se postaje u ndemu. daklc u jednoj materiji - sto nuzno podrazumeva ncznanje u drugima. Drugo. Platonova kraljevska nauka jednostavno nc postoji, tako da ni njcni prakticni sledbenici ne mogu postojati. Zato sc ne moze rcci kako postoji neka pojcdinacna vestina iii nauka koja bi u scbi sjcdinjavala moralnu kvalifikovanost i instrumentalno znanjc potrebno za donosenjc generalnih politickih odluka u nascm danasnjem svetu. Mozda bi jedan manji broj filozofa, teoreticara u sferi drustvenih nauka iii cak onih u prirodnim naukama. mogao izici sa ovom ckstravagantnom tvrdnjom u pogledu svofe specijalnosti. Medutim. verujem da jc dovol_ian samo jcdan jednostavan test da se ukaze na slabost svih ovakvih tvrdenja: one koji isticu ovakav zahcv trebalo bi da ispitaju eksperti za svaku pojcdinu oblast, pa bi sc u tom slucaju odmah pokazalo koliko jc njihovo pravo znanJc. Treea slabost tehnokrata kao stvaralaca pol!tikc jcstc u tome da kod vclikog broja politickih pitanja, instrumentalni sudovi zavise od prctpostavki koje nisu cisto tehnicke. naucne pa cak ni veoma rigorozne. Te pretpostavkc cesto, naune. odrazavaju neku vrstu ontoloskog suda: svet jc omka1 a nc 134

onakav; on funkcionise na ovaj a ne na onaj nacin. Kod nukleamog oruzja.

na primer obicm !judi, kako istice Braken ( 19~3. 50), u najvecem broju slucajeva veruju u cuveni Martijev zakon: ako nesto moze poci naopako, poci ce naopako. Iako poduprt velikim iskustvom ( sto je slucaj i sa veCinom generalizacija u oblasti drustvenih nauka). Marfijev zakon naravno nije u pravom smislu reci i verodostojno verifikovan empirijski zakon vee samo zdravorazumski sud o jcdnoj tendenciji, iii ontolosko glediste o prirodi sveta. Zbog ovih nedostataka specijalizovanog znanja. eksperti cesto nisu uopstc u stanju da shvate kako realni svet moze tvrdoglavo odbijati da igra po njihovim pravilima.5 Iako se gafovi specijalista za planiranje nuklearnog naoruzanja najcesce skrivaju od ociju javnosti koja mozda o njima - sve dok ne bude kasno - nista i ne sazna, ima dovoljno indikacija o tome da spc cijalisti za nuklearno oruzje nisu izuzetak od opsteg pravila. Tako sc. na primer, ranija odluka da se poveea razorna moe lansirnog uredaja dodavanjem visestrukih i nezavisno usmerenih prcnosnih projektila koji se pos\e \ansiranja bojevib glava vracaju u bazu. pokazala - kako sc sada zakljucuje - pogresnom. I Rusi su. razume sc. izradili i rasporedili svoje lansirne uredaje ovog tipa. tako da je zbog toga problem kontrole naoruzanja postao jos tezi. Mnogo kasnijc je Pentagon prcdlozio da bi mozda lansirne uredaje koji nose visestrukc nuklcarnc bo)eve glave trehalo. na obema stranama. zameniti manjim urcdajima sa samo jcdnom bojevom glavom - cimc bi provcra postala laksa. U vreme donosenja prve odluke mnogi kriticari, polazeci od najjednostavnijeg rezonm anja, prcdvidcli su da cc. u stvari, do ovakvog razvoja dogadaja sigurno doci. Poverenje u pretpostavljenu sposobnost onih koji donose odluke takode nije pojacano ni cinjenicom da je cak do 1982. godine Ccntar za ranu uzbunu Severnoamericke komandc odbrane vazdusnog prostora bio ostavljen bez dovoljno sigurnog izvora elektricnc energije. Ovaj jednostavni problem prosto je .. skliznuo kroz neku pukotinu" (Braken, 1983. 113). Iskustvo s odlukama o nuklearnom oruzju. prema tome, samo pea zdravorazumski zakljucak da tehnokrati ne treba da budu upravljaci vee oni kojima se upravlja. Ovaj zakljucak jezgrovito je izrazcn u cuvenom aforizmu Zorza Klcmansoa da je rat isuvise vazan da bi se prepustio generalima sto je nacelo koje se pokazalo itekako opravdanim ako se setimo klanice koju su u Prvom svctskom ratu uspeli da izazovu generalstabovi puni visoko obrazovanih oficira. Obicno iskustvo coveka kodifikovano u Klemansoovoj pri~ Na osnovu studijskih ispitivanja proizlaZJ da u mnogim oblastima prcdvidanja struclllaka ntsu bolja iii su, u nektm slucaJCVtma. samo ncznatno bolp od pn:dvidanja laika. o ccmu 'vedoci i zakljucak u tom smislu jcdnog od istaknutih strucnjaka za dugorocnc pro)!nozc ( Dz. Skot Armstrong. I '}~0). 1\.a."alost. ncspo;,obnost strucnJaka da donose pou/danc prognozc izglcda da nc umanjujc njil10vo po\ crcnjc iii volju ncstrucnpka da nji hm im prcdvidanjima prilaze sa nczasluzcnim postovanjcm.

135

medbi i Martijcvom zakonu pruza nam, daklc. malo dokaza u prilog tczc da eksperti poseduju mudrost upravljanja sto. i11acc. obecava teorija staralastva.6

POZNAV ANJE OPSTEG DOBRA

Koncepcija staralastva ponekad zavisi od prctpostavki o slozcnom pojmu opsteg dobra (koriste se i izrazi: javno dobro. kolcktivno dobro. opsti interes, i tako dalje) i nacina 11a koji sc dolazi do sazna11ja o tome sta spada u pojam opsteg dobra. Da bih razjasnio ovo pitanje poci cu od jedne uprosccne pretpostavke. Po opstem pravilu verovat11ije je da cc jedna odrasla osoba razumcti sopstvel1c intcrese bolje nego sto to mozc ncko drugi. U scdmom poglavlju objasnicu zbog ccga mi se cini mudro us\ojiti jed11u takvu prctpostavku kad jc rec o donoscnju kolektiv11ih odluka. Ovdc. pak, smatramo da jc taha pretpostavka data cinjel1ica. Dakle. za razliku od decc. odraslima unpstc LIZCV nisu potrebni patcrnalisticki staratclji koji donosc odlukc u njihovo imc. Ako bi opste dobro obuhvatalo samo licne iii pojcdi11acnc intcrcsc. i ako sc slozimo oko prihvatljivog naccla udruzivanja tih intercsa - sto jc mozda nacclo vecine - onda ne samo sto bi paternalizam bio ncpotrcban i nepozcljal1 ll privat11om zivotu, 11ego bi i staralastvo bilo nepotrcb11o i nepozcljno u javnom. Da bi se doslo do najbolje moguce kolcktivne odluke o opstcm dobru. bilo bi potrebno samo osigurati da svako ima odgovarajucu mogucnost izrazavanja svog misljenje o postojecim alternativama (recimo glasanjcm). kao 1 obezbediti da se proces donosenja kolektivne odluke odvija prema pravilu o zbrajanju ovih individualnih interesa u jedno jav11o mislJel1je (recimo kroz vecinsko nacelo ). No. ako se opste dobro sastoji od 11eccga sto je l'i.i:e nego zbir licnih intcresa. o11da je, da bi se 0110 postiglo, potrebno i 11csto vise od toga. Da bi se opstc dobra ostvarilo, naimc, potrebno je razumcva11jc onih elemcnata po kojima se 0110 razlikuje od kombinacije pojedi11acnih interesa. Ako je
r. Dzon Kimni, i sam matematicar, koji jc b10 na cclu prcdscdnickc komisijc o poznatom slucaju kvara nuklearne centrale na Ostrvu tri milje. u snJm clanku kazc: U toku rada u komisi)i stalno smo sc sudarali sa ~lucajcvnna u koJima su cmocije uticale cak i na occnc cminentnih naucnika ... Stalno sam nailazio na naucnikc cija se uvcrenja granicc sa rcligioznim iii. ponckad. cak i sa fanaticnim.. Ti !judi 1skrivljuju sopst1ena naucna misljcnia. govorcci st1ari za koje duboko u sebi sigurno zna_1u da llllaJU malo 1zglcda na vcrodostnjnnst. Tako postaju zastupnici ideja umesto objcktivni sa\ ctnic1. To .1" nespoJivo sa fundamcntalnom prirodom naukc i stvara atmosfcru ozbiljnog ncpovcrcnja u ekspcrtc... (Kemeny 1980, ,.Saving American Democracy": The Lessons of Three Mile Island". Technologr Re1i!'H ~3. 70). 0 kritici koja jc u neposrednoj vezi sa nuklearnim oruz_1em. 1 idi - l\1ichacl Walzer. .. Deterrence and Dcmocracy". /Vew Rcpuhlic ( 2. _1ul 19~4 ). 16-21.

136

takode taC!lO da vecina !judi uglavnom 1111Sit S31110 0 sopstvcnim intercsima. onda se od vecine !judi tesko moze oceki\ ati razumcvanjc. a jos manje angazovanje u korist opsteg dobra. U tab im okolnostima zar nc bi bilo mudro poveriti zadatak odlucivanja o opstem dobru licima koja su poscbno obucena da shvate u cemu se ono sastoji ( 1 koja su. 11aravno. snazno opredeljena da se opstc dobro i ostvari)'? L'kratko. 11c bismo li tako dosli. samo drugim putcm, do zakljucka da bi najbolji upravljaci bili staratelji, koji poseduju i znanjc i vrlinu? U cemu bi se sastojalo to posebno zna11je o opstcm dobru kojim bi staratelji trebalo da raspolazu'? Razume se da to zavisi od onoga sta sc pod pojmom opsteg dobra podrazumeva. Da bi se ta stvar podrobno ispitala bila bi potrebna duga ekspedicija kroz isprepletani cestar lingyistike. koncepcijskih zamki. tamnih pojmova i pogresnih staza. Pokusaccmo da se probijcmo kroz neke od ovih oblasti u sledecim pogla\ ljima. ali ccmo sc nakratko ipak tim problcmom pozabaviti i na ovom mcstu. Pre no sto se u to upustimo. mcdutim. vaznn jc podsetiti se da prcpreke u stvaranju jed11e konstruktiv11c i racio11al11c osnovicc za izrica11jc mnrall1ih sudova, o kojima sam ra11ije govorio. i dalje postojc. Racionalno objasnjenje 11ekog suda o kolektivnom iii opstem dobru nijc 11i malo laksc od donose11ja takvog suda u vczi s pojedinacnim dobrom. To jc cak i tczc. S drugc strane. kad kazcm kako su moral11i sudovi problematicna stvar. time nc mislim da je potraga za njihovim racionalnim obrazloze11jem uzaludna. I kao sto sam naglasio ranije, utvrditi sta je najbolje za pqjedinca, grupu, zemlju ili covecanstvo. nesto je mnogo vise od pukog, samovoljnog i 11epromisljenog izrazavanja sopstvenog izbora i ukusa; moral11i sudovi. naime. nisu uvek ..cisto subjektivni''. I pored toga, nc moze se tvrditi da se .. opstc dohro sastoji precizno od toga i toga" i da je 0110 .. objektiv11o isti11ito" u 0110111 smislu u kome je to mogucc izreci u mnogim segme11tima matcmatike. logike iii prirodnih nauka. Zato. cak i ako bismo zakljucili kako se javno iii opstc dohro razlikuje od skupa i11dividual11ih dobara. nikakva grupa nabedenih staralaca 11e bi imala pravo da za sebe tvrdi kako vlada .. naukom upravlja11ja" ciju sadrzinu cil1i ,objektivno istinito" poznavanje sadrzine opsteg dobra. Pa opet. ako verujemo kako je opste dobro 11dto vise od zbira pojedinacnih interesa, zar se ne moze pomisliti da bi za razumevanje sadrzine tog dobra bilo potrebno raspolagati strucnoscu koju najcesce vcci11a !judi nema. Ocigledno je da treba znati da li se opste dobro razlikuje od pojedinacnih interesa i, ako je tako. na koji se 11aci11 razlikuje i da li zato. ukoliko razlike postoje, teza o staralastvu dobija na snazi.

Opste dobro: organska iii personalna koncepcija

Od antike do danas jedan fantom 11as proganja u raspravama o opstem dobru. Rec je o ,organskom tumacenju kolektivnih e11titeta.
137

Kad govorimo o dobru nckog lica. manjc vise nam jc psno sta podrazumevamo pod pojmom .,lice". No. kad je ret o dobru kakvog kolcktivnog entiteta, pitamo se kakve je vrste taj pojam. Konkretno. razume se. kokktivitcti mogu biti grad, zajednica. narod. zemlja, drzava itd. Medutim, mozcmo li grad porcditi sa licem. osobom. i ako mozcmo - u kom smislu'? Ponekad se zajednica (kolektivitet) kao sto jc grad uporcdu.Je sa zivim organizmom, sa osobom. Jos od drevnih vrcmcna na politicke kolcktivitete primcnjivale su se .. organske" metafore. No. na koJi nacin tumaciti metaforu. nije uvek jasno. U Repuh/ici Sokrat ccsto govori o .. gradu kao cclini". kao da je rcc o nekoj vrsti prirodnog jedinstva. o organizmu: on isto tako obrcc tu mctaforu kad kaze da je .. pojedinac kao grad".~ OrganiLam kao meta fora jc jcdna stvar. ali je sasvim druga smatrati jedan politicki kolektivitct organiLmom. Treba li zaista ozbiljno smatrati i grado\(: i osobc - da sc tako izrazimo - pripadnicima klase zivih orgamzama'? Organska metafora svakako jc zamisljcna da oznaci poseban nacin razmisljanja o opstem dobru. Jedno mogucc tumaccnjc te mctaforc glasi: Kao .Vto je dohro jedne osohe IU:'.~fo l'i.l:t! od .. dohm hiln kog njenog posehnog de/a. tako je i dohro kolekti1iteta ne.\:to 1i.\c od dohra njego1ih de/o\'(/: dohro jednog grada je ne.\:to vi/;c od dobra njegmih gradana. OfJ.\te dohro se ::ato ne rno::e na kraju sTesti na dohro osoha koje c:inc kolektititct. Posto bi ncki au tori koji koriste organsku metaforu verovatno odbaci Ii OVO tumaccnje, da bismo ga razlikovali. nazvacu ga organi::miikim glcdanjcm na opste dobro. Altcrnativa organizmickom gledistu mogla bi sc naz\ ati humano-centrit:ni osnm dono.\enja kolektivnih odluka. a njcna formulacija glasi. Op.\:te dobro nekog grada iii naroda uvek sc mo:':c ra::/o::iti 11a ono .\:to je dohro ::a osobc u zajednici iii narudu. Op.\:tc dohro nije nc~tu ra::lic'ito ud interesa iii dobrohiti osoba koje 6ne kolektititet. Za razliku od organizmickog glcdista, drzcci sc ovc konccpcije neccmo nikad moci u pojam opsteg dobra da ,prokrijumcarimo"' bilo sta sto nc spada u dobro osoba, daklc, ljudskih bica. Za organizmicko gledanje na stvari sc ponekad misli da je supcnomijc od humanocentricnog pogleda. i to iz dva razloga: njimc se istice da jcdan sistem. a narocito zivi sistem. nc moze uvck biti svcdcn na zbir svojih delova; na taj nacin se priznaju vrednosti kao sto su porcdak. zajcdnica i pravda. sto sc prcma humanocentricnom gledistu ispusta iz 'ida. Medutim. i jcdna i druga kritika odrazavaju nerazumevanje humano-centricnc prctpostavkc.
7 Parag. 577d. str. 225. Organska mctafora )C inic!la u parag. 462b. c. d. c. ,tr. 123-124. i prccutna u mnogim odlomctma. ukljuctquc't 1 po71wtu funkclllnalnu dcliniciJu pravdc: .,raditi samo svoj posao". po analogiji sa svaktm dclom organizma kojt nbavl_ja "oju funkciju (para. 433. 434. 'tr. Y7-9X).

138

Zajednice kao sistemi a ne agregati (celine sastavljene iz delova)

Humanocentricnim postulatom ne pula::i se od ,metodoloskog indi' idualizma", to jest doktrine po kojoj se drustveni fenomeni moraju objasnpvati samo pozivanjem na cinjenice \czane za pojcdincc.x Posto sc sistemi sastoje ne samo od dclova vee i od odnosa izmectu delova. karaktcristikc sistema ne mogu se uvek svesti na osobine jedinica u samom sistcmu. A posto zajednica nije jednostavan agregat poJcdinacnih osoba. vee je cine 1 odnosi izmectu njih kao i izmcctu raznih podsistema. proizlazi da se karakteristike zajcdnice ne mogu svcsti na pojedinacne karakteristikc.9 Da jedan kolektivitet moze imati karakteristike koje se nc mogu S\esti na karaktcristikc pojedinacnih osoba, medutim. nijc sporno. :'\.ko \Crujcmo da su neke karaktcristikc sistema koji je stvorio co\Ck - daklc. hurnanog sistema. recimo: pravda iii jednakost u politickom smislu - same po scbi vrednost. da li pozitivna vrednost tog halitctd dolazi od toga stu jc on koristan za sam sistcm. sasvim odvojeno od bilo koJC \ rcdnosti koJU on im~1 za !jude u tahom sistcmu'? lli. mozda. konkretna karaktcristika ima \Tednost Lato sto koristi ljudima koji cine sistem'? Sta bi sc moglo misliti pn O!ll tczom nije jasno. Pokusaji razjasnjenja po mom misljcnju ce sc po svui priliei nasukati na plieak jednosta\nog pitanja: zbog cega hi mi ---ljudska biea - trebalo da vrcdnujemo neki humani sistcm iznad iii izvan vrednu~tt koju on ima za nas'! Ako odbacimo organizmicka glcdista. humanocentricna koncepcija jos uvek nam omogueujc da occnimo vrednosti koje ljudska bica iz' lace iz zivota u zajednici ili zajcdnicama. Zasto je to tako. videcemo ako razmotrimo ncke mogucc vrednosti zajednice.

Privatni interesi i kolektivni interesi

Humanoccntricnom pretpostavkom ni na koji nacin se ne mummztra znacaj vrcdnosti koje zavisc od pripadnistva grupi ili zajcdnici: na pnmcr. altruizam, ljubav. prijatcljstvo, drugarstvo. hratstvo. ucestvo\anjc u aktivnostima grupc, pravda, red i poredak, bczbcdnost. Jojalnost itd. Treba ipak znati da su modeli i teorije drustva i ponasanja kojima se naglasava individualizam i minimizira znacaj vcza karakteristicnih za zajed .. nicu iii vaznost kolektivnih intercsa - humano-ccntricni. Humanocentricnim glcdistem, mectutim, ne prctpostavljaju se egoizam iii individualizam. bilo kao cinjenica bilo kao vrednost. Naravno da je tacno da pripadnistvo zajcdmcl predstavlja dobro gotovo za svakoga - u stvari. zaista za svakoga. No.
X Ovu deti1ici)u uzeo sam od Luksa 1 I 977. I XO) ci;a
lJ

;c kritika

jczgmvita

snal:nJ.

Kako kazc Dzems Cirir Miler: .. ( ovck kop 1ma g:la\ u m:sto jc mnogo \ isc IH:go

C:o\ ccjc tclo plus njcgova poscbna glava .. ( Jl)7i\. -14).

l.)Y

ako je to tako, onda to dobro iii interes moraju biti ukljuceni u dobra iii intcrese svakoga iii gotovo svakoga. Interesi pojedinca mogu biti, i obicno jesu, siri od privatnih iii .. samooh:::irnih .. interesa. Zato sam se, definisuci humanocentricno glediste, odlucio za rec ,osoba'' pre nego ,pojedinac", Jer sam zeleo da naglasim pojam celokupne osobe, tako da su na taj nacin obuhvaceni svi njeni aspekti. Ako se izrazom .Jjudski interesi" podrazumevaju svi interesi pojedinca kao ljudskog bica. onda ti interesi obuhvataju pripadnistvo zajednici. sto danas znaci - mnogim zajednicima i kolektivitetima. Medutim. vrednost ovahog pripadnistva zajcdnici ide u prilog osobama koje cine zajednicu a ne nckom fantomskom organskom entitetu koji izaziva stetu iii donosi korist ne::aviS/10 od /judi koji IIIli pripadaju. Pema tome. ako je organska metafora mozda korisna kao nacin naglasavanja uzajamne zavisnosti ljudskih bica i vrcdnosti ljudskog opstenja i udruzivanja, organskom (za razliku od organizmickel konccpcijom ljudskc drustvenosti nc podrazumeva sc nista sto \ ec nijc u punom skladu sa humanoccntricnim osnovom kolektivnih odluka.lo Ako sc. s drugc strane. organskom formulacijom implicira organizmicka koncepcija opsteg dobra. onda je ona. po mom misljenju. potpuno pogrcsna. tako da citavoj raspravi nc dodaje nista osim zabune. Ako prihvatimo humanocentricno gledistc, onda. da bismo razumcli sta je opste dobro jednog kolektiviteta. treba saznati koji su intercsi osoba kojc ga cine - i nista drugo. Teza po kojoj upra\ ljaci treba da imaju znanja o nekoj posebnoj vrsti opsteg dobra koju cini ncsto drugo a ne samo kombinacija interesa onih koji cine kolektivitet. iii na koje njcgova politika utice. prema tome, ne moze opstati.

Kolektivne odluke: problem sadriine

Jedna je stvar rcci da se opste dobro sastoji samo od licnih dobara. Sasvim je druga, pak, kako tacno opstc dobro treba da hudc sastavljcno od licnih (pojedinacnih) dobara. Da bi se sastavilo opstc dobro iz pojcdinacnih
I 0 lako sc ncki noviji au tori koji govore o organskoj meta fori oko tc idcjc sla7u. njihovc formulacije ostavljaju me u neizvesnosti. Tako Roberto Lngcr ( 1975) pripi,ujc libcralizmu nacclo individualizma u komc su prisutnc dve grcske-blizanci - mctodoloski individualizam i zanemarivanjc ..grupc ... kao izvora vrcdnosti same po scbi". On suprotstavlja indi\ idualizam nJcgo\oj potpunoj suprotnosti: ,nacclu kolcktivizma izra?cnom u 'organistickim' shvatanjima gn1pe" ...Ova shvatanja - nastavlja on - posmatraju gmpu kao cntitet sa nenvisnom cgzistencijom koja se ne mozc svesti na zivote nJenih l:lanova. i sa grupnim vrcdnostnna odvoJCnim od individualnih i subjektivnih ciljcva svog chmstva. pa cak i sa -.op-.tvcnom licnoscu" ( 1975, 19X4. S2). Sta on podrazumeva drugom poiO\Inom O\C rccclllcc - ni.J<.: mi _1asno. KasniJC jc Unger. kao svoju altemativu libcralizmu, ponudio .. Teoriiu orgunskih gmpa" ( 23n-295 ). L; toj teoriji nc nalazim nista sto se ne bi slagalo sa humanoccntricnim osnovpm za kolcktiYne odlukc. lako iz S\ ega zakljucujcm da on odbacute .. organisticka shvatanja grupc". nisam u stanju da pronadcm nijcdnu nJegovu spccificnu iL.iavu u tom smislu.

140

dobara, potrebno nam je odgovarajuce nacclo. to jest neko pravilo za donosenje odluka.ll Pa ipak, ako se do ncccga u novijim raspravama uopstc doslo. to je da su sva pravila za donosenjc kolektivnih odluka. u ovim iii onim okolnostima, nepotpuna. Posto bi dcmokratiju bilo tesko braniti ukoliko ne podrazumeva i primenu postenih postupaka za donoscnje kolektivnih odluka, cesto je moguce nedostatke nacela \ ecinc 1 drugih pravila dcmokratskog odlucivanja pripisati demokratiji, po S\ oj prilici s prikrivenom namerom da zbog toga treba potraziti neku drugu altcrnativu. u 10. poglavlju govoricu 0 pitanjima pravila vecinskog odlucivanja i o odgovarajucim alternativama. Relevantno pitanjc u ovom kontekstu je da se u argumentu u prilog staralastva, nista manje nego u onom u prilog demokratije, polazi od toga da su kolektivne odlukc ponekad \coma pozcljne. I starateljima, ukoliko nisu jednodusni, potrcbna su pra\ila odlucivanp. Ako se tvoji probrani staratelji ne budu medu sobom slozili - Demo jc upitao Arista - kako ce doneti svoju odluku? Po pravilu vecinc') Dcmovo pitanje ne moze se tek tako odbaciti kao trivijalno. Iako pristalicc tczc o staraocima imaju izrazenu tendenciju da nc govorc mnogo o ncslaganju izabranika-upravljaca, vcrovati da se neslaganja ne dogadaju protivno jc svakom ljudskom iskustvu. I njima su, dakle -- ako nc zcle da im odlukc budu sasvim samovoljne - potrebna pravila odlucivanja. Prcma tome, ako jc problem nalazenja postenih pravila ozbiljan za demokratski proces. on nista manje nije ozbiljan i za bilo koji alternativni proees donosenja kolektimih odluka, pa i za onaj po sistemu staralastva.

RIZIK, NEIZVESNOST I KOMPROMISI

u odbranu sistema staralastva cesto se istice da se poznavanje mmala i naucna sposobnost, pa time i sposobnost donosenja politickih sudova. mogu zasnivati na racionalnoj izvesnosti. Tako. u poredenju sa sudovima obicnih !judi u kojima se odrazavaju sve neizvesnosti jednostavnog, svakodnevnog misljenja, staraoei su u stanju da steknu znanja o tome sta je najbolje za zajednicu. pa se takva znanja priblizavaju onome sto bi se moglo kvalifikovati kao racionalna izvesnost. lpak, svakom ovakvom pretpostavkom zanemaruje se bitna karakteristika sudova o vecini znacajnih pitanja politike: oni se, naime. moraju zasnivati na procenama ri:::ika. nei:::\'(!sno.1ti i kompromisa. Novijim analizama proeesa odlucivanja izneta je na svetlost dana nova i fatalna mana koneepeije staralastva koju starija filozofska odbrana i kritika msu bile u stanju da razotkriju.
II Raspravlpjuci o tom problemu autori cesto govore o ..zbrajanju indiYidualnih interesa". Meni se u ovom kontekstu vise dopada izmz .. sastavljanjc"' iii .. slaganjc u cclinu"'. kako bi se izbegao utisak da je najbolje rc~cnjc - jednostaYno sabrati glasove a zatim tome prilagoditi onaj izbor na koji ukazujc najveci bro1 glasova.

141

Politicke odluke su gotovo uvek. u najboljem slucaju. nzicnc u tom smisJu StO SC njima zahteva izbor izmcdu aJtcrnatJVa cijc SU posJcdiCC sanw mogucc a ne izvesne. Kad bi posledice bile sigurne. ncke od muka u procesu odlucivanja bi nestale. Medutim. ono sto jc toliko obeshrabrujuce jestc strahoviti rizik ishoda. Zamislimo da smo suoceni sa sledecom situacijom. Ncobican i virulentan oblik gripa koji se javio u Aziji uskoro sc occkujc i u Sjedinjcnim Drzavama. Ukoliko se ne prihvati pogram odbrane od njc. bolest ce usmrtiti 600 !judi. Strucnjaci pred!azu dva alcrnativna programa. Ako se usvoji jedan, spasce se 200 !judi. a ako se prihvati drugi, postoj1 33 procenta verovatnoce da ce 600 !judi biti spaseno i 6A proccnata vcrovatnoce da se niko nece spasti. Koji program, dakle. trcba prihvatiti') Nc postoji nedvosmisleno ispravan odg:mor na mo pitanjc. Osim toga. odgo\ori kojc !judi daju na ovakva pitanja. cini sc. ?a\isc od nacina na koji sc alternative prczcntiraju. Ekspenmcntima jc utvrdcno cta vccina !judi. kad su alternative prezentovane na navedeni nacin. bira emu prvu. Pa ipak. ako sc primeni drugaCija - iako logicki istovetna - formulacija, vccina !judi cc odabrati drugu altemativu! Stavise, ovaka\ obrt u stavu .. karaktcristican jc i za uccnc i za prosecnc anketiranc pojedince". Suoccni sa rizicima i potrcbom da sc odluce, !judi masovno donose nedoslcdne sudovc. a u tom poglcdu ponasanje strucnjaka, kako izglcda. nije bolje od ponasanp obicnih ljudi.l] Medutim, problem racionalog izbora Jos je vise otczan zato sto su (za razliku od navcdenog hipotetickog primcra) sami verovatni ishodi nepoznati. Oni naimc nisu samo rizicni kao kod bacanja kocke. gde je tcoretski mogucc znati pojedine mogucnosti. Ishodi politick1h odluka sustinski su ncizvesni. jcr sc u najboljem slucaju verovatnoca pojedinih mogucnosti siroko umnozava. lstovremeno. kod gotovo svih znacajnih politickih odluka Lahteva se donosenjc sudova o relativnoj pozeljnosti kompromisa izmedu razlicitih vrcd nosti: jcdnakost uporcdcna sa slobodom. visoke nadnicc nasuprot mcdunarodnoj konkurentnosti na trzistu, stcdnja nasuprot potrosnji. kratkorocni dobici nasuprot dugorocnim, itd. Obicno, takode, politicki sudovi zahtcvaju procenu kako neizvcsnosti tako i kompromisa izmedu pojedinih vrednosti. U takvim okolnostima superiorna sposobnost strucnjaka smanjuje se - do nestajanja. Prctpostavimo. na primer. da mozemo birati izmedu dvc strategijc nuklearnog ratovanja. Po jednoj postoji velika mogucnost da sc nuk!eami rat zauvek izbegnc. ali, ako do njega ipak dodc, bukvalno citavo stanovnistvo Sjedinjenih Drzava bi bilo zbrisano sa lica zemlje. Kod druge strategije, sansa za izbegavanjc nuklearnog rata znatno je manja, ali ce zato rat najverovatnije izazvati daleko manjc gubitaka - mazda C:etvrtinu americkog stanovnistva. Jasno jc da za ovakvc probleme ncma i ne moze biti ,strucnih" odgovora.
12

Primer i citat su iz Kanemana i herskllg i19R3a. 39: \id1 1

!9~3b.

:293-315)

142

VRLI~E

Prema tome, krajnje je sumnjivo da staratclji ( .. odabrani upravitclji .. ) mogu posedovati ::nanje - bilo moralno. instrumentalno iii prakticno - koic bi opravdalo njihovo pravo da vladaju. Mcdutim. ni ndo <:uperiornije znanjc ne bi u tom poglcdu bilo dovoljno. Mozcmo li \erovati nasim nabcdcnim staraocima da ce U\'ek ici za opstim dobrom a nc samo za S\ ojim sop:-;t\Tnim? Imaju !i oni za to i potrcbnih vrlina' 1 Pristalice ovog shvatanja mogle bi odgovoriti da staraoci nisu nista vise podlozni zloupotrebi svojih ovlascenja od funkcioncra na kojc su ta ovlascenja preneta u demokratskim sistemima. Mectutim. tcorijorn o staralastvu ne predlaze se uopste da mi de/egiramo vlast upravljacima. U stvari. ovlasccnje na vladanje bilo bi permanentno otudeno a nc delcgirano: narod. dakle. ne bi mogao legalno i ustavnim nacinom. a prctpostavljam ni racionalno iii moralno. sebi to ovlasccnjc da vrati ako zakltuci da to trcba uciniti. Njegov jedini izlaz tada bi bila revolucija. Staraoci bi bili i van narodne kontrolc. bez obzira na to koliko jC ona u demokratskim porccima ponekad manjkavu. Oni naj\ crm utnijc ne bi ni postovali demokratske vrednosti i. u samoj stvari. prczirali bi javno mi.\ljenie kao ::nanje koje nije pravo. Posto sam spomenuo Klemansoov aforizam i Marfijev zakon. mo/da bi trebalo navesti i druga dva relcvantna i koncizna gleclista. Jedno od njih je cak i poznatije i itekako zasnovano na iskustvu. Rcc je o konstatacij i lorda Aktona da vlast najcesce izopacuje. dok apsolutna vlast izopacujc potpuno. Druga se odnosi na sledece reci Ozona Stjuarta Mila: ,Prava i interesi svih i svakoga bezbedni su od ugrozavanja samo ako je zainteresovana osoba sposobna i re5ena da se za njih sama izbori ... Ljudska bica siguma su od zala koja im mogu naneti clrugi u meri u kojor raspolazu snagom da sama sebe .5tite (Mil. 1861/1958. 43 ). Generalizacije Mila i Aktona, kao i misli Klemansoa i Marfija. naravno, nisu ,zakoni'" u nekom striktnom smislu. To su pre prakticna rasudivanja, pravila mudrosti i osnovani zakljucci o nacinima na koje svet funkcionise. No, ako je. kako verujem, tu rec o uglavnom ispravnim opisima tog sveta, onda vizija o istinskom staralastvu postavlja ncljudske zahtcvc samim staraocima.

ISTORIJSKO ISKUSTVO
Ovakav zakljucak podrzava nedavno istorijsko iskustvo. Uslovi koji su stvorili Mletacku republiku vise ne postoje i nema izglecla da se ponovo pojave u ovom iii sledecem veku: u nase doba svecloci smo jeclnog: novog istorijskog fenomena koji nazivamo totalitarizam. Iako su nove i ekstrcmnc karakteristike ovakvih rezima cesto prenaglasene. to je u velikoj men ]Z()"" > ,,

QJ<-

'[

143

,, "-... y 11.

'

strilo nasu svest o sirokim mogucnostima postojanja losih sistema vladavine u modernom drustvu. Ljudsko drustvo. naimc. vise no ikada ranijc. poseduje znatan potencijal za uspostavljanje centralizovane dominacije. Po citavom svetu autoritarni rezimi, koji se veoma razlikuju po strukturi. ideologiji i nacinu funkcionisanja, isticali su svoju legitimnost kao jedini pravi staraoci koji brinu o opstem dobru. Podaci o tim rczimima navodc na najmanjc tri zakljucka. Prvo, sustinska istina u Aktonovom melanholicnom aforizmu itekako je povrdcna. Drugo, u tim sistemima zapazena je izrazita sklonost prema grdkama, jer moe ovakvih upravljaca dovodi do praksc iskrivljavanja informacija i preterane ekscentricnosti samih tih upravljaca. Trece, ni u jednom ovakvom rczimu nisu razvijeni bilo kakvi pogodni nacini rcgrutovanja i obrazovanja staratelja koji bi zadovoljili potrebne kriterijumc. niti uklanjanja onih staralaca na najvisim nivoima koji ne obavljaJU duznost kako trcha. Prema tome, takvi rezimi upadljivo nemaju 'ladaoce koji bi posedm ali one \Tlinc i znanjc - moral no. instrumental no i prakticno - kojc ~c zahtc\ a kao opravdani osnov vlasti staralaca. U isto vrcme demokratska teorija i praksa dozivelc su ,c]ike promcnc. nuzne za resavanje savrcmenih problema znanja. informacija i razumevanja. kao i koriscenja eksperata. Iako su Platon i drugi kriticari ccsto napadali demokratiju kao rezim ll komc vlada sirovo ... neposredovano" i neinformJsano javno mnjenje, to je tumaccnjc koje nude ncprijatclji dcmokratije, a ne njeni prijatelji. Cak i medu pristalicama neposredne dcmokratijc. samo su najprostodusniji pretpostavljali da se do odluka u skupstini dolazi samo posto se putem podrobnog obavestavanja. otvorcnih ispitivanja i istrazivanja. rasprave i drugih oblika gradanskog saznavanja razjasni problem o komc sc odlucuje. U modernim demokratijama, s njihovim razradenim sistemima predstavljanja, delegiranja, specijalizovanih komiteta i administrativne ckspertize, u znatnoj mcri su se povecali kolicina i kvalitct informacija a time i razumevanje koje utice na odlucivanje. Nerazumno je i irclevantno. prcma tome, porediti jednu idealizovanu sliku vladavinc mudre elite punc vrlina sa vladavinom gomile - sto Sll cinili Platon i mnogi neprijatelji dcmokratJje jos od njegovog doba.

ZASTO FILOZOFI NE TREBA DA BUDU KRALJEVI I VICE VERSA

Sa sv1m SVOJ1111 manama, teza o staralastvu cini znacajnu uslugu politickoj misli time sto insistira na znanju i vrlini kao o bitnim kvalitctima vladavine u dobroj drzavno-politickoj zajednici. Zancmariti njihov znacaj bilo bi opasno i za demokratsku teoriju i za demokratsku praksu. Obazrivost i prakticna mudrost nam i pored toga nalazu da kao iluzornu odbacimo nadu da se do najboljeg moguceg rezima moze doci .,icdino 144

ako filozofi budu vladali kao kraljcvi u gradovima. iii ako oni kojc danas zovemo kraljevima i upravljacima budu zaista podrobno proucavali tilozofiju; drugim recima, politicka vlast i filozotija sc stapaju i ne sme se dopustiti da jedna nadvlada drugom" (Piatono\'(/ Repuh/ika. Gruberov prevod. para.

4 73d, str. 133 ).

Pomenute dva aktivnosti se. naime. medusobno iskljucuju. Time nc mislim da upravljaci ne mogu imati nekih .Jilozofskih" sklonosti - kao sto su i imali. Ali. imati filozofski nastrojen urn jc jedno. a hiti lilozof jc nesto drugo. Recju .. filozof' ne podrazumevam njcno danasnje profcsionalno znacenje koje se odnosi na profesora - predavaca filozofijc na fakultctu iii saradnika u filozofskim casopisima i slicno. vee na filozofa koji se kao Sokrat i Platun cclim svojim hiccm posvccuje horbi za istinu. pros\Cccnost i razumcvanje smisla stvari i. posebno. pitanjima pravde i dohrobiti cmcka.l' Vladaoci iii upravljaci obicno nisu mnogo zaintercsovani za ova he podull\ ate i malo JC njih kojc bi rezultati ovakve aktivnosti zadovoljili. lsto tako. ni tilozoti u Platonovom smislu ncmaju mnogo zelje da vladaju. jcr hi vladanje predstavljalo prepreku njihovom traganju za istinom - sto oni savrseno dohro znaju. I sam Platon je to znao. Stoga su neki autori tvrdili da jc smisao Repuhlikc ironisanje: po njima je Platon nameravao cia nam pokaze zasto jc fiktivna republika koju je opisivao. u st\ari. nemoguca. No. bez obnra da li je ova tcza tacna. on nam u svojoj cuvcnoj mctafori o pecmi kazc da cc se onaj ko napusti njene zidove. po kojima poigravaju slike pod svctloscu udaljene vatre. i vidi sta je stvarno i istinito u jarkoj svetlosti sunca. Iesko odluciti da se u pecinu vrati. Pa ipak. svet politikc JCste u pecini. to jest tamo gdc istina nikad nije u potpunosti dostupna. Obazrivost i prakticna mudrost upucuju nas na jos jedan argument protiv vizije staralastva. Nesavrsena demokratija je nesreca za narod u zemlji u kojoj je to slucaj. a nesavrseni autoritarni rczim jc - uzas. I ako nam obazrivost savetuje primenu .,maksi-min" strategije - to jest. izbor one alternative koja je najbolja medu najgorim ishodima - onda nam iskustvo koje smo dozivcli u dvadesetom veku snazno negira ideju staralast\ a. No. ako umesto toga primenimo .. maksi-maks" model - i on ce nas dovesti do toga da se opredelimo za demokratiju pre nego za staralast\O nad narodom. Demokratija je, naimc, po svojim idcalnim ishodima holja. U jednom idealnom sistemu staralastva. samo staratelji mogu ostvariti jednu od osnovnih sloboda - slobodu ucestvo\ anja u izradi .z:akona koj i ce hiti obavezni kako za samog ucesnika tako i za zajednicu u kojoj on zi\i. \1edutim, u jednoj idealnoj demokratiji cita\ narod uziva tu slobodu.
13 Kako G. A. Grube primectqe. u P\OJ 'i\OJOJ rcccnici kao 1 na drugim mc,tlma u svojoj Repub/ici, .. Platon nc misli da svetorn trcba da vladaju bledi mctati1icari iz udaiJ-:noo.;Jt s\OJih razmisljanJa; njegov je stav da dr?a\ nil, treba da bude mislilac. ljuhttelj istim:. icpPtc i Boga. covek sa visoko razvijenim smislom za \ rednosti" ( ihic/.. napom. 13. I :n I

145

Tacno je da u demokratskom rezimu postoji rizik da ce narod praviti greske. No, taj rizik postoji u svim rezimima u realnom svctu, a najvccc nepromisljenosti i grcske u ovom veku pocinili su lideri u nedemokratskim zemljama. Pored toga, mogucnost ciniti greske je i mogucnost uccnja na njima. I kao sto odbacujemo paternalizam kad jc rec o individualnim odlukama, jer se njime sprecava razvoj nasih moralnih sposobnosti, tako treba odbaciti i staralastvo u javnim poslovima, posto se time ometa razvoj moralnih kapaciteta citavog naroda. U svojoj najboljoj varijanti samo dcmokratska vizija u stanju je da nam pruzi nadu - sto staralastvo nikad nc moze - da ce se angazovanjem u vladavini samim sobom celokupan narod. a ne samo njegova manjina, nauCiti da vlada kao moralno odgovorna zajednica.

146

DEO TRECI

TEORIJA DEMOKRA TSKOG PROCESA

POGLA VLJE 6.

OPRAVDA VANJE IDEJE PODJEDNAKE SUSTINSKE VREDNOSTI

Iznositi argumente da su anarhizam i staralastvo ncpodobni daleko jc od toga da predstavlja dokaz da je demokratija najbolja alernativa. Kojim se razlozima moze verovanje u demokratski proces racionalno dokazati iii. ako izraz ,racionalno'" deluje suvise ambiciozno. bar razlozno opravdati'! Da odgovorimo na ovo pitanje, pocecemo prctpostavkom prema kojoj pripadnici nekc asocijacije, da bi ziveli zajedno u njoj, moraju imati postupak za donosenjc odluka o nacelima, pravilima. zakonima. politici. ponasanju itd. Od njih se ocekuje da se ovakvim odlukama povinuju jer su one ohan'::nc. Posto se takve odluke u asocijaciji veoma razlikuju od opredcljenja i odluka pojedinaca, mozemo ih nazvati upravlja{kim iii ohme::ujudm kolektivnim odlukama. Da bi ziveli zajedno u nekoj skupini iii asocijaciji, prema tome, ljudima je potreban odgovarajuci postupak iii proces kojim dolaze do upravljackih odluka - i to je politicki proces. Ako bih sasvim uprostio alternative, jedno rdenje moglo bi biti hijerarhijski poces: samo neki lidcri bi u tom slucaju donosili odluke. Idealno uzev. mozda bi ti lideri bili jedna relativno mala grupa koja u velikoj meri poseduje odgovarajuce znanje i vrlinu. Takvo idealno resenje je, naravno, vladavina staralaca. Alternativa o kojoj cu sada govoriti je, medutim, demokratski proces upravljanja. U osmom poglavlju izlozicu jednu seriju kriterijuma po kojima se demokratski proces razlikuje ne samo od staralastva vee i od ostalih alternativa. U meduvremenu ce nam biti dovoljno da se zadrzimo na pojmu demokratije kao ,vladavini naroda" iii, ako jos malo suzimo tu ideju, kao vladavini demosa, to jest korpusa gradana ciji se clanovi smatraju jednakim u sferi dolazenja do upravljackih odluka.

DEMOKRA TIJA KAO POTENCIJALNO NAJDOSTUPNIJI SISTEM

U mnogim pokusajima obrazlaganja dobrih strana demokratije govori se o demokratskim sistemima koji se veoma priblizavaju idealnom shvatanju. Idealni politicki sistemi i, narocito, idealne drzave nikad nisu postojali. ne
149

postoje, i po svoj prilici nikad nece postojati. Izlozicu zato argumcntc u prilog dcmokratiji koji. iako suvisc slobodm i nefilozofski da bi uhcdili politikologe i tilozofc. mogu imati daleko siru privlacnost nego prctezno filozofski argumenti. Ne hih cak bio iznenaden da je to i skriveno ubcdenje mnogih teoreticara demokratije i ncfilozofski osnov njihovih poduhvata. Rec je jednostavno o tome da kad !judi aktivno prilnate idcju dcmokratije, ona ima tendenciju da proizvodi potencijalno najdostupniji politicki sistem iii. bar. relativno najbolju drzavu. Prcma ovom glcdistu. mnoga tilozofska obrazlozenja demokratije su svakako tacna. No. u njima sc govon o politickim idealima pre nego o neposrednom ljudskom iskustvu. Trezvcni uvid u to iskustvo. kako istorijsko tako i savremena. pokazuje cia su ona politicka drustva koja su stvarno postojala. iii koja danas pos!OJC. a koja su hila najbliia kritcrijumima demokratskc idcjc - uzev sve u obzir -drustva holja ncgo ~'a druga. To ne znaci da su savremene ,demokratijc". danas iii ikada ranijc. bile veoma demokratske zemlje - mcreno standardima dcmokratskih idcala. Mcdutim. kao rezultat vcccg uklapanja u tc standardc no sto jc to slucaj sa ostalim rel:imima. one su u celini i sa svim svojim ncsavrscnostima uspcsnijc nego bilo koja druga dostupna nedemokratska alternativ a. Kako treba prosuditi vrednost ovahog tvrdcnja? Da li jc demokratija opravdana iii ne, nc moze se racionalno odluciti dok jc nc uporcdimo sa njenim alternativama. Je li. na primer, superiorna u odnosu na sistcm staralastva one vrste koju je zamislio Platon u svojoJ Republici'? Da bismo nacinili ovakvo poredenje. moramo ne samo dosta znati o demokratiji shvacenoj i kao ideal i kao prakticno dostupna realnost: potrebno je da razumemo i alternativu - i kao ideal i kao prakticno dostupnu realnost. Vrseci ovakva poredenja. medutim, moramo izbeci da poredimo .,idealne pomorandze'" sa .,stvarnim jabukama'" - sto je pogodan postupak proracunat da pokazc kako su stvarne jabuke inferiorne u odnosu na idcalne pomorandzc. Iako se poredcnja cesto, izriCito iii precutno. cine izmedu idcalno zamlsljcnog funkcionisanja jedne vrstc rezima i stvarnog funkcionisanja drugog. tdko je videti sta se time postize. Zato jc. izgleda, pogodnije uporediti dcmokratski ideal sa idealom staralastva i stvarnost demokratijc u praksi sa stvarnoscu hijerarhijskih re:lima, takode u praksi. To. mcdutim. nijc lak zadatak. Da bi sc obavio, bio bi nam potreban dobar dco ove knjigc. Zbog toga argumentaciju u ovom i slcdecem poglavlju trcba citati jcdino u vcz1 sa argumentacijom obradenom u poglavljima koja dolaze za njima.

IDEJA SUSTINSKE JEDNAKOSTI

Ocigledan prigovor tvrdnji da se do najboljeg prakticno moguceg sistema moze doci kad jcdan narod aktivno usvoji ideju demokratijc. svodi se na to da je taj argument bez smisla ukoliko nc znamo sta se podrazumcva

!50

izrazom ,najbolji". Po kojim kriterijumima treba proceniti vrednost demokratije kao ideala iii stvarnosti? Verujem da se gotovo svi pokusaji odgovora na jedno ovakvo pitanjc sticu na kraju, cak i precutno, u jednoj postavci koja je toliko fundamentalna da je nalazimo u gotovo svakom argumentu moralnog karaktera. Mozemo je nazvati idejom sustinske jednakosti. Jedna verzija te ideje sadrzana je u cuvcnom odlomku u Lokovoj Drugoj raspravi o vladavini: lako sam gore rekao da su svi /judi po prirodi jednaki, ne treba shvatiti da sam time mislio na svc vrste jednakosti: godine starosti i vrlina daju ljudima pravednu prednost; uzvi.~enost duinosti i ::asluga mogu nckc !jude staviti iznad prosecnog nivoa: rodenje moze uciniti, a i ::ajednica iii kori.1( da pojedinci ukazuju postovanje onima kojima je priroda, zahvalnost iii kakav drugi obzir to pravo dalo; pa ipak, svc se to slazc sa jednako.\:ht u kojoj se nalaze svi !judi u pogledu jurisdikcijc iii prevage jcdnog nad drugim, a to je bila jednakost o kojoj sam govorio povodom odnosa u poslov ima - a koja se sastoji u jednakom pravu koje svaki covek una na svoju prirodnu slohodu, ne podvrgavajuci se volji iii v lasti bilo kog drugog coveka. (Lok, 16R9/90, 1970, gl. 6, par. 54, str. 322). Lok je pripisivao ljudima jednu vrstu ur{)(tene iii su.\'tinske jednakosti koja, iako sasvim irelevantna u mnogim situacijama, treba svakako da budc od1ucujuca u izvesne svrhe i, posebno, svrhe vladanja. lako Lok svoju verziju iskazuje u specificnom obliku, on se sa mnogima slaze u fundamentalnom uverenju da su .,svi !judi" (iii sve osobe?), bar u stvarima koje zahtevaju kolcktivne odluke, jednaki iii da ih treba smatrati jednakim, i to u jednom znacajnom smislu. Podtekst ovog pojma nazvacu idejom sustinske jednakosti. U kom pogledu su sve osobe sustinski jednake i kakve zahtevc ukoliko ih uopste ima - ta njihova jednakost namece u postupku donosenja kolektivnih odluka? Lakse jc reci sta sustinska jednakost ne znaci, sto cini Lok, nego preciznije navesti sta ona znaci. Za Loka ova jednakost oCigledno podrazumeva da niko po prirodi nema pravo da podvrgne drugog svojoj volji iii vlasti. lz toga sledi da ,niko nc moze biti ... podvrgnut politickoj moci drugog bez sopstvenog pristanka" (gl. R, paragraf 95, str. 348) I Za nckc, medutim, sustinska jednakost znaci da sva ljudska bica poseduju sustinsku vrednost iii, obrnuto, da nijedno lice nije sustinski superiorno u odnosu na drugo.~ Za Ozona Rolsa, koji smatra da je idcja prema kojoj sva
1 (etrdeset godina ranije su clanovi strankc Drugog parlamcnta (puritanski ckstrcmisti) insistirali na tome da prirodna jednakost podrazumcva potrebu za pri!>tankom. Upor. Ricard Overton i DZon Lilbam (1646)- Vudhaus 193R, 69.317.

1 ,.l zaista mislim da i onaj najsiromasniji u Engleskoj mora da zivi s\ oj zivot. kao i onaj najveci; zato, sire, iskrcno verujcm da svak1 covck koji 7Jvi pod ncciJom vlascu. trcba pno svojim pristankom scbc toj vlasti da potcini." lz govora Vilijcma Rejnboroa na PatniJcvim debatama, 29. oktobra 1647. godinc (Vudhaw, 193R, 53).

151

ljudska bica imaju jednaku sustinsku vrednost Ism isc ncodredcna i clasticna, ta njihova sustinska jednakost sastoji se vise od sposobnosti koncipiranja sopstvenog blagostanja i sticanja smisla za pravdu) Za druge autore ova jednakost znaci da se blagostanju iii interesima svake osobe mora pokloniti ista paznja; to je dobra poznato nacelo podjednakog razmatranja svacijih interesa (npr., Ben, 1967, 61 i dalje). U kome su odnosu ovakva razlicita tumacenja jednakosti i da li ona u krajnjoj liniji zavise od ideje sustinske vrednosti - u tcoriji Je sporno 1 na tome se ovde ne treba zadr:Zavati:< Pa ipak demokratija bi, kao Platonova republika. mogla biti samo ncsto malo vise od filozofske fantazije. da nije upornog i rasprostranjenog uticaja uverenja prema kome su ljudska bica sustinski jednaka i to na jcdan fundamcntalan nacin - iii da jc to. bar. ncka hitna grupa Ijudskih bica. Istorijski je ideja sustinske jednakosti dobila mnogo na snazi. narocito u Evropi i zemljama u kojima se govori englcski. od opstc doktrinc judcjstva i hriscanstva (koju je delio i islam), prema kojoj smo svi mi podjednako bozja dcca. I bas na tom uverenju je Lok i zasnovao s\oju postavku o prirodnoj jcdnakosti svih osoba. Cak i ako se rezonovanje na moralnoj osnovi shvati nezavisno od njegovog religijskog porekla. sto jc uglavnom hio slucaj u nckoliko poslcdnjih vckova. ideja sustinskc jednakosti prihvatala sc bez ikakvc rezcrvc. Tako. imamo Bentemovu izreku ,.svako se racuna kao jedan. a niko ne vrcdi vise od jednoga", za koju je Dzon Stjuart Mil rekao da bi ,.mogla potpasti pod utilitaristicko nacelo kao objasnjavajuci komentar" (Mil 1863. 1962. 319).5 Bentem, a i svi utilitaristi. polazio je pri tom od premise da. bez obzira kakvi su Dzons iii Smit, i bcz obzira kako sc mogu opisati krajnji standardi
3 Po Rolsovom gledistu. pravda se duguje svim .. moralnim osohama". ali sva ljudska bica nisu kvalifikovana da budu moraine osohe ( 1'171. 505 ). 4 Ricard Fletmen nalazi da JC Frankcnina i Vlastosova doktrina ..jcdnakc sustinskc vrcdnosti ljudskc licnosti" primcnljiva .. samo ako su razlicitc manifcstacijc \Tcdnosti po svom znacaju usklactene pa je mogucc ravnomcrno svima udovoljiti ... Mcctutim. za moralna i politicka pitanja osobeni su kontrovcrzno ponasanJe. sukobi intcresa i ra;liciti zahtcvi" (Fictmcn 1967. 5R). lako Rols odbacujc podjcdnaku sustinsku vrednost kao osnov S\ojc tconjc pravdc. n.Jcgo\im rescnjem problema zastitc intcrcsa lica koja nemaJU potrehna svojstva .. moraine licnosti" - detc potpuno ometeno u razvoju. na primer - zahtcva sc da u nne takvog lica dcluJu paternalistickc vlasti. ,.Paternalistickc odluke trcba da sc zasnivaju na zcljama i intcrcsima takvog pojcdinca. ukoliko nisu nerazumni. a ako se to nc muic utvrditi - na lcoriji primarnih dobara" ( Rols 197 L 249 ). Mcdutim. zasto treba stititi intcrcse osoba koja ncmaju svojstvo moraine licnosti'? Cini se da je Rolsov odgo\'l)r u tome da hi u praksi bilo ncratumno uskratiti pravdu onima kojima nedostajc ovo svojstvo - jer bi .. rizik za pravednc mstitucijc bio prcvclik" (506). On pri tom ne brani ovu sumnjivu prakticnu ocenu, pa jC ncmogucc otct1 sc utisku da jc time ideju sustinske jednakosti prokriJumacario na zadnja vrata. 5 Tacan izvor iz koga JC Mil uzeo ovu Bcntemovu opasku nijc uopste Jasan. Upor. F. Rozen 19113. 211-220 i n3-22R. Zahvalan sam Dzcjni Mcnsbridz stu mi jc skrcnula pazn.Ju na ova.1 nedostatak.

152

dobrobiti (sreca. zadovoljstvo. lagodan ziH1t iii korisnost). Dzonsova srcca (iii bilo sta drugo) moraju se racunati na potpuno isti nacin kao i Smitova. Drugim recima, ne smemo meriti DzonsO\ u srecu .. usahlim" mernim jedinicama zato sto je on ncpismcni poljoprincdni radnik. a Smitovu velikim jedinicama. jer je on umetnik rafiniranog ukusa. C'ak i kad je Oz. S. Mil tvrdio da su ncka zadovoljstva bolja od drugih. on se uporno drzao ovog aksioma, jcr je za njega kao i za Bcntema rclativna vrednost nekog predmcta iii aktivnosti zavisila od njihovog doprinosa zadovoljstvu iii srcci rclevantnog subjckta. a ne od sustinskc iii spccificne vrednosti takvog subjekta.h Utilitarizam je. naravno. ranjiv na mnogo nacina pa jc uvek bio izlagan teskom napadu. i to narocito onih koji pokusavaju da ukazu na to da pravilan pravac akcije, duznosti, obaveze iii prava - nije opravdan samo zbog svojih utulitaristickih posledica. Mcc1utim. ti filozofi. od Kanta do Rolsa. obicno takocte usvajaju premisu sustinske jednakosti. Upornost i opstost pretpostavke sustinskc jednakosti u sistcmatskom moralnom rezonovanju mogle bi se pripisati postojanju jcdne norme koja jc toliko usanccna u svim zapadnim kulturama. da je nc mozcmo odbaciti a da pri tom nc poreknemo sopstvcno kulturno naslede i time negiramo ono sto jesmo. Mec1utim, osnov usvajanja te norme, koji sc oslanja manje na istoriju i kulturu a vise na svoju razumnost. jcste tcskoca pruZ'anja racionalnog obrazlozenja bilo kojc alternative samoj toj nonni. Istini za volju. ova ideja se moze odbaciti zbog svojc unutrasnje protinccnosti. 7 No, odbaciti je znaci, u stvari, potvrditi da ncke lj ude treba smatrati i trctirati kao suWnski privilegovane, sasvim nezavisno od bilo kakvog njihovog drustvcnog doprinosa. Opravdati ovakav stav je veoma tezak zadatak koji, koliko znam. do sada niko nije uspeo da resi. Pitanje ipak i dalje ostaje otvoreno: naime, sta sustinska jednakost znaci? Aspekt koji je po mom misljenju najrelevantniji za demokratski proces izrazen je u nacelu podjednakog uzimanja u obzir interesa svih. Mcc1utim. sta sc tim nacclom zahteva nije dovoljno jasno. Da bih stvar razpsnio, govoricu o jos nekim znacenjima tog nacela, da bih, po ugledu na Loka, ukazao na to sta ono ne znaci. Pre svega, tim nacelom se podrazumeva da se tokom procesa kolektivnog odlucivanja interesi svakog lica na koje se donete odluke odnose moraju (u granicama mogucnosti) precizno protumaciti i obznaniti. Razumc se da bez ovog koraka interesi svakog pojedinog .. subjekta" ne mogu biti
6 ,.Prvo nacelo utilitaristicke seme savrscnc nepristrasnosti u odnosu na sva lica ... mo7c sc bolje izraziti pretpostavkom da jc podjcdnaka kolicina srccc podjcdnako potrchna svim osobama" (Mil 1863. 1962, 319. napom. 2 ). 7 Prema :vfahahharuti. epskom iZHJru trad1cionalnog hinduizma. !judi dolan~ na sv ct u sustini nejednaki zbog razlika u rclativnoj cistoti IIi zlu kojc su sakupili kroz svo1a dcla u prcthodnom Zivotu. Na taj nacin se ranijim dcl1ma 1 njihmim poslcdicama tumaci porcklo kasta ( Somdzi 196 7. 187)
15~

uzeti u obzir, a jos manje razmatrani na podjednak nacin sa ostalim intcresnna. Pa opet. ovim nacelom ne podrazumcva se i da ,subjekt" cij1 sc interesi moraju uzeti u razmatranje takodc treba da bude i njihov ,tumaC'. No. isto tako. ni da ,,tumac" uvek mora biti i onaj koji odluke donosi. Pretpostavimo da su subjekti EjbL Be1ker i Kar. ali da je Doson naJbolji moguci tumac njihovih interesa. dok najbolje odluke donosi Ekls. od koga se zahteva da na podjednak nacin uzme u obzir interese one prvc trojice. Po nasem nacelu bilo bi potrebno nc samo da (I) Doson tacno protumaci i izrazi njihovc interese. vee i da (2) Ekb u potpunosti shvati Dosonovo tumacenje 1 zatim (3) da donesc odluku posto je u punoj mcri uzeo u obzir intercse svakoga od zainteresovanih onako kako ih jc protumacio Doson. Pored toga. potrcbno je (4) da Ekls u svom odlucivanju zaista postupi na jl!dnak nacin sa intercsima svakog zamtcresO\anog. To znaci da Ekls postupa sa Ejblom. Bejkerom i Karom kao sa subjcktima sa JCdnaknn pravom da se njihovi intercsi zadovolje. sto podrazumcva da zahtcv ni jcdnog od njih ne moze biti sustinski privilegovan. Pretpostavimo da sc Ejblovim intcresima najboljc izlazi ususret ako sc odahcrc .. X". Bcjkcrovim .. Y". a Karovim .2". Nacelo zabranjujc Eklsu d:J od:Jbcrc .. z-. rccimo zato .~to je Karov zahtcv da dobije ,.Z" sustinski supcriuran (iz bilo kog razloga) u odnosu na Ejblov zahtev za .. X" iii BejkerO\ za .. Y". Ekls zato mora da iznade odluku koja je u odnosu na Ejbla, Bcjkcra i Kara neutralna.x

Slabe strane ideje suStinske jednakosti

Sama za sebe, ideja sustinske jednakosti nijc dovoljno otporna da bi mogla posluziti kao argumentacija u zakljucivanju. a svakako i u obrazlaganju demokratije. Njcne slabe strane ispoljavaju se bar na dva nacina. Na prvom mestu, granice koje se njom postavljaju nejednakostima krajnje su siroke. Ona ne znaci. na primer, da svi mi irnamo podjednaka prava na jednake udele - bilo to u glasanju, gradanskim pravima. zdravstvcnoj zastiti iii bilo cemu drugom. Ako se ideja i odnosi na raspodelu izvesnih dobara. ona i daljc van svog domasaja ostavlja sirok dijapazon drugih. Ako. recimo. moj sused ima bolesne bubrege pa mu je potrebna dijaliza da bi mogao da zivi. podjednako ucesce bi znacilo da obojica - iii ni jedan od nas imamo isto pravo na dijalizu. sto bi naravno bila besmislica. Ograniccnja ovog nacela mozcmo jasnijc uociti uz pomoc .. gramatike jcdnakosti'' Daglasa Rca (Rc. 1981 ). U nckim situacijama Eklsovo najboljc rcsenje bilo bi da svakom subjektu dodeli ,dobra" isle 1'1'ednosti ::a smku nsohu (svakog subjekta). Sta to znaci. moglo bi se odrcditi uvidom u potrebe, zclje. ciljeve itd. svake pojedine osobe. To je, prcma tome. ,jednakost u odnosu na osobu". Medutim. dok se mo:Ze ciniti da sustinska jednakost
' 0 j..::dnom Izricitom nacclu ncutralnosti vidi Akerman
IY~O.

II

154

uvek zahteva primenu ove vrstc jcdnakost1. ponckad ce za Eklsa biti ccllshodno da Ejblu. Bejkeru i Karu dodt:li podjednakc dclovc. svcznjcve iii kvote ,dobara'". Tu je sad rcc o -~icdnakosti u odnosu na delove". Najcescc ce ova vrsta jcdnakosti znaciti povrcdu one prve - i obrnuto. !deja sustinske jednakosti isto tako nc daic odg:ovore 111 na vcoma teska pitanja na koja tumac Doson i donosilac ndluka Ekls trcba da odgo\orc. Sta tumac Doson treba da okvalifikuje kao ..interesc" pomenuta tri subjckta - njihove sopstvene zelje, potrcbe i ukusc iii u oceni treba da uzmc u obzir i neka druga merila za materijalna dobra'? Ovim nacelom nc ka/c ;.c Eklsu - subjektu koji odlucuje, da li da ~vakoj osobi dodeli odgovarajuca dobra neposredno iii da, umesto toga. pokusa da obczbcdi da Ejbl. Bcjkcr i Kar dobiju podjcdnakc moguL:nosri da dodu do odgmara]ucih matcrijalnih dobara. Prctpostavimo da Ekls zakljuc1 da cc intcrcsi tri pomcnuta sub]ckta biti najbolje zadovoljeni ako im se obczbcdc podjcdnakc mog:ucnost1. Da li njihova sustinska jcdnakost diktira Eklsu da svakomc od n1ih dodcli podjednaka sredstva iii instrumente za ostvarenjc njihovih intcrcsa -- na primer. d\anacst godina sustinski istovetnog skolovanja' 1 IIi. umcsto toga. Ekls trcba da nastoji da sva tri subjckta dobiju mog:ucnost da sa podjcdnakom \em''amoL:om ost\arc svojc ciljcve - na primer. u slucaju Ejbla. koj1 jc na izvcstan nacin inte\ektuaJno obdarcn -- spccija\no ( i skup\jc) sko\ovanJC, sto trcba da vazi i za Bcjkera. koji jc u kulturnom smislu zaostao. Druga slaba strana posledica je prvc. Kao sto sam vee rckao, nijedan element u pretpostavci sustinske jcdnakosti nc podrazumcva da su Fjbl. Bcjker i Kar najbolji procenitelji svojc sopstvene dobrobiti iii interesa. Uzmimo kao tacno da ima malo !judi kao sto je Ekls. koji ne samo sto mnogo boljc nego drugi razumeju u cemu se sastoji njihovo licno i zajednicko dobro. i kako se na najbolji nacin do tih dobara moze doei. vee im sc u tom pogkdu mozc u potpunosti i verovati. U tom slucaju bilo bi u savrscnom skladu sa idcjom sustinske jednakosti zakljuciti da O\akvc osobc sa superiornim znanjcm i vrlinom (kao Ekls) treba da upravl.Jaju svima drugima. I jos vise: ako dobra svakog pojcdinca treba na podjednak nacin da bude uzeto u obzir. i ako superiorna grupa staralaca (,odabranih") moze na najbolji moguci nacin da osigura takav podjednak tretman. onda proizlazi da bi staralast\ 0 definitivno bilo korisno, a demokratija, takodc defnitivno - ncpozeljna. U sledecem poglavlju, medutim, u raspravu cu ll\ csti .ios jed no is to tako poznato nacelo, koje cu nazvati .,pretpostm ka licne autonomijc". t;z idcju sustinskc jcdnakosti, ono cc pomoci g:raden_iu C\rstc osnovicc dcmokratskih uverenja. Pre no sto se okrenemo licnoj autonomij i. medutim. vazno jc utvrditi kakvu jos sadrzinu mozemo dati izrazu .. intcrcsi". Pristalice dcmokratijc gcneralno su tumacile najbitnijc .,interese" iii .. dobra" ljudskih bica na tri nacina. U interesu je ljudskih bica da budu u mogucnosti da doscgnu najvccu mogucu slobodu. da raZ\'IJaJu S\O]e ~posobnosti 1 potenciJale kao l_1udska

~=-::-

biea. i da zadovolje sve svoje interese, koje sami smatraju znacajnim. u granicama ostvarljivosti i postenog odnosa prema drugima. Zato se moze reei da je dcmokratija bitno sredstvo za ostvarenjc tih osnovnih interesa, iako je ona sama daleko od toga da ispuni sve potrebne uslove za to.

DEMOKRATIJA KAO SREDSTVO ZA OSTV ARENJE NAJVECE MOGUCE SLOBODE

Jos. od sedamnaestog veka pristalice demokratije snazno su isticale njenu povezanost sa slobodom. Iz tog ugla. demokratija je sredstvo za postizanje slobode u tri vida.

Generalna sloboda
Vee dugo i pristalice i protivnici demokratije pnznaju da jc ona povezana sa slobodom na nacin na koji to nije nijedna druga vrsta rehma. Posto su izvcsna prava, slobode i moguenosti bitni za sam demokratski poces. svc dok taj proces postoji. moraju postojati i ta prava, slobodc i mogucnosti. Tu spadaju prava na slobodno izrazavanje. politicko organizovanje, opoziciju, postene i slobodne izbore. itd. Sledstveno tome. minimalni obim politicke slobode u demokratskom sistemu sustinski podrazumeva prilicno sirok dijapazon znacajnih prava.<J Ta fundamcntalna politicka prava, medutim. tcsko mogu postojati izolovano. Politicka kultura koja je potrebna kao podrska postojanju demokratskog poretka - ono sto jc Tokvil nazvao manirima !judi. misleei na ,.moraine i intelektualne karakteristike drustvenog coveka shvacenog kolektivno'" (1840, 2:379) - tezi da naglasi vrednost prava licnosti, slobode i mogucnosti coveka da sc ostvarujc. Na taj nacin je ne samo kao ideal, vee i kao realna praksa, demokratski proces obasjan svetloseu licne slobode. Kao posledica prava koja su neodvojiva od demokratskog procesa, uz politicku kulturu i siroku oblast licne slobode povezane sa tim procesom, demokratija te:Zi da omoguCi siri obim licne slobode nego sto bilo koja druga vrsta rezima moze da ostvari.

Sloboda samoodredenja
Medutim, demokratija je jedinstveno povezana sa slobodom na jos jedan nacin: ona do maksimalno mogueih granica siri moguenost da !judi zive po zakonima koje sami biraju. Sustina ove teze moze se sazeti na sledeei nacin: vladati samim sobom, postovati zakone koji su doneti po sopstvenom
<) ()

odnosu izmedu demokratskog procesa i po!Jtickih pra\3

fCC JC U

1:2. pog!av!ju.

156

izboru i ostvariti samoodredenje jeste celishodan cilj. Ljudska bica. medutim. ne mogu dostici taj cilj ako :live u izolaciji. Da hi imala zivot kojim su zadovoljna, moraju ziveti udruzeni sa drugima. Ziveti sa drugima. pak, nuzno znaci da se moraju ponekad povinovati kolektivnim odlukama obavcznim za sve pripadnike ovakve asocijacije. Problem je. prema tome. otkriti nacin na koji pripadnici asocijacije mogu donositi odluke obavezne za sve. a da ipak i dalje upravljaju samima sobom. Posto demokratija do maksimu-

ma uveCava moguCnosti samoodredenja pripadnika

asocijacije~

ana je i naj-

bolje resenje. Najpoznatije izlaganje ove teze nalazi se u Dru.~t1enom ugo\'Oru. U tom svom delu, u stvari, Ruso pomno pokusava da .. iznade onaj oblik zajednice koji svom svojom silom brani i stiti lica i dobra svakog udruzenika i koji omogucuje da svaki pojedinac. udruzen sa svima ostalima. i pored toga slusa samo sebe i ostajc slobodan kao ranije" (Ruso. 1762. 197~. knj. I, gl. 6, str. 53). Opravdanost demokratije kao sistema kojim se maksimalno obezbedujc sloboda samoodredenja takode isticu svi oni koji su. od Loka nadaljc. \Crovali da vladavina treba da se zasniva na pristanku onih kojima sc vlada. Drugim recima, nijednim oblikom vladavine ne obezbedujc sc. bar u nacclu. da struktura i procesi same vladavine i zakoni koji se u tom smislu donosc. u toj meri zavise od istinskog pristanka onih kojima sc vlada. U demokratiji. naime. i samo u demokratiji, sve odluke u vczi sa ustavom i zakonima donosi vecina. Nasuprot tome, u svim prakticno ostvarljivim alternativama demokratiji dopusta se da manjina odlucuje o vitalnim pitanjima. Ovaj argument moze se osporiti, sto je cesto i slucaj. po tri osnova. Prvo, cak i ako se demokratijom u nacelu obezbeduje da ta pitanja resava vecina, manjina koja pri tom gubi ne mora u svakom slucaju biti podvrgnuta zakonima koje je sama odabrala. I dok clan vecine moze .. slusati sam sebe i ostati slobodan kao i ranije", dotle je pripadnik manjine prinuden da postuje zakon koji su nametnuli drugi, to jest vecina. pa ce u toj meri biti manje slobodan nego pripadnici vecine. Ruso je pokusao da zaobide ovu tdkocu predlazuci da prvobitni drustveni ugovor treha da hude jednoglasan, ali ,sa izuzetkom tog ugovora. glas vecinc uvek obavczujc svc ostale" (knj. 4. gl. 3, str. 110). Njegov argument je. medutim, preslab i nerazraden. Ruso. nazalost, u tome nije usamljen jer je obrazlaganje pravila vecinskog odlucivanja ostalo slozen problem i o njcmu ce biti reci u I 0. poglavlju. Na tome se sad necemo zadr2:avati jer ako jedine nedcmokratske alternative vecinskom pravilu znace neki oblik manjinske vladavine, onda jc teza da demokratija maksimalizuje mogucnosti putem samoodredenja jos uvek validna, posto je po bilo kojoj nedemokratskoj alternativi broj pripadnika koji uzivaju slobodu da sami sobom upravljaju nuzno manji ncgo u demokratiji.

!57

Mcdutim. ovakav novi nacin izazavanp ove tczc daje povoda za drugi prigovor: ukoliko politicka asocijacija zasnovana na vecinskom pravilu siri slobodu samoodredenja vise nego ona zasnovana na vladavini manjinc. onda sto jc veca potrcbna vecina to je sira i sloboda samoodrcdcnja. u nacelu, prema tome, jcdnoglasnost bi bilo najboljc mogucc rcscnjc. Prcma tom glcdistu, nacelo jcdnoglasnosti, koje su Ruso (i Lok) ogranicili na mitski ._prvobitni ugovor'" bilo bi superiorno u odnosu na vccinsko nacclo ne samo pri prihvatanju tog prvobitnog ugovora nego i svih kasnij ih zakona. Posto bi se jednoglasnoscu osiguralo da se nijcdan zakon nc mozc doncti bcz pristanka svakog clana, mozc se prctpostaviti da cc sc tako osigurati i sloboda samoodredenja svakog clana. Nazalo~t. O\O nacclo ima svoje ozbiljnc ncdostatkc i 0 njima ce biti reel u daljim poglavljima. u kojima cc sc pokazati kako jcdnoglasnost nijc ni rcalno iz,odljl\a ni ccli-;hodna kao gcneralno pravilo donosenJa kolektivnih odluka. Na ovom mc-;tu trcba sanll\ konstatovati da ukoliko bi jednoglasnost bila ccli~hodno i izvodijivo pravilo odlucivanJa u dcmokratskom procesu. onda obrazlol:cnjc u prilog dcmokrati.JC kao sistema kojim se maksimalizuje sloboda kroz jcdnoglasnost necc niukom slucaju biti oslabljeno: demokratijom ce sc. naimc. maksimalizovati sloboda kroz jednoglasnost pre nego kroz vecinsko nacclo. Ostaje ipak trcci prigovor. Kad kao postulat uzmcmo dcmokratsko politicko drustvo. bez obzira na to da li sc u njcmu upravlja po vec;inskom nacelu ili nacelu jcdnoglasnosti. ocigledno imamo na umu idealan sistem. No, kao sto sam rekao, postojeci politicki sistcmi. ukljucujuci i demokratske. ne dosezu svoj idealni oblik. Ponekad sc cak istice kako su .. demokratijc"' toliko ispod svog ideala. da u praksi manjine prcovladuJU nad vccinom. pa je mnogo hvaljena sloboda samoodredenja poklamovana kao ideaL efektivno oduzcta vccini naroda. Nedostaci stvarnc .. dcmokratije"' u odnosu na idc<ll toliko su poznati i tako ozbiljni da se preko njih nc moze olako preci. Istovremeno, medutim. zadatak ocenjivanja stvarno postojccih . demokratija' izuzctno je tel:ak, bez obzira na to da li ih porcdimo sa nedemokratskim rezimima iii njihovim sopstvenim idcalnim merilima. 0 tom zadatku bicc reci u kasnijim poglavljima. I pored toga, mnogi kriticari koji isticu ovaj prigovor tvrde da je nevolja sa stvarnim ,demokratijama" u tome sto one ne zadovoljavaju demokratska merila. Razumc sc da prigovor ovc vrste nc trcba da negira, a verovatno njegova svrha obicno to i nije. da ukoliko bi demokratija odgovorila sopstvenim standardima. ona bi slobodu samoodrcdenja prosirila u vccoj meri nego bilo koja n.Jcna realna alternativa.

Moralna autonomija
Moguce je sloziti se sa svimc sto je do sad receno a ipak negirati precutnu pretpostavku da je sloboda upravljati sobom na osnovu zakona po sopstvenorn izboru - zeljeni cilj. Mozda ce mali broj kriticara u stvarnosti

158

i prigovontJ protiv ove pretpostavke, a \ ecina cc JC prihvatiti bez rezervc. Pa ipak ostaje pitanje: zbog cega jc ovaj oblik slobode cclishodan') Znacajan dco odgovora mozc se naci u ostalim argurncntima u prilog demokratiji o kojima ce tek biti reci. Zivcti po zakonima kojc smo sami doneli i na taj nacin ucestvovati u proccsu hiranja tih zakona. olaksava razvoj gradana kao moralnih i drustvenih bica i omogucava im da zastitc i unapreduju svoja najosnovnija prava. intcrese i zcljc. Postoji, medutim, dublji razlog za \ isoku occnu ~lobodc upravljanja samim sobom, i on se ne odnosi toliko na njenu korisnost kao instrumcnta za postizanje drugih ciljeva. Rec je o vrednosti same moraine autonomijc Za mene je moralno autonomna licnost ona koja, drzeci se svojih moralnih nacela, donosi odluke koje u znatnoj meri zavisc od tih naccla. tck poslc procesa razmisljanja. rasprave i ispitivanja svih relcvantnih elcmcnata. Biti moralno autonoman ::na6 upravljati samim sobom u sfcri moralno rclc\antnih opcija. (Upor. Kuflik, 1984, 272). Ovo nije mcsto za dalju raspravu o znaccnju moraine autonomije.l 11 Takode nccu mnogo govoriti ni o razlozima zbog kojih moralnu autonomiju treha postovati.ll Na kraju. vcrujcm da sc ti razlozi S\'i svodc na uvct-cnJc da je to kvalitet bez kojeg bi ljudska bica prestala u punoj mcri da budu IJudi. a ukolika ga uopste ne bi imala - nc bi uopste hila ljudi.12 Ukratko. ako jc pozeljno da ljudska bica budu moralna bica -- a siguran sam da nijedan citalac to nece poreci - onda se njihova moralna autonomi.1a mora postovati. Ograniciti mogucnost da se zivi po zakonima po sopstvcnom izboru znaCi ograniciti obim moraine autonomije. Posto demokratski proces mabiI0 Tako Patrik Rajli ( 197X) kritikuje Roberta Pol a Vol fa (I <.J7()) zatn sto je rrct\ orH' .. autonomiju u sustinsku moralnu obavezu i primarnu duznost co\ cka. dok JC autonomip ... za Kanta nuzna tacka gledista ... hipoteticki uslov da se shvate hilo ~ofc oha\ c?e .. (294-2'-J:' ). Sa ovim je tesno povczan i spor oko toga da li sc ern ck ikad rnozc lisiti moraine autonom1jc iii je otuditi (Kaflik 19X4) II lako je Kant ncsumnjivo najuticajniji zastupnik idcJC moraine autonomtJe ,.kao nhovnog nacela moralnosti"'. nije potrebno prihvatit1 Kantovo t!kdistc da ce. da hi 'c mor:tlna autonomija postovala. autonomna volja uvek usvapti katcgoricki imperativ kao ,.jcdino nacclu ctikc"' (Kant 19M. 108). Sam Kant bio JC pod \CiiJ..;im utica]em Rusoo\og argumcnta u Dru.i/l'l.:'nom ugovnru. koji potpuno zavisi od prctpostm kc da nijcdan rczirn koji ne po\tujc CO\-ckovu moralnu autonorniju ne moze b1ti lcgittman. Rusoovo kratko ohrazlo.i'cnjc moraine autonomijc nalazimo u njegovoj raspravi o ropstvu: .. odricatt nekomc slobodu. znact odncati takvorne status coveka. covecanska prava i cak du.i:nusti kojc se B]ltna pudraZUTnC\ aju. Ovakvo odricanje ncspojivo jc sa prirodom cmcb i oduzeti s\u njcgovu slohodu znaci oduzeti svu moralnost iz njegovih akcija"' (I <.J7R. knj. I. gl. 4. str. 50). I 2 Opisujuci dcjstvo Dahaua na sebc i we drugc ko1i su taj logor tsku-.,di. Pnmo Levi zakljucuje da su logorski cuvari. a takodc 1 ;atvorcntci. jednostavno pn.:stali da hudu !judi; ovo se sasvim moze protumaciti kao da JC n.:kao da su to 'i\lJ_Ist\ (l t7gubilt _1cr su postali nesposobni da budu rnoralno autonornni. Pa tpak. tek sto JC osohl.1c napustilo lo~Pr prcd dolazak ruskih trupa, ljudske osobinc kod logorasa fl011()\'(l Sll rocclc da sc )~\\ IFllll (Levi 197<1).

I 59

malno uvecava realno dostupni obim samoodredenja onih koji su podvrgnuti kolektivnim odlukama, on samim tim maksimalno postujc moralnu autonomiju svih na koje se odnose njegovi zakoni.

DEMOKRATIJA KAO INSTRUMENT RAZVOJA COVEKA

Da su karakter rezima i osobine naroda koji pod tim rezimom zivi na neki naCin povezani, uocila je politicka filozofija jos od starih Grka. U svom delu Razmatranja o predstavnickoj l'!adavini, Dzon Stjuart Mil izrazava O\O anticko glediste na sledeci nacin: Prvi element dobre vladavine ... sam po sebi obulnata \Tlinu i razum ljudskih bica koja cine jednu zajednicu. a najvaznija osohina koju bilo kaka\ oblik vladavine moze imati jeste unapredenjc vrline i razuma samog naroda. Prvo pitanje u vezi sa svakom politickom ustanovom jeste u kojoj meri ona kod pripadnika zajednice inspirise razvoj raznih zcljenih osobina. moralnih i intelektualnih. (MiL IR61. 195R. 25). Nema, medutim. mnogo saglasnosti oko konkrctne prirode odnosa izmedu rezima i ljudskog karaktera a ni oko pravca te uzrocne veze. I pored toga. zastupnici demokratije isticu da ona. \'ise no drugi rezimi. tel:i unapredivanju pozitivnih kvalitcta kod gradana. Po Milovom shvatanju, time sto pruza mogucnost svima da aktivno ucestvuju u politickom zivotu, demokratija vise no bilo koja druga vrsta re:Zima, podstice nezavisnost, samopouzdanje i odvaznost u javnim poslovima (53-55). Tcza da ucestvovanjc u politickoj aktivnosti podstice pozcljnc licnc i drustvene osobine kod gradana koji zive u demokratiji cesto sc javljala od Mila naovamo, a narocito su je isticale pristalice participativne dcmokratijc. (Upor. Pejtmen. 1970, 43: Barber, 19R4, 153 ). Iako privlacna i naizgled zasnovana. ova teza u prilog demokratiji pati od jednog ozbiljnog nedostatka jer u potpunosti zavisi od same cmpiric'ke hipotezc utvrdivanja odnosa izmeda karakteristika re:Zima i osobina naroda koji u njemu zivi. Utvrditi odnos izmedu rezima i licnih osobina veoma je tezak zadatak i savremeni istrazivaCi u sferi drustvenih nauka nisu do sada uspeli da pove:Zu ideje i projekcije Platona, Makijavelija i Mila. lako su moderni teoreticari ponekad zastupali ideju da jc .. demokratska Iicnost" potrebna demokratskim institucijama, ili da je one stvaraju. pokusaji da se dode do definicije nekih posebnih karakteristika demokratske licnosti i oceni njen odnos prema demokratskim re:Zimima iii praksi. do sada nisu bili mnogo uspesni. Na primer. ideja da politicka participacija tezi da stvara snaznijc osecanje 0 sopstvenoj vrednosti, vecu tolerantnost i smclost u javnom zivotu. samo je neznatno bila pracena sistematskim istrazivanjem. (Snajdermcn. 1975). Metodoloske prepreke za proveru ove hipotezc tako su velike da tcza koja iz nje proizlazi u najboljem slucaju predstavlja slabo obrazlozenjc opravdanosti demokratije, a svakako ne moze da stoji sama za scbe.

160

Mcdutim, ako uzmcmo u obzir prcthudne argumcntc u prilog demokratiji, ovo pitanjc mozemo posmatrati i It Jrugog: ugla. Pretpostavimo da odraslc osobe treba da poseduju sposobnost da brinu o scbi, to jest o sopstvcnim intcrcsima. Prcma tome, one u na]\ ccoj mogucoJ mcri treba da budu i moralno autonomnc, a narocito kad Jc rec o odlukama ko_1e su bitnc za njih i za drugc. One trcba da deluju odgO\ orno i da na najbolj i nacin odmeravaju moguce alternative za akciju, uzima_1uci u obzir odgovarajucc posledice odluka koje trcba doncti i prava i obavczc, kako llJih samih tako i ostalih clanova zajednice. Takode trcba da imaju sposobnust vodenJa slubodne i otvorenc rasprave sa drugima kako bi dosli do ispravnih moralnih sudova. I povremene i sistematske opservacijc daju dosta osnova za zakijucak da cak vecina ljudskih bica vee na rodcnju poseduje potcncijal za razvijanje ovih osobina, kao i da stepen u komc kasniJC dodc do n]ihm og stvarnog razvoja zavisi uglavnom od okolnosti u koj1ma ndraslaJu i raz\ ijaJu se kao jedinke. U ove okolnosti ulazi i priroda po!Itickog rczima u kome covek 21\ i. Samo demokratski rczimi u stanju su da obezbedc uslovc u kojima osobinc o kojima sam govorio imaju izgleda da se u punoj mcri razviju. S\ i drug1 rczimi, naime, ccsto i drasticno, smanjuju mcru u kojoj odrasli !judi mogu delovati u cilju zastite svojih interesa (a jos manje Intcrcsa drugih), ostvarivanja samoodrcdcnja, prcuzimanja odgovornosti za va?nc odlukc i slobodne interakcije sa drugima u cilju traganja za najboljom odlukom. S obzirom na to da samo postojanje demokratskog proccsa u upravljanju drzavom te~ko mozc prcdstavljati dovoljan uslov za raz\ oj ovih osobina i posto u svakom slucaju rezimi nikad nisu u potpunosti demokratski, mctodoloske preprckc cmpirickoj provcri i dalje ostaju. No, ako su kvalitcti koje sam opisao cclishodni, onda se cini da je razumno zakljuciti kako bi za njihovo razvijanjc kod velikog dcla stanovnistva bilo potrebno, ako ne i dovoljno, da ljudi sami sobom upavljaju na demokratski nacin.

DEMOKRATIJA KAO 11\'STRUMENT ZASTITE LICNIH INTERESA

Mozda jc najuobicajeniji argument u prilog dcmokratiji onaj prema komc jc ona od bitne vaznosti za zastitu opstih in teresa !judi koj i su podvrgnuti propisima iii aktima funkcionera drzave. Osim sto ohuhvataju slobodu i razvoj licnosti, ovi interesi odnose se i na siroku oblast zclja, htcnja, prakse i konkretnih prava koje !judi u spccificnom drustvu i odredcnoj istorijskoj situaciji shvataju kao znacajnc za scbc. U svom gore pomenutom delu Dzon Stjuart Mil jc s tim u vezi izlozio sledece argumente: Nacelo ,univerzalne istine i podobnosti kojc se mozc odnositi na s\ c ljudske poslove ... sastoji se u tome da su prava i intercsi S\akog pojcdinca
!hi

sigurni od odbacivanja jedino ako je zainteresovano lice sposobno i uvck spremno da se za njih bori ... Ljudska bica sigurna su od zla koje im mogu naneti drugi samo u meri u kojoj imaju moe da sami sebe hrane." Ljudi mogu zastititi svoja prava i intcresc od zloupotrebc koju vrse vlasti i oni koji na nju uticu ili jc kontrolisu. samo ako su u stanju da u punoj meri ucestvuju u odredivanju nacina ponasanja te vlasti.13 Stoga, ,.nista manje od zahteva da se svima dopusti da ima)u udeo u suverenoj vlasti drzave" ne moze biti celishodno, sto ce reci - nista manje od demokratske vladavine . .. No, posto u zajednici koja prevazilazi obim manjeg grada svi ne mogu ucestvovati u bilo kakvom. osim u sasvim neznatnom delu javnih poslova. sledi zakljucak da idealan tip savrsenc vladavinc mora b1ti predstavnicki." (MiL 1861. 1958. 43. 55). Iako su Milove utilitaristicke prctpostavkc upadlji\C) odsutnc iz njcgo\l-: argumentacije u prilog prcdstavnickoj vladavini. i iako JC on kasnije odbac10 jednostavno identifikovanje kategorije srece sa katcgorijom zadovoljstva sto su zastupali njegov otac i Bentem. on je nastavio da vcrujc kako srcea predstavlja vrhunsko dobro. Sledstveno tome, on oi po mom misljcnju oio obavezan da kaze kako je zastita prava i interesa pojedinca celishodna jcr su ta prava i intcresi sredstva kojima taj pojedinac dolazi do srecc. Milovom argumentu. medutim, striktno govoreci. ova pretposta\ka nije potrebna. a i ne treba biti utilitarista da bi se taj argument prihvatio. Moguce je. na primer, jednostavno istaci, cak i ako zastita prava i interesa pojcdinca nije uslov za postizanje srece, da je ta zastita moralno opravdana. Vazno je zato imati na umu da vrednost Milovog argumenta i njegO\ a precutna premisa ne moraju zavisiti od valjanosti bilo kog oblika utilitarizma. I pored toga tacno je da su klasicni utilitaristi kao Bentem i Dzems Mil, a isto tako i njihovi mnogobrojni sledbcnici, obrazlagali dcmokratiju na temelju toga sto zadovoljavanje potreba pojedinca dovodi do srcce pojedinca; demokrat1ja je isto tako pozeljna zato sto - u meri u kojoj ona to zaista jeste - prcdstavlja politicki proces pomocu koga !judi zadovoljavaju svoje potrebe. Opsta formulacija njihovog argumenta sasvim je nalik na Milovu, izuzev sto se u ovoj vrsti utilitarizma govori o potrebama. dok Mil govori o pravima i interesima. I pored toga sto je toliko rasirena. teza o opravdanosti demokratijc shvacene kao instrument za zadovoljavanjc potreba, nailazi na kritiku nekih teoreticara demokratije. Dzon Plamenac je. na primer. tvrdio da ne postoji ,.dobar razlog za verovanje da je pojedinac utoliko srecniji. u granicama u kojima je uspeh moguc. ukoliko je uspesniji u zadovoljavanju svojih potrc13 Mil ilustruje prvu postavku i posrcdno dopunjujc drugu. isticuci da jc iskljuccnjc .. radnickih klasa,'' iz neposrednog ucesca ll vladavini" lisilo tc klast: odgovarajucih srcdst<l\ a za zastitu nj ihovih in teresa.

162

ba". Osim toga, nije moguce porediti pojedine vladavmc i empincki racionalno zakljuciti da je .. politika jedne generalno uspesniJa od politike drugc u pogledu omogucavanja podanicima da maksimalizuJU zadovoljavanje svojih potreba", a posebno ako one nisu istog tipa i ako sc vrcdnosti i uvcrenja naroda u pitanju osetno mectu sobom razlikuju. Konacno. ljud1 se ne oprcdeljuju za dcmokratiju umesto za ostale alternative - sto i ne treba da cine - zato sto vcruju da je ona uspesni]a u zadovolJavanJU nJihm ih potrcba . .,Ni njeni pobornici ni njeni kriticari ne uzimaju u obnr kao relcvantno maksimalizovanje zadovoljenja potreba pojedinaca iii uspesnost u postlzanju ciljeva. Oni se za nju opredeljuju zato sto ona ljudima pruza 1zvesna pra\ a i mogucnosti; iii, kad je rec o kriticarima. odbacuju jc jcr ona to ne cini. Mectutim. ta prava i mogucnosti nc ccne se zbog toga sto se pomocu njih ljudima omogucujc najvece moguce zadovoljavanJc njihovih potreba: ( Plamenac, 1lJ73, 163, 164. J6g).l-+ S druge strane. jedna je stvar rcci da se demokratija ne moze braniti na temelju toga sto maksimalizuje zadovoljavanje potreba, a sasvim druga insistirati na tome da ona nema niceg zajednickog sa onim stn !judi 7ele. Pre svega, nije potrcbno prihvatiti jednostavnu psihologiju klasicnog utilitarizma da bi sc verovalo kako sreca pojedinca u iz\esnoj meri za\ isi od zadovoljavanja njegovih potrcba, iii bar nekih od njih. Nisam u stanju da zamislim kako !judi mogu da budu srecni ako se nijcdna njihova potrcba ne zadovolji. Na isti nacin, tesko jc uvideti zasto bi !judi uvazavali vladu koja nikad ne ucini ono sto oni zele da ona ucini. Ako, kako tvrdi Plamcnac, ljudi cene demokratiju zbog prava i mogucnosti koje im ona pruza. onda oni moraju i zeleti da im njihova vlada pruzi tc mogucnosti i obczbedi pra\a. Ukoliko po njihovom misljenju demokratija ne zadovolji te potrebe bolje od bilo koje druge realne alternative. onda bi oni. ako su racionalni. morali da se opredele za a1tcrnativu. Govoriti o zeljama !judi da njihova vlada cini neke stvari i da izbcgava da cini druge. nema sumnje je daleko od ,maksimalizovanja zadovoljavanja potreba". Zclja lica A da dode do hamburgcra svakako nije isto sto i njegova zelja da vlada maksimalizuje njegme mogucnosti da jede hamburgcrc Verovatno niko pametan ne ocekujc od 'lade da zadovolji. iii pokusa da zadovolji, sve njegove potrebe. Ono sto !judi zcle da vlada cini iii nc cini samo je jedan poscban segment. a za ncke !jude i sasvim mali segment njihovih potreba. No, i pored toga. taj -;egment mozc biti neobicno vazan. U njega moze uci, na primer. ono sto Mil naziva prava i intercsi pojedinca. a Plamenac prava i mogucnosti. Da se izbegne mesanje ovog posebnog iako
14 Trcba reci da JC Plamcnac ( 1973) i7ncltn usmcrio svo1u ctrgumcntaciju prcma ckonomskom modelu demokratije koji jc ra7\10 Entoni Daun-, 11957). kao 1 prema opi'ill. ohJaSllJCilJU i obraTiaganju demokratijc Roberta Dala 1 L111dbloma 11953 ). KakP sc \ill! 17 mug dal_jcg tcksta, m.mcrcnost mog argumcnta u PI om sadasnJCITI kontekstu u i/\ csno1 men Jl' hl!za Plamencevom nego hazi-utilitari-,tickom ohra?lozcnju kod Dala i l.indbloma 1 JlJ:') ).

163

cesto znacajnog segmenta sa mnogostrukoscu ,potreba"' koje !judi eventualno zele da zadovolje, nazvacu ga ,neodlozni politicki intercsi"'. Racionalnije obrazlozenje u prilog demokratiji, prema tome, svodi se na cinjenicu da se demokratskim nacinom upravljanja, u daleko vccem stepenu nego u bi!o kojoj drugoj a!ternativi, obezbeduje jedan sredeni i mirni postupak pomocu koga vecina gradana moze navesti v!adu da cini ono sto oni najvise zele i da izbegava ono sto oni najmanje zele od nje da cini.J:' Umesto da isticemo kako demokratske vlade rcaguju tako sto maksimalizuiu zadovoljavanje potreba, mogli bismo umesto toga da tvrdimo kako one imaju tendenciju da zadovolje minimum neodloznih politickih interesa. Maze se ipak reci da, prakticno uzcv, nije moguce poredenjem rczultata rada dcmokratskih i nedemokratskih sistema vladavinc odrediti jc li ovo obrazlozcnjc validno, sluzeci se pri tom podacima o tome sta gradani od svoje vladc zele, a sta ne zele. Do nekog realnog suda ipak mozcmo doci uporedujuci mogucnost koju dcmokratski proccs (kako onaj idcalno zamisljcn tako i praktican) pruza vecini gradana da uticu na vladu da izidc u susrct njihovim neodloznim politickim interesima. sa tom istom mogucnoscu u ncdemokratskom sistemu v!adavinc. Tek na osnovu ovahog poredcnja bicemo u stanju da odlucimo da li je argumentacija u prilog demokratiji oprm dana. Ovo je prilicno slozen zadatak. Izmcau ostalog, on zahteva spccificiranje institucija koje su u praksi potrcbnc prilikom ostvarivanja demokratskog procesa. No. o tome u sledecim poglavljima. Pomenucu samo da mi se cini da Plamenceva kritika nije dovoljna da odbacimo bilo Milov argument bilo uverenje da demokratske vlade. bolje od bilo koje dostupne alternative, gradanima pruzaju mogucnost zadovoljavanja njihovih neodloznih politickih intercsa.

*
Ranije sam pomenuo da ideja sustinske jednakosti ima dve slabc strane. Prvo, posto se njom ne preciziraju pojmovi ljudskih interesa iii dobrobiti. granice koje se na osnovu nje postavaljaju nejednakostima krajnje su labave i nejasne. Na taj nacin, nije samo po sebi dovoljno istaci zahtcv za politickom jednakoscu one vrste koja se zahteva za demokratiju. To nacelo postaje specificnije i tesnje vezano za demokratski proces ako ljudske intcrese protumaCimo tako da obuhvate zahteve za maksimalno dostupnom slobodom, licnim razvojem i, generalno, mogucnostima zadovoljavanja neodloznih politickih interesa.
15 Plamenac ( 1973) bi se vcrovatno saglasio 'a ovom postavkom. lzlazuci sta JC s\ c potrcbno ,da bi dcmokratija bila prava"'. on kao da nabraja uslove cija Ji: svrha oheLbeditt vecini gradana uticaj na vladajucu strukturu. tako da ova cini ono ;to oni najvi~c 7cle da on a cini, a da izbcgava da cini ono sto oni ne zele da on a cini ( upor. l X6-l <,!2).

164

Cak ni ova dobra, medutim, ne cine da nacclo postane samo po sebi razumljivo. Ko. onda trcba preciznije da odrcdi kojim dobrima iii intcresima trcba dati prednost'? Ukratko. ko treba da vlada'? Zar ne bi onda, s razlogom. moglo da se tvrdi - sto je Platon ucinio u Rcpuhlici - kako jc samo kvalifikovana manjina strucnjaka u ovoj materiji zaista kvalifikovana da donosi odluke i, prema tome, da vlada'? U samoj stvari, ovo pitanje moze sc postaviti i u okviru .,demokratskog" sistema. Mozcmo li. pak, s pravom jedan sistem nazvati ,dcmokratijom" ako je velicina demosa u nesrazmcri sa brojem odraslih stanovnika koji su iskljuceni iz dcmosa'? Atina jc. kao sto smo videli u prvom poglavlju, bila bas takav sistem, i Atinjani, koji su na kraju krajeva i skovali ovaj tennin, nazvali su Atinu demokratijom. I uprkos svoj svojoj frazeologiji unverzalizma, Lok. Ruso i Dzeferson, kao i Aristotel pre njih, i Mil kasnije, nisu u praksi nikad prihvatili univerzalno ucestvovanje. Na osnovu njihovih zakljucaka. naimc, broj osoba halifikovanih da ucestvuju u politickom zivotu bio je u mnogim spcciticnim slucajevima manji od broja onih koji bi po pravilima sistema bili primorani da postuju zakone. Cinjenica da su svi ovi mislioci vcrovali u vladav inu naroda i istovrcmcno u to da ,narod" ne treba da obuhvati sve !jude. nc znaci i da su morali biti nedosledni iii licemerni. To jc samo posledica ncpotpunosti idcjc sustinskc jcdnakosti primenjenc kao obrazlozenje u prilog demokratiji.

165

POGLAVLJE 7.

LICNA AUTONOMIJA
Demokratija ili vladavina naroda mozc se opravdati jcdino na osnovu prctpostavke da su obicni !judi. uopste uzcv. km/ifikrmmi da sohom upradjaju. Drugim recima. cini se da jc samo po scbi razumljivo da !judi nc trcba da upravljaju sami sobom ukoliko nisu kvalifikovani za to. Na kraju krajcva, posto vcrujemo da deca to nisu u stanju. mi i insistiramo da njima upravljaju drugi za kojc pretpostavljamo da su kvalitikovaniji. Pa ipak. tvrdnja da su !judi uopste - obicni !judi - dovoljno halitikovani da upradja1u sobom, na prvi pogled izgleda prcterana. pa su jc kriticari dcmokratijc odbacivali jos od pojave tilozofske idcje i praksc dcmokratijc kod Grka pre vise od dve hiljade godina.

SNAZNO NACELO JEDNAKOSTI

Postavka da je znacajan broj odraslih u dovoljnoj meri halifikovan da upravlja sobom moze se nazvati .. snazno nacelo jednakosti'" ( da bi sc razlikovalo, na primer. od slabijeg nacela izrazcnog u pojmu ,idcja sustinske jednakosti''). 0 toj postavci mozemo govoriti i kao o pretpostavci prihli::no jednake kva/ifikovanosti, pa cu i jedan i drugi pojam koristiti vee prema kontekstu u komc se javljaju. Prctpostavka priblizno jednake halitikovanosti odmah navodi na tri pitanja: sta ona znaci. kako se moze racionalno obrazloziti i na koja lica treba da sc primeni?

SNAZNO NACELO: PRETHODNO TUMACENJE

Pocecu sa pripremnim tumacenjem koje je. medutim. podlozno kasniJlm izmenama. Pre svega je vazno uociti da je mogucc prctpostaviti da sc ovo nacclo primenjujc samo na neku poscbnu grupu. na primer na svc gradane Atine. Medutim, jos od XVII vcka obrazlozenja u ovom smislu cesto su iznosena u univcrzalnom obliku - sto jc, na primer. slucaj sa cuvcnom deklaracijom da su svi !judi stvoreni jcdnaki. Danas. pak. voljni smo da tumacimo reci .. svi !judi"' tako da obuhvate i sve zenc, cak iako to nisu ucinili kreatori ove fraze. Zamislimo, kao sto smo cinili i ranije. da neka ljudska asocijacija, stvarna ili zamisljena, ima potrebe za donoscnjem kolekti' nih odluka koje

166

bi bile obavezne za sve njene clanove. Kop su clanov i asocijacijc u tom slucaju kvalifikovani da ucestvuju u donosenju ovih kolektivnih odluka. i pod kojim uslovima? Uzmimo da sc pri\Temcno mozcmo sloziti sa sledecom postavkom:
Svi {/anmi su, u::ev sve 11 oh::ir. dol'O!jno k\'0/ifikomni da uc;estvuju u dono.~enju kolektivnih odluka ohme::nih ::a asocijaciju koje ::nac:ajno uti{u na njihova dobra i imerese. U smkom slw\1ju, niko nije 11 toj meri hali.flkovaniji od dmgih da hi mu se pol'('rilo dono.\:enje kolekti\'llih i op.\:teoha\'e::nih od!uka.

Uocicemo da se postavka sastoji od dve recenicc koje ne predstavljaju striktno podjednake propozicije. U prvoj se tvrdi da svi clanovi zadovoljavaju prihvatljivi standard kompetentnosti. U drugoi se ncgira da bilo koji clan ima tako izuzetne kvalifikacijc da bi trcbalo da upravlja sam. U pnoj sc podrazumeva hipoteticka donja granica iii minimalni nivo kompetcntnosti koji Sl'i C[anovi dostizu. a U drugoj hipotcticka gomja granica. to jest 111Uksimafni nivo kompetentnosti koji nc dostizc nijedan clan asocijacijc.l Korpus osoba na koje se ovo nacclo mozc primeniti mogao bi se nazvati .. demos". populus iii .. korpus gractana" (gractanstvo). Njcgovi clanovi jcsu punoprami gradani. (Da izbegnem opsirnost. jednostavno cu koristiti tennin .. gradani"). Privremeno smo pretpostavili da demos obuhvata svc cianove asocijacijc. to jest da je svaki clan istovremcno i punopravan gractanin. Mogucc je, medutim, da neki clanovi koji su obavezni da postuju pravila asocijacije budu i pored toga iskljuceni iz demosa. pa zbog toga nisu punopravni gradani. Ocigledan primer u tom smislu su deca. Ako bismo negirali da snazno nacelo jednakosti moze da se primcni kako trcba na sve clanove asocijacije, bilo bi krajnje tesko. a mozda i nemoguce, konstruisati racionalni argument - da svi clanovi asocijacijc treba da budu punopravni gractani. to jest da imaju pravo punog ucesca u upravljanju asocijacijom. Jer ukoliko. kao kad je rcc o deci. neke osobc definitivno nisu dovoljno kvalifikovane da upravljaju. dok drugc jesu, onda zar kvalifikovaniji clanovi, cak i ako su manjina. ne treba da vladaju ostalima'1 Obrnuto, medutim. ako se pomcnuto nacclo na pravi nacin primeni na svc clanove. mozcmo s pravom upitati po kom osnovu sc negira da svi clanovi. kao jednaki mcctu sobom, treba da ucestvuju u upravljanju samima sobom. Razumnim vcrovanjcm u demokratiju na taj nacin sc pretpostavlja da .. snazna' jednakost postoji mectu (punopravnim) gractanima. No. ko trcba da bude gractanin? IIi, izmectu kojih osoba postoji ovakva potpuna jednakost') Cini se, prema tome, da smo u zatvorenom krugu: ovakve jednakosti ima medu gractanima jer su oni clanovi asocijacijc mcctu kojima postoji .. snazna''
1 Mogucc j..: zakljuciti da Je pna rcccntca pogrcsna. a druga tacna. Tako tn JCdan anarhista mogao tvrditi da niko nije halifhl\an da donosi nbavC7ujucc odlukc. Mcduttm. na nsnovu onoga sto je rcccno u .\. pngla\ lju. mislim da ovaj argument mozcmo odbacttt.

!67

jednakost gradana (iii bi to trebalo da bude). l\ia koji nacin izici iz tog kruga'? Kako. drugim recima. odluciti o domr.:ru .. snazne" jednakosti'.' U zavisnosti od odgovora, demokratija bi mogla biti univerzalno inkluzivna (sveobuhvatna) iii najuzc ekskluzivna (iskljucujuca). kao Mletacka republika. u kojoj je manje od dve hiljade muskih pripadnika venecijanske aristokratije imalo pravo da vlada nad nckoliko stotina hiljada stanomika Venccijc. A sta onda sa interesima iskljuccnih'? Trcba li ih uzimati u obzir na isti nacin kao interese gradana'.> I ako treba. zasto i kako'? Ocigkdno je zato da ce moralna vrednost dcmokratije i, prema tome. prctczni deo obrazlozenja u prilog njoj, varirati u srazmeri sa njenom inkluzivnoscu. Iako utieajno u implikacijama u okviru svog dometa. prema tome. snazno nacelo nijc iaazeno u implikacijama iZ\an tog dometa. Njegm o dejstvo, cini se. nijc moguce od\ojiti od nJcgovog dometa: ukoliko se. naime. taj domet tacno ne odrcdi. tesko je proceniti znacaj nacela. U isto v remc, nasa spremnost da ga prihvatimo zav is ice od nJegovog do meta. Ako dovoljno prosirimo domet i obuh\ atimo. na primer. dccu, najvcrovatnije ga niko necc prihvatiti. S druge stranc. onaj ko odbaci domct koji bi bio presirok (previse inkluzivan). verovatno bi prilnatio ncku verziJU uzeg dometa. Na primer. jedan pripadnik vcnccijanskog pkmst\a nesumnjivo bi iz domcta ovog nacela iskljucio naj\cci broJ odraslih muskih stanovnika Republike: on bi pri tom, kako se mozc pretpostav iti. posao od toga da sc to nacclo iskljucivo odnosi na muskc clanove aristokratijc. Na taj nacin. i vazen.Je nacela i \rednost koju mu pripisujemo izgleda da zavise od njegovog domcta. Ono sto nam jc. prema tome. potrcbno jestc izvestan razuman nacin istovremenog odrcdivanja da li je nacelo opravdano i koj i je njegov do met. Verujem da ce ova dva postupka. uzeta zajcdno. pomoci u resavanju naseg problema. Oba ta postupka su prctpostavke iz teorije demokratskog proccsa o kojima cc biti rcci u osmom poglavlju. Jcdna od njih jc nacclo jednakog postupanja o kome je bilo reci u prcthodnom poglavlju. Kao sto smo. medutim, vidcli. to nacclo je kao i gencralna ideja sustinske jcdnakosti slabo po svojim implikacijama: samo po scbi ono. naime, mozc sasvim dobro posluziti kao argument kako za staralastvo tako i za dcmokratiju. lako je ideja sustinske jednakosti. ako stoji sama. preslaba da podrzi snazno nacclo jcdnakosti. do cvrstog temelja mogucc jc doci zdruzujuci jc sa drugom pretpostavkom koja je. inace. bila ugaoni kamen demokratskih uvercnja (a ona je to bila i za libcralnu misao). Rcc je o pretpostavci da niko, generalno uzev. nije vise ncgo vi sami u stanju da bude bolji sudija o vasoj sopstvenoj dobrobiti iii interesu, ili da bolje od \as radi na njihovom ostvarivanju. Slcdstveno tome, vi treba da imatc pravo procenc je li neka politika u vasem najboljerri intercsu iii nije. Dalja prctpostavka je da ono sto vazi za vas, vazi. gcneralno govoreci. i za ostalc punoletnc pojcdince. lzrazom .. politika" podrazumevam odluku o usvajanju konkrctnih srr.:dstal'il

168

u cilju postizanja konkretnih re::ulww.~ :\a lN10\ u me prctpostavkc, onda, niko od vas nije kvalifikovaniji da pro~ud1 jCsu li su rczultati u vascm intcrcsu - i to kako rczultati koji su sc occlm ali pre donoscnja odlukc, tako i oni stvami, posle njenog donose11ja. Vi mol:ctc odluciti da izbor 11ajpogodnijih sred.1tma poverite onima kojc u tom smislu smatratc hal ifikO\ anijim od scbc.' Ne mozete, medutim, a da ne dclujctc proti\110 moj pretposta\Ci, prcpustiti svoje pravo da prosudite jesu li rczultati (namera\ani iii stvarni) bili u vasem interesu. Ovo cu nazvati ,pretpostavka licnc autonomije".

Pretpostavka Iicne autonomije

Mnogo je lakse tumaciti pretpostavku licne autonomije kod indi' idualnih nego kod kolektivnih odluka. Ako prctpostavimo da pod izvesnim uslovima kolektivna odluka mozc regularno biti oba\Czna za one koji se ne slazu sa ocekivanim ishodom jer veruju da to steti njihovim intere~ima, onda konacni izbor koji cini pojedinac nc moze biti odlucujuci onako kako jc to slucaj sa individualnim odlukama. To jc ccsto slucaj. na primer. kad se kolektivl1e odluke dol1ose prema pravilu vccinc: iako pripadnici manjinc koja jc izgubila mogu smatrati da ishod steti 11jihmim intcresima. od njih cc sc ipak zahtevati da sc pridrzavaju odluke. pa se cak dcscna da i oni sam1 budu CVfStO ubeaeni da je i.ljJ/'ill'/10 sto SC to od n_jih zahteva jer Sll glasanjem izgubi li. Implikacijc licne autonomije u sferi kolcktivnih odluka postaju jas11ijc ako podemo od vazenja 11acela sustinske jednakosti i od toga sta ono znaci za 11acelo podjed11akog uzimanja u obzir svacijih i11teresa. Ako pri donosenju kolektiv11ih odluka treba 11a jed11ak nacin vred11ovati interesc svake osobe. postavlja se pita11je ko treba da kaze sta su i11teresi svake pojcdi11e osobe. Usvajajuci pretpostavku licne autonomijc u stvari sc slazemo da svaka odrasla osoba ciji i11teresi zavisc od ishoda treba da ima pravo da navedc koji su to interesi. Kao sto sam naz11acio u prethodnom pogla\ lju. ako osoba A misli da je u njenom 11ajboljem intercsu politika X pre ncgo politika Y - ukoliko po pravilima i postupku treba i11tercse osobe A uzeti u obzir podjed11ako sa interesima osoba B. C itd. - onda je 0110 sto se u::ima u oh::ir kao interesi osobe A. 0110 sto ona sama kaze da su njeni intcrcsi. a 11c sto kazu osobe 8, C i druge. Prihvatiti ideju lic11e autonomije kad je rcc o odraslima. prema tome. podrazumeva stvara11je prctposrmke da u donose11ju pojedinac11e ili kolektivl1e odluke svaka odrasla osoba treba u procesu odlucivanja da bude smatrana pravim sudijom svojih sopstvenih intcrcsa. Ukoliko nema narocito ube2 Za drugaciji pristup. iako. ro mom rni;Iic'llJU. u ~kiadu -,a m im 17nctim u nasL'lll tekstu. upor. Beri I 965. I 73 i daijc. 3 Pitanjc prcnosenja miasccnja prcdmct JC dctaijmje raspran: u -;IL;dcccm pogLI\ 11u

169

dljivih osnova kojima se ukazuje na nesposobnost. ova prepostavka smatra se obavezujucom. Ukratko: PRETPOSTAVKA. UCNE AUTO.VOAfi.JE glasi: ako ne postojc narocito ubcdljive indikacije u suprotnom smislu. za svakoga treba pretpostaviti da je najbolji procenitelj (sudija) svog sopstvenog dobra iii intercsa. Prakticno dejstvo ovc pretpostavke sastoji se u negiranju lcgit1mnosti paternalisticke vlasti medu odraslima. bilo u pojedinacnim bilo u kolektivnim odlukama - izuzev u retkim okolnostima. I obrnuto. svi legitimni odnosi u sferi vlasti koji se ticu odraslih osoba moraju biti u skladu sa (u ovom smislu - moraju postovati) pretpostavkom licne autonomijc Za razliku od ideje sustinske jednakosti i nacela podjednakog uzimanra u obzir svacijih interesa - koji spadaju u kategoriju moralnih sudova za kojc se moze n:ci da su najmanje neodrcdeni - i koji sti po svom dometu univcrzalni tako da ne dozvoljavaju nikakvc izuzctkc. prctpostavka licnc autonomijc se mozc najbolje opisati kao prado smotrcnosti. Ona nijc cpistcmolosko nacelo jer je mogucc logicki oporcci da osoba A radi u svom sopstvcnom intcresu a ipak insistirati na tome da pra\ iln u njcnom slucaju vazi. Posto je pravilo razboritosti mcsavina moral nih i empirickih sudm a. ono ima sve mane neodredenih stavova koji nisu izvedcni iz cvrstih aksioma iii cmpirickih zakona. Umesto toga. pravilo smotrcnosti nastarc iz ncsigurnog i ncpreciznog ljudskog iskustva. Ono ispoljava svc nesavrscnosti kojc su osobenc za slucajnost. Njime se na postavljaju jedno apsolutno i ncpovredivo pravo iii obavcza: pomocu njega sc ne moze saznati sta cc se dogoditi ili precizno proccniti kakvi su izgledi da se nesto dogodi. Ono dopusta izuzetkc. No. ipak nam kaze gde mora da lezi teret dokazivanja kad se javi zahtev za izuznnanjem, to jest, za zamcnom licne autonomijc patcrnalistickom vlascu. Cak i medu odraslima licna autonomija jc ponekad bila siroko zamenjivana patcrnalistickom vlascu. L odnosu gospodara i roba ova vlast bila je opste pravilo. I sasvim donedavno polovina broja svih odraslih !judi u svctu zakonski je bila ,pod starateljstvom" na osnovu rasirenog i gotovo sasvim prirodnog shvatanja - i to ne samo one druge polov inc - da zenc nisu sposobne da donose odluke koje sc ticu njih samih. Danas. mcdutim. deca su jedina vclika grupa !judi koja je podvrgnuta opscznoj paternalistickoj vlasti; ona, na taj nacin. cine jedini vcci izuzctak od prctpostavkc licnc autonomijc. Za decu su roditelji normalna vlast, iako u poscbnim slucajcvima paternalisticka vlast nad detetom moze biti data i drugim odraslim osobama. Kod odraslih. s druge stranc. paternalisticka vlast sc smatra opravdanom. kad je rec o individualnim odlukama. samo u malom proccntu izuzctnih slucajeva: to su lica koja su u toj meri ometena zbog urodcnih mana. ostcccnja mozga. akutne psihoze. senilnosti. itd .. da se smatraju ncsposobnim za donosenje elcmentarnih odluka potrebnih za sopstveni opstanak iii minimalno blagostanjc. Cak i u ovakvim slucajcvima teret dokazivanja po zakonu uvck pada na one koji prcdlazu da se licna autonomija zamcni starateljstvom.

170

Ali zasto moramo prihvatiti O\ u prctpo~t<1\ ku'.) Zar ne bilo is to tako razumno i odbaciti je'? Da bismo je odbac!li kao prctpostavku kod indivtdualnih i kolektivnih odluka, medutim. trebalo bi da \Crujcmo ne samo da je (I) dobar broj odraslih potpuno ncsposoban da razumc sopstvcne fundamentalne interese, iii da nije dovoljno molt\ t~an da se za njih zalal:e. l'e(: i da se (2) moze racunati na jednu klasu paternalistickih vlasti koJC ce to u njihova ime Ciniti. Argument u 0\0111 smislu ima. mcdutim. dva ozbiljna nedostatka. Prvo. u saznavanju u ccmu sc sastoji dobrnbit iii sta su Interest samog pojcdinca, s\ako drugi je najccsce u losijcm plllozaju da o tome prosuduje. Drugo, iskustvo ukazujc 11::1 jake razlogc za odbacivanjc potonjc prctpostavkc.

NEPOVOLJNA POZICIJA DRUGOGA

Pri ispitivanju teze o staralast\u \idcli smo da sc. u prilog t\Tdnji da neko drugo lice (iii grupa lica) vise zna nego sam CO\ ck o komc jC rcc -od vas. na primer - 0 tome sta jc dobro za tahog covcka (na primer . .l<l \as) - zahteva ubcdlji\ opis takvog znanja. kao i odgO\ or na pitanjc zasto bi znanjc drugoga bilo supcriomije od znanja samog zaintercsovanog po)cdinca. Vidcli smo i da bi uspesno obrazlozcnjc ove telc zahtevalo i odgO\ or na jcdan od najtezih i najspornijih intclcktualnih problema nascg \rcmena: da li sc moralni sudovi mogu intelektualno braniti i. ako mogu. na koji nacin'! Srccom. medutim. obrazlaganje i dokazivanje opravdanosti dcmokratijc. po mom misljenju. ne zavisi od spl'citic'nog odgm ora na preteska epistemoloska i ontoloska pitanja o prirodi moralnih shvatanja. I dok jc iluzorno misliti da odgovarajuce ukazivanje na generalnu supcnornost demokratije u odnosu na njene alternative ikad moze da se prctvori u nedvosmislcni aksiomatski argument jednog .,apsolutnog"' i .,objcktivno validnog'' zakljucka - isto je toliko pogresno i cak apsurdnijc insistirati na tome da Sll svi argumenti sa moralnom konotacijom podjednako arbitrerni i zato na isti nacin razlozni iii nerazlozni. Cilj mi je stoga da pokazcm zasto je mnogo razloznije verovati u demokratiju nego u hilo koju nJenu altcrnativu. Trcha ipak reci da ce u specificnim slucajevima za donoscnje sudm a i zakljucaka uvek biti potrebna tcska, slozena i krajnjc kontroverzna ra~pra va. To jc, medutim. uvek tako u stvarima u kojima jc rec o znacajnim moralnim pitanjima. a narocito ako su ona izmesana sa cmpirickim nci?vcsnostima. No. cak i tada kvalitet nasih sudova i konccpCIJa zavisi od mzumevanja sirih pitanja o kojima se raspravlja. Vracam se sad na pitanje nepovoljne pozicije drugoga. Prosudujuci da li su neki pravac akcije iii neka polittka u interesu lica A. moramo iii nesto znati o sklonostima, :Zeljama i potrebama tog lica, iii moramo raspolagati znanjem o tome sta je za lice A dobro. nezavisno od nJcgovih zelja. potrcba iii ukusa - ilL ako hocetc, o .. idealnim \ rcdnostima"' za lice A. Ako po171

redamo preference, zelje, potrebe i idealne vrednosti po hipotetickoj osovint, doci ce do znacajne promenc u vrsti potrcbnog znanja. Uzduz citave osovinc, vlastito ja u znatnoj je prednosti jer jcdino sam covek ima neposredan pristup do svojc sopstene svesnosti. I sto vise ovo poznavanjc intcresa lica A zahteva neposredan pristup do svcsnosti tog lica. utoliko je ono po svojoj poziciji vise u prednosti. Ako prctpostavimo da se interesi lica A najbolje odrazavaju kroz njegove neposredne pre(crcncc. njegova tvrdnja da raspolaze odgovarajucim i, cak, superiornim poznavanjem svojih interesa u ogromnoj meri je ojacana. Slicno tome. iako ispoljene preference lica A mogu dati pogre5nu sliku o njegovim dubljim ili trajnijim ~cljama. i u \CZi sa njima, njegov jedinstvcni pristup do sopstvene S\Csnosti ponO\o znaei dcfinitivnu prcdnost. Cak i ako bismo uzcli da sc ljudski intcrcsi u krajnjoJ liniji sastojc 11C od prefcrenci iii zclja vee od potrcba. mora SC konstatovati da JC opsta karakteristika covckO\og bica da jc ono samo u polol:aju da vcrovatno boljc od drugih pozna rcdosled hitnosti zadovoljcnja sopstvcnih potrcba. Po shvatanju nekih psihologa, potrebc ljudskih bica obrazuju jcdnu hijerahiju, i to vise iii manjc univerzalnu i ,.objektivnu'" hijerarhiju. Cak i da je ova pretpostavka tacna (a o njoj se svakako mozc dosta raspravljati). ona bi nam samo omogucila da kazemo kako sc ncke potrebe coveka, recimo za hranom, moraju iznad izvesnog praga zadovoljiti pre ostalih. No, ko je najkvalifikovaniji da prosudi kad je taj prag dostignut'? Ova teorija sama po sebi ima smisla samo na osnovu pretpostavke da relativni prioritcti iznalaze svoj put u svesnost jastva (zainteresovanog lica) kad postanu dostupna drugima ili kad se za njih sazna na osnovu cinidbi zaintercsovanog lica. U specificnim slucajevima posmatrac sa stranc mogao bi mozda boljc da proccni ovaj prag, ali ako bi to bilo generalno tacno. celokupna cmpiricka osnovica ove teorije bila bi oslabljena. Na taj nacin, bez obzira na to da li se uzima da sc interesi nekog lica iskazuju kroz njegovc preference, zeljc iii potrebe. znanje koje sam covek ima o scbi ima vise izgleda da bude superiornijc od znanja koje o tome ima bilo ko drugi. a u svakom slucaju ono nije manjc. Do sada sam namerno, kao da su ekvivalcnti, upotrcbljavao izraze ,.interes" i .. dobro" ili .,dobrobit". Pretpostavimo, mcdutim, da se mozc dokazati kako se izraz dohrohit nekog lica sastoji od cilja iii idcalne vrednosti koji nisu u potpunosti oznaceni kroz preference, zeljc ili potrcbe. U tom slucaju jcdinstveni pristup samog coveka (jastva) svojoj sopstvenoj svesnosti vee nc bi znacio neku njegovu prcdnost. No, pokazati da jc bilo koja od ovih tvrdnji tacna, izgleda nemogucc. Zato smo ovlasceni i. u stvari, obavczni da s najvecom sumnjom pridemo svakoj tvrdnji da neko drugi objektivno poznaje nasu sopstvenu dobrobit i da je to poznavanje dcfinitivno superiorno u odnosu na ono kojc imamo mi sami.

172

Jos jedan razlog za sumnju u valjanost prednosti drugoga javlja se kad se suocimo - sto se cesto dogada - sa sukobom nekoliko raznih vrednosti. kao sto su traganje za sopstvenom srecom iii licnim razvojem. pos\Ccivanjc sopstvenoj porodici iii nesebican rad u korist drugih. ('ak i kad se ovi sukobi vrednosti javljaju u okviru jednistvenog i uskladenog sistema vrcdnosti. kakav je utilitarizam. potreban im je sud o relcvantim razmcnama jedne vrednosti za drugu, a to. sa svoje strane. zavisi od poznavanja pojcdinosti konkrctnog slucaja. Da ponovimo: sam covek (jastvo) jc u privilcgovanom polozaju kad je rec 0 pristupu tim pojcdinostima i. cak. svojoj jcdinstvenosti. Medutim, do sukoba vrednosti dolazi i zato sto razliciti .listemi vrednosti cesto mogu odredivati i razlicite pravcc za akciju. dok. istovrcmeno, nekog viseg sistema za izgladivanjc tih sukoha po svoj prilici nema (Nedzel. 1979, 129-134 ). Na taj nacin. tvrdnja da ncko drugi vise od mene zna sta jc za mcne dobro. odrazava samo jcdan poscban sistcm \TCdnosti. a nikako ono sto bi bilo najboljc iz pcrspcktivc mog sopstvenng sistema vrednosti.

INTERESI I LJUDSKO ISKUSTVO

Drugi nisu samo najcesce u ncpovoljniJcm polo:Zaju kad jc rcc o ncume\'(/nju dobrobiti iii in teresa pojedinca (.. samoga scbc"' ). Podsticcyi drugih da se zalazu za interese drugog lica dalcko su slabiji od motiva zaintcrcsovanog. Kao sto smo videli u raspravi o sistemu staralastva. paternalistickim subjektima potrebni su i znanje i vrlina. A kad je rec o vrlini. ono sto se zna iz ljudskog iskustva, kako mi se Cini. odlucno govori protiv gledista da se. uopstc uzcv, zastita i razvoj dobra iii interesa znatnog broja odraslih moze sa sigurnoscu povcriti drugima (a ne njima samima). Ranije sam navco dva istorijska primera kojima se snazno potkrepljuje negativno iskustvo sa izrazcnim paternalizmom: sistcm ropstva i zakonska podredenost :lena. Imamo li i najmanje razloga da verujemo kako robovi iii zene ne bi bili u stanju da stite sopstvcne intercse bar kao i njihovi gospodari, a mozda i mnogo bolje'? Jos jedan primer pruza nam uskracivanje prava glasa radnickim klasama. Mozda niko ovo nije ubedljivijc izlozio od Mila koji. mozda prcvisc blagonaklono, nije - verovao da klase koje ucestvuju (u vladavini) imaju. uopste uzev, bilo kakvu nameru da scbi podrcde radnickc klase ... Pa ipak. da li je parlament ili gotovo bilo koji od njegovih clanova ikada. i jednog jedinog trenutka, sagledao bilo koje pitanje ocima radnog coveka'? Kad sc na dncvnom redu pojavi bilo koji prcdmet za koji su radnici kao takvi posebno zainteresovani - da li se ikad dcsilo da bude razmatran sa bilo kog drugog stanovista osim stano\ista poslodavaca'? (MiL U~61. 195~, 44).
\73

Razmatranja ove vrste dovela su Mila do toga da formulise jcdno nacelo koje je u sustini ekvivalcntno prctpostavci licnc autonomijc. Kaku jc Mil ispravno uvidco, argument koji nam pruza ljudsko iskustvo, posebno u tri kljucna slucaja - ropstvo, zenc i radni !judi - opravdava zakljucak da kod donosenja kako individualnih tako i kolcktivnih odluka treba postovati pretpostavku licne autonomije.-+ Pored navedena tri slucaja moguce je navcsti jos dva. Iako je kao rezultat Gradanskog rata ropstvo u Sjedinjcnim Drzavama bilo ukinuto, prava oslobodenih crnaca da ucestvuju u politickom 2:ivotu bila su u periodu obnove na citavom americkom Jugu brzo ukinuta. Tako su oslobocteni robovi i njihovi potomci cit:n vck nastavili da zive u uslovima politicke potcinjenosti i tlacenja kojc jc na kraJU preraslo u nasiljc i teror. I tek jc rigoroznom primenom zakonskih propisa o gradanskim pravima u sezdesetim godinama XX veka nominal no prm o gradanina erne a bilo transformisano u potpunu participaciju u politickoj aktiv nosti. l~ tom dugom pcriodu politicke pndrcclcnosti. mnogi bclci na Jugu tcZili su da opravdaju svoju vladavinu - .,suprcmatiju belaca"' - isticanicm d' a osnm a koja im daju pran1 na nju: pni je da crnci nisu spo-;ohni da uccstvuju u politickom zivotu, a drugi da bi oni. u stvari bcli uprav ljaci, u S\ akPm slucaju u punoj meri i sami stitili bitnc intcrcse crnaca. Malo jc belaca cak i na amcrickom J ugu koji ne bi danas occni I i ovc osnov c kao tzopaccnu racionalizaciju jednog sistema vladavine koji je bio krajnje ncsposoban da zastiti cak i najosnovnije interesc vecine juznjackih crnaca. Drugi primer pruza Juzna Afrika. Ja ne mogu da zamislim iole racionalno obrazlozenjc tvrdnje da su bcli upra' ljaci Juznoafrickc Republikc ikada adckvatno brinuli o fundamentalnim intercsima miliona crnaca podvrgnuti njihovoj vladavini. a da pn tom nisu imali nikakvog nacina da uccstvuju u donosenju zakona koji su ih izlozili bedi, ponizavanju i muccnju koJe jc postalo njihova sudbina. Ukoliko prihvatimo ideju sustinske jednakosti, onda se ni za jcdan zakonodavni proces ne moze reci da je moralno opravdan ako sc njimc podjednako ne uzimaju u obzir interesi svakog lica podloznog donctim zakonima. I dok se, po mom misljenju, ne moze pokazati da je dcmokratija dovoljna da se osigura zastita osnovnih interesa svih !Judi podloznih nJcnim (demokratskim) zakonima, dotle podaci dobijeni kroz ljudsko iskustvo pruzaju ubedljivc dokaze da su oni koji su. zato sto nemaju prava gradanina. liseni mogucnosti da brane sopstvene intercse. samim tim iskljuceni iz dcmosa. koji zbog toga gotovo nikad necc na odgovarajuci nacin moci da uzme u obzir njihove interese. Iako status graclanina u dernokratskom drzavno-politickom entitctu ne obezedujc podjcdnako trctiranje individualnih
4 Veoma slozcni problemi koji se u poglavlju.
\'CZJ

sa o\im postavljaJU, raLmatraju -;c u 22

174

interesa pri donosenju zakona, istorijski podaci u svakom slucaju pokazuju da je taj status neophodan uslov.

LICNA AUTONOMIJA I LIC~I RAZVOJ

To isto vazi i za licni razvoj. Razvoj licnosti koji neki autori smatraju elementom statusa gradanina u demokratskom porctku. u vclikoj mcri il' mora/ni razvoj: sticanjc zrelijeg osecanja odgovornosti za sopstvcne radnjc. sira svest 0 drugima na kojc nase radnjc uticu. veca spremnost na razmisljanje i uzimanje u obzir poslediea nasih radnji po druge. itd. Malo cc njih osporiti normativnu premisu da je pozeljno unapredivati razvijanjc O\ ih osobina. Opseg u kome se one zaista stvaraju kod gradana pomm;u Jcmokratqc nije, kao sto sam istakao u prethodnom poglavlju. normativno \ ec cmpiricko pitanje, a kolika je sada u raspravi vrednost cmpirickog osno\ a. ostajc n~. jasno. Bitno je. medutim, da se odgovarajucim argumcntom pola/i od toga da !judi pri donosenju individualnih i kolcktivnih odluka trcba da u/'ivaju visok stepen licne autonomije. Svi oni ciju bi licnu autonomiju permancntno zamenila paternalisticka vlast, ostali bi zau\ck u stanju dctinjstva i zavi~no sti. Sledstveno tome, ako bi kolektivnc odlukc uvck donosile patcrnalistickc vlasti, recimo neko konkrctno telo staralaca, tada u domcnu javnih poslm a !judi nikad ne bi prerasli svoje detinjstvo.

LIC~A AUTONOMIJA I SAMOODREDE~JE

Da su licna autonomija i, samim tim. ukljucivanje u svojstvu punopravnog gradanina u demokratski porcdak potrebni radi ostvarivanja samoodrcdenja, cak je jos ocevidnije. Bez licne autonomije. Jednostavno. ni.1c moguce imati pravila po sopstvenom izboru niti ziveti po takvim pravilima. Covek tada nije u stanju da se .,samoodreduje'' niti da postane moralno autonoman, pa utoliko ne mozc da bude ni moralna licnost. Minimalno pozeljan opseg licne autonomije mora stoga u naJmanju ruku da odgovara minimumu pozeljnog opsega samoodredcnja i moraine autonomije. A minimum pozeljnog opsega samoodrcdcnja i moraine autonomije jeste - -.vi odrasli. uz uobicajene retke izuzetkc kad je rec o onima kojima ncdosta_1u osobinc razumnih bica.s
'i Sto se mo/c videti. na primer. 1 kod Kanta 1 k()d Rol,a. Pu.:.to rcl: .. tn.:ba .. pn.:cutno podrazumeva - .,mozda" 1 posto jc ta razumc\ <lllJt? moral no!! 1mpcrat1\ a potrcban napm rcuuma. za Kanta :,c obaveza pokoramnja katt:!!OrJcJ..um 1mpcrativu po S\ emu sudcc1 prol<.:7c na sva razumna bica. Medutim, lica prcmu kopma su s\a r:.uumna bica duzna da primcn)UJU katcgoricki impcrati\ izgleda da obuh\ ataju c1ta\ l' (n\ ccanstvo. To sto Kant 11e pr<l\ 1 ba.:. mek ostru razliku izmedu ove d\c katcgon_Jc. mozc navcsti na zakljucak da sc inat .. razumna bica" odnosi na najveci deo (odraslog) stano\nlstva. Kao sto smo \idcli. Rols i!O\orJ o .. moralnim osobama" i pri tom pn.:tposta\ lp da gotovo sva udrasla lica pnpad:qu lui kategorij i.

