DECEMBAR 2013.

BROJ 4

Uvod

oekali smo najveseliji mesec u godini. Decembar je uprkos hladnoi obojen toplim bojama, svetlou sveica i slatkim iekivanjem praznika, porodinih okupljanja, ukusne hrane i naravno poklona. Tradicionalno, decembar je mesec u kome podvlaimo crtu i sumiramo postignuto, zadajui sebi nove ciljeve. Sabiramo sve one lepe i rune stvari koje su obeleile prethodnu godinu i spremno gazimo napred u neke nove pobede. Priprema ovog prazninog broja, bila je obeleena duhom predstojeih praznika. Kao i u prethodnim brojevima, pripremili smo vam mnogo interesantnih pria, dobrih sagovornika i kreativnih ideja kako da ulepate samo ono vae vreme u kome se posveujete sebi i svojim hobijima. Zavrili smo neke zapoete prie iz prolog broja, otvorili neke nove i upoznali se sa mnogo talentovanih ljudi koji e vas sigurno inspirisati. Kao i obino, nae fotografkinje potrudile su se, kada su nam to tehnike mogunosti dozvoljavale, da vam nae prie oboje svojim fotograjama. U ovom broju, zahvaljujui saradnji sa sjajnim, dareljivim ljudima o kojima ste ili ete tek u magazinu itati, smo vam pripremili mnogo zanimljivih poklona. O svim nagraivanjima ete biti blagovremeno obaveteni putem naeg sajta i Facebook stranice. Nadam se da emo se i u sledeoj godini itati i da emo zajedno rasti. Srene praznike eli vam redakcija Plezir magazina predvoena mojom malenkou. Teodora Kovrlija, Plezir magazin Plezirmagazin@gmail.com Teodorakovrlija@gmail.com

Sadraj

Najave dogaaja

Praznini kutak

ivotni stil

Najave svirki

10

Deda Mraz

26

5 o'clock tea

18

Boina radost u svetskim izlozima

32

Izvetaj sa dobrotvornog sajma Online partanje Audrey Hepburn II deo

24 Praznina dekoracija 36 82 Praznini oping 38 156 Uradi sam:

Irvas

Sadraj

42

Pick pocket nakit

Ekologa

Moda

52 58
Moda

GMO: Istine i zablude II deo Zeleni krovovi

72

Intervju: Vintage raj malih barbika

48

Asteraki unikati

84 92 64
Manekenstvo: Poeci (II deo)

Street style U opingu s Minjom

Sadraj

Fotograja

Putopis
ore Bukvi + editorijal

Nega
Minhen

96

116
Zdravlje

136

Koristite li kvalitetnu kozmetiku?

Umetnost

142 148 154 108 112

Marta Nikoli: Iznenadi me Konceptualna fotografija

Renoar ivotinje sa ulice Najava filmova decembar

122 130

Razvoj pokreta Meridijani

Teodora Kovrla
Sve to radim volim da radim predano i temeljno. Kao mala sanjala sam da pravim animirane lmove, ali nedostatak talenta za slikanje pokvario mi je planove. Kao neto starija odluila sam da u biti novinar i konano urednica nekog prestinog magazina. Nakon zavrenog Fakulteta Politikih nauka volontirala sam , usavravala se i prikupljala iskustva. Sa zavrenim fakultetom nala sam se u istoj poziciji kao i veina mladih u naoj zemlji i nisam elela da sedim skrtenih ruku I ekam posao do u nedogled, a kao Beogradsko dete nenaviklo da se lakta odluila sam da preduzmem neto i stvorim sebi radno mesto. elela sam da ostvarim svoju dugogodinju zamisao i pokrenem online magazin koji se nalazi pred Vama. Volim da matam, itam, pravim planove i provodim vreme sa dragim ljudima. Uivam u malim stvarima, imam puno hobija i interesovanja to e se neminovno odraziti na sadraj asopisa.

Minja Cvetkovi
Svee diplomirana etnolokinja-antropolokinja koja je, uz malo sree i malo vie truda, dok vi ovo itate upisala i master studije. U prolom ivotu je bila enska verzija Bukovskog, a danas je zaljubljenik u modu iz perioda od dvadesetih do ezdesetih godina dvadesetog veka, rokabili, sajkobili, vintage stvari, naunu fantastiku i tre horor lmove. Kada prokrastinira od antropologije mode i pitanja postojanja malih zelenih, menja boju kose, pita se zato nije ostvarila deiji san da postane Lara Kroft i mata o otvaranju sopstvenog azila ili ivotu sa trinaest kuia barem. Racionalnost joj nije jaa strana, a esto je rastrzana izmeu manijakalno paninog i hipi go with the ow raspoloenja. Bliski ljudi i ljubimci su sve to joj je potrebno za dobar dan ali ako dodate kafu, okoladu i neku dobru knjigu uz to, velika je verovatnoa da ete je i kroz nekoliko sati zatei u istom poloaju. Kada bi morala da bira, za ivotni motiv bi sledila Hanter S. Tompsona i rekla da je ivot neuporedivo bolji kada ste prinueni da prestanete da ga uzimate za ozbiljno.

Nina Simonovi
Osnovne studije je zavrila u Niu kao najbolji student u generaciji, a onda se uputila u Beograd da se usavri na polju ruskog jezika, knjievnosti i kulture. U njoj se svakodnevno sukobljavaju idealista i sanjar. Mata da svoje velike ljubavi fotograju, ruski jezik i pisanu re spoji kroz rad fotografa (a moda i urednika, hmmm...) u prestinom modnom asopisu u Moskvi. I sve to, naravno, posmatrajui zalazak sunca sa Crvenog trga, drei Njega za ruku. Drugi je karakteriu kao specinu, harizmatinu fuziju pozitivne i kreativne energije; i kao nekog ko mnogo voli da pravi savrene male kolae. A sama kae da smisao trai u malim stvarima, koje ujedno ine dan uspenim olji zelenog aja uz te savrene kolae, preko potrebnoj dozi inspiracije, znaajnom pogledu, zagrljaju i iskrenom smehu. Vodi uspean blog na adresi.

REDAKCIJA

Sonja Lazuki
Imam 21 godinu, uivam i ivim u lepom Novom Sadu. Danju sam redovan student grakog dizajna, a nou vodim blog. Retko kad izlazim iz kue bez fotoaparata i slualica u uima. Fotograja i muzika su denitivno stvari bez kojih ne bih mogla. Fascinirana sam bojama i letnjim haljinama na tufne. Volim leto, prolee i prvi sneg. Sanjam da jednog dana imam svoju kuicu u prirodi i narandastu maku. SillyWorld je blog na kojem postavljam slike svoje svakodnevnice i piem o svemu sto mi u tom momentu deluje zanimljivo. sonja-sillyworld.blogspot.com

Mara Boki
u dui kreativac, ekonomista na papiru. Ljubitelj dobrih knjiga, umetnosti, video igrica, mode. U stalnoj potrazi za novim znanjima, doivljajima i mestima. marija-fashionblog

Svetlana Divljakov
inenjer zatite ivotne sredine, urednica portala www.ekokuce.comi strastvena oboavateljka ekoloke gradnje o kojoj najvie voli da pie. Mata da jednog dana izgradi eko kuicu u svom voljenom Novom Sadu u kojoj e sreno iveti sa dragim momkom, brkatim psom i papagajem

Isidora akula
Beograanka i student prava, koja je osnovala blog Fashion World by moi sa iz ljubavi prema modi. Veliki ljubitelj umetnosti, muzike i lma, iji je san da proputuje ceo svet i otkrije sve tajne koje on skriva

Marko Vajovi
imam 30 godina i zavrio sam Pravni fakultet. Rodjen u Beogradu, zaiteresovan sam za ezoteriju i mnogo bih voleo da imam ljubimca. Psa ili pticu. eleo bih priliku da se dokaem jer mislim da ideje menjaju svet. Uzora nemam ali mi je ao to je Mandela otiao. Hobi mi je itanje i voleo bi da ivim skromno. Omiljena zemlja Belgija. Nemam nita protiv istopolnih brakova Design:

Aleksandra Skorupan
Fotograf i student ekonomije. ivi u Beogradu i sanja o tome da proputuje svet i zabelei ga kroz svoj objektiv. Veruje da fotograja moe da uhvati ljudsku duu. U slobodno vreme vodi modni i lifestyle blog MicroCosmos

Sneana Tatljak Nikoli

dipl.farm.spec saradnica na temama nege i brige o zdravlju i pravilnom tretiranju koe lica i tela

MaKista M Ma
D E S I G N

NIKOLA VRAnJKOvI
GUn

26.12.
NAJAVa SvIRKI

NEvERnE BEBE
KOMBAnK AREnA

ovek koji je ostavio traga na bend Block Out i nau RnR scenu, nastupie u etvrtak 26. decembra u klubu Gun. Nastupie sa novom ekipom muziara i predstaviti publici sadanju fazu njegovog stvaralatva. Ipak, izvee i petnaest pesama iz Block Out perioda, meu kojima su Rakorak, Protiv sebe, Najdui je poslednji sat. Ulaznice po ceni od 700 dinara moete kupiti u kafe klubu ikarica, koji se nalazi u Skadarskoj 22.

28.12.

FUZZBOX
FEST

21.12.

U sklopu turneje Pratam dvadeset godina sa Vama odrae se dugo oekivani koncert grupe Neverne bebe. Svim ljubiteljima njihovog senzualnog zvuka i fantastinih enskih vokala, grupa je povodom roendanskog koncerta pripremila spektakl sa proirenom postavom benda i produkcijom nevienom na koncertima domaih izvoaa. Ulaznice se mogu kupiti na biletarnici Kombank Arene i Eventim prodajnim mestima i to po ceni od 1500, 1900, 1950 i 2250 dinara. Zanimljiva informacija jeste da generalni sponzor Win Win poklanja vauer sa kojim ostvarujete 11% popusta za kupovinu u Win Win radnjama irom Srbije.

U zemunskom klubu Fest nastupie zemunski bend Fuzzbox. Bend je nastao 1999. godine i skoro etrnaest godina sviraju u klubovima irom Srbije. Ljubitelji zvuka ezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina, naroito izvoaa kao to su Deep Purple, Jimmy Hendrix, AC/DC, Led Zeppelin, ZZ Top, Rolling Stones, Doors... uivae u subotu 21. decembra.

8 decembar

na samom ulazu u klub dobijate i shot za zagrevanje. Dodatne informacije moete dobiti na Facebook stranici kluba.

KAndA, KOdA I NEBOJA

GUn

1.1.
OBOJEnI PROgRAM
GUn,

27. i 28.12.

SvAKE nEdELJE DOEK NOvE gOdInE VRTOgLAvICA 31.12.

I ove godine klub Vrtoglavica organizuje doek Nove godine i to na 3 stejda. Na taj nain, posetioci e imati prilike da biraju izmeu Gothic & Electro zvuka, Chillout zone i prateeg programa ili Rock and Roll Forever ritma. Cena karata e se menjati i rasti to smo blii novogodinjoj noi. Prva koliina karata je putena u prodaju i to po promotivnoj ceni od 300 dinara, a uz kartu

Bend nastao 1980. godine, kao posledica novotalasne slobodoumnosti, koji kao svoje muzike uzore navodi Joy Division, Slits, The Fall, Wire i mnoge druge, nastavlja sa koncertnim aktivnostima. Karte po ceni od 800 dinara moete kupiti i kafe klubu ikarica (Skadarska 22) i u prodavnici ploa Pinball Wizard Records (Makedonska 30).

IRISH NIgHT
T PUB

Ukoliko vam ostane snage nakon doeka Nove godine, ne propustite jubilarni deseti prvojanuarski koncert ove legendarne grupe u klubu Gun. Nedavno je Galerija New Moment bila domain promocije njihovog novog spota kojim su najavili svoj sedmi studijski album. Do tada, uivajte u hitovima kao to su Prekidi stvarnosti, Najsvetliji dan, Do Stramere, i mnogim drugim. Ulaznice po ceni od 800 dinara moete kupiti u kafe klubu ikarica u Skadarskoj 22.

Ukoliko ste ljubitelji dobrog piva i vesele irske muzike, ne propustite odlazak nedeljom uvee u T Pub. Svirke poinju u 22:30 asova, a svake nedelje svira drugi klupski bend koji izvodi hitove grupa Ortodox Celts, Irish Stew, Blood or Whiskey i mnogih drugih.

Ekologa

Tekst: Teodora Kovrlija

Sveti Nikola i Boi Bata

Deda Mraz,
u koga vi verujete?
U razliitim kulturama i razliitim periodima smenjivale su se legende kojima bi zajedniki imenitelj bio vera u dobrog starca koji dobroj deci u vreme praznika donosi poklone.

10 oktobar

U
12 decembar

razliitim kulturama i razliitim periodima smenjivale su se legende kojima bi zajedniki imenitelj bio vera u dobrog starca koji dobroj deci u vreme praznika donosi poklone.

Izgled i ime ovog junaka bilo je uslovljeno duhom vremena, uplivom religije, socijalnim i kulturnim uticajima. Negde se doekivao Sveti Nikola, negde Deda Mraz, Santa Claus ili Boi Bata. Da li je u pitanju isti lik, modikovan u skladu sa razliitim tradicijama? I jeste i nije. U elji da istraim uobiajene urbane legende poput one da je Deda Mraz zapravo niko drugi do Sveti Nikola, ili da je Deda Mraz stvorila kompanija Koka Kola, naila sam na puno neloginosti i nedoslednosti. Nadam se da u ovim tekstom uspeti da pojasnim ko je potekao iz koje tradicije i kako smo doli do

dananjeg opteprihvaenog dekice u crvenom kaputu koji dobroj deci deli poklone. Krenuemo od lika Deda Mraza. Deda Mraz nastaje pod uplivom vie razliitih linosti i tradicija. Smatra se da se najvie preuzelo od lika i karaktera hrianskog sveca Nikole Mirlikijskog (Sveti Nikola), zatim od paganskog germansko-nordijskog Boga Odina i rusko-slovenskog mitskog starca Mraza. Paganski Bog Odin je esto, u skandinavskoj poeziji, nazivan i opisnim imenima Sgrani, Sskeggr, Langbarr koja u prevodu znae dugobradi. Kod germana je Odin esto spominjan i kao predvodnik grupe lovaca kroz nebo tokom germanskog praznika Jola. Najkarakteristiniji od obiaja paganskih Germana koji je opstao do danas je ukraena novogodinja jelka. Sveti Nikola je iveo za vreme velikog Vizantijskog carstva kao arhiepiskop Miriklijski (IV vek). iveo je na teritoriji dananje Turske. Legenda

kae da je Nikola u toku svog ivota bio veoma cenjen, velikoduan i potovan zbog ega je nakon smrti proglaen za sveca. Po jednoj od mnogobrojinih legendi, Nikola je rano ostao bez roditelja iji je imetak nakon njihove smrti nasledio. U njegovom mestu, iveo je i ovek koji je izgubio carsku slubu i svu imovinu. Imao je tri erke kojima je ve bilo vreme da se udaju, meutim kako otac nije imao novca za njihov miraz odluio je da trguje lepotom i mladou svojih erki kako bi zaradio. erke su bile prestraene i svake noi su se molile da se dogodi neko udo koje e im promeniti ivot. Njihove molitve je uo Nikola i odluio da se priunja kui i dok svi spavaju kroz dimnjak ubaci vreice sa zlatnicima. Devojke su ostavile arape na ognjitu da im se osue i prilikom pada kroz dimnjak, zlatnici su upali u arapu najstarije erke. Na taj nain, njena sudbina je promenjena i zahvaljujui dobijenom novcu ona je mogla da se uda. Ista stvar se desila i sa druge dve er-

ke, kojima je Nikola na ovaj nain pomogao. O Svetom Nikoli ispriene su brojne prie i legende koje ga predstavljaju kao zatitnika dece, siromanih putnika i moreplovaca. Tokom desetog veka postaje najpopularniji narodni svetac u vizantijskom carstvu. Sveti Nikola, koji je razdelio svoje bogatstvo siromanima, smatra se inspiratorom darivanja za Boi a kasnije i Novu godinu. Praznik posveen Svetom Nikoli se slavi u celom hrianskom svetu. (6. decembra - katolici, 19. pravoslavci)

Legenda kae da moderni Deda Mraz ivi u Laponiji sa svojom enom, gospoom Mraz. Cele godine, zajedno sa patuljcima (elfovima) oni prave poklone, koje potom dele dobroj deci irom sveta za Novu Godinu i Boi. Deca mu svake godine piu pisma u kojima govore ta bi eleli da dobiju na poklon.

14 decembar

Obiaj je da deca ostavljaju uvee arape na prozor, a ujutru u njima pronalaze poklone. Sa druge strane, Sant Niklaus (Saint Niklaus), ili Santa Klaus, je naziv za svetog Nikolu u germanskim jezicima, od Nemake, do Skandinavije. Upravo u ovim oblastima se pre dva-tri veka rairio lep obiaj da roditelji na dan Svetog Nikole daruju decu, govorei da im te poklone donosi sam sveti Nikola, naravno, deci koja su tokom godine bila dobra i posluna. Slovenski Deda Mraz (djd Moroz) je "stvoren" u 19. veku, u Rusiji. Pre toga je postojala ruska legenda o zlom starcu koji donosi zimu i mraz, a sa sobom odvodi nevaljalu decu. Vremenom, on je pretvoren u novu, pozitivnu linost, nalik svetom Nikoli, ali po imenu "djed Moroz", ili Deda Mraz. On je, donosio dobroj deci darove za Boi. Ne samo da se od negativne i pomalo pretee asocijacije pretvorio u pozitivnu pojavu, nego je prestao da bude lokalna linost - uavi u iroku primenu". Dolaskom komunista na vlast Deda Mraz je u Rusiji (u okviru tadanjeg suzbijanja uticaja religije) najpre bio zabranjen, kao relikt prolih vremena, zbog povezanosti sa religijom. Ipak, kasnije je ponovo dozvoljen, samo to je "propisano" da vie ne dolazi za Boi, nego za Novu godinu. U Srbiji je do II svetskog rata postojalo verovanje u Svetog Nikolu i Boi Batu. Boi Bata, takoe, nastaje u 19. veku i pojavljuje se samo u Srpskom narodu. On se kao

lik, odomauje u srpskim obiajima za svega nekoliko generacija. Popularna deija boina pesmica glasi "Boi, Boi bata, nosi kitu zlata..." iz ega domai lingvisti izvode naziv ovog popularnog lika. Izvorno, mali Bog, Boi, stie spolja, trupe, stresajui tako sneg sa nogu. Ne znajui znaenje rei "bata" (trupe), deca su to Boi bata" iz pomenutog stiha razumela kao da se radi o nekom dobrom "bati", koji im donosi darove. On ima tamnu ubaru i koni prsluk, a na ramenu nosi dak od jute, pun raznih poklona. Boi Batu bi najee glumio domain, tj. najstariji u porodici. On bi se kostimirao i dolazio spolja, kroz sneg, truptao ispred ulaza u kuu i kucao, dok su deca eljno iekivala poklone. Pretpostavlja se da svaki kraj u Srbiji imao neku svoju, drugaiju, verziju ili obiaj vezan za ovu boinu tradiciju. U gradskoj sredini izgled Boi Bate poinje da se sve vise menja po ugledu na zapadnog Santa Klausa. Ovo se objanjava injenicom da je vei deo srpske tampe izlazio u Vojvodini, koja je tada bila deo Austrougarske. Negde se Boi Bata odrao, kao jedini junak, a negde su se pojavljivali i Boi Bata i Deda Mraz. Kasnije, dolaskom komunizma deci se umesto religioznog Boi Bate namee Deda Mraz. Boi Bata se zadrao samo jo ponegde, po selima, vezan za Boi, a Deda Mraz je dolazio" za Novu Godinu. Danas je Boi Bata gotovo iezao iz obiajne prakse.

Kako je nastao Deda Mraz kakvog danas poznajemo? Ameriki karikaturista Tomas Nast je nainio seriju ilustracija u listu Harper's Weekly. Deda Mraz se pojavljivao u odei razliitih boja, da bi se crvena ustalila tek kada se tako obuen pojavio na boinim estitkama 1885. godine. Urbane legende tvrde kako je dananjeg Deda Mraza izmislila kompanija Koka Kola. To, naravno nije istina. Veza koja postoji izmeu pomenute kompanije i lika dekice zaista stoji, ali se ogleda u tome da je kompanija lik dobro-

udnog dedice preuzela i prilagodila ga svojim potrebama. 1931. Koka Kola je zaposlila umetnika Hudona Sanbloma da kreira Deda Mraza za potrebe novogodinje marketinke kampanje. Kao model mu je posluio jedan penzionisani putujui prodavac Koka Kole. Ovaj Deda Mraz se prvi put pojavljuje u listu "Sandej ivning post". Sledeih 35 godina Sanblom je radio nove kampanje za Koka Kolu, svake godine je zatitno lice bio Deda Mraz. Kako se pred svaki Boi Deda Mrazov lik pojavljivao na proizvodima Koka Kole prirodno je da se formirao za-

16 decembar

kljuak kako je on izum te kompanije. Legenda kae da moderni Deda Mraz ivi u Laponiji sa svojom enom, gospoom Mraz. Cele godine, zajedno sa patuljcima (elfovima) oni prave poklone, koje potom dele dobroj deci irom sveta za Novu Godinu i Boi. Deca mu svake godine piu pisma u kojima govore ta bi eleli da dobiju na poklon. irom sveta se vozi u leteim sankama u koje je upregnuto osam irvasa od kojih svaki ima svoje ime, a najpoznatiji je Rudolf koji, zahvaljujui svom crvenom svetleem nosu, Deda Mrazu osvetljava put. Deda Mraz obino eka da svi zaspu, a zatim ulazi kroz odak i deci sputa poklone u arape, izme ili ispod okiene jelke.

