Samostalna izdavaka agencija Zlaja"

Aleksandar Milinkovi

TESLA - AROBNJAK I GENIJE

BEOGRAD 2005. GODINE

Svakog dana ostvaruje se neka nova Teslina vizija Drao je u malom prstu znanja stara hiljadama godina Verovaoje da nita ne znamo o prirodi elektriciteta Tvrdio je da u atomu nema energije i da postoje atomi due. Stvorio je najmonija oruja i predviao da e ih umesto ljudi koristiti roboti. Vojna industrija SAD ne bi postojala bez Teslinih patenata, kao to ni svet nee imati budunost ako ne ovlada Teslinim energijama". Genije svih vremena, za koga samo Srbi misle da je umro!

Izdava: Samostalna izdavaka agencija Zlaja"

Za izdavaa:
Zlatomir Krsti Autor: Aleksandar Milinkovi Urednik Aleksandra Bucalovic Likovna i tehnika priprema: Savo Katalina tampa: KONA - Sopot Plasman: 011/684 - 4 1 0 063/26 20 30 Ti ra: 500
Autorska prava: Aleksandar Milinkovi. Prava korienja autorskog dela autora, 2005: Izdavaka agencija Zlaja". Nijedan deo ili celina ove knjige ne moe se koristiti bez pismene saglasnosti Autora i Izdavaa. Biblioteka Tajne", copvright, 2005. A. Milinkovi

SADRAJ IVOT
RAD - GENIJE 1 AROBNJAK MO KONTROLE UMA VREMENSKI TUNEL NEVIDLJIVI BROD NEMA PILOTA U AVIONU GOSPODAR MUNJA 1 GROMOVA TESLA 1 MARSOVCI OKEANI ENERGIJE DUA JE ELEKTRINA POJAVA IVOT JE ELEKTRINI TOK TESLA IZAZVAO TUNGUSKU EKSPLOZIJU FILADELFIJSKI EKSPERIMENT SMRT BESMRTNIKA 1 KADA SE TO DOGODILO NA VEST 0 TESLINOJ SMRTI NIJE VANO, ALI PREPISUJTE" EDISON UBIJAO TESLINOM STRUJOM TESLIN RAZVOJ AMERIKE ARMIJE SVETLOSTJE BRZA OD AJNSTAJNA SMEHOTRES" I ANTENA" ZA NAFTU TESLINI POSLEDNJI POTOMCI: LELA VANDAVJIE TESLIN AUTO NA BEOGRADSKIM ULICAMA TESLINE VIZIJE TESLA KAPITEN VANZEMALJSKOG TIMA BOG ILI ENERGIJA DUHA PRIKRADANJE NLO-A TESLA LECI STRUJOM PURPURNA PLOA TESLA MEU SRBIMA UVAR KOSMIKOG PEATA DEDIN PARADOKS TESLINI MALI" PROJEKTI TESLA U UMETNOSTI POGLED U NAE DOBA TAKO JE GOVORIO...

11 12 20 23 24 25 26 30 31 31 33 34 37 49 53 59 66 70 71 73 76 78 78 81 89 91 93 97 101 103 1 14 115 121 130 141

Vaniji datumi iz ivota i rada Najvaniji dan

150 151

ZATO JE TESLA ZABORAVLJEN?

Sve je manje ljudi u svetu, ali i kod nas koji znaju ko je i bio i koliko je znaio Teslin doprinos nauci. Glavni razlog je moda u injenici da je bio oajan biznismen. Edison, koji je bio samo deli Teslinog pronalazakog genija, ali sjajan poslovan ovek, danas se smatra jednim od najuglednijih amerildh naunika kao to je i kompanija koju je on osnovao, General Electric. I kao ovek i kao pronalaza, Tesla je zasluio daleko vie, ne samo zbog naunog dela i otkria koje je ostavio za sobom, ve, vie od toga, za trasu koju je postavio ispred sebe za mnoga otkria koja tek treba da dou. Zbog toga nam se ini da je nuno to ee ponavljati i ono, bar kljuno, to je Tesla ve ostvario i omoguio svet u kome danas ivimo: * Pronaao je motor za naizmeninu struju i transformator (Pomislite samo na sve motorne ureaje koji rade u vaoj kui) * Pronaao je trofazni elektricitet i doprineo da se naizmenina struja kao osnova elektro sistema distribucije koristi svuda u svetu * Njegov transformator visokog napona je omo guio razvoj sistema prenosa i prijema televizijske slike, odnosno slike na monitorima kompjutera * Pronaao je radio (Odlukom amerikog Vrhov nog suda, 1943, odbijena je Markonijeva patentna prijava i patentno pravo dodeljeno Tesli)... Ukratko: bez njegovih pronalazaka danas ne bi bilo niega to zahteva elektrinu pogonsku energiju.

Krtenica Nikole Tesle izdata 13. novembra 1883. godine u pravoslavnoj crkvi u Gospiu

10

IVOT Nikola Tesla je roen 10.7.1856. u Smiljanu, u Lici, tada u austrougarskom carstvu. Njegov otac Milutin, bio je pravoslavni svetenik. Majka Duka, bila je poreklom iz svetenike porodice, nepismena, pametna i plemenita ena. Nikola je osnovnu kolu zavrio u Smiljanu, niu realnu gimnaziju u Gospiu, a viu realnu gimnaziju u Karlovcu. Od ranog detinjstva je pokazao sklonost ka pronalazatvu. Dosta je itao, provodei mnoge asove u oevoj biblioteci. Zadivljen opisom Niagarinih vodopada pomiljao je da tu sagradi veliku turbinu koja e stvarati elektrinu struju. Dvadesetak godina kasnije, ta elja e mu se i ostvariti. Nakon mature vratio se kui i oboleo od kolere. Posle godinu dana oporavka 1876. odlazi u Grac da studira elektrotehniku. Radio je preterano, od 3 asa do 22 asa, i ve prve godine, poloio je sve ispite sa najviom ocenom. Profesori su ga voleli i cenili. Nakon oeve smrti, traio je stipendiju od Matice srpske, koju nije dobio. Naputa studije u Gracu i nastavlja studije politehnike u Pragu, koje nije nikad zavrio. Zapoljava se u Telegrafskom zavodu u Budimpeti, i posle godinu dana 1883. godine prelazi u Edisonovu Elektrinu kompaniju u Pariz. Nakon godinu dana dobija ponudu da prede u sedite kompanije lino kod Edisona u njegovu laboratoriju da se bavi pronalazakim radom. U Njujork stie 1884. Vrlo brzo Tesla dolazi do epohalnih otkria u oblasti fizike i elektrotehnike: otkriva obrtno magnetno polje, indukcioni indukcioni motor, naizmeninu struju, transformator visokofrekventne struje, beini prenos radio-talasa itd. Zbog nesla11

