Raunarski sistemi, odnosno raunari, su elektronske

maine koje obrauju ulazne informacije (podatke ili naredbe) i iz njih proizvode izlazne informacije (rezultate)
Ulazni podaci (podaci, naredbe) Obrada Izlazni podaci (rezultat)

Sinonim: maine za obradu podataka

 Postupak reavanja nekog problema sastoji se u

ralanjivanju problema na najjednostavnije korake, a potom se za svaki od tih koraka napie odgovarajua naredba koju raunar treba da izvri. Ovaj postupak naziva se programiranje, a skup instrukcija za izvravanje obrade naziva se program.
Naredba1 Naredba2

Raslanjivanje

Problem

Problem
Naredba3 Naredba4

Naredba5

Podela raunara moe se izvriti prema:

Njihovoj primeni raunari opte namene - mogu da uitavaju razne programe da reavaju razliite probleme. raunari za specijalne namene - imaju ugraene programe za reavanje samo onih problema za koji su namenjeni (na primer, igranje aha, automatski piloti, upravljanje nekom mainom itd.)

 Broju korisnika koji istovremeno mogu da koriste

jedan raunar:

viekorisniki - centralni raunar opsluuje vie korisnika. jednokorisniki - svaki korisnik ima svoj raunar i na njemu vri
obradu svojih programa.

Centralni raunar

PC Based Centralni raunar opsluuje sve korisnike

Mainframe raunari

 Broju naredbi koje raunar moe da izvri u jednom

trenutku:

serijski - u trenutku vremena mogu da izvre jednu naredbu nad samo

jednim podatkom u memoriji.

paralelni - mogu u jednom trenutku vremena da izvre istu naredbu

nad veim brojem podataka u memoriji. Podatak

Instrukcija

Podatak

Instrukcija

Podatak Podatak

Serijski raunari

Paralelni raunari

 Svaki raunarski sistem sastoji se od: Hardvera - fiziki ureaji, odnosno komponente raunarskog sistema. Softvera - skup programa sa kojima i pomou kojih raunar radi.

 Raunarski sistem se sastoji od sledeih

komponenti:
Centralne (unutranje) memorije Aritmetiko-logike jedinice Kontrolne jedinice Jedinice spoljne memorije Ulaznih jedinica Izlaznih jedinica

 Funkcionalna organizacija sistema

Jedinice spoljne memorije

Ulazne jedinice

Kontrolna jedinica

Unutranja memorija

Izlazne jedinice

Aritmetiko logika jedinica

Crvena boja tokovi kontrole Zelena boja tokovi podataka

 Centralna (unutranja) memorija Raunar obrauje podatke izvravajui naredbe date programom. Program i podaci koji se obrauju nalaze se uskladiteni u unutranjoj memoriji. Ova memorija se sastoji od elektronskih kola od kojih svako moe da ima dva stanja. Ta stanja se oznaavaju sa 0 i 1.

0 stanje kada u kolu nema struje 1 kada u kolu ima struje

Ovi brojevi se zovu bit-ovi (BInary Digit binarna cifra).

 PRIMER: Elektronska kola se mogu analogno

predstaviti sijalicama. 1 - ima struje, sijalica je upaljena 0 nema struje, sijalica je ugaena
0,0 - Ostaje kod kue 0,1 - Ide u grad 1,0 - Ide u pozorite 1,1 - Ide u bioskop 4 informacije=22 0,1 0,0

1,1 1 0 1 - Ide u bioskop 0 - Ne ide u bioskop 2 informacije=21

1,0

 Elektronsko kolo ima dva stanja i moe da zapamti

samo informaciju DA i NE (1 i 0).

Znai, jedno elektronsko kolo moe da pamti samo 1bit.

Poto je koliina informacija koja moe da se uskladiti

u jedno ovakvo kolo mala, bitovi se udruuju u grupe, odnosno registre. Registri kod personalnih raunara se sastoje od osam bitova, a ta grupa se naziva BAJT.
1 bajt = 2 8 = 256 razliitih informacija (znakova)
1 0

1b 1 bit

1B 1 bajt

 Kapacitet memorije raunara izraava se brojem bajtova

koje raunar ima. Svaka grupa od 1024= 2 10 se izraava prefiksom k (kilo).

1024 B = 1KB 1024 kB = 1MB 1024 MB = 1GB 1024 GB = 1TB

Pored grupisanja po 8 bitova u registre (bajtove), postoji

i grupisanje po:

16 bitova polure (halfword) i 32 bita re (word)

 Aritmetiko-logika jedinica (ALU) Aritmetiko-logika jedinica se sastoji od registara i elektronskih kola potrebnih za izvoenje:

Aritmetikih operacija sabiranje, oduzimanje, mnoenje i deljenje Logikih operacija uporeivane dve vrednosti i odreivanje istinitosti izraza

Kontrolna jedinica Kontrolna jedinica kontrolie izvravanje programa Uzima instrukcije iz memorije i prepoznaje ih, dekodira i nareuje akcije drugim jedinicama Zapoinje operacije ulazno-izlaznih jedinica i prenosi podatke u centralnu memoriju

 Jedinice spoljne memorije Slue za uvanje programa i podataka kada raunar nije u upotrebi. Osim toga, za vreme rada raunara delovi programa i podaci koji trenutno nisu potrebni privremeno se skladite na jedinicama spoljne memorije. Kapacitet spoljne memorije se izraava u istim jedinicama kao i kapacitet unutranje memorije, tj. brojem bajtova koji mogu da se uskladite. Spoljne memorije su realizovane na etiri naina:

tvrdi disk (hard disk) disketa (floppy disk) kompakt disk (CD, DVD) fle disk (flash) ili SSD (Solid State Disk)

 Ulazne jedinice Za unoenje programa i podataka najee se koriste:

Kod viekorisnikih raunara terminal koji se sastoji od ekrana, tastature,... Kod personalnih raunara: mi, tastatura, grafika tabla, skener, digitalni fotoaparat,...

Izlazne jedinice Najea izlazna jedinica je monitori, a pored toga su i tampai, ploteri, ...