Republika Srpska Univerzitet u Istonom Sarajevu Fakultet poslovne ekonomije Bijeljina

Republic of Srpska University of Eastern Sarajevo Faculty of Business Economics Bijeljina

SEMINARSKI RAD

Predmet: Monetarna ekonomija Tema: Agregatna tranja u razvijenim kapitali ti!kim zemljama

Mentor: Pro"# dr Marko Malovi$

Studenti: %ojana Nikoli$ &'()** +arko Nikoli$ &',)** Sla-ana Sekuli$ *./)** Darja Teo"ilovi$ *,0)** %ijeljina1 april 0&*.# godine

1.UVOD........................................................................2 2. AGREGATNA TRANJA .............................................4

2.1. Uticaj monetarne politike na agregatnu tranju...........................................5 2.2. Uticaj fiskalne politike na agregatnu tranju...............................................6 2.3. Polazna teorijska osnova.............................................................................. 6 2.4. Kompleksna tranja novca .......................................................................... 2.5. !ranja novca i nov"ano tri#te..................................................................1$ 2.6. %avnotena i kratkoro"na tranja novca....................................................11

3.ZAKLJUAK .............................................................13 4. LITERATURA :.........................................................13

1.UVOD
T r a n j a z a n o v c e m je koliina novanih sredstava, kao to su gotovina i tekui rauni, koju ljudi odlue da dre u svojim resursima. Odluka o tome koliko novca traiti je samo dio ire odluke o alokaciji resursa. U sutini, tranja za novcem kao i tranja za bilo kojim drugim sredstvom zavisie od oekivanog ovraaja, rizika i likvidnosti novca i drugih sredstava.
2

U raksi, dvije osobine novca su naroito znaajne. !rva, novac je sredstvo sa najveim rotokom. "ikvidnost je rimarna korist osjedovanja novca. #rugo, novac donosi nizak rinos.$izak rinos zara%en reko novca, slino ostalim sredstvima, glavni je troak dranja novca.Tranja za novcem kod ljudi je odre%ena time kako oni trguju svojom otrebom za likvidnou rotiv troka niskog ovraaja. Tranja novca je jedan od osnovnih redmeta kojim se bavi monetarna teorija. !ojam tranje novca je veoma rost, iako je riroda tranje novca veoma sloena i njeno istaivanje, u stvari, redstavlja istraivanje sutine itanja novca. !od tranjom novca se odrazumijeva elja ekonomskih subjekata da dre odre%enu koliinu novca. U ovom smislu, tranja novca s ada u istu kategoriju kao i tranje drugih &inansijskih oblika imovine 'de oziti, obveznice, strana valuta( ili ne&inansijskih oblika imovine 'zalihe robe(. )konomska dobra su ograniena. To isto vai i za dohodak i imovinu ojedinih rivrednih subjekata. *bog toga se rivredni subjekti o redjeljuju za najkorisniji nain u otrebe dohotka i naj ovoljniji obim i strukturu imovine. !ojednini subjekti odluuju da dre odre%eni iznos novca i taj iznos odavaju bilo manjim ili veim korienjem tekueg dohotka, bilo retvaranjem nekog imovinskog oblika u novac, bilo retvaranjem novca u neki drugi oblik imovine. Treba ukazati da je ovako de&inisanu tranju novca otrebno razlikovati od tranje &inansijskih sredstava za laanje ili za neke druge svrhe.

2. AGREGATNA TRANJA
+nogi &aktori utiu na agregatnu tranju, ored monetarne i &iskalne olitike. ,onkretno, eljeni nivo otronje domainstava i reduzea odre%uje uku nu tranju za robama i uslugama. ,ada eljeni nivo otronje menja, menja se agregatna tranja, izazivajui kratkorone &luktuacije u nivou roizvodnje i za oslenosti.+onetarna i &iskalna olitika se onekad koriste da bi se ove romene amortizovale i stablizovala rivreda.

2.1. Uticaj monetarne politike na agregatnu tranju

*a ameriku rivredu najznaajniji &aktor o adajue kriva agregatne tranje je e&ekat kamatnih sto a.

Teorija preferencije likvidnosti

,e-nes je razvio teoriju re&erencije likvidnosti, da bi objasnio ta sve utie na kamatnu sto u. !rema toj teoriji kamatne sto e se rilago%avaju, da bi us ostavile ravnoteu na tritu novca izme%u onude i tranje za novcem.

