Dr Qubomir Durkovi}-Jak{i} WEGO[ I LOV]EN

BIBLIOTEKA

POSEBNA IZDAWA

Dr Qubomir Durkovi}-Jak{i} WEGO[ I LOV]EN

Izvr{ni izdava~: ITP UNIREKS, Podgorica Za izdava~a Janko Brajkovi}, direktor i odgovorni urednik

Izdava~

SVETIGORA, Cetiwe
Urednik Protojerej Radomir Nik~evi}

Kompjuterska i likovna obrada Miomir Kra~kovi}

[tampa GPP Grafi~ar, U`ice

Tira` 1000

D r Q u b o m i r D u r k o v i } -JJ a k { i }

W EG O [ I L O V]EN
Priredio: Komnen Be}irovi}

Podgorica, 2006.

Snimio Komnen Be}irovi} po~etkom 70-ih u Parizu

Dr Qubomir Durkovi}-Jak{i}
Ro|en 1907 u Vrelima u podno`ju Durmitora, umro 1997 u Beogradu. Po~iva, po svojoj `eqi, u porti manastira Divostina, pored Kragujevca.

Wego{eva kapela na Lov}enu, rad slikara Mihaila-Mila Vrbice 1902.

PREDGOVOR

ego{, koji je roen pod Lov}enom u Katunskoj nahiji, za koju je u pesmi Nahije rekao: Ti si mati srpske Gore Crne, napisao je pesmu o poeti na Gori, ustvari o sebi na Lov}enu: Ko je ono na visokom brdu popeo se na krutoj litici, smjelo sio na visinu stranu i veseli sa we pogled baca, put pu~ine mora kipu}ega, gledi more k se uzquqalo, k valovi za valovma tr~e, stewu isti sa u`asnom hukom po prostoru nemirne ravnine, ustra{eni Eolovim bi~em lome svoju silu neprestano o okru`ne skale i bregove? Taj ti isti bistro oko ba~a put prestola svemogu}eg Tvorca, pogledima tamu prosijeca t prekrila poqa poduranska kako muwa debele oblake. On svud o~i vesele okre}e, tra`i s wima, nikad ne prestaje,
-7-

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

veqa djela Tvorca velikoga da u pjesne slavu wemu poju, sa tim pit i veseli duu. Ono ti je sin prirode - poet, tvorac mali najbli`i Bo`estvu; od drugije svije umni tvari on najbli`e sa mogu}im Tvorcom ima svojstvo te ga sa wim zbli`a, jer on mo`e sazdati svjetove u idejam visokolete}im, kno to ih Otac premogu}i djelom sazda i evo ih kaza.1 Taj poet-Wego je na Goru-Lov}en ~esto izlazio i sa we posmatrao Jadran kako wegovi valovi biju obalu. Na woj je, na svoju slavu urevdan, 1833, napisao kratku pesmu, kazav{i za sebe ta je po veri, patriotizmu, zavi~aju, pismu, jeziku, narodnosti i duhu: Ime mi je vjeroqub,3 prezime mi rodoqub.4 Crnu Goru, rodnu grudu,5 kamen pae odasvudu. Srpski piem i zborim,6 svakom gromko govorim: narodnost mi srbinska um i dua slavjanska.7 Wego je od samog svog dolaska na vlast vodio borbe protiv susednih Turaka, a i protiv zla doma}ega, izdajnika poturica, rasrbqenika, kao i protiv austrijskih vlasti. Da bi s Austrijom reio pograni~ne sporove, zalagao se za razgrani~ewe radi ~ega je uspostavqena zajedni~ka komisija koja je na tome radila od 1837 godine. Prilikom tog razgrani~avawa pristao je na ustupawe prava, jurisdikcijskih i zemqinih, manastira i crkava u Boki Kotorskoj samo da bi u ime Crne Gore, koja je i od Austrije smatrana turskom teritorijom, on potpisao 1841, ugovor o uspostavqawu granice, ~ime je udario temeq budu}em priznawu nezavisnosti Crne Gore
-8-

WEGO[ I LOV]EN

1878, na Berlinskom kongresu, kada je ista granica prema Austriji priznata. A da bi zaustavio austrijske daqe prohteve o osvajawu Lov}ena, Wego je 1845, sazidao crkvu na Lov}enu, posve}enu Svetom Petru Cetiwskom, sebi za grob a Crnoj Gori grani~ni beleg-simbol slobode prema Austriji.8 Ali Austrija nije to potovala ve} je stalno `elela da Lov}en dobije na bilo koji na~in. Ta `eqa joj se ostvarila u toku Prvog svetskog rata kad su, krajem 1915, hrvatske i muslimanske, bosansko-hercegova~ke jedinice, pod komandom hrvatsko-austrijskog generala Sarkoti}a, zauzele Lov}en i te{ko o{tetile crkvu na wegovom vrhu. Idu}e godine, u avgustu mjesecu, be~ka vlada, u nameri da oduzme Lov}enu karakter svesrpskog svetili{ta, prinudila je mitropolita crnogorskog Mitrofana Bana, da se izvr{i ekshumacija Wego{evih ostataka i da se snesu na Cetiwe. Tu su ostali sve do 1925 kad je, nastojawem Srpske Pravoslavne Crkve i kraqa Aleksandra, Wego{evog krvnog srodnika ro|enog pod Lov}enom, vladi~ina zadu`bina na Lov}enu, na istom mjestu i u istom obliku, bila obnovqena, a Wego{ev prah u wu sve~ano vra}en, uz prisustvo kraqa i kraqice i najvi{ih crkvenih i svetovnih predstavnika te uz op{te narodno slavqe.9 Meutim, vlada Republike Crne Gore, uprkos ~iwenici {to je unela vrh Lov}ena sa Wego{evom kapelom u grb Republike, pokrenula je, po~etkom 50-ih, ideju da se gradi novi spomenik na Lov}enu, ali u skladu sa vladaju}om ideologijom, bez religioznih obele`ja. Posao je predlo`en, preko onda{weg jugoslovenskog ambasadora u Va{ingtonu, Vladimira Popovi}a, rodom iz Br~ela, vajaru Ivanu Me{trovi}u, koji je za vreme Drugog svetskog rata, po odobrewu Ante Paveli}a, legalno napustio Hrvatsku i nastanio se u Americi. Kao {to se vidi iz prepiske, vo|ene 1952-1953, izme|u Vladimira Popovi}a i Ivana Me{trovi}a,10 ovaj je taj predlog utoliko jedva do~ekao {to je odavno imao pretenzija na Lov}en. Osim tih pisama, o anga`ovawu Vladimira Popovi}a, ina~e prohrvatski nastrojenog,11 za podizawe mauzoleja na Lov}enu svjedo~i sin Ivana Me{trovi}a, Mate Me{trovi}. On se 1971, sreo u Dubrovniku sa tada ve} penzionisanim
-9-

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

Popovi}em, da bi idu}e godine objavio razgovor koji je tom prilikom imao sa wim. Tu, izme|u ostalog, stoji: Poznavao sam ga (V. Popovi}a) od ranije kada je bio u stalnom kontaktu s mojim pok. ocem Ivanom Metrovi}em u vezi s podizawem Wegoevog spomenika na Lov}enu.12 Iako je Me{trovi} bio emigrant, uz to prousta{ki nastrojen, pada u o~i u prepisci izme|u Popovi}a i Me{trovi}a, velika snishodqivost Titovog diplomate i wegovo odu{evqewe idejom novog spomenika na Lov}enu po zamisli hrvatskog vajara. Druga zna~ajna politi~ka li~nost koja je tada ispoqila sli~no odu{evqewe, bio je Milovan \ilas, koji }e ubrzo pasti u te{ku nemilost re`ima u koji je bio sebe nepo{tedno ugradio. On se u svojoj kwizi o Wego{u na nema~kom jeziku, pisanoj 1957-1959, u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, izra`ava krajwe panegiri~no o Me{trovi}evom spomeniku Wego{u: taj spomenik navodno nastavqa vrh Lov}ena, spaja Wego{a sa planinom, daje viziju vlastitog doba, urezuje Wego{evu poeziju u skulpturu kako bi je svet uvek mogao dr`ati pred o~ima, itd., itd.13 Me|utim, \ilas, nekih desetdvanaest godina kasnije, kao da izlazi iz tog bunila pa se u pismu od 8 marta 1971, upu}enom Komnenu Be}irovi}u, koji mu je tra`io da se povodom velike polemike koja se digla oko Lov}ena, oglasi u zapadnoj {tampi, izra`ava sasvim suprotno. On veli da je pohvalu Me{trovi}u pisao u vreme kad je javni `ivot bio prigu{en, da je ru{ewe crkvice na Lov}enu naopak i bezuman posao, iako se deklari{e kao veliki Me{trovi}ev po{tovalac, da se nije jo{ oglasio kako ne bi u o~ima Hrvata ispao kao srpski nacionalista, i tome sli~no.14 Isto tako \ilas je iz srpskog izdawa svoje kwige o Wego{u, objavqene 1988, izbacio svoju pohvalu Me{trovi}u.15 Uprkos op{tem otporu koju je izazvala ideja da se ru{i postoje}i spomenik na Lov}enu i na wemu gradi drugi po zamisli Me{trovi}a, ta ideja je stala da se sprovodi u delo, posebno posle susreta izme|u Josipa Broza i Ivana Me{trovi}a 1959 na Brionima. Izgleda da je odlu~uju}i momenat za to bila Brozova poseta Cetiwu 1968, nakon ~ega je usledila odluka Skup{tine op{tine Cetiwe da se ukloni Wego{eva
- 10 -

WEGO[ I LOV]EN

zadu`bina sa Lov}ena i na wenom mestu podigne mauzolej. Cetiwski odbornici na ~elu sa Petrom Tomanovi}em su se navodno pozvali na odluku vlade Crne Gore iz 1952, koju do sada niko nije video. Svi otpori tom vandalskom projektu, kako u zemqi tako i vani, bili su uzaludni, po{to se u wega totalno ukqu~ila dr`ava politi~ki, propagandno i finansijski. Radovi na ru{ewu kapele i zaravwivawu Jezerskog vrha otpo~eli su 1970, da bi trajali ~etiri godine i zavr{ili otvarawem mauzoleja krajem jula 1974. Ipak Cetiwska mitropolija se suprotstavila ovom poduhvatu tu`bom Ustavnom sudu Jugoslavije protiv Republike Crne Gore, opunomo}iv{i advokate Jevta Popovi}a iz Niki}a, Slobodana Suboti}a, Veqka Kova~evi}a i Nikolu Radovi}a iz Beograda, i zamoliv{i mene da pripremim istorijske dokaze o Wegou i wegovoj crkvi na Lov}enu. Spor je voen oko toga da se Wegoeva zadu`bina na Lov}enu ne rui i iz we ne iznose Wegoeve kosti, a poto je to 1972, uraeno, da se ponovo obnovi Wegoeva crkva i da se u wu vrate wegove kosti. Za vreme toga sudskog spora ja sam 1971, objavio obimnu kwigu Wego i Lov}en. Meutim, Ustavni sud Jugoslavije na ~elu sa Bla`om Jovanovi}em je tu`bu Mitropolije vratio Ustavnom sudu Crne Gore koji je presudio da se kapela ru{i a podi`e mauzolej. Ova moja druga kwiga Wego i Lov}en dopuwava novom gradwom i dokumentima, istoriju Wegoeve zadu`bine na Lov}enu zakqu~no s obnovom 1925. To }e korisno poslu`iti prilikom wenog budu}eg ponovnog obnavqawa na istom mestu a prema postoje}im originalnim planovima iz vremena wene prve obnove, koji se ovde publikuju. Time }e se ostvariti ne samo Wegoeva `eqa ve} i zahtevi mnogih naih doma}ih rodoquba, ali i onih koji `ive van granica Jugoslavije, od kojih ovde isti~em kwi`evnika Komnena Be}irovi}a iz Pariza, koji je pitawu Lov}ena dao me|unarodne razmjere. Ina~e, planiram da objavim posebnu kwigu i o sudbini Wegoeve zadu`bine na Lov}enu posle 1925 godine. Ona }e sadr`ati bogatu grau o pripremama za ruewe pomenute Wegoeve crkve, o otporima tome ruewu, kao i o voewu spora na sudu u vezi s izvrewem ovog necivilizacijskog ~ina.
- 11 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

Otvarawem pitawa Lov}ena, nakon sedamnaest godina }utawa, upravo Slovom o Lov}enu Komnena Be}irovi}a u NIN-u od 10 decembra 1989, i mno{tvom napisa koji su usledili, digao se u srpskom javnom mwewu veliki val za povratak Wego{eve kapele na Lov}en. ^ak je u tu svrhu, 24 oktobra 1990 u Podgorici, stvoren Pokreta~ki odbor od uglednih li~nosti iz raznih oblasti na{eg kulturnog `ivota. Za kratko vreme taj Odbor je razvio tako `ivu delatnost da bi poduhvat povratka kapele na Lov}en ve} verovatno bio ostvaren, da raspad Jugoslavije, ~iji su glavni vinovnici bili Hrvati, a zatim ratovi koji su usledili, nisu to onemogu}ili. Preostaje nam da sve ~inimo da se lov}ensko kandilo u nama ne utuli, pre no {to se jednog dana opet na Lov}enu ne u`dije. U Beogradu, 20 januara 1994.

Napomene: 1) Petar Petrovi} Wego{, Pjesme, Beograd, 1982, 56-57. 2) Dr Qubomir Durkovi}-Jak{i}, Episkop u`i~ki Ni}ifor i mladi Wego{, Kraqevo, 1980, 50-51. 3) Ime Wego{evo u kalu|erstvu Petar simboli~ki ozna~ava veru ~vrstu kao kamen (po Mateju, glava H, 18-19). 4) Wego{ je iz porodice Petrovi}a, koja je od 1697, davala Crnoj Gori upravqa~e-vladike do 1851, a od tada do 1918, svetovne vladare. 5) Za Wego{a je Crna Gora rodna gruda-zavi~aj. 6) Wego{ je pisao srpskom predvukovskom }irilicom i govorio je srpskim jezikom - ijekav{tinom. 7) Wego{ kao vladika-vladar i kao pesnik, u svim postupcima i radwama nastojao je da istakne da je po narodnosti Srbin, a po duhu Sloven. 8) Lubomir Durkowicz-Jakszicz, Petar Petrovi} Njego{ (18301851), Warszawa, 1938, 103-108; Petar Petrovi} Wego{, Pisma, 1953. , 257-311. 9) Dr Qubomir Durkovi}-Jak{i}, Wego{ i Lov}en, Beograd, 1971.

- 12 -

WEGO[ I LOV]EN

10) Videti Sumrak Lov}ena - dokumenti i prilozi o sudbini Wego{eve kapele na Lov}enu 1845-1971, Umetnost, br. 27/28, julinovembar 1971, Beograd, str. 36, 41-46. Drugo fototipsko izdawe Eparhije banatske 1989. 11) Gojko Polovina, Se}awa, Beograd, 1988, 10 i daqe. 12) Hrvatski glas, 1/14. juna, 1972, Kanada. 13) M. \ilas, Njego{ oder Dichter zwischen Kirche und Staat, Wien, 1968, 483-484. 14) Videti Zemqaci o Wego{evoj kapeli, nedeqnik Intervju od 30 marta 1990, str. 21-23; ponovqeno u specijalnom izdawu Intervjua posve}enom Lov}enu, pod naslovom Lov}en voskrese! od 8 aprila 1990, Beograd, str. 41-43. 15) M. \ilas, Wego{, Pjesnik, vladar, vladika, Beograd, 1988, 581-582.

- 13 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

- 14 -

WEGO[ I LOV]EN PRVOG SVETSKOG RATA*

vreme najvie rasplamsanog nastojawa da se sa~uva od ruewa Wegoeve crkve na Lov}enu, u kome su u~estvovali istaknuti postojani srpski rodoqubi, Mora~anin Komnen Be}irovi}, srpski intelektualac u Parizu, koji se sada zala`e za o~uvawe od zlih udesa reke i manastira Mora~e. Poto je 1971 objavqena moja kwiga Wego i Lov}en, u kojoj je prikazana istorija i sudbina Wegoeve crkve na Lov}enu, na moj predlog Komnen Be}irovi} je otputovao u Be~, jer ja nisam bio u mogu}nosti, da mi pronae u arhivima, Dvorskom i Dr`avnom, dodatne podatke sa kojima bih mogao dopuniti ili ispraviti svoju kwigu. Be}irovi} je naenu grau u arhivima i u zaostavtini feld-marala Hermana Kevea, kao i onu u posedu wegovog sina barona dr-a filozofije Geze Kevea,1 o svom troku fotokopirao ili fotografisao i poslao mi, zato sam mu prijateqski zahvalan za ovu pomo}. Sve ono to od toga bude kori}eno u ovom radu bi}e na svom mestu ozna~eno gde se nalazi, ~ime `elim da doprinesem boqem osvetqavawu spornih problema: kako je i zato neprijateq vodio nemilosrdnu borbu za osvajawe Lov-

* Objavqeno, kao bro{ura, 1988, povodom 175-godi{wice Wego{evog ro|ewa.

- 15 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

}ena, o prenoewu Wegoevih kostiju sa wega i kako je brawen Lov}en.

1. Ispuwewe posledwe Wegoeve voqe

Wegoeva posledwa voqa bila je da se sahrani na Lov}enu, u Crkvi Svetog Petra Cetiwskog, koju je 1845 sam podigao.2 Kad je 19/31 oktobra 1851 umro, Crnogorci ga nisu sahranili na Lov}enu nego u Cetiwskom manastiru, jer je tada bilo veliko nevreme. Meutim, to je uraeno 1855 kada je prenet na Lov}en i sve~ano sahrawen u wegovu zadu`binu. O tome se govori i u pesmi savremenika serdara uka Sredanovi}a pod naslovom Prijenos tijela vladike Petra s Cetiwa na Lov}en (1855), koja glasi: Kad vladika Petar umirae koji Crnom Gorom upravqae, on mi strane zavjete ~iwae na senate i na vojevode, na serdare i na kapetane i na svoju bra}u Petrovi}e: Na Lov}enu da me pogrebete na vrinu u bijelu crkvu, koju, no sam dao sagraditi, spomen stricu Petru Svetitequ, sagradio, zavjet u~inio. I zavjet je mene srce dalo, te sam s protom poa na planinu, proto jeste crkvu osnovao, a ja prvi kamen postavio, i tu Bogu jemstvo postavio, da se u wu moram pogrebnuti. To izusti, skide kamilavku, preporu~i Bogu Crnogorce, i Danila nasqednika svoga, pak se Petar u postequ spusti, te on Bogu dade svoju duu.
- 16 -

WEGO[ I LOV]EN

ta je tada u palacu bilo gorke tu~e, velike `alosti, ridanija, pla~a i kukawa od viteza, od Crnogoraca, od wegova oca i matere, o tome vi ne}u spomiwati. Nego evo muke i nevoqe, jer to doba jesewa bijae, devetnaestog oktobra mjeseca, kad ratuje zima s planinama, u planini tada snijeg nae. Snijeg smete tada Crnogorce, ne mogoe zavjet ispuniti, ne mogoe, ali ne }edoe, a Danilo doma ne bijae, no bijae Be~u bjelome, te vladiku Petra saranie u bijelu na Cetiwu crkvu, u grobnicu Petra Svetiteqa. Tu po~iva tri godine dana, kad se tre}a ispunila bila, ho}e Danil Petrovi}u kwa`e svome stricu zavjet da ispuni, da se nosi na Lov}en planinu, pa mu novi }ivot on na~ini, }ivot mu je kadifom pokrio, a zlatnom ga rizom prekrilio pak okupi bra}u Crnogorce, svu gospodu i staru i mladu, tri hiqade i vie bijae, a pred wima trista svetenika, svi u zlatne rize obu~eni. Svetenici odoe u crkvu da svruju svetu leturiju, a ostali stoje u paradi, tu se ~ini veqa bogomoqa za Vladiku, za Petra Drugoga. Kad se sveta liturija svri,
- 17 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

svetenici tadar ustadoe, pak crkovne barjake digoe, ~asne krste i Evanelije, sveti kov~eg, kosti Vladi~ine, tadar sveta zvona zazvonie, i Vladiku iz Crkve iznee. U to stade zemqe tutwavina od puaka i od lubarada, od pjevawa aka i popova, pak se vojska sva tader okrenu, crnogorska gospoda izbrana, meu wima kwa`e sa kwagiwom, posrijedi idu svetenici, nose kov~eg, ~ine molenija, i ostala crkovna pjenija, tako idu na Lov}en planinu. Iznesoe kosti Vladi~ine na vrinu u bijelu crkvu, tu mi sveti kov~eg postavie, dok se sveta liturija svri. Po svretku, tadar svetenici sveti kov~eg u raku spustie, i pogrebne molitve svrie, pak sidoo dole na Korita* i tu vequ `etvu u~inie, i milome Bogu zafalie. Sam mi Danil dade Bogu fala, e ispuni Starcu zavjet svome. Tako Danil zavjete, ispuwa, Bog }e wemu srce ispuniti, tek se zdravo na Cetiwe vrati.3 O Wegoevom zavetawu ima jo{ jedan dokaz. To daje Ivan Mil~eti}, koji je bio na Lov}enu, i opisao ga. On izmeu ostalog saop{tava: A s ju`ne strane ponosno (di`e) svoju sedu glavu starac Lov}en - mons Libeaticus starih Rimqana. Na vrh vrha bieli se u susjedstvu oblaka mala crkvica, grob slavnog pjesnika i vladike Petra Petrovi}a Wegoa.
- 18 -

WEGO[ I LOV]EN

On je u oporuci svojoj nalo`io da ga tu zakopaju blizu rodnog mu mjesta, na vrku brijega s koga mu pogled sti`e daleko preko tiesnih granica malog Kwa`estva, Onamo, namo za brda ona! Tuj ga zakon pie. Gromovi se ro~e oko mirnog pjesnikova stana, i rietko koja godina mine da mu po koja striela u pohode ne doe.4

2. Potra`ivawa Austro-Ugarske da joj se ustupi Lov}en

O pokretawu ovog pitawa govori niz dokumenata. Dr Mihailo Gavrilovi}, srpski poslanik ia Cetiwu, u izvetaju strogo poverqivom od 21 decembra 1912, javio je Nikoli Pai}u, predsedniku Ministarskog saveta i ministru inostranih dela Srbije, slede}e: Gospodine predsedni~e, general Mitar Martinovi} bavi se ovde ve} tri dana. Doao je pored ostalog i zato da se informi{e o situaciji o kojoj je imao svakojake izvetaje dok je bio u logoru. Kad je bio ju~e kod ruskog poslanika, ovaj ga je zapitao: Kakvi su to pregovori koje vodi u Londonu Mijukovi} odnosno Lov}ena, o ~emu je izveten iz Petrograda, naime da je Miju{kovi} sam rekao ruskom ambasadoru, da je pregovorima s austrijskim ambasadorom i baronom Gozlom odnosno Lov}ena kao kompenzaciji za Skadar, najzad da je Mijukovi} govorio da Lov}en nema toliko zna~aja za Crnu Goru koliko za Italiju, jer bi Boka Kotorska s Lov}enom postala jedna od naja~ih luka ka svetu. Martinovi} odgovori da nita ne zna o tim pregovorima i da Mijukovi} nema od Vlade upustvo da tako stranu stvar tretira. Odmah posle toga Martinovi} pozove ministre u sednicu i iznese razgovor s poslanikom. Bude re{eno da korporativno odu u Dvor i zatra`e objawewe od kraqa. Za svaku eventualnost napiu ostavku koju Martinovi} metne u xep. Na wihovo pitawe kraq odgovori, da nije ovlastio Mijukovi}a da vodi onakve pregovore, ve} da je kao uzgred govorio pred wim, kako bi on, kraq, kad bi bio delegat, gledao
- 19 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

da isticawem pitawa o Lov}enu izazove surevwivost i bojazan Italije i Rusije. Mo`e biti, dakle, da je Mijukovi} iz tih razgovora potezao pitawe o Lov}enu. Najzad kraq preda Martinovi}u ifre, koje uvek stoje kod kraqa, da potra`i direktno objawewe od Mijukovi}a. Trebalo je da Martinovi} otputuje danas, ali on je ostao da sa~eka pomenuto objawewe. Za vreme ovog ozbiqnog razgovora, kraq je rekao da je pitawe o Lov}enu ne samo pitawe `ivota i nezavisnosti Crne Gore, nego i pitawe wegove ~asti i pijeteta: na Lov}enu je grob jednog wegovog velikog pretka ~ije bi kosti trebalo tada u jednom xaku da snese na Cetiwe! Danas, kraq je govorio vrlo otro protiv Austro-Ugarske, uveravaju}i svoje ministre da }e on ako do|e do rata s Austrijom, zadiviti svet: da }e vojsku povesti sam i biti li~no u prvom redu. Rezultat ovih razgovora bio je da je kraq s mesta pozvao pretstavnike velikih sila i zamolio ih da jave svojim vladama da Crna Gora ne}e ustupiti autonomnoj Albaniji ni Skadar niti jednu stopu zemqe koju je ve} zauzela. Kraq tvrdi da je izjavio austro-ugarskom otpravniku poslova, da je iskqu~ena svaka posebna diskusija o gorwim pitawima sa Austro-Ugarskom. Dok je kraq ~inio ove izjave, ministri su ~ekali u oxaklnji. Posle ovoga je, u razgovoru preporu~io ministar finansija da urgira preko mene, da se to pre poqe iz Srbije pokloweno `ito, koje }e u Solunu prihvatiti gr~ki brodovi. Eventualnosti mogu doneti blokadu crnogorske obale od strane austijske flote i onda treba biti snabdjeven hranom. Pai} je 27. decembra teku}e godine pro~itao ovaj izvetaj i zabele`io: Primio k znawu,5 pa je 2 februara 1913 javio Milenku Vesni}u, srpskom poslaniku u Parizu, a tada zastupniku Srbije na konferenciji u Londonu, gde su savezni~ke balkanske dr`ave potpisale sa Turskom ugovor o miru: Vest da se Skadar daje Albaniji a ne Crnoj Gori proizvela je najgori utisak i javno mwewe ne mo`e da pojmi da se mo- 20 -

WEGO[ I LOV]EN

`e Skadar dati Albaniji na osnovu rezona da treba stvoriti Veliku Albaniju da mo`e da `ivi, a ne dati ga Crnoj Gori na osnovu wenog rezona kad je Crna Gora triput mawa od Albanije koja se stvara i kada je Albanija primorska po~evi od Skadra pa do ispod Valone vrlo plodna i sa dve `etve. Dati Skadar bez kona~nog reewa akovice zna~i predati se Trojnom savezu na milost. Arbanasi likuju i spremaju se na nov ustanak. Wima se aqe oru`je, munncija, pa ~ak i topovi i novac di se biju protiv Srba i Grka.Umesto umirewa, mi idemo novim zapletkama na susret akovici u rukama Arnauta zna~i dati celo Kosovo Arnautima; mira nema i ne mo`e ga biti. To ho}e Austrija i na to pristaju weni prijateqi. Pretwe trojnog sporazuma i wegovih pristalica propada. Neodreena sudbina akovice dr`i sve u nervozi i primorava Srbiju da stoji pod oru`jem. To ide u prilog i Crnoj Gori, koja ne misli primiti reewe ambasadora. Zlo prolazimo zato {to se dr`imo Trojnog sporazuma. Nama je nu|ena cela Vardarska dolina sa Solunom samo da smo pristali na carinsku uniju sa Austrijom, a Crna Gora dobila bi Skadar i daqe do Mati samo da pristane na ustupawe jednog brega (ne Lov}ena ) na vie Kotora . Sve gubimo to nismo pristali na ponude i {to verujemo u solodarnost naih interesa sa Trojnim sporazumom. Obnovite razloge i zamolite ambasadare prijateqskih nam sila da to pre ree pitawe akovice, da u~ine kraj neizvesnosti i uznemirenosti. Ako pomo}i nema mi }emo znati kako }emo morati.6 Posle ovog, poslanik Gavrilovi}, je sa Cetiwa 7 marta 1913 telegramom javio: ^lanak Samouprave od subote u vezi ~lanka N. Fr. Prese, koja (je) sino} stigla, da je Vlada srpska obustavila slati pomo}, u~inila (je) ovde mu~an utisak. Prolog ponedeqnika na Rijeci kraq (je) govorio ministrima o mogu}nosti sporazuma sa Austrijom, kojoj bi se dalo obe}awe da se Lov}en ne}e utvrivati i pravo da svakog meseca ~ini inspekciju. Ranije na Grudi prestolonaslednik
- 21 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

Danilo (je) govorio o mogu}nosti sporazuma na osnovu carinske unije. Pa{i} je istog dana odgovorio: Vlada srpska obustavila (je) ekspediciju vojske za Skadar. Javite poslaniku petrogradskom radi znawa: pro{log ponedeqka na Rijeci kraq (je) govorio ministrima o mogunostima sporazuma sa Austrijom, kojoj bi se dalo obe}awe, da se Lov}en ne}e utvrivati i pravo da svakog meseca ~ini ekspedicije. Na Grudi predstolonaslednik naslednik Danilo (je) govorio o mogu}nosti sporazuma na osnovu carinske unije.7 Uskoro iza toga, poslanik Gavrilovn} je telegrafirao 17. marta 1913, izmeu ostalog i ovo: Poslanik nema~ki re~e mi, kraq mu (je) govorio poverqivo da }e za Crnu Goru, ako ne dobije Skadar, biti jedini spas sjediwewe sa Srbijom. Kraq ovo nesumqivo (je) govorio namerno da bi intrigirao Austro-Ugarsku. Nema~ki poslanik re~e mi: Austro-Ugarska se najvie boji toga, ali ne}e ulaziti u pogodbu na osnovu: Skadar za Lov}en, iako je kraq gotov na to, poto se Austro-Ugarska ne boji Lov}ena u rukama Crne Gore.8 Ovde vaqa ista}i da je kraq Nikola 1913. bio odredio Lazara Mijukovi}a za finansijskog delegata u Beogradu. Prema izvetaju poslanika Gavrilovi}a sa Cetiwa 8. marta, u instrukciji koju je Mijukovi} dobio od kraqa Nikole, bilo je naglaeno: Ka`i Pai}u i kraqu da nam daju Prizren za prestonicu, treba da su energi~ni, kad imaju eto Skopqe. Tada je Mijukovi} govorio o svom miqequ o ujediwewu Srbije i Crne Gore: jedinstvo Srbije i Crne Gore trebalo bi izvesti tako da ne doe do sukoba sa AustroUgarskom koja ne bi trpela Srbiju na Lov}enu.9 U vezi s ovim zna~ajno je pisawe Mirka M. Mijukovi}a u Politici 31 oktobra 1932, u svom ~lanku pod naslovom Austrija tra`i Lov}en za Skadar, koji se ovde daje u celini: ^im je crnogorska vojska krenula za Skadar i kad smo ga po~eli opsedati pored Turske, kojoj smo objavili rat, nali smo na drugog neprijateqa jo opasnijeg, da nam ometa ratne operacije. Nije bila u pitawu Albanija radi we i radi Arbanasa, nego Albanija koja }e stalno ugro`avati mir i poredak
- 22 -