Kako je Sveti Nikola postao Santa Claus? U 16. veku u Evropi je legenda o svetom Nikoli postala veoma nepopularna. Meutim, kako je neko deci morao da isporuuje poklone za Boi, u Bitaniji je tu ulogu preuzeo Father Christmas, lik iz deije bajke, u Francuskoj Pere Noel, u Nemakoj Cris Kind. U Americi je u poetku bio poznat kao Kris Kringl, ali je pod uticajem Holandskih doseljenika koji su negovali legendu o Sv. Nikoli, postao Sinterklaas, ili kako danas kaemo Santa Claus. U 19. veku prie o Sv. Nikoli ponovo postaju popularne. Interesantno je i to da u Srbiji Deda Mraz deci dolazi za Novu godinu ali ne pravoslavnu tj. Julijansku ve kalendarsku (po Gregorijanskom kalendaru), kao i to da je Boi Bata, ranije dolazio za Boi (odakle mu dolazi i ime), a ne na dan svetog Nikole.

Boina radost
Tekst: Isidora @akula

na svetskim izlozima

Novogodinji praznici nam se pribliavaju i euforija postaje gotovo opipljiva. Kupovina poklona polako uzima maha, a trgovci se trude da nas privuku na sve naine. irom sveta, poznate robne kue ine sve kako bismo odabrali ba njih za kupovinu. Svake godine ulau mnogo truda i mate da bi svoje izloge to bolje ukrasili i time obezbedili mesto meu najboljima. To za njih vie ne predstavlja zabavu ve pravo takmienje i borbu za svaku pojedinanu muteriju

e H

s d ro

London

edna od najpoznatijih luksuznih robnih kua u Londonu, Herods (Harrods) ove godine se opredelila za maginu temu, Harrods Express. Inspirisani klasinim britanskim vozom na paru, svaki izlog podsea na kupe, u kojima su smeteni glamurozni modeli. Najvie panje privukla je haljina od Swarovski kristala, sa potpisom Ralf i Ruso (Ralph & Russo), ija vrednost iznosi 80,000. U ostvarenju ove zamisli uestvovalo je preko 50 ljudi koji su je napravili za ukupno 3 nedelje.

La

t e j a f
Pariz

uvena Galerija Lafajet(Galeries Lafayette) u Parizu, pripremila nam je pravu bajku. Inspirisani dugo oekivanim lmom, Lepotica i zver, ukrasili su pet interaktivnih izloga po scenama iz lma. Otvaranju su prisustvovali La Seydoux i Andr Dussollier glavni akteri ovog lma. Ostalih 12 izloga priaju priu o lutki Lily i medvedu Martinu koji su dobili misterioznu pozivnicu. Njihova odea i pria nastali su kolaboracijom Litl Mark Dzejkobsa (Little Marc Jacobs), Moulin Roty-a i Bear Story-a.

20 septembar

f r o k n i j
Danska

anska robna kua Bijenkorf pripremila je sjajne izloge. Njihova tema, Stvoriti no (Bring on the night), prolaznike je uvela u svet fantazije i zabave sa peinama, umama i oblacima.

e B

f o d rg

Njujork

jujorki Bergdorf Gudman (Bergdorf Goodma), je svaki izlog predstavio tako da simbolizuje neki praznik, a tema nosi naziv Praznici na ledu (Holiday on Ice). U izlogu inspirisanim praznikom koji proslavlja drvee (The Arbor day) nalazi se enska lutka obuena u kreaciju Aleksander Mkvina (Alexander McQueen) ukraena kristalnim listovima i cvetovima. Za Dan Dravnosti izabrali su kreacije Rodartea (Rodarte) i Tom Brauna (Thom Browne New York). Za Prvi April izlog je na matovit nain obrnut naopake , tako da nasamari prolaznike, a enski model nosi kreaciju Oskara de la Rente (Oscar de la Renta). Pastelne roze nijanse krase izlog inspirisan Danom zaljubljenih, a pored nakita i rua, u izlogu se moe videti enska lutka u kreaciji ijambetista Valija (Giambattista Valli). Poslednji izlog, inspirisan Noi vestica, krasi enska lutka obuena u onix ljubiastu haljinu u potpisu Nim Kana(Naeem Khan), a sama pozadina je zadivljuljua i ine je ukleta kua od crnog leda i paukova mrea od Swarowski kristala.

22 decembar

u l B

i m

l j s e d ng

Njujork

ema Blumingdejls (Bloomingdales) prazninih izloga je vrlo arolika i svaki izlog predstavlja neku dravu sa njenim karakteristinim obelejima. Saks Peta avenija (Saks Fifth Avenue) nam je pripremio pravi sneni spektakl. Po prvi put izlozi su animirani i priaju priu o legendarnom Jetiju. Njihova verzija je modernija i komercijalno nastrojena, a poinje pravljenjem snega u Sibiru pa sve do njegovog puta ka slavi koju je stekao postavi glavni umetnik zaduen za pravljenje snenih pahulja u Njujorku. Samu zgradu krasi novogodinja projekcija u 3D formatu.

Fotografije: thebwd.com

PRAZNINA

INSpIRACIJA
24 septembar

Teodora Kovrlija

Praznici su nam sve blii, a ideja za dekoraciju kue po mom miljenju nikad dosta. Ukoliko ste poput mene jedva doekali decembar da izvadite svoje omiljene ukrase i prionete na posao, verujem da ete posle ovih slika jedva doekati da se uhvatite makaza, papira i svega onoga to vam moe koristiti u realizaciji vaih zamisli. Poslednjih godina kreativci su pronalazili nove naine kako da ukrase netipine jelke ili naprave zamene za klasine jelke i uz malo truda naprave bajkovitu dekoraciju. Od mnotva kreativnih odabrala sam omiljene ideje od kojih u neke sigurno isprobati u svojoj reiji. Fotografije sam prikupila u poslednjih nekoliko meseci na svom Pinterest nalogu.

ivotni stil

26 decembar

oclock

tea
D
a li znate da je aj poeo da se ispija jo 2737. godine p.n.e. u Kini? Da li znate da su ga prvenstveno pili samo pripadnici kineskih dinastija zbog njegovog lekovitog svojstva? Da li znate da je aj napitak koji se najvie konzumira na godinjem nivou irom Zemlje? Hajde da razbijemo stereotip da aj i to inajee nanu, piju iskljuivo prehlaeni ljudi...

Tekst: Nina Simonovi

nire kada dobijete aj pokaite udaranjem dva puta o sto kaiprstom i srednjim prstom. Kada se aj preneo u Japan, budisti su razvili sopstvenu, duhovnu ceremoniju ispijanja istog. Pili su ga kako bi ostali budni i meditirali. Danas u Japanu veliku ulogu ima zeleni aj, koji se najee pije uz njihovu kuhinju. Pre nego to u svoj aj dodate mleko ili eer, domainu pokaite potovanje tako to ete probati aj u nepromenjenom obliku. U Rusiji je najzastupljeniji crni aj. Tamo ete ga piti drei kocku eera meu zubima, prethodno rastvarajui ve skuvani aj istom kljualom vodom.

Kultura ispijanja aja

aj je pronaen pre vie hiljada godina u Kini, gde je prvo bio napitak namenjen dinastiji i svetenstvu, dok nije postao dostupan i niim slojevima stanovnitva. U Kini se oljicom aja izraava potovanje ili izvinjenje i moete uvrediti domaina ako istu odbijete. Svoje lepe ma-

ivotni stil

aj je u Englesku stigao u XVII veku, gde ga je dinastija uinila kraljevskim napitkom. Ubrzo je ispijanje iz porcelanskih oljica u pet popodne postalo tradicija. Britanci najvie piju crni aj sa mlekom, a nakon meanja kaiicu je potrebno postaviti na tacnu iza oljice.

Vrste aja i nain pripreme

Ljudi na naem podneblju najee konzumiraju aj koji se moe kupiti u supermarketima - aj u kesicama. Meutim, najkvalitetniji aj dolazi u rinfuzi, koji Englezi nazivaju loose tea. U emu je razlika? aj u kesicama ima manje listove, esto i prah koji nastaje od trenja listova aja, te na taj nain daje slabiji ukus i isputa vie tanina koji doprinosi gorini. Loose tea sadri mnogo vee, esto i cele listove koji su runo birani. Takoe se moe koristiti i dva puta za pravljenje ovog napitka. Dobar aj je kao dobro vino ako elite da uivate u njegovoj punoj aromi, opredelite se za kvalitetniji, runo biran i obraen shodno njegovoj vrsti. Beli aj je najmanje obraen od svih vrsta aja. Mladi izdanci listova se beru, a potom samo napare i osue. Potapanjem u vodi dobija svetlu boju, suptilan i delikatan ukus. Sadri znatno manje kofeina od ostalih vrsta ajeva, ali isto tako i mnogo vie antioksidanasa te se zbog toga ubraja u najzdraviju vrstu aja. Zbog

svih ovih karakteristika, ali i zbog toga to je rea vrsta, neznatno je skuplji. Najvie se proizvodi u Kini, Japanu i regionu Darjeeling u Indiji. Podvrste nose nazive poput: Beli Bour, Zlatni Mesec, Srebrna Igla... Priprema za jednu olju aja (250ml): prelijte 1,5 kafenu kaiicu aja vodom zagrejanom na 80C i procedite nakon 4-5 min. Zeleni aj je verovatno najrasprostranjeniji i najpoznatiji. Kada se listovi uberu i osue, pare se na visokoj temperaturi kako bi se spreila fermentacija istih. Redovnim ispijanjem, dopri-

28 decembar

Dobar aj je kao dobro vino ako elite da uivate u njegovoj punoj aromi, opredelite se za kvalitetniji, runo biran i obraen shodno njegovoj vrsti

nosi sveukupnom zdravlju, jer sadri antioksidanse koji sniavaju lo holesterol, visok krvni pritisak i nivo eera u krvi, pomae u prevenciji kancera, podie imunoloki sistem, ubrzava metabolizam dok istovremeno odrava zdrav balans tenosti u organizmu. Zbog svega ovoga se preporuuje da svoju jutarnju oljicu kafe zamenite zelenim ajem. Ne treba piti vie od 3 oljice zelenog aja dnevno. Priprema za jednu olju aja (250ml): 1 kafenu kaiicu prelijte vodom zagrejanom na 80C i procedite nakon 1-2 min.

ivotni stil

Bolje biti tri dana bez hrane, nego jedan dan bez aja.
Kineska poslovica

30 decembar

Oolong aj ima karakteristinu ukasto-crvenkastu boju koja nastaje usled fermentacije i oksidacije listova. Ime je dobio prema svom pronalazau Vu Liangu. Predstavlja savren balans izmeu zelenog i crnog aja, uvajui u sebi ono najbolje iz obe vrste. Najvie se konzumira u zemljama jugoistone Azije i Japanu. aj se moe prelivati toplom vodom vie puta, s tim to svaka naredna infuzija ima slabiju aromu od prethodne jer sadri manje kofeina. Priprema za jednu olju aja (250ml): 1,5 kafenu kaiicu prelijte vodom zagrejanom na 90C i procedite nakon 3 min. Crni aj je karakteristian po kompleksnom, jakom ukusu i tamnoj boji, koja nastaje usled duge fermentacije listova ovog aja. Sadri veliku koliinu kofeina, prirodan je izvor antioksidanasa, vitamina C, E i K. Crni aj je koristan za krvne sudove i spreava bolesti srca, nastanak i razvoj tumorskih elija. Ima pozitivan efekat na metabolizam masti i insulin, kao i kognitivne sposobnosti. Kofein iz crnog aja smanjuje rizik nastanka Parkinsonove bolesti, poboljava kratkotrajnu memoriju i ziku izdrljivost. Postoji vie podvrsta crnog aja, gledajui prema geografskom poreklu: Darjeeling iz Indije, sa junih padina Himalaja; Assam iz severo-istone Indije; Ceylon iz ri Lanke; Yunnan iz istoimene kineske provincije... Priprema za jednu olju aja (250ml): 1,5 kafenu kaiicu

prelijte vodom zagrejanom na 90C i procedite nakon 2-3 min. Mnogima smeta njegova otar ukus, pa se moe razblaiti s malo mleka. Rooibus aj nastaje od junoafrikog crvenog grma, prilagoenog surovim vremenskim uslovima u tom regionu. Ima prirodnu slatku i pomalo oraastu aromu, a karakterie ga to to uopte ne sadri kofein u sebi. Rooibus sadri jake antioksidanse, preporuuje se ljudima koji imaju problema sa glavoboljom, nesanicom, elucom, astmom i koom sklonom iritacijama i alergijama. Sadri gvoe, kalijum, kalcijum, mangan, magnezijum... Priprema za jednu olju aja (250ml): 1,5 kafenu kaiicu prelijte kljualom vodom i procedite nakon 5-6min. Ako elite jai ukus bilo kog aja, jednostavno poveajte koliinu aja ali nikako ne produavajte vreme potapanja jer ete na taj nain samo doprineti gorini. Takoe, sve ove vrste se mogu meati sa drugim biljnim ajevima ili suenim voem, kako bi se dobile nove, kompleksnije i punije arome. Ako imate loose tea, uvajte ga u teglicama ili kutijicama koje ne proputaju vazduh. Tako ete dugo moi da uivate u svim njegovim blagodetima. Ujedno vam je to i prilika da uposlite svoju matu, napravite linu organizaciju i dekoraciju police za aj.

Deo fotografija: pinterest

ivotni stil

32 decembar

Izvetaj sa sajma
Tekst: Minja Cvetkovi

Dobrotvornog

Fotografije: Aleksandra Skorupan

oslednjih trinaest godina, jednom godinje, beogradski sajam je mesto na kom se odrava manifestacija izrazito humanitarnog karaktera Dobrotvorni bazar. Organizator je Meunarodni klub ena (IWC Beograd), a sav prihod od prodaje karata i izloenih artikala ide u humanitarne svrhe. Meu etrdeset i osam zemalja uesnica, koliko ih je bilo ove godine, na tandovima su se mogli videti suveniri, proizvodi po kojima su zemlje prepoznatljive, a imali ste priliku i da probate njihova tradicionalna jela, posetite buvlju pijacu, antikvarnicu, pekaru/poslastiarnicu, uestvujete u lutriji, uivate u kulturno zabavnom programu ili da se pridruite najmlaima u Deijem kutku.

ivotni stil

Prologodinju manifestaciju je posetilo oko pet hiljada ljudi i prikupljeno je 12,5 miliona dinara za samo 6 sati koliko sajam radi. Procenjuje se da je uestvovalo preko hiljadu volontera zaduenih za rad na tandovima. Usput smo imali priliku da porazgovaramo i sa predstavnicama tanda Srbije, da saznamo na koje se sve projekte deli ukupna zarada, koje su najvee potekoe prilikom organizovanja jedne ovakve manifestacije i kako su zadovoljni ueem: Ovaj dobrotvorni dogaaj se organizuje ve trinaest godina od kojih Srbija uestvuje zadnjih sedam godina. Svrha je dobrotvorna, a ciljne grupe kojima se bavimo su deca bez roditelja, samohrane majke, stara lica bez porodine nege, rtve porodinog nasilja i osobe sa

34 decembar

invaliditetom, dakle, marginalizovanom populacijom nae zemlje kojoj je pomo zaista potrebna. Broj zemalja koji uestvuje je izmeu 40 i 45, a ove godine imamo 48, to je vie nego ikad i dogaaj postaje sve vei i vei. to se srpskog tanda tie posao je izazovan, govorili su da je to nemogue da nai ljudi doniraju bilo ta, da volontiraju, da rade besplatno neto, ali to nije istina, svi su bili vrlo pozitivni. Ukoliko niste imali prilike da do sada posetite Dobrotvorni sajam, pozivamo vas da sledee godine odvojite malo vremena i doete, probate tradicionalnu hranu na tandovima razliitih zemalja ili obradujete sebe i vama drage osobe suvenirima, a istovremeno i iskoristite priliku da pomognete najugroenijima.

Online partanje

Teodora Kovrlija

Ekokue.com je zanimljiv sajt na kome ete saznati sve to bi moglo da vas zanima o zelenoj gradnji, ekologiji i mnogim drugim interesantnim temama koje imaju veze sa unapreenjem i zatitom ivotne sredine.

Slurp O Rama & Cutensils je jo jedan domai blog koji redovno poseujem. Blog vodi Ivana, poznatija kao Mali Iv, koja svojim pozitivnim pristupom dizajnu, receptima, muzici i ivotu uopte, uspeva da vas navede da vidite neto lepo i u bezveznim danima. Blog obiluje sjajnim idejama, savetima i fotograjama iza kojih se vidi da stoji puno truda, mate i ljubavi. Trenutno je aktuelan serijal postova posveen prazninoj dekoraciji u kojima e sigurno uivati sva deca meu nama.
36 decembar

Tulips and Lipsticks je odlian domai blog koji vodi jedna mlada dama, Milica Rani, koja o modi i ivotnom stilu ima puno toga lepog da ispria. Njen entuzijazam i ljubav prema modi se oseaju u svakoj napisanoj rei.

Beograani je Facebook stranica koju sam nedavno otkrila i koju od tada redovno poseujem. Stranicu je osnovao Ognjen Stambolovi, momak koji na svojim fotograjama pokuava da zabelei autentini duh Beograda sa svim njegovim stanovnicima i gostima i njihovim zanimljivim priama.

ivotni stil

Tekst: Nina Simonovi

Audrey Hepburn

MAGIJA KOJA I DALJE IVI II DEO

38 decembar

ivotni stil

a Audrey 50-e i 60-e su bile godine neverovatne kreativne energije i umetnikog razvoja, ime je doprinela njena posveenost radu i usavravanju. Gracioznost i jednostavnost koje je nosila u sebi joj pomau da postane muza brojnim modnim kreatorima i fotograma tog perioda.

50-e su bile odskona daska za njenu karijeru. Nakon nekoliko sporednih uloga, zasijala je na Brodveju sa glavnom ulogom u komadu Gigi. Uloga princeze Ane u lmu Praznik u Rimu (1953) uvrstila je njenu popularnost i donela joj prvi Oskar za najbolju glumicu. Na snimanju ovog lma upoznala je Vilijema Vajlera, Gregori Peka i Edit Hed, osobe sa kojima e negovati dugogodinje prijateljstvo. Kostimografkinja Edit Hed je zasluna za stvaranje prepoznatljivog izgleda koji je Audrey imala u svojim prvim lmovima, izgleda koji su ubrzo poeli da prate svi modni asopisi. Sa Sabrinom (1954) stigla je jo jedna potvrda njenog talenta od strane publike i kritike, ali i poznanstvo sa mladim francuskim dizajnerom ivanijem, ije haljine je nosila u pomenutom lmu.

40 decembar

KOSTIMOGRAFkINJA EDIT HeD Je ZASLUNA ZA STVARANJe PRePOZNATLJIVOG IZGLeDA kOJI Je AUDReY IMALA U SVOJIM PRVIM FILMOVIMA, IZGLeDA kOJI SU UBRZO POeLI DA PRATe SVI MODNI ASOPISI.

