Stalna konferencija gradova i optina

Savez gradova i opstina Srbije

Marija iki Dejan Mak

Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja
Projekat Institucionalna podrka SKGO

Beograd, 2010

Analiza je razultat rada Stalne konferencije gradova i optina (SKGO) u okviru projekta Institucionalna podrka SKGO. Projekat nansira vajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC), a sprovodi Stalna konferencija gradova i optina. Analiza ne predstavlja zvanian stav vajcarske agencije za razvoj i saradnju. Autor analize je iskljuivo odgovoran za informacije koje se u njoj nalaze.

Sadraj
Uvod........................................................................................................................ 5 1. Institucionalni oblici za podrku LER u Srbiji................................................ 7 1.1. Pravni okvir.............................................................................................. 7 1.2. Pregled institucionalnih oblika za podrku LER.................................... 9 2. Funkcionalnost institucionalnih oblika i raspodela funkcija medju institucijama......................................................................... 13 3. Organizacioni modeli u okviru istih institucionalnih oblika....................... 17 4. Definisanje korelacije izmeu institucionalnih oblika i ekonomskih parametara.............................................................................. 21 4.1. Indikatori uspenosti i ekonomski parametri razvoja.......................... 21 4.2. Institucionalni oblici KLER-a u korelaciji sa ekonomskim parametrima.................................................................... 23 4.3. Stepen razvijenosti optina.................................................................... 25 5. Predlaganje najoptimalnijeg modela sa najboljim efektima po lokalnu zajednicu (najoptimalniji model za grad, optinu od 50.000 do 100.000 stanovnika i za optine ispod 50.000 stranovnika).............................................................................. 29 5.1. Optimalni model za optinu, ili grad od 50.000 do 100.000 stanovnika................................................................................. 30 5.2. Optimalni model za optine manje od 50.000 stanovnika. ................... 30

Marija iki, Dejan Mak Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti...

Uvod
Lokalni ekonomski razvoj (LER) je, danas, nesumnjivo termin koji se najee upotrebljava u lokalnim samoupravama. Naalost, veina ne zna ta on podrazumeva. LER treba da je napor razliitih sektora. Privatna preduzea su ta koja stvaraju dobrobit u lokalnim zajednicama, ali uspeh njihovog poslovanja zavisi od povoljnosti lokalnih uslova koji utiu na poslovanje. Lokalne samouprave imaju kljunu ulogu u stvaranju uslova za uspeh poslovanja. Tako su za LER zadueni lokalna uprava, privatni sektor i sami graani, ustvari svi oni koji imaju interes za lokalni ekonomski razvoj. U celom svetu je takav trend da su lokalne zajednice baza razvoja privrede. Takve se tendencije ispoljavaju i kod nas. Ipak, u Srbiji proces decentralizacije nije do kraja zavren, pa bi se moglo rei da tlo nije sasvim pripremljeno za apsolutnu primenu koncepta LER-a kakav se primenjuje u drugim dravama. Trenutno stanje u optinama jeste takvo da ne postoje institucionalizovani oblici organizovanja na optinskom nivou za iniciranje i sprovoenje razvojnih projekata. Naime, pojedinani pokuaji kroz razliite forme organizovanja postoje, ali su oni na nedovoljnom stepenu razvijenosti i sa nedovoljno jasnim nadlenostima i odgovornostima. Iz ove injenice proizilazi da se veoma teko razvijaju i realizuju razvojne ideje koje nesporno postoje na lokalu. Sve to dovodi da se ne koriste dovoljno potencijali optina, a time ni regiona. Na taj nain, ruralna podruja ostaju i dalje nerazvijena i bez organizovanih pokuaja da se ubrza razvoj. Cilj ove analize da se na osnovu dijagnoze stanja u izabranim lokalnim zajednicama , uradi Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja, i daju preporuke za najoptimalniji model. Analiza je sprovedena metodom uzorka i tom prilikom je anketirano sedamnaest jedinica lokalne samouprave iz svih krajeva Republike Srbije, koje po miljenju radne grupe predstavljaju reprezentativne uzorke. Lokalni ekonomski razvoj (LER) moe biti deifnisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za svoje stanovnike, a time i da unapreuje njihov kvalitet ivota kroz poveanje zaposlenosti, realnih zarada, vrednosti line imovine, obima i kvaliteta usluga lokalnih vlasti i slino. Takav razvoj se dogaa kada se ili lokalni nezaposleni resursi, kao to su radna snaga i zemlja, ponu koristiti ili kada se ve zaposleni resursi ponu koristiti na produktivniji nain, u novim sektorima i sa novim tehnologijama. U uem smislu, lokalni ekonomski razvoj se shvata kao proces stratekog planiranja kroz saradnju lokalnih vlasti, privatnog sektora i nevladinog sektora, usmerenog na podsticanje investicija koje e obezbediti visok i dugoroan ekonomski rast lokalne zajednice.

Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti... Marija iki, Dejan Mak

Marija iki, Dejan Mak Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti...

1. Institucionalni oblici za podrku LER u Srbiji

1.1. Pravni okvir
Pravni okvir za poslove lokalnog ekonomskog razvoja denisan je Ustavom i zakonskim regulativama koji se donose na republikom nivou, i odlukama koje se donose na optinskom nivou. U Srbiji je veoma veliki deo regulative u ovom pogledu nacionalna regulativa koja ne moe da se promeni direktnim aktivnostima lokalnih vlasti. To, meutim, ne znai da ta regulativa ne treba da bude deo analize, budui da je od veoma velike vanosti da se spozna kako se ona sprovodi, a to je u nadlenosti lokalne administracije i tu mnogo moe da se uradi. Kljuna pitanja LER-a i decentralizacije koja se tiu jedinica lokalne samouprave jesu: Koje su nadlenosti i ovlaenja lokalnih vlasti? Kakvi su im resursi na raspolaganju? Srbija je, jo uvek, visoko centralizovana zemlja u kojoj lokalna samouprava ima veoma ograniena ovlaenja. Funkcionisanje lokalne samouprave denisano je, pre vega, sledeim zakonskim propisima: Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o nansiranju lokalne samouprave, Zakon o budetskom sistemu. Lokalna samouprava je pravo graana da upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajednikog i opteg interesa za lokalno stanovnitvo, neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama lokalne samouprave, kao i pravo i sposobnost organa lokalne samouprave da, u granicama zakona, ureuju poslove i upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadlenosti i od interesa za lokalno stanovnitvo. (Zakon o lokalnoj samoupravi, Sl glasnik RS 129/2007) U vrenju svojih nadlenosti, lokalna samouprava obavlja sledee poslove koji su bitni za lokalni ekonomski razvoj (Zakon o lokalnoj samoupravi, Sl glasnik RS 129/2007): 1. donosi programe razvoja; 2. donosi urbanistike planove; 3. donosi budet i zavrni raun; 4. utvruje stope izvornih prihoda optine, kao i nain i merila za odreivanje visine lokalnih taksi i naknada; 5. ureuje i obezbeuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti kao i organizacione, materijalne i druge uslove za njihovo obavljanje; 8. donosi programe ureenja graevinskog zemljita, ureuje i obezbeuje vrenje poslova ureenja i korienja graevinskog zemljita i utvruje visinu naknade za ureivanje i korienje graevinskog zemljita; 9. donosi programe i sprovodi projekte lokalnog ekonomskog razvoja i stara se o unapreenju opteg okvira za privreivanje u jedinici lokalne samouprave; 10. ureuje i obezbeuje korienje poslovnog prostora kojim upravlja, utvruje visinu naknade za korienje poslovnog prostora i vri nadzor nad korienjem poslovnog prostora;

Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti... Marija iki, Dejan Mak

11. stara se o zatiti ivotne sredine, donosi programe korienja i zatite prirodnih vrednosti i programe zatite ivotne sredine, odnosno lokalne akcione i sanacione planove, u skladu sa stratekim dokumentima i svojim interesima i specinostima i utvruje posebnu naknadu za zatitu i unapreenje ivotne sredine; 20. donosi osnove zatite, korienja i ureenja poljoprivrednog zemljita i stara se o njihovom sprovoenju, odreuje erozivna podruja, stara se o korienju panjaka i odluuje o privoenju panjaka drugoj kulturi; 22. stara se i obezbeuje uslove za ouvanje, korienje i unapreenje podruja sa prirodnim lekovitim svojstvima; 23. podstie i stara se o razvoju turizma na svojoj teritoriji i utvruje visinu boravine takse; 24. stara se o razvoju i unapreenju ugostiteljstva, zanatstva i trgovine, ureuje radno vreme, mesta na kojima se mogu obavljati odreene delatnosti i druge uslove za njihov rad; 25. upravlja imovinom optine i koristi sredstva u dravnoj svojini i stara se o njihovom ouvanju i uveanju; 30. podstie i pomae razvoj zadrugarstva; Zakon o lokalnoj samoupravi stvara i pravni okvir za saradnju izmeu lokalnih vlasti, privatnog sektora i nevladinih organizacija. Lokalne vlasti, meutim, moraju da uoe svoju lidersku poziciju u stvaranju partnerstva, budui da su one najodgovornije za donoenje i sprovoenje odluka kojima se reavaju postojei problemi u zajednici i podstie njen razvoj. Ipak dve su osnovne strategije podsticanja lokalnog razvoja: Direktne strane investicije, odnosno privlaenje stranih rmi da investiraju, a kroz razne podsticaje koje lokalna vlast daje, kao to su jeftino zemljite, poreske olakice itd. Podsticanje lokalnih privrednih subjekata i pojedinaca od strane lokalne vlasti da razviju poslove i time ubrzaju ekonomski razvoj zajednice Mere koje lokalne zajednice preduzimaju u cilju jaanja konkurentnosti i poboljanja lokalne investicione klime, ukljuujui sledee: Razne olakice (smanjenje komunalnih taksi i sl.) Podrka malim i srednjim preduzeima Investiranje u teku infrastrukturu (komunalno opremanje zemljita industrijske zone) Investiranje u laku infrastrukturu, ukljuujui ljudske resurse, regulaciju i sisteme institucionalne podrke Unapreenje administrativnih procedura Za poslove iz svojih nadlenosti optina se nansira izvornim i ustupljenim prihodima. Ovi prihodi mogu biti namenski ( koriste se za unapred odreenu namenu), ili nenamenski. Pri tome, u nadlenosti optine su jedino izvorni prihodi, na iju visinu i nain naplate jedino moe uticati. ( Sl. glasnik RS 62/2006) U izvorne prihode, koji se najee koriste kao alat za privlaenje investicija i generalno, ekonomski razvoj spadaju: Porez na imovinu, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na naslee i poklon Lokalne administrativne takse; Lokalne komunalne takse; Boravina taksa; Naknada za korienje gradskog graevinskog zemljita; Naknada za ureenje gradskog graevinskog zemljita; Naknada za zatitu ivotne sredine; Prihodi od koncesione naknade

Marija iki, Dejan Mak Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti...

U zavisnosti od strategije privlaenja investicija i politike podrke MSP, lokalne vlasti svojim Odlukama predviaju razne olakice i oslobaanja od plaanja naknada po raznim kriterijumima. Ostali propisi kojima se regulie oblast poslovanja, pa samim tim i mogunosti za unapreenje lokalnog ekonomskog razvoja, su u nadlenosti Republike Srbije. Dodatno oteavajuu okolnost predstavlja injenica da lokalne samouprave ne poseduju sopstvenu imovinu, ve su jedino korisnici dravne imovine. Imajui u vidu pravni okvir u kome deluju lokalne samouprave nuno se javlja potreba i imperativ za decentralizacijom zemlje, ali i modernizacijom uprave koja e se bazirati na depolitizaciji i profesionalizaciji.

1.2. Pregled institucionalnih oblika za podrku LER

Strateki prioritet veine jedinica lokalnih samouprava u Srbiji jeste stvaranje uslova za lokalni ekonomski razvoj. U dosadanjoj praksi iskristalisala su se neka reenja organizacionih oblika za telo koje se bavi ekonomskim razvojem: 1. Organizacioni deo Optinske uprave, u formi odeljenja za LER ili nii organizacioni oblik odsek, najee u okviru Odeljenja za privredu (Sokobanja, Pirot, Zajear, Vrac) 2. Posebno pravno lice iji je osniva optina, najee u obliku drutva sa ogranienom odgovornou(d.o.o) - Knjazevac 3. Organizacioni deo nekog javnog preduzea, npr. u Direkciji za izgradnju, 4. U okviru Udruenja preduzetnika ili nekog slinog lokalnog udruenja sa funkcijom podrke razvoju 5. Javna sluba - Agencija za razvoj 6. Fondacija za razvoj ( Majdanpek) Svaki od napred navedenih organizacionih modela ima dobre i loe osobine, i stvar je procene lokalne samouprave za koji e se odluiti. Praksa u Nemakoj, ali i istonoevropskim zemljama( eka, Slovaka) jeste da se osniva posebno pravno lice privredno drutvo. Ovaj model prihvaen je i od stane nekih optina u Srbiji (Knjaevac, Majdanpek, Novi Beograd) koje osnivaju drutvo sa ogranienom dgovornou (doo). Ovaj model organizacione strukture znatno je eksibilniji i lake se prilagoava promenama na tritu. Takoe, omoguuje vee uee privatnog sektora, kroz osnivaka prava ili u upravnom odboru. Meutim, osnovni razlog zbog kog se optine opredeljuju za ovaj model jeste kupovina zemlje i pripremanje lokacija za greeneld investicije. Naime, lokalne samouprave u Srbiji ne poseduju svoju imovinu, i zemlju pribavljaju po posebnim uslovima (eksproprijacija za javni interes). Sa druge strane, strani investitori najee ne ele da pregovaraju sa vie vlasnika, obzirom da su prosene veliine parcela u Srbiji prilino male, i da za formiranje parcele od oko 5ha, najee treba pregovarati sa 5-10 vlasnika. Iz tog razloga, nuno se javlja potreba za medijatorom koji e otkupiti zemlju od vlasnika sitnijih parcela, objediniti ih i infrastrukturno opremiti za investiranje. U daljem tekstu dat je tabelarni pregled prednosti i nedostataka svakog od predloenih organizacionih oblika:

10

Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti... Marija iki, Dejan Mak Organizacioni deo Optinske uprave Prednosti Nedostaci Birokratizovan aparat deo uprave Neeksibilna organizacija Zaposleni moraju biti zaposleni u skladu sa Zakonom o radu u dravnim organima (poloen dravni ispit) Nemogunost adekvatnog sistema motivacije i nagraivanja zaposlenih Nepostojanje zakonskih mogunosti za kupovinu zemlje radi pripremanja parcela za greeneld investicije (mogui nain pribavljanja zemlje jeste eksproprijacija) Ne moe da ima svoju imovinu