WEGO[ I LOV]EN

u susedstvu pomo}u austrijskog novca i wene politi~ko-katoli~ke propagande. 6 oktobra kraq Nikola krene sa ratita i doe na Cetiwe, gde se bavio samo nekoliko ~asova. Ali austrijski poslanik, baron Gizl, i za tako kratko vreme sazna za kraqev dolazak i upotrebi priliku da se preko de`urnog autanta prijavi za audijenciju radi jednog saoptewa. Kraq ga nije primio nego mu je poru~io da se odmah na ratite vra}a, ali da }e mu poslati nekoga iz svoje okoline kome, mo`e kazati ono to je hteo wemu da saop{ti. Kad se kraq povratio pozove k sebi g. Lazara Miju{kovi}a i re~e mu zbog ~ega ga je zvao. Mijukovi}u je bilo neobjawivo zato kraq nije primio Gizla kad je znao kolika je wegova qubopitqivost, pa ga zapita: Zato ga nijeste primili, Gospodaru, mo`da bi on vie rekao vama nego meni ili kome drugom? - Neto me sjenilo (taklo), Bawo /tako je zvao Mijukovi}a/, nego uzmi moj automobil pa trkni na Cetiwe! - odgovori kraq. Miju{kovi} odmah krene na Cetiwe i uputi se pravo u austrijsku legaciju, gde mu je Gizl, bez ikakvih okoliawa rekao ovo: Ovo to vam govorim, govorim u ime svaje vlade. Vi opsedate Skadar i znate da mi tamo imamo nae kole, crkve i tolike druge interese. Sledstveno tome, ne mo`emo nikako dopustiti, da se to rui, pa vam predla`emo ovaj sporazum: da Crna Gora neutralie Lov}en i vrhove oko Boke tako, da naa flota mo`e sigurno stajati u Tivtu i u ostalom delu zaliva. Podvla~im: ne tra`imo da je Lov}en na, nego samo da se ne mo`e naoru`avati i utvrivati kako ne bi ugro`avao nau flotu a, kao kompenzaciju za to, mi }emo biti vai advokati za Skadar. Molim vas, rekao je daqe baron Gizl, vi ovo izvolite saoptiti w. v. kraqu bez daqeg objawavawa. Pozdravi se i rasta{e se. G. Mijukovi} se odmah vratio i saoptio kraqu od re~i do re~i ono to mu je baron Gizl rekao. Rekoh li ti, moj Bawo, da me je neto sjewalo, zato ga nijesam primio. Predosje}ao sam da mi nita dobro ne donosi, pa sam htio da sebi ostavim vremena za razmiqawe kako }u
- 23 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

mu odgovoriti. Dobro si mu odgovorio; to }u mu i ja re}i, ali upamti da }e biti, na nau vequ `alost, onako kako on ka`e. Posle toga navede mu jedan primer iz prolog crnogorsko-turskog rata. Kad sam bio s vojskom na Krstacu u Hercegovini, baron Temeq, koji me je ovuda uzastopce pratio, rekao mi je: Ne idite daqe, Gospodaru, ovo }e biti granica izmeu Crne Gore i Hercegovine, ina~e }ete gubiti qude bez ikakve koristi. Nijesam ga posluao; ali je bilo onako kako je on rekao, jer su ve} ranije Austrija i Rusija to bile utana~ile; i ja o tome nijesam nita znao. I ovo }e, bojim se, biti isto kao i ono. Wegovo se pretkazawe ispunilo. I be~ka dokumenta potzruju da je ve} u po~etku balkanskog rata Austro-Ugarska pokretala pitawe Lov}ena. Ona se slagala da Crna Gora ue u deo Pqevaqskog sanxaka: Gusiwe-Berane, s tim da se isprave granice na Lov}enu i Sanxaku u korist wenu: Ispravka granice na Lov}enu pove}ala bi na{u vojni~ku prete`nost, a pomerawe na{e carinske granice prema istoku Sanxaka spre~ila bi realizovawe velikih `eqa.10

3. Pad Lov}ena 1916

to se crnim zadoji avolom obeta se wemu dovijeka. (Gorski vijenac, stih 685-686) Iz pisma Komnena Be}irovi}a, pisanog mi iz Pariza 28 oktobra/10 novembra 1971, saznaje se da mu je dr Geza Keve, istori~ar i bivi kustos u Vojnom muzeju u Be~u, star 75 godina, pri~ao o svom u~e}u, kao kadet u artiqeriji, prilikom bitke za Lov}en, da je ostao u Crnoj Gori do marta 1916, i tada s ocem otiao na italijanski front. On je poznavao mnoge visoke li~nosti, naro~ite one koje su imale vezu sa ratom protiv Crne Gore i docnije upravqale wom. Prema wegovom kazivawu, general Keve je, posle osvajawa Beograda 1915, u svojstvu komandanta Tre}e armije pre- 24 -

WEGO[ I LOV]EN

ko Aranelovca, Gorweg Milanovca i ^a~ka doao u Sarajevo 17/30 decembra 1916, gde ga je na stanici do~ekao velikom paradom i po~astima general Sarkoti}, guverner Bosne i Hercegovine. ^im je genaral Keve siao sa voza, po~eo je da vi~e na Sarkoti}a, kome je u to vreme bio predpodstavqeni, govore}i da on ide na Lov}en i Crnu Goru, da su wegova kretawa tajna, a guvernor ga do~ekuje s paradom. Sarkoti} se pravdao da je narod hteo da tako do~eka pobednika. Sarkoti}evi Bowaci uli su u sastav Tre}e armije, i krenuli na Lov}en, jedni preko Boke Kotorske, a drugi preko Hercegovine. Dr Keve je napomenuo da Sarkoti}, nije u~estvovao u bici za Lov}en, nego je tra`io od glavnokomanduju}eg, i wemu samom predlagao, da bitku posmatra dvogledom sa jednog austrijskog bojnog broda iz Boke Kotorske, Oficiri su iz taba generala Kevea nali to pomalo smeno. Sam general Keve je pratio borbe iz glavnog centra operacija, koji je tada bio u Sarajevu, jer je on komandovao i trupama koje su nadirale ka Mojkovcu i Tari. Po dr-u Keveu, glavnina snaga koje su u~estvovale u bici za Lov}en sastojale su se od Sarkoti}eve armee-gruppe i Devetnaestog korpusa, u ~ijem je sastavu bila generala Viktora Vebera ^etrdesetsedma peadijska divizija i artiqeriska brigada pod komandom pukovnika Portenlaga. Komandant korpusa je bio general Ignac Trolman, koji je sa Veberom bio odlikovan krstom Marije Terezije. Kasnije su Sarkoti} i Trolman tra`ili od cara Karla titulu von Lov}en. Car je po tom pitawu zatra`io miqewe od generala Kevea, i kada se ovaj slo`io, Sarkoti}u je dodeqena titula von Lov}en, a Trolmanu von Lov}enberg. Posle pada Lov}ena, u Be~u je po~ela da se stvara ikonografija oko Lov}ena, pravqene su medaqe i zna~ke za obele`avawe ove bitke, Vlada je uputila umetnika da izradi sliku Lov}ena, na kojoj je prikazan wegov masiv sa prevojima i serpentinama, ali bez crkve na vrhu. Sam general Keve naru~io je medaqu, na kojoj je na prvoj strani wegov lik sa natpisom okolo: Generaloberst Hermann Kvess von Kvesshaza komdt. der 3. Armee, polu levo: 1916 Iwangorod 13/8 1919, desno: Belgrad 9 oktobar 1915, a u poqu levo ime umetnika:
- 25 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

O. Thiede. Na drugoj strani prikazan je Lov}en, Kotor i u Zalivu ratna mornarica, u otse~ku: Lov}en 11. Januar 1916, a ispod toga: K. F. A.11 General Keve je bio naru~io jo{ jednu sli~nu medaqu, ali je ostala nedovr{ena jer je umetnik Schwertenr naglo umro. Na woj se vidi generalov lik, a druga strana je prazna. Izra|ena je i jedna velika slika, na kojoj je prikazan general Keve sa svojim tabom u Kotoru posle pada Crne Gore, na kojoj se vidi i Sarkoti}, a u pozadini karta Crne Gore. Ova slika se nalazi u be~kom Vojnom muzeju. Kod dr-a Kevea se nalazi i prepis depee kraqa Nikole upu}ene Frawu Josifu, poslate preko generala Kevea, i koja je kod nas objavqena 1921 godine.12 Jo 10 novembra 1915, Srbija je bila obavetena da }e Austro-Ugarska zaposesti Lov}en.13 I zaista, pod komandom generala Hermana Kevea Tre}a armija krenula je iz Beograda na Crnu Goru. U sastavu wenom bio je Devetnaesti korpus kojim je komandovao Ignac Trolman, u ~ijem sastavu bio je i ^etrdesetsedmi peadinski puk pod komandom Viktora Vebera. Keve je tada primio zapovedni{tvo na celom frontu od Prizrena do Kotora, i pod wegovu komandu ukqu~ene su jedinice kojima je komandovao Sarkoti}. Plan o napadu na Lov}en izradili su Sarkoti} i Veber. Prema tome planu trebalo je napadnuti Lov}en putem Cetiwe-Kuk preko Srdara brda. Sa ovim planom slo`io se i Keve, pa je doneta odluka da napad po~ne 26 decembra 1915/9 januara 1916 godine. Posle toga je Keve oti{ao za Sarajevo. Tako je, pod komandom Trolmana u odlu~uju}i boj krenuo Devetnaesti korpus od 33 bataqona sa 20 brdskih topova. Sa Zapada ga je podr`avala flota, a sa istoka Osmi korpus pod komandom [ojhon{tula: time su Crnogorci bili zaokru`eni. Dok je od strane Kotora peadija napredovala, dotle je ^etrdesetsedmi peadinski puk naiao na jak otpor. Sarkoti} je samo prvog dana posmatrao borbe sa broda, pa je i on otiao u Sarajevo, navodno zbog poslova u Zemaqskoj vladi. Na kraju, u borbi ^etrdesetsedmi peadinski puk uspeo je da osvoji kqu~ni polo`aj Solar, nanev{i Crnogorcima velike gubitke u qudstvu i oru`ju. Idu}eg dana, brigada Terk Devetnaestog korpusa krenula je na Lov}en, a otpor Crnogoraca
- 26 -

WEGO[ I LOV]EN

slomqen je vatrom topova sa brodova. Tada umorni Crnogorci nisu vi{e mogli izvriti protivnapad. Sutradan, tj. 29 decembra 1915/11, januara 1916, crnogorske snage napustile su grani~ne visove. Kada je posle toga ^etrdesetsedmi peadijski puk ulazio u Cetiwe, stigla je od crnogorske Vlade i kraqa Nikole molba da se uspostavi estodnevno primirje radi pregovora o miru.14 U borbi na zauze}u Lov}ena imali su zasluge vi{e wih, pa i Sarkoti} sa svojim muslimanima, to mu je i car Frawa priznao dodelivi mu pred smrt baronsku titulu.15 Povodom osvojewa Lov}ena posvetio mu je pesmu Ivan Trtaw, koja je objavqena pod naslovom Osvojitequ Lov}ena, gen. vojskovoi dr-u Stjepanu pl. Sarkoti}u, 13/26 maja 1916 u Zagrebu u listu Hrvatska, organa stranke prava za sve hrvatske zemqe. Pesma glasi: Sokole sivi!...Imasmo qudi, imasmo povjst pravih junaka umom i ma~em... Nit udes quti, niti im spomen prekrila raka, a za wih danas i tvoja slava s gusala roda svuda ozvawava. Junak ti Hrvat ponosom poje, s juna{tva tvoga prepunan sre}e, uz prve borce od krvi svoje na piedestal i tebe me}e, Hrvatska tebe wihala majka, ponosni s tog su tvoji Hrvati! Da, ti Hrvat, Lov}en to zbori, Termopil ovaj qutih megdana, odakle tvoja slava sad u~i na udes sviju zlogukih vrana, ko klasje kosa tvoja je aka sruila ovog gordog junaka... Hrvati zato hvalu ti kli~u, hosna pjeva Dukqanin svaki, u grudim nade nove im ni~u
- 27 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

na boqi `ivot, ponosni, laki; satro si glavu gladnoj a`daji, slobodu dao zetskoj domaji! Ni Cezar nisi, ni Aleksadar, ni Osman mo}ni, ni Bonaparte, to silnom vojskom mienat je kadar naroda malih domova karte, Zrinovi} ti si, to dom i kraqa brani i ~uva od zmajskih raqa! Olimpa liru skinut bih htio, dostojno da te slaviti mogu, jer glavu ti si dumanu svio, rad kog sam suzu prolio mnogu; osiwak ovaj vje~nog nemira, korito sad presahlog vira. Sokole sivi!... Genij Hrvata iskrenu hvalu sada ti aqe: Hrvatska krunu od suhog zlata Hrvatskoj majci sjat i daqe!... Hvala ti, lane, juna~ka hvala od svih Hrvata s mora i `ala! Taj isti Trtaw je 25 novembra/8 decembra 1918, posle pobede srpske vojske, posle progawawa Sarkoti}a, tog osvojiteqa Lov}ena, i ujediwewa, objavio u zagreba~kim Ilustrovanim novinama pesmu pod naslovom Hrvat bratu Srbinu, koja glasi: Ja ne mrzim tebe, brate, kleveta to bjee pusta, ja bih dao `ivot za te i zalogaj zadwi usta! Tvoja radost jest i moja, tvoja tuga i moja je, tvoja suza, bez pokoja i na mom se oku sjaje!
- 28 -

WEGO[ I LOV]EN

I ja mrzim iz dna due sve tuince, sve grobare, to nam sre}u doma gue, to su`anstvu izme}are... Dom ih primi, dom na jadni, s brda, s dola, sa svih strana, kad su bosi, goli, gladni ovdje nali topla stana... A za hvalu? ... [uti, uti! tek jakrepi iz tamnica znadu na taj udes quti, cikli dar nam od tuinca! Al im pakost vje zaludu! pu~e kamen s naeg groba, pu~e ko na zadwem sudu, nema vie bjednog roba! Svaki Hrvat sad Srbiiu na grud pada ko brat pravi, to je bilo, sve to minu i bezdanoj zaboravi! Suzam nam je ve}e dosta namo~ena `i}a kwiga, jedno samo nam osta: jedan dom i jedna briga! Hrvat Srbu brat je mio Srbin wemu uzdah ~isti: pjevo, plako, gje ko bio nek su nam puti isti! Nek procvate dom nam sveti, isti Srbu i Hrvatu, dosad ko Hrist razapeti, sad budimo bratac bratu!
- 29 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

I na kraju, Trtaw se vra}a prvobitnom miqewu, pa pesmu Qubi ma~, sa~iwenu 1925, objavquje u zagreba~kom Hrvatskom pravu, glavnom organu Hrvatske stranke prava, koji je utemeqio Ante Star~evi}, ~iji su sledbenici usta{i, koji ma~evima svojih o~eva toliko su zla Srbima naneli u posledwem ratu. Ova pesma Trtwa glasi: Qubi ma~ mi ve} odavno u zape}ku zarao, uz koga mi otac slavno za Hrvatsku vojevao, a kad je na ~as smrti, pod proklestvom meni dao. Evo sinko, ma~ ti quti, ne boj ga se, drug je vjeran, ne}e dati podignuti, makar paklom bio tjeran, samo qudski wim ti kosi, bit }e odkos neizmjerni. Uza w budi ko lav sna`ni, vje~an ~uvar pravde svete, neka vide sveci la`ni, neka vide vra`je ~ete, `edna borbe i osvete. Uz w ~ekaj uvijek spreman, kao na pir krasne qube, dok ne doe zeman, dokle trubqe ne zatrube, da se Hrvat za dom bori, da se bra}a u boj snube. A kad doe ~as taj zlatni, pripai ga protiv vraga, pa osveti sa Hrvati, Hrvatsku ti majku dragu. Krene vjerom. Proklet bio! I tu pusti duu blagu...
- 30 -

WEGO[ I LOV]EN

A taj ma~ mi vazda hra, i bez boja i bez prava. Ja sam proklet - ja sam hra! izdajica ja Hrvata. Ja tek pla~em. Ta gdje ma~a, kukavica da se hvata!

4. General Sarkoti}, osvojiteq Lov}ena

Stjepan baron Sarkoti} fon Lov}en, za vreme same borbe za osvajawe Lov}ena je o~ekivao u Sarajevu wen ishod, ali pobrao je wene najve}e lovorike, jer je bio ~ovek koji je odavno radio za ciqeve osvaja~ke Austro-Ugarske. On se rodio 1858 od oca u~iteqa u selu Sincu kod Oto~ca. Godine 1879 zavrio je vojnu akademiju. Odr`avao je dobre veze sa trosmajerom, kome je poveravao politi~ke poslove, o ~emu je negde pre 1928 pisao u listu Die Chne Zunnte, kako mu je trosmajer rekao da se razo~arao na Srbe.16 Slu`bovao je u okupiranoj Bosni i Hercegovini, i istakao se u uguivawu ustanika hercegova~ko-bokeqskih, 1882. godine.17 Posle toga je unapreivan, postav{i 1911 feldmaralajtnant. Kada je izbio prvi svetski rat 1914, Sarkoti} je iz Zagreba sa svojom hrvatskom Vra`jom divizijom krenuo na srpsko ratite.18 Ustvari, on je vodio ugarsko-hrvatske domobranske trupe, i sa ^etrdesetdrugom domobranskom divizijom, u~estvovao je u okupaciji Ma~ve, u kojoj su izvreni ne~uveni zlo~ini nad srpskim `ivqem i wihovom imovinom.19 Tada je bio naimenovan za guvernera okupirane zemqe u Srbiji, ali poto su austrougarske trupe bile potu~ene i proterane, Sarkoti} je pozvan u Be~ i, ve} u decembru 1914, naimenovan je za generalnog guvernera Bosne i Hercegovine i komandanta trupa u Bosni, Hercegovini i Dalmaciji. Te trupe su 1916 dejstvovale protiv Crne Gore,20 na prvom mestu oko zauze}a Lov}ena i kapitulacije ove dr`ave,21 O tome se sada dosta zna, kao i Sarkoti}evom teroru u Crnoj Gori od
- 31 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

aprila 1918,22 posebno o ugu{ivawu u krvi 1918 ustanka mornara u Boki Kotorskoj.23 Sarkoti} je na sastanku generala maja 1917 u Sarajevu pokuao da se dogovori kako reiti jugoslovensko pitawe, kada su davani predlozi da se Crna Gora pripoji Bosni i Hercegovini, a Srbija Austriji, Grof Stefan Burian, ministar inostranih dela 1915-1916, u vezi diskusija o izvr{ewu aneksije osvojenih krajeva, koji i kome da se prikqu~e, Austriji ili Ma|arskoj, javio je Konradu: Crnu Goru uistinu kane o{i{ati: i na Lov}enu, i na obali, i u Albaniji, i na sjevernoj granici,24 dok je sam Sarkoti} 1918 radio na spasavawu Austro-Ugarske, uporno tvrde}i da Srbi i Hrvati nisu jedan narod.25 Za vreme raspada Austro-Ugarske, Sarkoti} ispred srpske vojske je napustio Sarajevo, pra}en jednom maarskom jedinicom, i preko Slavonskog Broda stigao vozom u Zagreb. Hapeni i progoweni Bosanci i Dalmatinci koji su se zadesili u Zagrebu pokuali su da ga lin~uju, ali su ga spasili predstavnici Narodnog vije}a, u ~emu je u~estvovao i Vladimir ]orovi}, koji je kao sekretar sarajevske Prosvjete bio u Bawalu~kom procesu osuen na 8 godina. Sa stanice odveden je u hotel Palac, gde ga je ~uvala stra`a srpske vojske, a zatim je po odluci Narodnog vije}a otputovao u Be~, gde je do 1923 primao jugoslovensku penziju kao general. Tada mu je oduzeta, jer je bio razvio veliku borbu protiv Jugoslavije, i posle je primio austrijsko podanstvo a kasnije i nema~ko.26 Sarkoti}, koji je sa svima govorio samo nema~ki, a wegov sin Ervin nije ne znao srpsko-hravatski i u svemu je bio Nemac,27 nije se mogao pomiriti sa raspadom Austro-Ugarske, pa je, uz podrku austrijskih, italijanskih i drugih revanisti~kih snaga poveo u Be~u borbu protivu Jugoslavije. Sa hravatskim emigrantima osnovao je Hrvatski klub, kome je bio na ~elu, kao predsednik, Ivo Frank, sin Josifa Franka, u kome su bili ukqu~eni i bivi austrijski oficiri. Svi su oni radili na odvajawu Hrvatske i wenom proglaavawu za nezavisnu dr`avu. Docnije, na toj ideji, radio i Ante Paveli}.28 Sarkoti} je nastojao jo{ 1919 da izvri prevrat u Ju- 32 -

WEGO[ I LOV]EN

goslaviji. On je izjavqivao da ne slu`i tuinu nego samo hrvatskom narodu pa je pozivao Stjepana Radi}a da po`uri sa revolucijom. Izdao je i jedan letak, u kome, se zalagao da opet u novom obliku nikne ono to je negda bilo, tj. Austro-Ugarska, tvrde}i da Hrvati ne smatraju Maare i Austrijance za neprijateqe, nego Srbe i ^ehe, jer na svetu nema naroda koji su meusobno tako bliski i koji su jedni za druge, kao to su Maari, Austrijanci i Hrvati.29 Do smrti, oktobra 1939, ostao je nepomirqiv neprijateq Srba i Jugoslavije.30 Ovde vaqa naglasiti da, dok je Keve bio ratnik na svima frontovima, dotle je Sarkoti} vodio vojnu i civilnu upravu na okupiranim krajevima, ~ine}i strah i trepet i teroriu}i srpski `ivaq i sve one koji su bili jugoslovenski orijentisani. U tome se proslavio i zasluge za Austro-Ugarsku stekao. Ostali su wegovi zapisi u Dnevniku, koji se sada nalaze u Arhivu Hrvatske u Zagrebu, koji zaslu`uju pa`wu istori~ara. Iz wega sam dobio nekoliko stranica. Sarkoti} je u Dnevniku ostavio vi{e zna~ajnih podataka o borbi za osvajawe Lov}ena i o zna~aju tog osvajawa. Ovde se u prevodu sa nema~kog daje ono to je pisao od 13/31 decembra 1915 do 8/21 januara 1916, ne daju}i uz datume po novom kalendaru i stari, tj. zadr`ani su samo datumi po novom kalendaru. Ti zapisi glase: 31 H. Sino} sam priredio skromnu ve~eru na kojoj su u~estvovali Keve i moji najbli`i. 1. . 1916. Prijem u zgradi Zemaqske vlade. 2. . Sve~ani ru~ak na koji sam pozvao sve ~elne qude, da bi se Keve upoznao sa wima. Keve je radostan to je odstrawen sa nema~kog podru~ja. Prili~no se `alio na wihovu bezobzirnost, a nasuprot tome, veoma je hvalio oficirski kor. 3. . Akciju na Lov}en mogu po~eti 8 januara. Jedino bi me ravo vreme moglo spre~iti i biti uzrok za odlagawe. 4. . Pismo od Tertianskoga. Ela je bila kod Riza-bega-Kapetanovi}a prvi put na jednom selu (turski prijem za dame). 5. . Ve~eras putovawe za Mostar.
- 33 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

6. . 7 ~asova ujutru u Bile}e. Uzgred sam pregledao kolu u Stolcu. U Bile}u razgledawe tvrave, prema upustvu gen. majora Adrijana. Stekao sam dobre utiske. Odr`ao sam oficirima na brzinu jedan govor. U 2 ~asa po podne put za Trebiwe. Razgovor sa komandantom tvrave fml. Braunom, ~iji sam raspored odobravao. Preno}ite u salonskim kolima. 7. . 5 ~asova ujutru. Put za Hercegnovi. 11 ~asova dolazak. Razgovor sa baronom Veberom, komandantom 47. divizije i sa komandantom 19 korpusa. Dogovor o sprovoewu cele operacije na Lov}en. Uve~e sam pozvao na ve~eru komandanta korpusa fml. Trolmana i admirala Hansa. Potpuno sam siguran. Keveu sam poslao telegram u kome mu unapred ka`em, da }e sve te}i po planu i dobro. 8. . Po~etak napada na Lov}en-tvravu.Ukrcao sam se sa svojim tabom na Dalmat, o~istio sam ceo front. Oko 300 koraka od Dalmata udario je u more jedan neprijateqski projektil, stvaraju}i vodeni stub visok najmawe 10-15 metara. Divno jutarwe vreme nije se zadr`alo. Ve} oko 11 ~asova pre podne potpuno se naobla~ilo, i oko 1 ~as po podne po~ela je da pada kia. Mislio sam da je kiu izazvala topovska paqba, ali nije bilo to, ve} nepovoqne vremenske promene. Divio sam se preciznosti artiqerije i naim hrabrim vojnicima koji su imali da izvre mo`da najte`u operaciju u ~itavom ratu. Pregledao sam jednu haubicu od 42 sm. Nai te{ki topovi (50) bacali su oko 1300 hitaca. Flota je uspeno delovala sa 5-6 jedinica. Uve~e u 9 ~asova, posle jo jednog razgovora sa komadantom korpusa, otputovao sam za Sarajevo, gde sam stigao u podne. 9. . Uve~e u 5 ~asova su dobre vesti, Solar je zauzet. Boltras je saoptio. 10. . Dobre vesti. Sve napreduje. Zapleweno vie topova. Dva pisma, jedno od erchercoga Eugena i jedno od Bolfrasa. 11. . Pre podne u 10 ~asova Minih mi donosi vest da je Lov}en zauzet. Brigada Kolerns je opsela sedlo Krstac. Zapleweno je ukupno 30 topova od kojih 6 tekih. Glavna zasluga pripada fml. fon Veberu. Sve trupe su se istakle, naro~ito 14. brdska brigada i grupa potpukovnika Tirka. Sva- 34 -

WEGO[ I LOV]EN

ka ~ast hrabroj kopnenoj navali, koja je za kratko vreme reila tako te`ak takti~ki zadatak. Izvrewe zadatka je uspelo kako smo ja i feldmaral Veber planirali, a ne kako je to htela Vrhovna komada koja je nalagala reewe prema Teneru. Uvek se smatralo da najpre treba da udarimo kod Krsca. Mi smo ostavili Krstac za kraj i smatrali smo da prvenstveno treba da zauzmemo va`an i utvren prostor Solar-Kuk to je sa uspehom i izvreno. Sam vrh Lov}ena je od bezna~ajnog vojnog zna~aja. Crnogorci nisu imali nijednog ~oveka na Lov}enu, izuzev jedne osmatra~nice, pa je i to u pitawu, jer je Lov}en suvie visok i se`e u oblake. I danas pie Visoka komanda kako treba praviti mostobran na Lov}enu. Naravno, opet jedna Tenerova glupost. Uprkost ovom nareewu dao sam suprotnu naredbu, koja }e poslu`iti svrsi. ^esto se pitam, kakvu svrhu ima, ovde Visoka vojna komanda, Konrad izgleda da je ostavio neiskusnu omladinu u Vieles? Zato ove qude ne zamewuje i na front ne aqe, a da u tab uzima sa fronta iskusne? I ovi qudi iz glavnog stana, pri~a}e o ratnim iskustvima. Jedan drugi mi je okarakterisao nema~ki i na{ generaltab ovako: nema~ke zapovesti ~ije je provoewe u granicama mogu}nosti, a na takav, ~ije je sprovoewe delimi~no mogu}e, a delimi~no pod sumwom. Ono to sam, kao komanduju}i general, do`iveo u Bosni i Hercegovini daje pravo ovom kriti~aru. Psle podne u 6 ~asova dolazi Minih tr~e}i sa jednim telegramom, u kome crnogorski kraq moli za estodnevno primirje u ciqu pregovora. To je, naravno, moralo da se podnese Visokoj vojnoj komandi radi donoewa odluke. Bojim se da je to besmislica. Ako bi se odmah, dok traju neprijateqstva, saglasili sa pregovorima, odvajawe od Antante bi moralo da napravi veliki utisak, a Nikita je ~ovek koji }e se odmetnuti da bi spasao to se jo spasiti mo`e. Vide}emo ta }e se gore reiti.
- 35 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

12. . Telegram od Bolfrasa, Krobatina i Kevea. Visoka vojna komanda tra`i potpuno pot~iwavawe i razoru`awe. 13. . Jedan dobar trinaesti. Nae operacije se dobro razvijaju, na`alost, ima mnogo promrzlih zbog qute zime (12). U jednom bataqonu u grupi Zubera ima ih preko 300, skoro polovina postoje}eg stawa. U 11 ~asova dojurio je Minih k meni sa Nikitinim telegramom za w. veli~anstvo, sa molbom za mir i sa molbom crnogorske Vlade naoj.31 Nadam se dobrom i za nas zadovoqavaju}em sreivawu i vojnih i politi~kih interesa. 14. . Visoka vojna komanda je, uz saglasnost w. veli~anstva dala opet isti odgovor (pod~iwavawe, razoru`awe itd.). Ose}am da je ministar inostranih dela tu neto prevideo. Za~udo, otuda dobijam obavetewv (od Ministarstva) da poslanik Oto, sa jo dva gospodina, putuje u Hercegnovi. Sa Keveom sam se dogovorio, da on sada vodi 19. korpus i grupu Braun. Dva ~oveka su suvina. Akcija Lov}en neka od a do { dobro pamti moj krilni autant. Veoma me brine ravo vreme zbog opstanka trupa. Ako je Gospod Bog protiv nas, mo`e nas u maloj Crnoj Gori zadesiti isto to i Napoleona u velikoj Rusiji. Crnogorci to lako podnose: po tako ravom vremenu oni se rasture, pritaje u ku}ama i kolibama i posle nevremena opet su zajedno. Jedna moderna armija ne mo`e tako neto da ~ini. Ona zavisi od svojih komora. Nema odgovaraju}ih mesta za logorovawe, nema drva, vode, samo stene i sneg. Prilike }e se popraviti dok su trupe u dolini Zete. Nadam se da su one za 2-3 dana u Niki}u, Danilovgradu, Rijeci, a mo`da i u Podgorici. Mo`da i sam Nikita nalazi neki izlaz. 17. . Nikita je prihvatio nae uslove. On je mislio: spasavaj to se spasiti mo`e. Ako pobede Centralne sile , moram se zadovoqiti sa najmawim, ako pobedi Antanta, dobi}u i tako sve natrag. Mladi erchercog Franc Karl Salvator prolazi danas sa svojom pionirskom ~etom kroz Sarajevo i zadr`ava se ovde nekoliko ~asova. Pozdravio sam ga na stanici. Ru~ao je kod Kevea. Ostavqa dobar i skroman utisak.
- 36 -

WEGO[ I LOV]EN

Poslanik Oto i grof Koloredo bili su kod mene. Razgovara}e sa Nikitom, ~ekaju}i instrukcije, pozvao sam ih sutra na ru~ak. Visoka vojna komada nareuje da se brzo zauzme Skadar: dva bataqona i jedna brdska baterija treba na juri da zauzmu Skadar. Jedna brigada treba da ide sa ju`ne strane Skadarskog jezera. Napad, po karstu i snegu, uz sva odricawa, nisu mogli nita drugo no da mariraju. ta su mogli peaci o~ekivati? Napad! Zata uobi~ajen izraz za kowicu primeniti na peadiju. Sre}no, vi hrabri u Skadru! Ko }e brinuti za posledwe? Uzdaj se u veliku praksu trupe koja bi bila izgubqena da se oslonila na brigu pretpostavqenih. 20, . Martererovo pismo je kod mene.U wemu je i fotografija Nikitovog pisma u kome on moli w. veli~anstvo za mir. U meuvremenu su Crnogorci, kao to sam i pretpostavqao, i kao to je baron Bolfras pisao, odbili nae uslove. Posle toga je Visoka komanda naredila da se nastave operacije danas pre podne ako dotle Crnogorci ne prihvate uslove. Prilo`io sam Bolfrasovo pismo. 21. . ^itam jedan telegram prema kome operacije ne treba do daqeg nastaviti. Stvar se razvla~i od 11. januara, dakle od pre 10 dana. ta ne bi za ovo vreme ostvarila dalekovida Visoka komanda i Ministarstvo inostranih dela jasnih pogleda. Mir je trebalo ve} zakqu~iti i pored gneva Antante. Da nije mo`da ve} proputen pravi trenutak? Da se ne}e Nikita sa svojom vladom povu}i, mo`da u Italiju i, kao Albert i Petar, da podr`i zamisao Crne Gore. To bi trebalo izbe}i.

