Stribor Markovi}

FITOAROMATERAPIJA

Dr. sc. Stribor Markovi} FITOAROMATERAPIJA monografije esencijalnih ulja i ljekovitih biljaka temelji fitoaromaterapije Nakladnik: CENTAR CEDRUS Josipa Lon~ara 1, Zagreb www.centarcedrus.hr infocentarcedrus.hr tel. 091 / 52 42 679; faks: 01 / 346 02 03 Za nakladnika: Boris Pecigo{ Recenzenti: Doc. dr. Sanda Vladimir-Kne`evi} Mr. sc. Antun Alegro Lektura i redaktura: Centar Cedrus Grafi~ko oblikovanje i priprema: Studio DiM d.o.o., Zagreb Tisak: Denona d.o.o., Zagreb Naklada: 1000 primjeraka

CIP - Katalogizacija u publikaciji Nacionalna i sveu~ili{na knji`nica - Zagreb UDK 615.322(035) 633.88(035) 615.89(035) MARKOVI], Stribor Fitoaromaterapija : monografije esencijalnih ulja i ljekovitih biljaka : temelji fotoaromaterapije / Stribor Markovi}. - Zagreb : Centar Cedrus, 2005. Kazalo. ISBN 953-95062-0-4 I. Fitoterapija -- Priru~nik II. Aromaterapija -- Priru~nik 450930084

Stribor Markovi}

FITOAROMATERAPIJA
monografije esencijalnih ulja i ljekovitih biljaka temelji fitoaromaterapije

Zagreb, 2005.

 Centar Cedrus, Zagreb, 2005.

Sva prava pridr`ana. Nijedan dio ove knjige ne smije se reproducirati niti prenositi ni u kojem obliku: elektroni~ki, mehani~ki, fotografski ili na drugi na~in bez prethodne suglasnosti izdava~a.

SADR@AJ
Rije~ autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . [to su aromaterapija i fitoterapija? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zablude u aromaterapiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Povijest aromaterapije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Koja esencijalna ulja su aromaterapijske kvalitete? . . . . . . . . . . . . . Esencijalna ulja i energetski rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . OSNOVE KEMIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kemija kao znanost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kemijske veze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glavni tipovi jednostavnih organskih molekula i funkcionalne skupine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Elektronegativnost atoma i parcijalni naboji . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kiselost i bazi~nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dijagrami u aromaterapiji. Zna~enje negativiziraju}eg i pozitiviziraju}eg u istra`ivanju esencijalnih ulja . . . . . . . . . . . . . . . Izomeri i njihova va`nost u prirodnim spojevima . . . . . . . . . . . . . . OSNOVE BOTANIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Taksonomija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Morfologija biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Histologija biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fotosinteza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Najva`nije aromati~e biljne porodice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Metode uzgoja ljekovitog bilja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . FARMAKOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Farmakokinetika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Apsorpcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Apsorpcija kroz ko`u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Apsorpcija u probavnom traktu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vaginalna apsorpcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Apsorpcija kroz sluznicu di{nog trakta . . . . . . . . . . . . . . . . . Distribucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Metabolizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Eliminacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Liberacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dermalni pripravci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Oralni pripravci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rektalna i vaginalna aplikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Farmakodinamika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 16 20 22 27 28 30 32 33 34 38 42 52 56 60 66 67 68 70 73 77 80 82 85 85 87 89 92 92 94 95 99 101 101 103 104 105

MIKROBIOLOGIJA I IMUNOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 [to su bakterije? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 Klasifikacija bakterija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

FITOAROMATERAPIJA

Esencijalna ulja i njihovo djelovanje na bakterije, gljivice i viruse . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Naj~e{}e patogene bakterije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Virusi ............................................... Klasifikacija virusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Djelovanje esencijalnih ulja na viruse . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Osnove medicinske mikologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Povr{inske mikoze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kutane mikoze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Subkutane mikoze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dubinske (sistemske) mikoze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Imunologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prepoznavanje svojeg od tu|eg . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prepoznavanje infektivnog od neinfektivnog . . . . . . . . . . . . . . . Prepoznavanje opasnog od neopasnog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zablude o imunostimulansima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . U~esnici imunolo{kog odgovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Upotreba fitoaromaterapije u kontroli imunolo{kog odgovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . SIGURNOST ESENCIJALNIH ULJA I BILJNIH PRIPRAVAKA (TOKSIKOLOGIJA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Osnove toksikologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Toksikologija esencijalnih ulja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sistemska akutna toksi~nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Toksi~na djelovanja na organske sustave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Hepatotoksi~nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nefrotoksi~nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kardiotoksi~nost, utjecaj na krvni tlak i koagulaciju . . . . . . . Pulmonarna toksi~nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sredi{nji `iv~ani sustav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dermotoksi~nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kancerogenost esencijalnih ulja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . METODE EKSTRAKCIJE I IZOLACIJE PRIRODNIH MATERIJALA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dobivanje esencijalnih ulja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kontrola kvalitete esencijalnih ulja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tankoslojna kromatografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Plinska kromatografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nuklearno magnetska rezonancija (NMR) . . . . . . . . . . . . . . . . . Refrakcija i polarizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ekstrakti u fitoterapiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pripravci od cijelih biljaka i njenih dijelova . . . . . . . . . . . . . . . . . Teku}i ekstrakti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Suhi ekstrakti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

115 122 132 132 134 135 135 136 138 138 139 139 140 140 141 141 144 146 147 150 150 152 152 153 153 153 153 154 157 160 161 165 167 167 172 174 175 175 175 177

KEMIJA I FARMAKOLOGIJA ESENCIJALNIH ULJA . . . . . . . . . . . . . . . . 178 Alkoholi i fenoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179

SADR@AJ

Farmakolo{ko djelovanje alkohola i fenola . . . . . . . . . . . . . . . . . ^ajevac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Palmarosa i \umbir-trava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pa~uli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ru`ino drvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Geraniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Marokanska kamilica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Klin~i}evac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sjeme mrkve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Cedrovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mu{katna kadulja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rod Thymus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Thymus vulgaris . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Thymus satureioides . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostale vrste roda Thymus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rod Origanum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Origanum compactum i Origanum heracleoticum . . . . . . . . . . Ma`uran . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Primorski vrisak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Korijandar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Elemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sandal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostala ulja s alkoholima i fenolima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Monoterpeni i seskviterpeni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Farmakolo{ko djelovanje monoterpena i seskviterpena . . . . . . . Toksi~nost terpena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Limun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mandarina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gorka naran~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostale vrste roda Citrus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ledum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tamjanovci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Galbanum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bu{in . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ^empres . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . \umbir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tr{lja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bor, bijeli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Smreka, crna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Druge vrste porodice Pinaceae . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Borovica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mu{katni orah . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Njema~ka kamilica i druga ulja s azulenima . . . . . . . . . . . . . . . . . Stolisnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tanacetum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Plavi ~empres . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gurjum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

181 183 184 185 186 186 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 197 198 199 200 201 202 202 204 205 206 206 207 208 211 212 213 214 215 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 224 225 225 225

FITOAROMATERAPIJA

Paprovac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Aldehidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Farmakolo{ko djelovanje aldehida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Toksi~nost aldehida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mati~njak (melisa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Citronele i Limunske trave (lemongrasi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Cimetovac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Limunovac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kumin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Druga ulja s aldehidima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ketoni ............................................... Farmakolo{ko djelovanje ketona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Toksi~nost ketona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Paprena metvica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Druge vrste roda Mentha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ru`marin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kadulja, ljekovita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Druge vrste kadulja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Smilje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostale vrste roda Helichrysum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Miloduh (izop) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Manuka i Kanuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kurkuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vetiver . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vrste odoljena (valerijane) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nard . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kopar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Druga ulja s ketonima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Esteri i kiseline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Farmakolo{ko djelovanje estera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Lavanda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Lavanda, {irokolisna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Druge vrste roda Lavandula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zimzeleni i Breze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ylang-ylang . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rimska kamilica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Limunska metvica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kardamom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ulja s esterima cimetne kiseline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kumarini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Farmakolo{ko djelovanje kumarina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Toksi~nost kumarina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Angelika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Laktoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Farmakolo{ko djelovanje laktona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Inula (smrdljivi oman) i Oman. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

