ISSN 22176233

Struni asopis za analizu politike Jun 2011 Izlazi tromeseno

POLITIKE
Partijska scena i predizborna kampanja u Srbiji Deset godina politike tranzicije u Srbiji

Analiza

Pod lupom

Grka kriza i kraj evra Arapsko prolee i demokratizacija u uporednoj perspektivi Istraivanja raspoloenja biraa za potrebe izborne kampanje Globalna politika klimatskih promena

Svetske teme

Puls

Globalno

POLITIKE

Izdava Centar za demokratiju Fakulteta politikih nauka Univerzitet u Beogradu Za izdavaa Prof. dr Ilija Vujai Readakcija Prof. dr Slavia Orlovi, glavni urednik Prof. dr Slobodan Markovi Programski savet Prof. dr Vukain Pavlovi (predsednik), Prof. dr Vuina Vasovi, Prof. dr edomir upi, Prof. dr Ilija Vujai, Prof. dr Ratko Boovi Izvrni urednici Zorica Vidovi Paska, Mr Duan Spasojevi, Jelena Lonar Dizajn Goran Ratkovi Lektura i korektura Ana uki Adresa Jove Ilia 165, Beograd e-mail: analizapolitike@fpn.bg.ac.rs telefon: 011/3976422 Tira 1.000 primeraka tampa igoja tampa

S adraj
Za prvi broj.5 Analiza Prof. dr Slavia Orlovi Partijska scena i predizborna kampanja u Srbiji.7 Politiki ivot Prof. dr Zoran Stojiljkovi Socijalni dijalog i kriza i/ili kriza dijaloga13 Pod lupom Prof. dr Ilija Vujai Deset godina politike tranzicije u Srbiji18 Svetske teme Prof. dr Miroslav Prokopijevi Grka kriza i kraj evra24 Prof. dr Jovan Teokarevi Arapsko prolee i demokratizacija u uporednoj perspektivi.30 Puls Prof. dr Zoran . Slavujevi Istraivanja raspoloenja biraa za potrebe izborne kampanje35 Doc. dr Sinia Atlagi Profesionalizacija politikog komuniciranja trijumf forme nad sadrajem40 Globalno Prof. dr Vukain Pavlovi Globalna politika klimatskih promena.45 Prof. dr Tanja Mievi Nova transformacija NATO nakon Lisabona nastavak trenda.51 Prof. dr Dragana Mitrovi Izvori i granice kineske moi.58 Prikaz Doc. dr ore Pavievi ivotopis demokratije64 Konferencije Mr Nikola Bjeljinac Sabor politikologa66 Prof. dr Slavia Orlovi Godinji skup politikologa Slovenije 67

Za prvi broj

vo je prvi broj asopisa Analiza politike. Pokretanje ovakvog politikolokog asopisa proizalo je iz potrebe za ozbiljnim politikim analizama savremenih politikih problema, kako u Srbiji, tako i na regionalnom i meunarodnom planu. asopis se bavi analizom politikih institucija, politikih procesa i javnih politika. S obzirom na to da je javno polje zagueno povrnim i plitkim obradama politikih tema koje je nekritiko, ali neretko nestruno i neobjektivno, postoji potreba da se glasnije i ee progovori jezikom struke. Politika i politika nauka ne smeju se svesti na ono to podmeu i nameu politiari i mediji. Takvo stanje zahteva strune i kompetentne odgovore na izazove autorima koji su potvreni strunjaci u svojim oblastima.

Tekstovi u ovom asopisu imaju kratku, jasnu, argumentovanu, rezimiranu i poentirajuu formu, kako bi bili razumljivi irem krugu zainteresovanih za utemeljeno tumaenje, interpretaciju i analizu savremenih politikih procesa i fenomena. Pokretanjem Analize politike urednici ele da daju doprinos jaanju politikih institucija i razvijanju demokratske politike kulture, oblikovanju javnog dobra, kao i to boljem artikulisanju javnih politika. asopis je pokrenut sa uverenjem da je polje javne politike potrebno racionalizovati kako bi ivot u politikoj zajednici bio ljudskiji, demokratskiji i predvidiviji.   Pokreta i glavni urednik Prof. dr Slavia Orlovi

Analiza
Prof. dr Slavia Orlovi
Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka UDK: 324(497.11)2011 ; 329(497.11)2011