ganja, razilazi se sa Edisonom i prelazi u Vestinghausovu kompaniju koja e finansirati gradnju prve elektri ne centrale na naizmeninu struju na Nijagarinim vodopadima. Sa preko 800 patenata smatra se, uz Faradeja, najveim pronalazaem u istoriji nauke. U njegovu ast jedinica za jainu magnetne indukcije nosi njegovo ime - tesla (T) RAD - Genije i arobnjak Veliinu Teslinog dela moda najbolje ilustruje injenica da se na mnogim njegovim projektima radi i danas. Zbog toga, i ovom knjigom, uporno ponavljamo priu o oveku i jednom od najveih pronalazaa u istoriji oveanstva ije su ime i ostvarenja namerno i sistematski potiskivani u zaborav. elimo da dokaemo da se jo uvek pomno istrauje gde je zapisao i ta je Tesla rekao o nekim od onih problema koji tek sada zaokupljaju dobre" i loe" momke naeg doba. Jedne, da bi eventualno ostvarili Tesline ideje o beinom prenosu energije, o energiji vakuma, kosmikim energetskim paketima, o brzinama veim od svetlosti ili da provere zato se u bitnim stvarima nije slagao sa Ajntajnom? Druge, da bi se domogli njegovog famoznog tajnog oruja", zatitnog omotaa" ili onih projekata o kojima je Tesla za ivota govorio da mogu da postanu mo koja bi oveka postavila rame uz rame sa bogovima. Neminovno je skrenuti panju i na znaaj arhive Nikole Tesle, najveim delom smetene u Muzej u Beogradu. U ovom skuenom prostoru, inae lepe i stamene zgrade, smeteno je sve to dokazuje Teslinu naunu i pronalazaku genijalnost.. Tu, meutim, nije poetak i kraj 12

svega to je Tesla govorio i stvarao? Simbolino, moda je ba ovde razmee izmeu dva sveta, dva razliita stava o Tesli. Prvi, koji ilustruje ova muzejska, gotovo crkvena atmosfera u kojoj je Tesla zarobljen i zaliven voskom. I drugi, kojim se dokazuje daje Teslin duh, kao div iz arobne lampe, uspeo da izae iz boce i svojim moima ostane ivo prisutan u naunoj javnosti. Jedni uveravaju da je Teslino vreme prolo i da ga treba ostaviti da poiva u miru. Drugi u njemu vide proroka i naunika slede eg milenijuma koji je u svoje vreme ozbiljno preuranio, kao to je i sam govorio u planovima za istraivanja na Long Ajlendu. Muzej i danas izgleda isto kao i 1952. godine, kada je u ovu zgradu dopremljena Teslina zaostavtina. Pa ipak, jo uvek nisu dovrene prie o tome ta se dogaalo sa njegovim dokumentima i ureajima u tih devet godina izmeu Njujorka i Beograda, izmeu 1943. i 1952. godine. Da li je tada Sava Kosanovi, Teslin neak, dopratio u Beograd svu Teslinu arhivu ili samo jedan manji deo, prethodno temeljno proeljan, preien i kopiran. Sada, zahvaljujui nekim naim prethodnim istraivanjima, znamo da se to zaista dogodilo. Posle knjige Dona O'Nila 13

Nenadmani genije" i Margaret ejni Tesla, ovek van vremena", pa i naim skromnim doprinosom (Teslino tajno oruje", Pronalaza za trei milenijum" i Tesla - dosije FBI") konano je dokazano da se dobar deo Tesline dokumentacije jo uvek nalazi u nekim tajnim arhivama amerike, ruske i kanadske vlade. Kada se tome doda i injenica da vie od polovine dokumenta u Teslinom muzeju u Beogradu jo uvek nije nauno istraeno, manje je neobino to se i pola veka posle njegove smrti od Tesle i dalje oekuju krupna nauna otkria. Nada naunika, a posebno vojnih strunjaka, da se u Teslinim dokumentima jo kriju velike tajne, nije jenjavala ni u decenijama posle njegove smrti. Na primer, a prema izvodu iz nae ranije knjige (Tesla - dosije FBI"), 1981, iz odeljenja za Strateke i svemirske sisteme Vazduhoplovnih snaga SAD (USAF), upueno je FBI-aju pismo sledee sadrine: Predmet: Dokumenta pronaena posle smrti Nikole Tesle Prema naem saznanju FBI je verovatno u posedu vie dokumenata pronaenih posle smrti Nikole Tesle, 1943. Nikola Tesla je bio briljantan elektroinenjer (Teslin transformator, n.pr) i pionir u razliitim aspektima prenosa elektrine enrgije. Verujemo da jedan deo Teslinih dokumenata sadri osnovne principe koji bi bili od ogromnog znaaja za neka tekua istraivanja u okviru DOD-a (Department Of Defens). Veoma bi nam pomoglo da imamo uvid u ta dokumenta. S obzirom da ne znamo koliki je obim dokumentacije, spremni smo da vam ustupimo istraiva a 14

koji bi pomogao da se skrati posao oko izbora onog dela dokumentacije koji nas posebno zanima. Ukoliko su vam potrebna dopunska objanjenja, molim da mi se javite na telefon 695-6364 ili 695 7417. Alen Meklaren" U nekoliko navrata potom, a poslednji put, prema raspoloivom delu arhive FBI, 1993, USAF je zahtevao da mu se stave na uvid i razliiti drugi delovi Tesline dokumentacije. Za sada, u prepisci ove dve vladine institucije, nema naznaka ta je to to je toliko interesovalo strunjake USAF-a. U itavom nizu moguih odgovora Tesla je posebno privlaio panju zbog tri projekta iz perioda kada je bio na vrhuncu svog stvaralatva, krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog veka. Prvo, tokom eksperimenata sa beinim prenosom elektrine energije, u Kolorado Springsu, 1899, Tesla je uspeo da stvori vetaku kuglastu munju, veliine loptice za golf. Prema kasnijim istraivaima, u tom okviru bi danas trebalo traiti reenje za kontrolisanu termonuklearnu fuziju. Drugo, te iste godine, Tesla je uspevao da prodre i kontrolie elektroprocese u tzv. umanovoj upljini", prostoru izmeu Zemlje i jonosfere. Pokazalo se da je ba taj prostor naroito znaajan za nosioce uvenog projekta Harfa". Kasnije se govorilo da je Bogdan Subai, ef odseka Odbrambene obavetajne agencije SAD, doao do podataka da su u Teslinom muzeju u Beogradu otkriveni do tada nepoznati radovi. Ispostavilo se da je u pitanju projekat u vezi kontrole naelektrisanih estica u gornjim slojevima atmosfere. Meutim, Rusi su tada bili bri pa su od jugoslovenske vlade dobili dokumenta u razmenu za 15

