ALBANIJA

Povrina 29 000 km2 Stanovnitvo 3 138 000 DBP 1920 $ Loi prirodni uslovi (movare i visoke planine) Duga vladavina Turaka Ostala izolovana i slabo otvorena prema Evropi idrugim zemljama sveta Centar saobraaja je Tirana, od koga se glavne drumske saobraajnice razilaze u 3 pravca: 1. Tirana Skadar Podgorica 2. Tirana Elbasan Struga (Makedonija) i Tirana Elbasan Fora (prema Grkoj) 3. Tirana Dra Valona Pruge: 1. Dra Tirana 2. Dra Elbasan 3. Valona Dra Tirana Skadar Podgorica Potanske veze: eleznicom Beograd Ni Skoplje i dalje automobilom Skoplje Ohrid Struga Elbasan Tirana. Sve potanske poiljke za Albaniju otpremaju se povrinskim vezama u direktnim zakljucima preko izmenine pote Beograd 11003 i 91003 Skoplje.

GRKA
Povrina 132 000 km2 Stanovnitvo 11 000 000 BDP 16 570 $ Povoljan geografski Poloaj, posebno saobraajni jer se nalazi u blizini Sueckog kanala i bliskog istoka kao i vanih moreuza Bosfora i Dardanela. Duboko je uvuena u Sredozemno more, pa je oduvek predstavljala most preko koga su na Evropski kontinent prodirale nove kulture i civilizacije. Saobraaj Osnovu saobraajne veze predstavljaju prekookeanski i priobalni pomorski, drumski i elezniki saobraaj. 90% razmene obavi se pomorskim saobraajem. Najvanije luke su Pirej i Solun. Drumski saobraaj je takoe dobro razvijen i sve se vie modernizuje za potrebe turistike privrede. 2/3 su drumovi sa savremenim kolovozom. Avionski saobraaj je dobro razvijen. Organizuje ga avio kompanija Olimpic . Preko Grke prelazi veliki broj avio linija na pravcu Evropa Bliski istok Indija Jugoistona Azija. Glavni povrinski pravci vode iz Atine prema Solunu i ravaju se u tri dela: 1. Na sever prema Srbiji, zapadnoj i srednjoj Evropi 2. Na istok prema Turskoj i Bugarskoj 3. Na zapad prema Albaniji Saobraajno-potanske veze se realizuju linijama pomorskog, avionskog i kopnenog saobraaja.

Najvaniji povrinski pravac otpreme poiljaka je eljezniki, i to prugom Skandinavija Egejsko more na relaciji Beograd Skoplje Solun Larisa Atina. Avionske poiljke otprema u direktnim zakljucima 11003 Beograd za Atinu redovnim linijama JAT-a ili stranim avio-kompanijama.

POLJSKA
Povrina 313 000 km2 Stanovnitvo 38 000 000 BDP 5700$ Granice su joj utvrene nakon drugog svetskog rata. esto je menjala veliinu teritorije jer se nalazila izmeu Sovjetskog saveza i Njemake, gde se vodila borba imeu Slovena i Germana za presti. Ima povoljan tranzitni poloaj na putevima izmeu zapadne Evrope ka Rusiji i iz Skandinavije i Baltika ka Panonskoj niziji i Balkanskom polu-ostrvu. Njene nove granice daju joj znaajnu prednost u pogledu, naroito to je dobila irok izlaz na Baltiko more i razvijenu industriju i rudarstvo. ...

NJEMAKA
Povrina 358 000 km2 Stanovnitvo 83 000 000, 231 st/km2 BDP 25 590 $ 1990. godine dolo je do ujedinjenja. Saobraaj Veoma dobro razvijen, posebno elezniki, po ijoj je gustini meu prvim zemljama u svetu. elezniki saobraaj eleznice ove zemlje karakteriu se visokim nivoom tehnikog razvoja, sigurnou, tanou i velikim brzinama. Najvei centri eleznikih vorita su: Minhen, Berlin, Frankfurt, Lajpcig, Drezden, Keln, Hanover, Hamburg i tudgart. Najvanije meunarodne eleznice su: 1. Berlin Vitenberg Lajpcig Minhen (Salzburg-Austrija) 2. Berlin Drezden Lajpcig Frankfurt (Strazbur-Fr.) 3. Berlin Palzevek (ein-Polj.) Preko Njemake prelaze Evropske transkontinentale: 1. Skandinavija Egejsko more 2. Skandinavija Tirensko more 3. Atlantk Ural Drumski saobraaj