I'~

PONOVNO DEFINISANJE SNAZNOG NACELA

Ako se dobrobit i interesi svih i s\akoga odmcravaju na podjcdnak nacin i ako je svaka odrasla osoba. uopste govoreci. najbolji procenitclj svoje dobrobiti iii intercsa. onda je svaki odrasli ('ian asocijacije u dovoljnoj meri halitikovan da ucestvujc u donoscnju opsteobaveznih odluka kojc uticu na pojcdinacnu dobrobit iii intercse. a takode da bude i punoprami gmilanin demosa. Preciznije. u procesu donosenja ovakvih odluka. zahtcvi svakog gradanina u pogledu zakona. pravila i politickih smcrnica moraju sc uzimati u obzir u punoj i podjednakoj meri. Osim toga. niko medu odraslim muskim clanovima nije detinitivno kvalitikovaniji od ostalih da bi mu sc poverilo donosenje opsteobaveznih odluka. Prcciznije. u proccsu donosenja ovakvih odluka, zahtevi jednih gradana u poglcdu zakona. prm ila i politickih smt:rnica necc sc tretirati kao prioritctniji ud tahih zahteva drugih gradana. - Shvaceni kao premise. prema tome. nacelo podjcdnakog uzimanja u nlvir svacijih intcresa i prctpostavka licnc autonomijc pruzaju osnov za priIJ\ atanje snaznog nacela jednakosti. To nacelo. sa svojc stranc. istovrcmcno jc i najmocnija i najkontrovcrznija prctposta\ ka u tcorij i demokratskog proccsa. Prihvatajuci ga. mi u stvari usvajamo demokratski proces kao pslO\ za donosenje opsteobaveznih odluka.

176

POGLA YLJE ~.

TEORIJA DEMOKRA TSKOG PROCESA

.. C demokratskim drza\ ama" - pi sao JC Aristotcl u Polirici - .. narod (iIi demos) je suvercn; u oligarhijama. s druge stranc. mali hroj ima tabu poziciju" ( 1952. II 0). Demokratija. bukvalno. znaci '!ada\ inu naroda.l Sta. mcdutim. znaci rcci da narod vlada. da jc narod su\ercn i da vlada samim sobom'! Da bi vladao. narod mora raspolagati nckim nacinom vladanja. to jest proccsom vladanja. U ccmu se sastojc posebnc karakteristikc demokratskog proccsa vladavinc'? ll cemu sc, na primer. taj proccs razlikuje od vlada\ ine malog broja iii oligarhije'? Davanjc odgovora na ova pitanja korisno jc rase\aniti u tri faze. Prvo. posto je dcmokratija politiNi poredak. treba poci od prctposta\ ki kojima sc \Crodostojno obrazlaze da u konkretnom slucaju postoii politicki poredak. Drugo. potrebno je da preciziramo one prctpostavke kojima se opravdava i obrazlazc demokratski politicki porcdak. Iako cu ova dva skupa prctpostavki opisati u dobroj meri apstraktno. one nisu i vanistorijske niti su na bilo koii nacin smcstene u fikciju, inace uobicajenu u tcoriji demokratije poccv od Loka. koja sc povezuje sa nekim .. prirodnim stanjem". iz koga putem drustvenog ugovora nastajc demokratski politicki poredak.

PRETPOSTAVKE POLITICKOG PORETKA

Pretpostavimo za pocetak da (u nekoj konkretnoj istorijskoj situaciJI) grupa ljudi dodc na idcju da formira jednu asocijaciju radi ostvarenja izvcsnih ciljeva; iii, sto je verovatnije. da u tu svrhu prilagodi neku postojecu asocijaciju. Izraz .,asocijacija" koristim u sirem smislu ICL kao sto ccmn odmah videti, to ne mora biti drzava.
I lzraz demokrulla poceo jc da sc upotrcblp1 ~l ll Atinr ok<) 'redinc pl'log \ L'ka rrc Hnsta. Njime 'u mozda Lamenjeni stari_ji iznl/1 ll klljima jc postojala rec lw ill .,_jcdnak". kao u rc(i i.I0/1011!/a iii jCdnakost prcd zakonom. Rcc denwAmria nw/da su sk<l\ali krrtrCarr atirbkog ustava; ako jc tako. onda je ona koriscena u ncgativnoj konotaUJI. RaiHJC, u scdmom i ~cstom 1cku. izrazom demos mozda nijL' bil<r obulnaccna citava nw;a rwrPda. Mcdutrm. 11 drugoj polovini petog vcka se rcc demokraria moida 1cc poccla sirokP konstiti u dana~ntcrn znai':enju. to JCst .,vladavina naroda" (Sili 1976. 159. JO I: Fajn 19S.1,. I OS. 20S. 209 I

177

Da bi se postigli zeljeni ciljevi, u asoCI.J3Cl.Jl .JC potrcbno usvojiti odredenu politiku koju ce njeni clanovi biti obavczni da spn)\ode.C Najccscc je ta njihova obaveza da deluju u skladu sa politikom asocijacijc izrazcna u nekom pravilu iii zakonu. koji sadrze i kazne za nepridrzavanje. Posto su clanovi obavezni da postupaju po pravilima iii zakonima. dakle. odlukama. za njih se moze reci da su ohave::.ujuc:e. Shvaccni kolektivno. oni koji donose takve odluke cine upravljacko telo (vladu) asocijacije. Te obavczujucc odluke mogu sc zato nazvati i vladine (uprmljade) iii obavczujucc ko!ektivne odluke. Cinjenica da su ove odluke obavezujuce ne znaci i da je asocijacija nuzno prinudna, da primenjuje pretnju nasilnom sankcijom kako bi obezbcdila njihovo postovanje, iii da poseduje drugc slicne karaktcristikc koje sc ccsto navode kao specificnosti drzave u odnosu na drugc vrste asocijacija. lako upravljacko telo asocijacije ponekad stvara oc-ckivanje da cc prekrsiocc kazniti njeni zvanicnici. ima situacija u kojima odlukc mogu biti obavczujuce i bez primene kazni koje izvrsavaju zvanicnici ilt cak drugi clanov i asocijacije. lzazvati utisak da ce se primemti samo bozanskc iii magijskc sankcije u tom slucaju mozc biti dovoljno. lsto tako. sam proces donoscnja iii objavljivanja pravila moze nagnati nekc clanove asocijacije da ga usvojc kao nacelo ponasanja, cime se ostvarujc sasvim zadovoijavaJuci nivo postovanja pravila. Ukratko, iako asocijacija mozc biti drzava u uobicajcnom smislu entiteta za koji je osoben prinudni poredak. ona to i nc mora biti: slicno tome. upavljacko telo asocijacije ne mora biti i vlada drza\e. Na taj nacin dolazimo do opste teorije demokratskog procesa primcnljive na asocijacije, bez obzira na to da li je rec o drzavi iii nije. Proces donosenja obavezujucih odluka obuhvata najmanjc dvc analiticki odvojene faze: postavljanje redosleda pitanja koja treba rcsavati i odlucivan_je o ishodu. Posrav/janje redosleda je deo procesa u komc se biraju pitanja o kojima treba odlucivati (ukljucujuci i odluku da se o nckom pitanju i nc odlucujc). Odlu6vanje o ishodu ill odlucujuc:a {a::.a prcdstavlja period u kome proces kulminira u ishodu. cime sc oznacava da jc odredena politika usvojena iii odbacena. Ako se za postavljanjc redosleda pitanja mozc reci da znaci pocetno formulisanje, odlucujuca faza je poslednje sto se ima rcci. to jest trenutak suverenosti u pogledu stvari o kojoj sc rcsava. Dok se odlucujuca faza ne zavrsi, proces donosenja odluka je .. probnog" karaktcra. U njemu sc raspravlja, sporazumeva i glasa o pojedinim pitanjima. ali su to sve preliminarne radnje koje se mogu ponistiti u odlucujucoj fazi. pa nc obavezuju clanove asocijacije. Odluke postaju obavezne samo po zavrsetku ove druge faze. Iako ova analiticka distinkcija vazi za svaki politicki poredak, ona je, kao sto cemo videti iz daljeg teksta. od bitnog znacaja za razjasnjenje prirode demokratskog procesa.
2 lzrazi kao
S(O

SU ,cineci'' iJi ,.cinjcnjc" podr<JlUJnCVUJU i ralllC

\TS(~

llCCinjt:nja.

178

Sta se sve podrazumeva pod odlucuJucom 1~1zom u donoscnju kolcktivnih odluka daleko jc od ociglcdnog. L5\ apnjc ustava iii ust<n nog amandmana svakako jcste ovakva faza (iii, ako nijc, rec je o fiktivnom iii ,papirnatom" ustavu). Kod vecine politickih odluka ko.Jc se donose u jcdnom ustavnom poretku, medutim. odlucujuca faza ostvaruje sc u okviru postojccih ustavnih granica. U nacelu. faza jc odlucujuca ukoliko sc svc prcthodnc odlukc mogu opozvati iii oboriti. Na taj nacin. o odlukama donetim pre odlucujuce faze mo:Zc sc govoriti kao o de/cgimnim ali ne i otudenim od stranc onih koji ucestvuju u- odlucujucoj fazi - sto jc distmkcija n kojoj ce biti reci Ll daljem tekstu.

PRETPOSTA VKE OPRA VDANOSTI DEMOKRATSKOG POLITICKOG PORETKA

Obavezujuce odlukc treba da donose samo lica koju su tim odlukama podvrgnuta. to jest clanovi asocijacijc. a nc osobc van njc. \iijcdan zakonodavac. kako se obicno kaze. nijc iznad zakona. Ont prctposta\ka zasni,a sc na clcmentarnom nacclu pravednosti i postcnja prcma komc zakonc nc mogu nametati drugima osobe kojc same nisu ohavcznc da ih poStuju. Osim toga. ukoliko ova pretpostavka nije dovoijna garantija da cc sc posto\ ati sloboda samoodredenja. ona JC ncsumnjivo nuzna za samoodrcdcnjc; zakoni i pra\ ila koje namece ncko sa stranc. naimc, znacili bi po\Tcdu samoodrcdcnja svih koji su zakonima podredeni. Dobro svakog clana mora sc na podjcdnak nacin uzcti u obzir. To JC direktna primena ideje sustinske jednakosti na sve clanovc. Od odraslog clana asocijacije nikad sc ne sme zahtcvati da dukazc odgovarajucu sposobnost da stiti sopstvcnc intrerese. Naprotiv. teret dokazi,anja uvek lczi na onome ko tu sposobnost ncgira; ovakav zahtev uval:ava se jedino ukoliko je osnov uskracivanja tog prava odraslom clanu asocijacijc posebno ubedljiv. Prema tome, ova pretpostavka znaci da jc. sve u svemu. S\aki clan asocijacije bolji sudija o svojim intcrcsima od bilo kog drugog. 0 osnovima za usvajanje ove prepostavkc bilo je rcci u poglaviju 5. U meduvrcmenu, nazovimo odrasle clanove na koje se ova prctpostavka odnosi - graaani; LJzeti kolektivno, gradani cine demos. popu/us iii k01p11s gr(J(fana (gradansko te/o). Pri donosenju obavezujucih odluka zahtcvi svakog pojcdinog gradanina u pogledu pozeljnosti (cclishodnosti) politike koJu trcba usvnjiti smatraju sc validnim, i to podjcdnako validnim) Na ovaj nacin prcthodnc dve prctpostavkc dovode nas do zakljucka da izmectu gradana postoji .. snazna Jcdnakost"'.
3 Kao sto ;,am vee naznacio. tzra;i .. pnllticke mere'" iii .. politicke odluke'' ndlltbC >C na sredst1a potrebna za postizanjc namer~n anog cilia. \Trhc. lumkrctnog dohra iii "''''~'""' L'por. raspravu o ovoj temi u 7. pogla\ Iju.
179

Iako prethodne pretpostavke mogu izglcdati dovoljne u opravdavanju demokratskog procesa, formalno bi ih trcbalo dopuniti clcmcntarnim nacclom postcnja. To nacelo, iako svima poznato i svakako neosporno, sastoji se. jednostavno, u tome da, gencralno uzev, rctke i vrcdne stvari treba rasporedivati posteno. Postcnje ne zahteva i podjednaku raspodelu, jer sve zavisi od okolnosti. U sestom poglavlju videli samo da cak i kad se trazi podjednaka raspodela, to ne podrazumeva i podjednake kolicinc ili udelc. No. u nekim situacijama nacelo postenja zahteva da svaka osoba dobije podjcdnak deo, a ako to nije moguce - podjednaku priliku da dock do stvari kojc nema u izobilju.

KRITERIJUMI DEMOKRATSKOG PROCESA

Pretpostavimo da ncke osobe zcle da uspostavc jcdan politicki porcdak. Pretpostavimo dalje da su pretpostavke kojima se obrazlal:e denwkrutski politicki porcdak validne kad je rec o ovoj grupi !judi. Posto je to tako. slcdi zakljucak da oni treba da usvoje demokratski porcdak, pa zato proces pomocu koga njihov demos mora da odlucuje trcba da ispuni izvesnc kritenjume. Kad to kazem. podrazumevam da ako neko veruje u ove prctpostavkc - samim tim mora i da potvrdi celishodnost odgovarajucih kritcrijuma. I. obrnuto, odbaciti tc kriterijume znaci u st\ari odbaciti jednu ili vise ovih prctpostavki. 4 Pet kriterijuma predlozenih u ovom smislu predstavljaju standarde i to. moze se reci. idealne standarde - prema kojima treba proccnjivati prcdlozene procedure u svakoj asocijaciji na koju se same pretpostavke odnose. Svaki proces koji te kriterijume ispunjava bio bi savrsen demokratski proces, a vladajuce telo asocijaeije - savrscna demokratska vlada. Ja polazim od toga da savrsen proces i savrsena dcmokratska vladavina u stvarnosti 'erovatno nikad nece postojati. To su zato ideje o ljudskim mogucnostima ~a kojima se odgovarajuca stvarnost moze porediti. Cak i ako sc kritcrijumi nc mogu nikad u potpunosti zadovoljiti, oni su korisni kod procene mogucnosti u svetu realnosti, sto cu se potruditi da pokazcm. Razumc sc. nj ima sc ne eliminisu svi elementi u ocenjivanju. Kriterijumima se, na primer. nc specificira eventualna posebna proccdura, na primer vecinsko pravilo, jcr sc takve procedure nc mogu izvuci neposredno iz kriterijuma. Same procenc, pak, morace sc oslanjati i na specificne istorijskc uslm e u kojima ce sc
--! Mozda trcba rect da ugao posmatranja koii ovdc koristim jcstc v i,rura hipotctickog i zaintcrcsovanog posmatraca koji pokusava da dodc do normativnih occna. Takav hipotcticki posmatrac moze ali i ne mora biti clan asocijacijc. Mogucc jc prctpostaYiti 1 da je anga7ov ani citalac hipotcticki posmatrac. lako normativnc occnc Jzra7cnc na ovom mestu podruumnaju 1 postojanjc cmpirijskih uslova potrebnih za postojan)c 11l olaksavan)c funkcionisanja dcmokratskog procesa. za trcnutak te cmpirijske zahtevc ostavl_iam na stranu. 0 njima ct: biti rcc1 u 17. poglavlju. u okvtru analize vellkih ststema kao sto su drzavc-nacijc.

IRO

konkretna demokratska asocijacija razvijati . .'v1cdutim. niko ne trcba da budc iznenaden StO demokratska teorija, kao j S\ C druge nonnativne tcorije. 11l' moze dovesti do potpuno nedvosmislenih odgovora na s\aku konkretnu sJtuaciju u kojoj se treba odluciti za odgovarajuce alternatime predlogc. Koji su kriterijumi. prema tome, iskljucivo u skladu sa nasim prctpostavkama. tako da nam ukazuju na specificnc osobinc demokratskog proccsa>

Efektivno ucestvovanje
Tokom 6tavog procesa dono.\:enja ohme::ujuhh odluka. gra(tani rreha do imaju odgomrajuc:u i podjl!dnaku mogz((:nost da i::ra::c smjc lii'no mi.i/jenje o konacnom ishodu. Oni moraju imati odgmamjuc:c i jednakc nwguhwsti ::a postav/janje pitanja o stvarima na dnci'IW/11 rcdu. kao i ::a (imnulisanje ra::loga ::bog kojih podr~avaju jf!dan ishod a nc drugi.

Uskratiti bilo kom gradaninu odgovarajucc mogucnosti za cfcktivno ucestvovanje znaci da njihova misljenja nisu uzcta u ohzir uslcd tnga sto su ostala nepoznata iii sto su neispravno shvacena. :vledutim. nc uzimati na podjcdnak nacin u obzir njihova g\edista o konacnom ishodu. znaci odbacltl nace]o podjednakog UZII11al1_)a U obzir svih interesa.

Jednakost pri glasanju u odlucujucoj fazi

U odluc~ujuhJj feci donosenja kolekti1nih odluka smki gracfanin mom dohiti podjednaku moguhwst da i::ra::i svoje mi.\:!jenje koje c:c se u::eti 11 oh::ir na isti na6n kao i mi.\:ljenje svakog drugog grwfanina. Prilikom odrectivanja ishoda u odlucujuc;oj fa::i. ova mi.\:!jenja, i samo fa mi.\'ljenja. 1110raju se uzeti u obzir.

Posto su misljenja, naravno, ono sto obicno podrazumcvamo kad kazemo ,glasanje"', za ovaj kriterijum mozc se rcci da zahteva jednakost pri glasanju u odlucujucoj fazi. Ocigledno je da nesto slicno tom uslovu predstavlja glavnu potporu demokratskoj teoriji i praksi jos od anticke Grcke do danas. Ali - po kom racionalnom osnovu'? Njegova opravdanost zasniva se. po mom misljenju. na prakticnom shvatanju da je jednakost u glasanju u odlucujucoj fazi potrebna kako bi se pruzila odgovarajuca zastita sustinske jednakosti gractana. kao i prctpostavke o njihovoj licnoj autonomiji. Bez toga hi se oni suocili sa izgledima na beskonacno uvecavanjc potencijalnih nejednakosti u stcri svog uticanja na odluke, bez ikakvog apelacionog suda prcd kojim bi kao politicki jednaki subjekti mogli da odlucuju jesu li njihovi interesi - onalw kako ih oni sami tumace - bili trctirani na podjcdnak nacin. I kao stu ncjcdnakosti u pogledu ostalih resursa mogu uciniti da neka lica imaju prcdnost tako sto se njihovi interesi posehno uzimaju u obzir. dok su druga u istoj mcri uskracena u svom pravu. tako i ncpostojanje glasackc jcdnakosti
IS I

kao uslova u odlucujucoj fazi dovodi do ncjednakosti kod glasanja - sto kroz kumulativno dejstvo izaziva povrcdu nacela jednakog tretiranja svacijih interesa. Treba, medutim. uociti sta se kriterijumom jednakosti pri glasanju u odlucujucoj fazi ne odreduje. Pre svega, njime se ne zahtcva ovakva jednakost u prethodnim fazama. Demos, na primer. moze osnovano odluciti da sc interesi nekih lica mogu na najbolji nacin podjednako uzcti u obzir tako sto ce se njihovim glasovima dati veca teZ:ina u ranijim fazama. Po istim osnovima demos moze dclcgirati donosenje nekih odluka telima gradana u kojima glasovi nemaju istu tezinu. Aranzmani slicne vrste mogu predstavljati izuzetak. sto pokazuje istorija u demokratskim zemljama. ali se time nc mora 1 krsiti sam kriterijum. On cc, ipak. biti povreden dko demos nije vise slobodan da menj<J O\ ahe aranzmanc kad god se nJima nc postizc zcljcna s\rha iii kad tu dmodi u opasnost konacnu kontrolu dcmosa nad kolcktivnim odlukama. Pored toga, kritcrijumom se ne odrcduje poscban metod glasanja iii izbora. Uslov da gradani imaju podjednakc mogucnosti izrazavanja svog mlsljcnja mogao bi se zadovoljiti ako se glasovi iii glasac1 biraju nasumce. to jest zrebom. Jednakost u glasanju takode nc znaci da s\ aki gradanin nuzno trc-ba da ima pravo na podjednak glas u izbornim jedinicama sa jcdnakim brojem biraca iii stanovnika: sistcm proporcionalnog prcdstavnistva takoJc bi mogao da posluzi na isti nacin iii cak boljc. Kako gradani mogu najboljc izraziti svoje misljenje (svoj izbor) i kakva posebna pravila i postupkc pri tom treba primeniti, jesu pitanja koja zahtevaju dodatne prakticne procene. No, svakako, treba se opredeliti za ona resenja koja su bliza kriterijumu o kome je rec. Ovakav stav je opravdan cak i ako su svi prcdlozeni postupci u nekom smislu defektni - sto je u praksi cesto slucaj. Konacno. nas kriterijum ne zahteva izricito da asocijacija prihvati nacelo vecinskog odlucivanja. Njime se jedino zahteva da se vecinsko pravilo i njegove alternative vrednuju u skladu sa tim i ostalim kriterijumima, ukljucujuci i nacela i pretpostavke kojima sc opravdava sam kriterijum - na primer, nacelo podjednakog tretiranja svacijih interesa. ukljucujuci i postupak kojim se obezbeduje usvajanje onog resenja koje na najbolji nacin zadovoljava sam kriterijum. Da li vecinsko pravilo predstavlja najbolje resenje, ostaje na tai nacin otvoreno pitanje. Kao sto cemo videti u l 0. poglavlju, problem koji postavljaju vecinsko nacelo i njegove alternative krajnje jc ozbiljan i zadovoljavajuce reenje jos nije nadeno. Prosuditi koje pravilo odlucivanja najboljc zadovoljava kriterijum jednakosti pri glasanju - gencralno iii u specificnom kontekstu - pitanje je o kome su i dalje misljenja podeljena. Verujem da je u skladu sa istorijski potvrdenim obicajem reci da svaka asocijacija cija vladajuca struktura zadovoljava kriterijum efekti\nog ucestvovanja i jednakosti pri glasanju - u tom ogranicenom obimu sama sobom upravlja putem demokratskog procesa. Da hih ostavio mcsta za nckc vazne distinkcije o kojima ce tek biti rcci. konstatujcm da se ovakvom asocijacijom
182

upravlja demokratskim procesom u uzem smis/u. Iako je taj proces po obimu uzi od potpunog demokratskog procesa, ova dva kriterijuma nam omogucavaju da ocenimo i veliki broj drugih postupaka. No, oni nisu odlucujuCi u slucajevima u kojima je postupak bolji prema jcdnom kriterijumu a losiji prcma drugom. Osim toga, svaka procena obicno zahteva donosenjc dodatnih sudova o cinjenicama konkretne situacije iii o opstim tcndcncijama i pravilnostima ljudskog ponasanja i akcije. Pa tpak. ovi kritcrijumi dalcko su od toga da budu nesadrzajni. Iako ovde ne nameravam da koristim neki snazniji argument, bilo bi tesko porcci da postupci kojima se dolazi do odluka putem slucajno odabranog uzorka gradana zadovoljavaju kritcrijumc bolje ncgo postupak u kome jedan gradanin donosi obavezujuce odluke za sv c ostale; iii, pak. da je sema glasanja kojom se u odlucujucoJ t~1zi dajc po jcdan glas svakom gradaninu bolja nego scma u kojoj ncki gradani imaju po deset glasova a drugi nijedan. Ovim, medutim, ne mislim da kazcm kako procene ovakvih altcrnativa predstavljaju savrscnc zakljuckc do kojih sc dosin na osnovu nekog savrseno cvrstog argumenta.

Prosvecena obavdtenost
Kao sto sam vee rekao, misljenja o postojanju. sastavu i grantcama demosa su u velikoj meri sporna. Pojedina je mogucc. na primer. odm:1h osporiti tvrdenjem da su neki gradani kvalifikovaniji od ostalih da donu~c potrebne odluke. Ovakav prigovor naravno znaci osporavanje dcmokrattJC koje je osobcno za tezu o staralastvu - o ccmu smo vee nasiroko raspravljali. Sad. mcdutim. zelim da razmotrim drugi prigovor koji bi otprilikc glasio ovako: Slazem se - mogao bi reci kriticar - da su gradani. uopstc uzc\. podjcdnako dobro kvalifikovani. Slazem se i da niko od njih iii od ostalih clanova asocipcije iii neclanova, nijc u toj meri kvalifikovaniji da bi s pravom mogao donositi odluke umesto demosa. I pored svcga toga mislim da gradani nisu tako dobro kvalifikovani kao sto bi mogli biti. Oni pravc grdke u pogledu sredstava za postizanjc zeljenih ciljeva: isto tako. odlucuju se za ciljeve koje bi inace odbacili kad bi bili boljc obavesteni. Slazem sc inace da gradani treba sami sobom da upravljaju, primenjujuci postupke koji zadovoljavaju kriterijume demokratskog proccsa u uzem smislu. Pa opet jedan broj drugacijih postupaka takode bi isto toliko dobro zadovoljio postojecc kriterijume; mcdu njima. medutim. neki dovodc do .,prosvcccnijcg" i bolje obavestcnog demosa i, na taj nacin. do boljih odluka. To su ncsumnjivo bolji postupci, pa ih treba izabrati pre nego druge. Moguce je mozda prigovoriti da prosvecenost nema nikakve veze sa dcmokratUom. Mislim ipak da bi to bila nerazumna i istorijski pogresna tvrdnja. Nerazumna je zato sto je demokratija obicno zamisljana kao sistem u kome .,vladavina naroda" moze sa vise izglcda na uspeh omoguciti .,na-

IXJ

rodu"' da dobije ono sto zeli iii ono sto veruje da je za njega n<~ibolje sto nisu u stanju alternativni sistemi kao sto je staralastvo. u kome je elita ta koja odreduje sta je najbolje. Ali da bi znao sta hoce iii sta je najbolj..::. narod. bar u izvesnom stepenu. mora biti prosvecen i obavesten. Posto su pristalice demokratije bez izuzetka uocavale ovaj momenat i naglasavale znacaj sredstava i nacina kojima SC doJazi do prosvccenog demosa. kao StO Sll obrazovanje i javna rasprava, pomenuti prigovor je i istorijski pogresan. Predlazem stoga da prosirimo znacenjc izraza .. demokratski proces"' dodavanjem treccg kriterijuma. Nazalost, ne znam kako da formulisem taj krill'rijum osim reeima koje su bogate znacenjem i istovrcmeno dn1smislene. Pokusacu ipak da ponudim fonnulaciju tog kriterijuma prosvcccne obavcstcnostt: S1aki gracfanin treba da ima odgo1urajuL:e i podjcdnake nwg1n'nosti ::a i::ra:':awmjc i ohra::/aganje (II ohiru fU:'I'ioda koji ::misi od fJOtrehe ::a dmw<enjem od/11keJ sopsl\'enog i::hora 11 pog!cd11 sf\'(/1"/ o kojoj se odlllc:ll/c. koji (:e na najholji na6n odgovarati njegm'im interesimu. Ovim kritcrijumom se. prema tome. podrazumcva da alternativne procedure donosenja odluka treba procenjivati prema tome koliko su u stanju da omogucc gradanima da steknu i razumeju sredstva i ciijeve ostvarivanja svojih interesa i moguce (ocekivanc) poslcdice usvojcne politike po te interesc, i to ne samo kad su u pitanju oni sami ncgo i svc ostalc rclc\ antnc osobe. Ukoliko dobro i intcrcsi gradana zahtevaju da se uzmu u obzir i opste dobro iii opsti interes. gradani treba da dobiju mogucnost uvida u ta pitanja. Ma koliko neodreden. ovaj kriterijum pruza smernice za odredivanje oblika koji treba da dobiju odgovarajuce institucije. Tako bi prema ovom kriterijumu bilo veoma tesko opravdati postupke sprecavanja iii ogranicavanja informisanja koje bi. da ga je bilo, mozda gradane navclo da dodu do drugacije odlukc. To se odnosi i na ono informisanje koje bi biio mnogo dostupnije nekim gradanima iako ne i svima. a takode i na pogresne informacije da se neke odluke moraju doneti bez rasprava. iako za to ima nemcna, itd. Na prvi pogled ovakvi slucajevi mozda ne izgledaju ozbiljni, ali je cinjenica da veliki broj politickih sistema - a cak. verovatno. 1 vecina - funkcionise po losijim a ne boljim postupcima od opisanih.

Kontrola pitanja na dnevnom redu

Ako bi asocijacija zadovoljila sva tri kriterijuma, mogla bi se s pravom smatrati demokratijom u kojoj se potpuno postuje postupak, kako kad jc rce o pitanjima o kojima se raspravlja tako i u odnosu na demos. 0\e kriterijume treba shvatiti kao aspekte najboljeg moguceg politickog sistema. razume se sa demokratskog stanovista. Kako se ni od jednog aktuelnog sistema ne moze ocekivati da ih savrseno zadovolji, o sistemima se moze suditi jesu Ji vise iii manje demokratski - a samim tim jcsu li bolji iii losiji - prcma tome koliko su blizu ispunjenja kriterijuma.

!X4

Ipak, reci da se jednim sistemom upravlja prema potpunom dcmokratskom procesu ,.u odnosu na pitanja o kojima se odlucuje"' i .. u odnosu na demos", moze podrazumevati da sva tri kriterijuma nisu potpuna. Ove dvc kvalifikativne klauzule, naime, mogu ukazati na to da postojc ogranicenja. na primer u pogledu demokratskog procesa odlucivanja usled uskosti programa resavanja pitanja. iii u pogledu krajnje ekskluzivnog (..iskljucujuccg"'. ogranicenog) demosa, iii i jednog i drugog. Proceniti da li jc demos na odgovarajuci nacin ..inkluzivan" (to jest, da li obuhvata s\e graaane) i u kojoj meri ima kontrolu nad odgovarajucim redoslcdom pitanja o kojima trcba odlucivati, potrebni su dodatni standardi. Da bismo jasnije uvideli zasto je potreban i cet\Tti kriterijum. pretpostavimo da je Filip Makedonski, posto je porazio Atinjane kod Hcroncje. oduzeo atinskoj skupstini ovlascenje da donosi odlukc o spoljnoj i odbrambcnoj politici. Gradani nastavljaju da sc sastaJU nckih cctrdcsctak puta godisnje, da bi odlucivali o mnogim pitanjima. ali ne i o nckim od naj\aznijih - o kojima moraju cutati. U poglcdu ,,okalnih"' pitanja atinski polis niic manje dcmokratski nego sto jc to bio ranije ali. kad jc rcc o spoljnopolitickim i vojnim poslovima, Atinjani su potcinjcni vlada\ ini Filipa iii njcgovih miljcnika. Hocemo 1i reci kako jc Atina sada u punoj mcri dcmokratska iii dcmokratska kao sto je ranije bila'? lako spoljna kontrola cine ovaj argument dramaticnijim. vlast nad listom pitanja o kojima se odlucuje mogu uzurpirati i ncki od gradana. Zamislimo sad neku nezavisnu zemlju u kojoj su tri kriterijuma o kojima smo govorili relativno ispunjena, kao i to da nema nikakvih oganicenja u poglcdu pitanja o kojima treba odluCivati. Sama lista ovakvih pitanja, prema tome. potpuno je otvorena. Pretpostavimo dalje da je jedan antidemokratski pokret nekako uspeo da preuzme vlast. Sa ciljem da delimicno smire demokratska osecanja svojih sugraaana, novi upravljaci simbolicki nc menjaju stari u-;tav. Medutim, ipak ga u izvesnom smislu menjaju. Gradani, naime, mogu svoje ranije demokratske politicke institucije koristiti samo za manji broj cisto lokalnih pitanja, kao sto su kontrola saobracaja. odrzavanjc ulica i urbanisticki planovi. Upravljaci sve ostalo strogo zadrzavaju pod svojom kontrolom. Cak i ako novi sistem mozda savrseno zadovoljava tri kritcrijuma, pa je tako .. u potpunosti demokratski u pogledu liste pitanja za odlucivanje". on je. u stvari, samo parodija demokratije. Gradani, drugim recima. nc mogu demokratski odlucivati o stvarima za kojc mislc da su vaznc, jcr je svc osim pobrojanog u rukama upravljaca. Vlast nedemokratskih vladalaca kad je rec o pitanjima o kojima se odlucujc mozc biti i mnogo manje razmetljiva i uvijena u bolje kamufliranc forme. L nckim zemljama. na primer. vojnici na vlasti samo su nominalno podredeni izabranim civilnim funkcionerima. koji dobro znaju da ce biti smenjeni iii doziveti jos goru sudbinu ako svojc odluke ne prilagode zeljama VO.Jnc huntc.
1~5

Navedena argumentacija dovodi nas do cetvrtog kriterijuma, to jest do krajnje kontrole demosa nad listom pitanja o kojima se odlucuje. Demos mora imati iskljuCivu mogztL;nost da odluc~uje na koji na6n ce .\e pitanja o kojima se od/ucuje u demokratskom procesu stmiti 1w dnevni red. Kriterijum konacne kontrole je mozda ono na sta mislimo kad kazcmo da u demokratiji narod mora imati poslednju rec, to jest da mora biti suvercn. Sistem u kome je zadovoljen taj kriterijum. kao i ostala tri, mogao bi se smatrati sistemom u kome u odnosu na svoj demos demokratski proces funkcionise u potpunosti. U skladu sa ovim kriterijumom, u jednom politickom sistcmu mogao bi sc primcnjivati pun demokratski proces cak i ako bi demos odabral) da nc odlucujc o svakom pitanju. prcpustajuci neka hijerarhijskom odlucivanju - sudijama iii administratorima. I sve dok je demos u stanju da cfekti,no prati sudbinu svakog pitanja i eventualno sam preuzme njegovo resavanjc. pomcnuti kriterijum je ispunjen. U tom pogledu. prcma tome. kriterijumima koji su ovde navcdeni dozvoljena je veca sirina za delcgiranjc proccsa odlucivanja no sto bi to bilo moguce po Rusoovoj ekscentricnoj dcfiniciji dcmokratije u Dm.\:ncnom ugovoru. Posto je dcfinisao dcmokratiju tako da jc dclegiranje nedopustivo, Ruso je napisao: .. Kad bi postojao narod bogova, on bi mogao upravljati sobom na dcmokratski nacin. Ovako savrscna vladavina nije dostupna ljudima." (Ruso, 197'1<.. knj. 3. gl. 4, str. '/<.5). Na osnovu izlozenog, kriterijumom konacnc kontrole se ne podrazumeva uslov prema kome je demos kvalifikovan da odlucuje o svakom pitanju za koje je potrebno doneti obavczujucu odluku. Njimc se podrazumeva da je demos kvalifikovan (I) da odlucuje o tome kc1ja pitanja treba da budu resena obavezujucim odlukama a koja ne, (2) mcdu onima koja treba - odlucuje o tome koja ce on sam rdavati i (3) odlucuje o uslovima delegiranja svojih ovlascenja. Da bi ovaj kriterijum bio potpun. prema tome. on mora znaciti da je demos najbolji sudija sopstvene kompetentnosti i ogranicenja. Sledstveno tome, reci da izvesna pitanja treba iskljuciti iz konacne nadleznosti demosa - u smislu da demosu treba da bude zabranjeno da sc njima uopste bavi - znaci reci da, kad je rec 0 tim pitanjima. demos nije kvalifikovan da prosuduje o svojoj sopstvenoj kompetentnosti i ograniccnjima. Delegiranje podrazumeva opozivu dodelu ovlascenja. to jest tak\u dodelu koju demos mozc povuci. Empiricki uzev, naravno, granice izmcdu delegiranja i otudivanja nisu uvek ostre, tako da ponekad ono sto pocne kao prcnos nadlc:lnosti mo:Z:e zavrsiti kao otudivanjc nadldnosti. Osim toga, empiricki problem ocene da li je konacna lista kod odlucivanja pod prikrivenom kontrolom nekih lidera van demokratskog procesa - recimo, vojnih staresina pomenutih u prethodnom primeru - nuzno sc komplikuje zbog prirode ovakve kontrole. Medutim. koliko god bilo tesko povuci liniju razgranicenja u praksi, teorijska distinkcija izmedu delegiranja i otudivanja nadleznosti je i pored toga od kljucnog znacaja. U sistemu u kome u potpunosti
1'/<.6

funkcionise dcmokratski proces. odlukc o dclcgiranju donose se po demokratskoj proceduri. \tledutim. odricanje od kontrolc nad konacnom listom pitanja o kojima se odlucujc (iii njeno prcuzimanje od strane lidera izvan demokratskog procesa) predstavljalo bi jasnu povredu kriterijuma konacne kontrole. i tako bilo u neskladu sa ocenom da medu gradanima postoji puna jcdnakost u pogledu njihove kvalifikovanosti.S Kritcrijum konacnc kontrole sasvim upotpunjuje zahteve u poglcdu postojanja punog demokratskog procesa 11 1c:.i sa df!nJOmm. Ako sc za S\C gradane oeeni da su u punom smislu reci podjednako halifikovani. i akn su svi ostali uslovi o kojima je bilo reci ispunjeni. onda pocedure po kojima oni. gradani, donose odluke treba proccnjivati u skladu sa gore pomcnuta cetiri kriterij uma.

ZASTO JEDNAKA MOGUC:\OST'?

Po nasim kritcrij umirna predvH.teno JC da grad am I II demos treba da imaju podjednake moguhwsri da deluju na nacin koj1 im ndgm ara. Lako mogu da zamislim d\a prigO\ora na ovu formulaciju. Pno. moguce jc n.:ll kako se .. podjednake mogucnosti" mogu svcsti na cisto fonnalne i l1 pra \ nicke uslove ko_jima sc ignorisu znacajne razlikc - u re~ur~;ima. na primer. Pretpostavimo da je gradanin S siromasan. a gradamn B bogat. L tom o.luca.Ju (tcce daljc prigovor) i S i B mogu imati .,podjcdnakc mogucnosti'" da uccstvuju u donosenju kolcktivnih odluka, posto obojica imaju zakonsko pravo na to. Pa ipak. posto B ima mnogo bolji pristup novcu. infom1acijama. sredstvima javnog intormisanja, organizacijama. politickim ciniocima i drugim pogodnostima ncgo S. nc samo sto ce B verovatno vise od S uccstvovati u proccsu odluci\ anja. vee ce i njegov uticaj na odluke biti daleko \Cci. Ovaj prigovor izvlaci svoju snagu iz poznate cinjcnice da jc uticaj funkcip iii posledica posedovanja res ursa. a O\ i su. tipicno. nejcdnako rasporedeni. Pa ipak. stvar nije u tome ... Podjednake mogucnosti" znace .. podjednakc mogucnosti". a primer sa osobama B i S pokazuje da su njihove mogucnosti ucestvovanja nedvosmisleno ncjcdnakc. Iako se ideja o podjednakim mogucnostima cesto toliko slabo tumaci da sc s pravom odbacuje jer podrazumcva pre\ isc uslova koje trcba ispuniti - shvaccna u njenom naJpunijcm smislu. ona sadrzi vcoma stroge uslove. To. pak. znaci da bi po kriteriJumima dcmokratskog proccsa nieno ostvarcnjc zahtevalo mere kojc
5 L tom snllS\u O\aj krit<:nJum JC hlizi. no '-to sc to na pni poglcd cini. Rusnovom inststimnju u Dru.iln'nom ugomru da jc su\ crcnnst neotuui\ a (I LJ7X. knj. 2. gl. I. str. 59). Po njcmu. suvcn:ni narod mozc poveriti iz\Tsnu \last (I) samom schi Iii \ccini ( "dcmokrati.JaL (2) manjint ("aristokratija") iii (3) JCdnom lieu ('rnonarhija"). \ako .JC dcmokrall.Ja u pnom slucaJu ncprakticna. po n.Jegovorn misi.Jcn.JU s\a tn oh\ika prcnoscnp iz\ r'nc \Jasti podjednako su legtl!rnna zato sto - i S\L' dok - narud nc otudi -;\ nju su\crcnllst l'pur narocito knj. 2. gl. I. 6. -;tr -+6-.f 7 i knj ' gl. 6. str. :-:7-9 I

IX7

su daleko iznad onih koje danas u tom smislu primcnJUJC vccina dcmokratskih drzava. U poslednjim poglavljima bicc reci o nckim mogucnostima kojc je, po mom misljcnju, moguce ostvariti. Drugi prigovor mogao bi glasiti - da mogucnost da sc ncsto preduzmc nuzno podrazumeva i mogucnost, to jest slobodu da se IU! preduzmc nista. Ako je demokratski proces pozeljan, zar onda ne bi posebnim kriterijumima trcbalo tacno odrcditi ohave::e kao i mogucnosti, to jest obavczc gradana da ucestvuju, glasaju i budu infonnisani, i obavczu dcmosa da odredi proccduru odlucivanja o dnevnom redu. Iako v crujem da sc demokratskim proccsom podrazumevaju ovakvc duznosti - rcc je, u stvari, o moralnim duznostima. Sve se one stvaraju u okviru jednog veceg niza obaveza, prava i mogucnosti sa kojima sc gradani suocavaju u demokratskom porctku. Nc mislim da ima ncceg loscg u tome ako gractanin odluci da nc ispuni ncke svojc politickc obavcze koje bi, inacc, prema pomenutom kriterijumu dcmokratskog procesa trcbalo da ispuni. Zato mi izgleda da jc v isc u skladu sa prctpostavkom licnc autonomije i slobodom samoodredcn.ia. a i moralnom autonomijom. obczbcditi da gractani imaju slobodu izbora nacina IZ\ rsavanp snljih politickih obaveza.

PROBLEMI U TEORI.JI
Izlozena tcorija demokratskog procesa moze izgledati prikladna u tom obliku. Pa ipak, ona je krajnje nepotpuna. Nekoliko njcnih najbitnijih prctpostavki isuvise su kontroverzne da bi se prihvatile bez daljeg ispitivanja. I implikacije tc teorije, narocito one znacajnije. nisu nimalo jasne. a u svakom slucaju su za diskusiju. U preostalom delu knjige pozabavicu se zato najvaznijim problemima u teoriji demokratskog procesa. lako definitimog resenja za vccinu tih problema nema. pokusacu da predlozim neke odgovore koji danas mogu delovati najcelishodnije. I. Argument u prilog snaznog nacela jednakosti cini sc da predstavlja osnov za zakljucak da svako podvrgnut zakonima trcba da budc obuhvaccn dcmosom. Svako? Nc bas: deca ne, na primer, jer sc prctpostavka licnc autonomijc odnosi na odrasle. Kao sto smo ranijc vidcli. za atinske dcmokrate nijc bilo nista neobicno sto je njihov demos cinila samo manjina odraslih. Gotovo do pred kraj XIX veka vee ina zastupnika demokratijc polazi Ia je od toga da je ispravno sto zcne ncmaju pravo glasa i sto su, prema tome. iskljucene iz demosa. U mnogim zcmljama zcnc su to pravo dobilc tek u XX veku, a u nekoliko - tek posle Drugog svetskog rata. U stvari, tek su u XX veku demokratska teorija i praksa pocele da odrazavaju uvcrenje da postoji pravo svih (bukvalno svih) odraslih da budu ukljuceni u demos. Da li jc ocena o tome ko treba da jc ukljucen u demos, prema tome. cisto arbitrerna iii je strogo uslovljena istorijom i kulturom. pa je bilo kakva IRR

generalna procena nemoguca'? I pored toga sto i dcmokratska teorija i dcmokratska praksa pruzaju snazan osnov za O\aka\ zakljucak. verujem da jc on pogresan. 0 tom problemu bice zato reci u sledeccm poglavlju. 2. Opisanim kriterijumima koji vazc u dcmokratskom proccsu nije odredeno samo pradlo odlucivanja. Istorijski. razumc se. ohicno se tvrdilo da je jedino pravilo odlucivanja kojc odgovara demokratskom procesu vecinsko odlucivanje. Pa ipak, i sam izraz .. vecinsko'' ne odnosi sc na jedno jcdino. dobro definisano pravilo, vee na skupinu mogueih pravila. Ona se krccu od pravila po kome jc alternativa koju treba prihvatiti kao ohaveznu. ona koia dobije najveci broj glasova, cak i ako je tai broj manji od 50 proccnata pa do onih prcma kojima se zahtcva najmanje SO proccnata plus jcdan glas. iii mcdusobno poredenje svih alternativa. Sva ova numcricka pravila podlnzna Sll. medutim, 111110gim nedostacima. kao StO SU krugovi U kojima JC ncmoguee tacno utvrditi volju veeine. No. cak i ako sc ovi prohlemi prcvazidu. ostajc pitanjc: zasto trcba prihvatiti bilo kojc nacelo 'ceinc') 0 ov1m pitanjima biee rcci u desetom poglavlju. 3. Pristalice sistema staralastva tvrdc da jc bilo kojim postupkom putem koga upravljaju obicni gradani nemoguec doci do opstcg dobra. jcr tab 1 gradani ne raspolazu ni potrcbnim znanjcm ni odgmarajuc;im \Tiinama. Mcdutim, cak i pristalicc demokratije ponckad isticu kako nijcdan posfUJ)(IA nijc dovoljan da obczbcdi ostvarcnje opsteg dobra (ja\ nag in teresa. dobrobiti za svc. itd.). Onim sto se pokatkad navodi kao ideja .\adr:!:inske iii .\u.\:rinske demokratije, prioritet se daje pravdi iii pravicnosti sustinskih ishoda konkretnih odluka a ne postupku po kome sc one donosc. Prema jednoj takvoj formulaciji. sustinska, sadrzinska pravda treba da prevagnc nad proceduralnom pravdom. a matcrijalna konkretna prava - nad proceduralnim pravima. Analiza elemenata u ovom sporu je, kao sto eemo videti u 11. i 12. poglavlju. veoma slozena. ali vee na prvi pogled na samu ovu tczu jasno pada u oci znacaj sadrzine, sustine ll odnosu na postupak iii proccduru. 4. Ako je demokratski proces sredstvo kojim neka skupina !judi mozc zakonito vladati samom sobom. postavlja se pitanjc sta sacinjava takvu ( odgovarajucu) skupinu !judi koji bi imali pravo da primcne demokratski poccs. Je li .1vaka grupa !judi ovlaseena da ovaj proccs primcnjuje'? Ukratko. ako demokratija znaci .. vladavina naroda" - ko sacinjava .. narod'"? Mozda u citavoj oblasti demokratske teorije i prakse nema kompliko\anijeg ni upornijeg problema. Da bismo ga shvatili. zamislimo jednu vccu skupinu !judi. Posluzivsi se tckstom Dzonatana Svifta. nazvaeemo ih .,jajoliki". Dok neki pripadnici ove skupinc insistiraju na tome da jajoliki cine jcdan .. narod". dotle drugi tvrde da postoji podela na dva posehna naroda - .,velikc jajolike" i .,male jajolike". sa tako razlicitim nacinom zi\ota i uvcrenjima da bi i jedni i drugi trebalo da imaju svoju poscbnu vladu i pravo na sopstvc111 potpuni demokratski sistem. Kako u ovom slucaju odluciti? Kao sto ccmo otkriti u 13. poglavlju. u demokratskoj teoriji ima malo elcmenata za od1X9

govor na to pitanje. Ukoliko istorijski odgovori i postoJc. zadovoljava.Jucih teorijskih resenp nema. 5. Kao sto problem sa pra\ilom odlucivanja pokazujc. dcmokratski pwces mora na neki nacin da se ostvari u rcalnom svetu. u stvamo postojecim procedurama, institucijama, asocijacijama. drzavama i tako dalje. Kao sto smo videli, u dugoj istoriji dcmokratije u zapadnom svctu dcmokratskc idejc primcnjivanc su u dva potpuno razlicita tipa politickog sistema - grad-drzava i drzava-nacija ili nacionalna drzava. Ovi cntiteti sc radikalno razlikuju po obimu, a i razvoj njihovih politickih institucija bio JC isto tako razlicit. Da li je onda moguce precizno odrediti jedan jedinstveni skup institucija koje su potrebne u demokratskom procesu"! IIi. da li sc institucionalni zahtcvi razlikuju u odnosu na vclicinu drustva i na ostalc rclcvantnc faktorc) Na ova pitanja vraticemo se u 14. i 15. poglavlju. 6. Neizbezno je. medutim. da jc kad god sc dcmokratskc idcjc primcnjuju u real nom svctu. stvarna. prakticna demokratija ll\ ek znatno is pod idcalnih standarda. Na primer. kriterijumi izlozcni u ranijcm tckstu koji \ azc za demokratski proces nikad u praksi nisu bili zadO\ ol.Jcni I \ erovatno nikad i nece. Koji najpriblizniji nivo trcba uzcti kao doncklc zadm oljavajuci ili. recimo. u dovoljno.J meri zadovoljavajuci. da bismo ncki postojcci -.,istcm mogli nazvati .. demokratskim"? Taj problem pravog praga demokratijc mjc samo stvar tcrminologije. Ocena postojanja ovog praga. na primer. od sustinskog JC znacaja ako OSCCamo obavczu da podrzimo dcmokratskc dade ali ne i autoritarne. U 16. poglavlju govoricu o tome da je jedan znacapn broj modern1h zemalja dostigao visok nivo kad jc rec o pragu demokratijc. sto se vidi iz specificnog niza institucija po kojima sc. uzetim zajedno. politicki sistemi tih zemalja razlikuju od svih .. demokratija"' i rcpubl ika pre XVI I I veka. kao i od .,nedcmokratija"' u savremenom svetu. Iako sc za tc zemljc obicno govorilo da su .,demokratijc". u daljcm tckstu cu njihon: sistcme koj i se. inace. razlikuju po svojim politickim institucijama - nazivati po/iarhiie. Koji uslovi pogoduju nastanku i razvoju poliarhijc u nekoj zcmlji i. obrnuto. koji smanjuju mogucnost da konkrctna zcmlja dospc do mog modernog praga demokratije'? Ta pitanja obraduju se u 17. poglavlju. 7. Posto je prag koji je dostigla poliarhija dosta ispod demokratskih ideala. da li bi bilo moguce ili pozcljno nekako zatvoriti Jaz izmedu poliarhije i demokratijc. kako bi se uspostavio i prcvazisao jos jcdan prag na putu ka demokratiji. Snazna utopisticka struja u savremcnoj demokratskoj misli nagoni nas da odgovorimo potvrdno. ali nas isto tako snazna proti\struja, o kojoj ccmo govoriti u 18. poglavlju. navodi na zakljucak da drugc mocne tendencije - ka oligarhiji, na primer. posta\ ljaju ncpremostiva ogranicenja daljoj dcmokratizaciji. 8. Transformacija obima (teritorijalnc ras1rcnosti) dcmokratijc do koje je doslo sa pokusajem da se demokratski proccs primcni na drzavu-naciju.
190

pretvorio je, u stvari, politicki zivot u demokratsk1m zemljama u takmicarsku borbu pojedinaca i grupa sa razlicitim idcjama. idealima i ciljevima. Kakva je onda sudbina ovog starog ideala politickc v rlinc i nastojanja za postizanjem opsteg dobra? To pitanje je predmct raspravljanja u 19. i 20. poglavlju. 9. Najzad, sta sc moze zakljuciti u pogkdu ogranicenJa i mogucnosti demokratizacije, narocito u jednom svetu koji ne miruje i u kome se gramce i perspektive menjaju toliko intenzivno da se to moze porediti sa onim sto se dogodilo kada je drzava-nacija zamenila grad-drzavu'? A sta, opet. sa nedemokratskim nacinom vladanja. sto danas preovladuje i sto ce se mozda nastaviti u vecini zemalja u svetu'? Kako oceniti politickc sisteme u zcmljama koJc nisu demokratske i koje jos ne dosezu prag poliarhiJc'? L poslcdnjim poglavljima zato zelim da ispitam ogranicenja i mogucnosti dcmnkratiJe.

