MAINSKI FAKULTET ODSJEK: ZATITA NA RADU

PROJEKTNI ZADATAK PREDMET: INDUSTRIJSKI OBJEKTI I URBANIZACIJA TEMA: INDUSTRIJSKI OBJEKAT ZA PROIZVODNJU PVC I AL STOLARIJE

BANJA LUKA , __/__/20__

Sadraj: 1. STRATEGIJA RAZVOJA I ZATITA OKOLINE.......................................................2 Zatita vazduha, zemljita i vode..........................................................................................2 Zatita od buke i zraenja ...................................................................................................2 Asprekti primene ISO 14000................................................................................................3 2. PROSTORNO PLANIRANJE..........................................................................................5 Izbor makrolokacije.............................................................................................................5 Izbor mikrolokacije..............................................................................................................6 3. INDUSTRIJSKE ZONE....................................................................................................7 Proraun povrina................................................................................................................7 Raspored povrina................................................................................................................9 4. INDUSTRIJSKE KOMPLEKSE....................................................................................10 Proizvodne prostorije.........................................................................................................10 Radionice............................................................................................................................11 Pomoni objekti i prostorije (skladini objekti, energetski i pratei.................................11 Mikroklima radnog prostora (grijanje i klimatizacija, osvetljenje, buka, ergonomija).....12 5. GRAEVINKE KONSTRUKCIJE...............................................................................14 Sistemi graevinskih konstrukcija i konstruktivni elementi objekata.................................15 6. ZATITA OD POARA.................................................................................................17

1. STRATEGIJA RAZVOJA I ZATITA OKOLINE Zatita vazduha, zemljita i vode ivotna sredina je veoma kompleksna i ukljuuje kako fiziko okruenje, odnosno vodu, vazduh i zemlju, tako i ivotno i radno okruenje, ali i resurse. Pri tom svi faktori imaju veliki meusobni uticaj. Smanjenje prirodnih resursa, zagaenje vode, vazduha i zemljita, otpad i buka, samo su neki od faktora na koje imaju uticaj ljudske aktivnosti. U dananje vreme nain projektovanja mora da ukljui ne samo oekivanja kupca, kontrolu trokova i tehnike mogunosti, ve i sve gore navedene aspekte ivotne sredine. Proizvodnja ALU i PVC stolarije cini potencijalne zagadjivae ivotne sredine. U toku procesa rada na mainama vri se sjeenje, prosijecanje, buenje zavarivanje i drugo. Kroz sve ove operacije obrade i zatite potrebno je da se vodi posebna panja na zatitu ivotne sredine, moramo voditi rauna o tetnim gasovima, otpadnim vodama i svim tetnim materijama koje nastaju tokom proizvodnje. Da se ne bi zagaivalo zemljite materijal koji odvajamo kao otpad, separie se i odvaja u kontejnere koji se transportuju na deponiju otpada u sklopu ugovora sa lokalnim komunalnim preduzeem, a neke od otpadnih materijala odvozimo na reciklau i ponovnu peraradu u profile tj.sirovine potrebne za proizvodnju. Gasovi koji nastaju u ciljanom proizvodnom objektu (zavarivanjem, isputanjem iz vozila i slino.) tetni su za vazduh i odvode se pomou odsisnih sistema, pomou mehanickih seperatora, proiivanje se obavlja tako da se u okolinu isputa vazduh zadovaljujueg kvaliteta. Prilikom ugradjivanja slivnih kanala i separatora suspendovanih estica, spreava se zagaenje podzemnih voda, a i zemljita od raznih ulja i materija koje se rasipaju tokom transporta. Jedan od zagaivaa zemljita i voda moe biti izlivanje rezervoara tenog goriva za kotlovnicu i izlivanja ulja iz transformatorske stanice, tako da je izgraen bazen koji spreava proputanje goriva pri pretankavanju ili nekom kvaru, a kod transformatora je napravljena sabirna jama za brzo odvoenje i sakupljanje ulja.