226 227 227 229 229 230 232 234 236 236 237 238 239 240 241 242 244 245 245 247 247 249 250 252 252 253 254 255 255 257 258 258 260 261 261 262 264 265 266 266 267 267 268 269 270 271 271 272

SADR@AJ

Masoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Druga ulja s laktonima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Oksidi ............................................... Farmakolo{ko djelovanje oksida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Niauli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kajeput . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Druge vrste roda Melaleuca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ravensara/Kamforovac/Anisna ravensara . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rod Eucalyptus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Limunski eukaliptus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Eukaliptus globulus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Eukaliptus radiata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Eukaliptus dives . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Eukaliptus polibraktea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mirta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Lovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ulja s askaridolom i apiolom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Metoksifenoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Farmakolo{ko djelovanje metoksifenola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Toksi~nost metoksifenola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rod Ocimum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bosiljak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Druge vrste roda Ocimum. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Anis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Komora~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Estragon. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostala ulja s metoksifenolima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ftalidi ............................................... Farmakolo{ko djelovanje ftalida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ljup~ac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Celer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostala ulja s ftalidima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostali spojevi: du{ikovi i sumporni spojevi, aterpenski ugljikovodici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Du{ikovi spojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Jasmin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sumporni spojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Neterpenski ugljikovodici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ru`a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . FITOKEMIJA I FARMAKOLOGIJA LJEKOVITOG BILJA . . . . . . . . . . . . . Jednostavni {e}eri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . [ipak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Oligosaharidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Polisaharidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fukus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Piskavica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buha~ica (psilium) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

273 273 274 274 275 277 277 278 280 282 282 284 284 284 285 286 287 288 288 289 289 289 292 292 293 294 295 296 296 297 298 298 299 299 299 300 300 300 302 303 303 305 305 306 308 309

FITOAROMATERAPIJA

Masla~ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Crni sljez . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bijeli sljez . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Divizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Lipa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Lipidi i bazna ulja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Masne kiseline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dobivanje masnih (baznih) ulja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Stabilnost baznih ulja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Makadamija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kalofil (tamanu) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Jojoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Slatki badem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Avokado . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bora`ina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . No}urak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Shea maslac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Divlja ru`a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Lijeska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Argania . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . P{eni~ne klice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Suncokret . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Marelica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kokos . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sezam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Poliini ............................................... Veliki ~i~ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ehinaceja (rudbekija, slamnjak) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Cijanogeni heterozidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Glukozinolati (sumporni glikozidi) i spojevi sumpora. . . . . . . . . . . Rusoma~a (pastirska torbica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Crna rotkva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Lektini i proteini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Imela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . [ikimati, fenoli, fenolski heterozidi i fenolske kiseline. . . . . . . . . . . \umbir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Medvjetka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Arti~oka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ru`marin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mo~varna kon~ara (suru~ica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vrba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kumarini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . @uti kokotac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ljekovita angelika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Lignani, flavonoidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podofil . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sikavica (osljebod) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ginko . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

310 311 312 313 313 315 315 317 318 318 319 319 320 320 321 322 323 323 324 325 325 326 328 328 329 330 330 332 335 337 337 338 339 339 341 341 342 344 345 345 346 348 348 349 351 352 352 354

10

SADR@AJ

Timijan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rimska kamilica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Stolisnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Poljska preslica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pasiflora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Breza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Antocijani i antocijanozidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Borovnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Crni ribiz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vinova loza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Crna bazga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tanini ............................................... Hamamelis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bijeli i crveni glog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ^empres . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kinoni ............................................... Orah . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Krkavina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Aloja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gospina trava (kantarion) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Noni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Droge s esencijalnim uljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Anis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Komora~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kadulja ljekovita (`alfija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mati~njak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Metvica, paprena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Oleorezine i sli~ni produkti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Borovica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Peru balzam i tolu balzam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Benzoin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kalofil (tamanu) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Iridoidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Valerijana (macina trava, odoljen). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Harpagofit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sr~anik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Maslina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uskolisni trputac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Piretrini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Seskviterpenski laktoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Arnika (br|anka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Oman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Diterpeni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Triterpeni, steroidi, saponini i saponozidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Divlji kesten . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sladi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Br{ljan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

355 356 357 359 361 362 364 364 366 367 368 370 371 372 373 375 376 377 379 379 381 383 385 385 386 386 388 388 390 390 391 392 393 394 394 395 396 397 398 399 400 400 401 403 404 405 407 408

11

FITOAROMATERAPIJA

Jaglac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Neven . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ginseng . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Eleuterokok, sibirski ginseng . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Konopljika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Cimicifuga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kopriva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zlatnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kardiotoni~ni glikozidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Karotenoidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Alkaloidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gavez . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dimnja~a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sr~enica (srda~ica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rosopas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . STRATEGIJE FITOAROMATERAPIJSKOG TRETMANA . . . . . . . . . . . . Simptomatska fitoaromaterapija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Drena`na fitoaromaterapija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Jetra i `u~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bubrezi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Debelo crijevo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Plu}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ko`a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fitoaromaterapija terena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Autonomni `iv~ani sustav. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Endokrini sustav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Krvo`ilni sustav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

410 410 411 413 414 415 416 417 418 419 420 423 424 424 427 428 430 431 431 433 434 436 437 438 438 441 449

PRAKTI^NI SAVJETI ZA FITOAROMATERAPEUTE . . . . . . . . . . . . . . . 456 RJE^NIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 466 KAZALO POJMOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 474 Za kraj... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 485 O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 487

12

UVOD

UVOD

Ova knjiga je koncipirana kao priru~nik ili ud`benik s potrebnim znanjima koje bi trebao znati jedan aromaterapeut i fitoterapeut. Na pisanje ove knjige potaknuo me potpuni nedostatak kvalitetne literature iz aromaterapije na hrvatskom jeziku: ono {to je do sada objavljeno i prevedeno manjkavo je u preciznosti opisa esencijalnih ulja, njihovih kemijskih i botani~kih karakteristika i preciznosti opisa djelovanja. Proporcionalno je manji broj kvalitetnih knjiga iz aromaterapije objavljen na engleskom jeziku, ve}ina kvalitetnije literature napisana je na francuskom jeziku, ali na `alost izdava~i i prevoditelji do sada nisu objavili takvu literaturu. Fitoterapijska literatura je relativno kvalitetnije zastupljena na hrvatskom jeziku, ali se previ{e daje naglasak na monografijsko opisivanje biljaka i nesavjesnog povezivanja tegoba i biljaka, uz potpuno odsustvo opisa interakcija s konvencionalnim lijekovima (ili kada se neki lijekovi mogu kombinirati s fitoaromaterapijskim pripravcima, a kada ne). Fitoterapija je terapijski pristup, a ne nabrajanje svojstava biljaka (u ~emu tako|er vlada puno nepreciznosti) niti kemija ljekovitog bilja. Po prvi puta na hrvatskom jeziku `elim sa`eti aromaterapiju i fitoterapiju u integralnu cjelinu i objasniti {to zna~i fitoaromaterapijski pristup. Ovu knjigu treba shvatiti kao prvu u seriji, naglasak ove knjige je na obja{njenju temelja fitoaromaterapije, jasno}e i preciznosti. Zbog toga je ova knjiga uglavnom li{ena olako davanih receptura, pa }e biti veliko razo~aranje onima koji `ele na}i katalogizirane tegobe i bolesti po abecedi i neke ekspresne recepte za njihovo jo{ br`e rje{avanje. Ovo nije knjiga s receptima protiv celulita, {to je izgleda najbolji na~in za prostituciju aromaterapije kod nas. Ni fitoterapija niti aromaterapija se ne bore protiv ne~eg, ve} za zdravlje. Me|utim, oni koji shva}aju da efikasnost terapije ovisi o dobrim temeljima, ne}e ostati razo~arani informacijama u njoj. Knjiga se sastoji od vi{e tematskih cjelina: 1. KEMIJA. U toj cjelini obja{njene su osnove kemije, kemijske veze, va`nije grupe kemijskih spojeva, svojstva kao {to su polarnost i nepolarnost, elektronegativnost i kemijski dijagrami. Cilj ovog poglavlja je dati minimum informacija koje treba znati jedan savjestan fitoaromaterapeut ili aromaterapeut i pojasniti glavne kemijske pojmove koji se pojavljuju u aromaterapeutskoj i fitoterapeutskoj literaturi. 2. BOTANIKA. Ovo je relativno kratko poglavlje gdje je dan uvod u klasifikaciju biljaka, histologija, fiziolo{ki procesi u biljkama i biosinteze i va`nije obitelji biljaka. Naglasak je na biokemijskim procesima koji biljci omogu}avaju sintezu tako velikog broja aktivnih tvari. 3. FARMAKOLOGIJA. Iz opse`nog podru~ja farmakologije esencijalnih ulja i ljekovitog bilja dao sam naglasak na osnovama farmak-