Ima nekoliko modernih auto-strada koje ine kimu drumske mree, a magistrale presecaju teritoriju zemlje od juga na sever u dva skoro paralelna pravca. Jedan pravac vodi iz Bavarske na jugo-istoku dolinom Rajne i izbija na severno more. Drugi pravac ide paralelno sa granicom bive istone Njemake do Baltikog mora. Reno-kanalski saobraaj Odvija se na Rajni koja je sistemima kanala povezana sa ostalim veim rekama, tu je i kanal Rajna Majna Dunav koji je znatno uveao ulogu renog saobraaja kod prevoza robe. Najvea luka je Duizburg. Pomorski saobraaj I ako je dobro razvijen, samo delimino obezbeuje potrebe spoljnotrgovinske razmene. Najvee pomorske luke su: Bremen, Hamburg, Kil i Libek a dosta koristi i luku Roterdam. Vazduni saobraaj Vazduni saobraaj organizuje jedna od najveih aviokompanija Lufthanza, a najvee vazdune luke su: Frankfurt, Dizeldorf, Minhen, Bremen, Hamburg, Keln i tudgart. Saobraajne potanske- veze Prostori bive Jugoslavije imaju iv saobraaj sa Njemakom, posebno kopneni i vazduni pa ak i pomorski iz Rijeke preko Gibraltara i Atlantika do velikih Njemakih luka Hamburg i Bremen, a takoe i Dunavom koji je za manje brodove plovan do Ulme.

Kod prevoza potanskih poiljki eleznikim pravcima, dva su magistralna pravca: 1. Zapadna magistrala Beograd preko Ljubljane Salzburga Minhena tudgarta Kelna do Bremena. 2. Istona magistrala ide preko Bea Linca Nirnberga Getingena Hanovera i dalje za Dansku. Potanske poiljke povrinskim putem otpremaju se direktnim zakljucima najee preko Austrije za izmenine pote u Minhenu Berlinu Kelnu i Frankfurtu. Avionske poiljke otpremaju se u direktnim zakljucima izmenine pote Beograd za Frankfurt i Minhen.

PORTUGALIJA
Povrina 90 000 km2 Stanovnitvo 1 500 000 DBP 15 080 $ Portugal je uao u NATO 1949. god. Portugal je uao u EU 1986. god. U prolosti je bio znaajna pomorska i kolonijalna sila (Brazil, Angola, Mozambik, Portugalska Gvineja). U Portugal je uloen Engleski i Ameriki kapital. 70% svetske razmene obavi se pomorskim putem. Luke su: Lisabon i Port. Avio-saobraaj organizuje kompanije TAT, a Lisabon je najvea vazduna luka za interkontinentalne letove zapadne Evrope.

Potanske poiljke idu preku panije kao otvoreni tranzit od Beograda preko Francuske do Madrida, a onda ih panija kao posredujua zemlja otprema u svom zakljuku za Lisabon pravcem Madrid Toledo Badahos Lisabon. Avionske poiljke otprema Beograd 11003 u zakljuku za Pariz.

PANIJA
Povrina 505 000 km2 Stanovnitvo 43 000 000 DBP 21 590 $ panija je ula u NATO 1982. panija je ula u EU 1986. Povoljan saobraajno-geografski poloaj (Atlanska i Sredozemna zemla) Imala je znaajnu ulogu u velikim geografskim otkriima . Nekada velika kolonijalna sila u junoj Americi, Africi i Aziji. U industrriji znaajnu ulogu ima strani kapital (Ameriki, Britanski i Njemaki). Turizam ima izuzetan znaaj, to se povljno odrazilo na gradnju saobraajnica. Pomorski saobraaj Pomorski saobraaj ima izuzetnu ulogu (95 % razmene). Najvee luke su: Bilbao, Kartagena, Barselona, Valensija, Sevilja i Kadis. Kopneni saobraaj Centar svih veza je Madrid, od njega se razilaze pravci: 1. Prema severo-zapadu ka lukama Baskijskog zaliva Atlantika 2. Prema severo-istoku ka Francuskoj i Barseloni

3. Prema zapadu i jugo-zapadu ka Portugalu i Kadiskom zalivu 4. Prema jugu i jugo-istoku ka velikim lukama imediteranu. Vazduni saobraaj Vazduni saobraaj organizuje kompanija Iberija. Aerodromi: Madrid, Barselona, Laspalmas. Saobraajno-potanske veze Posle smrti generala Franka bre se razvijaju ekonomski odnosi, to se odrazilo na promet poiljki u direktnim zakljucima. Povrinski pravac eljeznicom ide preko Italije i Francuske: Beograd Trst Milano enova Marsej Perpinjan Barselona Madrid.