Teslin transformator, osnova gotovo svih njegovih buduih projekata

16

ugovor o nenapadanju. Od tog vremena (1976.), navodno, irom sveta mogu se registrovati neobine emisije na frekvencijama od etiri do 26 ciklusa u sekundi. Vazduna pijunaa Pentagona je potvrdila da su izvori emisija rasporeeni u oblasti Lutve, Kijeva i Sibira. Istovremenim delovanjem oni su stvarali dinovski stojei talas duine oko 1.600 km (1000 milja), ali se o stvarnoj prirodi ovih emisija i danas samo nagaa. Tree, Tesla je vie puta, u ali (sa Mark Tvenom, na primer) i u zbilji (izazivao je blage zemljotrese na Menhetnu, delu Njujorka u kome je radio), demonstrirao raznovrsne mogunosti primene svog oscilatora. Taj ureaj je mogao da izazove vibracije tla na kontrolisanoj frekvenciji. Govorio je, na primer, da bi podeavanjem oscilatora na nivo prirodne vibracije Zemlje, posle izvesnog vremena mogao da dovede do toga da se planeta bukvalno prepolovi. Meutim, takav oscilator je mogao da ima i sasvim razliitu svrhu i otuda nije udno to ga jedan od autora pisama koja su zavrila u arhivi FBI-a smatra osnovom za tzv. zrake smrti" ili Teslin ,,vazduni tit". Na alost, sada ve izgleda izvesno da su ova i neka druga Teslina dostignua vremenom potpuno prela u posed vrlo sumnjivih istraivaa. Moemo samo da nagaamo da li je to posledica neijeg znanja i upornosti koja im je pomogla da iitaju Tesline zapise izmeu redova ili su, o emu je i Tesla govorio, uspeli da uoe tajne veze izmeu Teslinih patenata i da ih, kao kocke za mozaik, sloe u potpuno nove slike. Iz jedne od takvih slika moglo bi da nastane i oruje za unitavanje na daljinu". Te17

sla se, dodue, nadao da se tako neto nikada nee dogoditi: Smatram da je nemogue da drugi prisvoje novo naelo poto se u njegovom sastavu nalazi preko 50 pronalazaka" (u pismu sestriu, Nikoli Kosanoviu, 27. februara 1941.). Od O Nila, 1943, do Margaret ejni, 1981, veliki je broj istraivaa i pisaca koji je znao da Huverov biro zna ta se dogodilo sa delom Teslinih rukopisa i gde se oni danas nalaze. Zapravo, itava arhiva je beskrajan niz dokaza da se od javnosti i dalje skrivaju sutinski Teslini projekti. Oni su takve prirode da sobom nose, mimo naunih, nesagledive politike i ekonomske posledice. Moete li da zamislite bilo koju vladu u svetu koja bi dopustila da se od sutra zatvore sve elektrane i drugi, vetaki energetski izvori - samo zato to je neki manijak" smislio da sve to moe jeftinije, odnosno dabe!? Zbog ega bi, otuda, svi ovi napori da se doe do novih Teslinih dokumenata imali bilo kakvu vanost? Nama lino moe biti potpuno svejedno da li e od sutra nestati Soni, Toiba ili Kavasaki i da li e itav Japan da se vrati ribolovu i samurajskim vrednostima. Meutim, ako neko doista ostvaruje sve to su Teslini projekti posredno ili neposredno mogli da ponude - a najveim delom su primenljivi i u vojnoj industriji - onda je ali doao kraj. Kada bi se ispunio samo deo njegovih proroanstava" potpuna kontrola klimatskih uslova na planeti, ovladavanje ogromnim koliinama slobodne energije u prostoru, na primer - i ako bi se to nalo u rukama samo jedne ili male grupe zemalja, konano bi smo dobili velikog brata", a Orvelova vizija naj18

Mark Tven pomae u eksperimentu u Teslinoj laboratoriji

zad bi stekla svoj zavrni izgled. Mnoga pitanja i danas ostaju nerazjanjena. Ko se, na primer, nalazio iza Projekta Tesla"? Kako je Tesla skrivao svoje planove za zrake smrti" i kako je malo nedostajalo da Britancima ustupi projekat zatitnog omotaa"? Ko i kako je uspeo da ponovi Tesline eksperimente sa kuglastim munjama", ali sa manje uspeha od Tesle. Zato je knjiga Margaret Storm, Povratak goluba", naprasno nestala iz knjiara, kao to se i autoru posle toga izgubio svaki trag? Da li je postojao Teslin set", ureaj za interplanetarne komunikacije koji se pominjao u ovoj knjizi? Ko se dokopao neobjavljenih delova O'Nilove knjige? Ostaju malo poznata pitanja iz njegovog ivotnog puta. Na primer, da li je dobio Nobelovu nagradu, a neophodno je i nedvosmisleno potvrivati, uprkos svim brojnim pokuajima da se dokae drugaije, 19

da je Tesla bio srpskog porekla. To se vidi iz strunih i biografskih podataka, iz arhive FBI-a, iz enciklopedija kao to je Britanika", iz Tesline line izjave i konano, iz njegove krtenice, zavedene u pravoslavnom hramu Svetog Petra i Pavla, u Gospiu.
MO KONTROLE UMA

Mnoge zastraujue prie o mogunostima CIA, FBI, biveg KGB ili izraelskog Mosada da uz pomo tajnih tehnologija kontroliu ljudsko ponaanje, proistiu iz Tesline bezazlene" ideje o kojoj je govorio u poznijim godinama - da je mogue napraviti projektor misli. Istorija mehanizma kontrole uma poela je od trenutka kada je CIA zapoela rad na uvenom projektu Pandora". Osnovni cilj ovog projekta bilo je: istraivanje uticaja precizno moduliranih mikrotalasnih zraenja na funkcije mozga. Rukovodilac tog projekta, je na poetku bio dr Ros Edi. Njegova istraivanja na Institutu za ispitivanja mozga, pri Kalifornija univerzitetu, pokazivala su da je mogue kontrolisati ljudsko ponaanje i reakcije uz pomo elektromagnetske (EM) radijacije. Za ove talase se vezuju svi eksperimenti kontrole mozga, jer modulirane emisije mikrotalasa najefikasnije prolaze kroz koru mozga, inae veoma otpornu na EM zraenja niskog nivoa. To praktino znai da e EM talasi sa podeenom frekvencijom odlino posluiti za prenos signala i poruka do mozga, na slian nain kao to su radio-signali prilagoeni da prenesu muziku ili govor do radio-prijemnika. Delovanje ELF tehnologijom moe da se usmeri i na itave organizacije ili zemlje koje ne pokazuju 20

podobno" ponaanje. U preduzeima ili agencijama sistem se razmeta po svim prostorijama, tako da izaziva nepovoljnu radnu atmosferu, slino zgradama lociranim na izvorima tetnih zraenja. Jedan od strunjaka za parapsiholoke fenomene, sa sopstvenom agencijom u Beu, Minhenu, enevi - poznat samo pod pseudonimom Raa - lino je pratio neke eksperimente amerike vlade koji su se odnosili na manipulacije ljudskim ponaanjem. Njegova pria potvruje frapantnu bezobzirnost u radu sa ljudskim materijalom". Imao sam priliku da razgovaram sa ljudima koji saraduju u projektima NATO za VND (vienje na daljinu). U jednom od njih uestvuje i general major Albert Stablbajn. Rekli su mi da i oni koriste sline modele, pa sam ih pitao da li su im poznate i negativne posledice VND. Moja saznanja su govorila 21