!onudu novca kontrolie centralna banka utem. o eracija na otvorenom tritu romjenom nivoa obaveznih rezervi romjenom nivoa diskontne kamatne sto e oto zavisi iskljuivo od olitike centralne banke onuda novca ne zavisi od kamatne sto e. &iksna onuda novca je rikazana vertikalnom krivom onude novca.

Tranja za novcem zavisi od vie &aktora. rema teoriji re&erencije likvidnosti, jedan od najznaajnijih &aktora je kamatna sto a. ljudi se odluuju da dre novac, umesto nekih drugih vidova imovine, koji donose vie kamate, zato to se novcem mogu ku ovati robe i usluge. o ortunitetni troak dranja novca je kamata, koju bi mogli doneti neki drugi vidovi imovine. orast nivoa kamatnih sto a oveava o ortuniteni troak dranja gotovine, to ima za rezultat ad tranje za novcem.

!rema teoriji re&erencije likvidnosti. ,amatna sto a se rilago%ava da bi uravnoteila onudu i tranju novca. !ostoji samo jedan nivo kamatne sto e, tzv. ravnotena kamatna sto a, ri kojoj se onu%ena i traena koliina novca okla aju.

!ret ostavimo da je u rivredi. o $ivo cijena odre%en i &iksiran na nekom nivou. o *a taj dati nivo cijna, kamatna sto a se rilago%ava da bi se uravnoteila onuda i tranja novca. o $ivo roizvodnje odgovara na agregatnu tranju, tj. rilago%ava se tranji. $ivo cijena je jedna od determinanti traene koliine novca. /ii nivo cijena odie koliinu tranje za novcem, ri bilo kom nivou kamatne sto e./ea tranja za novcem dovodi do orasta kamatnih sto a. Traena koliina roba i usluga se smanjuje. $a kraju, konstatujemo da ostoji inverzan odnos izme%u traene koliine roba i usluga i nivoa cijena.

2.2. Uticaj fiskalne politike na agregatnu tranju

0iskalna olitika odrazumijeva izbor drave vezan za uku an nivo dravnih nabavki i oreza. 0iskalna olitika utie na tednju investicije i rivredni rast na dugi rok. $a kratki rok &iskalna olitika rimarno utie na agregatnu tranju. ,ada kreatori ekonomske olitike mijenjaju onudu novca, ili nivo oreza, e&ekat na agregatnu tranju je indirektan reko odluka o otronji reduzea i domainstava.,ada drava mijenja nivo javnih nabavki, to direktno utie na krivu agregatne tranje. 1edukcija tranje, koja nastaje kada &iskalna olitika dovede do orasta kamatnih sto a, naziva se )&ekat istiskivanja 'cro2ding3out e&&ect( .)&ekat istiskivanja 'cro2ding3out e&&ect( tei da umanji e&ekte koje &iskalna olitika ima na agregatnu tranju. 4avne nabavke imaju multi likatorski 'umnoeni( e&kat na agregatnu tranju.5vaki dinar otroen na javne nabavke oveava agregatnu tranju za robama i uslugama za vie od dinara. +ulti likatorski e&ekat se odnosi na dodatna omeranja agregatne tranje, koja nastaju kada &iskalna ekas anzija oveava dohotke, a samim tim i otronju.

2.3. Polazna teorijska osnova

Tranja novca je jedna od centralnih analitikih kategorija u monetarnoj ekonomiji. $emonetaristike teorije naglaavaju varijabilitet tranje novca. U kontekstu nemonetaristiki teorija olitika onude novca o ravilu se vezuje za tranju novca. 5a druge strane,
6