Zatita od buke i zraenja Buka u procesa proizvodnje je jedan od bitnih faktora koji utie na zdravlje radnika a i okoline, nivo buke nije strogo propisan, ali u novije vreme se i to radi. Zatita okoline od poveane buke koju stvaraju proizvodne maine, reili smo konstrukcijom objekata sa zvunom izolacijom, te dovoljnom udaljenou izvora buke od objekata i prostora gdje borave ljudi koji ne uestvuju u proizvodnom procesu. to se tie isputanja energije u okolinu ragulisano je propisima, tako da je definisana najvia doza zraenja kojoj smiju biti izloeni ljudi koji su sa tim izvorima u dodiru, u naem sluaju to su u radna mjesta gde se vre zavarivanje. U ovoj firmi nema velikih buka i tetnih zraenja, ali se posveuje panja mjerama zatite kao sto su :

ograivanje djelova maina koje stvaraju buku posebnim oklopima, lina zatitna sredstva (antifoni)

Za svako radno mjesto izradiemo elaborat o procijeni rizika kako bi zatitili zaposlene od povreda.

Aspekti primjene ISO 14000 ISO14000 je standard koji djeluje kao sistem upravljanja okolinom i preventive kroz djelovanje u sistemu zatite okoline formiran je i usvojen da pomogne preduzeima u njihovom traenju naina da efikasnije poslovanje zadravajui ekoloka naela odranja ivotne sredine. Ovaj standard predstavlja jednu od kljunih komponenti odrivog razvoja. Osnovne potrebe za promjenu ponaanja prema okolini su: Svijest o uticaju na okolinu Prihvaanje odgovornosti za taj uticaj Oekivanje da negativna djelovanja na taj uticaj mogu biti smanjena ili u potpunosti eleminisati Postavljanje odgovornosti za djelovanje na okolinu za sve uesnike nalazi se u standardu ISO 14000 kroz sledee take tog standarda: Aspekti okoline (u aktivnostima preduzea). Svijest o okolini uspostavlja se kroz procedure kojima se prepoznaju sve aktivnosti preduzea,koje mogu imati znaajan uticaj na okolinu ,a koje se nalaze pod kontrolom preduzea. Opti zahtjevi. Prihvatanje odgovornosti proizlazi iz odluke preduzea da uspostavi i odrava sistem upravljanja okolinom ,ukljuujui tu politiku prema zatiti okoline, ciljeve i zadatke i program upravljanja okolinom. Politika zatite okoline. Smanjivanjem negativnih djelovanja proizlazi iz definisanja politike zatite okoline preduzea, koje ukljuuje stalno unapreivanje i preventivno djelovanje prije zagaenja. Obuka svijesti,odgovornost i nadlenost, Odgovornost svih uesnika u preduzeu postie se kroz obaveznu obuku svih zaposlenih iji rad moe uticati na okolinu. Odgovornost zajednice je da obezbjedi kontinualni nadzor i povremene kontrole sistema upravljanja okolinom od strane preduzea. Aspekti zatite ivotne okoline i radnika u industrijskom objektu za ovu proizvodnju: Prilikom proizvodnje treba obratiti panju na pravilnu preradu profila da, a to e se postii preciznim proraunom pri svakoj proizvodnoj operaciji. U ciljanom preduzeu buka nije preterano velika, ali spada u jedan od problema koju prouzrokuju maine za rezanje, maine za buenje i transport. Ovaj problem se reava to boljim izolovanjem pogona od vanjske sredine konstrukcionim reenjima. U unutranjosti problem se treba reiti linim sredstvima: antifonima, epovi za ui i td. U proizvodnom procesu prilikom operacija rezanja i buenja dolazi do stvaranja odreenje koliine strugotine koja se odvodi posebnim ureajima za te namjene. Ograivanje ovih ureaja je prioritet po ISO 14000 da ne bi dolo do povreda. Ventilacija treba da je izvedena da obezbjedi kvalitetne uslove radne sredine jer objekat pogona je konstituciono zatvoren pa ubacivanje svjeog vazduha mora uvaiti

prirodno strujanje vazduha, a sve to radi smanjenja trokova z ate namjene tj. to manje koritenje elektrine energije za usisavanje vazduha. Otpadne vode sa krova pogona, parkiralita i saobraajnica se skuplja u manje separatore. Manji seperatori su povezani sa centralnim seperatorom koji prima otpadne vode iz sanitarnih vorova i iz samog proizvodnog procesa. Posle skupljanja svih otpadnih voda u glavni separator izvrava se ienje, koje se vri svakih mesec dana.