Relativno lako formalizovanje organizacije (Izmenom Odluke o organizaciji optinske uprave i sistematizaciji radnih mesta) Najee se formira iz redova zaposlenih radnika optinske uprave, tako da ne poveava masu platnog fonda koji je ogranien Finansijska stabilnost zagarantovana Ne postoji problem dodatnog obezbeenja poslovnog prostora i opreme Kabinet predsednika optine je najee u istoj zgradi, pa je olakana komunikacija sa njim Nalazi se na izvoru informacija, priprema i donoenja odluka, pa relativno lake moe da utie na ove procese

Drutvo sa ogranienom odgovornou / Fondacija Prednosti Fleksibilna organizaciona struktura Zaposleni ne moraju biti zaposleni u skladu sa Zakonom o radu u dravnim organima (poloen dravni ispit) Mogunost adekvatnog sistema motivacije i nagraivanja zaposlenih Mogunost za kupovinu zemlje radi pripremanja parcela za greeneld investicije (mogui nain pribavljanja zemlje jeste eksproprijacija) Moe imati svoju imovinu Mogu delom da se nansiraju na trinom principu, prodajom usluga Mogunost PPP Nedostaci Moe postojati otpor dela politikog establimenta Mogunosti za koruptivne radnje (npr. prilikom kupovine zemlje) Nepostojanje jasnih zakonskih propisa o tome da li optine mogu osnivati d.o.o Fondacije se osnivaju u skladu sa Zakonom o fondacijama i zadubinama, koje je u nadlenosti Ministartsva kulture i prevashodno ima drugaiji cilj, odnosno ouvanje kulturne batine

Organizacioni deo nekog JP npr. Direkcije za izgradnju Prednosti Relativno lako formalizovanje organizacije (Izmenom Odluke o sistematizaciji radnih mesta) Najee se formira iz redova zaposlenih radnika, tako da ne poveava masu platnog fonda koji je ogranien Ne postoji problem dodatnog obezbeenja poslovnog prostora i opreme Nedostaci Javna preduzea se nalaze na pragu privatizacije Po zakonu o javnim preduzeima, ista se osnivaju za obavljanje poslova od opteg interesa. Meutim, zakonom nije predvieno unapreenje ekonomskog razvoja kao delatnost od opteg interesa Zaposleni u najveoj meri nemaju iskustvo u pisanju projekata Nemogunost adekvatnog sistema motivacije i nagraivanja zaposlenih Ne postojanje zakonskih mogunosti za kupovinu zemlje radi pripremanja parcela za greeneld investicije (njihova imovina ima status dravne)

Marija iki, Dejan Mak Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti... Javna agencija Prednosti Vei stepen poverenja zbog organizacionog oblika javna sluba Po zakonu o javnim agencijama osniva se za vrenje razvojnih i strunih poslova Mogu joj biti povereni poslovi lokalne samouprave Moe da se nansira iz razliitih izvora Nadzor nad radom vri Skuptina grada/optine, odnosno Vee Nedostaci

11

Potreban je odreeni vremenski period za osnivanje donoenje Odluke na skuptini za osnivanje, pa zatim sama procedura osnivanja Ne postojanje zakonskih mogunosti za kupovinu zemlje radi pripremanja parcela za greeneld investicije (njihova imovina ima status dravne)

Udruenje preduzetnika ili slino Prednosti Fleksibilna organizaciona struktura Zaposleni ne moraju biti zaposleni u skladu sa Zakonom o radu u dravnim organima (poloen dravni ispit) Mogunost adekvatnog sistema motivacije i nagraivanja zaposlenih Mogunost PPP Nedostaci Moe postojati otpor dela politikog establimenta Finansijska nestabilnost Kadrovski potencijal esto je slab Potreba za obezbeenjem poslovnog prostora Mali uticaj na promenu procedura u optinskoj upravi (izdavanje dozvola, priprema investicionih projekata i td) Skuptina grada/optine najee nema uvid u poslovanje Predsednik optine ili Vee nemaju uticaj na donoenje odluka o aktivnostima

12

Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti... Marija iki, Dejan Mak

Marija iki, Dejan Mak Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti...

13

2. Funkcionalnost institucionalnih oblika i raspodela funkcija medju institucijama

Lokalni ekonomski razvoj podrazumeva multidisciplinaran pristup i zavisi od stratekog opredeljenja svake lokalne samouprave. Obzirom da su skoro sve Kancelarije za lokalne ekonomski razvoj ( dalje: KLER) nastale u okviru nekog donatorskog programa ( MEGA, GTZ KWD, Exchange i sl) funkcije koje se obavljaju sve kancelarije su u najveem delu iste i podrazumevaju: I Marketing: Priprema, inoviranje i distribucija promotivnih materijala Organizacija promotivnih manifestacija Uee na sajmovima i privrednim izlobama Organizacija i/ili uee u informativnim kampanjama o vanosti direktntnih stranih investicija i promociji poslovnog koncepta koji se odraava na lokalnu zajednicu Predstavljanje lokalne samouprave na regionalnom, dravnom i meunarodnom nivou u aktivnostima vezanim za LER II Odravanje postojeih, privlaenje novih i irenje lokalnih poslovnih aktivnosti Stalni kontakt sa predstavnicima investitora (domaih i stranih) Sistematski pristup u odnosima sa potencijalnim investitorima Organizacija obilazaka privrednih potencijala, za potencijalne investitore III Kontakti i direktna podrka lokalnoj poslovnoj zajednici Dnevni kontakti sa lokalnim preduzetnicima, organizacija istraivanja u cilju unapreenja njihovih poslovnih sposobnosti Procena i vrednovanje mogunosti za jaanje kapaciteta instrumenata podrke LER Pruanje pravne i tehnike podrke, davanje saveta i blagovremeno pruanje informacija Kreiranje trening programa za poetnike u biznisu i poslovna udruenja Organizacija treninga za MSP i preduzetnike u oblasti pisanja projekata i pripreme dokumentacije za kreditne zahteve Pruanje pomoi lokalnim preduzetnicima u registraciji i preregirstraciji Promovisanje koncepta preduzetnitva i javno privatnih partnerstava IV Podrka procesu stratekog planiranja Dnevna komunikacija sa Komisijom za strateko planiranje Praenje aktivnosti i sastanaka Komisije Nadzor nad realizacijom projekata proisteklih iz Stratekog plana za LER