Najednom, od devojice koja se u ratnim godinama borila za svoje snove, postaje uzor mladim devojkama irom sveta svojom jednostavnou i elegancijom. Sa karijerom u usponu, postaje muza najpoznatijim modnim i portretnim fotograma tog perioda. Jo jednom svoje zdravlje podreuje nastupima i usavravanju to je ponovo dovodi do neuhranjenosti. Meutim, taj period joj je doneo i veoma lepe trenutke sa Melom Fererom, za koga se udala 1954. godine. Suprunici zajedno glume u ekranizaciji Tolstojevog klasika Rat i mir. Krajem 50-ih, usled pada na snimanju, ne samo da je zadobila teke zike povrede ve je zbog toga izgubila i bebu. Ruan period je veoma kratko trajao, te joj se sudbina ve poetkom 60-ih opet osmehuje i dobija sina prvenca ona. Mogue da je posledica prethodno proivljene porodine tragedije, ali vie je cenila vreme provedeno sa porodicom i prijateljima 61. nam je donela Doruak kod Tifanija, a sosticiranost i stil njenog lika Holi Golajtli se i danas, posle vie od pedeset godina, vrsto vezuje uz pojavu i lik Audrey Hepburn. Zbog tog lma je mala crna haljina, delo ivanija, dobila svoj vanvremenski status klasika. Kako su se 60-e bliile kraju, tako je i brak Audrey i Mela postajao neizvesniji. Mel je vrio sve vei pritisak nad njom da vie radi i snima. Audrey je htela da vei deo svog vremena posveti sinu i porodici, uporedo preivljavajui jo dva pobaaja. Par se konano razveo 1968., nakon ega se Audrey preselila u Rim sa sinom. Nova decenija i novi grad su joj doneli novi poetak, novu ljubav i novu ansu da se ostvari u ulozi majke... nastavak u sledeem broju

Fotografije: Pinterest, Google.com

Dizajn

nakit i detalji za sve prilike

Intrervju: Teodora Kovrlija

42 decembar

Ljubitelji unikatnih, runo izraenih predmeta poput torbi, nakita i sada aktuelnih prazninih ukrasa sigurno e pronai neto po svom ukusu na online shop-u Pickpocket

ve stvari koje tamo moete pronai prole su kroz ruke Slavice ivanovi koja u potpunosti stoji iza celog procesa, od ideje do realizacije, zavrno sa fotograsanjem. Ukoliko ste poseivali Slaviin virtuelni dnevnik, poznato vam je da ova devojka poseduje mnogo umetnikih talenata. RECI NAM MALO VISE O SEBI, KO JE SLAVICA IVANOVI? Imam 27 godina i ivim u Bijeljini. Ve godinama se bavim izradom nakita i torbi. Mislim da dan ne traje dovoljno dugo. Volim da putujem. Imam dvije make. Uivam u zimskim etnjama. KADA SI POELA SA IZrADOM NAKITA, TOrBI I UKrASA? Prije vie od 10 godina. Na poetku sam pravila samo torbe, ali vremenom sam se navukla i na neke druge stvari. KOJE MATErIJALE NAJEE KOrISTI I KAKO NABAVLJA DELOVE? Kada su u pitanju torbe najee koristim kou ili neku kombinaciju materijala, dok za na-

Dizajn
kit nemam neko odreeno pravilo. Sve zavisi od toga ta elim da napravim tako da i materijal i tehniku izrade prilagoavam ideji. KAKO IZGLEDA PrOCES NASTANKA NAKITA ILI UKrASA? Prilino haotino. Posebno zato to radim dvije potpuno razliite stvari. Sa jedne strane je grub i prljav proces obrade koe i rad na torbama, sa druge precizna i delikatna izrada nakita. TA TE NAJEE INSPIrIE? Mislim da inspiracija sama dolazi. Vie je to neka stalna potreba za stvaranjem i onda mi se ini da me i najmanje sitnice pokreu. KOLIKO SU TI BITNI AKTUELNI TrENDOVI I IME SE rUKOVODI KADA SMILJA NOVE KOLEKCIJE? Ne razmiljam mnogo o trendovima. Stalno otkrivam nove materijale, nove naine na koje mogu da koristim materijal i nove alatke, tako da se proces nastanka kolekcije pretvori u istraivanje mogunosti. Nikad ne znam gdje u da zavrim i kako e nalni proizvod da izgleda. DA LI POSTOJI NEKO IZ rEGIONA IJI rAD BA CENI KADA JE DIZAJN NAKITA U PITANJU? Nikolina Kostur i njen Rename nakit.

BAVI SE I FOTOGrAFIJOM, KOLIKO OVA DVA HOBIJA IMAJU DODIrNIH TAAKA? Denitivno imaju. Onoliko koliko je bitan sam dizajn i kvalitet izrade odreenog proizvoda, toliko je bitan i nain na koji e sve biti predstavljeno. Kvalitetna fotograja i graka obrada mogu itavu priu podii na jedan vii nivo.

44 decembar

KAKO JE BLOG KOJI VODI UTICAO DA SE IZDVOJI MEU MLADIM KrEATIVCIMA KOJI IMAJU SLINA INTErESOVANJA? Moda je moj blog malo drugaiji u smislu da na jedan indirektan nain prua uvid u moj svijet i u sve ono to volim. Nije toliko fokusiran na moje radove koliko na neko generalno raspoloenje koje je meni inspirativno. Kao takav je zanimljiv odreenom broju ljudi i na neki nain je uticao na formiranje miljenja o meni i mom radu. DA LI IMA NEKE KOMADE OD KOJIH NE MOE DA SE ODVOJI I KOJI NISU NA PrODAJU IZ SENTIMENTALNIH rAZLOGA? Imam, nekoliko. Za neke stvari znam da, ako poelim, mogu ponovo da ih napravim za sebe. Meutim, postoje i one koje su zbog materijala i naina izrade apsolutno jedinstvene i ljubomorno ih uvam. KOJI JE PrVI KOMAD KOJI SI NAPrAVILA I DA LI GA I DALJE NEGDE UVA? Prva stvar za koju se sjeam da sam je napravila je teksas torba za raznim zakrpama i bedevima. Mislim da sam imala nekih petnaest godina. To su zapravo i bili ti neki momenti kada sam shvatila da sve to zamislim mogu sama sebi da napravim. KAKVI SU DALJI PLANOVI ZA BUDUNOST? Ne volim mnogo da planiram. Pretpostavljam da u raditi to to radim sve dok me ispunjava. Naravno, razne stvari mi se motaju po glavi, tako da e sigurno biti nekih novih projekata. BLIE NAM SE PrAZNICI, DA LI PrIDAJE ZNAAJ NOVOGODINJOJ EUFOrIJI I KOLIKO PANJE POKLANJA DEKOrACIJI KUE?

Dizajn

Kada nastupi decembar ja se pretvorim u dijete. Volim apsolutno sve to ima veze sa praznicima. Naalost, poslednjih godina najvie obaveza imam ba u ovo doba godine i ne stiem da budem euforina. Uvijek isplaniram vrijeme za dekorisanje, ali se na kraju sve to pretvori u desetominutno bacanje ukrasa na jelku. KAKO TI ZAMILJA IDEALNE PrAZNIKE? Prilino jednostavno. Uukano. Uz hranu, lmove i drage ljude. KAKO BIrA POKLONE ZA DrAGE LJUDE? DA LI VIE VOLI DA DAJE ILI PrIMA POKLONE? Volim i jedno i drugo. Poklone najee biram brzinski. esto ne stignem sve da pripremim na vrijeme pa poklone dijelim danima posle predvienog vremena. Trudim se da budem organizovanija, pa emo vidjeti ta e biti ove godine. DA LI POSTOJI POKLON KOJI E UVEK PAMTITI? Da, svakako, vie njih. Zapravo, uvijek pam-

46 decembar

tim osjeaj izazvan znakom panje i injenicom da tamo negdje postoje ljudi koji vas ba dobro poznaju. KAKO IZGLEDA TVOJA NOVOGODINJA JELKA? Prilino jednostavno, s obzirom na to da imam elju da svata neto stavim na nju. Najbitnije mi je svijetlo, sijalice danima biram, a ukrasi su najee iveni ili napravljeni od drveta u nekim neutralnim tonovima. GDE ITAOCI MOGU DA TE PrONAU? Nakit i torbe se najlake mogu pregledati na facebook prolu. Tu je jo i moj blog pickpocketdesign.blogspot.com, zatim Pinterest za inspiraciju, Instagram za brze vijesti itd. Od poetka ove godine, svi koji su u Bijeljini ili su tu u prolazu, mogu sve uivo vidjeti i isprobati u ateljeu Mansarda.
Plezir magazin i Slavica e uskoro deliti poklone. Pratite redovno sajt i stranicu magazina kako biste bili blagovremeno obaveteni o detaljima vezanim za poklanjanje.

Dizajn

Zvezdice za s  renije

praznike

48 septembar

Dve sestre, Marija i Eda, odluile su da udrue svoje kreativne ideje i pokrenu proizvodnju sitnica i nakita koji e i njima i ljudima u njihovoj okolini vratiti osmehe na lice. Ozbiljne poslove profesora i poslovnog sekretara u slobodno vreme zamenjuju izradom veselih figurica sneka belia, jelkica i pingvina

Intervju: Teodora Kovrlija Fotografije: Asteraki

KO SE kRIJE IZA IMENA ASTERAkI UNIkATI? Iza imena Asteraki stoje dve sestre, Marija i Eda Krstini. KAkO STE ODABRALE IME, ZATO BA ASTERAkI? Asteraki () na grkom jeziku znai zvezdica. Marija je diplomirala grki, tako da je ona donela tu re u kuu. Ova re je bila prvi i jedini predlog kada smo birale ime za na nakit i ukrase. Zvui originalno, a ima i lepo znaenje. KADA JE POELA VAA AVANTuRA SA kREIRANJEM NAkITA I ukRASA? Jo kao male, bavile smo se kreativnim stvaranjem. ile smo haljinice za lutke, crtale, pravile narukvice prijateljstva, ramove za slike koje smo ak i prodavale u lokalnoj knjiari. Na tata je imao veliki uticaj na nas, jer je i on uvek neto crtao i pravio . Konkretno, pravljenjem nakita poele smo da se bavimo jo kao tinejderke, a ukrasima pre 2 godine. PRAVITE NAkIT, ukRASE I FIGuRICE, u EMu OD SVEGA NAVEDENOG NAJVIE uIVATE? Najvie volimo da pravimo ukrase za jelku, jer nam je period oko Boia i Nove godine omi-

Dizajn
ljeno doba godine. Volimo sneg, jelke, ukrase, druenje sa porodicom i prijateljima u toploj, veseloj i pozitivnoj atmosferi. Nai ukrasi su veseli, areni, raznoliki i verujemo da svakoga mogu obradovati i upotpuniti svaiju jelku. KOJE MATERIJALE NAJEE kORISTITE? KAkO IZGLEDA PROCES PROIZVODNJE? Ukrase izraujemo runo od polimerne gline, zatim ih peemo i uglavnom lakiramo. Prilikom izrade nakita koristimo isti postupak, osim to koristimo i perlice, trakice, metalne priveske i sve ostalo to nam se dopadne od repromaterijala. Ukrase najvie volimo da pravimo zajedno uz olju toplog kakaa ili aja, dok u pozadini svira lagana muzikica, a imamo i pravog malog pomonika nau kucu, koja obino tako zadovoljno drema pored nas. KAkO E IZGLEDATI VAA NOVOGODINJA JELkA? Naa novogodinja jelka bie ukraena NARAVNO Asteraki ukrasima, ali i ukrasima

50 decembar

koje smo nasledile od bake, kao i onim koje smo donele iz raznih evropskih gradova. Takoe nam i prijatelji poklanjaju neobine i lepe ukrase za NG, pa je tako naa jelka u stvari jako bogata, jer svake godine dobije puno novih ukrasa. Prole godine smo razmiljale o kupovini jo jedne jelke, tako da bi jedna bila okiena samo Asteraki ukrasima, a druga svim ostalima. DA LI SE TEkO ODVAJATE OD kOMADA kOJE NAPRAVITE, JEL IMATE OMILJENI kOJI NIJE NA PRODAJu? Raduje nas pomisao, a na kraju i injenica da nai ukrasi krase i druge jelke, a ljudi reaguju i vie nego pozitivno. Uveseljavamo i izmamljujemo osmehe, a pritom i zaradjujemo, to je svakako idealna kombinacija :) KOJI VAM JE OMILJENI PRAZNINI MOTIV, GDE PRONALAZITE INSPIRACIJu ZA ukRASE? Inspiraciju za ukrase nalazimo u prvim pahuljama, snegu i u svemu to je veselo i lepo. Neki od omiljenih prazninih motiva su nam svakako sneko beli, pingvini i gingerbrad man. DA LI IMATE OBIAJ DA REZIMIRATE POSTIGNuTO NA kRAJu GODINE I kAkVI Su PLANOVI ZA NAREDNu GODINu kADA JE ASTERAkI u PITANJu? Planovi za sledeu godinu su zanimljive i lepe kreacije nakita za letnji period, kao i naravno ukrasa za NG. elja nam je da Asteraki ukraavaju to vie jelki i da i dalje uveseljavaju ljude. GDE ITAOCI MOGu DA VAS PRONAu? Moete nas nai na facebook-u

U duhu praznika Asteraki i Plezir magazin vam pripremaju poklone. Pratite redovno objave na sajtu gde vas narednih dana oekuju ukrasi za ak tri itaoca

Ekologa

52 decembar

GMO
ISTINE
2 deo
KAkO JE SVE POELO, PATENTIRANJE GMO SEmENA

ZABLUDE

Prvi put su 1972. spojeni DNK dva razli~ita organizma to ozna~ava po~etak nove nau~ne discipline nazvane genetski inenjering.

Tekst: Teodora Kovrlija

NAKOn PRVOBITnOG OTPORA, AMERIKI SUD JE nAPRAVIO VELIKI PRESEDAn I DOZVOLIO PATEnTIRAnJE IVIH ORGAnIZAMA.
Prelomni trenutak za budui eksplozivni rast i razvoj biotehnoloke industrije desio se 1980. u SAD kada je u sluaju Dajmond protiv akrabartija (Diamond vs Chakrabarty), tesnom veinom (5:4), Vrhovni sud presudio u korist patentiranja ivih organizama (u ovom sluaju to se konkretno odnosilo na genetski modikovanu bakteriju), pod obrazloenjem da je vlasnik patenta uveo novi genetski materijal u eliju bakterije i na taj nain stvorio neto to nije proizvod prirode, te je shodno tome podlono patentiranju. Na temelju te odluke, pet godina kasnije (1985.), Sluba za patente i robne marke SAD (U.S. Patent and Trademark Ofce, USPTO) odlukom u sluaju Ex Parte Hibberd otvorila je vrata patentiranju biljaka koje se razmnoavaju polnim putem. To je, dalje, omoguilo da se biljke tretiraju kao pronalasci, farmeri onemogue

ako je genetski inenjering star preko 30 godina on se jo uvek smatra novom tehnologijom. Mogunosti su neiscrpne ali se efekti i dobri i loi, ne mogu sagledati u tako kratkom periodu. Posledice manipulisanja genima mogu se spoznati tek kroz nekoliko generacija potomaka. Velike korporacije iza kojih stoje velike drave, ure da to pre komercijalizuju nova otkria, ne vodei rauna kako e se novi organizmi odraziti na ivotnu sredinu. Nakon to su napravljeni, tvorci ovih unapreenih organizama poeleli su da patentiraju svoje izume. Meutim, tu se javlja pre svega etiki problem, kako patentirati neto to je produkt prirode ili ivo bie?

Ekologa
da uvaju i presauju seme i sprei slobodno nauno izuavanje bilo koje patentirane vrste. Posle ovoga industrija je poela ubrzano da proizvodi i patentIra gotovo sve. Poelo je od genetski modikovanih organizama, a danas je mogue patentirati gene, novopronaene ali i ve postojee samo izmetene u nove uslove. Postavlja se pitanje gde su granice. Da li kroz nekoliko decenija moemo da oekujemo da se ljudski geni i DNK na istovetan nain takoe patentiraju i masovno proizvode? Divlji srodnici biljaka koje se genetski modikuju se najveim delom, ako ne i u potpunosti, nalaze na teritorijama siromanih zemalja i dostupni su za korienje bez nadoknade. Pretpostavimo da se gen izolovan iz divlje biljke ugradi u novu GM biljku, novostvorena GM kompanija patentira i kasnije prodaje dravi seme iz koje je besplatno dobila gen. Ovo predstavlja direktnu eksploataciju i na indirektan nain privatizaciju javnih resursa.

VRH APSURDA GEnETSKOG PATEnTIRAnJA JE VELIKI BROJ PARnICA KOJE VODI UGLAVnOM KOMPAnIJA MOnSAnTO PROTIV POLJOPRIVREDnIKA U RAZLIITIM ZEMLJAMA.
Krajem devedesetih godina prolog veka Monsanto je uao u Indiju na velika vrata sa genetski modikovanim semenon Bt pamuka. Uz svesrdnu podrku medija i lokalnih (a i federalnih) uprava, Monsanto je krenuo sa prodajom ovog semena za koje je tvrdio da daje vei prinos i da je otporno na tetoine i suu. Uz seme se, naravno, prodavao i Monsantov herbicid. Meutim, pokazalo se da su data obeanja neodriva u praksi, sua je ugroavala prinos, a i cene pamuka su globalno padale. Seme GM Bt pamuka bilo je 10 puta skuplje od semena tradicionalnog pamuka a moralo je, za razliku od tradicionalnog semena, da se svake godine ponovo kupuje bilo zbog

KOMPANIJE kOJE kOMERCIJALNO PROIZVODE GMO, SU MONSANTO, DUPONT, DOW ITD.

54 decembar

ugovora, bilo zbog ugraenog terminator gena (seme je dizajnirano tako da se sledee godine samounitava i ne moe da se koristi). U cilju promcije GM semena drava je zabranila distribuciju iz domaih banki semena, tako da su polako izbaena iz upotrebe tradicionalna semena po indijskim selima. Da bi opstali, seljaci su poeli da diu kredite kod banaka, a sve ee nisu mogli da ih otplauju. Od 1997. poeo je enormni rast broja samoubistava meu indijskim seljacima. U periodu od 1997. do 2008. procenjuje se da je samoubistvo izvrilo oko 200.000 poljoprivrednika, to predstavlja najvei talas samoubistava u istoriji Dr Vandana iva (Vandana Shiva), lider pokreta za izbacivanje Monsanta iz Indije, napisala je u svom lanku Samoubilaka ekonomija korporativne globalizacije iz 2004. da, umesto da siromani seljaci imaju pristup besplatnim tradicionalnim semenima, oni moraju svake godine da se zaduuju da bi kupili seme, sve dok dug ne postane neotplativ, to ih navodi da prodaju svoje bubrege ili izvre samoubistvo. Iako Monsanto tvrdi da nema veze sa ovim samoubistvima, mnogi analitiari tvrde da ima. Ovde treba imati u vidu i indijski zakon o nasleivanju koji vai za hindu zajednicu (a njih najvie i ima). Taj zakon predvia da dug umrlog ne nasleuju potomci. To znai da banke i Monsanto ne mogu na osnovu duga preuzeti imanje onoga

koji je umro ili se ubio, ve imanje nasleuju supruga i deca bez duga. Kompanije koje komercijalno proizvode GMO, kao to su Monsanto, DuPont, Dow itd., tesno sarauju ili su u partnerskim odnosima sa kompanijama koje se bave proizvodnjom hrane, kao to su Nestle, Pepsi, Coca-cola, Heinz i mnoge druge, tako da zagovornici GM hrane ine veliki i moni lobi.

GMO U SRBIJI
Vikiliks je objavio poruku u kojoj je pisalo da je srpska skupina u maju 2009. usvojila veoma restriktivan zakon po kome je zabranjeno gajenje, korienje i tranzit GMO i da taj zakon nije kompatibilan sa STO (Svetskom Trgovinskom Organizacijom). Poto su iz ambasade izrazili zabrinutost zbog doneenog zakona dobili su uveravanja od Ministra za poljoprivredu Sae Dragina da e sve uraditi da se zakon promeni do jula. U

Ekologa

poruci je reeno da ambasada ima informacije iz ministarstva da Dragin nee dozvoliti da se zakon promeni jer eli da zatiti domae proizvoae prirodne soje. Takoe je reeno da su amerikoj ambasadi ministri Mlaan Dinki i Jasna Mati obeali da e pogurati promenu zakona, Dinki je obeao i angaman premijera Cvetkovia.

GM soju i GM voe, koji su krijumareni ili uvezeni na crno? U EU, zakon za zatitu potroaa je uspostavio standard, koji vai i kod nas, da ako neki proizvod ima 0,9 odsto GM mora biti obeleen. EU je dozvolila uvoz ovih proizvoda, ali pod uslovom da prou kroz stroge kontrole i da budu jasno obeleeni, to na pr. u Americi nije sluaj jer se ovi proizvodi smatraju nekodljivim po ljudsko zdravlje pa ih nije potrebno odvajati i obeleavati. 2000. godine je naa tadanja vlada prihvatila donaciju Amerike od 50.000 tona genetski modikovane soje. Danas se procenjuje da je pod sojinom samom vie od nekoliko hiljada hektara.

I DAnAS SE KRIJUMARI GM SOJA, AK I GM KUKURUZ ALI nEMA POUZDAnIH PODATAKA U KOM OBIMU. KADA SE OTKRIJU GM USEVI, OnI SE nA LICU MESTA UnITAVAJU.
Ukoliko se gajenje i korienje GM hrane ozakoni u Srbiji, da li e Monsanto i kod nas da primeni Brazilski recept i naplati licencu za svu

56 decembar

UkOLIkO SE gAJENJE I kORIENJE GM HRANE OZAkONI U SRBIJI, DA LI E MONSANTO I kOD NAS DA PRIMENI BRAZILSkI RECEPT I NAPLATI LICENCU ZA SVU GM SOJU I GM VOE, kOJI SU kRIJUMARENI ILI UVEZENI NA CRNO?

ZAKLJUAK:
O GM organizmima, naalost, ne znamo dovoljno da bi mogli da sa sigurnou kaemo da nisu tetni po ljudsko zdravlje, a eksperimenti raeni na pacovima to i pokazuju. Pozivanje na pravila EU i njihov zahtev da ukoliko ne prihvatimo GMO neemo moi da uemo u uniju, nije dobar argument jer je 50 odsto zemalja EU zabranilo proizvodnju i korienje ovih organizama. Obeanje kako e nai poljoprivrednici protirati od GM semena, takoe ne stoji, jer su trokovi proizodnje GM proizvoda iz godine u godinu sve vii, (raunajui legalno plaanje semena svake godine i velike koliine herbicida za unitenje korova) dok je cena tih istih proizvoda na berzi sve nia. (i u odnosu na konvencionalno gajene i u odnosu na organski uzgajane proizvode) Postavlja se pitanje ko bi na kraju imao koristi od ozakonjenja GMO u Srbiji?