6'~PY,)
:]:
C1]

~~~

'~'

4:

POGLAVLJE 9.

PROBLEM UKLJUCENOSTI U DEMOS

Politicki poredak koji zadovoljava cetiri kriterijuma navedena u prethodnom poglavlju bio bi u punoj meri demokratski u odnosu na svoj demos Demos bi. medutim. mogao obuhvatiti sve clano\e iii slojcve - do najmanjeg procenta. U ekstremnom slucaju. mozemo li reci da JC ovakav politick! poredak dcmokratija? Ako je odgovor negativan. kab c b1-.mo uslon: pn tom postavili i na osnovu kojih razloga'? Probkm jc tczak. a demokratskim teorijama i idcjama nije se uopstc doslo do zadovolja\ ajuccg rescn_ia. Problem jc. u stvari. dvostruk: 1. Problem ukljucenosti: koja lica imaju zakonito prmo da budu ukiJucena ll demos? 2. Obim O\lasccnja demosa: koje su to granicc do kojih demos ima pravo kontrole'? Da 1i je otudenjc (ovlasccnja) hilo kad moralno dopustivo'? Ova dva problema mcdusobno su povczana. Opscg u komc konkrctan demos (lokalna zajednica. na primer) treba da ima konacnu kontrolu nad pitanjima koja se resavaju ocigledno zansi od prethodnc procene obima pitanja o kojima je demos kvalifikovan da odlucuje. Ocena kompctentnosti demosa relevantna je za opseg dnevnog rcda pitanja za koja je on nadlezan. a priroda dnevnog reda, pak. vezana je za occnu sastava demosa. Kad je demos dat - obim pitanja o kojima on rcsava mogucc je utvrditi. Kad je. opet. utvrdena lista pitanja. moguce je odrediti sasta\ odgO\arajuceg demosa nadleznog da odlucuje o pitanjima na dne,nom redu. U nacelu. medutim. cini sc da se jedno bez drugoga ne mozc nezavisno i konacno odrediti. U ovom poglavlju. mcdutim. zadrzacemo sc na prvom problemu. dok ce se o druga dva govoriti u sledeca dva poglavlja. Ko. prcma tome. trcba da sacinjava demos'? Ko mora biti ukljucen u ispravno konstituisani demos i ko se moze - iii ne moze - iz njega iskljuciti'? Pitanje ukljucenja (iii iskljucenja) u demos moglo bi biti manje Iesko ako demos mozc donositi pravila koja bi bila obavezna samo za njega. Ncke asoeijacijc izbegavaju taj problem bas na ovaj nacin. IIi su svi clanm i demosa istovremcno i gradani. i u tom slucaju je asocijacija u potpunosti svcobulwarna (..inkluzivna"). iii je svaki njcn clan slobodan da u svako doba napusti asocijaciju bez vecih teskoca - u kome slucaju onaj clan koji ima prigovora proti\ nekog pravila. jednostavno moze izbeci njegovu primcnu tako sto ce se iz

192

asocijacije povuci. Mazda bi neko sa strane. 'an demosa. mogao reci kako je .,samoupravljajuCi'' demos delovao nesmotreno i nepravedno prema samom sebi. No. posto bi takva reakcija tesko mogla biti osnov ukljucivanJa ovakvog lica sa stranc, problem ukljucivanja i dalje bt ostao otvoren. Nije, medutim, tacno da demos svake asocijacija moze donositi pravila koja vaze iskljucivo za njega samog. Jedan sindikat. na primer. moze spro' oditi svoje pravilo da se neclanovima nc dozvoljava da rade u odredenoj delatnosti ili na specificnom radnom mestu. Ocigledniji i svakako znacajniji primer u tom smislu je. naravno, drzava. C'ak i kad drzava ispunjava S\a cetiri ranije navedena kriterijuma demokratskog procesa. ona mozc doncti zakone koji se odnose i na lica koja nisu njeni gradani. koja, daklc, nisu imala pravo da ucestvuju u donosenju tih zakona niti dala svoju bilo izricitu bilo precutnu saglasnost na zakone koje su primorana da postuju. U proslosti je svaka drzava to cinila, a i danas jc sasvim VCI'O\atno da CC S\C, pa cak i najdemokratskije drzave. to i nastaviti da cine. lmaju li osobe iskljuccnc iz dcmosa drzmc. a ipak primoranc da postuju njene zakone. opravdanje da traze bilo svojc ukljuccnjc u demos bilo oslobodenje od postupanja po zakonu. Postoje li kriterijumi za occnu mo/e li iskljucenje ikad biti ispravno, a ukljucenjc (u demos) nbavezno'? Koliko jedan demos treba da bude .,inkluzivan" (s\eobuh\atan)'! Argument u prilog snaznog naccla jednakosti pruza nam osnovc potrebne La kriterijum ukljucenosti koji bi demokratski proces trebalo da zadovolji. Taj argument gla~i: demos treha da ohuhi'(Jti sve odras/e koii su pod1-rgnuti op.\reoha1cnim ko/ektinzim odlukama asocijacije. Ova postavka je peti i konacni kritcrijum potpunog demokratskog procesa. No, pre nego sto ga prihvatimo. potrebno jc razmotriti nekoliko alternativnih recnja koja sdu daleko u istoriju dcmokratske teorije i prakse.

SVOJSTVO GRADANINA KAO KRAJNJE ZA VISA~ ELEMENT

Jedno je resenje rcci da su osnovi za odlucivanje o tome ko treba da budc ukljucen u demos u sustini specificni i istorijski. a cesto zaista i praiskonski, i da ih je zato nemoguce izraziti u obliku opstih nacela. Tako jc. na primer, svojstvo gradanina u potpunosti za,isno od okolnosti koje se nc mogu unapred odrediti. Kao opis istorijske praksc. ovo glcdistc se tesko moze osporiti. lsto tako. posto su istoricari politike tesko mogli sasvim da izbegnu utieaj okolnosti u kojima su ziveli, njihova gledista o pitanju obulwacenosti ccsto odrazavaju neke predrasude vrcmena. Taka je Aristotcl uspco da pronade .,filozofski raeionalno" obrazlozcnje ropstva. tvrdeci kako su neke osobc .,po prirodi robovi i kako je za njih bolje ... da su pod vlascu gospodara." lako je utvrdio da je praksa u tom poglcdu razlicita u raznim zemljama. on lliJC
19~

smatrao da radnici i zanatlije treba da budu gradani (1952. 11-17. 107-110). Kao sto cemo odmah videti, ni fi1ozofi politike poslc njega, kao sto su Lok i Ruso - koji su u svojim delima koristili univerzalne terminc (na primer. ,svi !judi"), cime se podrazumevala siroka ukljucenost u kategoriju gradanina - nisu se protivili onim uskim granicama kojc su u tom pogledu postojale u njihova vreme. Opisati neku istorijsku cinjenicu ne predstavlja. medutim. odgovor na normativno pitanje. U tom smislu je Ruso, govoreci o Hugu Grocijusu. napisao: ,Njegov najdoslednije primenjivani nacin rezonovanja uvek je bio ustanoviti ono sto je pravo kroz Cinjenicu. Moguce je koristiti i racionalniji metod, ali ne onaj koji bi bio povoljniji za tiranc. ( 19n. 4 7). I pored toga. oslanjanje na neodredenosti istorijc u rcsavanju problema ukljuccnosti ima svoje sledbenike. U tom pogledu mazda je najiLricitiji Jozef Sumpcter. lako demokratske ideje cesto dovode do prilicno th osmislcnih odgovora na pitanje ukljucenosti, Sumpeter je u tom poglcdu hio izuzetak ... Ncizbezan je zakljucak" - tvrdio je on - da smo prinudcni da .. svakom populusu prepustimo da sam sebe definise !sic!". Ovaj svoj argument zasnivao je na nepobitnoj istorijskoj cinjenici: ono sto se oduvek smatralo ili zakonito kategorisalo kao ,narod'' u istoriji je, cak i u demokratskim zemljama, u ogromnoj meri variralo. Stavise. nisu postojali ni osnovi za odbacivanjc bilo kakvog iskljucenja iz demosa zbog toga sto je ncpodesno: .. Nije od uticaja da li mi. posmatraci sa strane, priznajemo valjanost ovih razloga ili prakticnih pravila kojima su oni odredeni i kojima se delovi stanovnistva iskljucuju; vazno je samo to da ih drustvo o kome je rec dopusta." On je uporan u razradi svoje teze. Iskljucenje crnaca na americkom Jugu ne dozvoljava nam da kazemo da je Jug bio nedemokratski. Vladavina ,Boljsevicke partije" u Sovjetskom Savezu, isto tako. ..uzeta sama za sebe. ne daje nam pravo da sovjetsku republiku nazivamo nedemokratskom. Na to imamo pravo samo ako se u samoj toj partiji upravlja na nedemokratski nacin - sto je. inace. ocigledna Cinjenica: (Sumpeter. 1942, 194 7, 243-245).1 Poslednja dva primera sjajno ilustruju apsurdnosti u koje mozemo upasti ako nema nikakvih knterijuma za definisanje demosa. Nesporno je da su u Sjedinjenim Drzavama crnci na Jugu bili iskljuceni iz demosa. Sigurno je, medutim, da je u toj meri Jug bio nedemokratski. ali nedemokratski u odnosu na svoje crnacko stanovni.~tvo. Pretpostavimo da su na .lugu, kao u Rodeziji ili Juznoj Africi, crnci cinili ogromnu vccinu stanovnistva. Da li bi i u tom slucaju Sumpeter tvrdio da su ove juznjacke drza\e .. dcmokratske"? Zar ne postoji neki broj ili proporcija stanovnika ispod koga ,narod" nije demos vee pre aristokratija, oligarhija iii despotizam? Ako ima sto upravljaca u zemlji od sto miliona stanovnika. da li ce upravljaci u tom slucaju biti demos a sistem - demokratija? Prema Sumpeterovoj tczi moglo bi sc
I Citava rasprava prikazana jc na manic od tri stranicc.

194

rcci da jc Britanija jos krajem XVIII vcka bila ,.demokratija'", iako je samo jedan od dvadeset njenih odraslih stanovnika mogao da glasa. lmplikacije drugog Sumpeterovog primcra jos su drasticnijc: po njcmu bi za ,.Sovjetsku republiku" moglo da se kazc da jc dcmokratija samo ako se u njenoj vladajucoj partiji upravlja na demokratski nacin. Sumpetcr uopstc nc postavlja minimalne granice rclativne vclicinc partiic. Prctpostavimo da je to jedan procenat stanovnistva ili da politbiro. u komc '!ada unutrasnja demokratija, vlada partijom. koja, opet. vlada drzavom koja '!ada narodom. Na ovaj nacin bi clanovi politbiroa cinili sovjctski populus. a sovjctska drzava bi, prema Sumpeterovom tumaccnju, imala dcmokratsko urcdcnjc. Njegova definicija na taj nacin lisava nas bilo kakvog poscbnog razloga da saznamo jc li jedan sistem ,demokratski" Jli nijc. Ako jc jcdan demos, u stvarL samo grupica koja brutalno i dcspotski v\ada \Ciikim hrojcm stanovnika, onda je ,demokratiju" konccpcijski, moralno i cmpiricki ncmogucc razlikovati od autokratije. Na taj nacin. Sumpeterm o rc~cnjc nijc uopste nikakvo rescnje, jcr iz njega, jcdnostavno, ne proizlazc hilo kakva naccla za prosudivanje je li bilo ko nepravcdno iskljucen iz katcgorijc gradana. 'cc samo, kao sto smo videli, apsurdnosti. Do ovoga je doslo zato sto je Sumpctcr propustio da uvidi razliku izmettu dvc vrstc postavki, pa ih jc Cak j Splljio: Sistem X je demokratski u odnosu na svoj sopstveni demos. Sistem Y je demokratski u odnosu na svakoga ko je podvrgnut nJcgovim pravilima. Mozda je on, zbog toga sto ga jc istorijsko iskustvo ubcdilo da nikad nije postojala drzava tipa Y, niti da ce ona ikada postojati. smatrao da ce u bilo kojoj ,realistickoj" tcoriji demokratijc - koju jc on sam prcdlagao - retko biti potrebno da ,demokratija" bude sistem kao sto je Y. Drugim recima, ako bi se takav zahtev nametnuo. bilo hi vrlo tcsko zamisliti mogucnost postojanja bilo kakve demokratske drzavc. Mcclutim, prctcrujuci sa istoricizmom i moralnim relativizmom, on jc ispustio iz vida mogucnost bilo kakve korisne distinkcije izmectu demokratijc, aristokratijc, oligarhijc i Jcdnopartijske diktature.

STATUS GRADANINA KAO BEZUSLOVNO PRA VO

Sumpeterovo resenje, iii bolje. neresenje, sastoji sc u tome da sc dcmosu dozvoli da po svojoj volji povuce liniju razgraniccnja izmcdu scbc i ostalih clanova asocijacije. Zamislimo. za razliku od toga, da se insistira na tome da niko ko je podvrgnut pravilima demosa ne treba da budc iskljuccn iz njega. U tom slucaju bi se demos potpuno poklopio sa brojem pripadnika aSOCIJaClJC.
IY5

Rdenje zasnovano na ovoj ideji razradili su mislioci kao sto su Lok. Ruso i mnogi njihovi sledbenici.2 Argument je zasnovan na moralnom aksiomu da se nijednim covekom ne moze vladati bez njegovog pristanka iii. po Rusou. da se ni od jednog coveka ne moze zahtevati da postuje zakone u cijem stvaranju nije na neki sustinski nacin ucestvovao. Razradujuci ovu ideju, kasniji autori nasli su za shodno da nacine razliku izmedu inicijalnog akta fonniranja politickog entiteta (drustva. asocijacijc. zajednice. grada iii drzave) i kasnijeg procesa donosenja i sprm odenja u delo pravila tahog cntiteta. Lok i Ruso polazili su od toga da pocetak fonniranja entitcta zahteva sporazum svih koji u njega treba da udu: docnijc. medutim, moguce je donositi i sprovoditi zakone ukoliko ih podrzava vccina. Obojica su pokusala da objasne zasto se jcdnoglasnost zahtcva na pocetku. dok je u kasnijoj fazi dovoljna \ccina. Ja cu ovo pitanje ignorisati jer me m de zanima drugo: gm orcci o sporazumu .,svih" ili o .. vccini", na koji se ~kup osoba uopste misli'! Da li sc .. pristanak svakog pojedinca" i .. odluka vecine" ovahih pojcdinaca' odnose bukvalno na svakog clana zajcdnice. ll tom smislu sto vecinu mora Ciniti vecina SastavJjena Od SVih Jica koja Sll podvrgnuta zakonima'J Ocigledno je da ni Lok ni Ruso nisu imali na umu ovakav zakljucak. Pre svega, decu naravno treba iskljuciti iz demosa. Njihovo iskljuccnje bilo je toliko neproblematicno da gotovo niko nijc ni zapazio koliko sc na taj nacin protivreci zakljucku da je status gradanina zasnovan na bczuslovnom pravu svih !judi: to iskljucenje, naime, zasnovano jc na tome da dcca nisu sposobna da vladaju sama sobom iii zajednicom. Pa ipak, dopustanjcm iskljucenja dece iz demosa (a ko ozbiljan to nc cini'?), uvodimo jedan ncodreden element zasnovan na kvalifikovanosti za vladanje i time ogranicavamo univerzalnost postavke o bezuslovnom, katcgoricnom pravu. No, zanemarimo za trenutak ovu teskocu, iako cemo se na nju kasnije vratiti. Pretpostavimo sad da je postavka zasnovana na kategoricnom pravu izmenjcna, tako da glasi: svi odras/i pojedinci podvrgnuti zakonima drzave treba da budu clanovi demosa te drzave. Status gradanina nc poklapa sc vise u potpunosti sa pripadnistvom, ali su svi odrasli pripadnici gradani po kategorickom pravu. Da li su Ruso i Lok hteli da opravdaju ovakav zakljucak? Ruso svakako nije, iako je lako uvideti zasto se Dru.~!l'l.'ni ugol'Or ponekad shvata u gore navedenom smislu. U tom svom delu cini se da Ruso mcstimicno govori o bezrezervnom pravu na pripadanje dcmosu. 4 On sam.
2 Ne mislim da kazem kako su Lok i Ruso. iii kasnij1 autori. irnali slicnc poglcdc o demokratiji. Lok jc. na primer. dopustao dclegiranjc i cak \Temcn!'ki ncograniceno otudenje zakonodavne vlasti od stranc demosa (Drug a ra,prma. gl. I0. gl. I 9. para . .143 ). Ruso to nijc. Medutirn, posto ove njihove razlikc nisu rclevantnc za nasu raspravu u ovom odcljku. na nj ih se nccu obazirati. 3 Ove rccemce su iz pomcnutog Lokovog deJa. napom. 2. gl. X. ciji jc naslov: .. 0 pocecima politickih drustava'". para. 95-97. 4 Na primer: .. Posto nijedan covck nema nikakvu prirodnu vlast nad svoJim sugra(1aninom i posto sila nc proizvodi nikakvo pravo. preosta.JC samo opsti sporazum kao (lsnovica

196

medutim, jasno kazc kako to uopstc ne n11Sii. U tom smislu hvali Zencvu iako je njen demos cinila samo neznatna manjina stanovnistva grada. Dcca su. naravno. bila iskljucena, ali i zcne. Stavise. i vecina odraslih stanovnika nije pripadala zenevskom demosu. Ruso je dobro znao za te cinjenicc. Pa ipak. nije ih osudio kao nesaglasne njegovim nacelima. a nije ni govorio o osnovima koji bi posluzili kao opravdanje za njih. Pre sc moze rcci da su one za njcga bile, jcdnostavno, osnovnc premise. Ruso je. mozda, u stvari anticipirao Sumpetcrovo rcsenje. Tvrdeci kako nije ispravno smatrati vladavinu Ycnecije primerom prave aristokratije, on primecuje da je. iako obican narod u Yeneciji ne ucestvuje u upravljanju, plemstvo zauzelo mesto naroda. Tu je rec o Sumpeterovoj ideji da populus sam sebc definise. Ruso zatim tvrdi da su Ycnccija i Zcncva uistinu sasvim slicnc. Prema tome, sistem vladavine u Vcncciji u stvari nije aristokratskiji od sistema u Zenevi! ( !978. 4, gl. 3 ). Ruso pri tom ne smatra vaznim da kazc kako u oba ova grada \clika \ccina naroda za koju vazc zakoni, ne samo sto jc iskljucena iz sprO\ odcnja i administriranja tih zakona (iz vladavine - po Rusoovoj terminologij i ). vee i iz bi lo kakvog ucestvovanja u donoscnju zakona. N i u jednoj od ove dve republike narod - to jest. vecina naroda - nije imao pravo na okupljanje kako bi glasao o zakonima iii cak o izboru predstavnika koji bi donosili zakone. U oba grada je, na taj nacin. prctczan broj !judi bio podvrgnut zakonima u cijem donosenju nisu imali nikakvog ucesca.s Moglo bi se stoga zakljuciti da ni jedna ni druga rcpublika nc mogu. prcma Rusou. biti legitimnc. To. medutim, nije bio njegov zakljucak. niti je tako nesto uopste i nagovestio. Ruso je. naime. kao i drugi zastupnici demokratije kroz vckove. od klasicne Grcke, pretpostavljao da veliki broj !judi u svakoj republici - dcca. zene, stranci i mnogi odrasli muski stanovnici - treba da budu podanici
svake nkonitc vlasti medu ljudima.. C'ak i kad hi svako irnao pra1 o da sehc samog otut11. nc hi mogao otuditi i svoju decu. Ona su rodcna kao ljudi. pa su kao tahi slohndni" (kn). I. gl. 4. str. 49) . .,Svaki pojedinac. ako sc tako mnzc rcci, ugovara -.a sarnim sobom.. l. stvari. s1aki pojcdinac mozc. kao covck. imati svoju privatnu 101ju. suprotnu iii razlicitu od op;tc voljc koju on bo gradanin izrazava" (knj. I. gl. 7. str. 54. 55).
5 LJ Vcncciji jc hroj plemica. koji su jcdin1 imali pra\o da ul:estv uju u vladnnju. i7ll0sio izmedu I i 2 proccnta od ukupnog hroja gradskih stanovnika. Ako se u ob7ir uzmc i kopneno zaledc. taj procenat smanjuje -;c na oko icdnu dcsetinu jcdnog proccnta. (iodine 1797. bilo je 1.090 plcnl!l'a. 137.000 stanovnika grada I 2.2 miiiOna ljudi u citai'OJ Rcpublici. Broj plcmica nikad niJC prcmasio 2.000 ( De1 is 1962. tahcla I. 5K ). L' Zcncvi .JC takmk proccnal vladajucih hio mali. iako ne kao u \'cncciJL Po,rojalo JC pet .. rcdma" stanovnistv~L a na vrhu su bili ,.gradam" - mu;karci. KO.Ji su .Jt.:dini mogli donnsiti zakone i hiri funkcloncri 1Ruso je b1o jcdan od njihl: poslc ll.Jlh su hili ,.burgeri". sa pra1om glasa. ali nc 1 pravom da budu na bilo kakvom polozaJU. I .JCdmill 1 drugih lll.JC bilo ,.\ isc od ol-;o 1.500". dok jc ukupan hroJ stanovnika iznosio 25.000. (},Jm toga, naj1a/nijc polo/ajc monuruli,al<l jc nekoliko porodica (Palmer 1959. 3fl). R. R. Palmer primecujc da .. sam Ruso. u S\llll svojim proucavanjima zencvske politikc. lltJC 111kad pokazao bilo kaklo intcrcsman)c ;~a domorocc. koji su cinili tri cetvrtine stam11 lliSt\ a 1-;ojc nijc pripadalo burgcrima" II_<,).

197

posto nisu kvalifikovani da postanu gradani. Na ovaj nacin je sam Ruso potkopao kategoricko nacelo ukljucenosti (u demos) koJc jc. cinilo se. postavio u Dru.{tvenom ugovoru. Lokova formulacija u Drugoj raspran kategoricka je i univerzalisticka kao i Rusoova. ako ne i vise.h Pa ipak. njegov prividan stav izlozen jc izricitim i precutnim ogranicenjima kad je rec o kompetentnosti. I kod njega su. prirodno, deca iskljucena (vraticu se u daljem tekstu na Lokov argument o .. ocinskoj vlasti"). Takode uopstc nije ociglcdno da je on podrazumevau da zene imaju pravo da budu obuhvacene. 7 Kad jc rec o odraslim muskarcima. izricito je iskljucio .,umno poremecene i idiotc. nad kojima nikad ne prestaje vlast njihovih roditelja" ( 1970. gl. 6, parag. 60). Pored toga . .,robovi ... kao zarobljenici u pravednom ratu su po prirodnom pravu u svojim i pod punom vlascu svojih gospodara". Vcrovatno je mislio da iskljuci i slugc (gl. 7, parag. X5). Na taj nacin. pravo na status gradanina nijc hilo kategoricko vee. kako proizlazi, zavisno od occnc rclativnih sposobnosti konkretnih lica za uccstvovanjc u vodenju zajcdnickih poslova. Kao 1 Ruso. Lok je torpedono sopstveno glcdistc ( ukoliko jc ono i bilo takvo) da svako lice podvrgnuto zakonima koje jc donco demos irna iski.Jucivo i ncograniceno pravo na pripadnistvo demosu.

KOMPETENTNOST KAO USLOV STICANJA ST A TUSA GRADANINA

Lok i Ruso su se. kako se cini. zalagali za dva razlicita nacela na kojima bi sc zasnivalo pravo na sticanje statusa gradanina. Jedno jc izricito. kategoricko i univerzalno. a drugo precutno. zavisno i ogranicavajuce: KATECiOR/(1\0 VA(ELO: svako lice podvrgnuto jcdnoj vladavini i njenim zakonima ima neograniccno pravo da budc pripadnik dcmosa (to jest. gradanin). NA(ELO LSUJfLJE.VOSTI: samo lica koja su kvalifikovana da upravljaju - ali sva takva lica -- trcba da budu pripadnici dcmosa (to jest. gradani). U situaciji u kojoj neka lica. inace podvrgnuta zakonima. nisu kvalifikovana da upravljaju, primenjivanje ova dva nacela dovodi do protivrecnih zakljucaka. Koje nacelo tada ima prednost? Kao sto smo vidcli. Lok i Ruso su. bar prccutno. smatrali da ovom drugom trcba dati prcdnost. Ono sto je bilo samo iii iskljucivo prccutno u argumcntima Loka i Rusoa. jasno je izrazio Dzon Stjuart MiL koji se otvoreno suocio sa sukobom za koji je verovao da postoji izmedu ova dva nacela. Kao i njegovi prcthodnici 1 on insistira na tome da prvo nacelo mora da ustupi mcsto drugom.
6 Na primer. Druga rasprm'a. gl. 8, para. 93 7 Vidi njcgovu raspravu o statusu zcna u ,hracnllm drust\ tf' ( gl. X. parag. 7X-S41. Cin1 sc krajnJe ncvero\ atn1rn da je Lok razmisljao u rclacijama prosm::np Iih prm a na zcnc'" 1Kendal 1941. 121 ).

19S

lstini za volju. povrsmm citanjem moglo bi sc shvatiti da se Mil zalagao za kategoricko nacelo.x lpak. uprkos svom univerzalistickom tonu. Mil ne podrzava kategoricko nacelo generalne obuhvaeenosti. .ledva da je za cudenje sto on polazi ne od nacela apstraktnog prava vee od cinjenica drustvene celishodnosti i necelishodnosti. L mada njegova argumentacija zvuci ubedljivo, ona ga ne dovodi do kategorickog nacela vee do relativne i spome ocene drustvcne cclishodnosti. Ali, posto to pitanje spada u sferu drustvenc celishodnosti. relativna kompetentnost takode je cinilac koji treba uzeti u obzir. Kako svaki citalac Predstavnic~ke 1'/adavine mozc vrlo brzo da otkrijc. sam Mil je omalovazio svoj argument o univerzalnom ukljucivanju. suprotstavljajuei mu potivargument zasnovan na elementima kompetcntnosti. za koju je rckao kako mora da ima prcdnost u odnosu na sva ostala naccla. bi lo kategoricka bilo utilitaristicka, kojima sc ukljucivanje u demos smatra opstim pravom svih odraslih clanova podvrgnutih zakonima. Kao minimum halifikovanosti za upravljanje, po Milu, !judi trcba da .. raspolazu najuobicajenijim i najbitnijim sposobnostima da se brinu o sebi, da razumno stitc sopstvcne interese i intercse osoba koje su im najblizc". Mil je smatrao da su u njcgovo vreme mnoge kategorije odraslih bile ispod ovih standarda. i cia im zato ne treba dati pravo glasa sve dok ih ne dostignu. (Mil, 1958. 13 1-131\) Dajuci prednost kriterijumu kompetentnosti i S\ im ostalim gore navedenim uslovima, Mil je. izjasnjavajuci sc za ograniceni demos, zbog neclostatka kvalifikacija svojih sugradana Englcza, iznco na videlo problem o kome su raspravljali neki od njegovih najslavnijih preteca. Pa ipak. obrazlazuci svoj restriktvni demos, Mil nije mnogo obogatio raniju dcmokratsku teoriju i praksu u ovoj uzoj oblasti. Formalne moguenosti ucestvovanja dostupne gradanima u demokratskim polisima Grcke, univerzalisticki jezik kojim se cesto izlazu demokratska uverenja, i Rusoovo i Milovo naglasavanje tog ucestvovanja. nagnali su ncke autore da ,klasicne"' demokratske ideje tretiraju kao manje ,elitistickc" no sto su one u stvarnosti bile.9 Moguee je, medutim, odbaciti ovakva ogranicenja kao privremene nedostatke jedne revoluconarne politicke ideje koja je prevazisla svoje istorijske granice primenjivane u praksi. No, kao sto smo ustanovili, Lok i Ruso su prihvatili a Mil branio nacelo po kome demos moze s pravom iskljuciti veliki broj odraslih na koje se inace odnosc zakoni koje on donosi. I. u nacelu. oni koji su kvalifikovani (da budu u demosu) mogu biti i neznatana
X Na primer. Ra::.matrwua o predsta\'lli(/..uJ l'iada\'1111 (Mil I Y)~. 42, 55, I _I I). Mnugo podrohnijc izlaganje Mi1ovih ideja o sukohu .. naccla participacijc i .. nacc1a kompctcntno,ti" posmatranog kroz pcrspektivu ostalih mnogobrop1ih MIIovih radova. mo:lc '-C naci u 1/\Tsnui studiji Dcnisa Tompsona ( 1976). 9 Vidi. npr., razmatranja Pitera Bakraha o ,.k1asicnoj demokratskoj teoriJi" i njcnoJ suprotnosti - ,.e1itistickoj teoriji" ( 1907. 2-9). Kcro1 Pctmcn prcdstavlja Rusoa i D;>ona Stjuana Mila kao .. dva primera 'klasicnih' demokratskih tcoreticara. cij..: nam doktrilll: pru7aju osnovnc postulate teorijc participativne dcmokratije" ( JY70. 21 ).

199

manjina. Prema tome, nije samo Sumpeterovo rdenje ono kojim sc dopusta da se demos istopi u malu vladajucu elitu. Sam Ruso je. kao sto smo \ideli. smatrao Zenevu i Yeneciju pravim republikama, kojima je upravljao .. narod. iako su u oba ta grada demos cinile manjine odraslih stanomika. Moderni obozavaoci ,klasicnih" demokratskih ideja izgleda da su obrnuli odnos izmedu statusa gradanina i kompetentnosti u smislu u kome je on shvatan od Grka do Mila. Prema .. klasicnoj" koneepciji, nisu svi odrasli. a jos manje sve osobe, bili kvalifikovani da vladaju i, prema tome. da budu u demosu. Demos su. naime. cinili samo oni koji su. po sopstvcnom misljenju, bili kvalifikovani da vladaju. Prcma takvom glcdanju na stvari, bas zato sto su gradani predstavljali kvalifikovanu manjinu u odnosu na cita\ narod. oni su i imali pravo da vladaju i na njih se zbog toga moglo racunati da ce dobro vladati. Slcdstveno tome. po s\ojim ,.klasicnim" idejama intclcktualna odbrana demokratije ostala je smrtno ranjiva. sto sc lako da uociti ako je uporcclimo sa gledistcm po komc je obuhvacenost ( ukljucivanjc u demos) bezusiO\ no pravo. Ako svaki pojedinac koji je podvrgnut zakonu ima takvo pravo da ucestvuje u procesu izrade zakona, ako je pristanak kao uslov univerzalan i ncosporan, onda je teza u prilog demokratiji \eoma snazna. a teza proti\ ,.iskljucujucih" alternativa, kao sto su aristokratija. mcritokratija. v!ada\ ina kvalifikovane manjine. monarhija, diktatura itd .. u istoj mcri slabija. Ukoliko je zahtev za dobijanjem statusa gradanina bezuslovno i univcrzalno praHl svih ljudskih bica. onda demos postoji u svim ljudskim grupama i taj demos mora uvek biti sveobuhvatan (inkluzivan). Drugim recima. u svakoj skupini lica koja zcle da uspostave ili odrze jednu asocijaciju sa \ ladom sposobnom da donosi opsteobavezne odluke. snazno nacelo jednakosti - taj najbitniji od svih uslova u demokratskom procesu - nuzno mora postojati. \1edutim, ukol iko kriterijum kompetentnosti prevagne nad zahtevom zasnovanim na pravima. argument u prilog demokratiji gubi tlo. Status gradanina zavisi od neizvcsne ocene. ali ne i bezuslovna pra\a, a neizvesnc ocene ne moraju dovesti do univerzalnog ukljuci\'anja u demos. U samoj stvari. granice izmedu demokratije, s jedne strane. i staralastva. s druge. postaju ncodredcne. Argumenti u korist jednog ili drugog pocinju da sc preplicu, izuzev kad je rec 0 bitnom elcmentu - relativnom broju kompetentnih clanova (to jest, lica koja su sposobna da upradjaju ). I. kao sto smo videli, cak i medu filozofima u sferi politicke naukc ovi ncizvesni i prakticni sudovi lako se menjaju pod uticajcm uskih prcdrasuda osobenih za vreme u kome nastaju.

KRITERIJUM UKLJUCE~OSTI
Javljaju se tri pitanja: prvo, da li je mogucc zaobici nacelo kompetentnosti pri odlucivanju o ukljuccnosti u demos? Drugo. ako nije. cla li je moguce izbeci neizvesnu i spornu prirodu ocene kompetentnosti? Trcce. ako

200

111 ovo nije moguce, mozemo li pronaci neki jak kritcrijum koji takva ocena mora da zadovolji? Da nismo u stanju da zaobidemo nacelo kompctentnosti kad jc rcc u ukljucenosti u demos jasno govori iskljucivanje dcce. Koliko mi je poznato. niko do sada nijc osporio cinjenicu da deca nisu sposobna da zajedno sa odraslima ucestvuju u poslovima upravljanja drzavom. Pa ipak. zakoni koji se u drZ:avi donose primenjuju se i na decu bez njihovog izricitog iii prccutnog pristanka. Cesto se govori (a takvo misljenje naslo je odraza i u zakonskim propisima) kako deca zbog svoje ogranicenc pravne sposobnostt ne treba da budu podvrgnuta potpuno istim zakonima kao i odrasli: ona. na primer, ne mogu zakljucivati punovazne ugovore. I pored toga, deca nisu sasvim izuzeta kad je rec o sprovodenju svih zakona. Deca nam, prema tome, pruzaju jasan primer pm rcdc naccla da sc vladavina mora zasnivati na pristanku onih kojima se vlada iii nacela da niko ne trcba da bude podvrgnut zakonu koji nije donet po njegovom izboru iii prema pravu asocijacije, koje takode nije po njegovom izboru. Pa ipak. ova povrcda se gotovo uvek tretira kao uobicajena iIi se uopste nc smat ra povredom. Jedno od tumacenja moglo bi biti da sc nacclo pristanka primcnjuje samo na odrasle. To bi, pak. znacilo priznati da neka lica koja -.u podvrgnuta pravilima drzavc mogu i pored toga biti s pra\om iskljuccna iz demosa te drzave. Po kojim osnovima? Jedini osnov iskljucenja dccc iz demosa koji sc moze braniti jeste da ona jos nisu u punoj mcri kvalitikovana. Potrcba iskljucenja dece po ovom osnovu bila je potpuno ocigledna ranim tcoreticarima demokratije. Lok je posvetio citavo poglavlje ,.ocinskoj vlasti". Posto nas je podsetio ,na to da svaki covek ima podjednako pra\o na svoju prirodnu slobodu i da ne moze biti podreden volji iii vlasti bilo kog drugog coveka", on odmah nastavlja sa izuzecima medu kojima su deca na prvom mestu (Druga rasprava, parag. 55, 63, str. 28. 31 ). Ruso takode priznajc. iako samo usput. vlast oca nad decom ,pre no sto postanu razumna" (knj. I. gl. 4, str. 49). Primer dece dovoljan je da pokaze kako se kriterijum kompctcntnosti ne moze osnovano izbeci, zatim kako se svakim razumnim ogranicavanjcm demosa mora. time sto se njime iskljucuju deca. twzno iskljuciti i veliki broj lica podvrgnutih zakonima, kao i da bilo kakvo tvrdenjc o univcrzalnom pravu svih lica na clanstvo u demosu nije odrzivo. Mozc se, ipak. istaci kako deca predstavljaju srazmerno dobro defnisan i jcdinstven izuzctak.' 11

10 Daglas Re, govoreci o statusu dccc. kazc da ona raspola/u 'svcznjcm pnl\a. od kojih im ncka postaju dostupna tck sa odrastanjcm. Cini sc da jc i Lok slicnog misljcnJa. sto sc vidi iz navedcnih odlomaka. Za razliku od toga. kad jc rec o iskljuccnim odrasl1nl licima. ,.vczc ... potcinjcnosti" nikad .. sasvim nc prc-;ta]u i nc osta\ ljaju i'ovcka da rad1 -;:p;vim po SYojoj volji".

201

Slcdstveno tome, ako se vee dozvoli razlikovanje dece i odraslih, onda sv1
odras/i koji su potcinjeni zakonima moraju biti ukljuceni u demos.

MODIFIKOVANO KATEGORICKO NACELO?

Kategoricko nacelo moglo bi, izmenjeno, sada da glasi:
MODIFIKOVANO KATEGORICKO NACELO: Svako odraslo lice pot6njeno

jednoj vladavini i njenim zakonima mora se smatrati kva/ifikuvanim da bude dan demosa i subjektom neugranic~enog pram 1w to S1'0jst1o.

Postoje, medutim, najmanje dva izvora teskoea sa ovim modifikovanim nacelom. Prvo, granicu izmedu detinjstva i zrclosti nije sasvim lako odrcditi, jer je rcc o procesu razvitka koji ne samo sto je dugotrajan nego i razlicit od osobe do osobe. Zato je sasvim opravdano upitati sc da li !judi postaju halifikovani kad napune dvadeset jednu godinu, iii osamnacst itd. L kojc god godine uzeli kao kriterijum, ostaju razlikc izmcdu konkrctnih lica, jcr jedna sazrevaju brze a druga u proseku sporije. Iskustvo nam u tom poglcdu pruza niz primcra teskoca, o cemu je govorio i Lok, navodcci kako ,,usled greskc Prirode neko moze i poznavati zakon i ziveti po pravilima, a opet nikad ne hiti u stanju da postane S/obodan C'mek... vee i dalje ostaje pod tutorstvom drugih ... Tako du.\"emi ho/esnici i idioti nikad ne izlaze iz vlasti svojih roditelja". (Druga rasprava, gl. 6, parag. 60, str. 325-32h). Na taj nacin modifikovano kategoricko nacelo moze upasti u zacarani krug jer definise ,odrasle" kao osobc za koje se pretpostavlja da su kvalifikovane da upravljaju. Drugi izvor teskoea sa ovim nacelom izaziva prisustvo stranaca u zemlji, jer oni mogu biti po svakom normalnom kriterijumu odrasli i podvrgnuti zakonima zemlje u kojoj se privremeno nalaze a da ih to ipak nc kvalifikuje za ucesee u upravljanju. Pretpostavimo da se u Francuskoj odrzavaju izbori u nedelju i da ja, kao Amerikanac, stizem u Pariz u subotu kao turista. Da li ee bilo ko tvrditi kako imam pravo da ucestvujem u izborima i, jos manje, da steknem sva druga politicka prava koja daje francusko drzavljanstvo'? Mislim da nece niko. Po kojim osnmima bih ja hio s pravom iskljucen'? Po osnovu da sam nekvalifikovan')ll Da rezumramo:
II Pretpostavimo da sam u stanju da dokazem kako sam pazl)i\o proucio sva rckvantna pitanja, stranke, kandidate i slicno. Mojc iskljuccnje bi zato i7glcdalo manJC opra\dano. Jos uvek bi, ipak, francuski gradanin mogao da mi ka7.c: .,Vi vcrovatno nccctc biti dovoljno dugo u Francuskoj da bistc opravdali s\ojc ukljuccnje. Vas dola/ak u ovu /Cmlji jc dobrovoljan. Time sto ste ovde, pokazali ste S\Oju volju da postujcte nasc zakone. Zcmlju ccte najvcrovatnije napustit1 pre 110 stu putcm izbora doJe do bilo kahc promenc posiOJCCCg zakonodavstva. Prema tome, za svoje odluke vi necctc snositi nikakvu odgO\omost. Zato ste, u tom pogledu. mora/no nekvalifikovani da ui':cstvujctc na O\oll11 izborima." Ovo dclu_ic kao snazno pobipnje mojc teze. Medutim. snaga ovog prigovora potil:c uglavnom iz cin_ienicc da ja vcrovatno nccu biti podvrgnut zakonima koj1 bi sc doncli i uz moje uccscc. U to_i mcri ja nisam clan u smislu postujcce dcfinicije pa, prcma tome. treha da budcm iskljuccn na osnovu prctpostavkc da opstcobavcznc odlukc !reba da donosc samo clanovi.

202

Sumpeterovo resenje problema sastava demosa je neprihvatljivo jcr se njime efektivno brise razlika izmedu demokratijc i nedemokratskog porctka. u kome dominira elitna grupa. Katcgoricko nacelo ukljucenosti kojim sc prencbregava potreba za occnom kompctentnosti takode je neprihvatljivo. jer se ono pobija slucajevima kao sto su deca. slaboumne osobe i stranci sa priHcmenim boravkom. U meri u kojoj su Lok i Ruso iznosili ovo nacelo. njihova argumentacija jc neubedljiva. Posto occna kompetentnosti zavisi od odmeravanja dokaza i zakljucaka o intelektualnim i moralnim kvalifikacijama specificnih kategorija lica. odluka zasnovana na kompetentnosti je sustinski diskutabilna. To su takode i granice predlozene za pojedine slucajeve ukljucenja i iskUucenja. Od Aristotela do danas prakticne ocene tilozota politike najcecc su odrazavale predrasudc njhovog vremena. Cak jc i Oz. S. Mil. i pored svojc podrske sirokim granicama politickog ucestvovanja. naveo ubcdljive razloge kojima se opravdavaju konkretna iskljucenja za koja se on zalagao. iako hi se sa tim slozio samo mali broj savremenih demokrata. Ukratko, ako Sumpetcrovo resenje dovodi do apsurda. rescnja iz ranijih demokratskih ideja. bilo da jc rcc o antici iii delima ranih modemih teoreticara kao sto su Lok. Ruso i MiL predstavljaju isuvisc slab temelj za jednu zadovoljavajucu nom1ativnu teoriju demokratskog proccsa lako ocigledno moramo prihvatiti potrcbu za occnom kompctcntnosti 1 n.Jcnu uslovljenu i diskutabilnu prirodu. bicc nam nuzan jcdan kritcrijum koji cc nam pomoci da smanjimo arbitrernost ovakve ocenc.

OPRA VDANJE UKLJUCENOSTI

Iako slabe strane kategorickih naccla ukljucenosti podrazumevaju da nc mozemo izbeci uslovljene i zavisne ocene. razlozi prihvatanja snaznog nacela jednakosti o kojima je bilo reci u ranijem tekstu. ocigledno opnl\davaju i usvajanje jednog sirokog kriterijuma za ukljucenost. Kao sto sam vee naglasio. usvajanjem ovog nacela kao pretpostavke demokratskog procesa. u stvari. potvrdujemo tezu da svi odrasli treba da budu ukljuccni. uz jedine izuzetke koji se svode na neispunjenje pretpostavke licnc autonomije. Iskustvo pokazuje da je bilo koja grupa odraslih osoba koja je iskljucena iz demosa. na primer. zene. zanatlije i radnici. oni koji su bcz imovinc. pripadnici manjina itd. - potpuno hendikepirana pri odbrani svojih intcresa. Prema tome . .,iskljucivi" demos gotovo nikad ne stiti intcrese onih koji su iz njega iskljuceni . .,Univerzalno obrazovanjc mora prcthoditi univcrzalnom davanju prava glasa" - pisao je Mil ( 195R. 132). Medutim (engleski) parlament je tek pos/e prosirenja prava glasa. 186R. doneo prvi zakon o javnim osnovnim skolama. Istorijski podaci od tada jos potpunije pokazuju da se interesima znacajnih klasa odraslih osoba iskljucenih iz kategorijc gradana ne pristupa na isti naein. U tom smislu mozda je najbolji primer Ji<;a, anJC crnaca prava na ucesce u politickom zivotu na Jugu Sjedinjcnih Drz<l\a sve do kasnih sezdesetih godina XX veka.

203

Usvajajuci snazo nacelo jednakosti, ovc razlogc vee smo uzcli u obzir. Ovo nacclo i pretpostavkc na osnovu kojih jc izvedcno pruzaju nam dovoljne osnove za usvajanje kriterijuma koji sc priblizava univerzalnosti kad jc rec o odraslim osobama. Ono ne samo sto je manje arbitrerno od Sumpcterovog rcsenja, vee je i mnogo inkluzivnije ncgo rcstriktivni demos koji je, precutno iii izricito, prihvatao Aristotcl u antickom polisu. iii Lok. Ruso i Mil. Peti iii konacni kriterijum demokratskog proccsa. prema tome, glasi:
Demos mora obuhvatati sve odraslc danmc a.wcijacije i::u::c1 pmla::nih pripadnika i osoba :::a koje je doka::ano da su Tncllfalo ::aosw!e.

Moze se rcci da je definicija odraslih i probznih clanova dcmosa potcncijalni izvor neodredenosti. Vcrovatno nijc ni mogucc dati potpuno tacnu ddiniciju pojma .,odrasli". Praktican test u tom smislu bio bi trctiranjc svakog clana kao odraslu osobu koja ne pati od ozbiljnc duscmc porcmcccnost1 iii koja se po zakonu ne smatra kriminalcem. Ako sc pra'vnim sistcmom predvidaju duznosti. obav'cze i kazne za lica koja dostignu izvcsni uzrast .ta koji sc zakonski pretpostavlja da jc dosegao minimalni prag njihovc razumnosti i odgovornosti za sopstvcna deJa. tada takav uzrast mozc posluLiti kan prag na kome pocinje i ostvarenje prava na ukljuccnje u demos. Znaccnje ovog kriterijuma po mom misljcnju izglcda dovoljnu jasno demos koji doz\oli manipulisanje pojmom zrclosti kako bi iz\csnc katcgorijc lica - na primer neistomisljenike - lisio njihovih prava, jednostavno. nc ispunjava kriterijum ukljuccnosti. Zajedno sa ostala cetiri kriterijuma prcdstavljena u B. poglavlju, kritcrijum ukljucenosti upotpunjuje uslove za ostvarenjc dcmokratskog procesa. Tih pet kriterijuma u potpunosti odreduju sam demokratski proces. Smatram. naime, da je nemoguce reci u kom poglcdu jcdan proccs koji ispunjava me kritcrijume ne bi bio demokratski. iii kako bi bilo koji proces koji nc ispunjava jedan iii vise njih mogao da se smatra 11 potpunosti dcmokratskim.

TEORIJA DEMOKRATSKOG PROCESA

Sada cu na sazet nacin izloziti argumente u ovom poglavlju kao i relcvantne primedbe i probleme. Navedeni kritcrijumi pomazu nam da razlikujemo nckoliko pragova koji cesto dovode do zabune. Kao sto smo videli. Sumpetcr nijc razlikovao politicki sistem koji je demokratski u odnosu na sopstveni demos. od sistema koji je dcmokratski u odnosu na svakog koji jc potcinjen njegovoj vlasti. Politicki proces koji zadovoljava samo prva dvo kritcrijuma mogao bi se. po mom shvatanju, smatrati proceduralno demokratskim 11 u::.em smislu. Za razliku od toga, onaj koji zadovoljava i kritcrijum prosvcccne obavestcnosti (o sopstvcnim intcresima itd.) moze se smatrati potpuno demokrarskim 11 odnosu na pitanja o kojima se odlucuje i 11 odnos11 1w demos. Na jos \ isem pragu. proces u komc sc dcmosu pored toga omogucujc i konacna kontrola nad pitanjima o kojima se odlucuje, jesk 11 porpunosri dcmokrotski u odnos11
204

na s1'0j demos. Medutim, samo ako jc demos .. 1nkluzivan" u meri dovoljno1 da ispuni i peti kriterijum. mozemo takav proccs donosenja odluka opisat1 kao u potpunosti demokrarski. Kao sto ovi kriterijumi u punoj mcri odrcduju dcmokratski proccs. verujem da se njima u istoj toj meri definisc i sta trcba podrazumev ati pod polifi(~kom jednako">c:u. U mcri u kojoj kriterijumi nisu /adm oljcni. tcsko sc moze govoriti od politickoj jednakosti !judi: isto tako. ukoliko bilo koj1 proces odlucivanja uopste moze obczbediti politicku jcdnakost. !judi mcdu kojima je taj kriterijum ispunjen svakako jesu politicki jcdnaki. Pretpostavkama i kriterijumima demokratskog proccsa nc odrcdujc sc neka posebna vrsta asocijacije. Time sc podrazumc\ a da jc u svakui asocijaciji za koju prctpostavkc vrcde. dcmokratski proces. i samo dcmokratski proces, opravdan. Istorijski su, medutim. pristalicc demokratijc s prav om S\ u paznju usrcdsrcdivale na drzavu. Da li jc drzava naj\al:nija Ijudska asocijacija iii nijc, svakako jc kljucno pitanjc. Kljucno jc zato sto drza\ a ima izuzetan uticaj, moe i vlast. i time sposobnost da prckn onih ko,i njom upravljaju kontrolise resurse. strukture. pitanja o ko_pma sc odlucujc. kao 1 odluke s\ih drugih asocijacija u svojim granicama. Narod koji scbc lisi sopstvcnc konacne kontrole nad listom i sadrzaicm pitanja za odlucivanjc 1 n:1d odlukama upravljacke strukture drzavc. izlaze se vclikom ri~:iku da ugub1 kontrolu i nad drugim znacajnim asocijacijama. Posto sc poznati prigovor 0 komc JC rec u prethodnom poglavlju mo.tc javiti i ovde, mozda o njemu trcba opet nesto rcci. Da li sc nasim kritcrijumima samo odreduju ,Jormalna'" a nc i ,.stvama'" politicka jednakost i politicki proces? Uzmimo da su gradani u vecoj meri nera\nopravni u pristupu politickim resursima, na primer u dohocima. imovnom stanju, statusu. Zar nisu onda i politicki neravnopravni? Razumc sc da je to vrlo verovatno. Pa ipak bi bila velika grcska dovesti u pitanje kritcrijumc po ovom osnovu. Drugim rccima. kad razlike u politickim resursima izazovu mcdu gradanima politicku nejcdnakost, onda ta nejednakost nuzno otkriva povrcdu kriterijuma. U samoj stvari. u meri u kojoj se veruje da demokratski kriterijumi odreduju pozeljan politicki poredak, mora sc voditi racuna o drustvcnim. ckonomskim i kultumim prcduslovima takvog poretka. Na ovaj problem cemo se jos vratiti. Moguce je, isto tako, upitati da li se bilo koji sistem moze nadati da u potpunosti ispuni nase kriterijumc. L ako ne moze. u ccmu je onda nj ihO\ a relevantnost. Sasvim jc razumno poci od toga da u rcalnom svctu nijcdan sistcm nc moze sasvim zadovoljiti kriterijumc dcmokratskog procesa. U naJboljem slucaju te kriterijume mogucc je ostvariti samo priblizno, iako i to. po mom misljenju, veoma tesko. Medutim. oni sluzc kao standardi kojima poredimo altemativne proccse i institucijc kako bismo prosudili njiho\ c rclativno pozitivne strane. No, u meri u kojoj je demokratski proccs \redan truda, ti kritcrijumi ce nam ncsumnjivo pomoci da steknemo onaj svoj sud koji nam neposrcdno daje uvid u rclatl\llU vrednost iii vrsnost polittckth sporazumevanJa.
205

DEO CETVRTI

PROBLEM! U DEMOKRA TSKOM PROCESU

POGLAVLJE 10.

VECINSKO PRAVILO I DEMOKRATSKI PROCES

Teorijom demokratskog proccsa opisanom u prethodnim poglavljima nijc odrcdeno pravilo koje bi trebalo primenji\ati pri donosenju kolcktivnih odluka u skladu sa dcmokratskim procesom. \lloze li sc rcci kakvo to pravilo trcba da bude'? Ovo pitanje namece i druga: I. Da li dcmokratski proces zahtcva iskljucivo korisccnjc vccinskog nacela'? M nogi zastupnici narodne, rep ubi ikanskc iIi dcmokratskc v laden inc branili su vecinsko pravilo.' Lok i Ruso. kao sto smo Jl(l\Cii. zalagali SLI sc za jcdnoglasnost prilikom sklapanja prvobitnog ugowwa o osnivanju dr;7avc. ali i za primenu vecinskog pravila posle toga. Savremeni autori. kako pristalicc tako i kriticari demokratije. ccsto zastupaju miSljenJe da dcmokratija .. znaci". iii cta zahteva. primenu vecinskog pravila (na primer. Spic. 191<4 ). Razume sc da gotovo svi polaze od toga da demokratija podrazumcva vecinsko pravilo ,.slab~jeg intenziteta" po kome jc podrska vecinc potrf'hna da bi se doneo zakon. Medutim, pristalice vecinskog pravila obicno insistiraju na njegovoj primeni u mnogo intenzivnijem smislu. U tom smislu ovo pravilo znaci da vecinska podrska trcba da budc ne samo potrcbna vee i dovoljna za donosenje zakona.2 Insistiranje na vecinskom pravilu na ovaj
1 U skladu sa uohicaJenom tcrminologijom. koristim iLraz .. \ccin-;ko pravilo" kau krac1 oblik izraza .. nacclo vecinskog pravila".
~ Autori koji se zalazu za .. vecinsko pravilo" ne podrazumcvaju uvck njcgov ovak<) striktno shvaceni oblik. U Dru.it1enom ugomru Ruso. na primer. pisc:

lzuzev kad JC rcc o ovom prvohitnom ugo\oru. glas \ccinc uvck ohavczuje sve ostale ... No. izmedu jcdnoglasnosti i podek gla'iova postoji nckoliko vrsta haliJikovanih vccma cijc sc proporcijc mogu prilagoditi uslovima i potrehama politickog tela kojc jc u pitanju. Pri tom sc za rcguli>anJC ovih proporcija pnmenjuju dw gcncralnc mak:iimc. Pn icdnoj, stu jc pitan1e o kome se dcbatujc znacajnijc i ozbii.Jni.Jc, pobcdnicko mi~ljenjc mora hit1 hlizc JCdnoglasnosti. Prema drugoJ. ;to JC pnsao koJi trcha LansitJ hitni.Ji. to propisana razlika u podeli misljcnja trcha da hulie manJa. Kad JC rei' o ras pravama kojc se moraju hitno 1ansit1. i \ ccina od jcdnog glasa trcha da budc dovoljna. Prva maksima. cmJ ~c. \ i~c odgovara pn donoscniu 1.akona. a druga kad jc rcc o poslovnnn pitanJima. Mcdutim ..iasno jc da sc ;,amo kombinacijom oheju moze ustano\ ill odgo\arajuca proporcija odlucujucc manJine. (Knj. 4. gl. 3, str. Ill I

209

drugi nacin sudara se sa nekoliko slozenih problema za koje do sacla niJe nadeno nijedno zadovoljavajuce resenje. 2. Ako vecinsko pravilo u mnogo intenzivnijem smislu ne zadovoljava. postoji li neka vidno superiornija alternativa'? Jedna mogucnost bila bi zahtevati za donosenje kolektivnih odluka ono sto su Lok i Ruso shvatali kao neophodno kod prvobitnog formiranja asocijacije: jednoglasnost Izmedu striktnog veCinskog pravila i jednoglasnosti postoji ogroman broj mogucnosti - dvotrecinska, trocetvrtinska vecina ... Nazalost, medutim, svc ova he alternative striktnom vecinskom pravilu takode su podloznc ozbiljnim prigovonma. 3. Ako se ne moze naci nikakvo zadovoljavajucc pravilo -- znaci Ii to da je demokratski proces, strogo uzev. nemoguc? A ako jc tako, postoji li neka prihvatljiva zamena za dcmokratski proces kojoj se ne hi moglo prigovoriti ono sto i vecinskom pravilu iii njcgovim altcrnativama'! 4. Konacno. koja pravila u praksi primenjuju oni koji u stvarnosti podrzavaju demokratiju'? Da li jc, na primer. vccinsko pravilo standardno resenje uprkos svim tcskocama koje ga prate? Predlazem da za odgovorima tragamo kroz izlaganje najjacih argumcnata u prilog tog pravila za koje znam. a zatim kroz analizu glavnih prigovora i alternativa.

PRETHODNA RAZMATRANJA
mazoritarista (u da!jem tekstu: PRISTAL!CA): Pre no sto ti pokazem zasto verujem da je striktno vccinsko pravilo uslov demokratskog procesa. Z:elim da preciziram ncke pretpostavkc kojima se, uveren sam, neces protiviti. Prctpostavimo da postoji skupina !judi na tacna omedenoj teritoriji. Svi su oni odani ideji politickc jednakosti i demokratskom procesu i imaju potrebe za kolektivnim odlukama. !mas li za sada nekih primedaba'? KRIT!C AR: Nemam. U stvari, to su iste one pretpostavkc od kojih bih posao i ja obrazlazuci demokratski proces. PRISTALICA: To sam. naravno, i mislio. Siguran sam i da ces se sloziti sa mnom da je u demokratskom procesu potrebno neko pravilo odlucivanja. ili cak nekoliko razlicitih pravila. Na kraju. kad sc dodc do konacne faze i posto se izbroje svi glasovi koji 1maju istu vrednost potrcbno je nekakvo pravilo da bi se nasla alternativa koju treba usvojiti. KRITICAR: Naravno. To je oeigledno. PRISTAL!CA: Sigurno se slaze i da za one koji su odani dcmokratskom procesu odgovarajuce pravilo odlucivanja mora biti u skladu sa kriterijumima pretpostavkama tog procesa. KR!TICAR: Prirodno.
PRISTAUCA VECJNSKOCj NACELA -

210

PRISTALICA: Zar ne bi bilo normalno i IINstirati na tome da bez obzira na to koje se pravilo usvoji, ono trcba da omoguci donosenje od/uc~ujw:eg resenja'? Time mislim da se njime mora post1ci dcfinirinm ishod. KRITICAR: Zahtev u tom pogledu cini se opravdanim. Ylogu li da dodam kako dobro pravilo odlucivanja treba da buck i prakticno IIi u praksi i:::lod/jivo'? Svakako. i prihmt/jim ucesnicima odlucivanja? PRISTALICA: Bravo~ Kao sto sam i mislio, bio sam siguran, prijatelju stari. da si shvatio samu sustinu mog nastojanja da sc pronade najholjc pravilo donosenja demokratskih odluka. Nadam sc da cu t1 pokazati zasto je vecinsko pravilo, shvaceno u striktnom smislu, najbolje pra\ ilo odluci\ anja i, u stvari, jedino pravilo za donosenje odluka koje je u punom skladu sa demokratskim procesom. KRITICAR: Jedva cekam da cujem tvoj prikaz. PRIST ALICA: Pocecu sa primcdbom da nije, kako ti kazcc, rcc o ,pnkazu", vee o argumentu u prilog nacelu. Svaki demos pnvrzcn demokratskom procesu nesumnjivo ce intuitivno biti sklon \ccinskom pravilu. Objasnicu zasto. Ako uccsnici jedni druge smatraju politicki jcdnakima i cvrsto veruju da niko medu njima ne treba da ima politicku prednost nad drugim. onda ce im manjc striktna verzija vccinskog pravila izglcdati cclishodnija. Pri tom ce rczonovati da tako obczbeduju da manjina ne preovlada nad vccinom. No, ako prihvate tu premisu, oni CC, mcdutim, sigurno konstatovati da je striktna verzija privlacna. KRITIC AR: Zasto? Slabija verzija logicki nc podrazumeva striktnu verziju. PRIST ALICA: Zasto da ne'? Ako nije u redu dozvoliti manjini da preovlada nad veCinom, zar nije lose i ako manjina blokira vecinu'? To se upravo moze i desiti ako se ne primeni striktna verzija. Razmisli za trenutak: ako manjina uvek moze da upotrebi veto protiv odluka vecine, prakticni efekat toga je vladavina manjine, zar ne'! Prema tome, kad clanovi nekc grupe !judi sebe vide kao politicki jednake pojedincc koji treba da 'ladaju samima sobom putem demokratskog procesa, striktna vcrzija \ ecinskog pravila verovatno je najpogodnija i najprihvatljivija alternativa. KR!Tl(AR: Mozda. Iako ti jc pretpostavka naizgled verovatna. nc nalazim i da je mnogo cvrsta. Mislim da ima nekoliko nacina da tvoj argument oborim. PRIST ALICA: Sasvim sam svestan da ono sto sam rekao nc predstavlja cvrst dokaz. Medutim, naglasiti intuitivnu privlacnost vccinskog pra\ ila kod !judi koji sebe vide kao politicki jednake. cini mi se da je 'coma relevantno. Izmedu ostalog. to je povezano sa pitanjem prihvatljivosti - sto si 1 ti predlozio kao kriterijum karakteristican za pravilo efikasnog odluci,anja. Shvatam ipak da ti, u stvari. pitas da li jc ovo intuitivno osccanjc podobnosti racionalno opravdano. KRITIC AR: Bas tako.

211

PRISTALICA: Odgovor je, jasno, potvrdan, ukoliko se slozimo oko nckoliko sasvim razloznih pretpostavki. Ako bolje pogledamo. do racionalnog obrazlozenja vecinskog pravila moze se doci na najmanje cetiri razlicita nacina. KRITICAR: Jedan bi bio dovoljan. PRIST ALICA: Cenim to; ali posto svako takvo obrazlozenje zavisi od ponesto razlicitih pretpostavki. voleo bih da objasnim sva cetiri. KRITIC AR: Naravno. Odavno sam naucio da ima vise puteva do prosvecenja. Mozda ces mi pokazati onaj kome necu moci da odolim. PRISTALICA: Nadam se da cu to i uciniti. lpak, prvo bih hteo da te zamolim da prihvatis jednu prethodnu pretpostavku. lspitujuci ta moja cetiri argumenta u prilog vecinskog pravila, bilo bi dobro poci od pozicije da demos glasa neposredno o pitanjima koja su na dnevnom redu radi donosenja kolektivnih odluka. Voleo bih da pretpostavim i da u oba slucaja pred demosom stoje samo dve alternative. Ako sc u pocctku slozis sa tim prctpostavkama, moci cemo zanemariti izvesne komplikacijc kojc bi inacc zasmctale u izlaganju potrebnih argumenata. KRITIC AR: Obe te prctpostavke drasticno uproscavaju real an svet demokratske politike! lako razumem korist od pretpostavki kojima se smanjujc nekontrolisana slozenost realnog sveta, ipak cu insistirati da se u jcdnom trenutku ipak vratimo na svet stvarnog iskustva. Kao sto dobro znas, u realnom svetu su citava dva veka pristalice demokratije pokusavalc da primene demokratski proces na predstavnicku vladavinu. Stavise. u realnom svetu se glasaci i zakonodavci cesto suocavaju sa pitanjima kod kojih postoje vise od dve alternative. PRISTALICA: To ne poricem. Sa tim komplikacijama cemo se. medutim. pametnije izboriti ako krenemo sa nesto jednostavnijim. iako manje realistickim svetom.

CETIRI ARGUMENTA U PRILOG VECINSKOG PRAVILA

Maksimalno moguce samoodredenje
PRIST ALICA: Pocecemo cinjenicom da sc vecinskim pravilom do maksimuma povecava broj osoba koje mogu da ostvare sopstvcno samoodredenje kod donosenja kolektivnih odluka. Uzev u obzir ogranicenja konkretnog politickog sistema. sastav demosa i potrebu donosenja kolektivnih odluka u nekim pitanjima, striktno primenjenim vccinskim pravilom osigurava sc da najvcci moguci broj gradana zivi po zakonima koje su sami za sebe odabrali. Ako se neki zakon usvoji brojem glasova koji je manji od vecine. broj onih koji su odabrali taj zakon nuzno je manji od broja gradana koji bi inace odabrali alternativu. Slicno tome, ako je za usvajanje nekog zakona potrcbno vise od veCine - recimo 60 procenata - onda man_pna od 40 procenata

212

(plus jedan glas) moze spreciti vecinu od 60 procenata (manje jedan glas) da usvoji alternativu koju zeli. Na taj nacin ce alternativa manjine biti nametnuta veCini) KRITIC AR: Ne sporim tvoj argument. ali, dozvoli dve primedbc. Prvo. obrazlozenje koje si izlozio zavisi od pretpostavke da sloboda izrazena kroz samoodredenje treba da bude povecana do maksimuma u kolektivnim odlukama. Nije li argument te vrste isuvise apstraktan i shvatljiv samo filozofu'.' Hoces da kazes kako prihvatanje vecinskog pravila zahteva od !judi da citaju i razumeju Rusoa iii Imanuela Kanta'? PRISTALJC A: Naravno ne. fako moje obrazlozenjt: mozda izgleda apstraktno, podozrevam da se njime u stvari podvlaci sta mnogi !judi misk o vecinskom odlucivanju. Sasvim mogu da zamislim obicnc !jude kako se obracaju svojim sugradanima. na primer, na ovaj nacin: ,Slusaj, moramo odluciti o onom zakonu. Neki od nas nisu za jcdnu opciju, a drugi nisu za drugu. Neprestano smo cinili s\e da dodemo do zajednickog rescnja iii bar do onog koje bi dobilo vecu podrsku ncgo ostalc alternative. Nismo, ipak. nasli nikakve bolje alternative. Zato sad moramo birati izmedu dve najbolje alternative kojc smo uspeli da pronademo. l ma kakvu odluku usvojili, nekima od nas se zakon o komc smo odlucivali necc dopasti, iako cemo svi morati da ga postujemo. Prema tome, neka budc kako vecina zeli. Tako ce bar vise !judi ziveti po zakonu koji IITI jc po volji. nego sto bi bilo da se manjini prcpusti da odluci po svojoj volji. Zar to nije jedini pravi nacin'?"' KRITICAR: Lepo vidim kako ovakav argument moze biti privlacan mnogima. Predimo zato na moju drugu primedbu. U pocetku naseg razgovora pristao sam na pretpostavku o potrebi donosenja izvesnih kolektivnih odluka i o tome da su granice kolektiviteta fiksiranc. Sad vidim da sam se mozda sa tim istrcao. Te pretpostavke kriju ono sto se moze nazvati problem granica. Prctpostavka da su kolektivne odluke uslov, znaci da postoji linija razgranicenja izmedu stvari u kojima su takve odluke potrebne i onih u kojima nisu. Pretpostavkom da su granice kolektiviteta fiksirane, pak, odbacuje se mogucnost da bi kolektivna jedinica sa razlicitim granicama - recimo, manja, vise lokalna. homogenija iii veca i heterogenija - mozda bila bolja.
3 Snaznu dernonstraciju ovog argumenta nala7irno kod Dagla'a Rea ( 19fo9 ). Iako sc ne pozi va na samoodrcdenje. on svoju tczu pocinje .. pretposta\'kom Hcdnosti" pre rna kojoJ grad an in ( ..ego". po njegovoj tcrminologiji) .}:eli da naclc najoptimalniji odnos in11cclu svojc skalc vrednosti i listc politickih rncra kojc sc namecu". On takodc prctposta\ lja da asocijacija (po njegovorn modclu - .. kornitct") ,.razmatra niz politickih predloga kllJC JC slohodna da namctnc iii odbaci": ,.ta lista prcdloga ( dnevni red) ncpoznata jc u vremc oprcdclji\ an)a za pravilo odlucivanja": sledstveno tome ... nisu poznati ni stavO\ i clanova o svakom pojcdmom predlogu"'. Njegovim modelom se pokazuje ..da jc vecinsko pravilo dobro (to jest, optJmalnoJ koliko i bilo koje altcrnativno pravilo odlucivanJa". Osim toga, on isticc da jc .. ,e6111Au pmvilo taki'U prarilo odluc"ivanja kojim ~e .1prdam da mai1Ji' /judi nadg/a.1a ,i.\e Uudi (-+I. 44. 52. kurziv jc u originalu).

213

PRISTALICA: Ako pokusamo da razmatramo svc probleme dcmokratskc teorije i prakse u isto vremc. necemo stici nikud. Mozemo li o tmm problemu granica kasnije? KRITICAR: U redu. PRIST ALICA: U meduvremenu, nadam se da sc svakako slazcs da .JC.

ukoliko su C/anovima asocijacije potrehne ko!ektivne od!uke da hi osrmri!i S1'0je ci/jeve, S tim da Sl/ granice demokratskc jedinice dati:', VCCinsko pra-

vi{o uslov za ostvarenje maksimalno moguceg samoodrcdcnja. KRITICAR: Da. Potpuno sam spreman da za trenutak predcm prcko svojih primedaba, ali cu se na njih vratiti. PRISTALICA: Kako hoces. Ali problcmi koje postavljas moraju sc svakako odvojiti od problema oko pravila vccinskog odlucivanja. zar ne'? KRITICAR: Mozda vise nego ti shvatam da su ti prohlcmi mcdusobno zav1snt.

Yecinsko pravilo kao nuzna posledica razloznih uslova

PRISTALICA: Mojc drugo opravdanje poncsto jc analogno prvom. ali jc argument u izvesnoj meri dctaljniji i striktniji. Grubo reccno. on glasi: ako sc prihvati da pravilo odlucivanja u dcmokratskoj asocijaciji trcba da zadovolji cetiri razlozna kritcrijuma. onda je logicno saglasiti sc da nacelo sadrzano u veCinskom pravilu. i samo to nacclo, maze zadovoljiti te kritcrijume. Ovu propoziciju je lepo. jednostavno i neposredno izlozio matematicar Kenet Mej (Mej, 1952). Ako mi dozvolis. ja hih je ukratko izlozio. KRITICAR: Svakako: izvoli. PRISTALICA: Prvo. vee smo se slozili da demokratsko pravilo odlucivanja treba da bude pravilo koje dovodi do odlukc. Ako je demos suoccn sa dvc alternative -- X i Y, onda pravilo odlucivanja definitivno mora do\csti do jednog od sledeca tri ishoda: ishod X, ishod Y, ili odbacivanje i jedne i druge alternative. Drugo. demokratskim pravilom ne treba favnrizo\ati jedne glasace na stetu drugih. Mej ovaj uslov naziva a11011imnost: ishod, naime. ne treba da zavisi od specificnih osoba koje podrzavaju alternativu iii kojc joj se suprotstavljaju. KRITIC AR: Posto se ono sto on naziva .,anonimnost" takode podrazumeva jednim od kriterijuma demokratskog procesa - a to jc jednakost glasova (to jest glasaca). smatram da je rcc o sasvim razumnoj pretpostavci. Sta je treci uslov? PRlSTALICA: Procedura glasanja isto tako treba da bude neutra!na u odnosu na alternative. Drugim recima, njom se ne sme favorizovati ni jedna alternativa. Ako postoje dve alternative na dnevnom redu - A i B. pravilo odlucivanja ne sme imati nikakvu ,ugractenu predrasudu" kojom bi se Livorizovala jcdna iii druga.

214

KRITIC AR: Ako bi se jednom alternativom zclclo. na primer. odrzavanjc postojeccg stanja. a drugom - promena. onda bi konzervativac - slcdbenik Berka, tvdio da ona prva treba da ima .. ugradenu prednost''.-1 PRIST ALICA: Status-kvo uvek ima toliko ugradenih prednosti da mu svakako nije potrebna jos jedna u pravilu odlucivanja! Posto je ovaj momenat izuzetno znacajan, pozabavimo se malo njime. Pretpostavimo nesto sto je postojalo u svakoj zemlji koja je danas demokratska - da je dcci dozvoljcno da rade u rudnicima i fabrikama. Posto im je to dozvoljeno. siromastvo ih tera da to i cine. Zamislimo dalje da je raspisan referendum na kome ce glasaci odlucivati o zabrani rada dece. (Referendum nam, kao sto primecujes, dozvoljava da ostavimo nastranu pitanje predstavljanja ). Predlog da sc zabrani decji rad nazvacemo predlog A. Glasati protiv tog prcdloga znaCi u stvari glasati za predlog B. kojim sc podrazumcva odrzavanje postojeceg stanja. Ako zelis da ukincs decji rad. podrzaces prcdlog A, a ako to neces - predlog B. koji podrazumeva da ce se sa njim nastaviti. Pitam te sad, zasto bi se pravilom odlucivanja favorizovao status-kvo a nc promena. to jest decji rad a ne njegovo ukidanje? Pretpostavimo da sc usta\Om zemlje predvida da se zakoni kojima se regulisc rad u rudnicima 1 fabrikama moraju donositi referendumom i to dvotrecinskom vccinom. Prctpostavimo nadaljc da 66 procenata glasaca podrzava ukidanje rada decc. dok mu se 34 proccnta suprotstavlja. Decji rad se tada nc mozc ukinuti' Postoji li uopste bilo koji razlog na svetu da sc status-kvo toliko favorizujc'? KRITICAR: Navodeci primer decjeg rada uspeo si da stvoris veoma ubedljiv argument. Pa ipak, ne mogu se oteti utisku da je u izvesnim okolnostima opravdano da manjina insistira da neke stvari, koje nisu tako suprotnc nasem savremenom osecanju pravde kao sto je decji rad. ne treba tek tako prcpustiti promeni. Hoces li da kazes kako bi kriterijum neutralnosti nuzno sprecio usvajanje nekog specijalnog pravila odlucivanja u ovakvim stvarima? Ako je tako, nisam sasvim ubeden da je neutralnost uvek tako dobar kriterijum. Medutim. milo mi je sto mogu ostaviti nastranu svo_1e rczcrve, da bi ti mogao iscrpno da izlozis svoj agument. PRISTALICA: Hvala. Mejova poslednja pretpostavka mozc ti izgledati prilicno sitnicava, ali u njoj ima nekog smisla. On predlaze da pravilo odlucivanja treba da bude po::.itivno od::.imo to jest. da sc na njega pozitivno reaguje, misleci time sledece. Pretpostavimo da su clanovi demosa u pocctku ramodusni prema predlozima A i B. to jest da nisu skloni ni jcdnom ni drugom. Zatim se (mazda kao rezultat diskusije iii dubljih razrnisljanja) dogodi da jedan gradanin izrazi svoju podrsku predlogu A, dok ni jcdan jedini

-1 Re priznaje da neko moze imati i .,po:icio11i (za razliku od materi.Jalnog) '"II". ko11 ga navodi da zakljuci kako su lose akcije ... gore ncgo losa neaktJ\nost.. To b1. na primer. moglo biti da je takav pojedinac "konzenativac u smislu koji tom izrazu daje Hantmgt()n. (I '!o9, 52). Ovo sc odnosi na Hantingtonm opis konzcnativizma kao .,pozicionc ideologijc kojom se podrazumcva .. sistematski i izrazit1 tcorir.;k' otpor promeni"" ( Hantmgton I '!57. 411 I).

215

nc podrzi predlog B. Kako s tim u vezi zakljucuje \1ej. pravilo odluci\anja dovesce do prihvatanja predloga A. KRITICAR: Ne shvatam potpuno potrebu za tom pretpostavkom. PRISTALICA: Videcu mogu li joj dati malo intuitivne snagc. Zamisli pravilo odlucivanja koje ispunjava tri ranije pomenuta kritcrijuma. Ono JC odlucujuce (dcfinitivno). neutralno u odnosu na gradanc (Mejo\ kritcrijum anonimnosti) i neutral no u odnosu na pitanjc o komc sc odlucujc. Njime se. medutim, odreduje da je politika koju trcba usvojiti sadrzana u altcrnativi koju predlaze manjina a ne vecina. Nakaradna situacija u kojoj jc manjina pobcdnik svakako vreda Mejov pojam pozitivne .,odzivnosti" ( reagovanja). IIi. uzmimo manje uocljiv slucaj. Recimo da nikoga nijc briga jc li usvojcn predlog A ili predlog B. Pretpostavljam da bi sc tada graclani latili bacanja novcica da bi dosli do odluke. No. ako samo jcdan gractanin - Robinson. odjednom odluc1 da jc prvi predlog zaista bolji od drugog. cini sc opnl\damm da taj njcgov izbor prcvagne u odlucivanju. Nikoga nijc hriga. ali Robinsona jestc, jer je zainteresovan za usvajanjc predloga A - sto nc ide ni na ciju stetu. Prema tome. zar taj predlog nc trcba usvojiti'! Ako sc vratimo na prethodni argument. samoodrcclcnjc bi bilo dovcdeno do maksimuma. Ako poscgnemo za utilitaristickom koncepcijom. jedna osoba jc zadovoljnija ishodom, a pri tom nikome nije gore. Sledstveno tome. razum nam nalaze da treba odabrati prcdlog A. KRITI(AR: Sa takvom formulacijom sklon sam da sc slozim. PRISTALICA: E lepo, ako prihvatas ovaj i ostala tri kritcrijuma, onda - kako je pokazao Mej - samo jedno pravilo odlucivanja mozc zadovoljiti sva cetiri kriterijuma. Kao sto sam ranije pomenuo. to jedinstveno pravilo nije nista drugo do striktna verzija vecinskog pravda. Posto svaki od aksioma izgleda krajnje razuman - utoliko vise kad je rcc o onima koji su osobeni za demokratski proces - Mejova teza pruza racionalno opravdanjc i sa znatnom intelektualnom snagom obrazlazc potrcbu usvajanja vecinskog pravila u njegovom striktnom obliku. KRITI( AR: Vee sam izrazio svoje rezcrve o pretpostavci neutralnosti u pogledu svih pitanja o kojima govorimo, ali inace nalazim da je ovaj argument impresivan. Verujcm da ih imas jos nekoliko.

sta moze najverovatnije dovesti do ispravnih odluka

PRISTALICA: Da. Moje trece opravdanjc vecinskog pravila glasi da ce ono pod izvesnim uslovima pre nego bilo kojc drugo dovesti do i.1pra\'llih odluka. Secas se Aristotelovog gledista da su zajednicki sudovi mnogih !judi verovatno u celini mudriji i svakako manje podlozni gruboj grcsci ncgo occne pojedinca iii malog broja. Ndto slicno moze se naci i u Milovoj cuvenoj odbrani slobode ideja. Argumentacija u prilog suclcnju porotom koju cine pojedinci iz drustvenog sloja tuzenog zasniva se na slicnoj koncepciji.

216

da je ispr::l\ no S\e sto vee ina odluci'! Hocu samo da kazcm kako jc. pod izvcsnim uslovima, najbolji nacin da utvrdimo je li neka tvrdnja istinita iii tacna ako konstatujemo da je to potvrdila \Ccina upoznata sa relevantnim dokanma u vez1 sa nJom. KRITI(AR: Ako bolje pogledamo t\oj halifikativ - .. pod izvcsnim uslovima'" - moze ispasti svasta! PRISTALICA: Da bih razjasnio argument pomocicu se dokazom koJi JC u XVIII veku predlozio francuski filozof i matcmaticar markiz Kondorse." Zamislimo da u nekim situacijama gradaninov izbor mozc biti ispravan ill pogresan; na primer. odluka porote o knvici optuzcnog za zlocin. Prctpostavimo takode da je posle niza odluka u kojima su gradani ponckad u pravu a ponekad nisu. svaki pojedini gradanin ccsce donosio ispravnu odluku. Na taj nacin. vcca je verovatnoca da ce vecina pre nego man_pna donositi ispravne odluke. Sledstvcno tome. sud vccinc a nc manjinc trcha da prevagne. Nije li tako'! KRITI(AR: Pretpostavljam da je tako. ukoliko su jcdinc alternative vccinsko i manjinsko pravilo. PR\SlAl\CA: Lepo. Kondorse _ie. meoutirn. pokazao ncsto _io~ zanim\_iivije. Uzmimo da jc mogucnost da svaki clan budc u pravu samo ncznatno veca od sluc:~ajnosti. recimo za 0.51. U tom slucaju jc u grupi od l 00 \Crovatnoca da je vecina od 51 u pravu skromna citra 0.52. Mcdutim. ako se vecina poveca na 55, ta vecina raste do gotovo 0,60. Kod vccine od 60. izgledi da je u pravu gotovo su 0. 70! Na isti nacin. u meri u kojoj raste mogucnost pojedinog gradanina da bude u pravu, cak i ako su te vrcdnosti male, verovatnoca da je vecina u pravu povecava sc veoma brzo. Uzmimo sad opet polaznu pretpostavku iz prethodnog primcra: u grupi od stotinu. u kojoj su izgledi da je svaki clan u pravu samo 0.51. verovatnoca da ce vecina doneti ispravan sud iznosi samo 0.52. Mcdutim. ako su izglcdi pojedinca da bude u pravu 0.55, cifra za takvu verovatnocu u s\uca_iu vecine penje se na 0,60.t> KRITICAR: Bravo! Ali, zar kod Kondorseovog primcra nc bi trchalo insistirati na super-vecinama - na primer. na dvotrecinskom pravilu ili. recimo, na jednoglasnosti? PRIST ALICA: Ne po tom osnovu. Ako je verovatnoca da je vee ina koja JC u pravu veca, onda sc moze zakljuciti da sto je ona \cca - manjina jc
'i IIi. prema Blekovom opisu, .. matcmaticar. tilozoL ckonomista i i-;trazivac u drustvcnim naukama" ( Blck 1963. !59). Blek na jasan i prccizan nacin prikazuje Kondorscon1 argumcntaciju u savremenm terminima ( 164-1 )\0). 6 Ova i drugc mogucnosti .. po kojima je sud ko1i donosi h clan ova ispra\ an mogu sc lako izracunati uz pomoc Blekove forn1lllc ,-h-k ,h-k - eh-k. gdc h + /, predsta\ lja L-lano\ c koji donose odluku. ,. i e JC verovatnoca da poJedini clan hudc u pravu i!J da gn.:s1. ;1 1 e ravno je: I ( 1963, 164-165).

KRITI(AR: Mislis li time PRIST ALICA: Ni najmanjc.

217

manja, pa je manja i verovatnoca da jc o1w u pravu. Pra\ ilo kojim se trazi super-vecina nuzno znaei da manjina mozc da blokira vccinu. No. sto JC veca supcr-vecina koju ovo pravilo prctpostavlja, to je manja i manJina koja je dovoljna da upotrebi veto i tako nametne smj sud. Istovremeno, medutim, sto je manjina malobrojnija, to je veca verovatnoca da nije u pravu. KRITIC'AR: Ne zaboravimo da citav tvoj argument zavisi od sumnjivc pretpostavke po kojoj je verovatnije da je prosecan glasac cescc u pravu nego sto gresi. Ako tu pretpostavku odbacim, onda ce tvoj dokaz ici u suprotnom smeru - prema zameni striktnog vccinskog pravila pravilom super-vecine. I, ako se dobro secam, sam Kondorse je pokazao kako vecinsko pravilo moze zapasti u velike teskoce ukoliko postoji vise od dvc alternative. Zaista sc treba pozabaviti tim problemima.

Maksimalno povecanje celishodnosti

PRlSTALlCA:

Pre toga zelim da izlozim svojc cctvrto obrazlozcnjc. to

JCSt utilitaristicki argument zasnovan na pretpostavkama o troskovima i ko-

ristima.7 Sluzeci se i dalje pojcdnostavljenim pretpostavkama. uzmimo da demos glasa ncposrcdno o pojedinim zakonima. Prctpostavimo i da kod svakog predloga koji je usvojila vecina, svaki gradanin - pripadnik vecine - dobija onoliko koristi (ili dobara. zadovoljstva itd.) koliko svaki gradanin koji pripada manjini gubi. Po toj pretpostavci, vecinskim pravilom bi se nuzno do maksimuma povecala prosecna korist od zakona za sve gradane. KR!Tl(AR: Ako se pode od tc pretpostavke, onda je tvoj zakljucak ocigledno ispravan. No. ono sto nije nimalo ocigledno. jcste vrednost te pretpostav ke. PRISTALlCA: Slazem sc. Pa ipak. zelim bolje da obrazlozim svoju tezu kroz jedan ekstremni slucaj. Poci cu od pretpostavke da su cista korist za svakog clana vecine i cist gubitak za svakog pripadnika manjine u potpunosti isti - tacno jedna jedinica zadovoljstva. Cak i ako samo 51 gradanin u dcmosu koji broji I 00 podrzava zakon. a 49 mu se protivi. cist dobitak bi na osnovu vecinskog nacela bio. rccimo, dve jedinicc. Nijednu a!temativno pravilo ne hi mog!o dovesti do ho/jeg ishoda. !Ci cu jos dalje. Ako pretpostavimo da sc granice sistema ne mogu menjati, u ckstremnom slucaju u kome su isti gradani u vecini iii u manjini u svim pitanjima o kojima sc odlucuje, odluke donete po vecinskom nacclu bicc svakako superiornije od svake alternative. I makako brutalan i nepravcdan izgledao manjini ovakav politicki sistem, s obzirom na granice tog konkretnog sistema, bilo koja alternativa vecinskom pravilu nuzno bi bila Iosija.
7 .Jedan rrimer za ovaj argument: Sari J 97lJ. 17(, i daljc.

21R

KRJTICAR: Evo nas opet kod problema granicc. Zaista misllln da se sa

n_pm moramo otvoreno suociti. PRISTAL!CA: Slazem sc. Treba ipak opct konstatovati da je. kad hi stalna manjina trcbalo da se odvoji i usposta\i sopstveni dcmokratski sistem. i ako moja prctpostavka o relativnim dobicima i gubicima jos uvek va/i. najbolje pravilo odlucivanja za novi ~istem i dalje \Ccinsko. KRITI(AR: Tacno. iako mi se cini cia JC tvoja prctpostavka proizvoljna. U svakom slucaju, kako je uopste moguce ikad znati'? I tehi jc kao 1 mcn1 jasno da. u stvari. nije moguce meriti rclati vno zadovoljst\ o. Tvoje jcdi n icc zadovoljstva - cuvene utile., klasicnih utilitarista - samo su fikcija. PRISTALICA: To je mozda tacno. Pa ipak. cinjenica je cia stalno pwcenjujemo relativne troskove i dobitke. Po mom sl1\atanju. kad god dcfinisemo sta je u konkretnom slucaju opste dobro. taj nas sud jc u sust111i utilitaristicki. Uprkos svim dobro poznatim teskocama. uvck pokuscnamo da dodemo do gruhog proracuna ukupnih troskova i koristi. I bas zbog tih dobro poznatih teskoca i nismo u stanju da ih prccizno odredimo. Zatn obicno dolazimo do zakljucka da se trcba drzati one politike kojom '1sc !judi dobija nego sto gubi, a ne one u kojoJ je sltuacija obrnuta. Zakljucci ove vrstc su mozda suvise neprecizni da bi uhcdili filo/ofa iii tcorL'ticara drustvcnih nauka koji se bavi pitanjima izbora najboljih odluka. Medutim. posto ti uvazcni !judi nikad nisu umcli da nam kazu kako zaista mozcmn mcriti celishodnost iii zadovoljstvo. mi najccsce nemamo drugog izbora. Vracajuci se na svoje ranije obrazlozenje vecinskog naccla. mislim da kod donosenja ovih teskih ocena vecina ima vise izgleda od manjine da budc u pravu. KRITI(AR: Mozda. Medutim. tvoje utilitaristicko obrazlozenjc cm1 ~c da je mnogo slabije od ostalih. Ukoliko ncmas jos ncsto da kazcs. volcn bih da objasnim zasto. PRISTALICA: Pre no sto pocncs. zelim da istakncm jos ncsto. Ovo obrazlozcnje vccinskog sistema znatno ojacava jos jedna pretpostavka. Zamislimo da gradani koji su izgubili na jednom pitanju, imaju realnog osnova da veruju kako ce uspeti kod sledeceg. Drugim recima, nc postoje permancntne vecinc iii permanentne manjine. Prcciznije. pretpostavimo da jc kod svakog pitanja sansa da pojedinacni gradanin bude u sastavu vecine jcdnaka srazmcri gradana pripadnika vecine koja podrzava zakon o komc se odlucujc. Na primer. ako 60 procenata gradana podr:la\ a zakon. sanse su sest prema deset da je bilo koji gradanin pripadnik vecine. Tokom duzcg vremcna zato svaki gradanin ima sansu vecu od polovine da pobedi u konkrctnom pitanju o kome se raspravlja. Sto je veci konsenzus (to jest. sto jc veca prosecna vecina). veca je i verovatnoca da ce tipicni gradanin hiti na pobednickoj strani. Tako, ako prosecna vecina iznosi oko 75 procenata, prosecan gradantn ce glasati sa vecinom oko tri puta u cetiri glasanja.
219

Prema pretpostavci o dobicima i gubicima, iz utilitaristickog ugla posmatranja nijednom altemativom vecinskom pravilu ne bi mogao da sc obezbedi bolji ishod u konkretnom pitanju. Ako jc, pak, druga prctpostavka takode validna, nijednom alternativom se ne bi mogao osigurati prosecnom gradaninu bolji ishod u svim pitanjima.

KRITICAR: Svi tvoji argumenti u prilog vecinskom nacinu odlucivanja zavise od izvesnih pretpostavki. Priznajem da ukoliko ih u potpunosti prilwatim, moram doci do zakljucka da je vecinsko pravilo time obrazlozeno i da nijedna alternativa nema prednost nad njim. Morao bih da kazem kako dcmokratski proces nuzno podrazumeva nacelo vladavinc vccinc. Ipak, kao sto sam naznacio u diskusiji, uvcren sam da jc \ecina tvojih pretpostavki podlozna ozbiljnim prigovorima. PRISTALICA: Na koje to mislis? KRITICAR: lako sam se slozio s tobom da ncke jcdnostavnijc prctpostavke mogu biti korisne, siguran sam da ces se i ti sloziti da komplikacijc koje sc stvaraju u realnom svetu demokratskog zivota moraju biti uzctc u obzir. PRISTALICA: Razume se. Ako bih mislio da se nacelo vecinskog odlucivanja ne moze opravdati u stvarnom politickom zivotu, ja bih ga odbacio.

Vise od dve alternative

KRITIC AR: Pre svega, tvoja pretpostavka da se demos suocava samo

sa dve alternative ocigledno je krajnje nerealna. Drugim recima, kad god gradani moraju da glasaju o tri iii vise alternativa. vecinsko nacelo nailazi na ozbiljne teskoce. Pre svega, to nacelo nije uvek ,odlucujuce'".R Kad postojc samo dve alternative, potpuno je jasno da se trazi s\edecc: alternativa koju podrzava veci broj glasaca treba da bude usvojena. Pretpostavimo, medutim, da su pred glasacima tri alternative - A, B i C. Uzmimo. dalje. da svaki glasac rasporeduje alternative prema njihovoj celishodnosti. U tom slucaju vecinsko nacelo mozemo tumaciti na nekoliko razlicitih nacina u zavisnosti od toga kako glasaci rangiraju alternative.
~ L' ovom i slcdccem odcljku drl:lo sam sc Kramcra (I 977. 264 i daiJC). Kramer jc uocio da cak i sa dH~ alternative moze doci do manjih prohlcma kojc trcha otkloniti. Jcdan sc odnosi na mogucnost podjednakog broja iii podelc glasova, sto moi:e rcsiti prcdseda\ ajuci... Drugi se tice onih koji su ravnodusni prema ohc alternati\ c i toga kako racunati uzdrzane glasove. Treba poci od prctpostavkc... da svi koji glasaju imaju ('as\ im jasnc) 'il<l\O\e u pogledu svih alternativa (to jest. da nc mo7c doci do podclc glasova kod bilo kog rangiranja stavova glasaca). kao i da sc nikad niko nc uzdria\a. pa pn::ma tome do O\akvih problema i ne dolazi (295. napom. I).

220

Najlaksi slucaj imamo kad je apso/utna 1dina jednu alternativu stavila na prvo mesto. Tada prema vecinskom nacelu tu alternativu naravno trcba usvojiti. Evo tog jasnog primera: Grupa

IT
Rangiranje alternativa Glasova: A

III

c
8
A 25

c
A 20

c
55

Alternativu A je na prvo mesto sta\ ilo 55 glasaca, sto jc apsolutna vecina. Alternativa A je zato usvojena i to jc S3S\'il11 ncdvosmislcno tumacenje vecinskog nacela odlucivanja. Ali sta da kazemo ako apsolutna vee ina nije sta\ ila na pn o mcsto 111 jednu alternativu'! Zamislimo. na primer. da se grupa I sastoji od 40 glasaca. grupa II od 35, a grupa III od 25: Grupa

ri
Rangiranje alternativa Glasova: A

Ill

c
B
A 35

c
A 25

c
40

PRISTALICA: Jedno od mogucih resenja bilo bi primeniti Kondorseov kriterijum definisanja pojma ,.vecine". Pobednicki ishod donela bi alternativa koja je porazila sve druge u glasanju o svakom paru alternativa. U primcru koji su uzeo, to bi znacilo suprotstaviti alternativu A altcrnativi B. 8 altcrnativi C, i C alternativi A. Primenivsi ovo pravilo odlucivanja na tvoj primer, 8 bi pobedilo C sa 65 : 30 (grupe II i Ill protiv grupe 1). U trecem glasanju o parovima alternativa, C bi pobedilo A sa 60 : 40. Zatim bi B pobedilo A i C, a C bi pobedilo A. Prema Kondorseovom kriterijumu alternativa B je jasni pobednik.

Ciklicne vecine
KRITICAR: Kondorse te je izvukao iz te rupe. ali ne mislim da ce te izvuci iz jedne mnogo dublje. U izvesnim okolnostima rangiranjc koje vrsc glasaci ne mora dopustiti demosu da primeni Kondorseov kriterijum. a jos manje da se insistira na apsolutnoj vecini. Pokazacu ti to na slcdeccm primeru:

Grupa
II

lil

-~---~-

Rangiranje alternativa Glasovi:

A B

c
A B 30

c
A 30

c
40

U ovom slucaju alternativa A pobedice B sa 70 : 30 (g:rupc I i II protiv grupe III); B ce poraziti C sa 70 : 30 (grupe I i lii protiv g:rupc II). dok ce C poraziti alternativu A sa 60 : 40 (grupe II i Ill proti\ g:rupc I). Sad smo sc suocili sa primerom cik/ii~llih 1ehna o kojima je tvoj mentor Kondorse takode raspravljao. Kao sto znas. maj \cciti problem u demokratskoj teoriji i praksi izazivao je veliku paznju jos od Kcneta Aroa ( 1'151 ). 1\;jcg:ovom cuvcnom ..teoremom nemogucnosti" dokazuje sc da ukoliko SL' ne dopusti jednoj osobi da diktira svima ostalima. ncma tog rcsenja za ciklicnc vccinc kojim se ne bi povrcdi1a bar jcdna od nckoliko opravdanih pretpostavki.'l Koliko znam, niko do sada nijc uspco da dokazc kako jc hilo koja pretpostavka Kcneta Aroa ncopravdana niti da otkrijc ncko rcsenjc za ciklicne vee inc koje bi bilo u skladu sa tim prctpostm kama. Prcma tome. ako nisi sprcman da \CCinsko pravJlo zamenis diktaturom. llCCCS llHll~l da pronades izlaz iz .. vecinskog eiklusa" koji ne hi bio proizvoljan. PRISTALICA: Mozda bi jedno resenje bilo protumaciti da vecinsko nacelo zahtcva usvajanje alternative za koju se izjasnio naj\ cci broj glasaC:a - ono sto Amcrikanei zovu .. pluralitet" (mnozina) a Britanei .,relativna vccina". Ukoliko bi ova dva tipa vecine bila prihvatljiva. onda bi u tvom poslednjem primeru altcrnativa A bila us\ojena. jcr ju jc na prvo mesto stavio najveci broj glasaca. KRITICAR: Ali, kao sto moj primer pokazujc i kao sto svi znamo iz S\ akodnevog iskustva. pluralitet glasaca mozc biti i manjina glasaca. lnsistirati u tom slucaju da sc vecinskim nacclom prctpostavlja da cc onda odluciti manjina, elm mi se protivrecnim. Kako sc racionalno mozc pnndati vecinsko pravilo ako vecine ncma'?

Kontrola pitanja o kojima se odlucuje

Ciklicno glasanjc stvara jos jcdan problem za dcmokratski proces. Kontrolom pitanja o kojima sc odlucuje moze sc uticati na ishod. Kao sto vidis iz mog poslcdnjeg primera, sled po komc !judi glasaju mozc
KR!Tl('AR:
9 Filozof Altlcd Makej ( ]9X0) intenzivno JC rrouCa\aO ccli-;hodnost i L)pravdano't us[ova. U J:aViSllOSti Od toga Sla SC podrazUillC\ a i/l'a/0111 "US[O\ . 1110ZC St.? gm oritl 0 CCtirt ilt pet U prvom izdanju Drli.~IF<'IIa udlulw i indi\'ldualnc 'rednmti ( 1951 l Erou go\ori u pet uslo\'a. a u drugom ( J 963) o cctiri. Makcj 'ic u-;rcdsrctlujc na cctiri. dok dru!!i autori cesto pt1minju pet (npr., Frolik i Openhajmer !9'7X. ill ~1,: Boner 19X6. 59-61,)

222

na proizvoljan nacin obezbediti pobednicku alternativu. Uzmimo da neki sposoban protagonista jedne od alternativ a ima kontrolu nad pitanjima na dnevnom redu, na primer kao moderator iii prcdsedavajuci sednice. Rccimo da predsedavajuci zeli usvajanje alternative A. On zato prvo trazi da gradani glasaju o altemativama B i C. Alternativa B zatim dobiJa rczulatom 70 : 30. Predsedavajuci potom zahteva da se glasa o alternativi B i o prcostaloj alternativi A. Ovog puta A dobija protiv B sa 70 : 30. Prcdscdavajuci proglasava A pobednickom alternativom. On hi, isto tako, ovahim manipulisanjem dnevnim redom mogao osigurati uspch i bilo kojc od prcostak dvc alternative. Zar se time ne ponistava kritcrijum konacne kontrole nad pitanjima o kojima se odlucuje'? PRISTALICA: Ne. jer se tim kriterijumorn zahtcva da gractani budu u mogucnosti da odrede kako ce se odrediti dnc\ ni red. Oni. na primer. mogu rditi da ce, ukoliko docte do glasackih ciklusa. pluralitct glasova biti dl)\0ljan, iii da se do odluke docte nekom vrstom lutrije iii. opct. nckim drugim metodom koji im se ucini postcn i svrsishodan.

Problemi granica
KRITIC'AR: Ako dopustis. vraticu se sad na problcmc granica kojc sam pomenuo ranijc. Kako se secas, jedan se odnosi na to da postoji razlika izmedu pitanja o kojima se odlucuje kolektivno i onih kod kojih to nijc slucaj; rec je o granicama za kolekti\'lle odluke. Drugi problem ticc se granica same kolektivne jedinice iii entitcta. Uzcv u obzir granicu za kolcktivnc odluke i tvoje prvo obrazlozenje. zar ne bi ponckad bilo moguce da sc samoodredenje dovede do maksimuma tako sto ce sc dopustiti pojcdincima iii grupama da o izvesnim pitanjima odlucuju samostalno. umcsto da ih prepustc kolektivnoj odluci. PRIST ALICA: Naravno! Medutim. odlucivanjc o tome kako treba res it i neku specificnu stvar - kolektivno iii autonomno. samo po sebi zahteva i utvrdivanje da li ona zadire i u javni interes. I ako nc budes tvrdio kako nema pitanja koja zahtevaju kolcktivno odlucivanjc. prctpostavka o kojoj smo se slozili ostaje savrseno validna. A ako nista ne zahteva kolektivnc odluke - sigurno nam ni dcmokratski proces nijc potrcban. Zar nijc tako'1 KRITIC' AR: Prihvatam tvoj argument. ali nc smemo zaboraviti da dcmokratska asocijacija, da bi do maksimuma ostvarila samoodredcnje s\ojih clanova, zahteva daleko vise od usvajanja zadovoljavajuceg nacela za donosenje kolektivnih odluka. PRIST ALIC A: U potpunosti se slazcm. Pi tam se sad necc li se pokazati da i pitanje granica jedinice (entitcta) postane problem. ne kod \Ccinskog nacela vee pre u demokratskoj tcoriji i praksi uopste. KRITIC' AR: Da to utvrdimo, ispitajmo problem. Kao i kod samog demokratskog procesa, i po vecinskom nacclu sc pretpostavlja da postoji kon-

kretna politicka jedinica u okviru koje telo kojc cine gradani mora dolaziti do kolektivnih odluka. Medutim. nista u idcji o vecinskom pravilu nc objasnjava na racionalan nacin granicc oko bilo koje spccificne jcdinice. Rec1 da neku odluku treba doneti po vecinskom pravilu. jednostavno ne znaci i ne moze da znaci - i odgovor na pitanje: vecina, ali koje demokratske jedinice? PRISTALICA: Tacno. Ne vidim, ipak, kakve to vczc nna sa obrazlaganjem vecinskog pravila odlucivanja. KRITICAR: Pretpostavimo da postoji zcmlja u kojoj sc vlada putcm demokratskog procesa. uz primenu vecinskog nacela donosenja kolektivnih odluka, ali u kojoj su formiranc pcrmancntna vecina i pcnnanentna manjina. Na taj nacin jedni isti !judi uvek pobeduju i isti !judi gube. Uzmimo da ovakva stalna vecina broji 60 proccnata. tako da stalnoj manjini ostaje 40 pocenata. Prema tome, 60 proccnata !judi zivi po zakonima koje su sami odabrali, dok njih 40 procenata stalno zivi po zakonima koji im sc nc dopadaju, to jest po zakonima koje im jc namctnula vccina. Za O\O bas nc bi moglo da se kaze da jc ostvarenjc najveccg moguccg samoodrcdcnja. Tu jc, rekao bih, pre u pitanju samoodrcdenjc za 'ecinu. to jest dominacija vcCine. Zar ne bi umesto toga samoodredenje postalo maksimalno ako bi ~c zemlja razdvojila na dve nezavisne politickc asocijacijc'? I posto bi sc !judi u svakoj od njih sada medu sobom slagali oko zakona koje treba doncti. s1ako bi ziveo po zakonima koje je za sebe odabrao i niko ne bi bio obavezan da postuje zakonc koje su nametnuli drugi. PRIST ALICA: Tvoje resenje je, ocigledno, bar formal no u rcdu. Pretpostavimo zato da umesto jedne asocijacije imamo dve. Ali. molim te da uocis jcdnu zanimljivu posledicu ove promene: gradani u svakoj asocijaciji sad sc suocavaju sa pitanjem sa kojim su se susretali i ranije! Koje pravilo odlucivanja mislis da bi trebalo da usvojc u svojoj novoj i homogcnijoj jcdinici') Razume se, ako hoces da podes od premise iz bajke. u kojoj savrscna harmonija vlada u svakom entitetu, onda ti odgovor nece biti ni potrcban. Mcdutim, u tom slucaju u trenutku cc ncstati sve - i politika i drzava, a i potreba za politickim procesom. Posao si, naime od toga da sc prctpostavkc o kojima sam govorio ne bi mogle primeniti u rcalnom svetu. E. pa. scenario sa ,vecnom harmonijom" ne moze da vazi u realnom svetu. Hocu upravo samo da kazcm da ce u svakoj demokratskoj jcdinici u kojoj ncma savrsene jcdnoglasnosti. dakle, u svakoj stvarno postojecoj dcmokratskoj jedinici, samoodredenje moci maksimalno da sc ostvari primenom vccinskog nacela u donosenju kolektivnih odluka. KRITI(AR: Ja opet tvrdim samo ovo: bez obzira na svoja politicka ubedenja, manjina maze odbaciti vecinsko nacelo /1 konkretnoj politi(koj jedinici. Umesto njega, maze insistirati na promeni same jedinice, mozda tako sto ce decentralizovati odlucivanje 0 nekim stvarima 0 kojima bi na taj nacin reavale homogcnije jedinice. cak i uz mogucnost sticanja potpunc

224

nezavisnosti. Mogao bib, u stvari, da formiram i opsti.ii argument: polazd1 od toga da je demokratski proces prihvatljiv za bilo koju grupaciju !judi. \Tednosti demokratskog procesa mogu se ponekad dostici promenom granica jedinicc (asocijacije ). PRISTALICA: Tvoju tezu sam vee prihvatio. Ako bi konkrctne sire iii uze granicc politickc jcdinice boljc posluzile ost\areniu dcmokratskih vrednosti, onda svakako - ako su svi ostali elcmenti podjcdnaki - trcba odabrati one granice (to jest. velicinu) koje konkrctnu jcdinicu cine bo!Jom. L realnom svetu, medutim. svi ostali elementi nisu pod]ednaki. a p1tanja granica (velicine) ne resavaju se lako. Ali, zar nc mozemo razdvojiti pitanjc vecinskog nacina odlucivanja od pitanja granica jcdinice'! Kako trcba da izglcda najbolja politicka celina u okviru kojc se mogu ostvanti dcmokratskc vrednosti, samo je po seb1 tesko i slozcno pitanjc. pa h1 o njcmu trebalo raspravljati daleko sire i izvan vecinskog naccla.lli \1cdutim. moram da 111sistiram na sledccem: po mom shvatanju. kad jc konkrctna jcdinica data. pa cak i provizorno, onda CC medu clanovima IC JCdinicc \ ecinsko nacclo, boijc no i jedna altcrnativa. moci da obezbcdt srazmcrno boljc pravilo demokratskog odlucivanja.

Ublazayanje vecinskog pravila odluciYanja u realnom svetu

KRITJC AR: Dozvoli jos jednu prctpostavku. Ne verujcm da se mozc celishodno obrazloziti vccinsko pravilo a da se pri tom izricito nc uzmc u obzir nacelo predstavljanja. Potpuno razumem sto smo na pocctku. da bismo pojednostavili diskusiju, zanemarili slozcnosti koje ono izaziva. Vecinsko pravilo bi, medutim. bilo samo ograniceno rclevantno u sa\Tcmenom svctu ako nijc pogodno i za prcdstavnicke sistcme. PRISTALICA: To tesko mogu da poreknem. Da hi argument bio jasniji. zadrzimo se na dcmokratskim asocijacijama u kojima sc gradani okupljaju i o zakonima glasaju neposredno. Ipak. odmah priznajem da jc u danasnjcm svctu neposredna demokratija izuzetak. Sledstveno tome. ako vecinsko nacelo treba da bude relevantno za modemu dcmokratiju. ono se mora primeniti na predstavnicku demokratiju. Ne vidim. medutim. zasto bi to izazvalo nepremosti ve teskoce. KRITIC'AR: Zar nije, ipak. Ruso itekako bio u pravu kad jc govono o prcdstavljanju'? Zar ono ozbiljno ne ublazava vecinsko pravilo? PRIST ALICA: Sta mislis kad kazes .. ublazava"? KR!Tl(AR: Pa, uslovi u realnom svetu uglavnom obcsnazuju iii ublaZ:avaju prenosenje onoga sto je zelja vecinc u zakonc i admll1istraciju. Kad govoris 0 vecinskom pravilu u svetu realnosti. na kakvu to vccinu misli~

I 0 0 problcmu jcdinicc (entitcta) rcc jc u 14. pogla\ \Ju.

vecinu gradana, veCinu glasaca iii vecinu clanova zakonodavnog tela') Cak se i u sistemima neposredne demokratije ovo pravilo ublazava ukoliko se mnogi gradani uzdrzavaju od ucestvovanja u politickom zivotu. Na primer. u gradovima Nove Engleske na sednicama gradskog veca (koje dobro poznajem) prisustvuje samo neznatna manjina gradana, a i oni nisu bas pra\ i predstavnici ostalih. Sto se atinske demokratije tice, niko ne moze da kaze koji je procenat gradana dolazio na zasedanja skupstine ili u kojoj su men oni predstavljali druge gradane. Prema nekim pristalicama neposredne demokratije, u velikim sistemima bi referendumi mogli da zamene skupstinc. ali su referendumi dobro poznati kao instrumenti manj ina. Ako poglcdamo savremene predstavnicke sisteme, zapaziccmo da je u nekima, kao sto je onaj u Sjedinjenim Drzavama, odziv biraca u medustcpenim izborima za Kongres ispod 50 procenata. Cak i tamo gde je odziv rclativno visok. vccina glasaca moze sc pretociti u manjinu zakonodavaca. Stavisc, manjina glasaca je ponekad u stanju da izdejstvuje vecinu poslanickih mesta. PRISTALICA: Svestan sam toga. lpak. izborni sistemi se mogu sacinit1 tako da izborne vecine zavrse kao zakonodavnc vccinc. Srccom. u nacclu. demokratska zemlja nc mora da usvoji krajnJc ncsavrsen tip izbornog sistema kakav postoji u Yelikoj Britaniji. Sjedinjenim Drzavama. Kanadi. Australiji i Novom Zelandu. U tim zemljama. naime. moze se desiti da prcma izbornim pravilima predstavnici manjine glasaca dobiju veci broj skupstinskih sedista. Medutim, bas zbog tih mana u izbornom sistemu zemalja cngleskog govornog podrucja, gotovo sve ostale demokratske zemlje usvojik su sisteme proporcionalnog predstavnistva. kojima se uglavnom obczbeduje prilicno dobro slaganje izmedu izborne i zakonodavne vecine. KRITIC AR: Ali cak i kod proporcionalnog predstavnickog sistema. u zemlji sa tri iii vise znacajnih stranaka u parlamentu - sto je gotovo uvek slucaj - proces fonniranja kabineta koji bi imao podrsku vecine nijc ni izdaleka odreden odrzanim izborima. Cesto se vladajuce koalicijc raspadaju u periodu izmedu dva izbora, pa se umesto njih i bez novih izbora, stvaraJu nove koje se razlikuju od ranijih koalicija. Rckao bih da to predstavlja znatno ublazavanje vecinskog pravila. PRIST ALICA: Slazem se. Ali zar vecinsko nacelo nijc vazan kriterijum na osnovu koga mozcmo prosudivati legitimnost vlade koja tek treba da se formira? KRITICAR: To je nesumnjivo jedan kriterijum. Kad ga primenjujemo. ipak, vidimo koliko je cesto on u praksi dcmokratskih zemalja daleko od apstraktnog nacela. Osim toga, vecinsko nacelo se, takodc u praksi, ublaza' ~~ ne samo zbog predstavljanja; njegova relevantnost se smanjuje i zbog sv1h drugih cinilaca koji ometaju politicku jednakost i konsenzus u realnom svetu. PRISTALICA: Cini mi se da govoris ono sto vee savrseno dobro znamo. Dostici nivo koji je u bilo kojoj vecoj mcri blizak dcmokratskom proccsu. u svetu realnosti je tesko, a u izvesnim vrcmenima. mestima i uslovima 1

226

bukvalno nemoguce. Ali u meri u kojoj smo to u stanju. vecinsko nacclo je, cak i kad je u praksi ublazeno, jos uvek najbolje pravilo za donosenje odluka. KRITJCAR: Samo do izvesnc mere. Hocu da kazem da je, cak i ako verujemo da je to nacelo najbolje moguce pravilo odlucivanja u idealno shvacenoj demokratiji, sto se vise to pravilo ublazava u praksi. to slabije postaje i njegovo opravdanje u samoj praksi. U izvesnim uslovima ono JC toliko oslabljeno da je sasvim razlozno potraziti alternativu. PRlSTAUCA: Na sta mislis? KRITIC AR: Nista specificno. Mislim naime da mozda. real no posmatrano. odluke vlada u demokratskim zemljama nisu uopste rezultat odluka vecine vee - manjine. PRISTALICA: Da li ti to sad tvrdis da su savremene dcmokratije zaista sistemi pod dominacijom manjine - sto su zastupali autori kao Gaetano. Moskva, Vilfredo, Pareto, Robert Mike, V. I. Lenjin i mnogi drugi kriticari ,bur:Zoaske" demokratije? Ako je tako, iznenadujes me. Znam da sc unekoliko razlikujemo u pogledu veCinskog nacela, ali do sada nisam pretpostavljao da je po tvom misljenju u realnom svetu nemoguce postici razumnu meru demokratije! KRITICAR: Stani malo! Po mom misljenju, teorijama o dominaciji manjine koje zastupaju pomenuti autori se duboko pogresno tumaci priroda v ladavine u modernim demokratskim zemljama. II Hocu da kazem nesto sasvim drugo. Ako, naime, pazljivo ispitas specificne odluke vlada, cesto ih je nemoguce osnovano kvalifikovati kao odluke vdine. To su pre odluke manjine ili manjinske koalicije manjina. Po teorijama o dominaciji manjine. dominantna manjina je, okvirno receno, jedna te ista u svim kljucnim odlukama. U sistemima ,.manjinskog pravila'", pak, manjina iii manjinska koalicija znacajno varira po svom sastavu i interesima, od jedne odluke do druge, ili od jednog tipa odluka do drugog. PRISTALICA: Mazda je ,manjinsko pravilo" odlucivanja tacan empiricki opis procesa donosenja odluka u nekim demokratskim zcmljama. Ali, da opet kazem, zar ne treba zakljuciti da je sistem ,manjinskog odlucivanja" inferioran u odnosu na sistem veCinskog nacina odlucivanja'? Ono sto ti nazivas manjinskim pravilom, definitivno je samo sistem koji je drugi po valjanosti. KRJTIC AR: Ne mora da znaci. Njime se vecem broju !judi moze omoguciti da postignu vise na osnovu onih politickih odluka za koje se zalazu, sto inace ne bi bio slucaj u izrazenije vecinskom sistemu. U toj meri mogu se, vise nego sto bi bilo moguce po striktnom vecinskom pravilu. do maksimuma povecati samoodredenje, prosecna korisnost i podjednakc sanse. PRISTAUCA: A mazda i ne bi. To ipak zavisi od okolnosti.
II 0 tcorijama dominacije manjine govori sc u 19. pogla\ lju.

227

KRITICAR: Tacno. Ali ako je ,manjinsko pravilo" boljc ncgo vecinsko

u nekim okolnostima, onda ne mozemo reci da jc nacclo vccinskog odlucivanja uvek najbolje.

Da li se vecinskim pravilom do maksimuma povecava prosecna korisnost?

KRJTICAR: Vracam se na tvoje obrazlozenje vecinskog pravila kao na-

cina za maksimalno povecavanje prosecnih cistih koristi od kolektivnih odluka, iii prosecnog zadovoljstva, srece iii bilo cega sto mislis da treha pomenuti. PRlSTALICA: Ciste koristi su dovoljnc. KRITI(AR: Da bi formulisao svoju tczu, morao si da specificiras da ce. ako se usvoji alternativa A, prosecna cista korist za osobe u sastavu vecine biti najmanje jednaka prosecnoj cistoj koristi pripadnika manjinc da je A bila odbacena (a alternativa B usvojcna). Cini mi sc. medutim. da jc ta pretpostavka krajnje proizvoljna. Ako ona nijc tacna, vccinskim pravilom se ne garantuje da ce vecina uvck ocenjivati politickc odlukc vodcci racuna o cistim dobicima svih zaintcresovanih. Vecina se, na kraju krajeva. nc mozc bas uporediti sa neutralnim, blagonaklonim i svcznajucim presuditcljcm koji se opredeljuje za politiku kojom ce se do maksimuma povecati prosecna korisnost (iii zadovoljstvo, sreca itd.). Umesto toga, vccina ce sc verovatno opredcliti za politiku kojom se njenim pripadnicima pruzaju samo skromnc koristi, ali ce ona ipak biti toliko stetna po manjinu da bi je, na osnovu striktno utilitaristickog proracuna - na primer, u sferi maksimalnog povccanja prosccne dobrobiti - trebalo odbaciti. Sto je manja prosecna korist za pripadnike vecine, to je veca prosecna stcta za pripadnike manjine: isto tako, sto je manja razlika u brojevima izmedu vecine i manjine (do gran ice od 50 procenata plus jedan protiv 50 procenata minus jcdan), to je po striktnim utilitaristickim standardima gori ishod. U ovakvim slucajevima. ako bi neutralni arbitar trebalo da odluci, on bi odbacio politiku vecine i umesto nje izabrao politiku manjine. PRISTALICA: Ali tvoj neutralni arbitar takode odbacuje dcmokratski proces i zamenjuje ga nekom vrstom staralastva (vladavinom .. odabranih") ..k li to altemativa vecinskom pravilu koju predlazes'? KRITlC'AR: Ne predlazem ja alternativu. Jednostavno koristim dosctku sa neutralnim arbitrom da pokazem zasto je tvoje utilitaristicko obrazlozenje ozbiljno manjkavo. Treba reci i da kad god vecina ne uspc da na objektivan nacin uzme u obzir interese manjine. ona time krsi nacelo od koga zavisi legitimnost i demokratskog procesa i vecinskog pravila. PRISTALICA: Prilicno sam siguran da mogu navesti izvcsne uslove u kojima vecina ne bi delovala onako kako ti kazes. 228

Ne sumnjam u to. ali to nije odgovor. Ako su ti potrcblll ..izvesni uslovi" da obrazlozis vecinsko nacelo, time priznajcs da se, ukoliko takvi uslovi ne postoje, proces primene vecinskog pravila ne moze vise opravdati. Pa ipak. nista u samom vecinskom nacelu ne garantuje da ce sc ti uslovi ostvariti i da ce vecina odabrati one ishode kojima cc se zadovoljiti utilitaristicki kritcrijumi. Kad god u sistemu ne postoje tvoji hipoteticki uslovi, gubis mogucnost da opravdas vecinsko pravilo kao nuzno iii dovoljno radi postizanja moralno ispravnih ishoda - bar po utilitaristickim kriterijumima. Neces valjda da kazes kako su uslovi koje bi naveo uvek i ncizbezno prisutni? PRISTALICA: Naravno da necu.
KRITIC AR:

Neutralnost u odnosu na pitanja o kojima se odlucuje

Najzad, hocu da osporim jednu prctpostavku koja JC kljucna za :V1ejov argument u prilog vecinskog pravila: rcc jc o onoj koja sc odno~i na ncutralnost u pogledu pitanja na dncvnom redu za odlucivanjc. Pitanjc neutralnosti je od izuzetnog prakticnog uticaja, jcr u vccini dcmokrat~kJ11 zcmalja proccs odlucivanja nijc neutralan u odnosu na sva pitanja ?a raspravu i odlucivanje. Ustavni amandmani su dobar primer. Drugi primer odnosi sc na to da u federalnom uredcnju, fedcralnc jcdinicc. oblasti iii kantoni koji cine sam sistem ne mogu biti ukinuti odlukom proste vccine. Evo jos jednog: u nekim demokratskim zemljama pitanja koja se odnose na znacajne verske, jezicke iii rcgionalne supkulture ne mogu sc resavati po vccinskom pravilu. Svaka supkultura je, u stvari, na osnovu ustava iii posebnog sporazuma, ovlascena da upotrebi veto u stvarima koje su od vitalnog znacaja za njene vrednosti ili intercse. Ukratko. jcdna uporedna analiza dcmokratskih zcmalja pokazala bi da sc vecinsko pravilo odlucivanja rclativno retko primcnjuje u svim pitanjima.l2 PRISTALICA: Sto samo pokazuje kako je malo zemalja koje su u potpunosti privrzenc dcmokratskom procesu. KRITIC AR: Suvise si olako odgovorio. Kao i mnogi zastupnici vccinskog pravila, ti smatras da !judi ne mogu biti privrzcni clemokratskom procesu ako nisu privrzeni i vecinskom pravilu. Vcrujem ipak da priznajd kako su !judi u nekim demokratskim zemljama u kojima je primena vecinskog pravila ograniccna, u istoj meri odani politickoj jednakosti i demokratskoj idcji kao i !judi u ,vccinskim" demokratijama. Takode, ako vecinsko praviln odlucivanja ne shvatis kao svoj definicioni tcmclj, moraccs da priznas da se politickim institucijama zemalja u kojima ne vlada \ccinski sistcm dcmokratski proces ostvaruje u meri koja jc karaktcristicna za politicke mstitucije zemalja u kojima je taj sistem izrazcniji.
KRIT!C\R:
I~

Sto

cc

se videti u sledeccm pogb\iJu.

229

*
Negativne strane veCinskog pravila na koje je ukazao kriticar u znatnoj meri stete tezi njegovih pristalica, po kojoj je za demokratski proces to pravilo neophodan uslov donosenja svih kolektivnih odluka. Medutim. od neosporne postavke da je vecinsko nacelo nesavrseno - a mozda i veoma nesavrseno - ne mozemo neposredno preci na zakljucak da ga treba zameniti nekim alternativnim pravilom za donosenje kolektivnih odluka. Pre no sto dodemo do tog zakljucka moramo saznati moze li se naci neka generalno superiornija alternativa. No, kao sto cemo videti, i takve alternative punc su nedostataka.

230

POGLA VLJE 11.

POSTOJI LI BOLJA ALTERNATIVA?

S obzirom na teskoce kod primene vecinskog nacela uoccne u dijalogu izmedu pristalice i protivnika tog nacela. postavlja se pitanje da li je moguce pronaci alternativu koja bi bila nedvosmisleno superiornija a ipak u saglasnosti sa moralnim pretpostavkama i vrednostima dcmokratije?

SUPER- VECINE
Jcdno od predlozenih resenja sastoji se u pravilu odlucivanja po kome bi se za usvajanje kolektivnih politickih smcrnica zahtevala super-vecina. sto je. kako je pomenuo kriticar u nasem dijalogu. uobicajena praksa u demokratskim zemljama. Samo u izuzetnim slucajevima mogla bi se zahte\ att jednoglasnost. Jedna je stvar, medutim, reci da ako svako odobra\ a konkretnu politicku meru - tu mcru treba i usvojiti (Paretovo nacelo). a saS\im druga da takvu meru treba usvojiti samo ako je svako odobrava. Davanje prava veta svakom lieu koje se nekoj politickoj meri suprotstavlja znacilo bi. u stvari, da pravilo jednoglasnosti onemogucujc funkcionisanje drzave. Posto smo vee razmotrili i odbacili tezu o anarhizmu. ovde nije potrebno da o tome govorimo.l A sta sa pravilom kojim bi se zahtevalo rnanje od jednoglasnosti ali vise od obicne vecine? Ne bi li se - kako je predlagao Ruso - moglo naci pravilo kojim bi se uravnote:lila potreba za brzim resavanjem sa ozbiljnoscu materije koja je na dnevnom redu? Ova srcdnja resenja koja su ispod pravila o super-veCini podlozna su, medutim. kritici iz nekoliko aspekata. Prvo, dozvoljavanjem manjini da putem veta blokira odluku vecine, smanjuje se broj gradana koji mogu ostvariti svoje pravo na samoodredenje. koje jc pravo. kako je pristalica vecinskog pravila izneo. maksimalizovano putem vecinskog pravila odlucivanja. Drugo, vecni problem krugova glasanja moguce je zaobici jedino putem jednoglasnosti. Trece. sto je takode podvukao pristalica vecinskog pravila, zahtevi super-vecinskog sistema favorizuju status-kvo i tako, na stetu reforme usvojene vecinskim putem. odrzavaju postojece nepravde. Ako bi clanovi bili voljni da prihvate ovu poslednju posledicu. onda bi pod izvesnim uslovima pravilo po kome se zahteva vecina od 64 procenta
I 0 kritici uslova za jcdnoglasnost \ idi Rc 1975.

231

iii vise, moglo razresiti problem krugova glasanja i osigurati da .. uvck postoji pobednik''.c Ipak, dok bi uslov ovakvc vrstc mogao da konvcnira konzervativcima, snazno opredeljenim za status-bo. a sasvim izvesno i ostalima ukoliko bi se ovo prav ilo ogranicilo na nckc vrste odluka. jasno jc da vcoma privilcgovanoj poziciji koja se njimc pruza status-kvou ncdostaje ubcdljivo moral no opravdanje. I. empiricki govoreci, tim pravi !om se verovatno vrectaju moralna osecanja i ugrozavaju politicki ciljevi vclikog broja !judi u mnogun demokratskim asocijacijama i zemljama zainti:rcsovanim za sprecavanje njegovog sirokog usvajanja. Jos jcdno reenje moglo bi biti kombinovanje prednosti vecinskog pravila sa mogucnostima koje pruzaju super-vecinc, s tim sto bi se to koristilo kao prvi i kao poslednji izlaz. Clanovi bi vccinom mogli unaprcd odluciti da cc u izvcsnim slucajcvima biti potrebna supcr-vccina. To bi sc odnosilo na pitanja od posebnog znacaja i osctljiv osti. kao sto su dugotrajnc jezickc iii verskc razlikc, a ako je potrebno i na ciklusc glasanp. :Yicctutim. sama odluka da je za ova pitanja potrcbna super-vccina donosila bi .~c primcnom \ ecinskog pravila.

OGRANICENA DEMOKRA TIJA

Demokratski proces, razume sc. ne bi mogao postojati ako nc podrazumeva i sopstveno ogranicenje; drugim recima, ukoliko sebe nc ogranici odlukama kojima se nc bi unistili uslovi potrebni za njegovo postojanjc. (Na ovo pitanjc vraticu se u slcdecem poglavlju.) Mcdutim, neobicna teskoea kod nalazenja zadovoljavajuceg pravila odlucivanja navela je ncke kriticare demokratskog procesa da predloze ograniccnja koja bi otisla mnogo daljc od samonametnutih granica. lJ tom duhu jc Vilijem Rajker, vodcci proucavalac tcorije drustvcnog izbora. prigovorio da je nemogucc otkriti nijcdno pravilo za donoscnjc kolektivnih odluka kojc ne bi dalo arbitrcrnc i bcsmislcne rczultate. (Rajkcr. 1982 ). Sledstveno tome. moramo kao prakticno nedostupnc. i u samoj stvari ncmoguce, odbaciti svc pokusaje stvaranja jednog politickog sistema ko_1im bi se zadovoljili zahtevi demokratskog procesa iii, kako on kaze, ,populisticka demokratlja". Ono sto bi bilo moguce i po njcgovom misljcnju pozeljno. jeste znatno ograniceniji cilj, to jest sistcm koji bi bio dovoljno demokratski da omoguci gradanima pcriodicnc izborc u kojima bi oni uklo-

c Kepi in 1 Neilbaf ( llJH7). Njihove su pretpostav kc: (I) Po1cdim:i glasaju ;a pn:dlog ko.Ji _~~: najblizi ( prcma Fuklidovoj distanci) tacki kop na1v isc oJguv ara nJhovo.J iclji. K<td jc preference mvgucc poredatt po JCdnoJ dimcnziJL ovom pn:tpo-,tdv kom se podra;umcv a Ll:i postoji uslov .,jcdinstvcnc konccntractjl''", koju naglasava Rick ( llJ6) ): ali. 7a razliku od Bkka. njihova opstija prctpostavka nc Lahtcv-a da sc preference ra?mcste samo po Jcdnoj dimcnZiji. (2) Preference onih koji glasaju moraju btti .. konkavnc. cunc sc prctpostav lja postojanJc ..izv csnog stcpena drustvcnog konscn;usa'" i tskl.Jucujc polari;actJa.

232

nili izabrane fu.nkcionere koji ne radc dobro (I R1-200). Za Rajkera Jcmokratski sistem koji jc ogranicen na ovaj nacin (on to naziva ,Jibcralna dcmokratija'") slu.zi fu.ndamentalnim vrcdnostima izrazenim u dcmokratskoJ idcji, cak i ako vlada nije u. stanju. da postigne nemogu.ci cilj jcdinstvcnog predstavljanja narodnc volje. Rajkcr opsirno govori o sirim okvirima demokratskog procesa koji jt: primenjen na sistemc velikih razmera i o vrcdnostima dcmokratije u vclikim entitetima. (Vidi poglavlje 16 ). Medu.tim, njegova argumentactja nijc imuna od ozbiljnih kritika. Prvo. njegova ,.libcralna dcmokratija'" ne uspcva da sc oslobodi tdkoca vezanih za ,.populisticku dcmokratiju.'". Ako jc nJcgma kritika ncjasnoca drustvenog izbora ispravna, onda sama cinjcnica da gradani glasaju za u.klanjanje fu.nkcioncra s polozaja nc obt:zbcuujc dovol.ino osnova za odrcdivanje sta ishod znaci.3 Dru.go, opscg u komc ..:Iklusi glasanJa prcdstavljaju istinski problem u demokratskim asocijacijama nijc sas\ 1111 Jasan. Prcma nckim tcoreticarima u oblasti drustvenih nauka. paznja koju Rajkn i drugi autori poklanjaju problemu ciklu.sa glasanja JC pretcrana ..J

KVAZI-STARALASTVO
Zbog teskoca sa pravilima glasanJa neki kriticari dcmokratskog proccsa tvrdili su da je sposobnost zakonodavnih tela da donose zakone infcriurnija u odnosu na tu sposobnost tela sastavljenih od kvazi-staralaca. sto jc sluca_1 sa Vrhovnim sudom Sjedinjenih Drzava. Tako Rajker i Sari Vajngast ( 19R6) odbacuju. standardni argument po kome Vrhovni sud trcba da prepu.sti Kongresu odluke u pitanjima privredne politike i ekonomskih prava, a posebno imovinskih. Ovakvom kritikom se. po njihovom misljenju. ,.unapreduje sudska revizija zakonodavnih odlu.ka u sferi svih vrsta pojcdinacnih prava" (str. 26 ). Pa ipak. vlast koju oni nude hazi-staraocima u Vrhovnom sudu jednom ru.kom. oduzima im se drugom. ,.Su.dsko ispitivanje kojim se sudijama omogucuje da zakonodavnu logiku zamene svoJom logikom, jedino prcmesta problem ncprcdvidivosti i
3 .. U meri u ko_1oj jc ishod drustvcnih odluka ncodrcdcn 1 d\ll;,Jmslcn. 1 libcralna dcmokrati_la rostajc nckohcrcntna kao i rorulisticka dcmpkrati_la ..\ko nijc mogucc na racionalan nacin J1rlllUlllaCiti !shod izbora. oni funkciollCrl kojc trcba ;,mcnJii ,a J1Pilll<lja J1ll izbomom sistcmu P. mo.lda ne treba da budu smcnjcni ro s1stcmu Q. 1 tako daljc. Kako u (Oill ;,Jucaju J1fO!UillaCiti uklanjanje S j10JOZ3JU funkcioncra kao izra/ llCi'adOYOij-;tva njihO\ !Ill radom'.' I kako mozcmo occkivati od njih da rcaguju na tako d\ osmidcnc signail' > ( Kolmcn i Fcrdlon ! 9~6. 2! ). _. Kohnen i Fcrdzon ( 1986) dokazuju da sc altcrnatJ\C, man1c illozcnc _L:Iasackim ciklusima... mogu sasv1m celishodno rovczati sa rasrodelom prct\:renci'". pa zakliucuju: ..lako nc smcmo izgubiti iz vida roslcdice tcorcma ncstabilnosti. mislimu cia jc rrcrano tc rc;ultak smatrat1 J10kazateljima arbitramosti koJcktJV!lOg odJucivanja. ~jim a SC \ isc ukJIUJC 113 znacaj 'ticanja j1lllliJCg razumcvanja najverovatnijcg nacina deiO\anja dcmokrat-;kih in-;titucJja: (2.\--2~ I.

233

ncsigurnosti ekonomskih prava iz zakonodavne u sudsku sferu; time se nc resava problem zastite tih prava" (str. 26).) Na taj nacin oni priznaju, iako samo precutno, da hazi-staralastvo kao alternativa vecinskom nacelu pati od dva fatalna nedostatka. Prvo. iako jc obim starateljeve vlasti ograniceniji, njegova vlast je u tim granicama podlozna mnogim prigovorima koji, kao sto smo vidcii u petom pogiavlju, pruzaju snazne osnove za odbacivanje sistema staralastva. Drugo. kao i potpuno staraiastvo, kvazi-staraiastvo ne moze pobeci od teskoca kojc donosi vecinsko naceio, ukoliko nema spremnosti da se usvoji jedna od nevcrovatnih pretpostavki: iii broj staraiaca treba svesti na jedan iii se svi oni uvck savrscno slazu. Pretpostaviti da je samo jedna osoba kvalitikovana da vlada zbog svojih vrlina i superiorne mudrosti jos jc neverovatnijc od pretpostavkc da jc samo manjina kvalifikovana da vi ada. Is to tako jc ne\'CfO\ at no prctpostaviti, narocito s obzirom na istorijskc podatkc. da cc se sudije kojc zasedaju u najvisem sudu uvek slagati u misijenjima. Pa ipak. ako sud cini nckoliko sudija i ako se oni ne sloze - sto se najccsce i dogada - sudu ce biti potrebno neko pravilo za donosenjc odluka. Ako ncslaganja trcba da se rcsc glasanjem i ako je svaki sudijski glas podjednako vredan. onda cc opet svi problemi vecinskog pravila i njegovih altcrnativa i daijc opstati u mikrokosmosu suda. (Sapiro. I989).

TIRANIJA VECINE PROTIV TIRANIJE MANJINE 6

Branioci neveCinskih sistema koji ponekad sa strahom ukazuju na sirok spektar tiranije vecine. za koji kazu da uvck lebdi iznad glavc cekajuci najmanji povod kako bi napao prava manjine, pri tom obicno nc primecuju i manje vidljive pokazateije jednog drugog spektra - tiranije manjine. Pa ipak, bas kao sto veCinski demokratski sistem ne nudi nikakvu ustavnu garanciju manjinskim pravima i povlasticama. osim zastite primarnih poiitickih prava koja imaju svi gradani. tako i sami nevccinski dcmokratski aranzmani i konstrukcije ne sprecavaju manjinu da, koristeci svoj zasticeni polozaj. nanese stetu vecini. U ,vecinskoj" zemlji zastita prava manjine nc moze biti sira od one predvidene obavezom vecine gradana da se ocuvaju primarna dcmokratska prava svih gradana, odrzi postovanje svih njihovih sugradana i izbegnu negativne posledice nanosenja stete manjini. Tako isto, i u dcmokratskoj zemlji sa nevecinskim sistemom, zastita vecinc protiv zloupotrcba manJme ne moze biti sira nego obaveza zasticene manjinc da nc zloupotrc5 Medutim. ne izgleda da se time izrazava puno poverenjc u sudsku reviziju .. Jako nc mozcmo u potpunosti objasniti relevantni osnov u ovomc. isticcmo da su delovaniem sudsk.: re,izijc u XVII i XV Ill veku imovinska prava posta!a sigumija" ( Koh11en i Ferdzon 19X6. 211 f. Trcba se, ipak, upitati na kakve su politicke sistemc oni mislili i da li su imovinska prava bila ,.sigumija" zato sto je biracko pravo bilo ograniceno samo na \ lasnikc imovine. 6 Vise 0 kritiei vecinskog pravila 0 kome je ovde rec, \ idi - Sapim 19X9.

234

bljava svoje mogucnosti stavljanja veta na odlukc vccine kojc joj sc ne dopadaju. Teza da se veto manjinc mozc ncgativno upotrebiti samo kako hi se blokirale pretnjc vecinc manjinskim pravima i dobrobiti, ali da sc nc moze koristiti pozitivno radi nanosenja stete vccini iii nekoj drugoj manjini, netacna je - kako se pokazalo u prethodnom dijalogu sa kriticarem. Prema tome, ni vecinski ni nevecinski modeli ne mogu, sami za scbc. osigurati donoscnjc pravednih kolektivnih odluka. Upkos argumentima svojth pristalica, ni vecinsko pravilo ni razni nevecinski aranzmani ne mogu sc prihvatiti kao neizbezno najbolji sistem za dolazenje do kolektivnih odluka u demokratskoj zemlji.

VECINSKO PRAVILO U OEM OKRA TSKIM ZEML.JA~1A

Posto teorijsko rezonovanje ocigledno ne dovodi do nckog cvrstog zakljucka da jc vccinsko pravilo nuzno superiorno iii infcriorno u odnosu na nekc svoje alternative, bilo bi ncobicno kad bi asocijacijc ciji su clanm i privrzeni demokratskoj ideji mogle da dodu do jcdnog jcdinst\enog rcscnp za problem pravila odlucivanja. I povrsno opserviranjc ,dcmokratskih" nrganizacija nesumnjivo potvrduje ovo misljcnjc. jcr sc kod njih u tom poglcdu uglavnom zapaza sirok dijapazon najrazlicitijc praksc. Jednu od rclcvantnih analiza koje su posluzile za ovaj zakljucak nalazimo kod Arenda Lijpharta, koji je izucio obrasce vecinskc vladavinc i one zasnovane na konsenzusu u dvadeset dvc zemlje, koje su ,kontinuirano imale demokratski sistem jos od Drugog svctskog rata" (Lijphart. 19R4 ).: Te Lijphartove demokratske zemlje su u sustini ono sto sam u 15. poglavlju nazvao ,.poliarhijama". Anticipirajuci to poglavlje. ovc zcmlje cu mde nazvati ,.stabilnim poliarhijama'".R Lijphart porcdi dva modela demokratije - .. vestminsterski model", nastao iz idealizovanc vcrzije parlamentarnog sistema Vclikc Britanije.'1 i .. model konsenzusa" koji predstavljaju, na primer, Svajcarska i Belgija. Pod ,konsenzusom" ovaj autor ne misli uvck na jednoglasnost. Sledstveno tome, sistemi odlucivanja u onim zemljama koje se uklapaju u njcgov model konsenzusa najvecim delom nisu podlozni prigovorima protiv jednoglasnosti o
7 Te zemlje su Australija. Austrija. Belgija, Kanada. Dam.ka. Finska. Francuska. Zapadna Nemacka, Island, lzracl. ltalija. Japan. Luksemburg. HolandiJa. Novi leland. 1\orvc~ka. Svcdska. Svajcarska. LJjedinJeno Kraljcvstvo i SjedinJCnc Drzavc. L nckim s\ ojirn tabclama on Cctvrtu i Petu francusku Rcpubliku racuna kao dva sistema. Zbog ograniccnia pri glasanju, dvc zemlje u ovom periodu nisu bile potpune polirahiJC. Svajcarska jc bila .. muska"' poliarhija do 1971. godinc. U SAD su cmci uglavnom hili sprecavani da glasaju u juznim drzavama - sve do donosenja zakona o gradanskim pra\ ima 1964. i 1965. g lako. kako jc naznaceno u napomeni 7. zbog izbornih ogranicenja. SAD i S\ajcarska nisu ispunjavale uslove za potpunu poliarhiju u prvom dclu ovog perioda. 9 Danas jc. mcdutim. vestminstcrski model pribli7no najbPijc prcdstavljcn politickim institucijama Novog Zclanda (Lijphart 19X4. 16 i dalje).

235

kojima je bilo rcci u prethodnom poglm lju. wko se njihovim aranzmanima i konstrukcijama, kao kod svih super-vccinskih pravila. favorizujc status-kvo. bar kad jc rec o nckim pitanjima. Tako, ako je .,sustina vestminstcrskog model a vccinsko pravilo'' (str. 4 ). vodece nacelo mode Ia konscnzusa jcste postizanje izricitog pristanka najvaznijih drustvcnih grupa u zemlji.IO Detalji su vredni paznje. Na primer. ako bi vccinsko prcn ito bilo norma u stabilnim poliarhijama, onda se teorijski moze occkivati da hi u zemljama sa kabinetskim sistemom (to jest. u svim osim Sjedinjenih Drzava). u kabinet obicno ulazili samo clanovi vecinskc strankc ili stranackc koalicijc. Ukljucivanjc clanova manjinskih stranaka ciji glasovi nisu nuzni radi donosenja zakona prcdstavljalo bi mod u sistcm konsenzusa. Pa ipak su samo u osam zemalja tokom vise od 85 procenata vrcmena kabineti ograniceni na minimalnu pobednicku vclicinu (tabela 11.1 ). Slicno tome. u striktno \Ccinskom sistemu drugi dom nema mnogo smisla: u stvari. bas zbog toga sto svaki dom bukvalno predstavlja repliku onog drugog, skandinavskc zcmlje ukinule su suvisni drugi dom svojih skupstina. Mcdutim. dvodumi sistem i dalje preovladuje u demokratskim zemljama ( tabcla l l. l ). Zastupnici vestminsterskog modcla kao ovaplocenja modcrnih dcmokratskih institucija vee dugo hvalc dvostranacki sistcm kao bitan kad jc rcc o vecinskom pravilu. Stranka koja dohije vccinu glasova i sedista ima pravu da vlada, dok manjinska stranka cini lojalnu opoziciju. No i pored toga. dvostranacki sistemi su retkost; danas sc kao takvi mogu karaktcrisati samo Novi Zeland i Sjedinjene Drzave. Cak i kolevka dvostranackog sistema Britanija - to vise nijc (tabela I I .I). Zastupnici vecinskog sistema isto tako pretpostavljaju da do sukoba izmcdu stranaka najccsce dolazi oko pojedinog tipa pitanja (obicno su to drustveno-ekonomska pitanja), sto dozvoljava glasacima da sc u prilicnoj mcri dosledno oprcdeljuju na uglavnom istom mcstu u politickom spcktru od lcvice do desnicc. Na taj nacin. ishod izbora obicno odrazava doslcdnu \ccinu i manjinu u izbornom telu. pa to dovodi do stvaranja vecinske vladc i manjinske opozicije u parlamentu. Osim toga. posto su politicke alternative najcdcc tako koncipirane da zahtevaju da se glasa iii .. za" iii .. protiv" od10 Vcstmmsterski model sadrzi sl~dccih de\(~\ .. \ccinskih clcmcnnta": konccntractJ<l J7vrsnc vlasti: jcdnopartijski knhincti formirnni ncznntm1111 vccinom: futija itmcclu i;rn~nc 'la:.ti i parlarnenta i dominacija kahineta: ,.asimctricni dvodomi sistcm" iii sistcm koji s..: prihliznva jcdnodornom: ne:.laganja mcclu strankama uglavnom Pl' Jcdnoi dimcnzij1 drust\ cno-ekonomskc politikc: 'ellki hroj i;rbornih s1stcma: unitarna i ccntra!Jzll\ ana \'ladavina: ncpisani ustav sa suvcrcnoscu parlamenta: i. najzad, JskiJliCJ\'O prcdo,tav 111cka pre ncgo ncpuo.rcdna dcmokrntip (npr .. ncpostojan1e rcf.:renduma). Model klln;,cnzusa sadrzi ,.Dsam clcmcnata O!:!ranicavanja vee inc. i w: raspodcla izvrsnc vlast1: \ clikc koalicl]e: llxmalna i ncformalna pod cia vlasti: ura\ notczcni dvodomi sistcm i prcdstavnist\ o manjmc u drugom domu: 'iscpartijski s1stcm: neslaganja meclu partijama po J, c iii 'isc dimcnzija. kao ~to 'u Jt:zik i rcligija: proporcionalni prcdstavnicki izhorni 'il'itcm: tcntoriJalni i n<:tcritorijalni fcdcral!zam i decentndi;raclja: pisani usta\ i veto manjinc ( Lijphart !9X4. 6-J(, ).

236

redenog predloga, izbcgavaju se nedostaci \Ccinskog pravila koji se javljaju kad postoji vise od dve alternative. Za razliku od toga. kad sc politicki aktivisti ne slazu oko dva iii vise pravaca za akciju. narocito u oblasti drustveno-ekonomskih i verskih pitanja. vccina u vezi sa jednim pitanjcm najcesce ce se razlikovati po sastavu od vccinc ll vezi sa nekim drugim pitanjem. Formiranje parlamentarnc vccinc sposohnc da sc odrzi u seriji raznovrsnih pitanja zahtcva zato od lidera \eliku vestinu u gradenju koaliciJa i postizanju konscnzusa; konacna granica u tome jc \Ciika koalicija S\ 1h najznacajnijih stranaka. U takvom politickom okruzenju. prcma tome. vccinski vestminsterski model ce verovatno ustuknuti pred sistemom konscnzusa Prema Lijphartovom merilu. samo je u pet zcmaija sa pol iarhijskom \ ladavinom sukoh stranaka rasporeden uglavnom po dimcnziji vezanoJ nl jcdnu konkretno pitanjc (tabcla II. I). lako se vcstminstcrskim modclom pred\ ida pluralisticki iii vccinski IZborni sistem po komc scdista u parlamcntu idu kandidatima koii :-.u dohil1 najvisc glasova u izbornim okruzima sa jednim clanom. O\ aj clement izglcda mi kao istorijska osohenost zemalja englcskog gO\ ornog podruc_ja pre ncg(l kao striktni uslov vecinskog sistcma.11 C"csto se 1pak p;ticc da sc \eStll11llsterskim izbornim aranzmanom favorizuju dvc strankc. dok pl)l iarh ijc 1111alu tcndcnciju stvaranja visepartijskih sistema. Sistem d\ c stran kc ohezhedujc da se glasaci. pred kojima su samo dve alternative, zbijaju u \Ccinu koju prcdstavlja stranka vecine, kao i u manjinu koju predstavlja lojalna opozicija. Dodeljujuci vecinskoj stranci vise sedista no sto bi to opravdao procenat dobijenih glasova, vestminsterski aranzman takode povecava i7glcde stranke vecine za formiranje stabilnog kabineta ministara koji jc sposoban cia sprovodi politiku za koju se, bar generalno, pretpostavlja da ju .JC usvojila \Ccina biraca. Iako su ovi argumenti sumnjive vrednosti, 12 cinjcnica jc da jc iz\ an zemalja engleskog govornog podrucja proporcionalno prcdstavnistvo u~taljc na norma (tabela II. I). Poliarhije i visestranacki sistcmi imaju tcndcnciju da se krecu u istom pravcu.13 U poliarhijskim zcmljama tipicna je tragmcntacija izbornog tela. Jedna stranka retko dobija vecinu sedista u parlamentu.
11 Sarno dvc od scst zemalja kojc Lijphart razn<,tava kao striktno vecinske (v1di daljc tabelu 11.9) imaju ovakvc izborne sistemc: ostale cctiri usv ojik su sis tern proporcwnalno12 predstavljanja. 12 lzmedu ostalog. ;:ato sto ncka tree a stranka mozc dobiti duvol_1an bro1 glasov a 1 tako spreciti i jednu i drugu vcliku stranku da dobi_1u vL'CIIlu: tpak. iako m:ma vecmu gla"" <1. najvcca stranka mozc dobiti wcinu poslanickih mcsta i tako postati .. n:L'inska stranka u parlamcntu. U Britaniji. u svih dcvetnaest u~bora IZincdu 1922. i 19X7. ni jedna od dve glavnc stranke nikad nije dobila vecinu glasov a. (iodme 19X:l. na pnmcr. koni'erv ati\TI su dobili 42...:1 proccnta glasova birackog tela i 61 pmCl:nat mcsta u parlamentu. (L'por. !lit. Jouelt Kertis 19X5. tabela 1.1. str. 2. tabela 1.2. str -'l. l' ,t\arJ. vladavina vecine ll D0111Cill domu zasniva se na manj111i glasaca. 13 lzuzeci su lrska i AustriJa.

237

Tahela II. I Vednski i nevec:inski sistemi u dmdeset d1e stahilne poliarhije

Broj zemalja Yecinski Mesoviti Konsenzus sistem Velicina kabineta 3 Minimalna pobcdnicka velicina Duzc od 85% vremena 8 85% vremena iii manJc Preveliki kabincti Jednodomi 6 Hibridni Dvodomi Dvostranacki 2 Vise od dve. manJe od trid Tri iii vise Pretezno jedna dimenzija (pitanja)f Dve iii vise dimcnzlp (pitanja) Pluralisticki i vccinski sistemi Poluproporeionalnih Proproeionalno predstavljanje Unitarni 16 Federalni Ni jedno 111 drugo 4 Sudska revlZIJa. bez manjinskog veta Manjinski veto. bez sudske reVIZIJC Manjinski veto i sudska rcvizija

Jednodomi i dvodomi parlamentib Stranacki sistemic

2
14

14

BroJ dimenzija (pitanja) spornih meau strankamac

17

Jzborni sistemig

15 6

Unitarni i federalni sistemi' Sudska revizija i manjinski vctoj

a 13cz SAD. lzvor: Lijphart. !9R4. 152. b c d c

f

g h
i J

lzvor: Lijphart. 92. lzvor: Lijphart. 121. 122. Sistemi u kojima je treca stranka slabija negP drugc dw. lzvor: Lijphart. 130. Obuhvacene su 'vc tcmljc sa n:zultatom manjirn od 2 prcma Lijpharlovoj mcri dimcnzijc pitanja: Kanada. lrska. Novi Zcland. L:jcdinjcno Kraljcvstvo 1 Sjcdinjcnc Drzave. lzvor: Lijphart, 152. Japan. lzvor: Lijphart. In. lzvor: Lijphart. 193.

238

a jos manje vecinu glasova na izborima. Koalicioni kabineti su pravilo. Stabilne koalicije. pak. tipicno zahtevaju konsenzus. Politicke institucije nekih zemalja ometaju sprovodenje vccinskog pravila na jos nekoliko nacina. U federalnim drzavama nacionalnc vecinc nc mogu uvek preovladivati nad manjinama koncentrisanim u pojedinim clanicama federacije iii oblastima. lako samo sest zemalja ima federalni sistcm. taj broj obuhvata i nekoliko najstarijih ,stabilnih poliarhija" (tabcla 11. 1). Ostali oblici manjinskog veta na odluke vecine jos su rasprostranjcnij i. l vecini demokratskih zemalja politickim sistemom dopusta se manjinama da primenjuju veto kad je rec o politickim odlukama posredstvom sudskc rcvizije: visi sud na taj nacin moze otkloniti one zakonc za koje smatra da krse ustav. Jos jedan nacin je sklapanje sporazuma ili dog:ovora o st\aranju neke vrste .,konsocijativnih aranzmana" (tabela II. I). Razlicita ogranicenja opsega vecinske vladavinc mogu se prcvazilaziti ako se cesce koristi ustanova referenduma. Medutim. opstenacionalni refcrendumi osobeni su gotovo iskljucivo za Svajcarsku. U drugim zcmljama om su ili sasvim retki iii ne postoje (tabela 11. 2).
Tahela 11.2 Nacionalni referendum/ ( 1945-19?10)

Broj referenduma

Broj zcmalja
I (Svajcarska)

169 20-169 10-19 2-9

I
0

0
3 5 4

Najstabilnije poliarhije, kao sto vidimo. nisu usvojile striktno vccinskc sisteme. Od dvadesetak zemalja koje je analizirao Lijphart on izdvaja samo sest koje su vise iii manje u potpunosti usvojile vecinski model. Daljih scst su ,vccinski-federalne", sto znaci da su nacionalne vecinc ogranicene knv fedcralizam. Sve ostale praktikuju model ,konsenzusa" pre nego vccinski model (tabela 11.3).
Tahela 11.3
Vecinski

Novi Zeland Ujedinjeno Kraljevstvo lrska Luksemburg Svedska Norveska

-----

,,.
.)::

cS>~KY

r1

. ~:

23.9'\) .

Vecinski-federalni

Sjedinjcnc Drzave Kanada Ncmacka Austrija Australija Japan

:\1odel konsenzusa-unitarni

Izracl Danska Finska Francuska (cct\Tta rcpublika) Island

\1odel konsenzusa

S\ ajcarska
Bdgija HPiandija ltalija Francuska (pcta republika)
l.~tor.

Lijphart. 19S4. 2 I 6.

ZASTO JE VECINSKI MODEL MANJE POPVLARAN V DEMOKRATSKOJ PRAKSI NEGO V DEMOKRA TSKOJ TEORIJI?
Kako objasniti cinjenicu da u modcrnim .. demokratskim"' zcmljama \ ccinsko pravilo ogranicenog obima i sistcm konscnzusa prcovladuju nad striktno vccinskim sistemima'? Tvrditi da su !judi u zemljama sa nevccinskim sistemom manjc privrzeni demokratskim idejama od !judi u zemljama sa vecinskim. zahtcvalo bi podrohnu uporcdnu analizu koja, koliko znam, do sada nijc oba\ ljena. Letimican pogled na tahelu 11. 9 dovoljan jc, po mom uvcrenju. da ovaho misljcnje opnvrgnc. Slicno tome - ukoliko striktno vecinsko pravilo po dcfiniciji nc prcdstavlja uslov demokratskog procesa (sto jc obrazlozcno u prcthodnom poglavlju). prctpostaviti da su politicki sistemi stabilnih nevccinskih poliarhija manjc demokratski od onih u zcmljama sa striktnije vecinskim modelom. takodc hi zahtcvalo uporednu analizu koje za sada nema. I u ovom slucaJU. cak 1 ktimicno poredcnje, po mom misljenju. ne pruza osno\ za ovakvu pretpostavku. Pogodnije objasnjenje nalazimo u nascm dijalogu izmedu kriticara i zastupnika vccinskog modela. Kao sto jc pokazao kriticar. u nckim uslovima argumenti u prilog vecinskog naccla nc stoje. U takvim okolnostima dcmnkratski proces nc mora nuzno da iskljuci alternati\C striktnom vecinskom pravilu. Da li ce !judi privrzeni dcmokratskom procesu smatrati za potrcbno Ja usvoje vecinsko pravilo za donoscnje svih kolcktivnih odluka. da li cc

240

odrediti granice tom praviJu iJi ce SC Jatiti konsenzusa - JCdnim ddom zavisi zato od uslova u kojima se odluke donose. Ukoliko se uslmi promene. ramJt aranzmani mogu se izmeniti u jcdnom iii drugom pra\cu: bilo ka striktnijem vccinskom bilo ka nevecinskom modelu. Kad. na primer. politicki kontlikti dovcdu u opasnost nacionalno jcdinstvo. politicki lidcri cc praksu odlucivanja po vecinskom nacelu svakako zameniti .. konsocijati\nim" aranzmanima kojima ce se obczbediti pravo \Cta svim znacajnijim supkulturama. Kad se kontlikti smire, ti aranzmani mogu ustupiti mesto modclu koji izlazi iz okvira konsenzusa, o cemu svedoci istorijat holandskog slucaja od Prvog svetskog rata do osamdesetih godina. Uslovi koji idu u prilog vecinskoJ praksi u jednoj zemlji su slcdcci. Prvo. sto je narod u nekoj zemlji homogeniji. a posehno kad je rcc o karakteristikama snazno povezanim sa politickim stavovima. to je manjc vcrovatno da ce vecina podrzavati politiku koja hi stctila manjmi. pa jc stoga verovatnije da ce doci do sirokc saglasnosti o cclishodnosti \CCinskog pravila. lJ krajnjcm slucaju. narod u zemlji postaje toliko homogenizo\an da bilo koja vecina vise nije u stanju da steti manjini a da istmremcno nc steti i sopstvenim pripadnicima - sto jc. kako vcrujcm. Rusoova pretpustavka koja mu jc dozvolila da donosenie kolektivnih odluka o opstcm dobru sa toliko povcrenja poveri vecini. Drugo. sto su veca occkivanja pripadnika politickc manjinc da cc oni sami sutra postati vecina, to je za njih wcinsko pravilo prihvatljivije. pa cc oni utoliko manjc osecati potrebu za posebnirn garantijama kao sto jc veto manjine. Takodc je verovatnije da ce takve garantijc vidcti kao prepreke sopstvenim pozicijama u buducnosti - kad budu ucestvovali u vccinskoj \ ladi. Na kraju, bilo kao posledica prva dva iii nekih drugih razloga. vecinsko pravilo ce verovatno dobiti vecu podrsku pripadnika rnanjine ukoliko budu U\ereni da sc kolektivnim odlukama nikad nece bitno ugroziti osnovni elcmcnti njihovog nacina zivota - u oblasti religije. jczika. ckonomske sigumosti itd. I obrnuto. u meri u kojoj jcdan iii vise ovakvih uslova nedostajc. llna izgleda da neke grupe daju otpor vccinskom pravilu i odreknu legitimnost odlukama vecine. Kao sto cemo videti u poglavlju I~. u mnogim zcmljama ne postoje takvi uslovi (a cesto ni drugi koji pogoduju dcmokratiji); to je. izmedu ostalog, i jedan od razloga sto mnoge zcmlje nisu dcmokratskc. No, cak i Ll onima Ll kojima inace postoje dcmokratske iii poliarhijske institucijc. uslovi koji pogoduju vccinskom pravilu (i koje smo gore naveli) vrlo cesto ne postoje iii su ncrazvijcni. Sledstveno tome u takvim dcmokratskim zemljama striktno vccinski model donosenja kolektivnih odluka obicno je odbacen u korist raznovrsnih nevecinskih aranzmana. ukljucujuci konscnzus.1 ..
14 0 knnsocijativnom sistcmu kao n:scnju problema zma rcc je u I X. poglavlju.
zaostrcnu~ supkulturno~

plura!J-

241

Suoceni sa uslovima koji mogu ozbiljno umanjiti opstc kvalitcte i lcgitimnost vecinskog pravila. demokrate se zato pre odlucuju za usvajanjc ogranicenja modela vecinskog odlucivanja. Insistirati na tome da oni tom prilikom nu~no krse uslove demokratskog procesa nije. po mom misljenju. opravdano.

*
Ishod naseg istrazivanja vecinskog pravila jc, prema tome. slcdcci: traganje za jednim jcdinstvenim pravilom kojim bi sc odrcdilo kako sc moraju donositi kolektivne odlukc u jednom sistemu kojim sc upravlja putcm dcmokratskog procesa osudeno je na neuspeh. Zato izgleda da se takvo pravilo nc maze naci. s druge strane, nedostaci vccinskog pravila tako su ozbilpli da sc prcko njih ne mozc jednostavno preci. Oni nas obavczuju da s kraJnjim skcptlcizmom gledamo na tvrdnju da je za demokratiju nuzno vccmsko pravilo. No. i pored toga na isti nacin trcba sc odnositi i prcma t\rdnjama da bi altcrnativa bila ncdvosmislcno superiornija od vccinskog pravda iii usaglasenija sa demokratskim proccsom i njegovim vrcdnostima. Sve altcrnativL' onJm pravilu, naime, takode imaju velike ncdostatkc. S pravom zato mozemo zakljuciti da sud o najboljcm pravilu za donosenje kolektivnih odluka treba doncti tek posle pazljivc proccnc moguL;ih okolnosti u kojima se odlucuje. Ovakav zakljucak u skladu jc sa stvarnim iskustvom u mnogim demokratskim zemljama, u kojima su !judi uwojili citav niz raznovrsnih pravila. Usvajajuci iii odbacujuci vecinsko pravilo. !judi u dcmokratskim zcmljama nisu pri tom i prekrsili demokratski proces niti ugrozili njcgove temeljnc \Tednosti. U izmenjcnim uslovima, naime. demokratski proces se moze etikasnn odvijati na osnovu drugacijih pravila za donoscnje kolektivnih odluka.

242

POGLA VLJE 12.

PROCES I SADRZINA
Nedostatak koji sc moze javiti u gotovo svakom procesu donosenja odluka jeste mogucnost da se njime ne postizu zeljeni ishodi. Cak i pravedan postupak moze ponekad proizvesti nepravedan ishod. bez obzira na to sto su ispunjcni svi ljudski moguci uslm i o kojima jc hilo reci u prcthodnim poglavljima. Prcma tome. nijc li mogucc da se u neklln okolnostima zhog toga dobiju moralno ncpozeljni ishodi? Proti v demokratskog procesa najccscc sc isticu dv a osnm na prigm ora (I) moguce je da nancse stetu i (2) ne mora biti u stanju da doveck do opstcg dobra. Kriticari prvog ubcdcnja ccsto tvrdc da u cil.ju sprcca\ <lll}l stctc od kolcktivnih odluka. demokratski procc~.; treba ograniciti iii u nckim znacajnim aspektima zameniti. Ovi drugi pak cesto isticu da sukobi intcrc-.a i siromastvo u gradanskim vrlinama. endcmicno u modcrnim drust\ ima. prctvara demokratski proces uglavnom u instrument partikularistickih intcrcsa. pa je on zato ncpodoban da dosegnc do opsteg dobra. Prvi prigovor ispitacemo u ovom i slcdccem poglavlju. dok ispitivanjc drugog odlazem do poglavlja 20. i 21. da bismo imali mogucnost da razmotrimo posledice koje po demokratske institucijc i praksu ima prelazak demokratske ideje u jedan dalcko siri ohir karaktcristican za nacionalnu drzavu. Dovedeno do ekstrema. insistiranje na tome da rczultati u pogledu sadrzinc. to jest konkretni. matcrijalni rczultati. imaju prednost u odnosu na proces. tako postaje puko antidcmokratsko opravdavanjc modela staralastn1 i .. sadrzinskc dcmokratije" i, na taj nacin, skrivena etiketa za 0110 SIO JC. ll stv ari. diktatura. Sa ovim antidemokratskim argumcntima mozc sc zato obracunati logikom koja im je primerena. kao sto sam pokusao da ucinim ll raspravi o staralastvu. Daleko relevantniji za demokratsku teoriju i praksu su sporovi karakteristicni za dobar dco dcmokratske tradicijc mcdu autorima koji sc. iako cvrsto veruju da je najbolja drzava ona u kojoj sc vlada putcm demokratskog proccsa. ne slazu oko odgovarajucc ra\11otel:e izmedu proccduralnih i sadrzinskih vrednosti, a narocito oko obima u kome materijalna ogranicenja treba nametnuti demokratskom procesu. U dijalogu koji slcdi. spor nije izmedu demokrate i antidcmokrate. jer su oba sagovornika dcmokratc. Jedan, medutim. brani demokratski proces na osnovu toga sto jc 111tcnzivno sadrzinski po karakteru i istovrcmeno i proccduralan; drugi sago24~

vornik, njegov kriticar, tvrdi da, sam za sebe, proces nc omogucuje dovoljnu zastitu protiv povrede materijalnih (sadrzinskih) interesa.

NEKI POGRESNI POJMOVI

PRISTALICA: Iako se slazem da jc problem procesa i sadrzinc ozbiljan

za demokratsku teoriju i praksu, mislim i da je priroda tog problema cesto zamagljena nekim pogresnim pretpostavkama. Prvo, pogrdno je misliti da je procedura. postupak. nckako bez moralnog znacaja. Cujem kako !judi, na primer. kazu da .. postupak ne treba da stoji na putu pravde". Pravda je, medutim, koliko ncsto proccduraln(l toliko i sadrzinsko. Cesto, kao na krivicnim suctenjima. nikakvim postupkom ne moze se garantovati da ce ishod biti materijalno pravcdan: postcno sudcnjc moze se ipak zavrsiti pogresnom osudom. No. i pored toga. sasvim jc jasnn da ce jedan tip procesa dati bolji rezultat nego drugi tip. Mozemo, na primer, zakljuCiti kako je porota sastavljena od !judi slicnog protila kao optuzcni. superiomija u odnosu na bilo koju drugu dostupnu alternativu. U najboljem slucaju, medutim, cak i najbolje zamisljeni sudski sistem u stanju jc da garantuje samo proceduralnu ali ne i materijalnu, sadrzinsku pravdu. Jedan ustav mozc osigurati pravo na posteno sudenje. ali ne moze apsolutno garantovati da cc posteno sudenje dovesti i do pravicne presude. No. upravo zato sto takva garantija nije moguca. mi toliko i polazemo na postcno suctenje. Drugo. a to proizlazi iz prvog stava, duboko je pogrcsno rcci kako su zahtevi i uslovi koje postavlja pravda u sukobu sa .,cisto formalnim" procedurama demokratije. Temeljne vrednosti demokratskog procesa dopustaju nam da kazemo da je, uz ispunjenje izvesnih pretpostavki. sam taj proccs jedan oblik pravde. To je, drugim recima. pravedan postupak za dolazcnjc do kolektivnih odluka. Osim toga, u meri u kojoj demokratski proces obezbeduje podelu vlasti, on takocte omogucuje jedan oblik distributivne (.,podjednake"') pravde: prava podela vlasti je pravedan proizvod dobrog ustava. Distributivna pravda zahteva postenu raspodelu kljucnih resursa kao sto su vlast, bogatstvo, dohodak, obrazovanje, pristup znanju, mogucnosti za licni razvoj, ukljucujuci i svest o samom sebi kao licnosti vrcdnoj postovanja. Jedan od najvaznijih resursa u svakom drustvu jeste moe. a njena raspodela delom se ostvaruje kroz raspodelu uprav\janja drzavom i drugim asocijacijama. Upravljanje (vlast, vladavina, vlada) znacajno jc, pored drugih razloga i zato sto utice na nacin podele ostalih resursa. Prema tome, izbor izmedu demokratskog procesa i sadrzinskih ili materijalnih ishoda nije jednostavan izbor izmedu procedure i pravde niti izmectu proceduralne pravde i materijalne. sadrzinske pravde. To je izbor izmedu pravednosti demokratskog pocesa, kako u proceduralnom tako i u distributivnom smislu. i ostalih zahteva za materijalnom, sadrzinskom pravdom. Time, ukratko. zelim da kazem kako je demokratski proces krcat materijalnim, sadrzinskim vrednostima.

244

KRITICAR: Ti, pak, priznajes da demokratski proces ne iscrpljujc sve zahteve za materijalnom pravdom. Kao sto si sad rckao, postojc i drugi zahtevi i drugi uslovi. Ako je to tako, zar nije savrseno logicno traziti da ti uslovi i zahtevi budu na neki nacin zasticcni od ncgativnog dcjstva odluka donetih kroz demokratski proces? PRIST ALICA: Da li je uputno zahtcvati ogranicavanje demokratskog procesa, zavisi od toga moze li se ponuditi alternatuiva. Ovo ukazuje na trecu pogresku. Uko/iko preci::no ne navede.~ alternati\'lli proccs koji ima i::g/cda da dovodi do pravednih i.~hoda. nije moguce tvrditi da proces donosenja kolektivnih odluka ne valja samo zato sto moze dovcsti do nepravcdnih ishoda. Cak i da mozcmo ustanoviti nezavisne kriterijumc pravde pomocu kojih bismo poredili delotvornost procesa. po svcmu sudcci. ostaje cinjcnica da sc bilo kojim procesom donosenja ko\cktivnih odluka moze. kako kazc Dzon Rols. doci jedino do ncsavrsenc proccduralnc pravde. Volco bih da upotrcbim neke Rolsovc katcgorijc kako bih razjasnio moguci odnos izmedu proceduralne i materijalnc praHle. Za postupak koj1m se garantujc ishod koji objektivno definiscmo kao pravcdan. reci ccmo da jc postupak koji dovodi do savr.\-ene proceduralnc pravdc. Primer za ovo JL' sudcnje u kome bi krivci uvek bili osudcni a ncvini oslobodeni. Kako Rob kaze: ,Sasvim je jasno da je savrsena pravda u slucajevima od vclikog prakticnog in teresa retka, ako ne i nemoguca" ( 1971, 85 ). Obicno. prema tome. moramo da se zadovoljimo najprobitacnijom procedurom koju smo mogli zamisliti, cak i ako nas ponekad izneveri - kao kod krivicnih sudcnja. To je sada nesavdena proceduralna pravda. Ponekad, ako bas nemamo nezavisan kritcrijum za ocenu pravog ishoda. mozemo pribeci .,korektnoj iii postenoj proceduri koja bi dovela do ishoda koji je. isto tako, korcktan ili postcn" (str. 86 ). Rols to naziva 6stom proceduralnom pravdom. Poredenjc koje u ovom slucaju moze posluziti, glasi: to je kao kad treba da podclis kolac meni i tebi. pa ga ti prvi rasece. a potom ja odaberem komad koji hocu. Cesto. ipak, ni .. savrsena", a ni ,nesavrsena" ili .. cista" proccduralna pravda nisu dostupne. Nezavisni kriterijumi mogu postojati. ali nam oni nisu dovoljni da ocenimo ispravnost ishoda, izuzev ako ga smcstimo u siri opscg mogucnosti. U tom opsegu razliciti ishodi mogu biti podjednako pravcdni. Rols ponesto nejasno naziva ,kvazi-cistim" postupak kojim se obezbcdujc izbor u okviru tog opsega. Najcesce ovakvi kvazi-cisti postupci mogu biti ono najbolje sto smo u stanju da postignemo. Na primer. ako ncka zcmlja treba da usvoji cuvena dva Rolsova nacela pravde kao odgovarajucc kritcrijumc za zakonodavstvo u vezi sa ,mnogim pitanjima drustvene i ekonomskc politike", njegov je zakljucak da se .,moramo vratiti na shvatanjc kvazi-ciste proceduralne pravde" ( str. 20 I). Silo bi korisno ako ovc Rolsovc kategorije stavim u tabelu (tabela 12.1 ).

245

Tube/a 12.1 Proceduralna i marerijalna (sadr::inska i pravda

Obi ik proceduralne pravde Nezavisni kriterijum? da da nc da
~5-Sfi.

Savrscni postupak? da nc da kvazia

201.

Savrsen Nesavrsen Cisti Kvazi-cisti

1::.\'0r: Adaptirano prcma Rolsu. 1971.

a 1\codn:clcno u ohm1 mogucnosti (opsega) ithora u ,kJadu ,a kntt:rlltli110ill.

Navcscu jcdan od Rolsovih zakljucaka jcr mislim da jc on tu savrscno u pravu.

Jasno JC da svaki real no dostupni postupak moz.c dm csti do ncpravcdnog ishoda. U stvari, nc postoji scma proccduralnih politickth pravila kojum hi sc garantovalo da ncpravcdni zakont nccc biti doncti. Kad jc rcc 0 LISI<l\'110111 urcdcnju iii o bilo kom drugom politickom obliku. 1dcal ~avr;cnc proccduralnc pravdc mjc mogucc ostvariti. Zato jc najbolja moguca rcalna scma - ncsavrsena proccduralna pravda (str. 19R).

Medutim. cak nam i ovakva nesavrsena proceduralna pravda mozc izmaci. Kako priznaje Rols. ako bi se njegova dva naccla pra\ de usvojila kao ustavna nacela. njihova opstost ostavila bi vcliki prostor u komc se nc bi znalo kako ih treba primeniti na konkretnc odlukc. Slcdstveno tome. kako kazc. najvise sto mozemo ocekivati jeste njegO\ a .. hazi-cista pravda" ( str. 20 I}. A ako nismo u stanju da otkrijcmo nczavi.~na naccla prosudinmja ishoda. mozemo se vratiti na cistu proccduru. KR!Tl(AR: Nadam se da need poceti da tvrdis kako jc vccinski nacin odlucivanja takva procedura. Pocinjes da z\ucis kao Ruso koji jc rckao: .. Opsta volja je uvek u pravu i uvek teii ka javnoj korisnosti"' (I 97R. knj. 2. gl. 3. str. 61 ). Svakako ces priznati da su vecinc ccsto nanosilc mnogo zla manj inama. PRISTALICA: Nisam toliko nerazuman da to porekncm. Pa ipak. hocu da ti skrenem paznju na pogresnu implikaeiju u tvom komcntaru. Pitam sc da li si. u stvari. hteo da kazes kako je postupak donoscnja kolcktivnih odluka defektan ako steti interesima nekih osoba: drugim rccima. to sto sc tim intercsima stcti nuzno podrazumcva da im nijc. kao sto je bilo potrcbno. pok!onjena podjednaka paznja. Ako je to tako. mis!im da je tvoj zakljucak pogrcsan. Kolcktivna odluka kojom sc stcti intcresima nckih osoba nc mora nuzno i vrcdati oacelo podjednakog uzimanja ll obzir intcrcsa u pitanju.
246

Prilikom donoscnja kolektivnih odluka buk\ a! no jc nemoguce ne o.i:tetiti nccije interesc. Nikakvim reenjcm. bilo proccduralnim bilo materijalnim. nijc mogucc garantovati da neciji interesi nccc nikad i na bilo koji nacin biti povredcni. Znacajno jc. medutim, to da ukoliko se procedurom kojom sc donose ove odluke na isti nacin uzimaju u obzir svaciji interesi. onda. cak i ako do povrede necijih interesa i dode. samo nacclo nece biti prekrscno. KRITICAR: Ali. pogledaj sad ovu svoju pretpostavku: ti polazis od toga da je savrseni demokratski proces onaj u kome svako ima pravo na podjednak trctman. No. ti kao i ja dobro znas da su politicki procesi u svim demokratskim zemljama daleko od toga da u punoj mcri dosezu do kriterijuma demokratskog procesa. Cini se da govoris o demokratiji u jednom idealnom svetu. a ne o demokratiji koju znamo u nascm danasnjcm svctu. PRISTALICA: Ne mogu poreci da je politika u demokratskim zcmljama daleko od savrseno demokratske politike. To. u stvari. i jcste kljucna tacka koju treba imati na umu. Mislim. naime. da pristalicc hitnih ograniccnja demokratskog proccsa cesto mcsaju situacije u kojima jc matcrijalna pravda rczultat efikasnog dcmokratskog proccsa. sa situacijama u kojima do ncprmde dolazi usled toga sto se u procesu odlucivanja nc primcnjuju dcmokratsk1 kritcrijumi. Slazcm sc da u prvom slucaju nije mogucc rcscnjc kojc bi biln u skladu sa demokratskim postupkom. l3 drugom slucaju. pak. najholjc rcsenje bilo bi sto potpunija primena demokratskog postupka. KRITIC'AR: Ali mene zanima prvi slucaj. Do sada si oko nJega samo obigravao. Nije li vreme da se sa njim zaista suocis.

POREDENJE IZMEDU DEMOKRATSKOG PROCESA I PODJEDNAKOG TRETMANA

PRISTALICA: Vee smo gotovo kod njcga. Ali dok ispitUJcmo znaca1 moguccg sukoba izmedu zahteva u materijalnom smislu i demokratskog proccsa. voleo bih da zajedno uocimo razliku izmedu tri razlicite vrste zahteva vezanih za materijalni interes iii dobro. To zamisljam ovako:

1. Matcrijalni (sadrZinski. za razliku od proceduralnog) intercs je pojedinacno pravo, zakonito polaganje prava ili kakav drugi zahtcv za sticanjem necega sto je nerazdvojivo od demokratskog proccsa. Pod ,nerazdvojivim" podrazumevam sustinski dco same koncepcije dcmokratskog procesa kao takvog, na primer. pravo na slobodu govora i li okupljanja. 2. Materijalno pravo u navedenom smislu ili dobro jc nesto .\to jc eksterno u odnosu na dcmokratski proces, ali mu je istovrcmcno i nuzno potrebno. ,Eksterno" je za menc ono sto nije deo koncepcijc samog proccsa. a ipak je od bitnog znacaja za njegovo ispravno funkcionisanje. Na primer. od Aristotela do danas politikoloZI su 247

priznavali da ce funkcionisanje dcmokratskog procesa biti otezano ako se gradani znatnije razlikuju prcma ekonomskom nivou ili drugim bitnim resursima. 3. Materijalno pojedinacno pravo iii dobro jesu cksterni u odnosu na demokratski proces i nisu mu potrebni: ali oni jesu potrebni ako treba postovati ideju sustinskc jednakosti. Na taj nacin, posteno SLIdenje u krivicnim slucajevima nije clement demokratskog proccsa i. moglo bi se rcCi, nije mu ni potrebno kao clement ali je sasvnn sigurno potrebno zbog podjednakog tretmana.
KRITICAR: Ovo poslednje mi se cini posebno vaznim jcr otvara mogucnost da sc demokratskim procesom pO\redi jcdna od bitnih prctposta\ki za samo obrazlaganje procesa kolektivnog odlucivanja. To sc mozc dc~;iti na dva nacina: (I) potpunim propustanjcm da sc obczbcdi podjcdnak trctman S\aci_jih intcresa. na primer tako StO SC nece pokloniti Jovoljna paznja intcrcsima siromasnih jcr nisu precizno izrazcni. organizmani i cfcktivni. (2) Sluzcci se idejom sustinske jednakosti mogucc je specificirati izvcsnc intcrese kao toliko fundamentalne da ih, jednostavno. nc mozcmo porcci cak ni u demokratskom procesu.

ZAHTEVI ZA DOBRIMA KOJA CINE INTEGRALNI DEO DEMOKRATSKOG PROCESA

PRISTALICA: Dotakao si se. naravno. najtezcg slucaja. Ali i drugi su takodc vazni. Pretpostavimo da si u stanju da pokazcs kako je materijalno dobar ishod koji trazis, integralni deo samog dcmokratskog proccsa: na primer. pravo na slobodu govora. lJ tom slucaju sukob izmcdu dcmokratskog procesa i materijalnih (sustinskih) ishoda bi iscezao, tako da rcscnje nije u tome da sc zameni dcmokratski proces nego da se on primcni i dalje usavrsi. Sukob izmedu matcrijalno relevantnih ishoda i dcmokratskog proccsa iscezava: (I) ako vecinsko pravilo u nckom svom obliku nuzno dovodi do najboljcg moguceg matcrijalno relevantnog ishoda: (2) ako sc ovakav ishod tice pojedinacnog prava, povlasticc, mogucnosti iii obavcze koji cine intcgralni dco dcmokratskog procesa: iii (3) ako u mcri u kojoj je zadovoljcn kritcrijum prosvecenog razumevanja, dcmokratski proces nuzno dovede do najboljih mogucih matcrijalno relevantnih ishoda.

Vecinsko pravilo
KRITIC'AR: Prvo resenje je svakako pogrdno. Pre svcga mislim da obojica treba da odbacimo stav da nemamo spoljne kritcrijume za prosudivanje odluka koje donosi vecina, tako da jc zato sve sto ona odluci istovremeno I lspravno. Kad bi to bilo tako, onda bi vccinsko pravilo proizvelo ono sto

248

Rols naziva ,cista proceduralna pravda". Ta tvrdnja. mcdutim, u krajnjoj liniji, sama sebe porice. Naimc. ako nemamo spoljne kriterijume pomocu kojih prosudujemo akcije vccine, znaci da nemamo ni kriterijume kojima bismo prosudili da li jc vecinsko pravilo supcriorno u odnosu na bilo koju altcrnativu iii, uistinu, da li je demokratski proccs supcrioran u odnosu na alternative kao sto je staralastvo iii bilo koja druga. PRISTALICA: U tome se slazemo. Nalazim da jc hcsmisleno pretpostaviti da dcmokratski proces mozemo obrazloziti na osnovu moralnih prcmisa ako bismo verovali da ne postoje moralni osnovi izvan samog tog proccsa. KRITI(AR: U tom slucaju zar vccinsko pravilo nijc jcdan oblik Rolsovc .. cistc proceduralne pravdc"? PRISTALICA: Nije. a nc tvrdim m da jc .. savrscna proccduralna pra\da"'. Mozda je. kako kazc Rols ... ncsavrsena" iii .. kvazi-cista". Ali. slusaj: problem VCCinskog modela jc 1110Cvara kroz koju 11107Cil10 gacati SVC dok SC nc iscrpimo, pa sc zato nadam da ccmo uspcti da zaohickmo najvcci dco tog tcrena. Pri tom bi nam bilo od pomoci ako sc slozimo da od sada. kad govorimo 0 odlukama kojc donosi vecina. podrazumevamo odlukc kod koJih je zakonito da glasovi velikog broja gradana dobiju prc\agu. iako pn tom ostavljamo otvorcnim zamrseno pitanje da li sc time zahtcva postoJanJC striktnog vecinskog pravila. Mislim da se mozemo slol:iti da bi na OS\10\ Ll svakog razumnog tumacenja demokratskog proccsa. vccina kod donoscnja kolektivnih odluka uvek morala da prevagne nad manjinom. Pri tom obojica kazemo da cak i u tom neodredenijem smislu vecinsko pravilo nc mora uvek i nuzno dovesti do najboljih mogucih ishoda. KRITI(AR: I to da vecinc ponekad stete manjinama'? PRIST ALIC A: Kao sto sam vee rekao, a posto sc nisi supotstavio, prctpostavljam da se slazes. nijcdnim postupkom donosenja kolektivnih odluka - cak i ako se njime doslo do savrscne proceduralnc pravde - nc moze sc bas uvek izbeci steta po necije interese. C'ak jc i TokviL koji jc video vecinc kao stalnu opasnost po osnovne slobode. ipak verovao da jc .. moralna snaga vecine zasnovana na ... nacelu po kome se intcresima mnogih mora dati prcdnost u odnosu na interese malog broja" (TokviL [I ~35 J, 1961, 1: 300). Pitan.Jc nije u tome mogu li vecine, funkcionisuci kroz dcmokratski proces. ponckad stetiti intcresima manjinc. To se sigurno dogada. Pitanje je pre da li sc 1 kako pn tom efikasno moze sprcciti ne~akonitu povrcda osnmnih prava i in teresa manj inc. KRITIC'AR: Nc kazd li ti sad da u nekim okolnostima ispravan pnl\ ac akcije ne zavisi od procene posledica po celishodnost. zadovoljstvo. srccu iii bilo sta drugo? Ubijanjc nevinih !judi. na primer. nc moze biti opravdano zato sto jc ono potrebno radi ispunjcnja nekog kolcktivnog cilja. Slicno tome, bilo bi pogresno procenjivati osnovna prava iii nacela pravde iskijucivo na osnovu utilitaristickih meri Ia. jer se tako moze cesto dogoditi da neki pragmaticki ciljevi vecinc dobiju prcvagu nad tim nacclima (Dvorkin.
249

1978, 271: Rols, 1971, 22-27. 356-362). Ali. tvrdeci da neka osnovna prava

i nacela treba smatrati nepovredivim, a ona to trcba da budu prcma bilo kom politickom procesu, ti sc svakako slazcs sa mnom da se ta prava i nacela ne smeju krsiti u dcmokratskom procesu.

Pojedinacna prava
PRISTALICA: Tacno: ali kad smo kod pitanja osnovnih prava. argument u prilog demokratskog procesa jos je mnogo jaci. i to \ ise no sto !judi kao ti mislc. Vi kriticari koji tvrdite da su materijalni iii sadrzinski ishodi :-,uperiorniji u odnosu na demokratski proces. ccsto isticetc, sto jc narocito slucai u SAD. da gradani u demokratiji poscduju ..izvcsna osnovna prava proti\ svoje vlade". Kad je rec o Amcrikancima, na pnmer. ona obuh\ataju ..iz\ esna mora Ina prava koja su ustavom pretvorcna u zakonita'" ( Dvorkin. 197~. 191 ). Prototipski primer jc pravo slobode govora ( str. 192 ). Na taj nacin se to pra\o cesto vidi kao materijalni zahtcv koji je jaci od dcmokratskog procesa tako da ga. ako jc potrcbno. trcba stititi i proti\ tog rrocesa. To vazi i za jcdan broj drugih fundamcntalnll1 prava. na primer pravo uccst \ O\ anja na slobodnim i postcnim izborima, sloboda stampc, sloboda okupljanja itd . .Ia bih to nazvao reorijom prioriretnih pral'il. KRITI(AR: I ja sc priklanjam toj teoriji jer verujcm da mnoga fundamentalna prava poseduju izvesnu moralnu vrednost. ontolosku osnovicu ako hoces, potpuno nezavisnu od demokratije i demokratskih procesa. Ona sluze kao ogranicenja onoga sto se moze ciniti kroz dcmokratske procese. Gradanin ima pravo da koristi ta pojedinacna prava ako je potrebno i proti1 demokratskog procesa. Posto sloboda koju ona omogucuju moze biti ugrozcna demokratskim procesom. da bi sc ocuvala fundamentalna pol iticka prava i slobode potrebno je zastititi ih od povrcde cak i srcdstvima samog dcmokratskog proccsa. PRISTALICA: To tvoje glediste cesto sc u teoriji naziva .. ograniccna demokratija", sto bi trebalo da bude suprotno ncograniccnoj dcmokratiji . .Ia ipak mislim da je taj kontrast varljiv. KRITICAR: Ali ako ti ne verujes u ogranicavanjc demokratskog proccsa, onda ocigledno ne mislis ni da demokratija ima hilo kakvih podesnih ogranicenJa. PRISTALICA: Mislim da je to lazno razlikovanje. Pra\o na samoupravu kroz demokratski proces je samo po scbi jcdno od osnovnih prava koja covek moze imati. Ako se za bilo koje pravo mozc rcci da jc ncotudivo. onda je to, slozices se. svakako ovo pravo. Prcma tome, svaka povreda prava na samoupravu nuzno vreda jedno osnovno i ncotudivo pravo. Ali ako !judi imaju pravo da upravljaju samima sobom. onda kao gradani treba i da poseduju sva ona prava koja su potrebna kako bi to bili u stanju da ostvare. sto znaci - sva prava bitna za dcmokratski proces. Na toj OSI10\ i

250

mogucc je izvesti jcdan niz osnovnih politickih prava i1 jcdnog od najfundamentalnijih prava koja moraju imati ljudska bit;a. a to je pravo na samoupravu kroz demokratski proces. KRITIC'AR: To bas lepo zvuci. ali jc .. pravo na samoupravu krnz demokratski proces" toliko uopsteno da postaje besmislcno. Kako sc jcdno pravo koje je toliko gcneralno uopste moze ostvariti') Mislim sudskim putcm. a ne revolucijom. PRISTALICA: Naravno da je .,pravo na samoupravu'' general no pra\ o Ono jc general no moral no pravo, a ne spccificno pra\ o koje osnazujc sud. Ali se to generalno pravo prenosi u jcdan sklop moralnih i zakonskih prava. od kojih su mnoga sasvim specificna i zakonski sprovodijiva. Oa bi sc shvatilo zasto je to tako. scti se kriterijuma dcmokratskog proccsa. Pn njima sc kao uslov zahtcva da onaj na koga se odnosc kolektivnc odluke mnra imati izvcsna konkretna prava: ako takvih prava nema. kritcnjumi nisu /admol_jcni. pa ncma ni dcmokratskog procesa. S \ ak im kritcrij umom speci tici rano jc jedno siroko moral no pravo. to jest pravo na ucestvm anjc Ll svojst\ u punopravnog gradanina - pripadnika asocijacijc angazovanc u kolcktivnom odlucivanju na koga se ovakve odluke odnosc: kao punopravan. gradanin ima pra\ o da pod jcdnakim uslcl\ ima uccstvujc u izhorima. zatim u proccsu odlucivanja. u artikulisanju sopstvcnih intcresa i. zajcdno sa ostalim gradanima. u ostvarivanju konacnc kontrole nacl clonetim opstcobavcznim odlukama. U praksi. svako ovakvo siroko moralno pravo zahte\a jcdnu skupinu specificnijih prava. kako moralnih tako i zakonskih. na primer pravo na sloboclno izrazavanje. U nckim slucajevima su ova spcciticnija prava bitna ne samo za jedno ncgo i za vise ovakvih sirokih moralnih prava. Slohoda govora. na primer. potrebna je nc samo radi delotvornog ucestvovanja ncgo i za prosveceno razumevanje (sopstvcnih intcrcsa. pra\a itcl.). a to jc slucaj i sa sloboclom stampe i slobodom okupljanja. U vclikim dcmokrabkim sistemima pravo stvaranja politickih stranaka i drugih politickih udruzcnja potrebno je racli ostvarivanja izhorne (glasacke) jednakosti. dclotovornog uccstvovanja u politickom zivotu. prosvecene informisanosti i konacne kontrolc nad reclosledom ocllucivanja. KRITI(AR: Sve je to vrlo lepo. ali cia nisi prctcrano formalista'.1 Na kraju krajeva. sta ako vccina. delujuci kroz savrseno dcmokratski postupak. lisi manjinu njcne slobode govora? PRISTALICA: Ali, zar nc vidis cia u tom slucaju vecina ne hi dclovala - i nc bi mogla clelovati - po ,sa\rseno dcmokratskom postupku'"'? Cha specificna prava - nazvacu ih primarna JwliriNa prai'(J - jcsu intcgralni deo clemokratskog procesa. Ona nisu ontoloski odvojena iii vaznija, to jest superiornija. od demokratskog procesa. U meri u kojoj taj proces u JCdnom politickom sistemu postoji. moraju postojati i sva primarna politicka pra\a. U meri u kojoj ta prava ne postojc u sistcmu - dcmokratski proccs i sam nc postoji.
2:'1

Zakijucak je da mi ne protivstavijamo direktan kont1ikt izmcdu matcrijainih prava i sloboda, s jedne strane, demokratskom procesu, s druge. Jcr ako je demokratija kao takva osnovno pravo, onda se covekova osnovna sioboda del om sastoji od mogucnosti da to pravo i ostv aruje. Vee smo se siozili da u vrsenju svojih prava i sloboda. vecina moze s pravom stititi svoje interese protiv stetnih akcija manjine, iako to znaci ogranicenje stetnog deiovanja manjine. Demokratski proccs, medutim. nije nesto sto je vrcmenski neograniccno. Ako bi vecina lisila manjinu. iii cak samu scbe. bilo kog primarnog politickog prava, onda bi sam taj akt znacio povredu dcmokratskog procesa. Ako takva odiuka vecinc ne bi bila njcna obicna grcska, svakako bi sc moglo reci da takva vecina nije u potpunosti privrzena samom dcmokratskom procesu. Iii obrnuto. ako su gradani verni demokratskom proccsu. oni nc bi, izuzc\ u slucaju grdke. krsiii primarna politicka prava bilo kog gradanina. KRITICAR: Pokusavas ii ti to da kazes kako jc tiranija vecinc samo obicna iluzija? Ako je tako. onda je to slaba uteha za manjinu cija je osno\na prava pogazila nasilnicka vecina. Mislim da jc potrebno da ozbiljno pPglcdas dve mogucnosti: prvo, da vee ina mo2e pm rediti prava manjine i. drugo, da se vecina moze suprotstaviti i samoj demokratiji. PRISTALICA: Pogledajmo tvoju prvu mogucnost. To pitanjc ponekad sc javlja kao paradoks: ako vecina nema pravo da tako cini. samim tim jc lisena svojih prava, ali ako na to ima pravo, ona samim tim ima pravo i da manjinu lisi njenih prava. Ovim paradoksom sugerira se da nijcdno rcsenje nc mo.Ze biti istovremeno i demokratsko i pravedno. Ta mi dilcma medutim izgeda lazna. Razumc se da vecina moze imati moe ili snagu da lisi manjinu njenih politickih prava. U praksi ipak, kako se meni cini, snazna manjina mnogo cesce lisava vecinu njenih politickih prava nego obrnuto. To je, ipak, empiricko pitanje i mi o tome ne raspravljamo. Pitanjc jc moze li vecina s prui'Om koristiti svoja primarna politicka prava da bi lisila manjinu njcnih primarnih politickih prava. Odgovor je jasan: ne moze. Iii, logicki jc netacno da clanovi ncke asoeijacije treba sami sobom da upravljaju, a da istovremeno vccina u takvoj asoeijaeiji moze, s pravom, odricati manjini prava potrebna radi funkeionisanja demokratskog proeesa. Time bi, u stvari. vecina potvrdila da asocijaeija ne treba da upravlja sama sobom putem demokratskog proecsa. Ncmoguce joj je, naimc, da cini i jedno i drugo. KRITlC AR: Tvoj argument je mozda savrseno logican. ali vee inc nisu uvek savrseno logicne. One mogu verovati u demokratiju do izvesnc mere, a da ipak krse njena nacela. 1, sto je jos gore, moguce jc i da ne ,eruju u demokratiju, a da ipak cinicno koriste demokratski proccs kako bi unistili demokratiju. u tvojoj teoriji pojedinacnih prava, sta to specava !jude da jednostavno odluce da se vise ne pridr.Zavaju demokratskih procesa'.' Zar nc

252

bi mogli svesno da upotrebe demokratski proces kako bi zamenili clcmokratiju neclemokratskim rezimom'? Zar sc sad nc suocavas sa paracloksom za koji ncma resenja? Ljucli. naimc. iii ncmaju pra\'O da upotrcbc demokratski proces da bi unistili demokratiju - u kom slucaju postaju nesposobni cia sami sobom upravljaju na clemokratski nacin. ili to pravo imaju. pa tako mogu clemokratski da se odluce za diktatunL U oba slucaja clcmokratski proces mora da izgubi. Bez izvesnih ograniccnja. kako moralnih tako 1 ustavnih, demokratski proces postaje protivrccan samom scbi. zar nc'? PRISTALICA: To sam bas i pokusavao cia clokazcm, Naravno da demokratija ima svojih granica. Moja teza je, medutim. cia su one uklopljcne u samu priroclu procesa o komc raspravljamo. Ako predete tc granicc. nuzno krsite demokratski proccs, Objasnicu ti sta mislim kad koristim tvoj primer vccine koja je neprijateljski raspolozena prema samoj demokratiji, Empirick1 je ocigleclno da !judi mogu odluciti cia pomocu dcmokratskog proccsa unistc sam taj proces, Na kraju krajcva. ako demokratski proccs postoji. on cc tesko postati nepremostiva prepreka vccini da tako i postupi, Pitanjc kojc odmah sledi je. medutim. moze li demos s prai'Om ciniti ono sto mo::c da cini iii. da upotrebim drugaciju terminologiju. ima li on ovlascenje da ucin1 ono sto je u njegovoj moci da ucini, Izrazcn na ovaj nacin. argument Ju demos moze s pravom koristiti demokratski proccs kako bi unistio demokratiju. u istoj meri je lose konstruisan kao i prethodni urgument po komc vecina moze s pravom lisiti manjinu njenih prava. Posto su ta elva argumenta u sustini istovetna, dilema je i u jednom i u drugom slucaju lazna. Ako je pozeljno da narod treba da vlada sobom na demokratski nacin. ne moze biti celishodno da takva vladavina treba da bude ncdemokratska. Ako !judi veruju da je demokratija pozeljna i opravdana. logicki je nemogucc da istovrcmeno veruju i da jc nepozcljna i cia. na taj nacin. opravdaju to sto unistavaju demokratski proces. Nista u istorijskom iskustvu ne ukazujc na to da dcmokratija nc mozc doziveti slom. Ali !judi odani clemokratskom procesu logicki se osccaju obaveznim da podrzavaju prava potrebna u clemokratskom proccsu. Ukoliko svcsno krse ta prava. time izjavljuju da taj proccs zele da odbace. KRITJC'AR: Ti nastavljas da izbegavas argument koji ja zclim da izncsem. Tvoje vesto baratanje logikom stvara samo slahasnu prcpreku tiraniji vecinc. I evo nas opet na pocetku: potrcbnc su institucionalnc garantijc materijalnih prava i pravicnih ishoda. a ne samo formalnc procedure! PRISTALICA: Protiv toga nemam nista. U praksi. mcautim. clemokratski proces ncma mnogo izgleda da opstanc ako !judi u jcdnoj zemlji u svojoj vecini ne veruju da je on koristan i pozcljan i ukoliko ta uvercnja nisu utkana u njihove navike. praksu i kulturu. Odnos izmedu dcmokratskog procesa i primarnih politickih prava i nijc toliko apstraktan kao sto izglcda. On je sasvim clostupan prakticnom i zdravom razumu. Razmisljajuci u clcmentima i uslovima svog politickog sistema. demokratski orijcntisan narod.

njegovi intclektualci, njegovc politicke vodc i njegovi pravnici svakako uvidaju prakticnu potrebu za primarnim politickim pravima i za njihovom zastitom. Samim tim, kod generalno demokratski oprcdcljenih !judi. verovanjc u pozeljnost primarih politickih prava moze sasvim vcrovatno da postanc nerazdvojno od njihovog verovanja u demokratiju kao tabu. U jcdnoj stabilnoj demokratiji zato ce privrzenost zastiti svih primarnih politickih pnl\ a postati bitan element politicke kulture. posebno ako tu kulturu stvaraJu, tumacc i prenose !judi koji imaju narocitu odgO\ornost kod tumaccnja i ostva. . . nvan_1a prava - pravmc1, na prnner. Ukoliko demokratski proccs i primarna politicka pr~l\a koja su :za njcga potrebna nemaju ovahu podrsku politicke kulture naroda. mali su izglcdt da se taj proces odrzi. KRITICAR: Mozda ono sto je potrebno da sc nbezbcdi njl:gm opstanak u pravom smislu jeste sudstvo koje bi imalo ust<l\ na o' la;cenja da podri;l\ a fundamcntalna prava bcz obzira na to sta \ccina zeli. PRIST ALICA: Ako dcmokratski proccs nc moic da sc odrzi u jcdnoJ slaboj iii neprijatcljskoj politickoj kulturi. tesko JC vcrovati da cc primarna politicka pra\a na duZi rok sacuvati sudmi iii bilo koja druga institucija. Svakako neces od mcnc traziti da poverujcm da bi JCdan usta\ ni sud. sa ovlasccnjem da stiti sustinska prava, sprecio rusenje demokratije kojc su izvelc snagc diktature u ltaliji 1923, Nemackoj 1933, C'ilcu i Urugvaju J 973, tako daije 1 KRITICAR: ('ak i ako ne postoji konflikt izmedu dcmokratskog proccsa i sirokog spektra fundamentalnih prava koja su tom proccsu potrcbn3, to jest primama politicka prava, moguce je da u umerenim i cfikasnim dcmokratskim sistemima podrzanim dcmokratskom politickom kulturom. dodc s \Tcmcna na vreme do pogrcsaka u sfcri zastitc primarnih politickih prava - slobode govora, na primer. Zar nijc. mcdutim, mogucc da se jcdnim alternativnim proccsom ovakve greske ispravljaju, a da sc pri tom u vccoj meri ne steti demokratskom procesu? Mnogi Amerikanci vcruju da to mozc biti nczavisno sudstvo, ovlasceno da proglasi neustavnim zakonc kojima sc krse ustavom propisana prava. Tvoj tretman primarnih politickih prava takode ostavlja otvorenom mogucnost da se dcmokratskim proccsom mogu stctiti i druga prava i intcresi izvan kruga onih koja se racunaju kao primarna politicka prava. Ranijc sam rekao da sc dcmokratskim procesom mozc povrcditi nacclo sustinskc jcdnakosti. bilo propustanjem da se podjcdnako uzmu u obzir s\aciji intcrcsi bilo krnjenjcm intercsa koji su toliko bitni da bi trcbalo da budu ustavno nepovrcdivi. U tom slucaju. cak i ako bi sc savrscno ocuvala primarna politicka prava svakog gradanina i na drugi nacin osigurao podjcdnak trctman. dcmokratskim procesom bi se moglo povrcditi neko ncotudivo dobro. interes iii pravo.

254

INTERESt, PROSVECENA INFORMISANOST I SLOBODNA RASPRAVA

PRlSTALICA: Vi koji insistirate da matcrijalno relevantni ishodi treba da imaju prioritet u odnosu na demokratski proces. morate vcrovati da .z:natc kakvi ti ishodi treba da budu. Ali. sta vas, prccizno. ovlascuje da t\Tditc kako posedujete to superiorno saznanjc'? Zar sc time nistc nasukali na istt onaj greben na koji je naletela tvrdnja sistema staralastva da jc ono supcriornije u odnosu na demokratiju'? U krajnjoj liniji vasa tvrdnja da znate koji materijalno rclcvantni interesi treba da budu zasticeni od demokratskog proccsa. sama jc po scbi protivrecna. Ne mozete. naime, nikako saznati sta Sll intcrcsi drugih. da nc govorim o vasim sopstvenim, ukoliko dobro nc poznajctc tc drugc i ukoliko o tome ne raspravljate sa drugima. Takva rasprava bi trebalo da hudc slobodna, lisena ogranicenja i bez prisile. No. ako do tahc raspra\ c trcba da doclc. ti drugi cc, osim ako im je sposobnost sazna\ anJa ozbiljno poremccena. razumeti svoje intercse i u punoj meri ih saopstiti. sto cc btti slucaj i sa vasim sopstvenim. Kako onda mozetc opravdati tHdn.Ju da stc halit!kovaniji da shvatite njihove interese ncgo sto bi to oni sami bili u -.tan_Ju u samoj raspravi'? KRITI(AR: Bio bi u pravu da su sve nase r<lspra\c slobodne. neomctanc i bez prisile, ali nazalost mi ne zivimo u takvom svctu. PRIST ALICA: Slazem se. Ipak hocu da kazem da je dcmokratsk i proccs u tom pogledu daleko superiorniji od bilo kojc alternative. Iako je tacno da se kriterijumi tog proccsa nikad u stvarnosti sasvim nc ispunjavaju. to nc znaci da u njemu gradani ncmaju bas tahu mogucnost slobodnc i neometane rasprave. Nema te alternative demokratsknm proccsu i tako visokog standarda koji bi mogli posluziti za prakticno poredenje. KRlTIC'AR: Ti uporno kruzis oko onoga Sto hocu da istaknem. I daljc opisujes dcmokratski proces u idealnim tcrminima. iako kao i ja dohro znas da stvarna praksa politickog zivota u dcmokratskim zcml.Jama nikad nc dostize idealnc standardc. Ccsto. a mozda i gotovo uvck. ta praksa je daleko ispod idealnog merila. U takvim slucajevima, cak i iz tvog ugla mogu sc konstatovati ozbiljne nepravde. lnteresi nckih gradana jednostavno se nc uzimaju u podjcdnakoj mcri u obzir. Cak i kad nc bi bilo drugih povreda ovog naccla, takvi slucajevi sigurno traze neki altcrnativni proccs kojim bi sc garantovalo pravo na ispravan ishod. PRISTALICA: Ako sam mozda propustio da uocim tvoj argument. to jc zato sto sam :Zeleo da uvidis kako sukob za koji mislis da postoji i11nedu postupka i sadrzine nije uistinu sukob izmcdu matcrijalne pravde iii prava. i demokratskog proccsa. Naprotiv, time se pokazuje jcdan ncdostatak tog procesa. Takav zakljucak nijc samo teorijskog karaktcra. On ima i praktican znacaj jer nas obavestava da resenjc nc moze biti u namctanju ograniccnJa

255

demokratskom procesu ili u garantovanju ispravnog ishoda putcm ncke alternative ili, mazda. snizavanjem nivoa dcmokratskog procesa. Umesto toga. rcenje treba potraziti u poboljsanju demokratskog proccsa - da bi postao uistinu demokratski. KRITIC AR: Siguran sam da sc do sada nismo suocili sa glavnim razlikama u nasim gledistima. Ranije si primetio kako treba razlikovati tri posebne vrstc konkrctnih prava iii dobara. Do sada smo govorili samo o materijalnim pravima i dobrima koja su intcgrisana u sam dcmokratski proccs. pretpostavljajuci pri tom da ovaJ proces rdativno dobro ispunja\ a odgovarajuce kriterijume. Tvoja poslcdnja tcza podscca me. mcdutim, da nam jos uvck ostaje da razmotrimo pitanjc realne mogucnosti ost\ arenja i l i prakticnc izvodljivosti. Tvoja zelja za poboljsanjcm dcmokratskog proccsa zvuci lcpo kao idealan cilj. ali u praksi to resenjc mozc hiti tczc 1zvodljivo ncgo. recimo. uspostavljanjc ustavnih garancija i jcdnog 'iscg suda koji bi b1o nadlezan za kontrolu njihovog sprovoclcnja. Drugo. nisi se suocio ni sa problemom koji posta\ ljaju matcrijalna konkretna prava iii dobra koja su spofia.\'na u odnosu na dcmokratski proccs. ali su mu i pored toga potrebna. Cini mi sc da tu dolazi do izrazitog paradoksa. Trece, ne govoris ni o problemu (nih pojcdinacnih prava ili dobara koja jesu spoljasnja u odnosu na demokratski proces. ali mu nisu i potrcbna: ona su. meclutim. potrebna ako treha zastupati idcju o sustinskoj jednakosti i nacelo podjednakog trctmana svih interesa. Pomcnuo si primer postcnog sudenja u krivicnim stvarima, a ja bih mogao da navedcm i druge.

*
Iako se rasprava izmeclu pristalicc i kriticara ovdc prckida. ostavljajuci neke kljucne problcme nerazrcsenim. pre no sto im sc vratimo u slcdccem poglavlju. zelim da naglasim znacaj argumcntacijc koju zastupa pristalica. Prctpostavljena nesposobnost demokratskog procesa da garantuje pnzeljne ishode jc u znacajnoj meri vestacka. Treba odbaciti. kao sto je ucinio pristalica. uobicajeno suprotstavljanje matcrijalnog i procesnog. Za demokratski proces jc osobeno da su materijalna pojcdinacna prava. dobra i interesi njegov nerazdvojni dco, iako se misli da su oni ugrozcni njime. Meclu njima jc i pravo na samoupravu putem demokratskog procesa. Ono nimalo nije trivijalno vee toliko fundamcntalno da su ga tvorci amcricke Deklaracije nezavisnosti nazvali .. ncotuclivim". Ovo pravo na samoupravu nije ni samo .Jormalno-proccsno" karaktera. jer demokratski proccs nijc ni .. samo proces" a ni ,.samo formalan". Taj proccs nijc ,.samo proccs' jer je istovremeno i znacajna vrsta distributivne pra\de (to jest, pravde kojom se vodi racuna o interesima svih). Njimc sc. naimc. regulise raspodcla kljucnih rcsursa moci i vlasti, i time uticc na raspodelu svih ostalih bitnih

256

resursa. Pravo na demokratski proces nije ni .. samo formalno" jcr jc. da bi se sprovelo u zivot. potrebno da postojc S\ i rcsursi 1 svc mstitucijc vczanc za njegovo postojanje. U meri u kojoj O\ oga nema - ncma ni samog dcmokratskog proccsa. To pravo nije ni neki .. cisto apstraktan zahtcv". Rcc JC. naprotiv. o zahtevu za svim opstim i pojcdinacnim pravima - u sfcri mora Ia. zakona. usta\ a - koja su ncrazdvojiva od njcga. poccv od slobodc govora. stampe i okupljanja. pa do prava stvaranja opozicionih stranaka. To sto autoritarni upravljaci nastoje svim silama da unistc S\'C mstituujc rotrcbne demokratskom prOCCSU, pokazujc koliko SU S\CSlli cinjcnicc da Ia) proccs nije .. samo formalan". vee sposoban da dovcdc do strukturnc promcnc njihovih rezima. Posmatran iz tog ugla. dcmokratski proccs pruza l_1udnna siroku kpczu prava. sloboda i resursa dovoljnih da im sc omoguci puno uccscc u S\o_Jst\u ravnopravnih gradana u postupku donoscnja kolektivnih odluka koJc ~u za njih obaveznc. Ako odraslc osobe moraju uccstv mat1 u kolcktivnom odlucivanju da bi zastitilc S\OjC intercse. uklJUCujuci i S\O)C mtcrcsc kao cJanova zajcdnicc. da bi razvili svojc ljudske sposobnosti i dclov ali kao samoc.talna i moral no odgovorna bica. onda jc dcmokratsk i proccs potrcban 1 u te ~ vrhe. Vidcn u tom svctlu. ovaj proces nije samo bitan za _1edno od na_1v ai:niji11 politJckih dobara - pravo naroda da sam sobom vlada - vee JC 1 on sam jcdan bogat svczanj sustinskih dobara i kvalitcta.

257

POGLAVLJE 13.

PROCES PROTIV PROCESA

Zakljucak iz prethodnog poglavlja ne otklanja mogucnost da demokratski proces ne moze da ometa znacajna materijalna pojedinacna prava iii da steti uslovima neophodnim za ostvarenje pravdc. Kao sto jc u prethodnom dijalogu istakao kriticar, to se moze dogoditi na tri nacina. Prvo, nekc grupc, najcesce vecina, mogu pribeci nesavrsenom demokratskom procesu kako bi povredili pojedinacna prava koja su bitna za sam taj proccs. na primer slobodu govora. Posto se u praksi strogi kriterijumi dcmokratskog proccsa nikad u potpunosti ne ispunjavaju, cak i u najdemokratskijim zemljama u tom smislu ima nedostataka. Drugo. prava i dobra van opseg:a proccsa. ali potrebna za njegovo funkcionisanje, mogu biti lose zasticena. Na primer, nepismcnost, siromastvo i nizak drustveni polozaj u stanju su da lise ncke gradane podjednakih i odgovarajucih mogucnosti da uccstvuju u odlucivanju. Trece, odluke donete u demokratskom postupku, savrsenom iii nesavrscnom, mogu i pored toga dovesti do povrede prava, interesa iii dobara koji nisu nuzni u tom postupku, ali su potrebne prema nacelu podjcdnake sustinske vrednosti (svaeijih interesa). Na primer, osumnjicenima za krivtcna deJa cesto se ne osigurava posteno sudenje. Ove tri mogucnosti nazvacu, kratkoce radi, ,povrede" iii ,nedostaci"'. Medutim, ako podemo od toga da su, kako realnost zahteva, kolektivne odluke nuzne. onda ce svaka alternativa savrsenom iii nesavrsenom demokratskom procesu donosenja kolektivnih odluka zahtevati kao uslov neki drugi proces sa istom svrhom. U prethodnom poglavlju videli smo da ono sto izgleda kao jednostavan i neposredan sukob izmedu proccsa i sadr:Zine. u stvari podrazumeva daleko slozeniji sukob izmedu jednog niza materijalnih (sustinskih) dobara i drugih eventualnih dobara. Sada, pak. vidimo da celishodna resenja ovih sukoba zahtevaju odmeravanje vrednosti demokratskog procesa nasuprot vrednostima kakvog alternativnog procesa. Ono sto je pocelo kao sustina protiv postupka prctvara sc u - proces protiv procesa. Za koji proces donosenja kolektivnih odluka je moguce reci da postize najbolje rezultate u pogledu materijalnih ishoda? Postoje li realne alternative za bolja resenja od onih koja pruza demokratski proces? Kao sto je u dijalogu rekao pristalica, ne hi bilo ispravno odreci se demokratskog procesa samo zato sto se ponekad njime ne postizu moralno ispravni ishodi. Bilo bi neispravno da se to ucini i ako se njegovi nedostaci mogu ispraviti svrsishodnim poboljsanjem procesa. A cak i da to nijc mo258

guce, to bi trebalo uciniti samo ako bi umesto njega mogla da se pronadc alternativa sa znacajno vecim izgledima na uspeh. Sematski uzeto. nedostaci demokratskog procesa pri pokusaju postizanja zeljenih materijalnih rezultata mogu se ispraviti na samo cetiri nacina. (I) Demokratski rezim moze biti zamenjen nekom drugom \Tstom rezima. No, posto smo ovu opciju odbacili, pretpostavicu da stvar nijc u tome da se demokratija zameni nekim alternativnim politickim sistcmom. Umesto toga, treba pronaci realnu alternativu kojom bi se ispravljale samo izvcsnc specificne odluke, konkretni zakoni iii politicke mere u okv1ru postojeccg sireg demokratskog sistema. (2) Na taj nacin, jedan nesavrseni demokratski proccs moze se poboljsati. (3) Specificne nedostatke koji proizlaze iz demokratskog proeesa (savrsenog iii nesavrsenog) moguce jc ispraviti putem nedemokratskog procesa. (4) Najzad ako (2) i (3) nisu izvodljivi, mogucc je prihvatiti izvestan nivo povreda kao ccnu koja se mozc tolerisati zbog prednosti samog procesa. Ako bi ta cena. medutim, bila previsoka, jcdina opcija bila bi ponovno preispitivanjc opcijc (I).

NEIZBEZNE NESA VRSENOSTI U FUNKCIONISANJU DEMOKRATI.JE

U realnom svetu, kao sto su se nasi sagovornici slozili ... demokr::Jtskc zcmlje" nikad nisu u potpunosti dcmokratske, jer neizbezno u nekim aspektima ne ispunjavaju potrebne demokratske kriterijume. I pored toga. nas sud o ostvarljivim alternativama delom zavisi od toga kako demokratski proces funkcionise u praksi. Rescnje koje bi odgovaralo nekoj zcmlji u kojoJ dcmokratija jedva ili lose funkcionise imamo dosta razloga da odbacimo ako je rec o zemlji u kojoj demokratski proccs funkcionisc dobro. Ocigledno je potrebno da imamo u 'idu nekc konkretnc sistcme. Kakvi bi oni trebalo da budu? Predlazem sistcmc koji vee postoje u grupi zemalja koje obicno shvatamo kao ,demokratije". Posto se ovo resenje nekim citaocima moze ucini nejasnim i proizvoljnim. jos jednom cu, da bib oznacio ,demokratsku zemlju", upotrcbiti izraz o komc cc biti rcci u dalj im poglavljima, to jest izraz ,poliarhija" Kao sto cemo kasnije vidcti. poliarhija jc rezim sa jedinstvenom skupinom politickih institucija koje, uzcte zajedno, razlikuju nju od drugih reZ:ima. 0 poliarhijama se moze misliti kao o sistcmu vladavine u kome su institucije, potrebnc u dcmokratskom procesu, iznad izvcsnog praga, to jest nivoa. lako su poliarhije do sada najpotpunijc istorijsko dostignuce demokratskog procesa u okviru nacionalne drzavc (drzavc-nacije ), ono sto je do tada na tom planu postignuto dalcko jc od kriterijuma za taj proces o kojima je bilo reci u osmom poglavlju. Kao sistem demokratije vclikog teritorijalnog obima u realnom svetu, poliarhija jc do danas najbolji sistem, ali je po idealnim standardima ona tek drug1 posle najboljeg.

259

Nase pitanje stoga glasi - na koji se nacin bitni nedostaci mogu najbolje ispraviti u zemlji u kojoj je sistem vladavinc poliarhija. to jest ncsavrsena demokratija? Nasa cetiri moguca resenja sada postaju: ( 1) zameniti poliarhiju ,ne-poliarhijom'; (2) poboljsati funkcionisanjc poliarhije: (3) u specificnim slucajevima, zameniti nesavrsene demokratske procese nckom IZvodljivom nedemokratskom alternativom, kakva je vrhovni sud: ( 4) ako nista od ovoga nije prakticno moguce, nastaviti sa donosenjem relevantnih kolektivnih odluka u uslovima nesavrsene demokratije osobene za poliarhiju. Moguce je s pravom upitati se da li se ovakvim trctiranjem naseg problema mogu naCi najvazniji elementi resenja (sto sam sklon da mislim) kad je rec o osobenostima svake pojedine zemlje. Ali pri tom je, po mom misljenju, korisno razmotriti neke opste aspekte problema. Dalji dijalog pristalice i kriticara moze nam u ovom pogledu pomoci.

POVREDE PRA VA I DOBARA VAN DEMOKRATSKOG PROCESA, ALI POTREBNIH TOM PROCESU
KRITICAR: lako si do sada nasiroko raspravljao o pitanju prava iii dobara koji su u sklopu samog demokratskog proccsa, nisi se suocio i sa mogucnoscu nedostataka iii povreda do kojih moze doci u slucaju onih prava dobara koji izlaze iz kruga tog procesa, ali koji su mu potrebni. PRISTALICA: Nisam siguran na sta mislis. KRITICAR: Slazes li se da su za delovanje demokratskog procesa potrebni izvesni uslovi'? PRISTALICA: To je savrseno jasno. KRITICAR: Onda, koji su to uslovi? PRIST ALIC A: Pa dobro, ideal no uzev, grad ani bi trebalo da se angazuju u politickom zivotu kao politicki jednaki medu sobom. Kao sto sam vee rekao, da bi gradani bili politicki jednaki trebalo bi da imaju sva prava. obaveze i mogucnosti koje sc podrazumevaju kriterijumima demokratskog procesa. Ali - a mislim da je to ono sto hoces da znas - pri tom ta prava. duznosti, mogucnosti i sve ostalo ne mogu postojati ukoliko. na primer, mnogi kljucni politicki resursi nisu raspodeljeni prilicno podjcdnako. Rec je o onom stepenu jednakosti koji je Tokvil mislio da je nasao medu Amerikancima, a u svakom slucaju medu odraslim gradanima-muskarcima, u tridesetim godinama XIX veka. Mislim na imovinu, bogatstvo, prihod, obrazovanje, drustvenu poziciju, informisanost i slicno. KRITIC AR: I rna li i drugih us lava? PRISTAL!C A: Kao sto sam ranije pomenuo, demokratija ne mozc postoJati ukoliko !judi ne veruju u nju. U stvari. za Tokvila su uverenja, obicaji. navike bili cak vazniji od ustava i zakona, jer bez podrske opsteg uverenja.

260

pravni sistemi postaju besmisleni - sto je bio slucaj, kako jc on verovao, u nekim zemljama Juzne Amerike u njegovo vreme. KRITIC AR: Znaci da u meri u kojoj uverenja, drustveno-ekonomske jednakosti i drugi bitni uslovi nedostaju, proces donosenja kolektivnih odluka predodreden je da bude manje demokratski'? PRIST ALIC A: U svakom slucaju. KRITICAR: Nije li takode ocigledno da je ono sto nazivamo poliarhijom nesavrsena iii drugostepena demokratija posto uslovi potrebni savrsenom demokratskom procesu ne postoje? PRISTAL!CA: Apsolutno! KRlTICAR: Ali zasto ne postoje ti potrebni uslovi') Sla:Zes li se da za to ima dva razloga: iii su oni nemoguci pa se jednostavno ne mogu ostvariti. iii. iako su moguci, do sada nisu bili ostvareni? PRISTALICA: Ne vidim kako mogu protivreciti tako ociglcdnoj propoZICIJI.