da u sluajevima kada se postigne potpuno fiziko razdvajanje, kao u uvenom filadelfijskom eksperimentu", to moe da traje samo dva-tri minuta. Pitao sam ih da li znaju ta se dogaa kada se vratite sa takvog putovanja, jer time oteujete elektromagnetsko polje oko sebe i za kratko vreme gubite pamenje. Kada sam im rekao kakvu tetu takav proces moe da nanese centralnom nervnom sistemu (imate utisak kao da su ukljueni svi automobilski alarmi u gradu) i pitao, da li znaju kako takvo oteenje moe da se popravi, rekli su mi da ne znaju, a ti ljudi rade za vrhunsku armiju sveta!" Nedavno je objavljena knjiga Dima Nabela, Vienje na daljinu", u kojoj je detaljno opisano ko za koga radi i pod ijom kontrolom. Nabel tvrdi, da se sva istraivanja u vezi sa izmenjenim stanjem svesti, pa i VND, obavljaju na Monro institutu u Virdiniji. To pomalo plai i podsea na neke eksperimente CIA sa LSD, pre 40 godina. Meutim, izgleda da se od toga odustalo i da se sada primenjuju drugaije metode. Tano je", kae Raa, da postoji nain da
22

se sposobnost VND izazove i nekim hemijskim sredstvom, ali najbolje pomono sredstvo za razvoj ove sposobnosti je zvuk. Oni to rade tako to oba uha stimuli-u sa dva razliita izvora muzike i podstiu bi-neu-ralnu aktivnost centra za zvuk, to postepeno aktivira i one delove mozga koji se u svakodnevnim situacijama nikada ne koriste. Poznato mi je da je polovina ljudi koji su uestvovali u ovim eksperimentima, a bili su potpuno neobueni i nepripremljeni, doivela ozbiljne mentalne poremeaje, jer u vojsci i slinim tajnim laboratorijama ne znaju ni notornu injenicu da ovakve igre" po pravilu vode ka promenama stanja svesti, neto slino psihodelinim iskustvu, ali bez upotrebe hemijskih stimulansa. To se na jednostavan nain moe proveriti i malim eksperimentom. Ako stavite prst na levu stranu ela pritisnite vrhom nokta i lagano pomerajte. Kada pronaete pravu taku to e vas naterati da kinete".
VREMENSKI TUNEL

Prema Bielekovoj knjizi, o ovom dogaaju, sledei rezultate ostvarene u Projektu duga", od 1963. su zapoeli radovi na stvaranju vremenskog tunela, koji bi omoguio usmereno kretanje napred i nazad kroz vreme. Njegova pria dalje lii na naunu fantastiku. Sa manjim prekidima, eksperiment sa vremenskim tunelom je nastavljen, sada pod imenom Projekat Montouk", na Long Ajlendu, kod Njujorka, sve do 1983. Bielek i Preston Nikols, naunik koji je neposredno bio ukljuen u realizaciju Montouka", tvrde da 23

je ve tad bila potpuno osvojena mogunost bezgraninog putovanja u prolost, ali se u budunost moglo putovati samo do 2011. godine. Posle ovog perioda putovanja su mogua, samo u stanju izmenjene svesti. Zanimljivo je da smo u jednom drugom istraivanju, takoe doli do 2011. kao granine godine. Jedno italijansko udruenje koje se godinama bavi projektom izgradnje vremeplova, tvrdi da je zasada putovanje u budu nost mogue samo do 2011. godine.
NEVIDLJIVI BROD

Ono to, navodno, nije polo za rukom Tesli i Ajntajnu u Filadelfijskom", eksperimentu", uspelo je kompaniji Vosper Tornikroft" iz Sautemptona, Engleska. Posle nekoliko godina, oni su priveli kraju dizajn broda na kome je primenjena ista stelt tehnologija kao na poznatom F117A, bombarderu - ve vienom" u Buanovcima.

Najbri, nevidljivi lovac bombarder B-2. Delimino je koriena Teslina tehnologija (magnetno polje po obodima krila)

24

Tesla 1885. godine

NEMA PILOTA U AVIONU U Teslinim dokumentima nalazi se i njegov opis bespilotnih letelica, koje su vojske velikih sila usavrile mnogo godina kasnije. Jedini problem, zbog kog Tesla nije dalje odmakao u svojim zamislima, je taj to za veinu svojih pronalazaka nije imao odgovarajue lake i jake materijale. O bespilotnim letelicama Tesla pie: - Na izvestan nesavren nain moguno je, pomou dananjih radio-elektrinih ureaja, odbaciti avion, primorati ga da leti priblino jednim odreenim pravcem i da izvri izvesne radnje na daljini od vie stotina milja. Mainom ove vrste, moe se upravlja25

ti na vie naina, i ja nimalo ne sumnjam da se ona moe pokazati korisna u ratu. Ja sam posvetio godine rada prouavanju te stvari i pronaao sam sredstva kojima se na lak nain mogu postii ova i jo vea udesa.
GOSPODAR MUNJA I GROMOVA

O Teslinim istraivanjima u Kolorado Springsu jo uvek ne postoji potpuna slika, iako je, dnevnikom svojih eksperimenata iz tih dana ostavio dokumentaciju kakvu bi naunici poeleli da imaju. Istina se verovatno nikada nee saznati. Svojim asistentima se nije poveravao, a sve drugo to je ostalo nezabeleeno u dnevniku, ostalo je sauvano u njegovom nepogreivom pamenju. Na mestu gde je Tesla 1899. obavio jedan od svojih najzna ajnijih eksperimenata, u Kolorado Springsu oko 100 kilometara juno od Denvera, danas je sedite nekoliko kompanija koje se bave optikim inenjeringom i naravno, NORAD, amerika komanda protivvazdune odbrane, koja je smetena u utrobi planine ejen. Ono to se dogaalo u Teslinoj laboratoriji u Kolorado Springsu i danas zanima naunike irom sveta.

Ljudi koji su imali prilike da posmatraju ta se dogaa na vrhu drvene graevine od 60 metara sa visokom bakarnom antenom, priali su kako su na sve strane skakale varnice, ak i do njihovih nogu i prolazile kroz njihove cipele! Jednom deaku se dogodilo da varnica iskoi iz hidranta na ulici u gradu i napravi luk od deset centimetara do zavrtnja koji je drao u ruci. Ponekad je sva trava oko laboratorije bila okupana metalnoplavom svetlou. Niko, meutim, nije znao da je ovek u laboratoriji tek samo podeavao aparate, da bi se pripremio za najspektakularniji i jedan od najveih eksperimenata svih vremena. Kao sporedan efekat eksperimenta, postavljenje do sada neprevazien rekord: najvea munja koju je ovek stvorio, duine oko 40 metara. Teslina elja bila je da proizvede elektrini impuls velike snage i da ga usmeri ka Zemlji, jer je tlo odlian provodnik. Oekivao je da bi struja usmerena ka tlu mogla da putuje bez prekida, kao radio-talasi, i to brzinom svetlosti. Kada bi talas stigao do suprotnog dela planete, vratio bi se nazad, kao to se vodeni talas odbija ka izvoru kada naie na prepreku. Slino je uinjeno 1950. godine, sedam godina posle Tesline smrti, kada su prvi radarski talasi upueni ka Mesecu i zatim primljeni u povratku. Sedamdesetih godina na ovaj nain je napravljena prva mapa Venere. Ova nebeska tela su milionima kilometara daleko od nas. Otuda je slanje elektromagnetskog talasa kroz Zemlju, svega oko 5.000 kilometara u preniku, prava igra. Naravno, Tesla nije proveravao svaku svoju misao. Ipak, nije odoleo da 3. jula 1899, kao pravi moderni
27