14

Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti... Marija iki, Dejan Mak

V Podsticaj nansiranja Kontakti sa poslovnim bankama koje imaju lijalu u optini u cilju korienja podataka sa nansijskog trita i adekvatnog informisanja predstavnika lokalne poslovne zajednice Identikacija trenutnih nansijskih kapaciteta i preporuka najpovoljnijih nansijskih paketa usluga i kredita, korisnicima usluga kancelarije za LER Priprema preporuka za kreiranje lokalnih mikronansijskih i garantnih ema VI Unapreenje radne snage Saradnja sa Nacionalnom slubom za zapoljavanje (NSZ) optinskom ijalom Priprema i realizacija edukativnih programa u oblasti LER i preduzetnitva Priprema baze podataka raspoloive radne snage na podruju optine Priprema obuka i prekvalikacija u skladu sa potrebama investitora Pruanje informacija nezaposlenima u vezi mogunosti za pokretanje sopstvenog biznisa, potrebama investitora i programima samozapoljavanja VII Priprema i nadzor u realizaciji projekata od znaaja za LER Analiza uslova na tritu i mogunosti za pokretanje novih razvojnih projekata Kontakti sa meunarodnim organizacijama i donatorima Istraivanje mogunosti za nasiranje razvojnih programa Priprema, upravljanje i realizacija razvojnih projekata VIII Savetodavna funkcija & Predlae Skuptini i Predsedniku optine / Gradonaelniku Stimulativne mere za otvaranje novih MSP i privlaenje stranih investicija Regulative (pravilnici, naredbe i uputstva) u oblasti ekonomskog razvoja Mere za poboljanje sopstvenih izvora prihoda; poboljanje radne sposobnosti i stvaranje jednakih mogunosti za ene i ugroene grupe; poveanje stope zaposlenosti i smanjenje siromatva; poboljanje inspekcijskih procedura koje utiu na ekonomski razvoj Bitan aspekat inicijalne organizacije, ali i kasnije aktivnosti na LER-u jeste povezivanje LER-a sa drugim planovima i strategijama na lokalnom nivou. Lokalna zajednica u svakom trenutku poseduje (formalne ili neformalne) planove i programe razvoja u raznim oblastima za koje je nadlena lokalna vlast, kao to su oblasti upravljanja zemljitem, gradnje, saobraaja, zatite ivotne sredine, komunalnih usluga, vanprivrednih delatnosti, socijalne zatite i slino. Povezivanje strategije LER-a sa ovim i drugim srodnim programima i meusobna koordinacija ima svoje dobre strane: izbegava se dupliranje napora, racionalnije koriste ogranieni resursi i poveava ukupan efekat lokalnih programa. Istovremeno, omoguuje se utvrivanje globalnih stratekih prioriteta i reavaju neke dileme koje su prisutne u svakom trenutku u bilo kojoj zajednici. Poslovima koji su od znaaja za lokalni ekonomski razvoj bave se i mnoge druge lokalne i republike ustanove i preduzea: Direkcije za izgradnju, lokalne turistike organizacije, Nacionalna sluba za zapoljavanje, ministarstva I sl. Delokrug posla je jasno razgranien sa Ministarstvima, sa kojima se saradnja uglavnom zasniva na korienju raznih podsticajnih programa sa nacionalnog nivoa. Ocena te saradnje iskazane u sprovedenoj Analizi, uglavnom zavisi od uspenosti kancelarija za LER da ostvare saradnju sa predstavnicima ministarstva I obima nansiranja raznih projekata. Saradnja sa SIEP-om, kao najznaajnijom republikom institucijom za privlaenje investicija, je razliito ocenjena. SIEPA nema uspostavljen kanal komunikacije sa lokalnim samoupravama I ta saradnja takoe zavisi od umenosti same lokalne samouprave da se nametne kao prepoznatljiva. Naalost, neke od institucija koje se bave, odnosno trebalo bi da se bave projektima koji su I od lokalnog ekonomskog znaaja, ostale su neocenjene jer lokalni nivo nije upoznat sa njihovim postojanjem, a jo manje sa poslovima koje bi trebalo da obavljaju( Nacionalna razvojna turitika

Marija iki, Dejan Mak Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti...

15

korporacija www.razvojturizma.rs ). Privredna komora Srbije I generalno ceo komorski sistem, kao predstavnik biznisa uopte nije prepoznata kao znaajan partner za saradnju. Sa druge strane, saradnja sa SKGO, koja artikulie zahteve I potrebe lokalne samouprave, je ocenjena vrlo visoko. Situacija na lokalu je sasvim dugaija, I evidentno je da ne postoji jasna diverzikacija I podela poslova. Poslovi se prepliu I vrlo esto dupliraju I organizacija posla zavisi iskljuivo od line sposobnosti I autoriteta efa kancelarije za LER da pozicionira Kancelariju. Tako imamo sluaj da se edukacijom radne snage i izradom baze podataka bave i Kancelarija za LER I Nacionalna sluba za zapoljavanje (NSZ) koja je sa tim razlogom I osnovana. injenica je da programi NSZ vrlo esto nisu u skladu sa potrebama lokalne zajednice, ali to svakako ne predstavlja razlog da se prave duple strukture koje se bave istim poslom, ve je sutina u poveanju uticaja lokalne zajednice na vrstu obuke koju organizuje NSZ. Takoe, osim baze podataka o nezaposlenim licima , od strane donatorskih programa se esto namee I izrada raznih drugih baza podataka koje inae u sklopu svojih redovnih aktivnosti rade druge slube, kao npr: baza podataka poljoprivrednih gazdinstava, baza podataka privrednih subjekata I sl. Ovi podaci u jednom delu su svakako neophodni u radu KLER, ali ne postoji ni jedno ekonomsko ni drugo opravdanje da se kancelarije bave izradom baze podataka, osim u delu da bude utvren nain I rokovi za prikupljanje podataka od slubi koje to ve rade, jer je prikupljanje podataka u sopstvenoj reiji vrlo skupo, pre svega imajui u vidu ogranien kadrovski I nansijski kapacitet optina. Situacija sa lokalnim institucijama i preduzeima je jo haotinija, iako bi ove odnose po prirodi stvari trebalo lake urediti. Iako je nemogue povui otar rez izmeu aktivnosti koje obavljaju lokalne institucije, jer su vrlo komplementarne i uslovljene, trebalo bi denisati KO, TA , KAKO i u kojim rokovima radi. Rezultati ankete pokazuju da ima dupliranja aktivnosti, ali da se to u praksi prevazilazi. Oigledno je da se to radi na dogovornoj osnovi bez jasno utvrenih aktivnosti i jasnog sistema podele odgovornosti. Veliki broj KLER, po rezultatima ankete, vodi projekte NIPa, koji su pre svega bazina infrastruktura. Takoe, neke KLER rade i socijalne projekte i sl. Ovo stanje stvari je oigledna posledica nedostatka strunih kadrova u lokalnoj administraciji i da na neki nain KLER predstavlja think thank, odnosno zbog ogranienja zapoljavanja KLER se uglavnom formira od najsposobnijih ljudi u optinskim/gradskim administracijama, tako da povlaenjem ovih ljudi u jednu slubu ostale organizacione jedinice ostaju sa znatno smanjenim kapacitetima za rad. Iz ocene saradnje sa ostalim lokalnim institucijama oigledno je da se saradnja zasniva na individualnom principu, jer su ocene saradnje razliite od optine do optine i ne postoje sistematizovani kanali komunikacije i raspodele posla. Od lokalnih institucija najloije je ocenjena saradnja sa Direkcijom za izgradnju, na ije rezultate rada bi trebalo da se naslanja funkcionisanje KLER. Naalost, situacija u Srbiji je takva da su kapaciteti Direkcija za izgradnju u najveoj meri vrlo skromni, da je evidentan nedostatak planske i projektne dokumentacije za koju svrhu su osnovani, i da na neki nain se ove dve lokalne institucije doivljavaju kao direktni rivali. Opis poslova samih KLER je takoe razliit. Ukoliko je kancelarija organizovana kao Odeljenje u okviru optinske/gradske uprave vrlo esto KLER rade i upravno-administrativne poslove kao to su: kategorizacija smetaja ( Sokobanja), promena namene zemljita i sl. Saradnja sa drugim odeljenjima je, prema rezultatima ankete, uglavnom dobra. KLER su uspele da implementiraju razne olakice u lokalnu skalnu politiku i odluke. U skoro svim anketiranim optinama postoje pripremljene lokacije za investicije i one se kao takve promoviu i nude na investicionom tritu.Iz toga proizilazi da je saradnja sa Odeljenjem za urbanizam dobra, ali ostaje nejasno da li su i koliko informacije KLER o potrebama privrede sagledane kroz izradu planske urbanistike dokumentacije. Kadrovska osposobljenost takoe varira. Edukacija koju su zaposleni u KLER proli je uglavnom organizovana od strane donatoskih programa u okviru kojih je formirana sama kncelarija za LER ili SKGO, i odnosi se na: PCM, privlaenje investicija i optinski marketing. Naalost, i posle mnogih edukacija zaposleni u KLER nisu u potpunosti osposobljeni da samostalno pripremaju projekte za fondove EU, ve se u velikoj meri koriste usluge outsourcing-a.