monetaristika teorija ukazuje da je tranja novca relativno stabilna kategorija. $a osnovu ovog drugog ristu a, olitika onude novca ima kljunu ulogu u destabilizacionim kao i stabilizacionim rocesima. Ono to kod raznih monetarnih teorija nije s orno je to da je tranja novca objektivizirana kategorija koja se &ormira na osnovu odre%enih determinanti. Transaktori koji tranju novca rocjene na suvie niskom nivou a rema tome dre nedovoljne novane rezerve u odnosu na svoje transakcije ili dohodak lako mogu da ostanu nelikvidni, tj. nes osobni da svoje &inansijske obaveze izvravaju o rokovima dos ijea. 5 druge strane, suvie visoke novane rezerve kod transaktora tee da smanje nivo rivredne aktivnosti i investicija kod reduzea odnosno da smanje nivo otronje i ne rivrednih inesticija kod domainstava. ,once t tranje novca na nivou uku ne ekonomije &ormira se kao zbir kvantuma tranje novca svih transaktora u sistemu, rvenstveno reduzea i domainstava.Tranja novca odnosi se na eljeni iznos zadravanja dijela novanog dohotka odnosno ras oloive aktive transaktora u obliku novanih rezervi. U trinoj ekonomiji dolazi do neravnotea u bialnsima novanih transakcija kod reduzea i drugih uesnika u re rodukcionom rocesu na kratak rok. U takvom kontekstu teorijski mogue su tri solucije. !o rvoj soluciji, sistem bi tolerisao nelikvidnost transaktora koji bi izmirivali svoje &inansijske obaveze tek u momentu kada budu imali dovoljno novca. Ta solucija nije u skladu sa djelovanjem zakonarobne roizvodnje i trita. #ruga solucija bi bila da bankarski sistem automatski obezbje%uje likvidnost reduzea. U tom sluaju reduzea bi bila rastereena obaveza da vode rauna o &ormiranju adekvatnih holdinga 'rezervi( novca. Ostaje samo trea solucija, rema kojoj svi transaktori u sistemu moraju da obezbijede &ormiranje adekvatnih rezervi novca koje e u otrijebiti u momentima kada bilans novanih transakcija za njih bude negativan. U tom sluaju de&icit tekueg bilansa novanih transakcija bie okriven smanjivanjem ranije akumuliranih holdinga novca. Tranja novca transaktora je ustvari ona koliina novca koja je transaktorima otrebna da bi mogli da odre svoju likvidnost ri datom nivio transakcija odnosno dohotka. !ostoje tri glavna motiva za dranje novca od strane trinih transaktora. 6. Transakcioni motiv dranja novca vezan je za ne osredne veliine de&icitnih neravnotea u bilansima novanih transakcija. /isina ovih neravnotea zavisi od. a. obima transakcija odnosno dohotka i b. institucionalnih &aktora. +e%u sub&aktore institucionalne rirode koji utiu na transakcionu tranju novca treba omenuti sljedee. a. ste en ekonomske integracije u rivredi b. ostojanje mehanizma ili institucija za kom enzacije kod me%usobnih laanja izme%u reduzea
&

c. razvijenost kreditnog sistema u cilju obezbje%ivanja kredita za likvidnost koji su stituiraju rezerve transakcionog novca. 7. O reznosni motiv dranja novca utoliko je znaajniji ukoliko ostoji otrije djelovanje trinih zakonitosti kao i rizika i neizvjesnosti koji iz toga roistiu. U &azi recesije o reznosna tranja novca ostaje relativno vea iz razloga to u tim uslovima dolazi ne samo do oteavanja rocesa re rodukcije na materijalnom nego i na &inansijskom i monetarnom lanu. Obratno, u ovoljnoj &azi ekonomskog ciklusa, trini transaktoti tee smanje o reznosnu tranju novca relativno rema &ormiranim odnosno oekivanim dohocima. 8. 5 ekulativni motiv dranja novca sastoji se u tome to u trinim ekonomijama neke kategorije transaktora dre osebne koliine novanih sredstava koje aktiviraju ukoliko se ojave veoma ovoljni uslovi za ku ovinu realnih ili &inansijskih aktiva. *a razliku od rethodna dva motiva za dranje novca koji su de&anzivnog karaktera, s ekulativni motiv je o&anzivnig karaktera. 9 ak se moe ocijeniti da su transakciona i o reznosna tranja novca sva glavna kom onentalna bloka iz kojih je &ormirana uku na tranja novca u trinim ekonomijama.