2. PROSTORNO PLANIRANJE Kod prostornog planiranja prvenstveno je vaan uticaj industrije na prostor i ovaj uticaj je neposredan i posredan. Pri izboru mesta lokacije industrije razlikuju se izbor makrolokacije i mikrolokacije. Odluka o izboru lokacije je olakana kada je urbanistikim planom predviena industrijska zona. Izbor lokacije zavisi od niza faktora to materijalnih tako i antropogenih i stratekih a neki od faktora su: veliina i oblik gradilita, povezanost predviene graevinske parcele sa saobraajnom mreom, karakteristika zemljita, kao to su nagib, nosivost i podzemne vode, mogunost snabdevanja vodom i njen hemiski sastav, mogunost odvoenja otpadnih voda, mogunost prikljuenja na energetsku mreu, poloaj parcele prema stanbenoj zoni broj zaposlenih mogunost oneienja zamljita industrijskim otpadcima mogunost naknadnog proirenja ekonomske prednosti, trite

Od svih navedenih faktora najvie se panje posveuje uticajima transporta, radne sredine i trita.

Izbor makrolokacije Prilikom izbora makrolokacije polazi se od zahteva koji proizvodni proces postavlja na lokaciju i od pogodnosti koje prua odreena lokacija. Lokacija se bira tako da ona svojim pogodnostima najbolje odgovara zahtjevima posmatrane firme i za nju ostvaruje najvei uspjeh, izbor lokacije se zasniva na nekim pretpostavkama i procjeni tako da sadri odreen stepen rizika Osnovni uticaji faktora na izbor makrolokacije u naem sluaju prostora Republike Srpske su: kretanje BiH ka Evropskoj uniji pa samim tim se tei politikoj i ekonomskoj stabilnosti. Prilagoavanje zakonsko pravnim regulativama Evropskih zakona, Plasman proizvodnje zbog blizine pogona vanim saobraajnicama kao i eljeznikoj kominikaciji je veoma povoljan, elektrina energija koja je potrebna za proizvodnju se nalazi u dobrim resursima, ljudski resursi kao factor izbora je povoljan, klima podruja je povoljna za proizvodni pogon, mogunost razvoja proizvodnog sistema je povoljan shodno subvencijama na nivou vlade

 Izbor mikrolokacije Pri izboru mikrolokacije analiziraju se faktori neposrednog uticaja na prikljuenje i uklapanje rada postrojenja sa postojaim stanjem ivota ljudi na tim prostorima. Osnovni faktori za izbor mikrolokacije su: povrina i konfiguracija zemljita, nosivost zemljita, saobraajna povezanost, prikljuci na energetsku i vodenu mreu, zone stanovanja, mogunost proirenja,

i faktori znaajni za okolinu. Posmatrani industrijski objekat u pogledu urbanistikog plana se nalaze u istonoj industrijskoj zoni Grada Banja Luke, ulice Veljka Mlaenovia bb. Ukupna veliina placa iznosi 10000 m2 , to je dovoljno za na industrijski objekat i mogunost proirenja. U datoj zoni ve se nalazi dosta poslovnih subjekata koji su proizvodniog karaktera. Poslovna zona se nalazi u putnom prstenu koji ine glavne gradske saobraajnice, koje su ujedno dionice, ogranci ili veze magistralnih puteva. Putni pristup poslovnoj zoni sa june strane odvia se produetkom Bulevara vojvode Stepe Stepanovia i Ulicom Veljka Mlaenovia. Sa zapadne strane zoni se pristupa Istonim tranzitom i Bulevarom vojvode ivojina Miia, a sa sjeverne strane produetkom Ulice Pilanska. eljezniki pristup lokaciji predvien je sa eljeznike stanice Vrbanja, koja prestavlja kontaktnu taku Poslovne zone sa eljeznikom prugom Sunja-Doboj, te direktnu vezi sa zamljama Jugoistone Evrope.