16

Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti... Marija iki, Dejan Mak

Marija iki, Dejan Mak Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti...

17

3. Organizacioni modeli u okviru istih institucionalnih oblika

Zakonski okvir ne odreuje organizacionu strukturu koju je nuno uspostaviti, ve je to ostavljeno svakoj lokalnoj samoupravi da uredi u skladu sa sopstvenim potrebama. Bez obzira na koji model se optina/grad odlui, neophodna je bliska saradnja sa predsednikom optine i formiranje multidisciplinarnog tima koji e se baviti LERom. Tim koji radi mora da ukljuuje saradnike iz raznih oblasti (ekonomija, pravo, turizam, graevina i sl) poto je i sam rad na razvoju lokalne ekonomije multidisciplinaran. Pored klasinih ekspertskih struka, kao to su ekonomija, pravo, inenjerstvo i slino, posebnu vanost imaju i sposobnosti organizacije rada i komunikacije. Veoma bitna pretpostavka uspenosti tima/tela za LER je bliska saradnja sa predsednikom optine, kao nosiocem izvrne vlasti u optini. Kao neophodna karika izmeu predsednika optine i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj javlja se Pomonik predsednika optine za LER. On treba da bude odgovoran za sve aktivnosti, ali itav proces e se odvijati u timu koji je zaduen za sprovoenje svih akcija. U poetku tim ne mora biti veliki, to ak nije ni mogue u malom gradu sa decitom kvalikovanih slubenika. Vremenom, prilivom posla, novca i edukovanih pojedinaca, tim se moe poveavati. Bitno je da bar deo tima bude angaovan na poslovima LER-a sa punim radnim vremenom kako bi se mogao u potpunosti posvetiti stratekom planiranju i implementaciji razvojnih projekata. Ukoliko je rad na strategiji LER-a neorganizovana i sporedna aktivnost, dopunski posao svima koji na njemu rade, nije realno oekivati uspeh. Imajui u vidu koje su obaveze Pomonika predsednika optine za LER, aktivnosti koje se od njega oekuju su sledee: Organizovati grupu ljudi koji e raditi na LER-u od grupe kompetentnih pojedinaca stvoriti tim koji e odgovoriti svim zahtevima vezanim za LER Kreirati strateki plan razvoja poeljno je da tim zajedno radi na postavljanju strategije, napraviti spisak svih ideja koje su realno ostvarive. Zato je dobro da su u timu strunjaci iz svih oblasti, da bi se jednako posvetila panja svim segmentima zajednice (u ovom delu se u skladu sa vizijom i misijom postavljaju konkretni naini dostizanja ciljeva, izraeno preciznim ciframa) Izdvojiti prioritete i najrealnije aktivnosti, dakle, videti ta je mogue preduzeti sad i ovde, sa raspoloivim sredstvima. Napraviti plan aktivnosti i staviti ih u vremenski okvir (najbolje bi bilo napraviti set nezavisnih projekata nad kojima e koordinirati optinski menader) Raditi na izvrenju aktivnosti uz kontinuirano praenje promena i prilagoavati se novonastaloj situaciji Vano je istai i potrebu saradnje sa privatnim i nevladinim sektorom, sa kojima svakako nije mogue uspostaviti hijerarhijski odnos kao unutar dravnih organa. Takoe, ovaj tim trebalo bi da dobije i institucionalnu formu, kao i kancelarijski prostor, nunu opremu i skroman budet za sastanke, prikupljanje podataka i sline trokove. Organizaciona forma moe biti u obliku slube ili odeljenja unutar lokalne uprave, ili posebno formirana organizacija.

18

Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti... Marija iki, Dejan Mak

irok spektar zadataka u domenu razvoja privrede moe da se ispuni samo novom, eksibilnom organizacijom. Konvencionalne organizacione strukture sa klasinim resornim principom i strogom hijerarhijskom strukturom, kao jedinom strukturom ureivanja, u budunosti nee imati vrednost. Konvencionalna praksa je uglavnom kriva za rasparavanje nadlenosti, za nepreglednost administrativnih struktura, kao i za nesposobnost da obuhvati tekue probleme i da iznae zadovoljavajua reenja. Danas se kao dobro reenje namee voenje politike uslovljeno trinim mehanizmom. Ovaj princip je prihvaen kao dobar na svim nivoima upravljanja, kako na dravnom, tako i na lokalnom. Vri se privatizacija i modernizuje nain funkcionisanja dravnih organa. Uvodi se i feksibilnija organizacija po uzoru na privredna drutva i utemeljuju se trini principi gde god je to mogue, a svi procesi poivaju na stratekom upravljanju i planiranju. Celokupna uprava se, dakle, reorganizuje po uzoru na preduzee koje tei da odgovori zahtevima trita. U procesu tranzicije donoenje odluka sputa se sa dravnog nivoa na nivo lokalne zajednice i pojedince koji njom rukovode. Ovo se odvija realizacijom naela decentralizacije.

TRADICIONALNI MENADMENT OPTINA Strategijska akcija Sopstvena sredstva Stremljenje ka ekasnosti Kadrovi Homogen talenat Egalitarizam Neodlunost Organizacija slubi u optinama Hijerarhijska i tipina Centralizovana i kruta Stabilna i nepromenljiva

NOVI MENADMENT OPTINA Strategijska akcija Spoljni i sopstveni izvori Stremljenje ka nansijskim inovacijama i kreativnosti Kadrovi Heterogen talenat iz ekonomije i nansija Individualnost zaposlenih Odlunost Organizacija slubi u optinama Horizontalna i netipina Decentralizovana Dinamika inovativna

Budui da je rad LER-u kompleksan, jer obuhvata mnoge aspekte ivota lokalne zajednice, i kao takav podrazumeva saradnju raznih odeljenja lokalne vlasti, bilo bi poeljno uspostaviti radne grupe po pojedinim pitanjima LER-a. Njih bi trebalo da sainjavaju pojedinci sa znanjem i odgovornou za poslove svoga odeljenja. Sugestija vezana za radne grupe odnosi se na neku kasniju fazu LER-a, poto imajui u vidu situaciju po optinama nerealno je oekivati u startu brzu transformaciju odeljenja. Neophodno je naglasiti da je ovaj model prihvatljiv u svakoj lokalnoj upravi, ali sa izvesnim prilagoavanjem specinosti situacije. Kao to su primeri iz prakse pokazali, nee svugde biti mogue upuivanje radnika sa jednog radnog mesta na drugo, na pojedinim mestima bie potrebni novi ljudski resursi, mada, generalno, sugestija je da to budu lica koja su ve radila na poslovima koja e i obavljati u timu lokalnog ekonomskog razvoja. Nezavidna situacija u optinama zahteva proverene i iskusne pojedince.

Marija iki, Dejan Mak Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti...

19

Najzastupljeniji institucionalni oblik Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj svakako jeste u okviru optinske/gradske uprave. U ovom institucionalnom obliku javljaju se tri organizaciona modela: 1. Kancelarija za LER u obliku odeljenja 2. Kancelarija za LER u obliku slube 3. Projektni tim u okviru kabineta predsednika optine/gradonaelnika to se tie ostalih institucionalnih oblika koji su napred navedeni, oni su u formi koja je opisana. Ipak, na osnovu aktivnosti I funkcija KLER, moemo predstaviti samu organizacionu strukturu Kancelarije za ekonomski razvoj, zasnovanu na osnovnim funkcijama a koja se moe prilagoavati u skladu sa potrebama.