Partijska scena i predizborna kampanja u Srbiji

Saetak
U tekstu se analizira partijsko-politika scena Srbije u 2011. godini. Ukazuje se na programsku bliskost, koalicione potencijale i animozitete izmeu partija. Razmatra se ko se s kim i ko e s im izai na izbore pred graane Srbije. Rascepi i podele meu partijama iz devedesetih, danas vie nisu aktuelni. Povratak na vlast SPS u koaliciji sa DS, kao i nastanak SNS iz SRS, oprali su partije starog reima. Time je umanjena prethodna distanca meu partijama i otvorene vee mogunosti meusobne saradnje. Neke linije rascepa prepoznaju se na relaciji zapadnjaci nacionalisti, istokzapad, lanstvo u NATOvojna neutralnost. Stranke su u znaajnoj meri odseene od posredujuih institucija i struktura (sindikati, civilno drutvo). Aduti SNS za izbore jesu razoarani birai, gubitnici tranzicije, nizak standard, ekonomska kriza. DS e igrati na kartu evropske perspektive, jaanja standarda, stabilnosti kursa, cene hrane i makroekonomske stabilnosti. SRS i DSS podjednako su udaljene od SNS i DS. Teko je zamisliti zajedniki nastup LDP i SRS, ili SRS i SNS. SPS se potvrdio kao lojalan partner DS. Naprednjake na vlast moe dovesti samo izdaja nekog iz redova vladajue koalicije. Velika koalicija nije nemogua u sluaju da dve najvee partije, jedna bez druge, ne mogu da sastave vladu. Ono to razlikuje partije vie su harizmatski apeli njihovih lidera, nego to su to bolji programi. Obezbeujui dobra putem klijentelizma, birai mogu ostvariti svoje materijalne interese na nain na koji to nije mogue putem javnog dobra. U partijskim sistemima u kojima se kompeticija odvija u skladu s klijentelizmom, a ne prema programskim principima, slabije su anse za demokratsku konsolidaciju. Ako sistem nije institucionalizovan i akteri nisu racionalni, politika je manje predvidiva. Partije su bez veze s biraima, a birai bez poverenja u partije. Imid jeste vaan ali nije dovoljan za pobedu na izborima. Kljune rei: partijska scena, predizborna kampanja, koalicije, kompeticija, ponaanje biraa.

Politiki ivot
Prof. dr Zoran Stojiljkovi
Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka UDK:  316.647.5:331.101.3(497.11) ; 316.48(497.11) ; 316.42(497.11)2000/2010

Socijalni dijalog i kriza i/ili kriza dijaloga

Saetak
Socijalni dijalog, odnosno konfliktno socijalno partnerstvo rada i kapitala , u koje su na odreenim ravnima ukljueni i predstavnici vlasti, kljuani su elementi modernih, pluralistikih odnosa industrijske demokratije. Svrha dijaloga je postizanje dogovora o razvoju i zapoljavanju to ima stabilizirajue demokratske, ali bi moralo istovremeno dati i uspene razvojne uinke. Predmet analize posebno su skromni i nedovoljni efekti ve decenijskog pokuaja razvoja socijalnog dijaloga u Srbiji, kao i aktuelna nastojanja njegovog oivljavanja u dominantnom, predizbornom politikom kljuu. Kljune rei: dijalog, konflikt, socijalno partnerstvo, vlada, sindikati, poslodavci, protesti, izborne strategije.

Pod lupom
Prof. dr Ilija Vujai
Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka UDK:  321.7(4-12)2001/2011 ; 316.422(4-12)2001/2011

Deset godina politike tranzicije u Srbiji

Svetske teme
Prof. dr Miroslav Prokopijevi *
Institut za evropske studije UDK:  338.23:336.74(4-672EU) ; 338.124.4(495)

Grka kriza i kraj evra

Saetak
Tekua kriza evrozone nije ni sasvim nova ni iznenaujua. Fiskalna disciplina u evrozoni bila je loa od njenog nastanka 1999, a finansijska kriza iz 2008. samo je pogorala situaciju. Skupe su i bolne opcije sada dostupne zemljama evrozone u tekoama: to su spoljna pomo, rez trokova, vii porezi, bankrotstvo ili njihova kombinacija. Da bi izala iz tekoa evrozona kao celina mora da odgovori na tri pitanja. Prvo, ko e platiti nagomilane dugove zemalja u tekoama? Drugo, kako kredibilno odravati fiskalnu disciplinu u evrozoni? I tree, kako povratiti konkurentnost zemalja koje sada imaju tekoe? Privremenim programima pomoi evrozona za sada ne reava ta pitanja, nego samo kupuje vreme. Ako se navedena problemi ne ree u dogledno vreme, finansijska trita bi mogla da odbace evro kao valutu, to bi oznailo kraj evrointegracija. To bi dovelo do duboke ekonomske krize u Evropi, koja bi imala uticaja i na njene poslovne partnere u ostatku sveta. Nestanak EU doveo bi i do nove geopolitike konstelacije u Evropi. Kljune rei: evrozona, evro, fiskalna disciplina, reforma javnih finansija, otkup duga, bankrotstvo.