haker, odvrne" transformator do kraja i vidi ta e se dogoditi. 0 tome je pisao u svom dnevniku. Taj dan nikad neu zaboraviti", pisao je Tesla kasnije. Transformator je bio dobro uzemljen, antena postavljena i pouzdanim kablovima obezbeena direktna veza sa elektranom. Tesla je izaao napolje da bi pratio promene, na cipelama je imao osam centimentara debele gumene izolatore, a zatim dao znak svom pomoniku Kolmanu Situ, da ukljui transformator. Svi vraeni talasi su jedan za drugim dodirivali antenu, a zatim se odbijali od nje pravei munju. Prve munje su bile duge oko metar, a kasnije pet, pa i 15 metara. Kada su dostigli 25 metara poela je i grmljavina. Posle 30 i 35 metara, grmljavina se ula i u oblinjem gradu koji je udaljen ak 40 kilometara. Kada je nastala tiina, Tesla je ljutito pozvao elektranu da pita zato su ga prekinuli usred eksperimenata, ali je dobio odgovor da je upravo njegov eksperiment kriv to u gradu ne gori nijedna sijalica. Ova pria je pre neku godinu nekako stigla i na jedan od redovnih godinjih skupova amerikih hakera (ljudi za koje je vrhunski izazov ulazak u zatvorene i strogo uvane kompjuterske baze podataka Pentagon, CIA i slino) i toliko ih oduevila da su ga uskoro i bez rezerve proglasili najveim hakerom u istoriji. U obrazloenju je, izmeu ostalog pisalo: Videli smo mnogo sjajnih hakerskih poduhvata, ali jo nismo uli da neko postavi svetski rekord u proizvodnji munja i itav grad ostavi bez struje - da bi video ta e se dogoditi." Klinci" su, ipak, znali da je Tesla hteo i uinio vie od toga, neto to niko pre
28

Tesla je popularan i u savremenom kopjuterskom svetu. Pre nekoliko godina u Americi je proglaen za najve eg hakera svih vremena

njega nije uradio. Pria je stara ravno sto godina i moda bi danas Lukas ili Spilberg mogli da od nje naprave sjajan film - ba sa sjajem" i drugim efektima. No, hakerima je neto sasvim drugo palo na pamet. ta ako je danas nekom polo za rukom da dalje razvije Teslin projekat? Da li je danas neko u stanju ne samo da proizvede vetake munje ve i da talase usmerava u odreenom cilju? U kompjuterskom svetu, to bi znailo da je neko stekao praktino nenadmanu i krajnje opasnu prednost koja bi neminovno imala i daleko ozbiljnije posledice. Kompjuteri su osetljive sprave. Srce kompjutera, mikroipovi, koriste struju od pet do dvanaest volti. Ukoliko bi jaa struja probila kroz njihov izolacioni sloj, ip bi bio nepopravljivo uniten. Takva opa29

snost stalno krui oko kompjutera u obliku statikog elektriciteta, iji je naboj izmeu 20 i 50 hiljada volti. Ova opasnost se otklanja uzemljenjem, pa se tako suvina struja, kao u slivnik, alje u tlo. Ali, ako bi neko, kao to je uspelo Tesli, uinio da tlo u okolini kompjutera postane izvor elektromagnetskih talasa? Struja bi se putem za odvod statikog elektriciteta vratila u kompjuter - i to bi bio kraj. Moda kraj nekog sistema Rata zvezda" ili kraj tek zapoetog teledirigovanog naina ratovanja u svetu, ali svakako poetak nove prie o Tesli.
TESLA I MARSOVCI

Pronicanje u tajne kosmosa, je verovatno bio jedan od prvih i najduih Teslinih snova. Matao je, da jednoga da na uspostavi vezu sa vanzemaljskim civilizacijama. Pre vie od sto godina, 1899. tvrdio je: da je primio neke inteligentne" radio-poruke iz vanzemaljskog izvora i stalno je ponavljao, da marsovci statistiki postoje". Jo davne 1893. godine, je napravio nacrt svemirskog broda na elektrini pogon. Njegov izum, sve do skora niko nije uzimao za ozbiljno. Ali od 1997. poeo je da leti i prvi avion sa do sada delimino ugraenom Teslinom idejom. Taj avion, bio je jedan od najopasnijih bombardera nad naim nebom u toku NATO napada na Jugoslaviju, B-2, vredan koliko i etiri njegove teine u zlatu. To je prvi vazduhoplov, koji za pogon ne koristi samo aerodinamiki uzgon ve i fenomen elektromagnetne gravitacije. Trenutno se radi sa prototipovima ovog aviona ko30

ji bi za rad trebalo da koristi i jonosferski elektrini potencijal, da bi u budunosti bio potpuno zamenjen klasini pogonski sistem aviona. Tek tada ostvarie se Teslina ideja o elektrinom avionu - kakav je i prvi Teslin kosmiki brod".
OKEANI ENERGIJE

Tesla je poao od stanovita da se sav prenos sile u kosmosu odvija iskljuivo beinim putem, jer osnovna sila je gravitacija i ne postoje antene izmeu Sunca i Zemlje. Energija zraenja (radijantna energija) je niz treperenja (vibracija) gornjih slojeva atmosfere i same stratosfere, koje je mogue hvatati specijalnim antenama i konvertovati u obian elektricitet. Izvor ove energije je neiscrpan, jer Zemlja neprestano rotira i puni atmosferu elektrinom energijom, na isti nain na koji to ini i obian elektrogenerator. Pred kraj ivota Tesla je odricao neophodnost proizvoenja generatora uopte i govorio o tome, da se mi nalazimo u okeanu energije i da treba samo istai antene koje bi tu energiju hvatale. Tesla ne samo da nije bio shvaen u svom vremenu, ve je pitanje da li i nae vreme razume njegovu naunu inspiraciju.
DUA JE ELEKTRINA POJAVA

Tesla nikada nije ni pokuao da zasnuje neku svoju naunu teoriju. Verovao je da svima koristiti vie ako svo vreme bude koristio na otkria i pronalaske. Ako i postoje elementi naune teorije u njegovom radu, smatrao je da e ljudi iji je nain miljenja identian 31