17

FITOAROMATERAPIJA

ologije i njena dva velika podru~ja, farmakodinamike (kako neki lijek djeluje) i farmakokinetike (koja je sudbina lijeka u organizmu). U ovoj cjelini, pod naslovom liberacija, opisani su po prvi puta neki galenski (farmaceutski) oblici u fitoaromaterapiji poput supozitorija, vagitorija i kapsula. 4. MIKROBIOLOGIJA I IMUNOLOGIJA. Ovo poglavlje daje informacije o tome {to su bakterije i virusi i njihovu klasifikaciju, a opisuje glavne grupe patogenih mikroorganizama, bolesti koje uzrokuju te kako fitoaromaterapija mo`e pripomo}i u lije~enju tih bolesti. Po prvi put opisani su aromatogrami i njihovo zna~enje, kako aromatogrami u plo~ama tako i u teku}em mediju, te djelovanje esencijalnih ulja na patogene mikroorganizme. Osim toga, u ovom poglavlju su dani temelji imunologije, principi djelovanja imunolo{kog sustava, stanice u imunolo{kom sustavu i upalni medijatori i kako biljke i esencijalna ulja djeluju na imunolo{ki sustav. 5. SIGURNOST ESENCIJALNIH ULJA I BILJNIH PRIPRAVAKA (TOKSIKOLOGIJA). To je iznimno bitno podru~je jer se kod nas koriste ulja bez kontrole. U njemu su opisane metode toksikolo{kih ispitivanja, toksi~na djelovanja esencijalnih ulja na cijeli organizam i organske sustave: dermotoksi~nost i fototoksi~nost, hepatotoksi~nost, neurotoksi~nost, nefrotoksi~nost, kancerogeno djelovanje. Ovo je posve zapostavljeno podru~je aromaterapije, ulja se koriste bez ikakvih upozorenja i osobno znam mnoge primjere lo{eg kori{tenja esencijalnih ulja koji su rezultirali nuspojavama i toksi~nim efektima. Ovo je poglavlje koje se ne smije presko~iti. 6. METODE EKSTRAKCIJE I IZOLACIJE BILJNIH MATERIJALA. U ovoj cjelini opisan je na~in dobivanja esencijalnih ulja i drugih tipova ekstrakata iz biljaka. Opisuje se i obja{njava {to je do destilacija vodenom parom, maceracija, digestija, perkolacija te kako se pripremaju infuzi i dekokti. Predstavljeni su i noviji tipovi pripravaka poput SIPF-a. Poseban dio je posve}en kontroli kvalitete esencijalnih ulja. 7. KEMIJA I FARMAKOLOGIJA ESENCIJALNIH ULJA gdje su opisana farmakolo{ka djelovanja pojedinih grupa spojeva u esencijalnim uljima, te monografije (opisi) pojedinih esencijalnih ulja. Bez jasnog shva}anja kemijskog sastava nema dobrog shva}anja djelovanja esencijalnih ulja, a bez shva}anja djelovanja esencijalnih ulja nema dobre aromaterapije. Monografije esencijalnih ulja sastoje se od opisa na~ina dobivanja i kemijskog sastava, farmakolo{kog djelovanja, s jasno nazna~enim na~inima primjene u kojima se posti`e terapeutski efekt. Na kraju su navedene i kontraindikacije, rizici i interakcije s lijekovima kori{tenja esencijalnog ulja. OVDJE ODMAH NAGLA[AVAM DA NE

18

UVOD

SUGERIRAM ORALNU UPOTREBU ESENCIJALNIH ULJA OSIM KAO SREDSTVO AROMATIZACIJE (ISPOD 1%) KOJA JE ZAKONSKI DOZVOLJENA. Ovim ujedno otvaram vru}e poglavlje oko kori{tenja esencijalnih ulja u galenskim proizvodima, {to je u Francuskoj uobi~ajena pojava. Kod nas se esencijalna ulja shva}aju u kontekstu aroma i dodataka prehrani i njihovo kori{tenje diktiraju ljudi koji nisu dovoljno obrazovani u farmakologiji esencijalnih ulja. Ovo je poziv da se esencijalna ulja i aromaterapija kona~no vrate okrilju farmacije gdje prirodno i pripadaju. 8. KEMIJA I FARMAKOLOGIJA LJEKOVITOG BILJA. Analogno esencijalnim uljima, ovdje su opisane grupe kemijskih spojeva u ljekovitom bilju i njihova zajedni~ka svojstva, dane su monografije terapijski zna~ajnijih biljaka koje se koriste u fitoterapiji te njihove kontraindikacije, toksi~nost te s kojim se lijekovima odre|ena biljka ili biljni ekstrakt ne smije uzimati. Svaka monografija sadr`ava i recepture za pripravu (dekokti, macerati, infuzi). Tako|er sam posebnu pa`nju obratio na definiranje po`eljne doze, jer VE]INA DOZA KOJE NALAZITE NAPISANE NA VRE]ICAMA ^AJEVA ODVE] SU MALE DOZE. U Francuskoj se pripravci takvih doza svrstavaju u osvje`avaju}e napitke! Treba odmah znati da je navedena doza ZA ODRASLE LJUDE. Za djecu treba koristiti do te doze. 9. STRATEGIJE FITOAROMATERAPIJSKOG TRETMANA. Opisuju se fitoaromaterapijski pristupi tretmanu i lije~enju ljudi: simptomatski, djelovanjem na drena`ni sustav i djelovanje na teren te je obja{njen osnovni koncept terena. Ovaj kratki pregled vrlo je bitan dio knjige koji predstavlja uvod u sljede}u knjigu, gdje }e se daleko ve}i naglasak dati na terapeutske pristupe. Na `alost, kod nas je masovno zastupljena samo simptomatska fitoaromaterapijska tehnika koja na kratke staze donosi uspjeh, ali cilj nije ~ovjeka samo lije~iti nego i promijeniti patolo{ki uzrok koji omogu}ava vra}anje bolesti. U Francuskoj simptomatska fitoaromaterapija ~ini tek MANJI dio terapije, a daleko vi{e pa`nje se posve}uje drena`i i terenu. 10. PRAKTI^NI SAVJETI ZA FITOAROMATERAPEUTE. Kratak sa`etak i savjeti u obliku pitanja i odgovora 11. RJE^NIK naj~e{}ih stru~nih izraza koji se pojavljuju u literaturi. S obzirom da je ova knjiga plod prou~avanja i iskustva jednog autora, pojedine cjeline obra|ene su detaljnije, a pojedine s manje detalja poput poglavlja botanike. Osobno sam naglasak stavio na stvarna farmakolo{ka djelovanja i interakciju biljnih pripravaka s organizmom jer vjerujem da upravo u tom polju aromaterapeut i fitoterapeut mora znati najvi{e pojmova i podataka. Termin eteri~no ulje koji dolazi iz njema~kog i latinskog jezika (njema~ki: terische

19

METODE EKSTRAKCIJE I IZOLACIJE PRIRODNIH MATERIJALA

Ekstrakti u fitoterapiji
Dobivanje esencijalnih ulja mo`emo shvatiti kao vrstu izolacije to~no odre|enih spojeva iz biljke metodama tije{tenja i destilacije vodenom parom. U fitoterapiji mo`emo koristiti pripravke od cijele biljke ili njenih dijelova i njene ekstrakte.