Svetske teme
Prof. dr Jovan Teokarevi
Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka UDK:  321.7(61-17)2011 ; 316.422(61-17)2011 ; 321.7(100)197/200

Arapsko prolee i demokratizacija u uporednoj perspektivi

Saetak
Arapsko prolee, to jest, talas svrgavanja nedemokratskih reima na severu Afrike u prolee 2011, uporeuje s sa demokratizacijom u drugim delovima sveta u prethodnim decenijama, a posebno u balkanskim i drugim postkomunistikim dravama. Kroz sedam teza objanjavaju se slinosti i razlike naroito s takozvanim izbornim ili arenim revolucijama u postkomunistikim dravama. Zakljuuje se da, uprkos mnogim nedoumicama i kontroverzama, arapsko prolee ve sada, dok jo traje, ima vane posledice za napredak i sudbinu demokratizacije u celom svetu. Ono pokazuje da je demokratija univerzalna vrednost, da su nedemokratski reimi danas ranjivi i nestabilni, kao i da toj ranjivosti najvie doprinosi brz razvoj komunikacionih tehnologija, interneta i drutvenih mrea. Kljune rei: arapsko prolee, demokratizacija, trei talas demokratizacije, izborne revolucije.

Puls
Prof. dr Zoran . Slavujevi
Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka UDK:  324(73)195/... ; 32.019.5:342.8(73)195/... ; 342.849.2(497.11)1990/...

Istraivanja raspoloenja biraa za potrebe izborne kampanje

Saetak
Korienje savremenih informacionih tehnologija predstavlja jedan, a korienje rezultata istraivanja javnog mnjenja drugi kamen temeljac savremenih izbornih kampanja. I mada se validnost istraivanja javnog mnjenja u vreme uskovitlanih strasti pred izbore stalno osporava, u radu se ukazuje na potrebe uesnika izbora za koje mogu da se koriste rezultati javnomnjenjskih istraivanja. Neke od tih potreba jesu: sagledavanje realnih ansi uesnika izbora, to predstavlja osnovu utvrivanja realnih izbornih ciljeva, a onda i adekvatne strategije kampanje, u kojoj nee biti uzalud rasipan novac i vreme uenika izbora; formiranje, odnosno (re)modeliranje imida partija ili kandidata na temelju istraenih preferencija biraa, odnosno osobina koje oekuju pojedine cilje grupe od idealnog lidera; utvrivanje tematske okosnice, koncipiranje i testiranje kljunih poruka kampanje, slogana i slino; utvrivanje ciljnih grupa prema ijim preferencijama se prilagoavaju marketinki produkti i ka kojima se usmeravaju marketinka dejstva; istraivanje medijskih navika biraa u cilju izrade adekvatnog plana komuniciranja s biraima u kampanji, kao i u cilju vrenja adekvatnih korekcija i toku same kampanje. Kljune rei: istraivanje javnog mnjenja, izborna kampanja, prognoza izbornih rezultata.

Puls
Doc. dr Sinia Atlagi
Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka UDK:  32.019.5:342.8(100) ; 316.62:324(100)

Profesionalizacija politikog komuniciranja trijumf forme nad sadrajem

Saetak
Autor nastoji da ukae na neke od novih obrazaca u savremenom nainu voenja politike prema kojima se danas, u vremenu prerastanja izbornih u permanentne kampanje, politika sve vie centrira oko kandidata, a sve manje oko partije. Pritom nezaobilazno postaje angaovanje marketinkih/PR strunjaka i tzv. spin doktora s kojima kampanje bivaju usmerene na imid kandidata umesto na znaajne drutvene probleme. Kljune rei: imid, kampanja, PR, spin doktor, celebrity, novinar, izbori, propaganda.

Globalno
Prof. dr Vukain Pavlovi *
Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka UDK:  316.334.5 ; 504.7

Globalna politika klimatskih promena

Saetak
Politika klimatskih promena jedno je od najznaajnijih i najprioritetnijih pitanja na globalnoj politikoj sceni. Nakon ukazivanja na tekoe u suoavanju sa ovim pitanjem i dramatinog upozorenja, autor daje pregled najvanijih aktivnosti u konstituisanju globalne politike klimatskih promena tokom poslednjih decenija XX i prve decenije XXI veka. Uz objanjenje efekta staklene bate, u tekstu se daje prikaz najvanijih injenica kao i predvianje moguih scenarija u pogledu klimatskih promena. Autor takoe navodi i osnovne elemente globalne politike klimatskih promena. Kljune rei: klimatske promene, efekat staklene bate, globalna politika, Kjoto protokol, emisija ugljen-dioksida.

Globalno
Prof. dr Tanja Mievi
Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka UDK:  327.512010

Nova transformacija NATO nakon Lisabona nastavak trenda

Saetak
Izmene delovanja NATO u uslovima nakon kraja hladnog rata postale su znaajno obeleje ove organizacije. Ta njegova transformacija je posebno uoljiva u tri vana elementa u politikoj poziciji, stratekim opredeljenjima i organizacionim promenama. Takav trend transformacije nastavljen je i usvajanjem novog Stratekog koncepta NATO iz 2010, koji pokuava da prilagodi organizaciju uslovima, saveznicima, izazovima i problemima savremenog sveta. Kljune rei: NATO, stratateki koncept, transformacija, bezbednosni izazovi.