Poslednjih desetak godina u Srbiji se proizvodi genetski modikovana soja kojom se hrani stoka. Ovakvu soju seljaci seju na svojim njivama iskljuivo zbog niih trokova proizvodnje. Taj problem traje ve nekoliko godina i neodlunost drave da uniti te useve doprinela je tome da se broj hektara podGMsojom sve vie iri. Do sada se verovalo da saGMsojom graani Srbije dolaze u dodir samo preko uvoznog mesa i mesnih preraevina, ali redovne inspekcije Ministarstva poljoprivrede pokazala je da ovu kulturu gaje mnogi ratari irom Srbije. Jedini nain da se sprei da genetski modikovana hrana dospe do rafova u prodavnicama jeste intervencija nadlenih na njivi koja do sada nije bila dovoljno revnosna.

Ekologa

58 decembar

ZELENI KROVOVI
OD PRIVILEGIJE PLEMSTVA DO MODERNOG ARHITEKTONSKOG ELEMENTA

Tekst: Svetlana Divljakov

Ekologa

60 decembar

eleni krovovi su sve popularniji u modernoj arhitekturi, mada nisu velika novost. Oni potiu jo iz antikog doba. Krovni vrtovi su se najpre mogli videti na Bliskom istoku gde su graevine tradicionalno imale ravne krovne povrine. Zatim i u staroj Grkoj i Rimu. U doba renesanse su se pojavili u delovima Evrope sa blagom klimom. Vremenom su se sve vie prilagoavali klimatskim uslovima podneblja u kome su se nalazili, pa su se razvijala tehnika i arhitektonska reenja koja su omoguavala da se, umesto u saskijama na krovovima, biljke gaje direktno na krovnoj povrini. U to vreme, zeleni krovovi su bili privilegija plemstva, kraljevskih porodica i bogatih ljudi.

ta su zeleni krovovi?

Zeleni krovovi su krovne povrine koje su delimino ili potpuno prekrivene vegetacijom koja se nalazi iznad sloja vodootporne membrane.

Postoje dva tipa ovakvih krovova.

Trava na krovovima se gajila i na Islandu i Skandinaviji gde su, zbog specinih klimatskih uslova, postali deo tradicionalne arhitekture. Ovi narodi su vremenom primetili da je termika izolacija kua koje su prekrivene travom toliko dobra da im nije bilo potrebno intenzivno grejanje. Moda su oni i prvi narodi koji su shvatili pravu vrednost zelenog krova i lep i koristan. U poslednjih 20 godina su uspostavljeni principi zelene arhitekture, pa i principi gradnje zelenog krova. Za to vreme dolo je do mnogih saznanja, a njihova primena rezultuje pojavom sve vie prelepih zelenih krovova irom sveta.

Prvi je ekstenzivni i to je krov koji se ne upotrebljava kao prostor za boravak, nego se koriste samo njegove tehnike i estetske prednosti. Sastoji se od podloge, potpornog sloja, vodootporne membrane, zatitnog sloja koji titi krov od korova, drenanog sloja, sloja zemlje i vegetacije. Na ovaj tip krova se uglavnom sadi nisko rastinje kao to su trava, aromatino i livadsko bilje koje ne zahteva puno odravanja. Za razliku od ekstenzivnih krovova, intenzivni se koriste kao i svaka druga zelena povrina, pa su dosta zahtevniji za izgradnju i odravanje. Na njima ljudi mogu da provode vreme okrueni bunjem, drveem i viim rastinjem koje zahteva esto ubrenje i minerale za rast biljaka. Visoke biljke moraju i ziki da se osiguraju, jer jaki vetrovi mogu da ih iupaju. Ovakvi krovovi imaju vie slojeva i zatitinih membrana, a sloj zemlje u koji se biljke sade je znatno deblji u odnosu na ekstenzivni krov.

Ekologa

62 decembar

Zato su zeleni krovovi toliko dobri?

Pored toga to objektu daju poseban arm, ovi krovovi imaju brojne prednosti. Od ekolokih, kao to su poboljavanje globalne mikroklime u gradovima, smanjenje nivoa buke, preiavanje kinice i vazduha unutar objekta, oni su i ivotni prostor za razne ivotinje i insekte. Odlina su termika izolacija objekta, zadravaju toplotu zimi, a hlade leti. Pruaju dodatni prostor za boravak u prirodi, mogu biti i bata za uzgajanje jestivih biljaka.

U blizini Singapura na malom ribarskom ostrvu Sentosa, ponosno stoji kua Meera, iji zeleni krov ostavlja bez daha. Prednji i zadnji deo ove etvorospratnice su iskorieni za gradnju terasnih bati, a najvii nivo kue je prekriven velianstvenim zakrivljenim zelenim krovom.

Zeleni krovovi i na gradskim autobusima

Zeleni krovovi kao deo tradicije Norveana

Kao to je ve reeno, zeleni krovovi su u Skandinaviji tradicionalni deo arhitekture. Najbolji pokazatelj su primeri irom Norveke gde se mogu videti stotinama godina stare kue koje su obavezno prekrivene travom. U doba Vikinga i tokom srednjeg veka, veina kua se zidala od drveta, krov se izraivao od kore breze i po pravilu prekrivao travom. Pojavom gvoa i drugih savremenih materijala, travnati krovovi gube na popularnosti. Danas se norveani trude da sauvaju ovu tradiciju i obnavljaju sve stare kue koje su prekrivene travom. Vremenom se sve vie ljudi opredelilo da, umesto konvencionalnim, svoju novosagraenu kuu prekrije zelenim krovom. Takoe, razne kulturne institucije i komercijalne zgrade su se odluile za ovaj tip krova. Ostrvska kua sa zakrivljenim zelenim krovom i terasnim batama

Zelene povrine u urbanim sredinama su veoma bitne za ist vazduh i zdravlje ljudi, pa je pejzani arhitekta Mark Granen iz panije, doao na ideju da krov gradskog autobusa prekrije zelenilom. On je napravio sistem pod nazivom Fito Kinetik koji koristi laganu hidroponinu penu debljine 7cm koja je znatno laka od zemlje i smanjuje ukupnu teinu zelenog krova. Ova pena je i veoma savitljiva, pa se lako moe postaviti na razne krovne povrine. Za navodnjavanje biljaka koristi se kondenzacija od klima ureaja u autobusu koja se inae prosipa, a moe se zalivati i runo. Prototip autobusa sa zelenim krovom se trenutno moe videti kako dovozi i odvozi posetioce do prirodnog rezervata u gradu Gorini na severoistoku panije.

Moda Oni su je promenili

64 decembar

Zaeci manekenstva
kao zanimanja
nastavak

Moda Oni su je promenili

Tekst: Minja Cvetkovi

U prolom broju ste imali prilike da upoznate ne toliko glamurozne poetke manekenske profesije do polovine dvadesetog veka.

N
66 decembar

akon toga, britanska dizajnerka Meri Kvant je bila jedna od najzaslunijih osoba za manekenski bum koji se desio od ezdesetih godina, naroito u Londonu koji je vaio za grad sa najnaprednijim pristupom ovoj profesiji. Zamislite predstavljanje kolekcije uz manekenke koje su razuzdano igrale uz dez muziku i u trenutku se zamrzle u statinim pozama, a onda se prisetite da je posao manekenki, sve do tada, od njih zahtevao da budu odmerene, staloene i hladne. Meri Kvant je utrla novi put kojim se ova profesija razvijala, naroito u vreme kada je dolo do masovne proizvodnje ready to wear naspram haute couture odee, koja je zahtevala drugaiju vrstu prezentacije i gde su manekenke morale da budu ivahne i da deluju pristupano. Promena se nije desila samo u nainu na koji su prezentovale odeu. Sve do ezdesetih godina manekenke su bile slabo plaene, a onda su odjednom poele da zarauju i po hiljadu dolara za reviju u Milanu i neto vie

za one u Parizu. Takoe, konano je dolo do nama poznate povezanosti fotografa i manekenki. Postalo je sve tee povui jasnu granicu, kakva je postojala nekada, izmeu profesije modela i manekenke, a za to su najzaslunije bile ikone poput Tvigi i Din rimpton ije su fotograje postale medijski hit. Zahvaljujui njima, mladi su pohrlili u butike da bi iskopirali njihov izgled i promena imida je poela da se isplauje. Vie nisu bile personikacija devojki iz visokog drutva ve uzor mladima, naizgled pristupane i drueljubive, to je doprinelo boljoj prodaji kolekcija. Tvigi, sa svojom piksi frizurom i niim rastom, koji je bio netipian za manekenke prethodnih era, sa samo esnaest godina smatrala se nosiocem promena u profesiji, a procenjuje se da je zaraivala oko sto trideset dolara na sat, dok je

Moda Oni su je promenili

Sve do ezdesetih godina manekenke su bile slabo plaene, a onda su odjednom poele da zarauju i po hiljadu dolara za reviju u Milanu i neto vie za one u Parizu
prosena zarada za to vreme bila dvadeset etiri dolara nedeljno. Ukoliko je neka manekenka uzor mladima i njihov idol, vea je verovatnoa da e oni koji se na nju ugledaju eleti i da izgledaju ba kao ona. Tu dolazimo do vanog pitanja manekenske grae, predstavljanja njihovog tela kao savrenstva i uspostavljanja standarda koji su za neke devojke teko ostvarivi, ako ne i nemogui bez zdravstvenih posledica. Promocija idealne manekenske gure zapoela je kada i izrada ready to wear kolekcija. Ukoliko imate masovno proizvedenu odeu koja se izrauje zahvaljujui gotovim obrascima i manekenke koje je reklamiraju, dolazi do homogenizacije idealnog tipa tela, odnosno, njegovog oblika i teine. Iako smo svi svesni uticaja i posledica koje ovaj trend ima, injenica je da su manekenke tada postale dosta mravije nego to su to bile na samom poetku kada se njihova profesija tek ustaljivala. Tokom sedamdesetih godina tea ekonomska situacija uticala na to da manekenke na revijama neguju malo otriji, opasniji izgled, a trend mravosti se i dalje nastavio. Ipak, ova era je unela i nekoliko vanih promena. Osim toga to su se u ovom periodu otvorile neke od danas najpoznatijih modnih agencija, poput Elit Models-a i Selekt Model Menadment-a, afriko-amerike manekenke poput Beverli Donson su postale izuzetno popularne, a dolo je i

68 decembar

do razvoja model-skautinga. Ovo se desilo zahvaljujui skandinavskim zemljama koje su imale veliki broj visokih, plavokosih i plavookih modela, a premalo klijenata. Tada je na scenu stupila Ford Models agencija i meu prvima zapoela praksu skautinga, odnosno, regrutovanja potencijalnih manekenki u svoju agenciju. Pored skandinavskih zemalja, ovo je bila praksa koju su esto praktikovali i u Brazilu, radi angaovanja egzotinih modela. U drugoj polovini ove decenije (70-e), Sport Ilustrejted je objavio svoje izdanje posveeno kupaim kostimima, a modeli su bile kalifornijske lepotice sa oblinama i zdravijeg izgleda od

onog koji se tada negovao. Upravo ovo izdanje magazina bilo je kamen temeljac za razvijanje profesije supermodela. Tokom osamdesetih godina dvadesetog veka, za veinu manekenki, njihova profesija je bila jedino to su radile i od ega su zaraivale. Putovale su irom Evrope radei revije za poznate dizajnere, bile su neko oko koga su se agencije otimale, a mnoge od njih su poele da rade i za kozmetike kue u promociji parfema ili kozmetike. Dok su na jednom kontinentu bili popularni androgeni izgled i kratka kosa, na drugom su manekenke izgledale izuzetno enstveno i sa izraenim oblinama. U oba sluaja, popularnost

Moda Oni su je promenili

70 decembar

Tvigi i Din rimpton nisu bile personifikacija devojki iz visokog drutva ve uzor mladima, naizgled pristupane i drueljubive, to je doprinelo boljoj prodaji kolekcija
i zarada su podjednako rasli pa su one uspenije zaraivale i po dve stotine dolara na sat tokom osamdesetih godina. Manekenke su i zvanino postale slavne linosti tokom poetka naredne decenije. Supermodeli devedesetih godina su redovno bili meta paparaca i zauzimale prostor u svim tra rubrikama, a svima je poznata famozna izjava je Linde Evaneliste da supermodeli ne ustaju iz kreveta za manje od deset hiljada dolara dnevno. Ovakve izjave, kao i ugovor u vrednosti od skoro milion dolara koji je Kristi Turlington potpisala sa Mejbilinom, dobri su primeri za razumevanje zbog ega se reputacija modela vratila na staro. Publika ih vie nije doivljavala kao prijateljski nastrojene devojke iz susedstva, kao to je bio trend ezdesetih godina, pre se moe rei da su opet postale nedostine devojke iz visokog drutva. Kejt Mos je sredinom devedesetih bila najzaslunija za promovisanje takozvanog heroinski ik izgleda koji se forsirao tokom njene saradnje sa Kelvinom Klajnom. Posledica ovog stila je bilo razdvajanje profesije na komercijalni modeling i modeling za editorijale. Dok je ovakva vrsta izgleda prolazila na snimanju editorijala, za potrebe komercijalnog modelinga zapoljavani su modeli poput Tajre Benks i Hajdi Klum. Krajem ere, kada je pop muzika bila na vrhuncu i kada su slavne muzike zvezde bile tinejderi, dolo je do zahteva da i manekenke budu to seksipilnije. Proboj komercijalnih manekenki poput Adrijane Lime i Alesandre Ambrosio je donekle odgovorio na zahteve novog, mladima okrenutog, trita. Ipak, njihova slava nikada nije dostigla razmere supermodela na poetku devedesetih godina. Iako je problem manekenskih proporcija i njhovog uticaja uzeo maha jo ezdesetih godina, trebalo je da proe mnogo vremena pre nego to se neto po tom pitanju uradi i da se sprei zaarani krug izgladnjivanja manekenki da bi bile uspene, kao i izgladnjivanje onih koji se na njih ugledaju. Tako je tek prole godine Vog odbio da sarauje sa manekenkama koje imaju ispod esnaest godina i za koje je oigledno da imaju poremeaj u ishrani. Mnoge agencije su ispratile ovaj primer i isto postupile, prepisavi nova pravila, a da li e to uneti neke promene na bolje, ostaje nam da vidimo.

Moda

Intervju: Minja Cvetkovi

72 decembar

Fotografije: Sonja i Selma

Moda

potrazi za talentovanim i kreativnim ljudima, naili smo na "male modne uase" Sonje Mili i Selme Selimovi. Ne dozvolite da vas opis zavara, odea koju njih dve redizajniraju je sve samo ne takva. Ukoliko do sada niste imali prilike da se upoznate sa radom ove dve mlade dame, ostanite uz nas i proitajte ta one imaju da kau o svojim poecima, omiljenim mestima za kupovinu, barbikama i drugim stvarima... POZDRAV SONJA I SELMA. VERUJEM DA LJUBITELJI VINTAGE ODEE I RETRO sTILA VE ZNAJU ZA VIRTUELNU RADNJU VAIH MALIH MODNIH UAsA pOD NAZIVOM LITTLE BARBIE SHOp OF HORRORs, A ZA ONE KOJI DO sADA NIsU IMALI pRILIKE DA sE sA NJOM UpOZNAJU, TA MOGU DA OEKUJU? Little Barbie Shop of Horrors je virtualni modni duan namijenjen svim djevojkama koje dijele slian modni izraaj sa nama. U njemu su prezentirane odjevne kombinacije koje nas dvije sklapamo u naem stilu, na nain kako i same kombinujemo odjeu koju nosimo. Radi se o second hand garderobi, koju po potrebi redizajniramo i prilagoavamo sebi i potencijalnim kupcima. Nekada su to vintage, nekada retro komadi, ali uvijek odjevni predmeti koje vrijedi posjedovati u ormaru. KONCEpT NA KOM sE BAZIRA VAA RADNJA JE, IZMEU OsTALOG, REDIZAJNIRANJE sECOND HAND ODEE. GDE NABAVLJATE TU ODEU I KOJI sU TO KOMADI KOJI VAs NAJEE INsTANT pRIVUKU? Buvljak je mjesto na kojem nalazimo najinteresantnije odjevne predmete. Najee je to buvljak u Tuzli. Kako smo obje zaljubljenice u

starine, od predmeta za pokustvo do odjee i modnih dodataka; buvljaci su za nas turistike atrakcije koje posjeujemo na svakom putovanju. Pored buvljaka, odjeu nabavljamo i u 2nd hand shopovima u Tuzli, kojih je sve manje. Ekscentrini komadi su nam najdrai, ponekad vrlo nenosivi. Mi ih nazivamo i muzejskim primjercima. Posebno drage su nam stvari ex Yu proizvodnje, koje su esto izuzetnog kvaliteta. Za nas imaju i sentimentalnu vrijednost, odiu duhom prolosti, vraaju nas u djetinjstvo i podsjeaju

74 decembar

I dalje postoji veliki broj djevojaka kojima je lake prigrliti neki novi trend, nego iskombinovati neto to e ispoljiti njihovu osobnost. Nedavno smo imali primjer gdje se tartan (ili ti karirano) vratio na velika vrata, ulice je doslovno prekrio jedan veliki karirani stolnjak

Moda

na nae mame i bake, koje smo posmatrale sa divljenjem, kako to samo djevojice znaju. IMATE LI NEKI sAVET ZA ONE KOJI TEK KREU U pOHODE pO BUVLJACIMA I sECOND HAND RADNJAMA? Ponesite sitan novac. Kada krenete na buvljak nemojte planirati i oekivati da ete pronai komad odjee koji vam je potreban ili koji dugo traite, jednostavno se prepustite srei. Ne budite sitniavi! Sjetite se da se radi o odjei koja ve iza sebe ima priu, kao takva nije uvijek u savrenom stanju, pa je esto potrebno intervenisati na istoj. Imajte na umu da bi za mnogo vei novac kupili predmet znatno loije kvalitete, izraene od vjetakih materijala, masovne proizvodnje i kineskog porijekla. etnja po buvljaku za nas je uitak. U jednoj ruci kafa to go u drugoj ruci ceger, muzika u uima i osmijeh na licu. NAKON NABAVLJANJA ODEE, KAKO DALJE TEE pROCEs NJENOG REDIZAJNIRANJA? KOLIKO VAM VREMENA TO ODUZIMA I DA LI pRE KUpOVINE ODREENOG KOMADA U GLAVI IMATE IDEJU KAKO ETE GA MODIFIKOVATI ILI JE TO NETO TO DOLAZI pOsLE? Nekada su to sitne intervencije, kao sto je mijenjanje dugmadi; a ponekad je potrebno u potpunosti promijeniti prvobitni model (na primer, od haljine veliine 46 dobiti veliinu 38). Ideje za redizajniranje se javljaju odmah prilikom kupovine, u suprotnom ne bi ni kupovale predmete koji nas ne zaintrigiraju na licu mje-

sta. Nakon kupovine i pripreme odjevnih predmeta, slijedi fotograsanje i nalna obrada fotograja, koje uzimaju nekada vie vremena nego prva faza. Proces od kupovine pa do prodaje jednog 2nd hand komada je mnogo dui nego to se prvobitno ini. KOLIKO JE TEKO ODVOJITI sE OD sAVRENO REDIZAJNIRANOG VINTAGE KOMADA? S vremena na vrijeme, vrlo teko se odvojimo od savrenog vintage komada, lamentirajui jedna drugoj o nesvjesnosti ena o dananjem kvalitetu odjee. Mjesecima prije nego to je odluimo staviti u prodaju, posmatramo tu predivnu haljinu, koja zasluuje posebnu panju i ljubav od budue vlasnice i nadamo se da e tu panju i dobiti. DOBILE sTE DOsTA pOHVALA I pITANJA NA RAUN FOTOGRAFIJA. ZNAMO DA sTE sAME ZAsLUNE ZA NJIHOV IZGLED I FINALNU OBRADU, ALI DA LI sU VAM sE U MEUVREMENU JAVILI FOTOGRAFI ZAINTEREsOVANI ZA sARADNJU, DA TAJ DEO pOsLA pREUZMU NA sEBE? Veinu fotograja radimo same. Pored digitalne kamere, vrlo rado koristimo i analogne foto-aparate koje posjedujemo. Iako su digitalni aparati mnogo komforniji za upotrebu, iz ljubavi prema analognim fotograjama, s vremena na vrijeme rado eksperimentiemo sa naom malom kolekcijom starih foto-aparata. Te fotograje su nam posebno drage. U meuvremenu smo radile nekoliko foto shooting-a sa profesionalnim fotograma, neki od njih su nai bliski prijatelji. Vrlo rado se odazivamo na saradnju. Uskoro imamo novi projekt.