20

Ostala odeljenja u okviru Optinske/gradse uprave: Odeljenje za urbanizam Odeljenje za finasije Odeljenje za privredu i dr ef KLER

Predsednik optine / Gradonaelnik

KANCELARIJA ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ ( KLER)

Pomodnik predsednik optine / Gradonaelnika

Strateko planiranje Marketing i IT Podrka MSP

Priprema i pradenje projekata

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Lokalne institucije/preduzeda:

Nacionalni i regionalni nivo nivo: Resorna minisarstva Nacionalne institucije i preduzeda Pokrajinske organizacije Regionalne agencije za razvoj PKS i drugo

Direkcija za izgradnju

Turistika organizacija

JKP

Udruenja preduzetnika

Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti... Marija iki, Dejan Mak

NVOi drugo

Marija iki, Dejan Mak Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti...

21

4. Definisanje korelacije izmeu institucionalnih oblika i ekonomskih parametara

4.1. Indikatori uspenosti i ekonomski parametri razvoja
Lokalni ekonomski razvoj u predstavlja proces promena. Za razliku od proteklih decenija veina lokalnih samouprava u Srbiji danas postaju konkurentne i nastoje da uine sve to je u njihovoj moi da privuku vie direktnih investicija sve u cilju otvaranja novih radnih mesta i poveanja ivotnog standarda stanovnitva. Ipak neke od optina i gradova su u ovom procesu uspenije od drugih. Jedan od faktora uspenosti je svakako proaktivno delovanje lokalne samouprave u odnosu na poslovno okruenje. Lokalna samouprava koja u poslovnoj zajednici prepoznaje partnera ima daleko vee anse da bude uspenija od one koja sve preputa sluaju verujui da se kljune stvari reavaju na viem, pokrajinskom ili republikom nivou. Da li su danas optine i gradovi dovoljno kompetentni da uzmu uee u jednoj takvoj utakmici? Anketiranje 17 optina i gradova pokazalo je da ne postoji jedinstven recept za ekonomski uspenu optinu ve da model u velikoj meri zavisi od kompetentnosti lokalnih vlasti i eksperata za LER u lokalu. Najpre, primetno je da u veini anketiranih gradova i optina ne postoje razvijeni ekonomski parametri za praenje uspenosti kancelarija. Veliki problem predstavlja prikupljanje relevatnih podataka. Pojedini investitori zameraju lokalnim samoupravama to ih za odreene njima bitne podatke (broj zaposlenih, broj nezaposlenih, stopa nezaposlenosti itd...) zaposleni u optinama upuuju na druge institucije (Nacionalna sluba za zapoljavanje, Narodna banka Srbije, Ministarstvo nansija, Poreska uprava...) uz obrazloenje da ne raspolai istim. Treba imati u vidi i to da skoro sve republike institucije naplauju svoje baze podataka dok je prikupljanje od strane KLER-a veoma skup metod zbog ogranienih ljudskih resursa i nedostatka vremena. Iskustva zaposlenih u KLER-a takoe idu u prilog tome da ni ostale institucije ne poseduju i veoma esto nisu u mogunosti da dostave relevantne i aurirane podatke. Npr. Jedna lijala NSZ nije mogla kancelariji da dostavi stopu nezaposlenosti u lokalnoj zajednici jer takvim podacima ne raspolae ve samo brojem zaposlenih i nezaposlenih. Optine uglavnom pod indikatorima podrazumevaju nedeljna, mesena i godinja izvetavanja naelnika odeljenja. Postoje i indikatori koji nisu formalno denisani npr. U procesu privlaenja investicija: ukupan broj dobijenih pisama o namerama, broj odranih sastanaka, evidencija o poseti investitora. U oblasti marketinga: broj izraenih broura, ostalih promomaterijala kao i broj uea na stranim i domaim sajmovima.

22

Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti... Marija iki, Dejan Mak

Kao denisani indikatori (Sokobanja i Vranje) pojavljuju se: Broj i vrednost realizovanih projekata Broj korisnika usluga KLER Broj odobrenih kredita/subvencija uz pomoc i podrsku KLER Broj nezaposlenih lica na teritoriji opstine Broj kategorisanog smestaja u domacoj radinosti Broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava Statisticki podaci dostupni preko RZS Broj realizovanih projekata sa direktnom ekonomskom konotacijom primer rast zaposlenosti Broj pisama o namerama, direktni kontakti sa potencijalnim investitorima Broj realizovanih investicija Broj uraenih biznis planova, datih preporuka ili pozitivnih miljenja na dokumentaciju privrednika Broj organizovanih prezentacija, susreta sa lokalnom poslovnom zajednicom Pored indikatora koji se razlikuju od optine do optine postoje i oni koje je odredio USAID-ov program MEGA (Vrac, Vranje, Parain, Panevo, Kruevac, Loznica, Peinci, abac) i na osnovu njih se ocenjuje ekonomska uspenost optina u programu: 1. Organizaciona kategorija denie poziciju Kancelarije za LER u Optinskoj upravi. Ova kategorija ima 20 podkategorija sa maksimalnih 100 bodova. 2. Strukturna kategorija denie kvalikovanost i kompetentnost zaposlenih u Kancelariji za LER. Ova kategorija ima 5 podkategorija sa maksimalnih 92 boda. 3. Funkcionalna kategorija denie funkcionalnost rada i ostvarene rezultate Kancelarije za LER. Ova kategorija ima 9 podkategorija sa maksimalnih 215 bodova. Tabela Da li su razvijeni ekonomski parametri/indikatori za praenje ekasnosti rada KLER-a: Sokobanja Boljevac Pirot Knjaevac Zajear Vrac abac Bor Vranje Da Ne Ne Ne Ne Da Ne Ne Da Novi Pazar Loznica Parain id Kruevac Peinci Panevo Majdanpek Ne Da Da Ne Ne Ne Ne Ne

Jedna od osnovnih funkcija KLER-a je i formiranje aktivne baze podataka u cilju da pomogne sa jedne strane zaposlenima u kancelariji, optinskoj upravi kao i optinskom rukovodstvu, da u svakom momentu imaju informacije kojim resursima lokalna zajednica raspolae, a sa druge strane ovakve baze, pre svega ekonomskih podataka, su od velike koristi i potencijalnim investitorima kojima su, u fazi skeniranja optine ili grada, potrebne razliite informacije o dostupnosti radne snage u odreenom sektoru, prosek zarada zaposlenih po sektorima, pregled baza lokacija za greeneld i browneld ulaganja isl.

Marija iki, Dejan Mak Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti...