KRITIC'AR: A zbog cega nisu bili ostvareni? Po mom misljenju, iii vc-

cina gradana koja zeli da ih ostvari nijc u stanju to da ucini zbog nesavrsenosti u demokratskom procesu, iii opet takva vecina to i nc :Zeli. Zar nijc tako? PRIST ALICA: Tvoj logicki argument svideo bi se srednjovekovnim filozofima. Mislim da si do sada u pravu. KRITIC AR: Ipak, ako se nesavrsenostima u demokratskom proccsu sprecava vecina gradana da ostvari uslove potrebne za politicku jednakost, zar ne bi onda jedini nacin bio da se to postigne kakav nedemokratski proces. Slicno tome, ako vecina ne zeli da stvori uslove potrebne za demokratski proces, zar nije takode tacna da se do potrebnih uslova moze doci jedina putem nedemakratskog procesa? PRIST AL!CA: Pretpostavljam da se to ne mo:Ze uciniti, bar ne u kratkam roku. U duzem periodu uverenja se menjaju. Ali cini mi se da si zamalo izgradio klopku za svoj sopstveni argument. Uzmi svoju prvu alternativu. U tom slucaju ce manjina koja je u stanju da spreci veCinu da vlada morati takodc da se suprotstavi daljoj demokratizaciji. Na taj nacin se na te navodne staraoce svakako ne moze racunati da ce dovesti do vece demokratijc. U drugom slucaju ce, pak, manjina koja je za vecu dcmokratiju morati da nametne svoju vladavinu odbojnoj vecini. Parafrazirajuci Rusoa, manjina bi trebalo da prisili vecinu da bude slobodna. Ali u generalno demokratskom sistemu ne vidim kaka bi to bilo politicki izvodljivo. Rczutat je da si. iako si lepo izlozio problem. u stvari blokirao mogucnost dolazenja do ostvarljivog resenja. KRIT!CAR: Ko je sada shalasticar? Ti si sada apstraktnim rezanovanjem bas dokazao da Ustavni sud SAD ne postoji. Cestitam! PRIST ALIC'A: Mazda se razlikujema oko toga da Ii Vrhovmi sud zaista pobija moj argument.
261

KRITICAR: Siguran sam da se oko toga ne slazemo. No. ako si u pravu. ms1 li i ti ostao bez resenja. PRIST ALICA: Ne, jos uvek ima dva resenja. Prvo, spreman sam da prihvatim neke nedostatke i povrede prava kao podnosljivu cenu za postojanje demokratskog procesa, cak i ako se nesavrseno realizuje. To mozes nazvati i - ,nerdenje"', ali tvoje neresenje moze biti moje resenje. Drugo. kad sam se s tobom malocas slozio oko kratkog roka, izneo sam mogucnost nastanka dugorocnih promena u javnom mnjenju. Mislim da se jamo mnjenje u dcmokratskim zemljama krece ka sve vecem zalaganju za ideje sustinske jednakosti i podjednakog tretmana interesa svih. Demokratske kulture imaju znatan kapacitet ispravljanja sopstvenih promasaja. I. na duzi rok. opstc misljenje !judi obicno u demokratskim zemljama j preovlada. KRJTICAR: Vidim da se razlike medu nama mozda svode na donoscnjc prakticnih ocena realne mogucnosti alternativnih resenja. a nc na vise teoretska pitanja. No, jos uvek imamo da ramotrimo trcci tip nedostataka: povrcdu fundamentalnog interesa, dobra iii pojedinacnog prava koJi n1su sastavni deo demokratskog procesa niti su bitni za njegovo ispravno funkcionJsanJe.

INTEREST NEBITNI ZA OEM OKRA TSKI PROCES

prethodnom poglavlju pristalica demokratije istice da oni kao sto jc njen kriticar, koji insistiraju na tome da sustinski ishodi treba da ima.1u prednost nad demokratskim procesom. moraju objasniti kako znaju kakvi ovi ishodi treba da budu. Primedbe u tom smislu nagovestavaju tri pitanja. Prvo je epistemolosko. Kako mozemo da :::nwno sta su interes1 neke osobe i. posebno, njeni .Jundamentalni" interesi? Drugo pitanje jc sustinsko. to jest vezano za sadrzinu. Lepo je. naime. govoriti o intcresima koji su toliko fundamentalni da u demokratskom procesu moraju biti nepO\redivi. ali je konkretno pitanje koji su to interesi i kojim osnovima opravdavamo njihovu nepovredivost? Trece pitanje je proceduralno iii institucionalno. Na koje se procese iii institucije moze racunati u zastiti tih interesa?

Kako mozemo znati?

Prema jednom argumentu u odbranu demokratskog procesa na prvo pitanje ne postoji racionalno opravdan odgovor. U isto vreme. medutim. on znaci i pokusaj umanjenja antidemokratskih mogucnosti ovog stava tako sto on postaje polazna tacka: ( 1) Ako nijedan moralni zahtev nije vredniji od drugog, onda svi zahtevi imaju podjednaku vrednost. (2) Ali ako su svi zahtcvi podjcdnaki, svi oni koji imaju razlieite zahteve takode su medu sobom jednaki; drugim rccima, niko se s pravom ne moze smatrati supcriornijim iii inferior111Jim od drugih u pogledu svojih zahteva. ( 3) U tom slucaju svako trcba na 262

podjednak nacin da ucestvuje u procesu dolazenja do konsenzusa. ( 4) Do odluka koje zavise od moralnih zahteva treba zato doci kroz participativni proces u kome ce se na kraju, bar idealno. doci do konscnzusa.l Bitan nedostatak argumenta ove vrste. kako insistiraju moralno skepticni kriticari. jeste u tome sto on sam sebe pobija. Ako nijedna moralna propozicija nije bolja od bilo koje drugc. onda varijante (3) i (4) koje su svakako moraine pretpostavke (iii neposredno zavise od tahih prctpostavki) nisu ni same bolje od ostalih. Ukratko, zasto bi !judi tri'ha/o da uccstvuju kao jednaki subjekti? Zar ne bi bilo isto tako opravdano reci - posto ni jedan moralni stav nije superioran u odnosu na neki drugi - da prihvatiti ( 3) i ( 4) nije opravdanije nego prihvatiti tezu da jaci treba da prevagnc? Ipak, pitanje i daljc ostaje otvoreno. Kako mozemo znati sta su ncciji intcrcsi? Sklon sam da odbacim glediste, inace izrazeno u prethodnom dijalogu, da su svi zahtevi za moralnim razumevanjem sustinski ncvazeci. Umesto toga predlazem sledece: bzteres iii dohro (dobrobit) neke osohe ji' S\'e ono .\'to takm osoha odahai' u:: najpunije moguc:e ra::umevanje pos/edica koji' mogu nastuti i::: takvog izbora i njegon'/1 najrelevalltnijih altanatim. Reci da je u interesu osobe A da joj se posteno sudi u kri vicnom postupku isto jc sto i reci da ce ona, ukoliko je shvatila posledice bilo postenog bilo nepostenog sudenja, insistirati na postenom sudenju. Kriterijum ,prosvecenog razumevanja"' sad se moze bolje objasniti ako se kaze da osobe koje shvataju svoje interese na gore izlozeni nacin poseduju ovakvu vrstu razumevanja sopstvenih interesa.~ Rekavsi .,najpunije moguce razumevanje'', namerno sam se povukao sa ivice provalije u koju bismo upali da smo kazali ,puno razumevanje" jer ovim poslednjim bi se podrazumevalo prethodno iskustvo, kao i sve rclevantne alternative. sto jc u striktnom smislu vee unapred nemoguce.3 Ali, da nije ova definicija prazna? Ako nije, kako bi trebalo da se pnmem na drugu osobu? To mozemo uciniti jedino kroz proces ,prosvecene
I Ako sam ga dobro razumeo. to jc u sustini Botvinikov stav ( 19!<4 ). a on je. pak. koristio Vitgcnstajna. narocito njegova lstra:imnja.

2 Slican je pristup u Rolsovoj raspravi o .. Definiciji pojma 'dohra u plww,ima ::a ::.i\'0!" i .. Smi.i:ljenoj racionalnosti'' ( 1971. 407-424 ). Rols poredi svoj pojam smis1jene raciona1nosti sa g1edistem Sidzvika. koji .,ukupnu buducu dobrobit osobc karaktcrise kao ono sto ona sada ze1i i cemu tezi. ako su pos1edice svih mogucih pravaca ponasanja koJi mu stojc na raspolaganju. u sadasnjem trenutku precizno prcdvidljivc (za tabu osobu) i odgovarajucc zamis1jene kao materija1izovane" ( 416-417).
3 Konolijevom definicijom ..intcresa" zaista se postav1ja ovaj strozi potencija1ni us1ov: .. Politika 'x' je vise u interesu osobe A nego po1itika 'y'. ako bi A. da je mog1a da iskusi dejstvo obe te politike, izabra1a 'x kao is hod koji bi ze1ela za scbe. lako mi vise odg(l\ ara moja pondto 1abavija formu1acija, u praks1 su obe dcfinicije usmcrcnc prcma potrcb1 ovakvog misaonog eksperimenta. pa bi takav po<>tupak svakog ocenjivaca verovatno do\-co do slicnog resenja.

263

simpatije pomocu koga pokusavamo da shvatimo zeljc. potrcbe i vrednosti drugih ljudskih bica i putem misaonog ekspcrimenta u kome nastojimo Ja zamislimo sta bi oni odabrali da cine da su sin atili poslcdice svog izbora. u meri u kojoj u tome uspemo. maze se reci da raspolazcmo .. prosveccnim razumevanjem" interesa drugih !judi. Medutim. posto smo i sami ograniccni sopstvenim razumevanjem. nas misaoni ekspcriment je sustinski nesavrscn. jer je zasnovan na nasem sopstvenom nedovoljnom pozna\'anJu. na nasim prcdrasudama. ubedcnjima. strastima. Dakle. i nasc sopstvcno prosvcceno razumcvanjc podlozno je pogreci. Treba li odbaciti ideju o prosvecenoj simpatiji zato sto jc ncizbczno nesavrsena'? Da li nas ona tera da donosimo sudove do kojih u svakom slucaju nismo u stanju da dodemo? Cinjenica je da mi zaista donosimo sudove o interesima drugih. Stavise. oni su. po nama. ponekad razumni a ponekad ne. Kako opravdati roditeljsku vlast ako vcrujemo da jc roditcljima ncmogucc da bolje od dece donose sudove o interesu Jece'-' Donoseci takvc sudove, mi polazimo od toga da pri tom koristimo prosvecenu simpatiju. Takode prctpostavljamo da smo u stanju to da cinimo. na primer. kad pokusavamo da prosudimo jesu li neke odraslc osobe nesposobnc da sc brinu o svojim sopstvenim osnovnim interesima. pa zbog toga moraju biti stavljcnc pod roditeljsku (starateljsku) vlast. Tu istu vrstu simpatije primcnjujemo i post hoc. kako bismo prosudili jesu li oni koji vrse roditeljsku vlast to cinili na pravi naCin iii su je zloupotrebili. Po svoj prilici isto to cinimo i kad pokusavamo da odvratimo druge odrasle osobe - na primer. clanove porodice iii prijatelje - od neke akcije za koju verujemo da jc pogresna. Ovakva prosvecena simpatija, prema tome. redovan je pratilac nascg svakodnevnog zivota. Sve ovo bi trebalo da bude reenje epistcmoloskog problema intcresa. to jest. problema njihovog identifikovanja. Moguce je i upitati se kakav je odnos ovog resenja prema pretpostavci licnc autonomije koja. kao sto znamo. nije epistemoloska pretpostavka nego pravilo smotrenosti koje valja koristiti kod donosenja kolektivnih odluka. Pretpostavimo sada da svi gradani zaista zasnivaju svoje sudove, kad je rec o tim odlukama. na prosveccnom razumevanju svojih interesa, ukljucujuci i brigu o drugima i o sopstvenoj zajednici. Kako bismo u tom slucaju mogli opravdati tvrdnju da ono sto jc A izabrao nije u njegovom interesu'? Ako to mozcmo. znaci da polazimo od pretpostavke da raspolazemo privilegovanim znanjcm koje nije dostupno osobi A i koje znaci apsolutni standard, nezavisan od prosvecenog razumevanja kojc ta osoba ima o sopstvenim zeljama. potrebama i idealnim vrcdnostima. Medutim. kao sto sam rekao, u proteklom vcku sve pokusajc da se ovo misljcnje dokaze razbili su napadi kritike. S obzirom na pretpostavku o prosvecenom razumevanju, obracanje (u drugom stcpenu). daklc. izvan sopstvenog suda osobe A. nekoj visoj sudskoj instanci koju cine nezavisne sudije naoruzanc superiomim znanjem o tome sta je dobro za A - nc bi nikad moglo da se opravda. 264

Obrnuto, ako nismo u stanju da pretpnstavimo da su svi gradani rukovodeni prosveccnim razumevanjem sopst\cnih interesa. zahtev za licnom autonomijom kad je rec o odredivanju onaga sto je najboljc za samog pojedinca, tesko bi mogao da se smatra epistcmoloskim nacelom. I bas zato sto ne mozemo pretpostaviti da su gradani nesumnjivo rukovodeni prosvecenim razumevanjem sopstvenih intcresa, pretpostavka licnc autonomijc kod donosenja kolektivnih odluka i nije epistcmoloska pretpostavka vee samo pravilo celishodnosti.

Koji su interesi pretezniji od demokratskog procesa'?

Za koje se interese u tom slucaju moze opravdano rcci da su ncpovredivi u demokratskom procesu iii. pak, u S\ akom drugom proccsu donosenja kolektivnih odluka'! Po mom misljenju. sasvim jc razlozno da nUcdan intercs nc bi trebalo da bude nepovrcdiv. izuzev naravno onih koJ i su ncrazdvojni za sam demokratski proces, iii su za njega od sustinskog /nacap. Demokratski orijentisan narod ne bi ugrozio ovu siroku oblast mtcrcsa. os1111 greskom. a takav bi narod mogao i da se odluci za stvaranjc institucional111h mera za sprecavanje ovakvih pogresaka. Mcdutim. izvan tog sirokog domcna. demokratski narod moze slobodno odlucivati o onim politickim merama koje smatra najboljim. sto ukljucuje ravnotezu izmcdu slobode i kontrolc nad njom, nacine resavanja sukoba interesa. organizaciju i kontrolu privrede itd. Ukratko, prava sfera u kojoj se donose politickc odluke lezi izvan ncpovredivih interesa demokratskog naroda za ocuvanjc dcmokratskog proccsa. Pomocu demokratskog procesa i svih ostalih uslova vezanih za njega, gradani su u stanju da uzivaju najvccu mogucu kolektivnu slobodu u odlucivanju 0 zakonima i nacelima pod kojima zelc da zive. Sasvim je prirodno za osobu A da oseca kako niegmi najdubiJi interesi i ciljcvi trcba da budu nepovredivi. lsti je slucaj i sa osobama B i C. .. I clanovi najprivilegovanije grupe ce. po svoj prilici. svoje interese smatrati ncpovredivim, narocito zato sto se oni. po njihovom misljcnju. poklapaju sa interesima drustva kao ccline. Ne izncnaduje zato sto sc imovinska prava cesto isticu kao prete:lna u odnosu na demokratski proces. Pripadnici neprivilegovanc grupe isto tako mogu traziti da se visi intercs unapredi i zastiti nekim drugim sredstvima, ukoliko je po demokratskom procesu to nemoguce. Zastitom iii unapredenjem interesa nekih osoba putem kolektivnih odluka, obicno se steti interesima drugih osoba. Odluke o pitanjima od javnog znacaja velikim delom se odnose na raspodelu troskova, dobitaka. koristi i stete. U takvim uslovima veoma je korisno za svaku grupu ako uspc da svoje interese izvuce iz okvira kolektivnog odlucivanja iii ih. ako to nije moguce, uputi na resavanje instituciji onih koji odlucuju van samog demokratskog procesa. Medutim. s obzirom na sirok opscg prava, interesa, dobara

265

i sredstava zastite koji je ugraden u taj proces, kako se moze pravdati nJegovo napustanje? Iako mislim da je ovo glediste privlacno, njime se otvara jedno uzncmirujuce pitanje. Mozemo li zaista reci da ljudska bica ncmaju nepovredivih interesa izvan svog prava na demokratski proces i na sve sto je bitno u vezi sa njim? Na primer, zar svako nema pravo na posteno sudenje u krivicnom postupku'? I ako je tako, zar to pravo ne treba da bude nepovredivo cak i u demokratskom procesu'? Ta pitanja vracaju nas za gotovo citav krug do treceg malocas postavljenog pitanja. Ako 1zvesna prava iii intcresi treba da budu nepovredivi i zato superiorni u odnosu na sam demokratski proces. na koje se onda procese ili institucije moze racunati kao na njihove najbolje zastitnike. Ovo pitanje usmerava argument ka sasvim drugom osnon1. Posto smo sada suoceni sa konfliktom izmedu fundamentalnih prava. potrebno je naci proccs kojim se taj kontlikt moze resiti. Ako !judi imaju fundamentalno pravo da sobom upravljaju sami. zar ne bi bilo pogrcsno ostetiti to pravo time sto ce sc postaviti ogranicenja obimu dcmokratskog procesa, i to i pored onih uslova koji su inace u tom procesu nuzni. Kad se pravo na demokratski proces sukobi sa nekim drugim fundamentalnim pravom. kojim je postupkom taj kontlikt moguce resiti'? C'isto filozofski, iako nedovoljan, odgovor bio bi da se izmedu njih mora uspostaviti ravnotc:Za. Konfliktu sc mora prici (ne kazem i ,resiti'") neko vrstom procesa odlucivanja - .,politickim" procesom u sirem smislu reci, koji bi po svoj prilici mogao da sc nade u okviru politickih institucija. Na taj nacin, ono sto pocinje isticanjem sadrzine kao alternative procesu. mora pre ili kasnije preci na teren prakticnih sudova o realno mogucim alternativnim procesima.

IDEJE 0 MOGUCIM PROCESIMA

Na osnovu ranijeg dijaloga naseg kriticara i naseg pristalice. mozcmo zamisliti mogucnost da se demokratskim procesom povrcdc tri tipa interesa: interesi koji su nerazdvojni od tog procesa. oni koji nisu njegov intcgralni deo ali su potrebni za funkcionisanje proccsa i. najzad, intcresi koji nisu ni integralni ni potrebni za funkcionisanje. Kahe institucionalne aranzmane treba usvojiti da bi se spreeile povrede ove vrste'? Predlazem ispitivanje cetiri generalna resenja u tom smislu. Ako se treba osloniti na cetiri resenja za tri tipa eventualih povreda. formalno uzev. imamo najmanje dvanaest mogucih varijanti. Uprkos mnostvu mogucnosti u nasem teorijskom univerzumu. cinjenica da je svako rcsenjc generalnog karaktera a ne prilagodeno konkrctnoj situacij i. daje nam osnova da mislimo kako ce specificna resenja zavisiti manje od tcorijskih prctpostavki nego od prakticnih zakljucaka o onome sto je najpogodnijc za svaku

266

pojedinu zemlju. s obzirom na njenu politicku kulturu. istorijski razvoJ 1 ustavni poredak. Opsta nacela ne mogu nas odvcsti dalje. tako da sc brzo priblizavamo granicama njihove korisnosti. Zbog toga cu ukazati na cctiri generalna resenja i probleme koji se javljaju u nekima od njih. Kriticari koji insistiraju na primatu materijalnih ishoda nad dcmokratskim procesom skloni su pretpostavci da taj proces. posto se njimc ne mogu garantovati rezultati koje oni zcle. treba zameniti nckom alternativom koja je onda. nuzno. nedemokratska. Ali kao sto je nas pristalica istakao u prcthodnom poglavlju, ovakav zakljucak jc ncosnovan. jcr je ponekad najholje rcsenje u poboljsanju demokratskog proccsa. Stoga cu izlnziti tri dcmokratska rcsenja i jedno alternativno nedemokratsko.

Prosiriti iii suziti demos'?

U izvcsnim okolnostima se povrede fundamentalnih prava iii interesa mogu smanjiti na minimum promcnom sastava cntiteta gradana. bilo ukljucivanjcm vcceg broja njih u taj cntitet bilo smanjcnjcm entiteta. Posto polazim od toga da je demokratski proces .. na svom mestu". problem sc nc moze re~iti uvecanjem ovakvog tela (cntiteta) kojc cine gradani: drugim rccima. manjina cija su prava povredcna zakonima kojc jc usvnjila vccina vee je. po toj pretpostavci. ukljucena u demos. Vrcdi sc ipak zadrzati na mozda najgorim upadima u fundamentalna prava. ukljucujuci naravno i sama primarna politicka prava, do kojih dolazi kad su oni koji su podvrgnuti zakonima demosa iz njega iskljuceni. U takvim slucajcvima prosirenje demokratskog procesa cesto je bas 0110 pravo resenje: neka demos bude siri kako bi obuhvatio one koji su iskljuceni a koje ipak zakoni ostecuju jer su duzni da ih postuju. Ostvarujuci svoja politicka prava. novoukljuceni clanovi dobijaju tako mogucnost da izmene zakone koji su stetni po njihova fundamentalna prava. Pretpostavimo, medutim, da su osteceni gradani manjina a da vecina ne reaguje na njihove zahteve. Ponekad resenje za ovakvu situaciju le:Zi u dozvoljavanju takvoj manjini da formira sopstvenu demokratsku jcdinicu. Ovakvo resenje je pogodno kad je manjina jasno identifikovana. kad jc kontlikt izmedu nje i vecine dugotrajan i intenzivan i kad sc vccinskim nacelom omogucuje vecini da povredi neka prava za koja manjina vcrujc da su od bitnog znacaja. U posebnoj demokratskoj jedinici clanovi nekadasnjc manjinc mogu sada samostalno upravljati, ne krseci vecinsko nacelo koje. ako se na to odluce, mogu primeniti i medu sobom. Sto se tice pripadnika ranije vecine, oni nastavljaju samostalno da vladaju. ali ne vise i novom. sada autonomnom manjinom. Na jednom ekstremu ovo resenje zahteva potpunu nezavisnost: od jedne drzave postaju dve. Na drugom ekstrcmu dccentralizovano je samo ovlascenje za resavanje nckih specificnih pitanja: na ppttrcr,

/~'
/<rJ
'.

1()7
I

vecina i manjina, svaka za sebe, formiraju posebne lokalne vlade sa precizno ogranicenim ovlascenjima. Ovo rdenje nije sasvim u skladu sa demokratskim procesom, ali time sto omogucuje vecem broju gradana da postignu svoje ciljeve i donesu sopstvene zakone, ono znaci i prosirenje slobode i samoodrcdenja. Ipak, emocionalne veze - osecanja nacionalizma, na primer - mogu sprcciti vecinu da prihvati ovakvu soluciju. Stavise, to ne bi bilo uvck i zeljeno rescnje ukoliko bi sloboda koju je dobio novi demos, to jest ranija manjina, omogucila tom demosu da radi na stetu dobrobiti vecine koja je sada iskljucena iz manjeg demosa.

Glasanje, izbori i zakonodavne procedure

Ponekad jc najbolje rdenje stvoriti procedure glasanja, izbora i donosenja zakona kojima ce se zastititi intercsi jcdne manjinc iii manjina uopstc. Kao sto smo videli u 10. poglavlju. tvrdnja da jc striktno vccinsko pravilo jedino nacelo odluCivanja koje je u skladu sa dcmokratskim procesom i prctpostavkama vezanim za njega, krajnje je sumnjiva. Osim toga. za mnogc glasackc aranzmane, sa svojim potpuno razlicitim poslcdicama, mozc se opravdano rcci da predstavljaju sredstva za postizanjc politicke jcdnakosti.4 Razume se da se tek treba suociti sa kljucnim pitanjem o komc cc biti reci u sledecem poglavlju i koje se podrazumeva resenjcm o promeni jedinice (entiteta): vee ina da, ali koje jedinice? Posto se kriterijumima dcmokratskog procesa ne propisuje konkretni aranzman procedura glasanja i izbora, tim procedurama stvara se bogato polje mogucnosti za minimiziranje povreda fundamentalnih interesa bez ostecenja demokratskog procesa. Isti je slucaj i sa zakonodavnim procedurama. Uobicajena jc praksa kod demokratskih tela da sebi namecu procedure koje im pomazu da deluju pazljivo a ne uzurbano, i mudro a ne nerazumno. Tim procedurama cesto sc na manjinu prenosi ovlascenje da zadrzi. odlozi iii izmeni ono sto bi inace bilo ozakonjeno jednostavnom i neometanom primenom vecinskog pravila. Prihvatajuci moralnu obavezu da postuje izvesna fundamentalna prava, osetljiv na sopstvene slabosti, zabrinut da bi mozda delovao na nacin koji nije mudar, demos moze zato usvojiti procedure ove vrste da bi sc zastitila osnovna prava. Iskustvo pokazuje siroku lepezu mogucnosti. Iako danas u mnogim poliarhijama drugi dom parlamenta sluzi uglavnom za ispravljanje gresaka u merama koje donosi prvi, ovaj drugi dom, koji bi predstavljao iii odrazavao interese razlicitc od onih u prvom, ponekad je preporucivan (na primer. u americkoj Ustavnoj konvenciji) kao bastion prava manjina i prepreka tiraniji
4 Za analizu nckih implikacija politicke jednakosti kad je rec o semama glasanja. vidi Stil 1981 i Grotincn 1981.

268

vecinc. To je slucaj i sa halifikovanim vetom koje prema mnogim ustavima ima sef izvrsne vlasti. I pravila glasanja u zakonodavnom telu mogu takodc imati isti cilj: posebna vecina kao uslov. na primer dvotrecinska. manjini daje pravo da spreci donosenjc zakona koje smatra neodgovorajucim. Kad god je neizvodljivo iii nepozeljno resiti problem prosirenjem dcmosa iii menjanjem demokratske jedinice. navedeni aranzmani mogu biti najbolje resenje. Ukoliko demos. naime. i dalje efektivno zadrzava svoju konacnu vlast nad sopstvenim procedurama. njima se ne vredaju demPkratski kriterijumi. Naprotiv, pomaze sc ispunjenju kriterijuma prosvcccnog razumevanja time sto se povecava verovatnoca da vee ina shvati posledicc svoj ih akcija bolje, i pre no sto konacno odluci o donosenju iii sprovodenju nekog zakona, politicke odluke iii nacela. U praksi. medutim, ovakvi aranzmani izazivaju dve ozhiljnc opasnosti. Prvo. uopste nije moguce obezbediti da manjina O\akve specijalne aranzmane koristi samo radi zastite svojih fundamentalnih prava. Uopste govorcci. njima se izvesnim manjinama daje moe da izmcne odluke vccine 0 politi(kim pitanjima i to na nacin koji vecina gradana nc hi posle ozbiljnog ra/misljanja odabrala; takvi aranzmani se takode koriste za zastitu prava manjina na teret podjednako vrednih iii superiornih prava vccina. :vtnogi !\ore! americkog U stava. na primer, najverovatnijc su bi li uvcrcni da u ci lju ocuvanja fundamentalnih prava predsednik trcba da ima veto pri donoscnju zakona u Kongresu. i to veto koji se moze nadglasati samo dvotrecinskom vecinom u oba doma. Medutim. od samog pocetka americki predsednici koristili su svoje ovlascenje da uloze veto protiv onih politit~kih odluka sa kojima se nisu slagali; danas, medutim, niko ne tvrdi da predsednik koristi, iii da treba da koristi, veto iskljucivo kad je rec o zakonodavstvu kojim se ocigledno krse fundamentalna prava. Isto je tako, kako na kovenciji tako i kasnije, trazeno da svaka federalna jedinica u okviru SAD radi zastite prava manjine treba da bude podjednako predstavljena u Senatu, iako taj uslov nuzno znaci nejednako predstavljanje individualnih gradana. Uprkos tome. posebna teZ:ina koja je data (po broju stanovnika) malim federalnim jedinicama retko je kad bila koriscena radi zastite primamih politickih iii socijalnih prava. Drugi ozbiljan nedostatak ovakvih procedura odnosi se na neobicne velike teskoce na koje u praksi nailazi vecina kad zeli da ih promeni u slucaju da manjina zloupotrebi svoje ovlascenje. Na primer. po pravilima americkog Senata tesko je, a u izvesnim periodima i gotovo nemoguce. prekinuti neogranicene debate. Nekoliko upornih i ,na dugo navijcnih" senatora moze ne samo blokirati zakone koje podrzava predsednik SAD. vecina scnatora i cela zemlja, vee i mere za popravku same procedure. Nasuprot tczi da je pravo na neogranicenu debatu bitno za zastitu fundamentalnih prava. u Senatu je ovakva neogranicena debata generacijama koriscena da se sprcci donosenje zakonodavstva koj im se stite osnovna prava crnaca.

269

Na taj nacin, jedan od problema sa spccijalnim proccdurama je u tome sto se nc moze racunati da ce funkcionisati u skladu sa dcmokratskim kriterijumima, to Jest obezbediti prcnosenjc i tstovremeno spreciti otudivanjc konacne kontrole koju ima demos. U meri u kojoj specijalnc procedure zadovoljavaju demokratske kritcrijume i u kojoj je zadrzana konacna kontrola demosa nad odlucivanjem iii ista takva kontrola vecinc u demosu, njima se. strogo uzev, ne resava pocctni problem: kako zastititi fundamcntalna pnn a i interesc od povredc u demokratskom proccsu, ukoliko su oni po\rcc1eni sredstvima korisccnim u tom procesu.

Evolucija javnog mnjenja

Ako ni menjanje demosa ni usvajanjc specijalnih proccdura glasanp. tzbora i donosenja zaklona nisu dovoljni, resenje bi moglo biti u oslanjanju na cvoluciju javnog mnjenja. Nas kriticar (u prethodnom dijalogu) nesumnjivo bi odmah odbacio tu ideju, rckavsi da. posto jc javno mnjenje samo po sebi problem, ono jedva moze biti i rdcnjc. To bi ipak bio prenagljcn zakljucak. U poglavljima 17. i 18. videcemo kako i zasto pokusaj primcne demokratskog procesa u teritorijalno velikim nacionalnim drzavama ponekad uspeva a ponekad ne. U nekim zemljama institucije poliarhijc razvijale su se vise ili manje neprestano tako da su uhvatile dubok koren. Navcli smo u tom smislu primer dvadesctak zemalja u prethodnom poglavlju i nazvali ih stabilnim poliarhijama. Za razliku od toga, u mnogim zemljama poliarhija nije razvijena. U onima u kojima su odgovarajuce institucijc tek nedavno uspostavljene. sistem je jos nesiguran i riskantan. U drugima sc institucijc formiraju i propadaju, da bi se tek u nekoliko slucajeva ponovo uspostavilc. U istorijskom razvoju prve grupe zemalja - stabilnim poliarhijama otkrivamo manje-vise opsti obrazac cvolucije javnog mnjenja. Ta cvolucija je. i to treba naglasiti, neophodan uslov razvoja stabilnih poliarhija. ( Daljc cu govoriti u neobaveznim empirickim terminima. ne izlazuci nikakav normativni argument.) Iskustvo ovih zemalja pokazuje da se protekom vrcmcna zastita fundamentalnih prava i interesa produbljuje i siri. dok povrede kojc je ranije javno mnjenje podrzavalo ubrzo prestaju da budu prihvatljive. U tom smislu ideja sustinske jednakosti kojom se zahteva podjednako tretiranje interesa svih koji su podvrgnuti zakonima, stalno jc dobijala na snazi kao clement u ustamom konsenzusu i politickoj kulturi. Kad ovo kazem. ne previdam mane i povrede nacela, neugodnu sporost kojom se teske nepravdc ispravljaju i povremena retrogradna kretanja. No, posmatrano u duzoj perspektivi, generalno istorijsko kretanje u tim zemljama usmereno jc ka sirenju institucionalne zastite mnogih fundamentalnih prava i interesa. Da to nije tako, one nikad ne bi postale poliarhije, a jos manjc stabilne poliarhije. Evolucija. medutim, nije stala sa pravima i mogucnostima potrebnim institucijama poli-

270

arhije, vee JC obuhvatila i socijalna i ekonomska prava i garancije, kao i mnoga druga prava i interese. (Vidi - Marsal, 1950, za Britaniju). Ne mislim da je do ove evolucije doslo samo putem ugladenih filozofskih rasprava. Ni najmanje; do nje je doslo posle borbe i dugotrajnog succljavanja misljenja. cesto praccnog nasiljem i opasnostima po stabilnost same poliarhije (iii zemlje u kojoj se ona radala). U tom procesu je uvercnjc u sustinsku jednakost i pravo na podjednak tretman uhvatilo jos dublji karen; diskriminacije svih vrsta su pod sve vecim napadom; ono sto sc nekad smatralo ispravnim gledistem vecine, danas se u novim vccinama posmatra kao samovolja i nclojalnost, sto je narocito slucaj u onim zemljama u kojima je demos prosiren kategorijama gradana koje su ranije bile diskriminisanc. lstorijski podaci, prema tome, pruzaju znatnu podrsku tezi da. uz potrebno vreme. u zemlji u kojoj preovladuje demokratska kultura. javno mnjenjc moze da ispravlja jace izrazeno nepostovanje podjcdnakog trctiranja interesa. Ipak, nas kriticar svakako nije uveren u to da je spora cvolucija javnog mnjenja u demokratskoj zcmlji dovoljna garancip. J ako nijc. i svc dok su druga demokratska resenja ncdovoljna. preostaje nam da sc okrcncmo razmatranju nedemokratskih recnja.

Kvazi-staralastvo
Ako se fundamentalna prava i interesi ne mogu na odgovarajuci nacin zastititi sredstvima koja su u skladu sa demokratskim procesom. jedina preostala alternativa jeste obezbediti tu zastitu preko zvanicnika koji nisu potcinjeni demokratskom procesu. Posto oni donose svoje odluke u kontckstu jednog generalno demokratskog sistema, a pri tom nisu podlozni demokratskoj kontroli, mozemo ih nazvati ,kvazi-staratelji". Najuobicajeniji oblik kvazi-staralastva u demokratskim zemljama je pravosudc. koje ima konacnu rec u izvesnim matcrijalnim i proceduralnim zastitama. Konacnost sudske odluke obicno je izvedena iz ovlascenja suda da utvrdi cventualnu neustavnost zakonskog propisa koji donosi parlament: ovaj postupak se u Americi naziva ,sudska revizija". Od dvadeset jedne stabilne poliarhije, njih trinaest ima neki oblik ovakve revizije. Mozda je najbolji primer resenja putem sudskog kvazi-staralastva. americko federalno pravosude, a posebno Vrhovni sud SAD, koji jos od 1803. godine sa uspehom brani svoje ovlascenje da proglasi zakone neustavnim i time nepostojecim i neobavezujuCim. Ni u jednoj drugoj demokratskoj zemlji nisu sudovi toliko mocan instrument za namctanje kolektivnih odluka kao sto su to federalni sudovi u Sjedinjenim Drzavama. U zemljama u kojima su sudovi takode ustavom ovlasceni na kontrolu ustavnosti zakonodavnih akata, tom postupku obicno se prilazi daleko oprcznije. U zastiti fundamcntalnih prava i interesa u vecini stabilnih poliarhija gradani se uglavnom osla271

nJaJu na demokratski proces koji se odviJa u parlamentu i na izborima, a ponekad i kroz nacionalne referendume. Naviknuti na kljucnu ulogu sudova. najveci broj Amerikanaca. ukljucujuci i veliki broj pravnika.s najcdce je sklon da misli kako jc budno sudstvo, ovlasccno i reeno da obesnaz1 drzavne politicke. zakonodavnc i izvrsne akte, bitan element u ocuvanju najosnovnijih prava. l pored cinjenicc da stabilne poliarhije postojc i bcz sudskc rcvizije zakonodamih akata, mnogi informisani Amerikanci skloni su da tvrde kako ovaj amcricki pristup treba videti ne kao nesto specificno vee kao generalno resenjc problema zastite fundamentalnih prava i interesa. U kojoj meri. prema tome, resenjc sa sudstvom kao kvazi-staralastvom mozc da zadovolji') Americko i uporedno iskustvo, zajedno sa opstijim rclevantnim ckmentima, cini mi se da opravdavaju sledece ocene o kvazi-staralastni kao generalnom resenju. lzmedu vlasti kvazi-staralaca i vlasti dcmosa i njcgovih predsta\nika postoji jedan nuzno obrnuti odnos. Kad bi vlast kvazi-staralaca bila sveobuhvatna, demos bi samim tim otudio svoju kontrolu nad pitanjima na dncvnom redu u sferi javnih poslova, a dcmokratski proces bio bi unisten. Cak i da se ova vlast staralaca ogranici samo na neka pitanja fundamentalnih prava i intercsa. u tim stvarima bi opct demos nuzno otuctio svoju kontrolu. u pitanjima uzeg opsega, 0\ aj obrnuti odnos i dalje vazi: sto je siri opscg prava i interesa podvrgnutih konacnoj odluci kvazi-staralaca, to jc neizbezno uzi opseg dcmokratskog procesa. Stavise. cak i u slucaju ograniccnog opsega, ovlascenje kvazi-staralaca bilo bi vise nego samo negativno, to jest vise no veto protiv neustavnih zakona. Kako se pokazuje iskustvom Vrhovnog suda SAD (primer sa segregacijom u skolama), zeleci da sprovede u delo superiornija prava i interese, sud moze naci za shodno da ode izvan cistog ogranicavanja i pokusaja da formulise pozitivnu politiku, ponekad i veoma detaljno. Od sprecavanja sprovoctenja politickih akata za kojc smatra da stetc fundamentalnim pravima, sud moze biti nateran da prede na nametanje politickih mera koje smatra potrebnim za odrzavanje tih prava i opsteg
5 Racunati na neku pribliznu jednodusnost uvercnja u poglcdu ovoga mcdu amcrickim prav nicima nije real no. Deo objasnjenja lezi u uskogrudosti 1 rasccpkanosti pravnc profcsijc u Americi, ciji su uzrok kako obrazovanje na fakultetu tako i pra\na prak'ia. Osm1 toga. sudska rcvizija u vclikoj meri pojacava moe izvcsnih pmvnika i. posrcdno, pravnc prolcsijc. u oblikovanju americkog ustavnog i politickog sistema. Na taj nacin, sudska rc\ izija mozc sasvim dobro da posluzi zajcdnickim intercsima pra\ nc profcsiJe uopstc. lpak. moram rcci i da su izuzctna o\ Jasccnja americkog pravosuda u odluci\ anju oko bitnih pitanja La zcmlju nailazi Ia i na redc)\'ne kritikc istaknutih pravnih teoreticara ( vidi, npr.. Berger I 077: Eli 1980). Najzad, upadljivo je u kojoj meri stavov1 prcma odlukama Vrhovnog suda zavisc od ideoloske orijentacije komentatora. Kad je taj Sud uporno odbacivao zakone Nju dila ud 1933. do 1937, liberali su napadali njegova oYiascenja. a konzervati\ ci ih hranili. Kasm)c' JC izuzctan upad u sferu politikc osobcn za Vorenov Sud naisao na n:liku podrsku gcneraciJe liberala i progrcsivaca; i. obrnuto. konzcrvativci su delovanic Suda ocenili kao uzurpaciju ovlascenja ...

272

dobra. Sto je veci obim prava i interesa kO.JC su kvazi-staraoci ovlasceni da stite, utoliko vise moraju preuzimati funkcijc stvaranja prava i donosenja politickih odluka. U federalnim sistemima standardno rescnjc podrazumcva jedan visi sud ovlascen da ukida zakone nizih federalnih jedinica kojima se krsi fcdcra\ni ustav. Medutim. samo je manji broj stabi\nih po\iarhija urcden fcdcralno. dok je vccina njih unitarna. U otpri\ike po\ovini unitarnih sistema sudstvo nema ovlascenje da proglasava akte parlamcnta ncustavnimh Cak i u nckim fcderalnim sistemima sudovima se moze oduzcti O\ o pravo. a moze se 1 ograniciti na zakonske akte kojc donose nizc jcdinicc. sto jc re5cnJc usvojeno u Svajcarskoj (Koding. 1961. 33, 105-106. 112). Da bi se pokaza\o da je sudstvo ov\asceno da negira zakonc kojc donosi naj1iJii zakonodavni organ zemlje bitno za zastitu fundamcntalnih prava u demokratskim porecima, trebalo bi dokazati jcdnu od sledccc dvc st\ ari: iii demokratske zemlje u kojima sudovi nemaju takvo ov\ascenjc nisu zaista demokratske iii bar nisu demokratske kao Sjedinjcne Drzavc, s jedne strane. iii da su u takvim zemljama ova prava manje zasticcna ncgo u SAD. Niko nije ustanovio. niti je to po meni mogucc, da su zemlje kao Holandip iii Novi leland. u kojima ne postoji sudska rcvizija. iii Norveska i Svcdska. u kojoj sc ona retko iii na veoma ograniccni nacin primenjuje. iii Svajcarska, u kojoj se primenjuje samo u sferi kantonalog zakonodavstva - manjc demokratske nego Sjedinjene Or.;~ave. Isto tako nije ustanovljeno ni da su fundamentalna prava i interesi u poliarhijama sa sudskim kvazi-staralastvom bolje zasticeni nego u poliarhijama bez njega. Pretpostavlja se da u zemlji u kojoj ovakvog sistema nema. demos i njegovi predstavnici treba da budu uzdr:Z:aniji. U takvoj zemlji bi ova prava i interesi trebalo da budu uzdignuti na nivo nonnc koja bi se. opet, sprovodila u praksi vise kroz drustvene i politicke procese. a manjc zakonitom prinudom koju bi sudije kvazi-staraoci nametali parlamcntu. Kvazi-staralastvo bi prema tome zahtevalo manjc samouzdrzavanja dcmosa i njcgovih predstavnika i. istovremeno. vise spolja namctnutih ograniccnja od strane kvazi-staralaca. Vremenom bi se u politickoj kulturi mozda prihvatila occkivanja da se na ove staraoce moze osloniti u otklanjanju povreda fundamentalnih prava, bas kao sto bi vece uzdrzavanje demosa i njegovih pred6 Od sest fedcralnih sistema u stabilnim poliarhijama. pet ima institut occn.:: ustavnosti: Austra1ija, Austrija. Kanada. Nemacka i Sjcdinjenc Drzaw. Kao sto jc rcccno. i Svajcarska dozvo1java federa1nim sudovima da ispituju ustavnost. ali samo kantonalnog zakonodavstva. Lijphart Be1giju naziva ,.polufederalnom" zemljom. L 11.JO.i 0\aJ institut ne postoji. a takock ni u lzrac1u, Novom Ze1andu. Ujcdinjenom KraljC\ st' u. Finskoj. Lukscmburgu i 11olandijL Kad je rec o unitarnim sistemima. de1imicno o\1asccnjc sudova za ocenu usta\ nosti postoji u Danskoj. Francuskoj (Peta republika). 1slandu. lrskoj. ltaliji. Svcdskoj . .lapanu i Norvcskoj ( Lijphart 1984. label a 10.3. 181, tabc1a I 1.2. m. 193 ).

273

stavnika moglo postati snazniJa norma u okviru politicke kulture poliarhija bez sudskog kvazi-staralastva. Sudeci po celokupnoj istoriji sudske revlZIJc u Sjedinjenim Ddavama. sudije kvazi-staraoci ne pruzaju, u stvari, mnogo zastite fundamentalnim pravima pred stalnim naletom fedcralnog demosa i njegovih predstavnika. Reputacija Vrhovnog suda SAD u ovom smislu potice uglavnom iz perioda sudskog aktivizma 1954. godine, kada je na celu Suda bio vrhovni sudija Erl Voren. Pa ipak, vecina slavnih slucajeva o kojima je odlucivao Vorenov Sud ticala se zakonskih akata federalnih iii nizih jedinica a ne akata Kongresa. lJ ostalim mnogobrojnim slucajevima. mcdutim, Sud se posluzio Poveljom slobode iii ustavnim amandmanima posle Gradanskog rata da bi zastitio prava tek oslobodenih crnaca, a ne da bi podrzao prava onih koji su bili isuvisc politicki slabi da bi se odbranili kroz izbornu politiku. Pri tom su dobitnici hili uglavnom robovlasnici na stetu robova, belci na stctu stanovnika koji nisu bclci i vlasnici imovine na teret onih koji zive od nadnica i drugih siromasnijih grupa. Za razliku od nekih nevaznih slucajeva pomcnutih ranije, svi ovi slucajevi bili su izuzetno znacajni. tako da bi promena politike u toj sferi prcdstavljala osnovnu prcraspodclu prava. sloboda i mogucnosti u SAD. Razlog sto Vrhovni sud SAD uprkos svojc rcputacijc nijc stajao kao brana protiv povreda fundamentalnih prava i interesa putcm zakonodavstva koje se donosi u Kongresu (za razliku od lokalnih zakona i uredaba), lcZi u tome sto je on neizbezno postao deo svake koalicije na federalnom nivou koja neprestano dobija vecinu na opstim izborima. Ova cinjenica jc posebno relevantna kad je rec o kvazi-staralastvu. Pravnike koji su sc jasno protivili osnovnim stavovima predsednika SAD ili vecine senatora, predsednik nije predlagao za sudije niti ih je Kongres potvrdivao. Na ovaj nacin gledista vecine clanova Vrhovnog suda nikad nisu neko duzc vreme hila izvan linijc koja preovladujc kod vecine u zakonodavnom telu zemlje. Pretpostavit1 da bi moglo biti drugacije bilo bi krajnje nerealno. Na osnovu amcrickog iskustva, prema tome, moze se reci da primena sistema kvazi-staralastva u demokratskoj zemlji radi zastite fundamentalnih prava od federalnog zakonodavstva ne pruza podobnu alternativu demokratskim procesima, izuzcv mozda na kraci rok. Lako je videti zasto je to tako. K vazi-staraoci su iii u toj meri izolovani od preovladujuceg javnog mnjenja, pa su u stanju da sakupe tako vcliku snagu da nametnu svoja gledista uprkos opoziciji izabrane vccine i njenih predstavnika, iii to nisu u stanju, pa je najvise sto mogu uciniti -davanje privremenog otpora dok ne budu savladani. Da li jc ono prvo politicki moguce u bilo kojoj demokratskoj zemlji'! Americko iskustvo pokazuje da nije.~
7 U knjizi Nom ameriNa dilema ( 19S4) Dzcnifcr Hohsild t\'rdi da sc spccificnim dclovanjcm javnog mnjcnj:1 i politikom stalnog argumcntisanja nijc uspclo sa ukidanjcm rasn.; scgrcgacijc u amcrickirn drz:1vnim skol:1rna. Ona takodc poka1ujc da ni goto\o poslc tri

274

A i da jeste, zar nc bi u tom slucaju legitimnost kvazi-staralaca bila u krajnjoj liniji umanjena? A ako je, s druge strane, njihova funkcija samo da odlazu promene u nacionalnoj politici, onda je sigurno moguce pronaci neka realnija i manje proizvoljna sredstva za to.~ Ako bi sc i pored toga prihvatilo resenje sa sudijama kvazi-staraocima, ono bi se moglo uskladiti sa demokratskim procesom ukoliko se njihova ovlascenja u dovoljnoj meri ogranice. Da bismo videli kako se mogu pomiriti demokratski proces i sudska revizija. potrebno je da jos jednom razmotrimo razlikovanje izmedu interesa iii prava koja cine sastavni deo ovog procesa, ali isto tako i onih koja nisu integralni deo procesa ali su mu potrebna i, najzad, onih koja su spoljasna u odnosu na proces i nisu mu potrebna, ali su i pored toga relevantna ukoliko se postuju ideja sustinskc jednakosti i nacelo podjednakog trctmana interesa. Kriterijumima dcmokratskog procesa ne odredujc se kako taj proces treba odrzati. Akt suda kojim se ukidaju zakoni kojima se vredaju kriterijumi svakako ne bi bio u neskladu sa samim tim kritcrijumima. Sledstveno tome. sud cije je ovlascenje da proglasava zakonc ncustavnim ograniceno na prava i interese koji su ncrazdvojni den dcmokratskog procesa, bio bi u punoj meri kompatibilan sa tim proccsom.<J Sto se vise udaljavamo od ove kategorijc, uloga kvazi-staralaca postaJC svc sumnjivija. No, cak i tako, akt jednog nezavisnog tela da oburi zakon kojim se ozbiljno vredaju prava i interesi koji su, iako spoljasni u odnosu na demokratski proces. tom procesu ocigledno potrebni, ne bi bio smatran
decenije sudske intervencije, od cuvene odluke Vrhovnog suda ( 1954) o neustavnostJ segregacije u drzavnim skolama (Brown v. Board of Educalion of Topeka. Konsa.l!. ni.Je do~lo do stvaranJa rasno mtegrisanih skola. Rasna segregacija se. u stvari. povecala izmedu 196R. i 1980. (30-34 ). lako njeno resenje ovc ,.nove americkc dileme'" ne sadrzi mnogo dctalja, ona se zalaze za vcci pritisak elite, pri cemu vcrovatno m1sli na sudijc kao i na izahranc funkcioncre. S tim u vczi kaze: ,,iberalna demokratija odU\ ck sc oslanjala na elite da jc spasu od njc same (204). Ona. medutirn. ne objasnjava kakl1 elite (ukljucujucJ i sudijcl koje moraju rcagcwati na narodnu odluku. mogu da ostvarc dcsegregaciju ako ncrnaju snaznu podrsku medu belom vecinom. Materijal i argurnentacija koju iznosi u kn1izi. u stvari. jasno pokaZUJU da pomenute licnosti to nece rnoci da ucme. Vidi i - Vildavski ( 19R6 ).
~ U tom smislu su krajnje poucna dva prirnera akciJe Vrhovnog suda u odlaganJu donosenJ3 znacajnih zakonskih propisa. Jcdan se odnosi na proglasavanjc ncustavnim prop1sa o naknadama luckim radnicima za povrede na radu. sto se dogodilo 19::0. Kongrcs jc bio uporan i ponovo izglasao zakon kojirn se uvodi ova ohaveza poslod3\ aca. ali je Sud i taj zakon proglasio neustavnim, tako da je t..:k 1932 godinc - dvanaest godina posle prve inicijative - zakon mogao stupiti na snagu. Jos JC drasticniji slul"aJ sa zakonima o zabrani rada dece. Kongrc!> JC 1916. ozakonio zabranu decJeg rada. ali su peripctije sa Vrhovnim sudom oko ocenc njegove ustavnosti, ukljucuJuci i donosenje odgovaraJw.'cg amandrnana na ustav SAD. traJale citavih cetvrt veka. posto je zakon o zahrani decjcg rada .. prosao"" tcJ.. 1941. godine. Tcsko je zarnisliti opipljiviju zloupotrcbu ovlascenja Suda da odlaze donoscnjc zakonskih mera koje, inace. uzivaju vecinsku podrsku hirackog tela.

9 Eli ( l9R0) tvrdi da Vrhovni sud SAD treha da s.: ogranici samo na ispravljanjc nedostataka koji se odnose na nacelo predstavljanja. izhegav ajuci odlucivan1e o materijalnoj sustini spornih pitanja.

275

povredom demokratskog procesa. Sa trecom katcgorijom, medutim, kont1ikt se ne moze resiti. Kad su jednom prava i drugi intcresi potrebni u dcmokratskom procesu efektivno zasticcni, tada sto vise kvazi-staratelji prosiruju svoje ovlascenje na materijalna (sustinska. za razliku od procesnih) pitanja. utoliko se vise smanjuje opscg demokratskog procesa.

*
Sta treba zakljuciti na osnovu ovog isp1t1vanja alternativnih aranzmana za zastitu fundamentalnih prava i interesa u demokratskom poretku'? Videli smo da je pogrcsno postavljati problem te zastite kroz optiku sukoba sadrzine i proccsa. fundamentalnih prava i intcrcsa - i procedure. L demokratskom proccsu ne samo sto se prctpostavlja postojanje sirokog spektra fundamentalnih prava, vee je i sam taJ proccs jedan oblik distributi \ nc pranle jcr neposrcdno utice na raspodel u moci i \Jasti kad jc rec () vladanju u drzavi L zbog znacaja odluka koje \ ladajuca struktura donosi. na sustinska. materijalna dobra. Stoga je. kao sto smo videli. pogresno tumaciti konflikt izmedu matcrijalnih zahteva i demokratskog procesa kao kontlikt izmcdu fundamentalnih pra\a. s jcdne strane, i obicne procedure. s druge. Ako do takvih konflikata dolazi. to su konf1ikti izmedu jednog prava i interesa i drugog prava. koje je jedno od najosnovnijih za ljudska bica - prava koje je toliko osnovno da je nazvano neotudivim, to jest prava naroda da sam sobom uprav lja. lz toga sledi da tvrditi kako neko posebno pravo iii intcrcs trcba da budu nepovredivi u demokratskom procesu nije. kao sto se nekad govori. potvrditi jedno pravo protiv ,.drzavc", kao da je .,drzava" bilo koja drzava. Umesto toga treba reci da to znaci potHditi jedno pravo u suceljavanju sa demokratskim procesom u upravljanju demokratskom drzavom, koja je po pretpostavci dobra drzava. a mazda i najbolji realno moguci tip drzavc. Osim toga, bilo bi pogresno ograniciti demokratski proccs jedino zato sto bi mogao biti iskoriscen radi nanosenja stete fundamentalnim pravima i interesima. Svako takvo ogranicenje zahte\alo bi, naimc. neki alternativni proces donosenja kolektivnih odluka koji je. po pretpostavci. nedemokratski proces. Ako bi za demokratski proces bilo lose da \Tecta neko fundamentalno pravo iii interes, bilo bi isto tako lose i kad hi bilo koji drugi proces cinio to isto. Zbog toga demokratski proces ne treba da bude zamcnjen nedemokratskim ukoliko sc (u najmanju ruku) nesumnjivo ne dokazc da ce u duzem roku taj drugi proces biti superiorniji u odnosu na demokratski. Bilo bi takode pogreno reci da postoji ncko univcrzalno najboljc reset* problema potpune zastitc fundamentalnih prava i interesa u poliarhiji. lako americki pravnici gotovo odreda pretpostavljaju da resenje mora obuhvatiti vrhovni sud kao vlast koja moze oboriti zakone kojima sc vrcdaju fundamentalna prava i interesi, takav sistem kvazi-staralastva niti je potreban
276

niti - kako americko iskustvo pokazuje - dovoljan. Kad we ncma u!11vcrzalnog resenja. potrcbno je prilagoditi ona specificna za istorijskc uslovc. politicku kulturu i konkretne politicke institucije svakc pojcdinc zcmljc. Americko iskustvo sa vrhovnim sudom. kao sto smo \ ideli. nc mozc biti generalno podobno u poliarhijama. Zato je svakako potrcbnn do cclishodnc odluke doci kroz procenu relativnih vrcdnosti. zasnovanu na cn1pirickim podacima. kao i mogucim posledicama alternativnih proccsa u konkretnim uslovima specificnih zemalja. Kvazi-staralstvo bi samo trebalo da prcdoci svoje prednosti u ndnosu na demokratski proces i dokaze da taj proccs nc uspc' a da obczbcdi podjednak tretman intercsima onih koji su podvrgnuti zakonima koji sc u lt)l11 procesu donose: takode treba da dokazc kako bi hazi--;;taratelji hili u stanju da to ucine. a zatim i da povreda naneta pr3\ u podjednakng tretmana pretc/c nad povredom ucinjenom pravu naroda da sam snbom upra\ lja. Ovakva procena treba delom da zavisi od glcdista o potcncijalima kolektivne moraine odgovornosti i razvoja u pravcu dohrng politickng porctka. Ako takav politicki poredak zahtcva da demos ni u kahim okolnostima nc Sl11C imati mogucnost da ucini ndto pogresno bar kad jc rec 0 fundamentalnim pravima i interesima - onda sc mozc prctpostaviti da demos 1 njegovi predstamici treha da trpc ogranicenja hazi-staralaca koji. kao pra\ i staraoci. poseduju superiorno znanje i vrline. Ako _1e. mcctutim. najbolji politicki poredak onaj u kome clanovi pojedinacno i kolektivno sticu zrelost i odgovornost suocavajuci se sa moralnim dilemama. onda oni moraju imati i priliku da deluju autonomno. I bas kao sto individualna autonomija nuzno podrazumeva i mogucnost pogreske i mogucnost ispravnog delanja. tako isto i narod moze i da gresi i da radi kako trcba. l!koliko je vise narod lisen mogucnosti da deluje autonomno pa njime vladaju staraoci. utoliko je manjc verovatno da ce se u njemu razviti osecanje odgovornosti za sopstveno koIektivno delovanje. Prema tome. ako je narod autonoman. on ce ponckad gresiti i dclovati nepravedno. Demokratski proces je kladenjc na mogucnost naroda cia. ukoliko deIuje autonomno, nauci kako da deluje ispravno.

277

POGLAVLJE 14.

KAD NAROD IMA PRA VO NA DEMOKRATSKI PROCES?

Reci da ceo narod - bar svi odrasli !judi - ima praH) na dcmokratski proces, podrazumeva i jedno prethodno pitanjc. Kad jedna skupina !judi predstavlja celinu iii ,narod" koji sticc pravo da sobom upravlja na dcmokratski nacin? U meri u kojoj su se osobe koje cine neki politicki sistem okupile u zajednicu na neopravdan nacin. vrednosti dcmokratijc za taka\ sistcm gubc u znacaju. Ako bi Kostariku nasilno ancktirale Sjedinjenc Drzavc. prinudivsi je da postane pedeset prva drhva, zasto bi narod Kostarike - iii mi kao sudije sa strane - ocenili tu novu fcderalnu demokratiju istom occnom kojom i prethodni nezavisni demokratski sistem. Nacelom vecinskog odlucivanja, o kome je bilo reei u prethodnim poglavljima. podrazumeva sc da jc sama politicka jedinica podobna za njegovu primcnu. Ali ako je ovakvu jedinicu u okviru koje deluje vecinsko pravilo nemoguce opravdati. onda je to sudbina i tog pravila. Da li bi, drugim recima. vecina gradana Sjedinjenih Drzava imala pravo da odlucuje o politici za Kostarikance ukoliko bi oni bili prinudeni da postanu gradani pedeset prve drzave (SAD)'! Teoreticari demokratije uglavnom su iii ignorisali ova zamrsena i teska pitanja, iii su na njih davali olake odgovore.

PROBLEM JEDINICE
Sta je to karaktcristicno kod specificnih skupina !judi sto im daje pravo na demokratsku vlada\ inu? Ovim se, naime, postavlja problem podobnosti demokratije za razlicite agregacije osoba - iii. kako se obicno kaze. jcdinica - sa razlicitim granicama.l Medutim, ono sto u pocetku delujc kao jedno pitanje, razgranjava se pri blizem ispitivanju u nekoliko razlicitih pitanja: Kojim tipom (iii tipovima) asocijacije treba njeni clanovi da upravljaju na demokratski naein'? Demokrate obicno polaze od toga da bar upravljacka struktura (vlada) ,teritorijalne" drzave treba da budc podvrgnuta demokratskoj kontroli.2 Medutim, mnogi savremeni teoreticari demokratijc zalazu se za to
1 Ovaj problem se ponekad naziva problemom granica (upor. 'v'clen !9k3 ).
2 Nisam zato da se izraz ,.drzava"' definise pretcrano 'triktno jer b1 to znacilo proil.-

vesti vise pitanja nego odgovora. Dovoljno je. nadam se. u ovom kontckstu. kao i u 3.

278

da i drugi tipovi asoci_jacija treba da rmaju unutrasnju demokratiju, misleci pri tom na sindikate. politicke stranke. privredna preduzeca itd. Prema nekim pristalicama .,participativne demokratije", bukvalno svc asocijacijc treba da budu demokratskog karaktera. U svrhu nase rasprave ipak cu poci od pretpostavke da je taj tip asocijacije - drzava (koja, razumc sc. ima tcritoriju). Cak i ako se ogranicimo na drzave, s obzirom na dugu istoriju dcmokratskc teorije i prakse mozemo se s razlogom pitati da li je i tip drzave relevantan za pitanje podobnosti demokratskog procesa. Za Grke jc. kao sto smo videli, bilo ocigledno da svaka prava dcmokratija mozc postojati .Jcdino u gradu-drzavi. jer dobra drzava moze postojati samo u gradu. Cak i u XVIII veku Ruso i Monteskje su smatrali da najbol_ja dr.Zava za narod koj1 sam sobom upravlja ne bi mogla biti vcca od jcdnog grada. Od njihovog vrcmena pravoverne demokrate smatrale su da JC nacionalna drzava ili zcmlja takva odgovarajuca jedinica. cak i ako ne predstavlja nista vise do krhku skupinu oblasti ili plemena. Medutim. kao i njeni prethodni oblici. nacionalna drzava je samo trenutak u istoriji. Hocc li i 2! 00. godinc ona biti prirodno staniste i granica demokratskog procesa'! u 22. poglavlju bice reci 0 posledicama po demokratiju izazval11111 promenom u velicini - od grada do drzave-nacije iii nacionalne drzavc i dalje. Ovde je. pak, predmet nase analize svct ovakvih drzava, iako cc sc ona sa razvojem nase argumentacije prosiriti. I same nacionalne drzave mogu imati raznc oblikc. U fcdcralnim sistemima se. na primer, javljaju pitanja demokratske teorijc i prakse kojih u unitamim sistemima nema. Posto je razlika 1zmedu federalnih i unitarnih sistema neposredno povezana sa centralnim problemom u mom poglavlju, na nju cu se ubrzo vratiti. Ostavivsi za trenutak ova pitanja nastranu. usredsrediccmo se na problem demokratskc jedinice i njenih granica. Kad pristaiice demokratijc opisuju iii preporucuju demokratski sistem, one polaze od toga da demokratija moze postojati samo u izvesnim konkretnim poiitickim jedinicama kao sto su gradovi-drzave, nacionalne drzave ili kakav drugi oblik. U tom smislu obicno navode istorijske iii savremene primere ovakvih Jedinica. to jest specificne agregacije osoba koje :live na vise ili manje jasno ogranicenim teritorijama: A tina, Zeneva, Francuska, Svedska ... Oni se. medutim, n::tko pitaju zasto bi bas ove specificne, a ne ncke druge agregacije sa drugacijim granicama, trebalo prihvatiti kao podobne za demokratiju. Zbog ccga je trcbaio da stari Atinjani imaju pravo na dcmokratiju, a citava anticka Grcka. kao celina - ne'? IIi. zasto savremeni Grci pre nego Atinjani iii Norvdani.
pog:lavlju. tim izrazom podrazumevati asocJjaciju koja \Toma dclotnm1o 1 1skljucivo kontrolise primenu prinudc prema takvoj skupini !judi. Po standardnom g:lcdistu. ;a drL:a,u JC hitn<l da ima teritoriju, pa bi u tom smislu moj izraz .,teritorijalna dr?ava" prcdstavljao pkonanun. Ne vidim, ipak, zasto ovaj izraz ne bih pmnenio na asocijacije kojc nc zauzimaju neki specificni prostor. ali poscduju ostalc karakteristike drzavc

279

a ne Skandinavci? Aljaska i Havaji dobili su status drzavc u okviru Sjcdinjenih Drzava. a zasto nisu Portoriko ili Kostarika'? Je li to. jednostavno. pre stvar saglasnosti nego prinude' 1 Razmotrimo za trenutak slcdecc zahtevc:

Ljudi koji ~il'e 11 Kveheku imaju prai'O na S\'0/11 supst\enu demokratsku l'ladu, nezavisnu od Kanade. ( Umesto K \ cbeka i Kanade, mogu se navcsti juzne federalne jedinicc i Sjedinjenc Drzave; Norvcska i Svedska: Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo: Severna Irska i Irska Rcpublika: Bretanja i Francuska; Turci na Kipru i kiparski Grci ... ). DRUG! ZAHTEV: Ljudi koji ~ive u Kveheku treha da hudu gradani 11 dcmokratskom sistemu Kanade. (Ovo je samo slika u og:lcdalu prvog zahtc\a koji se time odbacuje. pa je moguce uciniti istc zamene rcci.) TRE('I ZAHTEV: Pitanja koja se tic~u konrro/e ractanja. narod Konekf!kera ima pravo da re.\:ava sam, u demokratskom procesu i ne::misno od federalne vlade Sjedinjenih Dr~avc1. (Umesto SAD mozc se staviti bilo koja dcmokratska zemlja: umcsto Konektiketa bilo koja lokalna jcdinica u okviru neke zemlje: kontrola radanja. pak. mozc se zameniti bilo kojim od mnogobrojnih pitanja koja mogu biti predmet odlucivanja u jcdinicama manjim od nacionalne drzave. Umesto .. demokratska zcmlja" mogucc je staviti i bilo koji transnacionalni politicki sistem. kao sto je Evropska unija. a umcsto izraza .Jokalna jedinica" - zemlja-clanica takvog sistema: lista pitanja koja su pod kontrolom drzave moze biti veoma duga.) ('ETVRTI. PET! I SVI DALJI ZAHTEVI. .. Na me ::.ahteve ::a /oka/nom autonomijom mo::e se odgovoriti protiv:::ahtelima po kojima kontro/u nad pojedinim spornim pitanjima treba da vdi /;ira i , inkluzi1'11ija" jedinica. Takri protiv::.ahtevi samo su slika u og/eda/u ::ahteva ::a /oka/nom autonomijom.
PRVI ZAHTEV:

Ako blize ispitamo ove zahteve i protivzahteve. ustanovicemo da su dvostruki. jer se istovremeno odnose na vlast (kontrolu) ili autonomiju u pojedinim oblastima, kao sto su policija. zdravstvo, stambena oblast. spoljna politika itd., i na takvu kontrolu koju treba da imaju izvesne agregacije osoba koje obicno, iako to ne mora biti mck slucaj. nascljavaju konkretnu teritoriju-' Ono prvo mozemo zvati zahtevom za odgovarajucim doma.\'ajem kontrole, a ono drugo - za odgovarajucom velicinom skupine ili hrojem osoba ovlascenih da obavljaju kontrolu povodom stvari kojc spadaju u odgovarajuci domasaj. Domasaj se moze krctati od najuzeg i pojcdinacnog pitanja. kao sto je parkiranje. pa do potpunc autonomije. pune suvcrenosti nezavisnosti. Slicno tome, skupina ili broj mogu biti malih razmera, na
3 U holandskom sistemu ( Dalder 19116 i Lijphart 1975). kontrolu nad mnogim vaznim pitanjima imalc SU CCtiri glaV!lC druS!VCilC grupc. kOjC 11\SU bile poscbno tcritorijalno obclc7C11C.

280

primer stanovnici kakvog seoceta iii gradskc ct?tvrti, iii mnogo vccih, slucaj stanovnika kakve dzinovske zemlje iii asocijacijc zemalja kao sto je Evropska unija. Izmedu jednog i drugog obicno postoji velika zavisnost. tako da je zahtev za domasajem izricito povezan sa zahtevom koji se odnosi na velicinu skupine iii broj subjekata. Iako se zahtevi za domasajem i obimom (brojcm) subickata vlasti ociglcdno zasnivaju na nekom vrednosnom sudu, odmah upada u oci koliko resavanje specificnih zahteva nuzno zavisi od konkretnih okolnosti. Kao ' sami zahtevi. ostvarljiva resenja uslovljcna su spccificnim u\ercnjima. tradicijama, mitovima, istorijskim iskustvima; ukratko. rec je () citavom jednom sklopu iskustvene stvarnosti osobene za konkretnu agregaciju ljud:-;kih biea. Cesto se - mozda isuvise cesto - sporovi u ovoj oblasti resavaju nc snagom razumnih argumenata i pozivanjem na pravdu, slohodu. demokratiju. samoodredenje, efikasnost i druge apstraktne ideje. vee nasiljl'm i prinudom. Apstraktne vrednosti u tom slucaju sluze samo kao pogodne racionalizacijc legitimnosti pobednickog ishoda. Jos jednom se moramo upitati da li jc za o\aj problem mogucc nck(l generalno resenje iii da li zaista opsta naccla imaju hilo kakvog uticaja n:1 prakticno ostvarljiva resenja. U pokusaju traganja za gencralnim rcscnjima. nase sumnjc o njihovoj celishodnosti 1ma_1u sve izglcde da postanu jos jaCc.

DVA RESENJA KOJA TO NJSU

Pomenucu dva iluzorna resenja sa kojima smo se susreli u drugacijcm kontekstu u raspravi o problemu ukljucenosti u demos.

Svaki narod sam sebe definise

Jedno ovakvo ,.resenje" analogno je Sumpeterovom odgovoru na problem obuhvacenosti u demos, izuzev sto u mom slucaju svaki narod detinise sam sebe. Atinjani su se, na primer. defnisali kao posebna grupa Grka koji :live zajedno u jednom samostalnom i demokratskom polisu. Dva milenijuma kasnije moderni Grci su se odrcdili kao narod, a Atinjani su danas gradani sire Grcke. U vreme Americkc rcvolucije stanovnici Virdzinije osecali su se vise Virdzinijancima nego Amerikancima: I R61. godinc sebe su videli pre kao gradane Konfederacije nego Unije, dok sc danas nesumnjivo smatraju gradanima Sjedinjenih Drzava. U svim tim slucajevima !judi su sebe definisali na istorijski jedinstvene nacine. Posto smo pomenuli istorijske promene, sta se jos moze reci? Bas kao i u slucaju clanstva u dcmosu, medutim. i ovde aforizam da svaki narod definise sebe mozda sazeto govori o onome sto se dogadalo u istoriji, ali se time ne pruza osnov za ocenu da li je jedan zahtcv bolji od drugog, iii koji istorijski ishod treba prihvatiti a koji odbaciti. Da bismo sc

2Rl

zadovoljili aforizmom trebalo bi svaki zahtev i svaki protivzahtev smatrati podjednako vrednim. No, u tom slucaju bi jedino sredstvo za dolazcnje do resenja bilo propaganda iii prinuda. U tom smislu aforizam prestaje da budc rcsenje, jer se njime samo izjavljuje da resenja nema.

Politicka autonomija kao apsolutno pravo

A sta je sa cenjenim pojmom pristanka'? Nije li jcdna od bitnih razlika izmedu prisajedinjenja Aljaske i cvcntualnog prisajedinjavanja Kostarikc Sjcdinjenim Drzavama jednostavno u tome sto su stanovnici Aljaske dali S\Oj pristanak a (kako pretpostav~jam) Kostarikanci ga nc bi da]i'J Od XVII veka do danas pojam pristanka korisccn jc kao moralni osnov ideje o demokratskoj drzavi. Kako mozemo obczbcditi pristanak? Mozda tako sto bismo politicku autonomiju smatrali apsolutnim pravom. Pod .. apsolutnim" podrazumevam da sc autonomija U\ck priznaje svakoj grupi koja je zeli, s tim sto bi grupa trebalo verodostojno da dokaze kako ce se u njenoj novoj jedinici, bcz obzira da li cc biti dclimicno ili potpuno nezavisna. upravljati na demokratski nacin. Zamislimo da neka demokratska zemlja zaista objavi kako jc politicka autonomija apsolutno pravo. Davanje takvog prava bi svaku drzavu iii svaku prinudnu organizaciju ucinilo nemogucom (iii u svakom slucaju nelcgitimnom), posto bi svaka grupa suocena sa prisilom u bilo kom pitanju mogla zatraziti, i putem secesije i dobiti, autonomiju. Na ovaj nacin bi u stvari bio ozakonjen anarhizam. I pored toga sto bi ovakav zakljucak odusevio filozofe-anarhiste, ipak, ukoliko je argumentacija izneta u trecem poglavlju ispravna i ako je demokratska drzava bolja nego stanje bez ikakve drzave. bilo bi greska prihvatiti ideju da je politicka autonomija apsolutno pravo. Jedna autonomna organizacija. cak i da je rcc o autonomnoj i inkluzivnoj (sveobuhvatnoj) demokratiji, mogla bi naime da nanese veliku stetu intercsima neclanova, to jest onih koji nisu njeni pripadnici. Posto hi apsolutno pravo na politicku autonomiju znacilo da nijedna organizacija ne moze biti u stanju da silom vlasti spreci stetu po necianove. eventualni nastanak stetc zavisio bi u celosti od akcije clanova autonomne grupc. A sto sc toga tice. dosadasnje istorijsko iskustvo pruza malo osnova za optimizam.

FEDERALIZAM
Federalizam je ponekad resenje, ali kao sto primer Kostarike pokazujc. ne i uvek. Pod federalizmom podrazumevam sistem u kome su neka pitanja iskljucivo u nadle:inosti nekih lokalnih jedinica - kantona, clanica fcderacije, oblasti - tako da su po ustavu ona i::van opsega vlasti nacionalne vlade koja, opet, ima svoju nadleZ:enost izvan vlasti manjih jedinica.

282

Pozicija federalnih sistema u sklopu demokratskih idcja poncsto je dvosmislcna. delimicno iz cisto istorijskih razloga, ali takode i zato sto oni u svojim ustavima odrazavaju izvesnc aspekte problema o kome je rec u ovom poglavlju.

Federalizam i demokratske ideje

U stanJOJ doktrini. u kojoj se insistiralo na tome da jc najpogodnua jedinica za republikansku i demokratsku vladavinu mala drza\ a-gracL ccsto se naglasavalo i da postojanje relativno autonomnih organizacija u sklopu takve drzave moze naneti stetu opstem dobru. U tom smislu jc Ruso, poslednji veliki eksponent ovakvih gledista. tvrdio da sc naJbolja rcpublika moze ostvariti u maloj drzavi bez asocijacija. To jc Rusou i njegovim prcthodnicima omogucilo da izbegnu nczgodan problem prirodc opsteg dobra u drzavi u kojoj svaki gradanin istovremeno pripada nekolikim plllitickim asocijacijama, sto je na primer slucaj sa pojcdinccm koji jc gradanlll opstinc. fcderalne jcdinicc i zemlje u celini. Ako jc opstc dohro jcdne opstlllc ( !11 kakve druge asocijacije) - X, a opstc dohro druge opstinc iii asociJaCIJC ~ Y. sta je onda opstc dobro svih gradana u drzavi koja obuhvata me 1 mnogc druge lokalne jedinice, kao i druge vrste asocijacija?-+ lpak, cak se i u vrcme Rusoa istorijski fokus dcmokratskih idcja premdtao od male drzave-grada u nacionalnu drzavu i sire shvaccne zemljc. Dogodilo se, medutim, da su u ustavnom smislu postojalc dvc vrstc zcmalja u kojima su demokratske idejc najjace uticale na institucijc i praksu: to su bile unitarne i fcderalne drzave. U unitarnim sistcmima lokalne JCdinicc su samo tvorevine nacionalnog parlamenta ko.Je su u potpunosti potcinjenc. bar u smislu ustavnog nacela, njegovoj kontroli. Nacionalna vlada prenosi vlast na lokalne vlade, sto znaci da tu nije rec o otudivanju (odricanju od) vlasti. N::1 taj nacin, ustavnim odredbama moguce je dozvoliti nacionalnom demosu (na nivou cele zemlje) da ostvaruje punu kontrolu kod odluCivanja o politickim pitanjima, sto podrazumeva i njihovo ukljucivajc u dnevni red. Nacionalna vecina, prema tome, mozc ako to zeli, ukinuti odluke lokalnih jedinica, na primer tako sto ce neka pitanja skinuti sa dnevnog reda lokalnih vlada. I pored ovoga, demokratske ideje i praksa cvctalc su i u fedcralnim sistemima, i to u stvari jos ranije ncgo u unitarnim. U Svajcarskoj i Sjedinjenim Driavama, na primer, gde je fcderalizam postojao pre mnogih insti4 A sta sc dogodilo sa opstom narodnom voljom'' U s1 om E1qu n eoiilt<'knt ckrmnmiji Ruso je pisao: .. Sva politicka drustva sastavljena su od drugih man:ih drusta1 a raz\icilog tipa i svako od njih ima sopstvcne interese i maksime kojih se dri't \ nl1a llh pchcbmh drustava uvek ima dve dimenzije: za pripadnikc asocijacije to JC opsta 1olp: ;a ::.trc' dnt~tl u - to je privatna volja kop je cesto pravcdna u prvom a ncvazeca u drugom 'lllhiU .. Prc'l1la tome, kojoj bi trebalo dozvoliti da prevagne'' Ruso nikad lllJC razradic' ;ado1olia1 :tltll'c" rcSenje za ovaj probletn. .--. ~< . . . ,

~"'
QJ

2~3

tucija potrebnih demokratskom procesu, za federalni sistcm se mislilo da je narocito povoljan za razvoj dcmokratijc. To je tvrdio i Tokvil u svojoj cuvenoj analizi demokratije u Sjedinjenim Drzavama. U XX veku, medutim. sa razvojem drzave blagostanja i sircnjem drzavne kontrole nad privrcdnim zivotom. javila su sc i misljenja da je federalizam zastareo (Laski, 1939). Takvo glediste je ipak preuranjeno. izmedu ostalog i zbog nastanka federalnih institucija na transnacionalnom nivou u okviru Evropskc zajcdmcc. Transnacionalni federalizam je slika u ogledalu fcdcralizma u jcdno_1 zemlji. Kad zemlje sa unitarnim ureLtenjem kao sto su Francuska iii Britanija udu u transnacionalni federalni sistem kakav je Evropska zajednica. njihm nacionalni demos vise nema konacnu kontrolu nad dnevnim redom politickih pitanja. No, ipak. dnevni red transnacionalnog cntitcta takode JC strogo ogranicen. Sledstveno tome. cak i ako ovakva \ cca zajcdnica treba da radi po \Ccinskom pravilu. u mnogim pitanjima vecina gradana u njoj nc mozc da preovlada nad manjinom ukoliko je takva manjina C\Cntualno vecina u lokalnoj jedinici, to jest. u ovom slucaju. zemlji. Ako pretpostavimo da ce u sledecem veku transnacionalni federalizam postati izrazeniji, pitanja koja fcderalizam stvara za demokratsku teoriju i praksu necc ni malo izgubiti u znacaju. Da bismo ih ispitali pomoci ce nam zamisljcna konvcrzacija dvojicc savremcnih demokrata, od kojih je jcdan zastupnik demokratskog fcdcralizma a drugi kriticar fedcralizma. Fcderalistu ccmo nazvati Dzcms. a n_Jegovog monistickog kriticara Zan.

Problem pitanja o kojima se odlucuje (dnevnog reda)

ZAN: Znam da si ti Dzemse pomalo obozavalac federalnih sistema. Zar
111JC

taka?
DZEMS: Da. jer mislim da imaju nekih izuzctno dobrih strana. ZAN: Ali, koliko znam. ti takode cvrsto verujes u demokratiju'? DZEMS: Taka je. ZAN: E pa, ne vidim bas kako to dvoje ide zajedno. DZEMS: Objasni mi to malo. ZAN: Pokusacu. Znam da mnogi Amcrikanci izglcda \ eruju da su Sje-

dinjene Drzave otelotvorenje dcmokratije. tako da svc sto je navedeno u americkom Ustavu neizostavno prcdstavlja clemente koji su nuzni demokratiji. Verujem takode da neki Amerikanci misle kako jc zbog toga sto su SAD federalna zemlja, federalizam potreban demokratiji. Ti nc ides toliko daleko, zar ne'? DZEMS: To bi bilo apsurdno. Ne vcrujem da bi i najvatrcniji fcdcralista mogao tvrditi da je politicki sistem Norvdke, posto jc unitaran, sustinski manje demokratski nego, na primer. politicki sistem u Svajcarskoj. Ako je federalizam nuzan demokratiji, onda su unitarni ustavni sistemi nuzno nedemokratski. Da bih pokazao da su unitarni sistemi nuzno nedemokratski.

284

morao bih da dokazem da je mali. autonomni polis. u kome nema potrehc za decentralizacijom na jos manje jedinicc - nuzno nedemokratski sistcm. To bi, medutim. bila ocigledna glupost. ZAN: Moze li i obrnuto biti tacno: naimc. da su federalni sistemi nu::no nedemokratski? DZEMS: Nalazim da je i to apsurdno. ZAN: Ali Dzemse. svakako se slazcs da je jedan od uslova potpunog demokratskog procesa da demos ostvaruje kontrolu nad pitanjima o kojima se odlucuje. DZEMS: To tesko mogu da negiram. ZAN: Pa ipak. u federalnom sistemu nijedno pojr!dinacnn tclo gradana ne mozc da vrsi konacnu kontrolu nad dnevnim rednm kod odlucivanja. Zar nije onda tacno da u federalnim sistemima procesi pomocu kojih ljudi \ ladaju samima sobom ne mogu cak ni u nacclu biti potpuno demokratski'? DZEMS: Ne shvatam bas o cemu govoris. 7AK: Ah, taj angloamericki pristup politici: naravno da imas vise povercnja u iskustvo nego u moje apelovanjc na logiku. Pokusacu zato da konkretizujem problem jednim hipotetickim primcrom. Zamislimo neku nazovi dcmokratsku zemlju sa vcoma ograniccnim ovlasccnjima. rcctmo samo u oblasti obrazovanja dece. Nazovimo jc Silvanija. Znaci. ako bi stanovnici te zemlje hteli da odlucuju i o drugim pitanjima, pa to nisu u stanju. nikakvo njihovo aktimo ukljucivanje u raspravu o pitanjima obrazovanja nc otklanja cinjenicu da su oni potlaceni. DZEMS: Razume se. Ali zasto uopste Silvanijci ne mogu odlucivati i o drugim pitanjima'? ZAN: Pa. pretpostavimo da je Silvanija pod dominacijom neke druge drzave. Nazovimo je Unija. Unija uskracuje nesrecnim Silvanijcima status gradana ali im dozvoljava da rade sta hoce sa svojim skolama. Bez obzira na to koliko jc savrsen dcmokratski proces u samoj Uniji. stanovnici Silvanije imaju status kolonijalnog naroda, a njihova slabasna .. demokratija" samo je ukras u izlogu koji su aranzirali oni koji njima u stvari vladaju. Silvanijci se mogu diviti demokratiji svojih vladalaca ali se sa njom nikada nc mogu nadmetati. DZEMS: To ne samo sto je nategnut primer. nego nema ni bilo kakvc veze sa federalizmom. Uzmimo da Silvanijcima nije oduzet status gractana u Uniji, sto je mnogo realnija prepostavka. pa su oni sad gradani i Silvanijc i jedne mnogo .,inkluzivnije" jedinice koju cu nazvati .,Fcderalna unija". Ako stanovnici Silvanije na demokratski nacin odlucuju o pitanjima skolstva. a kao gradani Federalne unije i o svim ostalim pitanjima koja su od interesa za njih, ne victim potrebu ni za kakvom zamerkom sa dcmokratske tacke stanovista. Ne kazem da ne mogu nastati neki drugi problemi, ali mogucnosti Silvanijaca da vladaju samima sobom zadovoljavaju sve zahteve demokratskog procesa. Uzev u obzir obe njihovc vlade, oni imaju punu kontrolu nad pitanjima o kojima se odlucujc. Ako. pak. pretpostavimo da su

2R5

zadovoljeni i svi ostali kriterijumi, moramo zakljuciti da i Silvanijci uziva_1u punu primenu demokratskog procesa. ZAI\: N1si li time SVOJU Federalnu uniju pretvorio u unitarnu zcmlju'? Ako je tako, dokazao si kako Silvanijci mogu biti gradani u jednom demokratskom sistemu. ali ne i kako se federalizam moze pomiriti sa dcmokratijom. Posebno nisi pokazao da federalni sistem zadovoljava uslov konacnc kontrole demosa nad pitanjima na dnevnom redu. Zar nije demos Fcdcralnc unije samo de/egirao kontrolu nad pitanjima skolstva Sihanij1 i drugim lokalnim jedinicama'? l ako jc tako. tvojc mircnjc federalizma sa demokratijom je ncodrzivo. U stvari si pokazao ono sto smo i inacc znali: u unitarnim sistcmima problem konacne kontole i ne treba da sc jm lja. Nisi. mcdutim. uspeo da dokazes kako u federalnim sistemima demos mole ostvariti konacnu kontrolu nad pitanjima o kojima se odlucujc. C'ak mislim da se tvo_1i111 resenjcm podrazumeva nesto krajnje zanimljivo. a to jc da sc citav problem moze resiti samo pretvaranjcm fcdcralnih sistema u unitarnc 1 DZEMS: C'estitam ti na tvojoj sjajnoj logici, ali mislim da si promasio cilj. Pretpostavimo da je na osnovu ustavnih aranzmana u pri kljuccnj u S i 1vanijc Federalnoj uniji, kontrola one prvc nad skolama stalna i ncotud1va. Zar na osnovu toga ne priznajes da je takav sistem dcfinitivno fcderalni. dakle ne unitami'? ZAK: Moram da se slozim. Definicija jc dcfnicija ... Nisam ipak siguran sta time pokusavas da zakljucis. Jos uvek ne vidim da je tvoja Federalna unija u punoj meri demokratska drzava. DZEMS: Da, posmatrajuci iz jedne perspektive, moze se reci da jc demos Fcderalne unije otudio svoju kontrolu nad skolstvom u korist Silvanijc i drugih lokalnih jedinica. I kao sto su sva ostala pitanja osim skolstva potpuno zatvorena za Silvaniju, tako je i Federalnoj uniji stalno zatvorcn pristup rcsavanju pitanja skola. I pored toga, iako je sistcm u tom pogledu nedvosmislcno fcderalan, rdenje vcoma lici na ono koje se u unitamom sistemu primcnjuje prcma lnkalnim jedinicama! Tacno je da je spisak pitanja o kojima odlucujc Federalna unija ::at.oren kad je rec 0 skolama. ali jc zato potpuno otvoren za sva ostala. Nazvacemo zato taj spisak pitanja kvazi-otvorenim. ZAK: Pretpostavljam da moram tolcrisati ovo neznatno kvarenje jezika kako bih mogao da razumem tvoj argument. DZFMS: Zahvaljujem. Zelim da kazcm da se. uzc\ u obzir obe upravljacke strukture, kontrola stanovnika Silvanije odnosi na potpuno otvorcnu listu pitanja o kojima se odlucuje. I sve sto ne mogu staviti na dnc\'lli red u Silvaniji. u stanju su da postave na fcdcralni dncvni red. Ako svaki gradanin Federalne unijc .. raspolaze svojom varijantom Sihanije". mozc sc zakljuciti da u federalnom s1stemu nc postoj1 nista sto bi sprccilo nJcnc gradane da imaju konacnu kontrolu nad resavanJcm pitanja od pvnog 1.nacaja. Za razliku od tvoje sklonosti za apstraktmm argumentima. rezimiracu svoju tczu u jednoj opstoj postavci. Pod pretposta\ kum da u jednoJ od svojih
286

jedinica svi gradani imaju pristup kvazi-otvorenoj listi pitanja. federalizam nije po svojoj prirodi manje od unitarnog sistema sposoban da zadovolji kriterijume demokratskog procesa. ZAN: Mozda ipak ne u sustinskom smislu. U nekim okolnostima ipak to tvoje resenje ne zadovoljava. Verovatnije je da je. sto je federalni sistcm cvrsci, ta mogucnost veca. DZEMS: Sta mislis kad kazes ,cvrsci"'? ZAN: Mislim na sistem u kome lokalne jedinice nnaju iskljucivu kontrolu nad nekim zaista vaznim pitanjima. Ne mislim na anem1cni federalizam danasnjih Sjedinjenih Drzava, na primer. u kome u ustavnom smislu federalna vlada moze neposredno iii posredno regulisati iii kontrolisati najvcci deo aktivnosti federalnih jedinica i opstina. SAD su u stvari prilicno blizu unitarnog sistema. Zamislimo sad da u Federalnoj un1ji Silvanija i ostalih trideset provincija imaju konacnu kontrolu u politickim pitanjima koja gradani Unije smatraju veoma vaznim. Na primer. zagadivanje zivotne sredinc iii ocuvanje prirodnih resursa. Zamislimo daljc da vccina gradana Silvanije i ostalih gradana Unije zeli strogu kontrolu zagadi\anja. zabranu povrsinskih kopova i slicno. a da se gradani u jednoj provinciji - Karboniji - protivc svakoj takvoj kontroli. U tim okolnostima nc postoji dnevni red na koji sc takvo njihovo glediste moze staviti.S U ovakvoj situaciji unitarni sistem iii slabasni federalni bolje zadovoljavaju kriterijume demokratskog proccsa ncgo snal:an federalni sistem. DZEMS: Da. to je tacno. Ali, po tebi. izgleda da veca i inkluzivnija grupa uvek ima pravo da nametne svoju volju manjoj grupi, JCdnostavno zato sto je veca. Verujes li zaista u to'? Zar u demokratskom cntitetu nc treba veca grupa da bude u izvesnom smislu legitimna'? ZAN: Mislim da treba. lpak mi izgleda da smo obisli citav krug pa smo opet na pocetku naseg problema. Ni jedan ni drugi nismo jos uspcl1 da dodemo do zadovoljavajuceg odgovora. a nismo ni progovorili o problcmu vecinskog pravila odlucivanja.

Federalizam i vecinsko nacelo

DZEMS: Nije mi sasvim jasno u ccmu je taj problem. ZAN: Pa evo: zamisli politicki sistem u kome jc privilcgovanoj manJilll

dato ovlascenje da kad je rec 0 pitanjima politike obori misljenje vccinc. Takav sistem svakako ne bi smatrao demokratskim'? DZEMS: Ako zanemarimo kontroverzno pitanje vrhovnog suda i njegovog ovlascenja u ustavnim stvarima - nc bib. Ako bi specijalna manjina mog:la
:i Greska koja je ovde pripisana D7emsu nala7ila sc _;os u mom radu Fet!em!nnJi ( 1983 ). Zahvalan sam Dejvidu Brejbruku za njegovu ispravku ( Brcibruk 19X:I \.
2~7

nametnuti svoje stavove vecini, za takav sistcm bih rckao da je ne samo ocigledna povreda vecinskog pravila vee 1 da jc potpuno nedcmokratski. ZAI": Znao sam. Zamislimo sad da jc rec o politickim odlukama, a nc o osnovnim ustavnim nacelima: vecina, recimo, zastupa politiku X. a manjina politiku Y. Sustina veCinskog nacela je da se u tom slucaju usvaja politika X. Pa ipak, zar nije tacna da u federalnim sistemima vccina nc mozc uvek nadvladati manjinu, cak ni u potpuno jasnim politickim pitanjima'! DZEMS: Cini mi sc da znam na sta ciljas. To jc samo jos jcdan nacin posmatranja pitanja kontrole nad listom pitanja za odlucivanje. zar ne? ZAN: Da, ali iz perspektive vecinskog nacina odlucivanja. Pretpostavimo da su pitanja iz domena X i Y ustavna prerogativa lokalnih jedinica federalnih jedinica, kantona, oblasti i sl. Zamislimo zatim da su !judi koj1 su u man_jini i koji zele politiku Y konccntrisani u ustavno zasticcnoj lokalnoj jedinici, u kojoj cine vecinu. Ako disku"ijc radi pretpostavimo da \ccina u nacionalnom parlamentu manjc iii \isc tacna odraza\a politickc zeljc nacionalne vccine gractana, onda bi Ll unitarnom siskmu nacionalni parlament mogao po savrseno legalnom postupku da odbaci odlukc lokalnc vlade. Ako vecina svih gractana u zemlji prctpostavl_ia politiku X politici Y. nacionalni parlament moze usvojiti politiku X i namctnuti jc lokalnoj jcdinici, cak i ako se vccina u takvo_j lokalnoj jedinici cvcntualno zalazc z<J politiku Y. U federalnom sistemu u nckim slucajc\ima jc mogucc da prcvagnc volja manjine i, ustavno govoreci. \ecina tu nista ne moze. DZEMS: U nekim slucajevima - da. Ali bi me izncnadilo ako danas u federalnim sistemima nacionalna vlada ne bi nasla nacina da sprovedc svoju volju ako je u pitanju nesto vazno. ZAN: Hvala sto mi pomazes u argumentisanju. Ti u stvari kazes da je u nekim zemljama kao sto su Sjedinjene Drzave fcderalizam postao prilicno ancmican. U takvim sistemima je vlast fedcralne vladc u sfcri lokalne politike toliko povecana da sc oni u tom pogledu jedva razlikUJU od unitarnih sistema. Po tome izgleda da su se federalni sistemi. pokusavajuci da rcsc problemc modernog drustva, u stvari pretvorili u unitarne. Da li JC ovo dovoljno za moju tezu? DZEMS: Jos ne. U Sjedinjenim Drzavama je. na primer. pvno obrazovanjc jos uvek u prilicnoj meri u iskljucivoj nadleznosti fcdcralnih jedinica koje, sa svoje strane, tu nadleznost prenosc na opstinske vlasti. U svan. najveca stavka u budzetima federalnih jedinica je skolst\o. ZAN: Posta je obrazovanje znacajno. tvoj primer mi pomaze da upotpunim svoju tezu. Uzmi, opet. nasu hipoteticku zemlju Silvaniju i Federalnu uniju u kojoj se ona nalazi. Setices se da Silvanija ima pristup odlucivanju samo kad je rec 0 pitanjima skolstva. dok jc iz spiska pitanja 0 kojima sc odlucuje na federalnom nivou iskljuceno samo skolstvo. Pretpostavimo sad da vccina gractana Federalne unije zakljuci da su im skole u tako zalosnom stanju da za celu zemlju trcba propisati jednoobraznc standarde obrazovanja.
2~8

Da je Unija unitarna zemlja, sumnjam da bismo akciju detaljnog uredivanja skolskog sistema nazvali tiranskom iii cak nedemokratskom. Mnoge dcmokratske zemlje rade bas to, ali posto je nasa Unija fcderalna a ne unitarna. vecina gradana takve zemlje sprecena je da deluje kako bi poboljsala skolstvo. I pored toga, Silvanija moze ciniti neznatnu manjinu u odnosu na celokupno stanovnistvo, a moguce je i da je vecina koja se protivi federalnoj kontroli samo prosta vecina. Mogu da zamislim mnogo primera u kojima bi bilo pravedno podrzati zahteve Silvanije za autonomijom u izvesnim poslovima. Medutim, u ovom konkretnom slucaju zar ne bi bilo i nepravedno i nedemokratski dozvoliti manjini - i to, mozda, sasvim neznatnoj manjini - da ima sopstvenu politiku standarda u skolstvu? I ako je ikada vecinsko nacelo opravdano. to je svakako u ovom slucaju. DZEMS: Da bih odgovorio na ova tvoja pitanja. ostavicemo na stranu Silvaniju i Federalnu uniju i diskutovacemo o jednom krajnje apstraktnom politickom sistemu. Takav sistem naterace nas i da ponovo razmotrimo pitanje dnevnog reda, to jest onoga o cemu se odlucuje. ZAN: Krajnje apstraktni politicki sistem'! Pa ti se. posle svega, opet priklanjas boginji razuma? DZEMS: Uvek sam joj se divio. No, evo tog mog sistema: zamisli dva pravougaonika, i to jedan u drugom. Sa S cemo oznaciti manji, a sa B veci. Sasvim jednostavno'? B

1\

Ovim ne reprodukujem ponovo nasu Silvaniju i Fedcralnu uniju. Pretpostavimo sad da se u oba ova sistema vlada na demokratski nacin u okvirima njihovih nadleznosti za odlucivanje, kao i da se osnovna politicka prava svih gradana u njima u punoj meri postuju. Ima Ii vccina u sistemu B uvek pravo da preovlada lokalnu vecinu u entitetu S, recimo u oblasti skolstva'? IIi. ovako: treba li lokalna vecina u s da ima ustavno pravo da prevagne u nekim pitanjima, na primer u skolstvu - nad vecom vecinom u entitetu B? ZAN: Cini mi se da to zavisi od toga sta znaci izraz ..ima pravo". DZEMS: Pa, time sam isk1jucio clemente kao sto su podobnost, cfikasnost iii korist po narod u B da dozvoli narodu u S da samostalno upravlja u nekim oblastima, na primer u skolstvu. Hocu jednostavno da kazcm da je B unitami sistem i da vecina u tom entitctu nalazi za potrebno da prenese neka ovlascenja na S. To, oCigledno. nije problem koji nas ovde interesujc. Reci da veCina u S ponekad ima pravo da prevagne nad vecinom u B znaci, u stvari, konstatovati da narod u S ima pojedinac;no pravo da upravlja sobom u nekim oblastima, i da B ne treba da krsi to pravo. Istovremeno, medutim. ostaje pretpostavka da je svim gradanima u B, ukljucujuci i one u S. u potpunosti zagarantovano ostvarivanje njihovih osnovnih politickih pra\ a.

2X9

ZAN: Ali ako ta ,prava"' i ta .,ovlascenosr' nisu dati samo iz razloga

celishodnosti iii efikasnosti i ako tu nijc rec o osnovnom politickom pravu - pravu koje je potrebno u demokratskom procesu - kakva jc to onda vrsta ,prava'"? lma li narod fundamentalno moralno ,pravo"' na ,lokalnu"' upravu, na primer, ,pravo" na slobodu govora - moralno pravo koje je toliko osnovno da mora biti garantovano ustavom'? Nisam siguran da victim kako se to ,pravo" moze obrazloziti. DZEMS: Ni ja. Mislim, ipak, da obojica verujemo u takvo pravo. Objasnicu zasto. Cini mi se da si uprkos mog upozorenja shvatio da je S lokalna jedinica a B nacionalna (drzavna). Zbog toga, prcma onome sto si rekao, ti kao da imas simpatija za zahtev naroda u B da ima izvesnu kontrolu nad skolstvom u S. i:AN: Da. to ne poricem. Enitet S sam zamisljao kao opstinu iii tedcralnu jedinicu, departman, mazda. DZEMS: Pretpostavi sad, umcsto toga, da je S zemlja, kao Francuska iii Britanija. a B - transnacionalni sistem po ugledu na Evropsku zajednicu. Na sta su sad usmerene tvoje simpatije'? Zclis li da francuski skolski sistem bude pod kontrolom Zajednice? Ne verujem da jc to sto sad hoces. ZAN: Slazem se da je zahtev !judi u S da sami brinu o svom skolstvu opravdan. DZEMS: Dakle, treba li reCI da B. jcdnostavno. prenosi 'last nad skolstvom na S'? Ali po korn osnovu B uopstc ima tu vlast'? Sigurno ne na osnovu zakona iii ustava. Je li taj osnov moral'? Treba 1i svaka veca jedinica uvek da ima vlast nad manjom'? Cak i tako strog kriticar federalizma kao ti pronasao bi bar neku granicu. ZAN: Sad shvatam da ovim uvodenjem federalizma i vecinskog pravila u diskusiju nismo dospeli nigde. DZEMS: Ne, mislim da smo dosli do jednog vrlo vaznog zakljucka. Samo nacelo vecinskog odlucivanja zavisi od prethodnih pretpostavki u vczi sa jedinicom: naime, jedinica u kojoj to nacelo treba da deluje mora biti lcgitimna, a pitanja na koja se ono primenjuje moraju biti u sklopu nadleznosti te jcdimcc. Drugim reCima, celishodnost opsega i domena vccinskog pravila u konkretnoj jcdinici zavisi od pretpostavki kojc sc samim vecinskim nacelom ne mogu obrazlagati. Obrazlozenje relevantno za jedinicu nalazi se izvan dometa vecinskog pravila a, uzgred, i izvan vcceg dela teorije 0 demokratiji.

STO VECE TO BOLJE?

ZAN: Mislim da je nasa teskoca u tome sto nismo nacinili razliku izmedu dva razlicita pitanja: da li jc jedna jedinica datog domena i opsega u nekom razloznom smislu demokratskija od drugc, kao i da li jc jedna jcdinica u istom takvom smislu pozeljnija. to jest celishodnija? U vezi sa prv1m pitanjem. victim dve mogucnosti. Jedna je Cista brojnost. Kako jc

290

Ruso odavno nagovestio. sto je veci broj gradana, to je manja mogucnost svakoga od njih da odreduje ishod (odlucivanja). Ako prihvatimo glediste da je sistem demokratskiii ukoliko je veci broj gradana cije misljenje ima svoju tezinu, onda je - ukoliko su svi ostali elementi podjednaki - veci entitet nuzno manje demokratski. Prema tome, ako bi mogao da bira. dcmokrata bi uvek odabrao manju jedinicu. DZEMS: Mislim da te je tvoja boginja razuma napustila. Ako je tacno da je sistem manjih razmera uvek dcmokratskiji ncgo onaj koji jc veci. onda bi se najdemokratskiji sistem sastojao od jedne jedine osobc - sto je apsurdno. ZAN: Verovatno si primetio da jc moj zakljucak bio striktno uslovljcn jer sam rekao: ,ako prihvatimo glediste'". A nismo prihvatili. Tako nam ostaje samo druga od dve mogucnosti koje sam malocas spomcnuo. Recimo da je sistem onoliko demokratskiji ukoliko se njime dopusta gradanima da sami sobom upravljaju u oblastima koje su za njih znacajne. U tom slucaju ce u mnogim okolnostima veci sistcm biti dcmokratskiji od manjcg, jer ima vecu mogucnost da resava pojedina pitanja - na primer. u oblastima zagadivanja zivotnc sredinc, poreske i monetarne politikc. nczaposlenosti. soctjalne sigurnosti. odbrane. DZEMS: Mislim da opet nisi u pravu. Zar nije ociglcdno da nas. po~tu brojevi sami za sebe vode do apsurda, ovakav kriterijum sposobnosti sistema primorava da zakljucimo kako je apsurdno veliki sistem i najdcmokratskiji - recimo onaj koji Cini celokupno stanovnistvo planete 1 ZAN: Da bismo izbegli apsurdnosti pojedinacnih kriterijurna, pokusajmo da ih tretiramo zajedno i tako potrazimo optimalnu ravnotczu izmedu vclicine i mogucnosti sistema. DZEMS: Sjajna ideja! Mislim da si otkrio pravac u kome trcba traziti resenje - ukoliko ono uopste postoji. lpak. obrati paznju na dvc stvari. Prvo, nikako ne vidim nacin koji bi nas doveo do kakvog-takvog optimuma. Trebace nam zato mnogo vise pomoci tvoje boginje. Moracemo da se oslonimo na slozcne i sporne empiricke i utilitaristicke ocene. L sto je vaznije, posto su stvarni uslovi promenljivi, postoje svi razlozi za pretpostavku da. cak i ako se optimum moze naci - on nece biti isti u razlicitim okolnostima i istorijskim periodima. Najzad, ne moze se poci od toga da ce jednoj jedinoj grupaciji. kao kategoriji, najbotjc odgovarati samo jedan sistem. Uklanjanje smeca, vodosnabdevanje. skole, zagadenje prirodc. odbrana - u svim tim oblastima rnogu postojati razliciti optimumi. Ishod bi sasvim mogao biti jedan slozeni sistem sa nekoliko iii mnogo slojeva demokratskog upravtjanja. od kojih svaki funkcionise oslanjajuci se na poncsto drugacijt rcdosled pitanja za odlucivanje. ZA:\: To bi sigurno bio sistem mnogo slozeniji od fedcralnog sa njcgovim prilicno ncelasticnim granicama. slazes li se'? DZEMS: Bojim se da moram. lpak, postoji i drugi momenat na koJi me navodi tvoja sugcstija. Primecujes li kako su se tvoja dva pitanja - ku_1a JC

jedinica demokratskija a koJa pozc(jlll/a - u nasem traganju za optimumom stopila u jedno. Zamislimo. na primer, da jc jedno rdenJC pozeljnije od drugog, ali pri tom manje demokratsko. Kako odluciti koje je boljc'? ZAJ\: Do sada uopstc nismo razjasnili sta podrazumevamo frazom da pozeljniji sistem moze ponekad biti manje demokratski. Ocigledno smo pretpostavili da o pozeljnosti nekog politickog sistema mozemo suditi po standardima koji su van demokratskog procesa. :Ylogucc jc ipak da sc sud donosi i na osnovu rezultata sistema. Takodc smo pretpostavili da jc u izvesnim okolnostima opravdano dati malo demokratije a za uzvrat dobiti nekc druge pozitivnc stvari: drugim recima. malo manjc dcmokratije u proccsu. a malo vise dobrih ishoda. DZEMS: Zaista, cini sc da smo racunali na tc pretpostavkc. Ali ovab a razmcna se nc trazi uvek. Svakako sc slazes da jc celishodnije istovrcmcno unaprcditi demokratiju. samoodredenjc i slobodu'.> LA!\: Kako mogu da se ne slozim'! DZEMS: A ako bt se fedcralnim sistcmom to omogucilo. ti bi sc slozio da je takav sistcm celishodan.> ZAJ\: Kad bi to bilo tako. slozio bih sc. Ali. reci mi na sta mislis'! DZL!\1S: To sam vee nagovestio. Prelpo~tavimo da stanovnici Silvanijc ztvc u unitarnoj drzavi. Nazovimo je Unijom. Zatim da mnogo \ isc od ostalih stanovnika Unije veruju u znacaj obrazovanja. pa su. za razliku od njih. spremni da placaju visoke poreze kako bi dobili najboljc skole za ~voju decu. Oni isto tako duboko veruju u izvesnc obrazovnc mctode u kojc ostali stanovnici Unije ne veruju. Na ncsrecu stanovnika Silvanijc. oni su manjina u Uniji i zato nc uspevaju da se ovaha njihO\a politika us\oji. Konacno. mec!utim. zbog ovih i drugih ncslaganja, stanovnict Unijc odlucuju da svoju unitarnu drzavu pretvore u federalnu uniju u kojoj cc sc. izmcdu ostalog, stanovnicima Silvanije dozvoliti kontrola nad svojim obrazovnim i poreskim sistemom. Fcderalizmom se. prema tome. ornogucujc da S\ ima bude boljc, tako da se sigurno slazes da je federalno resenje cist dobitak za dcmokratiju. smoodrcdenje i slobodu. ZAN: Prinuden sam. naravno, da se slozim. Ali se ne slazem - kako po tvojoj tezi izgleda - da se isti ovakvi rezultati mogu postici jedino kroz federalizam. Zar stanovnici Unije ne bi mogli postici istu stvar samo prenosenjem potrebnih ovlasccnja na Silvaniju'? No. oni time ne bi morali i da otude svoju kontrolu u tim oblastima. Ako bi doslo do promenc uverenja u Silvaniji. ili ako bi njeni stanovnici ostali bcz sredstava i tako ostctili nacionalnu privredu. Unija bi mogla da pokusa ncsto drugo. DZ.EMS: Mislim da to izaziva pitanjc - koliko bi se stanovnici Silvanije osecali sigurni za svoju buducnost. ako vecina u zemlji mozc u svakom trenutku povuci njihova ovlascenja. Ono sto ti nazivas ,robustnim'" fedcralizmom to bi se sprecilo; mo:Zda cak i ,.ancmicnim'" federalizmom. ZAN: Mislim da se ponavljamo.

292

DZEMS: Primecujes li i da smo nasa rcscnja gurnili jos daljc iz domena cisto teorijskog rezonO\ anja. Primena standarda cfikasnog funkcionisanja kod procene relativne vrcdnosti altcrnativnih aranzmana zahteva empiricko znanjc - iii cisto nagadanje: do toga, medutim. nismo u stanju da dodcmo bilo kakvim apstraktnim opisom alternativa. Zato izgleda ncmogucc stici do pouzdanog zakljucka o tome koja jc jedinica najpogodnija za demokratiju samo kroz striktno teorijsko rezonovanje. Shvatam da ti se to ne svida. ali tcorijskt razlozi nisu u stanju da nam pruze odgovore. pa se moramo osloniti na prakticne procene. No, cak se ni njima ne obezbcdujc gencralm odgovor za sva vremena i na svim mestima. Zadovoljavajuci odgovor. prcma tome mnogo zavisi od specificnosti datog slucaja. ZAN: Pre no sto sasvim napustimo opsta nacela, zelim da naglasim kako to ne znaci da ocene moraju biti proizvoljnc. Tako ncsto znacilo hi da su svc politicke occne arbitrernc. U ohzir, naimc. trcba uzcti iL\ csnc pretpostavke od kojih zavisi vrednost samog demokratskog procesa. Mislim narocito na to da je razlozan sud moguc samo ako altcrnati\ na rcsenja posmatramo u svctlosti dva ranijc spominjana naccla. To su: intcrcsi s\ akc osobe moraju biti podjcdnako uzeti u obzir i: svaka odrasla osoha. ukoltku sc suprotno ne dokaze, smatra se sposobnom da shvati sopstvcnc intcrc-.,c bolje nego bilo ko drugi. Ova nacela su ism ise opsta da bi nas dm cia do preciznog odgovora. narocito zbog postojanja vclikih empirickih raznmrsnosti. I pored toga, ona nam mogu pomoci da nademo cclishodnc odgovorc.

KRITERIJUMI ODREDIVANJA DEMOKRA TSKE JED IN ICE

Kao sto su Zan i Dzems zakljucili. problem odgo,arajuceg obima i domena (nadleznosti) demokratskih jedinica ne moze se rcsiti u okvirima teorije o demokratiji. Kao i vecinskim nacelom. demokratskim procesom sc pretpostavlja postojanje odgovarajuce jedinicc ( enitcta u komc sc taj proccs ostvaruje ). Kritenjumima demokratskog procesu prerpo.ltm!ia se Jmnednosr same jedinice. Ako ona sama nije odgovarajuca iii pravcdna. ukoliko sc njen obim iii domen (nadleznost) ne mogu opravdati. onda ona nc moze postati pravedna. to jest zakonita. samo primcnom dcmokratskih proccdura. L kako su zakljucili nasi diskutantni. da bi sc doslo do razumnog suda o obimu i domcnu demokratskih jedinica. potrcbno je prilicno sc udaljiti iz carstva teorijskog rezonovanja i zaci duboko u carstvo prakticnih proccna. I pored toga bilo bi pogresno zakljuciti da sc o ovom pitanju vise nista ne moze reci.t> Mislim da u ovom pogleclu treba prcdociti scdam rc6 C radu Ff'derali::am i demokratski procf's ( l9R3: ?a dctal.intjc podatkc vidi Dodatak na kraju knjige) zakljucio sam, kao i Zan u nasem dtjalogu, da osim ~to -.luie J.;ao gcncralm smcrnica, moJe nacclo podjednakog uzimanja u obzir intcrc,a "th. 1 pn:tp<td\ k.1 ltc'tll' c~u tonomije. imaju u sebi malo generalnog. Kasnija raZimslpnja i raspra'<: bl\ 1 dal]t rck\ <~ntnt zakljucci uverili su me da je moje ranijc glcdtstc bilo u i7\esnom >mJ-.Iu po)lrl<,n"

levantnih kritcrijuma iii polaznih postavki koji trcba da vazc za demokratsku jedinicu trcba ispuniti, iako oni ne mogu stajati pojcdinacno i sami za scbe. Skrivena klauzula kod svih jc - ,pod uslovom da su svi ostali elementi jednaki" i, naroCito, ,pod pretpostavkom da je podjednako zadovoljeno i ostalih sest kriterijuma". I. Domen i obim mogu biti precizno idcntifikovani. Narocito jc vazno da je domen, dakle, lica koja cine jedinicu - jasno ogranicen. To je nesumnjivo jedan od razloga sto se teritorijalnc granice. iako striktno uzcv nisu kljucan element. cesto primenjuju pri spccificiranju domena jedinice. narocito ukoliko odrazavaju ocigledne istorijske iii geografske ciniocc. I. obmuto. sto su ncodredeniji domen i obim, to je verovRtnije da ce jcdinica. ukoliko sc uspostavi. upasti u nevolje sa nadle:Znoscu iii. cak. u gradanski rat. 2. Prcma sledecoj postavci. narod u prcdlozcnom domcnu (jedinici) snazno zeli politicku autonomiju u stvarima kojc spadaju u prcdlozcni ohnn. koji moze biti ograniccn - na nivou lokalnc kontrole. ili siri. tako da podrazumeva puni suverenitet. Nametnuti politicku autonomiju grupi ciji je clanovi ne zele (jer, na primer, hocc da stcknu iii zadrze clanstvo u mkluzivnijoj - obuhvatnijoj, ili manje inkluzivnoj jedinici ). ista je prinuda kao i odbiti autonomiju grupi koja za njom tezi. Osim toga, ako sc clanovi predlozene jedinice medu sobom ne slazu, pa jedni zclc a drugi ne zcle politicku autonomiju, svako je resenje prinudno. 3. Narod u predlozenom entitetu (domcnu) snazno zeli da vlada samim sobom po demokratskom procesu. Mcdutim. zahtev grupe koja trazi politicku autonomiju je manje opravdan ako nova vlada ne postuje demokratski proces. Pravo na sopstveno upravljanje ne znaci i pravo stvaranja vlade koja ugnjetava. 4. Predlozeni obim je u opravdanim granicama utoliko sto se njime ne vredaju primama politicka prava (sto jc ponavljanje treceg kriterijuma) ili druga fundamentalna prava i vrednosti. Medutim. zahtcv grupe koja trazi autonomiju je utoliko manje opravdan ukoliko su jaci razlozi za uvercnjc da ce grupa koja stekne autonomiju naneti ozbiljnu stetu bilo sopstvenim clanovima bilo licima izvan granica entiteta. 5. U okviru predlozenog obima intercsi lica u zamisljcnom entitetu podvrgnuti su snaznom uticaju odluka nad kojima ona nemaju znacajniju kontrolu. Kao sto smo videli, zahtevi za sticanjem prava na ucestvovanje u donosenju znacajnih odluka mogu se. u nekim slucajevima. najboljc zadovoljiti ukljucivanjem onih koji su trenutno iskljuceni iz postojcce Jcdinicc (cntiteta). U drugim slucajevima bolje resenje bi bilo dozvoliti Iicima koja su vee obuhvacena postojecom jedinicom da formiraju relativno (ili cak potpuno) autonomnu jedinicu u okvirima materija obuhvaccnih datim obimom. Mcdutim, takav zahtev ne bi bio opravdan ako bi ga iznela lica ciji intercsi msu znatnije zavisni od odluka ovakve jcdimce.

294

6. Konsenzus medu osobama na cije se intcrese znatnije utice bice izrazeniji no sto bi bio u bilo kojim drugim realno ostvarljivim granicama. Po tom kriterijumu. i ukoliko su svi ostali elcmenti podjednaki (i svi ostali kriterijumi zadovoljeni). jedan tip granica bolji je nego drugi u men u koJoj se njime omogucuje vecem broju osoba da cine ono sto zele. U tom smislu tim kriterijumom se posebno potvrduje vrcdnost licne slobodc. I naravno. kao sto je u prethodnoj diskusiji receno. predlozena jedinica je utoliko manic pozeljna ukoliko se u njoj povecava broj kontlikata oko ciljcva i. time. hroj osoba koje ne mogu ostvariti svoje ciljeve. 7. Mereno po svim relevantnim kritcrijumima. dobici moraju biti vcci od troskova. To je, razume se. samo gcneralni kritcrijum racionalnog i~:bora. pa je kao takav. u stvari. bez sopstvene sadrzine jer na neki nacin ohu\ata sve prethodne. No, on sluzi da nas podseti da cc svako rcscnJC problema obima i domena dcmokratske jedinicc gotovo uvek proizvcsti 1 troskovc i dobitke. A da bismo procenili troskove i dobnkc potrchni su nam. kao sto smo videli. mnogi i raznovrsni kriterijumi. Pored cistih korist1. odmcrcnih pomocu prethodnih sest kriterijuma. rclcvantni su i JOS nek i: troskm i i dobici u sfcri komunikacija. pregovaranja. administriranja. ekonomskc cfil-.asnosti. itd. Primena ovih kriterijuma najcescc cc zahtevati donoscnJI..' occna pojedinih relevantnih kvaliteta. Kvantitatimc procenc su. -.a ~\OJC strant'. iluzorne. jer se njima obicno gube, iskrivljuju i zamracuju naJbitllljl clcmcnti. Na taj nacin. retko ce. iii nikad. biti mogucc ustanoviti da jc .Jcdno resenje definitivno najbolje. Posto takvog resenja svakako ne moze biti. pristalice pojedinacnih resenja preterivace sa njegovim pozitivnim stranama a ignorisati tnane, dok Ce njihovi protivnici prcterivati sa tnanama i nltnnnizirati dobitke takvih re5enja. U realnom svetu, prema tome. odgovori na pitanje - ko u demokratskom smislu sacinjava ,narod". mnogo pre ce proizlaziti iz politickc akcijc i kont1ikata, cesto pracenih nasiljem i prinudom. nego iz razumne primcne demokratskih nacela i pokazatelja iz prakse. Kao sto smo vidcli. naime. demokratska teorija ne moze nas u resavanju ovog problema odvesti dalcko. Dcmokratske ideje. dakle. ne pruzaju definitivan odgovor. Njima sc pre prctpostavlja da ce se do tog odgovora nekako doci putem i~torijc i politike. Reci da odrasle osobe imaju pravo da uccstvuju u dcmokratskom procesu donosenja onih kolektivnih odluka koje moraju postovati. nc znaci i reci da svaka osoba ima pravo na status gradanina u politickoj jcdinici u kojoj se u najvecoj meri stite i unaprcduju intcresi takvih lica. Posto jc nemoguce izgraditi svet sa savrscno demokratskim s1stcmima. politicke jcdinice koje su u stanju da za sebe stvore gradani demokratskih cntitcta nikad nece u potpunosti odgovarati interesima svakog pojcdinog gradanma. S\ ako specificno. konkretno i realno dostupno alternativno rescnJe problema na.Jbolje jedinice zatO CC, gOtOVO sigurno, vise zadovoljiti interC'>C JCUilih graaana nego interese drugih. Zato ce. da ponovimo. uprkos ohccan)lma per-

fekcionista, najbolja moguca jedinica za nekc gradane biti ona koja je manje savrsena - a ne najsavrsenija. I pored svega, u okviru granica koje nam pruzaju vreme i mesto, i prosudujuci po razloznim kriterijumima, neke alternativne jedinice jesu boljc nego druge. Teskoca nije u nepostojanju razloznih ocena o tome sta je boljc a sta gore, vee samo u tome sto su takve ocene gotovo uvek nepouzdane i krajnje sporne.

296

DEO PETI

OGRANICENJA , I MOGUCNOSTI DEMOKRA TIJE

POGLA VLJE 15.

DRUGA DEMOKRATSKA TRANSFORMACIJA: OD GRADA-DRZA VE DO SA VREMENE NACIONALNE DRZAVE

Modeme dcmokratske ideje i praksa Sll proizvod dve znacaJnC transformacije u politickom zivotu. Prva je. kao sto smo videli. obuhvatila drcvnu Grcku i Rim u petom veku pre Hrista. da bi postepcno iscczla u mcditeranskom svctu pre nastanka hriscanskc ere. Hiljadu godina potom ncki grado,i-drzave u srednjovekovnoj Italiji takode su se transformisali u sistemc vladavine naroda. ali su i oni iscilcli tokom Rcnesanse. U oba slucaja locus demokratskih ideja i prakse bio je grad-drzava. u oba slucaja, takode, vladavina naroda se na kraju utopila u imperijalnu iii oligarhijsku upravu. Druga znacajna transformacija, koju smo mi nasledili. pocela je postepenim prenosenjem ideje demokratije iz njene istorijske lokacije - grada koji je bio drzava - u mnogo siri domen nacije. naroda. to jest zemlje iii nacionalne drzave.l Kao politicki pokret a ponekad i kao konkretno dostignuce a ne samo kao ideja, ova druga transformacija u XIX veku jc snazno obuhvatila Evropu i zemlje engleskog govomog podrucja. Tokom XX veka je ideja demokratije prestala, kao do tada, da bude samo doktrina ograniccna na Zapad i mali deo svetskog stanovnistva: to se odnosi i na cinjenicu da je samo mali broj zemalja sveta u toku nekoliko vekova tu ideju i ostvario. Iako se nikako ne moze reci da je demokratija postala svetsko dostignucc. tokom poslednjih pola veka ona je u svom modernom obliku stekla gotovo univerzalnu snagu kao politicka ideja, kao teznja i kao ideologija.
1 lzrazom .. nacija"' podrazumcva sc .. tcritorijalna celina u kojoJ po,toJi grupacija ljud1 jcdne iii vise nacionalnostl. koju obicno karakterisu rclativno velika dimenziJa i nezavisan status"'. Posto je standardni izraz .. drzava-nacJja" kao .. oblik politicke organizacijc u kojoJ jedan rclativno homogcni narod naseljava jednu suvercnu drzavu. a llill'()('tto drzavu u kojoj postoji jedna nacija - nasuprot onoj u kojoj ih ima vise"' - isuvisc rcstriktivan za moju svrlm. odlucio sam se za izraz .. nacionalna drzava. lzraz .. zcmlja". naravno. odnosi se na .. politicku drzavu iii naciju iii njcnu teritoriju". (On: ddlnicij.: uzctc su 1z I chsteromg l<'dIIIO_!!. i:::danja no1'ug re1'nika :::a student!' kolcd':a. 19fl5). L:prk(ls ovim razlikama u znal:cnju. sam pojam predstavi.Ja u sustini isti entitct. tako da S\'a tri iuaza koristim nal7lncnicno.

299

TRANSFORMACI.JA
Drugi veliki proctor demokratskih idcja i prakse. mcdutim. duboko je promenio nacin na koji je pojam demokratskog procesa bio ostvarivan iii mogao biti ostvaren. Najsnazniji, ako nc i jedini. uzrok ovc promcnc jcste prenos njegovog locus-a iz grada-drzavc u modernu nacionalnu drzavu. Izvan nacionalnc drzave danas se. pak. ja\ lja mogucnost postojanja jos sirih i sveobuhvatnijih (inkluzivnijih) nadnacionalnih politickih asocijacija. Iako se o buducnosti moze samo nagadati, povecanje teritorijalnog obima polltickog poretka vee je proizvelo modernu dcmokratsku drzavu koja jc duboko razlicita od demokratskog uredenja grada-drzave. Vee citavih dve hiljade godina - od anticke Grckc do XVII I vcka u zapadnoj politickoj misli preovladivala je prctpostavka da u dcmokratskim 1 republikanskim drzavama obim politickog tela kojc cine gractani. i teritorija drzavc. moraju biti mali. a po modernim standardima - sicusni. Dcmokratska ili republikanska vladavina bila jc, kako sc obicno prctposta\ ljalo. podobna samo za male drzave.~ I tako su idcja i ideali polisa. te malcnc unitarne drzave u okvirima grada u kome su svi bili rodaci i prijatelji. nastavila da zivi dugo posto su ti entiteti iscczli kao istorijski fenomen. Uprkos impresivnim porazima koje su Grci nancli Persijancima. posmatrano u duzoj perspektivi. mala drzava ove \Tstc nijc sc mogla mcriti sa svojim vecim susedima orijentisanim na imperiju. o ccmu najbolje svedoci primer Aleksandra Makedonskog i Rima. Mnogo docnije jc rast nacionalne drzave. cesto praeen sirim shvatanjcm pojma nacije, dovco do ncstanka gradova-drzava i drugih malih knczcvstava. Danas su jcdini takvi survivali San Marino i Lihtenstajn. koji egzistiraju kao cudno naslcde nestale proslosti. Kao rezultat sirenja nacionalnih drzava poccv od XVII veka pa nadalje. ideja demokratije ne bi imala realnu buducnost da njen locus nije bio preme5ten iz grada-drzave u nacionalnu drzavu. U svom Dru~tYenom ugovoru
2 Na osnovu stavova D?emsa Medisona u Fcdcmlistu br. I0 i 1-l. kao 1 misljenp Dzona Adamsa u radu Odhrana ustam vladc .'iiedinjcnih !Jr:::am Amerii-c. ponckad sc u Americi tvrdi da sc izraz .,demokratija" istorijski odnosi na .. ncplhrcdnc sistcmc u kojima JC. kao u Atin1, skupstina graciana suvcrena. dok sc inJz .. rcpublika odnos1 na prcdstcl\'niCkc sistemc. lma. mcciutim. malo dokaza za ovo shvatanjc. 1\a primer. o italijanskim gradovima-drzavama Srcdnjcg veka i rane Rencsanse govorilo se cc,.,to kao o rcpublikama - a kao i Venecija, i 0111 su sc sami tako nazivali - iako nphO\ a vladavina u ll\ om drugom smislu ni.Je bila prcdstavnickog karaktcra. Ddeci sc tc tradiciJC, i Montcskjc 1 Ruso dctlni,.,ali ,.,u rcpublike kao drza\C u kojima je skupstina grad ana SU\ crena; takoctc su. prema kriterijurnu n:lativne srazmerc imeciu broja vladalaca i broja podanika. pravili ra;liku izmcciu dcmokratskih i aristokratskih rcpublika i monarhija. Na taj nacin jc dcmokrJtip bila i poscbna \ rsta republikc. Upor. Montcskje ;J748' 1961. sv. I. knj. 2. gl. l. i 2. 11-12: i Ruso '1762, 1978, knJ. 3. gl. 3 i 4. 83-87). Na osnovu ispiti\al1ja no\imkih tckstll\'a i drugih i7\0ra. Viii Pol Adams dokazuje da je u amcrickoj rc\olucwnarnoj cri upotrcba ovih i;raza bila sasvim ncprccizna ( 19RO. 99-117).

300

(1762) Ruso se jos uvek drzao stare VIZIJC o narodu koji ostvarujc zavrsnu kontrolu nad vladajucom strukturom u drzavi koja je dovoljno mala. kako po teritoriji tako i po broju stanovnika, da omogucujc svim svojim stanovnicima okupljanje kako bi na taj nacin ostvarili svo_1u suverenost u jednoJ jedinoj narodnoj skupstini. Pa ipak, manje od jcdan vek kasnije svoje mesto izborilo jc uverenje da je narod. nacija, to jest zcmlja, .,prirodna" jcdinica suvercne vladavine, o cemu svedoci jasno izrazen stav Dzona Stjuarta Mila u njcgovim Ra::matranjima o predstavniaoj vladal'ini (Mil, [11\61]. 1958. 55). Cak ni Mil, medutim, nije sasvim uspeo da uvidi koliko cc radikalno povecanje obima morati da transformise institucije i praksu demokratije. Danas je, medutim, moguce govoriti o najmanje osam znacajnih posledica ovc epohalne promene mesta na kome se odvija demokratija. Uzcte zajedno, one predstavljaju ostar kontrast izmedu modernc dcmokratskc drzave i starih ideala i prakse demokratskog i rcpublikanskog nacina upravljanja. Taj fenomen je i uzrok cinjenice da savremeni naslednik dcmokratskc idcje zivi sa nelagodnim uspomenama proslosti i neprestanim zalopojkama da je danasnja praksa daleko od drevnih ideala. (Pri tom sc gubi iz vida da sc i sama ta drevna praksa jedva slagala sa drevnim idealima.)

OSAM POSLEDICA
U daljem tekstu bice ukratko reci o naj\aznijim posledicama ovog enormnog povecanja pozornice demokratije. U poglavljima koja slede, pak, o nekima od njih govoricu detaljnije.

Predstavnicki sistem
Najociglednija promena, naravno. u tome je sto su predstavnici gradana uglavnom zamenili skupstinu svih gradana drevne demokratije. Vee sam (u 2. poglavlju) opisao kako je ovakvo predstavljanje, kojc po svom poreklu nije demokratska institucija, postepeno usvojeno kao sustinski element moderne demokratije. Jos nekoliko reci o retrospektivi predstavljanja. Kao sredstvo za unapredenje demokratizacije vladavine u nacionalnim drzavama, predstavljanje se moze shvatiti i kao istorijski fenomen i kao nacin primene logike jednakosti na politicki sistem velikih razmera. Prvi uspesni pokusaji demokratizovanja nacionalne drzave najcesce sc javljaju u zemljama sa zakonodavnim telima zamisljenim da predstavljaju neke prilicno razlicite drustvene interese: aristokrate, obican narod, zemljevlasnike, trgovce i sl. Stoga razvojem pokreta za vccu demokratizaciju struktura ,predstavnickog" zakonodavnog tela nije trebalo da sc ispreda od tinih vlakana apstraktnih demokratskih ideja, jcr su takva konkretna tela i predstavnici, ma koliko bili nedemokratski, vee postojali. Rezultat toga bio jc da su zastupnici reforme, koji u ranim fazama nisu imali ni napnanJu na301

meru da stvaraju .,sveobuhvatnu'" demokratiju, l:cleli da posto]eca zakonodavna tela ucine ,reprezentativnijim", prosirujuci pravo glasa. usvajajuci novi izborni sistem sa tim ciljem, i osiguravajuci da izbori budu slobodm i posteni. Pored toga, hteli su da najviseg izvrsnog funkcionera (predscdnika dr2:ave, premijera, samu vladu ili guvernera) bira vecina u zakonodavnom telu ( ili narodnom predstavnistvu) ili izborno telo neposredno. Iako se ovim kratkim opisom opsteg puta ka demokratizaciji nc obuhvataju mnoge znacajne varijacije u pojedinim zcmljama, moze se rcci da je to uglavnom bila praksa u prvim nacionalnim drzavama. Takav je. na primer. bio razvoj u americkim kolonijama pre revolucije - sto predstavija period od sto pedeset godina predemokratskog razvoja ciji sc znacaj ccslo potcenjuje - a posle sticanja nezavisnosti. i u trinaest americkih drzava. Formulisuci clanove dokumenta o Konfederaciji posle sticanja nczavisnosti, amcricki politicari morali su da stvaraju nacionalni kongres bukvalno ni iz cega, a kratko vreme potom americki Kongrcs je dobio svoju cvrscu strukturu na ustavnoj konvenciji 1787. godine. I pored svcga. stvarajuci ustav. delegati na konvenciji polazili su iskljucivo od spccificnih elcmcnata britanskog ustavnog sistema, to jest od kralja, dvodomog parlamenta, prcmijera i kabineta ministara. iako su taj britanski model promenili da bi odgovorio novim uslovima zemlje koju je formiralo trinaest suvercnih drzava. ali koja nije imala monarha kao sefa dr2:ave niti naslednu aristokratiju potrcbnu za dom lordova. Iako njihova resenje problema izbora sefa izvrsne vlasti putem instrumenta izbornog tela koje bira predsednika nije bilo u skladu sa demokratskim impulsima vremena, vrlo brzo se uspostavilo da je predsednik, prakticno, biran na sasvim demokratski nacin. U Britaniji, gde je prvi ministar vee krajcm XVIII veka postao zavisan od parlamentarne vecine, glavni ciljevi pokreta za demokratizaciju od 1832. bili su prosirenjc prava glasa na izborima za parlament i briga da oni budu postcni i slobodni.3 U skandinavskim zemljama, u kojima su kao u Engleskoj zakonodavna tela postojala jos od Srednjeg veka, zadaci su bili da prvi mini star postane zavisan od parlamenta (a ne od kralja) i prosirenjc opstcg prava glasa. Slicno je bilo i sa Holandijom i Belgijom. Iako jc od Rcvolucijc 1789. do Trece republike - 1871, u Francuskoj ovaj put bio ndto drugaciji (sirenje opsteg prava glasa obicno je pratio despotizam izvrsnc vlasti), sustinski zahtevi demokratskih pokreta nisu bili pretcrano razliciti u porcdenju sa drugim zemljama. Politicke institucijc Kanade, Australije i Novog Zclanda sledile su sopstvena iskustva iz kolonijalnog doba, sto jc ukljucivalo znacajne clemente parlamentarne vladavine, a takode i britanskc i americkc ustavne sisteme.
3 Alan Vcr skrcnuo mi je paznju na cinjenicu da sc. uprkos tome sto jc cilj dcmokratskih elemenata u Britaniji 1831. i I 832. bio prosm:nJc pnn a glasa. >tvarni ishod svco na smanjenje bimckog tela.

302

Iz ovog kratkog istorijskog pregleda vidi se da pokreti za demokratizaciju u nacionalnim drzavama u Evropi i Americi nisu poceli od potpune praznine. U zemljama koje su bile glavni centri uspesne demokratizacije od kraja XVIII veka do 1920. zakonodavni organi, predstavnicki sistemi. pa i izbori, vee su postali poznate institucije. Zato su najvaznije od njih bile ne samo proizvod apstraktnog teoretisanja 0 tome sta je potrebno za demokratski proces, vee i rezultat njihovog prakticnog razvoja. Da se radilo samo na osnovu apstraktnih planova i koncepcija o demokratiji, rezultati bi verovatno bili sasvim drugaciji. Bilo bi ipak pogresno demokratizaciju postojeeih zakonodavnih tela tumaciti samo kao ad hoc modifikacije vee postojecih institucija. Kad je jednom demokratska arena postala nacionalna drzava, logika politicke jednakosti koju je sad trebalo primeniti na zcmlje daleko vece od nekadasnjcg polisa. nametnula je potrebu da se najveci broj zakona, ranije donosenih na skupovima gradana, usvaja u telima koja cine njihovi predstavnici.4 Ocigledno je, naime, da predstavnicka vladavina nije bila nakalemljena na demokratsku ideju samo zbog inercije i uhodanosti postojecih institucija. ,Ncposredna" demokratija sa svojom skupstinom gradana morala je, drugim rccima, biti zamenjena predstavnickim nacinom vladanja. Ova opservacija ubrzo je postala uobicajena, o cemu svedoci i Milov tckst, u kame on od njc polazi kao od osnovne pretpostavke. Cak su i Svajcarci. sa svojom dugom tradicijom upravljanja gradana na skupovima u drevnim kantonima, prihvatili da se sveopstim referendumima ne mogu na odgovarajuci nacin obavljati funkcije parlamenta cele zemlje. Pa ipak, kako je Ruso predvideo u svom Dru,~tvenom ugovoru, predstavnicki sistem bio je predodreden da promeni prirodu statusa gradanina i demokratskog procesa. Kao sto eemo videti. demokratskim zemljama velikih razmera nedostaju neke moguenosti demokratije ,malih razmera". Mcdutim. pri tom se cesto prenebregava cinjenica da je tacna i obrnuto.

Neograniceno povecanje
Kad je jednom predstavnistvo prihvaeeno kao rescnje, prepreke u pogledu velicine demokratske jedinice koje je stvarala skupstina u gradu-drzavi bile su uklonjene. U nacelu, za predstavnicku vladavinu nijedna zemlja a ni broj stanovnika vise nisu mogli biti isuvise veliki. U 1787. Sjedinjene Drzave su imale oko cetiri miliona stanovnika. sto je u porcdenju sa grckim polisom vee predstavljalo gigantsku razliku. Vee 1915. taj broj je presao sto miliona. Godine 1950, kad je Indija uspostavila svoj parlamentarni sistcm
4 Upor. sa ovim raspravu koju su vodili puritanski ekstremisti (clano\ i Drugog parlamenta' u Britaniji oko 1647. godine. prim. prel'.). Vidi drugo poglavlje ow knjlgc.

303

i republiku, njena populacija iznosila je 350 miliona uz tendenciju stalnog rasta. Do sada zato nije bilo moguce postaviti neku teoretsku gornju granicu.

Ogranicenja participativne demokratije

Kao neposredna posledica veceg obima, medutim, neki oblici politicke participacije su nuzno i sustinski ograniceniji u poliarhijama nego sto je to bio slucaj u gradovima-drzavama. Time ne mislim da je ucestvovanje u politickom zivotu u demokratskim iii republikanskim gradovima-drzavama u stvarnosti ikad doseglo granice svojih mogucnosti. Medutim, u mnogim drevnim i srednjovekovnim gradovima postojale su mogucnosti za ucestvovanje koje - zbog same velicine teritorije (sto je manje vazno) i broja gradana - ne postoje u demokratskoj zemlji danasnjice. pa cak ni u sasvim maloj takvoj zemlji. Teoretska mogucnost delotvorne politicke participacije. cak i uz savremena clektronska sredstva komunikacija, ubrzano se smanjujc sa povecanjem obima. Samim tim, gradanin Sjedinjcnih Drzava. na primer. pa cak i Danskc, u proseku nije u stanju da uzme uccsca u politickom zivotu u onoj meri u kojoj je to mogucc u mnogo manjem demosu u mnogo manjoj drzavi. 0 ovoj tcmi bice ponovo reci u sledecem poglavlju.

Raznovrsnost
Iako odnos izmedu razmerc ( dimenzijc) i raznovrsnosti nije lincaran, moze se zakljuciti da sto je politicka jcdinica vcca i inkluzivnija (to jest, obuhvatnija u pogledu ukljucivanja kategorija stanovnistva u demos - prim. pre1. ), utoliko vise njeni stanovnici ispoljavaju vecu raznovrsnost u elcmentima relevantnim za politicki zivot, kao sto su: lokalne i regionalne lojalnosti. etnicki iii rasni identitet, religija, politicka uverenja i ideologija, profesija. stil zivota, itd. Relativno homogena populacija gradana ujedinjenih zajednickom privrzenoscu gradu, jeziku. rasi, istoriji, mitu, bogovima i veri. tako osobena za viziju demokratije u drevnim polisima. danas jc prakticno nemoguca. Zato je, medutim, kao sto znamo, danas moguc politicki sistem koji prevazilazi shvatanja nekadasnjih zastupnika narodne vladavine: prcdstavnicka vlada sa sveobuhvatnim birackim telom i sirokom lepezom licnih prava i sloboda koji su u velikim zemljama izuzetno raznovrsni.

Kontlikt
Medutim, kao posledica raznovrsnosti umnozavaju se politicki nesporazumi i rascepkanost, politicki kontlikt postaje neizbezan aspekt politickog zivota, a politicka misao i praksa pokazuju tendenciju prihvatanja kontlikta kao normalne a ne izuzetne osobine politike. 304

Upadljiv simbol ove promene JC Dzems Medison koji se na americkoJ ustavnoj konvenciji 1787. i docnije, u svojoj odbrani ustava u spisu Federalista, neposredno sucelio sa istorijskim gledistem koje je jos uvek insp!risalo antifederaliste, isticuci apsurdnost i nepravednost pokusaja fonniranja demokratske republike u tako groteskno velikoj federalnoj uniji koju je trebalo da stvori trinaest drzava. U briljantnoj polemici Medison je tvrdio da jc zato sto su sukobi interesa u samoj prirodi coveka i drustva i sto se de_;stvo tih sukoba ne moze suzbiti a da se pri tom ne ugusi sloboda - najbolji lck za ove nevolje povecanje obima. Nasuprot tradicionalnom gledistu, naime. prednost republikanske vladavine u velikim dimenzijama nacionalne drzave bila JC u tome sto ce politicki konflikti u njima daleko redc izazivati ostre gradanske sukobc koji su bili osobeni za mnogo manju drzavu-grad. Nasuprot klasicnoj viziji, prema tome, po kojoj sc od homogenijcg entitcta gradana moglo ocekivati da ima uglavnom ista uverenja o opstcm dobru i da po njima i postupa. sam taj pojam sada JC rastcgnut do maksimuma kako bi obuhvatio sve one heterogene veze. lojalnosti i uverenja jednag raznolikog mnostva gradana za kojc su karakteristicni neslaganja i konflikti. Zato je pojam opsteg dobra mozda danas samo gorko podsccan_1e na starinsku viziju koju je ova neumitna promena ucinila irelevantnom u uslovima modernog i postmodernog politickog .Zivota. Na taj problem \Taticcmo se u 20. i 21. poglavlju.

POLIARHIJA
Promena velicine dr.Zave i posledicc te promcne - prcdstavnicka vladavina. veca raznovrsnost politickog tela i intenziviranje ncslaganja i konflikata, doveli su do razvoja novih politickih institucija po kojima se. uzetim zajedno, moderna predstavnicka demokratija razlikuje od svih drugih politickih sistema, ukljucujuci nedemokratske rezime i ranije dcmokratske sisteme. Ova vrsta politickog sistema nazvana je po!iarhija, sto je izraz koji cu nadalje cesto koristiti.5 Poliarhija se moze shvatiti na vise nacina: kao istorijski ishod napora za demokratizaciju i liberalizaciju politickih institucija nacionalnih drzava: kao poseban tip politickog poretka iii rezima koji se na znacajne nacine razlikuje ne samo od nedemokratskih sistema svih vrsta vee i od ranij ih demokratskih entitcta manjeg obima: kao sistem politicke kontrole (koji je zastupao Sumpeter) u kojoj su najvisi funkcioneri u upravljanju drzavom motivisani da prilagode svoje ponasanje kako bi dobili na izborima u politickom
5 Zajedno sa ostalim izrazima kao - modcma demokratiJa. modcrna prcdsta\ nick a dernokratija. dcrnokratske zemlje itd., izraz poliarhija ima za cilj naglasavanjc po'>cbnosti institucija tog sistema. 0 poreklu ovog izraza. ukratko. kod Dala ( 191\4. 227-22R. 2R9. naporn. 4-6; za potpune podatke vidi Dodawk na kraju knjigc).

305

takmicenju sa ostalim kandidatima, partijama i grupama; kao sistem politickih prava ( o kome je bilo reci u poglavlju II); iii, najzad, kao zbir institucija potrebnih demokratskom procesu u sirim relacijama modeme drzave. Iako se ovi nacini tumacenja poliarhije zanimljivo i znacajno mcdu sobom razlikuju, oni nisu zbog toga u neskladu. Naprotiv, medusobno se dopunjuju. Njima se jednostavno naglasavaju razni aspekti iii efekti institucija koji sluze za razlikovanje poliarhijskih od nepoliarhijskih politickih poredaka. Sada cc biti reci o poliarhiji u ovom poslednjem smislu - kao zbiru politickih institucija. U daljim poglavljima, pak, videcemo kako razvoj poliarhije zavisi od izvesnih bitnih uslova; ustanovicemo i kako u odsustvu jednog iii vise takvih uslova poliarhija moze doziveti slom; najzad, i na koji nacin posle gradanskih nereda i autoritarne vladavine poliarhija moze ponekad biti ponovo uspostavljena. Bice rcci i o sadasnjem obimu rasprostiranja poliarhije u svetu i o njenim izgledima u buducnosti.

Drustveni i organizacioni pluraJizam

Dalja prateca okolnost veceg (prostornog) obima politickog poretka i posledica o kojima je bilo reci - raznovrsnost, kontlikt i poliarhija - odnose se na postojanje - u poliarhijama - znatnog broja drustvenih grupa i organizacija koje su relativno nezavisne jedna od druge a i od same vladajuce strukture. Taj fenomen pocco je da sc naziva p/urali:::um iii prcciznije - ,drustveni i organizacioni pluralizam".o

Ekspanzija individualnih prava

Iako manje neposredno povezana sa promenom u velicini (obimu), jedna od najjace izrazenih razlika izmedu poliarhije i svih ranijih demokratskih i republikanskih sistema odnosi se na zapanjujucu ekspanziju individualnih prava do koje je doslo u zemljama sa poliarhijskim sistemom vladavine. U klasicnoj Grckoj, kao sto smo videli u prvom poglavlju, sloboda je bila atribut pripadnistva specificnom gradu, u okviru koga je gradanin bio slobodan na osnovu delovanja zakona i svog prava da ucestvuje u donoscnju odluka u skupstini (vidi napomene 16. i 17. za prvo poglavlje). Moze se, medutim, reci da je, u maloj i relativno homogcnoj grupi gradana, povezanih srodstvom, prijateljstvom. susedstvom, trzistem i statusom. zajednicko ucestvovanje u svim odlukama koje se ticu njihovog zajednickog zivota i, time, ostvarivanja samoodredenja u zivotu njihovc zajednice, predstavljalo toliko fundamentalnu i sveobuhvatnu slobodu. da su ostala licna prava i slobodc gubili mnogo od svog znacaja. Ipak, da bi se ova idcalizacija svela na razumnu meru, treba napomenuti da su male zajednice u istoriji bile manje
6 0 izrazu .. pluralizam vidi kod Dala ( 1984. 2.\1-232. 239-240. napom. 7-13 ).

306

poznate po svojoj slobodi a vise po represiji, posebno prema nekonformistima. Cak ni Atina, na primer, nije bila voljna da tolcrisc jcdnog Sokrata. Bez obzira na izuzetnost Sokratovog ubedenja, on nije imao .,ustavno pravo" da propoveda svoja gledista. Nasuprot tome, kao sto je naznaceno u 13. poglavlju, u zcmljama sa poliarhijskim sistemom se protekom vremena povecavao broj ( i raznovrsnost) individualnih prava koja su zakonski predvidena i stvarno ostvarivana. Osim toga, posto je status gradanina u poliarhijama prosiren na gotovo celokupno odraslo stanovnistvo, bukvalno svi odrasli imali su primarna politicka prava; robovi, metici (stranci sa pravom boravista) i zene, koji su u grckom demokratskom sistemu bili iskljuceni iz statusa punopravnog gradanina, dobili su sva ovakva prava u modernim demokratskim zemljama. Najzad. mnoga individualna prava, kao sto je pravo na posteno sudenje. nisu rezervisana samo za gradane; njima su obuhvaceni i ostali. a u nekim slucajevima i celokupno stanovnistvo zemlje. Bilo bi apsurdno ovu neobicnu ckspanziju individualnih prava u poliarhijama pripisati iskljucivo delovanju same vclicine modernih entitcta. iako je ona, pored ostalih znacajnijih elcmenata. tome svakako doprincla. Pre svega, demokratija .,velikih dimenzija" zahtcva instJtucije poliarhijc. a kao sto smo vi deli, te institucije nuzno ukljucuju osnovna politicka pra\ a, cij 1 jc obim veci od onih koja su imali gradani u ranijim dcmokratskim i rcpublikanskim porecima. Pored toga. vece razmerc verovatno podsticu vcce interesovanje za pojedinacna prava kao alternative ucestvovanju u donosenju kolcktivnih odluka. Drugim recima, ukoliko su drustveni entitcti veci, svaka pojedina osoba nuzno poznaje sve manji procenat ostalih stanovnika. Na taj nacin, svaki pojedinac postaje stranac u odnosu na sve vcci broj drugih gradana. Drustvene veze i licna poznanstva gradana ustupaju mesto socijalnoj distanci i anonimnosti. U takvim okolnostima licnim pravima koja su nerazdvojna od statusa gradanina - iii, jednostavno, statusa licnosti - moze se obezbediti jedna sfera licne slobode koju ucestvovanje u kolektivnom odlucivanju ne moze da omoguci. Nadalje. sa porastom raznovrsnosti i sa politickim neslaganjima i antitetickim politickim kontliktom koji postaje normalan i prihvatljiv aspekt politickog zivota, individualna prava su sada neka vrsta zamene za politicki konsenzus. Kad bi drustvo bez sukoba interesa moglo postojati, nikome ne bi mnogo bila potrebna licna prava: ono sto bi trazio bilo koji gradanin, trazio bi svako. I ako jc cinjenica da nikad nije postojalo potpuno homogeno iii konsensualno drustvo. bar tamo gde jc konsenzus nesavrsen ali relativno znacajan, moguce je da vecina !judi racuna da ce njihovo pripadnistvo vccini sto je cesce moguce, znaciti ocuvanje njihovih osnovnih interesa u kolektivnim odlukama. Medutim. ako su sukobi interesa normalna stvar a ishod odluka krajnje ncizvestan, licnim pravima se svakome obezbeduje neki slobodan prostor koji se ne moze lako povrediti uobicajenim politickim odlukama.
307

POLIARHIJA
Poliarhija je politicki poredak koga na najopstijem nivou razlikuju dve generalne karakteristike: status gradamna prosiren jc na relativno vcliki broj odraslih stanovnika. a prava vezana za taj status obuhvataju i mogucnost izrazavanJa protivljenja najvisim zvanicnicima u vladajucoj strukturi i njihovog smenjivanja purcm izbora. Prvom karakteristikom poliarhija se izdvaja od ,.iskljucujucih" sistema vladavinc u kojima su. iako JC protivljenje dopusteno, vladajucc strukture i njihova legalna opozicija ograniccne na malu g:rupu. Ovo je bio slucaj u Britaniji. Bclgiji. ltaliji i drugim zemljama pre uvodenja opsteg prava glasa. Drugom karakteristikom poliarhija se razlikujc od rezima u kojima. iako vecina odraslih stanovnika ima status gradanina. tai status ne ukljucuje pravo na izrazavan_1c suprotnih misljenja i smcnjivan]e v lade na izhorima - sto je slucaj u savremcnim autoritarnun rezimima.

lnstitucije poliarhije
Preciziranjcm ove dve generalne karaktcristike. za poliarhiju se mole reci da jc poiiticki poredak za koji je osobcno prisust\ o scdam institucija. cijc jc poslO.Janje 11UZ110 da bi sc ncki sistem \!ada vine klasitikovao kau poliarhija. To su: I. Bimnje junkcionera. Kontrola nad odlukama 'ladajucc strukturc u sferi politike jc po ustavu povcrena izabranim funkcioncrima. 2. S/ohodni i po.\teni dJOri. Izabrani funkcioncri se hiraju na ccstim i posteno sprovodenim izborima u kojima je prinuda relati\ no neuohicajcna. 3. Op.~rc pram g!asa. Prakticno svi odrasli irnaju pnno uccsca na izborima za funkcionere. 4. Pravo lUI kandidovanje :::a .fimkciju. Prakticno svi odrasli imaju pravo da se kandiduju za funkcije u vladajucoj strukturi. iako veci broj godina zivota moze biti uslov koji se ne trazi kad je rec o birackom pravu. 5. 5/ohoda i:::razamnfa. Gradani imaju pravo da iznose svoja misljcnja 0 siroko dcfinisanim politickim pitanjima. bez opasnosti da budu strogo kaznjeni. sto ukljucujc i kritiku funkcionera. vlade. reZ:ima. drustvcno-ckonomskog uredenja i vladajucc ideologijc. 6. A!rernarime inlormacije. Gradani imaju pravo da zahtcvaju altcrnativne izvorc informacija. Osim toga. alternativni izvori informacija postojc i zasticcni su zakonima. 7. Autonomija udrufimnja. Da bi ostvarili svoja raznovrsna prava. ukljucujuci i ona navcdena gore. gradani imaju i pravo da stvara_ju rclativno nezavisna udruzenja ili organizacijc. ukljucu_juci nczavisne politicke strankc i interesnc grupe. Vazno je naglasiti da ovi postulati karakterisu aktuelna a nc samo nominalna prava. institucije i procesc. U stvari. zem!jc svcta mogu se raz308

vrstati prema stcpenu u kome je svaka od ovih instituciia realno prisutna. Prema tome, te institucije mogu posluziti kao kriterijumi za odredivan_ic u kojim zemljama postoji. iii JC postojala. poliarhija. Takav redosled i klasifikacija takode mogu hiti korisni. kao sto ccmo \ide! I. i pn istra:livanju uslova koji deluju povoljno iii nepovoljno na razvoj poliarhijc.

Poliarhija i demokratija
Medutim, ocigledno je da o poliarhiii ne govorimo samo zato sto jc ona pose ban tip politickog poretka u modernom svetu. On a nas m de intcrcsuje prvenstveno zbog svoje rclevantnosti za demokratqu. Koji jc \lllda odnos poliarhije prema demokrati.Ji'! Najkracc rcceno, institucije poliarhijc potrebne su za .. dcmokratiju vclikih razmera", a narocito onu karakteristicnu za modcrnu nacionalnu drza\ 11. Iii, fCCCDO nesto drugacijC. SVC institucije poltarhi]C putrcbnc Sll ukoJiko SC zeli najbolje moguce odvijanje demokratskog proccsa u upnl\ ljanju jLdnom zeml_iom. Rcci da je potrebno svih sedam tnstituctja nc znaci da . . u one 1 dovoljnc. U daljim poglavljima 1~pitaccmo zato neke mogucnn-.ti dalil' de mokratizacije zemalja u kojima posto.Ji poliarhija. Odnos poliarhije i uslova za postoJanjc dcmokratskog proce...,d prikazan je u tabcli 15.1

VREDNOVANJE POLIARHIJE
Za demokrate koji zive u zemljama sa autoritarnim rezimom tipicna jc zarka nada da cc njihova zem!Ja jednog dana dostici prag sa koga pocinjc poliarhija. Tipicno za dcmokrate koji zivc u zcmljama u kojtma vee dugo postoji sistem poliarhije jcstc uvcrenje da poliarhija nijc dO\oljno dcmokratska i da JC zato u tom smislu trcba poboljsati. lpak. pored mnogih \ inja o tome kakva trcba da budc sledeca faza dcmokratizactjc. u stvarnosti nijedna zcmlja nije do sada uspela da prc\cdc poliarhiju u .. visi" :-.tupanJ dcmokratijc. I dok su intelcktualci u demokratskim zcmljama u koj1ma poltarhipl neprekidno postoji tokom vise gencracija ccsto zamoreni njenim instituctjama i kriticki raspolozcni prema njenim ncdostacima, mjc ncobicno sto ih oni koji takve institucije ncmaju smatraju izuzctno \Tcdnim i korisnim. Poliarhija. naime, obezbeduje Sirok krug Jjudskih prava j sJoboda ko_ii SC llC mote mcriti sa onim sto pruzaju realnc altcmativc u danasnjcrn S\ ctu. 0Jcrazdvojna od poliarhije je i jedna siroka zona slobodc i kontrole nad ja\ nim poslovima u koju se ne moze dublje prodreti hcz unistenp ~ame poliarhije. Ta zona se u demokratskim zemljama, kao sto smo \ idcli. zbog stalne tcznjc javnosti u tom pravcu, i daljc siri. lako se institucijama poliarl11jc nc garantuje ona lakoca i snaga ucestvo\'anja gradana u odlucivanju koja JC, u
:109

Tabela 15.1. Poliarhija i demokratski proces

SledeCi institucionalni uslovi ... 1. 2. I. 3. 4. 5. 6. 7. 5. 6. 7. l. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 3. 4. 5. 6. 7. Izabrani funkcioneri Slobodni i posteni izbori Izabrani funkcioncri Siroko pravo glasa Pravo kandidovanja Sloboda izrazavanja Alternativne infonnacije Autonomija asocijacija Sloboda izrazavanja Alternativne infonnacije Autonomija asocijacija Izabrani funkcioneri Slobodni 1 posteni izbori Siroko pravo glasa Pravo kandidovanja Sloboda izrazavanja Altemativne informacije Autonomija asocijacija Siroko pravo glasa Pravo kandidovanja Sloboda udruzivanja Alternativne informacije Autonomija asocijacija potrebni su da zadovolje sledece kriterijume

I.

Jednako biracko pravo

II.

Efcktivna participacija

Ill.

,Prosveceno razumevanje"

IV.

Kontrola nad pitanjima na dnevnom rcdu

V.

Obuhvacenost

nacelu, karakteristicna za polis, niti se obezbeduju najtesnja kontrola rada vlade od strane gradana iii stalna mogucnost da usvojena politika bez izuzetka odgovara zeljama vecine gradana, one ipak cine krajnje neverovatnim da vlada na duze vreme sprovodi politiku kojom se duboko vredaju interesi vecine gradana. Stavise, u poliarhiji je prilicno neuobicajeno da vlada namece onu politiku protiv koje je vecina gradana koja je. cak, spremna da se protiv nje energicno bori, koristeci prava i sredstva koja su joj u tom smislu na raspolaganju. Ako je kontrola gradana nad kolektivnim odlucivanJem slabija od one koja bi bila moguca ako sc san participativnc demo310

kratije ikad ostvari. stvarna sposobnost gradana da koriste pravo veta prilikom reizbora iii protiv politike izabranih funkcionera zato predstavlja mocno i cesto korisceno sredstvo onemogucavanja predstavnika vlasti da namecu politiku kojoj se mnogi gradani protive. U poredenju sa svojim alternativama, kako istorijskim tako i aktuelnim. poliarhija je jedna od najneobicnijih ljudskih ,rukotvorina". I pored toga. nesumnjivo je da se njome nije mnogo ucinilo na ost\arcnju demokratskog procesa. Sa demokratske tacke stanovista. moguce je postaviti mnoga pitanja o institucijama demokratije u razmerama savremene nacionalnc drzave. Najvaznija su po mom misljenju sledeca, i njima ce biti posvccen ostatak ovc knjigc: I. Kako je i da li je u uslovima modernog i postmodernog svcta uopstc moguce ostvariti one mogucnosti politickc participacijc koje su tcoretski postojale. iako cesto u praksi nisu bile potpuno ostvarcnc u demokratijama .,malih dimenzija" i nekadasnjim republikama? 2. Da li poliarhija podrazumeva postojanjc uslova koji u vecini zemalja nc postoje i nece ni u buducnosti postojati'? Da li je zato vccina zcmalja ncpodobna za poliarhiju i predodrcdena da. mesto toga. dozivi slom dcmokratije iii prelazak na autoritarnu vladavinu'~ 3. Da li je. u stvari, demokratiia vclikih dimenzija uopste moguca iii jc tendcncije ka birokratizaciji i oligarhiji nuzno lisavaju njcnog sustinskog znacenja i opravdanja? 4. Da 1i pluralizam, koji je nerazdvojan element demokratije velikih razmera, smrtno slabi izglede za postizanje zajednickog dobra'? 5. Na kraju, da li je moguce preci istorijski prag poliarhije i stici do potpunijeg ostvarenja demokratskog procesa? Jednom reci. s obzirom na ogranicenja i mogucnosti naseg sveta, da li je treca transformacija realna mogucnost?

311

POGLA VLJE 16.

DEMOKRATIJA, POLIARHIJA I PARTICIPACIJA

Jedna od posledica prenosenja ideje dcmokratijc iz grada-drzave u nacionalnu drzavu odnosi se na ogranicavanjc mogucnosti gradana da u punoj meri uccstvuju u donosenju kolektivnih odluka: ta mogucnost JC. bar teorctski, postojala u mnogo manjem sistemu. Mnogi !judi danas polaze od toga da su ta ogranicenja u velikoj meri nesumnjiva i data. Pa ipak, priroda demokratske ideje kao i samo njeno poreklo cine da nikad ncce umreti nada da se gran ice mogu prevazici stvaranjem novih (iii ozivljavanjem starih) dcmokratskih formi i institucija. Sledstvcno tome, jedna jaka struja misljcnja u prilog ideala potpunc participativne demokratije istrajava medu pristalicama demokratije. koji se ccsto vracaju nckadasnjoj demokratskoj viziji izrazenoj u Rusoovom Drustvenom ugovoru i slikama grckc demokratijc (ne toliko u njenoj istorijskoj realnosti koliko u idealizovanom polisu). Neka najvaznija pitanja za diskusiju u tom smislu javljaju se u polcmici koju nastavljaju nasi zamisljeni likovi. DZEMS: C'ini mi se Zane da si ti, iako prihvatas svc blagodeti modernc demokratije, ukljucujuci i pravo. koje tako cesto koristis. da kazc5 sto god ti je volja. i dalje cesto spreman da ocmis demokratska dostignuca i institucije. Ponekad mislim da je slom demokratije u demokratskim zemljama manje posledica akcije njenih protivnika nego aktivnosti njenih utopijskih pristalica. Sa prijateljima kao sto si ti ... ZAN: ... demokratiji nisu potrebni neprijatelji. Dcfinitivno nizak udarac. Dzemse. To nc lici na tebe, dragi prijatelju. Ti govoris o demokratiji. Kriticki sam nastrojen jer ono sto ti i neki drugi uporno nazi\ ate .. modernom demokratijom" nije i ne moze biti veoma demokratsko. Zasto stvarima nc dati prava imena i ne nazvati modernu demokratiju - .. oligarhija"? DZEMS: lao mi je ako sam te uvredio Zane; od sada cu paziti sta govorim; molim te nastavi. ZAN: U redu je. Zar nije sasvim ociglcdno da je ono sto nazivas ,poliarhija", zalosna zamena prave demokratije'? DZEMS: Izvini, ali ja sam naucio da fraza ,.prava demokratija" obicno podrazumeva ili nerealnu demokratiju iii pravo ugnjetavanje. a obicno i jedno i drugo. Medutim, ocekujem da me prosvctlis. C'ak cu postaviti pitanje

312

koje prizeljkujes: zbog cega je poliarhija zalosna zamena za pravu demokratiju? ZAN: Zato sto nijedna vladavina u razmerama zemlje kao celine nc moze biti zaista demokratska. Demokratija u klasicnom smislu znacila je pre svega neposredno ucesce gradana; bila je, daklc, ili participativna ili obican privid demokratije. Kako je tvrdio Ruso oslanjajuci sc na drevnu tradiciju, ako gradani treba da su zaista suvereni. moraju biti u stanju da se okupe i zajedno vladaju u suverenoj skupstini. Da bi to bilo mogucc. broj gradana, to jest entitet koji oni cine - a u danasnje vreme i tcritorija drzave - moraju biti mali. Po Rusoovim rccima. sto je vcci broj gradana, nuzno je manji i prosecni udco svakoga od njih u vladavim. U prostorno velikoj drzavi taj udeo je beskrajno malcn. ,Engleski narod" -- primecuje on - ,misli da je slobodan. On se u tome jako \ ara. jer je slobodan samo u toku izbora clanova za parlament. Cim se oni tzaberu, narod ostaje rob. narod nije nista." (Ruso, !978, knj. 3. gl. !5. str. l 02 ). Znam da ovo tesko mogu da shvate !judi navikli samo na poltarhiju, ali jedan Atinjanin bi to odmah razumeo. DZEMS: Ne zelim da skrencmo sa tvojc argumentacije tako sto bih otpoceo beskrajnu diskusiju o tome .. sta jc Ruso zaista mislio'. Zato cu ignorisati njegovu izokrenutu definieij u demokratije u Dru.i:t1cnom ugonmt. gde on preeizira da u ,demokratiji" narod ne samo sto mora da stvara zakone vee i da ih sprovodi. ZnaCi, ,demokratija" nije moguca .. .Kad bi postojao narod bogova, on bi upravljao sobom demokratski. Tako savrsena \ Iadavina nije podobna za !jude." Po svojoj definiciji demokratije, on je savrseno u pravu. No, to sto on naziva republikom, mi bismo nazvali ncposrednom demokratijom ili, tacnije, skupstinskom demokratijom. Takode cu ignorisati cinjenicu da je on jedino u tom svom delu smatrao da je predstavljanje potpuno neprihvatljivo. U prethodnom radu to resenje je bilo razumno; to isto nalazimo i u njegovom kasnijem radu. Prctpostavljam da jc njemu, kao i nama. bilo ocigledno da bez predstavnicke vladavine Poljska i Korzika, na primer. nikad ne bi postale republike (vidi narocito - Fralin, I 978). ZAN: Nisam pomenuo Rusoa zbog njegovog velikog autoritcta i slazem se da nas akademska diskusija o njemu nece nikuda odvesti, iako se to u raspravama o ovom pitanju cesto cini. Ucinio sam to jedino zato sto verujem da je bio potpuno u pravu kad je rec o posledicama velicine, to jest ohima, po politicku participaciju. DZEMS: Na tvoje iznenadenje, verujem i ja. Ne razumem kako bilo ko moze poricati da rnogucnost svakog gradanina da lll!posredno uccstvuje u donosenju kolektivnih odluka, izuzev kroz glasanje, mora biti u obrnutoj srazmeri sa velicinom. To i jeste razlog sto su pristalice demokratije velikih razmera toliko obozavale predstavnicki sistem. koji je, ocigledno, rcsenje jednog inace neresivog problema. 3!3

ZAN: Ali zar nisi sad priznao da predstavljanjc ne rcsava problem ucc-

I zar nisu precutno priznao i da se problem uccstvovanja jcdnomoze razresiti u sistemu velikih razmera? Rescnje se zato mozc u klasicnim relacijama: putem dcmokratije (teritorijalno i brojcarazmera. DZEMS: Ni ti ni vecina drugih pristalica skupstinskc demokratijc kao da ne shvatate kojom brzinom se vas sopstveni argument okrece protiv vas. Vee sam prihvatio da se sa povecanjem broja grad ana njihova mogucnost neposrednog ucestvovanja u odlucivanju nuzno smanjuje. To je zato sto. ako nista drugo nema gornju granicu, vreme jc ima. Elcmentarna aritmctika pokazuje da ako deset gradana treba da drzc sastanak pet casova - sto jc prilicno dugo! - najduze podjednako vrcme koje sc svakomc od njih moze dopustiti za govore i parlamentarno mancvrisanjc. kao i za glasanje - iznosi trideset minuta. Komiteti sa malo clanova su sa\Tscn primer participativnc dcmokratijc. ili bi bar to mogli da budu. Cak i tako. kao sto svi iz iskustva znamo, !judi koji imaju i druga posla nccc bas jcdva cekati da odu na mnogo mesecnih petocasovnih sastanaka ovakvih komitcta. Ali ti i Ruso ne govorite o komitetima: vi govorite o upavljanju dr::avom, za imc boga~ ZAN: E pa, ne samo dr:Zavom. I ostalim organizacijama i asocijacijama moze se upavljati demokratski. DZEMS: Naravno. Ali vratimo se na aritmetiku uccstvovanja. Cim sc udaljimo od velicine komiteta, mogucnost ucesca svih clanova nuzno se i ubrzano. cak drasticno. smanjuje. Pogledaj: ako duzina skupstinskog zascdanja ostaje pet casova. a broj gradana poraste na sto. onda svakom clanu ostaje po tri minuta. A ako taj broj poraste na tri stotine. priblizili smo se gotovo nepostojecem vremenu od jednog minuta. Broj gradana koji su u klasicnoj Atini imali pravo ucestvovanja u radu skupstine. prema prosccnoj proccni. iznosio je dvadeset hiljada, iako neki istoricari tvrde da je mogao biti i dva ili tri puta veci. No. cak i sa dvadeset hiljada. ako bi se vremc od pet casova jednako delilo. svaki gradanin dobio bi manje od jednc sekunde~ ZAN: Slusaj Dzemse, znam i ja aritmetiku i potpuno shvatam ovakve racunice. Ali zar nas one ne obmanjuju'? Na kraju krajcva. svako i nc zcli i ne mora da ucestvuje tako sto ce govoriti. Medu dvadcset hiljada !judi nema dvadeset hiljada razlicitih misljenja, narocito ako sc o istom pitanju danima, nedeljama iii mesecima raspravlja pre skupstine. U trenutku zasedanja iskristalisale su se verovatno samo dve ili tri alternative o kojima vredi raspravljati. Stoga bi deset govornika sa. rccimo. po pola sata na raspolaganju za iznosenje argumente, bilo sasvim dovoljno. lli. mozda. petorica. opet po pola sata: tako bi ostalo vremena za kratka pitanja i izjave. Recimo. po pet minuta za svaku intervenciju. Time bi se jos tridcsetorici omogucilo da ucestvuju. DZEMS: Bravo! Pogledaj sta si ovim pokazao. Tridcset pet gradana aktivno ucestvuje na tvojoj skupstini govorima. Sta jc ostalima prcostalo' 1
314

stvovanja? stavno ne naci samo no) malih

Mogu da s!u.i:aju, mis!e i g!asaju. Na taj nacin, u skupstini od dvadeset hiljada, manje od dve desetine jednog procenta aktivno ucestvuje, a vise od 99,8 procenata ucestvuje samo tako sto slusa. misli i glasa! Bas velika privilegija ta tvoja participativna demokratija! ZAN: Racunice ti postaju dosadne. U zavisnosti od broja od koga pocncs, dobijas rezultat koji hoees. Kako se kaze u svctu kompjutera - ogrizinc ubacis - ogrizine dobije5. DZEMS: Koliko god ove skolske vezbc bile dosadne. pristalice participativne demokratije ne zele da se suoce sa onim sto sc njima pokazujc. Sve sto zelim jc da pravovernici ovakve dcmokratije ukljuce u ogled svojc sopstvene brojeve i onda ozbiljno razmisle o rczultatima. U tom slucaju nc bi mogli pobeei od zakljucka da je demokratski sistcm u kome vecina cianova ima punu moguenost ucesea izvod\jiv jcdino U H'OIIW ma]im grupama. Glupo je raspravljati o brojevima. ali mogu li pretpostaviti da ti ncmas nameru da ogranicis demokratsku vladavinu na politickc sistemc koji brojc manje od nekoliko stotina !judi. Uzmimo i da je gornja granica hiljadu iii. mozda. deset hiljada. U takvim razmerama \CCina gradana moci cc da uccstvuje u bilo kojoj skupstini jedino slusanjem. razmisljanjcm i glasanjcm. a to je ba.i: 0170 .\to mogu da c~ine i ll predstavnidom sistemu. u ccmu je onda razlika'? Veliki skup, recimo hiljadu iii vise !judi. po svojoj sustini je vee jedna vrsta ,predstavnickog" sistema. jer na njemu mali broj govornika treba da predstavi misljenja onih koji ne mogu da govorc. Ali bez pravila o postenom predstavljanju, izbor govomika - predstavnika - bio bi proizvoljan, nasumican i neposten. Uspostavi pravila za izbor govornika i vee si blizu predstavnickog sistema. Ocigledno resenje je stvoriti sistem u kome bilo koji gradanin moze biti odabran da govori i dozvoliti svim gradanima da izaberu onoga ko ee govoriti u njihovo imc. IIi. ako hoees, neka sc predstavnici biraju kockom. U oba slucaja doci ccs do sistema koji je posteniji od tvog pokusaja da izbegnes predstavnicku vladavinu. ZAN: lpak postoji jedna znacajna razlika izmedu tvog i mog resenja. U predstavnickom sistcmu predstavnici glasaju o politici koju treba usvojiti. U skupstini sa izabranim iii nasumicno odabranim govornicima. gradani trcba da glasaju o takvoj politici. Prema tome. gradani bi jos uvek imali vise neposredne kontrole nad odlukama nego u sistemu predstavnicke vladavinc. DZEMS: Nemam nista protiv toga. Pitam se ipak nc bi li trebalo da razmislis o tome zasto je Ruso verovao da je ,demokratija" (prcma njegovoj izokrenutoj definiciji) nemoguea. Drugim recima, ne mozes od gradana ocekivati da sve svoje vreme, iii veCinu vremena, provodc u skupstinama. Treba raditi i druge stvari na svetu, a pcriodicni izbori predstavnika bas to i omogucuju. Zamisljas li ti da je rec o pastoralnom drustvu u kome citav posao oko upravljanja obavljaju gradani na zboru jednom mesecno'?
315

ZAN: Ne. Participativna dcmokratija deluje u kibucima u lzraclu. a

kibuci su kraJnjc efikasne proizvodne jedinicc nc samo u poljoprivredi nego i u proizvodnji i plasiranju proizvoda na trzistu. DZEMS: Zar mislis da bi tvojoj participativnoj demokratiji bilo potrebno drustvo koje cine iskljucivo zajednicc kao sto su kibuci? I da bi !judi mogli slobodno da biraju hoce li da zive i rade u ovakvim komunama'? Koliko znam, do danas takvog drustva nije bilo. Cak i u Izraelu 95 procenata !judi ne zivi u kibucima. Ni u jednoj zemji nisu cisto dobrovoljne zajednice ove vrste ikada privukle vise od neznatnog proccnta stanovnistva. Kincske komune, kao sto znamo, stvorene su pod teskom prinudom i nisu mogle opstati kad narod vise nije bio primoran da ude u njih. ZAN: Ljudska svest, kao sto ti jc poznato. nijc fiksirana jcdnom zauvek. U svakom slucaju, ovakve zajednice nisu jedini model. Participacija mozc postojati i u proizvodnim zadrugama. gradskim opstinama. itd. DZP..1S: Gradskim opstinama'.' Zar nc treba praviti razliku izmedu dva radikalno drugacija postulata participativnc dcmokratijc' 1 Po jednom. koga sc obicno drze pravovcrni - rec je o svcobuhvatnom rescnju: smka vladavina je u potpunosti participativna. Prcma nasim aritmctickim primcrima. ovaha vladavina moze postojati jedino u malnn i potpuno autonomnim jcdinicama. S druge stranc, nema te jedinice koja jc toliko velika da oncmoguci \isoko participativnu skupstinsku vladavinu. Po mom misljenju taho resenjc jc cista utopija. Prema umerenijem gledistu o participativnoj demokratiji. medutim, samo se nekim jedinicama upravlja kao potpuno participativnim dcmokratijama. Drugima, koje su prevelike za skupstinsku vladavinu, upravlja se po prcdstavnickim sistemima. Ako je tacno da su svc institucije poliarhijc od sustinskog znacaja za demokratski proces u upravljanju velikim sistemom, onda vladavina u tim velikim sistemima trcba da bude poliarhija. Na koje od ova dva resenja mislis'! ZAN: lako ne ocekujem da ce sc ostvariti vee sutradan. ja bih vise voleo ono prvo. DZEMS: Tako sam i mislio. Zaista ne mogu da prctpostavim. sa svctom koji imamo danas, kako bi do takvog S\eta uopste moglo doci. Mozda bi nuklearni holokaust to mogao doneti, ali nc mislim da to smatras rdenjem. Hajde, ipak, da se igramo Boga i zamislimo da jc svet sa svojim sadasnjim nivoom broja stanovnika i tehnologije naseljen samo ljudima koji zivc u veoma malim i politicki autonomnim jedinicama kojima upravljaju visoko participativne skupstine svih njihovih gradana. U zavisnosti od parametara koje koristimo, postojale bi hiljade iii desetine hiljada ovakvih malih participativnih demokratija. ZAN: Ne vcrujem ti mnogo kad se igras Boga, ali nastavi ako insistiras. DZEMS: lJ redu. Zamisli sad da !judi iz jednc ovakvc nezavisnc jcdintce dodu u sukob sa ljudima u drugoj, bilo sto posegnu za nccim sto ovi una.Ju bilo sto hoce da im namctnu svoju \last. Vremcnom jedna jedinica 316

uspostavlja svoju dominaciju nad drugom. Posto JC u odnusu na sve svojc susede postala veca. ovakva jedinica stic'c vise srcdstava. a njen narod poCinje da oseca blagodeti imperije. Oni tako osvojc jos nekoliko manjih suseda i njihovo malo carstvo se siri. Jos uvek. medutim. osim tog nascg malog carstva, citav ostali svet pokrivaju sicusne drzave. Kakva divna prilika za ovu novu i svc jacu imperijalnu silu~ Sve ostale drza\ ice cekaju da budu progutane kao izvrsna poslastica ... ZAN: Kao Bog, pretpostavljam da mozd svoriti sto god zazelis. Ali ta tvoja kreacija deluje mi vestacki. nemastovito iii, jcdnostavno, krajnJc zavisno od date kulture. Zasto polazis od neizbeznosti agresije i impcrijc') DZEMS: Ne mislim da su neizbezni vee krajnjc verovatni. Zar zbilp mislis da moj scenario nije verovatan Zane? Scti se Atine, Rima. seti sc citave istorije covecanstva. IIi, mozda hoccs da nas, igrajuct se Boga. ponovo vratim u raj i ovog puta unistim zlo zauvek'> ZAl\:: Ne, ali molim te vrati se na zemlju. Nedostatak kisconika u tvojoj jupiterskoj atmosferi cini da gubis smisao za rcalnost. Zar nc mislis da cc narod u nezavisnim jedinicama pruziti otpor'! Naravno da hoce. Oni cc, u stvari. stvoriti savezc da se zastite od osvajanja. DZEMS: Tacno~ I tako ce uciniti prve korake ka stvaranju jcdnog vcccg sistema. sistema koji JC prevelik za participativnu iii direktnu demokratiju. A posto su demokrate, i polazeci od logike politicke jcdnakosti, stvorice nc samo predstavnicku vladavinu nego i sve institucije poliarhije. ZAN: Nadam se da nece. Pocevsi od uverenosti o znacaju pune participacije (u politickom zivotu), logike jednakosti i ncopterecenosti inercijom institucija velike nacionalne drzave. verujem da cc umcti da nadu nacina da prevazidu participativna ogranicenja poliarhije. DZEMS: Bilo bi dobro da objasnis kako bi to oni mogli. Ali, prvo hocu da vidis doklc smo stigli. Ukoliko ne podes od toga da citav svet moze beskrajno dugo egzistirati u obliku sasvim malih i potpuno auto11omnih drzava (iii, ako ne drzava - dobrovoljnih asocijacija). onda moras vcrovati da ce postojati i neke asocijacijc koje su predimenzionirane za potpuno participativnu demokratiju. Ali. ako jc to tako, zar takvim asocijacijama nccc biti potrebne vlade, vladajuce strukturc'? ZAN: Naravno da njima treba da se upravlja. DZEMS: U tom slucaju zar ncces bitt pred sledccim izhorom: iii ccs i11sistirati da takve vlade, cak i ako nisu sasvim participativne. trcba da zadovolje kriterijume demokratskog procesa. u mcri u kojoj jc to mog:ucc s obzirom na velicinu e11titeta. iii ces, ne i11sistirajuci da treba da budu demokratske, morati verovat11o da prihvatis da se 11jima vlada nedemokratski. Medutim. citava tvoja politicka filozofija odbija te od ovog drugog. dok tc ta ista filozofija sigurno nagoni i da pnhvatis 0110 prvn. Sa tvojc tackc stanovista, ove velike upravljacke strukture nc mogu biti savrscno dcmokratske; 110. ako vee moraju postojati. boljc je da budu sto demokrat-;kiJC )cP.t

nedemokratske. Tako cd doCi do zakljucka da je i demokratija druge klase bolja nego najbolja nedemokratija. Prema tome. ako je poliarhija bitna za demokratski proces u tim sistemima velikih dimenzija, ti ces biti za poliarhiju. To je krajnji ishod moje argumentacije. Mozda se konacno slazcmo oko ovoga'? ZAN: Mozda. Ali to nije kraj problema ucestvovanja. Cak i ako priznam da su veliki sistemi celishodni i da je poliarhija potrebna, ukoliko upravljanje takvim sistemima treba da se demokratizuje. ne moram zakljuciti i da su institucije poliarhije dovoljne za demokratiju, cak i u sistemima velikih dimenzija. DZEMS: Naravno da si u pravu. Prema tome. i tu se slazemo. ZAN: lpak mislim da se jos ne slazemo oko mogucnosti participacije. Cak i u velikim sistemima mogucnosti politicke participacije mogle bi biti daleko vece no sto je to danas slucaj u poliarhijama. Siguran sam da demokratija nije dostigla svoja maksimalne granice u okviru poliarhije. Svakako su moguce promene kojima bi se prevazisla poliarhija i doslo do jcdnog novog nivoa demokratizacije. Potrebno je zato tragati za novom formom demokratije kojom ce se prosiriti mogucnosti participacije i demokratskc kontrole ne samo u malim jedinicama, u kojima se demokratski proces moze umnogome ojacati, nego i u vecim jedinicama. DZEMS: Slazem se sa ciljevima koje predlazes, ali ne i sa sredstvima. ZAJ'\: Onda obojica moramo razmisliti o tom problemu. U svakom slucaJU treba da odbacimo samozadovoljno glediste da je demokratija konacno dostigla svoj najvisi moguci nivo efikasnog funkcionisanja u institucijama poliarhije u nacionalnoj drzavi. DZEMS: U tome se potpuno slazemo. Jednom cemo morati da istrazimo kako granice tako i mogucnosti demokratije, u uslovima koji se opravdano mogu ocekivati u ovom svetu u kome cemo mi i nasi naslednici verovatno ziveti.

318

POGLAVLJE 17.

KAKO SE POLIARHIJA RAZVILA U NEKIM ZEMLJAMA A U DRUGIM NE

U svom najopstijem obliku demokratija je stari tip vladavine. Ako je istina, kako kazu neki antropolozi, da su cak i nasi preci - lovci i sakupljaci plodova - upravljali samima sobom kroz skupove kojima su rukovodili vodi ukoliko su uzivali stalan pristanak ostalih pripadnika grupe. dcmokratija u sirem smislu mozda je najstariji oblik vladavinc koji su primenjivala ljudska bica. Hiljadama godina demokratija je verovatno bila gotov o univerzalan. ,prirodan" i standardni oblik plemcnske v ladavine. ali je posle nje doslo do plemcnskog despotizma koji se javio sa evolucijom Ijudskog drustva prilikom prelaska na poljoprivredu i stocarstvo (G las man. l9Xo ). L slozenijim i delimicno urbanizovanim drustvima koja nastaju na samim pocecima pisane istorije, demokratiju su smenili. kao .,prirodno"' rescnje problema vladanja, monarhija i aristokratija. despotizam i oligarhija. Iako je narodna vladavina u petom veku pre hriscanske ere u gradovima-drzavama Grcke i gradu-drzavi Rimu bila epohalna pojava u evoluciji politickih mogucnosti, grcki gradovi u kojima se upravljalo na skupstinama predstavljali su samo neznatan procenat covecanstva. To se odnosi i na Rimsku republiku, koja je na svom vrhuncu, pre no sto je degenerisala u imperijalnu vladavinu, imala daleko veci broj stanovnika nego grcki gradovi. I pored toga, broj Rimljana premasao je ukupan broj stanovnika kasnijih italijanskih republika poznog Srednjeg veka i rane Renesanse koji je. opet. predstavljao samo kap u velikom okeanu covecanstva. Znatniji stepen narodne kontrole ne samo sto je bio retkost u upravljanju dr:lavom, vee i jos vise u upravljanju drugim asocijacijama - verskim, privrednim. drustvenim - koje su cesto po formi bile hijerarhijski uredene, a u praksi despotski entiteti. Posmatrano u siroj istorijskoj perspektivi, prema tome. demokratska vladavina nije bila ,prirodni" uslov zivota u covecanstvu vee. bar u proslosti, neuobicajen. I tek odskora se u najrasirenijim ideologijama i politickim filozofijama pocelo smatrati da je demokratija ,prirodni" oblik vladavine. Nasuprot tome, u takvim ideologijama se sve vreme hijerarhijski nacin smatrao prirodnim poretkom u ljudskom drustvu. Medutim, kao sto sam naznacio u uvodu, kao prividan ideal. kao sastavni deo najcescih ideologija i mit koji sluzi za opravdanje vladaocnna. ,demokratija" je danas postala gotovo univerzalna. U autoritarmm zemlpma.
319

u pokusaju da se pnstJe legitimnost rezimu. ,.demokratijt" se. kao sto je to bilo u Sovjetskom Savezu. Istocnoj Evropi. Indoneziji i na drugim mestima. najjednostavnije, cesto menja definicija. U Latinskoj Americi, pak, vo_1ni rczimi cesto tvrde da je njihova vladavina potrebna kako bi se politicki zivot sredio i demokratija na kraju stvorila iii ponovo uvela. Koliko god se ideja demokratije iskrivljuje i .. bogati", ipak se u gotovo svim takvim zcmljama upravljaci trude ne samo da dokazu kako je njihova vladavina korisna za narod. a to je inace bila tendencija oduvek i na svakom mestu. nego i da se u njoj vodi racuna o narodnoj volji. U mnogim zemljama vladavina naroda definise se kao mobilizacija masa pod okriljem jedne partijc. U ideoloskim programima bar, vladavina naroda. od strane naroda i za narod nijc iscezla sa Zemljc; ona danas prcdstavlja merilo za kojc gotovo svi rczimi tvrde da se postuje. Zemlje se. medutim. neobicno mnogo razlikUJU u stepcnu u kome njihov sistem vladavine ispunjava kriterijume dcmokratskog proccsa iii. preciznijc. podr:Zava institucije potrebne poliarhiji. Zato je korisno da ponovimo 0 kakvim je institucvama rec: 1. Kontrola nad odlukama koje vladajuca struktura donosi u sferi politike ustavom je poverena izabranim zvanicnicima. 2. Izabrani zvanicnici biraju se i po normalnom postupku (.,mirno") smenjuju na cestim, postenim i slobodnim izborima u kojima JC prinuda sasvim ogranicena. 3. Prakticno svi odrasli imaju pravo g!asa na takvim izborima. 4. Vecina odraslih ima i pravo da se na tim izborima kandiduje za javne funkcije. 5. Gradani imaju realno zagarantovano pravo na slobodu izra:Zavanja i. posebno, izra:Zavanja politickih mis!jcnja. ukljucujuci i pravo na kritiku pojedinaca iz vlasti, ponasanja vlade. postojeceg politickog. privrednog i drustvenog sistema. kao i dominantne ideo!ogije. 6. Isto tako, imaju pravo na alternativne izvorc informacija koji nisu monopol dr2:ave iii bilo koje pojedinacne grupe. 7. Konacno, imaju i efektivno zajemceno pravo stvaranJa autonomnih asocijacija kao i pridruzivanja postojecim. ukljucujuci i politickc asocijacije, kao sto su politicke stranke i interesne grupe ciji je cilj da uticu na upravljanje zemljom kroz takmicenje na izborima i putem drugih miroljubivih sredstava. lako se broj zemalja sa ovakvim institucijama veoma povecao u XX veku. nedemokratskih rezima ima jos uvek mnogo vise nego poliarhija. Sto se tice upravljanja sistemima van sfere dr:Zave. minimalni uslovi potrebni za demokratski proces u njima izuzetni su cak i u poliarhijama.

320

RAZVOJ POLIARHIJE
Potpuno formirana poliarhija je sistem osoben za XX vek. Iako su se ncke institucije poliarhije javile u jednom hroju zemalja engleskog govornog podrucja i u nekim e\ropskim zemljama u XIX veku, ni u jednoj od njih sve do XX veka demos nije bio ,inkluzivan"". to jest sveobuhvatan. Za poliarhiju su karakteristicna tri perioda razvoja: 1776-1930. 19501959 i osamdescte godine (XX veka). Prvi period pocinje sa Americkom i Francuskom revolucijom a zavrsava se. otprilike. jcdnu deccniju posle Prvog svetskog rata. U tom periodu institucije osobcnc za poliarhiju razvijale su se u Severnoj Americi i Evropi. Pa ipak. u vecini zemalja koje su stigle do tog stepena do 1920, institucije poliarhije bile su. po danasnjim mcrilima. cesto pune nedostataka sve do poslednje trecinc XIX veka iii kasnije. U mnogim ovakvim zemljama su izabrani predstavnici naroda tck pred kraj XIX veka, iii cak kasnije. dobili ustavno O\ lasccnje za kontrolu politickih odluka koje donosi vlada. Ovo kljucno dostignucc postalo je moguce tek sa sticanjem nezavisnosti zemalja u pitanju. jer je kontrola do tada bila u rukama stranih vladalaca. Od sedamnaest evropskih zemalja koje su do 1920. bile potpune iii muske poliarhije (to jest. one u kojima zcnc nisu bile pripadnice demosa - prim. pre1. ), samo jc u sedam do I XSO. bila stvorena vlada na izborima nezavisno od strane kontrole. Jos tri su uspostavilc nczavisne vlade na izborima pre 1900. dok je preostalih sedam to uciniln tck na prelazu u no vi vek. I. U mnogim ovakvim zemljama su i izbori bili ispod nasih danasnjih merila. Tajno glasanje je, na primer, postalo opste usvojcno nekoliko godina posle njegovog prvog prihvatanja na izborima u juznoj Australiji 1858. U Velikoj Britaniji ono jc uvedeno za parlamentarne i opstinske izbore tek 1872. U Sjedinjenim Drzavama. gde javno glasanjc nijc hilo neuobicajeno. australijski postupak sa glasackim listicima bio je usvojen tek posle mnogobrojnih optuzbi zbog izbornih prcvara na predscdnickim izborima 1884. U Francuskoj su do 1913. kandidati delili listicc glasacima otvoreno. a ov1 su ih potom savijali i stavljali u glasacke kutije. Jos jedna prepreka poliarhiji u mnogim evropskim zemljama odnosila se na zavisnost prvog ministra i kabineta od odobrenja monarha, a u nekim slucajevima prcpreka je bio i drugi dom parlamenta Ciji sc clanovi nisu birali na izborima.2 Od sedamnacst pomcnutih evropskih zcmalja samo su
l Za dohar dco podataka u ovom pog1av1ju koristio sam istra:i:ivanja Majkla Kopcd7a Volfganga Rajnikea ( 1988)

2 lako je u Sjedinjenim Drzavama opstenarodno glasanjc uhPo postalo odlucujucc u izborima za predsednika. u prvih devet izbora prcdscdnickc clcktorc birala ..;u zakonoua\ na tela u oko polovini broja saveznih jedinica u ohiru SAD: amcricki scnaton takode 'i\C J,, 1913. godinc nisu bili ncposredno birani. lako su O\im posrcdnim izhonma u:.;lmi 1a P''stojanje poliarhijc \Crovatno bili zadovoljcni. njihova prctcrana primena toliko bi razvodlllla uticaj najsireg birackog tela, da bi sistem spao ispod praga poliarhije.

321

u Francuskoj, Italiji i Svajcarskoj kabineti ili prvi ministri bili odgovorni izabranom zakonodavnom telu pre 1900. godine. U Britaniji su. s drugc strane, premijer i kabinet na osnovu ustavnog nacela postali zavisni vise od parlamentame vecine nego od monarha jos krajem XVIII veka; medutim. tek je 1911. dokrajceno pravo Doma lordova da menja. odlazc i onemogucava donosenje zakona. U Holandiji je odgovornost parlamcntu ozakonjena tek u prvoj deceniji XX veka, dok je u skandinavskim zemljama parlamcnt preuzeo kontrolu od monarha tek posle ostre i duge ustavne krize. U Norveskoj se to dogodilo I 884 (iako je nezavisnost od Svedske i njene monarhije ta zemlja dobila tek 1905). u Danskoj 190 l) a u Svedskoj ne pre 1918. Pa ipak, zbog toga sto ni jedna nijc imala svcobuhvatni demos, cak i zemlje koje su inace ispunjavale uslove za poliarhiju. nisu sve do XX \Cka uspele da ostvare i potpunu poliarhiju. Ne samo sto jc veliki procenat punolctnog muskog stanovnistva u mnogim zemljama bio iskljucen tz birackog prava. nego je zenama pravo glasa bilo dato tek u drugoj dcceniji XX veka: na Novom Zelandu je to ucinjeno 1893, a u Australiji 1902 (u juznoj Australiji - 1894 ). U Francuskoj i Belgiji, u stvari. zcnc su dobilc pravo glasa na nacionalnim izborima tek posle Drugog svetskog rata. U Svajcarskoj. u kojoj je opste pravo glasa muskaraca ozakonjeno 1884, mnogo ranije ncgo u bilo kojoj drugoj zemlji, zene to pravo nisu bile stckle sve do 1971. Iskljucenje iz prava glasa znacilo je iskljucenje i iz mnogih drugih oblika politicke participacije. Prema tome, do XX veka sve ,.demokratske" zcm!jc bile su, u najboljem slucaju, muske poliarhije.4 Procenat odraslih koji su stvarno i glasali (iii na drugi naCin ucestvovali u politickom zivotu) bio je jos manji. Samo je u nekoliko zemalja broj glasaca premasio I 0 procenata od ukupnog stanovnistva, a cak je i u njima - s izuzetkom Novog Zelanda - taj procenat iznosio manje od oko 20 (vidi grafikon 17.1 ). Svaka decenija izmedu 1860. i 1920. bila je svedok povecanja broja zemalja koje su posedovale sve institucije poliarhije. izuzev sveobuhvatnog prava glasa. Do 1930. postojalo je osamnaest potpunih poliarhija i tri muskc po!iarhije - sve ili u Evropi iii u zemljama prete:Zno evropskog porekla: cetiri u engleskom govornom podrucju i bivse kolonije (Australija. Kanada. No vi leland i Sjedinjene Drzave), zajedno sa Kostarikom i Urugvajem u Latinskoj Americi (grafikon 17 .I).
3 lako odgovomost kabincta par1amcntu nijc pt,stala dco ptsanog ustan svc do 195:1. sa ovom praksom pocelo se jos 190 I, .. kada JC kralj prihvatin nbavc:zu da konsultt!JC vccmu u folketingu (parlamcntu) prilikom imcnovanja clano\a \lad.:. Tako je ova promena sistema. koja sc ogledala u odgovornosti vlade najsirc izabra11om narodnorn prcdstavnistvu i suzclllm o\lasccnJima kralja, postala od tada norma danske politikc" (Svcn..;on i9R7, 22). 4 U SAD su cetiri federalnc jedinicc - Vajommg, AJdaho. Kolorado i Juta - putcm ustavnog referenduma prosirile biracko pravo na i:cnc u predscdnickim izborima ( upor. Makdoneh i Prajs 1986, 417 ).

322

Graflkon 17.1. Ograni{eno pravo glasa i 1840-1930

op.~te

pravo glasa u poliarhijama.

Glasaci na predsedn. iii parlament. izborima. % ukup. stanovnistva lemlja decenija

10

20

30

40

50

60

1840-49 1850-59 1860-69 1870-79 JgS0-89

1. + SAD 1. SAD 1. SAD 2. + Kanada I. SAD

2. 3.

1.
2. 3. 4.

1890-99

1.
2.

3.
4.

5.
6.

1900-09

1.
2.

3.
4. 5. 6.

7. 8.

1910-19

I.
2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

10. 11.
12.

---------------------------Kanada + Francuska - - - - - - - ------SAD ---Kanada Francuska -------+ Svajcarska ------SAD ------Kanada Francuska Svajcarska ---+ Belgija ----+ N. leland - - - - - - - - - - SAD -------Kanada Francuska -------Svajcarska ----Belgija -------Novi leland - - - - - - - - - - - - - - - - + Australija + Norveska SAD Kanada F rancuska --------Svajcarska ----Belgija ------Novi l e l a n d - - - - - - - - - - - - - - - - - - Australija Norveska + Austrija + Danska + Finska + ltalija

323

Glasaei na predsedn. ili parlament. izborima. % ukup. stanovnistva Zcmlja i decenija 13. I 4. 15. I 920-29 I. 2. 3. 4. 5.
6.

10

20

30

40

50

60

7.
8.

9. l 0.

II. 12. 13. 14. I 5. I 6. I 7. 18. I 9.

20.

+ Holandija + Svedska +UK SAD Kanada Francuska Svajcarska Belgija Novi Zeland Australija Norveska Austrija Danska Finska Holandija Svedska UK + Kostarika + Cehoslov. + Nemacka + Irska + Poljska + Urugvaj

[- ltalija]
lzvori: Osim za Sjedmjene Dr7ave za I R40-49. S\ i ostali podaci policu ir Vanhancn Za ovaj period za SAD 'vidi: Congressional fJuarterll 1979. i 1s Bwcau of' the Census l9o0 . .Vapomena: Za dalji opis podataka. '1di napomenu na kraiu tabck ]7 .2
19~4.

Kraj ovog pocetnog perioda bio jc obelezen. mcdutim. prvim slucajevima sloma demokratije i prelaska na diktaturu: ucvrscenje fasizma u ltaliji (I 923-25), uspostavljanje diktature Pilsudskog u Poljskoj ( 1926) i vojna vladavina u Argentini ( 1930). Potom je u tridesctim godinama doslo do ncdemokratskog preuzimanja vlasti u Nemackoj. Austriji i Spaniji. kao i do nacisticke okupacije Cehoslovacke. Demokratija jc zbog svega toga zapata u duboku i drugotrajnu krizu. Posle vise decenija stalne ekspanzije. slom poliarhije u evropskim zemljama koje su smatrane naprcdnim. kao da je naslutio eru velikog opadanja sansi demokratije u svctu. I pored toga, sa smirivanjem situacije poslc Drugog svetskog rata. hroj zemalja u kojima je vladao sistcm poliarhije - a sa ukljucenjcm zena u demos, to su sad postale potpunc po1iarhije - popeo se na drugi nivo od
324

Tabela 17.1 Po!iarhijc. 1930.

Potpune poliarhije Evropa I. Austrija 2. Cchoslovacka 3. Danska 4. Finska 5. Ncmacka 6. Island 7. Irska 8. Luksemburg 9. Norvcska I 0. Svcdska II. Ujcdinj. Kraljcvstvo Drugc 13. 14. 15. 16. 17. 18. zcmljc Australija Kanada Kostarika Novi leland Sjedinjenc Drzavc Urugvaj
lzvor:
Neobj~vljeni

Muske poliarhije

l'ieuspele poliarhije

I. Bclgija

' Franeuska 3. Svajearska

I. ltalija 2. PoiJska

3. Argentina

podaci dobijeni od M. Kop1dza i \. Rajnikea.

36 do 40 zemalja, na kome je ostao oko tridcset godina (tabcla 17. 2). U istom tom periodu, medutim. do slomova i nasilnog prcu.~:imanja vlasti doslo je i u Cehoslovackoj. Poljskoj i Madarskoj u cctrdcsetim godinama. u Brazilu. Ekvadoru i Peruu u sezdesetim. a u Cileu. Juznoj Koreji. Urugvaju i Turskoj u sedamdesetim. U meduvremcnu. sa slomom kolonijalizma starog tipa. broj nominalno nezavisnih zcmalja u s\etu sve je 'ise rastao. i sve su one uglavnom pocinjale sa svim potrcbnim dcmokratskim politickim institucijama. Ne zacuduje. mcdutim, da je u mnogim takvim zcmljama poliarhija ubrzo bila zamenjena autoritarnim rezimom. To je narocito bio slucaj sa africkim zemljama; vee u osamdesetim jc na celom kontincntu samo Bocvana ostala u redovima poliarhije. Za razliku od toga. drzavicc na Karipskim ostrvima i u Tihom okeanu uvecale su broj poliarhija. Uzcv u obzir tranzicijc i proccse ponovnog uspostavljanja demokratije u Latinskoj Amcrici, do sredine osamdesetih godina broj poliarhija uvecao sc na oko pcdcsct. ili nesto manje od trecine od 16R nominalno nezavisnih zcmalja koje su tada postojale (tabela 17.3 ), sto je gotovo srazmera koja sc jcdva razlikujc od stanja od pre jednog veka (tabela 17.2). 325

Tahela 17.2. Bruj poliarhija (muSkih i potpunihJ i nepoliarhija (po decenijama)

--------------------------------------------Decenija Poliarhije (muskc iii potpunc) Nepoliarhije Ukupno Proccnat poliarhija

----~----------------~--------------~---------

1850-59 1860-69 1870-79 1880-89 1890-99 1900-09 1910-19 19.?0-29 1930-39 1940-49 1950-59 1960-69 1970-79

2 3 4 6 8 15
22

36 37 38 38 37 40 36 42 46 50 51 79 84

37 39 41 42 43 48 51
64

3 5 7 10 14 17 .?9
34 29

19 25 36 40
37

65 75 87 119 121

33
-II 3-1

31
1

lzvor: Prerada podataka iz: Yanhanen 1984. tabela 22. str. 120. Dodati su Island Luksemburg.

Napomena: lako je Yanhanenov rad imprcsivan i koristan. njegovi pokazatelji imaju nedostatke o kojima treba voditi racuna prilikom tumacenja grafikona 17.1 i tabclc 17.2. Pokazatelj .,demokratije'" je PO, tj. indeks dcmokratizaciJe. i znaci wkmic'Ciljc pomnozeno sa participacijom i podeljeno sa l 00. Yrednost dostignutog praga tranzicije u ,.demokratiju'" je 5.0. Takmiienje je procenat ukupnog udela malih partija u glasovima datim na parlamentarnim ili predsednickim izborima, iii i na jcdnim i na drugim. Tako bi u jednopartijskom sistcmu on iznosio 0. u intenzivno kompetitivnom dvopartijskom sistcmu priblizio bi se cifri od 50"o dok bi u visepartijskom iznosio znatno iznad 50% (kao u Holandiji izmedu 1970. i 1979. u kojoj jc bio 71.1 %). Vanhancn usvaja JO".j, kao \Tcdnost dostignutog praga. Participacija je procenat ukupnog stanovnistva kojc je stvarno ucestvo\ alo u glasanju. Kod Vanhanena je ovaj (dostignuti) prag iznosio 10 pocenata. Na taj nacin. da bi se neka zemlja kvalifikovala kao demokratska: iii vise procenata ukupnog stanovnistva mora da ucestvujc u izborima (P) iii vise procenata glasova mora da bude dato svim ostalim partijama izuzev najvcce
(C)

PD iii P puta C ne sme biti manje od 5.0. Prema tome. ako je P na pragu koji iznosi I 0%. C mora iznositi najmanje 50%. Ako je C na pragu cija jc Hednost 30'X,. onda P mora biti najmanjc 16.6%. Merila i pragovi su stoga ponesto proizvoljni. PD nc mora uvck da odslikava lcgalnu i ustavnu situaciju u zemlji niti zadovoljavajuci ni\o mstitucionalnih dostignuca poliarhijc. l pored toga, sto se vidi iz tabele. klasifikacija zasnovana na pravu glasa utHdcnom zakonom i na institucijama poliarhije. verovatno nece u vecoj meri izmeniti rcdosled zemalja na tabeli iii decenije u kojima se one javljaju kao ,demokratijc".

326

Tahela 17. 3. Klasifikacija 168 ::emalja. oko I 1)8 1-85 rna osnovu c'ctiri krilcrijuma poliarhije: slohodni i po.\'tcni i::hori. s/ohoda organi::omnja, .1/ohoda i::ra::al'anja i postojanjc alzcmatimih i::vora infi;rmacija!

Klasifikacija I. Potpune poliarhije 2. Poliarhije sa manjim ogranicenjima Ukupno poliarhija 3. Kvazi-poliarhije (velika ogranicenja) 4. RcZ:imi sa dominantnom partijom 5. Visepartijski nedemokratski rezimi 6. Nedemokratski rezimi sa ogranicenom slobodom izrazavanja Tip A* Tip B Tip C Tip D 7. Ncdemokratski rezimi sa potpunom kontrolom nad organizacijama. izrazavanjem i medijima Ukupno
lzvor:
~cobjavljeni

Broj
41

Anomalijc

Procenat svih zemalja

25
6 31

10 51 13 12 7

s
4 10 4

IX 17 5

5 II
")

11 4

26
157
11

15

100

podaci dobijeni od Kopidza i V. RaJnekca

*Tip A jc nedemokatski rezim (NDR) sa ograniccnom slobodom mazavanJa u komc postoji gotovo potpuna represija nad organizacijama ili mcdijirna. ali nc 1 nad .JCdnirna i druguna. Tip 8 je NDR sa ograniccnorn slobodom izrazavanja u kome po<;toji gotovo potpuna kontrola nad organizacijarna i nad medijima. Tip C je NDR sa ograniccnom slobodorn izrazavanja u komc poslOJI gotovo potpuna kontrola nad medijirna i potpuna kontrola nad organi/acijama. Tip D je 1\DR sa ograniccnom slobodom izraza\anja. ali sa potpunom kontrolom nad organincijama i nad mcdijima.

TEORIJSKA RAZMATRANJA
Kako pokazuju gore navedeni primeri. situacija sa pojedinim zemljama nijc staticna, a uslovi se mogu menjati. Oni koji su u pocctku povoljni za poliarhiju. mogu se. na primer, pogorsati i tako dovesti do sloma poliarhijc - sto je bio slucaj u C:ilcu izmedu 1970. i 1973. godinc: pocetno nepovoljni uslovi mogu postati bolji i tako pogodovati stabilnosti postojece poliarhi_1e - slucaj Zapadne Nemacke i Japana u deceniji posle Drugog svctskog rata. Narocito povoljni uslovi mogu takode dovesti do prclaska u poliarhiju u

zemlji u kojoj su ranije postojali samo nedemokratski re2:imi, sto je bio slucaj sa Britanijom u XIX veku, a mogu biti i podrska ponovnoj demokratizaciji zemlje u kojoj je ranija poliarhija propala - slucaj Urugvaja u osamdesetim godinama XX veka. Pored ovahih promena u pojcdinim zcmljama, javljaju se i sire i, ccsto, sporije promenc: u kasnom XX vcku, na primer, stvoren je jedan ambijent relcvantan za dcmokratizaciju koji je kao sto cemo videti u sledecem poglavlju - u poredenju sa prvim pcriodom razvoja poliarhije, u nekim aspektima manje a u nekim vise povoljan. Koji su uslovi povoljni za razvoj, konsolidaciju i stabilnost poliarhijc u pojedinoj zemlji a koji, s druge strane, smanjuju izglcdc za njcno uspostavljanje'? Iako su uprkos sve brzcm nagomilavanju rezultata istrazivanja ostvarenih poslednjih nekoliko decenija ncizvesnosti i daljc prisutnc, gotovo dva vcka iskustva pomazu nam da blizc odrcdimo nekc od tih uslm a. Do sczdesctih godina XX veka teorijski pristup demokratiji i njcnim uspcsima i neuspesima zavisili su iii od iskustva u samo nckoliko zcmalp, pri cemu je cesto prcteran znacaj pridavan slomu dcmokratijc u ltaliji 1 Nemackoj, iii od ,tvrdih'' cinjcnica do kojih sc lako dolazilo, kao sto su podaci o dohotku po stanovniku, pismenosti. broju tclefona, bolnickih krcveta i slicno. Ostali uslovi, inacc teorijski izuzctno znacajni, kao sto su stavovi, uvcrenja, politicka kultura i slicnc ,meke" varijable, nisu uzimani u obzir iii su prosudivani manje-vise proizvoljno. Potom su, medutim, gotovo univerzalno sirenjc politickih nauka kao akademske discipline, i usvajanjc novije tchnike sistematskijeg prikupljanja i analize podataka, omogucili bolje poznavanje demokratskih iskustava u mnogo vecem krugu zemalja.5 Na osnovu toga, iako su kolicina i kvalitet podataka jos uvek nedovoljni za potrebe teorije, vee sad je mogucc ,,ukotviti" nasa znanja na nesto cvrscim temeljima. Iz teorijskog ugla jedva se moze osporiti da verovatnoca nastanka poliarhije u konkretnoj zemlji zavisi od prisutnosti izvesnih za to ncophodnih
5 Broj relcvantnih studija upravo je ogroman. 0\dc spominjem -;amo nekoliko k\1jima je znatno prosiren opseg sistematskih uporcdnih i7uca\ anja. Prekrctmca u tom smi,!u bio jc rad Gabrijela Olmonda i Sidnija Vcrbe Gradansko ku!tura (Boston \9h5. irdanJC Liti-Braun I u kome su, kao primarni, korisceni podaci dobijcm na osnovu stavova 1 misljcnja Jl ankctn1h uzoraka gradana u SAD, Britaniji, ZapadnoJ Ncmackoi, ltaliji i Mcksiku. Druga uporedna studija. koJOm je ukazano na nove metode istrazl\anJa JC Slum demokmt1kih n'':imu (uredili Huan Line i Alfred Stepan, Baltimor, izdanje univcr7iteta D7ons Hopkins, \97R). i u njoj je analizirano Jedanaest evropskih i latinoamerickih zcmalja. L slcdccoj fazi uporcdnih studija \986. godine, u kojima sc tretira fenomen ponovnog usposta\ ljanp dcmokratije. javljaju sc Guljermo O'DoneL Filip Smiter i Lorcns Vajthcd, koJi su urcdili ;birku radova Tran::inje i:: au!oriwrnc l'iudminc (Baltimor, takodc u izdanju pomcnutog univcr,itcta). Treba pomcnuti i Larija Dajamonda. Sejmura Martina Lip><:ta i Huana Linea. koji su organizovali uporcdno proucavanje iskustava sa dcmokratijom u dvadeset osam zcmalja u ral\oju u Aziji, A frici i Latinskoj Americi. 0 ovom projektu vidi - Dajamond. Lipset i Line. 198h. Zahvalan sam ovim autorima sto su mi omogucili da koristim rukop1s pre ubja\ ljivanp njihcl\c knjigc.

328

uslova. Problem je stoga u odredivanju tih uslO\a i u tome kako njihove varijacije deluju na mogucnost nastanka poliarhijc. Najverovatniji obrasci njenog razvoja su sledeci:6 1. U zemlji sa nepoliarhijskim reznnom postepeno sc. 1 sve vise. razvijaju povoljni uslovi koji u znatnoj meri omogucuju: tranziciju ka poliarhiji, konsolidovanje institucija poliarhije i. konacno. stabilan poliarhijski sistcm. 7 Na taj nacin ako postoje povoljni uslovi: Nepoliarhijski re:Z:im (NPR) vodi u stabilnu poliarhiju. 2. U zemlji sa nepoliarhijskim rezimom nc dolazi do razvoja povni.Jnih uslova iii su ti uslovi slabi. Stoga je krajnje ncvcrO\atno da dode do tranzicije u poliarhiju i sasvim vcrovatno da ncpoliarhijski rczim i daje opstaje. Na taj nacin - ako postoje nepovoljni uslovi: NPR ostajc i daljc NPR. 3. U zemlji sa ncpoliarhijskim rdimom postojeci uslovi su mcsov iti iii privremeno povoljni. Ako se u takvim uslovima poliarhija razvije, javljaju se sledece mogucnosti: 3.a. Poliarhija za kratko vreme propada (za manje od dvadcset godina). dolazi do tranzicije u nepoliarhijski rezim. i nepoliarhijski rezim opstaje: Ako postoje mesoviti iii privremeno povoljni uslm i: NPR prelazi u poliarhiju. a ova u NPR. 3.b. Situacija je kao i pod 3.a. izuzcv sto i nepoliarhijski reZJm propada, sto dolazi do jos jedne tranzicijc u poliarhiju (p0110\'na demokrati:::acija). sto se poliarhija konsoliduje. i sto nastavlja da postoji:
6 U slicnoj semi Leonardo Morlino ( !980. 44\ koristi osam paro\ a slucajeva tranzlclj<: u cetiri tipa re:i:ima - tradicionalni, autoritarni. totalitarni i dcmokratskl - da bi r:lTnst:w relevantna iskustva u osam evropskih zemalja. 7 Ya:i:no Je uociti razliku izmedu stabilnosti poliarhi.iskog si-.tema ill n:7ima. koja podrazumeva ncprekinuti opstanak poliarhijskih lnstituciJa. i ustavllL' 'tahilno't' lnpr .. Francuska je odrhla stabilnost sistema uprkos ustavne promcne iz C'ct\Tte u Pctu rcpubliku), kao i od stabilnosti kabineta. koaliciJa stranaka. politickih knnccpctJ<i. ttd. Zbng d\ostrukog znacenja izraza ,\!ada'' (tj ... vladmina"), izraz .. ncstabiln:~ '!ada .. nwgao hi se tumaciti kao nestabilnost poliarl1ijskog sistema. Za jednpg dcmokratu 't~hiln'''i de: mokratskog sistema svakako jc dobra stvar. ali to istovremeno n..: mora d~l ;nac1 stabilnost u nekom drugom smislu.

329

Grafikon 17. 2 Tran:ciclje i;: nepoliarhijskih re::ima

Nepoliarhijski rczim (NPR) Uslovi: Povoljni

_____I -------Ncpovoljni Mesoviti ili

privrcmcno povoljm

Stabilna poliarhija

NPR

I
Ncstabilna poliarhija