76 decembar

Moda

78 decembar

Posebno drage su nam stvari ex Yu proizvodnje, koje su esto izuzetnog kvaliteta. Za nas imaju i sentimentalnu vrijednost, odiu duhom prolosti, vraaju nas u djetinjstvo i podsjeaju na nae mame i bake, koje smo posmatrale sa divljenjem, kako to samo djevojice znaju
U JEDNOM OD pRVIH INTERVJUA KOJI sTE DALE, pROITALA sAM DA BARBIE U IMENU RADNJE sUGERIE NA UNIFORMIsANOsT KOJA sE MOE VIDETI NA ULICAMA. DA LI sMATRATE DA sE sTANJE OD TADA pROMENILO ILI I DALJE VLADA pARADOKs DA U DOBA KADA IMAMO NAJVIE MOGUNOsTI ZA INDIVIDUALNOsT VIAMO NAJVIE UNIFORMIsANOsTI? Situacija se nije mnogo promijenila u posljednje dvije godine. I dalje postoji veliki broj djevojaka kojima je lake prigrliti neki novi trend, nego iskombinovati neto to e ispoljiti njihovu osobnost. Nedavno smo imali primjer gdje se tartan (ili ti karirano) vratio na velika vrata, ulice je doslovno prekrio jedan veliki karirani stolnjak. Osoba koja ne mari mnogo za prolaznost mode i koja se onako poigrava komadima odjee, dezenima, detaljima, bez obzira na trenutak kada je neto apsolutno IN, je osoba koja ima izgraen stil. Ne zbog svjesne namjere da bude kontra drugih ili da bude neto posebno, nego zato to je to svojstveno prirodi njene linosti. KOLIKO VAM VREMENA TREBA DA sAsTAVITE sVAKU KOMBINACIJU I DA LI LJUDI VIE KUpUJU pOJEDINANE KOMADE ILI CELOKUpAN OUTFIT KOJI sTE NApRAVILE? Nekim projektima pristupamo mnogo temeljitije. Paljivo kombinujemo komade odjee i biramo prikladne asesoare. Kada je rije, na primer o rasprodaji, utroeno vrijeme i trud su znatno manji, to je vidljivo i na krajnjem rezultatu. Mi volimo da mislimo, a i pretpostavljamo da ljubitelji naeg malog duana modnih uasa, ve imaju izgraen stil i posjeduju odreenu dozu kreativnosti; pa bilo da kupe pojedinane komade odjee ili itave kombinacije, sigurne smo da to nose na svoj jedinstven nain. DA LI sTE DO sADA IMALE NEKA NEGATIVNA IsKUsTVA NA RAUN KUpOVINE I pRODAJE sECOND HAND ODEE I sMATRATE LI DA JE ONA pRIHVAENA U DRUTVU ILI DA LJUDI I DALJE MALO ZAZIRU OD NJE? Postoje djevojke koje nose 2nd hand odjeu i one koje ne nose, to je vrlo jednostavno. Veina djevojaka koje kupuju od nas, su nae stalne muterije, pa komplikacija nema. Mi smo zadovoljne, ali i pozitivno iznenaene odazivom. Trenutno najvei problem nam predstavlja potarina, koja najee iznosi 1/3 ukupne cijene unutar zemlje. Kako je za susjedne zemlje iznos potarine previsok, odluile smo da ne aljemo van BiH, na nau veliku alost, jer postoji mno-

Moda

go ljubitelja i pratitelja naeg shopa van nae zemlje. Nadamo se da emo pronai neko rjeenje uskoro. IME sE SONJA I SELMA JO BAVE? NA SELMINOM BLOGU CHEMANA ACCEssOIREs sMO IMALI pRILIKE DA VIDIMO DA JE pOsTALA MAMA, A SONJA KREIRA ODEU I MODNE DODATKE, pA KAKO sVE TO UspEVATE DA UsKLADITE sA OBAVEZAMA OKO RADNJE? Sonja je ove jeseni back to school, bukvalno. Sonja je diplomirani ininjer tekstila, kako ve nekoliko godina traga za poslom u svojoj struci, odluila je da se profesionalno nadogradi i da se u budunosti okua u radu sa djecom. Little Barbie Shop of Horrors nee biti zapostavljen! Pored toga radi malene, simpatine ilustracije, koje s vremena na vrijeme oslika na platnu ili podijeli sa prijateljima na drutvenim mreama. Kao to ste spomenuli, Selma je ove godine postala mama, ne koristi porodiljsko odsustvo, jer angaman u LBSoH za nju predstavlja hobi, a ne obavezu ili teret. Jo jedan ispit, koji joj pred-

stavlja obavezu i teret, dijeli je od diplome pravnice. Pored bloga kojeg vodi ve par godina, uiva u malim uradi sam projektima, nekada su to modni dodaci a nekada dekorativni predmeti. SELMA, DA LI MIsLI DA JE BLOG, NA KOM I sAMA pROMOVIE RETRO INspIRIsANU ODEU I REDIZAJNIRANE sECOND HAND KOMADE UZ KOMBINACIJU sA FOTOGRAFIJAMA KOJE ODIU DUHOM pROLOsTI, DOpRINEO pOpULARNOsTI LITTLE BARBIE SHOp OF HORRORs-A? Chemana Accesossoires je blog kojim elim inspirisati posjetitelje na skroman, ali kreativan i sadrajan nain zivota; stavljajui naglasak na detalje, koje ine ivot ljepim, odjeu zanimljivijom, stil upeatljivijim, ivotni prostor toplijim. Sudei po statistikama veliki broj posjetitelja mog bloga su ujedno i posjetioci naeg virtuelnog shopa i vice versa. I ZA KRAJ, KAITE NAM NA KOJI NAIN ZAINTEREsOVANI MOGU DA DOU DO ODEE KOJU REDIZAJNIRATE?

80 decembar

 Little Barbie Shop of Horrors malebarbike.blogspot.com little.barbie.shop@gmail.com

Praznini oping

Teodora Kovrlija

11.

5.
1. 6.

7. 8.

2.

4. 3.

10. 13. 14. 16. 9. 12. 17.

18.

1. Tana by Ana urdilovi 2. Prirodna kozmetika za mukarce 3. Prirodna kozmetika za ene 4. Unikatni rokovnici 5. Donda lutkica (Tajni ivot arapa) 6. Donda lutkica (Tajni ivot arapa) 7. Kutije za aj ili zaine ( Matilda So Chic) 8. olja za aj ( Matilda So Chic) 9. Usb jelen (gadget4gift) 10. Cediljka za aj (Kliker gift shop) 11. Zidni sat (Kliker gift shop) 12. Dojstik za tablet (gadget4gift) 13. Ogrlica (Marinush jewelry) 14. Ogrlica (Marinush jewelry) 15. Ogrlica (Marinush jewelry) 16. Knjiare Vulkan 17. Knjiare Vulkan 18. Tana by Ana urdilovi

Moda

t e e r st e l y st
Tekst: Minja Cvetkovi

Moda

U
86 decembar

KAKAV JE TO STIL U STREET STYLE-U

poslednje vreme smo prezasieni terminom street style. Sam pojam esto podrazumeva itav spektar osobina, a jasna denicija je nepoznata.

Da li je to ulini stil, kombinovanje dizajnerskih i vintage komada, oblaenje u skladu sa deavanjem, odea za svakodnevnu priliku sa edgy preokretom, da li svi imamo street style ili samo pojedinci, da li je to subjektivni doivljaj ili nije, sve su to pitanja koja se pri pomenu ovog fenomena nameu. So Vudvard u svojoj studiji The Myth od Street Style je povezala ovaj stil sa njegovom istorijom, uticajem modnih magazina, najnovijih trendova, individualnou i shvatanjima odee. Svoje istraivanje, u trajanju od vie od etiri godine, obavila je u Notingemu, a ja u vam u kratkim crtama predstaviti rezultate do kojih je dola i na taj nain moda odgovoriti na neka od gore postavljenih pitanja i pruiti uvertiru u

to ta vas eka u nekom od narednih brojeva. Prema uvreenom miljenju street style predstavlja prelaz iz jasno denisanih subkulturnih stilova, koji su dominirali ezdesetih i sedamdesetih godina, u vrstu stilskog kolaa kakvu imamo danas gde je jasne kategorije izuzetno teko, pa skoro i nemogue utvrditi. Street style je kroz istoriju bio povezan sa muzikim scenama i lokacijama, poput Kemdena u Londonu, kao sinonim za kreativnost i individualnost kroz koju je izgraen britanski stil. Moda se diktirala odozdo na gore, poznati dizajneri su pozajmljivali ideje od pripadnika subkultura koji bi na ulici pokazivali svoje uradi sam kreacije, irokane ili glam rok platforme. Danas, kako kae So, kada izaemo na ulice Londona da posmatramo kako su se ljudi obukli esto emo se razoarati zbog jednostavne i dosadne odee koju nose. Razlog zbog kog se ovo deava jeste to u dananjem vremenu na stvari gledamo kroz mitsku prolost street style-a, kada je on bio pozornica pankerima, hipicima, gotiarima i mnogim drugim alterna-

Moda

Prema uvreenom miljenju street style predstavlja prelaz iz jasno definisanih subkulturnih stilova, koji su dominirali ezdesetih i sedamdesetih godina, u vrstu stilskog kolaa kakvu imamo danas gde je jasne kategorije izuzetno teko, pa skoro i nemogue utvrditi.
tivcima. Zbog ovoga esto oekujemo da naiemo na vrstu ekscentrinosti i izraene individualnosti koja ukoliko izostane ostavlja prostor razoarenju. Da bi objasnila evoluciju street style-a, kao i nae razumevanje istog, So je na njega gledala kao na mesto na kome se sudara vie faktora - glavna ulica sa buticima koji se u njoj nalaze, modni magazini, preferencije potroaa i njihova socijalna pozadina. Iako ulica predstavlja pre svega geografsku lokaciju, ona je povezana sa ljudima koji kroz nju svakodnevno prolaze, pa je iz tog razloga obratila panju i na to da li se street style moe ulino lokalizovati, odnosno, da li posebne ulice imaju svoje posebne stilove. U naem kontekstu, pitanje je da li bi se ljudi drugaije oblaili kada bi trebalo da idu kroz najprometniju ulicu njihovog grada umesto kroz ulicu koja vas vodi samo od stana do najblie prodavnice. Kada govori o povezanosti modnih magazina sa street style-om ona istie da popularni mejnstrim magazini, poput Gracije i Ela, na stranice posveene ulinom stilu stavljaju ljude obino odevene koji za svoju kombinaciju kau da je sastavljena od vintage komada najee kombinovanih sa komadima iz radnje koja se u tom trenutku smatra trendi, poput Topopa. Magazini ne predstavljaju osobe koje promoviu otkaene, neobine stilove, ve naj-

88 decembar

ee one koji na dobar nain nose ono to je trenutno u modi. Zbog toga So zakljuuje da je verzija street style-a koja se predstavlja u asopisima prela iz subverzivne, revolucionarne, u mejnstrim. Ovde se dolazi do paradoksa jer su mnogi Soni ispitanici pod pojmom street style podrazumevali stil koji je suprotnost mejnstrimu, ali sa druge strane, isti taj ulini stil je deo mejnstrima kroz njegovo predstavljanje u magazinima ili na blogovima gde ljudi nose odeu koja prati najnovije modne trendove i dolazi iz popularnih modnih kua. Zahvaljujui ovoj injenici ona nudi objanjenje za manjak individualnosti kada se radi o street style-u. Ovi butici, da bi bili uspeni, prodaju kolekcije namenjene stilu alternativnijih pojedinaca. Na ovaj nain, u H&M radnjama mogli ste da kupite dopadljive retro komade nalik onim iz pedesetih. U isto vreme, prodavali su se i komadi koji odgovaraju poslednjim modnim trendovima poput patika sa platformom. Ova praksa se primenjivala u veini slinih butika zadovoljiti mejnstrim, istovremeno pruiti i pridobiti i neke od alternativaca. Kao posledica toga izdvaja se jednolinost u ponudi butika koja rezultira uniformisanou potroaa. Tako su se na veini street style fotograja koje je So napravila videle vojnike jakne, starke, uske farmerice, Moskino kai ... Ovakav izgled je esto viala i na mestima koja su vaila za alternativnija, poput indi rok klubova. ak i tokom stvaranja alterntivnog izgleda mnoge ideje, kao i sama odea, bili su preuzeti iz mejnstrima. Ali, previe brzopleto i lako bi bilo rei da to sve ini istim. Pria se menja kada se ispitaju namere onih koji tu odeu nose. Iako esto obueni

Moda
Pod najnovijim modnim trendovima prezentuju se miks vintage i brendiranih stvari koji ljudi prate i predstavljaju ne samo kao street style, ve i kao poslednju modu. Na taj nain, ne samo da street style vie ne vai za radikalno drugaiji stil od mejsntrima, ve je istovremeno inspirisan njime i postavlja modne trendove.
u ono to potpada pod najnovije modne trendove, mnogi ljudi, koje je So za potrebe rada intervjuisala, izjasnili su elju da svojim odevanjem iskau raznolikost i individualnost. To razlikovanje za njih nije dolazilo noenjem radikalno drugaije odee, ve njenim drugaijim kombinovanjem, ali najpre izborom mesta na kojima odeu kupuju. Iako su naizgled nosili odeu kakva se moe nai i u mejnstrim buticima, isticanje injenice da dobar deo nje nije kupljen tamo ve je polovna, vintage, za njih je bilo dovoljno odstupanje od mejnstrima i ispoljavanje individualnosti jer oni ne nose stvari koje su masovno proizvedene i koje svako ima. Na taj nain oni se ne ograuju od izgleda kakav trendovi propisuju, a mejnstrim prihvata, ve pre od njenog porekla i opasnosti da e nositi neto to e svi imati. Kako poreklo odee nije jasno vidljiva stvar na prvi pogled, neutralni posmatra nee razlikovati neiju vintage vojniku jaknu od one koja je nova retro inspirisana. Na taj nain, vanije postaje ne ono to nosimo, nego gde smo to kupili. Ovo je upravo ono to smo spominjali kada smo govorili o sek-

90 decembar

cijama o street style-u u modnim magazinima koji prave vrstu zaaranog kruga koji radikalno odstupa od istorije ovog stila. Pod najnovijim modnim trendovim prezentuju se miks vintage i brendiranih stvari koji ljudi prate i predstavljaju ne samo kao street style, ve i kao poslednju modu. Na taj nain, ne samo da street style vie ne vai za radikalno drugaiji stil od mejsntrima, ve je istovremeno inspirisan njime i postavlja modne trendove. Svakako da ne treba zaboraviti i preferencije potroaa i njihovu socijalnu pozadinu. Kada bi kupci bili u toj meri povodljivi da nose ba sve to im se plasira mi bismo danas na tritu imali jasno razgraniene stilove, jer se svake sezone pod imperativom mode predstavlja novi. Ovo nije sluaj, jer imamo itav jedan kola trenutno aktuelnih stilova koji je rezultat naklonosti potroaa. Tako e, na primer, na revijama i kroz modne editorijale biti predstavljen izgled hipika ezdesetih godina koji e nas vizuelno u potpunosti vratiti u tu

eru, ali ovaj stil e se na ulicama videti pre kroz karakteristine boje, printove ili pojedine detalje u vidu nakita poto je moda kreativan in koji spaja uticaje modnih magazina, blogova i novih kolekcija poznatih brendova sa naim linim oseajem, interesovanjima, ekonomskom i socijalnom pozadinom. Da li to znai da se modni stilovi ne menjaju rapidnom brzinom kojom mi mislimo da se to deava? I da i ne. Novi stilovi se konstantno plasiraju, modna proizvodnja je ubrzana, kolekcije dolaze u butike najveom brzinom do sada, ali potroai ih ne usvajaju podjednako hitro. Stoga, pre se moe rei da je street style prekretnica izmeu novih i starih trendova. Ukoliko vas zanima kako ljudi u naoj zemlji doivljavaju street style, kakav se to stil plasira pod tim pojmom, koje je poreklo njihove odee i u kojoj meri im je to bitno, ostanite uz nas jer e upravo tome biti posveena rubrika u nekom od narednih brojeva.

Moda

U OPINGu
SA
Minja Cvetkovi

Ideje za kreativne, hand made, prazni~ne poklone

vog meseca vas ponovo vodim u onlajn kupovinu, ali ovog puta sa neto drugaijom namerom, koja je u duhu prazninog raspoloenja. Ukoliko vas novogodinja oping euforija i guva ne privlae naroito, a jedna ste od onih osoba koja bi sve to rado izbegla, pritom najdraima (ili sebi, to da ne) volite da poklanjate runo raene i unikatne poklone, onda su ovo predlozi koji vam mogu biti od pomoi. Na vama je samo da potraite ove kreativce na njihovim Facebook profilima

i da izaberete idealan poklon, bilo da je on u steampunk, retro ili enstvenom fazonu. Na ovaj nain spajate lepo i korisno kupovinu iz fotelje sa podravanjem talentovanih ljudi i poklanjanjem komada u koje je uloeno dosta ljubavi, vetine i strpljenja. Kako veliki broj njih pravi komade po elji, ne ustruavajte se da na osnovu ovih ideja osmislite i sami va idealan poklon, a oni e vam izai u susret. Sreni praznici i slobodno ostavite ovu stranicu otvorenu u prisustvu naih mukih italaca, da im malo pomognete... ;)

Chic A Mote
min|ue od 300 do 450 dinara

Mustrica Nakit od Filca

min|ue 700 dinara

clutch 2700 dinara

Naky handmade kape 1000 dinara

broevi 350 dinara

ogrlica 1200 dinara

ogrlica 2500 d

Nakit Mix
dekorativna kutija 600 dinara

Sugar Da isy ogrlice

a j i r Ma

s g n Jilli

a r a n i d 0 0 8 2 e c i l ogr

dinara

min|ue 750 dinara

ogrlica 2000 dinara

Unikatni Nakit PufyChic

a r a n i d 500

i v a S a k n a u D y b t r A p U Pin

suknj

a r a n i d a 2990

suknja 2990 dinara

ogrlica 4000 dinara

Fotograja

ORE
BUKVI

Mladi talenti
ore je mladi momak iz Srbije koji je sledio svoje snove neobazirui se na prepreke i neizvesnost kroz koju svi mladi fotografi i umetnici redovno prolaze. Odluio je da radi na svojoj karijeri modnog fotografa iako je jo uvek u srednjoj koli. Moda je nekome udno da neko u tim godinama ve iza sebe ima nekoliko editorijala, od kojih su pojedine slike zavrile na sajtu italijanskog Voga (Vogue), meutim, njegovi radovi i ideje su daleko ispred njegovih 17 godina i slobodno moemo rei da njegovo vreme tek dolazi.

Tekst: Teodora Kovrlija

Fotograja

RECI NAM NETO VIE O SEBI. KO JE OrE BUkVI? ore Bukvi je zapravo jedan veliki sanjar, hedonista i optimista. Uenik sam Srednje Medicinske kole u Kragujevcu, a ve nekoliko godina unazad se bavim i modnom fotograjom koja me ispunjava u potpunosti. KADA SI POEO DA SE IGrA SA FOTO APArATOM? Od svoje desete godine. Najpre je to bio jedan minijaturni digitalni aparat, a zatim je stigao i moj Nikon koji je uinio da moje bavljenje modom dobije, mogu ak i rei, slobodu i irinu. KO JE OD SLAVNIH FOTOGrAFA NAJVIE UTICAO NA TVOJ rAD? To je denitivno Kitty Gallannaugh iz Londona, na ijem sam takmienju osvojio drugo mesto, a ubrzo zatim je ona postala i moj dobar prijatelj. TA MISLI DA JE POTrEBNO ZA DOBrU FOTOGrAFIJU? Puno faktora ini jednu dobru fotograju. Govorim o modnoj fotograji i tu su garderoba, make up, modeli, lokacija. A ipak kao osnova svega svetlo! TA JE TO TO TVOJE FOTOGrAFIJE INI DrUGAIJIM I PrEPOZNATLJIVIM? Malo je nezgodno govoriti o tome, jer smatram da se i dalje trudim da moj rad bude drugaiji i prepoznatiljiv. Ali ako iko smatra da sam u tome uspeo, onda mogu biti jako ponosan. Moda se radi o tome sto svaki od mojih edito-

rijala ponese odreenu priu,koja je sainjena upravo od faktora o kojima sam govorio u prethodnom pitanjugarderoba, minka, lokacija, paljivo odabrani modeli. KOGA BI IZDVOJIO OD DOMAIH FOTOGrAFA I IJI rAD NAJVIE POTUJE? Izdvojio bih Miu Obradovia, iz razloga to kada gledam portrete koje je radio, oseam da je duboko upoznat sa osobom koju fotograe. DA LI POSTOJI NEkO OD DOMAIH MODNIH krEATOrA IJI rAD POSEBNO CENI, A NISI IMAO PrILIkU DA SArAUJE? Najpre moram spomenuti talentovanu dizajnerku i blogerku, Jovanu Joki, ali na moje zadovoljstvo, sa njom sam imao prilike da saraujem. Inae, jako volim rad Darka Kostia i Mihaila Anuia (Mihano Momosa). Svaki njihov komad izgleda kao malo umetniko delo namenjeno da enu uini posebnom i lepom. Zaista bih bio poastvovan i srean da se naem u saradnji sa njima. RECI NAM NETO O SVOM NOVOM EDITOrIJALU I ODAkLE JE POTEkLA INPIrACIJA? Ovaj editorijal nosi naziv Fashion and The City. Radi se o tri naime razliite devojke. Jedno ih spaja-moda. One ele grad po svojim pravilima i dobru zabavu. Inspiracija je potekla iz Street Style fotograja koje esto imamo prilike da viamo po asopisima i blogovima. MOE LI NAM rEI NETO VIE O PrEDSTOJEOJ

Cenim rad Mie Obradovia, iz razloga to kada gledam portrete koje je radio, oseam da je duboko upoznat sa osobom koju fotografie.
IZLOBI TVOJIH FOTOGrAFIJA? GDE I kADA E ITAOCI IMATI PrILIkE DA TE UPOZNAJU? Detaljno ete biti obaveteni na vreme. Jedno sigurno znam, bie u Kragujevcu i to uskoro. Inae, radi se o mojoj prvoj samostalnoj izlobi. DA LI NAMErAVA DA SE OPrOBA I U DrUGIM VrSTAMA FOTOGrAFIJE, POrED MODNE FOTOGrAFIJE? Za sada ne planiram, jer me moda ispunjava u potpunosti. KAkVI SU TI PLANOVI ZA BUDUNOST I kAkO VIDI SVOJU kArIJErU U NArEDNIM GODINAMA? U budunosti vidim sebe kao srenog i uspenog modnog fotografa koji se ne plai granica i iji je rad cenjen i priznat. to se planova tie, tu je puno editorijala, putovanja, saradnji sa domaim i inostranim kompanijama, zbog ega sam jako srean. BLIE SE NOVOGODINJI I BOINI PrAZNICI, DA LI PODLEE TOJ EUFOrIJI? KOLIkO SU TI UkrASI, DEkOrACIJA I SVI PrOPrATNI PrAZNINI ELEMENTI BITNI?