3. INDUSTRIJSKE ZONE Osnovni princip i planiranje kompleksa prestavlja zoniranje urbanih celina i to se vri u okviru generalnog urbanistikog plana. U postupku projektovanja proizvodnih sistema na osnovu projektnog zadatka potrebno je odrediti povrine za proizvodne i pomone aktivnosti, kao i povrine za skladitenje, transport i dr. Proraun povrina Osnovni segmenti u projektovanju proizvodnog sistema prestavlja proraun proizvodne povrine zato to je izgradnja potrebnih povrina vezana za trokove. A) Proraun prouzvodnih povrina U naem industrijskom objektu za proizvodnju PVC i AL stolarije zaposleno je 20 radnika sa prosjekom starosti oko 30 godina. Proraun povrine metodom grubih pokazitelja po jednom radniku iznosi 100 m2. Prema tome ukupna proizvodna povrina iznosi: Au = K Nr = 20 100 = 2000 m2

Ukupna povrina prouzvodnog procesa sastoji se od: Au = Apv+Atr+Aod+Apom o Povrina proizvodnog pogona ine 45% od ukupne proizvodne povrine Apv = 0.45 Au = 0.45 2000 = 900 m2

o Povrina koja se odnosi na transport materijala ini 25% Atr = 0.25 Au = 0.25 2000 = 500 m2

o Povrina koja se odnosi na odlaganje sirovina i gotovih proizvoda ini 25% Aod = 0.25 Au = 0.25 2000 = 500 m2

o Povrina koja se odnosi na pomone prostorije ini 5 % Apom = 0.05 Au = 0.05 2000 = 100 m2

U povrini za pomone prostorije spadaju: Povrina za odravanje: Aod = 0.25 Povrina za alatnicu: Aal = 0.38 Povrina za skladitenje alata: Asa = 0.2 Apom = 0.2 100 = 20 m2 Apom = 0.38 100 = 38 m2 Apom = 0.25 100 = 25 m2

B) Prorain pomonih povrina Prorain pomonih prostorija obuhvata proraun povrina za: administraciju, skladite, sanitarne i socijalne potrebe, odmor i rekreaciju, garae. Povrine potrebne za ove djelatnosti zavise od niza faktora pa se za svaki sluaj odreuju pojedinano. o Prorain pomonog skladita sirovina i gotovih proizvoda Budui da u samom sklopu prouzvodnog objekta iamo skladite od 400 m2 , to nije sasvim dovoljno za skladitenje svih gotovih proizvoda i repromaterijala, izvrena je izgradnja i dodatnog skladita, u kome su smetena i goriva, maziva pa i rezervni delovi. Apskl = 700m2 o Proraun povrina potrebnih za administraciju Povrine koje su neophodne za organizaciju i funkcionisanje ovog proizvodnog procesa orjentaciono prema tebeli 5.5 su:

Funkcija Radno mjesto Direktor Finansijski direktor Sekretarica Rukovodilac proizvodnje Konstruktor Referent o Proraun sanitarnih i socijalnih povrina

Potrebna povrina(m2) 50 m2 25 m2 15 m2 25 m2 15 m2 10 m2

Sanitarne povrine zavise od vrste proizvodnje odreuje se na taj nain da se po jednom zaposlenom radniku uzima od 0.6-1.2 m2: Asn = (0.6-1.2) Nr = 1 20 = 20m2

Veliina prostorija za prehranu zavisi od broja smena i naina prehrane (topli ili hladni obroci), uzima se od 0.65-1.5 m2 po korisniku i oko 1 m2 po korisniku za prostorije za pauzu: Akuh = (0.65 -1.5) Apauz = 1 Nr = 1.3 20 = 26 m2

Nr = 1

20 = 20 m2

Prostorije za garderobu se usvajaju od 0.8-1.2 m2: Agar = (0.8-1.2) Nr = 1.2 20 = 24 m2

o Proraun povrine garae za pratei pogon Izgraena je garaa u kojoj su smetena neka od srestava za transport kao to su viljukari i slino: App = 150 m2

 Raspored povrina Na usvojenoj mikrolokaciji projektovane realne blok eme raspored povrina odvija se u sledeim koracima: Odreivanje prikljuaka na spoljanji saobraaj Izraunavanje potrebnih povrina (kako je navedeno u prethodnom razmatranju) Izbor primjerenih resursa za zemljite i zgrade Osiguranje energije i vode