~~~
NPR
(3.a)

NPR
PoliarhiJa
(3 b).

NPR

Slom

Poliarhija
NPR
(3.c)

I I

ponovna demokratincija

Oscdacija

Ako postojc mesoviti iii privrcmeno povoljni uslovi: onda NPR prelazi u poliarhiju koja prelazi u NPR a ova u poliarhiju. 3.c. Situacija je kao i u 3 b, izuzev sto se poliarhija nc konsolidujc sto sistem oscilira izmedu poliarhijc i nepoliarhije. Ako postoje mdoviti i privremeno povoljni uslovi: onda NPR prelazi u poliarhiju, ova u NPR. a zatim ponovo u poliarhiju, koja onda prelazi u NPR, itd. Sve ovc sekvence prikazane su u grafikonu 17. 2. Koji su uslovi povoljni za prvu sekvencu, to jest za razvoj. konsolidaciju i stabilizovanje poliarhije'? Na ovo pitanje mozemo u nacclu odgovoriti ako uporedimo zemlje u kojima se dogodila prva sckvenca, sa zemljama u kojima to nijc bio slucaj. lako su ovakva poredcnja u praksi tesko izvodljiva, ona su korisna za dolazenje do prilicno osnovanih zakljucaka. To je i predmet sledeceg poglavlja.

330

POGLA VLJE 18.

ZASTO SE U NEKIM ZEMLJAMA POLIARHIJA RAZVILA A U DRUGIM NIJE

Zasto se stabilna poliarhija razvila u nckim zcmljama a u drugim nije'.' Koji uslovi povecavaju a koji smanjuju mogucnost nastanka poliarhi.ie' 1 lako su se u proteklom veku i po javljali razni uslovi i svc sekvence pomenutc na kraju prcthodnog poglavlja. ipak je realno mogucc izdvojiti najvaznijc ovakvc uslovc. Ocigledno jc da za postojanjc iii ncpostojanjc poliarhijc u nckoj zemlji nije dovoljan samo jcdan jcdini uslov, ali jc. s drugc stranc. takode jasno da ukoliko svi uslovi (o kojima cc biti reci) postoje, do pnliarhije gotovo uvek i dolazi; isto tako je ncsumnjivo da su. ukoliko tah1 uslovi ne postoje iii su sasvim slabo izrazeni. mogucnosti njenog nastanka ravne nuli. U mnogim zemljama. medutim. ishod je manje izvcstan. jer ncki uslovi mogu biri relativno znacajno prisutni i stoga delovati relativno pozitivno: takode je moguce i da su relevantni uslovi slabo izrazeni. pa su stoga nepovoljni. Razume se da se uslovi mogu i men.JatJ i tako jacati iii slabiti izglede za razvoj stabilne poliarhije u datoj zemlji.

KONCENTRACIJA I KONTROLA PRINUDE SA ELEMENTOM NASILJA

Kao sto smo videli u ranijim poglavljima. sve drzave. ukljucujuci i demokratske, primenjuju prinudu. One to cine kako na unutrasnjem planu da bi svoje zakone i politicke mere sprovele u zivot. tako i na spoljnom. u svojim odnosima sa drugim drzavama. Postoji mnogo vrsta srcdstava prinude - ekonomska, drustvena, psiholoska. tizicka. Tipicni i karakteristicni elementi drzave su njem instrumenti fizicke prinude - vojna i policijska organizacija, ciji je zadatak da primenjuju sistematsko nasilje (iii njimc prcte) kao bi odrzale poredak i bezbednost. Sta ce, medutim, sprcciti vode da primenom nasilja i prinude uspostave i dalje odrzavaju nedemokratski rezim? Kroz citavu pisanu istoriju vojne i policijskc snage su se cesto aktivno angazovale u politickom zivotu. a cak i kad su bile pod kontrolom civila, civilni lidcri su ih ponekad koristili da bi uspostavili i odrzali nedemokratski re:Zim. I u modernom svetu sc mnog1

331

nedemokratski rezimi, bar jednim delom, odrzavaju pomocu organizovanih instrumenata prinudc sa clementima nasilja. Pa ipak su. i u proslosti i u sadasnjosti. u nekim politickim sistemima. lidcri koje jc izabrao narod bili u stanju da efektivno drze pod kontrolom 'OJ sku i policiju i tako omoguce postojanjc institucija poliarhijc. Da bi sc drzavom upravljalo demokratski. ocigledno jc da su potrcbna sledcca dva uslova: (I) Ako postoje vojna i policijska organizacija - sto je uvek i slucaj - one moraju biti podvrgnutc civilnoj kontroli. Civilna kontrola. medutim. iako je potrebna nijc i dovoljna, jcr i u mnogim ncdcmokratskim rezimima postoji civilna kontrola nad vojskom 1 policijom. Zbog toga (2) civili koji ih kontrolisu moraju i sami biti podvrgnuti dcmokratskom proccsu. U prilog pomenutoj kontroli civilnih lidcra kojc jc izabrao narod. govore uglavnom dva cinioca: postojece stanjc \ojnc organizacije i tchnikc i koriscenje odgovarajucih sredstava civilne kontrole. Pn i se odnosi na strc istorijske uslovc koji uticu na odredivanje opcija otvorenih politickim !iderima tokom istorijski specificnog i cesto vcoma dugog pcrioda. Drugi sc tice jednog sklopa sredstava koji politicki lidcri mogu koristiti. vise iii manic svesno i namerno, da bi ostvarili svo.Ju kontrolu.

Politicke posledice vojne organizacije i tehnike

Istorijski posmatrano, mogucnost postojanja vladavine naroda jednim delom zavisila jc od postojeceg stanja vojne organizacijc i tehnologije. To stanje jc delimicno davalo odgovor na pitanje jesu li vojne snage pod kontrolom civila i da li jc i sama civilna kontrola podvrgnuta demokratskom procesu. Tendencija usvajanja dcmokratskog proccsa u upravljanju drzavom bila je jaca u periodima u kojima su vojna organizacija i tehnologija zahtevale ukljucivanje velikog broja boraca iz rcdova stanovnistva. Jedan autor je cak predlozio primenu merila: .,ucesce u vojsci"', kojim se sirina tog ucesca povezujc sa verovatnocom demokratskog upravljanja i priznavanja individualnih prava (Andreski, 19M\). Iako ovo .. merilo" nije preciznije istorijski potvrdcno, mogucc je (bar na Zapadu) ustanoviti ncku okvirnu vczu u tom smislu: naimc, sto je vise vojna superiornost zavisila od sposobnosti dr:Zave da mobilise veliki broj lako naoruzanih pesaka. to su izglcdi za formiranje narodne vladavine bili veci.l Da bismo razumeli zasto se dcmokratija razvila u Grckoj u ranom petom veku pre Hrista a ne, na primer, u ranijim vckovima, ili u Englcskoj trinaestog veka iii Francuskoj, trebalo bi, izmcdu ostalog, uzcti u obzir vojnu organizaciju i tehnologiju. Od vremena Homera do scdmog vcka pre Hrista. u polisima je dominiralo plemstvo. Znacajan deo objasnjenja lczi u vojnoj tehnologiji: konj i borna kola. Drugim recima. samo su plcmici bili u stanju da poseduju konje i takva kola, a njihova nadmocna srcdst\ a prinude i na332

silja u ratu samo su im olaksavala dominaciju i u politickom zivotu. jcr su mogli lako zaplasiti slabo organizovane grupc ohicnog naroda. naoruzanog samo obicnim motkama i poljoprivrednim alatkama. U seclmom veku. medutim. vojna i politicka nadmoc aristokratiJc pocela je da sc smanJuje sa pojavom jedne nove i superiornije borbenc snage - tcsko naoruzanc pcsadije, to jest, cuvenih hoplita, koji su prcdstavljeni na bczbrojnim grckim vazama. Bolje stojeci pojedinci iz naroda mogli su scbi da priustc oprcmu hoplita - slem, stit, laki grudni oklop. oklop za butinc i koplje - a imali su i dovoljno vremena za obuku u vestini napada i odbrane. u skladu sa hoplitskom stratcgijom cvrste i disciplinovanc falangc. Iako su detaljt samog procesa njihovog ucesca u politickom zivotu ncjasni. ovab i !judi iz naroda stekli su veliki uticaj zbog sve vece zavisnostJ polisa od njihovc lojalnosti i hrabrosti.2 Rusenje aristokratske vladavinc ccsto su olaksavali narodni tirani, koje je najverovatnije podrzavala hoplitska klasa (St. Kroa. 19SL 2S2). Na kraju je hoplitski sloj i doveo do prelaska na demokra!lju ( FaJn. 191 SJ. 59-6 L 99-100: Sili. 1976. 30. 57).3 Demokratija se u Atini produbila us led jos jednog elemcnta vezanog za vojsku: razvoj atinskc mornaricc podrazumcvao je da su cak i oni koji nisu imali srcdstava da naban: oprcmu hoplita. mogli da sluze kao veslaci na galijama. i to kao slobodni Ijudt a nc robovi ...Oni koji pokrccu brodove - pisao jc jcdan pamtlctista u p.:tom veku- jesu oni koju imaju moe u drza\i"' (Finli. 1972. 50). Grcko resenje problema civilne kontrole nad vojnim snagama bila jc. dakle. milicija gradana. Milicija se mogla brzo mobilisati u slucaju rata i isto tako brzo demobilisati u miru. Osim toga, nju su predvodili generali izabrani u narodnoj skupstini. Sledstveno tome, citava dva veka. koliko je ovaj sistem u Atini trajao, nije bilo politickog vode koji bi mogao iolc duzc vladati bez narodne podrske. Cak i kad je demokratija nakratko bila ukinuta od 411. do 404. godine, oligarhija je ubrzo bila svrgnuta jer nije uspcla da obezbedi dugotrajniju podrsku vojske, to jest gradana u hoplitskim kopncnim snagama iii u mornarici. Kad je atinska demokratija konacno podlegla vojnoj
I U ovom odt:ljku koristim izrazc .,demokratija i .. narodna vlada\ ina" u sircm gcnerickom smislu. kako bih obuhvatio i moderne poliarhijc 1 rani.JC dcmokratije (demokratskc zemljc) i republikc. 2 Sudeci po dokazima dobijenim sa vaza i nckL1liko poema. Fajn ;akljucujc da JC sredinom sestog vcka .. hoplitska taktika bila us\ojena u mnogim deiO\ ima grckog S\eta. Ta1 fcnomen oznacio .JC slabljcnjc gotovo potpune kontrolc nad sv1m aspektima dr7mT koju JC imala aristokratija, jcr se ovim novim borcima ntjc moglo osporiti uc6cc u v ladm in1. Davanje tih novih privilegija. medutim. odnosilo se na rclativno mali dco >tanovnistva ... jcr .1c izvcsno da sitni seljaci. zanatlije i radnici nisu mogli scbi priu;titi naba\ ku potrchnc oprcmc da hi stupili u redove hoplita" (Fajn 19R3. 59). Na osno\U prouca\ania gn:kli1 \ant Sil1 detaljnije pise o oprcmi hoplita ... koja jc postepeno upotpunjavana. da b1 negdc okn h 7 5 godine prvi put. zajcdno sa njihov im oruzJem, hila prikazana na va71" iii.J7h. :IDl 3 Po Fajnovom misljenju. verovatno jc u sedmom i ~cstom \'Cku 17ra7 dcn1n' .. lllWP dakko uzc znacenjc ida je obuhvatao samo onaj novi clement 'tanmnistva ko11 .JC pPkusavao da stekne politicko priznanJe. to jest hop lite. koji su tck nastajali" ( 1%_'\. I 0~ I (; ~ _

tri~- 333

' ~

'\

dominaciji, snage koje su je na to nateralc nisu bile unutrasnje ncgo spoljasnje - prvo makedonske a onda rimske.-+ Iako su sc vojna organizacija i tehnologija Rimske rcpublike u mnogo cemu razlikovale od onih u Grckoj. sistcm je u sustini bio isti: lcgije su se u ranom periodu Republike sastojale od gradanskc milicije koju su cinili obicni rimski gradani.S Medutim, u zavrsnim fazama Republike ova milicija preobratila se u stalnu i nezavisnu vojsku koju su cinili profesionalni vojnici iii, cak, placenici, pa je nasilje koje su vrsile lcgije i .. bandc najmljcnih razbojnika"' postalo uobicajeno u politickom zivotu Rima. tako da je sa Republikom bilo svrseno (Finli, 1983. 117-118 ). Ambicioznc vode. cesto sami vojni komandanti, otkrili su da veoma lako mogu vojnu moe prctvoriti u politicku. Posto je republikansku vladavinu zamcnio principat (imperatorska vladavina), pretorijanske kohorte, kojc su za vrcme republike bile tclcsna g:arda generala. sada su postale aktivna politicka snaga. Zajedno sa pogranicnim legijama one su se angazovale u politickim egzckucijama i tcroru. ponekad svrgavajuci i postavljajuCi imperatore. Na scenu je stupilo ono sto su noviji autori nazvali .. pretorijanizam". to jest, intervcncija vojske u vladavini i njena dominacija u izvrsnoj vlasti ( Hantington. 1957. 196?\: Nordlindzer. 1977; Perlmuter, 1977). U Srednjem veku su promene u vojnoj organizaciji i tchnici ponovo omogucile supcriornost malom broju !judi koji su scbi mogli da priuste dobro istreniranog konja i vitesku opremu. Slava gradanina-vojnika se pomracila a sa time, u najvecem delu Evrope u vekovima koji su dolazili. i istorijske mogucnosti demokratske ili republikanske vladavine. U svajcarskim kantonima, medutim, opsteobavezna milicija gradana, naoruzana kratkim kopljima i podobna za odbranu terena pesadijskom akcijom, mogla je da porazi tesko naoruzanu vitesku konjicu. Ne iznenaduje zato cinjenica da jc skupstinska demokratija, koja je uhvatila korena u planinskim kantonima, vekovima kasnije formirala i jezgro Svajcarske konfederacije. U XIV i XV veku, pokazujuci na delu ranjivost oklopljenih vitezova na konjima, engleski pesaci naoruzani dugackim lukom i strelom unistili su vojnu osnovicu feudalizma. Bitan znacaj pesadijc kasnije jc pojacan pronalaskom muskete (vrsta prve puske- prim. pre\'.) i potom izolucenc (kratke) puske. U XVlii veku vojna organizacija i tehnologija sve vise su zavisile od koriscenja velikih masa pesaka, koji su mogli biti mobilisani samo iz najsirih redova muskog stanovnistva. Nekih pola veka je zato, uz odgova4 .,Tt:k su u rimskom periodu ... poslt:dnji ostaci demokratije bili po'itepeno iskorcnjcn1 iz grckih gradova" (St. Kroa 19RI, 306-307).

5 Medutim, postojalc su razlike ... Pre svega. rcgularnost. obim. trajanjc i geografsko rasprm.tiranje rimsk1h ratnickih pohoda nisu se mogli porcditi sa grckom pmksom. a vrcmcnom jc svc ovo dobilo i mnogo vece dimcnliJe ... Drugo. rimska gr~uianska milicija hila je potpuno integrisana u bijcrarbijsku strukturu drustva. sto sa atinskom nijc bio slucaj" I Finli 19R3. 129).

334

raJUCU obuku, najvazniji element u bitkama bio puki broj relativno lako naoruzanih ljudi - sto bi se moglo oznaciti kao gruba i violentna primena vecinskog pravila. Medutim, prednosti velikog broja mogle su se uvecati osecanjem duznosti a ovo, opet, pozivanjem na odanost zemlji iii naciji.6 S druge strane, svojstvo pripadnika nacije, sto je privilegija koja zahteva i zrtve, moglo je isto tako biti osnov trazenja mnogih prava, a narocito prava na ravnomerno ucesce u upravljanju. Gradanin-\ojnik bio je kako vojnik tako i gradanin iii, u svakom slucaju, pojedinac ovlasccn na oslobodcnje od zavisnosti (Janovic, I978, 178- I 79). Zemljc sa masovnim annijama odjcdnom su postale svesne da su usle u doba demokratskih rcvolucija. I bas u takvim istorijskim uslovima u kojima su, kao sto smo videli u prethodnom poglavlju, vojna organizacija i tehnologija vise nego vekovima do tada, postale povoljan element za demokratizaciju, u jednoj zemlji za drugom pocela je da se rada poliarhija. Sa izuzetkom Svajcarske, narocito je u SjedinJenim Drzavama vcrovatnoca vladanja putem prinude i nasilja bila manja nego u bilo kojoj drugoj zemlji. Kao sto cemo odmah videti, stajaca vojska bila je sasvim malobrojna, ali se postojecom vojnom organizacijom i tehnologijom favorizovao pesak naoruzan musketom a kasnije kratkom puskom. Ta oruzja bila su toliko dostupna da su Amerikanci ubrzo bukvalno postali nacija pod oruzjem. U sasvim konkretnom smislu je zato, da bi sc uopste mogla formirati vlast bio apsolutno potreban pristanak onih kojima se vlada, jer nije bilo moguce ni zamisliti da se narodu Sjedinjenih Drzava mozc nametnuti bilo kakva vlada kojoj bi se protivila vecina. Medutim, stanje vojne organizacije i tehnologije koje je bilo tako povoljno za poliarhiju u Severnoj Americi i Evropi ponovo sc prcokrenulo, ali ovog puta nagore. Vojna prednost postepeno je, naime, prelazila sa mnogobrojnosti lako opremljenih trupa na snage snabdevene novim, skupim i sve smrtonosnijim naoruzanjem, kao sto su teska artiljerija, minobacaci, mitraljezi, tenkovi i vazdusne i pomorske snage i, na kraju, nuklearno oruzje. Za razliku od svih prethodnih primitivnih i neusavrsenih oruzja, nuklearno nikad nece postati svakodnevni artikal kucnog naoruzanja. Koncentrisano u relativno malo ruku, ono moze posluziti kao mocno sredstvo nasilja i prinude koje bi manjina mogla upotrebiti u politicke ciljeve. Umnozavanje i upotreba birokratskih organizacija (,racionalno-legalna birokratija" :vtaksa Vcbera), uz nove tehnologije pracenja i nadziranja !judi, jos vise prosiruju mogucnosti prinude iz jednog centra. Centralizovani politicki sistemi mogu se stoga upotrebljavati za unistavanje opozicije uspesnije no ikada do sada u istoriji.
h ,Sa nacionalnim armijama regrutovanim kroz opstu VOJilU nbavczu. koje o,u UZJ\alc podrsku citavog naroda, moglo se ciniti ono sto nije bilo moguce 'a placcnicklm snagama kojc jc odrzavao princ u strogo dinasticke svrhe. Ovako broJna vojska mogla se nemilosrdnq.: :i:rtvovati u ratovanjima, jer se novim regrutacijama lako popunjavala" ( Brodi 19)9. :1 li

335

Na taj naCin JC razvoj vojne i policijske orgamzacije i tchnologije u XX veku stvorio potencijal ccntralizovane prinudc koji jc mnogo veci od onoga koji je postojao u XVII i XVIII veku, iii bilo kada ranije. Pa ipak. kao sto smo videli u prethodnom poglavlju. ne samo sto su starije poliarhijc prezivele u ovom nasem veku, nego su sc pojavile i nove. Zbog toga jc ocigledno da stanje vojne organizacije i tchnologije itekako ima uticaja na pomenuti fenomen.

Obuzdavanje prinude i nasilja

U demokratskim drzavama primcnjivala su se raznovrsna sredstva. a cesto i kombinacije sredstava, radi sprecavanja upotrcbe vojnih i policijskih snaga za rusenje demokratske vladavine. I. Mogucc je, na primer. da se u demokratskoj drzavi diminisu potencijali prinude koje obicno imaju vojska iii policija. iii da se oni svedu na najmanju mogucu meru. U retkim s1ucajcvima. vojnc snagc mogu sc i potpuno ukinuti. sto je slucaj u .Japanu. gdc je vojska u tridesctim godinama XX veka predstavljala znacajan politicki cinilac: prema ustavu iz 194 7. donetom u toku amcricke okupacije Japana (pod snaznim americkim uticajem). iskljucena je mogucnost odrzavanja kopnenih. pomorskib i vazdusnih snaga. Iako je kasnije ova ustavna odredba oslabljena kroz formiranje .. policijske rezervc", a zatim i ,nacionalnih odbrambenih snaga". njena svrha bila je da se spreci ponovno ozivljavanje vojskc kao znacajnog politickog cinioca Ll novoj poliarhiji. Slicna situacija postojala je i u Kostariki (Blecmen i Helmen. 1986, 156-160). Iako, za razliku od dve navedene zemlje. Sjedinjene Drzave nikad nisu fonnalno ukinule svoje vojne snage, one su sve vreme bile minimalne. Sve do Drugog svetskog rata i Britanija i SAD drzale su malobrojnu stajacu vojsku, pod pretpostavkom da je njihova moe na moru dovoljna da ih zasiti od moguce invazije. Sama mornarica, pak, nije bila prilagodena zadatku vrsenja prinude nad sopstvenim stanovnistvom. Godine !830. na primer. ukupne oruzane snage SAD - kopnena vojska. mornarica i mornaricka pcsadija - iznosile su samo jedno lice na l 080 stanovnika zemljc, a situacija sc u tom pogledu nije mnogo promenila ni u predvece~je Gradanskog rata. U doba izbijanja Drugog svetskog rata. 1939. godine. ukupne vojne snagc SAD iznosile su 334.4 73 coveka, a stanovnistvo - 131 milion !judi. a na svakib 9045 !judi dolazio je po jedan oficir, iii ukupno 15.000.7 2. Demokratska drzava zatim moze da decentralizuje kontrolu nad vojnim iii policijskim snagama na vise lokalnih jedinica. U poliarbijama engleskog govomog podrucja. na primer, policija je obicno u nadleznosti lo7 Proporcije su izracunate na osnoYu serijc A 1-3. str. 7 i scn_1e Y 763-775. str. 736 ( Americki statisticki zsYod. 1961 ).

336

kalnih vlasti.X To je kroz istoriju bio slucaj i sa 'OJnim snagama u Britaniji i SAD. U periodu ranog razvoja parlamentarne suprcmatije u prodemokratskoj Britaniji, lokalna milicija predstavljala je protivtezu rcdO\noj vojsci koju su predvodili oficiri aristokratskog porekla. Milicija je integrisana u redovnu vojsku tek pred kraj XIX veka (Perlmuter. 1977. 40). U XIX \Cku je milicija drzava-clanica SAD prakticno imala svoje nezavisnc jedinice ko1c su bile pod kontrolom lokalnih vlasti. U Svajcarskoj je ustavima iz I X4X. i 1874. (koji je i danas na snazi} konfederaciji zabranjcno da drzi regularnu vojsku, a umesto nje postoji milicija gradana. koja jc pod mirnodopskom kontrolom kantona. 3. Vojne snage mogu ciniti lica koja su gradanski i demokratski orijentisana. Kao sto smo videli, to je bilo resenje u Atini. u kojoj su hopliti kao kopnene snage i veslaci u mornarici bili pozivani na kracc vremc u sluzbu radi odbrane polisa. Tako se radilo i u prcd-dcmokratskoj Evropi scdamnaestog i osamnaestog veka.LJ U Svajcarskoj konfcdcraciji je opsta vojna obavcza bila proglasena pomenutim ustavima. i u toj zemlj i i danas postoji samo mali broj profesionalnih vojnika sa punim radnim Hcmcnom. dok ostalo ljudstvo sluzi u vojsci samo povremcno. U vecini ostalih cvropskih zemalja od Drugog svetskog rata kopnenc snage ug]a,nom cine trupc kojc se fonniraju putcm vremenski ogranicene \ojne obaveze civila. 4. Najzad. civilna kontrola vojskc koju bi trcbalo da vrse dcmokratski izabrani lideri u zemlji moze se potpomoci i indoktrinacijom profesionalnih vojnika. a narocito oticira. Vojnicki profesionalizam sam po sebi ne obezbeduje civilnu kontrolu nad vojskom, a jos manje demokratsku kontrolu. iako se njime podrazumeva lojalnost i poslusnost \Ojske rezimu, ukljucujuci i njenu obavezu odbrane zemlje. Stepen ovakvih uverenja koja vladaju u vojsci. razume se, varira od zemlje do zcmlje; profesionalni. revolucionarno zadojeni, vojnik. na primer, moze biti lojalan ideji o jednom buducem rezimu koji tek treba stvoriti. U demokratskoj zcmlji pofesionalno vojno osoblje ne samo sto se podvrgava ranoj socijalizaciji kao civili i tako sticc uverenja o legitimnosti ustavnog poretka i idejc i prakse demokratije. ncgo se 1 kroz profesionalni vojnicki kodeks njihova obaveza na postovanje ustavnog poretka i demokratski izabrane vlade jos i pojacava.
~ LJ Britaniji su policijskc snage. tradicionalno. pod lokalnom kontwlom. Zakonom o policiji iz \964. kao i ostalim propisima, u znatnoj m~ri j.: ~uzena ova lokalna kontrola. pa je 't\orena nova iako ne preterano centralizovana struktura 11a nivou cclc zcml.jc. U SAD i na Nov om Zclandu ne postoje nacionalnc (IJ. na nivou drza\ .:. prim. pre\". i policijsk.: snagc. lJ Kanadi je kraljevska kanadska konjicka policija tedcralna institucija. Australija 1111a mail: policijske snage sa federal nom nadleznoscu. dok l'cderalnc jcdin1ce odrza\ a.Ju sopstvcnu policiju (Enciklopedija hritanika 1970. I R. I 54).
9 ,.lsti !judi nosili su i sesir i skm. OficJri i Ci\ ilnl !idcri dola7ili Sl! il' n;do\ a aristokrata. prozcti slicnim idcjama i vrednosnim shvatanjima. a 'i\ oju homogcnost ja(ali su i kroz porodicnc vczc. brakovc i sl." (Nordlindzer 1977. II).

337

Moze se dogoditi i da u nekim okolnostima civilna kontrola nad profesionalnim vojnim vrhom u demokratskoj zemlji bude do\edena u opasnost, sto je bio slucaj u Brazilu, u pedesetim i sezdesetim godinama kada se vojska odvojila od drustva, fonnirajuCi posebnu kastu van gradanskog drustva (Stepan, I 973, 64 ). Slucajevi ovakve vrste zabelezeni su u Gani I 965. i Argentini. s prekidima od I 955. do 1983. (NordlindZer. 1977. 66-78~ Stepan, I 971, 153 i dalje; Stepan, 1973. 50-63: Kavaroci. 19~6. 31 i da1je ). Civilna kontro1a, isto tako. postaje tc2a sa uvecavanjem vojnog: cstablismenta. To je slucaj sa dobro poznatim teskocama amcrickog: Ministarstva odbrane i, jos vise. Kongresa, koji imaju problema sa kontrolom nad razudenom i glomaznom strukturom odbrambenog mehanizma SAD. Najzad, dogada se i da visoki vojni rukovodioci odbace civilnu kontrolu ako poveruju da su stabilnost. zdravlje ili opstanak sistema koji hi oni trebalo da stite dovedeni u opasnost od strane samih civilnih lidera. U mnogim latinoamerickim zemljama i u ustavu postoje odredbe o odgovornosti vojske za zastitu ustavnog poretka. Kako primecuje Stepan. prcma tim ustavnim odredbama .. sami civili su se u sukobima izmedu prcdsednika i zakonodavnog tela obracali vojsci da vrsi svoju duznost i odbrani prerogative Kongresa" (Stepan, 1971, 75). Ncredi. g:radanski sukobi, gerilska aktivnost. ve1ika po1arizacija snaga u zemlji, dugotrajna ekonomska kriza i mogucnost da v1ast preuzmu ~mage ideoloski neprihvatljive za vojsku. ccsto su bili povod za vojne udare (Brazil 1964, Cile i Urugvaj 1973 i Argentina 1976).10 Stanje vojne tehnologije i organizacije je u izvesnim periodima i na izvesnim mestima (klasicna Grcka i Evropa i Amerika devetnaestog vcka. na primer) pogodovalo vladavini naroda, ali je bilo i obmutih situcija (Grcka pre 650. godine pre Hrista i srednjovekovna Evropa). lJ XX vcku vojna tehnologija i organizacija u ovom pogledu uglavnom nisu delovale povoljno. ali su i pored toga starije poliarhije uspele da se odrze. a javile su sc i nove. Ocigledno je stoga da stanje vojne tchnologije i organizacije ne prcdstavlja element koji odlucujuce utice na postojanje iii nepostojanje poliarhijc. Jasno je, medutim, da je civilna kontrola nad vojskom i policijom neophodan uslov postojanja poliarhije. sto znaci da ukoliko takve kontro1c nema, u mnogim zemljama dolazi do uspostavljanja nedcmokratskih rczima. Civilna kontrola nad vojskom i policijom. kao uslov, ipak nije dovoljna za poliarhiju, jer ima, na primer. i nedemokratskih rczima u kojima ona postoji; civilni lideri u takvim rezimima, u stvari, koriste veliku rcpresivnu silu vojske i policije da bi odrzali svoju vlast. Ocigledno je zato da se prisustvo iii odsustvo poliarhije u nekoj zcmlji ne moze objasniti jedino elementom civilne kontrole.
I0 Sadrzajna t.:orijska i uporedna analiza in ten .:nisanja 1ojskc u politici kod - S. E. Fajnera. Covek u sedlu: uloga vojske u politici, 2. izd. (Buldcr. Vcstvju pres).

338

MODERNO I ORGANIZACIONO PLURALISTICKO DRUSTVO

Poliarhija je, istorijski, uvek povczivana sa drustvom za kojc su vazile medusobno tesno povezane karakteristikc, kao sto su: relativno visok nivo dohotka i bogatstva po glavi stanovnika, dugorocni rast tih kategorija. visok nivo urbanizacije. relativno mali - i sve manji - procenat stanovnika koji se have poljoprivredom, velika raznolikost profesija. visok stepen pismenosti. rclativno visok procenat univerzitetski obrazovanog stanovnistva, ckonomski poredak u kome se proizvodnjom uglavnom bave samostalne firme, cija je poslovna politika snazno orijentisana prema unutrasnjcm i mcdunarodnom trzistu. visoki nivoi konvenciona(nih pokazatc(ja bJagostanja, kao StO Sll bro_j Jckara ili bolnickih kreveta na hiljadu stanovnika. visok prosecni zivotni vck stanovnika, niska smrtnost odojcadi. broj trajnih dobara u domacinstvima itd. Svim ovim pokazateljima i mcrilima jasno jc odrcden jedan vise ili manje poscban tip drustvenog sistema (vidi, npr.. tabelu 1. kod Vanhancna. 1984. u kojoj su prikazane sve ove korelacije kao i odgovarajuca objasn.Jcnja relevantnih varijabli). Kako se moze nazvati tip ovakvog drustva koje jc narocito pm oljno za nastanak poliarhije'? Postoje mnogi nazivi: libcralno. kapitalisticko. burzoasko, drustvo srednje klase, poslovno, moclerno ( i postmodcrno ). drustvo konkurencije (kompetitivno), trzisno oriJentisano, otvoreno ... Mnogim ovakvim izrazima. medutim, preterano se naglasavaJu izvesne sporedne osobinc iii posebni aspekti drustva. Neki bitniji kvalitcti sc vcrovatno mogu bolje oznaciti iclcjom modernosti (na primer. istorijski visoki nivoi bogatstva. dohodak. potrosnja. obrazovanje, velika raznmrsnost profesija. koncentracija stanovnistva u gradovima, znatno smanjenje broja poljoprivrcdnika i relatnno mali znacaj poljoprivrede ). Orugi aspckti se, pak, mogu podvcsti pod pojam dinamide prirode drustva ( ekonomski rast. povecanje zivotnog standarcla). a neki, opet, blize objasniti njegovim p!uralistidim karaktcrom (mnogobrojnost relativno autonomnih grupa i organizacija, narocito u oblasti privrede ). Zato cu ovu posebnu vrstu drustva nazvati moderno. dinamic~no plura!isticko dru.\:tvo, a zemlju sa takvim karakteristikama - moderna dinamicna p!uralistic.<ka ::emlja (skraceno: MOP).

Zasto je moderno dinamicno pluralisticko drustvo (MDP) povoljno za poliarhiju?

Za drustvo tipa MOP tesko je. kao primarnc. izdvojiti samo jeclnu ili dve pomenute karakteristike koje deluju povoljno na poliarhiju. Medutim, sve te povoljne aspekte ipak je moguce svesti na dve g:lavne osobine: ( 1) u MOP drustvu moe, uticaj. vlast i kontrola ne nalaze se u jednom ccntru
339

vee kod najraznovrsnijih pojedinaca. grupa. asoc1jacija i organizacija.ll ( 2) U takvom drustvu favorizuju se stavovi i mcrcnja koji su povoljni za demokratske idcjc. Iako sc ova dva elcmcnta stvaraju ncza\ isno. oni jcdan drugog i jacaju.lc Za ovaj tip drustva. prema tome, karaktcristicno jc da, s jednc stranc. on koci koncentraciju moci u rukama bilo kog sklopa udruzcnih aktcra a. s druge. rasprostirc moe na jedan broj rclativno nezavi-.nih aktera. Zbog toga sto imaju moe i vlast. akteri su u stanju da pruzaju otpor jcdnostranoj dominaciji. da sc medu sobom takmice oko sticanja prcdnosti u kont1iktima i pregovorima. kao i da dcluju samostalno. Za MOP drust\o karaktcnsticna je rasutost poliric'kih resursa kao sto su novae, znanje. status i pristup orgamzacijama. zatim strategijskih lokacija. narocito u ckonomskim. naucnim. obrazovnim i kulturnim poslovima, kao i prcgo\'(/radih f)(J::.icija. kako otvorenih tako i latentnih. u ekonomskim poslovuna, nauci. komunikacijama. obrazovanju i sl. Od nckoliko nacina na koje jedno MOP drust\'O povol_1no dclujc na stvaranje demokratskih uvcrenja, naglasieu nckoliko. Ekonomski rast osnbcn za ovakvo drust\o podstice shvatanje da S\Ima moze hiti dobro od opsteg boljitka: u politickom zivotu. pak. takmicenJC nc mora ;:nac1ti da protivn1k mozc izg:ubiti sve. a ako Je vee tako. politicki protivnici ncec scbc smatrati nepomirljivim neprijateljima. pa ce pregovori i pogodbc cesto dovoditi do uzajamno korisnih kompromisa. Na taj nacin. cak i ako u drzavi vlada elita - sto je najcesce bio slucaj u zemljama koje su kasnijc postale poliarhijc - postoje veliki izgledi za nastanak :\1DP drustva, u kome je kompetitivni politicki sistem normalan proces. Medutim. rezcrvisati taj proces u ovakvom tipu drustva samo za elitu postaje veoma tcsko. Drugim recima. siroka rasprostranjenost bogatstva, dohotka. obrazovanja. statusa i moci stvara razlicitc grupe ciji clanovi jcdni druge shvataju kao sustinski jednakc ll pravima i mogucnostima. tako da se granice po kojima sc razlikuju cesto brisu. J' U takvom drustvu zato clanovi grupe koja je bila iskljucena sticu mogucnost pozivanja na logiku jednakosti kako hi time opravdali svoj zahtev za ucesccm u politickom zivotu: to istovremeno znaci da se smanjuje sposobnost privilcgovanc grupe da pravda svoje iskljuCI\0 pravo na tabo ucestvovanje.
11 L U\om tckstu ne pokus<nam da pravun ra;!iku izmcdu ;naccnp r1mza kao qn su: moe, uticaj. 1 last i kontrola. lskljuci1 o pogodnosti radi. u daljoj raspra1 r uglavnnm upo trehljavam izraz 'moe. 1~ Vanhancn i\984) snazno naglasavu onaJ pn i: ../kmokratiiu ,c ,c pofclliti 11 wlm IIIIi/ 11 kojima .\11 i::\'1)1'/ Ill(}('i toliko ~iroko podclieni da nijedna grupu niJC l'fie 11 1/iln/u do .1u:.:h1JC ITO/C proti1nikc iii odr:':t sn;ju prn/ast' (str. I X). Medutim. on nc pndaJC mkJkvu samostalnost drugom cmiocu i, po svemu sudeci. verujc da JC to, jednostavno. proizvod prvog crn10ca. 1:1 Jcdan uociJiv izuzctak ilustrujc ovu te?u. Faklicko j,J..I_juccnJC crnaca na amcnc\..om .lugu iz statusa punopran10g gradanma Sjcdm.Jcnih Drza\ a hilo Jc 7natno olaks:mo rc:lati\ no uocljiv1m karaktt:ristikama rase po\ czanim sa ka,tom.

340

Pristup grupe koja je bila iskljucena takode se olaksava rivalstvom i takmicenjem u okviru same povlascene elite. Ukoliko pripadnici iskljucene grupe steknu politicke resurse koji mogu biti pretvoreni u specificnu prednosL moguce je da pripadnici klase na vlasti nadu za shodno da sami zatrazc njihovo angazovanje U poJitickom zivotu j tako Steknu Sa\CZnikc. Sledstvcno tome. kad jednom clanovi privilcgovanc manjine otpocnu da upravljaju drzavom kroz rudimentarnu primcnu demokratskog procesa koji je jos uvek rezervisan samo za njih - sto jc bio slucai sa britanskom aristokratijom u XVIII veku - razvoj MDP drustva cini s\ c tczim spreca\'anje ulaska iskljucenih grupa. narocito onih kojc su im drust\cno i ckonomski najblizc. Kad jednom granice statusa gradanina pocnu da -.;c sire. tesko ih jc ponovo zatvoriti. jer jc na dclu dinamika ukljucivanja ~\ ih. a sa razvojcm MDP drustava u jednoi zcml.ii za drugom. dolan do Izraza.Ja 1 proces uzajamne podrske poliarhija.

Ogranicen.ia
Odnos izmedu MDP drustva i poliarhi_ie nije, medutim. jcdnostavna veza izmedu uzroka i posledice. Strogo uzc\. ovaj tip drust\ a nijc ni potreban a ni dO\ oljan za nastanak poliarhijc. l. Iako u ovom drustvu rasutost moci sprecava monopol koji bi mogla imati bilo koja pojedinacna grupa, time se nc eliminisu znacajne nejednakosti u raspodeli moci. Zbog toga gradani u poliarhijama nisu ni izdakka jednaki medu sobom kad je rec o njihovom uticaju na upravljanjc drzavom. S tim u vezi nastaje nekoliko pitanja: da li je moe toliko nejednako rasporcdena da u poliarhijama. u stvari. vlada dominantna elita'? Treba li poliarhije da budu mnogo vise demokratizovane i. ako je tako. na ko.Ji nacin' 1 0 tim pitanjima bice reci u daljim poglavljima. 2. Osim toga, posto je do razvoJa poliarhija doslo u zcmljama u kojima nije postojalo MOP drustvo. ocigledno je da taj tip drustva nije neophodan za postojanje poliarhije. Primer savremenog izuzetka od opsteg pravila o odnosu poliarhijc i MOP drustva predstavlja lndija. u kojoj je poliarh1ja uspostavljena jos dok se njeno stanovnistvo u ogromnoj vccini bavilo poljoprivredom, bilo nepismeno i profesionalno mnogo manjc razudcno no sto je to slucaj u bilo kojoj zemlji sa MOP drustvom: pored toga. to drustvo jc zivelo prema tradicionalnim pravilima i uverenjima. lako jc poliarhiju posle cetvrt veka zamenio kvazi-autoritarni sistem vladavinc. na cclu sa izabranim premijerom Indirom Gandi. nekoliko godina potom zemlja sc ponovo vratila ranijem sistcmu. Jos je upecatljiviji primer zemalja u kojima su se institucije poliarhije snazno ukorenilc daleko pre no sto su se razvila MDP drustva, to jest dok je drustvo u njima bilo pretezno agrarno. To jc bio slucaj sa Sjcdinjenim Drzavama u ranom XIX veku. Godine I XOO. na primer. 94 pocenta stanov341

nistva zivelo je u ruralnim podrucjima. a l K30 (samo nekoliko god ina pre cuvenog Tokvilovog boravka) 91 proccnat. U stvari. tck I SHO. godine radnici izvan poljoprivrede nadmasili su broj zemljoradnika, a 1H90. broj stanovnika u gradovima (mestima sa preko 2500 stanomika) tck jc ncznatno prcmasio broj onih koji su ziveli na selu (Americki statisticki zavod, istorijska statisticka serija A 195209, str. 14. i Serija D 36-45, str. 72). Pa ipak JC Tobil. zajedno sa drugim autorima, ustanovio da agrarno drustvo u SAD poscdujc dve bitne osobine koje Cine MDP drustvo povoljnim za poliarhiju: vclika rasprostranjenost moci i intenzivno negovanje demokratskih uvcrcnja. U stvari, ideolozi agrarnog republikanizma kao Tomas Dzeferson i Dzon Tcjlor, bili su toliko cvrsto ubedeni da je agrarno drustvo nczav1snih porodicnih farmcra apsolutno potrebno za samo postojanjc dcmokratske republike. da nisu bili u stanju da zamisle da ce republika u Sjcdinjenim Drzavama moci da opstane cak i kad farmeri postanu neznatna manjina. Poliarhija se, osim u SAD. razvila i u drugim zcmljama u kojima su nezavisni poljoprivrednici predstavljali prcteznu vccinu: na primer. u novonastalim zemljama - Kanadi, Australiji i Novom Zclandu. kao i u starim evropskim zemljama - Norveskoj, Svedskoj. Danskoj i Svajcarskoj.l-1 Iako se ovim primerima pokazuje da :VIDP drustvo nije bitan uslov za poliarhiju, ne moze se poreci da su dve pomenutc kljucne osobinc ovog tipa drustva - rasprostranjenost moci i podsticanje demokratskih uvcrcnja - od izuzetnog znacaja za dugorocnu stahilnost poliarhije. 3. U XIX veku su ove dve osobine bile posebno izrazene u agrarnim drustvima nczavisnih poljoprivrednika. U XX vcku. medutim. takva drust\ a gotovo su iscezla, pa su ih zamenila MDP drustva koja su. kao i sama poliarhija, proizvod tog veka. Danas za zemlje sa pretezno poljoprivrednim stanovnistvom nisu karakteristicna ni slobodna ruralna drustva XIX veka ni MDP drustva XX veka i za njih je tipicno nepostojanje te dvc osobine. inace bitne za demokratsku stabilnost. Slcdstveno tome. za razliku od slo14 . Demokratije su se prvo pojavile u zemlprna u kojima je S\ojina na zcrnljistu bila siroko raspodcljena, a pismcnost gotovo sveopsta. ali u kojima JC broi. nepoljopri\Tcdnika JOS uvck bio relativno mali'" (Vanhanen 19R4. 126 ). L S\ om uporednom proucavanju stvaranja demokratijc u 119 drzava u periodu od I R'iO. do 1979. ovaj autor JC utvrdio da JC proccnat porodicnih seoskih domacinstava korisna i ilustrativna varijabla. Medutim. sa raz\ ojem modernog dcmokratskog i pluralistickog drustva (MDP). laJ proccnat ima tcndcnCIJU opadanja. pa se ne moze vise uzeti u obzir kao uzrok rasprostranjcnosti moci. Za -;avrcmeni period Vanhanen poredi broj poljoprivrednih domacinst~l\ a sa proccntom poljoprivrednog stanovnistva i proccntom kojim poljoprivreda uccst\ ujc u bruto nacionalnom dohotku ( /9i15. bez oznake stranice). Stivens ( 19R7) pokazujc da su medu trinaest zapadnoevropskih zemalja (ukljucujuci Finsku i Austro-Ugarsku) u sectam u kn]ima jc dominantni obrazac v/asnistva nad zcrnljistem oct 1900. bio mali posed, demokratske institucijc. kojc su \ cc postojale do 1919. prezivele mcduratni period. dok je u jednoj od tih zcmalja ( Finska) doslo do .. ddimicnog pomracenja'" demokratije. Oct pet zemalp u kojima JC 1900. godinc prcovladivao veliki posed. demokratija Je prezivela samo u Britaniji. dok su u Austro-Ugarskoj. Span1ji. ltaliji i Nemackoj uspostavi.Jeni autoritarni rezimi. (Sl. I. be7 o7nakc stranc ).

342

bodnih agramih drustava XIX veka. danasnja agrarna drustva nc pruzaju pozitivnu osnovicu za poliarhiju. 4. Konacno, postojanje MOP drustva ocigledno 111JC do\'0/jno za poliarhiju. jer nisu sve zemlje u kojima je takvog drustva bilo postale poliarhijc. Najuocljiviji primeri odnose se na Jugoslaviju. Juznu Koreju i Tajvan. U svim tim zemljama je MOP drustvo stvorilo pO\oljnu klimu za razvoj demokratskih ideja, narodnih pokreta i opozicije, ali su vladajuce garniture uspele da ih savladaju. Oa bi se shvatilo zasto m a_) tip drustva nijc mek dovoljan ciniiac u stvaranju poliarhije. ocigledno sc moraju uzeti u obzir i drugi elementi. 0 jednom od najvaznijih u tom poglcdu vee je hilo rcei i on se odnosi na koncentraciju kontrole nad srcdst\ ima si k. Sada cc biti rcci o drugim elementima.

POSLEDICE SUPKUL TURNOG PLURALIZMA

Zamislimo spor u kome u vecem dclu jcdne 7cmljc prcovladuje uverenje da zivot i najvise vrednosti u koje veruju stanovnici tog deJa ozbiljno ugro:Zavaju stanovnici drugog del a zemljc. Suocena sa kontliktom ove \ rstc. poliarhija ce sc najverovatnije raspasti u gradanskom ratu iii ce u oba dela biti zamenjena nedcmokratskim rezimom. a moguc JC i jedan i drugi ishod. J dok je nedemokratski rezim u stanju da uspcsno suzbije _Javno ispoljavanjc jednog ovakvog latentnog konflikta primenjujuci sredstva silc i prinude kojima raspolaze, dotle poliarhija to ne moze uciniti - a da ne prestane da bude poliarhija. Stoga je razumno pretpostaviti da su tzgledi za opstanak poliarhije znatno umanjeni ako se osnovnim uverenjima i gledistima u narodu proizvode politicki konflikti: s druge strane, ti izgledi se povecavaju ukoliko su pomenuti elementi uzajamno kompatibilni pa zato ne predstadjaju izvor konflikta. Na taj nacin, sa uvecanjem snage i razlicitosti supkultura u zemlji. izgledi za nastanak poliarhije se smanjuju. Supkulture se najcesce tormiraJu oko etnickih, verskih, rasnih, jezickih iii regionalnih razlicitosti. zajednickog istorijskog iskustva i mitova. Iako rede, u nckim zcmljama formiraju sc snazne i specificne supkulture prvenstveno oko veze izmcdu politickc partijc i idcologije.Is Sto jc pojedina supkultura jaca i speciticnija, to je intenzivnija i medusobna interakcija njenih clanova, a manje njihovo mcsanje sa neclanovima. U ekstremnim slucajevima vecina pripadnika supkulture zivi svoj zivot sasvim izolovano od zivota neclanova. cineci, prakticno, poscbnu naciju u okviru jedne iste zemlje. Brak, prijatcljstvo. igre. sport. medusobno druzenjc, festivali. obrazovanje, ceremonije. verske aktivnosti, pa cak i eko15 U raspravi o supkulturama u mom radu Po/iarhiJa (vidi Dodatak) nisam U7Co u obzir partij>ko-idcoloskc supkulture. Sad vidim da sam pogrcs10. jcr jc do sloma dcmokratijc doslo u zemljarna u kojima su takvc supkulturc bile tnacajnc prim.:r (tlca 1971,.

343

nomska aktivnost, ostvaruju sc vise ili manJe iskljucivo medu pripadnicima takve supkulturc. Na ovaj nacin, kad pripadnici supkulture steknu uverenjc da jc njihov zajcdnicki zivot doveden u ozbiljnu opasnost od akcija ili planova drugih. njihova situacija sc ne razlikuje mnogo od polozaja naroda u nckoj zcmlji ciju egzistenciju ugrozava neka spoljna sila. Kao i narod u takvoj zemlji. pripadnici supkulture cc se snazno odupreti bilo kakvom resenju kojim se prenebregavaju specificnosti njihovog nacina zivota i tradiqjc. Ukoliko i njihovi protivnici cine posebnu supkulturu ciji se pripadnici osccaju isto toliko ugrozcni od protivnic:ke supkulturc. ncizostavno dolazi do sukoba koji mozc postati jos eksplozivniji. Posto se supkulturnim kontliktima ugrozavaju licni i grupni idcntitct i nacin zivota. posto takvc pretnje izazivaju duboke i snazne emocije i posto se zrtvovanjc idcntiteta i nacina zi' ota ne moze lako resiti pregovorima, sporovi koji sc odnosc na razlicite supkulturc ccsto se prct\araju u nasilne i vcoma tesko resivc sukobc. U zemiji u kojoj su ovakvi kontlikti permancntno nasilni pa se ne mogu rcsavati pregovorima. vcoma su mali izgledi za uspostavljanje poliarhije. Ova teorijska razmatranja imaju i cvrstu cmpirijsku podlogu. Poliarhija je. u stvari. daleko manje prisutna u zemljama sa izrazenim supkulturnim pluralizmom.lo

Ogranicenja
Medutim. odnos poliarhije i supkulturnog pluralizma nije jednostavan. Posto je takav pluralizam relativno rasprostranjeniji u zemljama koje su stekle nezavisnost posle 1954. i kako su one prosle kroz traumu stvaranja nacije. a pored toga bile i privrcdno neraZ\ijene. to je u njihovom slucaju moguce uzeti u obzir jos neke relevantne clemente ( Dal, 1971. 112 ). Osim toga. iako je cinjenica da se kulturnom homogenoscu olaksava prclaz na poliarhiju, jasno je da sama homogcnost nije dovoljna za njen nastanak i dalju egzistenciju. Da kulturna homogenost ne dovodi automatski do poliarhije. vidi se iz primera Seveme i Juzne Korejc: i u jednoj i u drugoj zemlji rezim je nedemokratski. iako obe spadaju u kulturno najhomogcnije zemlje na svetu. U relativno homogene zemijc sa nedemokratskim rezimima spadaju i Juzni Jemen. Jemen, ranija Istocna Nemacka, Poljska i Ujedinjena Arapska Republika a, gotovo kroz citavu svoju istoriju. i Haiti.17
16 lako prikupljani od ranih sczdesetih. podaci u Po/iarhiji ( 105-114) otkrivaju postojanje izrazenog odnosa. Upor. tabclu 7.1. 17 Te zemlje su naJnize na listi etnickc i jczickc rascepkanost1. Yelik1 procenti ,ranomistva nominalno pripadaju istoj gcneralnoj vcrsko1 grup1. q. protestant1ma. katDiicima iii muslimanima. U ovim \Crskim grupama. naravno. moze duc1 du unutrasnjih podcla. Upor. Tcjlor i Hadson 1972, tabele 4.15. 4.16. 4.17. 271-2XI.

344

Sto je JOS vazmJe, kulturna homogcnost takocte nijc nuzan uslov za poliarhiju. Pod odrectenim uslovima poliarhija mozc opstati i cak dobro funkcionisati i uprkos sirokom supkulturnom pluralizmu. Jcdno od resenja kojc se u ovom pogledu pokazalo uspesno u nekoliko zemalja jcste .. konsocijativna demokratija'.1X

Konsocijativna demokratija kao resenje

Najznacajniji primeri poliarhija koje traj u u uslm ima ckstrcmnng supkulturnog pluralizma su Svajcarska. Belgija. Austrija i Holandija. Sva1carci su krajnje rascepkani kako po rcligiji tako i po jeziku. Jstovrcmcno. uz manje izuzetke. dvadcset pet kantona je u s\ojim granicama potpuno homogena. tako da jc zemlja kao celina tcritorijalno vcoma podeljcna. Bclgijanci su podeljeni na flamance, koji govorc tlamanski. i Valance ciji JC jeZJk. francuski. Dok JC vccina Belgijanaca nominalno katolicka. jczicka podcla uglavnom se poklapa sa katolickom iii antiklcrikalnom orijcntacijom. o~,im toga. tlamanski katolici i prete:Z:no antiklerikalni Valonci. izuzcv u rcgionu Brisela, geografski su uglavnom koncentrisani. Austrija jc istorijsk1 bila podeljena na tri posebna i antagonisticka .,Jagera" fonnirana prcma idcolngiJL zatim delimicno prema verskim uverenjnna i rcgionalnoj pripadnosti po lini_1i grad-selo; ova podela dobrim delom odrazava sc i kroz postoianje tri ~tran ke. U Holandiji je podela po religiji i ideologiji proizvela cctin poscbna bloka iii zuilen (katolicki. kalvinisticki. liberalni i socijalisticki) i svaki od njih je ostro ogranicen supkulturom sa sopstvenim uvercnjima, bracnim i prijateljskim vezama, dnevnom stampom. skolama, politickom strankom. sindikalnom organizacijom, radiom i televizijom, dobrovoljnim organizacijama 9 u sferi kulture. rekreacije, sporta, omladinskih aktivnosti itd. 1 Kako se moze objasniti opstajanje poliarbije u ovakvim zemljama, uprkos njihove supkulturne rascepkanosti'? Objasnjenje je dvostruko. Prvo. politicki lideri stvorili su ,konsocijativne" aranzmanc za rcsavanJe kontlikata. kojima je predvicteno da je za sve znacajne polittcke odluke potrcban sporazum lidera najvaznijih supkultura; ovim sistemom sprcceno je prctvaranje supkulturnih razlika u eksplozivne sukobe. Medutim, da nije bilo i drugib
I g lzraz .. konsocijativan" uvco jc Arend Lijphart u kasnim sczdcsetim ( Lijphart I'175 ). oslanjajuci sc na pojarn consociatio Johant:sa A ltuzijusa (Politico mctlwdicc dignla, I 60-' ). On. rncdutim. isticc da je prvi savremeni autor koj1 ga .JC upotrebio b10 David Apter. koj1 je pisao o Nigcnji 190 I. 24-25. lako bi izraz .. konsocJ.Jativna poliarh1ja" bio vise u skladu sa kontckstom u ovoj knjizi, izraz .. konsocijativna demokratip" postao je standardan. pa ga zato i ja koristim. 19 Dctaljan prikaz supkulturnih rasknla u tim zcmljama kod: Lijphart I '17). I 6-5X: isti autor 1'177. 71-74. 92-94: Lorvin 19A6. 147-IR7: isti autor 1974. 33-6'1. 17'1-206: Dalder I '1M. I RX-236; isti au tor 1974. I 07-124: Fnl!clman 19A6 . .:!60-2X3. Nordlindzcr 1972: Stajncr 1974. 130-14A. 16 7-1 X5. 409-4.:!6. Daldc; ( 19X7) kritikuJC Lijphartm u ana11/u politicke situacijc u llolandiji.

345

us1ova. konsocijativni sistem1 se nc bi mo2.11 u\e-;ti mt1 odrzati - sto sc 1 desi1o u neko1iko drugih zema1ja. Prema tome, postojanje tih povo1jnih us1ova predstav1ja drugi deo objasnjenja. Kratak prikaz ovc dve grupe cini1aca pomoci ce nam da objasnimo zasto je konsocijativni sistcm uspeo u neko1iko (i samo neko1iko) zema1ja.

Karakteristike konsocijativne demokratije

Po1iticki sistemi u zem1jama u kojima postoji konsoci.iativni porcdak znatno se medu sobom razlikuju. Medutim. Lijphart jc uspco da uoci cctiri karakteristike konsoeijativne demokratije ( 1977. 25-44 ). Iako su njeni ob1ici u pojedinim zemlpma raz1iciti ... pn i i najvazniji clement jeste vlada koju cini vclika koalicip politickih l1dcra svih znacajnijih segmcnata p1ura1nog drustva". Drugi clement JC uzajamm veto: odlukc koje uticu na vita1ne interese konkretne supku1ture ne mogu se doneti bez sag1asnosti njenih 1idera. Na taj nacin uzajamni \Cto predstav1ja i veto manjine. a i odbacivanje vecinskog pravila. Trcce. na)g1avnije supku1ture prcdstavljene su u kabinetu i drugim telima ovlascenim da donose od1uke. ug1avnom srazmerno broju svojih clanova: proporcionalnost se mozc protcgnuti i na imenovanja cinovnika u administraeiji. (ctvrto. svaka supkultura u.Ziva visok stepen autonomije u ob1astima koje su u njcnoj iskljucivoj nadleznosti. Ovo nace1o je ..logicna posledica ve1ikog nacc1a koalicijc. L svim stvarima od zajednickog intcresa odluke donosc svi segmcnti. uz uglavnom srazmcrnc stepene uticaja. U svim ostalim stvarima. mcdutim. odlukc i njihovo sprovodenje mogu se ostaviti pojedinim segmentima" (str. 41 ). Austrija, Belgija, Holandija i Svajcarska predstavljaju dobre primerc uspeha konsocijati\nih sistema u smanjivanju potcncija1no destabilizujucih efekata supku1turnih sukoba. Ovakav sistem moze biti stalnog karaktera, kao sto je to, izg1eda, u Svajcarskoj. a konsocijativni aranzmani mogu posle izvesnog perioda u kome su sukobi izgladcni. tako sto je postignut odgovarajuci nacionalni konscnzus, biti zamenjcni uobicajcnom praksom takmicenja stranaka i politickih elita - sto je bio slucaj sa Austrijom 196n. i Ho1andijom u sedamdesetim godinama.20 U Kolumbiji i Venecueli uspl'San pre1az na demokratiju poslc brutalnih perioda gradanskog rata bio je uveliko olaksan dogovorima stranackih lidera u kojima je bilo nekih konsocijativnih clemcnata. U Kolumbiji su lideri dve
20 U Austnji .. kraj Yelike koalicije nijc znacio flO\'ratak na zatcgnutc odno;,c i;mcctu pojcdinih elita u Prvoj repuhlici. U stvari. stepcn psiholo~kc di-;tancc IZmcdu lidcra dva bloka koji jc tada posloJaO, Janas jc tcsko zamisliti. Promena u pnlitickoJ kulturi najistaknutijc ..:lite ociglcdno jc uhlazila occkivani sok od flO\Tatka na jednoparlijski sistem. Cirupa ll S\ akom . lagcru koja sc najvtsc protivila promcni u odno'>ima sa protivnim lagcrom ilglcda da sc nalazila u csalonu akti\ista i funkcioncra. flO\ cZUJUCt tako najistaknutijt: lidcre sa masom slcdbcnika (Stajncr 1972. 174) Promene u Holandiji opisao JC Daldcr i9X7.