Praznicima se radujem kao da sam i dalje petogodinjak. Mene je boina i novogodinja euforija uhvatila jo poetkom septembra, tako da sam imao dovoljno vremena da osmislim ak i neki editorijal u prazninom duhu. Svake godine obnovim kolekciju ukrasa, a najdrai su mi oni koji izgledaju kao male umetnosti, oni koji su unikatni i specini. Glasam za HANDMADE! KAkO IZGLEDA PrOSLAVA PrAZNIkA PO TVOJOJ MErI? Svakako mi je bitno da sam sa meni dragim ljudima, a tome bih dodao i planinu, malu kolibu sa kaminom, puno kuvanog vina, tople okolade i slatkia. TA NAJEE POkLANJA I kAkVIM SE POkLONIMA rADUJE? Poklanjam ljubav i panju i to oekujem za uzvrat...a priznau i da tajno prieljkujem par Givenchy patika. DA LI IMA OBIAJ DA PrAVI LISTE SA NOVOGODINJIM ODLUkAMA I kAkO BI IZGLEDALA TVOJA? Svakako, to je tradicija. Meutim, uvek se provue jedna stavka, ista svake godine - uiti vie.Pored toga na listi je i vie putovanja, vie editorijala i kampanja. Poklanjau vie panje ljudima koji su je zaista zasluili. Biu vie okruen pozitivnim ljudima i mislima,a one negativne u sauvati za neku drugu godinu. Hraniu se zdravije, spavati vie i biu zaljubljen kao nikada do sad.

EDITORIJAL: Fashion and The City MODeLI: Tijana Tucakovi, Tatjana Marjanovi i Tamara Dumanovi MAKe UP: Marija Raji i Jovana Simi ACCeSORIeS: Sonja Cerovi (Sonia Heart Made) STYLING: Sonja Cerovi i Katarina Petkovi FOTOGRAfIJe: ore Bukvi

106 decembar

Fotograja

Iznenadi Iznenadi me me
N
108 decembar

Tekst: Nina Simonovi

ovaj poklon koji u sebi spaja lepotu prepoznatljivu na prvi pogled ali i onu drugu, primetnu samo onima koji se duboko u nju zagledaju. RECI NAM, ZA POETAK, KAKO SI DOLA NA OVU IDEJU I KAKO JE SVE KrENULO? Marta: Poelo je otprilike pre 5 godina, ba u ovo vreme. Razmiljajui ta bih mogla da napravim prijateljima za Novu godinu, dola sam na ovu ideju o foto-slovima i napravila im njihova imena. Prvi rad je bio u malo drugaijoj formi od sadanjeg. Prvo nisu primetili da su u pitanju njihova imena, ali kada su shvatili ba su se oduevili. Tada sam pronala slova za imena tih ljudi

ilijka Marta Nikoli uspela je da objedini svoju ljubav prema arhitekturi, fotograji i putovanjima kroz projekat Iznenadi Me. Njena mata i oko za detalje su sada u ulozi posrednika personalizovanih poklona. Detalje i uspomene sa svojih putovanja deli sa drugima u vidu foto-slova, istovremeno podstiui ljude da pokrenu svoju inovativnost i iznenade drage osobe. Ako traite originalan i unikatan poklon za praznike, obratite se Marti. Na njenom sajtu sami izaberite slova i vrstu rama. Zabavite se pravei

Foto: Marta Nikoli

koja su mi bila potrebna, naravno na svojim fotograjama. Tek sredinom prole godine poela sam da razmiljam kako bih mogla da napravim neto vie od toga, da zaokruim priu sa svim slovima. Krenula sam u potragu za slovima na svojim starim fotograjama, ali traila sam ih i u svom svakodnevnom okruenju i namenski fotograsala na nekim novim putovanjima. BUDUI DA SI ArHITEKTA PO PrOFESIJI, DA LI TI TO POMAE DA VIDI SLOVA GDE IH DrUGI LJUDI NE bI PrIMETILI? M: Naravno da sve to ima veze, jer arhitekte posmatraju svaki objekat na drugaiji nain od onih koji to nisu po profesiji. Ta veza se pretvorila u ovaj projekat. Na svojim putovanjima sam uglavnom fotograsala graevine i arhitektonske detalje i tu sam nalazila najvei broj slova. Elementi u arhitekturi vizuelno mogu da se uklope u neki kontekst koji na prvi pogled nije tako oigledan. Mene su ti detalji privlaili kako zbog profesije tako i zbog fotograje, koja mi je dugogodinji hobi. KOJA DESTINACIJA TI JE DALA NAJVIE SLOVA? DA LI IMA OMILJENO SLOVO? M: Imala sam tu sreu da proteklih godina dosta putujem. Iz Pariza imam najvie foto-slova, i mogu da kaem da mi je slovo a u obliku Ajfe-

Fotograja

love kule omiljeno, jer kao prvo slovo azbuke simbolie poetak mojih putovanja i nekih promena u mom ivotu u tom periodu. Imam mnogo fotograja iz Barselone, Sevilje, Andaluzija je fenomenalna... bilo je inspirativno sve to videti, fotograsati i na ovaj nain preneti ljudima. DA LI SI IMALA POTEKOA SA PrONALASKOM NEKIH SLOVA? M: esto se desi da kada i ne traim neko slovo, ono se samo pojavi. Ali veliki problem i dalje imam sa slovom , traim ga i dalje intenzivno. Nisam htela da ga sama izreiram, ve ekam da se samo pojavi kao i sva ostala slova. Nadam se da e to biti uskoro. DA LI LJUDI ZNAJU KOJE SVE DESTINACIJE SU

ZASTUPLJENE NA TVOJIM FOTOGrAFIJAMA I KAKO TO UTIE NA ODAbIr POKLONA? M: Uvek volim da kaem ljudima odakle je koje slovo, na taj nain svako dobija deo mojih putovanja za sebe. Nekome je destinacija deo poruke u okviru poklona, na primer gde bi voleli da putuju zajedno. U sutini, mali je broj slova koji direktno asocira na destinaciju. Vei broj su detalji sa objekata koji mogu biti bilo gde u svetu. Ima dosta slika iz Nia i Srbije. Neko eli tematski da napravi re samo od slova slikanih na selu, ali takvih fotograja nemam mnogo jer je arhitektura zahvalnija za ovakvo fotograsanje. KAKO SI SE ODLUILA ZA IME? M: Svako se iznenadi kada shvati o emu se zapravo radi na slici, jer slova nisu prepoznatlji-

110 decembar

va na prvi pogled. Kada neko dobije takav poklon, ako ne zna o emu se radi, u prvi mah ne vidi da tu neto pie. Sviaju im se fotograje, pakovanje poklona... ali pravo iznenaenje dolazi tek kada shvate da je na fotograji poruka namenjena iskljuivo njima. Nekako je bilo logino da celu ovu priu tako nazovem, upravo zbog tog faktora iznenaenja. KAKAV JE POSTUPAK STVArANJA IZNENADI ME POKLONA? M: Na sajtu postoji vei izbor fotograja za svako slovo. Poto svako sam pravi svoju kombinaciju slova i osmiljava poklon, svaki je unikatan. Sve to slova, boju rama i paspartua, ili mogunost izrade slova na magnetu ljudi sami biraju na sajtu pri poruivanju. Neverovat-

no je kakve sve kombinacije ljudi prave, i ja se uvek iznenadim koliko kombinacija je mogue napraviti. Uglavnom se naruuju imena ljudi, razne izjave ljubavi ali i neke njima line poruke. MOGU LI I LJUDI IZ rEGIONA DA IZNENADE SVOJE VOLJENE? M: Bilo je par narudbina iz Hrvatske, Crne Gore, Bosne... Koliko sam primetila, ovako neto ne postoji u zemljama u regionu. Dosta je primeeno, a zahvaljujuu Facebook-u i ljudi iz drugih zemalja to mogu da vide. ( Facebook, sajt )

U dogovoru sa Martom odluili smo da jednom itaocu poklonimo personalizovan poklon sastavljen od slova po njegovom izboru. Pratite redovno objave na naoj stranici kako biste bili upoznati sa detaljima.

Fotograja

UVOD u KONCEPTuALNu FOTOGRAFIJu

lustrativna fotograja prisutna je jo od pojave prvih fotoaparata, ali termin konceptualna fotograja datira iz ezdesetih godina prolog veka i povezana je sa konceptualnom umetnou. Podrazumeva dve stvari anr u fotograji i metodologiju.

Tekst i fotografije: Aleksandra Skorupan

Osnovni zadatak konceptualne fotograje jeste da ilustruje (prethodno osmiljenu) ideju i prenese priu ili poruku posmatrau. Moemo je posmatrati kao metaforu u svetu fotograje. Konceptualna fotograja liena je spontanosti, i u potpunosti je reirana na osnovu koncepta koji treba da ilustruje. Najee podrazumeva snimanje u studiju, uz rekvizite i izraajnu minku kao i manipulaciju u Photoshop-u. Obzirom na to da joj je funkcija da prenese poruku, veoma je koriena u marketingu i u magazinima kao pratnja tekstovima. Posebno zanimljiv ogranak konceptualne fotograje jeste Fine-Art fotograja koju moemo klasikovati kao umetnost. Iako je isprva taj termin korien u negativnom kontekstu kako bi se ista razlikovala od dokumentarne fotograje i fotournalizma, Fine-Art fotograja se veoma razvila kao pravac i izrodila neke od najimpresivnijih fotograja.

112 decembar

Fotograja

114 decembar

Putopis

Dan u Minhenu
w

Dan u Minhenu
Tekst i fotografije: Marija Boki}

Minhen - glavni grad Bavarske oblasti i ekonomski najrazvijenij grad itave Nemake. Moda nije meu prvim stavkama na vaoj listi destinacija koje planirate da posetite, ali nakon svoje posete mogu rei da je bezrazlono potcenjen

116 septembar

Putopis

Pored Oktobarfesta, najveeg svetskog narodnog festivala koji se odrava upravo u ovom gradu i koji je njegova najvea atrakcija, Minhen nudi jo mnogo povoda da ga posetite. Za obilazak samo najueg centara grada, koji obiluje interesantnim znamenitostima i prelepim mestima bie vam je potreban jedan ceo dan. Karlov trg ete prepoznati po velikoj fontani i visokoj kapiji sruenog srednjevekovnog utvrenja. Prolazak kroz istu vodi vas pravo u peaku zonu i stari deo grada, oblast koja nee razoarati ni avanturiste eljne novih saznanja, a ni one raspoloene za zabavu, oping i kupovinu suvenira. Starim gradom dominiraju graevine u gotskom stilu, karakteristine za zapadnu Evropu, ali i veliki broj butika, poevi od street style brendova, do butika visoke mode svetski poznatih dizajnera.

118 septembar

etajui dalje, stie se na Marienplatz, trg prepun turista, ulinih zabavljaa i tezgi sa najrazliitijim suvenirima. Ovim, najveim trgom dominira masivna, detaljno ukraena zgrada gradske venice, Marijin stub i dva tornja poznate crkve Frauenkirche koji se izdiu iznad svih okolnih zgrada. Crkva Frauenkirche se smatra simbolom Minhena, a njeni tornjevi dostiu visinu od 99 m. Svakako je najupadljivija graevina u uem a i irem centru grada, zahvaljujui zabrani da se bilo gde u gradu izgradi bilo kakva zgrada via od nje. Pratei put koji vodi preko trga Max-Joseph dolazimo do Hofgartena, najstarijeg, ali i najlepe ureenog parka u Minhenu. Paviljon boginje Dijane nalazi se u samom centru, okruen je simetrino postavljenim travnjacima i predivnim cveem, a doivljaj upotpunjuju tonovi klasine muzike koji se prolamaju okolinom.

Putopis

120 decembar

Neto vei izazov za obilazak je Englischer Garten ili Engleska bata koja se nastavlja na Hofgarten. Engleska bata je, zapravo, jedan od najveih parkova na svetu, vei ak i od njujorkog Central Parka. Re Engleska kao deo naziva parka je tu da oznai stil batovanstva korien u ureenju parka, koji je bio posebno popularan u Britaniji krajem 18. veka. Kroz itav park prolazi uzani vetaki potok, a na jednom njegovom delu mehanizam za pumpanje vode stvara talase pogodne za surfovanje te su surferi u parku esta pojava. Centralna mesta u parku su Kineski toranj, okruen restoranima i omiljenno mesto za predah nakon duge etnje, i Monopteros, mala graevina u grkom stilu koja zahvaljujui svojoj poziciji nudi divan pogled na grad, posebno u smiraj dana. Ovo mesto je ujedno i kraj nae etnje kroz Minhen. Toliko nam dozvoljava jedan dan. Nije mnogo, ali jeste dovoljno da nas zainteresuje i navede da doemo u posetu ponovo.

RAZVOJ
Zdravlje
Ukoliko niste imali prilike da se upoznate sa principima Razvoja pokreta, nadam se da }e vam ovaj intervju biti dobra osnova za po~etak, a oni koji ve} due prate Dejanov rad, nadam se da }e ovom prilikom ~uti neto novo i interesantno
122 decembar

POKrETA
l

Tekst: Teodora Kovrlija

Fotografije: Aleksandra Skorupan

ejan Ili je osniva vetine i autor programa koji je nazvao Razvoj pokreta. U tri decenije dugom stau je radio i vebao Aikido i borilake vetine, Jogu, Tai i, masae i lekovite discipline. Zahvaljujui svojim raznovrsnim interesovanjima i velikom linom iskustvu imao je priliku da sarauje sa razliitim nevladinim orga-

nizacijama, uestvovao u mnogim humanitarnim akcijama koje su bile namenjene deci i mladima sa problemom u ponaanju, uestvovao je u mnogim seminarima o zdravoj ishrani, alternativnoj i komplementarnoj medicini, lekovitim tehnikama ouvanja i jaanja zdravlja. Ukoliko niste imali prilike da se upoznate sa principima Razvoja pokreta, nadam se da e vam ovaj intervju biti dobra osnova za poetak, a oni koji ve due prate Dejanov rad, nadam se da e ovom prilikom uti neto novo i interesantno. ZA ONE KOJI NISU UPUENI, JEL MOE DA OBJASNI TA JE RAzVOJ POKrETA? Razvoj pokreta je vetina koja nam pomae da lake reavamo svakodnevne situacije i

Zdravlje
probleme, posebno u dananjem modernom vremenu koje je puno izazova i iskuenja. Usmeren je ka optem dobrostanju i kroz rad teimo smirenju koje nam je najpotrebnije za zdrav i ispunjen ivot. Pored telesnog poboljanja koje stiemo vebanjem, u Razvoju pokreta teimo i dalje, ka razvoju mentalnih i duhovnih sposobnosti, kako bi postigli pravu ljudsku prirodu u celini. Vebanje i rad, jesu na prvi pogled zasnovani na telesnom vebanju, ali to je samo poetna faza kroz koju svako prolazi. Na taj nain stiemo potrebno iskustvo da pratimo lini razvoj, a u telu imamo platformu koja nas podrava u svakom trenutku naeg ivota. Rezultati koji se postiu vebanjem Razvoja pokreta su raznovrsni. Od rekreativnih rezultata, preko otklanjanja tegoba i bolova u telu, zglobovima, leima, do rezultata na polju usklaivanja mentalnih i emotivnih pojava. Posebno znaajni rezultati su postignuti na polju prepoznavanja i otklanjanja uticaja stresa, anti-stres. Razvoj pokreta je nastao kroz iskustvo i znanje steeno iz Aikidoa i borilakih vetina, i gonga, joge, lekovitih tehnika ouvanja i jaanja zdravlja, masanih tehnika i savremenog plesa. Razvoj pokreta je oslonjen i na Pravoslavlje i domau duhovnu i kulturnu tradiciju, to daje poseban momenat u vebanju, a ispred svega lake razumevanje onoga to radimo. Principi Razvoja pokreta su zdravlje, praktinost, izvornost, lepota i harmonija.

NA EMU SE zASNIVA VEBANJE I TA SVE PODrAzUMEVA UENJE RAzVOJA POKrETA? Vebanje je zasnovano na grupnom i individualnom radu. Rad prate predavanja, na posebnim asovima i seminarima, koji pribliavaju ideju Razvoja pokreta i pojanjavaju vebe i tehnike radi lakeg i svesnijeg napredovanja. Vebe su odmerene i lagane, telo je oputeno, pokreti teni i prelivaju se jedan u drugi, kao skladna koreograja. Razvoj pokreta se sastoji iz nekoliko delova, kroz koje se razvijamo i

Vebe su odmerene i lagane, telo je oputeno, pokreti teni i prelivaju se jedan u drugi, kao skladna koreograja
124 decembar

Predznanje ili bilo koji uslov za praktikovanje Razvoja pokreta, nisu potrebni. Fizika kondicija, ali i godite, uzrast, pokretljivost, razgibanost, ili ta ve jo, nisu brana za vebanje. Potrebna je dobra volja i elja da se veba, a o razvoju i pomeranju granica se brinemo mi koji vodimo Razvoj pokreta. KOLIKO JE VANO PrAVILNO DISANJE I KAKO NAS TOME RAzVOJ POKrETA UI? Da, Razvoj pokreta nas ui tehnikama disanja. Kao to sam ve pomenuo razvoj disanja je sastavni deo praktikovanja. Na asovima razvoja disanja uimo nekoliko tehnika disanja i svako ima svoj znaaj u napredovanju, a posebno u ouvanju i jaanju zdravlja. Ovde bih pomenuo i jednu pojavu, odnosno formulaciju, a to je pravilno disanje. Pravilno disanje ne postoji, jer je disanje bazini proces organizma koji se usklauje sa naim telesnim, emotivnim i mentalnim stanjem. Mnoge discipline ue tehnike disanja, ali instruktori prave greku to to to poduavaju nazivaju pravilnim disanjem. Onda mnogi dolaze u problem stalno se preispitujui da li pravilno diu, to zna da bude velika presija, koja sigurno ne utie pozitivno na zdravlje. U jednom periodu je bilo puno onih koji su ili na psihoterapeutske tretmane da bi se odvikli od ideje pravilnog disanja. U svakom sluaju, ima puno tehnika disanja i sve mogu da nam koriste, ali treba biti dovoljno svestan i odabrati onu koja nam najvie odgovara, uz struno vostvo. NA KOJI NAIN OVAJ VID VEBANJA MENJA NAE TELO I UM? Vebanjem postiemo vitalnost, prijatan oseaj, lepotu i zadovoljstvo. Stimuliemo ivotnu energiju u cilju jaanja i ouvanja

stiemo iskustvo. Svaki od delova se moe praktikovati nezavisno, ali samo kao celina daje najbolje rezultate. Razvoj pokreta se sastoji od razvoja disanja (vebe disanja), razvoja pokreta (poloaji i vebe sjedinjavanja uma i tela, individualno i partnersko vebanje), lini razvoj, razvoj skladnih odnosa (vebe harmoninog odnosa sa sobom i okolinom, partnerski rad i rad u grupi), razvoj borilakog pokreta (borilaki principi kroz vebanje, reavanje konikata u nama i oko nas), razvoj pokreta za zaposlene (vebanje u radno vreme i van radnog vremena, prilagoeno zaposlenima) DA LI JE POTrEBNO DA DOEMO SA NEKIM PrEDzNANJEM KAKO BI SMO SE UKLJUILI U rAD GrUPE? S DrUGE STrANE KOLIKO JE FIzIKA KONDICIJA ILI NEDOSTATAK ISTE, BrANA zA SPrOVOENJE VEBI?