S obzirom na vrstu i tip proizvodnje, broj radnika usvaja se raspored industrijskih povrina prikazan na slici plana. Pregled povrina za sve navedene objekte ovog preduzea su prikazane u sledeim tabelam: PROIZVODNI POGON 1.Ukupna proizvodna povrina 2.Ukupna transportna povrina 3.Povr.koja se odnosi na skladite -Povrina za odravanje 4.Povrina za pomone objekte -Povrina za alatnicu -Povrina za skladitenje alata UKUPNO: POMONO SKLADITE UKUPNO: ADMINISTRATIVNI OBJEKAT 1.Direktor 2.Finansijski direktor 3.Sekretarica 4.Rukovodilac proizvodnje 5.Konstruktor 6.Referent UKUPNO: OBJEKTI ISHRANE,GARDEROBE, SANITAR. VORA 1.Sanitarni vor 2.Kuhinja 3.Prostorija za pauzu 4.Gardarober UKUPNO: GARAA ZA POMONI POGON UKUPNO: 150 m2 50 m2 25 m2 15 m2 25 m2 15 m2 10 m2 140 m2 700 m2 900 m2 500 m2 500 m2 25m2 2 38m2 83m 20m2 2000 m2

20 m2 26 m2 20 m2 24 m2 90 m2

4. INDUSTRIJSKI KOMPLEKSI Industrijski kompleksi su planski organizovane skupine vie zgrada i instalacionih objekata u kompozicionu prostornu arhitektosnku celinu, to je ograena i zatvorena Celina koja se sastoji od vie zona. Tako se na industrijski kompleks sastoji od tri zone: Proizvodno-uskladitavajua zona je najjaa grupacija, to su povrine koje obuhvataju sve radionine prostore osnovnog prouzvodnog ciklusa, u naem sluaju na nju se nadovezujuju objekti u kojima se vri skladitenje sirovina i gotovih proizvoda, Energetska zona je prostor u kome se proizvodi ili prerauje pokretaka pogonska energija namenjena preradi materijala osnovnog tehnolokog procesa,u naem sluaju trafostanica i kotlovnica. Zona prateih slubi je grupa u koju spadaju svi ostali objekti koji ne pripadaju osnovnoj proizvodnji, a to su u naem sluaju : objekat administracije, parkinzi, garae, objekat drutvene ishrane, sanitarnog vora, garderobera i portirnica. Proizvodne prostorije Prilikom procesa projektovanja odredili smo veliinu i raspored potrebnih prozvodnih povrina kao i povrina za pomone aktivnosti. Proizvodni pogon preduzea mora biti dobro osvjetljen i prozraan kako bi se stvorili potrebni radni uslovi u pogledu ugodnosti za radnika (temparatura,provjetravanje) u zavisnosti od radnog mjesta. U sklopu prostora industrijskog pogona treba organizovati gardober i sanitarni vor a u blizini pogona i kuhinju sa trpezarijom. Radno mjesto je osnovni element pri projektovanju industrijskog kompleksa tj.procesa proizvodnje a vano je da su zadovoljeni sledei kriterijumi: Veliina radnog prostora. Radni prostor obuhvata povrina radnog stola ili radne maine i potrebni okolni prostor oko stola ili maine. Raspored radnih mjesta i maina tako da su radne operacije obrade postavljene da se obavljaju jedna iza druge odnosno pravolinijski to zavisi od rasporeda proizvodne prostorije. Energetske potrebe radnog prostora. Za ovaj pogon to je elektrina energija i gas kao sredstvo prilikom zavarivanja. Transport materijala i sirovina a i finalnog proizvoda u pogonu treba organizovati tako da broj ulaza i izlaza bude to manji i da su putevi ljudi i materijala to krai, u tom smislu najpodosniji je jednosmerni transport. U sklopu pogon postoje pokretna i nepokretna radna mjesta a to je uslovljeno radnim procesom. Zatita radnik treba da bude prioretna, pa je potrebno kroz edukativne mjere zatite te kolektivne i mjere line zatite osigurati da su radnici sa tog aspekta osigurani od povreda.

 Radionice Radionice su radne prostorije koje su tako zamilene i projektovanje da radni proces ne stvara zamor radnika koji moe uticati na njegovo zdravlje. Radionike prostore treba projektovati na osnovu funkcionalne i arhitektonske analize: Radno mjesto kao osnovni element svakog procesa proizvodnje za koji se vri projektovanje. Potrebe i mogunosti optimalne organizacije transporta unutar radne hale, Konstruktivne mogunosti oblikovanja prostora, Izbora opreme i maina, njihovo instaliranje radi funkcionalnog rada, Mogunosti podeavanja faktora radne sredine i mikroklime radi stvaranja uslova za bezbjedan i siguran rad. Uticaja sinhronizonovasti proizvodnje radi zatite radnika.