Pripravci od cijelih biljaka i njenih dijelova

Biljke se terapijski vrlo rijetko mogu koristiti cijele, a konzumiraju se poput povr}a. No, umjesto takvog na~ina terapijski aktivne biljke naj~e{}e se su{e, a zatim melju i od njih dobiva pra{ak (pulvis) koji se daje u odre|enim dozama. Primjeri su pra{ak poljske preslice (Equisetum arvense) i harpagofita (Harpagophyton procumbens). Ovdje moram objasniti termin DROGA koji se koristi u farmaciji. Droga, nasuprot kolokvijalnom nazivu, nije opojno sredstvo. Droga je dio biljke (npr. su{ena i mljevena) koji se koristi u fitoterapiji.

Teku}i ekstrakti
Teku}i ekstrakti pripremaju se potapanjem biljaka u neko otapalo (naj~e{}e voda, te alkoholi glicerol i etanol, te smjese etanola, vode i/ili glicerola) kako bi se iz biljke iscrpli aktivni sastojci, a uklonili nepotrebne tvari kao {to je celuloza. 1. Infuzi Naj~e{}i uobi~ajeni naziv infuza u hrvatskom jeziku je ~aj. Aktivne tvari se ekstrahiraju djelovanjem vru}e vode kojom se biljka prelije. Biljke se prije toga naj~e{}e su{e kako bi se ljekovite tvari koncentrirale. Infuzi se rade tako da se voda zagrije do vrenja, a zatim se u nju stavi biljna droga i ostavi stajati pokrivena izme|u 5 i 15 minuta. Biljna droga se zatim odvoji od teku}ine. Infuzi se naj~e{}e rade od mek{ih biljnih dijelova kao {to je list, cvijet, ili pak od cijelog nadzemnog dijela zeljaste biljke. 2. Dekokti Dekokt je tako|er ekstrakt biljke dobiven u vru}oj vodi, ali se biljka kuha u klju~aloj vodi od 10 do 20 minuta kako bi se pobolj{ala ekstrakcija. Dekokti su prikladni za tvrde biljne dijelove kao {to su podanak, korijen i kora gdje je du`e vrijeme potrebno da vru}a voda prodre u unutra{njost biljnih dijelova i ekstrahira ljekovite tvari. Primjeri su kora krkavine (Frangula alnus) i podanak i|irota (Acorus calamus).

175

FITOAROMATERAPIJA

Meki biljni dijelovi nisu prikladni za pravljenje dekokta, pogotovo ako sadr`e esencijalna ulja jer se ona kuhanjem gube zbog isparavanja. Infuzi i dekokti dominantno ekstrahiraju polarnije tvari iz biljke. 3. Macerati Macerati se op}enito rade ostavljanjem biljne droge kroz odre|eno vrijeme u nekom polarnom ili nepolarnom otapalu bez zagrijavanja. Vrijeme maceracije i vrsta otapala ovisi o biljnoj drogi. Korijen sljeza (Althea officinalis) macerira se u mlakoj vodi na sobnoj temperaturi dva do tri sata, dok se gospina trava (Hypericum perforatum) macerira vi{e tjedana u masnim uljima kao {to je maslinovo ili makadamijino ulje. U slu~aju sljeza, aktivni spojevi su hidrofilne sluzi koje u vodi relativno brzo bubre, dok je u slu~aju gospine trave potrebno izolirati lipofilne komponente kroz du`e vrijeme da bismo postigli optimalnu koncentraciju. Maceracija se izvodi na sobnoj temperaturi ili na hladnom. Tinkture su alkoholni ekstrakti biljnih droga dobivenih maceracijom u smjesi etilnog alkohola (etanola) i vode (naj~e{}e 40% etanola i 60% vode). Vrijeme maceracije je izme|u tjedan i mjesec dana, nakon kojeg vremena se svje`a tinktura odvaja od biljnog materijala i ostavi odle`ati jo{ neko vrijeme kako bi se istalo`ile neke balastne tvari. Tinktura se tada filtrira i ~uva na tamnome mjestu. 4. Glicerinski ekstrakti Cijela biljka, svje`a ili eventualno suha, mo`e se macerirati i u razrije|enom glicerolu. Ovakvim se na~inom sa~uvaju ve}e koli~ine ljekovitih tvari u biljci. Biljke se tako|er mogu samljeti i cijele ~uvati u glicerolnoj otopini. Najnovija tehnologija SIPF (suspension intgrale des plantes fraches, integralna suspenzija svje`eg bilja) koristi cijele biljke usitnjene do vrlo finog praha u teku}em du{iku, nakon ~ega se taj prah otapa u glicerolnom ili alkoholnom mediju. Na taj na~in budu sa~uvani gotovo svi ljekoviti spojevi, i oni lipofilni i hidrofilni, jer ne dolazi do grijanja ili selektivne ekstrakcije otapalima. U tablici 19. su predstavljene biljke gdje je SIPF ekstrakt superioran u odnosu na druge. 5. Perkolati i digesti To su teku}i ekstrakti biljaka gdje se biljka tretira s otapalima niskog vreli{ta poput etanola na povi{enoj temperaturi kako bi se pove}ala ekstrakcija slabo topivih spojeva. To je pogodan na~in ekstrakcije za tvrde biljne dijelove. Kod digestije biljka se grije odre|eno vrijeme u otapalu. Kod perkolacije biljka se stavi iznad posude s otapalom, a iznad biljnog materijala postavi se hladilo. Otapalo se tada grije na temperaturu vrenja otapala, pa otapalo isparava, hladi se u hladilu i kapa po biljnom materijalu vr{e}i na taj na~in ekstrakciju. Otapalo

176

KEMIJA I FARMAKOLOGIJA ESENCIJALNIH ULJA

CEDROVI
Cedrus atlantica (Endl.) Manetti ex Carr., Pinaceae atlaski cedar Cedrus deodara (Roxb.) G. Don, Pinaceae himalajski cedar Juniperus virginiana L., Cupressaceae vir|inijski cedar

Vir|inijski cedar

Himalajski cedar

Kroz povijest mnoge vrste cedrova upotrebljavale su se u raznim zemljama. U Sredozemlju se koristila oleorezina libanonskog cedra, a drvo kao dragocjeni gra|evni materijal. Oleorezina se koristila kao repelent, a stari Egip}ani su je dodavali u smjese za balzamiranje. Atlaski cedar je impozantno piramidalno stablo visoko do 40 metara, kratkih igli~astih listova. Himalajski cedar je stablo sjeverne Indije i Tibeta, a njegova oleorezina koristila se za lije~enje di{nih i urinarnih infekcija. Vir|inijski cedar samonikla je biljka Sjeverne Amerike, a oleorezina i listovi (ali i kora drveta i ~e{eri) koristili su se uglavnom za lije~enje di{nih i urinarnih bolesti te reumatoidnog artritisa. Naraste do 35 metara visine, drvo je crvenkaste boje, a listovi sli~e ~empresu. Esencijalna ulja vrlo su popularna, na`alost ~esto lo{e ozna~ena i prodavana. Nazivi crveni cedar za vir|inijski i bijeli cedar za atlaski nisu prikladni ni za imena vrsta niti za imena ulja. Na tr`i{tu se mo`e na}i vi{e vrsta cedrova. Cedrus atlantica je atlaski cedar, C. deodara je himalajski cedar, no nesavjesni prodava~i naj~e{}e prodaju pod imenom cedra ulje dobiveno iz Juniperus virginiana odnosno vir|inijskog cedra. Dobivanje i kemijski sastav Sva esencijalna ulja cedrova dobivaju se destilacijom drveta vodenom parom. Ulje atlaskog cedra sadr`i seskviterpene i seskviterpenol atlantol, te seskviterpenske ketone (- i -atlantone). Ulje himalaj-

191

FITOAROMATERAPIJA

skog cedra sli~nog je sastava, dominantni seskviterpenoli su himahalol i alohimahalol, te ketoni atlantoni. Ulje vir|inijskog cedra sadr`i seskviterpene cedrene i tujopsen, te seskviterpenole cedrol i vidrol. Farmakolo{ko djelovanje Atlaski i himalajski cedar izvrsni su limfotonici, lipolitici i djeluju na arterijsku cirkulaciju. Koriste se kod: ote~enih nogu, oteklina, slabog toka limfe u organizmu (dermalno) pro{irenih vena (dermalno) celulita (dermalno) ateroskleroze (ovapnjenja krvnih `ila) (dermalno, oralno) Vir|inijski cedar ne posjeduje jako limfotoni~no djelovanje, ali je zato vrlo dobar za vensku cirkulaciju (venotonik). Indiciran je za lije~enje: pro{irenih vena (dermalno) hemoroida (dermalno) Kontraindikacije, rizici i interakcije s lijekovima Ulja atlaskog i himalajskog cedra ne smiju se koristiti u trudno}i. Dermalna primjena je sigurna, ali oralna se ne sugerira zbog mogu}e neurotoksi~nosti. Velike doze ulja mogu izazvati promjene citokromskog metabolizma lijekova kao {to su varfarin, dikumarol, te neki sulfonamidi.