Teslino elektrino kupatilo na naslovnoj strani magazina Electncal Experimenter iz novembra 1919. godine

njegovom razumeti ta je hteo da saopti oveanstvu. Radim za budunost", govorio je, ,,i savremenici me nee razumeti, ali jednoga dana prevladace nauni zakoni prirode ije sam tajne otkrio i sve e se izmeniti, kao dlanom o dlan, sve e se promeniti. Nastupie nova era oveanske mudrosti, ije e glavne odlike biti razumevanje vremena, otkrie izvora beskrajne energije i oblikovanje materije po
32

volji naunika. Ljudska svest pomerie granice ivota i bie mo gue razgovarati sa duama umrlih odvojenim od tela. Ova sa znanja dodatno e pomeriti nae shvatanje o razlici ivota i smrti". Jer, kako kae Tesla, prema saznanju engleskih fiziara Kruksa i ^ Olivera Loda, dua je emanacija Vilijam Kruks, elektriciteta i u trenutku smrti iz- fotografija ruuje se energija jednaka masi posveena Tesli od jedanaest do dvadeset pet grama, koja se gubi na vagi, trenutno. Dua je elektrina pojava koja se moe kontrolisati i ije se sve reakcije mogu predvideti. Jer, ovek je automat kosmikih sila. IVOT JE ELEKTRINI TOK U ouvanju ivotnog sistema bez vremenskog ogranienja. Svaki ovek treba da bude u stanju da se u toku samo jednog svog ivota, potpuno razvije kao duhovno bie. Teslina nauka, potpuno suprotna od relativistike teorije Ajntajna i kvantne mehanike Nilsa Bora, omoguava da se desi udo moderne tehnologije i naunog miljenja - voljno biranje predmeta koji e nastajati iz energetskog sloja etarskih pojava. Drugim recima, mo preobraaja materije je u pravom odnosu vremena i prostora koji moraju da se odrede i prema ljudskoj dui. Nema fizike bez duevnosti i duhovnosti, kao to nema ni oveka bez elektrinih dogaaja koje je Tesla tako dobro poznavao. itav ivot oveka je samo elektrini tok. kae Tesla, a njegova duevnost - to je svetlost. 33

TESLA IZAZVAO TUNGUSKU EKSPLOZIJU Da li je reena jedna od poslednjih zagonetki prolog veka? O Teslinom tajnom oruju ili zracima smrti" ve godinama bruje i novine i knjige i laici i strunjaci. Istina je da se o takvim Teslinim radovima jo uvek malo zna - i mnogo uka. Ne zna se da li je Tesla ikada eksperimentisao ovim zracima. Meutim, postoji pria po kojoj je Tesla, jedne noi, 1908, pokuao da ih iskoristi, dodue ne zbog ubistva. U to vreme, Robert Piri je krenuo u svoj drugi pokuaj osvajanja Severnog pola. Navodno, Tesla je obavestio ekspediciju da e pokuati da sa njima nekako stupi u kontakt. Njih je zamolio da zabelee sve to se bude dogodilo u dogovoreno vreme. U no i 30. juna, u pratnji saradnika Dorda erfa, Tesla je, sa Vordenklajf tornja, usmerio zrani top preko Atlantika ka mestu na Arktiku, neto zapadnije od proraunatog poloaja Pirijeve ekspedicije. Sutradan, poeo je paljivo da prati sve izvetaje o ekspediciji, oekujui da e biti pomenut i neobian dogaaj, ali od uda" ni pomena. Tesla se ve pomirio sa porazom kada je stigla ta vest o snanoj eksploziji u Tunguziji, u bespuima istonog Sibira. Unitena je ogromna povrina uma, oko etrdeset hiljada stabala u krugu od 50 kilometara, a eksplozija koja se ula na preko 1.000 kilometara, bila je ravna eksploziji od 15 megatona TNT-a. Po grubom proraunu, to je za oko hiljadu puta vea snaga od eksplozije koja je unitila Hiroimu. Gotovo 34

itav svet je video ta se dogodilo. Jedan seljak je kasnije ispriao istraivaima da se sa obe ruke vrsto drao za plug jer je naiao tako snaan i topao vetar da se plaio da e ga odneti. On se nalazio oko 220 kilometar daleko od epicentra. Meutim, ak 640 km dalje, talas umalo nije izbacio iz koloseka voz na liniji trans-sibirske eleznice. Potres su zabeleili seizmografi u Londonu i Vaingtonu, a svetlost ekplozije osvetlila je nebo itave Evrope. Zabeleeno je da su tokom dve noi svetla bila tako jasna da su se mogle itati novine. Poto je tek dvadesetak godina kasnije, 1927, jedan nauni tim prvi put doao na lice mesta da eventualno utvrdi uzroke razaranja, morali su da zatvore dosije bez konanog odgovora. Prvi je na mesto dogaaja doao sovjetski naunik, profesor, Leonid Kalik. Kasnije, 1946, vodei sovjetski akademik, Aleksandar Kazancev, Navodna putanja zraka koji je Tesla emitovao svojim uveavajuim zakljuio je da se ovde transmiterom sa Long Ajlenda dogodila atomska prema Tunguziji eksplozija, na oko dva ipo kilometra iznad tla, verovatno zbog kvara nekog NLO objekta. Potom je, 1958, istraivanje zapoeo jo jedan eminentan sovjetski naunik, profesor Aleksej Zolotov. I on je konano ostao na teoriji o NLO-ima i zakleo se da se nee obrijati dok ne obezbedi valjane dokaze. Na alost, oktobra 1995, kada mu je brada prela preko pojasa, Zolotova je
35

ubio neki religiozni fanatik, koji je tvrdio da je eksplozija bila boija opomena. U meuvremenu, 1976, Kazancevje doao do 1.5 kg tekog komada metalne, srebrnkaste legure, pronaene na obalama sibirske reke Vaka. Neobina legura je sastavljena od 76 odsto cerijuma, 10 odsto lantana i osam odsto niobiuma. Takva legura se ne moe napraviti sa nama poznatom tehnologijom", pisao je Kazancev. Danas je i dalje je u opticaju zvanino tumaenje da je eksploziju izazvao ili meteorit ili delovi komete, mada nikada nije pronaen krater na mestu sudara ili bilo kakvi mineralni ostaci nebeskih objekata. Njegovi zraci smrti nisu i jedini vojni projekat. Godinu dana pre Kolorado Springsa, 1898, na izlobi u Medison skver gardenu, Tesla je uspeno demonstrirao sistem daljinskog upravljanja. Kao prototip je koristio mali brod, ali je isto mogao da uini i sa podmornicom ili torpedom. Tada se obratio i ministarstvu rata SAD, tvrdei da bi njegova torpeda mogla da unite pansku armadu i okonaju rat sa panijom za jedno popodne. Nisu ga, meutim, shvatili ozbiljno. Industrijalcu Morganu ponudio je da preuzme proizvodnju njegove podmornice. Prema jednoj prii, Morgan je prihvatio projekat, ali pod uslovom da se Tesla oeni njegovom erkom. Naravno, od dogovora nije bilo nita, a njihova sardnja e se ipak nastaviti na projektu Vordenklajf, nekoliko godina kasnije. Prialo se takoe, da je Tesla ipak uspeo da doe do jednog ugovora sa vojskom. Navodno, naiao je na razumevanje Nemake pomorske komande. Ovo36

ga puta predmet saradnje bile su Tesline brodske turbine, koje je admiral fon Tirpic uspeno upotrebio za svoju ratnu flotu. Posle Morganovog otkaza dalje saradnje na projektu Vordenklajf, ugovor sa Nemcima bio je Teslin jedini izvor prihoda. Poetkom I Svetskog rata, Tesla je ugovor raskinuo, jer je strahovao da bi mogao biti proglaen izdajnikom. Snaga tunguske eksplozije * Dogodila se 30. juna 1908 * Mo eksplozije bila je oko 1.000 puta vea od moi bombe nad Hiroimom * Crveni oblak na 50 km iznad mesta dogaaja video se nad itavom Evropom * U krugu od 50 km napravljena je potpuna pusto * Na razdaljini od 80 lem toplotni udar je mogao da spri odeu ili izloene delove tela * Na 220 km od epicentra snaga talasa jo uvek je bila jednaka snazi orkana * Na oko 650 km talas je gotovo izbacio voz sa ina FILADELFIJSKI EKSPERIMENT
Poneki mornar ostane bez lae, ali bez pamenja i bez samog sebe - tek to je pravi peh Ekskluzivno sa Alom Bielekom, putnikom kroz vreme, jednim od preivelih mornara sa razaraa Eldrid"

est decenija posle eksperimenta, koji jo nije odloen u arhivu, Bielek nam pria: Brod kao da je utonuo u san. Rekli su nam da u sluaju neobinih 37