5. Nasilno prenoewe 1916 Wegoevih kostiju sa Lov}ena na Cetiwe

U dopunu onog to je objavqeno 1971 o prenosu Wegoevih kostiju sa Lov}ena na Cetiwe,32 kada se ima pred o~ima austrougarska prepiska izmeu guvernera Crne Gore i predstaviika Ministarstva inostranih dela s jedne i Vojne vrhovne komande i Ministarstva inostranih dela s druge
- 37 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

strane, koju mi je Komnen Be}irovi} kserografisao u Dr`avnom arhivu u Be~u, mo`e se jo jedanput ponoviti ono to je utvr|eno i novim ~iwenicama to potvrditi: 1) Wegoeve kosti snete su sa Lov}ena da bi se onemogu}io dolazak i okupqawe srpskih hodo~asnika na Lov}enu, 2) to se planiralo izvoewe tamo vojnih odbrambenih objekata, i 3) zato to je ve} tada smatrano da }e i posle rata Lov}en ostati u sastavu Austro-Ugarske. U Dr`avnom arhivu u Be~u se nalaze Gustava fon Kupke memoari, u kojima se govori o wegovom slu`bovawu na Cetiwu pre rata, u svojstvu vojnog izaslanika, i tamo ima re~i i o tome. Kupka je 1921 dolazio na Cetiwe i posetio mitropolita Gavrila, pa je u razgovoru sa wim kazivao, da je narod bio o~ajan kad su Wegoeve kosti skidane sa Lov}ena, da su Austrijanci to uradili i crkvu po~eli da rue, kako bi zatrli se}awa na Lov}en, a za ruewe Crkve da su govorili kako je u wu udario grom. Meutim, narod u to nije poverovao.33 Kupka u svojim memoarima nije pouzdan. Be}irovi} je, prema pismu od 28 oktobra/10 novebra 1971, otkrio u Ratnom arhivu u Be~u Kupkin rukopis Der Schwazen Berge letzer Gospodar nz 1947, u kome se govori o ruewu crkve na Lov}enu, pod izgovorom stratekih razloga, i da su Wegoeve kosti snete dawu to nije ta~no. Za vreme okupacije Crne Gore, na Cetiwu su izlazile latinicom i na hrvatskosrpskom jeziku Cetiwske novine, a na nema~kom Ilustrierte Cetinjer Zeitung. U ovim prvim na nema~kom pojavio se 9/22 februara 1917 feqton pod naslovom Die Vladika Petar , u kome se ne spomiwe Lov}en ni crkva na Lov}enu, kao ni gde su Wegoeve kosti. U broju od 2/15 avgusta 1918, posve}enom caru i kraqu Karlu, donet je poznati Jire~ekov ~lanak o Lov}enu. Meutim, u ilustrovanom nema~kom listu, u broju od 17/30 oktobra 1917, na strani drugoj, donete su slike na kojima je prikazan vrh Lov}ena sa strane Cetiwa, kao i slika crkve iz vremena pre rata. Godine 1973, u Crkvenom muzeju na Cetiwu nalazila se jedna mermerna plo~a, koja je bila na Lov}enu do 1916, i na kojoj pie: Za vlade wegovog veli~enstva kneza Nikole Beogradsko peva~ko drutvo pod zatitom kraqa Srbije
- 38 -

WEGO[ I LOV]EN

Aleksandra , poklonivi se spomeniku Ivana Gunduli}a u Dubrovniku, celiva grob pesnika Petra Petrovi}a Wegoa. O Vidovu-dne 1893 M. M. ^ebinan. Krawevo (Srbija).

6. Model iz 1916 za spomenik na Lov}enu u slavu zauze}a ovog jadranskog Gibraltara, a potomcima na izgled
U Hercegnovom 1902 osnovana Hrvatska ~itaonica, kojom prilikom je upu}en poziv i trosmajeru, a krajem te godine je i izabran za po~asnog ~lana te ~itaonice. Ona je do 1907 bila na trgu Belaviste, a onda je preseqena u zgradu katoli~ke crkve u centru varoi, gde je 1911 promenila ime u Hrvatski dom.34 O radu ovog drutva od 1914 do 1918 postoje u Hercegnovom arhivu vrlo mali broj dokumenata, koja sam 1973 mogao pregledati. U wima su i dve zna~ajne depee, koje daju politi~ku ocenu wegovog rada. U prvoj se ka`e: Wegovoj carskoj i kraqevskoj visosti Frawu Ferdinandu, prestolonasledniku, Konopite, ^eka. Glasom svoje glavne, skup{tine, izra`avamo toplu ~estitku prigodom pedesetog roendana izrazom odane privr`enosti. Hravatski dom u Hercegnovom, 29/12, 1913. U drugoj depei, koja je iz 1914, glasi: Visokoslavnoj Kabinetskoj kancelariji wegovog veli~enstva, Be~. Quta neopisiva bol nad grdnnom zlo~inu, izvrenom u Sarajevu od razbojni~ke ruke, koji vrijea ~ovje~anstvo i ispuwa u`asom izobra`eni svijet, obuzela je osobito nas vjerne Hrvate, te dok vapimo od Boga uzvienim pokojnicima slavu, i ovom tu`nom prigodom sakupqeni u duhu oko priestola uzvienoga nam cara, kraqa i gaspodara izra`ujemo naj~u~ewa ~uvstva nepokolebive nae vjernosti i odanosti. Za drutvo Hravatski dom, predsednik. Kada se ovo zna, onda se nije ~uditi onome {ta se deavalo u Hrvatskom domu za vreme rata. Za roendan cara Frawe Josifa ~iwene su pripreme za podizawe mu spomenika na Lov}enu, kao znaku u slavu zauze}a ovog va`nog stratekog polo`aja. Zbog toga je bio prvo raspisan konkurs za projekat
- 39 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

spomenika. Izlo`bu prijavqenih radova organizovao je akademski slikar Marko Raica u Hravatskom domu u Hercegnovom, koji se takoe bio prijavio sa svojim radom. Tu izlo`bu je otvorio guverner Crne Gore Viktor Veber 6/18 avgusta 1916, na carev roendan. Tom prilikom je za spomenik izabran rad Marka Raice, roenog u Dubrovniku i vaspitanog u drutvu onog kruga qudi koji su izdavali list Prava Crvena Hrvatska,35 i koji su povodom ubistva prestolonaslednika Ferdinanda u Dubrovnnku priredili pogrom nad Srbima, o ~emu svedo~e slike u prilogu, objavqene u zagreba~kom Ilustrovanom listu od 5/18 jula 1916 godine.

7. Austrougarski plan o aneksiji Lov}ena i drugnh oblasti du` granice sa Crnom Gorom
Kakav je pakleni plan bio protiv srpskog naroda pripreman najboqe se pokazuje na osnovu dva, primera, do kojih se dolo: 1) U be~kom Dr`avnom arhivu sa~uvana je karta na kojoj je ozna~ena budu}a granica izmeu Austro-Ugarske i pobe|ene Crne Gore, upravo ta je pripremano da se od we oduzme i anektira: Lov}en i krajevi du` granice predratne, i time nova granica bi se spustila ispod Lov}ena do Bajica. [ta je bilo predvieno za anektirawe ozna~eno je na ovde prilo`enoj karti, upravo sve ono to je pokazano kosim linijama izmeu predratne i tako zvane pobedni~ke granice, tj. budu}e granice. Time je Crna Gora sabijana u Zetu. Ta mapa je pripadala E. Otou, za vreme rata pukovniku Ministarstva inostranih dela na Cetiwu, onog koji je pripremao snoewe Wegoevih kostiju sa Lov}ena.36 2) Me|u dokumentima koje je Komnen Be}irovi} na{ao u austrijskom Dr`avnom arhivu postoji i pismo od 16/29 maja 1916, koje je pisao dobar poznavaoc prilika u srpskim zemqama, Leopold Mandl. On je ovo pismo uputio tadawem ministru inostranih dela, grofu Otokaru ^erninu, a ono glasi: Vaa ekselencijo, prethodniku vae ekselencije izneo sam, po slu`benoj du`nosti, svoje ideje o odnosu Austro-Ugarske
- 40 -

WEGO[ I LOV]EN

Monarhije prema balkanskim Srbima. Kod wega sam naiao na odobravawe i na interesovawe ~oveka, koji je sam dugo `iveo meu balkanskim Slovenima, pa je stoga poznavao wihov neobi~an mentalitet. I Vaa ekselencija je bila qubazna da re~ju i priznawem proceni moje do sada predate radove, zbog ~ega sam veoma sre}an. Kad ovo isti~em, dozvoqavam sebi da Vaoj ekselenciji ponovo podnesem dva predloga ~ije bi sprovoewe, verujem, moglo biti od koristi za nae odnose prema Srbima na Balkanu. Van svake sumwe je, kao to }e uvek biti sudbina Crne Gore, da }e se sna`an masiv Lov}ena pripojiti austro-ugarskoj oblasti. Na Lov}enu se sada nalazi grob velikog vladike Petra Petrovi}a-Wegoa, zvanog Rade, koji je, mislim, tridesetih godina prolog veka sahrawen na vrhu planine. U svome testamentu on ka`e, da `eli da ga tamo sahrane, jer }e Lov}en pripadati Crnoj Gori sve dok se qegov grob tamo bude nalazio. Mnotvo pesama o tome sa zanosom pevaju crnogorski guslari. Moj predlog je sad da telo vladike Petra treba ekskumirati i da ga Wegovo veli~anstvo, na milostivi car, preda, uz velike vojne po~asti, u srebrnom sanduku sa grbom Petrovi}a i grbom autokefalne crkve (!)37 pa da se, poto se prenese u jedan od manastira na Cetiwu ili u Ostrog, sahrani u grobnici igumana ili porodice Petrovi}-Wego. Danas se upravo mo`e izvesti ovaj raskoan ~in uz pomo} celokupnog crnogorskog svetenstva, koje mora da se dr`i (!) naloga vojnog guvernera. Za vreme mira, ili primirja, prenos ostataka Vladike sa vrha Lov}ena u unutrawost zemqe ve} bi stvarao teko}e, i ono to bi danas u svesti Crnogoraca izazvalo povoqan utisak, posle rata bi ve} dalo povoda za uznemirewe i pobune. Ako bi smo ostavili Vladiku Petra u wegovom grobu ia Lov}enu, Lov}en bi neprestano bio stecite hodo~asnika, otvoreno od strane velikosrpske propagande i postao bi ciq zavjerenicima kao i orue planova.38 Drugi predlog koji `elim da podnesem Vaoj ekselenciji na rasmatrawe je slede}i: manastir De~ani kod Pe}i, jedna od najve}ih srpskih svetiwa, koju je osnovao sveti Ste- 41 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

fan Uro , godine 1904, je pod pritiskom ruske vlade i Sv. Sinoda u Petrogradu predat ruskim sveetenicima. Srbi su to vrlo nerado u~inili i stoga su nacionalisti~ki listovi u Beogradu `estoko napali tadawi kabinet generala Save Gruji}a Nikole Pai}a. Moj predlog je u vezi sa tim, da vojni guverner u Crnoj Gori jo dok traje rat, a na osnovu ukaza, protera ruske monahe i wihovog igumana Vasilija iz De~ana, u koje su svojevremeno nezakonito postavqeni i da se manastir zajedno sa prihodima od crkvenih imawa preda crnogorskim ili srpskim kalueroma. Ovo bi Srbi i Crnogorci pozdravili sa volikim zadovoqstvom, a Austro-Ugarska bi se istovremeno oslobodila ruskog gnezda na Balkanu, koje sasvim sigurno nije bez namere.39 Ministar inostranih dela je 1/13 juna, povodom ovih predloga, odgovorio Mandlu u Be~u: Sa interesovawem sam pro~itao vae pismo koje se odnosi ia prenos ostataka vladike Rada sa Lov}ena na Cetiwe i na udaqavawe ruskih monaha iz manastira Visoki De~ani. ^ast mi je da vam u vezi sa tim saoptim da je prvo pitawe, na osnovu sporazuma izmeu Ministarstva inostranih dela i Visoke vojne komande, ve} re{eno i da je prenos izvren 12, avgusta prole godine u prisustvu predstavnika generalnog guvernera na Cetiwu i tamoweg mitrpolita. to se ti~e ruskih monaha iz Visokih De~ana, odlu~eno je da, po ulasku naih trupa, vojska odstrani ove strance u pozadinu.

8. Pisawe nekih listova na hrvatsko-srpskom jeziku o Lov}enu, Wego{u i protiv Srba

Bog vas kleo, pogani izrodi. ( Gorski vijenac, str, 75) U pisawu o Lov}enu i protiv Srba i wihovog Wegoa za vreme rata istakli su se dva lista na hrvatskosrpskom jeziku, dubrova~ki Prava Crvena Hrvatska i zagreba~ki Ilustrovani list, prvi tekstovima a drugi vi{e slikama i karikaturama.
- 42 -

WEGO[ I LOV]EN

Jo pred izbijawe rata, u Pravoj Crvenoj Hrvatskoj iza{ao je ~lanak Pitawe Ju`nih Slovena, u kome se govorilo da pobeda srpske vojske na Balkanu i ratna slava opoji sva juna~ka srca, a najvie omladinu, te obnovi jugoslovensku ideju, koja je pre bila Gajeva i Star~evi}eva, ali je nisu hteli primiti Srbi. Meutim, Hrvati su bili uvek za velike ideje, ali nisu bili prakti~ni, zato se bojati novog pokreta. Jer dok je ova ideja iz Srbije dola, i dok Srbija u Hrvatskoj podr`ava ovaj pokret, dotle se i sami Srbi u Srbiji za takav pokret puno ne zagrijavaju. Zar bi Srbi pristali na to da `rtvuju svoje ime, svoju povest, svoju kwi`evnost, a da se stope u novi jugoslavenski narod? Oni to nisu prihvatili za vreme ilirskog pokreta, a kamo li sada kada su opojeni pobedom. Nacionalisti~ki pokret, dakle, pokret ide za nemogu}im, a wegov bi kona~ni uspjeh bio taj, da nestane hrvatskoga naroda, da se ne spomene vie hrvatsko ime, da ne bude vie hrvatskog jezika, hrvatske povijesti, ni hrvatske kwi`evnosti. Meutim, skoro }e budu}nost pokazati, da je jugoslovenski pokret velika utopija. Sa ove pozicije, ovaj list je pisao o Lov}enu, Wegou i protiv Srba, i ve} u ~lanku Narod je progovorio otro je osueno ubistvo Ferdinanda, podvla~e}i da Hrvati i Srbi nikada nisu mogli do}i do ujediwewa, ili ~ak da se s wima indentifikuju. Prema tome, sada kada se hrvatski narod probudio, ko bi se od voa srbo-hrvatskih i jugoslovenskih smeo pojaviti pred narod sa nekom zajedni~kom idejom? Odmah iza ovog prikazuju se demonstracije, koje su nastale posle ubistva u Sarajevu. Demonstracije su bile i u Dubrovniku, Palama, Plo~ama i Grudi. Skidane su srpske zastave, razbijani natpisi sa }irilicom, a u Srpskoj pravoslavnoj crkveno-kolskoj optini, Srpskoj ~itaonici, Radni~kom drutvu i Srpskom gimnasti~kom drutvu Duan Silni, uniten je ceo inventar: kwige, stolovi itd. U Konavqima su preko tri stotine radnika Srba iz Hercegovine i Crne Gore otputene sa posla kao te`aci i proterani preko granice. U daqim ~lancima, ubistvo u Sarajevu za Hrvate smatrano je kao grozni zlo~in, koji je izvrio beogradski ak Ga- 43 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

vrilo Princip, jer je Ferdinand od svih Slovena najvie voleo Hrvate, i da je wegova `ena Sofija imala da sedne na hrvatski presto. Zbog toga je objavqen ~lanak Na oru`je Hrvati! Va kraq vas zove! U wemu se isticalo da Hrvatima izvan granica Monarhije opstanka nema, i da je Hrvatska u pogibqi , dok se u daqim napisima tvrdilo da je rat pritiv Srba pravedan. Krajem 1914, u ~lanku Pad Biograda, javqeno: Biograd je pao! Hrabra na{a vojska Pete armije, pod zapovednitvom generala Franka, pobedonosno i sve~ano ulazi u Biograd na 10 sata u jutru onog dana kad se po cijeloj naoj zemqi, naoj dr`avi slavi rijetki god milog nam vladara. Na bedemima Kalemegdana zaleprala se austro-ugarska zastava. Pad Biograda, prijestonice Srbije, ali i gnijezdo urotnika i ubojica, kamen smutwe i glavni prouzro~iteq ovog svjetskog rata. Zato pad je Biograda i srpska se svije}a gasi. Po zauze}u Beograda, general Frank je ~estitao caru Frawi 66godiwicu vladavine, za koju mu je i osvojio Beograd. Jedna od prvih naredbi okupatora u Srbiji bila je i zabrana upotrebe }irilice, i da se jezik ne naziva srpsko-hrvatski, nego samo hrvatski, a pokrenute Beogradske novine tampaju dakako latinicom, po novom kalendaru, te ijekavtinom. U julu 1915, u ~lanku Jedinstvo Hrvata tvrdilo se da su Srbi hteli da unite Hrvate, ali se pokazalo da su osvanuli ti Hrvati, kao junaci u Srbiji, i neka se zna za wih. Od sada pamti}e i Srbi hrabru miicu hrvatsku, dok se docnije javilo iz Beograda da su u knez Mihailovoj ulici bile radwe pod vojni~kom stra`om, koju su sa~iwavali sami Bowaci. Tako sada opet ~uvaju Biograd fesovi. Prema tvrewu ovoga lista, po~etkom 1915 guverner Bosne i Hercegovine, Sarkoti}, posetio je Bawaluku, na ~ijem do~eku nije bilo predstavnika Srpske pravoslavne crkvenokolske optine, kada je izjavio da ima poverewe samo u rimokatolike. U jednom od novembarskih ~lanaka 1915, naslovqenom Srpsko-hrvatski, javqalo se da je Zemaqska vlada Bosne i Hercegovine zabranila upotrebu }irilice, ali da je dozvolila da se jezik zove srpsko-hrvatski, a ne kao {to se ranije zvao bosanski ili naki. Poto se i u Dalmaciji
- 44 -

WEGO[ I LOV]EN

tada jezik zvao srpsko-hrvatski, a deca ga nazivala nastavni ili srpsko-hrvatski, list je protestovao, jer to daje prednost srpskom imenu i uti~e u korist Srba, i zato je tra`io da se zove samo hrvatski. Povodom pada Lov}ena, list je likovao od radosti. U ~lanku od 2/15 januara 1916, objavqenom kao uvodnik, pod nazivom Histori~eski dan, doslovno u celini stoji: Lov}en je zauzet! Ova vijest raznesena je muwevitom brzinom irom bijelog svijeta, proizvela je na svakoga duboki dojam i neizbrisivi utisak. Dok je nas napunila osobitim veseqem, nae vojnike i nae saveznike jo{ vo}im oduevqewem, to je u redovima naih protivnika izazvala prenera`enost, pove}avale maloduje i prouzro~ila jo{ ve}u pometwu. Lov}en je zauzet! Tim }e do brzo biti zape~a}ena i sudbina cijele Crne Gore, te }e morati da dijeli udes Belgije i Srbije. Prva je neminovna posledica tog histori~nog dogaaja i pad Cetiwa, glave Crne Gore, te skori bijeg gospodara brda kraqa Nikole, koji }e sada sa kraqem Petrom morat da se potuca od nemila do nedraga. Lov}en je zauzet, i to mnogo prije nego li je iko o~ekivao, te je gotovo svak tim bio iznenaen. Samo cigla tri dana magao je da prkosi taj gorostas od 1758 metara visine na{oj vojnoj sili. Utaman mu bjee i spjevano junatvo vlastitih sinova, i pomo} Engleza, Francuza, Talijana i Srba. Lov}en je zauzet i bez velikih `rtava, kojima se svak pravom nadao, jer ga je najve}ma branio prirodni polo`aj. U tom je zaostao za svim drugim i slabijim svojim drugovima. Lov}en je zauzet! Od kolikog je zna~ewa i zamaaja za daqi tok rata i nau dr`avu taj dogaaj, nije mogu}e sada ni procijeniti. Kakva }e promjena tim nastati i na politi~kom i na stratekom poqu, to }e nam istom vaqda i skora budu}nost pokazati. Lov}en je zauzet! Tim Boka od Kotora postaje ratnom lukom prvog reda, da }e joj teko biti sli~ne na}i, a engleskofrancuskoj floti ne}e se ufano vie ni kraj pameti na}i, da bi kualo lomit zube o ovaj tvrdi orah. Upoznala je ona
- 45 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

Boku Kotorsku dok su jo sa Lov}ena tutwali wezini topovi, a kola kod Dardanela vaqa da ju vie pameti nau~ila. Lov}en je zauzet, a naim ~etama put otvoren u Albaniju, koji bolno mora da se to istom dojmi naih vjerolomnih saveznika Talijana. Italija nije ni pod koju cijenu htjela da ~uje, da bi Lov}en bio ikad na. Poznala je dabro wegovu vrijednost. A sad to }e? Lov}en je zauzet! Slava naih junaka jo se veoma svijetom ori, novi vijenac resi nau bojnu silu, nova je stranica u naoj povjesti zlatnim slovima napisana. Lov}en je zauzet, padoe Berane, Galipoq o~istie od Engleza, ruska se toliko dugo u Besarabiji spravqena ofanziva izjalovila. Talijani ne mogu nita nego samo da avaniti vi~u, ali da se s mjesta ne mi~u, nema~ka fronta prema Francukoj kao da je od stanca kamena, te se razbit nikako ne dade, nije li pri svemu tomu i prst Bo`ji? U ~lanku Potpuna kapitulacija Crne Gore, tvrdilo se da jedna izmeu najsjajnijih djela ovog rata, a u ratovima svih vremena, osvajawe Lov}ena dovelo je sa sobom kao neminovnu posledicu i potpunu kapitulaciju Crne Gore. Kraq i Vlada su 31 decembra. 1915/13 januara 1916 apelovali na dobrohotnost pobjednika, pa zamolili da se zapoenu mirovni pregovori, ali naa je Vlada zatra`ila bezuslovnu predaju, to je Crna Gora 3/16. prihvatila, pa je time kraq Nikola pokazao dr`avni~ku mudrost, zbog ~ega ga svi hvale. Odmah iza toga ~lanka je i ~lanak Boj o Lov}en, u kome se prenosilo ono ta je Pester LLoud donosio od svog dopisnika, koji je posmatrao s generalom sa broda kako se Lov}en osvajao. To pisawe je glasilo: U ponedjeqak u 7 sati na ve~er doprla je jedna kompanija u kojoj su bili dobrovoqci muslimani, do najvie glavice Lov}ena. Nae ~ete su juna~ki svladale i osvojile Lov}en, posle ~ega se proslavila ova pobeda. U jednom drugom izvetaju toga pe{tanskog lista, bilo je napisano: Prva grupa, koja je stigla na Lov}en, bila je od dobrovoqaca sastavqena peatinska kumpanija, te je osobito radosno, da su se rame uz rame borili sred naj`e}ih bojeva Hebqani i muhamedanci dobrovoqci. Ova se ~eta no}u izmeu 28 i 29 decembra 1915/10 i 11 januara
- 46 -

WEGO[ I LOV]EN

1916. pripremala za napad narednog dana za osvajawe Lov}ena i zarobila 42 topa. U tre}em ~lanku, pod naslovom Braniteqi Lov}ena, ka` se da su Lov}en branili princ Petar i general Mitar Martinovi}, a da su za pobedu odlikovani vojskovoe Keve, Sarkoti}, Trolman, Veber i drugi. Posebni je ~lanak bio Slavqe na vijest o predaji Crne Gore, u kome se opisuje slavqe u Dubrivniku, gde se vikalo: @ivjela Hrvatska u Velikoj Austriji! Grad je bio tri dana u sve~anom ruhu. Daqe se, iz ovoga lista, saznaje da je guverner Crne Gore podmaral Veber naredio da se zatite ku}e kraqa Nikole, da je princ Mirko stigao u Be~, gde je u izjavama hvalio guvernera i austrougarske okupatorske vlasti, i tvrdio da Crnogorci nikad nisu mrzeli Austriju. Isti ovaj list je septembra 1916, u ~lanku Spomenik na Lov}enu zalagao se za podizawe spomenika, a ve} u januaru 1917 javqao je da je Sarkoti} dobio titulu barona za zasluge, zato su mu Dubrov~ani uputili ~estitku, jer su ga smatrali starim prijateqem. Te godine, list je isticao zasluge onih koji su osvojili Lov}en, meu kojima su spomiwali zemqaka Sarkoti}a. U julu je objavqen ~lanak Glavni osvojiteq Lov}ena (Bosanski bataqon br. 6, rit-majster Epler i satnik Starl), u kome se ka`e da je car Karlo zapovedniku Bosne, Hercegovine i Dalmacije Sarkoti}u u Sarajevu podijelio naslov od Lov}ena, to je dobro uradio, jer su osvaja~i ~uvenog Lov}ena bili nai, o ~emu je Sarajevski list, pod gorwim naslovom, objavio vest iz Dalmacije kako se tamo raspravqa ko je osvojio Lov}en, i zato treba da se ovde ka`e istina, tj. da su Lov}en osvojili Bosanci sa kapetanom Starlom i rit-majterom Eplerom. Oni su 26 decembra 1915/9, januara 1916 zauzeli va`an polo`aj od Krsca do Kuka, a tek dva dana pao je tirovnik, blagodare}i prve bitke. Pred Bosancima je na stotine mrtvih i rawenih le`alo. Posle toga voe Bosanaca su odlikovani. Hravatski dom u Hercegnovom, u prole}e 1917, bio je organizovao priredbu u korist ratne siro~adi, na kojoj je u~estvovao i slikar Marko Raica sa prigodnom slikom, koja je izgledala: Dno ove slike je uzeto iz naravi - dio starih ercegova~kih zidina, citadela, iza kojih stoji Lov}en - 47 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

kuk i komad Luti~kog poluotoka. Nad Lov}enom vidi se jasno nebo - u golemoj tuzi udovica, nada za budu}nost wena djeteta, a vide se i drugi simboli Boke Kotorske. Na kraju, iz 1918, zna~ajno je ista}i da se u ~lanku od 14/27. jula javqalo kako je Sarkoti} naredio hapewe u Bosni i Hercegovini svih onih koji su za jugoslovensku dr`avu. Zna~ajan je i ~lanak objavqen u Ilustrovanom listu 9/22 januara 1916, koji je dat uz prilo`ene slike o zauze}u Lov}ena, u kome se doslovno naglaava: Lov}en pao, Lov}en je u naim ruka! Ova ~iwenica je va`nija od pada Antverpena i Varave. Lov}en je bio glavno uporite ne samo Crne Gore, ve} daleko vi{e: Italije a potom ~itave Antante, koju ~eka u ovome svjetskom ratu crni usud. Zato je pad Lov}ena, koji gospodari nad ulazom u Jadransko more, izazvalo op}e prenera`ewe u krugovima svih naih prijateqa. I Lov}en ne}e nikad vie iz naih ruku, ve} }e ostati zalee naoj ratnoj luci Kotora, i u~initi je odsada jednom od najviih luka na svijetu. U br. 47. prole godine Ilustrovani list prikazali smo krasan snimak ~itavog Lov}ena s mora, uz opis wegova polo`aja, a ovde donosimo opet opis, kako je osvojen, prema jednom izvetaju iz ratnih izvetaja, na nau gorwu sliku: Prvi su se crnogorski polo`aji nalazili na kru, koji se uzdi`e tisu}u metara iznad Kotora, te gospoduje Kotorom, cestom kao i putem, koji vodi preko grada Kotora na Lov}en. Daqe se je izdigao neprijateqski polo`aj od Solara prema Sutvaru i zatvarao cestu, koja dolazi iz Budve. Iza tih predwih polo`aja, koji su sa tri strane opkoqavali Kotor, uzdi`e se u udaqenosti od dva kilometra na podno`ju visine od 700 vrh Lov}ena, u apsolutnoj visini od 1759 metara. Ispred tog podno`ja bijae izgraena druga obranbena linija. Polovinom je prosinca u Staroj Srbiji vojska generala Kevea osvje`ena. U to su vrijeme ve} u~iwene bile pripreme na navalu na neprijateqa protiv juga zapadne crnogorske fronte. General je Keve sa svojim tabom poao na novo odredite za Kotor i okolicu. Teki pomorski su topovi pomno`eni, a novi topovi dovezeni iz tvornica. Na 7. sije~wa svrene su sve ratne priprave u sporazumu sa zapovjedni- 48 -

WEGO[ I LOV]EN

kom ratne mornarice. Teko se je topnitvo okupilo oko Katelnovoga, a pjeadija je bila okupqena oko Boke. Teko je topni{tvo zatim dovezeno oko Tivta. Nai su neprijateqi jo uvijek o~ekivali, da }e nai jurii uslijediti sa sjevera i istoka, a to je uvjerewe bilo tim opravdanije, jer smo mi od Bjelopoqa i Berana poduzimali sna`nije akcije. Tim je iznenaewe bilo ve}e, kada su na 8. sije~wa po~eli padati hici naih najte`ih topova u crnogorske polo`aje. Nae je topnitvo osobito djelovalo na prostoru Lastve. Oko podne je tek zapo~ela prva, paklena vatra, a bila je uperena uglavnome na polo`aje s obiju strana Solara. Poslije podne stala je padati i kia, a u brdima snijeg. Uz tutwavu topova, a po tom vremenu, podr`ala je pjeadija opasni pokuaj da poe od mora na litice, koje se`u nebu pod oblake. Do no}i je pjeadija u snijegu i buri provalila pol puta, pewu}i se na, takore}i, okomite stjene, a izvrena crnogorskih strijelaca. No} je probdijevena u topovskoj opremi za boj. U zoru stala je peadija daqe napredovati, a topovi udarati. Gusta je magla pogodovala pjeadiji, ali je ote`avala rad topnitvu. Topni~ki posmatra~i i ravnaoci vatre morali su po}i do u bojnu liniju pjeadije, i odanle ravnati pomo}u telefona topni~ku vatru svojih baterija. Utvrda je na podno`ju Solora probijena, a time u~iwen prodor u glavni neprijateqski polo`aj, u kojem se je ugwezdila naa pjeadija. U ponedjeqak, dne 10, morao se je zauzeti Kuk, a da se stigne na Lov}en. Dotle je nae topnitvo udaralo po Lov}enu i sedlu Krstac. Nakon to je bio zauzet i Kuk, pole su nae ~ete u dvije kolone protiv polo`aja na Lov}enu samome. Jedna je pola sa zapada, a druga sa jugozapada preko Krstaca. Neprijateq bio je izba~en i iz svog drugog glavnog polo`aja, i stao bje`ati, ostavqaju}i i svoje topove i zairu, te retki pribor, Kapetan Kraus zauzme u pol 8 sati nave~er vrak Lov}ena sa jednim odjelom vojnika iz Egera i naih muslimanskih dobrovoqaca, te jednog pjea~kog bataquna iz posade Kotora. I tako je Lov}en, ta prkosna obrana Crne Gore, pao u nae ruke. Mi smo izgubili na mrtvima 153 ~ovjeka, ura~unavi i operacije protiv Grahovca.
- 49 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

Na koncu ovih redaka stizava vijest o kapitulaciji ~itave Crne Gore, a odnosno slu`beno izvje}e naeg glavnog stana glasi: Crnogorski kraq Nikola i wegova Vlada umolili su dne 13. sije~wa, da se obustave neprijateqstva i zapoenu mirovni pregovori. Mi smo odgovorili da se ovoj molbi mo`e udovoqiti samo onda, ako crnogoska vojska bezuslovno polo`i oru`je. Crnogorska je vlada ju~er prihvatila zahtev, to smo ga stavili da Crna Gora bezuvjetno polo`i oru`je.