U sluaju ovog proizvodnog procesa radionice su poluzatvorenog tipa tako da je omoguena visok stepen proizvodnje bez obzira na veliinu radnog predmeta.

Pomoni objekti i prostorije U nae pomone objekte i prostorije spadaju : Portirnica, Upravna zgrada, Skladite, Trafostanica, Pratei objekti.

Portirnica se smeta na ulaz u industrijski objekat radi kontrole ulaza i izlaza materija i radnog osoblja. Upravna zgrada (administrativni objekat) smjetena je odmah na ulazu kompleksa uz portirnicu tako da se obezbjeuje kvalitetan pristup posjetilaca industrijskom kompleksu. Povrina upravne zgrade je odreena prema broju radnika administracije. Skladite sirovina i gotovih proizvoda predstavja jedinstvenu sredinu koja se naslanja na proizvodni pogon radi lakeg transporta materijala i proizvoda izmeu skladita i radnog pogona. Nae skladite je tako uradjeno da ne sme doi do smanjenja upotrebe i koliinske vrednosti gotovih proizvoda i sirovina. Trafostanica (energetski objekat), u naem sluaju prikljuen je na gradsku mreu el. energije, a slui za snabdevanje radnih maina, ventilaciju I osvetljenje radnih prostora. Pratei objekti industrijskog kompleksa su svi objekti, prostori koji se ne ukljuuju direktno u osnovne ili pomone tehnoloke tokove, proizvodnji i distribuciji energije ili skladistenje materijala. Pratei objekti su: parking, objekat sanitarnih i socijalnih povrina i prostor za zelenu povrini.

 Mikroklima radnog prostora Osiguranje radnih uslova u najveoj meri zavisi od meterolokih i higijenskih uslova okoline u kojoj se ovek nalazi. Odea radnika od velikog je uticaja na ugodnost pri radu, pored radne odee na oseaj ugodnosti ima uticaj i mnogi drugi faktori: sadraj praine u vazduhu gasovi, miris uticaj naelektrisanja u vazduhu vlanost vazduha buka, osvetljenje i slino.

Temparatura u industrijskom pogonu preduzea iznosi oko 16 oC zbog toga to na veim temperaturama dolazi do gubitka telesne tenosti to se odraava na radnike. Grijanje kod industrijskog pogona i skladita je reeno tehnikim putem tako da se topli vazduh uvodi pomou ventilacionog sistema. Grejni sistem i u pomonim radnim prostorijama potrebno izvesti na isti nain slino kao u pogonu da je temparatura oko 23 oC . Sistem grijanja koristie kao energent prirodni gas koji je sa ekonomskog aspekta najpovoljniji to se tie cijene grijanja za ovako veliki kompleks a za ije skladitenje se koristi podzemni rezervoar. S obzirom na vrstu proizvodnje potrebno je ventilacionim sistemom kontrolisati vlanost (46%-64%) i brzinu strujanja vazduha treba biti oko 0,8 m/s. Odisni sistem za odvoenje praine je pojedinni za svaku mainu i postavlja se tako da odvodi to veu koliinu praine i najee se postavlja iznad radne maine. Osvjetlljenost utie na stvaranje napora kod radnika i nedovoljno svjetlosti dovodi do uticaja na proizvodnju pa je potrebno da bude od 300 lux do 400 lux to se postie prirodnom i vjetakom rasvjetom. Prirodna rasvjeta trebaju da budu boni prozori na objektu pogona kao i krovni prozori. U suaju nedovoljne osvjetljenosti potrebno je koristiti i vjetaku rasvjetu (reflektori i pojedinana osvjetljenja na svakoj maini). Buka koja se javlja u industrijskom pogonu jedan je od najizraenih problema koji se ne moe eleminisati u pogonu pa se zatita radnika vri pomou linih zatitnih sredstava dok buka ne predstavlja opasnost za ivotnu okolinu jer konstrukcija vri izolaciju i ne dozvoljava izlaz buke koja je tetna za ovjeka i njegovu okolinu. Ergonomija kao interdisciplinarno nauno podruije prouava nain optimalnog usklaivanja odnosa prilikom rada, izmeu ovjeka, radnog mjesta i uslova rada, sa ciljem da se humanizuje rad. Glavna primjena ergonomije u ovom nainu prozvodnje je u samom pogonu i skladitu dok administracija nije proiritetna. to se tie uslova faktora ergonomije kojima se oblikuje radno mjesto ono trebaju biti sledei: tehnologija potrebno je prema nainu i postupku obrade materijama definisati koja operacija sledi poslije koje, tehnika potrebno je znati proces rada svake maine u procesu proizvodnje da bi se svaka maina iskoristila na pravi nain.

