Ajurveda je znanost o ivotu. Rije ajurveda je sastavljena od dvije rijei, aju i veda.

Znaenje rijei ayu je ivot, a vede znanje. Stoga ajurvedu moemo definirati kao znanost koja se bavi znanjem o ivotu. Jedinstvenost ajurvede je da ridaje jednaku vanost fizikom i mentalnom zdravlju. !na se tako"er bavi sretnim i nesretnim ivotom. #adalje, o isuje ono $to je korisno za jedan zdrav ivot, ono $to ga ini sretnim, te krajnji %ilj ivota. &ju 'ivot( je ne restano jedinstvo i me"usobna suradnja sharir 'tijela(, indriya 'osjetila(, mane 'uma( i atme 'du$e(. &jurveda nije samo medi%inski sustav za reven%iju i lijeenje bolesti, ve) je i %jelovita znanost ivota. !na daje u ute za * ravi nain ivota+ kojime se ostiu i odravaju najbolje kvalitete fizikog, mentalnog u du,ovnog zdravlja. -ilj ajurvede je .Swasthsya Swasthya Rakshana Aaturasya Vikara Prakshamanam 'Sus,rut, ot rilike /00 godina rije 1rista( odnosno, odrati zdravlje zdravih i izlijeiti one koji su pogoeni boleu. S omenut je kon%e t zdravlja koji nagla$ava da su i fiziko i mentalno zdravlje vani za odravanje uravnoteenog stanja organizma. 2iziko se zdravlje moe odravati slije"enjem dinacharye 'dnevni ritam(, rutucharye 'ritam godi$nji, doba( te ravilni, re,rambeni, navika o isani, u ajurvedi. Za odravanje mentalnog zdravlja trebalo bi slijediti sadvruttu 'etiko ona$anje(. 3 ajurvedskim je tekstovima navedeno da onaj tko se svakog dana zdravo ,rani te zdravo ostu a i tako se ona$a, onaj tko razlikuje dobro od lo$ega te djeluje na dobar, ozitivan nain, ostaje slobodan od bolesti. 4o okazuje da ajurveda stavlja ve)i naglasak na s rjeavanje nego na lijeenje bolesti. &jurveda romatra ovjeka kao ot unoga uzimaju)i u obzir tijelo i um. Stoga, dok tretira a%ijenta, ajurvedski lijenik uvijek uzima u obzir naku ljanje doa, utje%aje okoline, snagu i konstitu%iju a%ijenta, njegovu robavnu vatru i si,olo$ke initelje. 5rema ajurvedi, ahara ' re,rana(, nidra 'san( i brahmacharya '%elibat( o isani su kao stu ovi tijela. Zato $to je ,rana osnova svi, ivi, bi)a te ridonosi nji,ovoj snazi i vitalnosti, ajurveda nagla$ava ravilne re,rambene navike. Nidra 'san( daje odmor tijelu i obolj$ava rast tkiva. !dgovoran je za sre)u i nesre)u, re,ranjivanje, snagu i slabost, seksualnu snagu i im oten%iju, znanje i neznanje. Brahmacharya '%elibat( je tre)i stu tijela. #asu rot uvrijeenomu mitu, %elibat ne znai ot uno odri%anje od tjelesni, veza, nego se rije odnosi na zdrav i uravnoteen odnos rema seksualnosti. 4o je ut rema dobru zdravlju, zadovoljnu umu, a omae i du,ovnom razvoju ojedin%a i dru$tva. &jurveda nagla$ava i rasayanu 'tera ija obnavljanja( i vajikaranu 'afrodizijaka