Globalno
Prof. dr Dragana Mitrovi
Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka UDK:  339.97(410)2008/... ; 330.342(510)2008/...

Izvori i granice kineske moi

Saetak
Sprovodei uspeno postepene, ali smele i duboke reforme svoje ekonomije, drave i drutva, Kina je od relativno zaostale i zatvorene komandne ekonomije postala svetska industrijska radionica, vodei izvoznik i posednik enormnog trgovinskog suficita i deviznih rezervi, a time i finansijska velesila, te na kraju i druga ekonomija sveta po veliini BDP, ostvarujui tokom tri decenije neprekidno veoma visok ekonomski rast. U tom periodu obezbeuje ogromnoj veini svog stanovnitva rast ivotnog standarda, a oko etiri stotine miliona njih izvodi iz siromatva. Napredujui u modernizaciji i tehnolokom osavremenjavanju svoje ekonomije, Kina modernizuje i svoju, dugo zapostavljanu armiju, izazivajui podozrenje globalnog hegemona i nekih suseda, koji u tome vide nastojanje da se nametne kao globalna sila i pretendent na mesto hegemona. Meutim, Kina svojim izuzetno aktivnim bilateralnim i multilateralnim meunarodnim nastupom eli da stvori ili podupre dominantno mirno meunarodno okruenje, kroz saradnju s ciljem razvoja od koga sve drave imaju korist, a koje joj je naophodno da bi sve resurse usredsredila na ostvarenje stratekog cilja, a to je eliminisanja siromatva i dostizanje nivoa razvoja srednje razvijenih zemalja 2050. godine. Kljune rei: reforme i otvaranje, svetska radionica, druga ekonomija sveta, finansijska i trgovinska velesila, eliminisanje siromatva, (ne)jednakost, mo, mir i (harmonian) razvoj.

Prikaz

ivotopis demokratije
Keane, John, The Life and Death of Democracy, Simon and Schuster LTD, London 2009.

njiga ivot i smrt demokratije, australijskog i britanskog politikog teoretiara Dona Kina, predstavlja redak i ni sa im uporediv pokuaj da se napie planetarna drutvena i politika istorija demokratije. Knjiga ima oko hiljadu strana pisanih nebinim stilom, kao biografija ili ivotopis u kome su zabeleeni vani detalji vezani za dosadanji ivot demokratije, njene uspone i padove, staze i stranputice. Zbog toga ovo nije obina istorija. Ona nema nameru da prui obuhvatan pregled onoga to se naziva demokratija, ve je sutinski pokuaj da se ona sama (demokratija) konceptualizuje kroz vlastitu istoriju. Ovo nije samo opis pro losti jednog politikog fenomena jer se ovde politiki fenomen sagledava kao deo vlastite prolosti. Stoga je jasno zato knjiga ima ba takav naslov i zato se demokratija ne posmatra samo kao pojava nego mnogo ire ona se personifikuje i postaje nezavisan subjekt koji ima sopstveni ivot. Ovo delo se, u skladu s tim, zavrava odom seanju i prolosti koja ivi kroz ivote savremenika, a ne arhivirana u knjigama i dokumentima. Ono to ovu knjiga izdvaja i odlikuje jeste to da ponueni ivotopis demokratije u znaajnoj meri odudara od njenih uobiajenih geografskih, istorijskih i pojmovnih shema razvoja. Za Kina, ona je pre svega kolektivni nain ivota, a tek onda politiki sistem. Demokratija je kroz istoriju ee bila rezultat sluajnosti, neoekivanih dogaaja ili linih dostignua s prateim posledicama, nego ishod plana i neminovnosti. Ne postoje istorijske garancije za demokratiju niti su one ikada postojale, ve samo usponi i padovi, ak smrt i uskrsnue. Ne postoje ni garancije u pogledu uspeha, ak