Napomene: 1) Herman Keve{ (1854-1924) komandovao je Tre}om armijom pri zauzimawu 1915 Beograda i 1916. Lov}ena. Bio je u martu 1916 u Kotoru i odatle je 4/17 aprila, sa svojim sinom Gezom Keve{om, mladim kadetom, oti{ao na druge frontove, u julu 1917 na ruski front, dok je 1918 komandovao svim trupama nema~ko-austrougarskim koje su se borile protivu Srba na Solunskom frontu. I na kraju, po nare|ewu, cara potpisao je kapitulaciju Austro-Ugarske. 2) Jevto Milovi}, O podizawu Wego{eve Kapele na Lov}enu, Istorijski zapisi, 7, 1951, 117-119. Dr Qubomir Durkovi}-Jak{i}, Wego{ i Lov}en, Beograd 1971, 47-64. Ona je napravqena po ugledu kula u Dalmaciji (Rad, JAZU, 360, 1971, 34/36, 129-1317) i na obalama Sredozemqa. * Ivan-begova Korita, voda. 3) Arhiv, SANU, br. 8552/257-H/9/c (Iz Vukove zaostav{tine). 4) Ivan Mil~eti}, Putne bele{ke iz Bosne i Crne Gore, Vienac (Zagrebac) 1976, 548-549, 676. 5) Arhiv Srbije. - MID. PO, 1912, M/1-H (/231, l. 281-282) 6) Isto. - MID, PO, 1913, R/6- (H/275-276) 7) Isto. - MID, PO, 1913, R/6- 8) Isto. - MID, PO, 1913, R/6. (H/1396) 9) Du{an Luka~, Dokumenti o spoqnoj politici Srbije 1903-1914, Beograd 1983, /140-141. 10) Vladimir \orovi}, Odnosi izme|u Srbije i Austro-Ugarske u HH veku, Beograd 1936, 343-350, 379-386, 406.

- 50 -

WEGO[ I LOV]EN

11) Jedan primerak nalazi se u Zbirci Narodnog muzeja u Beogradu (Nada Todorovi}, Jugoslovenske i inostarne medaqe, Beograd 1964, 75, tabla HH). 12) Milo{ @ivkovi}, Pad Crne Gore, Beograd 1923, 88. 13) Zapisnici Ministarskog saveta Srbije 1815-1918, Beograd 1976, 21. 14) Isto, 33. 15) O Sarkoti}u je napisana doktorska teza, koja se nalazi kao rukopis (Klein, Freihern Sarkoti} von Lov}en. Die Zeit seiner Verwaltung in Bosnien-Hercegovina, Wien 1969, 55-56, 100-104). 16) Hrvatsko pravo (Zagreb) 6.H 1928. 17) D. Tunguz-Perovi}, Ustanak hercegova~ko-bosanski, Sarajevo 1922; Ilustrovani list (Zagreb) 9. 1915; H. Kapi~i}, Hercegova~ko-boke{ki ustanak 1882. godine, Sarajevo 1958; Vojna enciklopedija, , 556-558, , 39-40, , 529. 18) Hrvatsko pravo, 6.H 1928. 19) U Glu{cima u Ma~vi poru{ena je crkva kojoj je Kara|or|e 1811 poklonio zvono, {to su ga ustanici, be`e}i ispred Turaka 1813, bacili u vir re~ice Bitve, a Turci crkvu zapalili. Srbi su docnije obnovili crkvu i zvono iz vode izvadili, ali su ga austro-ugarske vlasti odnele za vreme Prvog svetskog rata. Ova crkva je novo zvono 1936 dobila od kraqa Petra (Arhiv Jugoslavije - Dvorski arhiv, 74-343-506). 20) Ilustrovani list 9. 1915; Hrvatska narodna stra`a (Sarajevo), 11, 1915, 217-218; Kr~}anski obiteq (Mostar) 1915, 73-75; Novosti (Zagreb), 18.H 1938; Srpske narodne novine (Pan~evo) 9. 1940. 21) Novica Rako~evi}, Borba hercegova~kog odreda crnogosrke vojske u januaru 1916. godine. Istorijski zapisi, 21, 1968, 225-250; Isti, Crna Gora u prvom svjetskom ratu 1914-1918, Cetiwe 1969, 153-198. 22) Isti 29-441; Arhivski vjesnik, 2, 1959, 305. 23) B. Stuli, Ustanak mornara u Boki Kotorskoj, Split 1959; Bogdan Krizman, Prilog historiji ustanka mornara u Boki Kotorskoj, Godi{wak Pomorskog muzeja u Kotoru, 16, 1968, 167-191; dr Andrija Lainovi}, Austro-ugarski general Sarkoti} i pobuna mornara 1918. godine, Politika 20. 1969. 24) Dr Milovan Grba, Gledi{ta austro-ugarskih generala i dr`avnika na pitawe aneksije Srbije, Crne Gore i Albanije te o rije{ewu jugoslovenskog problema, Narodno djelo (Zagreb), 13-17, , 1920. \uro Surmin, Wema~ka i Austrija o jugoslovenskom pitawu, Novosti (Zagreb), 21. - 18. 1926.

- 51 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

25) Milorad Ekme~i}, General Sarkoti} i planovi spasa Monarhije 1918. Radovi, Sarajevo, 1955, , 437-454. 26) Hrvatsko pravo (Zagreb), 6.H 1928; Bearbeitet von Generaloberst Stephan Freiherrn Sarkoti} von Lov}en vormals Loudeschef von Bosnien-Hercegovina, Der Banjaluka-Prozess, Berlin 1933, , 975-988. 27) Ilustrovani list, 9. 1915. 28) Novosti (Zagreb) 16.H 1926; dr Fikreta Jeli}-Buti}, Usta{e i Nezavisna Dr`ava Hrvatska 1941-1945, Zagreb 1978; Bogdan Krizman, Paveli} i usta{e, Zagreb 1978, 9-310. 29) Demokratija (Beograd) 1. 1920; Rije~ 30.H 1922; Srpska rije~ (Sarajevo) 20. i 19. 1923; Stra`a (Osijek) 15. 1924; Zastava (N. Sad) 15. 1924. 30) Hrvatski narod (Zagreb) 20 H 1939 (gde se izjavquje i sau~e{}e Sarkoti}evom sinu Ervinu); Novosti (Zagreb) 18.H 1939; Morgenblatt (Zagreb) 18.H 1939; Narodna odbrana (Beograd) 24.H 1940. 31) Ovaj telegram pisan je na francuskom, pa je kod nas objavqen i na srpskohrvatskom (@ivkovi}, Pad Crne Gore, 88). Evo wegovog prevoda na srpskohrvatskom jeziku: Gospodaru! Po{to su va{e trupe danas zauzele prestonicu, crnogorska Vlada na{la se u nu`di da se obrati carsko-kraqevskoj Vladi da bi dobila prekid neprijateqstava i mir sa dr`avama Va{ega veli~anstva, mole}i vas da se zauzmete za ~astan mir, dostojan ugleda jednoga naroda, koji je nekad u`ivao Va{e blagovoqewe, Va{e uva`ewe i Va{u simpatiju. Va{e plemenito i vite{ko srce, nadam se, ne}e mu naneti poni`ewe koje ne zaslu`uje. Nikola. 32) Durkovi}-Jak{i}, Wego{ i Lov}en, 99-126. O prenosu Wego{evih kostiju dao je u~esnik Laza Tomanovi} opis u novosadskoj Zastavi 2224. 1921, a tekst rukopisa ~uva se u Rukopisnom odeqewu Matice srpske, pod inv. br. 4988. 33) Kupka je posle rata pisao o dr`awu kraqa Nikole pred kapitulaciju Crne Gore, na{ta mu je odgovorio polemikom bro{urom Sv. M. Jak{i} pod naslovom Kraq Nikola i predaja Lov}ena. Povodom otkri}a pukovnika Kupke, Beograd 1921. 34) Poku{aj uni{tewa dru{tva Jugoslovenskog doma u Hercegnovom, Zagreb 1939-5-6. 35) Durkovi}-Jak{i}, Wego{ i Lov}en, 15-20. O ovome su Beogradske novine, koje su izdavane latinicom i govornim jezikom Hrvata, objavile 10/23. septembra 1916. op{iran ~lanak pod naslovom Ratni spomenik na Lov}enu, u kome se detaqno javqalo kako je i gde obavqen kon-

- 52 -

WEGO[ I LOV]EN

kurs za spomenik, ~iji je projekat prihva}en, i opis kako }e izgledati spomenik, {to je u~iweno da se zastra{uju Srbi. 36) Durkovi}-Jak{i}, Wego{ i Lov}en, 103-110. 37) To ona nikad nije bila (dr Qubomir Durkovi}-Jak{i}, Cetiwska mitropolija nije bila autokefalna, Beograd 1985 (separat iz Glasnika SRPC 1985, br. 6); isti, Mitropolija crnogorska nikada nije bila autokefalna, Beograd 1991. 38) Na margini Mendlovog pisma, stoji rukom napisana primedba u Ministarstvu inostranih dela: Ve} u~iweno. 39) Povodom de~anskog pitawa, stoji primedba: Nije prilika, naro~ito u sada{wem trenutku kada mi `elimo da prema Rusima imamo {to je mogu}e vi{e obzira. Osim toga, ovi ruski monasi su ve} proterani i dat je predlog za zamenu.

- 53 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

- 54 -

WEGO[ I LOV]EN

General Stjepan Sarkoti} (Ilustrovani list, Zagreb, 9 . 1915)

Zarobqena crnogorska vojna zastava izlo`ena u Zagrebu (Ilustrovani list, Zagreb, 14 H. 1914)

- 55 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

- 56 -

WEGO[ I LOV]EN

Austro-ugarska pe{adija kre}e uz kotorske strane za napad na Lov}en (A. Popovi}, Ratni album 1914-1918, str. 155)

Na osvojenom Lov}enu (Ilustrovani list, Zagreb, 22.. 1916)

- 57 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

Na osvojenom Lov}enu (Ilustrovani list, Zagreb, 12 . 1916)

Faksimil telegrama kraqa Nikole caru Frawu Josifu, u kome tra`i primirje

- 58 -

WEGO[ I LOV]EN

Kapitulacija Crne Gore (Ilustrovani list, Zagreb, 1916, str. 132)

Kapitulacija Crne Gore (Ilustrovani list, Zagreb, 19 . 1916)

- 59 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

Kapitulacija Crne Gore (Ilustrovani list, Zagreb, 12 . 1916)

Predaja oru`ja u Crnoj Gori (Ilustrovani list, Zagreb, 1916, str. 131)

- 60 -

WEGO[ I LOV]EN

Onamo, namo! (Ilustrovani list, Zagreb, 15 . 1916)

- 61 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

Iz Crne Gore (Ilustrovani list, Zagreb, 29 . 1916)

- 62 -

WEGO[ I LOV]EN

Osvaja~ Lov}ena (Ilustrovani list, Zagreb, 29 . 1916)

[tab generala Keve{a u Kotoru posle kapitulacije Crne Gore, 1916. S leve strane Keve{a stoji Sarkoti}

- 63 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

Guverner Crne Gore Viktor Veber fon Vebenau (Ilustrovani list, Zagreb, 15 . 1917)

Cetiwe za vreme ulaska austrougarske vojske 1916 godine (Ilustrovani list, Zagreb, 29 . 1916)

- 64 -

WEGO[ I LOV]EN

Karta Crne Gore sa predvi|enom granicom za aneksiju Lov}ena i drugih pograni~nih krajeva (Ratna mapa Eduarda Ota)

- 65 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

Proslava Bo`i}a na Wegu{ima (Ilustrovani list, Zagreb, 27 . 1917)

Medaqa generalobersta Hermana Keve{a, na kojoj je prikazan wegov lik. U pozadini Beograd i Ivangorod, a na drugoj strani medaqe Lov}en sa Kotorom i u wemu ratna mornarica 11 janaura 1916 godine

- 66 -

WEGO[ I LOV]EN

Ratna zna~ka austro-ugarske vojske 1914-1918 godine. Top merzer od 30 cm. Ovakvim topom bombardovani su Beograd i Lov}en 1914 i 1916) (Iz zbirke ing. Slobodana N. Stojkovi}a)

Zna~ka broda sa koga je bombardovan Lov}en 1916 godine (Iz zbirke ing. Slobodana N. Stojkovi}a)

- 67 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

Ratna zna~ka austro-ugarske vojske 1914-1918 Pe{ak 33-}e pe{adijske regimente. Ova regimenta u~estvovala je u zauze}u Srbije i Lov}ena, od 1914 do 1916 godine.

Zna~ka prve stra`e na osvojenom Lov}enu (Iz zbirke ing. Slobodana N. Stojkovi}a)

Zna~ka vojnog guvernera Crne Gore (Iz zbirke ing. Slobodana N. Stojkovi}a)

- 68 -

[TAMPA O PADU LOV]ENA - @ALOST SRBA NAD SRU[ENOM LOV]ENSKOM KAPELOM I VERA U WENU OBNOVU

osle osvajawa Lov}ena, Sarkoti} je pozdravqen kao pobednik, koga je hrvatska domovina porodila i takvoga junaka, iako je feldmar{alajtnant Trolman predvodio osvaja~ke trupe, a u neprijateqskoj i savezni~koj {tampi dosta je pisano o Lov}enu, wegovom strate{kom pitawu i padu, o ru{ewu Wego{eve zadu`bine, koja }e se, posle rata obnoviti,1 o ~emu se ovde daju nekolika izvoda iz tih napisa: Berliner Tageblatt je 13 januara 1916 istakao kako su lojalni Dalmatinci-Hrvati i Bosanci-muhamedanci, kao dobrovoqci, austro-ugarskoj vojsci u~inili neocewive usluge kod Grahova, kao i kod Pe}i, {to su tako isto u~inile albanske dobrovoqa~ke ~ete. Wiener Kor. Bur. je 8 aprila 1916 objavio ~lanak Austrijski spomenik na Lov}enu, u kome se javqalo kako je austrijsko udru`ewe in`ewera i arhitekata u~inilo predlog, da se na Lov}enu podigne spomenik Habzburgovcima, koji bi u isto vreme slu`io kao stanica za telegrafiju bez `ice i za druge nau~ne svrhe, s tim {to bi se taj spomenik podigao posle rata. U Wila, 23 aprila 1916 Ja{i Oskar, poznati ma|arski politi~ar i sociolog, opisao je svoj put u Crnu Goru, u kojem je posebno istakao da se ~udi kako je mogu}e bilo pod nevero- 69 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

vatnim okolnostima osvojiti Lov}en za tako kratko vreme i tako malo `rtava. Srpski list Ujediwewe, koji je izlazio u Parizu, a izdavao ga je Crnogorski odbor za ujediwewe, objavio je 22 aprila 1916, ~lanak Grob vladike Rada, u kome se govori o wegovom zna~aju za srpski narod i da }e Vladi~ine kosti biti vra}ene na Lov}en, i nad wima }e se opet sklopiti ista Kapela, ali to nikad ne mo`e biti ono {to je bilo. Poreme}eno je, dakle, i izgubqeno ne{to {to se nikad nemo`e povratiti, ali }e se u naknadu zato dobiti ne{to mnogo vi{e i va`nije od toga gubitka, jer }e u srpskim analima biti zapisano ovako: Kad su se sile mraka podigle, da porobe svijet i wegovu kulturu, i kad su srbske zemqe prega`ene, Kapela nad grobom Vladi~inim bi razru{ena, da bi ustupila mjesto gra|ewu neprijateqskih utvr|ewa, i kosti wegove prenesene u Cetiwski manastir uz molitve i jecawe sve{tenstva i naroda. Me|utim, u kolo branilaca pravde i slobode stupi{e svi civilizovani narodi, i paklene sile bi{e pokorene i umirene. Tada srpski narod otkopa Vladi~ine kosti i opra ih suzama i vinom, prenese ih i sahrani na starom mjestu, na Lov}enu; rastureno i izlomqeno kamewe od stare Kapele s najve}im pijetetom sakupi, kao god {to od pojedinih djelova svojih stvori tada veliku zajednicu srpsku, tako i od tog svetog kamewa sklopi i obnovi staru Kapelu, i time i isto vrijeme objele`i i simbol svoga ujediwewa. Grob, dakle, zajedno sa Kapelom dobi}e jo{ jednu va`nost, jo{ jednu cijenu, jer to ne}e biti vi{e samo grob najve}eg srpskog pjesnika, nego }e u ovom obnovqenom obliku biti i vje~iti svjedok neprijateqskog divqa{tva, i divni spomenik ujediwewa cjelokupnog na{eg plemena, za kojim je veliki Vladika toliko kukao. Na orlovskim visinama Lov}ena, odakle je mladi Rade posmatrao ispod sebe ~arobnu Boku i siwe srpsko more, i tamo prema istoku Zetsku dolinu sa Skadarskimi jezerom i u naokolo visoka brda i planine Crne Gore i Hercegovine, wegove }e kosti opet po~ivati, ali sad ve} u vje~itom miru i bla`enstvu, jer wegovi snovi bi}e ostvareni, i zahval- 70 -

WEGO[ I LOV]EN

no }e se potomstvo vi{e nego prije sticati od svuda, da se poklone wegovu grobu i da iz sklopqenog kamewa pro~ita istoriju svoga ujediwewa. Na `alost, fatalnost je htjela da se u ovom ratu ba{ na lov}enskom visu odigra jedna mra~na igra, i obnovqeni grob Vladi~in podsje}a}e ne samo na epohalne doga|aje iz `ivota srpskog naroda, nego i na tu `alosnu epizodu. ^a{u meda jo{ niko ne popi, {to je ~a{om `u~i ne zagr~i: ^a{a `u~i i{te ~a{u meda... Vladi~in grob, dobijaju}i novi i ve}i zna~aj u srpskom narodu, dobija kao uzdarje i ~a{u `u~i, koju su mu wegovi potomci nato~ili. Wegov mili, ponosni Lov}en iznevjerio je srpske nade u ~asovima isku{ewa, jer, kad su ga pogane noge neprijateqske po~ele prqati, iz wega nijesu posuktale muwe i gromovi, nego je smjerno i srame`qivo, kao seqa~ka mlada, priklonio glavu pred |eneralom be~koga }esara!!! Niko i ne pomi{qa, da bi se Lov}en mogao odr`ati, nego je `alostan na~in na koji je pao. Tako je uprqan Lov}en srpski, srpski dijamant, kako ga je u jednom pjesni~kom nadahnu}u nazvao kraq Nikola, i svaki poklonik, baciv pogled oko sebe niza strmene vrleti lov}enske, u ~udu i jedu zapisa}e se: Ah Bo`e, za{to je tako moralo biti?!. U istom listu, Ujediwewe, 10 maja 1918, {tampan je ~lanak Lov}ensko pitawe, koji zaslu`uje pa`wu, i koji glasi u celini: Mjesto da se brane za ono {to su mogli, a nijesu htjeli u~initi, oni pri~aju o ne~em {to je kao trebalo biti. Mjesto da priznaju za{to nijesu izvr{ili evakuaciju Crne Gore, za{to je bilo dovoqno vremena, oni izmi{qaju desetine kleveta da skrenu razgovor na drugu stranu. Naoru`awe Lov}ena, onakvo kakvo je bilo, moglo je uznemiravati samo laike, a ne i austrijsku komandu, kojoj su neosporno bili poznati i najmawi detaqi. A ho}e se velika doza imaginacije, pa povjerovati da je Francuska obe}ala dati za Lov}en topove od 305 mm. Kome su iole poznate ove stvari, zna da se takvi topovi vuku jedva i `eqeznicama i to na
- 71 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

specijalnim vagonima, a kamo li brdskim putevima? Putevi u Boki Kotorskoj popravqani su za obi~nu artiqeriju, ali to ipak ne smeta da se la`e. G. Radovi} je dobio nalog da, prema spisku, dobavi nekoliko baterija brdske i poqske artiqerije, a od opsadne samo ~etiri topa (haubice) od 21 do 27 mm, kalibra sli~nog onima koji su bili na Lov}enu. Srpskoj diplomatiji nare|eno je od strane wene Vlade, da mu bude na usluzi, {to je ona u~inila kako u Parizu tako i u Londonu. Jedino je Francuska ustupila ratnog materijala i to brdskih i poqskih topova i nekoliko poqskih haubica. Vi{e nije mogla, jer je i sama oskudijevala. Me|utim, mo`e se re}i da predusretqivost francuskih vlasti nije bila mawa, ako ne i ve}a prema tra`ewima crnogorskog delegata, nego prema tra`ewu delegata iz Srbije. O kakvom naro~itom naoru`awu Lov}ena nije bilo ni govora u instrukcijama datim g. Radovi}u. Pitawe, pak, o ja~oj akciji na Kotor i ve}em naoru`awu vodio je prije toga g. Jovo Popovi}, i ako je ko mogao ~initi reporte Vladi g. Vukoti}a u tome pitawu, to je bio on, a ne g. Radovi}, koji u ove stvari nije bio ni ukoliko posve}en. U poznatim krugovima na Cetiwu bio je obi~aj da se na izvjestan, ni bratski ni savezni~ki, na~in tretira Srbija, pa je tako govoreno i to, da se Srpska vrhovna komanda protivila operacijama na Kotoru. Ovo je g. Radovi} saznao mnogo docnije, i to ne od Francuza nego od jednog Crnogorca, koji je tu stvar pri~ao mnogima, dodaju}i da je to saznao od nekog Francuza. G. Radovi} je, kao i svi Crnogorci, `alio {to saveznici nijesu zauzeli Kotor i u razgovoru jednom prilikom, ispri~no je rekao da o ovome pitawu zna samo onoliko, s napomenom ako je slu~ajno bilo takvo gledi{te srpske komande, ono je moglo biti zasnovano na mi{qewu, da Kotorski zaliv ne zaslu`uje da pri wegovoj opsadi napadne tre}ina crnogorske vojske bez izgleda da }e ga ikad uzeti. Iskustvo na Dardanelima pokazalo je i potvrdilo kakve snage trebaju da se zauzmu pomorska utvr|ewa. Pored toga, slu~ajno, i to tek 1916. godine, Radovi} je od najkompetentnijih vlasti Republike mogao ~uti da je razlog {to se nije preduzela energi~na akcija protiv Kotora u
- 72 -

WEGO[ I LOV]EN

tome, {to su nedostajale materijalna sredstva i {to nije bilo mogu}nosti da se prenesu na pozicije. To je danas istina o Kotoru i Lov}enu, a sve ostalo su izvrtawa i izmi{qotine dvorskih agenata. Mi smo tra`ili i tra`imo da se vodi iskrena politika prema svakome, a naro~ito prema Srbiji i da se otvoreno ka`e {ta se protiv koga ima, jer se jedino tako mogu izgladiti neraspolo`ewa, stvorena uslijed neobavije{tenosti ili intriga. Mi smo protivni sistemu laskawa, prislu{kivawa, a po tom klevetawa, {to je obi~aj boraca za separativnu Crnu Goru u svakoj prilici, a osobito kad se ti~e Srbije. Ulaskom Italije u rat saveznici su neosporivo do{li u boqu mogu}nost da preduzmu akciju protiv Kotora. Da je Srbija mogla slu~ajno ometati kod Francuza da se ovakva akcija preduzme, nije sigurno taj slu~aj i sa Italijom, koja je jo{ od prvog dana, usled jugoslovenskog pitawa, zauzela stav prema Srbiji. Italija pak, koja je najvi{e bila zainteresovana za zauze}e Kotora, nije ni{ta u~inila da bude boqe utvr|en sam Lov}en. Ponudu za ustupawe Lov}ena u novembru 1915 mogli su shvatiti saveznici kao manevar, jer su znali {ta se sve ve} dotle desilo. Rije~i bugarskog kraqa Ferdinanda svratile su im tako|e pa`wu na mnoge stvari i usqed toga i poticalo je ono pitawe saveznika, kako }e se dr`ati Crna Gora u novoj ofanzivi protiv Srbije, na {to su kraq Nikola i Vlada odgovorili tek u novembru, mjesec dana poslije ofanzive, uvjeravaju}i saveznike ~ak i tada, da }e do kraja i}i stopama Srbije. Pregled listova, koji je izlazio u @enevi, 2/15 septembra 1916, preneo je pisawe zagreba~kog lista Obzor od 9 septembra i. g. ~lanak Pesnikov grob na Lov}enu, u kom je stajalo: Vladika Rade, crnogorski mitropolit Petar Petrovi} Wego{, pesnik glasovitog Gorskog vijenca, umro je godine 1851 te sarawen u manastiru na Cetiwu. Malo posle smrti preneseni su wegovi ostaci na Lov}en u kapelicu, koju je
- 73 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

dao sagraditi sam Vladika za svoj po~inak, na pe}ini Jezerskog vrha. Do pre kratkog vremena na toj klisuri, sa koje se pru`a vidik na siwi Jadran i celu Crnu Goru, po~iva{e to veliko srce Crne Gore i svaki je Crnogorac sa ponosom u srcu i rado{}u u o~ima gledao na taj pe}inski vrh, gde le`e ostaci wegovog velikog zemqaka. U vidu crkvice nalazila se raka, a na woj napis: Na ovoj Gori neka mi grob bude, sa ovoga mjesta, koje je moj po~inak, neka moja du{a vrh domovine lebdi i moj narod {titi. Ali dana{wi svetski rat nije pustio na miru ni ovaj usamqeni pesni~ki grob, a da ga ne o{teti svojom razornom silom. 10 februara (treba 29 decembra 1915/11 januara 1916) ove godine, zauzela je austrijska vojska Lov}en, te i ovaj spomenik pade u ruke pobednika. Crnogorac ne mo`e vi{e, zbog vojnih obzira, da odlazi na poklowewe i tome grobu. Kako rije~ke Primorske novine donose, crnogorski episkop je 12. pro{log meseca izvadio iz grobnice mrtve ostatke pesnika i prenese ih na Cetiwe. Uz prisutnost vojne uprave i uglednih Crnogoraca, uz velike pote{ko}e, odvalio se kamen sa grobnice, u kojoj je sme{ten kov~eg, a ~iji je poklopac bio ve} raspuknut. Sve kosti su bile obavite skupocenim ruhom, osim glave. Episkop dignu svojom rukom te ostatke i predade ih pratiocu sve{teniku. Zatim se povorka uputi niz brdo ka cesti, gde su ~ekala mrtva~ka kola za prevoz u Cetiwsko poqe. O svemu se tome sastavio zapisnik, i Vladika Rade sad opet po~iva na Poqu cetiwskom. List Ujediwewe od 2 juna 1917 objavio je vest, pod naslovom Na{ Krsta{ barjak, koja je objavqena u Hrvatskom dnevniku, u kojoj se ka`e: Da je u Crnoj Gori dopu{teno o sve~anostima izvje{avati stare crnogorske zastave (crvene s bijelim rubom i bijelim krstom u sredini). To je na{ slavni Krsta{-barjak kome austro-ugarske vlasti ne brane da se na na{im pustim domovima pojave uz crne austro-wema~ke orlove i uz turski polumjesec. Narodna trobojnica, kao nacionalno obele`je, konfiskovana je. Samo krsta{ barjak mo`e da se vije, ali ni on sam... S orlovima i polumjesecom...! [to je do~ekao slavni Krsta{! On, koji je prolazio
- 74 -

WEGO[ I LOV]EN

kao crvena plam kroz bitke kre{iva i koji je prvi izlazio na bedeme neprijateqske, danas je trofej iz kapitulacione arhive i stavqen na podsmijeh crne sada{wosti! Ali tje{imo se, do}i }e dan, vrati}e se ~ast i slava wegova.

Napomena: 1) U novije vreme o ovim pitawima objavqena su dva vredna ~lanka: dr Radoje Vu~kovi}, Pad Lov}ena i wegove posledice u 1916, Glasnik Srpskog istorijsko-kulturnog dru{tva Wego{ u Americi, 35, 1925, 26-59; \. D. Pejovi}, Za{to su Wego{evi posmrtni ostaci preneseni s Lov}ena na Cetiwe 1916. godine, Istorijski zapisi, Titograd, 22, 1963-498-501 (pisan i na osnovu Arhive austro-ugarskog poslanika na Cetiwu, ali o ekshumaciji Wego{evih kostiju postoje dokumentacija i u Arhivu Vrhovne komande Austro-Ugarske u Be~u - u Dr`avnom arhivu).

- 75 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

Lov}enski prevoji (Rad: Xon Kunisi Adams, 2 1916)

Feldmar{al lajtnant Trolman, koji je zaauzeo Lov}en (A. Popovi}, Ratni album 1914-1918, 148)

- 76 -

ULOGA SVETOZARA TOMI]A, VELIKOG POSLENIKA NA UJEDIWEWU SRBIJE I CRNE GORE, U OBNOVI WEGO[EVE ZADU@BINE NA LOV]ENU

a prisajediwewe 1918 Crne Gore Srbiji zna~ajnu ulogu su imali iz Srbije Svetozar Tomi}, a iz Crne Gore mitropolit dr Gavrilo Do`i}, prvi ne{to vi{e na pripremnom radu Skup{tine, a drugi u wenom radu i dono{ewu u Beograd odluke Podgori~ke Skup{tine.1 Oni su isto tako imali odgovaraju}u ulogu u obnavqawu Wego{eve zadu`bine na Lov}enu, prvi kao prosvetni nacionalni radnik u Srbiji, a drugi kao nadle`ni arhijerej, u ~iju Eparhiju je spadala Wego{eva zadu`bina. Svetozar Tomi} (1872-1952) je bio rodom iz poznatog bratstva Tomi}a u Drobwaku u Hercegovini, koje se nije slagalo sa nacionalnom politikom kraqa Nikole.2 Po zavr{etku studija u Beogradu, gde je kao |ak Jovana Cviji}a otpo~eo da prou~ava i pi{e o Drobwaku, a docnije i drugim srpskim krajevima.3 Kao prosvetni radnik od 1898 slu`io je u Skopqu, Solunu, na Kosovu i Metohiji i u Beogradu. U~estvovao je u srpskoj vojsci u ratovima od 1912 do 1918. Pre{av{i preko Albanije, na Krfu je bio postavqen za {efa Crnogorskog odbora pri Ministarstvu inostranih dela, gde je 1917 napisao Program za ujediwewe Srbije i Crne Gore. Posle proboja solunskog fronta, Tomi} je dodeqen Kombinovanom jadranskom odredu sa kojim je u{ao u Crnu Goru,
- 77 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

gde je radio na sazivu i radu Velike narodne skup{tine, na kojoj je, 13 novembra 1918, izglasano bezuslovno prisajediwewe Crne Gore Srbiji. Nakon toga se vratio u Beograd, gde je radio u prosvetnoj struci, a bio je naimenovan od kraqa za ~lana Dr`avnog saveta, Senata, i za potpredsednika Crvenog krsta, koga je bio predsednik kraq Aleksandar. On je bio ~lan i drugih raznih dru{tava. Kao {to je bilo re~eno u prvoj kwizi Wego{ i Lov}en, izdatoj u Beogradu 1971, u Ministarstvu prosvete jo{ u februaru 1921 obrazovan je odbor sa zadatkom da izvr{i pripreme za obnavqawe Wego{eve zadu`bine na Lov}enu i povratak u wu wegovih kostiju sa Cetiwa. Toga Odbora bio je sekretar Svetozar Tomi}, pa ga je Ministarstvo prosvete 1924 izaslalo da ode na Lov}en i vidi sve {ta treba uraditi da bi se obavilo sve~ano preno{ewe Wego{evih kostiju na Lov}en i ove polo`ile u istu grobnicu u kojoj su do 1916 godine le`ale. Tomi} je, po povratku sa toga puta, u svom izve{taju podnetom Ministarstvu prosvete, 18 avgusta iste godine, istakao da treba izgraditi put za vozila od Cetiwa do Ivanovih korita a daqe do vrha Lov}ena za kowe i pe{ake, dok je za obnavqawe Wego{eve zadu`bine izvestio: Na Lov}enu, gde je bila dosada{wa Kapela, ne mo`e se podi}i monumentalna gra|evina. Tu niti ima za wu prostora, niti je mogu}e izvesti, niti je to uop{te potrebno. Crnogorci, putnici i po{tovaoci groba velikoga pesnika ne}e se peti na Lov}en radi Kapele, no radi Lov}ena i groba Vladi~inog, koji }e biti u Kapeli. Stoga sam mi{qewa da se, na mesto dosada{we Kapele, podigne nova istih dimenzija kakva je bila stara, kamewe u zidu da bude krupnije i zid da bude na vrste lepo ~vrsto izra|en. Unutra{wost pak Kapele da bude izgra|ena kraqevski i wegu{ki tako da se posetioci Vladi~inog groba time zadivquju isto tako kao pogledom sa Lov}ena. ^ak, odmah po oslobo|ewu, od Cetiwana i Wegu{a bio je obrazovan Odbor za obnavqawe Wego{eve zadu`bine na Lov}enu i vra}awe u wu wegovih kostiju. Na tome je najvi{e radio mitropolit dr Gavrilo Do`i}, u~esnik u ratu, zatim
- 78 -

WEGO[ I LOV]EN

zato~enik u zarobqeni~kom logoru u Ma|arskoj, o ~emu je pisao u svojim Memoarima izdatim u Parizu, ~iji je tekst u slede}em poglavqu,4 kome su pridodate naknadno prona|ene fotografije sa prenosa Wego{evih kostiju sa Cetiwa na Lov}en.