Zdravlje

zdravlja, uspostavljanja jedinstva uma i tela, uravnoteenja telesnih, emotivnih i mentalnih pojava svakodnevnog ivota. Poveavanjem pokretljivosti celog tela utiemo na lakou i gracioznost u kretanju i obavljanju svakodnevnih aktivnosti, pravilno dranje i uravnoteenje celokupnog organizma. Postajemo smireniji, strpljiviji, jasniji sebi i drugima, raspoloeniji MAJSTOr SI AIKIDOA, KOLIKO JE AIKIDO UTICAO NA RAzVOJ POKrETA? Da, majstor sam Ki Aikidoa /Shin Shin Toitsu Aikido Aikido Ujedinjenog Uma i Tela. Aikido je puno uticao jer je u osnovi Razvoja pokreta. Prvenstveno Aikido je jedna lepa borilaka vetina koja nam prua kompletan razvoj, posebno pravac Ki Aikido. Aikido se prevodi i kao umetnost mira, to puno govori o ideji koja je trasirana od osniivaa Moriheja Ueibe ka svima nama danas. Kroz Aikido uimo kako da se izrazimo u komunikaciji, to utie na doivljaj lepote i usposavljanje harmonje. To se iskustvo kod mene, nekako prirodno, pretoilo u Razvoj pokreta.

Pored svih lepih uenja i iskustava koje nam Aikido prua, ne treba zaboraviti da je Aikido jedna izuzetno ekasna borbena vetina, kojom moemo zatiti i odbraniti sebe i druge. RAzVOJ POKrETA JE U POTPUNOSTI TVOJA zAMISAO, A OD NEDAVNO DrI I KUrSEVE zA INSTrUKTOrE. KOLIKO SU SE VEBE I ASOVI S GODINAMA MENJALI I rAzVIJALI? Razvoj pokreta jeste moja zamisao i ideja. Ideju sam dobio boravei u manstiru Hilandar na Svetoj gori. U poetku sam imao veliku ideju, ali mi realizacija te ideje nije bila u potpunosti jasna. U Hilandaru su mi razgovori sa jednim monahom pomogli da osetim smer u kome bi krenuo. Znao sam ta hou i to mi je bilo dovoljno da ponem sa iskustvom i znanjem koje sam tada imao. Kroz godine su se vebe i tehnike menjale, kako sam i ja napredovao i sazrevao tako su i asovi postajali sadrajniji, ali i jednostavniji za razumevanje i usvajanje. Pored mene su i svi koji su vebali Razvoj pokreta uticali na njegov razvoj i promene. Svako ko veba Razvoj pokreta itekako utie na Razvoj pokreta i na mene i na druge.

126 decembar

Osnovna ideja Razvoja pokreta i jeste promena i uskladjivanje sa nainom ivota i miljenja u sadanjosti. I to ini Razvoj pokreta modernom vetinom koja nam prua mnoge odgovore na pitanja i izazove modernog vremena. U PrIVATNOM IVOTU SI DOIVEO LINU TrAGEDIJU. KOLIKO JE TO NESrENO ISKUSTVO UTICALO DA SE OD MNOGO STVArI KOJE SI U TOM TrENUTKU rADIO OPrEDELI DA JO VISE UNAPrEDI RAzVOJ POKrETA? KOLIKO TI JE SAM RAzVOJ POKrETA POMOGAO DA SE NOSI SA TOM SITUACIJOM? Pre est godina, 2007. godine, sam u saobraajnoj nesrei izgubio sestru i roditelje. Velika lina tragediija. U takvim situacijama vidimo koliko nam koristi ono to smo uili i radili i da li iza toga moemo nastaviti da normalno ivimo dalje. Sve to je uticalo da promenim gledanje na mnoge momente u svakodnevnom ivotu, pa samim tim je uticalo i na Razvoj pokreta. U tim momentima me je spasila vera u Boga. Imao sam prilike da vidim i osetim

U Hilandaru su mi razgovori sa jednim monahom pomogli da osetim smer u kome bi krenuo. Znao sam ta hou i to mi je bilo dovoljno da ponem sa iskustvom i znanjem koje sam tada imao
snagu iskrene vere, ali i snagu uenja i pouka Pravoslavlja, Svetih otaca i domaeg duhovnog naslea. Okrenuo sam se ivotnim principima, a ne materijalnim stvarima. U nekoliko dana oko svih tih dogaaja, steeno iskustvo je bilo ogromno. Iskustvo koje je poelo da se preliva u svima pravcima mog ivota, a kroz Razvoj pokreta se uobliilo na bude dostupno svima drugima koji hoe da na jedan drugaiji, jednostavan i prirodan nain, rade na sebi. I od tada sam se opredelio da radim sa drugima. KAKO LJUDI rEAGUJU NA RAzVOJ POKrETA? INI MI SE DA LJUDI NISU UVEK rASPOLOENI zA NOVOTArIJE ILI DISCIPLINE KAO TO JE RAzVOJ POKrETA. KOLIKO SI SE TI SUSrETAO SA PrEDrASUDAMA I NErAzUMEVANJEM? DA LI RAzVOJ POKrETA POISTOVEUJU SA NEKIM DrUGIM MASOVNIJIM DISCIPLINAMA POPUT JOGE?

Zdravlje
Razvoj pokreta postoji dvanaest godina, ali za poetak uzimam 2004. godinu. Kada uju o Razvoju pokreta, a posebno nakon samo jednog asa vebanja sa grupom, ljudi reaguju izuzetno pozitivno. esto imam polaznike koji su vebali sve i svata, od aerobika do joge i posebno mi je drago to se na Razvoju pokreta zadre dugi niz godina. Bilo je i onih koji su prvo vebali Razvoj pokreta, pokrenuli se, a onda praktikovali razne druge discipline i svo to iskustvo vraali u nau salu. Najznaajnije mi je to svi sa osmehom priaju o Razvoju pokreta i to svako nae ono to je njemu potrebno. Svih ovih godina sam se esto sretao sa predrasudama i nerazumevanjem. Nai ljudi su uplaeni sektama i raznim istonim i zapadnim uenjima koje mogu da te zavedu. Dok sa druge strane su rezervisani prema domaim autorima, jer se smatra da uglavnom prava znanja dolaze ko zna odakle. Sve to umnogome utie na predrasude i nerazumevanje. Zato se esto mnogi opredeljuju da idu na poznate i masovne sisteme vebanja, pa kakvi god da su instruktori. Treba pomenuti da je danas kolovanje instruktora veliki biznis, to znaajno utie na kvalitet rada i prenoenja znanja. Mada, moram da priznam da se takav trend smanjuje i da su ljudi poeli da postaju otvoreniji i da ciljano dolaze da vebaju Razvoj pokreta. Poeli su da prave razliku izmeu slinih disciplina, pa sve manje dolazi do poreenja. Redovne asove i seminare su poeli, sve vie, da pohaaju instruktori joge, pilatesa, tnesa, zioterapeuti, psihoterapeuti, to je potvrda da im Razvoj pokreta nudi nove ideje i mogunosti za rad.

Moja preporuka za novogodinje i boine praznike je umerenost. esto su nam ba ovi praznici izgovor za preterivanje u jelu, piu i ponaanju
INTErESUJE ME DA LI MOEMO PrAKTIKOVATI NAUENO NA ASOVIMA I SAMOSTALNO ILI JE rAD U GrUPI UOBIAJENA PrAKSA? Rad u grupi je najzastupljeniji u Razvoju pokreta, ali se sve vie praktikuje i samostalno. Vano je naglasiti da praktikovanje Razvoja pokreta nije samo u sali, znaajnije je da se naueno primeni van sale, u svakodnevnom ivotu. I tu moram da priznam da imamo puno uspeha u primeni. Svako moe da prilagodi naueno svojim potrebama, da bi iveo zdravije i sadrajnije. Za mene je to najvaniji deo rada. ESTO SI PrEDAVA I GOST NA rADIONICAMA I EDUKATIVNIM SAJMOVIMA PrEVASHODNO NAMENJENIM ENAMA. DA LI TO zNAI DA SU ENE TE KOJE EE VEBAJU SA TOBOM? INI MI SE DA SU DAME TE KOJE PrILIKOM ODABIrA FIzIKE AKTIVNOSTI EE TrAE DA OSIM VEBI TELA, VEBAJU I UM I JAAJU TU DUHOVNU KOMPONENTU? DA LI JE TO SAMO MOJ UTISAK ILI SU MUKArCI zATVOrENIJI zA NOVE PrISTUPE I DrE SE ISKLJUIVO PrOVErENIH ABLONA? ene jesu najbrojniji polaznici na asovima

128 decembar

je da ene ee trae da pored tela, vebaju um i jaaju duhovnu komponentu. To je samo marketing zato to su ene bolji kupci i vie konzumiraju takve programe. Mislim da je mukarciima, nepravedno, smanjena ponuda i svedena uglavnom na telo. Iz moje prakse se pokazalo drugaije. BLIE NAM SE NOVOGODINJI I BOINI PrAzNICI, KAO I SLAVE. TA PrEPOrUUJE ITAOCIMA KAKO BI OVIH MESECI OSTALI U KONDICIJI I rAVNOTEI? Moja preporuka za novogodinje i boine praznike je umerenost. esto su nam ba ovi praznici izgovor za preterivanje u jelu, piu i ponaanju. Samo da obratimo panju na to je ve dobar preduslov da odrimo ravnoteu. U ovom periodu je i boini post, a pravila posta nas, izmeu ostalog, tome i ue. itaocima bih jo preporuio da boine praznike provedu u dobrom i veselom raspoloenju sa svojim porodicama. I da takvo raspoloenje podele i sa drugima. Da pogledaju unazad i vide koliko dobrog su uinili, koliko su ljubavi dali, koliko su bili iskreni prema Bogu, sebi i drugima. I naravno, da mnogo ne prekidaju vebanje. Svim itaocima elim srene novogodinje i boine praznike! Razvoja pokreta, pa se stie takav utisak. Mukarci podjednako imaju interesovanje za ovo to radimo i nisu ba toliko zatvoreni. U startu je injenica da mukarci manje vole da istrauju i da e pre da se opredele za neto provereno. Ali to je samo na poetku, kada ponu da vebaju Razvoj pokreta oni ponekad vie uestvuju u svemu to se radi. esto je dobra osnova da se opredele i to to sam ja mukarac. A pride sam i majstor borilakih vetina, to im je u skladu sa mukim principima. Zabluda
lll

U duhu praznika i poklanjanja, Plezir magazin i Razvoj pokreta su odluili da organizuju nagradnu igru putem koje emo jednom itaocu pokloniti jedan mesec besplatnog vebanja, dok e dva itaoca dobiti vauere uz koje e imati 50% popusta na mesenu lanarinu. O svemu ete biti blagovremeno obaveteni putem nae Facebook stranice i sajta.

Zdravlje

MERIDiJANI TELA
ILI VEZE ORGANIZMA
130 decembar

Tekst: Marko Vajovi}

nogi od vas su uli ili poseduju odreena predznanja o dalekom istoku, njihovoj lozoji, nainu razmiljnja a primetan je i uticaj koji postoji u svakodnevnom ivotu, koga moda nismo ni svesni. Kako bi opisali praktikovanje odreenih tehnika u okviru funkcionisanja datih principa veoma esto koristimo izraz tradicionalna medicina. Konkretno, kineska tradicionalna medicina faktiki stara je koliko i samo kinesko drutvo i ona u sebi objedinjava vie razliitih modaliteta; savremenog i tradicionalnog naina leenja. Ona je spoj objedinjene primene brojnih tehnika i teorijskih postavki koji svoje korene imaju u drevnoj kineskoj lozoji (taoizmu), ije osnovne postavke datiraju od pre vie od 5.000 godina. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), tradicionalna kineska medicina je u potpunosti integrisana u kineski zdravstveni sistem i oko 95% bolnica u Kini primenjuje ovakav sistem u praksi. Teorijske postavke tradicionalne kineske medicine mogu se podeliti na sedam glavnih uenja, od kojih je svaka neodvojivi deo jedinstvene teorije kineske medicine: n Koncepcija Wu - Xing sistem 5 elemenata (voda, vatra, drvo, metal , zemlja) n Koncepcija Jin - Jang , n Uenje o energiji i, n Uenje o Cin - Lo, o vezama (meredijanima) u organizmu, n Uenje Dan - Fu, o gustim i upljim unutranjim organima, n Klasikacija sindroma oboljenja, n Uzroci i mehanizmi razvoja bolesti. U ovom tekstu osvrnuemo se na uenje o CinLo, o vezama i vremenskom okviru maksimalne aktivnosti energije odreenih organa unutar ljudskog tela. Uenje o meridijanima je osnovni deo istone medicine, tesno povezane sa uenjem o ivot-

Zdravlje

noj energiji i. U delekoj prolosti primeeno je da se na telu bolesnog oveka mogu pronai delovi, ijim pritiskanjem se javlja bol. Delovanjem na te delove dolazi do poboljanja stanja bolesnika i u krajnjem sluaju, ozdravljenja. Lekari Starog Istoka smatrali su da se ubadanjem koe na tim delovima otvara izlaz za patogeni princip iz organizma oveka, a paljenje ubija taj princip. Kasnije je u rasporedu tih taaka pronaen odreen red: one su smetene po linijama koje su nazvane meridijanima ili kanalima. Zatim je otkiveno da take i kanali odgovaraju glavnim unutranjim organima. U poetku je bilo deset kanala, oni su korespondirali sa pet organa Dan, pet organa Fu kao i nezavisno od njih i pet glavnih organa. Kasnije je otkriveno da se ne mogu sve utvrene funkcije podvesti pod ovih deset organa. Tako se javlja predstava o meridijanima trostrukog grejaa i perikarda, koji objedinjuju sve ostale funkcije organizma. Istona medicina izdvaja u organizmu oveka dvanaest sistema koji vre 12 osnovnih ziolokih funkcija. Oni nose naziv meridijani. Svaki meridijan se zove prema organu koji odreuje njegovu funkciju. U skladu s teorijom Jin-Jang, meridijani formiraju 6 parova. est jin i est jang.

Lekari Starog Istoka smatrali su da se ubadanjem koe na tim delovima otvara izlaz za patogeni princip iz organizma oveka, a paljenje ubija taj princip
Jin meridijani reektuju one organe (tzv.puni organi) koji vre funkciju sakupljanja i prerade materija i energije u organizmu, tu dakle svrstavamo plua, slezinu, srce, bubrege, perikard (srana kesa) i jetru. Jang meridijanima vie odgovaraju uplji organi koji vre funkciju izluivanja, a to su debelo i tanko crevo, mokrana beika, zuna kesa. . Kod Jang sindroma (punoa) treba delovati umirujue, kod Jin-sindroma (praznina) potrebno je organe stimulirati. Ako se organ-funkcija nalazi u granicama normale, tj. u ravnotei, energija protie kroz kanal koji njoj odgovara bez zadravanja u skladu sa dnevnim ritmom. Meutim, ako je funkcija poremeena, meridijan se zaepljuje, a organizam moe da postane podloan bolestima, miine grupe kroz koje meridijan prolazi postaju napregnute, a to oteava protok energije. Zbog toga oseamo bolove u odreenim delovima tela. Energija prolazi kroz sistem meridijana u skla-

132 decembar

du sa dnevnim ritmom. Na svakih 2 sata energija u odreenom meridijanu dostie svoj maksimum. U to vreme najaktivniji je odgovarajui zioloki sistem i taj meridijan je najosetljiviji na spoljni nadraaj. Kruenje energije polazi od plua, energija potom prolazi kroz svih 12 meridijana za 24 asa. Maksimalna aktivnost plua, dakle period u kome se zapaa maksimum protoka energije kroz taj meridijan, je period od 3 do 5 asova u jutro. Zatim period od 5 do 7 asova je period maksimalne aktivnosti debelog creva, od 7 do 9 asova eludac, 9 do 11 slezina i pankreas, od 11 do 13 asova srce ima maksimalnu aktivnost, 13 do 15 asova tanko crevo, od 15 do 17 asova beika, period od 17 do 19 asova je period maksimalne aktivnosti bubrega, od 19 do 21 as perikard, od 21 do 23 asa je vreme trostrukog grejaa

Zdravlje

134 oktobar

Meridijani vre funkciju upravljanja ivotnom i energijom, funkciju upravljanja kretanja krvi, ostvaruju harmoniju Jin Jang principa, oivljavaju miie i kosti, olakavaju rad zglobova
(trostruki grejac kontrolie funkcije i aktivnosti unutranjih organa i tkiva, komanduje aktivnosu i energije u telu; razlikujemo gornji (srce i plua), srednji (eludac, slezina, gusteraa, jetra) i donji greja (bubrezi, beika, tanko i debelo crevo)), od 23 do 1 as je period maksimalne aktivnosti une kese, a period od 1 as do 3 asa je period aktivnosti jetre. Naravno, za raunanje se uzima astronomsko vreme, dakle vreme podneblja na kome se nalazite. Meridijani vre funkciju upravljanja ivotnom i energijom, funkciju upravljanja kretanja krvi, ostvaruju harmoniju Jin Jang principa, oivljavaju miie i kosti, olakavaju rad zglobova. Meridijan prenosi energiju od unutranjeg organa ka telesnom omotau, zahvaljujui emu simptomi bolesti isplivavaju na povrinu tela u vidu bola, crvenila, zadebljanja, itd. Znaaj meridijana u kineskoj medicini je teko vrednovati. U traktatu Huangdi Neijing stoji da namena meridijana se ogleda u tome to, sa jedne strane, oni odraavaju normalnu zioloku funkciju i patoloke promene u organizmu, a sa druge strane, prema njima se moe suditi o vitalnosti samog organizma, zatim dijagnostikovati svaka bolest, normaliziovati odnos ispunjenosti i praznine, koristiti ih kao uputstvo za lekarsku praksu, zbog toga se meridijani moraju poznavati.

Nega

Tekst: Sne`ana Tatljak Nikoli}

Koristite li proverenu, kvalitetnu kozmetiku?

136 decembar

uveni lekar i apotekar Galen je prvim mastima dodao vodu i tako postavio osnove tzv. cold krema hladeeg krema, koji se i danas upotreblja u malo izmenjenom sastavu.

Dolaskom Arapa u Evropu proizveden je prvi sapun. Arapi prvi poinju sa proizvodnjom istog alkohola putem destilacije. U srednjem veku, rimokatolika crkva je zabranjivala rasko te se zaboravilo na negu i lepotu. Kozmetika se najvie razvila u Francuskoj i Italiji u doba renesanse. Tada se istoa tela zanemarivala, a nadoknaivala upotrebom ra-

Prirodan izgled oduvek je bio odraz otmenosti i socistiranosti, ali elja za negom i ulepavanjem tela postoji od davnina. Egipani su jo pre 6000 godina negovali ruke i noge, bojili nokte, koristili zeleni puder malahita kao senku za oi. Prve parfeme izraivali su i koristili Persijanci. Grci su takoe vodili rauna o izgledu, ali kozmetika dostie svoj procvat tek u starom Rimu za vreme rimskih careva koji su koristili kanu i indigo za bojenje kose.

Nega
zliitih masti i ulja, dok su se za prikrivanje neprijatnih mirisa koristili parfemi. Sa francuskom revolucijom dolazi do spoznaje da su zdravlje, lepota i nega tela meusobno usko povezani. Tako je vremenom kozmetika prerasla u kozmetologiju, nauku koja se oslanja na druge nauke kao to su medicina, higijena, ziologija, farmakologija, biofarmacija, psihologija i druge. Kozmetiki preparati obuhvataju veoma veliki broj proizvoda i supstanci koje se koriste za negu, ienje, zatitu ili ulepavanje koe, kose, zuba i noktiju. Prema naem Pravilniku iz 1983. godine kozmetiki proizvodi se dele u tri velike grupe, prema duini dejstva i u zavisnosti da li deluju na kou ili sluzokou. On sadri etiri liste dozvoljenih supstanci koje se mogu koristiti u kozmetikim proizvodima i odreuje uslove u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta opte upotrebe koji se mogu stavljati u promet. Savet Evropske ekonomske zajednice (EEZ), danas EU/EC, doneo je 1976. godine Kozmetiku direktivu 76/768/EEC (Cosmetics Directive 76/768/EEC), koja daje zakonske propise koji se odnose na kozmetike proizvode unutar zemalja lanica EEZ/EC. Kozmetika direktiva EC daje smernice proizvoaima kozmetikih proizvoda u vezi sa dozvoljenim i zabranjenim sastojcima kozmetikih preparata, nainom oznaavanja proizvoda i njegovog sastava, rokom trajanja, nainom ispitivanja bezbednosti i ekasnosti. U Sjedinjenim Amerikim Dravama (SAD) kozmetika industrija je vezana za US FDC (Food, Drag and Cosmetic Act) iz 1938. godine, koja utvruje smernice za dobijanje bezbednih kozmetikih proizvoda. Za zakonske propise koje se odnose na dermokozmetike preparate odgovorna je FDA (Foog and Drug Administration), koja daje i zakonske regulative za lekove i OTC proizvode. Trenutno vaei zakonski propisi u naoj zemlji su neusklaeni sa savremenim dostignuima kozmetologije i zahtevima koje nameu trendovi na evropskom i svetskom tritu kozmetikih proizvoda. Zbog toga je neophodno u ovoj oblasti sprovesti usklaivanje domaih propisa sa zakonskom regulativom Evropske unije.