tera ija(. 5utem tretmana rasayane osoba stjee dugovjenost, bolje am)enje, inteligen%iju, zdravlje, mladolik izgled, izvrsnost tena i glasa, vr,unsku snagu i odlino razvijene osjetilne organe, o$tovanost i briljantnost. 3z omo) tretmana vajikarane moe se dobiti zdravo otomstvo. Stoga su te dvije tera ije tako"er izvrsne za zdravlje. 5osljednji, nekoliko godina se zanimanje za alternativne tera ije, ogotovo za ajurvedu, veoma ove)alo ne samo u 6ndiji, ve) $irom svijeta. !granienja tretmana ri kroninim i si,osomatskim oreme)ajima te neeljeni uin%i rimjene suvremene medi%ine su glavni razlog ti, izmijenjeni, stajali$ta. Suvremena medi%ina tretira sim tome rona"ene regledom, a ajurvedska medi%ina tretira a%ijenta kao %jelinu sa si,osomatskim ristu om. &jurveda je bila zanemarivana mnogo godina i jo$ nije us jela vratiti svoju staru slavu rija$nji, vremena. 4ek su se nedavno mnogi znanstveni%i i istraivai $irom svijeta oeli zanimati za ovu znanost. Zbog toga su me"unarodne organiza%ije o ut 78!9a, 3#:S-!9a, ove)ale svoje ovjerenje u alternativne tera ije kao $to je ajurveda.

http://www.vedskaakademija.yolasite.com Pravila idealne ishrane Bez pravilne ishrane, lek je beskoristan. Sa pravilnom ishranom, lek je nepotreban. - drevna ajurvedska izreka ako varimo i asimiliramo hranu, jednako je va!no koliko i ono "to jedemo. #ko je varenje poreme$eno, %ak ni najbolja ishrana ne$e obezbediti pravilnu prehranu. Slede$i navedene preporuke mo!emo znatno pomo$i boljem varenju hrane. &snovna pravila zdrave ishrane - 'edite onoliko koliko ste (ladni. )zbe(avajte da jedete kada niste (ladni i nemojte odla(ati obrok kada ste (ladni. - 'edite otprilike u isto vreme svako( dana. - *emojte jesti prebrzo niti presporo. - *emojte se prejedati. 'edite oko +/, va"e( kapaciteta. *e napu"tajte sto ni (ladni niti previ"e siti. - Sa%ekajte da pro-e +-. sati izme-u obroka. *emojte jesti dok se hrana od prethodno( obroka dobro ne svari. - 'edite uravnote!en obrok sa svih "est ukusa. - 'edite sede$i i u mirnom okru!enju. *emojte %itati, (ledati /0 ili voziti dok jedete. - Pijuckajte toplu te%nost ili te%nost sobne temperature tokom obroka. &vo o!ivljava varenje i poma!e da se hrana bolje rastvori i apsorbuje. *emojte uzimati ledeno hladne te%nosti i hranu tokom obroka jer (ase varenje. - Sedite udobno od pet do deset minuta nakon "to se zavr"ili sa obrokom. /o dopu"ta procesu varenja da