Napomene: 1) Jovan R. Bojovi}, Podgori~ka skup{tina, Podgorica 1989. 2) Nikola N. Tomi}, Bratstvo Tomi} u Drobwaku, Temekula, Kalifornija 1980; isti, Pleme Drobwak, Temekula, Kalifornija 1980, 175-182. 3) Petar [obaji}, Svetozar Tomi}, Glasnik Etnografskog instituta Srpske akademije nauka, 2-3, 1953-1954; Arhiv SANU - Zaostav{tina Svetozara Tomi}a (nesre|ena i nepopisana). 4) Memoari patrijarha srpskog Gavrila, Pariz 1974, 21-64.

- 79 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

Mitropolit crnogorsko-primorski dr Gavrilo Do`i}

Svetozar Tomi}

- 80 -

MITROPOLIT ODNOSNO PATRIJARH GAVRILO O GRA\EWU, RU[EWU I OBNAVQAWU WEGO[EVE ZADU@BINE NA LOV]ENU

Wego{ je kao nacionalni i univerzalni genije, prorok oslobo|ewa i ujediwewa Srpstva. - Wego{ podi`e na vrhu Lov}ena hram u slavu Boga, a sebi za ve~ni po~inak. Nemogu}nost da se, po wegovoj smrti 1851, vladiki ispuni zavet, {to ~ini wegov naslednik, kwaz Danilo 1855. - Lov}en postaje simbol, svetili{te slobode i poezije. - Austrija koja, napadom na Srbiju 1914, otvara Prvi svetski rat, ho}e da ugasi lov}ensku buktiwu slobode i moralno slomi srpski narod te zauvek prisvoji Lov}en, o{te}uje i skrnavi hram na Lov}enu, narediv{i da se Wego{ev prah ukloni odatle i prenese u manastir na Cetiwe, dok se kapela pretvara u obi~nu ru{evinu. - Dirqivo svedo~ewe o tome mitropolita Mitrofana Bana, prethodnika mitropolita Gavrila. Istovremeno kad i stradawe hrama i praha Wego{eva, odvija se stradawe crnogorskog i svog srpskog naroda. - Pokajawe Austrije uo~i wene propasti, 1918, za u~iweno nedelo na Lov}enu. - Nakon oslobo|ewa i ujediwewa, u kome igra zna~ajnu ulogu, mitropolit Gavrilo pokre}e, 1920, na Svetom Arhijerejskom Saboru inicijativu za obnovu Wego{eve zadu`bine na Lov}enu i povratak u wu Wego{evog praha. Stvarawe u tu svrhu odgovora u kome va`nu ulogu igra profesor kwi`evnosti Jelena Lazarevi}. - Mitropolit Gavri- 81 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

lo stupa u vezu sa geografom i etnografom svetskog glasa, Jovanom Cviji}em, koji se zdu{no prihvata da bude predsednik Odbora. - Nedostatak sredstava da se izvede poduhvat obnove lov}enske kapele i probijawe puta do podno`ja Lov}ena. - Mitropolit Gavrilo stupa, 1924, u vezu sa kraqem Aleksandrom koji vrlo blagonaklono prihvata zamisao obnove Wego{eve zadu`bine, shvata to kao svoju svetu du`nost i obe}ava da }e za to dati sva potrebna sredstva. - U me|uvremenu se pojavquje sa svojim projektom dvorski vajar Ivan Me{trovi} koga je kraqu nezgodno odbiti, ali to ~ini nakon novog susreta sa mitropolitom Gavrilom, obe}av{i da }e Me{trovi}u naru~iti druga dela. - Kraq se sla`e sa mitropolitom da }e obnovqena kapela, a posebno Wego{ev sarkofag gra|en od mermera sa Ven~aca kraj Kara|or|eve Topole, biti simbol prevazila`ewa sukoba izme|u dve srpske dinastije, wihovog ujediwewa kao i ujediwewa Srbije i Crne Gore. - Pristupawe poslu obnove lov}enske kapele u leto 1925: ona se potpuno prezi|uje od novog tesanog kamena, dok se stari iskori{}ava iznutra, ona se ukra{ava i odslikava likovima svetiteqa crnogorskog podnebqa, Sv. Petra Cetiwskog, Sv. Jovana Vladimira, Sv. Vasilija Ostro{kog i Sv. Stevana Piperskog. - 21 septembra 1925, obavqa se sve~ani prenos Wego{evog praha sa Cetiwa u obnovqeni hram na Lov}enu, uz prisustvo kraqa Aleksandra te crkvenih i narodnih velikodostojnika. - Pohvala i priznawe Crnoj Gori za wenu veliku ulogu u Srpstvu. - Ispuwewe, po drugi put, Wego{evog zaveta.*

* Ovaj rezime, kao i neka skra}ivawa teksta patrijarha Gavrila, izvr{io je prire|iva~.
- 82 -

.P

etar Petrovi} Wego{, iako je imao titulu mitropolita, koju je dobio od strane Ruske Pravoslavne crkve jo{ 1844 godine, nije se wome koristio. On se je potpisivao vladika i gospodar Crne Gore. U narodu je poznet pod popularnim imenom Vladika Rade. On se starao, koliko je god bilo mogu}e, da Crna Gora, koje je bila plemenski ureena, pod wegovom vladavinom dobije oblik dr`ave. Radio je na otvarawu {kola i obnovio je jednu tampariju za {tampawe kwiga. On je jo{ za svoga `ivota izabrao sebi mesto, na kome }e da po~ivaju wegovi smrtni ostaci. To mesto wegovoga izbora, bilo je na najviem vrhu Lov}ena, zvanom Jezerski vrh. To se dogodilo prilikom jedne {etwe sa svojom pratwom, kada se popeo na ovo navedeno mesto. On se nekoliko puta pro{etao i okretao desno i levo, kako bi na{ao najpogodnije mesto za ovu wegovu zemisao. On je posle te male {etwe li~no izabrao to mesto gde je trebalo da podigne malu crkvu, odnosno Kapelu u slavu svoga strica, svetog Petra . Toga istoga dana on je naredio da se postavi jedan veliki kamen na mesto koje je on na{ao da je najpovoqnije i na kome je `eleo da podigne Kapelu, kako bi u woj posle smrti zauvek po~ivao. Petar Petrovi} Wego{ bio je veliki univerzalni duh. Genije osobite vrednosti: u svojim koncepcijama, u pe- 83 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

sni~ko-filozofskim razmi{qawima o svetu i `ivotu. Uz to bio je duboko religiozni ~ovek. Wego{ je bio samouk, bez ikakvog redovnog {kolovawa, ali to mu nije ni{ta smetalo da izlo`i tako visoku misaonu filozofiju, koja ga uzdi`e u redove najve}ih mislilaca i filozofa sveta. Svoje je znawe dopuwavao ~itaju}i dela svetske kwi`evnosti; sve {to je bilo najboqe u tome domenu, wemu je bilo poznato. Tako isto i sva zbivawa u istoriji sveta prou~avao je sa velikom pa`wom. Ovaj obilati na~in poznavawa svetske literature, nadoknadi}e ono {to je od {kole propustio u mladim danima. Sa ovakvim bogatim poznavawem `ivota i prilika pod kojim se `ivot razvija i stalne promene u prirodi i svetu, obogati}e svoje intelektualne sposobnosti, koje su bile u mogu}nosti da mu pru`e bogata iskustva i saznawa, kako bi mogao da u svojim spisima, na svoj na~in, ali vrlo originalno, sve to prika`e. Wega je najvi{e mu~ilo saznawe o ~ovekovom `ivotu na zemqi. Zatim uloga wegova kao qudskoga bi}a i u ~emu se ona sastoji. On je jasno video da u svetu postoji stalna borba i stalne promene. Video je da se u prirodi stalno i neprekidno vodi jedan rat izmeu opre~nih ideja i raznih ideologija, koje dele qude u tabore i ~ine da se rat uvek nastavqa. Sve bi ovo li~ilo na vremenske promene koje vladaju na zemqi, kao {to su ~etiri doba; prole}e, qeto, jesen i zima, gde vidimo da u prirodi neprekidno jedno doba smewuje drugo sa svojim razlikama, po{to svako od wih nosi svoje posebno obele`je. Takav odnos `ivota i ideja na zemqi, Wego{ je filozofski dobro video i ~ovekovu sudbu opisao u Lu~i mikrokozma. To je ustvari borba izmeu dobra i zla, izmeu Satane i Boga i ve~ita borba izmeu ideja dobrih i ideja ravih. Zaista, to je jedna ta~na filozofska konstatacija. On je to i u svome Gorskom vijencu slikovito i filozofski prikazao. Naro~ito u pojavi Igumana Stefana. To je li~nost najpogodnija, preko koje je iskazao svoje filozofske misli i odnos ~oveka prema Bogu i Boga prema ~oveku i prirodi. Sve je to sprovedeno u mislima sa bogatim iskustvom `ivota i svega {to u wemu ~ovek pre`ivquje, kao gor~inu, razne nesre}e i sve drugo {to na putu ~oveku stoji i wegovome opstanku na zemqi. Iguman Stefan predstavqen je
- 84 -

WEGO[ I LOV]EN

kao starac od preko 80 godina, a uz to i slep. Wegovo bogato iskustvo ste~eno je kroz putovewa u sve predele koji su najsvetiji za hri{}ansku veru. A to su: Sveta Zemqa i ona mesta u woj kroz koja je Isus Hristos propovedao svoju Bo`ansku nauku. Zatim, on je obi{ao najve}e spomenike hri{}anstva, kao {to su crkve u Kijevu i drugim mestima u Rusiji, Svetu goru i druga mesta. Sve to iskustvo Igumana Stefana oli~eno je u wegovim re~ima: Ja sam pro{a sito i re{eto, ovaj grdni svijet ispitao. Ili posle toga: Sve {to doe, ja sam mu naredan. To je zaista jedna velika mudrost i `ivotno iskustvo jednoga slepog ~oveka kome je Bog dao mo} da mo`e mudro da izla`e svoja ose}awa u vidu visokih filozofskih razmi{qawa o zbivawima u svetu koja prate ~oveka od roewa pa do smrti. Iako je Wego{ bio crkveni ~ovek i gospodar Crne Gore, on je vodio veliku nacionalnu borbu za osloboewe od Turaka ne samo Crne Gore, nego celog Srpstva. Zatim i sve na{e bra}e po krvi, koja su bila pod vladavinom Austro-Ugarske. Takav wegov rad osetio se naro~ito posle revolucije od 1848. godine. Narodno ose}awe podiglo je glavu i svoj glas protivu apsolutizma i Bahovog sistema koji je vladao u Austriji. Ovo buewe nacionalne svesti wega je do kraja odu{evilo. Wegovo rodoqubqe u tome pravcu oli~eno je u pismu banu Jela~i}u, u kome izra`ava svoju radost da ga je tajna sudbina postavila na ~elo takve borbe. On mu ~ak nudi za borbu svoje Crnogorce. Tako isto on je imao velikog udela u povezivawu nacionalnoga rada na osloboewu i ujediwewu svih srpskih pokrajina. Wegova prepiska sa knezom Aleksandrom Karaorevi}em i Ilijom Gara{aninom je od prvorazrednog zna~aja. Ilija Gara{anin bio je tvorac Na~ertanija, u kome je izraen budu}i program osloboewa na{ega naroda. Gara{anin je mnogo dr`ao do duhovne i nacionalne sposobnosti Petra Petrovi}a Wego{a. Wegovi su pogledi i planovi bili od izvanrednog zna~aja za jednu politiku nacionalnog srpskog jedinstva. Za tu svoju zamisao Gara{anin je na{ao pogodnu li~nost u Matiji Banu, ina~e profesoru, koji je bio do{ao u Beograd, misle}i da odatle mo`e najboqe da poslu`i narodnoj stvari i stvarawu jedne jugoslavenske
- 85 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

dr`ave, u kojoj bi bili i Hrvati. On je bio Srbin katoli~ke vere, i veliki pobornik jugoslovenske misli. Wego{ je u wega imao ogromno poverewe, za ceo wegov program koji je bio zami{qen o gorwemu jedinstvu i osloboewu na{eg naroda. Tako isto Petar Petrovi} Wego{, kad je izbila borba izmeu Srba i Maara u Vojvodini, bio je do kraja odu{evqen tom borbom. Ona je za wega zna~ila ustanak protivu ugweta~a. Prve svoje iskovane medaqe Obili}a, poslao je onima koji su bili komandanti i predvodnici ove borbe protivu Maara. Time je hteo da podvu~e nacionalni zna~aj jedne borbe koja se raala. Rade}i pod takvim okolnostima i na pitawima nacionalnoga pravca i osloboewa ne samo od Turaka, nego i od svih zavojeva~a gde se god na{ narod nalazio pod wihovom vla{}u, Wego{ je razvio svoje nacionalne duhovne vidike, koji su ga visoko podigli i omogu}ili mu da nastavi borbu u tom pravcu. On je imao odli~ne planove, ali wegove mogu}nosti i sredstva bili su vrlo mali. On je to lepo podvukao u Gorskom vijencu, kada je kazao: Sirak tu`ni bez ige ikoga. On je ta~no video i shvatio da wegovi planovi ne mogu biti ostvareni. Mala Crna Gora bila je opkoqena sa svih strana neprijateqima. On se ~esto u svojim molitvama obra}ao Bogu za pomo}. Ali je i nebo nad wim bilo zatvoreno. Wegov pla~ i molitva kao da nisu imali uspeha. Ali s druge strane Wego je mnogo doprineo borbi i slobodi srpskog naroda. On je odli~no poznavao srpsku istoriju i posledice propasti ia Kosovu kao najstra{nije tragedije srpskog naroda, gde su velika{i svojim radom tome doprineli. On je borbu sa Turcima smatrao svetom i u Obili}evom primeru nalazio pravac celokupne srpske borbe. Smatrao je da samo takvim pravcem srpski narod mo`e izvr{iti svoje osloboewe od Turaka. Ovaj viteki stav koji je Wego{ opevao u Gorskom vijencu, najboqe i nedvosmisleno dokazuje smisao Wego{eve borbe u tom pravcu. Sve ono {to je on zami{qao i pripremao, da}e mu mogu}nosti da tu svoju zamisao izrazi do kraja. On sa takvim radom postaje prvi tvorac srpske misli i nacionalizma kod Srba. Ovaj rad bio je u svojoj su{tini borben i u wemu se odricao `ivot radi postignu}a glavnih ciqeva - 86 -

WEGO[ I LOV]EN

osloboewa srpskog naroda. Ideje i kletve kneza Lazara, kada je pozvao ceo srpski narod u borbu protivu Murata i Turaka, nae su u Obili}u i kosovskim junacima dostojne izvr{ioce zamisli kneza Lazara. Wego{a je to odu{evilo. On je uzeo da razradi i neguje takvu borbu kao jedinu mogu}u protivu Turaka. Sa takvim radom i idejom on }e u Gorskom vijencu da iznese razloge koji su doveli srpski narod do propasti i ropstva pod Turcima. A zatim uzdizawe i vaskrsavawe te borbe pod vladikom Danilom, koja se krunisala samo blagodare}i primeni vite{tva i stalne neprekidne borbe protivu Turaka. Likovi te borbe oli~eni su u vladici Danilu i wegovim junacima koji su ga okru`ivali, i koji su bili nosioci wegovih ideja u borbi protivu Turaka. Sloboda i nezavisnost je za Wego{a bila kruna srpskoga uspona za koju se trebalo boriti svim sredstvima. Kad je ve} od Boga sueno da qudi moraju de se bore za svoja prava, svoju slobodu, nezavisnost i uspon i kad nita drugo ne ostaje ve} izvr{ewe, onda treba da se prilo`i `ivot na oltar takve ideje, kao primer onima koji dolaze da produ`e wihovu borbu. Petar Petrovi} Wego{ bio je veliki nacionalni bogomdani rodoqubivi Prometej slobode, i wegova bujna snaga bila je puna stvarala~koga `ivota, motiva i misli rodoqubivih koje su bile duhovna hrana svima borcima. On je `eleo da duhovno pripremi narod za jednu veliku borbu za osloboewe. On je imao u sebi veliki duhovni unutra{wi `ivot i filozofsko nastrojewe. Svojim refleksijama on se isti~e kao usamqena li~nost meu duhovnom inteligencijom u celome srpskome narodu. To to je on posedovao, bilo je produkt najvi{e vrste. Da bi ostvario svoju ve~itu misao koja ga je do groba pratila na dr`avnom i narodnom jedinstvu, on je u svojoj glavi imao realne planove za ostvarewe onoga u {to je verovao. Takvo wegovo stanovi{te, nije se moglo ostvariti za vreme wegovog kratkog `ivota, po{to prilike i okolnosti nisu to dozvoqavale. On je sam sve stvarao. @iveo je u cetiwskoj osami, gde je kao jedan veliki duh filozofski razmatrao sve ono {to se oko wega zbiva i sve ono {to se u svetu dogaa. Okolnosti pod kojima su se vodile borbe i sve neda}e koje su mu na putu stajale, naro~ito borba protiv Turaka,
- 87 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

koje je on smatrao kao glavne svoje neprijateqe, jer su uvek hteli da unite slobodu Crne Gore (a ona je za wega bila najsvetija stvar), sve je to uticalo na stawe wegovog zdravqa koje je po~elo sve vi{e i vi{e da se krwi, te je najzad dobio tuberkulozu. Pokuao je da tra`i leka i da popravi svoje oronulo zdravqe. I{ao je u Italiju u Napuq, dva puta uzastopce da tra`i leka gde je po wegovom uverewu priroda bila pogodna da popravi wegova plu}a. On je imao i uspeha u tome pravcu. Ali stalne neprilike od okolnih neprijateqa Crne Gore kao {to su bili skadarski paa i pripremawe Omer-pa{e da pokori Crnu Goru, jo{ su vi{e pogor{ali wegovo ionako slabo zdravqe. Nije imao sre}e niti pak mogu}nosti da ostane miran i da posveti celu pa`wu svome zdravqu. I{ao je, najzad, ba na povratku sa posledwega boravka u Napuqu, u Be~, da posledwi put konsultuje lekare. Wegova se bolest sve vi{e i vi{e pove}avala, prema tome ni u Be~u nije mogao na}i nikakvoga leka protiv svoje teke bolesti. @eleo je da se {to pre vrati u Crnu Goru. Kada se pribli`avao na jednom brodu Kotoru, video je sa broda Lov}en, i rekao: Ne}emo se vi{e rastajati. Ova misao Wegoeva nedvosmisleno dokazuje da je bio izgubio svaku nadu na svoje ozdravqewe. Vide}i sa mora Lov}en, on je odmah pomislio na ve~nu ku}u na Lov}enu, gde }e po~ivati svoj ve~ni odmor. Kad je do{ao na Cetiwe, neko vreme bilo mu je boqe. @iveo je u uverewu da se wegovo zdravqe oporavqalo, ali to je vrlo kratko trajalo. U oktobru mesecu, kad su ina~e atmosferske prilike vrlo nepogodne, kada nastaju velike vremenske promene, pra}ene vetrovima i kiama, wegovo se zdravqe naglo pogor{alo. Umro je 19 oktobra 1851 godine, po starom kalendaru. Na sam Lu~indan nastupila je kriza wegove bolesti, tako da je sutradan predao du{u Bogu. Toga dana se navr{avalo 20 godina od kako je posle smrti svoga strica, svetog Petra, preuzeo vlast i upravu nad Crnom Gorom. Kao {to smo videli, Wego{ je izebrao Lov}en za svoj ve~ni po~inak. Ima dva razloga za ovo: prvo, Lov}en je uvek bio simbol slobode za svakoga Crnogorca. Na wemu su se oni okupqali da se dogovore za borbu protivu Turaka. Lov}en je
- 88 -

WEGO[ I LOV]EN

svojom visinom nadmaio sve vrhove. Sa wega se vidi Jadransko more i cela Crna Gora. Lov}en je planina slobode sa koje je Wego{ za `ivota mogao da vidi tamu i oblake ispred sebe i naokolo Crne Gore. Tu je bilo `ari{te srpske slobode, gda je tiwala ve~na lu~a koja je pokazivala pravac necionalne brbe. Drugo, Wego{ je sa Lov}ena mogao da vidi ne samo svoju Crnu Goru, nego i srpske pokrajine koje su se mogle u daqini ocrtavati. On je mislio da }e tako wegov duh i posle wegove smrti da bdije nad celim srpskim narodom i da se ostvare wegove misli i nastavi borba za osloboewe Srpstva. Po{to je Lov}en ~uvar slobode, gde krsta{ barjak ve~no stoji, to je prirodno da je za wega to mesto bilo najomiqenije. Lov}en je i sam po sebi spomenik ve~ite borbe Crne Gore protivu Turaka. Tako ba na wemu Wego{ je verovao da }e mu ve~iti odmor biti najprijatniji. Wego je bio u uverewu da }e wegov grob biti ve~ni simbol wegovih misli i da }e celo Srpstvo prenositi wegove ideje gledaju}i vrh Lov}ena. Wego je bio pesnik uzvi{enih misli i pesni~kih zanosa i naro~itih ose}awa koja su imala uticaja na ovu wegovu odluku, pored onih glavnih nacionalnih ose}awa koje smo ve} ranije izlo`ili. Takva wegova odluka zaista je bila osobite vrste. Wegov je grob nadvisio sve ostale grobove i bio je ~uvar nacionalne misli i putokaz za na{e osloboewe i ujediwewe. Iz tih razloga, on je `eleo za `ivota da izvr{i svoju odluku. Radovi na podizawu Kapele su po~eli 1844 godine i zavr{eni 1845 godine. U svome testamentu, kao i na samrtnom ~asu, kada je video da mu je kraj `ivotu, naredio je da se wegova `eqa u potpunosti izvr{i, i da bude sahrawen na vrhu Lov}ena, u Kapeli koju je on ve} tu podigao. Ali pored wegovih `eqa i `eqa wegovih roaka i glavara, koji su hteli da izvr{e i sprovedu wegov amanet, oni nisu bili u mogu}nosti da to u~ine u tome momentu. Prilike i okolnosti oko Crne Gore i wena situacija usled svega toga nisu bile zadovoqavaju}e. Na wenim granicama nalazile su se spremne turske vojne snage da napadnu Crnu Goru i uni{te ogwi{te slobode srpskoga naroda. Bili su svi `alosni {go nisu bili u stawu da izvr{e posledwu voqu velikog srpskog genija, da se sahrani tamo
- 89 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

na vrhu Lov}ena gde je sam sebi grobnicu pripremio. S druge strane i prirodne nepogoda nisu bile povoqne da se wegova posledwa voqa izvr{i. Oktobar je mesec vrlo nepogodan. Putova nije bilo, sem malih putawa kao i svuda po planinskim mestima. Trebalo je ra~unati najmawe 4 ~asa da se doe do Kapele na Lov}enu. A to sve kad bi vreme bilo pogodno. Ali kad nastupe nepogodne vremenske prilike koje se mewaju nekoliko puta na dan, onda je to apsolutno neizvodqivo. Bio je jo jedan te`ak problem koji je zabriwavao glavare i roake Petra Petrovi}a Wego{a, a to je, {to su oni strahovali da Turci iz osvete ne raskopaju wegov grob i poseku i odnesu wegovu glavu. To bi bila katastrofa za celu Crnu Goru. Ona bi mogla da dovede Crnogorce do isku{ewa i borbe protivu Turaka, ~ije razmere ne bi niko mogao predvideti. Bio je jo{ jedan razlog: predviala se kraa tela Petra Petrovi}a Wegoa iz grobnice i pqa~kawe wegove grobnice, po{to se Lov}en nalazio blizu granice. Na{lo se re{ewe da je nemogu}e izvriti testament i `equ Petra Petrovi}a Wego{a, bar za prvo vreme. Re{eno je da se privremeno sahrann u crkvi na Cetiwu, dok se ne bude na{ao pogodan momenat da se u potpunosti izvr{i wegov testament i wegova posledwa `eqa. Smatralo se da je to jedno pravilno re{ewe koje je ostajalo wegovim roacima i glavarima, koji su i sami bili nesre}ni, {to ne mogu da potuju wegov zavet iskazan u testamentu. Telo Petra Petrovi}a Wegoa ostalo je 4 godine na Cetnwu. Meseca septembra 1855 godine, wegov naslednik knez Danilo re{io je da izvr{i u potpunosti testament. On je bio hrabar i odlu~an vladar, koji se ina~e svuda hrabro suprotstavqao turskim namerama da pokore Crnu Goru. Knez Danilo davao je ja~i otpor, nego {to su bile mogu}nosti tada{we Crne Gore. Bio je to odlu~an ~ovek do krajwih svojih granica. Wegove odluke bile su brzo dono{ene, i odavale su ~oveka koji je zrelo i pametno sudio o svojim odlukama. Ta wegova sna`na priroda i wegov veliki zamah, omogu}ili su mu da izvojuje sjajnu Grahovsku bitku, na Spasovdan 1858. godine. Ova wegova pobeda bila je prva velika srpska pobeda nad Turcima. Ona je donela veliki udarac turskoj carevini, i otvorila
- 90 -

WEGO[ I LOV]EN

o~i celoj Evropi da je turska dr`ava jedna trula tvorevina, koja ne mo`e dugo pod ovakvim prilikama da opstane. Ime kneza Danila uzdignuto je u svetskoj tampi kao vladara i junaka. Sada da se vratimo na prenos Wego{evih kostiju na Lov}en koji je knez Danilo u potpunosti obavio. Bio je sre}an i zadovoqan da mu se pru`ila prilika da to mo`e da izvri. Kapela na Lov}enu nije bila sazidana od nekog jakog materijala, da bi mogla da izdr`i stalne prirodne nepogode koje se odigravaju na Lov}enu kao na jednoj velikoj planini. Atmosferske prilike i zub vremena ~inile su svoje iako je ona bila u ono vreme dobro sagraena, moralo se uvek misliti na opravku. Jedna ozbiqnija opravka izvr{ena je nakon dobivawa samostalnosti Crne Gore, posle Berlinskog kongresa. Na Kapeli je bio postavqen i gromobran, koji je titio samu Kapelu od gromova koji su vrlo ~esti na Lov}enu kao visokom planinskom vrhu. Vest o Wego{evom grobu na vrhu Lov}ena bila je odmah ra{irena, kod svih kulturnih naroda Evrope. Svi putnici koji su dolazili sa raznih strana da posete Cetiwe i Crnu Goru, mogli su sa Cetiwa da svojim o~ima vide Kapelu na vrhu Lov}ena u kojoj se nalazio grob velikog pesnika. Sve je to budilo veliku radoznalost. I po~etkom 20 veka stranci sve vi{e i vie dolaze na Cetiwe i `ele da odu na vrh Lov}ena kako bi videli Kapelu i grob Petra Petrovi}a Wego{a. To je bilo razumqivo, naro~ito kod stranih turista koji uvek `ele da vide stvari koje izazivaju wihovu radoznalost. To jo{ vi{e iz razloga, {to se pri kraju 19 veka Crna Gora i wena borba prikazivale sa velikim po{tovawem, kao zemqa junaka koji su u ratu sa Turcima izvojevali velike pobede kao {to je bio slu~aj sa slavnom bitkom na Vu~jem Dolu i drugim mestima. Ime Crne Gore postaje simbol junatva, kao {to je to bilo u wenoj pro{losti, samo prilike nisu dozvoqavale de se o tome i dozna. Crna Gora bila je besputna, i svetu nepristupa~na. Tako isto i Srbi iz svih pokrajina i drugi slovenski narodi po~iwu u masama da pose}uju grob Wego{ev na Lov}enu i da tamo nose svoje vence, kako bi ih stavili na wegov grob kao znak pa`we i po{tovawa be- 91 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

smrtnome geniju, piscu zna~ajnih dela, koja su ga naro~ito kod slovenskih naroda uzdigla do najve}e skale qudske popularnosti. Prvi venac od Srba van Crne Gore bio je polo`en 1901 godine od strane univerzitetskog profesora Pavla Popovi}a, ina~e pisca poznate i znala~ki napisane studije o Gorskom vijencu. Ta i takva Kapela, kao {to smo rekli, sa malim povremenim opravkama, ostala je do avgusta meseca 1916. godine. U to vreme Crna Gora bila je pod okupacijom Austro-Ugarske. Austrijske vojne snage posele su sve zna~ajnije ta~ke Crne Gore. Na ~elu uprave bio je civilni upravnik, odnosno komesar. Grob najve}eg srpskog pesnika, na vrhu Lov}ena, prkosio je Austriji i wenoj imperijalisti~koj zavojeva~koj politici. Grob Petra Petrovi}a Wego{a upravqa~ima austrijskog Carstva bio je jedna velika smetwa, po{to je bio simbol celoga srpskoga naroda i na vrhu Lov}ena dominantno je prkosio neprijateqima i zavojeva~ima. Austro-Ugarska je tra`ila na~ina i mogu}nosti da svoje zlokobno mi{qewe o uni{tewu Kapele sprovede u delo. 3ato je naeno reewe u avgustu 1916, godine, po naredbi pravo iz Be~a. Weni upravqa~i u Crnoj Gori zatra`ili su kategori~ki od mitropolita Crne Gore Mitrofana Bana, da ima da se bezuslovno prenesu kosti Petra Petrovi}a Wego{a sa Lov}ena na Cetiwe. Svoju odluku Austro-Ugarska motivisala je sa razlogom da se nalazi u ratu sa silama Antante koji su saveznici Crne Gore, i da joj je Lov}en potreban radi ratnih utvrewa. Meutim, to je bio samo izgovor, kamufliran drugim razlogom Austro-Ugarske. Ona je ustvari bila donela odluku da podigne spomenik pobedniku na Lov}enu. Sigurno da je mislila na cara Frawu Josifa. Stawe na frontu Austro-Ugarske 1916. godine bilo je povoqnije. Ratna situacija sa izgledom na pobedu davala je razloga austro-ugarskim upravqa~ima da izvre ovu zaista besprimernu i nehri}ansku odluku koja nije mogla biti ni sa koje strane opravdana, a jo mawe razumqiva. ^ak je bio prikupqan novac, odnosno prilozi za svrhu podizawa pobednog spomenika na Lov}enu, koji je imao da bude visok izmeu 20 i Z0 metara.
- 92 -