ni u periodima poput dananjeg, kada na izgled postoji univerzalna prihvaenost demokratije kao modela vladavine. Razlog zahvaljujui kome ona uvek preivljava jeste elja ljudi da kolektivno upravljaju vlastitom sudbinom, koja se ispoljava kroz niz politikih izuma nastalih u razliitim vremenima. Demokratija je za autora izum ravan otkriu toka, tamparije ili kloniranja, izuma za koje su ljudi pronalazili i pronalaze razliite upotrebe. ivot i smrt demokratije otkriva razloge za uspone i padove vladavine naroda. Pored niza kontingencija, na sudbinu demokratije posebno su uticale dve njene odlike. Prva jeste sposobnost samotransformacije koja je bila u korenu njenog preivljavanja i omoguavala joj da se prilagodi novim okolnostima, a druga, tendencija irenja koja je esto bila u osnovi razliitih padova, pa ak i njene povremene smrti. Za razliku od dosadanjih istorija ovog fenomena, ivot i smrt demokratije, osim zbog obuhvatnosti i specifinosti pristupa, vredna je i zbog izvesnih otkria. Naveu ona najvanija. Jedan od doprinosa jeste problematizacija dosadanjih, evrocentrinih pregleda demokratije. Istorije ovog pronalaska, prema miljenju autora, nisu odgovarajue, ni istorijski, ni geografski. Demokratija se, smatra Kin, pojavila na Istoku (dananja teritorija Sirije, Iraka i Irana), a ne u antikoj Grkoj kako se obino pretpostavlja. ak ni koren rei nije starogrki, nego mikenski. Njeni pravci irenja, obuhvatili su itav svet, tako da je svaki kontinent u nekom trenutku dao doprinos raznim transformacijama i njenim razliitim oblicima. Evropa je stupila na istorijsku scenu dosta kasnije, sa irenjem druge novine, predstavnikih tela, koja su omoguila da se demokratija razvija i u dravama s velikom teritorijom i velikim brojem stanovnika. Na severnoamerikom kontinentu spojeni su pojmovi predstavljanje i demokratija, a junoameriki kontinent razvio je specifian oblik elitistike, ak oligarhijske demokratije. Nakon Drugog svetskog rata, ona se, sada u novom obliku, ponovo vraa u Aziju, ovoga puta u Indiju, koja razbija gotovo sve predrasude o tome da demokratija nije mogua tamo gde ne postoje zadovoljavajui ekonomski, dru tveni i kulturni uslovi, na primer u ogromnoj dravi sa siromanim, podeljenim i raznolikim stanovnitvom. Drugi veliki doprinos ove knjige jeste kategorizacija faza kroz koje se transformisala demokratija. Prve dve faze karakteristine su za participativnu i predstavniku demokratiju. U prvoj, koju Kin naziva skuptinska demokratija, institucionalizuju se mesta okupljanja i naini donoenja kolektivnih odluka meu jednakima. Mada je skup onih koji ine politiki jednake bio veoma uzak, skuptine ipak otelovljuju ideju samovladavine meu jednakima. Mesto vladavine u demokratijama

Analiza politike 1

Prikaz

65

je prazno i popunjava se razliitim procedurama, lutrijom ili glasanjem. Drugi, klasini oblik demokratije jeste predstavnika demokratija, spoj srednjovekovne ideje predstavnike vladavine i ideje narodne suverenosti. Ovaj oblik nastaje iz reprezentativnih ustanova, parlamenata i sabora, ali dobija pun zamah nakon Francuske revolucije. Ovaj period karakterie irenje prava glasa, formiranje nacionalnih drava, nastanak socijalnih pokreta i mnoge reforme koje su bile karakteristine za XIX i poetak XX veka. Ipak, predstavnika demokratija pokazala je sve svoje slabosti do poetka Drugog svetskog rata, kada je ve bila odbaena i gotovo izumrla, osim u uskom pojasu zemalja koncentrisanih oko Atlantskog okeana. Nova faza poinje da se razvija po zavretku rata. Jo jedna inovativna teza ove knjige jeste da je period predstavnike demokratije prolo i da se demokratija transformisala u fazu nadgledajue demokratije. U ovom periodu demokratija se iz predstavnikih tela i administrativnih struktura seli meu graane koji, mimo uobiajenih politikih (partijskih i dravnih) kanala, koriste alternativne, kako bi preispitivali delovanje vlasti i vrili na nju pritisak da promeni agendu i nain rada. Kao kljuni dokaz i ilustraciju Kin navodi ubrzano formiranje raznih kontrolnih, nadzornih, istranih tela i organizacija irom sveta u periodu nakon Drugog svetskog rata. U ovoj knjizi, kao i u kasnijim tekstovima, otkrio ih je vie od stotinu; sva ona bavila su se razliitim aktivnostima preispitivanja delovanja vlasti, na razliitim nivoima i u razliitim oblastima: postavljanje vanih pitanja na dnevni red, spreavanje zloupotreba, zatita ljudskih prava, kontrola procesa glasanja, kontrola troenja novca, razni oblicima korupcije, informisanje, tumaenje prolosti, razotkrivanje afera i prevara i tako dalje. Uee graana u politici dobilo je raznovrsne forme mimo tradicionalnog shvatanja odnosa civilnog drutva i drave: virtuelna organizacija, transnacionalna mrea, globalni protesti, blogovanje, hakerisanje i drugo. Porast ovih oblika graanskog delovanja rezultat je nezadovoljstva graana mogunou delovanja unutar okvira predstavnikih institucija. Vano je napomenuti da nadgledajua demokratija ne podrazumeva odustajanje od predstavnikih ustanova koje zadravaju vanu ulogu, ali i da u spektru demokratskih praksi, one imaju mnogo manje mesta nego ranije. Politiki prostor koje one obuhvataju jeste manji deo ukupnog politikog prostora. Nadgledajua demokratija je samo jo jedna istorijska transformacija koja pokuava da nadomesti slabosti prethodnog stupnja. Meutim, ono to ona podrazumeva jeste ozbiljno preispitivanje osnovnih principa i pojmova na kojima poiva predstavnika demokratija. Kandidate za preispitivanje ine sledei pojmovi: predstavaljanje, legitimnost,