MU[KATNA KADULJA
Salvia sclarea L., Lamiaceae Mu{katna kadulja ima dugotrajnu reputaciju ljekovite biljke. Rimljani su ju zvali herba sacra, u prijevodu sveta biljka. Tradicionalna upotreba medicinski je opravdana: menstrualne tegobe, di{ne infekcije, probavne tegobe. Vjerovalo se da poja~ava osjete. U srednjem vijeku jo{ se nazivala i oculus Christi odnosno Kristovo oko. Ne zna se potje~e li taj naziv zbog tradicionalne upotrebe u nekim zemljama za ispiranje o~iju kod upala. Ova trajna biljka velikih, {irokih, pomalo srcolikih listova, uglavnom se uzgaja u Francuskoj i Maroku, ali samonikla je u cijeloj ju`noj Europi. Esencijalno ulje se koristi u parfumeriji. Ako je simbol kadulje zrela i mudra `ena (vidi monografiju esencijalnog ulja kadulje ljekovite), tada je simbol mu{katne kadulje mlada `ena pro`eta `ivotnom rado{}u djevoj~ice. Zrelost i mudrost s jedne strane, veselje i `ivotnost s druge strane, psiholo{ki moraju opstati zajedno, jer jedno bez drugog nije potpuno. Ovi su simboli dobri kako bi se zapamtila farmakolo{ka ~injenica kako se u terapijama amenoreje i drugih hormonalnih tegoba ova dva esencijalna ulja koriste uvijek zajedno.

192

KEMIJA I FARMAKOLOGIJA ESENCIJALNIH ULJA

Dobivanje i kemijski sastav Dobiva se vodenom destilacijom biljke u cvatu. Sastav ulja je iznimno kompleksan (preko 250 do sada identificiranih spojeva!). Sadr`i male koli~ine monoterpena (pinena) i seskviterpena (germakren D, -kariofilen), do 15% monoterpenskih alkohola (dominantno linalol), do 75% estera linalil acetata, diterpena (do 7% sklareola), tragove ketona, oksida, kumarina, laktona i sumpornih spojeva. Farmakolo{ko djelovanje Mu{katna kadulja ima jak estrogenomimetski u~inak (djeluje sli~no estrogenu i poti~e njegovu sintezu). Za estrogeno djelovanje mu{katne kadulje mora biti potvr|eno da esencijalno ulje sadr`i sklareol, {to ovisi o uvjetima destilacije. Smanjuje kolesterol, a djeluje specifi~no antibakterijski protiv rodova Klebsiella i Pseudomonas. Djeluje stimuliraju}e na sredi{nji `iv~ani sustav. Glavne indikacije su: amenoreja, dismenoreja (oralno, dermalno) menopauza i problemi u menopauzi (oralno, dermalno) genitalne infekcije izazvane hormonskim tegobama (oralno, vaginalno, dermalno) povi{en kolesterol (oralno) umor pra}en nervozom (oralno, dermalno) Kontraindikacije, rizici i interakcije s lijekovima Esencijalno ulje mu{katne kadulje je kontraindicirano kod mastoza i estrogen ovisnih tumora (nekih od tumora dojke) te u `ena na terapiji s antiestrogenima i oralnim kontraceptivima. Valja ga striktno izbjegavati u trudno}i. Ina~e je sigurno i netoksi~no.

ROD THYMUS
To je jedan od najslo`enijih rodova u aromaterapiji. Glavne vrste ~ija se ulja mogu na}i na tr`i{tu su: T. vulgaris L. obi~ni timijan T. zygis L. jarmasti timijan T. serpyllum agg. maj~ina du{ica T. mastichina L. {panjolski timijan T. satureioides Coss. Prema farmakopeji, vrste T. zygis i T. vulgaris koriste se za iste indikacije u fitoterapiji i ne razlikuju se po imenu. Kemotipovi vrste T. vulgaris prema J. Passetu su: 1. timol 2. linalol 3. -terpineol/terpenil-acetat 4. geraniol/geranil acetat

193

FITOAROMATERAPIJA

5. karvakrol 6. trans-tujenol-4 Uz tih 6 glavnih kemotipova postoje i kemotipovi p-cimen, limonen i 1,8-cineol, ali su vrlo rijetki na tr`i{tu. Vrsta T. mastichina sadr`i uglavnom 1,8-cineol, T. satureioides sadr`i borneol i karvakrol, a T. serpyllum timol, karvakrol, linalol i geraniol. TIMIJAN, Thymus vulgaris Timijani su poznati od anti~kih vremena. U staroj Gr~koj timijan se palio na oltarima, a legenda ka`e da se rodio iz suza prevrtljive Helene od Troje. Egip}ani su ga koristili u procesu balzamiranja. U svim narodima bila je poznata njegova mo} protiv zaraznih bolesti. U lo{ijoj aromaterapijskoj literaturi rod timijan naj~e{}e je katastrofalno opisan, a najgori su nazivi bijeli i crveni timijan. Ka`u da je bijeli timijan samo timijan kemotip linalol, crveni timijan kemotip timol, neki ~ak spominju kako je bijeli timijan pro~i{}eni crveni timijan. Istina je ta da naziv crveni potje~e od boje fenolima bogatih kemotipova timijana, ako se destiliraju u `eljeznim posudama pa nastaje poseban spoj (`eljezni fenoksilat) crvene boje. Oni koji `ele biti ozbiljni sada znaju da odmah mogu s rezervom uzeti knjige koje govore o bijelim i crvenim timijanima, pa i esencijalna ulja ako se prodaju pod tim nazivima. Timijan simbolizira ~vrsto}u i hrabrost, a u srednjem vijeku vitezovi su dobivali vjen~i}e timijana kao nagradu za hrabrost.
Timijan

Kemotipovi timol i karvakrol

Kemotip timol sadr`i preko 70% timola te karvakrol i p-cimen, a kemotip karvakrol sadr`i preko 50% karvakrola. Oba kemotipa su vrlo jako mikrobicidna, ali i vrlo agresivna. Koriste se u malim dozama ako se nanosi na ko`u (ispod 1%), oralno se smiju koristiti samo u iznimnim slu~ajevima. Koriste se rektalno kod te{kih di{nih infekcija, ali samo u obliku supozitorija. Koriste se u tretmanu: infektivnih bolesti (rektalno, dermalno) oslabljenog imuniteta i umora (rektalno, dermalno).
Kemotip linalol

Sadr`i 50-80% linalola. Potrebno je imati certifikat o sastavu ovog kemotipa jer u njemu varira sadr`aj linalola, a ponekad se na|u ulja ovog kemotipa koja ipak sadr`e odre|enu razinu timola pa ga treba izbjegavati. Puno je bla`i i bezopasniji kemotip od timola. Djeluje tako|er jako mikrobicidno, te je aktivan i protiv gljivica (Candida). Koristi se za:

194

KEMIJA I FARMAKOLOGIJA ESENCIJALNIH ULJA

di{ne infekcije (dermalno, inhalacijski u kombinaciji s uljima s alkoholima i oksidima kao {to je kajeput, ravensara, niauli kemotip 1,8-cineol te vrstama eukaliptus radiata i globulus) urinarne infekcije (u dermalnim pripravcima, katkad oralno) kod gljivi~nih infekcija u probavnom sustavu (oralno).
Kemotip geraniol