138 decembar

zu potrebna je detaljna analiza dermatologa, koja podrazumeva i alergiska ispitivanja tj. izvoenje epikutanog testa. Boje za kosu koje sadre ursol (parafenilendiamin) mogu biti uzrok pojave kontaktnog dermatita ija je klinika slika crvenilo sa vlaenjem, kraste na koi poglavine i slepljena kosa. Promena se esto iri na elo, ivice une koljke i one kapke koji poinju da otiu. Alergen se ksira za dlaku i teko ga je otkloniti. Sredstva za ondulaciju sadre tioglikolat koji moe da izazove alergiski dermatit. Javlja se svrab, a nekad i opekotine koje daju prolaznu alopeciju. Lakovi za kosu sadre supstance koji su blagi senzibilizatori i mogu dati promene na vratu, onim kapcima i ivici une koljke. PVP (polivinilpirolidon) koji se koristi u lakovima za kosu nije senzibilizator. Sredstva za beljenje kose sadre hidrogenperoksid koji dovodi do iskrzanosti dlake. Sredstva za depilaciju sadre kalcijumtioglikolat koji izaziva alergiski dermatit, dok su suldi i sulfhidridi primarni iritansi. Vosak i parfemi u mehanikim depilatorima su takoe senzibilizatori. Sredstva protiv znojenja sadre aluminijumhlorhidrat koji moe da deluje iritativno. Ako sadre urotropin (heksametiltetramin), takoe mogu da dovedu do jae senzibilizacije zbog izdvajanja formaldehida koji je jak senzibilizator.

Najee reakcije koje izazivaju kozmetiki proizvodi na koi su alergiski kontaktni dermatit i iritativni dermatit. Prvi dovodi do crvenila koe, edema, svraba, nekada i pojave vezikula i iri se po koi. Iritativni dermatit uglavnom dovodi do oseaja peckanja po koi i ne iri se po njoj. Vrlo retko se javljaju dermatiti iji je uzrok fotosenzitivna reakcija koe. Kozmetika sredstva mogu da oteuju kou, kosu i nokte. Alergijske reakcije koe nastaju naglo, esto i godinama upotrebljavani preparati mogu odjednom da dovedu do alergije. Najei senzibilizatori su boje za kosu, ruevi za usne, parfemi i sredstva za zatitu od sunca. Lokalizacija je obino lice, oni kapci, vrat, ivice une koljke, a klinika slika je blago crvenilo i perutanje. Za dijagno-

Nega
Sredstva dekorativne kozmetike kao to su kreoni za obrve i senke za oi mogu dovesti do dermatita. Lakovi za nokte sadre uorescentne boje koje dovode do fotosenzibilizacije smole (formaldehid-sulfonamidske smole, aril-sulfonamidske smole, urea-formaldehidske smole i dr.) ija je uloga poveanje tvrdoe lma, vodootpornosti i sjaja laka su senzibilizatori pa se ne upotrebljavaju u hipoalergiskim lakovima. Ruevi za usne sadre razne boje, mirise i derivate lanolina koji senzibiliu i dovode do isuenosti usana sa surama, a retko i do vlaenja i edema. amponi za kosu deluju iritativno na kou i izazivaju svrab, isuuju vlasite, a retko se javlja i difuzna alopecija. Iritansi su sintetski tenzidi anjonske prirode (alkilsulfati). Kreme za negu lica sadre paran, emulgatore, lanolin, konzervanse (formaldehid, estri paraoksibenzoeve kiseline) koji mogu izazvati alergiski kontaktni dermatit. Kreme za izbeljivanje koe sadre supstance za izbeljivanje (hidrohinon, azaleinska kiselina, alfahidroksikiseline, askorbinska kiselina) koje dovode do iritacije koe. Parfemi sadre etarska ulja koja mogu da dovedu do iritacije koe. Najee deluju aldehidi, fenoli, ketoni, terpeni (seskviterpeni), fenoletri, alkoholi, estri. Neke komponente parfema mogu i da dovedu do pigmentacije na koi kada su u kombinaciji sa sunevim zracima. Zato se izbegava upotreba parfema kada se izlaemo suncu. Ulje bergamota, kedra i lavande kao mirisne komponente kozmetikih proizvoda mogu biti jaki senzibilizatori koji dovode do ekcema i pigmentacije koe. Poznate su dve svetske kompanije koje vode rauna o proizvodnji i upotrebi mirisnih komponti koje su bezbedne u parfemima. To su RIFM (Research Institute For Materials) i IFRA (International Fragrance Association). Sredstva za zatitu od sunca sadre UV ltre tzv. apsorbere koji mogu da dovedu do fotoalergiskih reakcija. Veina reakcija koja nastaje posle upotrebe kozmetikih proizvoda se povlai leenjem ili prestankom primene preparata. Za izradu kozmetikih proizvoda koriste se supstance sa visokim stepenom istoe, netoksine, koje ne smeju da iritiraju i po mogunosti da su prirodnog porekla. Ovi proizvodi treba da zadovolje niz zahteva u pogledu kvaliteta, ekasnosti i bezbednosti primene. Kozmetika direktiva EU zahteva dokaz o stvarnim efektima kozmetikog proizvoda koji se plasira na trite. Postoje objektivne neinvazivne tehnike tzv. tehnike bioinenjeringa koe, kojima se odreuju potrebni parametri koe na osnovu kojih se potvruje efekat kozmetikog proizvoda. To su metode odreivanja sadraja vlage u koi, transepidermalnog gubitka vlage, pH koe, procena boje koe, odreivanje sadraja povrinskih lipida koe, procenat efekata anti-age proizvoda i dr. Posebni toksikoloki podaci koji su vezani za nekodljivost kozmetikog proizvoda odnose se na ispitivanja preosetljivosti

140 decembar

koe, iritaciju koe, toksinost, genotoksinost, teratogenost, fototoksinost, fotoosetljivost, fotomutagenost preparata na koi i dr. Takoe se vre klinika ispitivanja ili laboratorijski testovi da bi se dobile informacije o efektu supstance ili gotovog proizvoda na koi. Prema podacima FDA, kozmetiki proizvodi ubrajaju se meu najsigurnijim proizvodima na treitu. Na sigurnost preparata t reba da ukau razna upozorenja na ambalai, prezentacije i uputstva za upotrebu. Sigurnost kozmetikog proizvoda direktno zavisi od sigurnosti pojedinih sirovina. I kao to urednica britanskog naunog asopisa Journal of Cosmetics Dermatology , Zoe Diana Draelos, u svom tekstu pita: Da li je kozmetika bezbedna?" i Zato se toliko sredstava uloe u ispitivanje kozmetikih proizvoda?" , sama i odgovara: Zato to kozmetike kompanije ne ele da izgube poverenje potroaa, svoj ugled i reputaciju na tritu sa proizvodima koji nisu kvalitetni. Na bezbednost kozmetikih proizvoda najveu mo imaju potroai i otvoreno konkurentno trite.

Umetnost

Renoar
142 decembar

Pjer Ogist

Umetnost kao radost ivljenja

l

Tekst: Marija Boki

jer Ogist Renoar je jo jedan od osnivaa impresionizma poznat po scenama ivotne radosti koje suvereno vladaju njegovim slikama. Prepoznatljiv je i po tome to je pokret u okviru koga je slikarsku karijeru zapoeo, kasnije napustio, pa ak i kritikovao. Menjao je stilove slikanja, od onog karakteristinog za impresioniste do stila inspirisanog klasinim i renesansnim delima. Pred kraj ivota uspeo je da pomiri sve stilske tendencije pravei kompromis izmeu klasinog i impresionistikog. Bio je cenjen zbog optimistikog stava prema ivotu i neiscrpne energije koju je posedovao. Upravo ta energija mu je omoguila da slika do samog kraja ivota iako je bolest pretila da ga u tome sprei.

Poznanstvo sa slikarom Emilom Laportom je za njega bilo od presudnog znaaja jer je taj slikar izvrio kljuni uticaj ne Renoarove poetke slikanja na platnu.

Umetnost
slikar izvrio kljuni uticaj ne Renoarove poetke slikanja na platnu. Jo jedan slikar imao je znaajnu ulogu u Renoarovom ivotu, a to je njegov savremenik i veliki prijatelj Klod Mone. Upoznali su se u ateljeu arla Glera, a njihovo prijateljstvo i meusobno potovanje je bilo do te mere veliko da je preivelo i Renoarovo odricanje od impresionizma.Postoji nekoliko njegovih slika na kojima su Mone ili lanovi njegove porodice. U periodu kada je smatrao sebe delom impresionistikog pokreta Renoar je stvorio neka od svojih najveih dela kao to su "Igranka u Mulen de la Galetu", "Ljuljaka" i "etnja", a delo "Loa" smatralo se jednom od ikona impresionizma. Sva njegova dela imala su odlike pomenutog pokreta - kratke poteze etkicom, znaaj svetlosti na slikama, mekoa crtea meutim, Renoar se dosta razlikuje od ostalih impresionista jer panju posveuje ljudskoj formi. Prirodu ostavlja u pozadini, te je pejzae

Autoportret, 1875. The Theater Box,1874

Roen 1841. u Limou u skromnoj porodici kao je jedan od sedmoro brae i sestara. Ve u njegovoj treoj godini itava porodica se seli u Pariz u potrazi za boljim ivotom i ovaj poznati slikar u tom gradu provodi veinu ivota. U ranoj mladosti poinje da se bavi dekoracijom porcelana pre svega zbog elje svog oca da svako od njegove dece stekne neki zanat. Jo tada primeivala se njegova sklonost ka slikarstvu. Zahvaljujui talentu odabran je za obavljanje najdelikatnijeg posla, oslikavanje nog kineskog porcelana, a bavei se time stekao je ideju o prenjenoj kompoziciji boja. Poznanstvo sa slikarom Emilom Laportom je za njega bilo od presudnog znaaja jer je taj

144 decembar

Igranka u Mulen de la Galetu,1876.

jako retko i slikao dok je imao sklonost ka slikanju portreta. Ono to je dominiralo njegovim platnima je razonoda Pariana, momenti sa raznih igranki i izleta, osmesi, a pre svega, enski likovi. U jednom momentu, u Renoarovoj 38. godini, nezadovoljstvo impresionistikim pokretom kulminira te on pokret naputa i ak razvija otklon prema istom. Smatrao je da nita dobro nije proisteklo iz impresionistikih izlobi i neuspelih aukcija, kao i da je jedini proizvod istih dobijanje statusa slikara "otpadnika". Prestao je i da slika na otvorenom smatrajui da je u takvoj situaciji svetlo previe raznovrsno te odvraa panju od kompozicije i ini delo monotonim. Ipak, svesno ili ne, neke odlike impresionistikog slikarstva je zadrao, ali dotadanji stil slikanja zamenio je "gorkim" koga karakteriu tamne nijanse, pravilni potezi i jasno denisane linije. Promena stila najvidljivija je na njegovom delu "Kiobrani" koje je nastalo ba u periodu Renoarove transformacije, pa desni deo slike podsea na impresionizam, dok levi deo doarava novi, "gorki", stil. U ovom periodu stvaralatva Renoar uspeno konkurie za Salon, izlobu koju je akademija lepih umetnosti u Parizu organizovala jednom godinje. Slavni pisac Emil Zola pozdravlja Renoarovo odvajanje od "otpadnika" i borbu za pronalaenje svog mesta u akademskim slikar-

Kiobrani, 1881 - 1885.

146 decembar

Pont Neuf, 1872.

etnja, 1870.

Mone u svom vrtu, 1870.

skim krugovima, kao jedini adekvatan potez u datoj situaciji. Na Renoarova dela sada najvei uticaj ima ljubav prema klasinoj umetnosti i renesansnim majstorima, pre svega prema Rafaelu Santiju. On odbija da uestvuje na kasnije odravanim izlobama impresionista, dok pripadnici ovog pokreta krtikuju njegov novi stil i dela koja je u ovom periodu stvarao. Kako su godine prolazile Renoar je postajao sve priznatiji slikar. Primio je orden Legije asti i bio predmet divljenja kako avangardnih umetnika, tako i kolekcionara i trgovaca.

"Gorki" stil zamenio je "bisernim" prepoznatljivim stilom koji je imao odlike i impresionistikog i "gorkog". Salon mu je 1904. posvetio itavu prostoriju, 1907. imenovan je za poasnog predsednika ovog dogaaja, a kao konani dokaz uspona, popularnosti i potovanja jednog slikara poeli su da se javljaju i falsikati Renoarovih dela. U starosti se Renoar posvetio i vajarstvu, a do poslednjeg dana svog ivota slikao je, uprkos tekom obliku artritisa i reumatizmu, potpuno uveren u svoj moto da je umetnost pre svega radost ivljenja.

Tekst: Minja Cvetkovi

Problem naputenih ivotinja/lutalica nije nov. Njihova situacija nije laka, a u zimskom periodu se dodatno pogorava usled nedostatka hrane, vode i nepovoljnih vremenskih uslova. Kako sam oduvek bila slaba na ivotinje, odrasla sa njima, nosila kesicu granula u torbi (za svaki sluaj), odluila sam da napiem tekst koji e svima vama koji elite da nekako pomognete, a niste znali kako, sada dati ideju i podsticaj. Razgovarala sam sa Jovanom Mitrovi i Tanjom Ostoji, koje stoje iza Udruenja graana Alfa. One su bile ljubazne da nam objasne da je cilj Udruenja udomljavanje to veeg broja pasa i maaka sa ulice, njihovo sterilisanje kako bi se spreio priliv novih naputenih ivotinja, kao i preduzimanje pravnih mera protiv lica koja ih zlostavljaju i naputaju. Smetaj za ivotinje, njihovo leenje, hranu i sve ostale potreptine nansiraju same uz pomo nekoliko volontera koji im pomau u radu. Veliki broj graana se pribojava i okleva da novano pomogne kako ovom, tako i slinim udruenjima, stoga je dobrodola pomo i u vidu hrane, sredstava protiv parazita, prevoza ivotinja ili pruanja smetaja u procesu njihovog leenja dok ekaju na dom. Jo jedan potpuno besplatan nain da se

PRAZNICI i njima stiu

pomogne jeste deljenje oglasa na drutvenim mreama, sa ciljem da ih to vie ljudi vidi jer se na taj nain poveava ansa za udomljavanje. Ne bi trebalo zaboraviti ni azile koji primaju veliki broj ivotinja i kojima je pomo takoe potrebna, stoga sam kontaktirala azil Riska, koji se nalazi u Koteu i koji je poeo sa radom pre trinaest godina. U svom sastavu imaju oko dve stotine pasa koje su uzeli iz interaja, sa ulice, ali i mnoge koje ljudi jednostavno ostave ispred azila. Njihov kapacitet je izuzetno ogranien i naalost, vie nisu u mogunosti da primaju nove pse jer se broj udomljenih ne poveava, dok sa druge strane raste broj naputenih. Pitanje koje se esto postavlja i koje verujem da mnoge zanima kada se pomene azil,

150 decembar

jeste da li oni uspavljuju ivotinje. Ljudi iz azila Riska kau da je njihova politika da to ne rade, osim u sluajevima teko bolesnih pasa koji su na samrti i trpe velike bolove. Kao i Udruenju Alfa, azilu su potrebne granule, sredstva za higijenu, ali i drva, ugalj, kavezi, plastine kade, ebad i druge potreptine koje moete donirati. Pratei njihov sajt, u svakom trenutku moete da budete u toku sa tim ta im je najpotrebnije, a moete se prijaviti i kao volonter. Kako obe organizacije istiu, jo uvek nije u potpunosti razvijena svest o usvajanju ivotinja. Prednosti ovog ina jesu te to spaavate jedan ivot, a zauzvrat dobijate nekoga ko je pun zahvalnosti, to mogu da potvrdim i iz linog iskustva nakon skoro tri godine od usvajanja meanca haskija.

Pas je pas bez obzira na sve, a ljubiteljima odreene rase savetujem da pre nego to se odlue za kupovinu obavezno posete azile i Facebook stranice i sajtove raznoraznih udruenja jer meu naputenim ivotinjama postoji veliki broj rasnih. Ukoliko je kupovina jedina opcija, obratite panju da to budu registrovane odgajivanice, a ne neregistrovane, divlje, kojima su psi samo nain da dou do novca. Za sve one koji ele da pomognu ivotinjama u ovim hladnim, zimskim danima, dobili smo i korisne savete za to. Pre svega, zima je najtei period za njih jer se hrana i voda teko nalaze, a niske temperature umeju da budu najokrutnije za manje rase i bolesne, povreene ivotinje koje se mogu smrznuti i uginuti. Ukoliko je nemogue nai smetaj za njih, moemo pomoi tako to emo im dati ostatke od obroka, postaviti posude sa vodom jer se na minusu dostupna voda mrzne, razbijati

152 decembar

led sa vremena na vreme, napraviti kuice od kartona ili stiropora koje su povoljne i jednostavne za uradi sam projekat, a mogu pruiti sklonite. Ne zaboravite i na ptice kojima je za vreme snega hrana takoe nedostupna. Ukoliko ugledate povreenu ivotinju, imajte na umu i potpuno besplatnu Hitnu pomo za ivotinje koja je od skoro poela sa radom i iji kontakt telefon moete nai na internetu. Zahvaljujem se Udruenju Graana Alfa i azilu Riska na pomoi da ovaj tekst bude napisan. Zainteresovani ih mogu kontaktirati putem istoimenih Facebook stranica, sajta http://spaszanapustene. wix.com/nvoalfa i http://www.animalhope. org.rs/o-nama.html kao i kontakt telefona i e-maila.

Ipak, najbitnije od svega jeste da ukoliko ve ne moete ili ne elite da pomognete, ne odmaite. Posuda sa hranom, vodom, ili kartonska kuica pored zgrade ne smetaju mnogo, nemojte ih sklanjati jer je njihova funkcija da pomognu da se spasi jedan ivot.

DECEMBAR
PROLOST
LE pASS

Najave lmova

19.12

Da bi otiao u Iran, svoju domovinu, Ahmed naputa enu i dve erke. Nakon etiri godine vraa se u Pariz da denitivno okona brak sa svojom, uskoro bivom, enom, koja je sada u vezi sa Arapinom Samirom. Meutim, pria se komplikuje injenicom da njena starija erka ne odobrava odnos sa Samirom i pravi joj pakao od ivota. Reditelj lma je slavni iranski autor Agar Farhadi. Ovo ostvarenje nominovano je za Zlatnu palmu na Kanskom festivalu 2013. godine, a osvojilo je Nagradu Ekumenskog irija, kao i Nagradu za najbolju glavnu ensku ulogu, koja je pripala Berenis Beo. Film je takoe kandidat za Oskara u kategoriji najbolji dugometrani igrani lm na stranom jeziku.

154 decembar

VUK SA VOL STRITA

THE WOLF OF WALL STREET

PUTOvANJE NA BOINU ZvEZDU

26.12.

JOURNEY TO THE CHRISTMAS STAR

Genijalni Martin Scorsese ponovno oduevljava adaptacijom biograje intrigantnog brokera. Istinita pria o njujorkom brokeru Dordanu Belfortu, koji je napravio bogatstvo sredinom 1990-tih, ali je ogrezao u seks, drogu i alkohol, zaboravio da na njega motri i FBINe pristajui da uestvuje u razotkrivanju mahinacija na berzi, kao i povezanosti sa majom, Dordan je proveo 20 meseci u zatvoru. Ovaj lm nastao je na osnovu njegovih memoara The Wolf of Wall Street

2.1.2014.

Nekada davno, kraljeva jedina erka izgubila se u umi kada je krenula u potragu za boinom zvezdom. Kraljica je umrla od tuge, a kralj je prokleo boinu zvezdu, to je uzrokovalo hladnu tamu koja je prekrila kraljevstvo. Prema legendi, ako kralj uini da boina zvezda ponovo zasija pre nego to proe deseta boina no, princeza e se vratiti. Tako je prolo devet godina i devet boinih noi, i ova godina je poslednja kraljeva nada da pronae sjaj boine zvezde. Nekoliko dana pre Boia, u kraljevstvo dolazi dvanaestogodinja devojica. Doveli su je lopovi, koji su je nekada davno oteli. Ona uspeva da im pobegne i odlazi u kraljevu palatu. Kao znak zahvalnosti, jer je prihvaena, ona kree u potragu za izgubljenom boinom zvezdom...

IRVAS

URAdi SAM

Tekst i fotografije Sonja Lazuki

Za sve oni koji su jo uvek u potrazi za zanimljivom ali brzom I jeftinom novogodinjom dekoracijom za kuu, spremili smo jedan zanimljiv DIY projekat

SVE sTO E VAM BITI POTREBNO ZA OVAJ PROJEKAT JE:

l Makaze l Lepak l Kola papir u crvenoj boji l Karton

pdf

POsTUPAK

1.

 dtampati oblik irvasa sa sleO dece adrese na papir veliine 279x432mm  dtampane oblike precrtati na O karton, vodei rauna da glavu irvasa iscrtate dva puta, a rogove pod oznakom B 6 puta. Isecite iscrtane oblike

2. 3. 4. 5.

seene oblike glave irvasa spoI jiti, vodei rauna da budu jednake. Zatim zalepiti deo oko nosa, koji je obelezen na crteu isprekidanim crticama

 ada smo saekali da se lepak K osui, moemo otvoriti glavu irvasa I nastavak C postaviti na zaseeni deo, takodje obeleen na crteu.  reostali deo, rogove I B deo, P takodje smestimo na odgovarajua mesta I zalepimo.

6. 7.

 a kraju nam preostaje da koN la papir crvene boje iseemo u obliku nosa I smestimo ga kao na slici.

VIDIMO SE SLEDEEG MESECA

DO TADA PRATITE NAS NA