2.4. Kompleksna tranja novca

:jelovita ili kom leksna tranja novca teorijski se konci ira kao ;dugorona<, tanije kao tranja novca koja ostoji u stanjima ravnotee ekonomije, s tim da na kratak rok u uslovima monetarne neravnotee moe da do%e do odre%enih odstu anja tekue tranje novca u odnosu na ravnotene iznose. #alja karakteristika kom leksne tranje novca jeste da se tranja novca osmatra marginalno u smislu njene romjene izme%u sukcesivnih vremenskih taaka. Tranja novca je kom leksna &unkcija na ije &ormiranje utiu nivo rivredne aktivnosti 'realni dohodak(, kamatne sto e, antici irane sto e in&lacije kao i niz institucionalnih &aktora. U novije vrijeme u teoriji se ravi razlika izme%u dugorone 'ravnotene( i kratkorone tranje novca s tim to je istraivanje &akora koji utiu na tranju novca vezano za &ormiranje dugorone tranje novca. !ostoje razliite konkretne &ormulacije kom leksne ravnotee tranje novca, od kojih ovdje navodimo samo jednu. mt = a > b-t > cit > d t > &m36

ri emu su. m= realna tranja novca -= realni dohodak i= kamatna sto a = antici irana sto a in&lacije

U raznim &ormulacijama kom leksne tranje novca u razvijenim trinim ekonomijama mogu se nai sljedea tri osnovna &aktora. 6. indikator obima 7. kamatne sto e 8. sto e in&lacije.

9ndikatori obima mogu da budu. obim transakcije ili tekui dohodak uku na aktiva ermanentni dohodak.

,lasian indikator obima ekonomije u vezi sa &ormiranjem tranje novca jeste obim transakcije ili tekui dohodak. !omenuti indikator obima je ot uno dominantan u ekonomijama u kojima ne ostoji razvijeno &inansijsko trite. Ocijenjeno je da u uslovima visokih bilansnih nivoa aktiva i asiva, ostoji oveani manevarski rostor za razne oblike su stitucije rije svega u okviru &inansijske aktive kao i su stitucije izme%u &inansijske i realne aktive. !ermanentni dohodak kao indikator obima tranje novca nalazi se izme%u tekueg dohotka i uku ne aktive. !od ermanentnim dohotkom se odrazumijeva trendna vrijednost koja se izraunava na osnovu kretanja tekueg dohotka iz ranijih erioda i vri ekstra olacija trenda za naredni eriod. Time se dobija stabilizovana linija kretanja dohotka koja se onda uzima kao osnova za &ormiranje tranje novca. Osnovna ideja ovog ristu a jeste da se tranja novca ne vee za tekui dohodak, koji stalno oscilira iz ciklinih ili kratkoronig razloga, ve da se naslanja na trendni rast dohotka. ,amatne sto e kao i sto e rinosa redstavljaju bitnu determinantu &unkcije agregante tranje novca. $a visinu tranje transakcionog novca djeluje i romjenjena visina trinih kamatnih sto a ak i u uslovima kada se na transakcioni novac ne laa nikakva kamata.
'

!orast trinih kamatnih sto a djeluje na rekom oziciju uku nih novanih aktiva transaktora u smislu relativnog smanjenja tranje transakcionog novca irelativnog oveanja sekundarnih oblika novca u vidu kamatonosnih a ira. Obratno, snienje kamatnih sto a djeluje u ravcu relativnog oveanja transakcionog novca u agregatnoj tranji novca. 5to a in&lacije tako%e redstavlja determinantu kod izbora strukture dranja uku ne aktive kao i kod zaduenja trinih transaktora. !ri tome se ima u vidu ne tekue nego oekivana sto a in&lacije. !rema ranijim teorijskim &ormulacijama tranje novca u razvijenim trinim ekonomijama, sto a in&lacije &ormalno nije ulazila u model determinacije tranje novca, jer je oekivana sto a in&lacije ugra%ena u tekue kamatne sto e. To znai da se u sadanjem eriodu ugovaraju kreditni aranmani o nominalnim kamatnim sto ama koja e se &aktiki laati u narednom eriodu. !ri tome treba odsjetiti da nominalna kamatna sto a normalno sadri dvije kom onente, realnu kamatnu sto u i sto u in&lacije. Ukoliko se u narednom eriodu oekuje oveana sto a in&lacije, ri ne romijenjenoj realnoj kamatnoj sto i bie u tekuem eriodu oveana nominalna kamatna sto a o kojoj se zakljuuju kreditni aranmani.