U.S.S. Elrid (Eldridge), brod sa kojim je obavljen filadelfijski eksperiment"

dogaaja sami donesemo odluku. Obala je bila jo blizu i mislili smo daje najbolje da skoimo u vodu. Dugo smo padali. Mislim oko dva minuta, ali umesto u vodi, naao sam se u bolnikom krevetu. Najgore je, meutim, tek dolo. Od ljudi koji su mi prili, saznao sam da se nalazim u - 1983. godini! Bielekovu ispovest je teko shvatiti ozbiljno. Pa ipak, ovek koji tako ubedljivo govori, ne pravi pauze da se priseti i promisli, niti trepne kada vam kae da je vremenskim tunelima krstario kao da je u tramvaju, i sam, iskreno, priznaje: Moja pria je, zaista, bizarna i verujem da je veina ljudi slua sa podsmehom. Ako me, meutim, paljivo pratite, neu se ljutiti, ma ta da zakljuite." Ala Bielika je zaista teko opisati. Spolja, ivahan i vedar kao da mu je tek trideseta. Po onome to gov38

ori i sam misli o sebi, spada u red onih koje ovek sretne samo jednom u ivotu. Tvrdi daje roen 1916. godine kao Edvard Kamerun (Edward Cameron). Kao Kamerun, doktorirao je fiziku na Harvardu. Sa roenim bratom, Dankanom (Duncan) 1939. je stupio u ameriku mornaricu i mimo svoje volje uao u tzv. filadelfijski eksperiment", navodno prvi pokuaj da se, na osnovu Teslinog i Ajntajnovog projekta, jedan ratni brod uini nevidiljivim. Zatim je putovao kroz vreme. Bielek kae da je u konanom testu bio na brodu U.S.S Eldrid (Eldridge), kada su on i njegov brat prebaeni 40 godina u budunost, a zatim vra eni u 1947. godinu. Te godine, u tajnom dravnom projektu Montok", izbrisana su mu sva seanja, dobio je nov identitet i od tada je, kao dvogodinjak i pod strogim nadzorom ljudi iz Montoka" rastao pod imenom Al Bielek! Prema svemu to je na osnovu raznovrsnih pria zabeleeno o ovom projektu, dogaaji su tekli na sledei nain. Tokom 1943. u amerikoj mornarici se radilo na super tajnom eksperimentu, koji je i dugo godina kasnije bio poznat samo nekolicini ljudi. I oni koji su u njemu uestvovali nisu znali sve to u projektu dogaalo. Projekat je dobio ime Filadelfijski eksperiment" jer se sluaj odigrao u luci amerike Al Bielek, alias Ed Kamerun danas, mornarice u Filadelfiji, a obavljen je u 87. godini na razarau USS
39

Filadelfijskim eksperimentom navodno je upravljao Nikola Tesla

Eldrid". Ideja je bila da se pokua sa gradnjom nevidljivog" radara (stvaranje pulsirajueg magnetnog polja da bi se dobio elektromagnetski zatitni balon). Eksperiment se, meutim, loe zavrio. Umesto da brod postane radarski nevidiljiv, postao je optiki" nevidljiv, a potom je nestao kroz neto to se u naunoj fantastici najee opisuje kao vremenski tunel. Kada su generatori konano prestali da rade, brod se ponovo pojavio. Prema Bielekovom svedoenju, eksperiment su preivela samo dvojica mornara - on i njegov brat, Dejvid Kamerun (David Cameron). Kasnije je to objanjeno injenicom da ljudi nikada ranije nisu bili izloeni tako snanom uticaju elektromagnetsko polja. Za sve koji su gledali film Filadelfijski eksperiment 1 i 2 ili su itali knjige arlsa Berlica (Charls Berlitz) i Vilijama Mura (William Moor), ispovest Al Bielika, trebalo bi da bude, ako mu se poveruje, odluujui tas na vagi. Za Bieleka nema nikakve sumnje da se Filadelfijski eksperiment" zaista dogodio. Kada smo razgovarali sa njim, tokom ovogodinje konferencije meunarodnog magazina ,,Nexus", u Amsterdamu, iako ve 40

duboko zaao u devetu deceniju, Bielek je jo uvek delovao svee i samouvereno, kao da mu se sve to je preiveo dogodilo jue. Moje pravo ime je Ed Kamerun (Ed Cameron). Roen sam u porodici Kamerunovih dvadesetih godina prolog veka. Odlino se seam svog oca i majke, a moj brat Dejvid je i danas moj najbolji prijatelj. Bila je to bogata u ugledna porodica, a otac, vrlo uticajan ovek, omogu io nam je da studiramo na najboljim univerzitetima u Americi tog doba. Meutim, rat se primakao i brat i ja smo eleli da stupimo u mornaricu. Tako sam se obreo u mornarikom centru u Filadelfiji. Sve se odvijalo rutinski, dok nas jednog dana, poetkom 1943, nisu obavestili da emo uestvovati u jednom eksperimentu. Ni to nam se nije

Sveano otvaranje Muzeja Nikole Tesle, 1955. godine. Prvi direktor Dr Veljko Kora. U pozadini: Moa Pijade, Svetozar Vukmanovi Tempo, Rodoljub olakovi...

41

inilo neobi nim, sve do poslednjeg dana pred poetak eksperimenta. Kada su nam rekli da u sluaju neke neobine pojave ili dogaaja zaboravimo na svoje vojne obaveze i da postupamo po
42

sopstvenom nahoenju. Od tog trenutka bilo nam je jasno da emo uestvovati u neemu to je i krupno i opasno. I samo nekoliko minuta posle poetka eksperimenta to" se i dogodilo. Odjednom, pojavila se neobina, plaviasta izmaglica, koja je za tren obavila itav brod. Brat i ja smo pokuali da potraimo nekog od oficira i pitamo ta se dogaa. Na nae zaprepaenje, itav brod kao da je utonuo u san. Svi su leali na podu, na mestima gde su se trenutno zatekli. I brat i ja smo bili odlini plivai. Obala nije bila daleko i tako smo odluili da napustimo brod jer smo oekivali da bi i neto gore moglo da se dogodi. Kao to sam vam ve rekao, dogodila se jedna od onih stvari za koje se kae da su gore od goreg". Bielek dalje tvrdi da zna koji veliki naunici su uestvovali u eksperimentui: Nikola Tesla: On je rukovodio itavim projektom, ifrovanim pod nazivom Projekat duga", sve do 1942. godine, kada je namerno poeo da ga ometa i sabotira, a zatim se potpuno povukao, jer je shvatio da e mornarica i ljude na brodu upotrebiti kao zamorie. Za Bieleka je indikativno da je nekoliko meseci pre eksperimenta (avgust 1943), Tesla pronaen mrtav (7. januar 1943.) u svojoj hotelskoj sobi. Tesla je poeo da razmilja o nevidljivom radaru" 1931. godine, polazei od studije Dona Hodisona Kako da stvari postanu nevidljive" (John Hodgison). Dve godine kasnije, kae Bielek, Ruzvelt, Teslin lini prijatelj, pozvao ga je na razgovor i predloio mu finansijsku podrku da nastavi istraivanja. Tako je osnovan poseban institut u Prinstonu, na kome e Tesla saraivati sa Ajntajnom, voditi institut, ali nee biti
43