ergonomija definie meusobnu zavisnost izmeu radnog radne maine i pomou metoda ocjenjuje se sposobnost radnika na radnom mjestu. Radne maine su obezbeenje sa sistemima zatite da ne bi dolo do povreivanja radnika koji radi na toj maini. organizacija radne maine su postavljene tako da linijski organizovana odnosno operacije se izvravaju jedna iza druge poboljavajui efikasnost samog procesa. Potrebno je primjeniti ISO standarde organizacije.

Da bi se uskladio proces rad u pogonu potrebno je poznavati osobine radnika koji rade na tim mainama da ne bi dolo do tetnih posledica za samog radnika.Bitno je sistemski izvriti procjenu po staandardima ISO da se radnici zatite od povreda.

5. GRAEVINSKE KONSTRUKCIJE Strukturni sastav i obim gradnje graevinskog objekta vrlo je razliit i podloan je stalnim promenama pod uticajem razvoja i potrebe za graevinskim objektima. Gradnja naeg industrijskog objekta sastoji se od faza i podfaza: Prethodni radovi : Ispitivanje terena, Prikupljanje podloge za izradu projekata i drugi poslovi vezani za pripremu dokumentacije na osnovu koje se donosi odluka o gradnji objekata i kupovini zemljita, Izrada idejnog projekta i glavnog projekta, Izrada investicionog programa, Odobrenje investicioni program, Osiguranje novanih sredstava za graenje. Tehnika dokumentacija i graevinska dozvola: Izrada vie projekata to zavisi od industrijskog pogona, za objekte koji su nam potrebni za na industrijski objekat, Tehnika kontrola, koja je obavezna za odreene objekte Graevinska dozvola koja je obavezna za sve objekte naeg preduzea. Ustupanje poslova, graenje, nadzor, upotreba dozvola: Vlasnik preduzea na osnovu ponuda odabrao je kome ustupa posao, Pripremni radovi Gradnja objekta, koju vre organizacije koje su registrovane za tu vrstu posla Nadzor nad gradnjom koju vri vlasnik (finansijska sredstva, kvalitet rada i slino tome) i organi republike inspekcije koji nadziru primenu Zakona, Tehnini pregled, koji se obavlja 10 dana od trenutka zahteva, Upotrebna dozvola, koja se dobija 15 dana nakon tehnikog pregleda, Primopredaja i obraun. Garantni rok: Uklanjanje nedostataka u garantnom roku Konani prijem objekta nakon garantnog roka Upotreba i odravanje Upotreba objekta u nadlenosti je investitora Odravanje objekata u nadlenosti je investitora Rekonstrukcija Ako je potrebno ponavljaju se postupci prije ove faze Naputanje objekata Kada je objekat funkcionalno i tehniki zastario, pa je njegovo odravanje ekonomski neopravdano i slino, objekat se demontira.

Sistemi graevinskih konstrukcija i konstruktivni elementi objekta Sa tehnikog konstruktivnog stanovita, nai graevinski objekti svrstavaju se u dve grupe: Visokogradnja u koju spadaju objekti proizvodnje, skladita i slino, Niskogradnja u koju spadaju saobraajnice, parkinzi, zelene povrine i slino. Prema tipu konstrukcije nae industrijske hale su raene montano demontanim sistemom, veoma je bra gradnja i trokovi odravanja su manji, objekat pogona i skladita je viepoljan. elini elementi ove izgradnje spajaju se iskljuivo vijanim vezama. Neke od osnovnih osobina ove eline konstrukcije su: elementi od hladnooblikovanih (HOP) profila omoguavaju nisku cenu cele konstrukcije, stubovi i reetke spojeni su specifinom vezom koja smanjuje uvoenje momenata sile u temelje. elina konstrukcija ovog tipa daje znaajne utede u temelju, krovni nosai su reetkastog tipa, veoma su laki, al ii znaajno kruti u ravni optereenja, ronjae koje nose krovni pokriva izvode se u sistemu kontinualne grede i obezbeuju znaajnu sigurnost, elina konstrukcija spree se u zidnoj i krovnoj ravni sistemom sprega koji omoguavaju dodatno dotezanje, sve veze izmeu sklopova su vijane. vijci su pocinkovani, visokog kvaliteta, vrstoe 8.8 sa atestom