2.5. Tranja novca i nov ano tri!te

5tvaranje i razvoj novanih trita u svakoj konkretnoj zemlji zavisi od ekonomskih uslova za to. $ovano trite bi moglo da bude &ormirano i u socijalistikoj ekonomiji ukoliko bi bili is unjeni otrebni uslovi. $ovano trite u osnovi znai ostojanje jednog s eci&inog &inansijskog trita na kojem transaktori mogu da dre kratkorona novana sredstva u vidu kratkoronih obveznica i slinih vrijednosnih a ira, da rimaju kamatu na te a ire kao i da imaju realne uslove da u sluaju otreba lako konvertuju omenute likvidne a ire u transakcioni novac koji im je otreban za neka vea laanja. !rema tome, sutina novanog trita sastoji se u tome da trini transaktori ne moraju da dre uku ne novane rezerve u vidu transakcionih de ozita kod bankarskog sistema. 5tvaranje novanih trita redstavlja bitnu &inansijsku inovaciju kojom se omoguuje da uku na rezervna aktiva moe da bude drana u sva osnovna institucionalna oblika. u vidu transakcionih de ozita kod bankarskog sistema i u vidu kratkoronih vrijednosnih a ira. 0ormiranje ro orcije izme%u rimarnih rezervnih aktiva, koje se dre u obliku kratkoronih i likvidnih obveznica, jeste stvar izbora svakog trinog transaktora. $a &ormiranje ove ro orcije bitno utie visina kamatne sto e. $ajvee oscilacije u bilansnim novanim transakcijama koje treba da budu okrivene uku nim rezervama likvidnosti nastaju u ravo kod sektora reduzea. 5toga je za razvoj novanih trita od rimarnog znaaja injenica da li reduzea imaju dovoljnu akumulaciju ka itala, a rema tome i dovoljan rast &inansijskih aktiva, da bi otencijalno bila u stanju da
1$

&ormiraju dovoljan kvantum onude sredstava na novanim tritima. To je uslov za &ormiranje relativnog jakog novanog trita na kojem dolazi do mogunosti ku ovine i rodaje sekundarnih oblika rezervnih aktiva o relativno stabilnim cijenama. !ojedine zemlje uvodile su novana trita tek onda kada je dovoljno ojaana &inansijska ozicija sektora reduzea odnosno kad je sto a samo&inansiranja reduzea ostala dovoljno visoka. Teorijsku osnovu za re&ormulaciju tranje novca u sistemu novanog trita dao je tobin. !olazna taka njegove konce cije bila je ,e-nesova teorija o kojoj ostoje dvije kategorije tranje novca 'transakciona i s ekulativna( kao i dva ti a &inansijske aktive 'novac i obveznice(. ,amatna sto a u razvijenim &inansijskim strukturama rvenstveno djeluje na tranju sekundarne rezervne aktive, ali oto se ova dri u granicama uku ne otrebne likvidne aktive, to kamatna sto a ima indirektan uticaj na visinu transakcione tranje novca. Tranja transakcionog novca je u inverznom odnosu rema visini kamatnih sto a. /isina transakcionih trokova redstavlja limitirajui &aktor za tendenciju dranja to veeg dijela uku nih rezervnih aktiva u obliku sekundarnih aktiva, naroito u uslovima relativno niskih kamatnih sto a.

2.". #avnotena i kratkoro na tranja novca

+onetarna teorija ukazuje da &undamentalni &aktori djeluju na &ormiranje ;dugorone tranje novca<. 9deja o mogunosti stvaranja kratkoronog raskoraka izme%u ravnotene i kratkorone tranje novca im licitno je sadraano u 0rjedmanovom konce tu ermanentnog dohotka. ?ko se tranja novca &ormira na osnovu ermanentnog dohotka kao trendne vrijednosti rasta dohotka onda kratkorone oscilacije dohotka oko linije trenda involviraju i odstu anja koliinom novca kojom ras olau transaktori na kratak rok u odnosu na bazinu liniju tranje novca. Odstu anja kratkorone tranje novca od tekue rocjene ravnotene tranje novca &ormulisao je :ho2 u vidu sljedeih jednaina. a. &unkcija ravnotene tranje novca

+@t= bA > b6?6> b71t

b.