WEGO[ I LOV]EN

Mitropolit Mitrofan Ban nalazio se na stolici naslednika vladike Danila i ostalih wegovih slavnih sledbenika. Bio je u svemu duboko nacionalan i zaslu`an ~ovek za uspon i izgradwu Crne Gore; on je i sam uzimao u~e{}a u redovima borbe. Wegove mudre i patriotske besede delovale su ohrabruju}e na Crnogorce u borbama, i podizale wihovu kura` i moral u otporu i borbama protivu neprijateqa. On je iz svoga rodoqubivog srca kovao re~i koje su delovale u otporu kao grom iz vedra neba i podizale duh juna{tva obele`en primerima prolosti, kao i primerima `rtava najve}ih junaka koji su hrabro zavr{ili svoj `ivot u borbama protivu Turaka. Bio je do kraja odan svome narodu i crkvi kao malo ko. Mitropolit Mitrofan Ban je bio blage naravi, pitom, ose}ajan i do kraja iskren rodoqub, a uz to vrlo obrazovan ~ovek. S druge strane, on je bio reen, ako treba, da polo`i svoj `ivot, kao dokaz svoje odanosti prema otaxbini. Kad je civilni komesar prvi put poku{ao da sprovede svoju odluku, naiao je na o{tri otpor mitropolita Mitrofana Bana, koji je sa suzama u o~ima kategori~ki odbijao civilnog komesara od ovakve zlo~ina~ke namere; ova ga je dovodila do krajweg o~ajawa. Ali on nije imao nikakve mogu}nosti da pru`i otpor na ovu odluku Austro-Ugarske. On mi je li~no pri~ao, posle zavr{etka rata, i to sa suzama, kako je izvr{eno ovo zlo~instvo. Mitropolit Mitrofan Ban bio je prosto ubijen ovom odlukom Austro-Ugarske, koja ga je dovodila do ivice wegovog `ivota. Naao se u najve}oj nezgodi u svome `ivotu. Bio je do kraja izgubqen. Pod tim okolnostima on je sazvao prvake na dogovor po gorwoj odluci AustroUgarske. On je prisutnima izlo`io sve okolnosti u pravoj boji kako su bile postavqene. Tra`io je da ovi prvaci zajedno sa wime podele odgovornost pred ovom odlukom. Zatim da u jednoj dekleraciji zajedno sa wim upute austro-ugarskim upravqa~ima na znawe, da oni ne mogu ni u kom slu~aju da usvoje ovo tra`ewe, motivi{u}i ga kao nehri}ansko, nepravo i bezakonito. Mitropolit Mitrofan Ban u pla~u i tuzi obja{wavao je prisutnima svoj veliki bol koji mu je razdirao grudi. Nije mogao da se pojavi na ulici. Wegov na- 93 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

por da spase situaciju u zajednici sa prvacima, do`iveo je potpuni neuspeh. Molba je bila odba~ena. To je za wega bio najve}i `ivotni nervni udarac, koji mu je potpuno poremetio stawe zdravqa. Voleo je vie da bude mrtav nego da do`ivi ovu najve}u nesre}u u wegovom `ivotu. To sve pogotovo, kad nije mogao nita da u~ini kako bi spre~io ovu nameru. Te okolnosti potpuno su mu slomile snagu. Wegovo rodoqubivo srce po~elo je da popu{ta. Nervni udarac da kraja ga je uznemirio. Nije imao svoga mira. Nije mogao svoje o~i da sklopi. San ga je bio potpuno ostavio. Tako isto i hranu nije ose}ao potrebu da uzima u takvim o~ajnim prilikama nacionalne `alosti, koju je on smatrao kao najve}i atak i nesre}u na ceo srpski narod. Kad su nacionalni prvaci uvideli da nema nikakve mogu}nosti da se odvrati Austro-Ugarska od svoga plana, oni su bili o~ajni kao i wihov mitropolit. Wihov nacionalni srpski ponos bio je uvreen. Svi su oni odavali sliku `alosnih qudi koji nemaju nikakve mogu}nosti da oe suprotstave zlo~instvu. Videli su odmah da leka nije bilo i da je pod takvim okolnostima besciqno da se vodi makakva akcija, koju Austrija ni u kom slu~aju nije dozvoqavala. Nisu hteli niti su mogli da pod ovakvim okolnostima wihove `alosti i neraspolo`ewa, u bolnim ose}awima, jo{ vi{e optere}uju sebe same i da se poni`avaju pred neprijateqima sa licima, koja su odavala wihovu srxbu i neraspolo`ewe. Civilni komesar morao je da izvri bezuslovno odluku svoje Vlade iz Be~a, koja je bila kategori~na i bez odlagawa. Prema tome svaki pokuaj bio je uzaludan. Mitropolit je bio pobeen. Wegove su ruke bile vezane. U meuvremenu komesar je poslao akt mitropolitu Mitrofanu Banu i raspored definitivan sa prenosom kostiju Petra Petrovi}a Wego{a, sa Lov}ena na Cetiwe. Sve je bilo do tan~ina predvieno. Odreena su ~etiri ~oveka da izvr{e prenos kostiju. To su bili: pop Simo Martinovi} i akon Ivo Kaluerovi}, od sve{tenih lica. Zatim dr Lazo Tomanovi} i Mihajlo Popovi} od civilne strane. Sve je ovo izvreno bez ikakvoga u~e{}a mitropolita Mitrofana Bana. On je samo imao pravo da dadne imena gorwe ~etiri li~nosti i to je sve. Cela ova trage- 94 -

WEGO[ I LOV]EN

dija izvr{ena je sa dva automobila i vojnom pratwom Austro-Ugarske sa jednim kamionom. Grob je otvoren i Wegoeve kosti polo`ene su u jednu malu skriwu i tako donesene po mraku u manastir na Cetiwe. Ovo je izvreno zato da ne bi se preko dana uzbudilo graanstvo. Celome ovome ~inu prisustvovao je li~no civilni komesar Crne Gore baron [terenbah i wegov pomo}nik. ^im su iste ve~eri kosti prenesene u manastir, mitropolit Mitrofan Ban odr`ao je Bo`ju slu`bu koju je stalno sa suzama vrio ~itaju}i jevaneqe. Narodni prvaci, koji su bili pozvani u manastir za ovu svrhu, bili su u istom stawu. Ridali su u pla~u i neraspolo`ewu. Bio je to naj`alosniji dan Crne Gore u wenoj istoriji, kako mi je to podvla~io rodoqubivi mitropolit Mitrofan Ban. Preno{ewe Wego{evih kostiju sa Lov}ena na Cetiwe izazvalo je ogromno nezadovoqstvo kod naroda u celoj Crnoj Gori. Tuga i `alost obavila je narodnu duu. Bilo je to zaista razumqivo, jer je takvi zlo~in bio jaki udarac ose}awu naroda, da ga nije mogao da preboli. ... Grob Wego{ev na Lov}enu bio je jedna nacionalna svetiwa srpskoga naroda, koja je Austro-Ugarska htela po svaku cenu da uni{ti. Petar Petrovi} Wego{ nije samo za Srbe najve}i pesnik, kao pesnik srpske misli i vite{tva. Zatim jedan od najve}ih propagatora srpskoga jedinstva i wegove sloge meusobne. Wego{eva borba koju je sprovodio u mislima u svojim delima, uticala je na Srbe kao jedna vrsta opijuma, i podizala im wihovu borbu i rodoqubqe. Iz tih razloga, o~i svih Srba bile su upu}ene u pravcu Lov}ena, na kome se nalazio grob onoga koga svi oni u srcima nose kao svoje najve}e znamewe. Petar Petrovi} Wego{ bio je zaista vesnik pobede i vaskrsa i osloboewa srpskoga naroda. Wegova kwi`evna dela to su jasno svedo~ila. Razumqivo je da je sve to Austro-Ugarskoj monarhiji bolo o~i i bilo jo{ ka velikoj smetwi i mrtve kosti velikog srpskog genija bile su opasnost za sprovoewe wene agresivne politike. Austro-Ugarska je `elela sve vi{e i vi{e da prodre na Istok, i da na tome putu porobi srpskn narod. Plodna moravska i vardarska dolina bile su privla~ne ta~ke za wenu dominaciju i sprovoewe u delo wenih
- 95 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

planova. Te su ta~ke bile u rukama Srbije koja se herojski borila da za{titi i o~uva svoje nacionalne tekovine. Wene pobede na Ceru i Kolubari rastu`ile su Austro-Ugarsku. Srpski narod Srbije i Crne Gore dao je svoj najve}i otpor austro-ugarskim zavojeva~ima nad kojima je ~ak izvojevao i pobede. Ceo svet se divio herojskim podvizima boraca sa Cera, Kolubare, Mojkovca ... Sve je ovo uzdiglo u svetu ime Srba i wihovu juna~ku borbu, to je sve za austro-ugarsku politiku bio poraz. Austro-Ugarska nije uspela da u po~etku rata, 1914 godine svojim obe}awima pocepa Crnu Goru i Srbiju, odnosno da ih razdvoji od jedne borbe kojom je ceo srpski narod bio ujediwen u odbrani svojih `ivotnih interesa i svoga opstanka. Austro-Ugarska je imala nameru da ponizi i uni{ti i Srbiju i Crnu Goru. [to u tome nije uspela, ima najvie da se zablagodari nacionalnom odgoju kod Srba koji je bio protkan duhom Petra Petrovi}a Wego{a. S druge strane Austro-Ugarska je bila neraspolo`ena do krajwih granica prema Crnoj Gori zbog izvojevanih pobeda crnogorske vojske nad nadmo}nom vojskom Austro-Ugarske, gde je srazmera bila jedan prema deset. Crnogorci su bili slabo naoru`ani i slabo hraweni i odeveni. Ali wihov juna~ki duh i tradicija pro{losti bile su na visokom nivou, i one su bile ja~e u dono{ewu odluka, nego spremnost vojni~ka Austro-Ugarske. Prodirawe crnogorske vojske do blizu Sarajeva i wene pobede na Glasincu i u slavnoj Mojkova~koj bitci, jo{ su vi{e uzbudile neraspolo`ewe carske vlade Austro-Ugarske. Weni planovi nisu bili ostvareni. Na Mojkovcu je zadr`ana wena Velika armija, koja je imala nameru da prese~e odstupawe srpske vojske preko Albenije. Namere AustroUgarske bile su definitivno osuje}ene, a borci srpske Crne Gore, sa ovom svojom pobedom jo{ su jednom zedivili svet sa svojim juna{tvom i pregnu}em koje je uzbudqivo u na~inu kako je izvr{ena borba na Mojkovcu. Vojnici su prsa u prsa vodili borbu i tako zadr`ali nadmo}niju armiju koja je do`ivela ogromne gubitke. Ali weni gubitci ne samo {to su bili na bojnom poqu u `rtvama i materijalu, nego Austro- 96 -

WEGO[ I LOV]EN

Ugarska je do`ivela moralni pad pred svetom, da bude tu~ena od jedne male i slabo naoru`ane vojske. Sve ove okolnosti i zajednica bratska izmeu Srbije i Crne Gore za vreme rata, u~inile su da je Austro-Ugarska posle zauze}a Crne Gore htela sve to da razbije i ugu{i silom svaki otpor i ideju o jedinstvu Crne Gore i Srbije. Okupator je silom u kolama zaveo latinicu i sve uxbenike, koji su bili upotrebqavani u {kolema, izdavao je na toj azbuci. Srbi su ovo smatrali kao naro~ito izazivawe da bi se razbilo wihovo ose}awe i qubav prema Srbiji. Takav stav Austro-Ugarske izazvao je veliki patriotski otpor kod celoga naroda u Crnoj Gori. Qudi zagrejani idejama Petra Petrovi}a Wego{a, a naro~ito oni koji su u svome radu bili nosioci jedinstva sa Srbijom, bili su stavqani u zatvore kao opasni predstavnici politike koja je bila u suprotnosti sa ciqevima imperijalisti~kog osvajawa od strane AustroUgarske. Mnogi rodoqubi bili su li{eni `ivota. Izdisali su na ve{alima po svima vero{icama Crne Gore. Okupatori austro-ugarski hteli su ne samo de ubiju nosioce rodoqubqa, nego u isto vreme da zastra{e narodne mase, kako ne bi preduzimale nikakve manifestacije protivu vojne sile AustroUgarske u Crnoj Gori. Takvo stawe i mu~eni{tvo oli~eno sa loma~om i gubitkom `ivota, prikupilo je prave borce da organizuju svoj veliki otpor u stvarawu komitskih odreda. Planine i {ume Crne Gore o`ivele su od ovih qudi koji su vodili borbu na smrt i `ivot i do~ekivali na putovima okupatorsku vojsku, nanose}i joj te{ke gubitke. Bilo je vie puta i primera da je vojska austro-ugarska bila rezoru`ana i da je bila savladana posle zaista juna~ke borbe. Meu qudima koji su u to vreme pru`ali otpor, istakao se vidno general Radomir Ve{ovi}. Okupatorske vlasti vr{ile su ne~uvena zverstva protivu naroda, koji je sve to hrabro podnosio. Nastala je ekonomska kriza, hrane nije bilo. Zatim su{a je uni{tavala svaku letinu. Narod je gladovao, ali u svojoj borbi nije malaksao. Meutim, situacija 1918 godine bila je nepovoqna na bojnom poqu po Austro-Ugarsku i wene seveznike. Oni su gubili bitku za bitkom, i brzo se ocrtavala wihova skora pro- 97 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

past. Pod takvim okolnostima, gde je moral bio nisko pao i gde se u pobedu vi{e nije verovolo, Austro-Ugarska je poku{ala da ubla`i svoj zlo~in preno{ewa kostiju Wego{evih sa Lov}ena na Cetiwe. Sada je `elela da tu svoju gre{ku popravi pod pritiskom nove situacije, koja je bila porazna za Austro-Ugarsku. Ceo slobodni svet stvorio je jako odbrambeni front protivu zavojeva~kog rata Centralnih sila. Uo~i svoje vojne katastrofe, u avgustu mesecu 1918 godine, austro-ugarska vlada iz Be~a daje nalog svojim predstavnicima u Crnoj Gori da odmah obaveste mitropolita Mitrofana Bana da je ve} izdato nereewe kojim je trebalo da se izvr{i opravka Kepele ne Jezerskom vrhu, odnosno Lov}enu. I kad to bude sve gotovo de se ponovo vrate kosti Petra Petrovi}a Wego{a na Lov}en, gde su i ranije bile. Meutim, ~asovi okupacije Austro-Ugarske u Crnoj Gori bili su izbrojani, radi gubitaka na boji{tu glavnine austro-ugarske vojske i wenih saveznika. Naskoro posle ovoga nastupilo je rasulo i povla~ewe. Vojnici su ubrzo bacali svoje oru`je. Posle ujediwewa na{eg naroda i ujediwewa Srpske crkve, ja sam li~no u novembru mesecu 1920 godine podneo izve{taj Svetom Arhijerejskom seboru i prikazao u mome izve{taju celu istoriju prenosa kostiju sa Lov}ena na Cetiwe od strane Austro-Ugarske i wenih okupatorskih vlasti u Crnoj Gori. Podvukao sam ta~no stawe stvari, naro~ito Kapele koja je bila dovedena dotle da je bilo nemogu}e sa ma kakvom wenom opravkom, dokle se ne bi izvr{ila op{ta rekonstrukcija, na jednoj solidnoj osnovi, od materijala novoga, koji bi bio garancija da }e budu}a Kepela biti u mogu}nosti da odgovori svojoj svrsi. Tako isto zamolio sam Sveti arhijerejski sabor da ovo uzme kao jednu ozbiqnu i hitnu stvar i da se anga`uje Srpska crkva kod dr`avnih vlasti, da se nau sredstva i mogu}nosti kako bi se Kapela osposobila za svoju namewenu ulogu. Nepomenuo sam, koliki je zna~aj kod naroda u pogledu svega ovoga. Svi su Srbi `eleli da se ovo izvr{i na najboqi na~in, kako bi se dostojno odu`ili velikome geniju srpskoga naroda. Iz svega moga izve{taja u celosti je izlazilo: da dosadawa Kapela nije bila upotrebqiva. Wen temeq bio je gotovo uni{ten. Trebalo je sve iznova
- 98 -

WEGO[ I LOV]EN

po~eti, ali de se sa~uva u svemu `eqa velikoga pesnika. Trebalo je izvesti sve to da bi bilo saglasno sa wegovom posledwom odlukom u testamentu. Naro~ito da bude u duhu skromnosti koja treba da odlikuje jednoga prvosve{tenika, kao {to je bio Petar Petrovi} Wego{. Bio sam u na~eli protivu svih novotarija i luksuza koji ne bi odgovarali `ivotu i delima Petra Petrovi}e Wego{a. Mislio sam da treba ceo na{ narod da uzme u~e{}a u odavawu po{te, za vreme prenosa kostiju Petra Petrovi}a Wego{e sa Cetiwa na Lov}en, kad zato uslovi budu sprovedeni, tj. kada Kapela bude osposobqena u svemu. Moje izlagawe bilo je blagonaklono primqeno od Svetoga Arhijerejskoga sabora. Patrijarh Dimitrije pokazao je svoj naro~iti interes za izvoewe cele ove stvari i zavr{io sa ovim re~ima: Ja se u svemu potpuno sla`em sa predlogom i planom koji smo svi mi sa pa`wom saslu{ali. Ja sam saglasan u svemu da obnova Kapele bude izvr{ena u duhu koji odgovara na~elima Srpske crkve u svojoj skromnosti prema najve}em sinu srpskoga narode Vladici Radu. Treba voditi ra~una da Kepela bude u saglasnosti sa wegovom posledwom `eqom i planom kada je ona bila za vreme wegovog `ivote i sagraena. Sla`em se u svemu da bi sve drugo bilo u protivnosti sa onim {to je veliki genije `eleo. Za ovo treba pripremiti na prvom mestu na{u zajedni~ku dr`avu, da bi nam omogu}ila kredite za izvo|ewe opravke Kapele i svega drugoga {to uslovqava da se ovo izvede. Tako isto treba pripremiti ceo na narod da uzme u~e{}a u zaslu`enom odavawu po{te Lov}enskom geniju. Ovakav stav patrijarha Dimitrija i jednodu{na odluka Svetog Arhijerejokog sabora, bila je od prvorazrednog zna~aja za daqi tok i izvoewe po ovome pitawu. Istoga dana Sveti Arhijerejski sabor sproveo je moj predlog Svetom sinodu na daqi postupak, kod dr`avnih vlasti, a na prvom mestu kod Ministarstva vera kao glavnog nadle`nog ~inioca. Za ovo izvoewe trebalo je nov~anih sredstava. Srpska crkva nije imala nikakvih mogu}nosti da to sama izvr{i. Weno finansijsko stawe posle rata nije bilo na zavidnoj visini. To je samo mogla da podnese i izvri dr`avna kasa. Za izvoewe svega ovoga, bilo je potrebno da se zainteresuje
- 99 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

javno mwewe i sve nacionalne ustanove i patriotska drutva, kako bi pomogli izvoewe gorwega plana. Prva osoba koja je posle ovoga poklonila pa`wu ovome problemu i zainteresovala intelektualne i javne krugove u Beogradu bila je Jelena Lazarevi}, profesor u Beogradu. Do{la je li~no u Crnu Goru, `ele}i da na licu mjesta upozna celu situaciju, a naro~ito stawe Kapele, pa onda i sve drugo {to je trebalo da se sprovede. ^im je do{la na Cetiwe, odmah je otila na Lov}en da vidi u kakvom se stawu nalazi sama Kapela. Grob Petra Petrovi}a Wego{a bio je otvoren. Ona je na{la pored grobnice jednu malu kost, koja kako izgleda kao da je bila od stopala Wego{eva. Ona ju je odmah o~istila i u jednoj maramici u takvom stawu predala meni u Mitropoliji, sa molbom da ovu naenu malu kost pridru`im Wego{evim kostima. Ja sam ovu wenu molbu potpuno izvr{io. Ima jo{ jedan sli~an slu~aj kao ovaj profesorke Lazarevi}. Jedan Srbin, rodom iz Bosne, bio je u to vreme kad su kosti bile prenoene sa Lov}ena na Cetiwe avgusta meseca 1916 godine, vojnik Austro-Ugarske. Vaqda je bio prisutan kada je grobnica bila poruena. On je kod sebe sa~uvao tri male kosti, pa ih je poslao preko pote u jednom paketu, sa izjavom de su to Wego{eve kosti. Profesorka Lazarevi} priredila je na Cetiwu jednu {iru konferenciju, na koju je pozvala istaknute li~nosti Cetiwa. @elela je da se izvri jedan zajedni~ki dogovor za budu}i rad u ovome pravcu. Odziv je bio veliki. Svi su prisutni pozdravili ovu korisnu i dobronamernu akciju Lazarevi}eve, koja je bila zaista za svaku pohvalu. Tako isto, woj ima najvi{e da se zahvali {to je razvila veliku akciju i propagandu u Beogradu, kod istaknutih li~nosti javnoga i politi~koga `ivota. Ona je ta~no i muwevito obavestila nau prestonicu preko li~nosti koje su mogle da ogromno pomognu sve ove napore. Ona je na prvom mestu upoznala velikoga potovaoca Petra Petrovi}a Wegoa, nau~nika Jovana Cviji}a, zatim druge ugledne li~nosti, predstavnike nauke i kwi`evnosti kao {to su Pavle i Bogdan Popovi}, koji su pokazali veliko interesovewe za celu ovu stvar. Zatim, Lazarevi}eva je razvila svoju akciju u svima
- 100 -

WEGO[ I LOV]EN

nacionalnim organizacijama, gde je takoe izazvano jedno `ivo interesovawe. Ja sam li~no `eleo de doem u dodir sa li~nostima koje bi mogle da me svojim savetima pomognu u svemu ovome. Prvi moji razgovori bili su sa ministrom vera, Pavlom Marinkovi}em, kome sam izlo`io smisao i zna~aj ove zamisli. A zatim zamolio sam ga da interveni{e kao ministar vera, da se nau sredstva i nov~ane mogu}nosti koje su jedino kadre da izvre ceo plan. Marinkovi} je bio vrlo qubazan i blagonaklono je primio moje izlagawe koje ga je neobi~no zainteresovalo. On je smatrao da je apsolutna nacionalna potreba koja tra`i od na{e dr`ave da se odmah sprovede u delo ceo plan oko Kapele i svega drugoga {to je bilo od zna~aja u sprovoewu prenosa kostiju velikog pesnika u grobnicu, koju je sam, za `ivota, podigao i odredio za svoj ve~ni odmor. Marinkovi} mi je dao obe}ewe da }e za celu ovu stvar anga`ovati i samog kraqa Aleksandra, kako bi on li~no uzeo u~e{}a u ovome visokome ~inu koji Marinkovi} smatra kao prvorazredni. Zatim Marinkovi} smatra da je to du`nost da na Kraq u~ini, poto je wegova majka bli`wa roaka velikoga pesnika. [to zna~i da u `ilama na{ega Kraqa te~e ista krv i nasledstvo dinastije Petrovi} Wego{. Kraq je neslednik i srodnik po krvi i s pravom mi svi o~ekujemo da to on izvri na na~in kako odgovara ne samo interesima dinastije, nego i interesima celoga srpskoga naroda i na{e dr`ave koja u celini treba da d dokaze o svome po{tovawu najve}ega ~oveka nae rase. Wemu treba prirediti za vreme izvoewa toga ~ina najve}e po~asti, koje je on s pravom zaslu`io. Ovakav stav ministra vera Marinkovi}a iskreno me je obradovao. Bio sam u uverewu da }e ovo biti sprovedeno na najboqi mogu}i na~in jer }e se dr`ava anga`ovati da obezbedi celu stvar. Uporedo sa ovim, patrijarh Dimitrije i Sveti sinod dali su mi odre{ene ruke u celoj ovoj pripremi, {to je bilo i prirodno, po{to sam ja bio nadle`ni arhijerej, na ~ijoj se teritoriji nalazio grob Petra Petrovi}e Wego{a. Ova je odluka bila od izvanrednog zna~aja za izvoewe celoga plana. Na moja je lea pala velika odgovornost. Imao sam naj- 101 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

vie da se anga`ujem, kako bih pokrenuo to vi{e uglednih li~nosti koje bi pomogle da se brzo i efikasno privede kraju zami{qeni plan. Ali za izvoewe toga, potrebno je bilo mnogo napora sa moje strane i dobre voqe i pomo}i od qudi s druge strane. Mislio sam de trebe organizovati jednu mo}nu celinu ili dru{tvo koje bi bilo u najboqoj mogu}nosti da mi pomogne u izvr{ewu svege ovoga. Tada se desio moj susret sa Jovanom Cviji}em, predsednikom Srpske Kraqevske akademije i veoma po{tovenim nau~nikom. Wegov veliki presti` bio je ne samo na zavidnoj visini kod nas, nego jo{ ve}i na strani. On je imao veliku reputaciju i po{tovawe kod velikih neroda. Oni su wegove nau~ne radove duboko po{tovali i pridavali im svoj zna~aj sa onom visinom koju je bio zaslu`io. Wegov obilni i zna~ajni rad na ispitivawu Balkanskog poluostrva bio je od prvorazrednog zna~aja. On mu je otvorio putove na sve strane i uzdigao ga u najvi{e nau~ne krugove. Bio je ~lan akademije nauka kod mnogih velikih naroda. On je naro~ito u`ivao ugled u Francuskoj, gde je bio izabran za ~lana Akademije nauka Francuske. Ja sam smatrao za potrebno da dobijem mi{qewe Jovana Cviji}a koje }e olak{ati moj rad i pomo}i mi oko svega. Ovo je sve dolazilo radi toga, to sam znao da je Jovan Cviji} veliki po{tovalac Petra Petrovi}a Wego{a i wegove veli~ine. To mi je kazala Jelena Lazarevi} koja je bila sa wim u dobrim odnosima, i koja ga je u svemu obave{tavala o situaciji sa Kapelom, u kakvom se stawu nalazila, i zatim sa predvienim planom koji smo ve} ranije prikazali. Jelena Lazarevi} mu je podnela svoj izve{taj, koji je ona upotpunila na licu mesta kad je bila na Cetiwu, a koji je ostavio na Cviji}a veliki utisak. On joj je rekao da }e od srca da se anga`uje {to god bude vie mogao, da se dostojno ceo narod odu`i velikom geniju koga je on smatrao kao jednu usamqenu li~nost u srpskom narodu. Ta~no je da je Jovan Cviji} najboqe poznavao rasne odlike na{ega naroda: psihologiju i sve drugo {to odlikuje jednu pokrajinu od druge. On je u svome prou~avawu imao mogu}nosti da to najboqe oceni i da na licu mesta da svoj objektivni sud. Ja sam ~itao wegove radove, koji su me zaista divi- 102 -

WEGO[ I LOV]EN

li svojom o{troumno{}u i dokumentacijom u mi{qewima koje je pisac izlagao. Susret izmeu Jovana Cviji}a i mene bio je vrlo srda~an i blizak, kao da smo se poznavali i bili prijateqi. U svome uvodu on se mnogo interesovao o prilikama i `ivotu Crne Gore, podvla~e}i mi wene nacionalne i moralne vrednosti, koje su bile na najve}oj visini. One su mnogo razvijenije nego u ostalim srpskim pokrajinama. Govorio je o ~vrstom nesalomqivom karakteru koji poseduju Crnogorci. Wihova ve~ita borba napravila je od wih qude ~vrstog karaktera, koji je nesalomiv. Wihove moralne osobine, wega su li~no zadivile kad je bio na ispitivawu Crne Gore. Smatram za svoju du`nost da prenesem wegove misli. Trudi}u se koliko god budem mogao da ih ta~no iznesem i stavim na hartiju, onako kako sam ih slu{ao prilikom wegovog izlagawa. Izmeu ostalog, on mi mi re~e: Crna Gora je najdinami~niji srpski kraj. Za vreme moga boravka, ja sam dobro upoznao likove qudi koji po svome gor{ta~kome karakteru, ~ine ~ast svima Srbima. ^udna je stvar u svemu da kod wih nema sredine. Malo je wih koji odstupaju od gorwih osobina. Ja sam u`ivao kada mi se pru`ila prilika da budem meu wima. Svaka wihova re~ ostajala je u mome mozgu, kao ne{to {to nisam mogao nikada da zaboravim. Crnogorci su puni najlep{ih osobina koje krase srpski narod, kao {to su: ~ojstvo i junatvo, gde je ono tako negoveno kao ne{to, {to je najsvetije za ~oveka. Prilike u kojima su `iveli Crnogorci, omogu}ile su im da sa~uvaju sve ove rasne osobine koje su bile Srbima uroene u Sredwem veku. To naro~ito u vremenu Kosovske bitke. Ni u jednom narodu ne}ete na}i qude, koji bez ikakva razmi{qawa `rtvuju svoj `ivot u korist zajednice. I to sa takvom qubavqu i dostojanstvom kao da ~ine neku bezna~ajnu stvar. Juna{tvo je za wih visoka ~ast, koja ~oveka uzdi`e u svojoj veli~ini, pred drugim qudima. Zato je kod wih bilo takmi~ewa u borbama sa Turcima: ko }e vi{e da ubije i pose~e Turake. Takav ~ovek koji je izvr{io vi{e puta tekve podvige, postaje simbol celoga plemena gde je on roen i gde se wegova porodica nalazi. Crnogorac smatre da je wegova du`nost da se do kraja bori protivu neprijateqa, koji `ele da
- 103 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

uni{te wegovo ogwi{te. Tako su mi Crnogorci pri~ali, kada sam sa wima razgovarao. ^esto su puta dodavali da ~ovek ionako mora da umre, pa kad ve} to mora da bude, treba da umre kao junak. ... Meni je vrlo drago da Va{e visokopreosvetenstvo, kao naslednik slavne stolice vladika i mitropolita Crne Gore, uzimate jednu zna~ajnu inicijativu, koja je od ogromne va`nosti za sve Srbe. Mislim da je vra}awe kostiju Petra Petrovi}a Wegoa na Lov}en i obnavqawe wegove Kapele i grobnice od prvorazrednog zna~aja nacionalnog. U ovome poduhvatu treba da u~estvujemo ne samo mi koji `elimo da se to sprovede, nego i ceo na{ narod, zajedno sa dr`avom, kojoj treba da bude to sveta i najpre~a du`nost. Petar Petrovi} Wego{ je zaslu`io da mu potomstvo izvr{i ono {to je on `eleo dok je bio `iv. @eleo je da wegove kosti, odnosno wegov prah, po~iva na Lov}enu u Kapeli koju je on li~no za `ivota podigao, da se izvr{i sve onako kako je on to zamislio da treba da bude. Razumqivo je da je on, kao vladika i duboko religiozan ~ovek, sve ovo radio u duhu i na~elima Srpske pravoslavne crkve, {to joj ~ini veliku ~ast. On je bio veliki filozof, neimar velikih misli i zbivawa koje vladaju u svetu i u prirodi. Radi toga mogao bi ~ovek u po~etku pomisliti da jedan tako visoki genijalni duh, koga je proizvela priroda i Bo`je proviewe, mo`e ne{to odstupiti od na~ela religije. Na na{u sre}u, to se nije dogodilo. On je ostao u svemu najve}i i najpotpuniji pesnik celokupnoga srpskoga iaroda. Jedan genije osobite vrste, kome je Bog dao snagu i obdario ga sa najlepim osobinama da ispeva najlep{u nacionalnu odu srpskome narodu. U wegovom Gorskom vijencu oli~ena je na{a nacionalna borba. On je najboqe dao program i pravec srpske misli. On je najboqe opisao vite{ki stav borbe naega naroda protivu Turaka. Kao to je tako isto i dao najboqe opise stihijske snage i borbe srpskoga naroda protivu neprijateqa. Velika je to sre}a {to je
- 104 -