Sadr`i geraniol i geranil acetat. Djeluje vrlo dobro protiv patogenih gljivica (Candida, Trychophyton, Microsporum te plijesni kao {to je Aspergillus). Koristi se kod: gljivi~nih i bakterijskih infekcija ko`e (dermalnom primjenom) infekcija urinarnog sustava (dermalnim putem, vrlo rijetko oralnim). Hidrolat timijana kemotip geraniol koristi se u obliku obloga kod infekcija ko`e.
Kemotip tujenol-4

Sadr`i preko 50% trans-tujenola-4. Djeluje specifi~no protiv bakterija roda Chlamidia. Povoljno djeluje na rad jetre te djeluje protuupalno. Koristi se kod: klamidijalnih infekcija (dermalno, vaginalnim putem, oralno) reumatskih tegoba (lokalno dermalno, oralno) op}e malaksalosti i iscrpljenost (oralno zbog stimulacije rada jetre).
Kemotip p-cimen

Sadr`i preko 40% p-cimena i male koli~ine fenola (ispod 10%). Ovo je vrlo rijedak kemotip, ali je s terapijskog stanovi{ta zanimljiv jer djeluje dobro analgeti~ki i protuupalno, pa se lokalno koristi kod reumatoidnog artritisa i mijalgija (bolova u mi{i}ima). Thymus satureioides Thymus satureioides Cosson, Lamiaceae Biljka je vrlo sli~na obi~nom timijanu, relativno nepoznata u tradicionalnoj fitoterapiji gdje se ~esto cijeli rod Thymus koristi za iste indikacije. Esencijalno ulje, koje se dobiva destilacijom vodenom parom biljke u cvatu, bogato je monoterpenskim alkoholom borneolom (25-60%) i fenolima (do 20% karvakrola). Ova biljka u potpunosti je zamijenila danas ugro`enu vrstu SUMATRANSKOG KAMFOROVCA, Dryobalanops aromatica Gaertner, Dipterocarpaceae, iz kojeg se tako|er dobivalo ulje bogato borneolom.

195

FITOAROMATERAPIJA

Farmakolo{ko djelovanje Ovo je jedno od najja~ih imunomoduliraju}ih ulja koja spre~avaju jaku upalu. Navodi se kao tonik i stimulator za cijeli organizam i djeluje kao afrodizijak. Indikacije mu diktira imunomoduliraju}e djelovanje: kroni~ne infekcije (oralno) autoimune bolesti (oralno) artroze i reumatoidni artritisi (oralno i dermalno) malaksalost i umor (oralno, dermalno). Kontraindikacije, rizici i interakcije s lijekovima Djeluje nadra`uju}e na ko`u pa treba paziti na koncentraciju. Umjerenost u dozi je potrebna i kod oralnog uzimanja. Ostale vrste roda Thymus Thymus zygis sadr`i uglavnom visok sadr`aj timola, pa se koristi kao Thymus vulgaris kemotip timol. Kemotipovi vrste Thymus zygis koji sadr`e linalol umjesto timola, koriste se kao i timijan kemotip linalol. Maj~ina du{ica (Thymus serpyllum) je zbirni naziv za nekoliko vrsta roda Thymus. Njihova esencijalna ulja sadr`e fenole kao timol i alkohole (geraniol, linalol). Ne{to su manje nadra`uju}a ulja od vrste Thymus vulgaris kemotip timol, koristi se u istim indikacijama, ali i s njim je potreban oprez. Thymus mastichina bogat je 1,8cineolom. Ponekad koristi u lije~enju te{kih di{nih infekcija.

Maj~ina du{ica

196

FITOAROMATERAPIJA

Ru`marin

RU@MARIN
Rosmarinus officinalis L., Lamiaceae Ova je biljka samonikla u mediteranskim zemljama. Koristi se ve} tisu}ama godina, a prona|ena je u egipatskim grobnicama. Biljka je opisana i u poglavlju o fitoterapiji. Rimljanima je ova sveta biljka bila simbol regeneracije (ima smisla s obzirom na povoljan utjecaj na jetru), simbol postojanosti i pomla|ivanja, a ru`marinova primjena u kozmetici stara je stolje}ima. Ru`marinove gran~ice palile su se tijekom zaraza. Simbol ru`marina kemotipa verbenon je otac i mudrost. Ru`marin je jo{ jedna kemotipski slo`ena vrsta, koja daje ~etiri glavna kemotipa: 1. verbenon/bornil acetat, 2. 1,8-cineol, 3. kamfor, 4. -mircen/kamfor. Ru`marin je i jedno od naj~e{}e patvorenih esencijalnih ulja, u kojeg se dodaje sintetski 1,8-cineol i/ili kamfor. Zapravo su ve}ina esencijalnih ulja ru`marina na tr`i{tu, osim onih s posebnim certifikatima, zasigurno patvorine.

242

KEMIJA I FARMAKOLOGIJA ESENCIJALNIH ULJA

Kemotip verbenon/bornil acetat Sadr`i do 40% ketona verbenona i kamfora do 15%, do 35% monoterpena (dominantno -pinena), do 20% oksida 1,8-cineola. Ovaj kemotip raste uglavnom na Korzici. Kemotip verbenon djeluje povoljno na rad jetre i proizvodnju `u~i. Smanjuje produkciju sluzi u plu}ima te smiruje ka{alj. Poti~e regeneraciju ko`e. Koristi se kod: hepatitisa, nedovoljnog rada jetre, smanjene produkcije `u~i (oralno) di{nih infekcija (dermalno, inhalacijski, oralno) za njegu o{te}ene i osjetljive ko`e (dermalno, oralno). Hidrolat ru`marina kemotipa verbenon naj~e{}e se koristi zajedno s hidrolatom lavande ljekovite u maskama za tretman akni. Kemotip verbenon valja koristiti s oprezom, jer u ve}oj dozi mo`e biti neurotoksi~an kada se primjenjuje oralnim i rektalnim putem. Ne smije se koristiti u trudno}i i kod male djece. Kemotip 1,8-cineol Sadr`i dominantno oksid 1,8-cineol i manje koli~ine ketona kamfora i monoterpena. Uspijeva u sjevernoj Africi. Ovaj kemotip je jak ekspektorans, a za razliku od kemotipa verbenona izvrsno djeluje protiv patogenih bakterija (pogotovo rodova Staphylococcus, Streptococcus, Escherichia) i gljivica (Candida). Dobro poti~e cirkulaciju. Indiciran je uglavnom za: di{ne infekcije (dermalno i inhalacijski) cirkulatorne tegobe (dermalno) cistitise (dermalno, oralno). S oralnom upotrebom valja biti oprezan, jer neka ulja ovog kemotipa koja se na|u na tr`i{tu, sadr`e ve}e koli~ine kamfora. Kemotip kamfor Ru`marin kemotip kamfor je naj~e{}i na tr`i{tu jer raste spontano u europskom mediteranskom bazenu, uklju~uju}i i Hrvatsku. Ve}ina esencijalnih ulja na tr`i{tu, ako ve} nisu patvorine, su kemotipa kamfor. Sadr`i do 30% kamfora, do 30% 1,8-cineola, i monoterpene (do 12% -pinena i do 22% kamfena). Djeluje analgeti~ki i mukoliti~ki, slabije je potentan protiv patogenih bakterija od 1,8-cineol kemotipa. Indiciran je za: gr~eve i bolove mi{i}a lokomotornog sustava (dermalno) niskog tlaka (u niskoj dozi oralno; oprez! u visokoj dozi smanjuje tlak i toksi~an je).

243

FITOAROMATERAPIJA

Ovo je najtoksi~niji kemotip ru`marina. Djeluje neurotoksi~no i hepatotoksi~no (za razliku od kemotipa verbenon koji stimulira funkciju jetre). Ne preporu~uje se oralna upotreba. Kemotip -mircen/kamfor Raste na atlantskoj obali zapadne [panjolske, Portugala i Argentine. Sadr`i preko 20 % -mircena, oko 15% kamfora te manje razine 1,8-cineola. Ovo je iznimno rijedak kemotip, a zbog prisustva mircena pokazuje ja~u analgeti~ku aktivnost od kemotipa kamfor.