politika odgovornost, partije i izbori, narodna suverenost (parlament i teritorijalna zasnovanost demokratije), politika geografija i drugo. Razmotrimo nekoliko primera. Mnogi oblici demokratskog politikog delovanja danas ne zauzimaju institucionalni, ak ni realni, politiki prostor. Osim toga, vre ga akteri koje niko nije birao i u tom smislu ne predstavljaju nikoga. To bi znailo, po pretpostavkama predstavnike demokratije, da njihovo delovanje nije legitimno. Ipak, prema Kinu, pojedinci i organizacije koje deluju na ovaj nain samolegitimiu se svojim delovanjem i njegovim uincima. One ne trae odobrenje da bi delovale na odreeni nain, a legitimnost crpu iz toga to nisu institucije vladavine ije odluke postaju obavezujue, nego iz toga to njihov uinak zavisi od ostvarenog stepena difuzne podrke. Stvar je jo sloenija kada se radi o prekograninim organizacijama i mreama koje se bave slinim problemima (ekoloke ili antiglobalistike organizacije). Tamna strana ove prie jesu one organizacije i mree ije delovanje poiva na diskriminatornim, pa ak i rasnim praksama. Sve ovo, za Kina, nije razlog da odbacimo ove oblike delovanja kao nelegitimne, nego da ponovo promislimo pojmove predstavljanja, legitimnosti i druge, kako bi mogli da pravimo razliku izmeu onih koji poivaju na poeljnim normativnim kriterijumima i onih koji izazivaju zabrinjavajue prakse. Tako je Kinova knjiga jo jedna u nizu onih koje, u poslednje vreme, razmatraju ogranienja predstavnike demokratije i mogunosti njihovog prevailaenja. Ona, meutim, ne igra na kartu takozvane. deliberativne dopune proceduralne demokratije, nego pokuava da artikulie i legitimie i one oblike delovanja iji ishodi nisu uvek zagarantovani, a koji su rezultat autentinog politikog angamana slobodnih graana zainteresovanih za opte dobro i odgovornu vladavinu. Posebna vrednost ove knjige jeste to ovim idejama daje istorijsku dimenziju, i pokazuje koliko su i principi i institucije predstavnike demokratije jednom zavisili od takvih oblika delovanja sa snanim elementima kontingencije i nelegitimnog angamana pojedinaca i grupa. Istorija ma kog pojma iz renika demokratije to uverljivo pokazuje. Neizvesna sudbina demokratije uvek je vie zavisila od sposobnosti i mate grupa i pojedinaca koji su pronalazili inventivne naine da daju novo znaenje pojmovima i ustanovama, nego od racionalne i normativne opravdanosti ideje. I sam pojam predstavnika demokratija tako je uspostavljen, a njegova sudbina ila je mimo volje njegovog tvorca.  Doc. dr ore Pavievi
Prevod ove knjige na srpski jezik pojavie se u izdanju Zavoda za udzbenike i Slubenog glasnika

Analiza politike 1

Prikaz

Konferencije

66

Sabor politikologa

periodu od 27. do 29. maja 2011, na Fakultetu politikih nauka odran je Sabor politikologa (meunarodna konferencija) u organizaciji Udruenja za politike nauke Srbije (UPNS) i FPN-a pod nazivom Drava i demokratija u procesu evropeizacije Srbije. Konferencija je bila podeljena u pet tematskih celina: ustavni identitet Srbije; demokratija i vladavina prava; politike partije i ideologije; evropske politike Srbije i regionalna saradnja i meususedski odnosi. Prvog dana, nakon pozdravnih govora zamenika predsednika Vlade Srbije Ivice Daia, dekana Fakulteta politikih nauka Ilije Vujaia i predsednika UPNS Milana Podunavca, uesnici su diskutovali o pretpostavkama ustavnog identiteta Srbije. Plodnoj raspravi prethodila su izlaganja Nenada Dimitrijevia, Miodraga Jovanovia, Milana Podunavca, Boka Kovaevia, Sonje Tomovi undi, Alpara Loonca, Jovana Komia i Duana Radosavljevia. U govorima je ukazano na slojevit odnos izmeu pretpolitikog i politikog identiteta, a deo diskusije bio je posveen i razmatranju pitanja kolektivnog identiteta Srbije u konstitucionalnoj i regionalnoj perspektivi. Drugi dan konferencije zapoeo je razgovorom o odnosu demokratije i vladavine prava. Uvodna izlaganja odrali su Vojislav Stanovi, Vuina Vasovi, Radmila Vasi, edomir upi, ore Pavievi, Neboja Vladisavljevi, Ivana Spasi, Sneana orevi i Cirila Toplak. Rasprava je voena podjednako, u teorijskoj i empirijskoj ravni. U referatima uesnika ovog panela preovla-