346

tradicionalne stranke - konzervativne i liberalne - formalno zakljucili takav pakt posle citave decenije gradanskih sukoba. poznatih kao La \'io/encia. koji su odneli gotovo dvesta hiljada zivota.21 Ovim paktom je 1957. formiran .,narodni front" cime je ucinjen kraj nasilju. a njcgovc glavnc odredbc odobrenc su na plebiscitu 1958, pa su unete i u ustav zcmlje. Tim odrcdbama garantovalo se da cc sledecih dvanaest godina sva mcsta u oba doma kongresa i u regionalnim i opstinskim telima biti ravnomcrno podcijena izmedu predstavnika dve pomenutc stranke. o, o nacelo primenjeno jc 1 na vladu, vrhovni sud. drzavna nadlestva itd. Is to tako. u izbornim tdima vaznc odluke morale su se donositi dvotrecinskom vccinom. a postignut jc i sporazum o cetvorogodisnjoj izmeni na mestu prcdsednika zemlje do I CJ72. godine ( Diks. 196 7. 134-135). OvaJ konsocijativni sistcm traJao jc do scdamdesetih godina. kada je prestao da funkcionisc i hio zamcnJen uohicaicnim kompetitivnim politickim sistcmom. U Vcnecucli je vladala diktatura od 1908. do 1946. godinc, a tada ju je jedno krace vreme smenila poliarhija. Mcdutim. tri godinc tcskih sukoha toliko je umanjilo lcgitimitct civilnc vlada\ inc. da jc \Ojska ponovo srusila tek stvorenu poliarhiju 1948. tako da je sledcce dcceniJe zavladala krvava diktatura. Posle pada diktature 1958. lideri tri najgla\ nijc strankc. pouccni neuspehom da uspostave trajnu demokratiju. sporazumeli su -;e da postuju rezultate buducih izbora i podrze donosenjc jednog minimalnog zakonodavnog programa oko koga bi se slozili svi. Ovaj sporazum dohio jc podrsku sindikata, Crkve i oruzanih snaga. Prelaz na poliarhiju. ostvaren u pocetku putem koalicione vlade i predsednickog sistema. znacio je postovanjc sporazuma. Na taj nacin uspesno je zavrsen proces fonniranja okvira politickog zivota u Venecueli za sledecih trideset godina (levin. 1973. 43, 235-243; Karl, 1986, 213 i da1je; Bautista Urbaneha. 1986. 229). Iako je venccuelanska verzija konsocijativnog sistema bila nepotpunija nego u ranije pomenutim zemljama. njome se u velikoj meri olaksao razvoj stabilne poliarhije u zemlji u kojoj to do tada nije bilo ostvareno. Bilo je, medutim, i neuspeha. U Libanu se slozeni konsocijativ ni sistem, kojim je trideset godina odrzavan mir mcdu mnogobrojnim supkulturama, srusio 1975. da bi posle njega doslo do svircpog i krvavog rata. U Maleziji je slican sistem srusen 1969. posle cetrnaest godina, i nije vise bio uspostavljen. Konsocijativni sistem ureden ustavom koji je na Kipru izdrzao izmedu 1960. i 1963, zavrsio je u gradanskom ratu. Slicni aranzmani nisu nikada bili prihvatljivi za protestantsku vecinu u Scvcrnoj lrskoj. Nigcrijski pokusaj sa poliarhijom kombinovanom nekim konsocijativnim ekmentima. takode se posle deset godina zavrsilo vojnim udarom.::'2
21 Diksova ( 1967. 362) procena odnosi sc na penod 19.:\K-1 %4.

22 Ovc slucajevc ukratko je opisao Lijphart 11977, 1:\4-141. 147-164). Mcdut1m. po njegovom misljcnju Nigerija se ..jedva uklapa u uzu dcfiniciiu konsocijat1vnc dcmokratijc" ( 162 ). 0 Libanu \ idi kod Hadsona ( ILJR5).

347

Povoljni uslovi Koji uslovi idu u prilog konsocijativnom sistemu kao sredstvu ublazavanja intenzivnih kont1ikata do kojih inace moze doci zbog supkulturnog pluralizma (Lijphmi, 1977, 53-I 03: Nordlindzer. 1972)') Pre svcga. iako se pomcnutim aranzmanima mogu ponekad savladati inace opasne prctnjc supkulturnih raskola u zemlji u kojoj poliarhija nijc izlozena nekom drugom vecem riziku, oni sami ne mogu stvoriti iii ocuvati poliarhiju u zemlji u kojoj su uslovi za nju gcncralno nepovoljni. Prema tome, konsocijativno rcsenje mozc uspcti samo u zemljama u koj ima postojc i ostali povoljni uslovi za poliarhiju. Osim toga, politicke elite moraju vcro\ati da su konsocijativni aranzmani krajnje pozeljni i izvodljivi, a moraju imati i znanJa i motiva da ih sprovode u delo. lako je ovaj uslov jasan sam po sebi. treba naglasiti da je bez njega u mnogim zemljama konsocijativni sistem nemoguc. Slucaj Libana i Severne Irske to najbolje potvrduje. Na ncgO\anjc uvcrenja, vcstina i moti\ a kod politickih elita utice i atmosfera u kojoj se razvijaju najvaznije pozitivnc vrednosti, a narocito privrzenost demokratskim institucijama i nczavisnosti zemljc: tu ulogu imaju i ubedcnjc da su alternativa konsocijativnom sistemu sukobi sa katastrofalnim posledicama. kao i tradicija elitne kulture u kojoj se prcdnost daje pomirenju, uzajamnom prilagodavanju i kompromisu. Takva tradicija postojala je kod politickih elita u Holandiji, Svajcarskoj i Bclgiji i, u izvesnoj meri, u Austriji za vreme habzburske monarhijc. Nje nije bilo u Kolumbiji pre i za vreme perioda nasilja, iii u Venecucli u pomcnutom periodu, a bila je preslaba i da bi vodila stranackc lidere u Austriji za vreme Prve republike, izmedu 1918. i 1933. Brutalno iskustvo sa destruktivnim sukobima u ove tri zemlje razvilo jc cvrsto uverenjc kod politickih elita da jc konsocijativni model od sustinskog znacaja za izbegavanje daleko gore alternative. Samim sporazumima 0\ e vrste otpocelo je jacanje onih stavova, ponasanja i vcstina koji su potrebni da bi taj model u paksi uspeo. Konsocijativni aranzmani imaju vecih izglcda na uspeh i ako je relativna snaga raznih supkultura, a najpre broj pripadnika svake od njih, u izvesnoj politickoj ravnote?i iii, bar, ukoliko nema preterane neravnotezc koja podstice nadanja pojedine supkulture da moze vladati bez saradnje sa drugima. lzgledi za konsocijativni aranzman su, prema tome. bolji ako ni jcdna od postojccih supkultura u zemlji nema vecinu u ukupnom stanovnistvu iii ako, zbog izbornog sistema, ne moze dobiti vecinu u parlamentu i tako sama formirati vladu. Dve supkulture zato stvaraju nepovoljniju situaciju nego tri ili cetiri. od kojih ni jedna nema vecinu. Tamo gde postoji tri ili vise supkultura. visestranacki sistemi su povoljniji nego dvostranacki.23 U visestranackom sistemu u pregovorima izme2."\ Ono sto se dogodilo Austriji i Kolumbiji L':Jslul:urc jcdnu napnmcnu. L' austrij~;koj

Drugoj republici doslo jc do opadanja snagc trcce supkultur.: -

Nac1onalistickog lagera. I

348

du supkultura svaku od njih mogu predstavljati stranacki lideri koji izrazavaju orijentaciju svoje supkulturc; u koga u takvom slucaju treba imati poverenja i ciji ce sporazumi imati vise izgleda da budu prihvaceni od najsireg clanstva'? Ako su pri tom stranke i centralizovanc. njihovi lideri ce obicno imati dovoljno autoriteta da ovakve obavezujuce sporazumc prihvate i pri tom iz pregovora iskljuce javnost. !shod jc u tom slucaju zakljuccnje sporazuma koji kasnije prihvataju i pristalicc. i koji se inace ne bi mogao postici da su o njima javno diskutovali najsiri slojevi supkulturc. Da li je konsocijativni model za male zemlje pogodniji nego za vclikc'? Lijphart to zakljucuje po dva osnova. Prvo ... vcca je vcrO\atnoca da se elite poznaju licno i da cesce dolaze u kontakt". Drugo . .,male zemlje OSCCaJU se ugrozenijim od drugih sila nego velike. To osecanjc ranjivosti i ncsigurnosti stvara snazan podsticaj za odrzavanje unutrasnje solidarnosti" (I <177. 65-66 ).

Alternativna resenja?
lako su konsocijativni aranzmani sas\ im sigurno bili uspesm u prcvazilazcnju potencijalne rascepkanosti supkulturnog pi ural izma. u nckol ikll ;cmalja i poliarhija je uspela da se odrZi uprkos znacajnim supkulturntm ra;likama. Najuocljiviji primeri su Kanada. Sjedinjene Drz<ne i lndija. l t1111 zemljama kontlikti na toj osnovi bili su povremeno vcoma ostri. L Kanadt se stanovnistvo Kvebeka, ciji je jezik francuski. veoma razlikuje od ostalih Kanadana ne samo po tome, vee i po istoriji, tradiciji i kulturi: te razlike potencirane su i katolicizmom u inace pretezno protestantskoj zcmlj i. Iako se prema nekim autorima u ovom slucaju moze govoriti o nekim elcmcntima konsocijativnog sistema (Makre, 1974, Noel. 1974. Ormsbi. 1974 ). kljucni element u funkcionisanju kanadske politicke scene je visok stepcn autonomije date Kvebeku u okviru federalnog sistema. lJ Sjedinjenim Drzavama etnicki identiteti su polittcki znacajni: medutim, iako je cuveni ,.lonac pretapanja" vise mit nego realnost. u toj zcmlji bi se medu etnickim grupama razvile mnogo snaznije i izrazenije politicke supkulture. da nije bilo brze asimilacije uscljcnika i njihove dcce u dominantnu politicku i opstu kulturu (kako dobrovoljnc tako i prinudnc). Dalcko
dok Stajncr govori o nastavku ll.Jegove aktivnosti u rom periodu ( 1972. 1461. jasno je da .ic taj pokret kulturno i politicki mnogo manJe znacapn ncgo ostala dva. Narodna stranka 1 socijalisti dobijali su vise od 80 pa cak i 90 proccnata glaso,a u svim 1zbonma za narodnu skupstinu CStajner 1972, tabela II, 430). Polazec1 od prctpostavkc da .. koalicip u jcdnom dvopartijskom sistemu namece veliku napregnut<,st 1 vcrO\ atno ima tendcnci.JU ncslahilnog nacina resavanja", zakljucio sam 1966, u svom radu Politide oprcicijc u ::aJHtdnim demokratijama. kako je malo vcrovatno da ce .,zbog takvc situac1jc s1stcm u Kolumbiji uspcti da potraje punih 16 god ina" (33 7). Medutim. kako so: rokazalo. postojcc1 politicki a ran/man izdr.Zao je sve do kraja tog pcnoda. iako vlada niJc' uspcla da su1hijc JCdan manji ali uporni gcrilski pokret.

349

znacaJmJa, medutim, bila je regionalna i etnicki potpuno homogcna supkultura belaca na Jugu, koja se istorijski, socijalno i rasno izrazito razlikovala od supkulture crnaca. Prinudno spojeni ropstvom, belci i crnci formirali su jedno drustvo u kome je, uprkos dalekoseznim predlozima za kompromis. mirno otklanjanje nesporazuma bilo nemoguce. Jedan takav bio je i predlog Dzona Keluna, koji je predstavljao svojevrsnu anticipaciju konsocijativnog sistema, ll kome su bile predvidene ,konkurentske vecine" kombinovane sa uzajamnim vetom (na koji, naravno. crnci nisu imali pravo ). I pored poraza u Gradanskom ratu i ukidanja ropstva, Jug je ostao posebna supkultura u kojo] se i dalje zivot odvijao samo po pravilima .. bele suprematije" koja jc trajala jos Citav vek posle zavrsetka tog rata. Posto su cmci na Jugu sezdesctih godina XX vcka, poslc ogorccnih i cesto zcstokih sukoba, dobili pravo da uccstvuju u politickom zivotu, stvorili su jedan od najhomogcnijih glasackih blokova u zemlji. Medutim. kao relati\11o malobrojna manjina nisu irnali i dovoljno smge da dovcdu do konsocijativnih sporazuma (izu?C\ u manjoj rncri sa Demokratskom strankom). pa su svoju aktivnost uglavnom ispoljavali u okvirima labavog dvostranackog sistema stranackih politickih borbi. Iako su supkulturni konflikti u !ndiji cesti i cak krva\ i, pretcci ponckad i jedinstvu zemlje, neobicno veliki broj supkultura ciji su osnovi jczik. kasta i regionalna i verska pripadnost. potpuno sprecava s\aku od njih, iii njihovc grupacije. da pobede na izborima, a jos manje da vladaju. Stranacki lideri su zato snazno motivisani da svoju politiku. program i propagandu podese tako da osvoje simpatije veceg broja glasaca iz raznih supkultura. Zbog toga do sada supkulturni sukobi nisu unistili poliarhiju u Indiji, iako stalno ugro zavaju njen opstanak.

Zasto poliarhija cesto nije uspesna u kulturno podeljenim zemJjama

Ukoliko su ostali uslovi povoljni, zemlja sa snazniim i posebnim supkulturama u stanju je da ublazi kontlikte izmedu njih u meri koja jc dovoljna za ocuvanje poliarhije. Pri tom su, pored pomenutih konsocijativnih aranzmana, moguca i druga resenja. U mnogim zemljama. medutim, kontlikti su toliko ostri ili su uslovi za poliarhiju toliko nepovoljm. da nikakva sredstva sporazumevanja nisu moguca. Gencralno uzev, prcma tome. poliarhija je manje verovatna, a svakako i kao sistcm recta pojava, u zemljama sa relativno jakim i posebnim supkulturama, narocito ako politicki trijumf jcdnc od njih postane ozbiljna pretnja drugima. Posto su mnoge manjc razvijcnc zemlje ne samo razdirane ovakvim kontliktima. \CC im nedostaju i ostali povoljni uslovi za nonnalan politicki zivot. to su njihovi izgledi za razvoj poliarhijc u prilicnoj meri slabi.
350

UVERE~JA POLITICKIH AKTIVISTA

Nijednim zadovoljavajucim objasnjenjcm cinjenicc da poliarhijc u nekim zemljama postojc a u drugim nc, nije moguce ignorisati kljucnu ulogu uverenja. Siguran sam da niko nc moze poreci da je ono sto !judi cine snazno motivisano njihovim opstim shvatanjcm kako svet funkcionik, misljenjem o ogranicenjima i mogucnostima u zivotu i o relativnoj vrednosti i verovatnoci uspeha potencijalnih pravaca akcije. Po nckim misljen]ima. ovakva uverenja svode se na cisto propratnc pojave, dok uzrokc stvarnog ponasanja treba potpunije objasniti nekim drugim ciniocima. L zargonu drustvenih nauka, uverenja !judi posmatraju sc samo kao varijablc koje sc naknadno ,,uplicu"'. Verujem, medutim, da je takav ~tav pogrcsan. Svim teorijskim pokusajima da se uverenja !judi. njihovc ideje. ideologije ili kulturc u potpunosti svedu na ostale opste cinioce uopstc sc nc objasnjava cita\ spektar speeificnih slucajeva. To pitanjc je. ipak. suvisc slozeno da b1 sc o njemu raspravljalo na ovom mestu. Zelim samo da konstatujcm kako su u razjasnjavanju fcnomena postojanja iii nepostojanja poliarhijc, uvercnja rclativno nczavisna. otprilike u istoj meri u kojoj su relativno nezavisn1 i drug1 cinioci opisani u ovom poglavlju. To nara,no ne znaci da su t1 cinwci 1 primarni pokretaci. vee samo da. bar zasada. ne mogu biti objasnJeni lllkakvom opstorn teorijorn. Prinuden sam da kazcrn i da JC materijal o varijacijama u uverenjima medu pojedinim zernljarna. kao i u sarn1m zcmljama. jos uvek ogranicen samo na nekoliko u kojirna. u vecini. kako se i moze ocekivati. postoji poliarhijski sistem. Strogo uzev. zato. eventualni zakljucci o uticaju uverenja na karakter rezima u nekoj zemlji. u najboljern slucaju predstavljaju hipoteze koje se jos ne mogu proveriti pouzdanirn i relevantnim podacima. Provereni podaci iz nekoliko zemalja. kombinovani sa odgovarajucim opservacijarna, pruzaju snaznu podrsku oceni da su politicka uvcrcnja vccinc !judi svuda u svetu u prilicnoj meri rudirnentarna. Po svernu sudcci. poznavanje bogatih i slozenih sistema politickih uverenja karakteristicno je samo za neznatne manjine. Poznavanje raznovrsnih aspekata politickog zivota u nckoj zemlji, ukljucujuci pravila igre, gotovo uvek znatno je sire medu liderirna i aktivistima nego u sirokim slojevima stanovnistva. a u svakom slucaju daleko vece nego kod politicki ravnodusnih stanovnika. Zato je mnogo verovatnije da politicki aktivisti i Iideri. za razliku od vecine drugih !judi, poznaju relativno razradene sisteme politickih uverenja i koriste ih kao smernice za akciju; samim tim irnaju i veceg uticaja na politicke dogactaje. ukljucujuci i one koji mogu delovati na stahilnost ili promenu rezima . .Jedan primer ovog fenomena su konsocijativni aran.Zmani u cilju prevladavanja dubokih supkulturnih konflikata koje gotovo uvek neposredno sklapaju i u delo sprovode Iideri i aktivisti a ne njihovi sledbenici iii siroka javnost, cija su uporna politicka uverenja i dalje ostajala suprotna. cak i kad su oni koji ih
351

vode pribegli pragmaticnoj i prilagodljivoJ taktici. Slom poliarhije u Venecueli. o kome jc bilo rcci, sasvim je mogucc pripisati neslozi mectu elitama ali je, potom, uspesan prelaz na stabilnu poliarhiju 195R. godme bio svcsna kreacija uglavnom bas tih istih lidera.24

Legitimnost poliarhije
Raspolozivi podaci ukazuju na opravdanost tri sledece postavke. Prvo. postoje velike razlike izmectu zemalja kad je rcc o ubcdenosti aktimih politicara (i ostalih) u legitimnost poliarhije. Drugo. te varijacije su u izvesnoj meri nezavisnc od socijalnih i ekonomskih karakteristika pojedine zcmije: na primer. dvc zemlje, inace veoma slicne po svom drustvcnom i ckonomskom porctku. mogu sc znatno razlikovati po stepenu u komc ovakvi aktivisti ( i ostali) vcmju u legitimnost poliarhije. Tree c. sto je m erenjc u zcmlji u opravdanost institucija poliarhijc snaznije. to su izgledi da se nna uspostavi veci. Dok treca postavka izgleda sama po scbi razumijiva. to nijc slucaj sa prvom i drugom. Sto se tice prve. najverovatnija alternativa za koju se odlucuju politicki lideri jeste. kao i uvek. neki oblik staralastva. Kao sto sam pomenuo u uvodu, uz neznatne izuzetke. savremeni politicki lideri svuda u svetu prikazuju svoje rezime kao demokratske u nekom posebnom smislu. iii kao prelazno re5enje pre prelaska na demokratiju u nckoj kasnijoj fazi. Mectutim. njihovo odbacivanje konkrctnih institucija poliarhije obicno sc opravdava potrcbom uspostavljanja staralastva. iako se za njega kazc da je samo privremeno i prelazno. U Sovjetskom Savezu. Istocnoj Evropi. Kubi i Kini. hegemonija jedne jedine partije brani sc, u sustini, pozivanjcm na nacela staralastva. Vojni rezimi u Argentini. Brazilu. Cileu. Pcruu. Urugvaju. Turskoj, Nigeriji i drugim zemljama. objasnjavaju sc posebnim okolnostima. koje se cesto nazivaju prelaznim, kao i potrebom da zemljom vladaju najkvalifikovaniji. U stvari, cini se da u veoma malom broju ovakvih rczima upravljaci danas veruju da njihovoj vladavini nije potrebno nikakvo opravdanjc, a najpogodnije obrazlozcnje nedcmokratske vladavine jc. kao sto jc to uvek bilo, potreba da upravljaju odabrani. koji raspolazu superiornim znanjem i imaju odgovarajuce vrline. Drugu postavku dobro ilustrujc slucaj Argentine, u kojoj sc pola veka trajanja vojnih rezima, uz kracc periodc ncstabilnc poliarhije. nc moze u potpunosti objasniti ako se ne uzmc u obzir cinjcnica slabe privrzenosti politickih akti vista demokratskim naccl ima (up or. 0' Done!. l97S: Smit. 1978 ). U citavom tom periodu Argentina je. vise no i jedna zcmlja u Latinskoj Americi, imala osobinc modernog i dinamicnog politickog drustva. Pa ipak, iako je takvo drustvo predstavljalo pozitivan element za nastanak
24 Huan Line je narocito istakao ulogu politickil1 lidcra u padm ima rcZima i uspcsnim tranzicijama ( upor. Linc i Stepan 197R ).

352

i stabilnost poliarhije, u njemu nije bilo moguce prevazici slabost dcmokratskih uverenja. Slicno tome, u Sovjetskom Savezu bili su razvijeni svi atributi jednog MDP drustva, izuzev relativno niskog nivoa lokalne autonomije i, prema tome, pluralizma.2~ Iako je to drustvo moderno i dinamicno. cak ni liberalizacija pod Mihailom Gorbacovom jos nije dovela do stvaranja jednog razvijenog pluralistickog drustva. Odbacivanje razvijenijeg pluralizma kao politike rukovodstva, po mom misljenju, nije moguce potpuno objasniti bez uzimanja u obzir kako slabosti demokratskih ideja, uverenja i tradicija u Rusiji tokom njene istorije, taka i privrzenosti tog rukovodstva od 191 R. godine lenj inistickom pogledu na svet.

Politicka kultura
lako su konkretni istrazivacki podaci svc redi. sasvim jc verovatno da na izglede za uspostavljanjc poliarhije u nekoj zemlji uticu i ostala uvercnja: na primer, shvatanja u vezi sa vlascu. efikasnoscu postojece vladavinc i relativnom efikasnoscu alternativnih rezima u resavanju najbitnijih problema zemlje: stepen poverenja u sugradanc iii politicke aktiviste takodc je znacajan, kao i stavovi prcma konfliktnim situaeijama i duhu saradnjc. a ncsumnjivo i mnoge druge koncepcije !judi. Sve to zajedno - uverenja. stavovi i sklonosti - formira politicku kulturu iii, mozda, vise raznih politickih kultura, u cijc okvire se u razlicitom stepenu uklapaju aktivisti i gradani. Zemlja sa politickom kulturom u kojoj se poliarhija snazno favorizuje, pronaci ce svoj put kroz krize kojc bi inace izazvale pad poliarhije u zemlji bez ovako povoljne politickc kulture. U mnogim zemljama - u stvari u vecini njih - ne postoji politicka kultura povoljna za demokratske ideje. To ne znaci da u njima poliarhija ne moze biti stvorena. ali su izgledi da ce ona biti nestabilna veliki. Isto taka ne znaci da se povoljnija politicka kultura ne moze razviti u zemlji u kojoj ona jos ne postoji. Kad se u jednoj zemlji, na primer, razvije MDP drustvo, sasvim jc moguce da se u njoj oforme i odrze uverenja. stavovi i odnosi prcma vlasti koji su povoljniji za uspostavljanje poliarhije. Mectutim, evolucija u sferi politicke kulture je gotovo uvek proces koji zaostajc za brzim promenama u strukturi i funkcionisanju jednog MDP drustvu u razvoju. U svakom slucaju, za veliki broj zemalja takvo drustvo jos U\"ek je veoma daleko.
25 L o;,amdesctim jc bruto nacionalni dohodak po gla\'J stano\'nika S()\j<:tskog Savcza vecine drug!l1 1stocnoevropskih zcmalp dostigao niH1 dalcko n:ci ncgo u e\Topskim dcmokratipma u dvadcsctim godinama. a mo7da \ eci ncgo u najbogatiJoi dcmokr:w;koJ ?cm!jJ - Sjcdinjenim Drza\ama 1929. godinc. lako O\ aha porcdcnja mogu da za\ ara1u. amcricki BND po glavi stanovnika za 1929. moze sc proccniti na 5.795 dolara po ccnama 11 !9S2 (Americki statisticki zavod. 19R6. tabcla n9S .. ,CJNP'" Str. 41 A: tabela 2, .. Stano\ 111~t\ o'" str. R. tabcla 766. ,.CiNP - clcmenti dctlacijc ccna 1919. do !9115'". str. 456) Prnccnc ;a !9S.\ za zcmljc Varsavskog pakta su 6.273, 7a SSSR 6.7S4 a za lstocnu Ncmacku 74~ 7 - u dolarima ( S\ or I 9S6. tabcla I. napom. 2 I.
1

STRANI UTICAJ ILl KONTROLA

Cak i ako svi pomenuti uslovi u nekoj konkretnoj zcmlji postojc, u nece doci do stvaranja institucija poJiarhijc ukoliko kakva mocnija ZCmlja intervenise da to spreci. Iako ociglcdna. ova cinjenica ccsto sc zancmaruje zbog cesto prisutnc precutne prctpostavke da do poliarhijc dolazi samo usled unutrasnjih cinilaca. Da nije, na primer, bilo stvarne iii potcncijalne intervencije Sovjetskog Savcza, ne bi li mozda u Poljskoj, Cchoslovackoj, Madarskoj i lstocnoj Nemackoj bila uvedena poliarhija'? lako to nc mozemo tvrditi sa sigurnoscu. ipak je vrlo verovatno da su krctanja u prav cu demokratije u prve tri zemlje bila sprecena pretnjom smjctskom intcrvencijom ili ostvarenjcm te pretnjc. Slicno tome. mozda bi se u Gvatemali institucijc poliarhije ucvrstile da vlada SAD nije intcrvcnisala kako bi. 1954. god inc, zbaci Ia demokratski izabranu v ladu Dakopa Arbcnca. lako se moze prctpostaviti da spoljna dominacija uvek dcluje stctno na poliarhiju, njena dejstva na politicku promenu su, u stvari. prilicno slozcna. Tacno je da su mnoge zcmlje koje su postalc potpune poliarhijc, da bi stekle potpuno ustavno ovlascenje da same rcsavaju svoja unutrasnJa pitanja. morale prvo da se oslobode zavisnosti od nckc spolJne nadrnocnije silc. Primcra u tom smislu ima dosta: Sjedinjcnc Drzave, Kanada, Australija. Novi Zeland, Norveska. Finska, Island, Filipini i lndija. lpak, strana intcrvencija i. cak, dircktna dominacija, ne moraju uvek biti stetne za poliarhiju. Ukoliko je dominantna zemlja i sama poliarhija iii se ka tom sistemu krecc. njena vladav ina moze doprineti razvoju lokalnih institucija koje povoljno deluju na razvoj poliarhije. sto je bio slucaj sa Britanijom u Kanadi. Australiji. Novom Zelandu i lndiji, i sa Sjedinjenim Drzavama na Filipinima. Ukoliko ekonomski i medunarodni cinioci to zahtevaju. dominantna zcmlja moze cak sebi staviti u zadatak da zasnuje institucijc potrcbne poliarhiji. sto je bio slucaj sa americkim okupacionim snagama u Japanu 1945. i zapadnim saveznicima u ltaliji, Nemackoj i Austriji posle poraza sila Osovine; takode je moguce, kao sto je ucinila Britanija u svojim kolonijama na Karibima, da dominantna sila, na vreme i na konstruktivan nacin izide u susret lokalnim zahtevima za uvodenje demokratije..?6 Cinjenica da jc i sama dominantna zcmlja poliarhija nc garantuje, mcdutim, da ce se ona potruditi da unapredi poliarhiju u drugoj zemlji. Politika dominantne zemlje, naime, cesce je odredcna strategijskim, ekonomskim i geopolitickim razlozima nego nekom posebnom naklonoscu demokratiji. U
11JOJ

c6 Stivens i Stivens ( IYR7) slazu se sa Luiso\un ( 196R. 107-10~) komcntarom prcma kome sc. rcaguJUCI na ,zapadnoindijski pokrct za samoupran1 i predstavnickc institucije .. politika kolonijalm: upravc u praks1 svcla na davanJe mmimalnih rcformi u poslednjl'm trcnutku.. i tcznju da se u kolonijama zaustavi ncizbc?no .. Ovi autori dalje primccuju da JC .. napredovanJ<.: ka demokratiji 1 nezavisnosti dalek(' od automatskog i jednolinijskog krctanja.. Unutrasnji pritisci trcba da budu toliko snazm da izdcjstvuju ustupke. ali ne i toliko preteci - da 1zazovu defanZJvne reakcije i vracanjc unand .. (I :'i-16 ).

354

tom smislu je vojna i ekonomska intervencija Sjedinjenih Drzava u zemljama Centralne Amerike, od 1898. godine naovamo, tipican primer slabljenja nezavisnosti i demokratski izabranih vlada i jacanja vojnih diktatura.27

IZGLEDI DEMOKRATIJE U SVETU

lzgledi da jedna zemlja razvije i odrzi institucije poliarhije su u znatnoJ men verovatni: ukoliko su sredstva prinude sa elementima nasilja usitnjena iii ncutralisana; ukoliko je u njoj razvijeno MDP drustvo: ukoliko je kulturno homogena iii, u slucaju da je hetcrogena, ako nije podeljena na snazne i posebno karaktcristicnc supkulturc: iii, u slucaju da je tako podeljena, ako njeni lidcri uspcju da sklope konsocijativne aran:Z:mane radi smirivanja supkulturnih kontlikata: ukoliko u njoj postoje politicka kultura i uverenja, poscbno meltu politicki aktivnim ljudima, kojima sc podrzavaju institucijc poliarhije; i ukoliko nije izlo:Z:ena intervenciji stram: silc. nepri1atcljski onJentisane prema poliarhiji. lsto tako, ako u jednoj zemlji ne postoje ovakvi uslovi iii ako preovladuju obrnuti uslovi, u njoj ce se gotovo sigurno uspostaviti nedemokratski rezim. U zemljama sa mdovitim uslovima, ukoliko poliarhija u njima uopste postoji, ona ce po svoj prilici biti nestabilna: u nekima je, pak, moguce da re:Z:im oscilira izmedu poliarhije i nedemokratskog sistema. Cinjenica da samo u jednoj trecini zcmalja u svetu postoji poliarhijski sistem ne treba da iznenaduje. Iznenadenje bi bilo ako bi se ova srazmera bitnije promenila u iducih dvadeset godina. I pored toga, svi su izgledi da ce demokratska ideja i dalje snazno privlaciti !jude u nedemokratskim zcmljama. l ako se u takvim zemljama budu razvijala moderna. demokratska i pluralisticka drustva, njihovim autoritarnim vladama bice sve te:Z:e da se opiru pritiscima za vecom demokratizacijom.

27 0 amcrickoj intervcnciji 1 njenim dcjstvima vidi 1986, 25-28. DZi1hert 1986. 88-89.

Lav.:br 19X4. Trido i Sulc

355

POGLAVLJE 19.

DA LI JE DOMINACIJA MANJINE NEIZBEZNA?

Procitavsi u dva prethodna poglavija moj prikaz razvoja poliarhijc i uslova koji su joj pogodovali. kriticar koji drugacije misli mogao bi da reaguje. na primer. na sledeci nacin: Potpuno prihvatam vase izlaganje. a 1 tumacenje razloga iz koj ih tip modcrnog rezima nazvan poliarhija u nekim zcmljama ni_1c uspeo da sc razv ijc. Ne mislim, mec1utim. da je takav rezim u stanju da brzc odvcdc ncku zemlju do demokratije. Koliko god da su ovi modcrni rcl:Imi po svojim institucijama i strukturama razliciti od prethodnih - oni sigurno nisu u vccoj meri demokratski. Rekao bih cak i da im .,demokratija" sl uzi samo kao fasada. Ako sc pazljivije pogleda iza fasadc. nailazi sc na onaj stari i dobro poznati fenomen. to jest na dominaciju. U prilog svog stava nas kriticar mogao bi citirati jednog prethodnika Gaetana Mosku:
,. .. U svim politickim organizmima i drustvima. jos od samih pocctaka civilizacijc pa sve do najrazvijcnijih i najmocnijih drustava. javljaju sc dvc klasc !judi - klasa onih koji vladaju i klasa onih kojima sc vlada. Ona prva. koja jc uvek malobrojnija. obavlja svc politickc funkcije. ima monopol na \last i uziva povlasticc kojc vlast donosi. dok drugu. mnogobrojniju klasu usmerava 1 kontrolise prva i to na nacin koji je vise iii manje zakonit iii vise iii manjc samovoljan i nasilnicki: ova druga klasa snabdeva prvu. bar kako izglcda. materijalnim srcdstvima za egzistcnciju kao i instrumcntarijcm bitnim za odrzavanjc vitalnosti politickog organizma. U prakticnom zivotu S\ i smo mi svesni postojanja ove vladajuce (iii politickc ... ) klase." (Moska. I9::!~. 1939. 52).

Ovaj autor zastupa tezu kojom se ozbiljno osporava mogucnost ostvarcnja demokratske ideje.l Uprosccno receno. argument glasi da je dominacija
I Moska .JC ovaj opsti ..zakon" smatrao svojim naJVCL'im doprinosom politiN.oJ nauci. iako _1e odao puno priznanje i svojim prethodnicima. narocito Makijavcliju. Scn-Sirnonu i Kontu ( 1923. 1939. .;;tr. 329 j daiJe). Prvl put ga rorninje u S\'0111 radu Tcorija l'l!ld(/1'//IC i parlamcntamc v!aJe objavljcnom I X~4. a zatim u prvom izdanju rada Elemenri fWiili<'ke nauke (Torino I X96l. Citati koJe koristim uzeti su 1z I dela drugog izdanja Elcmcnara. u kome JC hez izmcna rcprodukovano pno izdanje. Pareto\ propust cia prizna Moskin primal

356

manjinc neizbezna. a posto je to tako - demokratija nijc moguca. Tvrditi da je demokratija pozeljna iii da je najbolja vrsta vlada\ inc i da joj zato treba teziti, predstavlja stav koji je potpuno irclcvantan iz aspekta ljudskih mogucnosti. Naravno, stavovi kao ovaj mogu koristiti vladaoc1ma jcr sluzc kao mitovi kojima sc maskira stvamost dominacije i osigurava pristanak onih nad kojima se dominira. No. ova plemcnita osccanja ne mogu izmcniti bitnu empiricku cinjenicu - da manjine uvck vladaju. Ako je to tako. znaci da vecine nikad ne mogu vladati, a ako nc mogu vladati - dcmokratija samim tim ne moze ni postojati. Prema tome, ono sto u praksi nazivamo demokratijom nije nista drugo do fasada za dominaciju manJine. U ovom iii onom obliku ovo gledistc oduvck je hilo rasprostranjcno. iako mozda ne na ovako otvoren nacin. Varijante u tom smislu nala;imo kod Marksa, Lenjina, Moske, Parcta, Mikclsa i Gramsija - da spomcncmo samo njih.2 Medutim. potrebno jc razlikovati teorije dominacije manjinc od drugih prikaza poliarhije u kojima vise dolaze do izrazaja mane dcmokratijc. idcja o politickoj jednakosti. slobodi. podjednakoj raspodeli rcsursa. stratcgijskih pozicija u drustvu i sl. Tumacenja znacaja nejcdnakosti u poliarhijama. krccu se od nerealnog optimizma do apokaliptickih vizija i dubokog pcsnnizma: I. Ncjednakosti su toliko beznacajne da je jedva i potrebno ispra\Ijati ih. a u svakom slucaju lako se mogu otkloniti. 2. (a) Nejednakostima se ozbiljno slabi demokratski proces u poliarhijama. (b) I pored toga. poliarhije su demokratskijc i cc!ishodnije od a!tcrnativa u kojima ncma jedne iii vise bitnih institucija poliarhije. (c) I pored toga, ove nejednakosti mogu se znacajno smanjiti (ako ne i sasvim ukloniti ): u tom slucaju demokratski karakter poliarhijc znacajno se poboljsava. tako da je ove promcnc potrebno sprovesti. 3. (a) i (b) kao gore. Medutim (c). nejednakosti nijc moguce smanjiti (bar ne uz razumne 2:rtve na teret drugih vrcdnosti ). tako da one prcdstavljaju sustinski neotklonjivi aspekt jednog prakticno najostvarljivijcg sistema u svetu punom svih mogucih nedostataka. 4. (a) Dejstvo nedostataka toliko je intcnzivno da je (b) u poliarhijama moguce ostvariti samo neznatne aspekte demokratskog procesa. (c) l\1edutim. nejednakosti se mogu otkloniti i .,prava dcmokratija"' uspostaviti samo kroz proces potpune revolucionarne transformacije. (d) Dok do ove revolucionarnc transformacije konacno ne dode, u svim drustvima vladacc dominantna rna11Jl11a.
u tcoriji o vladajucoj klasi izazvao je kod n.Jcga vcliko nczadmol.JS!\o 0 dctai.Jima 11JC(;O\ og sukoba sa Paretom vidi - Majsel 1958. 170. Majscl jc autor i .JCdnog i1vrsnog 1 1scrpnog prikaza i kritike Moskin.:: teorije. 2 0 ranijim primerima i savremcnim \'Crzijama vidi - Pcnati I W,J a, gl. .1. Pcnat 1 1961 b. 3 i dalje: Bobio 1961. 54 i dalje.

357

5. (a) i (b) kao pod 4. Medutim. (c) nedostaci i njihove posledice su neotklonjivi. (d) Na taj nacin svim drustvima ce uvek vladati dominantna manjina. Ovaj kratak prikaz pruza uvid u samo nekoliko aspekata inace sirokog spektra misljenja. Ono prvo glediste (I) jedva i zasluzujc nasu paznju. Ispitivanje ogranicenja i mogucnosti demokratije o kojima je rec u ovoi knjizi mogu se posmatrati kroz ugao izlozen pod (2). iako se protiv nekih ogranicenja, kao sto smo videli, ne moze nista uciniti. Ironicno je da su autoritarni sistemi koji su do sada bez izuzetka bili rczultat lenjinistickih revolucija. apokalipticku viziju cetvrte navedene perspektive pretvorili u stvari u jos jednu varijantu izrazito pesimistickih teorija o \ ladajucoj klasi svrstanih pod tack om ( 5 ). U ovom poglavlju govoricemo o tcorijama o vladajucoj klasi cetvrtc i pete vrste. iako se teorije o dominaciji manjinc u bitnim clcmcntima radikalno razlikuju (o cemu cc biti reci nizc). svima im jc zajcdnicka prctpostavka da u poliarhijama iii cak .,dcmokratijama"' (izuzev .. pravih dcmokratija"' apokalipse) uvek dominira privilegovana manjina. Poci cu od prctpostavkc da gledista autora kojc sam pomenuo podjednako rcprczentuju na.JVaznlJC slicnosti i razlike u vodecim tcorijama o dominaciji manjine.' Najuticajniji eksponent ovakvih tcorija jc Marks. koji celokupnu istoriju opisuje kao dominaciju klase manjine cksploatatora nad eksploatisanom vecinom. To ce se dogadati sve dok sc u konacnom trijumfu proletarijata ne ucini kraj eksploataciji i dominaciji. Moska. Pareto i Mikels teze da podriju Marksa teorijama dominacije koje su mnogo objektivnije i naucnije. a i beskrajno manje romanticne i utopijske. Posto je dominacija jedne vladajuce klase neizbe:Zna, po njima je krajnje uzaludno nadati se da ce dominacija manjine ikada prestati - bilo putem Marksovog ncocekivanog raspleta bilo delovanjem proletarijata, neke druge klase. grupe iii osobe. I Lenjin i Gramsi. pak, idu za stopama Marksa tvrdeci da i tamo gde postoje spoljne forme ,demokratije", u kapitalizmu burzoazija dominira nad radnickom klasom; medutim, ta dvojica se duboko razlikuju u shvatanju nacina na koji se ova dominacija ostvaruje. Dok Lenjin naglasava prinudu, dotlc Gramsi, kao Moska, tvrdi da je rec o prevlasti ideja i kulture. Radi boljeg razumevanja izazova koji teorije o dominaciji manjine predstavljaju za demokratske ideje, izlozicu prvo u najkracim crtama ele3 Rdevantne tcorije o dominaciji manjine su broJne i raznovrsnc:. One kojc sam odabrao da naglasim. verovatno ne prcdstavljaju najbolj1 izbor. Tako. iako ukljucujcm Gramsija. ne raspravljam mnogo o neomarksistima a ni o konzcrvati\nim 1 dcsnicarskim pristalicama teorije o dominaciji manjinc poslc Majklsa (npr., o Bern emu, 194:1 ). Na nedavnom simpozijumu o Moski uoceno je na koliki su odziv naisle njegovc ideJC tAihertoni 19X2). Mct1utim, verujem da je argumentacija drugih autora o dommaci.JI manjine dovoiJno uzeta u ohzir u raspravi ko.1a slcdi.

358

mente kojima se razlike mcdu njima zamagljuju. da bih zatim prcsao na detaljniji prikaz nekih njihovih znacajnijih distinkcija.

ZASTO I KAKO MA.NJI:\'E VLADAJU?

Teorije o dominaciji manjine su ubedljive. kako kaze Moska. jcr deluju kao da su u velikoj meri saglasne sa ljudskim iskustvom, istorijom i onim sto svakodnevno dozivljavamo. Moze li bilo ko. aktivno angazovan u organizacionim delatnostima. da ne vidi koliko cesto. cak i u toboze dcmokratskim organizacijama. ima malo onih koji odlucuju i mnogo onih drugih koji po tim odlukama samo postupaju? Ako manjine zaista upravljaju vecinama. mozemo se upitati zasto jc to tako. lako navedeni autori na raznc nacinc govorc o znacaju pojcdit11h cinilaca. mislim da se svi oni slazu u pogledu kljucnog dcjstva relati\ no trajnih (iako u krajnjoj liniji ne i vccitih) struktura i institucija - drustvenih. ekonomskih. politickih - koje snazno uticu na formiranjc stann a i na mogucnosti velikog broja !judi u duzcm periodu. U ekstremnom primcru ;cmljc sa vojnom vladavinom. bez obzira na to koliko su izbor kadrovn i karijcra zasnovani na stvarnim vrednostima pojedinaca. samo ce jedan mali broi i~a da uspcti da prodre u vladajucu grupu. Na \Thu piramide ima -.amo m<tlo mesta i, po dcfiniciji, u svim teorijama o dominaciji manjinc S\Ct sc shvata kao struktura vlasti ciji je vrh mnogo uzi od osnove. Svi se ti autori takodc u najvecoj meri slazu da su u poslednja dva veka strukturc 1 mstituCIJC kapitalizma, trzista i burzoaskog drustva bile izuzetno znacajne u odrcdivanju obrazaca dominacije. Navedene i druge strukture isto tako uticu na spccificni sastav vladajuce klase, naimc na to koje vrste osoba imaju izglcda da udu u nju a kojc ne. Drugim recima. pojedinci i grupe pojedinaca. to jest klase u samim tim strukturama, i u velikoj meri zbog njih. i ostvaruju svoju dominaciju. Licm kvaliteti mogu naravno olaksati dospevanje i opstanak pojcdinaca na dominantnim mestima u granicama koje se postavljaju samom strukturom. Kao i Nikolo Makijaveli pre njih. Moska, Pareto i Mikels ukazuju na korist koju lideri im~u od osobina kao stu su prcprcdenost. lukavost. cnergicnost. ambicija, inteligencija, ostroumnost i. ponekad. beskrupuloznost. Marks spominje kako u nekim okolnostima .. covek bez bogatstva koji. medutim. poseduje energiju, solidnost i poslovnu sposobnost. moze postati kapitalista"' (Marks, 1894, 1967, 3 : 600). Pomenuta tri autora takode naglasavaju izvcsne osobine onih kojima se vlada, koje ih cine podloznim dominaciji i. cak. zcljnim nje. Za Pareta to su !judi predisponirani za red. izbegavanje rizika. poslusnost, konformizam i prihvatanje neracionalnih mitova.-l Majkls kaze Ja jc tu rec o potrebi mase za vodom, politickom zahvalnoscu. obozavanjem lidera
4 Ovo je moja prilicno slobodna interpretaci_ja njcgO\ ih 01turaha k/ase II

359

itd. (Majkls, 1962, 85 i dalje, 92 i dalje). Pored toga, i u zavisnosti od uslova institucija i struktura u datom istorijskom periodu. supcriorno spccijalisticko znanjc i vcstina mogu biti od pomoci ili cak nuzni. lzvesnc prednosti, kao inteligcncija. kojc malom broju !judi pomazu da dospeju u vladajucu klasu, mogu biti i urodene. ali konkretna prcdnost pojedinca zavisi takode od rcsursa i darova koji su socijalno prcdodredeni. Misli se na faktore nasleda, drustvenc klase. srecc u zivotu. uspcsnosti itd. Ipak, bez obzira na nacin na koji je svc to steceno. obrazovanje. bogatstvo, znanje, informisanost, pozicija u drustvu i drugi pozitivni elemcnti. sire izglede pojedinca da ude u vladajucu klasu. Sve sto je navedeno. i pored toga. funkcionise i moze funkcionisati jedino u okvirima postavljcnim najvaznijim institucijama i strukturama. Prema Paretovim recima ... za vladajuce klase. kao i ostalc drustvcnc grupc. karakteristicnc su i logicne i nelogicne akcije. a glavni clement onoga sto se dogada je, u sustini, poredak ili sistem. a nc svesna volja pojcdinaca". (Pareto. 1916, 1935, str. 1576, para. 2254). Sto se ticc sredstava manjine da ostvarujc i odrza\a svoju dominaciju. ona sc uvek svode kako na silu tako i na ubedivanje. Teoreticari sc, medutim, ni najmanje ne slazu oko relativnog znacaja ovih cinilaca. pa o tim i drugim razlikama medu njima biti reci u daljem tekstu.

cc

KO VLADA KIME, KAKO I ZASTO?

Iako zastupnici teorija o dominaciji manjine tvrde da se sluze iskljuCJvo objektivnim i .,naucnim" argumentima. njihove teorije koriste izrazito razlicitim i suprotstavljenim ideologijama i politickim ciljevima. Lenjin i Gramsi bili su, naravno, sledbenici Marksa iako su i jedan i drugi umnogome izmenili uciteljeve teorije. Za svu trojicu jc verzija dominacije manjine po svojim gcneralnim implikacijama predstavljala politicku akciju i sredstvo za postizanje ideoloskih ciljeva. Moska, Pareto i Mikels hili su izraziti antimarksisti: oni su na marksizam reagovali postavljanjem alternative cije bi prihvatanje znacilo unistenje njegove vcrodostojnosti i, na taj nacin, slabljcnje marksizma kao politicke snage. Do ovakve pretpostavke smo dosli delom i zbog razlicitosti navcdcnih ideoloskih ciljeva, koji su od ideje o dominaciji manjinc stvorili nc ncki manje-vise cvrst sklop uskladenih teorija vee heterogeni skup neusaglascnih teorijskih koncepcija. Jedna od neuskladenosti o kojima jc rec odnosi sc na termine i pojmove. Marks je govorio o bur.Zoaziji iii kapitalistickoj klasi kao vladajucoj klasi. Moska jc koristio termin ,vladajuca klasa" (classe dirigente) kao sinonim za politicku klasu (classe politica) - 1939, 50. Pareto je, pak, vise voleo izraz ,upravljacka klasa" (classc governante) - Trattato, 1923. para. 2033-34. Medutim, njegova upravljacka klasa sc pojavljuje i kao ,domi-

360

nantna klasa" (classe dominante) i ,elita" (za razliku od nebrojenih elita koje se definisu prema svojoj superiornosti u konkretnim sferama - na primer, u atletici, umetnosti, bogatstvu itd. ).5 lJ kasnijoj drustvenoj teoriji, narocito u Sjedinjenim Drzavama, Paretova elita postaje po/itic~ka elita. iii se. sa sasvim drugacijim implikacijama. pret\ara u politicke elite (upor. Sartori. 1961, 94 i dalje; Trevs. 1961, na vise mesta).6 Sveobuhvatni tennin koji upotrebljavam u ovom kontekstu je. medutim. dominantna manjina. Teorije o kojima je rec razlikuju sc ne samo u ovom ne toliko znacajnom pogledu, vee i u pogledu opisa sasta\a same dmninantne manjine. U modernim kapitalistickim drustvima tu manjinu po svim ovim tcorijama uglavnom cine poslovni !judi i krupni vlasnici velikih privrcdnih prcduzcca. Teoreticari se ipak veoma razlikuju po relativnom znacaju koji pridaju politicarima, visokim funkcionerima. administrativnom aparatu (birokratiji). intelektualcima. \ojnim i policijskim formacijama iii ostalim lidcrima. Za Pareta je, na primer. savremena vladavina najce~ee plutokratija koju cine oni koji spckulisu na berzi i drugi koji .. protitiraju" kroz bavljenjc politikom ( 1935, 4: I 566 i daljc). Medutim. ova plutokratija nijc toliko vladavina biznismcna koliko vladavina pljackaskih politicara knji strukturu vlasti koristc za scbe licno. Prcma misljenju Jon a Elstcra. \1arksa ~u st\ arni dogadaj i primorali da promeni svoja gledista o obimu u komc burzoazija neposrcdno upravlja drzavom. Iako su kapitalisti vladajuea klasa, to nc znaci i da su uvek licno angazovani u upravljanju. Pre I f\50. Marks sc drzao tcze Komunistickog mamfesta da je ,.izvrsna vlast u modernoj drzavi samo komitet koji vodi poslove celokupne burzoazije". Drzava sluzi interesima kapitalisticke klase jer je direktan produzetak volje te klase. Posle te godinc, mcdutim. on nije mogao i dalje da zastupa to glediste jer mu je postalo jasno da u Engleskoj, Francuskoj i Nemackoj oni koji nesposredno upravljaJU drzavom nisu poslovni !judi vee ,udruzena aristokratija Englcske". bonapartisticki krugovi u Francuskoj. zemljevlasnici u Nemackoj, drzame birokratije i monarsi. Zbog toga je nastojao da ocuva svoju teoriju o kapitalistickoj dominaciji tvrdeci da je burzoazija kolektivno odlucila da sc ,odrekne politicke vlasti'' sve dotle dok su njeni interesi zastieeni. (Elster. I 9R5. 41 I-422 ).
5 Pareto JC kasniJC dopunio svoj pojam vladajucc klasc primcdbom da .. ta klasa ll!JC homogcna klasa. I u nJoj postoji vlada. to jest. Jedna manp i odabranip klasa (iii 1oda iii komitet), koja u stvari prakticno ima kontrolu" (I 93.". 4. I ."75 l 6 U italijanskoj politickoj nauci i novinarst1 u i;razi diii.IC dzrigemc. cla.\.IC pol inca. classe gol'crnante poccli su siroko da se upotreblja1 aju od I 945. pones to .. ocisccni" od svojih ncdemokratskih implikacija. Prcma Bobiju (I 06 I . ."6 ). na ra1likc JC ukanH> Ci1 ido Dorso, u cijem se posthumno obja> ljenom radu izra; Ia claslc gmemall!e dctlnise tako da obuhvata i Ia clas.1e dingente. koju cine politicka. ekonomska, i druge cine. kao i Ia cia.'"' polilica, koja stvarno usmerava 1 Jadu i obulnata mnogc lidcrc koju -.;u na p(>lozajima u drl:avi. ali i scfO\ e opozicijc. Moj jc utisak. ipak. da s<: O\'C terminoloskc nul ike ne sprnvode doslcdno.

361

Precizno odredenje sastava dominantnc manjine bez sumnje je bitno za svaki pokusaj empiricke verifikacije iii odbacivanja tcorije dominacije manjine. Na ovo pitanje vraticu se nesto nize. Medutim. raziike u sasta' u ove manjine takode imaju. svaka. bitno drugaciJc tcorijske i prakticnc posledice. Ako manjinu cini neka homogena klasa sa sustinski slicnim intcresima, i ako su pored toga interesi te klase bitno suprotni interesima dominantne klase iii klasa, onda izborne iii medustranacke utakmice nema iii je zanemarljivo mala, a verovatno nece biti ni ozbiljne politicke utakmice izmedu predstavnika dominantne manjine i potcinjene vecine (razloge ovom teorijom tek treba dokazati). Ako jc. medutim. dominantna manjina hcterogena skupina pojedinih grupa i ako se intercsi takvih grupa ponesto razlikuju. politicko takmiccnje moze u izvesnim okolnostima navesti lidcrc da zatrazc podrsku vccine. tako sto ce zadovoljiti njene interese. Ovakva mogucnost kao sto cemo dalje videti. moze imati dalckoscZ:ne posledice. Ustanovili smo da se teorijc o dominaciji manjine razlikuju i po svojim implikacijama po mogucnost prestanka te dominacije i. time. po svojim posledicama po ljudske nade i ljudsku akciju. Nas ovde ne zanimaju ni istorijski determinizam ni raznovrsne polazne prctpostavkc zastupnika ovih te- orija u pogledu autonomijc. slobode i slobodc vol_jc. 'cc pitanje da li je dominacija znanjine neizbczan element COVekovog zivota (U S\akom sJucaju, posle perioda drustava lovaca i sakupljaca plodova) iii ju je mogucc climinisati. U tom pogledu su Marks i njegovi slcdbenici krajnji optimisti gotovo do ciste utopije. S obzirom na potencijale. odnose i nacine proizvodnje.: u kapitalizmu kao i u svim prethodnim drustvima. dominacija manjine bila je neizbezna. [sto tako je neizbezno, medutim. da ce posle kapitalizma nastati komunizam, a pod komunizmom ce prestati dominacija u svakom njenom obliku - politickom i ekonomskom, a ljudska biea najzad ce uzivati punu slobodu. Tako. eto, izgleda marksisticki scenario. Po shvatanju Maske, Pareta i Mikelsa. s druge strane. kad je covccanstvo iz Kamenog doba doseglo do slo.Zenijih civilizacija. dominacija manjinc postala je nerazdvojivi element ljudskog drustva. Moska i Pareto gotovo zamomo insistiraju na ovoj neizbe:lnoj zakonitosti u ljudskom drustvu. Iako se oblici dominiranja manjine menjaju, pa su u nekim slucajevima oni i .. bolji" (sto tvrdi Moska posle upoznavanja sa fasizmom u Italiji). cinjenica je da u ovoj iii onoj formi ono ostaje neizbezno. Za razliku od Moske. Mikels je poceo da podrzava italijanski fasizam. ali je ton u njegovoj cuvenoj knjizi Politiike stranke, objavljenoj deset godina pre Musolinijevog marsa na Rim~. mestimicno tragican pre nego cini7 Namerno koristim ova tri izraza kako bih izbl:gao komplikovano pitanje primata prvog nad druga dva. lscrpnije o tome kod Elstcra. 19X5. gl. 5. 241 i dalje.

X Ovo delo objavljeno je na nemackom 191 I. italijan-.;kom 1912 vodu 1915. Ovde koristim englcski prevod. ponovo stampan 1962.

u engk,kom prc-

362

can. Posto je utvrdio da se ,socioloskim fenomcnima" kojc je on izlozio ,nesumnjivo dokazuje kako drustvo ne moze postojati bcz dominantne iii predstavlja jedini trajniji cinilac u politicke klase, i da vladajuca klasa. istoriji covekovog razvoja", on prelazi na tragicniji ton rccenicom: ,Prema tome, vccina ljudskih bica u stanju vecitog tutorstva tragicno jc prcdodredena da se potcini dominaciji jedne neznatne manjinc, pa sc mora zadovoljiti time da bude pijedestal oligarhijc". (Mikels, 1962, 354 ). Njegove ,konacne teze" glase:
0 0

Demokratska strujanja u istoriji lice na morskc talasc koji sc razbijaju mck o isti plicak i stalno se prestizu. Taj ncprcstani prizor istovrcmcno i ohrabrujc i obeshrabrujc. Kad dcmokratijc doscgnu izvcstan stupanj raz\oja. pocinju postcpcno da sc transforrnisu, usvajajuci aristokratski duh. a ccsto i aristokratskc fom1e protiv kojih su sc u pocctku tako zdusno horilc. I tada nm i tuzioci ustaju da napadnu izdajnikc: poslc jcdnc ere slavnih bitaka i manjc slavnog ispo!javanja moci. demokratijc zavrsava\U spajajuci SC sa starom dominantnom klasom: a tada svc poCinjc iznova - novi protivnici pocinju da ih napadaju u imc demokratijc. Sasvim jc verovatno da cc sc ova svircpa igra nastav1ti do u bcskraj.

KRITIKA
Teorije dominacije manjinc su. kako ih ja vidim. iskrivljeni odraz jedne znacajne istine o ljudskom zivotu. Bitnc ncjcdnakosti u moci oduvck su postojalc kroz istoriju, predstavljajuci univcrzalnu osobinu ljudskih odnosa: one postoje i danas u svim demokratskim sistemima: moze se rcci da su neizbezne u svim organizacijama koje brojc vise od nckoliko desetina cianova. Uslovi prirodne jednakosti o kojima je govorio Lok. kao i antropoloske rekonstrukcije zivota malih grupa lavaca i sakupljaca plodova karakteristicnih za covecanstvo od pre oko deset hiljada godina. nisu sc ponovili u kasnijim drustvima. l bez obzira na to da li jc ovakva jednakost bila uopste rasirena. iii jc to samo prica filozofa i antropologa. cinjcnica jc da je to doba nepovratno iza nas. Danas su, naimc, cak i u dcmokratskim zemljama, gradani daleko od toga da budu jcdnaki po svojim politickim mogucnostima i svom uticaju na politiku uopste i na ponasanjc vladajucc strukture u drzavi (da se i ne spominju takvc strukture u dugim znacajnijim organizacijama). Mera u kojoj su gradani u poliarhiji angazovani u politickim poslovima na sasvim nejednakim pozicijama - ukoliko sc uopste i angazuju - istovremeno je i mera neispunjenosti kriterijuma demokratskog procesa u poliarhiji. Za teorije o dominaciji manjine, prema tome, moze se reci da pokazuju kako politicka nejednakost u znatnom stepenu postoji u svim ljudskim asocijacijama (osim, mozda, u sasvim malim grupama kojc egzistiraju u poscbnim uslovima). ukljucujuci i sve istorijski poznate ,demokratije" i danasnjc

363

poliarhije. No. ako je to glavna poruka ovih teorija. one se ne bi razlikovale od veeine ostalih opisa i teorija o drustvu. pa bi. osim sto insistiraju na sveprisutnosti i neizbeznosti nejednakosti, za nas bile prilicno nezanimljive. Cini mi se ipak da je smisao ovih teorija mnogo siri. Njihovi protagonisti. naime, kao da zele da kazu kako je, bar prcma jednoj varijanti, cak i najpribliznije ostvarljivi stepcn demokratijc sasvim nemogue; ili. prema drugoj varijanti, kako je dcmokratija moguca samo pod uslovima koji do sada u istoriji nisu postojali i koji su, po svoj prilici. van ljudskog domasaja u prcdvidljivoj buduenosti. Zadovoljavajuei stepcn demokratijc jc. prema tome. ili nedostizan ili takav da zahteva jedinstvenc uslovc koji sc do sada nikad nisu stekli. U meduvrcmenu i u ,demokratskim" i u nedcmokratskim sistcmima dominacija manjine i dalje ostaje neizbezna sudbina covecanstva.

:vtogu li teorije dominacije manjine biti dokazane iii oborene'?

Ima vise razloga sto je nazalost mazda nemoguec - bar nc po striktnim standardima - proveriti ill opovrgnuti teorije dominacijc. Pre svega, tc teorije se izlazu na toliko uopsten nacin. da jc nemoguec odrediti dokazc kojima bi se njihova ccntralna hipotcza mogla opovrgnuti iii potvrditi. Ovo pitanje argumentacije, inace. nije osobeno samo za teorijc o dominaciji manjine. vee i za vecinu tcorija u drustvcnim naukama. Da bi se doslo do kakvog-takvog cvrsceg dokaza 0 vrednosti tcorijc. mora sc oslonitl na ocenc koje se zasnivaju na sopstvenim sudovima analiticara i njegovim ,testovima"' koji su krajnje podlozni diskusiji. I ako je neka ucena teorija jos i koncepcijski nejasna. i sama procena njene opravdanosti postaje jos mnogo teza. S tim u vczi sasvim je ispravno reei da koncepcijska jasnoea i preciznost ne spadaju u vrline teorija o dominaciji manjine. Njihova koncepcijska neodrectenost delom je posledica jednog neresenog problema u drustvenoj teoriji: kako, naime. precizno odrediti znacenje pojmova i primeniti te pojmove na stvamo iskustvo. a u okviru svih onih srodnih tennina kao sto su moe. uticaj, kontrola, vlast. dominacija, hcgemonija. prinuda itd.'? Ovaj zadatak narocito je tezak pri empirickom proucavanju.9 Posebno mucan problem, ili serija povczanih problema. tice se pojmova kao sto su: potencijalna iii latentna moe. nasuprot pojmu i::m::ita iii ispo/jena. uo{/jiva moe (na primer, Moken i Stokmen, 1976. 39 i dalje). posedomti nasuprot JT~iti iii ostmrimti moe i uticaj (Openhajm. 1981. 20 i dalje), vlast koja proistice iz pretpostav!jenih fanticipirunihJ reakcija drugih (Fridrih, 1937, 16-18) i sl. Ovaj poslednji fenomen karakteristican je. na
'! Obimna litcratura posvcccna jc razjasnjenju /naccnja pojmm a flO\ ..:.wnih sa pojmom moci. kao sto su uticaj. autoritet. vlast. O\ lascenje i sl Mcdutim o tome. kao i o pitanjima metoda i istrazivanja u oblasti odnosa moci u razlicJtim okolnostima. mcdu autorima nema mnogo saglasnosti. Detaljnije o raznovrsnosti ovog problema 'idi zbirku ogkda koju jc un;dio Bari (197n). Upor. i - Openhajm. gl. 2-4. str. 10-1\1.

364

primer, za dvorjane i !jude najblize vladaocu koji pokusavaju da naslutc zelje svojih pretpostavljenih. Kontrola dominantne manjine bcz sumnJe obuhvata i znacapn deo anticipiranih reakcija, sto je narocito vidljivo u zemljama u kojima jc vojska znacajan politicki cinilac. Vojska, naime, cesto nc upravlja na direktan nacin. vee to cine civili koji se trude da deluju po zeljama vojne huntc iz straha da ee u suprotnom slucaju biti iako zamenjeni drugim ijudima. Poznato je da dominanti vojni .,establisment" retko dozvoljava zaista slobodne izborc. slobodu govora i opozicione stranke, tako da je iako utvrditi cinJenicu da ne postoje institucionaini uslovi nuzni za poliarhiju. To mec!utim nijc uvck tako. Ukoliko glavne institucije poliarhije formalno postojc. ali glavna pitanja u zemlji u stvari resava vojni vrh kroz anticipiranu reakciju civila u tim institucijama. onda je jasno da kontroiu u odlucivanju u tom slucaju ncma demos vee vojska, koja se s pravom moze nazvati dominantnom manjinom.IO Pojam prctpostavljene (anticipiranc) rcakcije. na7alost nijc lako razjasniti, a njegova primena u praksi je teska iii ncmoguca. I I Drasticna ogranicenja pojmova kao sto su .. moe' i .. utica.( IZaziva neugodna cinjenica da jos ne postoji zadovo\javajuee merilo moci iii uticaja. Sledstveno tome. raspodelu moei u postojceim sistemima mogucc jc opisati jedino u relacijama kakvoee. A ako je, kao sto sam naveo. nejednako-;t u moei osobina svih drustvenih sistema. kako je moguce prosuditi da li jc ona veea u jednom sistemu a manja u drugom, i za koliko je veca. Kako. dalje. da poredimo razlicite .,stepene" iii ,.kolicine" nejcdnakosti'? Kad. na primer, cista nejednakost prelazi dozvoljeni prag 1 postaje prinuda iii dominacija'? Za razliku od uporec!ivanja raspodelc dohotka i imovine u razlicitim sistemima, pri cemu vaze kvantitativna merila, kad je rec o prethodnoj kategoriji moramo se u praksi osioniti na opise kakvoce koji su po svojoj sustini krajnje neprecizni. Mec!utim. i ako dopustimo izvestan stepen neizbc:Zne nedorecenosti, ci111 mi se da su teorije dominacije manjine preterano i, cak nepotrebno neI0 Posle 31 godine vojne upravc u Gvatcmali do ko1e jc doslo zbacivan]cm Dakoba Guzman a Arbenca 1954. vla~t jc doz\olila odrza1 anjc J?bora 19R5. Po,matral:i su i/borc opisali kao postenc i slobodne. glavnc institucijc poliarhijc su uspostai'IJcnc. a izahrana vlada proglasena jc ugla1 nom .,dcmokratskom". Mcdutim. prcdsednik jc i1bcgao direktan sukoh sa vojskom jer, na primer. niJc doz\olio sudcnje oficirima uplctcnnn u politicka ubislva (Kincer 19R6. 32 i dalje). Do slicnog razvoJa dogadaJa doslo JC 1 u Hondurasu. u kojoj jc -.lahost vlade bila dalje komplikovana zbog uticaja ,Jade Sjcdmjcnih Drzava (up or. Scpcrd lll1<6 ).

II Jcdna koncepcijska teskoca ticc sc tacnosti prilikom pripisivanJa drugomc nckih svojstava iii namcra. Pretposta1imo da osoba R dclujc u skladu sa onim sto ona ?amislja da osoba A zeli. Ali. zamislimo da R pogre~no tumaci namerc iii iclic oo;obe A. iii da B ocekuje ncku nagradu iii kaznu od osohe A. sto ova druga ncma namcru niti moe da ostvari. Mozda. na kra]u ka_ieva. Henri II nije zeleo Bckcto,u smrt. L ekstrcmnom sluca1u mllida je 8 krajnJe nerazumna ili. cak. porcmecena osoba. Trcha li zato reci kako llcnri VIII dominira osobom 8 jer 8 vcruje da cujc glasove koji mu narcduju sta da cini kako bi. kao lojalan podanik. udovoljio kraljcvim zcljama''
365

jasne. Na ovo pitanje cu se odmah vratiti, a sad zclim da konstatujcm kako ih je, s obzirom na pojmovnu neodredenost i visok nivo opstosti. uglavnom nemogucc bilo proveriti bilo usvojiti. Zbog toga cc nasi sudovi o njihovoj validnosti uglavnom zavisiti od toga u kojoj sc mcri one uklapaju u nasa ranija gledista o svctu. Kad jednom prihvatimo iii odbacimo tcoriju dominacije manjine, to nase glediste moci ce dobro da posluzi kao filter za nasa shvatanja; potom cemo, poznatim psiholoskim proccsom sclckcije perccpcija. biti u stanju da sve sto se pojavi kao relevantni dokaz koristimo kao potvrdu vrcdnosti takvog svog zakljucka. Ako je tacno da se zbog svog visokog nivoa opstosti i svojih pojmovnih ncjasnosti, teorije o dominaciji manjine ne mogu opovrgnuti. prcd kriticarima stoji nemoguc zadatak. Ali. zasto taj ncmoguci zadatak i trcba postaviti kriticarima'? Opravdano je od zastupnika zahtcvati da \ ise no sto su to do sada cinili. pruze mnogo detaljnijc dokaze u prilog svojih teorija. Jako jc tesko ocekivati, a to svakako vazi i za ostak tcorijc. da bi svi kriticari tahim eventualnim ohrazlozenjem hili zadovoljni. mogucc je ipak dati ncku skicu kako bi ono moglo da izglcda. Zastupnici teorije dominacije manj inc su, pre svcga. obavczni da pruze zadovolja\ ajuce odgovore bar na sledcca pitanja: sta znaci dominacija manjine'? U ccmu jc razlika izmcdu njc i ostalih oblika iii stepena nejednakosti u poglcdu moci'{ Ko dominira nad kimc'! Kakvim se sredstvima dominacija postize') lJ kojim konkretnim oblastima?

Prinuda, ubedivanje, indoktrinacija

Sto se sredstava dominacije tice, zastupnici se. kao sto sam vee rckao. slazu oko toga da manjine vladaju putem prinude i ubedivanja. Ovo poslednje podrazumeva ne samo navodenje na odredene radnje (ukljucujuci i korupciju) vee i uticaj na formiranje uverenja iii, ako hocete. indoktrinaciju. Autori se pri tom razlikuju u pogledu stepena pridavanja vaznosti jednom ili drugom metodu. lako su rani Marks i Lcnjin, kako izgleda, verovali da vladajuca klasa dominira prvenstveno putem prinude, takvo glediste jc svc vise izlozeno kritici, posebno zbog sve veceg razvoja institucija poliarhijc i davanja prava glasa radnistvu. Sledstveno tome. kasniji marksisti pridaju vecu paznju socijalnoj indoktrinaciji, za koju tvrde da proizvodi ,laznu svest" kod radnika. U ekstremnom slucaju prinuda tada postajc nepotrebna. I dok izbori mogu biti formalno i posteni i slobodni. radnicima su burzoaski idcolozi toliko ,isprali mozak", da oni nisu vise u stanju da shvate kako bi njihovim interesima odgovarali drustvcna svojina i kontrola nad srcdstvima za proizvodnju. Na taj nacin dominacija postaje manje direktna, manje primetna i teza za otkrivanje. Mozda nijedan marksista nije otisao daljc od Gramsija u ovoj zameni prinude hegemonijom kulture i uverenja. Snazno naglasavajuci ova udaljenija sredstva dominacije. Gramsi je nesumnjivo bio pod uticajem radova svog

366

prethodnika (i savremenika) Moskelc Moska je. naime. insistirao na tome da svaka vladajuca klasa nalazi .. politicku formulu" kojom opravdava svoju dominaciju. I dok se sadrzina te formule mozc razlikovati u skladu sa potrebama specificne vladajuce klase - neke se. na primer. sluzc vcrskim uverenjima i natprirodnim opravdanjima, druge lazno racionalnim idcjama. pozivanjem na .,demokratiju" itd. - sve one sluze istom cilju: dobiti pasivni pristanak masa na dominaciju upravljaca i. stavisc. njihovu voljnu podrsku. Politicka formula nije, medutim, puki instrument opstcg zavaravanja kojc upravljaci uspevaju da nametnu masama. Ona odgovara dubokim i univerzalnim ljudskim potrebama koje osecaju i upravljaci i oni kojima se upravlja: rec je o tome da je vladavinu moguce prihvatiti nc samo zbog superiornih materijalnih i intelektualnih snaga kojc podanikc na to nagonc. vee zato sto i upravljaci i oni kojima se upravlja veru.Ju da ona mora biti opravdana iz moralnih razloga (Moska. 1923, 70-73. 75 i dalje: Moska. 1925. 36-37). Zato zbog politickc formule upravljaci obicno i vladaju uz .. pristanak" onih kojima se vlada. Kao i Moska, Pareto i Majkls. Gramsi tvrdi da vladajuca klasa nijc u stanju duze da zadrzi svoju dominaciju putem sile iii. cak. drugim dircktntm sredstvima kao sto je korupcija. Dominaciji manjine potrcbna jc intclcktualna i kulturna hegemonija izvesnih ideja i uverenja koji trcba da imaju siroku podrsku u drustvu: u kapitalistickom drustvu ona se occku.Jc od radnika i od srednjih klasa. Cvrsto zarobljeni u kulturnom zahvatu \ ladajuceg sistema verovanja. cak i radnici pruzaju podrsku sistemu dominacije kojim se vredaju njihovi dugorocni interesi. Na taj nacin kulturna hegemonija cementira savez klasa iii hloccu storico, za koji su karakteristicni zajednicka ideologija i zajednicka kultura (Pelikani, 1976. 17). U stvaranju i odrzavanju kulturne hegemonijc, kako istice Gramsi. intclektualci nuzno igraju kljucnu ulogu. Iz Gramsijeve analize proizlazi da radnici mogu preuzeti vlast samo ako zbace nevidljive lance uverenja i vrednosti koj i ih vczuju za kapitalizam. Da bi to postigli. treba da imaju svoj sopstveni pogled na svet. svoju sopstvenu kulturnu hegemoniju i jedan sistem uverenja koji ce biti privlacan ne samo radnicima i siromasnima. to jest svima ugnjetenima. nego i potcncijalnim saveznicima radnika u srednjim klasama. Medutim. sami radnici nisu .. opremljeni" da stvore sopstvenu vladajucu kulturu. Drugim rccima. kao sto je to uvek slucaj. to je zadatak intclektualaca. Ovom kljucnom ide12 lako jc jasno da jc Gramsi bio pod uticatcm Moskinog rada Elementi flo/iti<'k<' on nikad to nije priznao (Pelikani 1976. 12). Mozda hi bilo ncpoliticki priznati jcdan tako veliki intelektualni dug jednom toliko istaknutom ncprijatelju marksiLina. !\ 1cgo\ dug prema Kroceu. s druge strane. bio je isto toliko vcliki iii \Cci. ali 1 uocljivlJI. .. Kao 1 u slucaju svih italijanskih intelektualaca te generacijc. njcgoY filmofski ucitel.j par cxce/lmce bio jc Benedeto Kroce ... U kasnijim godinama Gramsi jc bio svc kriticniji prcma Kroccu. ukoliko je ovaj postajao sve vise antimarksista"" ( Ko!akovski 197R, -~- 2221

nauke.

367

jom Gramsi uvodi na scenu intelcktualcc - kreatore renja - kao znacajne aktere u istorijskoj drami.l'

tumace idcja

uve-

SuparniStvo, nadmetanje i troskovi vladanja

Za teorije dominacije karakteristicno jc da nc pridaju \CCi znacaJ organizovanom nadmetanju kao instrumentu pomocu koga oni koji ne pripadaju clitama mogu uticati na ponasanje politickih elita. To nc znaci da zancmaruju suparnistvo i nadmetanje u stcri licnog naprcdovanja. tako karakteristicne za politicke elite u svim sistemima. Naprotiv. i Moska i Pareto potenciraju cinjenicu da ne samo sto pojedinci svojom encrgijom i vestinom uspevaju da prodru u vladajucu klasu. vee i onu da je suparnistvo u borhi za poziciju stalni element u okviru same tc klasc. U drugom izdanju svog rada Elemenri ( 1923 ). Moska (koji je. posto jc na lieu mesta uvideo sta znaci fasizam. od tada postao izrazito veci pristalica liberalne predstavnicke vladavine) priznaje da ce masovno pravo glasa i takmicenjc stranaka nLn csti jedan deo vladajuce klase da usmeri svoje apelovanje na mase (411-4 J 2). On je. ipak. takve apele odbacio kao demagogiju. insistirajuci na tenninu ,.monopol" vlasti koji ima vladajuca klasa. cime je propustio da nastavi na osnovu svog gore navedenog uverenja. Cak jc i Pareto. kao ekonomista. insistirao na tome da cc konkurencija neizbezno natcrati finnc da svojc proizvode prilagodc potrosacima, ali je pri tom. kao sociolog. propustio da slicnu koncepciju primeni na takmicenje stranaka do koga dolazi na izbornom trzistu (na primer, 1935, sv. 4, para. 2262. 1593 i daljc). Kasniji teoreticari su ipak isticali da je takmicenjc za glasove mectu politickim strankama sa namerom da dobiju na izborima. ckvivalcntno konkurenciji mcctu firmama na trzistu. U oba slucaja ukoliko su prcpreke za stvaranje novih firmi iii stranaka niskc. odrzavanje monopolisticke dominacije postaje nemoguce - sto je zakljucak koji su upravljaci u jcdnopartijskim politickim sistemima odlicno razumcli. Ukoliko opozicija ima pravo da formira politicke strankc, ukoliko su stranke ovlasccne da ucestvuju u izborima, ukoliko su izbori posteni i slobodni i ako najvise po\ozaje u strukturi vlasti u drzavi dobijaju oni koji su pohedili na izborima - tada ce verovatno takmicenje izmectu politickih elita omoguciti da politicke mere vlade na vremc odraze ono sto vecina glasaca zeli. Iz perspektive novije politicke nauke. prcma tome. Majkls jc nacinio elementarnu gresku jer je, uopstavanjem. od politickih stranaka dosao do poliarhijskog sistema. Do svojih generalizacija stigao je proucavajuci jednu
13 U poslednjcm poglavlju vraticu sc na p!tanjc znal:aja intclcktualaca iii. prcciznijc. slnja u postmodernim drustvima koji se spcciplizuJc u stJcanJu i raspodeli Lmmja 1 informacija. Postoji tendencija kod samih intelcktualaca u en ak\ om tipu drustva da znatno potccnjuju svoju moe. Kako bi rekao Moska. oni stvaraJU politickc formulc koje sluzc njihcl\im ciljevima tako sto maskiraju svoj sopstveni uticaj.

368

jcdinu organizaciju - nemacku Socijal-dcmokratsku partiju. Njegov cuveni ,gvozdeni zakon oligarhije" izricito sc poziva na politickc partijc:
Svcdcn na svoj najkoncizniji izraz. osnovni socioloski zakon politickih stranaka (izraz .. politicki" ovde se koristi u svom najobuhvatnijcm znaccnju) mogucc jc formulisati na slcdcci nacin: .. Politicka partija jc organizacija koja rada vlast onih koji su izabrani nad onima koji biraju. mandatara (zastupnika) nad onima koji mandat daju. dclcgata nad onima koji su ih dclcgirali. I zato. ko kaze - organizacija. kaze - oligarhija." ( 1962. 365)

No. cak i ako prihvatimo da su politickc stranke oligarhijskog karaktera. to ne zna6 da stranke koje se me(tu .whom rakmi('e nu:':no proi::l'Ode oligarhijski po/itic~ki sistem. Poslovnc firmc spadaju u sasvim ,oligarhijskc" organizacije u modcrnim drustvima: ali. kako sam istakao. Pareto. \llajklso\ mentor. pisuci kao ckonomista. nikad nijc rekao da ovc oligarhijc. kojc meau sohom konkurisu. uspostavljaju monopolisticku kontrolu nad potrosacima iii trzistcm. Cak ni Marks. koji je na poslmne firmc glcdao kao na dcspotske organizacijc. nije nacinio tako clcmentarnu grcsku. Naproti\. takmiccnjc ( konkurcncija) jc ono sto sprdava stvaranjc monopola. Da jc Majkls strogo ogranicio svoje zakljucke na politickc strankc. njcgova tcza hila hi dalcko verodostojnija. On je. medutim, neopravdano zakljucio da jc dcmokratija ncmoguca u poliridom sisremu zato sto je. na osnovu proucavanja jcdne jedinc strankc. verovao da je ona nemoguca u jcdnom konkretnom elementu sistema. Da je svoj rad pisao danas, bilo bi nezamislivo da tako olako svoju opservaciju o oligarhiji u politickoj partiji pretoci u zakljucak da je oligarhija neizbezna u politickom sistemu u kome se politicke partije mcdu sobom intenzi vno takmice. Ova Majklsova elcmentarna grcska podseca nas na cinjenicu da vccina teoreticara dominacije manjine o kojima je ovdc rcc nijc imala mnogo iskustva ni sa sistemima sa vise samostalnih politickih stranaka u zemljama sa opstim pravom glasa. a ni sa analizom partijskih sistema u kojima jc medusobno takmicenje nonnalna karakteristika. Marks. na primer. nije zivco dovoljno dugo da bi bio svedok .. maso\ nc dcmokratijc" u Britaniji. a i Lenjin je nikad nije doziveo (cak i tokom S\ og izgnanst\a u Svajcarskoj). Pareto. Moska, Majkls i Gramsi. pak. videli su samo njcne pocctke. I pored svega toga, ne mozemo zakljuciti da bi ih njihovo vccc poznavanjc poliarhije i takmicenja stranaka natcralo da napuste svojc tcorije o dominaciji manjine. Oni bi ih i dalje sacuvali. tvrdcci da dominantne manjine nastavl_jaju da vladaju, ne putem direktnc kontrolc nad drzavom vel~ kroz oblikovanje volje biraca i. samim tim. kroz posrcdno odrcdivanje rczultata izbora.
369

Karike u lancu upravljanja koji povezuje upravljace i one kojima se upravlja

Za usku manjinu u poliarhijama sa opstim pravom glasa postajalo jc sve tc:Ze da ostvari neposrednu dominaciju nad vladajucom strukturom u drzavi, a takode i da nade osnov za privilegije i dominaciju. Tcoreticari su se zato okrenuli objasnjenjima koja se odnose na primenu posrcdnih srcdstava dominacije. U ovakvom nacinu obrazlaganja, lanac upravljanja iii kontroJel4 koji povezuje akcije najvaznijih pokrctaca - onih koji upravljaju, sa akcijama onih kojima se upravlja i koji podrzavaju upravljacc, nuzno postajc duzi. Taj lanac je sada neprimetniji i oslanja se manje na ot\orenu kontrolu a vise na potencijalne, to jest ocekivane i pretpostavljenc reakcije; najzad, ovakav teorijski obrazac obrazlozenja tezc JC verifikovati iii negirati. Koliko mi je poznato, nijednom teorijom iii ohjasnjenjem kojima sc tvrdi da jc dominacija manjine standardna karaktcristika zcmalja sa poliarhijskim sistcmom JOS nisu pruzeni dokazi potrebni za verifikovanjc rcalnog postojanja ovahog Janca upravljanja. Ako bez rezerve pretpostavimo da je nckim poscbnim objasnjenjcm specificiran odgovarajuci sastav dominantnc manjine, moguce jc na vise razliCitih nacina opisati put kojim sc krece kontrola koju manjina ima nad potcinjenom vecinom. U daljem tekstu relevantni putevi idu od direktne do manjc direktne dominacije vladajuce elite. (Svi ti putevi mogu obuhvatiti i vece iii manje kombinacije kontrole putem pretpostavljenih iii ocekivanih reakcija.) l. Dominantna manjina neposredno kontrolise speci ficne odlukc i politicke mere koje donosi i preduzima vladajuca struktura u drzavi. 2. Ona neposredno odreduje koja pitanja treba staviti na dnevni red za odlucivanje. Na primer, ima pravo veta u nekim stvarima kojc bi, inace, mogle biti stavljene na dnevni red. 3. Postavlja granice izmedu oblasti vladine i nevladine aktivnosti (kontrolisuci I. i 2 ). 4. Stvara i odrzava preovladujuca uverenje i misljenja o I, 2. i 3. 5. Stvara i odrzava uverenja o legitimnosti. celishodnosti iii prihvatljivosti najvaznijih politickih, drustvenih i privrednih struktura. 6. Ne stvara vee odrzava uvercnja u vezi sa 1. 2 i 3, kao i sa strukturama navedenim u 5. 7. Iako niti stvara niti odrzava opsta uvercnja o I. 2 i 3, kao i o strukturama navedenim u 5, ona ipak zauzima svoju privilegovanu poziciju ::hog tih uverenja.
14 Za diskusiju jc da li ono sto nazivam ..lanac kontrolc" moic u -;vakom pojcdinom slucaju biti protumaceno i kao u::mc'nost. Openhajm. na primer. t\Tdi da imati moe, za razliku od ,.,.{iii iii ostvarivati moe, ne mora uvek da podrazumC\a i Lurocnost (!9XI. 31 i daljc).

370

U vezi sa prvih sest puteva kojima se ostvaruje dominacija moguce JC takodc navesti sledece opsege kontrole koJu ostvaruje dominantna manjina: (a.l) Pokusava da kontrolise svc ( ili gotovo svc) oblasti naznacene u l-6. IIi (a.2) pokusava da kontrolise samo one koje su za nju od najveceg znacaja. Od takvog znacaja mozc da bude ili (b.l) ono sto clanovi takve manjine veruju da jcste. iii (b.2) ono sto posmatraC: sa strane proceni kao takvo prema drugim kriterijumima. Dominantna manjina ima iskljucivu kontrolu. Ili (c.2) kontrolu deli sa pojcdincima i grupama koji nisu specificirani kao njcni clanovi.

(c.l)

Da bi se dominacija manjine ostvarila. potrebno je da manjina bude uspesna u prevladavanju svake mogucc opozicijc S\ ojoj vlasti. :vtcdutim. i ovde je mogucc dati razlicite opise opozicijc dominantnoj manjini. Drasticno uproscene. to su sledece mogucnosti: Protivnici prcdstavljaju .,znacajnu" prctnju dominaciji man_pnc i dcluju otvoreno da bi joj sc suprotstanli. (d.2) Opozicija je znacajna ali dcluje prikrivcno. (d.3) Ne postoji znacajnija opozicija. :vtoguce kombinacijc su. naravno. apsurdno mnogobrojne (formalno uzev, ima ih 4H6). Pa ipak. razlikc nisu uopstc male. tako da mogu imati dubokih implikacija po mogucnosti i ogranicenja dcmokratiJe. Uzmimo. na primer. dve sasvim razlicite mogucnosti.
(d. I)

l. Manjina ncposredno ili posredno kontrolise sva pitanja o kojima vladajuce telo trcba da odlucuje. Njena kontrola jc potpuna. S obzirom na svoj uspeh u stvaranju i odrzavanju opstih uverenja u svoju korist. ona nailazi samo na zanemarljivu opoziciju. Na taj nacin. njcna kontrola 1 11JCni interesi su u sustini pitanja ili ,nepitanja" - koja niko ne osporava. 2. Manjina obicno uspeva da obezbedi usvajanjc onih politickih mera koje smatra korisnim po svoje najbitnije intcrcsc. To cini kako neposrcdnim uticanjem na donosenje odluka tako i kroz posredno formiranje javnog mnjcnja. Medutim. ona pri tom nailazi na znacajnu opoziciju. tako da je retko u stanju da uspc ukoliko ne stupi u koaliciju sa drugim grupama. Osim toga, u stvarima koje ne uticu znacajnije na njene bitnc interesc. njen uticaj je mnogo slabiji. njeni saveznici malobrojniji a protivnici mnogo jaci. pa jc i rede u stanju da kontrolise ishod odlucivanja. U mnogim oblastima. u stvari, manjina se ni posredno ni neposredno ne trudi da utice na vodenjc politike. Uz to. stavise, funkcioneri koji se biraju intenzivno se takmice za polozaj. To i druge manjine cini isto tako .. dominantnim" (u istom smislu) kad je rec o stvarima kojc su za njih najvaznije: za poljoprivrednikc su to drzavne subvencije agraru. za starije !jude - penzijc i zdravstvenc uslugc. za borcc za ocuvanje zivotne sredine - mere sprecavanja zagadenja vazduha i vode. za vojni vrh - finansiranje vojske ...
371

U prvom slucaju jasno je da je rec o dominaciji manjine. jer je ona nesumnjivo .. vladajuca klasa". a posto ona upravlja drzavom - demokratijc nema. No, da li se i u drugom slucaju moze govoriti o takvoj dominaciji' 1 Svakako ne u istom smislu. No, cak i ako ovo stanje ne odgovara idealnom opisu vecinske vladavine u demokratiji. demokratska komponcnta u ovakvom sistcmu vladavine manjine ni u kom slucaju nijc beznacajna. Moj cilj nije da na odgovarajuci nacin ovdc prikazcm bilo koju spccificnu poliarhiju, a jos manje poliarhijc kao posebnu klasu politickih sistema. Jednostavno. hocu da pokazem kako se ni u jednoj tcoriji dominacije manjinc koju sam opisao. a. koliko znam. ni u svim ostalim. ne pru:Zaju konkretni detalji o lancu upravljanja o kome se u tim teonjama govori: isto tako. ni u jednoj se ne predlazu dovoljni dokazi kojinw bi sc na zadovoljavajuci nacin pokazalo da ovaj lanac dominacije zaista postoji.

Problem dokazivanja
Dokazi kojc navode teoreticari dominacijc manjine su siroki i neodn:deni.l s Pareto i Moska oslanjaju se na sirokc istorijske Jnterprctacijc. Majklsovi dokazi sastoje se gotovo iskljucivo od rezultata proucavanja jcdnc jedine politicke stranke. Gramsi je. sa svoje strane. u svojoj teoriji o kulturnoj hegcmoniji bio ogranicen sopstvenim zatvorskim zivotom a i cenzurom. a nije ni bio sklon sistematskom istrazivanju. tako da su njegovc zamisli i hipoteze bile duge a sistematski dokazi kratki.

*
Po mom misljenju, teorijama dominacije manjinc niJC mogucc potvrditi da u svim poliarhijama. pa cak i u onoj kakvc su Sjcdinjene DrZ:avc. vladajuca manjina neposredno iii posrcdno dominira u upravljanju drzavom. Tim teorijama sc pre svedoci o meri i rasprostranjenosti nejednakosti. Takvo svedocenje jedva da nam je potrebno. jer smo svesni da politickih nejednakosti ima u poliarhijama i da se njima vredaju dcmokratski kritcrijumi; njihova opstajanje takode predstavlja ozbiljan problem za demokratsku teoriju i praksu.
15 lzuzetak predstavljaju rad S. Rajta Milsa Eli/a mr)(:i ( 1956) i drugc studijc: o porcklu i obrazovanju visokih funkcionera i drugih rukO\ odi ]a(a u poslovnom svetu. civ i\no) v ladajucoi strukturi i vojsci. Tipican za tc studijc .JC. mcdutJtn. nedostatak dokaza o lancu kontrolc ko.Ji bi pocinjao od tih elita i tckao do ishoda i od\uka: nc razmatraju sc. na primer. politJcka i druga uvcrcnja. dnevni red kod odlucivanja iii odlukc vlada]uce struktun::, u ccmu bi ovc elite treba\o da dominiraju. Nesrazrnera izrnedu podataka o porck\u i strukturi pomcnutih licnosti i podataka o njihovom utJcaju na lanac kontrolc upravo je frapantna.

372

Ukazivanjem na postojanje dominantnc manjine. ovc teorije odvracaju nasu paznju od realisticke procene pravih ogranicenja i potcncijala demokratije u modernom svetu. One nam, s jedne strane, nude lose utemeljene nade u mogucnost jedne apokalipticne revolucionarne transformacije koja ce nas odvesti u obccanu zemlju savrsene slobodc. samoostvarenja i potpunog prihvatanja cinjenice da su sva ljudska bica podjednako vredna: s drugc stranc, uzimaju nam svu nadu i savctuju nas. direktno iii prccutno, da odustanemo od drevne vizije jednog drustva u kome gractani, raspolaJuci svirn resursima i institucijama potrebnim demokratiji. upravljaJu samima sobom kao slobodna i jednaka ljudska bica.

373

POGLA VLJE 20.

PLURALIZAM, POLIARHIJA
I OPSTE DOBRO
U poglavljima 12. i 13. ispitivali smo da li sc i kako moze spreciti da se u demokratskom procesu vredaju fundamentalna pra\ a 1 intcrcsi onih lica na koje se odnose ko1ektivne odlukc 1. poscbno. manJina koJU 'dina mozc nadglasati. Izbeci zlo znaci uciniti dobro: mcdutim. obicno sc misli da ciniti dobro zahtcva i nesto vise od izhegavanja zla. To sc odnosi i na ostvarenje opstcg dobra grupe: posluziti intercsima i dobrima kojc dele clanovi grupe moze cesto znaciti da pojcdini clanovi moraju ucini ncsto vise od samog uzdrzavanja od cinjenja zla drugima. Prema snaznoj tradiciji u politickom zivotu. u s\akom norma/nom drzavno-politickom enitetu za clanove postoji jedno opstc dohro. a funkcija i obaveza vladalaca (upravljaca) je da njima to dobro postanc dostupno. Pa ipak. nacin tumacenja ostvarenja ove obavcze upravljaca postavlja izuzetno teske prob1eme: trcba li to da ucini u demokratskom ili ncdcmokratskom sistemu'? Ti problemi oduvek su izmicali jednostavnim. direktnim i nedvosmislenim resenjima. Komplikovale su ih skepticnc analize savrcmenih kriticara za koje pojam opsteg dobra nije bas mnogo znacio. a zatim 1 uslovi u modernim demokratskim zemljama, sa svojim krajnje razlicitim grupama. asocijacijama i interesima, tako da je moguce pitati '>C postoji 1i uopstc kakvo zajednicko dobro svih gradana jedne zemlje i, cak i ako postoji. kako ga je moguce otkriti i na njemu raditi. Neke ovakve teskoce oko pojma opstcg dobra moguce je uociti u sicdecem razgovoru koji vode tradicionalista. modernista i pluralista.

IDEJA OPSTEG DOBRA

MODERNISTA: Cesto si govorio kako u istinski dcmokratskoj zemlji gradani treba da teZ:e postizanju opsteg dobra u svtm svoj!m kolcktivnim odlukama. TRADICIONAL!STA: Naravno. I to nije samo moJC misljcnje. Na kraju krajeva, ovo uvcrenje preovladivalo je u zapadnoj politickoj mis1i od samih pocetaka pisane istorije. Mis1im da je ono i ccntralni pojam konfucijanizma. koji i dalje znatno utice na ideje lidera i obicnog naroda u vccem delu Azijc. Ko1iko razumem hinduisticku i budisticku misao. iako jc u npma

374

politicka nota mnogo manje izrazcna nego u konfucijanizmu. i u njima postoji ovakva prctpostavka. U svakom slucaju. mislim da !judi svuda u svctu veruju kako zaista dobri vladaoci treba da teze opstem dobru. iako mnogi nisu bas uvereni da njihovi trenutni upravljaci to zaista i zclc da ucine. Ukratko, ne mogu se trenutno setiti postoji li jos neka premisa u sferi politickog zivota koja bi uzivala toliku podrsku u svim zemljama sveta. MODERNISTA: Prema tome. ta ideja nije ogranicena samo na dcmokratske sisteme? TRADICIONALISTA: Razume se da nijc. No. iz ovahog opstcg uvcrcnja proizlazi da u demokratiji demos. a u predstavnickoj demokratiJi narod prcko svojih predstavnika. treba da tcZ:e ostvarenju opsteg dobra.l PLURALISTA: Mogu li da intervenisem') Ako pretpostavimo da u dcmokratiji .. narod'' i njegovi predstavnici trcba da vladaju u imc opstcg dobra. a da ipak taj .. narod" upravlja sobom u citavom nizu rclativno samostalnih asocijacija. onda koji narod treba da upravlja sobom i u kojim stvanma i. takodc. u odnosu na opste dobro - kojl:' to janwsti'? MODERNISTA: Stani malo! Vi pluralisti kao da stc zavisni od ncrcda. Ako pocnemo od tog tvog pitanja. odmah ccmo se sigurno zaglibiti u diskusiju bez ikakvog reda. Dozvoli mi da pocnemo sa mojim pitanjem. PLURALIST A: Izvini. Samo sam hteo da sc i mojc pitanJc ukljuci u raspravu. Molim te, nastavi.

PRETHODNA RAZJASNJENJA
TRADICIONALISTA: Uz rizik da uvrcdim naseg prijatclja pluralistu. ali u interesu uspostavljanja intelektualnog reda. mogu li predloziti da pocncmo od prctpostavke da u diskusiji uzimamo u obzir samo unitarni sistem malih razmera'7 Zamislimo. dalje. da su gradani takvog cntitcta pripadnici drzavc. polisa. to jest. suvercnog i nezavisnog politickog drustva. Na taj nacin su gradani samo clanovi jednc politickc asocijacije (u konvcncionalnom smislu - dr:Zave) i zato nemaju nikakvih suprotnih obavcza lojalnosti prema bilo kojoj drugoj politickoj asocijaciji. na primer. politickoj partiji. organizovanoj grupi za pritisak. upravnoj strukturi manje opstinskc politickc jedinice iii takvoj strukturi vece, obuhvatnije jcdinicc. itd.
I U tckstu se izrazi koJi se odnoo.e na opstc Jobro. kao ;ro 'u .. Jobt"L) .... tnll:n;s". ,dobrobit", ,blagostanJe" i drugi, dopunjcni rccima .,,'ajcdnicko" ... opstc. ,,javno" itd .. CL'\10 koriste kao sinonimi. Brus Daglas (I 980) tvrdi. po mom miqjcnju s pravom. da zbog razlikJ istorijskc prirode. uobicajcno znaccnjc izraza .,javni intcres" niJc ~kvivalcntno danasnJcm poJmu ..zajednickog dobra". pa u tom smislu predlaze njcgovu modifikaciJU. Ben ( 196:') ratlikujc 1 tumaci razne kombinacije pomenutih izraza. Da bih ,;manJio zabunu. u o\om pogla\ lju koristim rec ..in teres" Medutim. pojmovc .,zajcdnicko dohro" i .,ja\ no dobro" upotrLhljavam naizmcnicno.

375

PUJRALISTA: Mislio sam da ne govorim. ali zaista moram da ulozim prigovor. Pretpostavljas li ti da ne postojc manje asocijacijc kao sto su porodica. grupe prijatelja, privredni entitcti itd.'? Ako to cinis, onda vise uopstc ne mislis na ljudsko drustvo. TRADICIONALIST/1.: Nc. Slazem sc da jc to apsurdna pretpostavka. Manje grupe koje si pomenuo svakako postojc. Stvar jc. medutim. u tome sto one kao takve ne ucestvuju u politickom Zivotu. Zamislimo takode da u nasem jednostavnom politickom sistemu demos vlada neposredno i putem demokratskog procesa. Ja time predlazem jedan ostvarljivi ideal u komc gradani svoje kolektivne odluke usmeravaju ka ostvarenju opsteg dobra. to jest dobra za sve. Mozemo. prcma tome. da kazemo da ovahi gradani poseduju osobinu koja se naziva gradanska vrlina. MODERNISTA: Predlazuci taj ideaL zar nc istices. bar precutno. dvc 'rste zahteva'? Prvi bi bio normativan: ti propisujcs da jc opste dobro ;rajednicki cilj kome gradani treba da tc:Zc u javnim poslovima. Drugi sc ticc empirickog pitanja ostvarljivosti: posto zelis da ideal budc relevantan u covekovom zivotu. moras verovati i da se od !judi u izvcsnim ostvarljivim uslovima moze occkivati da se ponasaju rnoralno. Pretpostavljam onda da si u stanju da nam predocis neke dokaze za tvoj cmpiricki zahtev. TRADICIONALlST A: Mogu da navedem neke prim ere iz istorije. mozda anticku Atinu iii italijanske gradove-republikc. MODERNISTA: Moram da kazem da obc tvoje tezc nisu ni malo verodostojne. TRADICIONALISTA: Nisam izncnaden. i ne bi me cudilo ako jedva cckas da nam kazes zasto.

OPSTE DOBRO KAO NOR\1ATJVNI IDEAL

Pre bib rekao da to zclim a nc da jcdva cekam. jcr govorim ne kao neprijatelj ideje opsteg dobra nego pre kao njen prijatclj ... TRADICIONALISTA: Kao Antonije Cezaru'? MODERNIST A: ... koji trazi prosveceno tumacenje i. ako Je moguce. pun dokaz. TRADICIOI\;ALISTA: Nadam se da cu to uciniti.
MODERNISTA:

Filozofske teskoce
MODER]'.;ISTA: Delim tvoju nadu. iako predvidam velike teskocc. Kao recept za gradansku vrlinu, idcja opsteg dobra cini mi sc pati od tri znacajnc vrste problema. Prva se odnosi na filozofske tcskoce - ontoloske i cpistcmoloske, koje su ometale svc pokusaje u protcklom veku da se dodc do bilo kakvog specificnog tumacenja. Sta je opstc dobro? Kako mozemo ::nati u cemu se ono sastoji'? Posto je o tome mnogo raspravljano. ne nameravam

376

da budem detaljan.2 Pa ipak. ne mozemo s\ e to jcdnostavno zancmariti kao da je rec o neznatnoj neugodnosti. Filozofske preprcke cvrsto stoic na putu svih napora da se docte do racionalnog tumaccnja pojma opstcg dobra. TRADICIONALISTA: To je najzalosniji aspekt naseg modemog bitisanja. MODERNISTA: Pridruzujem sc tvom Z:aljcnju. Ncpostojanje konscnzusa o znacenju pojma opstcg dobra - pa cak 1 o tome postoji li uopstc tako nesto - stvara istinske teskoce u javnom zivotu. No. zaljcnje i lamcntacijc nece ukloniti prepreke koje sam spomenuo. TRADIC!Oi'<ALIST A: Onda. sta imas da ponudis umcsto toga? MODERNIST A: Umesto zaljenja zbog odsustva uslm a ko_1i mozda istorijsk1 nikad nisu ni postojali, treba poci od aksioma koji kazc da cc. dok sc filozofski problemi ne prevazidu - a nema ubedlji\ih razloga da jc to mog:ucc - postojanje i priroda opstcg dobra ostati krajnjc sporna pitanja. i to ne samo medu fl\ozoftma i teoreticarima drustvcnih nauka. \ ec 1 u po\itickom zivntu. Zato svaki opis rea/no dostupnog idcala mora poccti od prctposta\ kc da jc kont1ikt oko opstcg dobra neizbe:Z:an deo normalnog: politiekog Z:ivota. TRADICIONALISTA: Ono sto ti prcdlal:cs svakako sc dircktno suclara sa clugotrajnom suprotnom tradicijom. Mislim. naravno. na aristotclijansku tntdiciju prema kojoj se politicki sukob smatra zlom koje jc mogucc i potrcbno ukloniti iz javnog zivota.3 MODERNISTA: Svestan sam toga, ali jc u vezi sa ovim tradicija o kojoj ti govoris pogresna. Stavisc. neke od najrepresivnijih rezima u covecanstvu uspostavili su vladaoci koji su verovali da je politicki kontlikt nepotrcbno zlo koje je moguce i potrebno iskoreniti. Alternativno glcdistc za kojc sc ja zalazem jeste da je konflikt ne samo neizbezan. vee da u nekim uslovima moze biti i izvor saznanja i prosvecenosti.-+
i 12. Sporno jc da li sc za tradicionalno tumaccnJC Aristotclovog rada u ovom pogkdu danas mozc reci da JC pogrcsno. Tradictonalno tumaccnjc iLiozio JC Mckmtajr. .. 1'-ao I kod Platona. Aristotclovn U\ercnj-: prcdstavlja _1cdan aspckt ncprqatcl.Jstva prcma !Cnomcnu sukoha - i poncanjc njcgovog postojanja. bilo ll 7ivotu pojcdinacnog dobrog covcka hilo u inotu dobrog grada. I za Platona i 7a Aristotela sukoh jc 1lo. a Aristotcl ga trctira kao .rio kojc sc moze climinisati. Yrlinc su. sve, u hannomj1 Jedna ,a drugom. a harmoniJa karaktcra pojcdinca reproduku1c se u harmonicnosti drza\ c" ( Mckmtajr 19X L I 'i7 1 .kk ( 19R5. 92) l\ rdi da sc .. samo krajnic s.:Icktivnim citanjcm f'olitiAe mole doci do \1L:k1ntajnl\ og za]..ljuCka": na taj nacin se. medutim ... iz kontcksta iz\ Iaci Jed no misljcnje iz sirokog sklopa Aristotclovog pojma politicke zajcdnicc". -+ MckintaJr. koji SVOJC glcdistc o vrlinama u naJ\Cl'oj men zasn1va na Anstotclu. ptsc: .. NcpostojanJc ovog glcdisia o ccntralnom mcstu kojc opontran.Jc 1 sukoh ;aulim;tju u co\eko\om zivotu skrilo J<: od Arislotcla jo~ J<:dan ;nacajan i11 or znan)a o con:ku 1 .Jcdan 1azan miljc u komc sc ispoljavaJU covcko1c nlinc. \'cliki australijski tilozof Dzon Anderson tmzio j.: od nas .. da ne pitamo drustvenu instituciJu - komc cilju iii "rs1 ,]uzi'. \ cc pre 'za kakav sukoh prcdstav]Ja sccnu'" ... Anderson JC na 01a1 nac1n pronlclil\o nhclodan1o. kao i Sofoklc uostalom, da je samo kroz sukob mugucc s;unati kakv1 su nasi pr~11 i ctljc\ i i sta zatsta zelimo da postignemo" ( 19R I. I fl3-I 04 ).
::! \'idi ranije raspravc u ovoj knjizi. naroCito u poglavljima 5. 11

377

TRADICIONALJSTA: Priznajem da je neslaganje oko pojma opstcg dobr<J

i nekih drugih pitanja tipicna a mozda i gotovo univerzalna karaktcristika politickih drustava. Poricem. medutim da jc ncizbezna iii pozeljna. PUJRALJSTA: Posto ste vas dvojica dosli u pat-poziciju, zasto nc bismo pustili modernistu da govori?

Preterana ogranicenost iii uopstenost propisivanja sta je opste dobro

MODERNISTA: Moj drugi prigovor glasi: cak 1 ako tgnoriscmo tcskocc na koje sam malocas aludirao. svaki pokusaj propisivanja sta jc opstc dobro ili jc isuvise ograniccn da bi bio opsteprihvacen ili prcvisc uopsten cla bi bio rclevantan i koristan. TRADIC!ONALISTA: Sta mislis kad kazcs .. tsuvisc ograniccn" i .. pre\ ise uopstcn''? MODERNJSTA: Sta podrazumevam pod onim prvim najboljc ilustrujc rad onih autora koji zelc da ponude kriterijume iii pravila koji su do\'Oijno specificni da bi se direktno odnosili na ustavnc zahtcve iii pitanja javne politike. Ta njihova pravila neizbezno su ncprihvatljiva iz mnogo znacajnih razloga: u nekim situacijama ona sc mogu primeniti. dok u drugim dovode do krajnje negativnih ishoda. Dobar primer jc poznato nacelo pravde Ozona Rolsa. Kao sto su mnogi njegovi kriticari pokazali. u nekim sasvim nemogucim uslovima ova pravila dovode do moralno necelishodnih ishoda (upor.. na primer. Re. l 975a: Re. 1979: Fiskin. 1983. 14-15. 154 i dalje). Mnogo cesce, medutim, prop!Slvanje sta jc opstc dobro jc prcterano uopsteno. Ako autor ozbiljno shvati da je pojam opstcg dobra - opstc dobro svih, onda je krajnje tdko precizirati u ccmu sc ono sastoji. tako da na raspolaganju ostaju jedino potpuno apstraktm i gcncralni clcmenti. Kako bi ti. na primer, opisao opste dobro? TRADIC!ONALISTA: Ja se drzim tradicionalnog glcdista prema komc sc ono sastoji od nekih specificnih ciljeva kojima sc nesumnjivo unaprcduje dobrobit bukvalno svih i svakoga. PLURALISTA: .. Bukvalno svako" znaci svaki zivi covck na svetu, zar nc'? Da li zbilja tako mislis? TRADICIONALISTA: Naravno nc! Podrazumcvam samo svakoga u konkretnom polisu ili drzavi. PLURALIST A: Opominjem te da se nc mogu sloziti sa tvojom definicijom svih i svakoga, jer je moralno proizvoljna. Ali. o tome nesto kasnije. MODERNISTA: A sta predstavljaju tvoji .. specificni ciljevi kojima se nesumnjivo unapreduje dobrobit bukvalno svih i svakoga''? PLURALISTA: Razume se. rec je o svima u poscbnom polisu ili drzavi.

378

U svakom slucaju, tu ddinitivno spadaju m1r. red poredak, blagostanje, pravda i zajednistvo.:i MODERNISTA: To sam i ocekivao. Tvoja formulacija svih tih po.pnova ostavlja ih potpuno bez specifcne sadrzine. Nazalost. ti !wale vredni ciljcvi su od male koristi u donosenju kolektivnih odluka. I sto je jos gore, ako se jedan od tih ciljeva sudari sa drugim, sto nije neuobicajeno - oni nisu ni od kakve pomoCi. Konacno, ako zajednicko dobro bukvalno znaci dohro svih (svakog clana konkretnog polisa), onda ni u kom slucaju nije ociglcdno da mir. red i poredak, pravda i zajednistvo predstavljaju uvek nesto dobro za svakoga u polisu. TRADICIONALIST A: Ako ti ciljevi ne predstavljaju dobrobit za svakoga u entitetu, onda smatram da je takav entitet u svakom slucaju infcrioran. Sustina dobre politicke zajednice je bas u tome da se dohrobit jednog nJenog pripadnika ne sudara sa dobrobiti drugog. MODERNISTA: Time potvrdujes moju tczu. Da bi opravdao ciljeve koji bi bukvalno bili dobri za svakog pojedinca u entitetu, ti si sad ogranicio mogucnost postojanja opsteg dobra samo na one zajednice u kojima se dobro jednog njenog clana ne sukobljava sa dobrom drugog. U stvan, opste dobro postoji u onim politickim zajednicama u kojima ... opste dobro postoji. Ali ako zahtevas savrseni sklad kako bi opste dobro moglo da postoji, cini mi se da je onda tvoje shvatanje ove kategorije irelevantno za mnoge politickc sisteme. a mozda i za sve politicke sisteme u rcalnom svetu. TRADICIONALISTA: Dopustam da sam postavio veoma strog uslov. ldealima se cesto postavljaju takv1 uslovi. MODERNIST A: Oni ipak moraju biti rclcvantni za ljudske mogucnosti. Ako bi, s druge stranc. hteo jednostavno da prikrijes ovo .. sve" i zamislio da ono znaci 99 procenata iii 85 proccnata iii dve trecinc iii, opet, bilo koji procenat manji od 100, tvoj uslov da je ncka konkretna vrednost sastavni deo opsteg dobra nece uspeti da ispuni tvoj tradicionalni zahtev. pa ces zato morati ponovo da definises opste dobro tako da 0110 vise nc obuhva sve i svakoga. Ali, ako se opste dobro ne odnosi na svakoga, koga u tom slucaju treba izostaviti i po kojim osnovima'? PLuRALISTA: Sad si zalutao na moju teritoriju. Zasto bi izrazom .,svako" trebalo podrazumevati samo pripadnike konkrctne zajcdnice'? Zar nc bi trebalo obuhvatiti i dobro neclanova, to jest onih sa stranc na kojc se u punoj meri odnose kolektivne odluke zajednice'? A ako ne bi, onda zasto'?
TRADICIONALISTA:
5 Tako Brus Daglas za ,tradicionalno formulisano zajednil'ko dobrn ka/t: da ,.; S<hlujl od ,izvesnog broja speciticnih ciljeva namcnjenih unapnxtcn1u opstc covckovc dobn,httl. kal' sto su mtr. red. prosperitet, pravda, dub zajedni~tv a.. Dobra u pitanju trcbalo JC da hudu zajednicka. to jest da pripadaju svim clanovima drustva. Zato nijc hilll nikahc nci/\csnosti o cijcm je dobru rcc. PoJmom zajednickog dobra bto je obulnaccn 'l'llko .. ( 19~0. 104\

379

Razlozni kriterijumi protivrece jedni drugima

MODERNIST A: Ako bi samo malo mogao da sc obuzdas. pluralisto. htco bih da pomencm i trecu teskocu na koju. po mom shvatanju. nailazi pojam opsteg dobra. Cak i ako opet ostavimo nastranu filozofskc problemc. i sasvim razlozni kriterijumi mogu dovesti do protivrecnih postavki kad je rcc o kolektivnim odlukama. Malocas sam rekao da ciljevi kojc je pomenuo tradicionalista - mir, red i poredak, blagostanje. pravda i zajednistvo mogu doci u sukob jedni s drugima: sukobi u tom slucaju mogu izazvati neke neobicne odluke o prioritetima i razmenama tih vrcdnosti. a to sc u samim ciljevima ne vidi. Problem je, ipak. dublji. Da ga ilustrujcm. upotrebicu argument Dzemsa Fiskina ( 19X7). Tradicionalista je izJavio da sc ciljevima koje je pomenuo unapredujc dobrobit svih i svakoga. Hocc li on time da kaze da je politika kojom se \ isc unaprcduje zajcdnicko dobro bolja nego ona kojom se ono unapreduje manjc') TRADICIO~AL!STA: Naravno. \10Df:RNISTA: Slazes li se i da je politika kojom se unaprcduje dobrobit vise osoba bolja nego ona kojom se unapreduje dobrobit manjcg broja' 1 TRADICIOr\AL!ST A: Svakako. MODERNISTA: Slazes li se sa nekim autorima da jc politika - ukoliko su svi ostali uslovi podjednaki - kojom sc pobo:jsava sudbina onih koji su u losijem polozaju bolja od one kojom se to ne cini. iako se takvom politikom moze poboljsati i polozaj onih kojima je vee dobro'? TRADICIONALISTA: Iako mi to bas nijc sasvim ocigledno, prihvatam takav stav jer zvuci opravdano. MODER!\ISTA: Medutim. poboljsanje polozaja onih koji ne stojc dobro moze da znaci bar dve stvari. Jedna je - poboljsati njihovu relutivnu poziciju. a druga podici ,apsolutni polozaj naj/o.~ijc stojeceg sloja" (Fiskin. 1987. 10: vidi i - Boner. 1986, 35 i dalje). TRADICIO\:ALISTA: Nisam siguran u cemu jc razlika. MODERNISTA: Pa evo; zamisli sistem koji ima tri dohodovne grupe. Nazvacu ih ,slojevi". Prosecni godisnji dohodak !judi u sloju A iznos1 100.000 dolara. u sloju B 20.000. a u sloju C 2.000. Politika kojom bi se svima omogucilo isto povecanje dohotka svakako bi poboljsala re/ativni polozaj onih kojima je najlosije. Medutim. ona kojom bi sc povecao dohodak najnizeg sloja na, recimo 5.000. poboljsao bi se njihov apsolutni polozaj. TRADICIO!\ALISTA: Da, to je jasno. MODERNIST A: Na ovaj nacin dobili smo cetiri celishodna kriterijuma kojc mozemo koristiti kod procene je li neka politika u opstcm intercsu iii nijc. TRADICIO!\ALISTA: Tako izgleda. MODERNIST A: Sad mozemo reci da je neka politika korisna za opste dobro ako se njome (1) dovodi do maksimuma ukupna dobrobit, (2) poboljsava dobrobit najveceg broja. (3) unapreduje rclativni polozaj slabostojecih. iii ( 4) poboljsava njihov apsolutni polozaj.

380

TRADICIONALISTA: Prva dva kriterijuma, uzeta zajedno, predstavljaju samo staru utilitaristicku idcju ,.najvcccg dobra za naj\cci hroj'. Trcci i cetvrti vise poticu od Kantovih stavova. MODERNISTA: Kako bilo da bilo, Fiskin u '>t\ ari kaze cia su ova cetiri nacela u medusobnom ncskladu. U uslovima koji '-'U sasvim moguci. ni jcdna politika ne mozc istovrcmeno zaci(Woljiti sva cctiri kritcrijuma. Sta\i~e. ca" i da insistiramo na politici kojom hi se zadm oljila samo tri pomcnuta kriterijuma i, time, ostvarila nasa ideja opsteg dobra, i takav postupak - kako pokazuje Fiskin - moze dovesti do ciklusa odlucivanja koji sas\im lici na poznati glasacki ciklus; naime, prema jednom nizu tri kritenjuma. politika B bi bila bolja ocl politike A: prcma drugom nizu. politika C hila hi holp nego politika B; ako primcnimo treci niL politika D postaJC bolja ncgo ona pod C: ako, pak, primenimo cetvrti niz, politika E postajc holja ocl politikc D, ali primenom treceg niza politika A bila hi holja negu E i tako heskonacno ukrug. (Fiskin, 19R7, 13. 14). TRADlCIONALISTA: lpak, zar nc bismo mogli pronaci koncepciju opstcg dobra koja bi bila superiornija u odnosu na s\a cctiri Fiskinova kritcrijuma' 1 MODERl\lSTA: Moja teza je da niko do sada nijc bio u stanJu da dctinise pojam opsteg dobra koji ne bi bio iii sU\ ise uopstcn da posluzi kao relevantno merilo za donosenje kolektivnih odluka, iii odgm arajucc speci tican, ali nepodoban za kreiranje prihvatljive politikc. Ne mogu sc oteti utisku da najveci deo akademskih rasprava o opstem dohru \ode tcorcticari ti lozofskog nastrojenja od kojih se nikacl nije trazilo da S\oje idcje striktno primene na proces kolektivnog odlucivanja.

OPSTE DOBRO KAO ISTORIJSKI FENOMEN

MODERNIST.-\: Zakljucak je da. cak i ako su gradani raspolozcni da streme opstem dobru, siroka tumacenja ne mogu mnogo da im pomognu u postizanju tog cilja, a ukoliko pokusaju da primene spccificnija pravila i nacela, samo bi ponekad doprli do pogresnog cilja. To me dovodi do moje druge teze. Ranije sam rekao da se tradicionalnom idejom opsteg dobra stvara jedan precutni empiricki zahtev: u iz\csnim ljudski dostiznim uslovima moguce je s razlogom ocekivati da ce bar vccina gradana koji ucestvuju u javnom zivotu te:Z:iti da postignu opste dohro. Jedan nacin da se ova teza opravda bio bi ukazivanje na istorijske primere u ovom smislu. Mislim da si neke i pomenuo. TRADICIONALISTA: Sklon sam da mislim kako jc najvect deo gradana Atine u petom vcku uglavnom stremio opstem dobru. MODERNISTA: Ipak, u poglcdu Atine nemamo nikakvih pouzdantjih istorijskih dokaza. Pretpostavljam da sc na osnovu kasnijih dokaza mugu izvesti ovakvi zakljucci, ali je isto tako moguce zakljuciti i da su Atin_1ant cesto glasali u skladu sa sopstvenim individualnim iii grupmm intcresima. A. H. M. Dzons, istoricar koji veoma ccni atinsku demokratiju. zakljucujc

3Xl

da su u pitanjima rata i mira bogati i siromasni graaani obicno glasali u skladu sa svojim razlicitim interesima.o PLURAL!STA: A da li su graclani vodili racuna i o dobru onih koji su iskljuceni iz politickog zivota, narocito o zenama i robovima'! A ako i jcsu. to je sigurno bilo u sklopu njihovog opsteg sta\ a o potcinjcnom polozaju zcne 1 postojanju ropstva kao neccga sto jc potrebno za opstc dohro. Ali ako jc opste dohro samo fraza koja se koristi za odhranu poscbnih intcresa, zar ne bi bilo bolje da tog pojma u politickom zivotu uopstc nema. MODERI\ISTA: Mislim da si nagovestio kako jc bilo jos slucajcva u kojima su gradani bili posveceni opstem dobru. TRADICIONALIST A: Da. mislio sam na Republiku V cneciju i. mozda. druge republike srcdnjovekovnc i rcnesansnc Italijc. PLURAL!STA: Ali u tim republikama bilo jc sijasct kont1ikata~' A Vcnecijom, u kojoj je vladao veci mir nego u ostalim repuhlikama. upnl\ ljao je i.zuzctno mali broj aristokrata. C'ak i da rasprave rad1 pretpostavimo da vladaoci general no te:Ze zajednickom dobru. vcnecijansko iskust\ o sc nc hi moglo odnositi na pitanje gradanske vrline u jcdnom dcmokratskom sistemu sa sveobuhvatnim demosom. Ako ne budes pazljiv. tvoj argument prctvoricc se u opravdanje vladavine nekolicinc pnlS\ecenll1 koj1 poscduju potrcbnu mudrost i vrlinu! MODERNIST A: Tradicionalisto, zar ti ne mesas normativno sa opisnim'! Kao sto svi znamo, ono sto se cesto naziva aristotelijanska tradicija. a sa njom i republikanska tradicija. naravno znaci insistiranje na tome da gradanska vrlina mora biti centralni kvalitet dobre drzavno-politicke zajednicc. Aristotelu je bila dobro poznata razlika izmedu idealnog polisa i stvarnog polisa. Pa ipak. teoreticari koji sa simpatijama prikazuju obe pomcnutc tradicije isticu njihovu superiornost u odnosu na savremenu situaciju. ali nam
6 .. Na drugom kraju lestvice (sic) postojala JC \clika razlika IZinedu mogucno;ti hogatih klasa i onih siromasnih. Aristotel je mislio da moze uociti tu razliku kroz politicku io.toriJU i pri tom vcrovatno nijc mnogo gresio. L unutrasnjim poslovima nioJ JC tcsko uci u trag ... Ta razlika najjasniJa JC u spoljnoj politic1. koja je. naravno. povczana sa finansijama. Ponckad sc kaze da imucne klase vtsc vole mir i red. dok su stromasni ratohorniJi.. To. mcdutim. samo znaci da !judi obicno glasaju u skladu sa svoJim ckonomo.kim intcn:-;ima. sto znaci da bogati nerado placaju ratni poru i ccsto izbcgm a.Ju da ratu_1u kao konwndno osob!jc na hrodm ima. dok siromasnt rado stupaJu u 'ojsku da bi hranili svoJa doma(inst\ a od pustoscnja. Posto, s drugc stranc, ncmaju mnogo da izguhe. mogu -;e nadatt sttcanju novog zcmljista kroz osvajanja; osim toga \ ise su skloni da branc dcmnkratskt rczim koj1. kako su 1spravno mislili. ugrozavaJU Sparta i Makcdonsko carst\ o ( Dion> 1964. I~ 1-1.121 lako kraJllJC naklonjen grckoJ dcmokratiji u pctom i cct\Ttom vcku. u sn)m monumentalnom radu Klasna borha 11 drnnom gnlwm "'Clll, St. Krna opisujc politicki zivot kao. u sustini. potuljcnu borbu i7mcltu rclali\110 lllll!Cnc klase 1 \.:cine ostalog gradanstva - s.:ljaka sa -;itnim po,edom, ?anatllja. trgo\aca na malo i drugih koji nisu posedo\ ali mnogo imov1nc ( 19~ I, 11..\ i daljc. 2~5-293, na raznim mcstima). Vidi i Finlijc\ rad 19~3. I0 I i daiJc. 7 Vidi. na primer - Hejl 1977, 43-75; HaJd 1473. 4~-M. I 04-123. I n~-171; Martines 1979. 45-71. 148-1 n I; Pulan 1972. 116-162.

382

pri tom rctko kad daju opis realnog politickog zivota. Ono sto Dz. G. A. Pokok i ostali nazivaju ,gradanski humanizam'". bio je samo ideal, a nikako prava slika stanja u politickom zivotu Grcke. Rima iii italijanskih republika. U ltaliji je neslaganje izmedu ideala i stvarnosti bilo ogromno: o tome najbolje svedoci Makijaveli. PLLJRALJST A: Mozda je tradicionalista prctpostavio. a da toga nije sasvim svestan, da ono sto su gradanski humanisti propisali kao ideal nije bilo i pravi opis stvarnog politickog zivota u italijanskim republikama. To bi, na primer, bilo kao pretpostaviti da se recima ,vladavina naroda. od strane naroda i za narod" realno opisujc americi politicki zivot. MODFRNISTA: U razmatranju istorijskih primera gradanske vrline i opsteg dobra mislim da treba razlikovati tri razlicitc mogucnosti. Prvo. istorijski dokaz moze biti sveden samo na sledece: u izvesnim vrcmcnima i na izvesnim mestima filozofi. teolozi a mozda i politicki vodi poccli su da veruju kako je gradanska vrlina pozeljna i u nckim okolnost1ma ostvarljiva karaktcristika dobrog politickog poretka. Drugo. mozc sc t\rditi da jc o\ aha situacija. koja je u tim vremenima i na tim mestima bila intclektualno dominantna. istovrcmeno bi]a karakteristicna i za 11\'Crenja 'iVih. iii bar VCCine. onih koji su stvarno ucestvovali u vodenju javnih poslova. Konacno. mo7e se pretpostaviti da je u navcdenim uslovima vrcmcna i mesta vecina !judi aktivnih u javnom zivotu zaista i de/ova/a moralno - u tom smislu sto su njihove javne aktivnosti bile uglavnom motivisane brigom za opste dobro. Hocu da kazem, a verujem da se i pluralista sa tim slaze, da sc u novijim radovima o gradanskoj vrlini, gradanskom humanizmu, aristotelijanskoj i rcpublikanskoj tradiciji ova nota sve vise uocava. lJ njima se, medutim. nc pokazuje pa i, po mom misljenju. ne pokusava da dokazc vrednost drugc i trece tvrdnjc koje na taj nacin ostaju da lebdc u vazduhu. PLURALIST A: Da bih vrednovao trecu vrstu tvrdnji. prcdlazem jos jednu distinkciju. U teoriji, svaki gradanin moze imati nameru da podrzi opste dobro iii. kako kaze modernista, da cilja ka onomc sto veruje da predstavlja takvo dobro. Pa ipak se gradani mogu razlikovati oko toga sta je u konkretnom slucaju opstc dobro. U stvari. usudujem se da tvrdim kako jc usmcrenje ka opstem dobru mnogo cesce Ll politickom zivotu no sto to cinicni posmatraci pretpostavljaju; !judi se jednostavno ne slazu oko toga sta JC opste dobro. U tom smislu moguce je razlikovati cetiri mogucnosti koje su prikazane na sledecoj tabeli: Da Ji se gradani Da li se gradani usmeravaju ka opstcm dobru'? Slazu'? I 3 Ne slazu'?

Da Ne

2
4

3R3

Gradani. dakle, mogu: ( 1) da se us mere ka opstem dobru i slozc sc oko toga u cemu sc ono sastoji; (2) da se usmcrc ka opstem dobru, ali i da sc ne sloze oko toga u cemu sc ono sastoji: ( 3) da sc slozc oko opsteg dobra ali bez namcre da ga ostvare; (4) nemati nameru da ga ostvare. istovremeno se ne slazuci oko toga u cemu se ono sastoji. TRADICIONALISTA: Tvoja treea mogucnost izgleda da protivrcci sama scbi. PLURALISTA: Ne mora da znaci. Gradani sc, na primer. mogu sloziti oko toga da opste dobro nije nista drugo do sakupljcni licni intcrcsi svakog pojcdinca. tako da ee svaki od njih moei jcdino traziti zadovoljavanjc sopstvenog interesa. Tu nema niceg protivrecnog. Mogu isto tako da zamislim da se svi sloze da jc cilj X u opstem intcrcsu. ali i ncke gradanc koji kazu: .. Ali moj interes je Y, i to je politika koju ja podrzavam." Ovo nijc bas u skladu sa gradanskom vrlinom, ali svakako nije protivrccno. TRADICIO!\ALISTA: Lcpo rcceno, priznajem. ali sta time hoecs da kazcs'.) PLLJRALISTA: Stvar je u tome da bi sc empirickom t\rdnjom o istorijskom postojanju moralnih gradana iii o moguennsti njihovog postojanja u dcmokratskom iii rcpublikanskom poretku. moralo precizno odrcditi sta sc tvrdi u varijantama I, 2. iii 3. TRADICIO;\ALISTA: Pretpostavljam ono pno. PLURALIST A: Ali time se podrazumc' a sa\Tscni konscnzus a time i potpuno odsustvo politickog kontlikta, zar ne'? c"ak i ako se zadovoljimo necim manjim od savrscnog konsenzusa. ne vidim verodostojne dokazc da je 0!10 prvo stanje stvari ikad postojalo u bilo kom sistcmu. osim mozda sasvim kratko vreme. TRADICIONALISTA: Do politickih kontlikata. medutim. dolazilo je oko sredstava a ne oko ciljeva. MODERJ\ISTA: Zar to nije bas teza koju sam vee pokusao da dokazcm'! (ak i ako pretpostavis da konsenzus o opstim ciljevima postoji u izvcsnim vremenima i na izvesnim mestima. to ne znaci i da se time eliminise politicki kontlikt oko toga u cemu se u specificnim slucajevima sastoji dobro svih. A takvi konflikti mogu biti veoma intenzivni. zar ne'?

PLURALIZAM I OPSTE DOBRO

PLURALIST A: Sada je mozda vreme da izrazim svojc bojazni. Na pocetku diskusije slozili smo se da prihvatimo predlog tradicionalistc da razgovaramo o relativno maloj i unitarnoj zajcdnici - nesto kao idealizmani polis. Sasvim mogu da zamislim da gradanin u maloj demokratskoj zcmlji. u kome je demos ogranicen. moze veoma lako da shvati u ccmu je opstc dobro, dobro svih, dobro polisa. Time nc mislim da filozofskih problema neec biti. vee samo da ee se malo potisnuti u pozadinu. I postojanjc opstcg dobra i mogucnost da veeina gradana tezi njcgovom ostvarcnju mogu izgkdati sasvim vcrovatni. Mi, mcdutim, nc zivimo u ~vctu malih republika. Ako

3114

pojmovi gradanskc vrline i opsteg dobra trcba ncsto da znacc u modernom svetu, moramo ih situirati u kontekst izuzetno vclikih dcmokratskih sistema. to jest u kontekst poliarhije i pluralizma koji te sistemc prati. Slazes li sc, tradicionalisto? TRADJCJO]'.;ALIST A: Do izvesne mere. Mogao bih da zakljucim da su poliarhija i pluralizam sustinski inferiorni u odnosu na polis. pa bi trebalo da ucinimo sve sto mozemo kako bi doslo do njcgovc obnove. Dajcs mt svc vise razloga da vise ccnim proslost i odbacim sadasnjost kao model za buducnost. PLURALIST A: Pa ipak se slazes da je transformacija dcmokratije u polisu u demokratiju savremene nacionalnc drzavc znatno izmcnila uslovc u kojima bi gradanska vrlina mogla da cgzistira. TRADJCJOJ',;ALIST A: Da. iako nisam siguran sta su za tcbc poskdicc tc transformacije. PLURALIST A: Te posledicc je izvanredno opisao Ruso u cseju Politi(:ka ckonom ija:
S\a politicka drustva sastavljcna su od drugih. manjih drusta\a r~l71icitog tipa. i S\ako od njih ima svojc intcrcsc i maksimc.. Volja tih poscbnih drusta\~1 u\ck sc rctlcktujc u dva odnosa: za pnpadnikc a~ocijacijc. to .JC opsta \olja: za vcliko drustvo, to jc privatna volja koja sc ccsto 1~pnljava kao ispra\na u prvom smislu i zla u potonjcm. ( 197X, 212-213 ).

0Ydc Ruso govori o jednoj protivrecnosti za koju. ctm se, ncma rcsenja: to je, ako hoces, Rusoova antinomija. Oduvek sam mislio da sc ovim odlomkom opovrgava citav projekt njegovog Dru.\'t1enog ugovora. Ta medusobna suprotnost dva Rusoova nacela, naimc. usmerava nasu paznj u na problem velikih pluralistickih sistema na kojc je ideja dcmokratije tek trebalo da sc prenese. Mala i homogena vrsta republike od koje se polazi u ovom Rusoovom delu vrlo brzo jc postala rclikt proslosti. Pozivati se na jedan zanimljiv istorijski relikt kao sto je San Marino nijc bas tipicno za moderni svet u kome danas zivimo. zar ne'? TRADICIO!\ALIST A: Ali svct dzinovskih drzava necc trajati vee ito. Ko zna'? Mozda buducnost demokratske ideje lezi u svctu mnostva drzavica kao sto je San Marino. U svakom slucaju. sta zelis da dokazes? PLURALISTA: Nadam se da mi dozvoljavas da svoju tczu ponesto prosirim. Hteo bih da malo idealisticki i. rekao bih. ncverovatno rckonstruiscmo istoriju. Vratimo se u klasicnu Atinu i zamislimo da jc pored muskaraca koji su bili punopravni gradani. demos obuhvatao i zene i strance sa duzim boravkom. Pretpostavimo cak i da je ropst\ o bilo ukinuto. pa su novooslobodeni !judi radili kao nadnicari na seoskim imanjima, po domacinstvima i drugdc. tako da su i oni bili gradani; drugim recima. prolctarijat jc bto dobio pravo glasa. TRADICIONALJSTA: Jedno si u pravu: ovakve idcje su potpuno ncverovatne i istorijski besmislenc.