KADULJA, LJEKOVITA
Salvia officinalis L., Lamiaceae

Kadulja

Ova biljka poznata je od davnina, a u anti~ko doba koristila se kao lijek za brojne bolesti. Naziv roda Salvia potje~e od rije~i salvare, {to zna~i spasiti ili iscijeliti. ^ini se da kadulja opisana u anti~ko doba ipak nije vrsta Salvia officinalis (vidi monografiju kadulje u fitoterapiji), ve} gr~ka kadulja, Salvia fruticosa Mill. (=S. triloba L.). Brojne vrste kadulje u kineskoj tradicionalnoj medicini ve`u se uz lije~enje neplodnosti. Imaju}i na umu djelovanje esencijalnog ulja, takva upotreba nije bezrazlo`na. Jo{ danas je slu`beno u upotrebi u tretmanu infekcija grla i ustiju. Esencijalno ulje se skromno koristi u kozmeti~koj industriji. Kadulja simbolizira zrelu i mudru, samosvjesnu `enu (vidi monografiju mu{katne kadulje).

244

KEMIJA I FARMAKOLOGIJA ESENCIJALNIH ULJA

ESTERI I KISELINE
Esteri su spojevi koji nastaju reagiranjem alkohola i karboksilne kiseline. Estere u esencijalnim uljima kemijski dijelimo na temelju kiseline koja tvori ester. Alkoholi koji grade te estere uglavnom su monoterpenoli i seskviterpenoli. Slika 72. prikazuje neke najzna~ajnije estere.

Slika 72. Strukture nekih estera iz esencijalnih ulja. (1) geranil formijat iz esencijalnog ulja geranija (Pelargonium x asperum); (2) je linalil acetat kojim obiluje lavanda (Lavandula officinalis); (3) aromatski metil-N-metil antranilat, sastojak esencijalnih ulja petit grain naran~e i mandarine (Citrus aurantium sp amara i Citrus reticulata); (4) metil salicilat koji je dominantni sastojak zimzelena (Gaultheria sp.).

Esteri s C1 kiselinama Relativno su rijetki esteri C1 kiselina, osim ve} navedenog geranil formijata i citronelil formijata (formijati su esteri mravlje kiseline). Razne vrste i kultivari geranija sadr`e te estere. Esteri s C2 kiselinama C2 kiselina je octena kiselina, ~iji se esteri zovu acetati i vrlo su ~esti u esencijalnim uljima. Linalil acetat sadr`e esencijalna ulja lavande i nekih lavandina, mu{katne kadulje (Salvia sclarea), limunmetvice (Mentha x citrata) i petit grain naran~e. Terpenil acetat nalazi se u esencijalnom ulju lovora (Laurus nobilis) i timijana kemotipa terpenil acetat (Thymus vulgaris). Bornil acetat je dominantna sastavnica esencijalnog ulja inule (Inula graveolens), ru`marina kemotipa verbenon (Rosmarinus officinalis) i sibirske jele (Abies sibirica). Mirtenil acetat nalazi se u esencijalnom ulju mirte kemotipa mirtenil acetat (Myrtus communis). Esteri s C3, C4 i C5 kiselinama Tu su relativno rje|i esteri propionske (C3), masla~ne, izomasla~ne, metakrilne kiseline (C4) i angeli~ne i izovalerijanske kiseline (C5). Izobutil angelat je aktivan sastojak rimske kamilice (Anthemis nobilis).

257

FITOAROMATERAPIJA

Esteri s C7 kiselinama Uglavnom su to aromatske kiseline, kao {to su antranilna, benzojeva i salicilna kiselina. Benzil benzoat je bitan ester ylang-ylanga (Cananga odorata), metil salicilat zimzelena (Gaultheria sp.), a metil-N-metil antranilat je dominantan sastojak petit grain mandarine (Citrus reticulata).

Farmakolo{ko djelovanje estera

Glavno farmakolo{ko svojstvo mnogih estera je da su dobri spazmolitici i umiruju}e tvari. To se pogotovo odnosi na esencijalna ulja bogata linalil acetatom. Esterima bogati kultivari geranija tako|er su dobri spazmolitici, ali najaktivniji spazmolitik iz te klase je metil antranilat te metil-N-metil antranilat koji se nalazi u sastavu esencijalnih ulja petit grain mandarine i naran~e. Metil salicilat ima izra`en i analgetski u~inak. Ylang ylang (Canaga odorata) sadr`i mnoge estere, kao {to su linalil acetat, benzil acetat i benzil benzoat i zbog tih estera djeluje na smanjenje tlaka i usporavanje ubrzanog ritma srca. Izobutil angelat iz rimske kamilice (Anthemis nobilis) aktivan je i kod tako te{kih spazama kao {to je spazam Oddijevog sfinktera (spazam `u~i). Protuupalna svojstva esterima bogatih ulja najizra`enija su kod rimske kamilice, esterima bogatih kultivara geranija i ru`marina kemotipa verbenon.

LAVANDA
Lavandula angustifolia Miller (=L. officinalis Chaix, =L. vera DC.), Lamiaceae U Hrvatskoj se vrlo olako govori o lavandi i eteri~nom ulju lavande, mada se uglavnom ne radi o lavandi (prava lavanda, ljekovita lavanda) nego o lavandinima, koji su hibridi vrsta Lavandula vera i Lavandula latifolia. Na Hvaru raste lavandin. DAKLE, NIJE HVARSKA LAVANDA VE] HVARSKI LAVANDIN! Mnogi prodava~i esencijalnih ulja deklariraju naziv lavanda, Lavandula officinalis (ako uop}e deklariraju latinsko ime) iako prodaju esencijalna ulja raznih lavandina. Ona se mogu razlikovati po tome {to lavandin ima bockavi miris (esencijalno ulje hvarskog lavandina sadr`i puno kamfora i stoga se ne smije uzimati oralno), dok je miris esencijalnog ulja prave lavande slatkast i ugodan zbog estera. S druge strane, odve} sladak miris govori o patvorenju sintetskim spojevima. Na`alost, usprkos obimnoj proizvodnji, esencijalno ulje lavande vrlo se ~esto patvori.

258

KEMIJA I FARMAKOLOGIJA ESENCIJALNIH ULJA

Lavanda

Lavanda je na{iroko poznata kao lijek za sve, a ako ni{ta drugo, svi je znaju kao sredstvo za tjeranje moljaca. Lavanda je predstavljena kao majka u simbolici ulja (esencijalno ulje ru`marina kemotipa verbenon je otac) koja se nesebi~no brine o zdravlju ne tra`e}i ni{ta zauzvrat. Ta se simbolika odnosi SAMO na lavandu a ne lavandine, jednako kao {to se simbolika oca vezuje samo za ru`marin kemotip verbenon. Simboli~no ili ne, ali upravo je lavandino ulje zapo~elo doba moderne aromaterapije kada je R. M. Gatefoss, otac moderne aromaterapije, ope~enu ruku izlije~io lavandinim uljem i uvidio svu ljekovitost ovog esencijalnog ulja. Dobivanje i kemijski sastav Destilacijom cvjetova dobiva se esencijalno ulje bogato monoterpenskim alkoholom linalolom (do 40%), esterima (do 55% linalil acetata, do 5% lavandulil acetata), do 0,25% kumarina. U njemu ima tragova ketona kamfora. Za esencijalno ulje terapijske kvalitete potrebno je ulje dobiveno prolongiranom destilacijom zbog pove}anja sadr`aja kumarina u njima. Kumarini su zastupljeni