dao je kritiki i problemski pristup sloenim temama kao to su: dometi demokratske tranzicije i vladavine prava u Srbiji, teorijski sporovi o demokratiji, reforma lokalne administracije, znaaj kontrole i nadzora za vladavinu prava. Drugi panel je bio posveen politikim partijama i ideologijama. Svoje studije prisutnima su izloili: Vladimir Goati, Zoran Stojiljkovi, Slavia Orlovi, Dijana Vukomanovi i Davorka Budimir. Diskusija je voena unutar tematskog okvira koji je pokrio najaktuelnije teme u oblasti partijskog organizovanja i delovanja u Srbiji i regionu, kao to su: analiza partijskih koalicija, legitimacijske matrice politikih partija, odnos politikih partija i medija, partijske ideologije u evropskom politikom prostoru i reprezentativna prava srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj. Poslednji dan skupa otvoren je panelom o evropskim politikama Srbije. Uesnicima konferencije obratili su se Danica Vujadinovi, Predrag Simi, Miroslav Ruica, arko Puhovski, Tanja Mievi, Duan Pavlovi i Rade Veljanovski, govorei o identitetskim, politikim i ekonomskim implikacijama evropskih integracija, evroskepticizmu i budunosti socijaldemokratije u panevropskom prostoru. Konferencija je zatvorena osvrtom na domete i perspektive regionalne saradnje u kontekstu procesa pridruivanja Evropskoj uniji. Ukazano je na uspene primere meususedske saradnje, ali i na neka otvorena pitanja koja optereuju bilateralne odnose drava u regionu.  Mr Nikola Bjeljinac

Analiza politike 1

Konferencije

Konferencije

67

Godinji skup politikologa Slovenije

organizaciji Slovenakog politikolokog drutva, u periodu od 2. do 4. juna, u Portorou, odrana je njihova XXII konferencija. Tema ovogodinjeg skupa bila je Dvadeset godina slovenake dravnosti. Prvog dana odrana su tri panela. Tema prvog naslovljena je Demokratski kapital slovenake drave posle dve decenije, sa uvodnim referatom prof. dr Mira Haeka, predsednika Slovenakog udruenja za politike nauke, i uesnicima Antonom Bablerom, Romanom Lavtarom i Matjaam Nahtigalom. Drugi panel bavio se pitanjem Elektronske direktne demokratije i kvalitetom politikog diskursa. Uvodniar i moderator bio je Norbert Kersting iz June Afrike, a uestvovali su Jevgenije Imenev (Evgeny Ishmenev, Rusija), Stiven Konoli (Steven Connolley, Kanada), Dejson P. Abot (Jason P. Abbot, SAD) i il Fereira (Gil Ferreira, Portugalija). Trei panel imao je temu Dravnost i graanstvo u postmodernoj eri. Predsedavao Jernej Pikalo, a uestvovali: iga Vodovnik, Andrej Kurnik, Bla Ilc, Tit Neubauer, Marinko Banjac, Cirila Toplak, Andrej A. Luki i Maja Bahor. Okruglim stolom Slovenaki put do nezavisnosti i iskustva poslednjih dvadeset godina, predsedavali su Jei Vijatr (Jerzy Wiatr, Poljska) i Anton Bebler (Slovenija), a uestvovali: Atila Ag (Attila Agh), Joef Baier (Jozsef Bayer, Maarska), Slavia Orlovi i Ognjen Pribievi (Srbija). Drugog dana odrana su etiri panela. Tema prvog bila je Slovenaki parlamentarizam od nezavis