23

Optine koje su u USAID-ovom programu MEGA bile su u obavezi da naprave detaljan prol zajednice i taj model je preporuljiv i za ostale optine i gradove u Srbiji. Naalost, mnoge informacije koje su neophodne da bi se precizno predstavila ekonomska slika optine nisu dostupne zaposlenima u KLER-u a samim tim i potencijalnim investitorima. Praksa je pokazala da je ovo drugo gore, jer usled nedostataka odreenih podataka relevantnih za ulaganje u lokalnu zajednicu, investitor se odluuje da ne uloi i grad ili optinu za koji se predhodno bio zainteresovao i pored dobre volje lokalnih vlasti. Podatak kao to je GDP po optinama ili GDP po glavi stanovnika je nemogue dobiti. Statistiki godinjaci daju dobar godinji pregled ali da bi postali zaista konkurentni danas je neophodno baratati auriranim podacima ak na kvartalnom i mesenom nivou. Zastareli podaci naalost nisu od velike koristi potencijalnom ulagau. Ipak, podaci na sajtu Nacionalne slube za zapoljavanje i Republikog zavoda za statistiku mogu u znaajnoj meri koristiti kancelarijama za LER. Jedna od preporuka kancelarijama bila bi i da na svom sajtu obezbedi link ovih institucija ako to do sada nisu uradile. Za svaku pohvalu su inicijative SIPEPA-e na republikom nivou i VIP-a, fonda za promociju investicija u Vojvodini koji su razradili elektronsku bazu podataka http://serbia-locations.rs i www.vip. org.rs do kog strani investitor moe doi bilo kad i dobiti detaljan pregled greeneld i browneld lokacija po optinama i gradovima u Srbiji, a takoe moe imati uvid i u stepen infrastrukturne opremljenosti unetih lokacija kao i u strukturu vlasnitva denisanih parcela. Do sada na alost manji broj optina redovno aurira ove baze podataka. Sve u svemu, delimina baza postoji, ali je neophodno sistematizovati ove podatke u jedinstvenu bazu. Nije redak sluaj dupliranja poslova i zahteva privrednih komora da im se dostavi odreeni podaci o mogunostima ulaganja, a da pri tom zaposleni u tim institucijama koji rade na poslovima formiranja baze podataka ne znaju da takva baza ve postoji. Tu ne treba iskljuiti ni nedostatak komunikacije meu institucijama. Naolost u Srbiji ne postoji jedinstven, od svih institucija i aktera razvoja prihvaen, sistem prikupljanja ekonomskih parametara.

4.2. Institucionalni oblici KLER-a u korelaciji sa ekonomskim parametrima

Problemi kojima se u ovom procesu kancelarije najee susreu su najee organizacioni. Oni su esto hijerarhijski ne ureeni sa nejasno delegiranim dunostima kao i nedenisanim sistemom nagrada i kazni. Kadrovski problemi su takoe prisutni. Na odreene pozicije postavljaju se osobe po politikom kljuu bez predhodno uraenih testova iz struke kako bi se ocenila strunost kandidata za odreeno radno mesto.

24

Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti... Marija iki, Dejan Mak Organizaciona forma KLER-a Odeljenje u okviru organa uprave (npr.za privredu) Sluba u okviru odeljenja Sluba u okviru Odeljenja Posebni pravni subjekat (Lokalna agencija za razvoj) Odeljenje u okviru organa uprave Odeljenje u okviru organa uprave Posebni pravni subjekat (Lokalna agencija za razvoj) Odeljenje u okviru organa uprave Odeljenje u okviru organa uprave (npr.za privredu) Sluba u okviru Odeljenja Sluba u okviru Odeljenja Odeljenje u okviru organa uprave Sluba u okviru Odeljenja Sluba u okviru odeljenja Odeljenje u okviru organa uprave (npr.za privredu) Odeljenje u okviru sekretarijata Kadrovski (nedostatak strucnih ljudi koji npr govore jezike) Slaba motivisanost zaposlenih u KLERu (npr.male plate zaposlenih) Kadrovski, Slaba motivisanost zaposlenih u KLERu Institucionalni, Kadrovski Organizacioni, Kadrovski Organizacioni, Kadrovski Organizacioni, slaba motivisanost zaposlenih Institucionalni Organizacioni, kadrovski Institucionalni Institucionalni, organizacioni, kadrovski Slaba motivisanost zaposlenih Problemi u funkcionisanju KLER-a Organizacioni, slaba motivisanost zaposlenih Kadrovski (nedostatak strucnih ljudi koji npr govore jezike)

Optina/Grad Sokobanja Boljevac Pirot Knjaevac Zajear Vrac Peinci Novi Pazar Majdanpek Loznica Parain id Kruevac abac Bor Panevo Vranje

Prilikom ocenjivanja uspenost kancelarija za LER u obzir se uzimaju vie indikatora odnosno ocenjuju se funkcije koje kancelarije vie ili manje obavljaju, a meu kojima su: Razvoj ljudskih resursa Implementacija ekonomskih projekata Razvijanje baze podataka Odravanje odnosa sa instituciojama Funkcija savetnika Podrka lokalnoj poslovnoj zajednici Privlaenje investicija Marketing Podrka optinskog rukovodstva U praksi teko da moemo potvrditi da kancelarije koje su ocenjene kao uspene su istovremeno one iji optine ili gradovi belee najintenzivniji ekonomski rast. Loznica koja ima izuzetno visoko ocenjen KLER ipak zaostaje za optinama u kojima KLER nije tako dobro ocenjen to se moe videti iz veoma visoke stope nezaposlenosti od 40% ali potrebno je uzeti u obzir i injenicu da u Srbiji ovakve kancelarije postoje tek nekoliko godina dok su se

Marija iki, Dejan Mak Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti...

25

problemi u privredi generisali poslednjih decenija te da nije realno da KLER za kratko vreme ree nagomilane ekonomske probleme brojnih lokalnih zajednica. Pokazalo se da stepen ekonomske razvijenosti optina nije u direktnoj srazmeri sa uspenou kancelarija, pa ni sa institucionalnim oblicima kancelarija, mada je politika otvorenih vrata dobar koncept kada govorimo o odnosu efova KLER-a i predsednika optine, jer savetodavna funkcija strunjaka se ne sme zanemariti i oni lokalni elnici koji to prepoznaju imaju anse da njihova lokalna zajednica bude uspenija. Naravno, na ekonomsku sliku lokalne zajednice utie daleko vie faktora od onih koji se uzimaju u obzir prilikom ocenjivanja uspenosti kancelarija za LER, kao to su blizina ekonomski razvijenijih regiona, snaga lokalne poslovna zajednice kojoj, do odreene mere KLER moe biti partner (obezbeivanje i pruanje informacije u vezi aktuelnih kreditnih linija, start up i sl.) ali naalost u praksi nema ingerencija niti dovoljan autoritet da neto korenito promeni. est je sluaj da su uspenije optine one koje su bolje pozicionirane u odnosu na konkurentne i one koje se postavljaju kao eksibilne i odravaju dobre odnose sa centralnim institucijama. Ovde je potrebno uzeti u obzir i veliki politiki uticaj koji imaju predstavnici lokalne izvrne vlasti.

4.3. Stepen razvijenosti optina

Optina/Grad Sokobanja Boljevac Pirot Knjaevac Zajear Vrac Peinci Novi Pazar Majdanpek Loznica Parain id Kruevac abac Bor Panevo Vranje SRBIJA Prosene zarade bez poreza i doprinosa, avgust 2010 u din. 30.585 25.787 31.003 21.709 30.088 40.473 36.078 26.352 33.668 25.086 30.582 30.288 29.447 33.097 34.679 36.532 27.171 33.955 Stopa nezaposlenosti 25,43 23,73 30,98 39,56 32,97 29,26 19,24 50,66 21,78 40,25 37,52 26,61 33,85 26,60 29,07 24,03 13,06 25,8 (2009) 26.418 27.459 20.533 39.016 25.088 19.522 13.400 10.753 19.250 6.558 18.655 13.688 Broj zaposlenih 4.378 2.791 24.000 Broj nezaposlenih 1.637 957 9.000 4.386 7.280 6.295 997 13.572 2.056 11.944 8.359 4.227 16.808 12.952 5.621 11.722 8.263