WEGO[ I LOV]EN

on izi{ao iz okvira lokalne borbe na jednu op{tu nacionalnu borbu celoga na{ega naroda, kojoj je on duhovni otac. ... Ja sam zahvalio Jovanu Cviji}u na wegovom rezonovawu, koje sam ovde prikazao verno koliko sam god boqe mogao. Na{ razgovor trajao je od 5 do 8 ~asova. Ni on ni ja nismo osetili kako je vreme pro{lo. Ja se na kraju izvinih, da sam ga toliko mnogo zadr`ao. Na to mi on re~e: Molim Va{e visokopreosve{tenstvo, da mi verujete da mi je ovo bio jedan prijatan momenat, koji me je odvojio od moga svakida{weg rada i briga; da se sa vama zajedno vratim na na{u pro{lost i nae velike qude i wihove uloge. Ja sam se podsetio, na uspomene iz protekloga moga rada, na ispitivawu osobina srpskoga naroda i na{e rase. To sam uvek radio naporedo se opisima geografskih prilika jednoga kraja. Ja zamolih Cviji}a da li mogu da ra~unam na wegovu moralnu pomo} u mom poduhvatu sa obnavqawem Kapele na Lov}enu i prenosu Wego{evih kostiju sa Cetiwa na Lov}en. Napomenuh da ova moja uloga treba da bude potpomognuta od celog naroda i dr`ave, kako je to ve} u svom razgovoru podvukao Cviji}. Treba stvoriti jedan odbor u prestonici koji }e rukovoditi celom ovom akcijom, i svima pripremama za izvoewe istih. Iz tih razloga ja ga zamolih da i on bude ~lan jednoga takvoga odbora i da li mogu da ra~unem na wegovu pomo} u tome pravcu. Jovan Cviji}, po{to me je pa`qivo saslu{ao, odmah mi bez razmi{qawa odgovori: Molim Va{e visokopreosvetenstvo da uvek ra~unate na svaku moju mogu}u pomo}, i da se ne ustru~avate da me posetite kad god budete imali vremena za to. Vi mo`ete uvek do}i kod mene i od mene zahtevati sve ono {to nalazite da bih ja mogao da u~inim i doprinesem po gorwemu pitawu. Ja se zahvalih Cviji}u na wegovoj srda~nosti i gotovosti da }e me u svemu pomo}i, kako bi se na{ao najefikasniji put da se ovo delo izvr{i. Posle nekoliko dana mi smo se na{li na ru~ku kod Jelene Lazarevi}, gde smo nastavili na{ razgovor po ovome pitawu i drugim korisnim problemima koji su bili postavqeni pred na{u dr`avnu za- 105 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

jednicu. Jelena Lazarevi}, moram priznati, mnogo je u~inila za celu ovu stvar. Ona je pisala pisma ne samo Ministarstvu vera ve} i drugim li~nostima kao Pa{i}u, Pribi}evi}u i drugim qudima koji su mogli da pomognu izvo|ewu ove stvari. Smatrao sam da treba prvo obrazovati jedan centralni odbor u prestonici, koji bi bio najpogodniji za izvoewe celog ovog programa, zato {to bi bio na izvoru, odakle je mogao najboqe da ima svoje dejstvo na dr`avne vlasti od kojih je zavisila pomo} i izvoewe celoga ovoga zama{noga programa. Tako je i bilo. Obrazovan je odbor u Beogradu 1923 godine. U tome odboru, pored ostalih, nalazili su se: Jovan Cviji}, predsednik Srpske Akademije nauka, @ivan @ivanovi}, predsednik Srpske Kwi`evne zadruge, Pavle Popovi}, profesor Univerziteta, Jelena Lazarevi}, profesor, Svetozar Tomi}, direktor gimnazije i drugi. Kako je stvoren odbor, stvari nisu odmicale. Nije bilo potrebnih kredita za izvoeve radova. Kapele Wego{eva na Lov}enu bila je u takvom stawu da nije bilo ni govora da se mogu izvr{iti opravke u tome pravcu da bi Kapela odgovarala svome zadatku i ulozi da da primi Wego{eve kosti u prvobitnu svoju grobnicu. Bio sam mi{qewa da treba stvoriti mogu}nost da se rekonstrui{e Kapela iz novog materijale koji bi mogao da izdr`i nepogode koje je priroda uslovila na vrhu Lov}ena. Prepiska i razne komisije na licu mesta, slagale su se uglavnom sa ovim mojim navodima. Ali zato je trebalo nov~anih sredstava. Finansijske mogu}nosti na{e dr`ave nisu bile velike. Trebalo je tra`iti vanredni kredit za izvoewe svega ovoga. Centralni odbor koji je stvoren u Beogradu, izabrao me je za predsednika, te sam tako i mogao u ime ovoga odbor, da zahtevam od Ministarstva vera, da nae mogu}nosti za izvoewe svega ovoga, jer se ovo pitawe vuklo ve} nekoliko godina bez ikakvog rezultata. ... Kada sam video da stvari ne idu kako treba, bio sam vi{e nego o~ajan. Sredinom avgusta 1923 godine, zakazane su sednice Svetoga sinoda, ~iji sam ja bio ~lan. Ja sam u~estvovao na
- 106 -

WEGO[ I LOV]EN

sednicama i u prisustvu patrijarha Dimitrija izneo razvoj cele situacije po pitawu obnavqawa Kapele na Lov}enu i prenosa kostiju. Svi smo bili zabrinuti. Patrijarh Dimitrije bio je mi{qewa da treba apelovati li~no na kraqa kao krvnog roaka po svojoj majci, kwegiwi Zorki. To bi obavezalo kraqa da iz svojih sredstava ovo izvr{i. U takvim na{im dogovarawima za na{ daqi plan, dogodila se jedna velika novost, koja nam je pru`ila priliku da doemo odmah u kontakt sa kraqem Aleksandrom. 6 septembra iste godine, roen je prestolonaslednik Petar. Bilo je bogoslu`ewe u Sabornoj crkvi. Bili su prisutni kraq, Kraqevska vlada i druge ugledne dr`avne i nacionalne li~nosti. Na sve~enosti u dvoru bio je pozvat patrijarh srpski Dimitrije i svi ~lanovi Svetog sinoda, te smo drugoga dana svi zajedno oti{li u dvor. Meni je bilo drago da mi se pru`ila prilika, da mogu da doem u kontakt sa kraqem Aleksandrom u zajednici sa patrijarhom i episkopima. Bio sam u uverewu da }u ne{to u~initi i da }e celo ovo pitawe biti pomaknuto sa dosada{w mrtve ta~ke. Tako je i bilo. Posle sve~anosti u dvoru, kraq pokloni pa`wu sprskom Patrijarhu i predstavnicima koji su ga pratili. On uputi pitawe patrijarhu Dimitriju: Kako stoji sa pitawem prenosa Wego{evih kostiju na Lov}en i obnavqawem poru{ene Kapele? Patrijarh Dimitrije ukratko je izlo`io kraqu situaciju i na kraju zamolio ga da saslua mene li~no kao nadle`nog arhijereja koji je pokrenuo ovo pitawe jo 1920 godine. On mu je rekao da je Srpska pravoslavna crkva jednodu{no odlu~ila na sednicama Svetog Arhijerejskog sabora i Svetog sinoda da u potpunosti primi moj predlog i da mi da u svemu odre{ene ruke u izvo|ewu celoga ovoga plana. Ali da do sada nije ni{ta ura|eno. Na to se kraq, obrati meni, sa re~ima: Molim Vae visokopreosve{tenstvo da me upozna sa celom stvari. Ja sam bio obav{ten od Ministra vera, ali sve to izlagawe ne dolazi iz prve ruke. Verujem da }ete mi vi najboqe izlo`iti u ~emu je te`i{te i problem cele te stvari. Na to ja odgovorih, da bi trebalo prvo kao nu`no, da se opravi Kapela koja je poru{ena i koja ne odgovara svojoj funkciji. Trebalo bi prvo ozidati novi zid od tvrdoga mate- 107 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

rijala, koji bi bio dosta {irok i sposoban da odoli svim prirodnim stihijskim dejstvima i nepogodama koje se dogaaju na Lov}enu. Stari kamen, odnosno zid od stare Kapele, trebalo bi upotrebiti u unutr{wosti Kapele u razne svrhe, tako da bi odgovorile svome prvobitnom zadatku i ciqevima velikoga pesnika koji je u svome testamentu najavio svoju `equ o svom budu}em miru na Lov}enu. Mi to moramo da po{tujemo u potpunosti, da ne bi tako oskrnavili wegovu posledwu voqu. Ja kao naslednik svete Mitropolije i mojih velikih prethodnika, du`an sam da prvenstveno vodim ra~una o ovome. Tako isto i o `eqi celoga naroda iz Crne Gore, koji ovo moje mi{qewe deli. Tako isto i ~lanovi ku}e Petrovi} Wego{, kao vojvoda Bo`o Petrovi}. Kad ovo bude sve izvr{eno i Kapela bude osposobqena da primi kosti na{eg genija, onda }e ceo plan biti u svemu izvr{en. Sve dokle ovo ne bude sprovedeno ne mo`e biti re~i ni o ~emu. Rekao sam kraqu, da narod Crne Gore smatra da }e on uzeti li~no u~e{}e u ovome ~inu, kao Wego{ev krvni ro|ak po majci. Zatim da je wegova du`nost, i kad ne bi to postojalo, a ono radi one posvete na{eg pesnika Heroju topolskome Kara|or|u besmrtnome. S druge strane, apelovao sam za pomo} za izvo|ewe celoga ovoga plana. Na moje izlagawe, koje je kraq sa velikom pa`wom pratio, re~e: Meni je vrlo drago. Va{e visokopreosve{tenstvo, da ste vi shvatili dobro ovaj ceo problem koji od svih nas tra`i da ga do kraja pomognemo kako bi bio u potpunosti izvr{en, onako kako ste mi vi to izlo`ili. Ja se od srca odazivam predlogu va{em i va{ega odbora ~iji ste vi predsednik, da uzmem u~e{}a u tome sve~anom ~inu. Ja `elim da Kapela bude podignuta onako kako najboqe odgovara velikome pesniku. To treba da bude jedan vidni spomenik zahvalnosti dana{wega pokoqewa i svih nas prema velikome pesniku slobode Vladici Radu. Ja }u od srca da snosim sve te materijalne izdatke iz moje kase. Ta~no je da ja, kao krvni roak, treba to da izvr{im. [to je glavno: na vama sada stoji da se va{ Odbor i vi stavite u kontakt sa nadle`nima koji treba da izrade jedan ta~an plan u svemu {ta ima da se uradi da bi se ovo okon~alo, zavr{i kraq.
- 108 -

WEGO[ I LOV]EN

Ja se zahvalih kraqu na wegovom shvatawu ovoga problema i `eqom da sve materijalne tro{kove podnese. Tako isto patrijarh Dimitrije i prisutni episkopi zahvali{e se kraqu. Na to kraq postavi pitawe: A kako stoji sa putom do Lov}ena? Odgovorih da do Ivanovih korita treba izvr{iti velike popravke i osposobiti put za automobilski saobra}aj, a zatim trasirati novi put od Ivanovih korita do vrha Lov}ena, koji }e biti vrlo te`ak, ali koliko toliko sno{qiv. Bio sam u uverewu da bi automobilski put do vrha Lov}ena bio te{ko izvodqiv. Na to kraq odgovori: Glavno je da bude do Ivanovih korita, a ostalo sla`em se potpuno sa vama. Prema tome treba izvr{iti opravku puta i omogu}iti da qudi mogu u budu}e da do|u do groba Vladike Rada. Na zavr{etku na{eg razgovora, kraq izri~ito dodade: Kad god imate potrebu i kada plan ne ide dobro, obratite se li~no meni, jer vam stojim potpuno na raspolagawu. Posle svega ovoga ja sam dao izjavu ~lanovima Odbora u Beogradu o onome {to je kraq rekao. Svi su bili sre}ni da se na{lo najboqe re{ewe. Svaki od ~lanova uzeo je na sebe ulogu da upozna na{u javnost i {tampu sa odlukom kraqa Aleksandra, koju su svi od srca pozdravili. Cviji} veoma radostan re~e: Ja sam bio na Lov}enu pre rate i bio na grobu velikoga pesnika. Ostao sam pola sata u mirnom stavu u razmi{qawu o veli~ini wegovog genija i wegove ideje, kao i `eqe da je ba{ izabrao svoj ve~ni po~inak na vrhu Lov}ena, ~ime je uzvisio svoj grob nad svim ostalim grobovima genija celoga sveta. Kakvo Bo`je provi|ewe! Ja sam smatrao da je ova odluka kraqeva od prvorazrednoga zna~aja u sre|ivawu odnosa, a naro~ito posle te{koga i bolnoga stawa u Crnoj Gori. Posle ujediwewa 1918 godine, nastala je bratoubila~ka borba; digao je ruku i pu{ku brat na brata, kum ma kuma i prijateq na prijateqa. Sve je to do{lo zbog smewivawa dinastije Petrovi} Wego{. Izvesni qudi i plemena odani kraqu Nikoli, nisu mogli da razumeju `equ celoga srpskoga naroda da ostvari svoj vekovni san nacionalnoga i bratskoga jedinstva. Oni su zaboravili da su tvorci te ideje bili sami Petar Petrovi} Wego{ i sam kraq Nikola koji se odrekao bio krune u korist kneza Mi- 109 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

hajla. To je isto uradio i daroviti knez Danilo koji je govorio narodu da }e slu`iti budu}eg i zajedni~kog kraqa svih Srba. Ti protivnici ujediwewa nisu odricali jedinstvo u celini, nego su smatrali da je to jo{ prerano, {to apsolutno nije odgovaralo celishodnom shvatawu stvari. Akcija ovih qudi bila je pomognuta naro~ito od strane Italije, gde su se nalazili izvesni predstavnici takvoga shvatawa. No, i oni su postepeno uvideli da je wihov rad besciqan i nekoristan, te su se vra}ali jedan po jedan u domovinu. Ceo ovaj wihov negativni stav bio je u suprotnosti sa ve~itom borbom Crne Gore koja se vekovima borila za srpsku stvar i `ivela duhom Milo{a Obili}a i kosovskih junaka, a u posledwem veku duhom vitezova iz Prvoga i Drugoga ustanka. Opirawe ujediwewu sramotilo je ve~itu borbu Crne Gore, koja se u pravom smislu mo`e smatrati kolevkom Srpstva i wegove nacionalne misli za~ete jo{ u vreme zetskih kraqeva: Vojislava, Mihajla i Bodina. Iz wene grude nikla je dinastija Nemawi}a, koja je za vreme od 200 godina svoje vladavine ujedinila sve srpske pokrajine i stvorila prvo srpsko Carstvo, na ~elu sa carom Du{anom. Nemawi}i daju svetoga Savu, koga je Bog bio izabrao da Srbima dadne duh bo`anske nauke Isusa Hrista i da wegovom zaslugom Srbija u sredwem veku postane centar kulture, progresa i graditeqstva. Srpski manastiri po svojoj lepoti i graditeqstvu postaju nosioci prve renesanse u Evropi. Car Du{an donosi svaj zakon koji u ono vreme ~ini veliku ~ast ne samo Carstvu, nego i celom srpskom narodu. Sve je ovo bilo zaboravqeno u srcima qudi koji su uzeli pu{ke i oti{li u komitske ~ete da se bore protivu jedinstva sa Srbima. Sve je to bilo na {tetu op{te stvari. Kori{}ene su nepravde koje su se odigrale 1918 godine, koje se uvek odigravaju pod ovakvim uslovima, kad je u pitawu jedinstvo dva bratska naroda. Sve te stvari nisu smele da budu razlog za bratoubila~ku borbu. Qudi su to i shvatili pa su napustili svoj nesre}ni i {tetni pravac. U 1924 godini po~elo se ozbiqno misliti na izvo|ewe plana o Kapeli i preno{ewu Wego{evih kostiju na Lov}en. U julu mesecu do{ao je na Cetiwe Svetozar Tomi} sa nekoliko stru~waka iz Ministarstva gra|evina koji su bili od- 110 -

WEGO[ I LOV]EN

re|eni da utvrde u kakvom se stawu nalazi Kapela i kakve mere treba da se preduzmu da bi se izvr{ilo ono {to je najpotrebnije u ovoj stvari. Oni su prvo svratili u Mitropoliju da od mene dobiju informacije i mi{qewe po celom pitawu. Ja sam im rekao ono {to sam ve} ovde izlo`io i dodao da oni sami treba na licu mesta da se uvere u to. Tako je i bilo. Oni su na{li da je Kapela u ru{evinama i da u takvom stawu ne mo`e biti za upotrebu. Wen je ceo temeq bio tro{an i na wemu nije mogu}e izvr{iti nikakvu opravku, jer bi pod tim uslovima bila u svemu uzaludna. Oni su mi{qewa bili da treba stvoriti Kapelu od solidnoga materijala i kamena, sa potpuno novim zidom i novim temeqem. Dok su se oni bavili ispitivawem gorwega problema, ja sam dobio izve{taj iz Beograda od ~lana Odbora Jelene Lazarevi} da je ~ula da kraq, `eli da podigne spomenik Wego{u po skici i izradi vajara Ivana Me{trovi}a, za koga sam znao da je poreklom Srbin, ~iji je ded pre{ao u katoli~ku veru, ali se uvek ose}a Srbinom. Dao je velike radove koji su celom svetu poznati. Nisam znao u ~emu se sastoji taj projektovani spomenik koji je kraq Aleksandar `eleo da postavi na Lov}en. Po{to je komisija svr{ila svoj posao, vratila se u Beograd da podnese mi{qewe o svom nalazu ministru vera kao nadle`nom po ovom pitawu. Tom prilikom ja sam zamolio Tomi}a da mi po{aqe informacije o tom novom projektovanom spomeniku Me{trovi}evom. U septembru mesecu ja sam dobio informacije o spomeniku. Nacrt toga spomenika objavqen je u Novoj Evropi kojoj je bio urednik Milan \ur~in. Taj nacrt kako sam ga ja razumeo i kako su mi drugi u informacijama prikazali, izgledao je kao neka vrsta crkvice, ali na svoj osobiti na~in koji nije bio u skladu sa `eqama naeg pesnika. Petar Petrovi} Wego{ bio je vladika pravoslavni, a uz to, on je za `ivota izabrao gde }e da po~iva i sam na Lov}enu podigao sebi Kapelu za tu svrhu. S druge strane, on je li~no u svome testamentu zakleo svoje ro|ake i svoga naslednika, da izvr{i wegovu posledwu `equ, da bude sahrawen u svojoj Kapeli na vrhu Lov}ena. To je ponovio onoga dana kada je umro, 19 oktobra 1851 godine. Ta wegova `eqa nije mogla toga momenta da
- 111 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

bude izvr{ena, zbog prilika koje smo ve} ranije naveli, ali je bila izvr{ena posle 4 godine. U celosti, sve do 1916, godine, kosti velikoga pesnika le`ale su u Kapeli. Austrijanci nisu po{tovali wegovu posledwu `equ, nego su izvr{ili svoje zlo~instvo, ni~im opravdano. Razbili su wegovu grobnicu i wegove kosti preneli na Cetiwe. Ovaj novi spomenik sa kojim je bio saglasan kraq, nije odgovarao jednom pravoslavnom vladici, a jo{ mawe wegovoj `eqi izra`enoj u wegovoj posledwoj voqi, koju je trebalo do kraja po{tovati, kao najve}u svetiwu. Sve drugo bilo bi u suprotnosti sa onim {to je on uradio i napisao u svome testamentu. Posledwa `eqa po{tuje se kod svih naroda, kao ne{to {to se ne sme uop{te sporiti. Predvi|eni spomenik na Lov}enu li~io bi vi{e na egipatske piramide, ili pak na glomazne spomenike na Istoku koji se podi`u pojedinim kraqevima i tome sli~no. Ali ovakvi spomenici u protivnosti su sa hri{}anskim stavom i hri{}anskom naukom. Usvojoj su su{tini vi{e paganski nego ma {ta drugo. Takav spomenik ja nisam mogao ni u kom slu~aju da odobrim. Kad sam bio u Beogradu krajem godine, zatra`io sam audijenciju kod kraqa po ovom pitawu. @eleo sam da ~ujem wegovu odluku, a ja sam isto tako re{io da ka`em svoje mi{qewe. Pre odlaska u Beograd konsultovao sam vojvodu Bo`a Petrovi}a i upoznao ga sa ovim. On je apsolutno bio protivu takvoga spomenika, i bio iznena|en sa kr{ewem posledwe voqe wegovog velikog roaka. Tako isto konsultovao sam i Cviji}a, ministra Svetozara Pribi}evi}a, i najzad samog Pa{i}a. Svi su bili slo`ni i saglasni sa mojim mi{qewem. Moj susret se kraqem Aleksandrom bio je kao i uvek srda~an. Bio je dobro raspolo`en, pa znaju}i unapred radi ~ega sam do{ao, re~e: Ja znam, Va{e visokopreosve{tenstvo, da ste vi do{li radi spomenika gospodina Me{trovi}a. ^uo sam da ste radi toga quti. Znate, veliki broj prijateqa dinastije savetovao mi je da ovaj spomenik uzmem i platim, kako bi se postavio na grob Vladike Rada. Ja sam za ovaj spomenik uzeo li~no Me{trovi}a. On je dobronamerno primio i izradio nacrt. To je ogroman rad, koji }e dosta i da ko{ta, ali koji je dostojan velikoga pesnika vladike Rada. Ja odgovorih br- 112 -

WEGO[ I LOV]EN

zo kraqu da ne pori~em vrednost spomenika, ali da on apsolutno ne odgovara uslovima jednoga pravoslavnoga vladike, jer je u protivnostima sa na~elima Srpske crkve, i u suprotnosti sa testamentom velikoga pesnika, koji je za tu svrhu podigao Kapelu, u duhu u kome je on to `eleo. Mislim da to treba po{tovati i obnoviti Kapelu sasvim u prvobitnom stawu. Spomenik Me{trovi}a li~i vi{e na jednu piramidu, koja bi se postavila na vrh Lov}ena. Narod Crne Gore to nikako ne bi mogao odobriti niti se sa time slo`iti. Mislim da je Lov}en ionako nacionalni spomenik, i dovono je da se obnovi stara Kapela. Ne bih se mogao slo`iti ni sa drugim inovacijama, kao nadle`ni arhijerej, sem da podnesem svoju ostavku, da ne bih snosio odgovornost i narodnu kletvu pred budu}im pokoqewima. Samo pleme Wegu{i ne bi dozvolilo, i napravilo bi uzbunu kod naroda. Mislim da o tome treba voditi ra~una. Kraq je bio zabrinut mojim izlagawem, pa re~e: Verujte, Va{e visokopreosve{tenstvo, da nisam predvideo ove va{e primedbe, koje primam kao opravdane u svemu. Ta~no je da treba po{tovati `equ Vladike Rada i do kraja je izvr{iti, kako je on to prvo bio zamislio, kada je ve} bio podigao staru Kapelu, koja je sada u ru{evinama. Nisam imao nameru ni{ta da mewam. @eleo sam da se najboqe odu`im kao ro|ak mome velikom srodniku po krvi, ali kad to nije u skladu sa Srpskom crkvom, onda je pametnije da se usvoji va{e mi{qewe, kao nadle`no. Ja }u g. Me{trovi}u u zamenu za ovo, dati drugu ideju za jedan spomenik Neznanom junaku na Avali, koji }e biti izra|en za potrebe na{e dr`ave i koji }e simbolisati na{ narod i na{e narodno i dr`avno jedinstvo, i to sve pokrajine. Ja sam ve} o tome jedanput razgovarao sa Me{trovi}em koji je moj prijateq i meni u svemu odan do kraja. Uostalom, taj nacrt spomenika i kad bi se usvojio, zahtevao bi da se ~eka malo vi{e da se ostvari u celini, odnosno da se radovi dovr{e. Prema tome, ja }u to sa g. Me{trovi}em sve da uredim, tako da }emo svi biti zadovoqni. Razume se da ne bih ni u kom slu~aju `eleo da on bude qut radi ovog izbora ili pak da bude s ne~im o{te}en. Prema tome, treba sada brzim tempom, da se {to pre izvr{i na{ zajedni~- 113 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

ki plan. Ja }u dati potrebna uputstva, a vas najlep{e molim, da ako ne{to bude nepovoqno, da me odmah izvestite. Da}u nare|ewe Upravniku dvora, da stalno bude u vezi sa vama, i da me obave{tava kako se radovi izvode. Ja se prvo zahvalih kraqu na ispravnom stanovi{tu, koje je od naro~itog zna~aja u celoj ovoj stvari. Svi }e biti zadovoqni i ne}e niko imati mogu}nosti, da stavqa ma kakve primedbe u pogledu Kapele, i izvo|ewa novih radova, po{to se ovo vr{i u svemu po `eqama i testamentu na{eg velikog pesnika. Ja nemam ni{ta protivu Me{trovi}a i wegovih radova, koje ja visoko cenim. Ako treba da se postavi ovaj wegov projektovani spomenik, mislim da ima mogu}nosti, da se postavi na ona mesta, koja mogu imati vi{e koristi, nego da ga postavimo na Lov}enu u suprotnosti sa testamentom Petra Petrovi}a Wego{a, jer bi to sve skrnavilo svetiwu wegovog zave{tawa. Po{to ste vi izdanak dve dinastije, mislim da je va{a du`nost da to izvr{ite do kraja, kako to narod misli u Crnoj Gori. Na to kraq odgovori: U potpunosti se sla`em sa va{im mi{qewem, Visokopreosve{tenstvo, ali smatram da bi ba{ u interesu obe zajedni~ke dinastije bilo potrebno da se upotrebi mermer sa Ven~aca kod Topole za unutra{we stvari i ure|aj same Kapele, kako mi je to ovih dana predlo`eno; tu }e biti urezana jedna moja najava, kao srodnika Vladike Rada, i izra`eno moje po{tovawe wegovom duhu i geniju rodoqubqa. Mislim da }e na taj na~in dve dinastije biti najboqe do kraja ujediwene, kao {to }e biti ujediwene Srbija i Crna Gora. Neka se na wegovom grobu polo`i mermerna plo~a iz Topole kao duboka zahvalnost veli~ini wegove posvete mome pradedi Kara|or|u Petrovi}u, koga je Vladika Rade uzvisio do najve}eg stepena, kao ve~iti spomenik dokle god bude srpskoga naroda, zavr{i kraq. Na to, ja odgovorih: Veli~anstvo, to je prirodna stvar o kojoj vi imate potpuno pravo da odlu~ujete, jer ste vi srodnik Vladike Rada po krvi preko va{e majke. To }e biti lepo primqeno u narodu, i sve }e to da simboli{e nerazdvojno bratstvo Srbije i Crne Gore i celoga na{ega naroda. Smatram da je ovo na svome mestu i u svemu opravdano, zavr{ih ja. Kraq dodade da }e i Kra- 114 -

WEGO[ I LOV]EN

qica do}i kako bi na taj na~in u~inili prvu posetu Crnoj Gori, i odali po{tovawe Vladici Radu. U po~etku 1925 godine, februara meseca, Kraqevska vlada Nikole Pa{i}a, dala je deklaraciju da }e biti velike sve~anosti prilikom preno{ewa kostiju Vladike Rada sa Cetiwa na Lov}en. Zatim je doneta odluka, da sve~anost bude velika nacionalna manifestacija, u kojoj }e u~estvovati kraq i Kraqevska vlada i ceo narod. Ova najava Kraqevske vlade nedvosmisleno je dokazivala da }e radovi na Kapeli i opravci puteva i}i vrlo brzo. Tako je i bilo. Plan za izvo|ewe ove zamisli bio je izra|en od najboqih stru~waka pod nadzorom Ministarstva gra|evina, kao nadle`nog za tu svrhu i uz punu saglasnost Ministarstva vera. [to je glavno, u celoj ovoj stvari stav Srpske crkve u svemu je prihva}en i po{tovan, a tako i moji predlozi kao nadle`nog arhijereja i naslednika Mitropolije svetog Petra i Petra Petrovi}a Wego{a, ~iju sam tradiciju ~uvao kao zenicu svoga oka, da se sa ~im ne bih ogre{io o ovu svetu pro{lost i u~inio ne{to, {to bi bilo u suprotnosti sa wihovim radom i borbom. Zetska divizija imala je da poma`e izvo|ewe svih radova. Za predsednika te komisije nazna~en je pukovnik Pantelija \uki}, koji je snosio svu odgovornost za radove i wihovo ta~no izvr{ewe po predvi|enom planu Ministarstva gra|evina. Krediti su odmah stavqeni na raspolo`ewe i radovi su po~eli brzim tempom, krajem juna, a zavr{eni su u po~etku septembra. Kao dan sve~ane proslave ozna~en je 21. septembar 1925 godine. Uporedo sa ovim, ja sam nastojao da se u svim ve}im mestima obrazuju pododbori koji }e biti pomo}ni organi glavnom dr`avnom Odboru, koji je formiran na Cetiwu za ovu svrhu. U ovaj Odbor u{ao je vojvoda Bo`o Petrovi} kao po~asni predsednik; zatim kao ~lan, veliki `upan Milovan Xakovi}. Pored toga u celoj na{oj dr`avi izlepqene su plakate za gra|ane, u kojima je prikazan ovaj zna~ajan dan. Predvi|eni su delegati iz cele na{e dr`ave za koje smo dobili povlastice u prevozu kao i wihov sme{taj na Cetiwu. Kako je Cetiwe bilo malo da primi ovaj silan svet, ipak je sve predvi|eno i ure|eno na op{te zadovoqstvo. Bio je predvi|en op{ti ru- 115 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

~ak za 1.000 delegata iz cele dr`ave na otvorenom poqu u Dvorskom parku. Kraq, kraqica i vlada imali su da u~estvuju na tome ru~ku. Pukovnik Velimir Dimitrijevi}, upravnik Dvora, po nalogu kraqevu, bio je na Lov}enu u avgustu mesecu, kako bi ta~no obavestio Kraqa o toku radova. Avgusta meseca bila je posledwa sednica glavnog Odbora za prenos Wego{evih kostiju na Lov}en, Kraqevsku vladu zastupao je ministar vera Mi{a Trifunovi} i ministar finansija Milan Stojanovi}, ina~e narodni poslanik iz Crne Gore. Zatim, upravnik Dvora pukovnih Dimitrijevi}. Kapela je sagra|ena od tesanog kamena i spoqa i iznutra. Naokolo Kapele, podignuta je ograda sa stepenicama od tesanog kamena. Unutra{wost wena je izvr{ena potpuno prema ranijoj staroj Kapeli. Kapela i oltar pokriveni su plo~ama. Na vrhu je krst od mermera sa Ven~aca. Unutra{wost Kapele je od plo~a od mermera koji imaju inicijale Petra Petrovi}a Weog{a. U mramornoj plo~i urezano je zlatnim slovima: Mi Aleksandar , Kraq Srba, Hrvata i Slovenaca, praunuk Kara|or|a Petrovi}a, vo|e i po~etnika oslobo|ewa Srbije, unuk kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, i sin Petra velikoga oslobodioca i ujediniteqa na{ega naroda, i knegiwe Zorke Petrovi} Wego{, obnovismo ovaj sveti hram, koji je na Lov}enu blizu Cetiwa podigao i za ve~nu ku}u izabrao slavni na{ predak Petar Petrovi} Wego{, vladika i gospodar Crne Gore, veliki rodoqub, pesnik slobode Crne gore, poklonik Heroju topolskome, Kara|or|u besmrtnome i apostol i pesnik jedinstva na{ega naroda, a koji bi 1916. godine, razoren u ratu za oslobo|ewe i ujediwewe. Neka je mir wegovom pepelu. Wegov sveti blagoslov neka se izlije na na{ dom i narod, kroz sve vekove. Amin. Na Lov}enu 21.9.1925 hodine. Pri ulazu u Kapelu je ikona svetoga \or|a. Pod unutra{we Kapele postavqen je od kamena sa Bra~a. U oltaru je name{ten `rtvenik iz stare Kapele. Zatim se nalaze u wenoj unutra{wosti ikone na mermernim plo~ama Svetoga Petra Cetiwskog, Svetoga Vasilija Ostro{kog, Svetoga Stefana Piperskog i Svetoga Jovana Vladimira. Povrh svih ovih ikona, nalazi se velika ikona odnosno freska Gospoda Isusa Hrista. Na ulazu u Kapelu s desne strane,
- 116 -