nosti do danas, predsedavao je Drago Zajc, a uesnici su bili: Albin Igliar, Tatjana Kraovec i Katarina agar. Drugim panelom Neformalne institucije korupcija i klijentelizam u komparativnoj perspektivi, predsedavao je Hans-Joakim Laut (Hans-Joachim Lauth, Nemaka), a uetvovali i Volfgang Muno (Wofgang Muno, Nemaka) i Peter Tiri (Peter Thiery, Nemaka). Tema treeg panela bila je Elektronska neposredna demokratija i kvalitet demokratije (IPSA RC 10). Predsedavao je Norbert Kersting (Juna Afrika), a uestvovali su: Jiri Duek (Ji Duek) i Lubomir Pana (Lubomr Pna, eka Republika) i Norbert Merkoviti (Norbert Merkovity, Maarska). Tema etvrtog panela Razvoj nacionalne bezbednosti u nezavisnoj Sloveniji, Anton Bebler je predsedavao, a uestvovali su: Jelena Juvan, Erik Kopa, Anton abkar, Liliana Broi, Uro Svete i Damir rnec. Prezentovani referati, kvalitet i sadraj diskusija, kao i druenje na marginama konferencije, potvrdili su zajednike teme i dileme ne samo politikologa, ve i graana i drava u regionu. Na konferenciji se mogla zapaziti aktivna uloga i saradnja Slovenakog politikolokog drutva s Centralnoevropskim udruenjem za politike nauke. Skup politikologa Slovenije protekao je u radnoj, prijatnoj i kolegijalnoj atmosferi. Razmenjena su iskustva, otvorene mogunosti za buduu saradnju i zabeleene aktuelne teme, pre svega politikih nauka u Sloveniji.  Prof. dr Slavia Orlovi

Analiza politike 1

Konferencije

Uputstvo autorima za pisanje teksta

Program: Word for Windows Pismo: latinica Tip fonta: Times New Roman Veliina fonta: 12 Prored: 1,5 (1.5 lines) Minimalni obim: 15.000 karaktera (ukljuujui i praznine, with spaces). Maksimalni obim: 20.000 karaktera (ukljuujui i praznine, with spaces). Svaki tekst treba da ima naslov, ime i prezime autora, nauno i/ili nastavno zvanje, naziv ustanove u kojoj je zaposlen (univeruzitet, fakultet, ime i prezime). Pri navoenju stranih imena treba ih transkribovati (prvi put navesti ime u originalu u zagradi). Svaka tabela i/ili grafikon treba da sadre broj, naslov, izvor, kao i da pokau svoju funkciju u tekstu. U fusnote upisivati samo propratne komentare. Na kraju citata otvoriti zagradu i u nju uneti prezime autora, godinu izdanja i stranu s koje je uzet citat: jedan autor: (Beyme, 2002: 155) dva autora: (Evans i Whitefield, 1993: 548)  sluaj kada se citira autor ija su dela navedena u spisku literature vie puta a izdata iste godine: (Sartori, 2003 b: 143)

U spisku literature autore treba navesti po abecednom redu. Red navoenja u sluaju knjiga: prezime, ime, godina izdanja, naslov knjige (kurzivom), mesto izdanja, izdava. Primer: Downs, Anthony (1957). An Economic Theory of Democracy. New York: Harper and Row. Primer navoenja teksta u knjizi: Lipset, Seymon Martin and Rokkan Stein, (1967). Cleavage Structure, Party Systems and Voter Alignment: An Introduction, u: Party Systems and Voter Alignments Cross-National Perspectives. New York: The Free Press. Primer navoenja teksta iz asopisa: Evans, Geoffrey and Whitefield Stephen, Identifying the Bases of Party Competition in Eastern Europe: British Journal of Political Science, Vol. 23, No. 4 (Oct., 1993), pp. 521548. Internet izvori: Prezime, Ime, datum, Naziv teksta. Naziv institucije, http://www.ipsa.org/publications/ipsr (Datum posete: 05. 06. 2011) Autori snose odgovornost za sadraj, stavove i verodostojnost injenica u tekstu. Objavljivanjem teksta autor prenosi sva autorska prava na izdavaa asopisa.

Pretplatni list
Godinja pretplata n aasopis Analiza politike iznosi 1.800 dinara za fizika lica i 2.000 dinara za pravna lica. Za fizika lica u inostranstvu cena je 3.500 dinara, a za pravna lica u inostranstvu 4.000 dinara. Cena pojedinanog broja je 500 dinara. Pretplata se moe izvriti uplatom na iro raun: 840183866635, PIB:101746499 (Za asopis Analiza politike) Univerzitet u Beogradu, Fakultet politikih nauka, Jove Ilia 165, 11000, Beograd

Godinja pretplata na asopis Analiza politike

Naziv organizacije / ustanove / pretplatnika

Ime i prezime (za pravna lica ime i prezime odgovornog lica)

Ulica i broj

Potanski broj i mesto

Broj telefona / telefaksa

JMBG

PIB

E-pota

Broj pretplata

Potpis (i peat za pravna lica)

Mesto i datum

Po prijemu pretplatnog lista bie vam dostavljen predraun, a po primljenoj uplati i konani raun.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 32 ANALIZA politike : struni asopis za analizu politike / glavni urednik Slavia Orlovi. - 2011, br. 1- . - Beograd (Jove Ilia 165) : Centar za demokratiju Fakulteta politikih nauka, 2011- (Beograd : igoja tampa). - 30 cm Tromeseno ISSN 2217-6233 = Analiza politike COBISS.SR-ID 184942348