385

PLURALJST A: Slazem se. Sad ipak hocu da zamislis kako ovo heterogeno telo atinskih gradana pokusava da ostvari svoje opste dobro. Koliko je to u ovakvom slucaju te:Ze 1 Zamisli sta treba uciniti da se dode do uverljivog dokaza o tome u cemu se sastoji dobrobit s1ih. TRADICIONALJSTA: Mogu da zamislim. PLURALJSTA: Sad hocu da zamislimo da se Atina, umesto da ostane u slaboj konfederalnoj vezi sa ostalim polisima. pridruzila svima njima i tako formirala grcki narod koji je od tada zivco u jcdnoj dr2a\ i. upradjaiuci sobom po demokratskom procesu. Zar nije onda normalno ocekivati da cc problem utvrdivanja sadrzine zajednickog dobra svih Grka postati nesravnje110 td:i? Zar to 11e bi dovelo do velikih nesporazuma i ostrih politickih ko11flikata medu 11jima'? TRADICIONALJSTA: Ti si ovim samo transformisao klasicnu Grcku u modernu nacionalnu drzavu, drzavu koja ponesto liCi na savrcmenu Clrcku. ali nikako na klasicnu. Ne vidim dokle nas je dovcla tv oja masta. MODERNIST A: .\1islim da nam je pluralista na dramatican nacin pokazao kako nije mogucc racionalno raspravljati ni o opstem dobru ni o mogucnosti postojanja moralno pozitivnih gradana ukoliko izricito iii precutno nc prctpostavimo da je 0110 sto je mozda intuiti vno verovatno za gradane u maloj u11itarnoj drzavi obima jednog grada. isto tako verovatno u modernoj poliarhiji. sa njenim ogromnim dimenzijama i znatnim drustvenim pluralizmom. PLURALISTA: Mene je prvobitno inspirisala Rusoova antinomija. Zamisli samo sta bi snaslo jednog Atinjanina punog vrlina u ovakvoj novoj drzavnoj zajednici. Na svoje iznenadenje, on shvata da je sve sto se smatralo ispravnim ponasanjem koje je zasluzivalo postovanje njegovih sugradana odjednom postalo neprilicno. On je voleo svoju Atinu, citavog zivota posvccujuci se njenoj nezavisnosti i bezbednosti. Na zasedanjima na Agori uvck se opredeljivao za dobrobit svih svojih Atinjana. Sada mu. medutim, kazu kako mora teziti dobrobiti ne samo Atinjana vee i svih ostalih Grka. Zbog cega, pita se on, a odgovor glasi: svi smo mi jedan narod. Ali, ja sam Atinjanin! - kaze on. Sta ja imam toliko zajednickog sa drugim Grcima, a jos manje sa Spartancima. da bih brinuo o njihovom dobru'? A onda. zasto samo Grci'! Zasto da ne brinem i o dobrobiti van'ara na nasim granicama iii o nasim vccitim neprijateljima Persijancima? MODERNIST A: Jedan stoik bi rekao da postoji i takva obaveza. PLLRALISTA: Ovakvim reagovanjem otkriva se koliko su neuhvatljivc granice zajcdnickog dobra. pa bih ja jos malo o tome. TRADICIONALISTA: Molim, samo ne opet o istorijskim cudovisnostima.

Opste dobro -

ali cije?

PLURALIST A: Zasad se ogranicavam na savremenu istoriju. Rusoovom antinomijom sugerisu se dva pitanja sa kojima se ~uocavaju moderne demo-

386

kratske zemlje. Cije opste dobro? Na koji na6n se ono mozc unaprediti? Prvim se postavlja moralni problem, a drugim politicki. Pogledajmo prvo pitanje. Koji zbir osoba zasluzuje da se njihovo dobro uzme u obzir pri demokratskom odlucivanju') Kad kazem ,uzme u obzir", mislim da se dobro svake pojedine osobe mora trct1rati na podjednak nacin. Kad govorimo o zajednickom dobru. opstem blagostanju iii distributivnoj (za sve podjednakoj) pravdi - na koga se to odnosi'J Ako jc ponekad tacno, kako tvrdi Ruso. da ostvarenje zajednickog dobra jednc grupe osoba (iii maksimalno moguce povecanje njihovog blagostanja iii. opet. obezbedenje distributivne pravde medu njima) moze naneti stetu zajednickom dobru drugoJ grupi osoba. treba li onda da dobro jedne skupine osoba ima prioritet nad dobrom drug:c skupine. I, ako treba, kop je to g:rupa i na kojim opravdanim osnovima') MODERNISTA: Mislis li ti ozbiljno da trcba pokusati da odgovorimo na ta pitanja'? PLURALIST.\: Ne. ali moj je utisak da vecina filozofsk1 orijentisanih autora koji raspravljaju o opstem dobru nc uspe\aju da prcciziraju na koju grupaciju. kolektiv ili zajednicu misle. to jest. nc kazu sta jc domcn opstcg dobra. Ponekad takodc prihvataju ncki prccutno definisani odgovor. a ponekad se. govoreci o domenu. pozivaju na neodredene i neomedene entitete kao sto su ,drustvo" iii .. konkretno drustvo". ;vledutim. ni tada nc specificiraju bilo kakve granice takvog konkretnog drustva. TRADICIONALISTA: Tvrdis li ti da sebi nikad ne mozemo dozvoliti da mislimo i govorimo na apstraktnom nivou? PLLJRALISTA: Svakako ne; ali mislim da se problem o kome govorimo ne moze re5iti primenom visoko apstraktnih kategorija. TRADICIONALISTA: U stvari. aristotelijanska i republikanska tradicija bile su prilicno specificne. Prema njima. javnost u pitanju cinile su osobe koje su gradani konkretne drzave. Prema tome. rclevantna zajednica (ne svidaju mi se tvoji izrazi .. grupacija" i ,.kolektiv") sastojala bi se od svih lica koja zive u takvoj konkretnoj drzavi. PLURALISTA: Da izbegnemo nepreciznost izraza .. drzava'" - a mi ovdc govorimo o modernim dcmokratskim zcmljama - tvoj odgovor bio bi da se domen na koji se odnosi opste dobro svodi na sve gradane konkretne zcmljc, zar ne'! TRADICIONALISTA: To izgleda razumno. PLURALISTA: Ali nije. Ako kao gradane smatras osobe sa svim gradanskim pravima, ukljucujuci i pravo politicke participacijc. dakle, one koji imaju puni status gradanina, tvojc resenjc je moralno proizvoljno. Moralno je proizvoljno, naime. iskljuciti osobe koje takav status ncmaju. ali cija dobrobit iii blagostanje neposredno zavise od odluka koje donosi uprava zcmlje. TRADICIONALIST A: Na koje iskljucene grupe mislis'? PLLJRALlSTA: Najmanje dve . .lednu cine lica koja :live u demokratskoj zemlji i koja su podvrgnuta njenim zakonima: na primer, dcca. strani radnici.

387

ostali stranci, cak i ilegalno useljeni, itd. Ne victim nikakav opravdan razlog da se o dobru ovih kategorija ne vodi racuna na isti nacin kao i o dobru odraslih koji imaju status punopravnog gradanina. TRADICIONALISTA: Ni ja. Na pocetku sam i rekao da rclcvantna Lajednica obuhvata sva lica koja zive u datoj drzavi. Ti si to oclmah suzio na kategoriju punopravnih gradana - sto ja nisam ucinio. Po meni, svaka osoba koja zivi u jednoj zemlji i koja je neposredno podvrgnuta njcnim zakonima, ima pravo da se njeno dobro trctira na podjednak naein kao i dobro svih ostalih u takvoj zemlji. PLURALISTA: Cenim ovo preciziranjc. Ali ni to rcscnje ne odgovara. Ono se ne odnosi na drugu znacajnu gupu: lica koja ne zive u zcmlji niti Sll podvrgnuta njenim odlukama. S ko_jim pravom 1110l:C1110, na primer, rcci cia, prosudujuci americku spoljnu i vojnu politiku tokom vijetnamskog rata. nijc trcbalo voditi racuna i o dobrobiti ViJctnamaca? Tako nesto mozc sc reci i u vczi sa procenom americke politikc u Ccntralnoj Amcrici, kaci jc rec o clobru tamosnjih naroda. MODERNISTA: Dozvoli mi dve primedbc. Prvo, nijedna vI ada nc trctira intcresc stranaca kao intercse sopstvcnih drzavljana - ukoliko ih uopstc i uzima u obzir. Tvoj moralni sud trcbalo bi cia sc ocinosi na svaku vlaciu i demokratsku i nedemokratsku? Vladc sc nc oslobadaju moraine oclgovornosti samo zato sto su nedemokratske, iako vccina !judi tu nc mozc bas mnogo uciniti. PLURALISTA: Slazem se. Ali mi ovde govorimo o demokratskoj vlaciavini. MODERNISTA: Drugo, izgleda cia si posegnuo za univcrzalistickim kriterijumima: ciomen zajednickog dobra ne moze biti nista clrugo - do sva ljudska bica, po nekima, citava svetska zajednica. No, zar tako ne podizes opet svoju argumentaciju na krajnje visok nivo apstrakcijc'? Bio bih vcoma razocaran ako zakljucimo da se domen opsteg dobra mora poklapati iii sa malcnom zajednicom grada-drzave iii sa krajnje beznadcznim i neprakticnim kantovskim univerzalizmom. Mora biti cia ime neceg i izmedu ta dva ekstrema. PLURALISTA: Nesto razumno izmedu mogle bi biti svc osobc na kojc ociluke imaju uticaja. Veoma se malo politickih odluka bukvalno tice svih ljudskih bica. MODERNISTA: Oclluka cia se zapocne nuklearni rat bila bi takva. PLURALISTA: Prema tome, oni koji bi takvu odluku doncli, trcbalo bi da uzmu u obzir posledice takvog rata po sva ljudska hiea. MODERNISTA: Bar kad je rec o takvim ocllukama mogli bismo preciznije odrediti ciomen: sva ljudska bica. Ali za sve drugc odlukc to uglavnom nijc moguce. Za neko savrseno resenje oni koji odlucuju na clemokratski nacin morali bi cia uzmu u obzir i najmanju sitnicu kad jc rec o efcktima, i to o efektima o kojima je nemoguce znati sve. A ako rcsenjc nije tako savrseno. onda je potrebno povuci neku opravdanu granicu oko tog tvog domena.
388

PLURALIST A: Ne znam nijedno potpuno zadovoljavajuce resen_1e za pro-

blem koji si postavio. Sumnjam i da postoji. Medutim, predlazem jos dva kriterijuma za odredivanje domena opsteg dobra. Prvo, bilo bi celishodno ustanoviti izvestan prag ispod koga su efekti tako neznatni da ih treba zanemariti. Uzmimo, dakle, da relevantan entitct cine sva lica na koja sc odluke mogu odnositi u znatnoj meri. MODJ::RNISTA: Kako odrediti prag ,znatna mera"? PLURALISTA: Mislim da je generalni odgovor nemoguc. Ocenu o tome trcba doneti u svakom konkretnom slucaju. Ali, zar domcn o komc govorimo ne ukljucuje i osobe koje jos nisu radene'? Takodc, entitet koji cine lica na koje deluje jedna odluka ne mora biti i entitet na koji tako isto deluje i neka druga odluka. Sledstveno tome, spccificni domcn opstcg dobra mo:Zc znatno varirati i u zavisnosi od matcrijc o kojoj sc odlucujc. MODERNISTA: Ne mogu zamisliti kako bilo koji politicki sistcm mozc ispuniti moraine zahteve koje ti ovim postavljas.

Moze li se pluralizmom i poliarhijom ostvariti opste dobro?

PLURALIST/\: To jc, razume se. drugi bitni problem: kako jc politicki moguce ostvariti opstc dobra iii mu sc bar pribliziti'? Monistickim teorijama 0 demokratiji, kao sto je Rusoova u Dru.~t\'C/10111 ugomm, polazi sc od dve prctpostavke u odgovoru na pitanje kako sc do opstcg dobra moze stici. Prvo, dejstva na osobe izvan drzavc mogu se zanemariti. Drugo, u izvcsnim uslovima moze se racunati da ce gradani ostvariti .. svoj zajednicki opstanak i zajednicko dobro" ( 1978. knj. 4, gl. l ). Ni jedna od ovih ocena, medutim. nije opravdana. Reci da, bez obzira na to koliko odluke vlade jedne drzavc stete ljudima izvan nje, opste dobra prestaje na granicama te drzave, jcdnostavno je apsurdno. x TRADICIOI\:ALISTA: Isto je tako neopravdano traziti od Rusoa da resi problem za koji do sada niko nije pronasao ostvarljivo resenjc.
X U svojoj Politi1'koj ekunonuji Ruso. u '>l\ ari. j<bno idcntitlkuJc problem. ali jc lljCgovo rcsenjc sumnjivo i on sc na njega nc vraca u Drn~IJ'elwm liRO\'om L odlomku odmah i?a napred navcdenog. on podseca da se .. opsta vol.ia. koja U\'Ck tcli ocuvanju Jobrobit1 i cclinc i svakog pojcdinog ucla. i koja jc izvor zakona - odnosi na svc pripadmkc dr7avc. kako u odnosu na njih same tako i u odnosu na lljU (drzavu). istovrcmeno predstav!Jaiuci pravilo La odredivanje pravednog i nepravednog". Mcdutim. odmah dodajc kako JC ,.\a.lno zapaziti da to pravilo pravdc. inace nepogrcsivo za sve gradane. mo7c hiti ncadckv atno kad jt: rec o strancima. Razlog je ocigledan. Volja drzavc u tom slucaju. iako opsta u odnosu na sve njene pripadnike. ne stoji vise u relaciji prcma ostalim Jr7avama 1 njihovim pripadnicima. vee La nJih postajc privatna i pojedinacna \olja koja svoja pravila praHlc crpi i/ zakona prirode. sto sc podjednako dobro uklapaju u ustanovljena naccla. Tada, naimc, vcliki grad-svet postajc politicko telo ciji je zakon prirode uvck opSta volja. dok su ra7nc dr7an~ i narodi samo njcgovi pojedinacni pripadnici" ( !97g. 212)

389

PLURALIST A: Cinjenica je da ga jc on ostavio neresenim. No, cak i ako to ostavimo nastranu, i druga pretposta\ ka takode jc ncopravdana. Polazi se od toga da se opste dobro odnosi i na S\ a lica u drzavi koja ncmaju status punopravnog gradanina. No, posto taba Jica nc ucestvuju u politickom zivotu, unapredivan_1e njihovog blagostanja zavisice od vrlint? - u stvarL od altruizma onih koji imaju pravo da ucestvuju. to jest od gradana. Mozda i nije pretcrano nadati se da cc !judi u politickom zivotu delovati na osnovu pobuda koje diktira prosveccno shvatanjc sopstvenog intcresa. sto. verujcm. ukljucuje i brigu za zajednicku dobrobit. Nije nerealno ni ocekivati da !judi deluju altruisticki u interesu onih sa kojima su duboko i intimno povezani ljubavlju i drugim pozitivnim osccanjima. Ali bi svakako bilo prcterano ocekivati od njih da u politickom zivotu budu ncprcstano altruistickt raspolozcni. MODERNIST A: Moram reci da JC u toj stvari Ruso ncdosledan. S jcdnc strane. po njemu. u dobroj republici veoma jc mali proccnat (punopravnih) gradana. Mislim na njegove hvale o Veneciji i Zencvi za koje kazc da su uzorne republike. iako je u njima vladala neznatna manjina. S drugc stranc. occkivati da ovi gradani na isti nacin vodc racuna o dobru ncgradana kao o sopstvenom dobru, u suprotnosti je sa RusoO\ im glcdistcm o motivima osobenim za gradansku vrlinu. Ne verujcm da jc mislio kako cc gradant te2:iti opstem dobru iz cisto altruistickih motiva. Njihova zclja da sc dodc do opsteg dobra zavisila jc umcsto toga od srccne koincidcncije u kojoj se prosveceni egoizam podudara sa blagostanjcm svih.9 PLURALIST A: To. pak, sa svoje strane podrazumeva da jc entitct gradana toliko homogen da interesi svih imaju tendenciju poklapanja iii u naJmanju ruku dopunjavanja, umesto sukobljavanja. TRADIC!Ol\:ALISTA: Mi ipak ne moramo prihvatiti ovu naizgled prctpostavljenu Rusoovu ravnodusnost prema pitanju sirinc demosa. Hajdc za trcnutak da ostavimo na stranu pitanje dejstava odluka na lica koja su izvan granica demokratske drzave. Zamislimo sad jednu svcobuhvatnu demokratiju u kojoj je svaki odrasli pojedinac i punopravan gradanin. Mozcmo Ii zato zakljuciti da bi dobrobit svih lica u takvoj drzavi bila na odgovarajuci nacin uzeta u obzir? Sto se dece tice, mislim da se mo:Ze pretpostaviti da ce sc
9 Upor. knj. 2. gl. 4. Dm.i"!venog ugomra. u ko.iuJ on pisc: .. Ohavczc koJc nas rovczuju sa drustvenom celmom .icsu ohavczc zato sto su uzajamnc i sto JC njihova priroda takva da. ispunp\ajuci ih. mi nc moz.:mo raditi za nekog drugog a da isto\ rcmeno n.: radimo i za sebe. Zasto jc opsta volja U\ek pravicna i tasto s\ i U\ck /eli.: srccu 'i\akomc. ako nc zato sto nema nikoga ko rec smki nc primcnju)e na scbc 1 ko nc misli o scbi dok glasa za sve"' ( 197R. 62). OvaJ odlomak preuzct JC bcz i?mcna iz 7cne\'.lliog ru/iopi.1a ( !97R. 62). Upor. i Dru.iiW'IIi ugovor. knJ. I, gl. 7. u koJOJ on pisc: .. (im sc 01 o mnosvo ujcdini u celinu, pojedinac nc moze naneti stctu jcdnom clanu a da i.;tn\Tcmcno nc naradnc i cclinu. a jos je manje moguce da nancse stctu cclini a da clano\ i ne l"ctc poslcdicc. Na taj nacin. duznost i intcrcs podjednako obaveZUJU dvc ugo\ornc !>tranc na u;ajamno pomagan)e. takn da isti ljud1 u ovom dvostrukom odnosu trcba da tc:h: kumbllllJYanJu S\ ih predno'itl kOJt: od tog L)dnosa zavise'" (55).

390

o njihovim interesima dovoljno pobrinuti odrasli. bilo neposredno kroz akciju paternalistickih vlasti zaduzenih za brigu o deci. bilo posredno - putem zakona koje donose gradani u cilju zastite dccc. PLURALISTA: Tvoji dodaci mogli bi pruziti odgovor koji bi vazio u maloj monistickoj drzavnoj zajcdnici. Medutim. kad su demokratske idcje pocele da se primenjuju na nivou nacionalnih drzava, mnogi gradani. s pravom. nisu vise racunali samo na status punopravnog gradanina kako hi zastitili svoje interese. Kako je istakao Tokvil. da bi zastitili i unapredili svoje interese. Amerikanci su. jos od 1832. godine. poccli da se udruzuju u ncbrojenc asocijacije. Pluralisticka demokratija iii. tacnije. pluralisticka poliarhija belaca-muskaraca. vee tada je stigla u Sjedinjene Drzavc. Time Je Tokvil osnazio glediste da u velikim dcmokratskim sistcmima obczhcdivanjc podjednakog trctmana svacijcg dobra zahtcva udruiivanjc. Na taj nacin, izglcda vcrovatno da je. ukoliko sc asocijacije lako fonniraJu i ukoliko hukvalno svi gradani imaju moguenost uclanjcnja u njih. odgcnarajueu zastitu in teresa svih gradana u prostorno vcoma vel ikim zemljama moguee ostv ariti kroz odluke vlasti. I nc samo dobrovoljnc asocijacijc vee i lokalne demokratske uprave. koje se mogu smatrati poscbnom vrstom a~ocijacija. takodc pomazu jednakom tretmanu interesa svih gradana. MODERNIST A: Uvek? PLURALISTA: Govorieu i o nekim teskoeama u vez1 sa o\im. Ali pno hoeu da prihvatite da u vizuri koju sam izneo, javno dobro ne mora uvck biti nekakav monolitni cilj koji moze iii trcba da realizujc jedna jcdina. suverena vladajuea struktura. Veoma cesto. naimc, .,javnost" sc sastoji od mnogo razlicitih javnosti. i svaka ima svoje sopstvenc intercse i ciljeve. To je bas ono cega se Ruso bojao: njegova antinomija bila je istovremeno i njcgova noena mora. Pa ipak. uprkos Rusou. u jednom demokratskom poretku na nivou prostrane zemlje, asocijacioni pluralizam kombinovan sa znatnom deccntralizacijom odlucivanja na lokalnom nivou. u stanju je da osigura podjednak trctman interesa gradana koji pripadaju tim razlicitim .,javnostima". U tom smislu se javno dobro moze ostvariti u pluralistickoj demokratiji. MODERNIST A: Prilicno optimisticka ocena. PLURALIST:\: Da, tako je. Da vas obojicu umirim. priznaeu kako ovo naizgled sreeno resenje pati od bar tri ozbiljna nedostatka. Prvo, njime se ne resava problem vodenja racuna o intcrcsima osoba izvan drzave iii zemlje. Moglo bi se reCi da te interese mogu stititi sami gradani. To se tada, kao moralno pitanje, moze ukljuciti u politicku dcbatu prilikom odlucivanja. Da to nije tako preterano ocekivati govori primer amcrickih kritika sopstvcne vlade povodom njene politike u Vijetnamu koja jc stetila civilima u toj zemlji. Slican primer su i zemlje Centralne Amerike. to jest kritike zbog ncgativnih posledica zvanicne politike SAD po situaciju u tom regionu. I pored svega toga bilo bi ncrazumno tvrditi da moralna osccanja punopravnih gradana predstavljaju punu garanciju da ce se pri dono~enju politickih odluka na odgovarajuei nacin uzimati u obzir interesi lica izvan zcmlje.

MODERNIST A: U samoj stvari, pretpostaviti tako nesto znacilo bi protivreciti jednom od osnovnih obrazlozenja demokratskog procesa: .. s\ ako JC sam najsigurniji cuvar svojih prava i intcrcsa"" (Dzon Stjuart Mil. za koga je ovaj postulat prcdstavljao ,onu elemcntarnu maksimu mudrosti koju svaka osoba koja je u stanju da vodi sopstvenc poslove moze ostvariti kad god je za to zainteresovana".)IO PLURALISTA: Cak i ako zakljucimo da se u sfcri politikc gotovo nikad nece u dovoljnoj meri uzimati u obzir intcresi stranaca, taj ncdostatak nijc nesto karakteristicno za pluralisticku demokratiju iii. uopstc. dcmokratsku drzavu. To je problem svih politickih poredaka, i demokratskih i nedcmokratskih. Posto on nije direktno povezan sa pluralizmom kao takvim. i posto smo konstatovali da ga je nemoguce rditi u bilo koJoi vrsti politickog sistema, mogu li da nastavim? TRADICIOJ\<ALISTA: Razume sc. Moram ipak rcci cia mi monisticka demokratija izgleda sve bolja i bolja. PLLRALISTA: U svom izlaganju nisam do sada nista skrl\ao. a t\o.ia idealizovana monisticka demokratija ne samo sto jc sVOJC ~poljasnjc mane hirurskim putem otklonila nego je i zbog s\og lica posctila 1 cstctskog hirurga. MODFRNISTA: Manje polemike, a vise razumnih argumenata. molim. PLLRALIST.-\: Da nastavim sa ncdostac1ma predlozenog rcscnja: drugi nedostatak odnosi se na osobe 11 ohiru zcmlje kojc su, po nasim prctpostavkama. punopravni gradani ukoliko su punolctni. Ali zamislimo da su neki gradani organizovani u udruzenja a neki nisu. U tom slucaju. sto S\ akako nije neobicno za demokratskc zemlje. gotovo jc sigurno da cc sc interesi organizovanih tretirati bolje nego intcrcsi ncorganizovanih. Dcsavace se 1 da se interesi ovih drugih i potpuno zanemarc u politickim odlukama. MODERNISTA: Ipak, nisu sve poliathijc u tom pogledu iste'? PLURALIST A: Nisu, naravno, ali je \coma vazno shvatiti da sc dcmokratske zemlje zaista znatno razlikuju po S\ojim konstelacijama organizacionog pluralizma. U nekim zemljama kao sto su Norveska i Svedska, najvaznije asocijacije u oblasti privrede - industrija, radnicki sindikati. poljoprivreda, potrosaci - istovremeno su i krajnje inkluzivne (to jest. obuhvataju gotovo sve zainteresovane pojedincc) i znatno centralizovanc. U takvim sistemima korporativnog pluralizma gotovo svako pripada nckoj organizaciji koja ucestvuje u ,nacionalnom pogadanju". Potpuno suprotno tome. u zcmljama kao sto su Britanija i Sjedinjene Drzavc, ekonomskc organizacijc ne obuhvataju veliki broj clanova i prilicno su decentralizovanc. tako da se u .,pogadanju' interesi neorganizovanih cesto izostavljaju. No. cak i tamo gde su ekonomske organizacije veoma inkluzivne. one obicno ne govorc u prilog neekonomskim interesima, a vecina gradana ima i druge intcrese, a
10 Mil 1958, 44. Bilo bi u skladu sa MilO\ Jill politJcknn pogkdima dopulllti ll.JCgmu fonmdaciju kako bi se mogla specificno primcniti na zenc bo 1 na muskarcc.

392

nc samo ekonomske. U ovom pogledu razlike u organtzacwnun resurstma ogledaju se u razlikama u uticanju na odlukc. TRADICIONALISTA: Zasto ne pros iris nacclo ukljucenosti ( inkluzivnosti) na organizacije'? I kao sto se slican ncdostatak u monistickoj dcmokratij i moze otkloniti ukljucivanjem svih punolctnih gradana u demos. tako jc 1 u pluralistickim demokratijama mogucc obczbediti pravo svim gradanima na manje-vise podjednak pristup organizacijama. PLLJRALISTA: Sta se ovde dogada? Kad ja ukazujem na nedostatkc pluralizma, ti skacd u njcgovu odbranu. Medutim. ne verujcm u promenu t\ og stava. U svakom slucaju, jedan problem sa tvojim resenjcm jc u tome sto cak i da je smko organizovan, tako da nijcdan intcrcs nc ostane van proccsa odlucivanja, to jos uvek ne znaci da ce dobrobit s\akog pojedinog gradanina biti podjednako uzct u obzir. TRADICIO!\:AUSTA: Zasto nece'! PLURALISTA: Menjamo li mi to strane') ldejom pluralisticke dcmokratijc postavlja se fundamcntalno pitanje kojc zastupnici monistiekc dcmokratijc kao sto si ti mogu da izbcgnu. Trcba li traziti politicku jcdnakost izmcdu pojcdinih gradana iii podjcdnak uticaj na donoscnje kljucnih odluka inm:du orguni::.acija'? Nacclo podjednakog uzimanja u obzir S\ ih in teresa odnosi Sl' na pojedincc a nc na organizacije. a to je slucaj i ~a nacclom jednaku...,ti prilikom glasanja. Ako bi neka asocijacija sa pet hiljada clanova imala isti uticaj na kolektivne odlukc kao i ona sa pcdcset hi Ijada. od jednakosti pri glasanju ne bi ostalo nista. Ako. naime. broj gradana u svim asocijacijama nije isti, podjednak uticaj svih asocijacija nuzno bi doveo do ncjednakosti u uticanju medu gradanima. Pa ipak. broj gradana nikad nije isti u svim asoci_)aCIJ ama. MODERNIST A: Da li bi se dilema izbegla ako osnovicu predstavljanja u zakonodavnom telu cine funkcionalne a nc teritorijalnc grupe'.) Esnafski socijalizam jc nekada eksperimentisao slicnim prcdlozima. PLLRALISTA: Esnafski socijalisti dvadesetih godina. kao sto jc Dzordz KoL bili su pretece pluralisticke levice u vreme dominacije monistickih vizija centralizovanog socijalistickog ekonomskog i politickog porctka. Nazalost. medutim, ni oni a ni ostali zastupnici funkcionalnog prcdsta\ ljanja nisu nikada uspeli da izbegnu ovu dikmu. IIi cc. naimc ... parlament industrijc'" koji cine ekonomske asocijacije u tom slucaju krsiti nacelo jednakosti gradana pri glasanju. sto pristalice funkcionalnog predstavljanja nisu uspelc da obrazloze. iii ce ta jednakost nekako biti odrzana: ipak se cini da bi to zahtcvalo da snaga jedne asocijacije u parlamcntu bude dircktno srazmerna broju lica uclanjenih u nju. No, u tom slucaju nc vidim zasto bi funkcionalno predstavljanje bilo mnogo superiornije u odnosu na tcntoriJalno. Ra7lieito mozda, ali bas superiorno? Ne. U samoj stvari, u sistcmima kurporativnog pluralizma - iii, ako hoces, demokratskog korporativizma - raz\ ijenim u skandinavskim zemljama, taj problem postao jc jos uocljiviji. Tamo je znacajan stepen kontrole kljucnih ckonomskih odluka. koje prema kon393

vencionalnoj demokratskoj teoriji ostaju u nadlcinosti predstavnika gradana u parlamentu i kabineta ministara, prenct prakticno na neku \Tstu neizabranog parlamcnta industrije, ili funkcionalno zakonodavno tdo, koje se sastoj i od sefova najvecih organizacija. Prema prorockim recima Stajna Rokana kojima je opisivao Norvesku, ,numericka demokratija i korporativni pluralizam znace: glasovi se racunaju ali izvori (snaga) odlucuju". (Rokan, 1965. 105). TRADICIOI"ALISTA: Zaista pocinjem da se cudim kako mozcs misliti da je pluralisticka demokratiJa superiorniJa u odnosu na monisricku~ PLURALISTA: Znam koliko je privlacno lllisliti da mozemo resiti problcme pluralizma eliminisanjem organizacijskog pluralizma i ponovnim uvodenjem ideala. institucija i prakse momstlckc demokratijc. Ali ako zelimo da ocuvamo sistem vladavine na nivou nacionalne dr:la\ c iii zemljc. od toga moramo odustati. Da se unisti pluralizam hio bi potreban autoritarni rczilll koji bi u tom smislu morao upotrcbiti izuzctno snaznu prinudu. Mml!Stii:'ki sistcm jc ideal koji odgovara autoritarnom rczimu; on ne mozc biti ideal Jcmokratama. Bilo kako bilo. modernc demokratc moraju zato biti i pluralistc.

*
Ova rasprava ostavlja nam tri pitanja. Prvo, o 1~ijem dobru trcha vod1ti racuna kod odredivanja pojma zajednickog dobra? Odgovor svakako mora da glasi: kod kolektivnih odluka u obzir treba uzeti dobrobit svih lica na kojc one znacajno uticu. Jasno je, mcdutim, da primena tog rcscnja u praksi izaziva ogromne teskoce usled postojanja pluralizma u samim dcmokratskim zcmljama, zatim meau takvim zemljama, kao i uslcd postojanja osoba izvan dcmokratske zemlje na koje se odlukc donete u tahoj zemlji itckako odnose. Drugo, kako se zajednicko dobra mozc najboljc ustanoviti pri donosenju kolektivnih odluka'? I ovde pluralizam komplikuje proccs iznalazcnja zadovoljavajuceg resenja. lako smo zakljucili da je demokratski proces najbolji nacin za donosenje obavczujucih kolektivnih odluka. cinjenica je da politicko drustvo velikih razmera tkonkrctnije, zemlja) podrazumcya i postojanje raznovrsnih asocijacija i politickih jedinica ili tipova jedinica, i da ~vaka od njih mozc isticati da je ba.\: una prava dcmokratska jedinica. a mozda i )edina takva jedinica, za donosenje kolektivnih odluka u konkrctnoj stvari. Kako onda odluciti koja je jedinica iii tip jedinicc ovlascena na donoscnjc ovih odluka'? Do delimicnog odgovora dosli smo u 14. pogla\ lju i o n.Jcmu cu nakratko govoriti i u sledcccm. Trecc pitanje za koje je odgovor krajnjc ncizvesan glasi: 11 t'emu se sasruji materijalna sadrzina opstcg dobra'? I u 0\0m sluca_1u sc odgovor komplikuje cinjenicom postojanja pluralizma u dcmokratskim zcmljama, u kojima raznolikost ponekad do najvece mere svodi na minimum zajednickc inten::se, a po nekim misljenjima ih cak i sasvim ponistava. U slcdccem poglavlju prikazacu zasto je, po mom misljenju, ovaho glediste i pored svoje primamljivosti pogresno.
394

POGLAVLJE 21.

OPSTE DOBRO KAO PROCES I SADRZINA

Rasprava vodena u prethodnom poglavlju primorava nas da potrazimo moguca rescnja. Ako podemo od toga da je asocijacioni pluralizam ncizbczan u demokratiji na nivou zemlje. zatim da jc nuzan i pozeljan u demokratskim zemljama velikog obima i da, i pored toga. nije u stanju da obczbedi da se javnim odlukama postigne dobrobit svih - mugu li se nedostac1 tahog pluralizma ublaziti ako ih je vee ncmoguce otkloniti.

POVRA T AK

IZGUBLJE~O.J

TRADICI.JI

Po misljenju tradieionalista. soluciju trcha traziti u ozivljavanju ran1_1c koneepeijc gradanske vrline i opstcg dobra koju nalazimo kod Aristotela. kao i kod autora koji je nazivaju .. republikanska tradicija".:' U tom duhu ponekad se nagovestava. iako ccsce samo precutno. da jc jednom davno postojalo negde zlatno doba gradanske vrlinc u kome su sc javni poslovi uglavnom obavljali uz opstu posvcccnost zajednickom dobru. Vremenom je ipak verovanje u takvo dobro splasnulo i cak ncstalu. pa su ga zamenili egoizam, radikalni moralni relativizam. poziti\ izam 1 drugc koncepcije suprotne verovanju u zajednicko dobro. Zastupnici ove ideje ne slazu se oko toga kada je i gde ovo ..zlatno doba" postojalo i kada mu je dosao kraj. Po misljenju Alisdera Mckintajra, aristotelijanska tradicija izdrzala je u Evropi nekih .. osamnaest iii dcvctnacst stotina godina posle Aristotela", kada je .. u modernom svetu pocelo sistcmatsko suzbijanJe klasicnog pogleda na ljudsku prirodu. a time i dokrajcivanjc velikog dela onoga sto je bilo bitno za moralnost" ( 19~4. 165 ). Pokok, sa svoje stranc, kaze da jc ova tradicija trajala duze. Iako pocctkc modernih
1 U tckstu ovog poglavlja koristio sam ncobJavlJcni rcfcrat .lana Sapmt .. 8cldkc o
rcpuh/ikanskom iJmlu u amcric'koj JWiitici. isroriii i polith'/..oJ rconji" r liJS~i.
JC

2 0 aristotclovskoj tradictji vrline vidi narocito - Mckintajr ( 19X4i: mcduttm. '<~inn UOCiti da SC. prema njegovom prikazu. U homcrO\'-kOlll drUSI\'U, U ,\tint I kod .\rt<,tntci:l. dobar Zivot i dobar gradanin razlikuju nc prema t'rlini u Jcllntnt. vee po l'l-linama. u nmuzmt. S!O izmedu OStalog podrazumeva cast. pravJu. hrabrost i uzdrianost. (0 vrlmama kad JC rcc o Atini. \tdi. na primer. stL 135 i daljc). 0 republikanskoj tradiciji- upor. raspra\U u 2. pogla\ lju ovc knjigc i tamo iznete navodc iz deJa \'ucla i Pokoka,

395

republikanskih ideja nalazi u Aristotelu i njcgovoj tradiciji u Srednjem veku. on misli da su te idcje svoju najvazniju kristalizaciju dozivele u gradanskom humanizmu Firence, .. pa je na taj nacin stvorcn znacajan deo izvorista kasnijcg evropskog i americkog shvatanja politike"' ( 1975. 84). Za Gordona Vuda, pak, .,Z:rtvovanje individualnih intcresa jcdnom veccm dobru celinc formiralo je sustinu republikanizma i iznedrilo kod Amerikanaca idealisticki cilj njihove Revolucijc ... Ova republikanska ideologija jc stvorila i oblikovala konccpciju Amerikanaca o tome kako trcha strukturno organizovati i sprovoditi u delo njihovo drustvo i politiku" ( 1969, 54). Zato se ponekad ocekuje da zakljucimo kako jc ncophodno da odbacimo modcrnizam i vratimo se aristotelijanskim iii republikanskim uvcrenjima tog zlatnog doba. lako se ovakav zakljucak ccsto samo nagmcstava. Mckintajr ga je izrazio sasvim prccizno: ,Moderna sistematska politika, bcz obzira na to jc li liberalna. konzervativna. radikalna ili sociplisticka. mora jednosta\110 biti odbacena sa tacke stano' ista potrcbe istinskc odanosti tradiciji vrlina: moderna politika. naime. sustinski. u s\ojim institucionalnim formama. sistcmatski odbacuje tu tradiciju" ( 255 ). Autori koji nas pozivaju da se vratimo starijoj tradiciji politickc ,rJine i opsteg dobra. mcdutim, nc pruzaju nam ni najmanje dokaza o tome da jc sa\Temcni politicki zivot u demokratskim zcmljama manjc moralan i pristojan iii da su osobc angazovane u javnom zivotu manjc odanc sluzer~ju jamoj dobrobiti. no sto jc to bio slueaj tokom vekovne dominacije intelektualne tradiciJC koju oni opisuju. Sve o cemu oni govorc prcdstavlja opisc izvesnih aspckata moralnih i filozofskih glecmra relativno malog broja istaknutih licnosti. Pri tom ne pokazuju, niti to pokusavaju. da dokazu kako je u pcriodu o kome govorc politicki zivot bar malo bio uskladen sa idcalima otclotvorcnim u ,.tradiciji'". a jos manje da su pri tom bili zadovoljcni izuzetno uzviscni kritcrijumi kojc oni podrazumevaju. U stvari. ni jedan od autora kojc sam pomenuo i nc tvrdi da je politicki zivot u proslosti bio pod nekim vccim uticajcm ovog ideala. Vud Mekintajr cak izricito odbacuju ovakvo tvrdcnjc..'
3 Vud sc nt:posrcdno nadovczujt: na moj tekst u ovom pogla\lju. opisujuci rcpuhlikansku idcologiju kao .. viziju kop jc toliko daleko od stvarnosti i tako 'uprotna onome sto se u Amcrici dogadalo u proslom vcku. da je samo to bilo do\oljno da od RcH1lucijc nac1111 \Cliki utopijski pokret u amcrickoj istoriji. Do 1776. godinc Rc\olucija .JC \Cc' pn;d-;tm ljala konacn i pokusaj i. s ohzirom na prirodu amcrickog drust\ a. mozda cak o(:ajn ick i pokusaj mnogih Amcrikanaca da ostvarc tradicionalni id~:al Komonvclta - jcdno korporati\ no dru~t\ll u komc bi zajednii:ko dohro hilo jedini cilj vladavinc. (Loc ut.). Mckintair odbacujc prctpostavku da .JC sporazum Atinjana o tome sta jc ideal dobrog C\l\ cka i dobrog grallanina do' co do sporazuma o 1ajcdnickorn dobru .. ,jcr ncslagan]c o moralnim 'ta\ ovima u pctom 1 c<.::tvrtom veku nc nastaje samo zbog jednog sklopa vrlina koji JC suprohtm ljcn drug(>111 sklopu. Do njcga mozda cak 1 ccscc dolazi uslcd kocgzisllranja ri\ alskih shvatanja o jcdnoj tc Jst\l.J vrlmi. Priroda pravdc ... jc prcdmet bas takvog nc,pnrazuma"' (I 9>14. 133-134 ). Ni u J1akiimeliiun.lk()/n lrCIIulku a ni na drugom mcstu. koliko 7nam. Pokok ne tvrdi da jc politicki zivot u Fircnci. Engleskoj iii Amcrici ikad h10 hli;u ideal a ''/'ere ci>ilc.

396

I tu su sasvim u pravu. Na kraju krajcva. predmct Makija\clijevog Vladaoca bio je politicki zivot Italije njcgmog vremena. Konfrontiranjc politickih ideala sa politickom stvarnoscu bilo je za njegove savremenike sokantno. Po nekim misljenjima bio je to sok od koga se aristotelijanska tradicija nikad nije sasvim oporavila. Kad bi se lamentacije zbog opadanja iii iscezavanja aristotelijanske i republikanske tradicije tumacile striktno u granicama dokaza kojima raspolazu teoreticari, otkrilo bi se da se one odnose samo na izn:sna gledi\ru u vrlini i zajednickom dobru koja su medu iz\csnim elitama nekada i ncgdc vise preovladivala no sto je to, na primer. bio slucaj (kako sc twdi) tokom proslog veka. No, ako takva gledista nisu u nekoj znatnijoj meri proizvcla standard ponasanja u javnim poslovima koji bi bio visi od doskora vladajuceg, ima malo razloga da se zali za njihovim ncstankom. Mozda je cak moguce da bi restauracija jedne politicke idcologijc koja jc tako slabo bila intcgrisana u realan politicki zi\ot nancla \ i~c stete zamaglji\ anjcm tc rcalnosti. no sto bi bila pozitivna u unaprcdivanju graoanske vrlinc. I ako smo mi danas manje od savremenika Makijavelija sokirani njegovim spisom, to nijc zato sto jc politicki zivot u savremcnim dcmokratskim zcmljama Jo;iji no sto jc bio u italijanskim gradovima-drzavama - po mnogim misljcnjima on je daleko pristojniji i orijentisaniji ka ja\nom dobru danas - \CC zato sto smo. naviknuti da razlikujemo politicki zivot u idealnim drzavama od politickog zivota u realnim. manje skloni da velom idealizacijc prekrivamo politiku u svakodnevnom zivotu.

POVRATAK MALO.J ZAJEDNICI

Kako bi izgubljene tradicije aristotelijanizma iii rcpublikanizma moglc da se povrate. zajedno sa .,zajednicom"' i zajcdnickim vrednostima, nije uopste jasno. Stremljenja teoreticara u ovom pravcu tesko da predsta\'ljaju resenje. Ja, medutim. ne vidim neki moguci predlog u tom smislu. Po jednoj sugestiji. trebalo bi ponovo uspostaviti zajcdnicu malih razmera. To je ocigledno Mekintajrova solucija. On govori o analogiji nascg modernog perioda sa .. epohom propadanja Rimskc carC\inc i njcnog srljanja u Mracno doba", kada su. umesto da .,podupiru rimski imperium. muskarci i zene dobre voljc ... prcgnuli - ccsto i ne znajuci u kakav se poduhvat upustaju - da stvaraju nove oblike zajednicc u kojima ce moral i gradanska vrlina moci da se odrze u nastupajuccm dobu van arsn a i mraka. Ako je moje poimanje nasih danasnjih uslova u pogledu morala tacno, onda moramo zakljuciti da smo i mi danas na prekretnici. Zato Je u ovoj fazi potrebno izgraditi lokalnc forme zajednica u kojima cc bit1 moguce kroz intelektualni i moralni zivot prczivcti mracna su vee sa nama." (263 ).

Medutim, kakve bi mogle biti te nove forme i kako do njih doci, on ne otkriva.4 Izgraditi sigurno mesto za manje zajednice usred oluja i bura modernog i postmodernog doba privlacna je vizija. I ja se sa njom slazem (upor. DaL 1967). Ali kao resenje problema zajednickog dobra, ta vizija trpi od najmanje dve velike mane. Prvo, u savremenom svetu najelementarnije uslove za dobar zivot ne mogu pruziti one politickc zajednicc koje su dovoljno male da mogu biti homogene i, na taj nacin, bez razlika u interesima (konsensualne ); s druge strane, jedinice koje su dovoljnc da obezbede bar nckc od tih uslova. gotovo uvek su isuvise velike da bi bile homogene i konsensualne. Ako bi sc zbog malih dimenzija zajednice prcdmct zajcdnickog dobra njenih clanova nuzno ogranicio na tri\ijalna pitanja, problcmima koii su predmet ovog poglavlja ne bi bile potrebne protivteze. \llcdutim. politicka zajednica dovoljne velicine da njen politicki zivot posranc bitan za njene gradane, najverovatnije ce biti i zajednica one velicinc u kojoj postoji i citav niz asocijacija; u tom slucaju -- cega sc bo_jao i Ruso - njeni gra(tani cc razlicito misliti o sadrzini opsteg dobra i politickim odlukama koJima sc do njega moze doci.' Drugo, cak i kad bi vecina !judi u demokratskim zemljama zivela u manjim. demokratskim. homogenijim i jednodusnijim zajednicama. jos U\ ek bi bilo potrebno suociti se sa svim onim problemima povczanim sa 1dcjom opsteg dobra, o ko_jima je bilo reci u prethodnim poglavljima. koji su karakteristicni za sire politicko drustvo u kome takve zajednice postoje. lz razloga o kojima je bilo rcci u 15. i 16. poglavlju. transformacije do kojih je doslo zbog ,prenosa" demokratije u daleko vece razmcre nacionalne drzave, najverovatnije ne mogu promeniti svo_i pravac. U svetu gusto naseljenom kao sto je nas. svetu koji svc vise postaje uzajamno zavisan od komunikacija, putovanja, tehnologije, privrednog zivota i zajednicke pretnje nasoj zivotnoj sredini i neprestane opasnosti od nuklearnog unistcn_ja, nezamislivo je pretpostaviti da se politicki zivot mozc odvijati iskljucivo u malim i autonomnim zajednicama. Da bi se i same takve male zajednice sa svojim vrlinama mogle odrzati, potrebna je podrska i zastita vecih i cak gigantskih sistema. Zato ce mnoga bitna pitanja koja se odnose na blagostanje stanov4 lstini za volju. trcba konstatovati da on u '' OJOJ bclc"ci na kraiu drugog itdanJa rada Posle Jr/ine kaze da njegcl\'U .,knJigu trcba l:Jtati kao rukopis kuj1 JC JOS u rroccsu rada"' ( Mckintajl" 19~4. 27X ). Moguce jc i da Mckintajr verujc kako niic duznost filozoh1 da predlaze rcalno izvodl_ii'e programe ostvarenja dohrog drustva. 'i L.: jednom svom ranijem radu prcdlozio sam citic od 50.000 do 200 000 kao mogm'i obim politicke zajcdnicc u SJcdinjcnim Drzavama. dO\ olJno male da omoguci dclotvorniu rcalizaciju statusa gradanina, i dovoljno \Ciikc da zadri.i ov!asccnja u prilicno sirokoj obLbtJ znacajnih pitanja. kao S(O Sli obrazovanjc. stambcna izgradnj<J. saobracaj. zdra\S(Vll. JllanirallJC. rrivrcdni raZ\t1j i sl. (Dal 1967). lako su ove cifrc u i;,csnOJ mcri proizvoljm:. sto JC zajcdnica mania to jc. obicno. veca vcrovatnoca da ova 1 druga pitanJa budu u nadlcznostJ \CCC i obuhvatnijC (,inkluzivnijc") jedinice.

398

nistva svakako morati da se resavaju u okviru politickih sistema koji su daleko veci i obuhvatni.Ji od male zajednicc. A za te velikc sistcme i daljc ostaju otvorena sva pitanja kojima smo poccli. to jest. cijc interesc (dobro) treba uzeti u obzir pri donosenju demokratskih odluka? I. tako isto. kako se, i da li sc uopste, zajednicko dobro u ovakvim zajcdnicama moze postici demokratskim postupcima? Koliko god. prema tome, bila korisna ideja o stvaranju mal!h zajednica. njom se ne resavaju osnovni problemi same idejc zajednickog dobra.

MENJANJE EKONOMSKIH STRUKTL'RA

Mogu li sc, mozda, raznolikost i sukoh1 intcrcsa. takn karaktcristicn1 za dcmokratskc politicke porctke, rcsiti fundamentalnim promcnama ll ckonomskom porctku, kao sto je prelazak privrcdnih prcduzcca u javno iii drustveno vlasnistvo. na primer') Ovakvo glediste. iako ce->to zastupano narocito mcdu socijalistima. takodc mi izglcda pogresno. Prclazak sa ,.privatnog"" na .. drustveno" IIi ..javno'" \ lasnistvo nc mora da znaci i smanjenjc broja i sammtalnosti organizacija u jcdnoj zcmlji. i to cak ni kad su u pitanju princdna prcduzcca. da se i nc govori o drugim vrstama. Odlucujucc pitanjc nijc da li su prcduzcca privatna iii drustvena, vee da li je, i u kojoj meri. odlucivanjc dcccntralizovano, to jest koji je stepcn autonomije dozvoljcn preduzecima. Ovaj clement izgleda da je teorijski nezavisan od oblika svojine. pa. prcma tome. od ,kapitalizma"' i ,,socijalizma" kao takvih. Privrcda sa privatnorn ~vojinom moze ali i ne mora biti strogo centralizovana: soc1jalisticka privrcda mozc biti veoma centralizovana, ali kao sto primer Jugoslavije pokazujc - 1 nc mora biti takva. :V1o:Ze se, medutim. reci da se pomenutom transformacijom oblika svojine nuzno otklanjaju iii, u svakom slucaju. bitno smanjuju sukobi intcresa karakteristicni za kapitalizam. Posto gradani. naime. imaju vise zajcdnickih interesa a manje onih koji im se sukobljavaju, lakse im je da se okupc oko javnog iii zajednickog dobra. Na taj naein bi elva problema kojima se bavimo u ovom poglavlju mogla biti rcscna. bar kad je rce o narodu u pojedinoj zemlji. lako mislim da ova teza ima pozitivnih strana. ipak vcrujcm da ona ccsto izaziva iluzorna occkivanja u poglcdu obima u komc socijalisticki porcdak moze smanjiti politickc i ekonomske kont1iktc i postici harmoniju. Pre svega, nisu svi konflikti samo ekonomski. Naprotiv. oni najuporniji odnose se na pitanja religije, rase, nacionalnosti. ctnickc pripadnosti. jezika, regionalne lojalnosti, itd. Takvi konllikti mogu biti zasnovani i na ideoloskim poglcdima, etnickim nacelima i nacinima shvatanJa svcta i dclovanja u njemu. Pored toga, u decentralizovanom ckonomskom porctku bez obzira na to postoji li u njemu drustvena svojina iii ne. intercsi tezc cia se vezuju za posebno preduzece iii privredni sektor. pre nego za neki apstraktni
399

pojam opsteg dobra. Jugoslavija danas pruza obiljc dokaza za obc ovc postavkc. U stvari. nije ni malo dalcko od istinc rcei da ni u jcdnoj dcmokratskoj zemlji sveta, sa izuzetkom Indijc. ja\ nost nije \ ise podeljcna neg11 sto je to slucaj u danasnjoj .lugoslaviji. Ako bi nam bio potreban !aboratorijski ogled o tome koliko malo drustvcna svojina nad sredst\ ima za proizvodnju moze. sama za sebe. doprineti integrisanju raz!icitosti i stvaran.Ju jedinstva, onda nam Jugoslavija u tom pogledu nesumnjivo sluzi kao najbolji pmner.

ODUSTAJANJE OD TRAGA~JA: DRUSTVENI I KUL TURNI RELA TIVIZAM

U plura!istickoj zemlji cak i sa umcrcno slozenim drustvom, to jest u bilo kojoj sa\Temenoj demokratskoj zem!ji. tesko je. kao sto smo vidcli. tako tacno odrediti pojam ,zajcdnickog dohra ... da to mozc poslu/iti kao smernica u donosenju kolektivnih odluka. L' najmanju ruku. mol:e sc rce1 da su sva tri termina - ,konkrctno dobro .... .zajcdnicko .. i .. dobro .. - problematicna . .Jedna od altcrnativa mogla bi biti odustajanjc ocl pokusaja otkrivanJa sadrzine ::ajednidog dobra. ili sklopa opstih dobara. ukoliko sc odnosi na sve !jude i celokupan opseg i domcn kolcktivnih odluka. i umesto toga tragati za dobrom !judi u okviru razlicitih sfcra kolcktimog odlucivanja. L svom radu Sfere pravde ( 19R3) !'vtajkl Volser prccllazc bas takvo rcscnjc. No. treba reei da problem kojim se on bm i nije .. zajednicko dobro" kao takvo. vee .. distributivna (to jest, podjednaka) pravda". Mcdutim, posto se u svakoj raspravi o zajednickom dobru pominjc pravda kao jedno od kljucnih dobara, njegova tcza se neposrcdno odnosi na pitanja o kojima jc rcc u ovom poglavlju. Podjednako raspodeljcna pravda. kako istice ovaj autor. odnosi sc na raspodelu materijalnih dobara. Zivot u zajednici omogueuje da se mnoga ovakva dobra na ovaj iii onaj nacin dodcljuju clano' ima zajednice: izmedu ostalog. to su: osiguranje. socijalna pomoe. novae. roba. rad, slobodno vrcme. obrazovanje i politicka moe. Raspodela ovih dobara zato jc podvrgnuta moralnim preduslovima koji cine osnovicu distributivnc pravdc (6, 63 i dalje). Nekoliko aspekata Volscrovog argumcnta posebno su relevantna za probleme u ovom poglavlju. Prvo. dobra kao sto su ona pomenuta. po njcgovom misljenju cine razlicitc sfere distributivnc pravde. Ono sto je podobno kao kritcrijum za raspodelu jednog drustvenog dobra. na primer novca. nijc podobno i u slucaju nekog drugog, na primer politickc moei. Sledstvcno tome. eventualna opsta nacela raspodele koja bi vazila za svc sfere uglavnom su lisena svakc sadrzine. U stvari, ncma pojcdinacnog standarda kojim bi se mogle odmeravati sve pojcdinacne raspodclc. Postojc. mcdutim. odgo-

400

varajuei standardi za ,svako drustveno dobro i svaku distributivnu sferu u svakom konkretnom drustvu'" (str. 10). Drugo. standardi koji odgovaraju nekoj konkretnoj sferi u potpunosti su izvedeni iz .. drustvenih znacenja'" koja vladaju medu ljudima kojih se ti standardi ticu. ,Distributivni kriterijumi i aranzmani sustinski se odnose nc na dobro kao takvo. vee na drustveno dobro. Ako razumemo sta je takvo dobro i sta ono znaci za one za koje ono predstavlja dobro. razumeecmo i kako. ko, i iz kog razloga, takvo dobro treba da rasporedi. Svaka raspodcla je pravedna ili nepravedna u odnosu na drustvena znacenja dobara koja su u pitanju" (str. 9). Prema tome, ne moze biti raciona1nog pozivanja na neku ,visu" fonnu obrazlaganja nacela raspode1e. kao sto su razumnost. drustvcni ugovor, priroda. prirodno pravo. intuicija iii postupak. Najvisa instanca u svemu tome je drustveno znacenje. ,Pravda je ukorenjena u poscbnim shvatanjima mcsta. zas1uga, profesija. stvari svih vrsta - sto svc cini zajednicki nacin Z:i vota. Prcncbregnuti ta shvatanja uvek znaci raditi nepravedno'" (str. 3 14 ). Treee. Na osnovu ovoga proizlazi da je pravda ( i u toj mcri i zajcdnicko dobro) kulturno relativna. to jest da zavisi od date kulture. Ona jc spccificna ne samo kad je rec o njcnoj konkrctnoj sferi. na primer o novcu iii moei. vee j ll Od!10SLI na \Teme, mesto. istorijsko iskustvo i kulturu konkretnc grupe ljudskih biea. ,Svaki opis sadrzinc distributivne pravde jc lokalni opis" (str. 314). Valccr nima1o nc suzava posledice svog kulturnog relativizma. Iz njcgove perspektive bi cak i tradicionalni indijski sistem kasti i privi1egija bio pravedan ako bi ,.shvatanja koja vladaju seoskim zivotom zaista bi1a shvatanja svih'" (str. 313 ). 6 Cetvrto. Volser daje i odgovor na kljucno pitanje: 6je misljcnje o drustvenom znacenju jeste (iii treba da bude) odlucujuee'? Na koje drustvenc grupe treba gledati da bismo ustanovili sadrzinu drustvenih dogovora kojima se definise pravda'? Njegov odgovor je: .. politicka zajcdnica". Politicka zajednica ,nije samodovoljan distributivni svet, jer je samo citav svet samodovoljan distributivni svet... Pa ipak. politicka zajednica je najpribliznija svetu zajednickih znacenja. Jezik. istorija i kultura javljaju se u takvoj zajednici udruzeni (i to intenzivnije nego u bilo kom drugom entitctu) da bi proizveli kolektivnu svest" (str. 28). Za njega pojam ,.politicka zajednica" preciznijc znaci ,gradove. zemljc i drzave u kojima je. tokom duzeg vremena, oblikovan sopstvcni unutrasnji zivot" (str. 30 ). I bas u ovom neodredenom pojmu, po mom misljenju. nalazi sc jedan od mnogih nedostataka Volserove teze. Kao sto smo videli u 14. poglavlju. prava sadrzina pojma ,politicka zajednica". posmatranog iz demokratskog
h Medutim. cini se da Volscr ima sumnji kad je u pitanju stvarna praksa. narocito u poglcdu nedodirljivih (1983, 151, napom.). Mozda u dogmorima ipak ne ucestvuju S\i iskreno. pa pripadnici nize kaste podlcfu osecanJU nezadovoljstva i uzhunjenosti ... Ako bi to bilo tako. onda bi bilo vazno ustanoviti nacela koja uticu na oblikovanJe njihove indignacijc" (314 ).

401

ugla. krajnje je problematicna. lako nam Valccr pokazuje kako nacela pravde zavise od razlicitih drustvenih dobara na koja se primenjuJU, on pri tom dovoljno ne obraduje mogucnost da u siroj politickoj zajednici ( sto je njegov izraz) postoje manje politicke zajednice: ono sto predstavlja dobro za malu zajednicu. ne mora biti dobro i za vcliku (sto je Ruso ispravno uocio): isto tako, sadrzina opsteg dobra jedne male zajednicc se moze razlikovati od dobra druge. No. kao sto razlicita dobra opravdavaju primenu razlicitih nacela njihove raspodele, tako i postojanje razlicitih politickih zajednica udruzenih u obuhvatniju politicku zajednicu opravdavaju posebne konccpcije sadrzine opsteg dobra. Druga teskoca potice iz krajnje relativnosti drustvenih znaccnja koja postoje u razlicitim grupama u siroj politickoj zajcdnici kakva jc. rccimo. konkrctna zemlja. sto sa svoje strane cesto izaziva kontlikte. Uzmimo za primer pravdu. Ako pravda u nekoj posebnoj sferi nije ista za razlicite pripadnike ,politicke zajednice''. kako se nastali kontlikt moze rditi'? Iako pomenuti autor prihvata mogucnost kontlikata. njcgovo rescnjc nije jasno. Trcba li ih resiti primenom vecinskog pravila? Ako je tako. vccina kojc jcdinicc treba da odluci? I po kojim kriterijumima bas ta jedinica trcba da bmlc kompetentna? flustracije radi, da li su americke federalne vlasti bile u pravu kad su odbacile drustveno znacenje ,pravde" belaca na americkom Jugu u sczdcsctim i sedamdesetim godinama XX veka? Valcer bi svakako taj postupak odobrio. ali bi time doveo u pitanje svoj argument da se pravda moze naci jedino u drustvenim znacenjima, iako bi verovatno tvrdio da je uobicajena praksa na Jugu obuhvatala iskljucenje crnaca iz politickog drustva na Jugu i, samim tim. u Sjedinjenim Drzavama. Medutim, takvo iskljucenje bcz sumnje je bilo ,pravedno" u skladu sa ,drustvenim znacenjem" pojma pripadnistva zajednici koga se drzala vecina belih juznjaka. Po cemu drustveno znacenje pravde koje prihvataju jedni Amerikanci treba da preovlada nad takvim znacenjem drugih Amerikanaca? Rclativizam moze na zadovoljavajuci nacin da opise pravdu. ali moze li biti resenje i za propisivanje sta je pravda? Najzad, po mom misljenju, jedan od najveCih nedostataka Valcerovc teze je njegovo neobracanje paznje na proces. No. pre no sto predem na to pitanje, zelim ponovo da naglasim relevantnost n.Jegovog argumenta za problem o kome je rec u ovom poglavlju. U detaljnom prikazu znaccnja pojma pravde u raznim sferama koje posebno identifikuje, on iznosi snazne dokaze u prilog postavci da univerzalna materijalna nacela pravde (a samim tim i zajednickog dobra) pate od dileme o kojoj je u prethodnoj diskusiji govorio nas modernista. Ta nacela su potpuno iii delimicno isprazna. posto su isuvise opsta da bi sluzila kao smermce pri raspodeli razlieitih tipova dobara, a jos manje pri specificnoj 402

raspodeli; s drugc strane, ako su dovoljno specificna da sluze kao smernice. ona nisu podobna za nekc vrstc dobara, pogotovu u spccificnim slucajevima. I ako opsta nacela distributivne pravde i zajednickog dobra ne treba da budu sasvim irelcvantna. ona ipak nc doprinosc mnogo kao ustavna (ili konstitutivna) nacela koja se mogu primeniti kad jc rec o politickom pon~t ku, i to narocito slozenom i teritorijalno velikom poretku. U najboljem slucaju korisna SLI kao polazne tacke U rasprav1 0 pravdi. opstem dobru j politici javnog poretka koju vode pripadnici tog poretka. Gradanski dijalog nije diskusija mcdu profesionalnim tilozofima ornim da pronadu fincse u apstraktnim i strogo racionalnim argumcntima. U tak vom dijalogu mnogo jc manje vazno izvlaciti odgovarajuce zakljucke iz preciznih nacela ncgo utvrdivanje normativne orijentacije ukorenjene u kulturi, koja moze hiti lokalna i uska, nacionalna i - transnacionalna. Takvc normativnc orijcntacijc najcdce su .,otvorene na oba kraja". pa iako s\ akako uticu na tok i sadrzi nu rasprave. one nikad u potpunosti nisu odlucujucc za ishoJ. Potraga za racionalno opravdanim moralnim kriterijumima za dctinisanjc pravde ili opstcg dobra, u kojoj je bio angazovan tako veliki hroj filozofa. vcrovatno ce najvecim delom postati intelcktualno vczbanjc male grupc intelcktualaca. i to uglavnom profcsionalnih filozof~1. Ipak. ishoJ njihovih rasprava moze ncznatno uticati na nonnativne oriJentacijc u gradanskoj kulturi putem uspostavljanja upotrebljivih aksioma kao sto su: .. radi tako da postignes najvece dobro najveccg broja !judi"' iii ,.pobrini sc o interesima onih kojima je gore, pre nego o interesima onih koji stoje bolje". Ali cak i takvi aksiomi sluze u politickom zivotu jedino kao generalne orijentacije, ccsto sa nesigumim implikacijama. Diskusije na gradanskom nivou ce zato pre ostati jedan ne mnogo ograniceni proces u kome se ukrstaju argumenti politickih elita. aktivista i gradana. Treha li zato napustiti traganje za filozofskom savrsenoscu materija/nih nace/a zajednickog dobra i, umesto toga, teziti prakticnoj savrsenosti procesa kojima se do njega dolazi?

OPSTE DOBRO KAO SADRZINA I KAO PROCES

Iz prethodnog poglavlja ostala su nam tri pitanja: (I) Pri odredivanju konkrctnog opsteg dobra, cije dobro treba uzcti u obzir'? (2) Na koji nac'in se ono najbolje moze odrediti pri donosenju kolektivnih odluka'? (3) Sta jc. u materijalnom smislu, zajednicko dobro'? U vezi sa prvim pitanjem smatrao sam Ja treba uzcti u obzir dobro onih lica na koja se kolektivna odluka najvisc odnosi. Ovaj teorijski imperativ. medutim. ne pomaze mnogo kod odgovora na drugo i trece pitanje. Kao sto smo videli u ovom i prcthodnom poglavlju. pluralizmom se komplikuju tcskoce u pronalazenju zadO\oljavajuceg rescnja

403

kad je rec o drugom pitanju, zato sto to, izmcdu ostalog, zahteva i odrcdivanje one jedinice (ili tipa jedinice) koja JC najpodobnija za donoscnjc dcmokratskih odluka. Medutim, mi smo vee bar dclimicno anticipirali potrcban odgovor koji, po mom misljenju, stize u delovima. U ovakvoj jedinici treba da se upravlja po demokratskom procesu. Takva jcdinica trcba da ima karakter relativno autonomne demokratske jedinice, u tom smislu da ispunjava kriterijume osobene za demokratsku jedinicu koji su izlozeni u !4. poglavlju. 7 Konacno, ona treba da obuhvati sve punoletne osobe na cije interese odlukc znacajno uticu, iii, ako to nije moguce, realno maksimalni broj takvih lica. Ova poslednja klauzula izaziva, naravno, nova pitanja. ali su na njih striktno teorijski odgovori nemoguei. Oni u ovom slucaju za\ isc od prakticnih ocena konkretnih speci ficnosti vrcmena i mcsta. Sto se treeeg pitanja tice. sad vee treha da jc ociglcdno da nc trcba tragati za sadrzinom dobra iskljucivo u relacijama ishoda kolektivnih odluka. i pri tom ignorisati clemente dobra koji sc odnose na aranzmanc pomocu kojih je ono ostvareno. Istina je da vrednosti ili intcresi kojc mnoge osobc dele ( njihovo opstc dobro) mogu ponekad obuhvatiti cak i vrednosti koje sc povezuju sa prilicnio specificnim ciljevima. aktivnostima i odnosima koje takvc osobe uZi' aju iii cene kroz potrosnju, upotrebu, intcrakciju i slicno. No. sto su ewe stvari konkretnije. to jc veca verovatnoea da se !judi oko njiho\ e spcci ficne vrcdnosti neee sloziti. U stvari, na najspecificnijem nivou mi obicno govorimo o .. ukusima", u cemu se !judi notorno nc slazu, pre ncgo o ,vrednostima". oko kojih je moguce ocekivati kakvo-takvo slaganje. Na taj nacin, svako ili gotovo svako ceni hranu do izvesne mere, ali se nikako svi ne slazemo oko ukusa u pogledu hrane. To, uopsteno govoreei, nije ni potrebno za zajednicki zivot. Isti je slucaj i sa nasim sklonostima prema specificnom nacinu delovanja i zelji da uvek budemo u stanju da sami o tome odlucujemo. iako pri tom nije nuzno i da se slazemo oko specificnih opcija. Mogucnost neslaganja sa specificnim opcijama i jeste pravi razlog za ocenu vrcdnosti aranzmana kojima se omogucuje ostvarenje nasih opcija. Takode je moguce da se svi slozimo sa tradicionalistom (iz prcthodnog dijaloga) koji kaze da su nam radi unapredenja blagostanja svih ( il i. kako kaze modernista, gotovo svih) potrebni mir, poredak, prosperitet, pravda i zajcdnistvo. Medutim. kako modernista s pravom istice, ako jc pri tom potrebno ncsto dati i u zamcnu,
7 Dclokrug i opseg jcdinice mogu sc Jasno idcntifiko' ati; ljudi koji 7Fc u njoj sna/nu zcle politicku autonomiju u pitanjima koja spadaju u njihov opscg; ont izrazito iek da upra\ ljaju sobom u demokratskom procesu; opscg jc u opranianim gramcama; na inll:rcsc !judi u ovakvoj Jedinici u znatnoJ meri uticu odlukc doncte u tom opsegu; konsenzus mcdu m,obama ciji su intcrcsi pod ovakvim uticajcm vcci jc no sto bi bio l1 bilo kojim drugim mogucim granicama: prema rclcvantnim kritcrijumima. dobrc strane moraju pretcgnuti nad troskovima.

404

a to jc cesto slucaj. obicno sc nccemo sloZ:iti o prihvatljivosti odncanja od ovog iii onog dobra. Nase opstc dobro, prema tome. to jest dobra i intcrcsi kojc delimo sa drugima. retko se sastoje iz specificnih ciljcva. predmeta. akti\nosti i odnosa; obicno to dobro cine praksa. aranzmani. institucijc i proccsi - opet prema formulaciji tradicionaliste - kojima se unaprec!uje dnbrobit nas smmh i drugih; ne, mec!utim. i dobro .,svih i svakoga"' \ ec dobro do\oljnog broja osoba, cime se omogucuje da praksa. aran.Zmani itd. postanu prilwatljivi. a mozda cak i .,odusevljeno prihvaccni". Iako sumnjam da je moguce precizno odrediti u ccmu trcba da sc sastoje ovakvi aranzmani, centralni argument u 0\ oj knj1zi ,;\ ndi sc na pokusaj da se specificiraju neki od njihmih bitnih clcmenata. Tu bi trcbalo pomenuti, pre svega. opstc karaktcristike dcmokratskog proccsa ( na\ cclenc u ~- poglavlju). Jcdan od njih - kritcrijum prosvcccnog razumcvanja. posebno jc rclcvantan za traganje oko koga smo sc angazovali. lzlazuci ga. rckao sam da ne znam kako ga treba formulisati. os1m rccima bogatim znacenjcm ali isto toliko i dvosmislcnim. Ipak sam prcdlozio sledecu formulaciju: da bi tacno izrazio CCmU daje prccfnost. smki gracfani11 treha do ima odgO\'Uraju/e i podjednuke moguc:nosti :::a otkrimnje i \Tednomnjc (II okviru \'U'mena koJI! dikrira potreba dono.i;enju odluke) i:::hora u poglcdu snari o kojoj se od/u(uje. koji c:e na najholji na6n poslu::iri gmdwnnmim intaesimu. U 13. poglavlju sam poncsto prosirio znaccnjc pros\ecenog razume\ anja tako sto sam predlozio sledece: dohro iii interes je .\'\'(' ()/1() .\:to gradanin odahere u::: potpuno razumevanje onoga ,~!0 c:c uslediti i::: tahog i:::hora iii iz njegovih najrelevantnijih alternativa. Takode sam predlozio da prosveceno razumc\ anjc sad mozc da znaci da osobe koje razumeju sopstvene intercsc u smislu gore iznctc formulacijc. poseduju prosvcceno razumevanje svojih intercsa. Sledeci O\aj pravac razmisljanja. prcdlazem da se kao hitan clement znaccnja pojma opsteg dobra clanova grupc uzmc 0!10 rcsenje koje ti clanovi odaberu. ukoliko raspolazu najvecim mogucim razumc\ anjem poslcdica kojc mogu nastati usled njihovog izbora i uslcd naj\cccg broja rclevantnih altcrnativa (takvom izboru). Posto se zahteva da postoji prosvcccno razumc\anjc. predlazcm da sc, kao bitan uslov u dcfinisan]u znacenja opsteg dobra. ohuhvatc i mogucnosti sticanja ovakvog pros\ cccnog razumevanja. Pored toga. prava i mogucnosti u sklopu demokratskog procesa takodc prcdstavljaju clemente opsteg dobra. Posmatrano jos sire, posto su institucijc poliarhijc potrebne da bi se demokratski proces primcnio u sirim razmcrama. kad jc rec o jedinici velicine zcmljc, i sve takve institucijc trcba da cine sasta\nc clemente zajednickog dobra.

405

DEO SESTI

KA TRECOJ TRANSFORMACIJI

POG LA VLJE 22.

DEMOKRA TIJA U SVETU SUTRASNJICE

Vizija demokratskog procesa koja predstavlja ideju-vodilju u ovoj knjizi prosirujc ljudske mogucnosti do krajnjih gramca. a mozda i daljc. To jc vizija jednog politickog sistema u kome njegov1 p1padnici -;matraju j...:dni druge politicki jednakima i kolcktivno suvercnima. 1 u kome raspoluzu S\ im mogucnostima. izvorima i institucijama kojc su im potrcbne da upnl\ ljaju samima sobom. Pokusao sam da dokazem da je demokratski proccs na najmanjc tri nacina superioran ll odnosu na druge dostupne nacine na kojc !judi mogu upavljati sobom. Prvo. njimc se unaprcduje sloboda boljc ncgo ma kojom real nom alternativom: sloboda u obliku indi\ idualnog i kolcktivnog samoodrcdenja, sloboda u stepenu moraine autonomijc koja sc njime podstice i dozvoljava, sloboda u sirokom spektru drugih oblasti kojc su nerazdvoji\c od demokratskog procesa iii su nuzni predusiO\ i njcgovog postojanja. iii koja kao jasna istorijska cinjenica postoji zbog toga sto je podrzavaju !judi koji se zalazu za idcju i praksu dcmokratskog procesa i za druge slobode. Drugo. demokratskim procesom unapredujc se razvoj covcka. a narocito njegovih sposobnosti za ostvarivanje samoodredenja. moraine autonomije 1 odgovornosti za svoja oprcdeljenja. Konacno. to je i najsigurniji (ma da ne 1 jedini) nacin na koji ljudska bica mogu zastititi svoje interese i dobra koja dele sa drugima. !deja i praksa demokratije nalaze svoj oslonac u vrednostima slobodc. covekovog razvoja i zastite i unapredivanja zajednickih intcrcsa. a njima se takodc podrazumevaju tri vrste jednakosti: sustinska moralna jednakost svih !judi; jednakost izrazena u pretpostavci da odrasle osobe imaju pravo na licnu autonomiju u odredivanju onoga sto je za njih najboljc; jcdnakost koja proizlazi iz prve dve, definisana kao politicka jednakost gradana u skladu sa kriterijumima demokratskog procesa. Tcsna povezanost demokratije i izvcsnih vrsta jcdnakosti dovod1 do jednog cvrstog zakljucka u sferi morala: ako su sloboda. samorazvoj i unapredenje zajednickih interesa pozitivni ciljevi i ako su !judi sustinski jednaki po svojoj moralnoj vrednosti. onda mogucnosti za ostvarenje tih pozitivnih vrednosti (dobara) treba da budu podjednako raspodeljene svima. Posmatran iz toga ugla. demokratski proces postaje nista manjc ncgo uslov postojanja distri-

409

butivne pravde. Demokratski proccs je, prcma tome. opravdan ne samo zbog svojih krajnjih ciljeva vee i kao sredstvo ncophodno za distributivnu pravdu. Demokratski proces. medutim. ne postoji i ne moze postojati kao odvojena celina. van istorijskih uslova i istorijski uslovljenih ljudskih bica. Njcgovc mogucnosti i njegove granice u \clikoj mcri zavisc od postojecih i nastajucih drustvcnih struktura i drustvene "' csti. No. s druge stranc. posto je dcmokratska vizija toliko smela po svojim obecanjima. ona nas neprestano poziva da S\ oj pogled upiremo ka horizontu i jos daljc. probijajuci postojccc okvire struktura i svesti. Prva demokratska transformacija nasla .JC svoj put kroz ranija ograniccnja tradicionalne vladavinc nckolicinc u formi monarhijc. aristokratijc. oligarhije iii tiranije. pa su tako stvorcnc no\c strukturc i nova uverenja kojima je pruzena podrska vlada' 1111 mnogih u dcmokratskim iii republikanskim gradovima-drzavama. Ova milcnijuma potorn. druga transformacija probila je okvire svih prethodnih struktura i uvcrcnja, svcsno primcnjujuci idcju dcmokratije na velikim prostorima nacionalnc drzan:. Tako su institucije poliarhije smenile nekadasnjc mstitucijc i ramp uvcrcnja kojima su podrzavani republikanizam u razmerama polisa ili ccntralizovanc monarhije i ostaci feudalizma. Da li je sad na horizontu trcca transfonnacija dcmokratskih ohira 1 mogucnosti"? Istorija razvoja demokratije nudi nam ohrabrcnje ali isticc i opomenu. Prica o dcmokratiji je isto toliko i~torija neuspcha koliko i uspeha: ona govori o promasajima u pokus~ju da sc predu postojcca ogranicenja. o naglim probojima posle kojih su dosli teski porazi i. pokatkad, o utopijskim ambicijama poslc kojih su nastali razocaranje i bcznaltc. U porcdcnju sa svojim uzviscmm idcalom, nesavrsenosti svakc rcalnc dcmokratije toliko ~u ociglcdne i toliko velike. da taj nesklad izmcdu ideala i stvarnosti ncprcstano podstice neogranicene nade da ideal nekako moze postati stvarnost. Mcdutim. mnoga naizgled izvodljiva resenja ccsto nam izmicu. i ideje onih koji tako lako konstruisu idcalnu demokratiju nestaju. razbijcnc o sprudO\ e realnag sveta. Sa ovim opomenama na umu. razmotricu mogucnost nastanka tri vrstc promena koje bi mogle dovesti do trccc demokratske transformacijc. I. Promcnc uslol'U za postojanjc poliarhije u razlicitim zemljama mogu dovesti do promcne u broju poliarhija. Na jednom ckstremu mogucc je da sc njihov broj smanji na minimum i svede na zemljc u kojima su uslovi izuzetno povoljni; na drugom. njihov broj bi se mogao tako prosiriti da obuhvati vccinu svetskog stanovnistva. 2. Promenc ohima politickog zivota mogu jos jcdnom izmeniti granice i mogucnosti demokratskog procesa. 3. Promene struktura i svesri mogu uciniti da politicki zi\ot postanc demokratskiji u nekim zemljama u ko)ima sc sada upravlja po si410

stcmu poliarhijc. Jedno dcmokratskije drustnJ mozc nastati, na primer, iz daleko ujednacenije raspodclc politickih rcsursa i mogucnosti gradana iii na osnovu prosirenja dcmokratskog proccsa na znacajne institucije koje tim proccsom nisu ranijc bile obuhvacenc. Prve dve mogucnosti razmatraju se u decem.
0\

om poglavlju, a trecu u sle-

IZGLEDI ZA USPOSTAVLJA~JE DE:YIOKRATIJE U NEDEMOKRA TSKIM ZEMLJAMA

Iako je snaga demokratskih ideja i praksc kroz istoriju narastala 1 opadala, svc do XX veka postojao jc samo mali hroj dcmokratskih drhn a u svetu, i to samo u ogranicenim pcriodima. lsto\Tcmcno. iz cclinc graJana koji odlucuju gotovo uvek bile su iskljuccne zcne a ccsto i \Cliki broj muskih stanovnika. U XX vcku, a narocito u njcgovoj drugoJ polnvini, dogodilc su se cetiri znacajne promcnc na svctskoj sccni demokratijc. Najproblcmaticnija od njih u smislu buducih izgleda demokratijc jlls uvck jc u toku: obim (teritorijalni opseg) kljucnih odluka prosirio sc izvan granica sa\ rcmcne nacionalnc drzave na transnacionalnc sistcmc uticaja i moci. Znal:aJ ovc promene za granice i mogucnosti demokratije bicc prcdmct razmatranja u sledecem odeljku u ovom poglavlju. a sada ce ukratko biti reci o ostalim promenama. Jedna od njih je. kao sto sam pomenuo u uvodu, gotovo sveopsti napor vladalaca u kasnom dvadesetom veku, ukljucujuci i one u ncdcmokratskim rezimima, da eksploatisu ideju ,.vladavine naroda" kako bi prihavilt lcgitimitet svojoj vladavini iii tu vladavinu prikazali kao prclaznu 1~1zu do pran: i ,prcciscenc" dcmokratije. 0 ovom fenomcnu nema uopste pomena u pisanoj istoriji. Druga promena odnosi se na stepen u komc demokratskc zcmlje sa modernim i dinamicnim pluralistickim drustvima pruzaju ostalom svetu sliku - ako ne bas i precizan obrazac - jcdne rclativnn pozcljnc iako, mozda. udaljcne buducnosti. To sto su poliarhija i modcrna demokratska drustva postajala sve popularnija u svetu. ne moze se pripisati samo njihovim postignucima nego i neuspehu ostalih znacajnijih altcrnativa: autoritamih re:Zima i centralno dirigovanih privreda. Konacna promena koju trcha spomenuti odnosi se na izuzctan i neposredan uticaj i moe koje poliarhijskc vlade i dcmokratska drustva imaju u svetu preko S\ojih privrcdnih aktivnosti, vojnih i bezbednosnih poslova. popularne i clitne kulture, itd. S obzirom na uticaj ovih zemalja. podrska koju one pruzaju razvoju demokratije u ncdcmokratskim zemljama postala je potcncijalno vaznija nego ikada rantJC. Prisutan je, medutim, i negativan uticaj njihove ravnodusnosti iii stava u tom pogledu.

411

Buducnost poliarhije
Teorijski, postoji nekoliko perspektiva buduccg razvop poliarhije. Optimisticki scenario bio bi njena stalna i dugorocna ckspanzija. karaktcrisana pozitivnom transformacijom politickih institucija u nedemokratskirn zemljama. Prema pesimistickom, pak. moglo bi doci do dugog period opadanja poliarhije, sa nestajanjem povoljnih uslova za njcn razvoj. narocito u onim zcmljama u kojima je ona relativno skoro uspostavljena iii restaurirana. Slcdeea moguenost bila bi osciliranje zemalja na margini izmcdu poliarhije i nedemokratskih rezima (upor. Hantington. l9S4 ). .los .icdna moguenost jc uspostavljanje poliarhije u zemljama sa ncdemokratskim rezimom i njeno ukidanje u onim zemljama u kojima ona jos nije dovoljno razvijcna: na taj nacin bi u doglcdnoj buduenosti broJ pol iarhija lebdco oko \Tcdnosti koja bi bila priblizno ista danasnjoj. Pozabavimo se nakratko mogucnoscu da sc uzlazni trend u broju poliarhija koji trajc vee jcdan vek nastavi do u bcskraj. razume se uz prctpostavku da usiovi u mnogim zemljama postaju ,.ra poliarhiju sve povoljniji. Rczultat bi u tom slucaju bio ne samo ja\ ljanjc poliarhija u zcmljama u kojima ona nije postojala nego i generalno konsolidO\anje institucija poliarhijc u jedan stabilan sistem ovog tipa. Kao sto sam predlozio u I~. poglavlju. postoji pet pm oljnih uslova za stabilnu poliarhiju: situacija u kojoj drzavni lidcri ne primcnuju najvaznijc instrumcnte prinude. to jest policiju i vojsku. da bi stckli i odrzali vlast; ona u kojoj postoji moderno, dinamicno i organizovano pluralisticko drustvo: okolnosti u kojima se konf1iktni potencijali supkulturnog pluralizma odrzavaju na tolerantnom nivou: situacija u kojoj narod u zemlji. a narocito njegov politicki aktivni sloj, politicka kultura i sistem vcrovanja, podrzavaju ideju demokratije i institucija poliarhije: naJzad. situacija u kojoj je delovanje stranog uticaja iii strane kontrole zanemarljivo iii. pak. pozitivno u odnosu na stabilnost poliarhije. Preglcd zemalja u kojima postoji ovih pet uslova. ali ne i demokratskt rezim. navodi nas na zakljucak da. s obzirom na mali broj takvih zemalja u svetu, nema mnogo mesta optimizmu izrazenom u prvom scenariju. Prekidajuci uzlaznu putanju u XX veku. da 1i ec poliarhijska dcmokratija. medutim. uei u period dugorocnog opadanja'? Da bismo dosli bar do provizornog odgovora, potrebno je razlikovati dva sklopa okolnosti u kojima dolazi do pada poliarhije: slom .,starih"' iii .. zrelih" poliarhija. to jest onih u zemljama u kojima su odgovarajuee institucije postojale tokom jedne iii vise gencracija. i slom do koga dolazi u ,.novim"' poliarhijama koje su trajak krace od jedne generacije. Poznati Tokvilov argument iz njegovog rada Dcnwkratija 11 Amaici. moze se tumaciti kao pretpostavka da ec demokratski sistemi u vremcnu u kome vee deluju .. snage jednakosti"'. poceti sami sebe da unistavaju zbog postojanja nuzne veze izmedu jednakosti i demokratijc, s jedne strane, i
412

dugorocnih posledica jcdnakosti, s drugc.l Slom demokratskih institucija 1 uspostavljanje autoritarnih rezima u Italiji, "!'Jcmackoj, Austriji i Spaniji. od 1923. do 1936, mnogim teoreticarima izglcdali su kao potnda Tokvilovc postavke. Kao sto sam primetio u 17. poglaviju, posle dccenija ekspanzijc. s1om poliarhijc u tim zemljama nagovetavao jc dalje opadanje sans1 dcmokratije u svetu. Medutim, kao sto smo videli. ovo retrogradno krctanjc bilo je samo privremeno. Od cetrdesetih godina, naime. bro.J poliarhija u s\ctu znatno se povecao. Ako ispitamo podatke o slomu demokratije u XX vcku. uociccmo .JCdnu iznenadujucu cinjenicu: u zemljama u kojima su institucije poliarhqe postoja1e dvadeset iii vise godina, slom demokratije i njcna zamcna autoritarnim rezimom neobicno su retki.2 U nekoliko zemalja. pak. stabilnu poliarhiju smenio je nedemokratski rezim koji je nametnula strana vojna sila sto je bio slucaj u Belgiji. Danskoj, Holandiji i Norvcskoj tokom Drugog svetskog rata. Medutim, odmah poslc povlaccnja stranih trupa. poliarhip jc u tim zemljama ponovo uspostavljena. Druga strana medalje svakako se odnosi na cinjcnicu da sc slom dcmokratijc tipicno dogada u novim poliarhijama. to jest u zemljama u koiima su dcmokratskc institucijc postojalc kracc od dvadcset godina. U mnog1n1 takvim zemljama demokratskc navikc i praksa imak su sas\ im plitkc korenc. To nije nikakvo iznenadenje, narocito ako uzmemo u obzir i ostalc krainJC nepovoljne okolnosti koje su, narocito u Africi. 1zazvalc brz slom tck oformljenih parlamentarnih sistema posle oslobodcnja od kolonijalizma i uvodcnjc vojne diktature i licnc vladavine. Ali cak t u Evropi i Latinskoj Amcnci. u mnogim zemljama u kojima se demokratija povukla prcd diktaturom. nijc doslo do razvoja stabilnije demokratske kulturc. o cemu svcdoci slucaj Ncmacke 1933. godine, u kojoj je demokratska \!ada samo nakratko zamcnila nedemokratski sistem. u stvari jedan autoritarm rczim tradicionalne \Tstc. L nekim zemljama u kojima je doslo do sloma dcmokratijc. politicka opoztcija je tek odskora bila dobila politicka pra\ a. u drugima, kao sto su Italija izmedu 1923. i 1925. i Cile u 1973. bilo je proslo manje od jedne generaciJe od davanja prava glasa vecini muskih stanovnika. u drugim slucajevima. kao sto je onaj sa Argentinom 1930. godine i Kolumbijom 1949. ne samo sto su demokratske institucije tck pocelc da funkcionisu. vee jc i rczim koj i je srusen bio u najboljem slucaju samo dclimicno dcmokratizovana tradicionalna oligarhija. U vecini ostalih zcmalja, pored toga. najvcci deo politickih rukovodilaca i, po svemu sudeci, najsiri slojcvi naroda, nisu bili naklonjcni politickoj jednakosti, demokratskim idejama i dcmokratsktm institucijama.
I Upor. narocito- 2, 37R-381 kod Tokvila (1840) 1961. Dctaljntjc tzlaganJL' kod Dala 1984, gl. I. 7-51. C sledecim odlomcima kmisccn jc tckst sa str. Jo 1 dai.Jc. h potpune podatkc \ idi Dodatak. 2 Jedini slucaj za koji znam odnosi sc na Lrugvaj; trcba napomcnuti da .J<: u tllt zcmlji demokratija ponO\o uvedena brzc m;go kod suscda - Argentine. 1-lrazila i C"ika.

413

lz svega navedcnog proizlazi da je naJverovatnijc da ni optimisticki ni pesimisticki scenario nisu pribvatljivi. Ukoliko nc hude kakve vclikc katastrofe, kao sto je duboki i dugotrajni ekonomski kolaps ili nuklearni rat. poliarhija ce nastaviti da se razvija u najvecem broju onih zemalja u kojima su demokratske institucije postojalc tokom jedne ili vise gcneracija. Na marginama twib zcmalja sa stabilnim demokratijama v erovatno ce dolaziti do transformacija obe vrste. U nekim zemljama sa nedemokratskim rczimom. uslovi povoljni za poliarhiju verovatn(l cc sc i poboljsavati, pa ce kao rezultat takvog razvoja doci do uvodcnja poliarhije. U sasvim malom broju takvih zemalja mogucc je i da se ona stabilizujc, sto bi dovclo do povecanja broja stabilnih poliarhija. I, obrnuto, moze sc desiti da u nekim zemljama ncpovoljni uslovi oslabe tek uvedene demokratskc vladc. Ukoliko sc ovakav scenario pokazc uglavnom tacnim. najglavnija skupina stabilnih dcmokratija nastavice da vrsi svoj ogroman uticaj u sv ctu: u vccini zemalja. kako sa demokratskim tako i sa ncdcmokratskim rczimima. lidcri cc nastaviti da se pozivaju na ,.vladavinu naroda" kao na osnov lcgitimnosti svojc vladavine: ipak, i dalje ce u velikom hroju zemalja svcta postojati nedemokratski rezimi.

Razmisljanje o ,nedemokratiji"
fako sam dosta paznje poklonio sistemu staralastva i argumentaciji kojom se ono opravdava. u stvari sam citav univerzum postojecih mogucnosti poddio na demokratiju i ,.ncdemokratiju'' Raspravljajuci nasiroko o slozenostima idejc i prakse demokratije, uglavnom sam namerno zanemarivao isto toliko slozeni kompleks nedemokratskih sistema. Medutim. treba postaviti pitanje: sta demokrate, koje ce morati da zive u jednom svetu u komc postoje i demokratija i nedemokratija, mislc o nedemokratskim rezimima? Pravi odgovor na ovo znacajno pitanje zahtevao bi citavu knjigu, sto na ovom mestu ne nameravam da ucinim. Zelim ipak samo da nagovestim nckoliko elemenata koji mi izgledaju direktno relevantni u nasoj raspravi. Svakako je privlacna ideja da se moralnim i empirijskim slozenostima danasnjeg sveta nametne lazna manihejska metodicnost (po kojoj su svc st\'ari sustinski dobre iii sustinski lose - prim. pre\.). Demokrata bi vernvatno pao u iskusenjc da svet podeli na ciste demokratije. kojc su po definiciji dobrc, i nedemokratijc. koje su po svojoj sustini lose. No. takva manihejska podela moralno je nepodobna, cmpirijski varljiva i politicki ncpodcsna. Ona nas empirijski dovodi u zabludu (a samim tim postaje i moralno ncodgovarajuca i podobna da dovcde do nepodcsnc politikel zato sto bismo, cak i ako pojedine zemlje procenjujcmo samo po demokratskim kriteri_1umima. odmah zakljucili da su zemlje kojc se nalazc ispod razumnog praga potpune poliarhije - krajnje razlicite. Na jednom ekstrcmu u zemljama ispod ovakvog praga, imamo politicke institucije gotovo demokratske po karakteru. pa su tc
414

zemlje u tom pogledu gotovo identicne onim iznad tog prag:a: na drugom. pak. nalazimo zemlje u kojima nc postoje institucije poliarhijske dcmokratijc. I pored toga, demokratskim kriterijumima se isuvise uproscava zadatak procenjivanja. Ceneci jedan nedemokratski n:Zim. potrehno je doneti sud o dinamici promene a narocito o prmcu i stepenu promene. Na primer. poliarhija koja brzo klizi u represiju ne moze se izjednaciti sa pocctnom poliarhijom koja se stalno krcce ka potpunoj poliarhiji. Cak ni krajnjc represivni rezimi nisu moralno i empirijski ekvivalentni ukoliko je njihova dinamika promene radikalno razlicita. Procenjujuci nedemokratskc rczime takode se treba setiti da je. istorijski posmatrano. tempo demokratizac1je hio tipicnn usporcn - a u slucaju nacionalnih drzava. trajao jc cak nckoliko vekova. Sledstvcno tome, mora se voditi racuna o cinjenic1 da se nedcmokratski rez11111 medu sobom veoma razlikuju i po obimu u kome su postojale prcdemokmrske institucije. a takode i po tome u kojoj su men nne u tim zeml_jama bile podsticanc: rec je. na primer, 0 elementima kao sto su pismenost. ohrazovanje. ljudska prava, posteno i nezavisno sudstvo. autonomiJa organizacija i pluralizam, rasprostranjcnost bogatstva i ravnomemost visme dohotka. itd. Ne mo7cmo. rccimo. kad je rcc o zcmlji u kojoj vlada tradicionalna oligarhija 1 cip monopol na prinudu putem nasilja sprecava mirnu promcnu. iskl.Juciti mogucnost da sc promenama koje izvodi rcvolucionarni ncdemokratski rcZim priprema teren za kasnije uspostavljanje demokratskog sistema. Kad razmisljam o uslovima povoljnim za poliarhiju namece mi se zakljucak da je sposobnost demokratskih zemalja da za rclativno kratko vrcme transformisu nedemokratske rc:limc u stabilne poliarhije - krajnje ograniccna. Uspena intervencija zahteva neuobicajen sklop povol_1nih uslova. o cemu S\ edoce primeri Nemacke, Austrije i Japana posle Drugog svctskog rata: u tim zemljama su, naime, bas ovakvi uslovi u velikoj mcri pomogli Savcznicima. Ipak mislim da demokratske zemljc mogu, na duzi rok. odigrati pozitivnu ulogu ukoliko su uporne u svojoj poilitici podrske promenama u pravcu dcmokratije i obeshrabrivanja promena kojc udaljavaju od dcmokratijc. Da su Sjedinjene Drzave kroz citav XX vck stalno primcnjivalc ovahu politiku u Latinskoj Americi, vcrujem da bi se demokratskc institucije mnogo dublje i mnogo ranije ukorenile u latinoamerickim zcmljama. no sto jc to istorijski bio slucaj. SAD, medutim, nisu sprovodilc tahu politiku. Naprotiv, neposrednom iii posrednom intervcncijom one su samo slabile razvoj dcmokratskih institucija u tom delu sveta. Cak i ako SAD i druge demokratske zcmlje budc slcdile politiku podrzavanja razvoja demokratije u ncdemokratskim zemljama. mcdutim. promene bitnih uslova bice spore. Politicki i vojni lidcri koji su stekli dugorocnu naviku da koriste silu kako bi ostvarili svoje politickc ciljc\e. vcrnvatno necc zrtvovati clemente svoje politicke nadmoci na oltar dcmokraliJC Transformisanje drustvenih i privrednih struktura takodc jc sporo. Ako smo ista naucili od inostrane ekonomskc pomoci. to je svakako cinjenica da JC

415

za razvoj modcrnog, dinamicnog i pluralistickog drustva potrcbno ncsto vise od takve pomoci. Taj razvoj zavisi od prcthodnih uslova, ukljucujuci kulturne cinioce za koje. posebno. nema dovoljno razumcvanja. lsto tako. sistcm i kultura demokratskih uverenja ne mogu se stvoriti u jednom maim, a koreni supkulturnih konflikata obicno su prcduboki da bi se iskorcniJ i inostranom intervencijom. Bilo bi, prema tome. mudro da gradani demokratskih zemalja shvate da u bliskoj buducnosti mnoge zemlje. iii vecina zemalja u svctu. necc postati demokratske. Velika raznovrsnost rc:Z:ima u nedcmokratskim zemljama zahteva objektivne empirijske i moraine kriterijume procena. kao i odlucno odbacivanje crno-belog pristupa. Sposobnost dcmokratskih zemalja da ostvare demokratiju u drugim zemljama ostace zato u vclikoj mcri ogranicena. Pa ipak. demokratskc zemlje mogu pomoci demokratizaciju u ncdemokratskim drzavama tako sto ce voditi dugorocnu politiku usmerenu prema promenama onih osnovnih uslova kojima se podrz:na stabilna poliarhija.

PROMENE U OBIMlJ POLITICKOG ZIVOTA

Granicc i mogucnosti prve dcmokratskc transformacijc bile su odrcdcne strukturama i svescu gradova-drzava Grckc. Rima ( cak i kad sc republika prosirila van gradskih zidina) i srednjovekO\nc i rencsansne ltalijc. a na te strukture i svest duboko je uticao mali tcritorijalni obim grada-drzave. Mali grad sa svojim ogranicenim demosom pruzao je teorijske mogucnosti za neposredno ucdce - iako one nisu uvck i bile korisccne - koje su kasnije. sa nastankom mnogo vece nacionalne drzave. nestale. Osim toga, gradanska vrlina bila je verodostojan ideal, cak iako obicno nije i ostvarivan u politickom zivotu. Sadrzina zajednickog dobra po svoj prilici mogla je biti poznata gradanima. a kroz zajednicku gradansku kulturu kultivisana je tcznja da se do opste dobrobiti i dode. Druga transformacija istovremeno je suzila i prosirila granice dcmokratije. Zbog povccanja razmera politickog poretka u savremenoj drza\ i-naciji. oblici neposredne participacije morali su u najvecoj meri biti zamenjeni predstavnickim sistemom. Neposredno ucestvovanje demosa u donosenju zakona za celu zemlju putem rasprava i glasanja u skupstinama nijc vise bilo moguce, cak iako su u nekim zemljama gradani imali mogucnost neposrednog ucestvovanja u radu manjih lokalnih jedinica. Pa ipak. demokratske mogucnosti koje su postale ogranicene u jednoj dimenziji, prosirilc su se u drugoj. Prcdstavljanje je, naime, probilo S\C teorijske preprckc obimu d~? mokratske jedinice. Vladavina prava sada je mogla da obuhvati citavu zcmlju, sto je bilo nemoguce prema idealu nekadasnjeg polisa, a jedinstven skup zakonskih prava prosirio se na celokupan narod. U toj meri je sukob mnogobrojnih malih lokalnih entiteta karakterisan nasiljem - sto je bila
416

bolcst gradova-drzava - bio zamenjcn jedinstvenim, zajednickim i efikasnim pravnim sistemom. Nacionalna drzava je obuhvatala i daleko veci broj naJraznovrsnijih grupa sa njihovim posebnim interesima koje su, kako sc ustanovilo, moglc na neki nacin da :Z.ive za)edno i mirol)ubivo. Osim toga. kako se Ruso bo)ao a Tokvil kasni_ie sa simpatijama primetio. demokrati_iom u modemo_i drzavi sc ne samo to\erisa\o nego i podstica\o swaran)e re\at\vno sarnosta\nih asoci)acl\a svih vrsta: politickih, drustvenih, ckonomskih, kultumih. Stare vizijc monistickc demokratije dosle su u sukob sa pluralistickom stvamoscu. Politicki kontlikt jc na taj naCin, ocigledno, postao neizbezan. Sledstveno tome. kontlikt pre ncgo konsenzus postepeno je poceo da se shvata kao norma Ina i ( mada u lose defnisanim okirima) cak zdrava karakteristika politickog l:ivota. Kao dalja posledica pokusaja primene dcmokratskog proccsa na ncKIonalnu drzavu velikog obima. doslo je do razvoja politickc prakse 1 institucija kao sto su politickc stranke, za koje sc u gradu-drzavi nijc znalo. l~ svetu se pojavio novi tip politickog poretka - poliarhija. Institucijc po kojima se poliarhija razlikovala od drugih politickih poredaka takodc su znacilc postojanjc sistema politickih i gradanskih prava. daleko slnzemjih nego bilo koji pre njih i ncgo oni koji danas postoJC u nedemokratskim rcz1mima. Na ovaj nacin. iako su se drugom transformac1jom drasticno suzi lc mogucnost i neposrednog politickog uccstvovanja u donoscnju odluka na nivuu celc zcml_jc i bukvalno eliminisali izgledi da svi gradani imaju harmonicnu \ iziju zajcdnickog dobra, ona je do nesluccnih razmera povccala broj !judi koji :live u jcdnom zajednickom pravnom i ustavnom sistemu i pri tom uzivaju znacajan broj .JCdnakih individualnih prava. I dok je prva transformacija znacila prcnoscnje pra\a na vladanje sa malog broja na veliki broj, taj .. vcliki broj" postao je u stvarnosti prilicno mali, dok je broj onih koji su bili iskljuceni, u stvari, bio veliki. Nasuprot tome, posle sprovoctenja drugc transfonnacije u demokratskim zcmljama (iako nc bez vclikih borbi), jednaka prava vezana za status gradanina bila su prosircna na bukvalno svc odrasle !jude. Da li se danas nalazimo usred jos jednog dramaticnog povecan_1a dimenzija procesa odlucivanja? Nece li se, mozda, ta promena pokazat1 isto toliko vaznom za demokratiju koliko i promena obima koja jc bila karakteristicna za prelazak sa grada-drzavc na nacionalnu drza vu? Granicc zemlje, cak i one kao sto SLI Sjedinjene Drzave, danas su mnogo uze od dometa odluka kojima se znacajno uticc na fundamcntalnc intcrese njcnih gractana. Privredni zivot zemalja, njihovo fizicko okruzenjc, nacionalna bezbcdnost i opstanak, u velikoj mcri, a mozda i sve vise, zavise od aktera koji se nalaze izvan njihovih granica i nisu neposredno potcinjeni njihovim vladama. Na taj nacin, pripadnici demosa ne mogu koristiti svoju nacionalnu vladu, a jos manje lokalne strukturc, za obavljanjc neposrcdne kontrole nad spoljasnjim akterima cije su odlukc od kriticne vaznosti za njihov zivot. Ova promena svetskog karaktera je. prcma tome, ta druga tran417

sformacija i ona se u izvesnom smislu moze porcditi sa cinjcnicom da jc nastanak nacionalne drzave suzio sposobnost stanovnika manjih jedinica da upravljaju stvarima koje su od vitalnog intcresa za njih kroz svoje lokalnc vlade, jer je sada umnozavanje transnacionalnih akti vnosti i donosenje odluka na tom nivou suzilo i mogucnost gradana pojedinacnih zemalja da upravljaju stvarima koje su od vitalnog znacaja za njih prcko svojih sopstvcnih nacionalnih vlada. U toj meri vlade pojedinih zemalja sve vise postaju lokalne strukture upravljanja.

Mit o autonomnoj demokratskoj driavi

Na koji nacin onda ova nova promena transformise granicc mogucnosti demokratijc? Odgovor zavisi od procene da li se taj pravac razvop mozc prcokrcnuti, to jest da li je obrnuta promena moguca bcz vclikih zrtava kojc mnogi nisu voljni da prihvatc. I dok bi bilo pogresno protumaciti taj trend kao jednolinijski i neizbe2an u svim stvarima, po mom misljenju transnacionalnc snage ce ipak u predvidljivoj buducnosti nastaviti, u stvarima kojc sam pomenuo, da podlokavaju samostalnost drzava. Moguce jc, naravno, ne sloziti se sa ovom ocenom i problem odbaciti kao ne mnogo znacajan, i ja na ovom mestu necu to svoje misljenje obrazlagati. No, ako je ono tacno, onda ce demos u svakoj pojedinoj zemlji, bas kao i demos u nekadasnjem polisu, doziveti znatno smanjenje svoje sposobnosti uticanja na odluke o stvarima koje su za njega vazne. Da bismo ovu promenu prikazali u pravoj perspektivi, medutim, treba se setiti da je autonomija grada-drzave i suverene moderne nacionalne drzave oduvek bila vise fikcija nego cinjenica. Medunarodni sukobi, rivalstva, savezi drzava i ratovi neprekidno su demonstrirali koliko je samostalnost svih drzava, i demokratskih i nedemokratskih, u stvari bila nepotpuna. Nc samo konflikti vee i ekonomski odnosi, trgovina i finansije oduvck su sc prelivali preko granica drzava. Demokratske drzave, prcma tome, nikad nisu bile u stanju da deluju autonomno i ne obaziruci se na akcije spoljnih snaga nad kojima nisu imale neki znacajniji uticaj. Sama Atina bila je ncsto vise od grada-drzave - vladala je jednom impcrijom, u velikoj meri zavisila od spoljnc trgovine, cesto se angazovala u medunarodnim sukobima i trazila pomoc od svojih saveznika. Rim je samo kratko vremc bio pravi grad-drzava, iako u republici, koja se neprestano sirila, nikad nisu u potpunosti bile prihvacene institucije polisa. To se odnosi i na nacionalne drzave, narocito u Evropi. Cak je i samostalnost Sjedinjenib Drzava, iako zasticcnih okcanima, od pocetka bila ogranicena ratovima, ratnom opasnoscu, medunarodnim tinansijama (kako u svojstvu primaoca tako i davaoca zajmova) i trgovinom. Pored toga, iako je relativna samostalnost demokratskih drzava znatno varirala. cinilo se da ,kvalitet demokratije" u njima nijc ncposredno zavisio

418

od obima te samostalnosti. Iako su procene kvalitcta dcmokratije u razlicitim zemljama nesigurne. male evropske demokratije sluze kao korisna ilustracija u tom smislu. Uopstc uzev. sto je zemlja manja i razvijcnija. to vise ckonomski standard njenih stanovnika zavisi od spoljne trgovinc; uz to. male zemljc osetljivije su na spoljnc invazijc i zavisnijc od saveznika. I pored toga. iako je njihova kontrola nad kljucnim stvarima bila u velikoj meri u rukama spoljnih cinilaca, u mnogim malim cvropskim dcmokratijama politicki zivot je intenzivan i karakterisan samopouzdanjem. U sustini. sama svest o ranjivosti i zavisnosti kao da je davala podstrek vecem angazovanJu vladajucih krugova u akciji zastite gradana u ovakvim malim zcmljama. od potencijalno stetnih dejstava medunarodnih snaga (upor. Kameron. 197R).

Strategija prilagodavanja
Svc ovo ukazuju na nekoliko nacina pomocu kojih sc demokratska ideja moze prilagoditi toj novoj promcni u dimcnzijama politickc arcnc. Najocigledniji bi bio kopirati drugu transformaciju zbog prosirenih dimcnzija: od dcmokratije u nacionalnoj drzavi do dcmokratije u transnacionalnoj drzavi. \1edutim. istorijska analogija suvisc je ncsavrsena da bi dozvolila olakc zakljucke. Drugim recima, u zemljama sa poliarhijskim sistemom. strukturc i svest o sopstvenoj nacionalnoj drzavi \ ec su znatno razvijcnc. dok cc transnacionalne politicke kulture i njima odgovarajuca svest u doglednoj buducnosti i dalje ostati slabe. Jedino Evropska zajednica pokazujc dosta znakova stvaranja i razvitka ,supranacionalnog gena". Iako su u njoj pocetnc institucije .,demokratske" transnacionalnc politickc zajcdnice jcdva vidljive, moguce je da u buducnosti dode do postcpenog st\ aranJa ncke vrstc transnacionalne poliarhije. Iako bi entitet gradana. to jest njihov broj. bio daleko veci od broja gradana Sjedinjenih Drzava. ccntralna vlada Zajednice mozda ne bi bila udaljena od svojih gradana vise no sto jc to americka federalna vlada od Amerikanaca. U takvom slucaju bi. prcma tome. demokratskc idejc i praksa mogli postepeno da steknu relativnu vaznost. Osim Evropske zajednice, medutim. izgledi za uspostavljanje cak i umerenih .,demokratskih" vladajucih struktura transnacionalnih politickih asocijacija izgledaju sasvim slabi. Cak i ako transnacionalni politicki sistcmi dobiju znatno na snazi. sasvim je verovatno da cc zadugo odluke u njima donositi delegati koje imenuju nacionalne vlade. Na taj nacin cc vcza izmedu delegata i demosa ostati slaba. a demokratski proces cc postati jos slabije izrazen ncgo u postojecim poliarhijama. Kad je rcc o odlukama u kljucnim medunarodnim poslovima, prcma tome. postoji opasnost da trcca transfonnacija ne dowdc do sirenja demokratskc idejc van granica nacionalnc drzave. vee do pobedc u tom domenu faktickog staralastva. Jedna ovakva mogucnost znaci da bi. u cilju odrzavanja vitalnosti demokratskog procesa, demokratskc institucije u pojedinim zcmljama trebalo 419

poboljsati. U tom smislu bi, pre svega, OJacanc demokratskc institucijc omogucile sto potpuniju kontrolu nad ovlascenjima prenetim na one koji odlucuju na transnacionalnom planu. Demokratskom kontrolom bi, LIZ ostalc clemente, bilo moguce spreciti da sc delegiranjc ovlasccnja prctvori u otudcnjc ovlascenja. Snaznije demokratske institucije takode bi pomogle stvaranju zdravijeg demokratskog politickog zivota u okviru sire sfcrc relativne autonomije koju demokratske zemlje jos uvek imaju. U ovom pogledu jc iskustvo manjih evropskih demokratskih zemalja ohrabrujucc, pa ga i ostale dcmokratske zemlje mogu koristiti kako bi odrzale i intenziviralc sopstvcnc demokratske procese, paralelno sa prilagodavanjem transnacionalnim snagama. Na ovaj nacin bi sloboda i kontrola koje mogu biti izgublJcne na jednom frontu, jos uvek mogle da se dobiju na drugom. Najzad, moguce je ojacati i demokratski zivot u manjim L<\jcdnicama ispod nivoa nacionalne drzave. Odluke na \ iscm nivou nc moraju ncizbczno znaciti sirenje osecanja bespomocnosti, ukoliko gradani uspcju da ostvarc znacajan stepcn kontrole odluka na lokalnom nivou u oblastima kojc su znacajne za njihov svakodnevni zivot: obrazovanje. zdravstvo, urbanisticko planiranjc, lokalni javni scktor, to jest komunalne sluzbc kojc se odnosc. na primer, na ulicnu rasvetu i mnoge druge slicne delatnosti.

420

POGLA VLJE 23.

SKICA ZA JEDNU NAPREDNU DEMOKRA TSKU ZEMLJU

Ako bismo zamislili jedno drustvo kojc bi u granicama ljudskih mogucnosti znacilo maksimalno ostvarenje Jemokratije i njcnih \rcdnosti. to jest napredno Jcmokratsko drustvo - kaho bi ono izgledalo'> To pitanje jc toliko siroko i slozeno da na ovom mestu mogu samo dati skicu nekoliko rescnja u tom pravcu. Pre svega, moguce jc poceti zakljuccima koji proizlazc iz ranije iznetih argumenata. Procenu izvodljivosti mozemo. na primer, naci u zakljucku prcthodnog odeljka. Svet koji se sastoji samo od malih i krajnjc autonomnih politickih jedinica nije se vise mogao zamisliti. Moralo jc doci do stvaranja zemalja sa sirokim nacionalnim vladama za kojc je bilo pozeljno da budu demokratskc. Zato nije moguce zamisliti rcalno demokratsko drustvo bez vladajuce strukture velikih razmera: a kao sto smo vidcli. obim, to jest velicina, imaju znacajne posledice po domete i mogucnosti demokratije. Drugi moj zakljucak. onaj koji se tice moralnog clementa, glasi: u granicama mogucnosti gradani napredne demokratske zcmlje treba da raspolazu politickim resursima potrebnim za ucestovanje u politickom zivotu pod. uglavnom, jednakim uslovima. Mnogima ova postavka moze izgledati toliko neobicna po svojim implikacijama. da je treba odbaciti kao apsurdnu. Zbog toga se moramo ponovo podsetiti zasto je politicka jednakost toliko znacajna. Po mom misljenju, ni politicka jednakost ni demokratski proces ne mogu se opravdavati samo tezom da su i jedno i drugo sustinski dobri. Cvrsce obrazlozenje je, naime, da je tu rec o najsigurnijim sredstvima zastite i unapredenja dobrohiti i interesa svih onih lica na koja se kolektivne odluke odnose. Da ponovimo: najbitnija dobra koja se ostvaruju u dcmokratskom proccsu i na osnovu politicke jednakosti, obuhvataju slobodu samoodrcdenja. pravo na razvoj sopstvene licnosti i zastitu i unapredenje drugih zajednickih interesa. Politicka jednakost, prema tome, nije cilj koji mozemo postici samo .. na ten.~t" slobode i samorazvoja licnosti; ona je, pre svega. bitno sredstvo za postizanje pravedne raspodele slobode i postenih mogucnosti za samorazvoj. Moje izricito interesovanje okrenuto je zato politickoj jednakosti. ali isto\Temeno i mozda jos vise, slobodi. covekovom razvoju i ljudskoj vrcdnosti.

421

Ono sto, prema tome, trazimo jeste projekat jednog mnogobrojnog drustva politicki jednakih !judi i gradana. Medutim. kako je uopste moguce da gradani u okviru jedne zemlje budu politicki jednaki'? Na jednom ckstremu. moguce je zamisliti zemlju u kojoj drustvcnc i ekonomske strukture bez drzavnog rcgulisanja. automatski distribuiraju svim gradanima resurse potrebne radi podjednakog uccstvovanja u donosenju kolektivnih odluka. Tako se drustvenim strukturama spontano obezbedujc jednakost u raspodeli i, time, politicka jednakost. Ovakav samoregulisani egalitarni porcdak nije nikad postojao u istoriji (uz moguci izuzetak malih zajednica pre pojave pismenosti), a sasvim je neverovatno da bi ga moglo biti i u nekoj predvidljivoj buducnosti. Ovim dolazimo do treccg zakljucka koji sc odnosi na politiku u j;_nnom sektoru: u jednoj naprednoj dcmokratskoj zemlji. naimc. svcsno sc n:gulisu njene drustvene, ekonomske i politickc strukture i time postil:c politicka jednakost. Sa ovim zakljuckom na umu, mozemo sad pokusati da zamislimo zemlju u kojoj je drzava tako dobra regulisala drustvene i ekonomskc strukture, da su svi politicki resursi raspodeljcni podjednako svim gradanima ( iako sam sasvim svestan da je krajnje neizvcsno sta znaci rcc .,podjednako"). Medutim, i ovog puta nisam u stanju da vidim kako bi jedan makav urcdeni poredak, u kome vlada potpuna jednakost. uopste mogao postojati, posebno u zemlji sa velikim i umereno razudenim drustvom. Ne vcrujem da bi gradani takve zemlje mogli efikasno da sprece zvanicnikc drzave. a narocito najvise lidere, da ojacaju sopstvene izuzetne regulatorne pozicije i uvecaju svoje moci i privilegije. I ono sto poCinje kao briga za politicku jcdnakost. u takvom slucaju se zavrsava kao politicka nejednakost i drzavno ugnjetavanje. (Posledice po efikasnost, privredni rast, stvaralastvo i produktivnost bile bi u ovakvoj sitaciji bez sumnje katastrofalne.) Ovakva razmatranja dovode me do cetvrtog zakljucka. Zbog ograniccnja koja postavljaju stvarnost i razmena raznih vrednosti, i optimalno izvodljivo ostvarcnje cilja politicke jednakosti u jcdnoj naprednoj dcmokratskoj zemlji, jos uvek bi znaCilo postojanje znatnih ncjcdnakosti gradana u sfcri politickih resursa, sposobnosti i mogucnosti. Cetvrti zakljucak me neposredno modi u peti. Posto jc laksc otkriti nacine smanjenja ncjednakosti nego nacinc postizanja savrscnc jcdnakosti ( sto god to znacilo ), nasa zamisljena napredna dcmokratska zemlja najvcrovatnije bi svoju paznju usmerila na smanjenje ,popravljivih" uzroka velikih politickih nejednakosti. Koji su, prema tome, popravljivi uzroci politickih nejcdnakosti'? lako u ovom kontekstu ne mogu ni pokusati da pruzim potpunc odgovore. korisno je skrenuti paznju na tri univerzalna uzroka ovih ncjednakosti (i. time. ncjednakosti u slobodi, mogucnostima razvoja licnosti i unaprcdenja i zastitc opravdanih interesa). To su sledeci uzroci: razlike u rcsursima i mogucno-

422

stima primene prinude sa elementima nasilja; razlikc u ekonomskom polozaju, resursima i mogucnostima; razlike u z11a11ju, infonnisa11osti i saz11aj11im vestinama. U 17. poglavlju raspravljano je o naci11ima otkla11janja onih prvih razlika. Iako je ta rasprava nepotpu11a, necu se zadrzavati na tom problemu. vee cu paznju usmeriti na preostale razlike. Drugim recima. dolazim do zakljucka - i to je moj sesti zakljucak - da ce se u zamisljenoj 11aprednoj demokratskoj zemlji aktivno teziti smanjenju o11ih razlika u sposobnostima i mogucnostima gradana da delotvomo ucestvuju u politickom zivotu. kojc su u znatnom stepenu prouzrokovane raspodelom ekonomskih resursa, pozicija u drustvu i mogucnosti, a tako isto i raspodelom znan]a. informacija i saznajnih vdtina.

IDEJE 0 EKONOMSKOM PORETKU NAPREDNE DEMOKRATSKE ZEMLJE

Moguce je prigovoriti da je resenje problema raspodcle ekonomskih resursa. drustve11ih pozicija i mogucnosti sasvim ociglcdno. Zar 11ijc moder110, di11amicno i pluralisticko drustvo u susti11i demokratsko drustvo'? Kao sto smo videli u 18. poglavlju. tacno je da se u takvom drustvu favorizuju i11stitucije poliarhije i. u toj meri. demokratija. Ali ako sc di11amil:noscu modcmog pluralistickog drustva proizvode 11cki uslovi potrebni poliarhiji. to ne znaci i da se - iz razloga o kojima ce odmah biti rcci - time spontano stvaraju uslovi koji su potreb11i u daljoj demokratizaciji poliarhije. U vrsti modernog. dinamicnog i pluralistickog drustva poveza11oj sa poliarhijom, upravne strukture privrednih preduzeca uglavnom biraju (bar nomina111o) vlasnici. kojima su te strukture i odgovorne: vlasnici su, pak, 11ajvecim delom privatne osobe iii kolektiviteti izvan firme. Karakteristicno jc takode da je proizvodna aktivnost prcduzeca orijentisana prema trzistu. Iako se ova vrsta ekonomskog poretka cesto naziva .. kapitalizam". Carls Lindblom ga preciznijc zove .. trzisno orijentisani privatni prcduzetnicki sistem" ( 1977, I 07 i dalje ). U svakom slucaju ova kategorija obuhvata neobicno mnogo varijctcta: od laisse:: faire i rano-industrijskih sistema, do o11ih podrobno regulisanih i osobenih za XX vek. a zatim sistema socijalnog staranja i, najzad, novijih iii post-industrijskih sistema. Cak se i poreci .,drzave hiagostanja' kasnog XX veka veoma raziikuju od skandinavskih sistema, koji su redistributivni. sa visokim porezima i razvijc11im socijainim osigura11jem. kao i sa 11eokorporativistickim pristupom i koiektiv11im ugovaranjem: razlikuju se i od neznatno redistributivnih sistema kao sto su 0111 u SjcdinJenim Drzavama i Japanu, u kojima je oporezivanje umcrenije, socijal11o osiguranje ogranicenije, a kolektivno ugovaranje reiativno nerazvijcno. Silo bi zato pogresno zakijuciti da eko11omski poredak demokratskih zemalja u kojima postojc moderna, di11amicna i pluralisticka drustva. postavip ide11tic11e probieme kod demokratizacijc iii u tom smislu zahteva i~
/'

..,...

423

ticna resenja. pored toga moguee je predloziti neke zajcdnicke clemente resenja koje se moze smatrati zadovoljavajueim.

Sukobljene teorijske perspektive

Pocceu sa onim sto se moze oznaciti kao moj sedmi zakljucak: u naprednoj demokratskoj zemlji ekonomski porcdak treba shvatiti kao instrument pogodan ne samo u proizvodenju i raspodeli dobara i usluga. vee i u stvaranju mnogo sire lepeze vrednosti. ukljucujuei i demokratske vrednosti. Demokratski porcdak trebalo bi videti ne samo kao nesto sto sluzi potro~a cima. vee Jjudskim bieima Uopste. j tO U S\'1111 aktivnostima ll kojima taj poredak moze ncsto da doprinese. Taj zakljucak izglcda isll\ isc ociglcdan da bi bio pomenut, a! i je on. u stvari. potpuno suprotan go tO\ o stogodisnjoj intelektualnoj istoriji u Evropi i zemljama englcskog govornog podrucja; tcorijska perspcktiva koja je dominirala ekonomskom misiJu. naimc. bitno sc razlikovala od perspektivc prikazane u ovoj knjizi. Uz opasnost da stvari krajnje pojednostavim, pokusacu stoga da u najsirim potezima prikazem ta divergentna gledista. Teorijska vizija demokratije usredsredena je na muskarce kao gradanc. a odnedavno - muskaree i zcne kao gradane. Za razliku od toga. standardno teorijsko tumacenje ekonomije, koje jc toliko vclicano u klasicoj i ncoklasicnoj ekonomskoj nauei, koncentrisano je na muskarce i zene kao proiZ\odacc i potrosace roba i usluga. Razume se, demokratska tcorija ne mozc ignorisati cJcmentarnu cinjcnicu da Sll gradani istO\TCl11Cl10 i proizvodaci i potrosaci; ovo se odnosi i na standardnu ekonomsku tcoriju prcma kojoj proizvodaci i potrosaci egzistiraju u politickom sistemu ove iii one vrstc idealno, u demokratskom poretku. Ipak i jedna i druga teorija daju primat jednom iii drugom aspektu. Gradanin postoji u odredenom i cesto usko ograniccnom politickom sistcmu - u gradu-drzavi iii modcrnoj nacionalnoj drZa\ i. Njegovc spccificne slobode, prava i obaveze zavise od cinjenice da se on nalazi u obirima sistema. Proizvodaci i potrosaci. pak. cgzistiraju u ncdcfinisanijcm i gotovo neogranicenom privrednom sistemu koji. u nacelu. mozc obuhvatiti i citavu planetu. Od gradanina se ocekuje da sc oseea povczanim sa ostalima koji zive sa njim u datoj drzavi, u istorijski specificnoj agregaciji ljudskih biea, za koju su karakteristicni odredcni obicaji i navike, zajednicka proslost i zajednicka nada u buduenost. Te veze mogu delimicno biti racionalne. ali njihova snaga takode proistice iz neracionalnih, primarnih afiniteta i U\ercnja. S druge strane, proizvodac-potrosac - bar u tcoriji. ako ne i prakticno - je neka vrsta krajnje racionalnog kompjutera koji vccito kalkulise i do najsitnijih detalja poredi dobitke i gubitke, stalno pokusavajuci da do maksimuma uveca svoju korist. Lojalnost moze intcresmati istoricare, sociologe. one koji se bave trgovackom propagandom i obicna ljudska bica svuda i na

424

svakom mcstu, ali u standardnoj perspektivi kapitalizma ona n1Je karaktcristika racionalnih ekonomskih aktcra. Prema demokratskoj viziji. mogucnosti \Tscnja vlasti u drzavi iii, konkretnije, kontrole nad odlukama vlade u tahoj drzavi, jcsu - ilL u svakom slucaju treba da budu - podjednako rasporcdcne mcdu svim gradanima. Da gradani treba da budu medu sobom politicki jednaki. kao sto smo videli, jeste kljucni aksiom u moralnoj perspektivi demokratije. U standardnom ekonomskom tumacenju kompetitivne, trzisno orijentisane i slobodnc preduzetnicke privrede, odnosi izmedu moci i vlasti ne postoje. Njihovo mesto u potpunosti su preuzeli razmena i ugovori koje sklapaju racionalni aktcri. Zbog toga neoklasicni ekonomisti nisu videli potrebu za tahim neopipljivim, nejasnim i naizgled neizmerljivim fcnomcnima kao sto su moe i vlast. Takodc, ni u standardnoj verziji jednakost ckonomskih rcsursa. kojom hi sc unaprcdila politicka jednakost gradana. a time i demokratija i slobode povezane sa njom. nijc shvatana kao cilj komc trcba tcziti, a jos manjc kao verovatan ishod trzisnih odluka. Prema demokratskoj viziji. politicku jcdnakost trcha odrzavati pomocu jednog preciznog sklopa zakonskih i usta\nih aranzmana. uz podr~ku javnog mnjenja i, po potrebi, rigoroznim sprovodcnjem zakona kojima se efckti\no priznaju gradanima izvesna prava i mogucnosti i - ako sc u potpunosti ostvarc - obezbeduje politicka jednakost svih. Prcma klasicnoj i ncoklasicnoj viziji ekonomskog poretka, drzava na neki nacin postavlja i sprO\ odi pravila kojima se regulisu ugovori. imovina i ostali ekonomski odnosi ( ukljucujuci i monopol) koji se ticu funkcionisanja trzista. Medutim, zbog cega ce i da li ce politicki lideri obavljati svojc zadatke prema standardnoj verziji, kao i da li ce i u kojoj meri u svoju korist vrsiti raspodelu bogatstva i dohotka koji nastaju delovanjem trzisnih sila, jestc pitanjc na kojc standardna teorija ne odgovara, niti moze da odgovori. Prema dcmokratskoj viziji, najvaznija od svih sloboda u dcmokrarskom porctku je sloboda samoodredcnja prilikom donosenja kolektivnih i opsteobavezujucih odluka, iii, drugim recima. samoodrcdenjc gradana ovlasccnih da ucestvuju, pod politicki jednakim uslmima, u donosenju zakona i pravila po kojima ce kao gradani zajedno ziveti. Kao sto sam vee rckao. iz toga proizlazi da ce demokratsko drustvo kroz demokratski proces izmedu ostalog uspeti da raspodeli svoje resurse tako da ostvari najvecu mogucu politicku jednakost, i time primarnu slobodu kolektivnog samoodrcdenja, podrazumcvajuci i ostalc slobode potrebne u tom procesu. Prema standardnom ekonomskom shvatanju. sloboda postignuta u ekonomskom poretku je iznad svega primarna sloboda izbora koja se rcalizujc na trzistu: dakle, sloboda potrosaca da biraju robu i usluge. poslovnih !judi da se takmice sa konkurentima u ponudi roba i usluga i dolazenju do sredstava potrebnih za njihovu proizvodnju, sloboda radnika - koji su alter ego racionalnog potrosaca - da sa poslodavcima sklapaju ugovore o radu i tako. 425

za nadnice, nabavljaju resurse potrcbne za ob:wljanJc svojc funkcijc potrosaca. Iako je standardna teorija neutralna u pogledu politickc jednakosti. jcr je niti pobija niti podrzava, u 11JOj postoji pretpostavka o jcdnorn znacajnom varijetetu jednakosti: svi ekonomskJ akteri. daklc i potrosaci i proizvodaci. podjednako su ractonalni (to jest. savrseno racionalni) i podjednako slobodni da prihvate ili odbacc sve ponude. kao i predlogc ugovora. Sta. medutim. znaci ,.podjednako slobodni" nije uopste preciLnije definisano. Na taj nacin je prvo sitno scme neslaganja izmedu demokratijc i kapitalizma posejao vetar doktrine. Ono sto Sll potrosaci slobodni da potrosc zavisi od njihovog dohotka. a dohoci zasada. a sigurno ni ubuducc. nisu i nece biti ravnomerno rasporedeni. No. ako dohodak. bogatstvo i ckonomskc pozicije predstavljaju i politicke resurse. i ako su rasporedeni nejednako. kako je mogucc da gradani budu mcdu sobom politicki jednaki. A ako gradani ne mogu biti politicki jednaki. kako demokratija mozc postojati') I ohrnuto, ako demokratija treba da postoji i ako gradani trcba da hudu mcl1u sobom politicki jednaki. nece li demokratiji biti potrcbno ncko drugo resenjc umesto trzisno orijentisane i privatno-preduzetnickc privredc. ili. u najmanju ruku. drasticna modifikacija ovakvog tipa pri vrcdc'!

Uprave privrednih preduzeca

Entuzijasti demokratije ponekad insistiraju da u pravom dcmokratskom drustvu svc asocijacijc treba da imaju dcmokratski karakter. Po mom misljenju. to glediste jc pogresno. Iz svega sto je rcceno o materiji obrazlaganja demokratskog procesa u ovoj knjizi (u poglavljima 6 do 9) nikako ne proizlazi zakljucak da svakom asocijacijom treba upravljati na demokratski nacin. U 8. poglavlju, pak, obradeno je pitanje prcduslova za ovaj nacin upravljanja preduzecima. Ukoliko tahi preduslovi u konkretnim kategorijama slucajcva postoje. zaposleni u asocijaciji imaju zakonito pravo da zahtcvaju primenu demokratskog nacina rukovodcnja. Gradani u razvijenim demokratijama zato imaju dosta osnova da sc pitaju kojim asocijacijama. osim drzave, treba upravljati putcm demokratskog procesa. a kojim ne. U savrcmcnoj dcmokratskoj zemlji sa modcrnim i dinamicnim pluralistickim drustvom (MOP) u najozbiljnijc kandidatc La ovaj nacin upravljanja svakako spadaju privredna prcduzeca. Za S\ a MOP drustva privredne organizacije su od ogromne vaznosti ll svakodnevnom zivotu vccinc gradana: osim toga, ona na neki nacin .. izuzetno strcc" zbog svog nedemokratskog naCina upravljanja. U najboljcm slucaJu tu jc rec o sistemima staralastva. a u najgorem - o Cistom despotizmu. Pri tom je zanimljiv fenomen da jc nedemokratski nacin upravljanja u sfcri privrede. u stvari. najrasireniji i najprihvaceniji sistem. Ovaj kontrast osoben za demokratske zemlje stoga svakako zasluzuje pazljivo razmatranje, posebno zato sto vlada opstc uverenje da firmama u poslovnom svetu treba upravljati na navedcni nacin.

426

Zbog ccga gradane u zcmljama razvijcne demokratijc treba da intercsujc nacin upravljanja preduzecima'? IIi boljc: kako bi uopste mogli da sc za taj problem ne interesuju? Rad zauzima ccntralno mcsto u Z:ivotu vccinc !judi. Vecina !judi na radu, u odnosu na svc ostale aktivnosti. provodi najvisc vremena. Rad cesto na odlucujuci nacin utice na dohodak, potrosnju. stcdnju, status u drustvu. prijateljstvo. slobodno vreme. zdravljc. sigurnost. porodicni zivot. starost. samopostovanje. svest o samoispunjenju. blagostanje. licnu slobodu. samoodredenje. razvoj licnosti. kao i na mnogo drugih spccificnih interesa i vrednosti u zivotu. Od svih odnosa u sfcri vlasti. kontrole i moci u kojima se !judi svakodnevno nalaze. nema nijednog toliko znacajnog i pennanentnog za nasu svakodnevicu kao radni odnos. Zbog toga su poslcdice aktivnosti upravljackih struktura u firm1. ustanovi 1 sl. dalcko najvaznije za pojedinca. Takode. nema pogodniJcg mcsta za razvoj despotskog nacina upravljanja. sa svim njegovim ncgativnim Implikacijama. no sto su to poslovne iii druge asocijacijc u sferi privredc. Na koji nacin onda trcba upravljati firmama. prcduzecima. korporacijama'? Unutrasnje upravljanje, naravno. treba razlikovat1 od spoljnc kontrolc nad radom preduzeca koju vrse vlada iii lokalnc uprave u drl:cn i. U S\ im demokratskim zemljama, naime, cak i ako je vecina tirmi u pnvatnoj svojini. regulisu se speciticni aspekti delatnosti privatnih tirmi. Ako bi demokratskc zemlje ikad pozclele da stvore socijalisticku princdu. intervcncija vladc u sferi pnvrede bila bi i tada potrcbna. Da b1 sc istovrcmcno postovalc i demokratske vrcdnosti i ostvarilo prosccno cfikasno poslovanje. vecina firm1. bez obzira na tip svojine, trebalo bi, pored gcneralne trzisne orijcntacije. da poseduje znatan stepen autonomije. Ukratko. jcdini opsti oblik socijalistickog ekonomskog poretka koji bi bio u skladu sa dcmokratijom i etikasnoscu trebalo bi da bude relativno deccntralizovani sistcm trzisnog socijalizma (upor., izmedu ostalog - Nove, 19R3, Selucki. 1979). U trzisnom socijalizmu kao i u kapitalizmu. aktivnost firmc bi trebalo da rcgulise drzavna vlast. U oba ova sistema stcpen i vrste regulisanja svakako bi bili prcdmet velikih politickih i tcorijskih kontroverzi. sto takode zav isi od vrcmena i mesta, kao i drugih speciticnosti pojedinih dcmokratskih drzava. No. bcz obzira na veliki znacaj ovih pitanja. o njima ovde ncce biti reci.

Da li je demokratski proces celishodan u privrednim preduzecima?