WEGO[ I LOV]EN

postavqen je sarkofag pokriven jednom plo~om od mermera. Zatim kruna, koja je tako|e izgra|ena od istoga mermera. Ispod same krune je Wego{ev lik u mozaiku. Sa strane sarkofaga uzidan je u zidu jedan kamen op{tine Wegu{i i na wemu je slika Petra Petrovi}a Wego{a. Zatim su izra|ena zlatna slova i napisi iz Gorskog vijenca, kao {to su: Blago tome ko dovijek `ivi, imao se ra{ta i roditi i Vje~na zubqa vje~ne pomr~ine, nit dogori niti svjetlost gubi. Kapela je izra|en od lov}enskog kamena, donesenog iz rudnika Zlatice. Prostor Kapele je ne{to pro{iren; wen je temeq podignut na solidnom osnovu koji je u mogu}nosti da se odupre zubu vremena. Podzidan je od iste vrste kamena dobrim i solidnim zidom. Ceo kamen iz stare Kapele, uzidan je u obnovqenoj Kapeli za svrhe unutra{we koje su bile potrebne da se Kapela u celosti obnovi. Prema tome ni jedan kamen od stare Kapele nije ostao a da nije bio uzidan u ono mesto koje je bilo potrebno za wegovu primenu. Kao {to smo rekli, spoqna Kapela izra|ena je od tesanog kamena najboqe vrste, a unutra{wa od lo{ijega kvaliteta, po{to nije bio potreban za unutra{wost Kapele onaj kamen koji je bio potreban spoqa, radi svoje ja~ine i kvaliteta da bude kadar da izdr{i sve prirodne nepogode. Tako isto sproveden je gromobran, koji je {titio Kapelu od gromova. Sveti presto ostao je na istom mestu kao u staroj Kapeli i osposobqen je za vr{ewe bogoslu`ewa. Prema tome, obnavqawe Kapele i sve drugo ju woj, kao {to je grobnica Vladike Rada, koja je bila spremna u potpunosti da primi kosti velikoga genija, izvr{eno je u potpunoj saglasnosti Srpske pravoslavne crkve i odluke Svetog Arhijerejskog sabora i Svetog sinoda, koju sam ja predlo`io 14. novembra 1920 godine, a koja je primqena u potpunosti. Tada sam dobio ovla{}ewe i odre{ene ruka da mogu da sve u~inim, {to je bilo potrebno i da se anga`ujem da se ova zamisao u svemu i izvr{i. Uo~i dana sve~anosti na Lov}enu, prispeli su kraq i kraqica Marija, koje je do~ekao kod Pe}i na granici Zetske oblasti, veliki `upan Milovan Xakovi}. Kroz Crnu Goru kraq i kraqica do~ekani su srda~no i toplo od celog naro- 117 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

da. Tih dana sela su bila pusta. Sav narod je pohitao u gradove da do~eka svoga kraqa. \aci gimnazije sa profesorima, osnovne {kole sa u~iteqima, bili su postrojeni ulicama tako da je kraqevski par prolazio kroz odu{evqene manifestacije koje su bile zaista trijumfalne. Kraqevski par bio je zasut cve}em od qudi, `ena i dece. U svim ve}im mestima, a i u mawim bili su postavqeni slavoluci, sa natpisima Dobro nam do{ao mili Kraqu. Kroz mesta kroz koja je pro{ao kraqevski par, re|ali su se govori, u kojima se manifestovala patriotska qubav i odanost Crne Gore kraqu Aleksandru. U wima je tako|e isticano da su bili gordi na to {to je on bio poreklom iz Crne Gore, i da ga je rodila Crnogorka. Kraq i kraqica bili su zaista dirnuti visokom pa`wom i manifestacijama patriotizma. U takvom raspolo`ewu kraqevski par je stigao na Cetiwe, gde je trijumfalno do~ekan od nepregledne mase naroda koja je klicala kraqu, kraqici i kraqevskom domu. Sutradan po~ela je glavna sve~anost. Prvo je slu`ena liturgija koja je posve}ena velikom pesniku i geniju Petru Petrovi}u Wego{u i wegovom besmrtnom prahu koji je najzad do~ekao da se povrati na Lov}en, kako je on to i `eleo. Trebalo je vremena da se sve ovo izvede i Kapela obnovi i vrate wegove kosti na Lov}en uz odavawe po{te Kraqevskog doma, Kraqevske vlade i delegata iz svih delova na{e dr`ave, i predstavnika javnog i kulturnog `ivota na{eg. Na Cetiwe je do{ao li~no za ovu svrhu patrijarh srpski Dimitrije, koji je li~no odslu`io Slu`bu u pomen prahu velikoga pesnika. Zatim episkop dr Nikolaj Velimorovi} i drugi. Kraq je izme|u ostalog, rekao i ovo u svome govoru: Crna Gora imala je vladare, koji su se o~inski starali o vama, a vi ste im se odu`ivali verno{}u i qubavqu. Otkako smo i kraqica i ja stupili me|u vas, Crnogorci su nas na svakom koraku pozdravqali toplom srda~no{}u i qubavqu, pa sam ja uveren, da niko u ovoj zemqi ne}e pomisliti vama mawe. Naprotiv. Dve su se loze sada spojile, i izdanak wihov bi}e ja~i. Ovoga puta dovela je Kara|or|evog praunuka jo{ i sinovqeva du`nost da se pokloni senima Gorskog vijenca. Du{e Wego{a i Kara|or|a bile su se srele, razumele i privile u velikom
- 118 -

WEGO[ I LOV]EN

narodnom poslu. Nad grobom Wego{evim, danas je kamen sa Ven~aca, na domaku Kara|or|eve Topole, i pod wime }e lako le`ati Vladika Rade. Tako isto i episkom Nikolaj Velimirovi} odr`ao je svoju veli~anstvenu besedu, u kojoj je uzvisio Crnu Goru, wenu pro{lost i wenu ulogu u srpskome narodu. On je za Crnu Goru rekao da je to krov na{e dr`ave. Napomenuo je da je Crna Gora dala: Nemawi}e, Mrwav~evi}e kraqa Vuka{ina i Kraqevi}a Marka, kneza Lazara i druge. Wegov govor bio je predmet velikih ovacija od strane naroda. Kosti velikog genija izlo`ene su u specijalni bakarni sarkofag. Povorka je najzad sa kraqevskim parom i prisutnima, krenula u pravcu Lov}ena. Do Ivanovih korita put je bio upotrebqiv za automobile. Posle Ivanovih korita, i{lo se uz Lov}en jednim putem koji je bio ude{en za ovu priliku. Svi su i{li pe{ke. Kad je povorka do{la u Kapelu, onda su u prisustvu kraqevskog para kosti polo`ene u grobnicu, napravqenu od mermera sa Ven~aca i ukra{enu sa zlatnim inicijalima. U ovoj povorci, odnosno prenosu kostiju u~estvovao je patrijarh srpski Dimitrije, kraqevska vladaaaa, veliki `upan Zetske oblasti Milovan Xakovi}, komandant divizije na Cetiwu i predstavnici vojnih i dr`avnih vlasti. Tako je zavr{ena jedna nu`na obaveza na{ega naroda i dr`ave prema velikom geniju na{ega naroda i rodoqubu Petru Petrovi}u Wego{u, koji je zaslu`io da mu se na ovaj na~in odu`i potomstvo. Ja sam to istakao u mome op{irnom govoru, koji je na{a {tampa prenela, i mislim da nema potrebe da ga ovde iznosim. Tim pre {to je ovo samo jedna kratka istorija doga|aja koji su se razvijali od 1920. godine pa do dana 21 septembra 1925 godine, koji su se u svemu zavr{ili kako je to nalagala du`na po{ta prema najve}em ~ovjeku na{ega naroda. Posle toga prire|en je op{ti poqski ru~ak na kome je u~estvovalo 1.000 zvanica iz cele dr`ave, koji su bili do{li kao delegati odre|eni za tu svrhu. Kraqevski par je prisustvovao ru~ku, a isto tako i ~lanovi kraqevske vlade koji su uzeli u~e{}a u sve~anosti. Svakome od prisutnih dodeqena je po jedna kutija dvorskih cigarete. Kraq je sa svakim delegatom izmewao poneku misao. On se interesovao
- 119 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

za onaj kraj iz koga je delegat izabran za ovu sve~anost. To je bilo vrlo dugo, ali izvr{eno je u miru i dostojanstvu, uz op{te manifestacije i ovacije kraqu, kraqici i Kraqevsom domu. Veseqe je trajalo ceo dan i celu no}. Bio je to veliki praznik, koji nikada Cetiwe nije do`ivelo. Ovde se odala po{ta velikom geniju, koja je napravila veliku radost kod Srba u Crnoj Gori, gde je narod zaista video i osetio dan zajedni~kog trijumfa u svemu {to sjediwuje sve Srbe, u jednoj misli i istim ose}awima, jednih prema drugima. S druge strane, odato je najve}e priznawe Crnoj Gori i wenoj ve~itoj ulozi za celo Srpstvo, kao i wenom doprinosu za otvarawe narodnog i dr`avnog jedinstva. Tako isto Srbi, Hrvati i Slovenci u zajedni~koj dr`avi izrazili su svoje mi{qewe u istoj meri prema borbi i zaslugama Crne Gore za na{e zajedni~ko bratstvo jedinstvo. Petar Petrovi} Wego{ je tvorac na{e zajedni~ke misli i propoveda~ vaskrsa i slobode na{eg naroda. Wegov grob na Lov}enu danas simboli{e borbu i doprinos za na{u zajedni~ku dr`avu u duhu ideja wegovih i misli koja je on razvijao u wegovo vreme sa Srbima i Hrvatima, radi stvarawa zajedni~ke dr`ave. Wegov grob na Lov}enu danas bdije kao re~iti ~uvar i garancija dr`avnog i narodnog jedinstva. Kraq Aleksandar naredio je da se izradi u Kragujevcu 70 revolvera u belim sedefskim koricama, za zaslu`ne stare Crnogorce, koji su se istakli svojim juna{tvom u pro{lim ratovima. Ti revolveri imali su na cevi zlatni `ig Aleksandar , sa krunom na vrhu, u specijalnoj futroli. Ovi revolveri podesni su za Crnogorce koji nose crnogorsko odelo, da ih dr`e za pojasom. Zatim je podeqeno pored mawih odlikovawa i jo{ 30 najve}ih odli~ja od kojih nekoliko Kara|or|evih zvezda, za qude koji su to zaslu`ili. Sutradn, ja sam u Mitropoliji priredio ru~ak, za 25 zvanica, za kraqa i kraqicu, patrijarha Dimitrija i prisutne episkope koji su uzeli u~e{}a na sve~anostima. Zatim za prisutne ~lanove Kraqevske vlade, velikog `upana Zetske oblasti Milovana Xakovi}a i druge ugledne li~nosti. Ja sam pozdravio kraqa i sve prisutne. Zahvalio sam se kraqu na wegovoj pa`wi i wegovoj poseti kojom je odao priznawe
- 120 -

WEGO[ I LOV]EN

Crnoj Gori svojim prisustvom sa kraqicom Marijom. Podvukao sam da }e ova kraqeva poseta ubla`iti mnoge nemile doga|aje, koji su se odigrali od 1918 godine pa do ovoga momenta. Zahvalio sam se li~no kraqu, {to je izvr{io svoju du`nost prema svome srodniku i velikom srpskom geniju Petru Petrovi}u Wego{u i omogu}io nov~ano da se sve ovo izvr{i kako je bilo potrebno, kako bi se Kapela na Lov}enu osposobila da mo`e da primi Wego{eve ostatke na ve~ni po~inak, kako je to bila wegova `eqa. Srbi Crne Gore sre}ni su {to je kraq sa ovim doprinosom poklonio svoju punu pa`wu narodu Crne Gore, koji je sve to sa zahvalno{}u primio. Kraq je bio neobi~no dirnut mojim re~ima i dobrodo{licom, koju sam podvukao u mome govoru kao mitropolit i naslednik svete stolice mojih slavnih prethodnika. Kraq je odao priznawe Crnoj Gori i Srpskoj crkvi, meni kao mitropolitu, i svima onima koji su uzeli u~e{}a da se ovo sprovede i izvr{i u potpunosti, kako je to zaslu`io Petar Petrovi} Wego{. On je naro~ito naglasio, da mu se pru`ila prilika i li~na mogu}nost da sve ovo ba{ on izvr{i prema velikom pesniku i svome krvnom srodniku. Podvukao je da je sre}an da se sve ovo sprovelo u duhu `eqa kakve su bile kod velikoga pesnika u pogledu wegovih smrtnih ostataka i ve~noga po~inka na Lov}enu. Bilo mu je `ao, {to su prilike bile nepovoqne, te se dosta ~ekalo, dok se sve ovo u potpunosti nije izvr{ilo, onako kako je to trebalo da bude. Bio je zadovoqan {to je ceo program izveden, koji najboqe odgovara zahvalnosti celoga na{ega naroda prema zaslugama i veli~ini duha Vladike Rada. Kraq smatra da je Vladika Rade to od svih nas zaslu`io, a naro~ito od praunuka Kara|or|eva, koji je sa qubavqu izvr{io svoju du`nost, u srodni~koj zahvalnosti, i priznawu Vladici Radu, ~iji nas duh danas sve ujediwuje u qubavi, patriotizmu i ose}awima za jedinstvo i veli~inu celoga na{ega naroda. Kraq misli da je ova sve~anost dr`avna i narodna sve~anost, ne samo dug i obaveza i zahvalnost celoga naroda i dr`ave, nego da je to za duh velikog pesnika najboqi dokaz i priznawe, u onome {to na{ narod najvi{e mo`e da u~ini za svoga velikana. On }e ve~ito da `ivi u svim srcima qudi, koji }e se diviti
- 121 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

wegovom duhu i wegovim pesni~kim tvorevinama, koji su produkat jednoga velikog genija, ne{to {to je najvi{e jedan um mogao da dadne od sebe. Ispratio sam kraqa i kraqicu, i wegovu svitu zajedno sa velikim `upanom i komandantom divizija na Cetiwu, do Dubrovnika. Na na{em rastanku kraq se jo{ jednom od srca zahvali i izrazi svoje veliko zadovoqstvo, {to je wegova prva poseta Crnoj Gori i wegovom rodnom mestu, bila u svemu trijumfalna. On je video da narod Crne Gore sa puno qubavi i dostojanstva i odanosti prema wemu pokazuje koliko mu na srcu le`i na{e jedinstvo i dr`avna celina Srba, Hrvata i Slovenaca. Na rastanku kraq je podvukao da je Crna Gora u svemu zaslu`ila svojom vekovnom borbom, i doprinosom za op{tu dr`avnu celinu, da se sada o woj strogo povede ra~una, i da joj se stvore boqi uslovi za budu}nost, kako bi se poboq{ao standard wenoga `ivota, koji je jo{ vrlo te`ak, zbog ekonomskih prilika i saobra}ajnih problema. Sa ovim obnavqawem Kapele, i preno{ewem Wego{evih ostataka na Lov}en, mi smo izvr{ili u potpunosti wegovu `equ, izra`enu u wegovoj posledwoj voqi, gdje je on sam izabrao svoj ve~ni boravak na vrhu Lov}ena, kao mestu koje mu je bilo najdra`e u `ivotu. Na ovaj na~in, ceo na{ narod odu`io se velikom geniju za wegov doprinos i wegovu veli~inu koja je uzdigla srpsku rasu do vrhunca. Srpska Pravoslavna crkva, tako isto odu`ila je svoj dug prema svome velikanu, na na~in kako je on to `eleo i izrazio. Mi smo obnovili Kapelu u potpunosti kako je to Wego{ bio zamislio; Srpska crkva do kraja je po{tovala wegovu posledwu voqu. Predlog kraqa Aleksandra, da se na Lov}enu postavi spomenik projektovan od Me{trovi}a, nije bio prikladan, prema mi{qewu Crkve, a pogotovo za jednoga vladiku. Mi smo to obrazlo`ili kraqu Aleksandru i on je to, bez opozicije, blagonaklono primio, kao opravdanu odluku Srpske crkve. Mi smo obnovili Kapelu blagodare}i kraqu Aleksandru i time smo najboqe odgovorili potrebama i `eqama srpskoga naroda i Crne Gore, jer narod nije `eleo da se postavqa ne{to novo {to nije u skladu sa wegovim obi~ajima i wegovim mislima
- 122 -

WEGO[ I LOV]EN

o Wego{u. Na ovaj na~in sa~uvan je u potpunosti duh zave{tawa, koji je Wego{ izrazio ba{ na dan svoje smrti. (Memoari patrijarha srpskog Gavrila, Pariz, 1974, 21-64)

- 123 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

Jelena Lazarevi} (1876-1942), kwi`evnica

Jovan Cviji}

Uro{ Predi}

Pavle Popovi}

Ivan Me{trovi}, veliki i slavni skulptor srpski, ali dok mu je to trebalo

- 124 -

WEGO[ I LOV]EN

Poziv Ministarstva vera na proslavu prenosa Wego{evih kostiju sa Cetiwa na Lov}en (Arhiv SANU, br. 14435/, 28. - Zaostav{tina Svetozara Tomi}a)

Poziv predsednika Odbora na proslavu prenosa Wego{evih kostiju sa Cetiwa na Lov}en (Arhiv SANU, br. 14435/28. - Zaostav{tina Svetozara Tomi}a)

- 125 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

Narod do~ekuje kraqa Aleksandra i kraqicu Mariju u Andrijevici 1925 g.

Kraqa Aleksandra i kraqicu Mariju do~ekuju u Andrijevici sa hlebom i soqu 1925 godine

- 126 -

WEGO[ I LOV]EN

Narod na Cetiwu ~eka dolazak kraqa Aleksandra i kraqice Marije 1925 g. (Foto: Vlad. Ben~i})

Narod na ulici ~eka prolazak kraqa Aleksandra i kraqice Marije 1925 g. (Foto: Vlad. Ben~i})

- 127 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

Mitropolitt crnogorsko-primorski dr Gavrilo Do`i} pozdravqa dolazak kraqa Aleksandra i kraqice Marije pred ulazak u Cetiwski manastir 1925 godine (Foto: Vlad. Ben~i})

Izno{ewe kov~ega sa Wego{evim kostima iz Cetiwskog manastira 21 septembra 1925 godine (Foto: Drag. Ben~i})

- 128 -

WEGO[ I LOV]EN

Preuzimawe no{ewa kov~ega sa Wego{evim kostima (Foto: Drag. Ben~i})

No{ewe kov~ega sa Wego{evim kostima do vojnog lafeta (Foto: Drag. Ben~i})

- 129 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

Pred Cetiwskim manastirom za vreme govora vladike Nikolaja Velimirovi}a (Foto: Drag. Ben~i})

Polazak sa prenosom Wego{evih kostiju (Foto: Drag. Ben~i})

- 130 -

WEGO[ I LOV]EN

Povorka iza kov~ega sa Wego{evim kostima na vojnom lafetu (Foto: Drag. Ben~i})

^elo povorke sa kov~egom Wego{evih kostiju na vojnom lafetu (Foto: Drag. Ben~i})

- 131 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

No{ewe venaca na Wego{ev grob (Foto: Drag. Ben~i})

Odno{ewe kov~ega sa Wego{evim kostima sa Ivanovih korita na Lov}en (Foto: Drag. Ben~i})

- 132 -

WEGO[ I LOV]EN

Izno{ewe kov~ega sa Wego{evim kostima na 15 metara ispred vrha Lov}ena (Foto: Drag. Ben~i})

Sve~ani govor ministra vera, Mi{e Trifunovi}a, kod Wego{eve zaadu`bine (Foto: Drag. Ben~i})

- 133 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

Narod oko Wego{eve zadu`bine za vreme polagawa kov~ega sa Wego{evim kostima u grob (Foto: Drag. Ben~i})

Venac na Wego{ev grob iznet na Lov}en (Foto: Drag. Ben~i})

- 134 -

WEGO[ I LOV]EN

Kraq Aleksandar i kraqica Marija sa ~lanovima Vlade za vreme sve~anog govora kod Wego{eve zadu`bine (Foto: Drag. Ben~i})

Posle zavr{etka sve~anosti na Lov}enu: u sredini kraq Aleksandar i kraqicaa Marija (Foto: Drag. Ben~i})

- 135 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

Povratak sa sve~anosti na Lov}enu polagawa Wego{evih kostiju u grob 1925 godine (Foto: Drag. Ben~i})

Silazak kraqa Aleksandra i kraqice Marije sa Lov}ena 1925 godine (Foto: Drag. Ben~i})

- 136 -

WEGO[ I LOV]EN

Silazak naroda i gostiju sa Lov}ena posle sve~anog polagawa Wego{evih kostiju u grob 1925 godine (Foto: Drag. Ben~i})

Narod na Ivanovim koritima za vreme sve~anosti na Lov}enu 1925 godine (Foto: Drag. Ben~i})

- 137 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

Kraq Aleksandar i kraqica Marija u Kotoru posle sve~anosti na Cetiwu i na Lov}enu (Foto: Drag. Ben~i})

Kraq Aleksandar u razgovoru s nadbiskupom u Kotoru 1925 godine (Foto: Drag. Ben~i})

- 138 -

NIKOLA KRASNOV, GRADITEQ WEGO[EVE ZADU@BINE NA LOV]ENU, OBNOVQENE 1925. GODINE

Plemenita ideja obnavqawa poru{ene svetiwe nezamisliva je bez istra`ivawa Krasnovqevog nasle|a, na sre}u sa~uvanih originalnih fotografija, crte`a i akvarela koja je arhitekta izradio tokom boravka na Lov}enu 1923 godine, i kasnije prilikom rada na projektu spomenika. Konstantin Ni}iforov ergije N. Smirnov, blizak saradnik Nikole P. Krasnova, u svojim neobjavqenim bele{kama, zapisao je da je kraq Aleksandar Kara|or|evi} bio vrlo pobo`an, pa je obnavqao i podizao crkve i mnogo zvona poklonio kako pravoslavnim tako i rimokatoli~kim crkvama. Pomogao je obnavqawu crkve u Nik{i}u, Kara|or|eve crkve u Topoli, hrama Slave na vojni~kom grobqu u Skadru, spomen Crkve u Radovewu, crkve u Psa~i1 i Wego{eve zadu`bine na Lov}enu,2 o kojoj donosi uglavnom poznate podatke: da je deo wenog zida provaqen austrijskom topovskom granatom 1915, da je mitropolit Gavrilo, po oslobo|ewu, pokrenuo akciju wenog obnavqawa, da je ura|eno nekoliko projekata, da je kraq Aleksandar, saznav{i za to, odlu~io da se ona obnovi u prvobitnom stawu, ni{ta ne mewaju}i, ve} je samo ukrasiv{i
- 139 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

lepom mermernom grobnicom, bronzanim vratima, polijelejom, slikom vladike Rada u mozaiku, kao i likovima u oltaru ~etiri svetiteqa crnogorskog podnebqa: Sv. Petra Cetiwskog, Sv. Jovana Vladimira, Sv. Vasilija Ostro{kog i Sv. Stefana Piperskog, kao i da je uspostavqen gromobran koji je okupator bio i{~upao. Kada je 1925 godine, Kapela bila potpuno gotova, w. v. kraq je li~no sa w. v. kraqicom oti{ao na Cetiwe i prisustvovao ponovnom prenosu kostiju Vladike na Lov}en iz Cetiwskog manastira, gde su ih sklonili Crnogorci posle besmislenog napada austrijske ariqerije. Akademik Nikola P. Krasnov, arhitekta, koji je izradio plan za obnovu Wego{eve zadu`bine i izvodio radove na tome poslu, rodio se 23 novembra 1864 u seqa~koj porodici u selu Kowatino, Kolomenskog sreza Moskovske gubernije. [kolovawe zapo~eo je u crkveno-parohijskoj {koli, a zatim je, kao sposoban, pozvan u Moskovsku {kolu za slikarstvo, vajarstvo i arhitekturu, na kojoj za svoje radove vi{e puta je nagra|ivan medaqama, a ve} 1887 bio je proizveden u zvawe profesionalnog umetnika tre}eg stepena, posle ~ega je oti{ao na Jaltu. Tu se u lokalnoj skup{tini zaposlio kao gradski arhitekt, a posle je radio kao samostalni privatni arhitekt, projektuju}i ve}i broj vila i dvoraca u tome kraju, ~ak 1910-1911 i dvor za letwu rezidenciju cara Nikole . Nakon toga je postao dvorski arhitekta i izabran za ~lana Petrogradske akademije umetnosti te postavqen za dvorskog savetnika, a u Moskovskoj {koli za slikarstvo, vajarstvo i arhitekturu, bila je ustanovqena stipendija pod wegovim imenom. I sam je bio nagra|ivan brojnim odlikovawima, izme|u ostalog gr~kim i crnogorskim. Zbog gra|anskog rata u Rusiji i boq{evi~kog terora, Krasnov je 1919 bio prinu|en da izbegne u na{u zemqu gde je uskoro sa drugim izbeglim ruskim arhitektima osnovao Udru`ewe ruskih arhitekata u Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca, koje je imalo ~etrdeset ~lanova, ~ija su dela podignuta, ponajvi{e u Srbiji, me|u kojim V. Lukomskog zgrada Patrijar{ije. Treba naglasiti da su, me|u wima, najzna~ajnija dela Krasnova, koji je stalno `iveo i radio u Beogra- 140 -

WEGO[ I LOV]EN

du gde se posle tridestogodi{weg iskusnog rada bio zaposlio u Arhitektonskom odeqewu Ministarstva gra|evina u kome je tako|e radilo vi{e wegovih zemqaka, sa na~elnikom arhitektom Petrom J. Popovi}em. On je tu rukovodio projektanskom grupom za monumentalne gra|evine, ponajvi{e u Beogradu, izme|u ostalih za kraqevske dvorove i crkve na Dediwu i crkve na Oplencu. Me|u najzna~ajnijim Krasnovqevim radovima, koje je projektovao i uradio, bilo je obnavqawe Wego{eve zadu`bine na Lov}enu. 1920 godine je bilo pokrenuto pitawe prou~avawa srpskih spomenika u Pomorskim zemqama sredwovekovne srpske dr`ave, jer se te godine do{lo do dokumenta iz vatikanske tajne arhive, o crkvama Sv. Sr|a i Vlakha na levoj obali Bojane blizu Skadra.3 Zato su 1923, Krasnov i Smirnov bili zadu`eni, pre utvr|ivawa stawa i obnavqawa Wego{eve zadu`bine na Lov}enu, da izvidi stawe vi{e spomenika u Cetiwskoj mitropoliji i okolini Skadra na levoj obali Bojane, {to su oni i u~inili.4 Posle obavqenog toga zadu`ewa, u septembru iste godine, Krasnov bio je na Lov}enu, gde je na licu mesta upoznao stawe ru{evina Wego{eve zadu`bine, koji je fotografisao, a zatim uradio akvarele, crte`e i planove za wenu obnovu,5 po ugledu na tradicionalnu arhitekturu primorskih kru`nih crkvica, ~ija je osnova raznih pre~nika, koji prodiru jedan u drugi,6 kakve je na{ao Kanic u starim gra|evinama kod Brzog Broda u Ni{kom srezu.7 Krasnov je izradio projekat za obnovu Wego{eve zadu`bine u razmeri 1:50, i to tako da ne bi bilo odstupawa od `eqe samog Wego{a. On je projekt uradio znala~ki i u skladnim proporcijama, i to posle odbijawa projekta Ivana Me{trovi}a kao i drugih arhitekata iz Beograda, koji nisu primqeni zbog veli~ine i {to nisu odgovarali duhu Wego{eve zadu`bine.8

- 141 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

Napomene: 1) Narodna biblioteka. - Odeqewe posebnih fondova. zaostav{tina Sergija Nikolajevi~a Smirnova, P. 699, sveska Bele{ke o delatnosti w. v. kraqa Aleksandra na arh. tehn. i umet. poqu (grafitnom olovkom), str. 25-30. 2) Isto, str. 26-27. 3) Arhiv SANU, br. 7231. 4) S. N. Smirnov, Monastir Svv. Sergi i Vlahka na rec Bon, bliz goroda Skadra, v Albanii, Sbornik Russkogo obestva v Kralevstv S. H. S., Blgrad, 1, 1927, 119-1147. Posle toga, te crkve je prou~avao i Deroko (Aleksandar Deroko, O Bodinovoj prestonici, Starinar, Beograd 1930, 128-151). 5) Arhiv Srbije. - PS - 40, 111-1. 6) @eqko [kalamera, Arhitekta Nikola Krasnov, Sveske Dru{tva istori~ara umetnosti Srbije, 14, 1983, 109-125; Miodrag Jovanovi}, Krasnov i Smirnov, graditeqi predratnog Beograda. Svet, Beograd, 26.H 1990; Konstantin Nikiforov. Ruski arhitekta N. P. Krasnov - graditeq Wego{eve Kapele na Lov}enu, Istorijski zapisi, Titograd, 1-2, 1991, 137-143. 7) Arhiv SANU, br. 7901-Kanic, kutija , br. 167a i 167b. 8) U prvoj mojoj kwizi Wego{ i Lov}en iz 1971, ja sam objavio sve one radove za projekat koji su se tada nalazili u Arhivu Jugoslavije - Ministarstvo gra|evina. A nedavno sam otkrio u Arhivu Srbije ~etiri originala za projekat koji su pripadali Arhivu Dvora (Arhiv Srbije, - PS-40-41), ali nisam mogao ustanoviti kako su tamo dospeli, i pet koji su pripadali Ministarstvu gra|evina (Arhiv Jugoslavije. Dvor. 74-f.492-70), pa se sada objavquju kao dela akademika Krasnova, s ciqem da poslu`e pri ponovnom obnavqawu Wego{eve zadu`bine na Lov}enu.

- 142 -

WEGO[ I LOV]EN

Akademik Nikola Kraasnov (Sveske Dru{tva istori~ara umetnosti Srbije, 14, Beograd, 1983, 111)

Osnova starih gra|evina kod Brzog Broda, srez ni{ki (Arhiv SANU, br. 7901. - Kanic kutija , f. 187a i 187b)

- 143 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

Wego{eva zadu`bina na Lov}enu - Crkva Svetog Petra Cetiwskog (Snimio: Petar Kara|or|evi}, 25 H. 1888)

- 144 -

WEGO[ I LOV]EN

^asovna nad mogilo Petra na vr{ine Lov~ena (Z. S. Vulfson, ^ernogori i ^ernogorc, Moskva 1909, 29)

Poru{ena 1916 Wego{eva zadu`bina na Lov}enu - Crkva Svetog Petra Cetiwskog (Foto: arh. N. Krasnikov, 24 H. 1923)

- 145 -

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

Ru{evine Wego{eve zadu`bine. Na snimku: s leva na desno: vodi~, seqak iz Wegu{a, arhitekti: Qubomir Staki}, Svetislav Prica, Branislav Koji}, akademik SANU, i Dimitrije Savi}, akademik SANU, izletnici posle odslu`enog vojnog roka u Mornarici. (Foto: Lazar Jovanovi} iz Beograda, avgusta 1924: - Arhiv SANU, br. 1443/1))

Wego{eva zadu`bina obnovqena 1925 godine prema projektu Nikole Krasnova

- 146 -

WEGO[ I LOV]EN

Wego{eva zadu`bina obnovqena 1925 godine prema projektu Nikole Krasnova

- 147 -

WEGO[ I LOV]EN

SADR@AJ

Predgovor..........................................................................................7 Wego{ i Lov}en prvog svetskog rata........................................15 1. Ispuwewe Wego{eve voqe.....................................................16 2. Potra`ivawa Austro-Ugarske da joj se ustupi Lov}en...19 3. Pad Lov}ena...............................................................................24 4. General Sarkoti}, osvojiteq Lov}ena...........................31 5. Nasilno preno{ewe 1916. Wego{evih kostiju sa Lov}ena na Cetiwe..................................................................37 6. Model iz 1916. za spomenik na Lov}enu u slavu zauze}a ovog jadranskog Gibraltara, a potomcima na izgled......39 7. Austrougarski plan o aneksiji Lov}ena i drugih oblasti du` granice sa Crnom Gorom.................................40 8. Pisawe nekih listova na hrvatsko-srpskom jeziku o Lov}enu, Wego{u i protiv Srba..........................................42 [tampa o padu Lov}ena - `alost Srba nad sru{enom lov}enskom kapelom i vera u wenu obnovu...............................69 Uloga Svetozara Tomi}a, velikog poslanika na ujediwewu Srbije i Crne Gore, u obnovi Wego{eve zadu`bine na Lov}enu ............................................................................................77 Mitropolit odnosno patrijarh Gavrilo o gra|ewu, ru{ewu i obnavqawu Wego{eve zadu`bine na Lov}enu.....................81 Nikola Krasnov, graditeq Wego{eve zadu`bine na Lov}enu, obnovqene 1925 godine..............................................139

- 149 -