pravilno 1unkcioni"e. #ko isto( trena sko%ite od stola, varenje $e biti prekinuto i hrana ne$e biti pravilno svarena. - 2obro !va$ite hranu. 0arenje po%inje u ustima. - 3leko treba uzimati posebno ili sa ostalim slatkim ukusima. *e treba (a uzimati uz povr$e, meso, ribu, kiselu hranu, so ili jaja. - 'edite sve!u hranu, sve!e spremljenu. )zbe(avajte ostatke. - )zbe(avajte ve"ta%ku hranu, obojenu i konzervanse. - Sokovi od sve!e( vo$a i povr$a se preporu%uju kao deo 0a"e svakodnevne ishrane. - 3ed ne treba (rejati na bilo koji na%in kao "to je tokom kuvanja, pe%enja ili dodaju$i (a u vrele napitke. #jurveda dr!i da uno"enje za(rejano( meda u telu stvara toksi%an e1ekat. 3o!e se dodati u %aj ili vru$e mleko kada se napitak ohladi do telesne temperature. - 'edite or(ansku hranu kad (od je to mo(u$e. Stro(o izbe(avajte (enetski modi1ikovanu hranu. - *emojte koristiti mikrotalasnu pe$nicu, po"to ona po(or"ava 0atu u hrani. - #jurveda preporu%uje ve(etarijansku ishranu kao idealnu, ali ako ve$ (odinama jedete meso prelazak na tu ishranu treba obaviti postepeno sa velikom pa!njom usmerenom ka izbalansiranoj ishrani i dovoljno mle%nih proizvoda kako bi se dobila dovoljna koli%ina vitamina B45. - 6a najbolje zdravlje dobro je )6B78#0#/) slede$e: a9 izbe(avajte (rickalice koje sadr!e ra1inisani "e$er. :zimajte slatko so%no vo$e, suvo vo$e, toplo mleko zasebno ili sa za%inima, urme, ko"tunjave plodove i ostalu zdravu hranu. b9 izbe(avajte ru%kove koji se sastoje samo od sirove salate. Sirovo povr$e nije izbalansirana ishrana za ru%ak, najva!niji obrok u toku dana. Sirovo povr$e suvi"e po(or"ava 0atu da bi predstavljalo jedini obrok na meniju za ru%ak. c9 izbe(avajte (azirane napitke. &ni po(or"avaju 0atu budu$i da su napunjeni vazduhom i uni"tavaju stvaranje ;o-asa;, hemijsko( sastojka koji doprinosi imunitetu i snazi tela. d9 izbe(avajte hladnu hranu. <ladna hrana potiskuje varenje i za%epljuje 1iziolo(iju. e9 izbe(avajte ko1ein. o1ein veoma po(or"ava 0atu i Pituwww.vedskaakademija.rs 8lavni principi pripremanja ajurvedske hrane a9 'edite sve!u hranu, sve!e spremljenu. b9 'edite raznovrsnu zdravu hranu. c9 uvajte hranu mno(o sporije na tihoj vatri kako bi pravilno pro"la kroz sve trans1ormacije tokom kuvanja. &snovni kvalitet hrane a9 )zbe(avajte zamrznutu, industrijski obra-enu hranu. b9 oristite or(ansku hranu. )zbe(avajte (enetski modi1ikovanu hranu. c9 oristite zrelo vo$e. )zbe(avajte nezrelo vo$e. d9 )zbe(avajte ostatke. *e jedite ostatke iz 1ri!idera po"to su te"ki za varenje i za%epljuju 1iziolo(iju. uvanje i kuhinja = Pripremanje hrane je i umetnost i zadovoljstvo - poznavanje na%ela pravilne isrhane je klju% za du(,

ener(i%an i zdrav !ivot.. = : #jurvedi, kvalitet svesnosti tokom kuvanja je od su"tinske va!nosti. = uvajte u dobrom raspolo!enju. = *eka va"a kuhinja bude svetla i prijatna prostorija. = Poku"ajte da izbe(nete kuvanje ako ste emotivno kon1uzni. = uhinja nije mesto za rasprave sa %lanovima porodice i prijateljima. = ada jedete u restoranu ne znate, niti imate kontrolu nad kvalitetom kuvanja i radnim okru!enjem u restoranu. = )zbe(avajte aluminijumsko ili te1lonsko posu-e. *er-aju$i %elik je dobra alternativa kao i povremeno kuvanje u (vozdenim posudama. = uvanje nad prirodnim plamenom smatra se najboljim izvorom toplote. = 3ikrotalasne pe$nice se nikako ne preporu%uju jer prekomerno poja%avaju 0atu u hrani. Predlozi za obroke 4. <rana koja je dobra za doru%ak. >zahteva pravilno kombinovanje9 a9 3ed!ul urme b9 2instano vo$e: jabuke sa suvim (ro!-em ili suvim vo$em, "tapi$ cimeta i celi karan1ili$i >nakon kuvanja uklonite "tapi$ cimeta i karan1ili$9 c9 uvane !itarce ili hleb bez kvasca d9 0ru$e, za%injeno mleko e9 )zbe(avajte hladno mleko sa !itaricama iz kutije 19 Sve! vo$ni sok 5. <rana koja je dobra za ru%ak a9 kuvane !itarice, b9 5-+ vrste povr$a, c9 za%injeni dal, d9 %apati >hleb bez kvasca9, e9 lasi, 19 (rudar, (9 %atni, h9 desert >tortice od vo$a, slatka pavlaka9, i9 (utljaji tople vode ili %aja. +. <rana koja je dobra za ve%eru Povr$e ili supa od dala, kuvane !itarice, zeleno povr$e sa od(ovaraju$im ul