Ne sumnjam da bi mnogi !judi odmah odbacili ideju primcnc dcmokratskog procesa u finnama kao nerazumnu i nercalnu. Zato je mozda korisno setiti se kako jc ne tako davno vecina !judi smatrala Ja jc sasvim normalno da jc ideja primenc demokratskog proccsa u naciOnalnoJ drl.a\ 1 nerazumna i nerealna. Tako kvalifikovanu idcju odbacivalc su pre -;\ega antidcmokratske elite sirom sveta. za kojc je bilo ociglcdno da najob11:niJa
427

razloznost i realizam zahtevaju neki oblik staralastva u rukovodenju preduzeeem. Tu ideju odbacivao je cak i jedan manji broj pristalica demokratijc. tvrdeei da primenu demokratskog procesa na tako sirokom planu, - sto jc vee nekoliko hiljada godina bilo jasno tolikim istaknutim misliocima - jcdnostavno nije moguee zamisliti. Podsetimo se za trenutak glavnih prigovora demokratiji o kojima je rec u ovoj knjizi. Kriticari kao sto su anarhisti, na primer, odbacuju dcmokratiju kao nacin upravljanja drzavom tvrdeci da. posto nema potrcbc za drzavom - nema ni potrebc za dcmokratskim upravljanjcm drzavom. lstorijski dalcko znacajniji kriticari demokratije - pristalice sistema staralastva, priznaju potrebu vladajuee strukturc u drzavi. ali pri tom isticu da obicni !judi nemaju pravo da upravljaju drzavom. Po njima, oni to pravo ncmaju jcr nisu ha/ifikomni da vladaju. Iz njihovog ugla gledanja. to pravo mozc imati samo mala grupa !judi kvalifikovanih da vladaju zato sto poseduju odgovarajueu mudrost i vrlinu. Kao sto smo vide! i. prcma nekim znacaj n im kriticarima demokratije. obicni !judi. jednostavno. nisu sposohni da vladaju. jer uprkos ustavnim odredbama. politickoj rctorici i vladajucoj idcologiji. uprava zemljom neizbezno ostaje u rukama dominantne manJine. oligarhiJC. vladajuce klase ili vladajuce elite. Ovi argumcnti. kao sto sam pokusao da prikazem u ranijim poglavljima, nisu ni malo zanemarljivi. Medutim. na osnovu argumcnata o kojima sam govorio, smatram da su ipak pogresni. Stavise, kao sto sam istakao. u ovom veku je ideja demokratije kao nuzan clement legitimne vladavine dalcko nadmasila sve svoje konkurcnte. Medutim, trijumf demokratije nijc doveo i do trUumfa procesa sprovodenja demokratije u delo. Kao modcrno otclotvorenje demokratske ideje, poliarhija zahteva izvesne uslove. a kako sam naveo u prethodnom poglavlju, u mnogim zemljama - u stvari. u vccini zemalja - ti uslovi ne postoje iii su nedovoljni kao podrska institucijama poliarhijc. Prigovori protiv ideje sirenja demokratijc u sfcru upravljanja privrcdnim preduzceima su iznenactujuce slicni onima protiv ideje primene dcmokratije u upravljanju drzavom. Neki kriticari. na primer. tvrde da nema potrebe za demokratskim vladanjem preduzeeem - jer u preduzccu i nema vlade. Prema standardnom tumacenju u ckonomskoj teoriji. na primer. unutrasnje upravljanje u tirmi jc u sustini nebitno pitanjc. jcr u njoj niti postoji ,.vlada"' ni posebna grupa sluzbenika koji imaju moe i vlast; moe i vlast sc jednostavno .,rastvaraju"' u ugovorima i slobodnoj razmeni. i to dobrovoljno, i u tome ucestvuju sluzbenici i radnici. Mcctutim, ako sc privrcdno preduzccc shvati. a ja verujem da sc tako i mora shvatiti. kao entitct u komc su potrcbni moe i vlast koje cine upravu, .. vladu" onih !judi koji ucestvuju u proizvodnim aktivnostima preduzeea. onda imamo pravo i obavczu da upitamo kako takva vlada treba da budc sastavljcna. Prihvatajuci potrebu za upravljackom strukturom, ,.vladom". ncki kriticari insistiraju na tome da niko osim vlasnika finne nema pravo da njom

428

upravlja. Prema tim kriticarima. jedini nacm na koji se ideja demokratije uopste moze legitimno primeniti na privatna prcduzeca hio bi kroz formu ,.deonicarske demokratije". Ta teza po mom misijenju ima nekoliko nedostataka. Pre svega, dodeljivanje prava glasa na osnovu broja deonica samo po sebi krsi osnovno nacelo demokratskog proccsa: jednakost gradana kod glasanja. Da bi imaoci deonica upravljali svojim firmama putem proccsa koji bi se s pravom mogao nazvati demokratski. hilo hi potrebno da svaki deonicar kod odlucivanja ima glas iste tczinc. Malo je. me(tutim. pristalica ,.deonicarske demokratije" koji ozbiljno predlazu takvo resenje. No, cak i da se to resenje prihvati. ono uopste ne bi odgovaralo jcr medu deonicarima gotovo nikad ne postoje uslovi podobni dcmokratskom procesu. sto je narocito slucaj u velikim firmama. Dcmokratski proccs u takvoj firmi zahtevao bi institucijc slicne poliarhi.Jskim: u maloj tirmi. pak. one bi vise licile onima u demokratskom gradu-drzavi. Tahih institucija. medutim. vise nema. a ncma ni uslova koji bi im odgO\arali. 1\.icma ni razloga za occkivanje da bi mogli postojati. jcr danas malo !judi kupujc deonice da bi ucestvovalo u upravljanju firmama. Oni to cine da bi uccstvovali u podeli dohotka firme. No. cak i ako se prihvati sumnjiva premisa da pravo (unutrasnjcgl upravljanja firmama mora pripadati iskljucivo vlasnicima. ne znaci 1 cia jL' ,.deonicarska demokratija". u uobicajenom smislu tc rcci. pravo rc~cnjc. Do demokratskog procesa u preduzecu moze sc doci i kroz prcnos svojinc zaposlenima u formi kojom se svakom lieu - ne vise zaposlenom ncgo vlasniku-radniku - omogucuje jedan udeo u firmi, cime takav vlasnik sticc pravo na samo jedan jedini glas.l Najzad, argumentacija. pocev sa generalnim pravom svojinc pa do predloga da upravljanje modcmim privrednim preduzecima treba da budc povereno privatnim vlasnicima, prepuna je nedoslcdnih zakljucaka. Pomenucu ~a mo jedan: reci da !judi imaju pravo na plodove svoga rada ne znaci i konstatovati da su investitori ovlasceni da upravljaju firmama u kojc ulazu.2 Ima kriticara koji, medutim, priznaju da !judi koji radc u firmi imaju legitimno pravo da uccstvuju u upravljanju, ali da za to nisu i km/ifikomni. pa bi zato to pravo trebalo da prepuste onima koji su od njih kvalifikovaniji. Teza koja se pri tom koristi mnogo podseca na odbranu sistema staralastva. pa JOj zato treba prici sa odgovarajucim skepticizmom.
I Moguce jc takode prencti prcduzece u svojinu ;adrugc koja tada kolcktil'llO raspo laze prcduzeccm, tako da svaki pojcdini radnik u njoj ima JCdan glas. ali Ill' 1 pr:l\ o na jcdnu deonicu. Tak\o resenje veoma je uspesno sprO\cdcno u rrcdu;ccima :V1<lndragon u Spaniji, koja su u svojini i pod upravom radnika (upor. Tt,mas i Logan 1CIR~ I. L jedno111 ranijem radu obrazlozio sam zasto mi izgkda da JC o\a.J ohlik -i\ ojine pogodmp od \ lasnistva nad deonicama iii raznih drugih oblika kolcktivnc S\ OJ I Ill! ( Dal 19X4 ). 2 0 drugim teskocama i zakljuccima koJi ne pr01zlazc iz prethod111h posta\kl. \idi Dal 19X4. gl. 2.

429

Kao sto je pitanje kompctentnosti ccntralno i mozda odlucujuce u prosudivanju rclativne celishodnosti demokratije i staralastva kad jc rcc o upravljanju drzavom, tako je ono, verujem, bitno i u oceni pozcljnosti dcmokratizacije privrednih preduzeca. Drugim recima. ukoliko se snazno nacelo jednakosti ne primeni na zaposlene u preduzccu, necemo moci da zakljucimo da oni imaju pravo da sobom upravljaju putcm demokratskog procesa. Kao sto smo videli u citavom tekstu ove knjigc, prednost demokratije u odnosu na staralastvo u velikoj meri se zasniva na pomenutom nacelu jednakosti. Prihvatiti ga, znaci uciniti dugacak i odlucujuci korak ka demokratskom procesu; odbaciti ga - znaei okrenuti se staralastvu. Zbog vclikog znacaja koji se svuda pripisuje postojecim institucijama i ideoJogijama. naj\ erovatnije cc vccina !judi, ukljucujuci i mnogc duboko misaonc licnosti. tcsko povcrovati da su zaposleni kvalifikovani da upravljaju preduzeccm u komc rack. Primena nacela jednakosti na uslove koji vladaju na radnom mestu izglcdacc zato. u najmanju ruku, sumnjiva, a teza o staralastvu mnogo privlacnija. Kao i kad je rec o drzavi. ovo pitanjc jc slozcno. tako da sc u ovom kontckstu nc nadam pronalazcnju zadovoljavajuccg rcscnja. Medutim. pokusacu da iznesem neke razlogc zbog kojih \erujem da jc i u ovom slucaju teza staralastva mnogo slabija nego sto se obicno vcruje. Pre svega. potrebno je setiti se da se prema snaznom nacelu jednakosti ne zahteva da gradani budu kompetentni u odnosu na svc moguce oblasti. posto jc moguce odlucivanje o nekim stvarima delcgirati na druge. Osim u sasvim malim firmama. zaposleni ce gotovo uvek naci za shodno da tako i cine. u vecim tinnama oni ce. nema sumnje. dobar deo pitanja prepustiti na resavanje izabranom upravnom odboru. koji je obicno ovlascen i da obavlja izhor i premesta i otpusta rukovodiocc prcduzeca. Trcha se isto tako setiti i cinjcnice da u MOP drustvima firma nijc neki idealizovan i maksimalno efikasni preduzetnicki poduhvat o kome govori tcorija. Tu je obicno rec o korporaciji u privatnoj svojini. u kojoj nominalni suverenitet imaju deonicari. koji najcescc nailaze na nepremostive teskoce u eventalnom pokusaju kritikovanja odluka upravc preduzcca; oni u najvecoj meri zavise od rukovodstva tirme i kad je rec o obavestavanju o odlukama upravc. Jedan od najbitnijih clemcnata poliarhije - efektivno pravo oponiranja. ne postoji u firmama u svctu biznisa. Da je samo rec o tome jesu li zaposleni u cclini halifikovani da vodc svoju firmu - odgovor bi po mom misljenju svakako bio pozitivan. Ali. nara\no. kao sto smo vidcli. deonicari nc vodc tinnu c1ji su vlasnici ... Deonicarska dcmokratija" ne samo sto je sama sebi tcrminoloski protivrecna. nego je i rukovodenje firmom od strane imalaca deonica samo jedan mit. Iako mcnadzeri cesto vode firmu u korist deonicara (bar delimicno i bar iz\esno vrcme), kontrola nad kljucnim odlukama je gotovo uvek ne u rukama deonicara nego menadzmenta.

430

Prema tome, relevantan kriterijum predstavlja oclgovor na pitanje jesu li zaposleni u firmi kompetentni cia izaberu menaclzere kojima ce. narocito u vclikim tinnama, preneti dobar cleo svojih ovlasccnja. sto se oclnosi i na deonicare ili, sto je realnije, na same menadzcre koji putem kooptiranja biraju sebi ravne. lako su noviji matcrijali u vczi sa ovim pitanjem po 1110111 misljenju pozitivni, gradani u demokratskim zemljama su mozda vise -.;kloni cia odgovorc na pitanja demokratizacije fir111i traze eksperimentalnim metodom. Kakvo bi bilo najboljc resenjc za sva privredna prcduzeca iii za svaku pojedinu demokratsku zemlju, nisam u stanju da kazem. 1 Cini mi sc. medutim, da pitanje upravljanja preduzecima u razvijenim demokratskim zcmljama sve vise intercsujc njihove gradane. Da bi se opravdalo uvodcnjc demokratskog procesa upravljanja prcduzccima. nije potrchno zakljuciti da firmc u kojima se upravlja dcmokratski. p0 ckonomskim standardima bolje posluju od konvcncionalnih finni. A ako hi one pne bile na istom nivou po ekono111skim standardi111a. onda bi. ukoliko su svi ostali dementi podjcdnaki, takve fir111e bile superiornije u odnosu nu kom encionalne. jer hi jezicak na vagi pomerile dodatne vrednosti sa111og demokratskog procesa. Mogucc je isto tako i prihvatiti sve sto je receno a ipak poreci da jl' de111okratija moguca u privrednim preduzecima. Kao sto neki kriticari idcjc demokratije u upravljanju drzavom insistiraju da jc dominacija manjine ncizbdna bcz obzira na sve ustavne forme. tako i jedan broj kriticara tvrdi da je ideja demokratizovanja privrednih prcduzcca samo iluzija, posto su finne po svojoj sustini toliko nepodobne za demokratiju. da je dominacija manjine u njima neizbe:l:na. Iako ovaj argument ne treha olako odbaciti, on postaje manje ubedljiv ako se zade ispod njegove povrsinske vcrodostojnosti. Kod preduzeca kao i kod drzave, demokratizaciji su potrebni povoljni uslovi. to jest oni koji ne nastaju spontano. neizbezno iii .. prirodno". Povoljni uslovi moraju se stvarati. I kao sto dcmokratija u upravljanju drzavom u mnogim zemljama nije uspela cia se raz\ IJC. iii sc razvila pa potom propala. tako je, i jos mnogo cescc, u privredama MOP drustava bilo bezbroj promasaja u demokratizovanju radne sredinc. Time sc samo pokazujc da su bcz odgovarajucih sistema unutrasnje i spoljnc podrske. pokusaji uvodenja demokratskog procesa u ovoj oblasti u najveccm broju slucajeva osudeni na neuspeh. Kao i kod demokratskih zemalja. i u demokratskim tirmama potreban je pravi demokratski .. ustav" koji se rigorozno sprovodi. a potrebno je garantovanje osnovnih prava kao sto je sloboda govora. Pored toga. dcmokratizaciji firmi potrcbni su i drugi sistcmi podrske. Rec je o odgovarajucim izvorima kreditiranja, sirokom programu obuke osoblja. a poscbno mcnadzera, a zatim o organizacijama za pomoc u ovoj oblasti u ciju ce nadlcznost spadati, na primer, i novi proizvodi i osnivanje novih firmi. Ncpo.1 0 nckim ,pccificnostima rcscnja kojc mi izgleda pogodno din.Jcnim Drzavama vidi - Dal 19R4, gl. 3. 1 4.

La

mnogc lin11c u SJc-

431

stojanje ovakvih uslova bilo je dobrim delom uzrok mnogih ranijih promasaja u pokusajima uvodenja demokratije u oblasti privrede.4 Najzad, kao i u slucaju upravljanja drzavom. idcja o dcmokratskom upravljanju preduzccima podstice prctcrana oceki\ anja. Kako pristalice tako i protivnici demokratizacije - i drzavc i drugih cntiteta. najcesce preteruju kad govore o mogucim posledicama. Uprkos tome, razocaranjc zbog neispunjenih nada u demokratsko upravljanje dr2avom nc opravda\'a zakljucak da su posledice nevazne. Bilo hi isto tako pogresno potceniti znacaj autoritarnih institucija u svakodnevnom zivotu zaposlenih. ali isto tako i posledicc uvocknja jednog demokratskijcg sistema u upravljanju privrednim preduzecima. Trcba ipak biti svestan efekata koje u upradjanju drza\!ll11. kao i u rukovodenju firmom, proizvodi uni \ erza Ina tendcneija dominaeije manjine u covekovim organizaeijama. I pored toga. ratumno je ocekivati da demokratske strukture u upravljanju radom firmi mogu 7:.~dovoljiti kriterijume demokratskog procesa gotovo is to koliko i O\ ak\ e -.,trukturc u upravljanju drzavom. l kao sto podrza\ amo demokratski proces u upravljanju drzavom uprkos mnogim njegO\im nesaHscnostima. tako cc i gradani u naprednom dcmokratskom drust\u podupirati dcmokratski proces u upravljanju privrednim preduzecima i pored nesavrsenosti do kojih cc s1gurno u praksi dolaziti.

DEMOKRATIJA, DOMINACIJA MANJINE I MODERNI STARATELJI

Gradani u razvijenoj dcmokratskoj zemlji mogli bi, prcma tome, ost\ antJ jcdnu demokratskiju alternativu nedemokratskim upravljackim strukturama u svojim privrednim preduzecima. No, u tom podu\1\ atu mogli bi sc suociti sa jednim jos slozenijim problemom u upravljanju drzavom. Ncjednakost gradana predstavlja uporan i ozbiljan problem u S\ im demokratskim zemljama. Nejednak polozaj kad jc rec o njihovim politickim resursima i njihovoj strategijskoj pozieiji i pregovarackoj snazi, veoma jc snazan argument u prilog teorijama o dominaeiji manjine. Pa ipak. kao sto smo videli u 19. poglavlju, te teorije pune su ncdostataka. tako da ne zadO\oljavaju ni kao empirijski opisi ni kao smcrniee za akciju. I pored s\cga toga. zbog upornosti i ozbiljnosti pojave politicke ncjednakosti. drcvna vizija jednog politickog poretka L1 kome gradani UCCSt\uju L1 politickom zivotu uglavnom pod jednakim uslovima jos uvek jc dalcko od ostvarenja. Jedna odgovarajuca analiza nejcdnakosti gradana u mogucnostima i sposobnosti uticanja na upravljanje drzavom dalcko prevazilazi obim ove knjige. Od drevnih vremena do danas. medutim, gotovo svi zastupnici demo4 Do bar deo objasnjenja uspcha zadruga Mondragon k/i u de lot\ orn1m sistcmnna ba'podrske. Za dctaljniJi opis vidi - Tomas i Lugan 19S2. gl J. i -l: !-'Ierman 19S2.

432

kratije i republike kao sistema vladavinc, snazno su naglasavali kako .ic demokratija ugrozena nejednakostima u ekonomskim resursima. Jedan od aksioma klasicne tcorije republikc je, na primer, da moe i imovina teze da idu zajcdno: zbog toga, da bi se osigurala siroka podela moei, sto je uslov postojanja republike, nuzno je da imovina bude sto ravnomernije rasporedena. Dejstvo ekonomskog poretka u sferi raspodclc resursa. strategijskih pozicija i pregovaracke moci. pa prema tome i u oblasti politicke jednakosti. predstavlja jos jedan razlog za zainteresovanost za prirodu vlasnistva i upravljanja privrednim preduzeeima. Vladajuci sistem svojine i upravljanja. naime. stvara znatnu nejednakost ne samo u pogledu imovnog stanja i dohotka vee i kad je rcc o Cita\ om nizu drugih Hednosti povczanih sa radom. zaposlenjem, svojinom i ostalim znacajnim ciniocima. Zbog toga sc svakako moze prepostaviti da ee. s obzirom na znacaj ckonomskog urcdcnja za politicki zivot, u svakoj demokratski razvijenoj zcmlji ono dohiti odgO\arajuci znacaj u oblasti jacanja demokratskog procesa uopste. Pored ovog teskog problema postoji jos jcdan koji mi sc cini jos vcci. Po mom misljcnju, dugorocni izgledi za razvoj dcmokratijc ozhiljnijc su ugrozcni ncjednakostima u resursima, stratcgijskim pozicijama i pregovarackoj snazi koje nisu povezane sa imovnim stanjcm IIi ekonomskim polozajcm. vee sa specijalnim znanjima. Zato nc iznenaduje toliko sto opasnost koju vidim potice iz izvora koji je Platona naveo da sc zalaze za staralastvo. to jest iz kruga intelektualaca. Termine ,intelektualci'', .,intelektualni sloj iii klasa" i tako dalje -sto su moderni izrazi nepoznati Platonu5 - koristim u znacenju kojc im je dao Edvard Sils: ,Intelektualci su skup lica u svakom drustvu koja u s\ om saobracanju sa drugima i izrazavanju misljenja, rclativno ccsce nego ostali clanovi drustva. primenjuju simbole gcneralnog opsega i apstraktnog karaktera, kad govore o coveku, drustvu, prirodi i kosmosu" ( 196X. 399 ). U 18. poglavlju uocili smo kako se teorijama o dominaciji manjine. kojima se daje veca teZ:ina ubedivanju nego neposrcdnoJ prinudi, naglasava odlucujuci znacaj intelektualaca. Prema tim teorijama, intelcktualci stvaraJu sistematske ideje kojima se racionalizujc lcgitimnost vladajuce klase (a i suprotna argumentacija njihovih protivnika). stvaraju i sire ideologije. razvijaju generalno prihvacene .,politicke formule" drustva (Moska) i daJC ohlik i sadrzina ,kulturnoj hegemoniji" vladajuce klase (Gramsi ). lako se sa teorijama o dominaciji manjine ne slazem, ne mislim i da su pogrcsnc u svom naglasavanju znatnog uticaja intelektualaca u politickom zivotu. Takode jc. kao sto cu pokusati odmah da prikazem. taj uticaj intelektualaca. iii pre.
5 Crcdnici Oksfordskog cnglcskog rccnika ociglcdno su nasli samo .JCdno .IJlaCCilJC ll .::nglcskom jcziku pre XIX veka koje je blisko savremcnom pojmu. Upor. sa O\ im dcflniciJu reci __intelcktualac". br. 4.

433

specijalnog deJa intelcktualnog sloja, svc vise pcao u drugoj polovini XX veka, uz izglede da se ta tendencija nasta\ i. Posto se intelcktualci oslanjaju na ubcdivanje pre ncgo na naredivanjc iii prinudu, i posto jc dejstvo njihovog ubedivanja cesto indirektno. odlozcno i tezc uocljivo, njihov uticaj u javnom zivotu. iako gencralno prisutan, nije lako verifikovati na sistematski nacin. Osim toga. intclektualci obicno nisu voljni da sopstveni uticaj podvrgnu onom istom strogom i kritickom ispitivanju koje tako sprcmno primenjuju na druge. Vcrujem. i pored toga. da ostroumnom posmatracu ne mogu izmaci iz vida cvrsti dokazi 0 \ aznosti intelektualaca u formiranju stavova. uverenja i vrednosti. Kroz uticaj na obrazovne institucije i medije, javna pitanja o kojima sc odlucuje. politiku i programe i vlade i opozicije, idejc koje sc smatraju intclcktualno vrcdnim postovanja i zato ozbiljnim - bez obzira na njihovo usmercnjc ka promeni iii ka status-hou. kao i na mnoge drugc nacine. intclcktualci igraju ulngu prvog reda u modernim demokratskim zcmljama. Dovoljno je pomenuti samo jedan primer: u Sjedinjenim Drzavama rclativni znacaj koji tclevizijski glcdaoci informativnog programa pridaju pojedinim pitanjama od znacaja za javnost. u najvccoj meri zavisi od intenzitcta pazn.Je koju komcntatori \Csti pridaju konkretnom pitanju (Ajcngar i Kajndcr. I9X7). Pri oceni uticaja intelektualaca vazno jc ne zavara\ati se pojmovima kao sto jc homogcna ,klasa" sa zajcdnickim ,.klasnim intcresima". I dok je kroz istoriju gotovo u svakom drustvu intelcktualni sloj uglavnom delovao u sluzbi gradanskih i crkvenih vlasti, u poslednjih nekoliko vekova sc jedan znacajan deo sloja intelektualaca udaljio i otudio od tih vlasti, zauzevsi nezavisan stav kriticara i oponenata.n lntelektualci u modcrnom svetu su tako sve vise izrazavali razliCite stavove i glcdista o mnogim pitanjima. ukljucujuci i politicka. U tom smislu oni su zato. svakako. daleko od toga da cine ,klasu" koja bi se posvetila iskljucivo unapredenju sopstvenih ,klasnih intcresa". s druge stranc, kao sto kod intelcktualaca koji su poslovni !judi postoji. iako nc pretcrano izrazena, tcndencija uzajamnc zastite i pomaganja. pa u tom smislu i neki zajednicki interesi. tako u modernim demokratskim zemljama. intelektualci, a narocito ani na vrhu tog sloja. pripadaju, kao i biznismeni. najprivilegovanijim krugovima drustva. Oni ne samo sto su obicno ekonomski bezbedni, vee u vccini poseduju jedan stepen profesionalne nezavisnosti i autonomije kojeg nema kod !judi u drugim drustvcnim ulogama. Razume sc, u slucaju ugrozavanja ovih pri\ ilegija, intelektualci sc cnergicno trude da ih zastite, iako takvi njihovi grupni interesi nc uticu u nekoj neposrednijoj meri na sferu javne politike.
6 Kako pnmec'uje Siis. ,.doslo je do stvaranja _1ednog generalnog usecanja distanciranja od vlastt, pa jc ono postalo jcdna od naj,na2nijih sekundarnih tradlciJ3 !ntckktualaca. h:nomen se prvo j<Jvio na Zapadu a potom, u XX \cku. u Atiici i Aziji rnedu intelcktualcima koji su bili pod uticajcm 1apadnih tradicija ( 196X . .:\07)

434

Siedstveno tome, mene u ovom kontekstu ne zanima generaini uticaj inteiektuainog sioja, vee posredno iii neposrcdno deiovanje onog supstrata inteiektuaiaca koje je od sustinskog znacaja za cfikasno funkcionisanjc modernih poiitickih sistema (demokratskih iii ne). kao i za formiranje opsteg i elitnog javnog mnjenja. U demokratskim zcmijama O\ i intclektualci mogu
<;:,e \Yo.c\ u ckl.a\!n<Jm '3.\)'3.\'3.\\\, 2'3.K<Jt\<Jcl'3.'1<;\'l\\. \)<J\\t\1':\<..\m <;:,\\an\<..ama, na un\-

verzitetima. u naucno-istrazivackim ustanovama. u mcdijima. u organizacijama iobija. grupama savetnika. u velikim tirmama u sferi biznisa. u radnickim sindikatima. advokatskim kancelarijama. kao i na mnogim drugim mestima. Vodeci specijalisti za pojedine oblasti pri tom znaju jedni druge iii su na dmgi nacin u vezi - cak i u zemlji kao sto su Sjcdinjenc Drzavc. a pogotovu u manjim zcmijama. Mcdutim. granice inncdu pojedinih grupa strucnjaka nisu cvrsto odredcne. a ccsto prclaze i nacionalnc granicc. Posto ne postoje standardni termini. ovakvc intclcktualce nazvacu spccijalistima za oblast javnc politikc (iii, kracc: spccijalisti za politiku); skup spccijalista za pojedinu oblast politikc cini clitu u oblasti javnc politike (na primer. spoljnopoliticka elita); skup raznih elita u oblasti ja\ nc politikc. pak. moze se nazvati .. elite u javnoj politici" .. , lako su ovo pogodni i odgovarajuci tcnnini. bila bi greska procitati u njima nesto mnogo dublje. Kao i kad je rec o intelcktualcima uopstc. njima ne podrazumevam da su elite u javnoj pol itici .. v ladajuca klasa" sa nckim z~jcdnickim .. klasnim interesima". koja kroz ubcdivanje iii prinudu vccini svojih sugradana namece politiku koja koristi tim ..klasnim intcresima'. Kao i intclcktualci uopste. politicke elite predstavljaju saroliko mnostvo.x Zajcdnicki intcrcsi pripadnika politicke elite i, jos vise, politickih elita kao agregacijc, najvccim de1om su nedovoljno artikulisani da bi bili bitnijc obuhvaceni nekakvom zajcdnickom procenom altemativne politike u kojoj bi sc takva agrcgaeija angazovala.
7 Na unutrasnju raznolikost u O\'oj kat<:gonji ukazao JC Olmond u ,;vom klasicntllll radu n spoljnoj politici i JaYnom mnjcnJU. u komc on razlikujc raznc tipmc pnlitickih clita u Sjcdmjcnim Drza\ ama: ,.( 1) politil'ke elite. koJC uhuhvataju 1avno izahranc funkcioncrc na visokim polo/ajima 1 stranacke lidere. Zvanicna politicka clita JC. razumc se. podci.Jcna prema S\ OJoj pozici1i u proccsu donoscnja politickih odluka ( npr .. zakonod<l\na. upra\'na. sudska l i u skladu sa politickom ohlascu u koJOJ dcluJc (npr.. spoiJnopohticka s!Cra. fcdcralni organ koji vodi spoljne poslove. spolp1opoliticki komltcti Predstavnil'kog doma 1 Scnata). (2) .-1dlllllli.l"lmtil"l1e ili himkratske elite .. (3) elite na mcdudr:.atnom plunu (mJsli sc na fcdcralnc jcdinicc u okviru SAD - prim. pret.) kojc obull\ ataju \cliJ..i broJ pri\ atnih asociJaCIJ'l u s1rc sh\accnoj politickoj sferi .. I tu sc mogu razlik(natJ e/;tc tunkcioncm koj; sc hm;;u ii1 clita fom1iranih oko s\'Ojih interesa, kao 1 one koJe cine hiroArate na ;)()lo:.o;ima na tom 111\'0U .. (4) Najzad. postoJe i elite u .1(eri AomunikaCija. u kojc najprc spadaju \hN1ic1. mcnadi:cri i akti\ni ucesnici u skri maso\ nih mediJa.. Mo7da su najdclot\ orniJc licnostJ kojc st\ araju ja\no mnjcnje oni 'dohro poznati" muskarc1 i /cnc i1 ~1rokil1 krugo\ a prolcsionalaca. 7ivota ;a_1cdnice i inst1tucija u kojc !Judi \c:ruJu .. 1 ktlJi imaJU \Ciiki broJ liCnih sledbcnika ( 1950. 139-141 ).
~ Olmond pominje 1 jednu podgrupu elita u skri _Ia\ ne rolitike - elite u sferi knmumkaciJa. isticuci pri tom da .. nijedan jcdnostavan opis strukturc komunikacija nimalo nc odslikava nJenu stvarnu slozcnost i raznovrsnosr ( 1950. 1.'9-141 ).

435

Zato je jedna od znacajnijih cinjcnica u razvoju dcmokratijc to sto politicka elita obicno zastupa razlicite i cak kontroverznc politicke opcijc. Njihova uloga u donosenju politickih odluka jedva da hi zasluzivala intenzivniju paznju gradana u demokratski razvijenoj zemlji. da ni.Je izuzctnc slozenosti javnih pitanja na koja treba odgovoriti. Drugim rccima, ova slozenost preti da sasvim oslobodi akciju politickih clita i izvucc je ispod kontrole demosa. !shod bi u tom slucaju bio - a to se u izvesnoj meri vee i dogada - jedna vrsta kvazi-staralastva ovih elita. Kao ni Platonovi filozofi. ni ovi danasnji pripadnici politickih elita ne moraju zeleti ovakvu ulogu za sebe. Pa ipak, cak i ako sc nevoljno i nenamerno nadu u njoj, sama slozenost savremene politike i njenog kreiranja cesto ih na to natcra.

Slozenost savremene politike i demokratski proces

Da bih opisao posledicc slozenosti po dcmokratski proccs. laticu sc izuzctno jcdnostavne a ipak korisne dihotomijc ciljeva i sredstava. 0 odlukama u sferi javne politike moze se, pogodnosti radi. misliti kao o odlukama koje se (prccutno iii izriCito) sastoje od cil.jeva koji sc tom politikom nameravaju postici, kao i sredstava za njihovo postizanjc. L: najjednostavnijoj verziji demokratskog sistema, u kojoj suvereni demos neposrednn donosi svc vazne politicke odlukc. on sam istovremcno odlucujc i o ciljcvima i o srcdstvima. Najpriblizniji ovakvoj jednostavnoj dcmokratiji bili su, naravno. sistemi skupstinske demokratije. I dok ne treba potceniti tcskoce sa kojima su se gradani u tim sistemima ponekad morali suocavati. trcba takode voditi racuna o tome da je odlucivanje na skupstinama gradana bilo samo povremena aktivnost, kao i da je dnevni red bio ogranicen. Razume se da su ovakve skupstine poveravale neke administrativne zadatkc obicnim gradanima. koji su na taj nacin postajali njihovi sluzbenici sa skraccnim radnim \Temenom i sl. I dok je demos na ovaj iii onaj nacin odlucivao kako o ciljevima tako i o bitnim sredstvima za njihovo postizanjc (zakonima i specificnim politickim merama), funkcija sprovodenja tih mera takode je bila, u strogo ogranicenom obimu, poveravana posebnim funkcioncrima. Zato ovakvc sistcme donosenja politickih odluka mozemo nazvati istovremcno jednostavnim i neposrednim. Posto je demokratska ideja pocela da se primcnjujc u upravljanju nacionalnom drzavom, jednostavni i neposredni sistcmi donosenja politickih odluka osobeni za skupstinske demokratije bili su zamenjeni izdiferenciranijim institucijama poliarhije. Medutim, jos je uvek bilo moguce poliarhiju tumaciti kao sistem u kome politicke odluke kreiraju demos i njegovi izabrani predstavnici i u kome su, kao nekada. izvesni ograniceni administrativni poslovi, bili preneti na posebne funkcionerc. Metod donoscnja politickih odluka u ranoj fazi poliarhije - nazvacemo je poliarhija I - mogao bi sc. prcma tome. opisati kao jednostavan ali posrcdan.

436

Razvoj MOP drustava i sirenje internacionalizacije drustva, mcclutim, dowli su do usvajanja sve slozenijih metoda politickog odlucivanja. Znacajnu ulogu u tome imalo je i sirenje aktivnosti drzame upnn e u najraznovrsnij im oblasti rna, tako da je slozenost savremenog zivota zahte\ ala i odgovarajucu slozenost procesa donosenja politickih odluka. r kao sto jc sirenjc demokratske ideje na moderne nacionalne drzave zahtevalo radikalno pri lagoclavanje i inovacije u politickim institucijama - to jest, stvaranjc poliarhije - tako su i te nove institucije u poliarhiji morale da odgovorc S\C vecoj slozenosti politike i procesa politickog odlucivanja. Ovaj novi aspckt moderne demokratije uticao je na stvaranje institucija i uvoclenje prakse kojc su bile toliko drugacije od skupstinske demokratije, da jc cak bilo mogucc postaviti pitanje moze li se i dalje za ovaj novi fcnomen upotrcbija\ ati isti tennin - ,demokratija"". U Sjedinjcnim Drzavama, na primer. u Kongrcsu su vcoma rano formirani mocni komitcti cij i c lanm i nc samo sto SLI pis a I i nacrtc zakona, vee su postali i eksperti u svojim politickim oblastima. Od Drugog svetskog rata naovamo, osoblje u tim komitetima a zatim i strucni pomocnici senatora i clanova Predstavnickog. doma postali su jos jedan sloi specijalista za politicka pitanja. fstovremeno sc i u s\im drugim dcmokratskim zemljama broj specijalista u ministarstvima, direkcijama i drugim iznsnim i upravnim organizacijama enonnno povecao. Mobilizacija specijalizovane intcligencije u sluzbi moderne demokratske vladavinc - nazvacu je poliarhija II - tako je postala hcrojski i uglavnom uspcsan pokusaj prilagodavanja dcmokratijc neslucenoj kompleksnosti javne sferc u modernom svetu. l pored svega toga, jos uvek se poliarhija II moze tumaciti kao sistem kojim se ispunjava drevni cilj - vladavina naroda. Iako se dcmokratski proces vise ne moze odvijati na jednostavan i neposredan nacin. osoben za skupstinsku demokratiju, njegovo ostvarivanJC postalo jc mogucc kroz jedan proces sukcesivne aproksimactje. Putem odluka do kojih sc dolazi na izhorima, demos istovremeno odredujc i opstc politickc ciljeve i sirokc granicc prihvatljivih sredstava. lsto tako postaje uobicajcno da gradani te granicc 1 dalje suzavaju kroz svoje aktivnosti izmcdu dva izbora. putcm .Johiranja", na primer, U okviru tih ogranicenja ciljeva i sredstava koja je postavljao demos i koja su ponekad bila sira a ponekad uza, izabrani predsta\ nici su usvajali zakone i politicke odluke. A u okviru tih granica zakona i politickih mera, izvrsni i upravni organi su potom jos uzc definisali sredstva. Na taj nacin se proces uzastopne aproksimacije nastavljao - svc do konkretnog cinovnika koji, na kraju, specificnu odredbu sprovodi u delo. Zanemarujuci nekadasnje kategorije. poliarhiju II mozcmo protumaciti kao kalemljenje strucnosti staralaca na siroku suvcrcnost demosa.

Demokratija iii staralastvo?

Sta, medutim, treba ciniti ako su danas znacajna politicka pitanja toliko slozena da obicni gradani vise ne razumcju sta je to sto najbolje sluzi llJI437

hovim interesima. Da 1i je demokratska ideja postala vizija politickog poretka koji je nemoguce ostvariti u jednom kompleksnom svetu u kome nam je. kako izgleda. sudeno da zivimo'? Ako je tako. onda bi staralastvo moglo zamcniti demokratiju. ne po simbolima iii cak uverenjima. vee mozda samo u praksi. U tom slucaju nc bismo vise mogli poliarhiju II tumaciti kao pomenuto kalemljenje. Pre bi se mogli reci da je rec o kalemljenju simbola demokratije na fakticko staralastvo koje ovaplocuje politicka elita. No. cak i tada ne moramo biti u pravu ako je opisemo kao sistem dominacije manjine. one vrste koju su zamisljali teoreticari prikazani u 18. poglavlju. U ovom slucaju. naime. ,.v ladaoci" iii ,upravljaci"' bili bi jedna krajnje heterogcna skupina relativno autonomnih grupa ciji je primarni izvor uticaja njiho\o specijalizovano znanj~:. \1ozda bismo ih nazvali kvazi-staraocima. radijc ncgo pnl\ im staraocima. jer ne bi raspolagali moralnim i filozofskim (epistemolnskim) opravdanj~:m koje su Platon i ostali smatrali bitnim elementom pravog staralastva. U petom poglavlju objasnio sam zbog cega ovakvo obrazlozcnj~: smatram krajnje pogresnim. No. svi nedostaci ideje staralastva opisani u tom poglavlju mogu se sa jos cvrscim uverenjcm primeniti i na nase kvazi-staraocc. Ponovicu pomenutu kritiku ukoliko se odnosi na nase potencijalne kvazi-staraoce. Odluke 0 pitanjima od javnog znacaja - kao sto Sll nuklearno oruzje. siromastvo. socijalno osiguranje. zdravsno iii drugc oblasti o kojima je bilo reci - zahtevaju specificne occne moralnog i instrumentalnog karaktera. Te odluke nisu i ne mogu biti iskljucivo usmerene prema ciljevima. ali ni prema sredstvima. Nikakvim intelektualno zasnovanim argumentom nije moguce braniti da politicke elite (stvarne iii navodne) poseduju moralno superiorno znanje iii. preciznije. specificno znanje o tome sta je sadrzina javnog dobra. U stvari. imamo razloga da mislimo kako specijalizacija. koja je pravi temelj uticaja politickih elita. moze sama po sebi naneti stetu njihovoj sposobnosti donosenja moralnih sudova. Slicno tome. bas zato sto je znanje politickih elita specijalizovano. ta njihova strucnost obicno proizvodi isuvise usku osnovicu instrumentalnih ocena potrebnih za donosenje razumnih politickih odluka. Osim toga. politicke odluke. a posebno une u slozenim oblastima. gotovo uvek su obavijene velom neizvesnosti. To je proccs u kome je uv~:k potrebno razmotriti i alternative, a narocito njihme krajnje neizvesne poslcdice. u cemu nam. u nedostatku statistickih podataka na primer. mogu posluziti racionalne pretpostavke. Cak i ako je vise iii manje izvodljivo prcdvideti sve mogucnosti. jos uvek su potrebne i ocene prihvatljivosti eventualnog rizika. Politicke ocene takode neizbe2:no zahtevaju odmeravanje potrebe eventualne razmene razliCitih vrednosti iii relevantnih politickih ciljeva na koje takva razmena moze uticati. U svim tim pitanjima nemamo mnogo razloga da svoje poverenje poklonimo politickim elitama.
438

Najzad, ne treba precenjivati vrline politickih elita. C citavom svetu te elite su cuvene po lakoci kojom se. u ime zalaganja za opstc dobro. bore za sopstvene usko-birokratske, institucionalne. organizacionc iii grupne interese. I sto su javni nadzor i javno ocenjivanje njihove aktivnosti manje prisutni. to je, po svemu sudeci, veca verovatnoca da one postanu korumpirane - nc uvck i u bukvalnom smislu - pod uticajcm poznatih iskusenja moci. lako ce kvazi-staralastvo kao resenje mozda konacno spustiti zavesu preko demokratske vizije, time sc nece uvesti i vladavina klasicnih staralaca koji, teoretski. poseduju mudrost i vrlinu kao uslove politickog znanja.

Status gradanina u poliarhiji III

Moze li jedna demokratski razvijena zemiJ(l ~prceiti "\ ojc krctanjc u pravcu vladavinc stvarnih kvazi-staralaca'.> Da bi to ucinila. mora pre svcga da usmeri paznju na najslabiju kariku u Janet! sukccsi\nih aproksimacija. Ta karika je sam demos. Ukoliko demokratski proccs nijc cvr-;to usidrcn u occnama i procenama koje vrsi demos. sistem cc nastaviti da srlja prcma hazi-staralastvu. No. ukoliko sidro izdrzi. srljanje ce sc ;austa\ iti. Problem nastaje zbog jaza izmedu znanja politicke elite i znanja obicnih gradana. Predlagati da se on moze dovoljno suziti kako bi ~c proces aproksimacije uspesno nastavio. mnogima mo7c zvucati kao utopi.Ja. Medutim. po mom misljenju. u tom pogledu sve mogucnosti jos nisu ispitane. Kao sto je poliarhija I nastala stvaranjem novih institucija potrebnih dcmokratiji da bi se prilagodila razmerama naeionalne drzave. i kao sto je poliarhija II predstavljala adaptiranje novim potrebama kroz mobilizaciju spccijalizovanog znanja za rdavanje javnih problema. tako ce se i do poliarhiie III doci zbog potrebe suzavanja jaza koji razdvaja politicke elite od demosa. U tom smislu predlazem nekoliko elemenata moguccg resenja. Danas je tehnicki moguce: obezbediti da infonnacija o pitanjima politicke prirode o kojima sc raspravlja. u pogodnoj formi i obimu i verno prika.rujuci najvisi stepen znanja u vezi sa tim pitanjima, bude lako i univerzalno dostupna svim gradanima; stvoriti lako i univerzalno dostupnc mogucnosti za sve gradane; uticati na materije na koje se gore navedcna informacija odnosi: ucestvovati na relevantan nacin u politickim raspravama. Ono cime se sve navedeno tehnicki omogucuje jesu telekomunibcije. Putem telekomunikacione mreze bukvalno svaki gradanin moze dobiti informaciju o javnim pitanjima u najkracem roku i na pogodan nacin (stampani materijal. debate. dramatizacije, crtani i drugi filmovi. na primer); takvu informaciju takode je moguce prilagoditi nivou gradana - od ekspcrta do Pocctnika u sferi politike. Telckomunikacijama jc mogucc s\akom n -c-:

ro."

,<0

r:0"' .,.
439

-,..

ninu omoguciti postavljanje pitanja koja su na dncvnom redu za odlucivanjc. Interaktivnim sistemima telekomunikacija moguce je i ucestvm anje gradana u diskusijama sa ekspertima, politicarima i sugradanima9 Vazno je, medutim, imati na umu da funkcija ovih tehnickih inovacija nije samo u tome da olaksaju ucestvovanje - sto predlazu neke pristalicc participativne demokratije. Gradani ne mogu prevazici granice svog politickog znanja jednostavnim upustanjem u medusobne raspravc; i dok im ova tchnologija omogucuje pracenjc diskusije tako sto ncposredno glasaju o pojcdinim pitanjima, dotlc glasanje bez odgovarajuceg razumcvanja matcrijc nc moze obezbediti da se usvojenim politickim mcrama zastite iii unaprede njihovi interesi. Sam tehnicki problem moze se lako rcsiti. Svc intenzivniJi raz\oj tehnologije ce na ovaj iii onaj nacin biti iskoriscen - na dobro iii na zlo. Ona mozc biti upotrebljena na stetu demokratskih \Tcdnosti i dcmokratskog proccsa, a moze se koristiti i za njihovo unapredenjc. I La to bez s\ csnog napora usmcrcnog ka kori:kenju nove tehnologije tclckomunikacija za dobro dcmokratijc, ona mozc biti upotrcbljena na nacin koji bi bio stetan po demokratiju. Rdavanje tchnickih problema samo je najlak\i dco rcsenja. Na koji ce nacin jcdno demokratski razvijeno drust\ o osigurati da tnfonnacija, koja je tako lako dostupna gradanima, hude istmrcmcno i najbolja moguca informacija'? Rekao sam da se nova tehnologija moze upotrchiti na stctu dcmokratskog procesa. Moze li se, na primer, dcsiti da politicke elite pocnu da eksploatisu tehnologiju interaktivnih komunikacija kako hi manipulisalc javnoscu i ostvarile svojc sopstvenc ciljeve'? Hoce li ovakva nova tehnologija mozda predstavljati stalan izazov politickim elitama da konsoliduju svoje pozicijc kroz kvazi-staralastvo, umesto da nam ponudi nadu da tako ncsto spreci') BuduCi izgledi demokratije zavise od razlicitosti gledista spccijalista u sferi politike i relativne nedefinisanosti njihovih zajednickih intcrcsa kao ,.klase". Najpodobniji oblik institucija pomocu kojih se njihova znanje mozc lako uciniti dostupnim gradanima verovatno ce se razlikO\ ati od jedne dcmokratski razvijcne zemlje do druge: resenje za Sjedinjene Drzavc, na primer, mozda ce se pronaci u pluralizmu i autonomiji mnogobrojnih profcsionalnih, naucnih, obrazovnih i akademskih asocijacija.l o Za delotvornost procesa sukcesivne aproksimacije nije potrebno da svaki gradanin bude infonnisan i aktivan u vczi sa svakim znacaJnijim pitanjcm. Takav zahtev bilo bi nemoguce ispuniti u poliarhiji IlL bas kao sto to nije mogucc ni u poliarhiji II. Umesto toga potrebno je imati kriticnu masu dobro informisanih gradana, dovoljno veliku i aktivnu da UC\Tsti sam proccs
CJ Za opis i analizu iskustava u oblasti telckomunikacrja u jcdnom broju amcrickih fedcralnih jedinica i u pojcdinim zajcdnicama. upor. Artcrton i dr. 19X4. Svi ti pokusaji. tako na nizcm tchnoloskom nivou, otkrivaju ncsluccnc mot!ucno-sti kod postnjceih i ra/\ ijcnijih nivoa. Vidi i - Abramson, Artcrton i Oren 19X!i. 10 Kraca skica rcsenja na ovim osno\anw moze sc nact kt'd Dala 19X4. X2~X5.

440

iii. kako se jos pre mnogo godina izrazio Gabrijel Olmond - .. pa.lljivu javnost" ( 1950, 139, 22R, 233). Nema sumnje da cc pristalicc participati\ nc dcmokratije misliti da je ovo mojc rescnje neadehatno. No, bez obzira na to koliko bi bilo pozeljno imati jedan siroko informisani i aktivni demos. vcrujem da u uslovima krajnje slozenosti snvrcmcnc politikc sa kojom sc suocava poliarhija II i sa kojom ec sc boriti i poliarhija Ill. taka\ cilj prcvazilazi ljudskc moguenosti. Ako. na sreeu. ja nc hudem u pravu. onda cc se .,pazljiva i aktivna javnost" prosiriti toliko da ohuhvati citav demos. Na koji jc nacin. medutim. moguec ohezbediti da ovaha aktivna j<nnost zaista predstavlja siru javnost. to jest demos<) Aktivna javnost koja JC u:Za ncgo demos i, u stvari, najcesee mnogo manja od njega. nc mora uvck biti i reprezcntativna javnost. Ukoliko jc ipak taha javnost nc samo dobro informisana vee i reprezentativna. samo llJCllO postOJanjc i njcna glcdista ucinice da svc opcijc, ukljucujuei i one za kojc sc izjasnJa\aju politickc elite i sam informisani demos. postanu vidljivc i upon:d!iivc. a ~~vu'innu o~i.\u Lc\ hk_)a akt\\n\: \ ..pai\)i\le"} ja\lno;;t\ k()\a pr...:-ds\2,\ 1 ,_;1 sam demos - zvuci kao protivrecnost. Pa ipak. to nc mora hiti slucaj. Zamislimo cia se u jednoj dcmokratski naprcdnoj zcmlji of(Jrmi jedan .. mini-populus" kqji sc sastoji. recimo. od hiljadtJ nasumce odahranih gradana iz citavog demosa. Njcgov zadatak bio bi da u toku jcdnc godinc razmatra ncko konkrctno pitanje i potom objavi S'vOJe nalazc. C'lanm i ovog mini-populusa mogli bi se ,.sastajati" posredstvom telekomunikacija. Takodc jc moguL;c fonnirati po jedan mini-populus za svaku oblast. kao i za redosled rcsavanja pojcdinih pitanja, a isto to i na raznim nivoima upra\ ljanja - svc do lokalnog. Tahim tclima mogli bi pomagati savetodavni komitcti naucnika i strucnjaka. kao i jedan broj administrativnog osoblja. Ona bi mogla oba\ ljati potrcbna saslusanja i komisijska istrazivanja i ucest\ ovati u javnim dcbatama. lnstituciju mini-populusa u sistemu poliarhijc Ill \ idim nc kao zamenu za zakonodavno telo vee kao njegovu dopunu. Ona bi. daklc. samo dopunila a nc smenila institucije poliarhije I i II Moglo bi sc postmiti pitanjc kakvu tezinu treba da imaju ocene mini-populusa'? Ocena do koje dode mini-populus bila bi .. reprczcntatima"' occna dcmosa. Njegova presuda bila bi presuda sarnog dcmosa ukoliko. naravno, demos bude u stanju da iskoristi prednost najhalitctnijcg dostupnog znanja potrebnog za donoscnjc onakve politicke odlukc kojom ce sc najvcro\atnijc postici cilj koji demos zeli. Ocene mini-populusa cc sc na taj nacin 1.asnivati na lcgitimnosti demokratije. Ovim srcdstvima - a gradani u dcmokratski raz\ ijenoj zcmlj1 otkricc i druge - demokratski proces moci ee p0110\'0 da SC prilagodi JCdllOlll svctu koji sasvim malo \ici na onaj u komc su se prvi put .ia'vlle iLicia 1 praksa demokratijc. No, kakve god oblikc imala. dcmokratija nasih potomaka nccc 1 nc mozc biti dcmokratija nasih prcdaka. A to tako i trcba da budc. Ograniccnja moguenosti demokratije u jednom svetu koji vee uspcvamo da nazrcmo. sva441

kako ce se u vclikoj meri razlikovati od okvira i mogucnosti demokratijc iz proslosti. Mozemo. medutim. biti uvercni da u buducnosti. kao sto jc to bilo i u proslosti, strogi zahtevi demokratskog proccsa nccc moci da budu potpuno ispunJeni pa ce i ubuducc mnogi tcorijski i prakticni problcmi tog procesa, koje smo ispitivali u ovoj knjizi. jos uvek cckati da budu do kraja razreseni. Ipak verujem da ce vizija o narodu kuji sam sobom upravlja. u komc su svi pojedinci medu sobom jednaki, naroda koji poscduje sve rcsurse i institucije potrebne da sc ta vizija ostvari, ostati i dalje snazno -iako puno zahteva - usmerenje u traganju za jcdnim drustvom u kome cc !judi moci da zive zajedno u miru, postujuci sustinsku jednakost svakog pojcdinca i zajednicki trazcci najbolji moguci nacin zi\ota.

442

DODATAK

Sledece svoJe radove koristio sam u ovoj knjizi:

Poglavlje 18: Polyarchy: Participation and Opposition. Nev. Haven. Yale Univ. Press. 1971. Poglavlja 7. 8, 9: "Procedural Democracr ". deo u knji:ri Philosophy, Politico; and Society, uredn. Peter Laslctt and James Fishkin. New Haven. 'r'alc Unl\. Press. 1979. Poglavlja 12 i 13: "The Moscow Di.1course. Fundamental Rights 111 a Dcnw< mti< Order", u: Government and Opposition 15 (zima 1980). 3-30. Poglavlja 20. i 21: Dilemma of Pluralist Democracy: Autonomy \'Crsus Control. New Haven. Yale Univ. Press. 191\2. Poglavlje 14: "Federalism and the Democratic Pmcn1 ". u: ~omos 25. Liberal Democracy ( 1983 ). Poglavljc 15: "Poliarchr. Plum/ism. and Scale", u: ScandinaYian Political Studies 7. br. 4 ( 1984 ). 225-240 (Skup u cast Rokana. Bergen. 16. maj 1984 ). Poglavlja 12. 22. i 23: A Preface to Economic Democracy. Berkeley. Univ. of Calif. Press. 1985. Poglavlja 4. 5 i 23: Controlling Nuclear Weapons: Democracy versus Guardianship. Syracuse. Syr. Univ. Press. 1985. Poglavlje 23: Introduction to Democracy, Liberty, and Equality. Oslo. Norwegian Univ. Press. 1986. Poglavljc 20: "Dilemmas of' Pluralist Democracr: The Puhlic Good of li'hich Puh!ic:' ", deo u knjizi Individual Liberty and Democratic Decision-Making, uredn. Peter Koslowski. Ti.ibingen, J.C.B. Mohr, 1987.

443

BIBLIOGRAFIJA

Abramson. Jeffrey B.: Artcrton. F. Christopher: and Orren. Cian R. l 9XX. The
Electronic Commonwealth: The Impact of ~ew '\1edia Technologies on Democratic Politics. New York. Basic Books. Ackerman. Bruce A. l 9XO. Social Justice and the Liberal State. New Haven.

Yale Uni\ Press. Adams. John. I ~50-I R56. "Dc{t!nce of the Constitutions of Gon'mmenl of the Unitt!d Slates of America". U: Charles Adams. urcdn .. The Works of John Adams. Boston: Little. Brown. Adams. Willi Paul. 19RO. The First American Constitutions: Republican Ideology and the Making of the State Constitutions in the Revolutionary Era. Prcv. Rita Kimber i Robert Kimber. Chapel Hill. Univ. of North Carol. Press. Agard. Walter R. 1965. What Democracy Meant to the Greeks. Madison. Univ. of Wiscon. Press. Albertoni, Ettore A., uredn. l9R2. Studies in the Political Thought of Gaetano
Mosca: The Theory of the Ruling Class and Its Development Abroad.

Milano, Giuffre. Alford, C. Fred. 1985. "The 'Iron Law o( Oltgarch1 i11 the Athenicm Polis ... u: Canadian Journal of Polilical Science I~ (2). 295-312. Almond. Gabriel A. 1950. The American People and Foreign Policy. New York. Harcourt Brace. Almond. Gabriel A .. and Verba Sidney. 1965. The Civic Culture. Boston. Little. Brown. American School of Classical Studies at Athens. 1960. The Athenian Citizen. Princeton, izdanjc ow Skole. Andreski. Stanislav, l96R. Military Organization and Society. Berkeley. Univ. of Calif. Press. Apter. David. 1961. The Political Kingdom of Uganda. Princeton. Prine. Univ. Press. Aristotle. 1952. The Politics of Aristotle. Prcv. Ernest Barker. Oxford. Clarendon Press. Arrow. Kenneth. f 96~. Social Choice and Individual Values. 2. izd. New Haven. Yale Univ. Press.

444

Arterton, F. Christopher: Lazarus. Edward H.: Griffen. John: and Andres. Monica
C.

1984. Telecommunication Technologies and

Political

Participation.

Washington. Roosevelt Center for American Policy Studies. Bachrach, Peter. 1967. The Theory of Democratic Elitism. Boston. Little. Brown. Barber, Benjamin. 1984. Strong Democracy. Berkeley. Univ. of Calif. Press. Barry Brian. 1965. Political Argument. London. Routledge and Kegan Paul. uredn. 1976. Power and Political Theory: Some European Perspectives. Ncv\ York. John Wiley and Sons. 1979. "!~ Democrac\' Speciaf'?" U: P Laslctt and J. Fishkin. uredn .. Philosophy, Politics, and Society, V scrija. 155-1%. New Haven. Yale Uni\ Press. Bautista Urbaneja. Diego. 1986. "E/ sistema politico. o n)mo .funciona Ia 1111iquina de procesar decisiones ". U: Moiscs Nam and Ramon Pii1ango. urcdn .. El Caso de Venezuela: Una ilusion de armonaia. Caracas. edit. IFSA. Bcnn. Stanley I. 1967. "Egalitarianism and the Ecjzwl Consideration of ln!etc\ls ... u: J. R. Pennock and J. W. Chapman. uredn .. Equality (Nomos IX). 61- 7:-< New York. Atherton Press. Berger, Raoul. 1977. Government by Judiciary. Cambridge. Harvard Univ. Pres~. Blachman. Morris J.: LeoGrande, William M.: and Sharpe. Kenneth. uredn .. Confronting Revolution: Security Through Diplomacy in Central America.

New York, Pantheon. Blaehman. Morris. and Hellman, Ronald G. "Cos/a Rica". u: M Blachman. W .. LeoGrandc, and K. Sharpe, uredn., Confronting Rc\olution ... 156-1 :-<2. Black, Duncan. 1963. The Theory of Committees and Elections. Cambridge Umv. Press. Blitzer, Charles. 1960. An Immortal Commonwealth: The Political Thought of James Harrington. New Haven. Yale Univ. Press. Bobbio. Norberto. 1961. "La teoria della classe po/itica ncgli scrirrori democratici in Jtalia ", u: R. Treves, uredn .. Le elites politiche. Bari. edit. Laterza. Bonner. John. 19:-\6. Introduction to the Theory of Social Choice. Baltimore. Johns Hopkins Univ. Press. Botwinick, Arye h. 1984. "Wittgenstein and the Po.1sihilit\' of an Ohjecti\e Dcfc'n.lc of' Democratic Participation". Referat na skupu - Northeastern Political Science Association. Boston, 15-17. nov. Bracken Paul. 1983. The Command and Control of :\uclear Forces. New Haven. Yale Univ. Press. Braybrooke, David. 1983. "Can Democracy Be Comhined 11ith Federalism or H'ith Liberalism:;" U: J. R. Pennock and J. Chapman. uredn .. Liberal Democracy (~omos XXV), 109-118. New York. N. Y. Un1\. Press. Brodie, Bernard. 1959. Strategy in the Missile Age. Princeton. Prine. Univ Pres~. Burnham, James. 1943. The Machiavellians. New York. John Day. Buzzi. A. R. 1967. La Theorie Politique d'Antonio Gramsci. Paris. BcatriccNauwelaerts. Cameron, David. 1978. "The Expansion o( the Puh/ic Econom1 .. A ( 'nmparati1c
Anall'si.l ", u: American Political Science RniC\r 72 ( 4). 1243-1261.

Caplin. Andrew. and Nalebuff. Barry. 19:-\7. On 64% \tajority Rule. ( Umnozeno ).
445

Carter. April. 1978. "Anarchism and Viol<.'ncc ". U: J. R. Pennock and J. Chapman. uredn. Anarchism (Nomos XIX), 320-340. New York. )';_ Y. Univ. Press. Codding. George Arthur. Jr. 1961. The Federal Government of Switzerland. Boston. Houghton Mift1in. Coleman, Julies. and Ferejohn. John. 1986. "Dcmocrc1n and Social Choice". u: Ethics 97 ( 1). 11-22. Congressional Quarterly. 1979. Presidential Elections Since 1789. 2 izd. Washington. Connolly, William. 1974. "On 'fmercsts in Politics". u: I. Katznelson. G. Adam~. P. Brenner. and A. Wolfe, uredn .. The Politics and Society Reader. Ne\\ York. David McKay. Connor. W. Robert. 1971. The .'\lew Politicians of Fifth-Centur~ Athens. Princeton, Prine. Univ. Press. Coppedge, Michael and Reinicke Wolfgang. l988a. "A Swlc of Polmrcln ". u Raymond Gastil, uredn., Freedom in the World: Political Rights and CiYil Liberties, 1987-1988, 101-125. Lanham. Md.: University Pres~ of Amenca. 1988b. "A Measure of Polyarchr ". Referat na Konferencij1 o merenju demukratije. Hoover Institution. Stanford University. 27. i 28. maj. Cowell, F. R. 1962. Cicero and the Roman Republic. Baltimore, Penguine Books. Daalder. Hans. 1966. "The Netherlands: Opposition in a Segmented Socict1 ... u: R. A. Dahl. uredn .. Political Oppositions in Western Europe, 18X-32(J. New Haven, Yale Univ. Press. 1974. "The Consociational DemocracT Theme". u: World Politin 26 (4 ). 604621. 1987. "The Dutch Partr Srstem: From Segmcnration ro Polari::ation And Then?" U: Hans Daalder, uredn. Party Systems in Denmark, Austria, Switzerland, The Netherlands, and Belgium. London. Frances Pinter. Dahl. Robert A .. and Lindblom. Charles E. ( 1953) 1976. Politics, Economics, and Welfare. 2. izd. Chicago. Univ. of Chicago Press. ured. 1966. Political Opposition in Western Democracies. New Haven. Yale Univ. Press. 1967. "The City in the Future of' Democran-". u: American Political S'cicncc Revie1r 61 (4) 953-970. Davis. James C. 1962. The Decline of the Venetian ~obility as a Ruling Class. Baltimore, Johns Hopkins Univ. Press. Diamond. Larry: Lipset, Seymour Martin: and Linz. Juan. J9g6. "De1cloping and Sustaining Democratic Government in the Third World". Referat pripremljen za godisnju skupstinu Americkog udruzenja za politicke nauke. Washington.

D.C.
Dix, Robert. 1967. Colombia: The Political Dimension of Change. New Haven. Yale Univ. Press. Douglass, BnJce. 1980. "The Common Good and the Puhfic fntcrc.1t ". u: Political Theon g ( I ) I 03-1 I 7. Downs. Anthony. 1957. An Economic Theory of Democracy. Nev. York. Harper and Brothers. Dworkin. Ronald. 1978. Taking Rights Seriously. Cambridge. Han ard Univ. Press.

446

Ellennan, David P. 1982. "The Sociali::ation o( Entreprcneurialism. The Empresarial Division of the Caja Jahoral Popular Somerville. Mass .. Industrial Cooperative Association. Elster. Jon. 1985. Making Sense of Marx. Cambridge. Cambridge Univ. Press. Ely. John Hart. 1980. Democracy and Distrust. Cambridge. Harvard Univ. Press. Encyclopaedia Britannica. 1970. s.v. "'Military Service". Sveska 15. str. 451 b-454. Chicago. Engelmann, Frederick. 1966. "Austria: The Pooling of Opposition~. u: R. A. Dahl. uredn.. Political Oppositions in Western Europe, 260-283. New Haven. Yale Univ. Press. Fine. John V. A. 1983. The Ancient Greeks, A Critical History. Cambridge. Harvard Univ. Press. Finer. S. E. !988. The Man on Horseback: The Role of the Military in Politics. 2. izd. Boulder. W cstview Press. Finley. M. !. !973a. Democracy, Ancient and :vlodern. New Brunswick. Rutgers Univ. Press. 1973b. The Ancient Economy. Berkeley. Univ. of Calif Press. 1980. Ancient Slavery and Modern Ideology. New York. Viking Press. 1983. Politics in the Ancient World. Cambridge. Cambridge Univ. Press. Fishkin. James S. 1983. Justice, Equal Opportunit~. and the Family. New Haven. Yale Univ. Press. !984. Beyond Subjective Morality. New Haven. Yale Univ. Press. 1987. "fdect!s Without an Ideal: Justice. Dcmocracr and Lihertr in l.iheral Theory", u: P. Koslowski, uredn., Individual Liberty and Democratic Decision-making, 7-30. Ti.ibingen. J.C.B. Mohr. 1988. "The Complexity of Simple Justice". u: Ethics 98 (3) 464-47!. Flathman. Richard E. 1967. "Equality and Gcnerali:::ation: A Formal Analni.1 ... u: J. Pennock and. J. Chapman, uredn .. Equality (:\fomos IX). 38-60. New York, Atherton Press. Fralin, Richard. !978. Rousseau and Representation. New York, Columbia LJniv. Press. Friedrich, Carl J. !937. Constitutional Government and Politics. Boston. Ginn. Frolick. N. J., and Oppenheimer. Ernest J. !978. Modern Political Economy. Englewood Cliffs. Prentice-Hall. Gilbert. Dennis. 1986. "Nicaragua ... u: M. Blachman. W. LeoGrande. and K. Sharpe, Confronting Revolutions: Securi~ Through Diplomacy in Central America. 88-!24. New York. Pantheon. Glassman. Ronald M. !986. Democracy and Despotism in Primitive Societies. Port Washington. N.Y .. Association Faculties Pres~. Gomme. A. W. !933. The Population of Athens in the Fifth and Fourth Centuries B.C. Oxford. Oxford Univ. Press. Grofman. Bernard. !9R J. "Fair and Equal Repre.1entarion ... u: Ethics 91 ( 3 ). 4 77 485. Habcrmas. Jurgen. 1973. Theory and Practice. Prcv. Dzon Firtcl. Boston, Beacon Press. !979. Communication and the Evolution of Society. Prcv. Tomas \1akarti. Boston, Beacon Press.

447

Hale, J. R. 1977. Florence and the :\'ledici. New York. Thames and Hudson. Hamilton, Alexander: Jay. John: and Madison. Jamc~. n.d. Thl' Federalist. l\:cw York, Modern Library. Heath. Anthony: .Towel. Roger; and Curtice. John. 191\5. How Britain Votes. Oxford, Pergamon Press. Hochschild. Jennifer. ! 91\4. The New American Dilemma: Liberal Democracy and School Desegregation. New Haven. Yale Univ. Press. Holmes. Stephen. 191\4. Benjamin Constant and the Vlaking of Modern Liberalism. New Haven. Yale Univ. Press. Huntington. Samuel. 1957a . .. Consermtism as an Ideology. u: American Polittcal Science Rninr 51 (2). 454.473. 1957b. The Soldier and the State: The Theory and Politics of Civil-Military Relations. Cambridge. Harvard Uni\. Press. l96S. Political Order in Changing Societies. New Ha\cn. Yale Uni\. Prc-;s 19S4. ..Will More Countries Become Democraric:' u: Polirica/ Science Quarterh 99 (2). 193-21S. Hyde. J. K. 1973. Society and Politics in :\'ledieval Italy: The Evolution of the Civil Life, 1000-1350. New York. St. Martin\ Press. Iyengar. Shanto. and Kinder. Donald R. 1987. :\ews That Matters. Chicago. l.'nt\ of Chtcago Press. Janowitz. Morris. 1971\. The Last Half-Century. Chicago. Uni\. of Chicago Pre~-;. Jenkyn~. Richard. 191\0. The Victorians and Ancil'nt Greece. Cambndge. Harvard Univ. Press. Jones. A. H. M. 1969. Athenian Democracy. Oxford. Basil Blackwell. Kant. Immanuel. 1964. Groundwork of the Metaphysic of 'lorals. Prev. H. Paton. New York. Harper and Row. Karl. Terry Lynn. 19S6. "'Petroleum and Political Pact.1 The Transition tu DemocracT in Latin America. U: Guillermo O'DonnelL Philippe Schmitter. and Laurence Whitehead. uredn .. Transitions from Authoritarian Rule. 196219. Baltimore. Johns Hopkins Univ. Press. Katznelson. Ira: Adams. Gordon: Brenner. Philip: and Wolfe. Alan. uredn. 1974. The Politics and Society Reader. New York. David McKay. Kendall. Wilmoore. 1941. John Locke and the Doctrine of Majority Rule. Urbana. Univ. of Illinois Press. Kinzer. Stepeh. 19S6 . .. Walking the Tightmpe in Cualemala The Sell York Ti111es Maga::ine (9. novembar). 32 i dalje. Kolakowski. Leszek. 197S. Main Currents of Marxism. U tri knjige. Prev P Fala. Oxford. Clarendon Press. Kramer. Gerald. 1977. ..Some Procedural A.spccrs of Afaiorit1 Rule. U: J: R. Pennock and J. Chapman, urcdn .. Due Process ('\/omos X\'rii). 264-295. N..:\\ York. N. Y. Univ. Press. Kutlik. Arthur. 1984. "The lnalienahilitr of Autonom1 . u: Philosoph1 and Puhlic Aflairs 13 (4) 271-298. LaFeber. Walter. 1984 . .. The Burdens of the Past. L:: Robert Leikcn. uredn .. Central America: Anatomy of Conflict. 46-6S. New York. Pergamon Press. Larsen. J. A. 0. 1966. Representative GoYernment in Greek and Roman Histor~. Berkeley, Univ. of Calif. Press.

44R

Laski. Harold. 1939. '"The Oh.lo!t'.IU'I/, ,. nt F,dcrali.lm.. U: .Vc11 Rcpuhlic 9R. 36 7369. Levi. Primo. !976. Se questo e un uomo. Turin. Giulio Einaudi. Levine. Daniel. 1973. Conflict and Political Change in Venezuela. Princeton. Prine. Univ. Press. Lewis. Gordon. J 968. The Growth of the Modern West Indies. New York. Modem Reader. Lijphart, Arend. 1975. The Politics of Accommodation. 2. re\. izd. Berkeley. lJniv. of Calif. Press. 1977. Democracy in Plural Societies. Ncvv Haven. Yale Univ. Press. 1979. "Religious vs. Linguistic vs. Class Voting: The Crucial Experiment of Comparing Belgium, Canada. South Africa. and Switzerland". u: Amaican Political Science Re1iew 73 (2) 442--456. 1984. Democracies. New Haven. Yale Unl\. Press. Lindblom. Charles E. 1977. Politics and Markets. New York. Basic Books. Linz. Juan, and Stepan. Alfred. 197R. The Breakdown of Democratic Regimes. Baltimore. Johns Hopkins Univ. Press. Locke. John. ( 16~N. 1690) 1970. Two Treatises of Government. 2 izd., urcdio Peter Laslctt. Cambridge. Cambr. Univ. Press. Lorwin, Val. 1966. "Belgium. Religion. Class. and Language in .Vutional !'olilic.~ U: R. A. Dahl. uredn .. Political Oppositions in Western Europe. 147-187. New Haven. Yale Univ. Press. Lukes. Steven. J 977. Essays in Social Theory. London. :'v1acmillan Press. Macintyre, Alisdair. 1966. A Short History of Ethics. New York. Macmillan. --. 1984. After Virtue. 2. izd. Notre Dame. Ind., Univ. of Notre Dame Pres~. MacKay. Alfred F. 1980. Arrow's Theorem: The Paradox. New Haven. Yale Univ. Press. Maclean. Douglas, uredn. 1986. The Security Gamble: Deterrence Dilemmas in the Nuclear Age. Towota. N.J., Rowman and Allanheld. Mansfield, Harvey C., Jr. 1968. "Modem and Medie\'(/1 Representation". u: J. Pennock and J. Chapman, uredn .. Representation (:\'omos X), 55-82. New York. Atherton Press. Marshall, T. H. 1950. Citizenship and Social Class. London, Cambridge Uni\. Press. Martines, Lauro. 1979. Power and Imagination: City States in Renaissance Italy. New York. Knopf. Marx, Karl. (1894) 1967. Capital, A Critique of Political Economy. Knj 3. The Process of Capitalist Production as a Whole. New York, International Publishers. May, Kenneth. 1952. "A Set of" Independent .Yeces.\WT and Su/licient Conditions j(Jr Simple ~14ajority Decision". u: Econometrica 10. 680-6X4. McCarthy. Thomas. 1978. The Critical Theory of Jurgen Habermas. Cambridge. MIT Press. McRae, Kenneth, uredn. 1974a. Consociational Democrac~': Political Accommodation in Segmented Societies. Toronto, McClelland and Stewart. 1974b. "Consociationalism in the Canadian Political Snlcm ". u: Kenneth McRae, uredn .. op. cit. u prethodnoj odrcdnici, str. 2311-261.

449

McDonagh, Eileen L., and Price: H. Douglas. l9S5. "ff'nman Suttmge in the f'mgrcssivc Era: Patterns o( Opposition and SupJiOr/ in Referenda l'nting. I 9 I 0-1918", u: American Political Science Rc1icH 79 (2) -+15-435. :VIeiscl, James H. 195S. The :Vlyth of the Ruling Class: Gaetano Mosca and the 'Elite'. Ann Arbor, Univ. of \1Jchig. Press. Michels, Robert. [962. Political Parties: A Sociological Study of the Oligarchical Tendencies of Modern Parties. Prcv F. Paul and C. Paul: mod S \1

Lipsct. New York, Collier Books. MilL John Stuart. ( l S6l) 195S. Considerations on Representative Government. Uredn. C. V. Shields. lndianopolis. Bobbs-Mcrrill. (I S59) 1962a. "On Lihern ", u: John Stuart VI ill, Utilitarianism and Other Writings. New York, New American Library. (I R63) 1962b. "Utilitarianism ... op cit. u prcthodnoj odrcdmci. Miller, James Grier. 197R. Living Systems . .VcH York. \1c(jrmr !fill. \!ills. C. Wright. 1956. The Power Elite. New York. Oxford llniv. Press. \1okkan, R. .1.. and Stokman, F. N. 1976. "Prm cr and Influence as Political Phcnomelw ". u: Brian Barry, urcdn .. Power and Political Theory: Some European Perspectives, 33-54. New York. John Wilcv. Montcsquicu, Charles-Louis de SccondaL Baron de. ( 174S) 1961. De I' Esprit des lois. ( U dvc knj igc ). Paris, Editions Garnier Frcrcs. \1ontgomcry, I !ugo. 19S3. The Way to Chaeronca: Foreign Policy, Decision-making and Political Influence in Demosthenes' Speeches. O;,lo. Uni\cr~itct;, forlagct. Moon. J. Donald. 19S7. "Thin Sehes. Rich Lin's". Rcfcrat za godisnju skupstinu Americkog udruzcnja za politickc nauke. 27-31. a\gust. Morlino, Leonardo. 19SO. Come cambiano i regimi politici. Milan. F. Angelo Edit. Mosca. Gaetano. 1923. Elementi di scienza politica. 2. izd. Turin, Fratelli Bocca Editori. -~. 1925. Teoria dei governi e governo parlamentare. Milan. Soc. An. lstituto editorialc scientitico. NageL Thomas. 1979. Mortal Questions. Cambridge, Camb. Univ. Press. Nelson, William N. 19SO. On Justifying Democracy. London. Routledge and Kegan Paul. Noel. S. J. R. 197-t. "Consociationa! Denwcrucr and Canadian Federalism". u: Kenneth McRae. uredn., Consociational Democracy: Political Accommodation in Segmented Societies, 262-26R. Toronto. :YicCiclland and Stewart. Nordlinger, Eric. 1972. Conflict Regulation in Divided Societies. Cambridge. (entar za mcdunarodnc poslovc Univcrzitcta u Han ardu. ---. 1977. Soldiers in Politics: Military Coups and Government. Englewood Cliffs, Prentice-Hall. NoYc. Alec. 1983. The Economics of Feasible Socialism. London. George Allen and Unwin. Nozick. Robert. 1974. Anarchy, State, and Utopia. New York, Basic Books. O'DonnelL Guillermo. 1978. "Permanent Cri.1i.1 and the Failure In Create a Democratic Regime: Argentina". u: Juan Linz and Alfred Stepan, urcdn .. The Breakdown of Democratic Regimes, dco IlL 13S-l77. Baltimore, John~ Hopkins Univ. Press. 450

O'Donnell, G.; Schmitter. Ph. C.; and \Vhitchcad. L. urcdn .. Transitions from Authoritarian Rule. Baltimore. J. Hopkin~ l ni\ Prc~s. Oppenheim. Felix. 19R l. Political Concepts. ChiLagu. L Ill\. of Chicago Press. Ormsby, William. 1974. "The Pro1ince of Canada. Tlu FmC!gence of Con.locia!ional Politics." U: Kenneth McRae. uredn .. Comociational Democracy: Political Accommodation in Segmented Societies. ~o9-274. Toronto. McClelland and Stewart. Oxford English Dictionary. 1971. Compact Edition. (l che knjigeL odrednica "lntelleetual". New York, Oxford Uni\. Press. Palmer. Robert R. 1959. The Age of the Democratic Revolution: A Political History of Europe and America. 1760-1 ROO. Princeton, Prine. Uni\. Pres~. Pareto, Vilfredo. 192o. Les systemes socialistes. 2. izd. (U dvc kn.1ige) Paris. Marcel Giard. - 1935. The \1ind and Society. (U cetiri knjigcJ. Urcdn. Arthur Livingston: pre\ Andrew Bong10rno and Arthur Li,ingston. 1\e\\ York. Harcourt Brace. 1966. Sociological Writings. lzabrao i predgovor napisao S L Finer; pre\. Derick Mirfin. New York, Frederick A. Pracgcr. Pateman. Carole. 1970. Participation and Democratic Theory. Cambridge, Camh. Uni\. Press. Pcllicani, Luciano. 1976. Gramsci e Ia questionc communista. Florence, Vallcchi. Pennati. Eugenio. 1961 a. Elementi di sociologia politica. Milan, F.diz. di Communita. -. 1961 b. "Le elites politiche ne!le tcoriche minoritaric . u: R. Treves. uredn .. Le elites politiche. Bari, Editori Laterza. Pennock, J. R., and Chapman, J. W., uredn. 196 7. Equality C'iomos IX). New York, Atherton Press. l96g. Representation (:'\iomos X). New York, Atherton Pres~. !Y70. Political and Legal Obligation (~omos XII). New York, Atherton Press. 1977. Due Process (:'\iomos XVIII). New York, N. Y. Univ. Press. 1978. Anarchism (~omos XIX). New York. N. Y. Univ. Press. 191:13. Liberal Democracy (~omos XXV). New York. N. Y. Univ. Press. Perlmutter. Amo~. 1977. The Military and Politics in 'Vlodern Times. Ne\\> Haven. Yale Univ. Press. Plamcnatz, John. 1973. Democracy and Illusion. London, Longman. Plato. 1937. The Dialogues of Plato. (U dve knjige). Prev. B. Jowett. New York. Random House. !974. Plato's Republic. Prev. G. M. A. Gruhe. lndianopolis. Hackct. Pocock. J. G. A. 1975. The Machiavellian Moment. Princeton. Prine. Univ. Press. Pullan. Brian. 1972. A History of Early Renaissance Italy. New York. St. Martin's Press. Rae, Douglas. 1969. "Decisirm-Ru!cs and lndilidual l'afucs in ( 'on.ltitu!wnal Choices". u: American Political Science RtTiell 63 ( l l. 40-5l1.

!975a. "Maximin Justice and an .4/tcrnatin' Principle of General Admnragc . u: American Political Science Re1ic11 69 (2) l130-64 7.
1Y75h. "The Limits of Consensual Decision. u: American Political Science Rcvint 69 (4) 1270-1294. 451

1979. "A Principle of Simple Justice. u: P. Las lett and J. Fishkin. uredn .. Philosophy, Politics, and Society, 5. scrija. 134-154. New Haven. Yale Univ. Press. 1981. Equalities. Cambridge, Harvard Univ. Press. Rawls. John. 1971. A Theory of Justice. Cambridge, Harvard Univ. Press. Riker. William, and Weingast, Barry R. 191\6. Crmstiturional Regularim1 of Li!gis!ative Choice: ''The Political Consequences of Judicial Def~'rcnce to l.cgis!ature ". Stanford. Hoover Institution. Riker. William 1982. Liberalism against Populism. San Francisco. W. H. Freeman. Riley. Patrick. 1978. "On the 'Kantian' Foundations of Roher! Paul Wolff's Anarchism", u: J. Pennock and J. Chapman, urcdn. Anarchism (;\lomos XIX).

294-319. New York, N. Y. Univ. Press. Rokkan. Stein. 1966. "Sorwar: ,Vumerical Dcmocracr and Cmporatc Pluralism .. u: R. DahL urcdn., Political Oppositions in Western Europe, 70-115. Ne\\ Haven. Yale Univ. Press. Rosen, F. 1983. Jeremy Bentham and Representative Democracy. Oxford. Oxf Univ. Press. Rousseau. Jean-Jacques. ( 1762) 1978. On the Social Contract. with Geneva :\1 anuscript and Political Economy. Urcdn. Roger Masters and Judith Masters. New York. St. Martin'~ Press. Russett, Bruce M. 1984. "Ethical Dilemmas of :Vue/ear Deterrence ... u: International Securitl' 9. 36-54. Sartori. Giovanni. I 961. "/ signijicati del tcrmine ;lite ... u: R. Trcvcs. uredn .. Le elites politiche. Bari. Edit. Laterza. Sabine. George. I 964. A History of Political Theory. 3. izd. New York. Holt. Rinehart and Winston. Sanchez Vasquez, Adolfo. 1977. The Philosophy of Praxis. London. Merlin Press. Sandel, Michael. 1982. Liberalism and the Limits of Justice. New York. Cambridge Univ. Press. Schumpeter, Joseph A. 1947. Capitalism, Socialism and Democracy. 2. izd. New York. Harper and Brothers. Sealey. Raphael. 1976. A History of the Greek City States ca. 700-338 B. C. Berkeley, Univ. of Calif. Press. Sclucky. Radoslav. 1979. Marxism. Socialism, Freedom. New York. St. Martin's Press. Shapiro, Ian. 19117. Notes on the republican ideal in American politics. history and political theory. (U rukopisu). 19119. "Three Fallacies Concerning .Majorities. Minorities. and Democratic Politics". u: J. Chapman and A. Wertheimer. uredn. Ma_jorities and Minorities (~omos XXXII). New York. N. Y. Univ. Press. Shils. Edward. "Intellectuals". Odrednica u: International Encyclopedia of Social Sciences. (U 17 knjiga). 7. 399-414. New York, Macmillan and the Free Press. Simon. Herbert A. 19113. Reason in Human Affairs. Stanford, Stanf. Univ. Press. Smith. Peter H. 1978. "The Breakdown o( Democrac1 in Argentina, I 9 I {)-30 ", u: Juan Linz and Alfred Stepan. urcdn .. The Breakdown of Democratic Regimes, dco Ill, 3-27. Baltimore. J. Hopkins Univ. Press.

452

Sniderman. Paul M. 1975. Personality and Democratic Politics. Berkeley. Unif. of Calif. Press. Sola. Giorgi. 1982. "Elements for a Critical Reappraisal of the Works of Gaewno Mosca ... u: E. Albertoni. uredn .. Studies in the Political Thought of Gaetano Mosca. Milan, Giuffre edit. Somjee. A. H. I 967. "Individuality and Equalin in 1/induism". u: J. Pennock and J. Chapman, uredn., Equality (~omos IX), I 77- I 92. New York. Atherton Press. Spitz. Elaine. I 984. Majority Rule. Chatham. 1\1. Y.. Chatham Hous.e. Ste. Croix, G. E. M. de. 198 I. The Class Struggle in the Ancient Greek World. from the Archaic Age to the Arab Conquests. Ithaca. Come! I Um\. Press. Steiner. Jurg. 1974. Amicable Agreements versus Majority Rule: Conflict Resolution in Switzerland. Rev. izd. Chapel Hill. Univ. of North Carolina Pres~ Steiner. Kurt. 1972. Politics in Austria. Boston. Little. Hwwn. Stepan. Alfred. 1971. The '\1ilitary in Politics: Changing Patterns in Brazil. Princeton. Prine. Univ. Press. I 973. "The Nell' Professionalism of' Internal Warfare and .Hi!iiiiiT Role E.1pansion ... u: Alfred Stepan. uredn .. Authoritarian Brazil. 47-65. Nc\\ Haven. Yale Univ. Press. Stephens. Evclynt.: Huber. and Stephens. John. 1987. "f}ctnocrun and .1urhorilarianism in the Carihhean Basin". Refcrat na XII mcdunar. kongrcsu Udru/enja za karipskc studijc, Belize, 26-29. maj. Still. Jonathan W. I 98 I. "Political Equalitv and Elecrion Sl',tCIII\ ... u: F.rhics Y I
(3) 375-394.

Svensson. Pallc. I 987. The Development of Danish Polyarchy - or How Liberalization Also Preceded Inclusiveness in Denmark. Aarhus, Institute of Political Science. Sivard. Ruth Leger. 1986. World Military and Social Expenditures. II. izd. Washington. World Priorities. Taylor. Charles Lewis, and Hudson. Michael. I Y72. World Handbook of Political and Social Indicators. New Haven. Yale Univ. Press. Taylor, Lily Ross. 1961. Part} Politics in the Age of Caesar. Bnkclcy. Univ. of Cal if. Press. --. 1966. Roman Voting Assemblies. Ann Arbor. LJniv. of Michigan Press. Thomas, H. and Logan. C. 1982. Mondragon: An Economic Analysis. London. Allen and Unwin. Thompson. Dennis F. 1976. John Stuart l\1ill and Representative Government. Princeton, Prine. Univ. Press. Thucydidcs. 195 I. The Peloponnesian War. Prcv. J. Finley. Jr. New York. Random House. Tocqucville. Alexis de. 196 I. Democracy in America. Knj. I (I R35) 1 knj. ~ ( 1840). New York. Schockcn Books. Tracy, destutt de. 181 I. A Commentary and Review of Montesquieu's Laws. Philadelphia. Trcvcs, Renato. urcdn. 1961. Le elites politiche. Hari. Edit. Laterza.

Trudeau, Robert, and Schoultz. Lars. I n6. cuatenwfa . u: \1. Blachman. W. LeoGrande. and K. Sharpe. uredn .. Confronting Revolution: Security Through Diplomacy in Central America, 23-49. New York. Pantheon Turner. Frank M. !9X I. The Greek Heritage in Victorian Britain. New Haven. Yale Univ. Press. Unger. Roberto Mangabeira. I 975. Knowledge and Politics. New York. Free Press. U. S. Bureau of the Census. I 960. Historical Statistics of the United States, Colonial Times to 1957. Washington. L.S. Government Printing Office.
---. 1986. Statistical Abstracts.

Vanhancn. Tatu. 1984. The Emergence of Democracy: A Comparative Study of 119 States. 1850-1979. Helsinki. Finnish Society of Arh and Letters. Waltzer. Michael. 1983. Spheres of Justice. Nev, York. Basic Books.
Webster's Seventh New Collegiate Dictionary, 1965. Webb. Sidney, and Webb Beatrice. 1920. Industrial Democrac~. London. Long-

man. Green. Whelan, Frederick G. 1983. "Prologue Democratic Theon and the Boundan f'mh!em ... u: J. Pennock and .l. Chapman. urcdn .. Liberal Democracy (~omos XXV), I 3-4X. New York, N. Y Univ. Press. Wildavsky. Aaron. I 986. "The ,VeH Amcrimn Dilemma: Lilwm/ Dcmocracr and
School Desegregation". u: Constitutional CommcnliliT 3 (I
J

161- 1

n.

Wills. Garry. 19711. Inventing America. Garden City. N.Y .. Doubleday. Wolff. Robert Paul. 1976. In Defense of Anarchism, with a Reply to Jeffrey H. Reiman's 'In Defense of Political Philosophy'. New York. Harper and Rm\. \Vood. Gordon S. 1969. The Creation of American Republic 1776-1787. Chapel Hill. Univ. of North Carolina Press. Woodhous. A. S. P. 1938. Pluralism and Liberty. Chicago. Univ. of Chicago Press. Yack. Bernard. 1985. "Commzmifl and Conflict in Aristotle.\ Political Phi!osophr ...
u: The Rcvic\\' of Politics 45. 92-1 12.

454

INDEKS IMENA I POJMOV A

Adams. Viii Pol .WOn Afrib 325 agrarno drustvo 341-342 agrcsija 316-317 amcricki Scnat 269 amcricki Ustav 268. 269. 302 amcricki Vrhovni sud: odlaganjc akc1jc 275n: kvazistaraoci 233. 272-274: rckord u zastitl fundamcntalnih prava 274: Vorenov Sud 27]n. 274 anarhizam: prctpostavkc u 99-102: zakljucci I 02: kritika 104-108: cmpirijskc tcmc u 105: prigovori na dcmokratiju 97-102. 112-1 13: dobrovoljnc asocijacijc 97. 98, IOL 102: Volfc)\'a odbrana 102-104 anonimnost. uslo\ i 214, 216 Arbenc. Dakob Guzman 365n Argentina 352 aristokratija: u rcpublikanskoj tradiciji 84-85: u Mlctackoj rcpublici 127. 168. 197 Aristotcl 216. 3 77n: Politika 117: rcpublikanska tradicija i 83-85, 395-397: ropstvo i 193 Arou. Kcnct 222 asocijacije 426: samostalne, u nacionalnoj drzavi 417: dcmokratski proccs 1 314: intcrcsi neorganizovanih i 392393: vrstc, kriterijumi demokratskog procesa 177-178: dobrovoljnc, u anarhizmu 97, 98, 101, 102: 1id<!li rakode. anarhizam: privrcdna prcduzcca: fedcralizam

Atina l'idcri klasicna Circka Australija 2-W. 302. 322 AustriJa 3../Sn: pnl\ ilo odluCI\'anja u 2-\.0: po1iarhija u .)24: supkulturalni pluralizam i 34.". 346. 348 autonomija: moral I 03-104. IOX-I I I. 158-160: politicka. kan prmo 2iC 283: 1ideri takode. prctpuqavka li(nc auronomijc: samoodrcdcnJc: samodo\ oljan autoritarni rczimi: ra?\oj poliarhijc 324. 325. 413: idcja dcmokratijc i 3 Ill: tvrditi privrcmcni karaktcr !22n: JCzik dcmokratijc 1 58. 62 Bakunjin, !\1ihail ll8. 106 Bclgija: pravilo odluci\anja u 235. 240: poliarhija u 302. 322: supkulturalni pluralizam 345. 346. 348 Bcntcm. Dzcrcmi I IX, 152 Bcri. B 3 7 5n bczuslovnu pravo I 95-196 birokratija 120: 1ideri rakode spccijalisti za javnu politiku hiznismcni. zajcdnicki intcresi 434 Blck. D 2 Fn. 232n Bobi. N 30/n Boc\ana 325 Brakcn. P. 135 Brazil 325. 338 cclishodnost: status g.radanina i 19ll: hntcrijuml dcmokratskc _1cdinicc i 29-+295: vcctnsko pra\ do i 21 :-1-220. 228. 229

455

ciklicnc vclicine 221-222 cmci u SAD 194. 203, 340n, 350 Cchoslovacka 324, 354 Cile 325, 327 cista proccduralna pravda 245, 249 Daglas, Brus 3 75n, 3 79n Danska, lideti Skandina\ skc zcmlje dcca: decji rad i 215; opste dobro i 387, 390-391; kritcrijum kompctcntnosti i 200-202; dctinicija punolctnosti i 201-202: uccsce u dcmosu i 118. 120. 121. 188. 197. 19R; patcrnalisticka vias! i 170; prava }{)In dcdukti\ni argumcnti. i dcmokratska tcorija 65 dcmagogos 79n Dcmokratia 59-60. 177n dcmokratija radnc srcdinc: kompctcntnost za vladanjc i 428-431: uslovi za 431-432: sistcmi podrske i 431 dcmokratija, kao izraz 3fJnn Demokratizacija. u okruzenju kasnog dvadesctog veka 261. 328, 409-442 demokratska jedinica: granicc 279-280: kriterijumi za 293-296; federalizam i 282-293; resenja koja to nisu 281282; problem 278-281; neograniccna velicina i predstavnistvo 303-304 demokratska tcorija: naspram kapitalizma 423-425; cmpiricki aspekt u 63. 65: prikazani aspekti 36-65; problcmi u 188-191. 243-257; ncistrazcnc prctpostavkc u 59-61, 64 dcmokratski ideal naspram stvarnost 158; istorija opstcg dobra 381-384 dcmokratski prcobrazaj. drugi 57, 8393. 299-311. 41 0; promena u ideji dcmokratije i 6]; posledicc 301-305: poliarhija i 305-306, 308-311: obull\ atnost i 61 1ideti takode predstavnicka v1adavina demokratski prcobrazaj. prvi 57, 69-82. 410, 415-417: videti takode klasicna Grcka demokratski prcobrazaj, trcci 57. mogucnosti za 261. 31 1. 409-442

dcmokratski proces: prednosti 409-41 O: naspram alternativnog procesa 258277: prctpostavkc pri ohrazlaganju 179-180: okolnosti pogoduju t<xmiranju vcro\anja 91: zahtcvi za dobrima koja cine intcgraeJOni dco 248-254: opstc dohro i 403-405: slozcno~t i 436-437: kriterijumi za 180-187. 310: pravilo odlucivanja 209. 210: u privrcdnim prcduzecima 427-432: naspram podjcdnakog trctmana 24 7257: pun smisao 183-188. 204-205. 232: ukl]uccnost 1 203-204: interesi supcnorni_ii u odnosu na 249-250. 265-266: ogranicenjc 61. 77-82. 19 I. 253: uski smisao za 180-188. 204205: poliarhija i _\08-309: mogucnosti za 190. 191. 31 1: kao proces sukccsi\nc aproksimacije 437: opstc dobw i 189: naspram sadrzina .:'43257; bitni nedostaci 260: u teonji n:lspram prakse 255 demos 179: promenc u uredcnju 26 7-268; kontrola pitanja na dnevnom redu 184-187: ucesce u 93. 188. 192-205: kao 1zraz 333n: 1idi takode: obuhvaccnost; narod .. deonicarska dcmokratija" 429-430 de-Trasi. Desti 89 diktatura. moderna 324 dimcnzije dcmokratije: stratcgija prilagodavanja za poveeanJc 419-420; kao prcdpostavka 61; pos1edicc povc(anja 301-305; u grckom polisu 72--77. 82; institucionalni zahtevi i 190, 278-296. 299-311; u modernim nacijama 77; politicki kontlikt 190191; i mogucnosti za demokratiju 410. 4 1 1. 416-420; javnn dobro i 391: prcdstavnicka \ 1adavina i 8790; rcpublikanska tradicija i 86-1\7; drustveni i organizacioni plura1izam 306; manje iii vise demokratskc jedinicc 290-293: ,idcti takode predstavnicka v1adavina distributivna pravda 244, 400-403. 409-410

456

dncvni red, kontro1a: obavezujuce od1uke i 178: kao kritcrijumi dcmokratskog procesa 184-187: federalni sistem i 283-287: vccinsko pravilo 222: dominacija manjmc i 370. 371: transnacionalni fcdcralizam i 284 dominacija manjinc l'ideti manjinska dominacija dominacija manjinc: u razvijcnoj dcmokratskoj zem1ji 432-442; nadmetan.Je i 368-369: sastav dominantne manjine 361-362; demokratski proccs i 227: cinioci 359-360: posrcdna srcdSt\a 370-373. 434: kao ncizbczna 356-373: Marksova tdeologija i 360362: termini i pojmovi u tcoriji 361. 364-366: tcorijc 357-359. 363-373. 433: dokazivanjc tcorija 364-366 donoscnjc odluka. i slozcnost 436-43 7 Dorso. Gvido 361n drustvcna cc1ishodnost 1ideti cclishodnost dn1stvo bcz drzavc I 07-108 drustvo vclikih dimenzija: politicka jcdnakost u 421-422: sansc za dcmokratiju u 31 I: videti takode napredna dcmokratska zemlja drustvo. priroda 339-343: l'ideti takode modemo dinamicno p1uralisticno (MOP) drustvo drzava: autonomija pojcdinca i. I 04. I 08-1 I I: kao prinuda 97. 100. I 02103: priroda 100: potrcba postojanja I 07, 108, 117; poslusnost prcma 99100, 102-103, 111-112: kao pojam lOOn. tcritorijalna 279n; videti takode anarhizam drzavna administracija. uccstvovanjc grad ana i 71, 72, 76. 77 dvodomost 236, 238. 268-269 dvostranacki sistcm 236. 348 Dzcferson, Tomas 85-86. 123. 342 Dzons. A. H. M. 381 Ekonomska jcdnakost: razvijcna dcmokratska zcmlja 'i 432-433: demokratski proces i 204-205. 260: u grckom

polisu 71. 72. 74. 75; tcori.Jska stanovista o 425 Ekonomski porcdak: napredne dcmokratskc zcm1.JC 423-432: kapitalizam naspram socija1izam 399: dem\1kratija naspram ckonomskc tcorijc i 424426 Ekvador 325 csnafski socija1isti 393 Evropa. razvo1 poliarhije 321. 322 hropska zaJcdnica 284. 290. 419 fcdcralizam: prcdnost 1 srazmcra 290- 293: u klasicnoj (irckoj 76n; vccinsko nacclo 1 2X7--2LJO: prohlem dcmokratskc .Jcdinicc 282-290: l'idC!i takodc transnacwnalni politicki ststcm Fcdcralni sistcmt 279. 2X3-2X4: sudstvo. usta\ nost u 273n Fcrdzon :33n. :34n filozofi naspram vladara 144-146: 1ideti takodc staralastvo filozof~kc tcmc: u dcmokratskoj tcoriji 63; ideal opstcg dohra i 376-378 Finli. 1\1. I. 7 8n. 79n Finska 1idefl Skandinavskc 7cmijc Fiskin. DZcms 380. 381 Flctmcn. Ricard I 5:!n Francuska 240. 321-325 fundamcntalna prava: C\ olucip javnog misljcnja 270: sircnje dcmosa l 267: ogranicenjc dcmokratskih proccsa 1 275-277: proccs zastitc 266-277: hazistaralastvo i 271-277: poglcd na dcmokratsku jcdinicu 1 294: spccijalni sporazumi za 268-269 glasacki krugovi 232-233 grad-dr:l.ava 57. 59: autonomija 41 S: kao idcalna dcmokratska jcdmica 73n. 279: ideal naspram stvamosti u 7778. 80-82: nacionalna drzava i 294300: 1ideti takot1c klasicna Grcka ,.gramatika jcdnakosti" 154 Gramsi. Antonto 358. 366, 367n, 368. 369

457

granicc: opsteg dobra 386-388: ekonomskog sistema 424: problem: kolektivne oluke i 213, 223-224; kolektivnc jedinice 223, 294; celishodnost i 211\. 219 graclanska miliciJa 333, 334, 337 graclanska neposlusnost 98, I l I graclanske opstine 316 graclansko ucescc: kao kriterijumi dcmokratskog procesa 1110-1111: demokratija naspram poliarhije 312-318: u grckom pol isu 7 L 79: u vojsci 332: u nacionalnim drzavama 303; halitikacije za vladanjc i 118-120: snazno nacelo jednakosti i 167-168, 176; tchnicke inovacije 440: l'idcti takodl! participativna dcmokratija Grube. G, A. 145n (j, atcmala 36511; sanse za poliarhi.JU 1 354 Hantington S. l I 5n llarington. Dzcms 92n heterogenost: dominacija manjina i 362: u modernim demokratijama 75: republikanska tradicija i 87: razmere i 304-305 hinduizam 15311 Hobs, T. //In Hohsild, Dzenifcr l74n Holandija: pravilo odlucivanjau 240. 241: razvoj poliarhijc u 322: sudska re\izija u 273: parlamentarna vladavina u 302; supkulturalni pluralizam 345, 346, 3411 homogcnost: u grckom polisu 75-76: wcinsko pravilo i 241: dominacija manjine 362: nedcmokratski rezimi i 344: poliarhija 1 344-345: republibnska tradicija i 84 hopliti 333 Hriscanstvo 92, Sl9-IOO. 152 ideja sustinske jcdnakosti 150-156. 169. 17\l: sudska revizija i 275: znaccnjc 150-151. 153-154: 1 pretpostavka licnc autonomije 169: i matcrijalno

dobro 247, 2411. 256: slabc tackc 154-156. IM idcologija i dommacija manjine 360--361 imovinska prava 23411, 265, 420; 1ideu takode priHedna preduzcca lndija 341, 350 indoktrinacija i dominacija manjinc 366-3611 infonnacije: pran1 na 320. 439-441: halitct 440 institucije: slozenost metoda donoscnja politickih odluka 1 416-437: pollarhJja kao zbir 306. \07-309. -'20 instrumcntalna kompetcncija 125. 132-134; l'idcti lakm1c: sr..:cij<dizacija: dcmokratija radnc srcdinc intclcktualci: i dominacija manjinc 3h 7. 4 33-43 5: u po~tmodcrnom drust' u 3n8n: pojam 433 intcrcsi: pozna,anjc tudih 171-173. 25'\. 262-26:'\; u rcpublikan~koj tradiciji 114-116: pojam 2n3n; 1idcti takudc: asocijacije: opstc dobro: licni intcrc~i: prava Inui 107 Irska 239. 347-348 !segoria 70 iskljucivanjc 1 ide{! ukljucivanjc Island 92, 240 lw!WIIZia 70, 1 77n 1spravnc odlukc. \ ccinsko pravllo. 216-211\ istina i vccinsko pravilo 217 Istori.Jskl dokaz: i tcnrija dcmokratijc (JJ: o grckim grado' ima-drza,ama 78n. ~911. tcorija dominacijc manjinc 372-373 istonjski z<wisni clcmcnti: inkluzivno~t dcmosa i 193-195: narod dcfinisc sam scbc i 2111 ltalija 240, 324 Italijanskc rcpublikc l'idcti Vcnecija. Rcpublika izabrani Z\anicnici 320 izbori: kao kritcrijum poliarhijc 320: o ranoj po1iarhiji 321; indircktni u SAD

458

3.7 In: proccnat uccsca u 3~3-32~: procedure i sustinsko dobro ~68 izborni sistem ~~6 Izracl 240. 316 tzvon demokratijc 69
Japan 240. 327. 336. 4~3 .ravna politika: ostvarcnjc politickc jcdnakosti prcko ~22: racionalna neizvcsnost 1~1-14~. 438 ja\ni mnjcnje. cvo1ucija ~70-271 ja\no dobra 1ideti opste dobro jcdinica ,ideti dcmokratska jedinica jcdnakost 90: vrstc u klasicnoj Grckoj 70: jcdnakost u odnosu na osobu 154. 155: 1 ideti rakode: ckonomska jednakost: pol iticka JCdnakost jcdnakost prcd zakonom rideti. pravda: poltticka jednakost jednakost pri glasanJLI: anonimnost 214: kritcrijumi dcmokratskog proccsa 181-l 83: de on icarska dcmokratija i 429: 1idi!li takode pravo glasa jcdnoglasnost IS X. 209. 210, 231, 235 Jek. B. 3 77n jezik demokratijc 58. 62 judcjstvo 152 Jugoslavija 343, 399: podeljenost javnoqj i 400 Juzna Afrika 174 .luzna Koreja 325. 343 kabinetski sistemi 236, 238 Kanada 240. 302. 349 Kant I 59n, 175n kapitalizam: naspram dcmokratskc tcoriJC 423-426: naspram socijal izma 399: varijctcti sistema u 423 Karibi 325 kategoricko nacclo 198-199. 202-203 Keplin. A . .73.7n kibuci 316 Kimni. Dzon I 3fm Kina. Republika (Taj\an) 343 Kipar 34 7 klasicna Grcka: opste dobro u 386-387: idcalizo\ an polis 77-88. 312. idcja dcmokratijc u 70-77: ogranicenja de-

mokrattjc u 77-88: uccsl'c u dcnwsu ]99-200: \Ojna organizacqa 1 tchnologi]a u 332-334: naspram mudcrnih dcmokratija 76-77: politickt konilikt u -sn: uslm 1 za dcmokratiju u 7577: kao it\or dcmokratijc 69-82 .. klasni mtcre~i .. i intclcktualci ~'~- -U5 Klcmanso. Zor7 135-11,6 Kt)l. D7ord7 _\93 kolckti\ nc odlukc: kao obavczu]ucc I-ll). 178-179: gramcnt problem i ~1'. 214. ~23-2~4: staralast\O i 1-+0: prctposta\ka licnc autonomi.Jc 1 l6lJ-171. baltfikaujc ;a 166-167: 1 sna/n,, nacclo jcdnakosti 16 7- 16)-;. 17'J: problem ~adr7inc 140-141: dola/cnic
do 244

Kolmcn .733n . .73.:/n kolonijalizam. ~1om .125 Kolumhija .146. 34Sn kompctcntnost: kao uslm sticanja statusa graclanina llJX-203: dcmokratizactja pri\Tcdnih prcdu;cca 1 429-~31. 1idcti takodc: staralastvo: tnstrumcntalna kompctcncip: moralna kompctcncija kornpromisi u politickim odlukama 1411~2

komuna. participatima dcmokratija u 316 Kondorsc. :V1arkiz de ~ 17. 2~ I konfucijanizarn 115. 375 Konoli. V. Hdn Konor. V. R. 7!.Jn konscnzus: kao kritcnjum dcmokrat~kc jcdinicc 2Y5: u modcrntm dcmokratijama .235-2~ 1: pnl\a u odsust\U 307: model :;3rin konscnzusnc zcmljc 240 konscnzusno-unitarnc zcmljc 240 konsocijativna dcmokratiJa: \ crovan.Ja politickih akti\ ista i 351: karaktcristtkc 346-147: pmoljni uslovi ~:a 34X349: ncuspcsi 34 7: uzajamni veto 346: kao rcscnjc za supkultural111 pluralizam 3~5: kao pojam 345n Konstant. Bcndzamin 8/n

459

kontrola videti: dnevni red, kontrola: vlast Kopidz, M. 327 Kostarika 336 Kramer, Oz. 220n Kroce, Benedcto 3 6 7n kulturna hegemonija, i dominacija manjine 367. 369 kulturni relativizam 400-403 halifikacije osoba: i koristi od ucesca I I 9n: prosvcceno rayumevanJc i 183-184: donoscnjc kolcktivnih odluka 167, 176: videti takocte. staralastvo: instrumcntalna kompctcncija: moralna kompctcncija hazistaralastvo 233. 234: fundamcntalna prava i 271-277: specijalisti za politiku i 435, 348-439: vrhovni sud i 276-277 Larsen 76n Latinska Amcrika 325. 338. 415 Lcnjin, Nikolaj 115-116, 358 Liban 347, 348 Libarn. Ozon 92n. 15/n libcralna demokratija videti ogranicena dcmokratija Lijphart, Arend 235. 236n, 237-240. 245n, 246 Lindblom, Carls 423 licni intcrcsi: naspram kolektivnih intcrcsa 139-140: demokratija kao zastita 161-164: i ljudsko iskustvo 173-174: poznavanjc tudih 171-173, 255, 262265: i opstc dobro 136-138 ljudska prava 81 Lok. Ozon 118, 194: ucesce u demosu 196. 198. 201-203: ,ocinska vlast" i 201-203: Druga raspram o v/adavini 88. 15 L 198. 201 lokalna autonomija, zahtevi za no Luis, Oz. 35 4n Lukac, Derd 116 Luksemburg 239 Makcj, Alfred 222n Makijavcli, Nikolo 85, 359, 397 Makintajr. Alisdcr 377n. 395, 396, 397 460

.,Maksi-maks" stratcgija 145 ,Maksi-min" stratcgija 145 mala zajednica: optimalna vclicina 398n: obnova 397-399: uloga, i trcca transformacija 420 Malezija 34 7 manpna: zloupotrcba 269: formiranje sopstvenc jedinice 267: prava, i tlranija vccinc 234-235. 252-254: videtl tak(){te: dominacija manJinc: sustinsko dobro Marks. Karl 358. 359. 360-362, 3f59n marksizam-lcn_1ini7am II h. 132 Madarska 325. 354 MOP drust\ o 1ideti \1odcrno dinamicno pluralisticko drustvo Mcdison. Dzcms 89. 305 Mcj, Kcnct 214. 216 mcritokratija I 19- 120 Mctcci XO mctodolosk1 indi\ idualizam 139. I 40n Mil, Ozcms X9. II X Mil. Dzon Stjuart 118. 152, 153. 21(1. 392: Ra:::matranja o predstavnic"koj v/admini 89n, JJ9n. 160-162. 199, 30 l: kritcrijumi za sticanje statusa gradanina 19R-200: pripadnistvo dcmosu i 198, 202: prctpostavka licnc autonomijc i 173-174 Miler. Dzcms Grir 139n milicija 1ideti gradanska milicija Mikels. Robert 227. 357-36:1, 367-369 Mils, S. Rajt 372n Mini-populus 441 model konscnzusa l'idi!ti kon~cnzus modcrno demokratsko pluralisticko (MDP) drustvo: finnc u svctu biznisa 430: dcfinicija 339: politicka ncjcdnakost i 423: poliarhija i 339-342 mogucnosti: za cfcktivnu participaciju 181: uticanja na vladu 163-164: da se suprotstavi \'ladinim zvanicnicima 308: 1ideti takodl! podjcdnakc mogucnosti monarhija XX Mondragon, Spanija 429n. 432n Montcskjc, Sari 89

moralna autonomija, odgovomost I 03104 moralna kompetencija: stranci i 202n: staralastvo i 123-125, 130-132; instrumentalna kompetcncija 125, 132134; kao kvalifikovanje kvalifikovanih 120-123 moraine obavezc I 88 Morlino, Leonard 329n mornarica 333 Moska, Gaetano 356-363, 367-369 moe: naspram vlasti I 03: rasprostiranjc 340, 341, 342: potencijalna naspram ispoljcnc 364 muska poliarhija 322, 325 nacija, dcfinicija 299n nacionalna autonomija: kvalitct dcmokratijc i 418: transnacionalnc snage j 418-419 nacionalna drzava 57: gradanska participacija u 304, 317-318: kao dcmokratske jcdinice 279: demokratizacija i 301-303: kao lokalna vlada 417418: sirenje 300: obim demokratijc i 61, 416: pojam 299n; videti takode dcmokratska transformacija, druga naprcdna dcmokratska zemlja 421-442: kapitalizam naspram dcmokratskc pcrspcktivc i 423-426; status gradana u 439-442: ckonomski poredak u 423-432; unutrasnja uprava preduzeca 426-432: mini-populus u 441: drzavna uprava u 432-442; videti takocte transnacionalni po1iticki sistem narod: nejasan termin 59-60: prosvcccna obavcstcnost 183-184: ideja sustinskc jcdnakosti 165; ucesce u demosu 60: u rcpublikanskoj tradiciji 84-86: sta podrazumevamo pod 189-190, 193196, 258-296; 1ideti takode: demos: obuhvacenost nasilje: i anarhizam I 06-107: prinuda sa 331-338 ,nauka vladanja" 129-132

nacc1o podjcdnakog uzimanja u obzir svacijih intcrcsa 152. 153. 170, 176. 275 ncdemokratski sistcmi proccn_pvanp1 415: izglcdi za uspostavljanjc dcmokratijc 411-416: tranzicija 329-330
Nci1bat~

R. :32n

ncizvesnost i po1iticke od1ukc 141-142. 438 ncjcdnakost: u naprcdnoj dcmokratskoj zcmlji 422-423: tmok 422-423. stcpcni 365: kao ncizbc.Zna 363: u poliarhijama 357-358: smanjcnjc 422423: spccijalno znanjc i 433-435 Ncmacka 2-Hl. 324. 325 l\icmacka Dcmokratska Rcpuhl ika t lstocna Ncmackal _154 ncrcalan optimi?am 357 neutralnost. kritcrijum 214-215, 229 Nigcrija 347 Norvcska l'ideti Skandina\skc zcmljc Novi Zc1and 236, 239, 273. 302. 322.

33511
Nozik. Robert 98 nuklcamo naoruzanje 132-135, I 3fm obrazovanjc i fcdcralizam 2X8-2X9. 292 obuhvaccnost: opstc dobro i 3 79; kritcrijum 200-202: razvoj poliarhijc i 323-325: istorijski zavisni clcmonti i 193-195: obrazlozenic 203-204: problem l XR. 192-205: vidl!ti tukode: status gradanina: demos: narod odbrana: u grckim gradovima-drzavama 74. 76. 82 odgovornost. i poliarhija 321, 322 odgovornost, po.Jcdinca 103 odlucujuca faza 17X. 181-183 ograniccna demokratija 232-233, 250 Olmond. Gabrijel .J35n. 441 Openhajm, F. 370n opravdanost dcmokratijc: pretpostavkc 179-180: kao najdostupmji sistcm 149-150: razvoj covcka 160-1 hI: sustinska jcdnakost 150-15n: najvcca moguca sloboda i 156-160: zastita licnih intcrcsa i 161-164

461

opste dobro 71, 75, 711. 90, 136-141. I X9-!9 L 243-257. 2X3. 305. 31 L 374-405 0\ erton, Ricard 92 .. ocinska vlast" 19S. 20 I Palmer. R. R. I<) 7n Pan:to. V. 3511-362. 3o7-369 partiCLjwcija, definieija 326 participativna dcmokrat1ja: ogranicenja 1 climenzije 304: modcli za 316:u modcrnom svctu 310. 312-31 S; uloga pa71jivc javnosti i 441: tip jedinice i 279: l'idl.'li takode gradansko ucesce .. pazlj iva javnost 441 PD l'ideri pokazatelj .. clcmokratije" Periklc 5S. 74-75 Peru 325 Petmcn, Kcrol fi.J<Jn Pitanja: dimenzije. u stranackim konfliktima 237. 23/l~ vecinsko pravilo 229 Plamcnac. D7on 162-164 Platon 5S: priroda polisa i 72: Repuhlika 114. 117, 125. 126. 145 pluralitct i vecinsko prm ilo 222 pluralizam i opstc clobro 311, 384-394 podcla vlasti So podjcdnaka paznja 246-24/l podjcdnake mogucnosti 155. I S7, I 1111 pokazatclj .. clemokratijc" ( PD) 32o Pokok, Dz. G. A. 31\3. 395. 396n poliarhija II, i politicki spccijalisti 43743/l poliarhija Ill 1idcti napredna dcmokratska zemlja poliarhija: vrcdnovanjc 309-.\ II: legitirnnost 352-353: uvercnja politickih aktivista i 351-353: promena u uslovlma 411-41 o: pogodujuci uslovi 190, 3 19-330: uslovi potrebni za 31 L 331-335. 412-414: konsocijativni poredak i 346-347: dcmokratija i 309: izrazene karaktcristikc 3011: bitni uslovi za 306: evolucija javnog mnjcnja 270. 271: ncuspch dcmokratskog proccsa 1 259-260: karakteristike MDP drustva 339-343: strani uticaj 354-355: potpuno

fornmana 321. 322. 323--324:dalja dcmokratizacija i 190. 31 X. 3.\ l-3'i5. 411-414, 423: razvoj 321-325, 411414: posrcdna dominacija manjinc i 370: ncjcdnako~t u 357: institucqe 308-309. 320. 417: vccinski naspram lle\ ecinskih si:-.tClllil L1 235-240: obraSCI razvop 329-330: zastita fundamcntalnih pra\a u 271: zhir instituci.la 306. 30S-31 0. 320: stabilnost 3:Y9n: supkulturni pluralizam i 34:1-~ 345: poJam 259, 305-30(1; tcorijska razmatran1a 1 3~'7~~330: prag dl'lllukratijc i 190. 312-.1. I:-< poliarhiJC. zcmljc klaslflkm anc kao: u tridesctim 325. ~udska rc\iz1ja :?JX. 271: hro1. po dcccn1jama 326: dnnoscn1c polit1ckih oclluka 436. 4.l.7. u osamdesctim 32 7 poliCJjskc snagc. kontrnla 332-336. 33~n polis 71-75. SOn: 1/deli rakode: graddrzan: klas1cna Circka politicka jcdnakost 205, 260: u naprednoj dcmokratskoj zcmlji 421-423: rnedu gradanima naspram organizacija 393-394: kritcrijumi demokratskog proccsa i 205: ckonomska prava i 425. 426: starnlast\O i !IX: logika 90-93: kao javno dobro I 400: u rcpubl ikansko.J tradicij 1 :-\4 politicka kompetentnost 121-122: 1/dert rakode staralast\ o politicka kultura 353 polit1cka zajcclnica i kulturni relativizam 401-402 politickc partijc: dimcnzijc pitanja 1 237-23:-\: dominacija manjinc 3o7~
,\(ll)

politicki filozotl. prcdrasudc 203 politicki kontlikt: menjanjc ckonomskih struktura 399-400: u klastcno.J Circkoj 78n: opstc clobro i JS4: individualna prava 307: kao obrazac 417: poliarhija i 34.\-350: predsta\nicka \ laclavina 90; republikanska tradicip 1 X6. X7: razmcrc 304. 305: \'idcri rakode pol itickc partiJc

462

politicki poredak. pretpostavke I 77- I XO politicki resursi: disperzija u MDP drustvu 339; dominacija manjine i 359360; tideti takoctc politicka jednakost Poljska 324. 354 populisticka demokratija tideti dcmokratski proces. siri smisao poslusnost drzavi 99-100. 103. 111-112: tidcri takoac gradanska nepos1usnost pozitivno odzivno pravilo od1ucivanja 215-216 poznavanje: opsteg dobra 136-141. 376-3n: jaz izmedu politicke elite i obicnih gradana 439-442: staralastvo I 25, l2CJ-141: licnog .. dobra" 171-173: kao kval itikacija za vladanje 119, 124-125: sustinskog dobra 262-265: vidcri rakodc: instrumentalna kompetencija: moralna kompetenCJ_!a

prava: i demokratija kao sredstvo za ostvarenje licne ~lobode 156: u demokratskom procesu 26.'i-266: ekspanzija i razmerc 306-307: tiranija vecine naspram tiranije manjine 234235; proceduralna naspram sustinska 188, l 1\9, 250-254: protiv drzave 275. 276; ,ideti takodc: kategoricko nacelo: bezuslovno pravo: opste dobro pravda: kriterijumi 400-403: demokratski proces i 244; podjednaka su~';tin ska vrednost i 152n: u grckom polisu 71. 72. 74-75; i vecinski naspram ne\ecinskih modela 234-235: proceduralna naspram sadrzinske 189. 244-246; kao javno dobro 139: Rolsm i principi 3 7R: l'ideti takoae distributivna pravda pravi lo odlucivanja: odluka 21 I. 214. 220: o demokratskom procesu I X9: broj altemativa i 220-221: uslovi i vecinsko pravilo 214-216: standardno resenje i 210. I 'idcti rakoac vecinsko pravilo: jednoglasnost pravo glasa 322-324. 32:?n videti rakocte jednakost pri glasanju

prcdsta\nicka \ladavina: klasicna (ircb i 76: pnsledicc X9-90: demokratizacija nacionalnih dr7ma i 301-~3: rojadjivanje 416: vecinsko pra\ilo i 225-227: naspram participativna dcmokratija. u sa\Tcmcnom svctu .\ 12.\ I X: kao iz\ or dcmokratljc X7-90 prctpostavka 1icnc autonomijc 169-171. 176: ncpo,ol.Jna pozicija drugoga 1 17 I -173: rrosvcccno razlllllC\ anJC 264: jcdnake mogucnosti i 1XX: ljudsko iskust\o i 173-175: licni raz\OJ i 174-176: satm)l)drcdcnjc 1 175 primarna politicka pra\a 251-254 ..\06-307 prinuda: kau zlo I 00-10 I: i ncsa\T~cn s\-ct 11.\: ncizbc/nost. u dr?in ama 331: opra\Clanost 105--107: dominactja manjinc i \66-_\67: politi('ka autonomi.Fl kao J1r<l\ (1 i 21\2; dr!ava I lOOn: nasiljc D 1-332. tidcrr takodc anarhizam prioritctna prava. tcorija 250 pristanak vladc 15In. 196. 200. 2X2 Privrcdna prcduzcea: dcmokratski procc\ u 427-432: upraw 426-227 procedure glasanja. sustinsko dobrn 26X proporcionalno prcdsta\nistvo 226. 237231\ pros\eccna obuvcstcnost: opstc dobro 1 405: kritcrijumi I RJ- I X4. 263-265 prosvcccna simpatija 264 puritanski ckstrcmisti 9:Yn. 15/n radnickc klasc. zastita llltcrcsa 173-174 Rajkcr. \'ilijem 232-233 Rajli. Patrik 159n Rajnckc. V. 327 razumnost. i dcmokratska teorija 65 faZ\ oj CO\cka: dctnokrattja kao instrument raz\ oja cmcka 160-161. 409410: prctposta\ kc licnc autonnmijc 1 174-176 Re. Daglns 154. lOin. l 13n. 371\ rcgulisanjc. ostvarcnje politickc jcdnakosti rutcm 422 Rcjnborou. Vilijcm 15/n rcJativna VCl'ina. j \ ccinsko pnl\ i Jo 222

463

rcpublikanska tradicija: definisana 83: idcja dcmokratijc u 83-87; vodc 85: problcmi za dcmokratiju i 86-87 Rimska Rcpublika 84. 334: ,ideti tako(te klasicna Grcka rizici, i politickc odlukc 141-142 roditcljska vlast 2()4 Rols. Dzon 125. 151. I 51n, 245-246, 263n. 378 ropstvo 80. 81. 118, 173. 174, 193 Ruso. Zan Zak 194, I 96n; gradansko uccscc i I97n. 313: pravilo od1ucivanja i 23 1, 246: Esej o politidoj ekonomiji 183n. 385. 389n: ucescc u dcmosu 196-20 I: javno dobro i 389390: prcdstavnicka v1adavina i 313. 314; () pravu kroz cinjenicu 194: ve1icina dcmokratske jedinicc i 283: Dm~t\'Cili ugomr 81( 89, 118. 119. 157. 158. I59n. I87n. 196, 198. 29n. 300. 30 I. 303. 312. 313. 389 samoodredcnje 425; dcmokratski proecs i 156-158. 421: vccinsko pravilo i 212-214: predpostavka licne autonomije 175 samouprava, pravo na 256. 266; samodovoljnost 77 Sanccz Vaskez, Adolf 116 Savczna Rcpublika Nemacka (Zapadna Nemacka) 327 Sili. R. 333n simpatija, prosvcccna 264 Sjedinjene Drzavc (SAD) : dvodomost u 269; prinudno nasiljc i 335; pravilo odlucivanja u 236. 240; kao de fakto unitarni sistem 287. 2S8; privrednc organizacije u 391. 392; razvoj poliarhije i 341. 342. 415; ncposrcdni izbori u 32/n: milicija u 337; politika 415: politicki specijalisti u 437; tajno glasanje u 321: brojnost naoruzanih snaga u 336-338: supkulturalne razlikc u 349; drzava blagostanja 423 Skandinavske zemlje: pravilo odlucivanja u 239. 420: demokratizacija 302. 303; razvoj poliarhije u 322: sudska revtZlJil u 273: organizacioni plura-

lizam u 392: parlament industrijc 393. 394: prcdstavnicka vladavina 1 88; drzava blagostan_1a 423 Ski ncr. B. F. 1 1S. 117. 132 skupstina: u grckom polisu 73-74. 7l'J: prcdstavnicka \ladavina i 87-89 sloboda govora i?!n. 250. 251. 320, 327 sloboda: prinudni karakter drzave i I 0 I: demokratija kao sredstvo 155-1.5 8: dcmokratski proccs i 409. 421: dcmokratski naspram ekonomskih pogleda na 42.5. 426: sircnjc ll doba poliarhije 306-307: u grckim poli~t ma 80-81 slozcnost i demokratski proccs 436-...fr snazno nacelo jcdnakostt: uvcrcnJa sadrzana u. l) I: status gradanina kau bezuslovno pravo 1 19.5. 19X: ra1ni pojavni ohlici 91-93: cmpiri,Jska validnost <J In: karakteristikc 91-l'J~: staralast\O i. 122: uk1juccnost i 11)7~ 16X. I X8. 193. 203. 204: tumacenjc 166-169. 176; domct 93: radno mcsto i. 430 socijalizam: i opste dobro 399; drza\no upra\ ljanje prcduzecima 427 Sovjetski Savez 194, 352. 353 Sovjetski Savez videti Savez Sovjctskih Socijalistickih Republika specijalisti za javnu politiku: dcmokratski proecs i 436-438: razlicitost gledista medu 440; kao hazi-staraoci 438-439: tipovi 435n spccijaltzacija I 19. 125-126. 43X: ,idc/1 takode strucnjaci kao kreatori politikc: instrumcntalna kompetcncija; stnlcnjaci za javnu politiku spccijalnc procedure. i sustinsko dobw 268-270 Srednj i vek. vnjska u 334 srcca 71. 75. 162. 163 St. Kro 3R.!n stabilna poliarhija l'idl!li poliarhija staralastvo kao altcrnativa poliarhiji 352: prctpostavke 117-119: kritika 129146. 43X; privredna preduzeca 426: istorijsko iskustvo i 126-128: ideja

464

sustinske jcdnakosti i 154-155: istrumenta1na kompctcncija i 125: inte1cktua1ci i433-435: mcritokratija i 119120: mora1na kompctcncija i 132125: potrcba za specija1izacijom i 125-126: prigovori na dcmokratiju od 114-128: po1iticke od1uke i 142: kvalifikacijc halifikovanih 120-123, 428, 429: matcrijalno rclevantni intercs i 255: i trcca dcmokratska transfomlacija 419: vizijc 115-117: tidcti takode kvazistara1astvo status grac1anina: u dcmokratski razvijenim zem1jama 439-442: kao bczuslovno pravo 195-198: kompctcntnost kao uslov sticanja 1911-203: kao ckskluzivnoliskljucujuce 80-X I, I 1X: poliarhija i 3011: pretpostavka kompetcntnosti i 179: kao krajnjc zavrsan element 193- I lJ5 status kvo 215, 2:12, 236 Stepan, Alfred 338 Stivens, 342n, 354n strana intcrvcncija i poliarhija 354-355. 415 stranci: kao opstc dobro 388-392: ucescc u demosu :!O:!n, 203 strucnjaci kao krcatori politikc 134135n: 1ideti takocte: instrumentalna kompctencija: specijalizacija sudska rcvizija :!34n, 271-273, 275 supcr-vccine 2111. 231-232 supkultumi pluralizam: posledice 343350: neuspeh poliarhijc i, 350: nekonsocijativna resenja 349-350 sustinska demokratija 189, 243 \'ideti takoae sustinsko dobro sustinska jednakost, prctpostavka videfl ideja sustinskc jednakosti sustinsko dobra: pritisak koji vrsi elita i :!75n: korekcija slabosti 266-277: cksterni u odnosu na demokratski proces i nisu mu potrebni 248, 256: ckstcrni ali potrcbni demokratskom proccsu 247. 256, 260-262: kao integralni dco demokratskog procesa 248-257: vrstc zahteva za 247-248,

266: razumc\allJC ~h~-~h~: pll~I\~~nc pretposta\l.;e 1 2-1-1-24': naspram proccduralnc pravdc 18lJ, 244-24 7: specijalnc procedure i 268-270 Si1s, Edvard 433, 434n Spanija 324 Sumpetcr, Jozef 194-195, I 97. 203. 204 Svajcarska konfedcracija 88n, :n4. 3.r S\ ajcarska: gradanska milicip u 33.,. pravilo odlucivanja u 235. 2.\9. 240. sudska revizija 273: predstavnieka \lada\ina i 88n: ~upkulturalni pluralizam 345, 346 . .\48: fcdcrali7am u 283 cdska ,icleri skandincl\ skc 1cmljc

s,

Tajvan ,iclcti Kina, Rcpublika takmiccnjc 326 Tchnicka kompetcnci_ja tideti instrumcntalna kompctcnct_ja tehnologi_ja. vo)na 332-338 Tc_jlor, Dzon 342 tekkomunikacijc 439, 440 telcvizija, uticaj -1-34 teorerna nernogucnosti ( Arou) 222 tcorija dcmokrati.Jc u scnci 59-6 I TohiL Alcksis de 156. 260, 284. 342, 39 L 412 transnacionalni politicki sistem 2X4. 290, 41 X, 419: ,idcti takodc naprcdna demokratska zemlja trideset tirana 70, 72, Turska 329

ubcdivanje 434 Ujedinjcno Kraljcvstvo: kao ustavni model 84, 85: pravilo odlucivanja u 235. 239: ra1vo_j predstavljanja 88i-:9: privredne organizacijc u J92: milicija u J37: poliarhija u .\02, 32 L 322: tajno glasan_je u 321-322 Unger, Robert /4fJn unitami sistcm: opstc dohro u 375-384: konacna kontrola nad pitanjima na dncvnom redu 286: demokratska idcja u 28J-2R4: sudstvo 273 Urugva_j 325

465

ustav: odlucujuca faza 179: republikanska tradicija i 84-86; videti tako(te amcricki Ustav utilitarizam 152. 153. 162, 163 uverenja: dcmokratski proccs i 91, 260, 261; uticaj na 366-367: u modcmoj dinamicnoj pluralistickoj zemlji 340341, 343; politickih aktivista 351353; videti takode: prinuda; indoktrinacija; politicka kultura Vajngast, Bari 233 Vanhanen, T. 326, 342n Veb, Beatrisa 92n Veb, Sidni 92n Velika Britanija videti Ujedinjeno Kraljevstvo V enecija, Rcpublika: aristokratija u 127, 168. 197; jednakost u 93; javo dobro i 382 Venccuela 347-348, 352 Ver, Alan 302n vestminsterski model 235-236 vecina: Kondorscov kriterijum 221; Clklicna 221-222: podrska manjine 241; permanentna kao problem graniea 223 vecinskc federalne zemljc 240 vecinskc zemljc 239 veCinsko pravilo: alternative 157, 158, 210, 231-242: pretpostavke 210-212: problemi granica i 214. 222-225; i ispravne odluke 216-218: i u demokratskog procesa i 182, 189: teskoce sa 220-230; fedcralizam i 287-290; staralastvo i 141; opravdanost 157, 212-220; ogranicenja u modemim demokratskim zemljama 240; maksimalno povecanje celishodnosti 218220, 228; vojna tehnologija i 334, 335: u modemim demokratskim zemljama 235-240; kao nuzna posledica razloznih uslova 214-216; neutralnos! u odnosu na pitanja o kojima se odlucuje 229; praksa naspram teorije 240-241: proces naspram sustine i 248-250; i javno dobro 137-138; sa /f--prcdstavnickom demokratijom 225-

226; jak naspram slabog intenziteta 209, 210-212: kao tiranija 252 vigovci 85. 89 vinovnici zla i opravdanost prinudc 105-106 visestranacki sistem 135 vlada, definicija I OOn, 178 vladari naspram filozofa 144-146 vlast: unutrasnje upravljanje u tinni 428. 429; kao karakteristika drzave I 03, I 09-1 I I: podela 244: domen 280. 293-294: u ekonomskoj naspram demokratskoj teoriji 424: patemalisticka 170, 171: kvazistaralastvo 233. 234. 272: obim 280. 293-294: 1iddi takode staralast' o vojna tehnologija 332-336. 338 vojne organizacije: ukidanje 336: civilna kontrola i 332-338; politicke poslcdicc 332-336 vojni rd:imi 1ideri autoritarni rczimi vojnicki profesionalizam 337
Volf. Robert Pol 98. !Ofln, /09n, 159n; odbrana anarhizma I 02-104: prigovori tezama I 08-1 I I Volser, Majkl 400-402 Voren, Erl (vrhovni sudija) 272n, 274 vrednost: i demokratska teorija 65; u grckom polisu 75; i primena vecinskog pravila odlucivanja u svim pitanjima 229: znacenje javnog dobra 139-140: 1'ideti takode: sreca: pravda: vrlina vrlina: altruizam i 390: u klasicnoj Grckoj 71. 72, 395-397; staralastvo i 121, 143: istorijsko iskustvo i 144: politicka elita 438. 439; kvalifikacijc za vladanje 12 L 124-124: u republikanskoj tradieiji 86: obim modcrne demokratije i 190-191: 1ideti tak{)(1' opste dobra Vud. Gordon 396 zakoni 74, 179; ,ideti takode: pravda: politicka jcdnakost zakonodavne procedure 268

SADRZAJ

VuCina Vasovic:: Prcdgovor -

Poliarhicno-dcmokratska gramatika

5
. 57

UVOD
Prvi dco

IZVORI MODERNE DEMOKRATIJE

Poglmlje I. Prva transformacija: prcma dcmokratskom gradu-drza\i Pog/a1/je 2. Ka drugoj transformaciji: rcpublikanizam. prcdstavljanjc i logika jednakosti . . . . . . .
Drugi dco . 69 .
~n

KRITICARI-PROTIVNIC!
Poglmlje 3. Anarhizam Poglav/je 4. Staralastvo Pog/al'/je 5. Kritika modcla staralastva
Deo treci
' 97

114 129

TEORIJA DEMOKRA TSKOG PROCESA

Pog/avlje Pog/avlje Poglavlje Poglavlje 6. Opravdavanje idejc podjednakc sustinskc vrcdnosti 7. Licna autonomija . . . . . . . R. Teorija demokratskog procesa 9. Problem ukljuccnosti u demos
Dco cetvrti
149 106 177 192

PROBLEM! U DEMOKRATSKOM PROCESU

Poglavlje Poglavlje Pogladje Poglavlje Pog/m-!je /0. II. 12. 13. /4.
Vecinsko pravilo i demokratski proccs Postoji li bolja altemativa? . Proccs i sadrzina . . . . . . . . . . . Proccs protiv proccsa . . . . . . . . . Kad narod ima pravo na dcmokratski proccs? Dco pcti 209 231 243 258 278

OGRANICENJA I MOGUCNOSTI DE MOKRA TLIE

Poglal'/je 15. Druga demokratska transfonnacija: od grada-drzave do savremcne nacionalnc drzave . . . . . . . . . . . . . Pogladje 16. Demokratija. poliarhija i participacija . . . . . . . . . . . . . . Poglavlje 17. Kako se poliarhija razvila u nckim zcmljama a u dmgim nc . Poglmije 18. Zasto se u nekim zemljama poliarhija raZ\ila a u drugim nijc
299 312 319 331

467

Pog/avlje 19. Da li je dominacija manjinc ncizbczna'' Pog/av/je 20. Pluralizam. poliarhija i opstc dobro Pog/av/je 21. Opstc dobro kao proccs i sadrzina

356 374 395

Dco sesti KA TRECOJ TRANSFORMACIJI

Pog/adje 22. Dcmokratija u svctu sutrasnjicc ...... . Pog!al'/ie 23. Skica za jcdnu naprednu demokratsku zcmlju

409
421

Dodatak Bibliografija lndeks imcna i pojmova

443 444 455

468

ROBERT A. DAL DEMOKRATIJA I NJENI KRITlC'ARI

Izdavac

CID
PODGORICA. Obala Ribnicc 4 II Tel.: OR l/623-93g, 623-939

Za izdavaca
ZARKO RADON.JIC'

Tchnicki urednik
DARKO MANOJLOVIC

Korektura:
VERA NENADOV PALCIC

Izrada indeksa itnena i pojtnova

TEA PALCIC

Kompjutcrski slog
DAVOR PALCIC'
plmikru(([E [;ni.'/.1'11

Stampa
VOJNA STAMPARIJA

Beograd, Generala Zdanova 40b

1999

CIP- KaTanorii3aiJ,nja y rry6nnKaiJ,njn

UeHTpaJma Hapo~Ha 6n6mioTeKa Perry6JIIIKC IJ,pne rope ,Tiypl)e UpnojeBHh". UeTIUbC

321.011.5

,IJ.AJI, Po6epT
Demokratija i njeni kriticari I Robert Dal ; preveo s engleskog Durica Krstic.- Podgorica: CID, 1999 (Beograd : Vojna stamparija). 472 str. : 24 em.- (Biblioteka Nacela demokratije) Prevod djela: Democracy and its Critics I Robert A. Dahl. - Tiraz 500. Predgovor I Vucina Vasovic: str. 5-56. ISB;-,r 86-495-0104-4
1. KpCTuh,
l~ypniJ,a

II.K. a) ,!J.eMoKpaTnja