259

FITOKEMIJA I FARMAKOLOGIJA LJEKOVITOG BILJA

FITOKEMIJA I FARMAKOLOGIJA LJEKOVITOG BILJA

JEDNOSTAVNI [E]ERI
Jednostavni {e}eri i njihovi derivati dijele se na temelju broja ugljikovih atoma (3-7) i funkcionalnih skupina koje posjeduju (aldehidna, keto, karboksilna). Jednostavni {e}eri, kao {to su glukoza i fruktoza koje unosimo hranom, imaju energetsku ulogu u metabolizmu, dok mnogi {e}eri iz biljnog materijala nisu iskoristivi za organizam. Terapijsko zna~enje {e}era je ograni~eno. MED, koji nastaje skupljanjem i metaboli~kom preradom ugljikohidrata od strane p~ela, sadr`i tzv. invertni {e}er, odnosno smjesu glukoze i fruktoze te tragove p~elinjih enzima i nekih drugih spojeva, ovisno o biljkama iz kojih su p~ele crpile materijal (flavonoidi, kumarini, pa ~ak i alkaloidi). Med je kod nas precijenjen kao ljekovito sredstvo, no ipak je koristan kao nosa~ u aromaterapiji (vidi poglavlja o formulacijama). Kontraindiciran je kod dijabeti~ara i pretilih osoba. Raznorazni terapeuti preporu~uju med za mnoge tegobe, a za njegovu je ljekovitost najva`nije od koje vrste je dobiven. PROPOLIS je ~etvrti koristan proizvod p~ela, uz vosak, med i mati~nu mlije~. Propolis je naziv za sasvim heterogenu skupinu p~elinjih proizvoda ~iji sastav u potpunosti diktiraju biljni izvori ispa{e p~ela. On sadr`i vrlo varijabilne koli~ine voska, flavonoida i feniletil estera kavene kiseline (CAPE) i drugih fenolnih kiselina. Vosak se u propolisu smatra balastnim materijalom mada ga mnogi proizvo|a~i ne uklanjaju. Ve}ina proizvo|a~a u nas uop}e ne mari za kontrolu kvalitete: standardizirani propolis mora sadr`avati dovoljne razine totalnih flavonoida i CAPE kako bi djelovao protuupalno i antibakterijski. U skupinu spojeva jednostavnih {e}era pripadaju i njihovi derivati. Jedan od njih je alkohol manitol djeluju kao diuretik, jer se u glomerulu bubrega ne mogu resorbirati nazad u krv te izazivaju pove}anje lu~enja mokra}e. Derivat {e}era glukoze je vitamin C. On je vitamin jedino za neke vrste sisavaca kao {to su primati i zamorci jer glukozu ne mogu pretvarati u vitamin C. Druge vrste (uklju~uju}i i doma}e `ivotinje) lako sintetiziraju vitamin C i ne treba im u prehrani. Od va`nijih fitoterapijskih biljaka {ipak se ubraja u grupu koja sadr`i jednostavne {e}ere i njihove derivate.

[IPAK
Rosa canina, L., Rosaceae Do nekoliko metara visok, razgranjen grm; grane su isprva uspravne, zatim u luku polegnute, nose brojne, o{tre, unatrag povinute bodlje. Listovi su neparno perasto rastavljeni, naj~e{}e s 5-7 ovalnih ili jajastih lisaka koje su jednostruko ili dvostruko pilaste. Cvjeto-

303

FITOAROMATERAPIJA

[ipak

vi su veliki, blijedoru`i~asti ili katkad potpuno bijeli, lapovi nakon cvatnje povijeni unatrag. Nakon oplodnje cvjeti{te postaje so~no, naran~asto crveno. Unutar njega razvijaju se brojni jednosjemeni ora{~i}i obavijeni o{trim ~ekinjastim dla~icama. Upravo se ta struktura, so~no cvjeti{te koje zatvara brojne plodi}e, naziva {ipkom. Biljka je rasprostranjena u Europi i Aziji, a prenesena je u Ameriku. R. gallica potje~e iz Irana, a od nje su kri`anjem nastale mnoge sorte vrtnih ru`a. U fitoterapiji se uglavnom koristi plod koji sadr`i mnogo vitamina C, karotenoida (od kojih potje~e crvena boja), flavonoida, organskih kiselina i do 25% pektina. Farmakolo{ko djelovanje Blago adstringentno i diureti~ko djelovanje nije potvr|eno farmakolo{kim eksperimentima. Tradicionalno se upotrebljava kao tonik za cijeli organizam i kao izvor vitamina C kod akutnih bolesti kakva je, primjerice, gripa. Primjena Kao dekokt, 5g ploda na 300 mL vode kuha se 10 minuta i procijedi kroz fino sito ili tkaninu da se uklone nadra`uju}e biljne dlake. Kontraindikacije, rizici i interakcije s lijekovima Droga je posve sigurna.

304

FITOAROMATERAPIJA

MASLA^AK
Taraxacum officinale Weber, Asteraceae Masla~ak je trajna zeljasta biljka sa sna`nom vretenastim korijenom i listovima zdru`enim u prizemnu rozetu. Listovi su suli~asti, perasto urezani do duboko razdijeljeni. Stabljiku bez listova nazivamo batvo i ona na vrhu nosi zlatno`uti cvat gra|en od velikog broja jezi~astih cvjetova. Svaka latica je zapravo jedan takav cvijet. Plodi}i na vrhu nose ~uperak dlaka koji sli~i na padobran i omogu}uje lako rasprostranjivanje vjetrom. Samonikla je biljka ~itave sjeverne polutke. Korijen se koristi u fitoterapiji, a bogat je kalijem; u prolje}e sadr`i vi{e fruktoze, a na jesen inulina (do 40% mase). Gor~ina cijele biljke potje~e od seskviterpenskih laktona (tetrahidroridentina, taraksolidnih glukozida i taraksi~ne kiseline). Uz njih sadr`i i triterpene (taraksasterol i njegove derivate). Farmakolo{ko djelovanje Biljka ima sna`no kolereti~no i kolagogno djelovanje, blagi je diuretik i laksativ. Indicirana je za: tegobe s ote`anim lu~enjem `u~i jetrene tegobe probavne tegobe i slab apetit.

Masla~ak

310

FITOKEMIJA I FARMAKOLOGIJA LJEKOVITOG BILJA

Primjena 5-7 grama kuha se u 400 mL vode dvadesetak minuta. Ovaj dekokt pije se do dva puta na dan prije obroka. Dostupan je i SIPF ekstrakt. Kontraindikacije, rizici i interakcije s lijekovima Droga je netoksi~na i sigurna, ali se ne smije koristiti kod tegoba izazvanih `u~nim kamencima i opstrukcijom (za~epljenjem) `u~nih vodova. Oprez kod Gilbertovog i Crigler-Najjarovog sindroma (nasljednim bolestima u kojima dolazi do porasta bilirubina u krvi). Kod tih sindroma dekokt korijena masla~ka mo`e se konzumirati, ali u 1/3 do 1/2 doze. Izbjegavati kod terapije litijem.

CRNI SLJEZ
Malva sylvestris L., Malvaceae Sljez je trajna ili dvogodi{nja zeljasta biljka visoka 30-120 cm. Donji listovi su okruglasti, cjeloviti ili slabo razdijeljeni, gornji su trokrpasti do sedmerokrpasti, naj~e{}e peterokrpasti, sa zaokru`enim, grubo pilastim odsje~cima. 2-6 cvjetova zdru`eno je u pazu{cima listova. Latice su crvenoljubi~aste (rijetko bijele) s tamnim `ilama. ^esta je biljka nitrofilnih stani{ta kao {to su rubovi cesta, putova i dvori{ta. Unesena je kao korov po ~itavom svijetu, a samonikla je u Europi i Aziji. Upotrebljavaju se list i cvijet. List se bere u lipnju i srpnju, a cvijet od lipnja do rujna. Cvijet sadr`i antocijanozide (derivate malvidola), poliuronske sluzi te flavanol glukuronate. Farmakolo{ko djelovanje Zbog sluzi droga je blagi laksativ i izvrstan ekspektorans. Djeluje protuupalno i stimulira fagocitozu bakterija, pa time dolazi do br`eg izlje~enja infekcija. Tradicionalno se koristi: kod di{nih infekcija popra}enih ka{ljem probavnih tegoba (meteorizam, bolovi) kod iritirane ko`e u oblozima kod iritacija i infekcija o~iju u oblozima kao blagi laksativ Crni sljez rje|e se koristi sam i uglavnom ulazi u sastav ~ajeva za lije~enje di{nih infekcija pra}enih ka{ljem. Primjena Infuz se spravlja od 2,5 g cvjetova na 250 mL vru}e vode. Ostavi se 15 minuta i pije se tri do pet puta na dan. Kontraindikacije, rizici i interakcije s lijekovima Crni sljez posve je sigurna biljka, ~iji se pripravci mogu koristiti i u male djece.

Crni sljez

311