0unkcija kratkorone tranje novca

+t 3 +t36 = c '+@t 3 +t36 ( > d'?t 3 ?t36(

11

!ri emu su. +t = kratkorona tranja novca +@t = ravnotena'dugorona( tranja novca ?t = aktiva u tekuem eriodu 1 = kamatna sto a ?t 3 ?t36 = tednja 'akumulacija( bA, b6, b7, c, d su arametri. !rema gornjem teorijskom modelu, na &ormiranje ravnotene tranje novca djeluju ermanentni dohodak i kamatna sto a. 0eige je uveo mehanizam arcijalnih uslka%ivanja ' artial adjustment mechanism( reko kojeg dolazi do ribliavanja kratkorone tranje novca ravnotenoj vrijednosti. Blavna &ormula glasi . +t = mt36 > C 'm@t mt36( to znai da tekua tranja novca zavisi od tranje novca u rethodnom eriodu kao i razlike izme%u ravnotene tranje novca i tekue tranje novca u rethodnom eriodu, imajui u vidu arametar elastinosti uskla%ivanja 'C(. ?ko transaktori imaju viak novca, trokovi se javljaju u vidu izgubljenog dohotka, oto se ret ostavlja da je novac nekamatonosna aktiva. ?ko transaktori imaju manjak novca u odnosu na ravnotenu oziciju, ojavljuju se trokovi u vidu rizika nelikvidnosti i raznih ne ogodnosti koji iz toga mogu da roisteknu. Teoretiari kenzijanskog smijera, tretiraju kratkorone razlike izme%u stvarne i eljene koliine novca kao roblem koji je modeliran emom arcijalnog uskla%ivanja. $eravnotea na novanom tritu nije vjerovatna, jer je novac nalikvidnija i najbre uskladiva aktiva. !. ?nderson eks licitno ukazuje da ako monetarne vlasti imaju snagu da utiu na &ormiranje novane mase i da se ne rilago%avaju svim romjenama u tranji novca, onda utanja uskla%ivanja involvira rilago%avanje tranje novca onudi novca, a na rilago%avanje u su rotnom smjeru. 5avremena monetarna teorija generalno usvaja stav da kratkorona tranja novca moe da odstu a od ravnotene u rocesima monetarnih uskla%ivanja. !ostoje razlike u rocjenama brzine rocesa monetarnog uravnoteavanja u smislu tenje ka eliminaciji odstu anja izme%u kratkorone i ravnotenje tranje novca. 4o su vanije teorijske razlike u rocjeni izvora &ormiranja kratkoronih monetarnih neravnotea.

12

$a drugoj strani nalaze se teorije koje ukazuju na to da monetarna neravnotea na krai rok, u smislu nesklada izme%u tranje i onude novca, moe da nastane usljed monetarne olitike centralne banke koja u rocesima kreiranja novca u odre%enoj mjeri odstu a od ravnotene tranje novca. Tranja novca redstavlja osnovu za &ormiranje olitike emisije novca, ali i kreiranje novca moe da znai stvaranje ovrtnih uticaja na tranju novca.

3.ZAKLJUAK
T r a n j a z a n o v c e m je koliina novanih sredstava, kao to su gotovina i tekui rauni, koju ljudi odlue da dre u svojim resursima. U sutini, tranja za novcem kao i tranja za bilo kojim drugim sredstvom zavisie od oekivanog ovraaja, rizika i likvidnosti novca i drugih sredstava. +nogi &aktori utiu na agregatnu tranju, ored monetarne i &iskalne olitike. ,e-nes je razvio teoriju re&erencije likvidnosti, da bi objasnio ta sve utie na kamatnu sto u. 0iskalna olitika odrazumijeva izbor drave vezan za uku an nivo dravnih nabavki i oreza. 0iskalna olitika utie na tednju investicije i rivredni rast na dugi rok. $a kratki rok &iskalna olitika rimarno utie na agregatnu tranju. :jelovita ili kom leksna tranja novca teorijski se konci ira kao ;dugorona<, tanije kao tranja novca koja ostoji u stanjima ravnotee ekonomije.5tvaranje i razvoj novanih trita u svakoj konkretnoj zemlji zavisi od ekonomskih uslova za to. $ovano trite bi moglo da bude &ormirano i u socijalistikoj ekonomiji ukoliko bi bili is unjeni otrebni uslovi.

4. LITERATURA :
6. D91O/9D dr +ilutin, +onetarna ekonomija, Eeograd. )konomski &akultet 6FFG. 7. H9/,O/9D dr ?leksandar, ,ozetinac dr Bradimir, +onetarna ekonomija Eeograd 7A67.
3. (ttp)**sr.+ikipe,ia.org*sr*-.$-'3-.$-//-.$-/$-.$-/2-.$-/. -.$-/$0-.1- 1-.1- 2-.1- $-.$-/$-.$-/.-.$-/$

13