Sntikorozivna zatita eline konstrukcije se vri sistemom alkidnih brzosuivih boja, ukupna zatita 90-120 mokrona. Objekti administracije, kuhinje, garderobera i sanitarnog vora su graeni metodom vrste gradnje (armirano-betonski temelji i ploe etaa, zidovi od opeke, krovna konstrukcija od drveta pokrivena crijepom)

Konstruktivni elementi objekata pogona i skladita su: temelji to su temeljne stope koje prenose optereenje na tlo, one su armirano betonske i njihova dimenzija je 2 2 m, a visina 1m, stubovi stubovi su pravougaonog oblika preseka od HOP profila, krovni nosai kontinualni Z HOP nosai sa preklopom sastavljeni vijcima, fasadne grede od U HOP profila, kao proste grede oslonjene na stubove, krovni spregovi postavljeni centrino u gornji pojas krovnog nosaa, sa mogunou dotezanja, stabilizuju krovnu ravan, a postavljeni su u krajnjim i srednjim poljima, zidni spregovi odravaju nepomerljivim vrhove stubova i na taj nain se odupiru dejstvima vetra, zidovi u ovom sluaju zidovi su nenosivi elementi, oblaganje zidova izvoeno je pomou sendvi panela i trapeznih limova. Sendvi paneli su ispunjeni kamenom vunom koja je skuplja ali ima veu vatrootpornost, a neke pomone prostorije su ogreene giter blokom, krov pokrivanje krova izvedeno je pomou sendvi panela i trapeznih limova sa ispuno, od kamene vune i poliuretena, prozori i vrata su pravougaonog i etvrtastog oblika, okviri vrata i prozora su pravljeni sa komorama kojima se postie bolja toplotna i zvuna izolacija, svodovi usvojen je sistem koji se sastoji od horizontalnih oluka koji su napravljeni kosu, prvreni su na panele i odlinih vertikala napravljenih od plastificiranog pocinkovanog lima.

6. ZATITA OD POARA Mjere zatite objekta od poara zavise od namjene objekta, njegove veliine, poarnog optereenja i na osnovu toga procjenjenog trajanja poara. Uslovi koji mogu dovesti do poara su: pristuna goriva materija, vazduh(kiseonik) i izvor paljenja(koji mogu nastati pri varenju, pusenju i slino). U naem industrijskom postrojenju radi se o preradi AL i PVC profila, prema klasifikaciji AL spade u klasu D prema ponasanju u pozaru, a PVC u klasu B. Kod AL profila lako zapaljiva je praina koja nastaje prilikom rezanja, sto se tie PVC materijala treba napomenuti da prilikom sagorevanja dolazu do isputanja veoma opasnih i toksikih gasova i velike koliine toplote. Radi zatite od poara i njegovog irenja u ovoj industirji izvreno je sledee: zidovi su sagreeni od sendvi panela ispunjeni kamenom vunom, evakuacijoni putevi su dobro rasporeeni, postavljene su hidranske mree, u svim objektima ugraen je protiv poarni sistem koji reaguje na poveanu koncetraciju dima in a taj nain vri pokretanje alarma, na svim predvienim mjestima unutar objekata postavljeni su aparati za gaenje prahom.
U objektima kotlovnice i trafo-stanice zbog opasnosti od poara klase B i E ugrauju se poarna signalizacija i poseban tretman u gaenju ( stabilni i pokretni sistemi gaenja pjenom i ugljen dioksidom )

Kontrolu itavog protiv poarnog sistema sprovodi lokalna vatrogasna jedinica svakih est mjeseci kako je predvieno Zakonom o zatiti od poara. Prema ovom Zakonu takoe propisana je obavezna obuka uesnika u preduzeu, tako da je preduzee duno upoznati sve uesnike sa opasnostima poara i eksplozija, kao i nainom sprovoenja mjera zatite i upotrebom aparata i ostalih srestava za gaenje poara. Obuka se vri svake dve godine.

Prilog: Crte rasporeda povrina objekata za dati: INDUSTRIJSKI OBJEKAT ZA PROIZVODNJU PVC I AL STOLARIJE