Izvor: Republiki zavod za statistiku, Nacionalna sluba za zapoljavanje, SIEPA,

26

Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti... Marija iki, Dejan Mak

Zakonom o regionalnom razvoju Republike Srbije predvieno je ocenjivanje optina po stepenu razvijenosti gde lan 30. glasi: Stepen razvijenosti optine je mera razvijenosti optine u odnosu na republiki prosek lanom 36. ovog zakona optine se razvrstavaju prema stepenu razvijenosti u sledee grupe: 1. u prvoj grupi su optine iji je stepen razvijenosti iznad republikog proseka; Vrac, Panevo, Peinci, Kruevac, Pirot, abac. 2. u drugoj grupi su optine iji je stepen razvijenosti u rasponu od 80% do 100% republikog proseka ; Bor, Zajear, Vranje, Sokobanja, Parin, id, Loznica. 3. u treoj grupi su optine iji je stepen razvijenosti u rasponu od 60% do 80% republikog proseka Novi Pazar, Boljevac, Majdanpek. 4. u etvrtoj grupi su optine iji je stepen razvijenosti ispod 60% republikog proseka Knjaevac. Optine iz stava 1. taka 4. ovog lana imaju status nedovoljno razvijenih optina Pripadanje odreenoj grupi optina znai da su denisani i prioriteti kada se radi o dodeli sredstava iz republikih fondova (NIP) te u tom sluaju prioritet sa kvalitetnim i pripremljenim projektima imaju nerazvijene optine. Institucionalni oblici KLER- a su uglavnom zastupljeni u sledeim modelima: Odeljenje u okviru organa uprave (npr. za privredu) Sluba u okviru odeljenja Posebni pravni subjekat (Lokalna agencija za razvoj) Iako nije vidljivo da su ovi oblici u direktnoj relaciji sa ekonomskim pokazateljima , odnosno primetno je da oni u znaajnoj meri variraju, zajedniko za sve anketirane optine i gradove jeste da postoji zajedniki problemi u kvalitetnom funkionisanju kancelarije a to su: Institucionalni - Izbei preklapanje funkcija unutar odeljenja ili slubi Organizacioni - Uspostaviti organizacionu strukturu koja omoguava najekasniji rad Kadrovski - testirati zaposlene u KLER-u i novo-zaposlene koji stupaju u radni odnos, uvesti intenzivnije obuke zaposlenih (kursevi engleskog jezika, seminari za pisanje projekata) Bez reavanja ovih problema ne moe se oekivati da KLER u Srbiji ozbiljnije utie na ekonomske tokove svojih lokalnih zajednica.

Marija iki, Dejan Mak Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti...

27

Kratkorono dobra komunikacija izmeu izvrne vlasti/predednika optine i kancelarije moe postaviti kancelariju kao znaajan faktor koji utie na pozitivne promene u lokalnoj zajednici, ali dugorono neophodna je potpuna depolitizacija rada KLER-a na ijem e elu biti postavljeni dobro obueni strunjaci/eksperti za LER i tek tada e korelacija izmeu ekonomskih parametara i uspenosti kancelarije biti vidljivija.

28

Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti... Marija iki, Dejan Mak

Marija iki, Dejan Mak Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti...

29

5. Predlaganje najoptimalnijeg modela sa najboljim efektima po lokalnu zajednicu (najoptimalniji model za grad, optinu od 50.000 do 100.000 stanovnika i za optine ispod 50.000 stranovnika)
Optina /Grad Broj stanovnika Od 50.000 do 100.000 Vranje Loznica Novi Pazar Zajear Pirot Parain Bor Vrac id Knjaevac Majdanpek Peinci Sokobanja Boljevac 87.288 86.413 85.583 65,969 63 791 58.301 55.817 54.000 Manje od 50.000 38,973 37.172 23,703 21.506 18,571 17.000 Posebni pravni subjekat (Lokalna agencija za razvoj) Odeljenje u okviru organa uprave (npr.za privredu) Sluba u okviru odeljenja Sluba u okviru Odeljenja Posebni pravni subjekat (Lokalna agencija za razvoj) Odeljenje u okviru sekretarijata Odeljenje u okviru organa uprave Odeljenje u okviru organa uprave Odeljenje u okviru organa uprave Sluba u okviru Odeljenja Sluba u okviru Odeljenja - Kancelarija u okviru Odeljenja za javne slube i LER Sluba u okviru odeljenja Odeljenje u okviru organa uprave Organizacioni model KLER-a

30

Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti... Marija iki, Dejan Mak

5.1. Optimalni model za optinu, ili grad od 50.000 do 100.000 stanovnika

Meu anketiranim optinama i gradovima od 50.000 do 100.000 stanovnika najzastupljeniji model je: 1. Odeljenje u okviru uprave/sekretarijata (Vranje, Loznica, Novi Pazar, Zajear i Vrac) 2. Sluba u okviru odeljenja (Pirot, Parain i Bor) Organizacija gradske uprave i kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u Loznici:

5.2. Optimalni model za optine manje od 50.000 stanovnika

Meu anketiranim optinama manjim od 50.000 stanovnika zastupljeni su sledei modeli: 1. Posebni pravni subjekt (lokalna agencija za razvoj) (Knjaevac, Peinci) 2. Sluba u okviru odeljenja (id, Boljevac) Prednosti i mane ovih modela opisani su ranije u analizi te je vano napomenuti da ne postoji jedinstven recept za uspostavljanje kancelarija za LER. Velika razlika u organizacionoj strukturi, nivou dostignutog razvoja i potrebama lokalnih zajednica, ne dozvoljava da se favorizuje samo jedan od pomenutih oblika organizacije. Najbolji model je potrebno odabrati na osnovu specinosti svake lokalne zajednice ponaosob.

Marija iki, Dejan Mak Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti...

31

Prilikom odabira modela lokalne vlasti zajedno sa konsultantima/strunjacima za LER moraju uzeti u obzir upravo te specinosti kao i denisane prioritete razvoja usvojenih stratekih dokumenata na nivou optine ili grada i na osnovu toga da se opredele za odgovarajui model. Za koji god model se lokalna zajednica opredeli bitno je da efovi LER-a imaju redovnu komunikaciju sa donosiocima odluka tj. Predsednicima optina/gradonaelnicima. Takoe oni se moraju vie ukljuivati procese privlaenja investicija i aktivno uestvovati na sastancima zajedno sa predsednikom optine i potencijalnim investitorom. Jednom formirana kancelarija ne mora da znai da ona zauvek treba da zadri isti organizacioni model. U dinaminim sredinama ekonomske i drutvene prilike se veoma brzo menjaju nekad u vrlo kratkim vremenskim intervalima. Ako jedan model danas odgovara lokalnoj zajednici ve sutra on moe zahtevati odreene promene (organizacione, institucionalne, kadrovke) U skladu sa tim rukovodstvo mora da reaguje i da se prilagoava novim trendovima. Fleksibilnost kancelarija dobro se ogleda u Vrakom primeru gde su zaposleni u okviru odeljenja za LER istovremeno i deo Tehnolokog Parka doo, iako to nije denisano ranijom sistematizacijom u okviru uprave, ali na taj nain ljudi koji u poslu imaju iskustva u mogunosti su da promoviu novi projekat Tehnoloki Park i da u tome daju svoj doprinos. Takoe nije redak sluaj da su pojedine kancelarije uspene zbog kvalitetnih pojedinaca, eksperata i entuzijasta koji su se nali na pravom mestu. Najbolji model je denitivno onaj koji je dovoljno eksibilan da u odreenom momentu ekasno reaguje na promene, jer efovi LER-a moraju da budu lokalni lideri koji su sposobni da upravljaju promenama.

32

Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti... Marija iki, Dejan Mak