zvanino zaposlen; Mnogo godina kasnije, Bielek tvrdi da je ameriki naunik, Kenet Korum (Keneth Corum) uspeo, na osnovu Teslinog projekta i ureaja kakve je i Tesla koristio, da na nekoliko minuta jedan model broda uini nevidljivim. Dr Don fon Nojman (John Von Neumann): Navodno Teslin zamenik i ovek koji je bio zaduen da 1947. obnovi projekat, poto je od posade iz uvenog Rouzvel incidenta dobio nekoliko dragocenih informacija. Bielek tvrdi da je tada projekat iz analognog prebaen u digitalni; Tomas Tounsend Braun (Thomas Townsend Brown): Jedan od najveih fiziara sveta, poznat po tzv. Bifeld-Braunovom efektu, tendenciji kretanja ka pozitivnom polu u kondenzatorima velikog elektrinog naboja. Manje je poznat njegov rad na elektrogravitaciji u kome je dokazao da u laboratorijskim uslovima, mali diskovi gube teinu , pa ak i lete, kada poseduju elektrostatiki naboj. Po Bieleku, Braun je bio zaduen za specijalan antenski sistem na Eldridu. Meutim, doiveo je nervni slom, samo dva meseca pre poetka eksperimenta. Albert Ajnstajn: Tih godina, verovalo se da je Ajnstajn odluio da se potpuno povue iz naunog rada. I zaista iz tog perioda ne postoji nijedan njegov objavljen rad ili bar nauna izjava. Ipak, on je uestvovao u projektu u svojstvu naunog savetnika. Prema Bielekovoj knjizi o ovom dogaaju, sledei rezultate ostvarene u Projektu duga", od 1963. su zapoeli radovi na stvaranju vremenskog tunela, koji bi omoguio usmereno kretanje napred i nazad kroz vreme. Dalje, njegova pria vie lii na nauno fan44

EXPER1MENTER
SCIENCE AND INVENTION

tasticni roman nego na svedocenje. Bielek tvrdi da su za ovo korieni vidovnjaci. Njih su povezivali, preko specijalnih stolica, sa kompjuterima vanzemaljskog porekla, koje su obezbedila bia sa Oriona i Sirijusa A, zajedno sa grupom poz45

natom kao Leveroni". U poduhvat su, u svojstvu posmatraa bila ukljuena i bia sa Antaresa, potpuno identina Zemljanima. Sa manjim prekidima, eksperiment sa vremenskim tunelom je nastavljen, sada pod imenom Projekat Montok", na Tipelou Ajlendu, kod Njujorka, sve do 1983. Bielek i Preston Nikols, naunik koji je neposredno bio ukljuen u realizaciju Montoka, tvrde da je ve tada bila potpuno osvojena mogunost bezgraninog putovanja u prolost, ali se u budunost moglo putovati samo do 2011. godine. Posle ovog perioda putovanja su mogua samo u stanju izmenjene svesti. Taj podatak pomalo udi, s obzirom da veina modernih proroka ukazuje na injenicu da se ba u to doba, 2011 - 2013, oekuju krupne promene - geotektonska pomeranja, dolazak vanzemljana, druga pojava Boijeg sina. Zanimljivo je da smo u jednom drugom istraivanju takoe doli do 2011, kao granine godine. Jedno italijansko udruenje koje se godinama bavi projektom izgradnje vremeplova, tvrdi da je za sada putovanje u budunost mogue samo do - 2011 godine! Me utim, ovde prvi put nailazimo na mogu u rupu" u Bielekovoj prii. Tamo, u knjizi, govorio je o 2011. kao o poslednjoj vremenskoj barijeri. Nama je u Amsterdamu ispriao sledee: ,,U Montoku, projektu osnovanom 1946-47. godine, prve eksperimente sa vremenskim tunelima zapoeli su 1963. Sva njihova iskustva zasnivala su se na znanju naunika nekadanje nacistike Nemake, koji su u uvenoj operaciji Spajalica" (Paperclip) prebaeni u sabirni centar Brukhevn (Brookhenven)
46

u Americi. U to vreme ve je bio u toku projekat Majnd kontrol (Mind Control), a ja sam bio, verovatno, jedna od njegovih prvih rtava. Moja se anja na sve to mi se doga alo ukljuujui Filadelfijski eksperiment i moju porodicu i stvarno poreklo - poela su da oivljavaju tek 1988. godine, tako da ne znam kada sam prvi put korien za putovanja vremenskim tunelom. Seam se putovanja na Alfa centauri, zatim na Mars, u vreme od 100 000 godina pre nae ere, i putovan-

ja u budunost, u 2.137. godinu, gde sam ostao est nedelja, i u 2.748, kada sam se zadrao itave dve godine. Moja misija se sastojala u prikupljanju podataka i posredovanju izmeu reptilolikog bia po imenu Drejko i lanova Montok projekta. Moja seanja sa ovih putovanja nisu sasvim jasna i detaljna, ali su mi ostali u pamenju antigravitacioni sistemi, na primer, pomou kojih su te civilizacije lako premetale i itave gradove s jednog na drugo mesto." Bielek je u meuvremenu, posle 1988, napisao dve knjige svojih ispovesti. Nedavno je jedan ameriki producent objavio video kasetu i CD sa njegovim seanjima. Taj CD je i sam po sebi doista neobina
47

dokumentacija, sa 25 sati audio intervjua sa Bielekom, Prestonom Nikolsom (Preston Nichols), Stjuartom Sverdlovom (Stewart Swerdlow), Dankanom Kamerunom (Duncan Cameron), Larijem Dejmsom i drugima koji su, kao i Bielek, uestvovali ili tanije, bili rtve u Montok projektu. Posebnu zanimljivost predstavlja i prikaz tekstova i crtea, otkrivenih u 23 odaje jedne pe ine u Novom
48

Meksiku, koja, prema Bieleku, verno odslikava meugalaktike svetove sa kojima se i sam susretao. Manje-vie, ovo je saeta, ali itava Bielekova pria. Iskreno, jo od Denikenovih vremena niko jo nije tako snano pokuao da nas vrati u prenauno" doba. Jedini zapravo koji Bieleka prihvataju bez ikakve rezerve su ufolozi. Za njih nema iznenaenja i nita im nije novo pod kapom nebeskom. Montok je, po njima, samo jedno od seanja na davna meduzvezdana iskustva u ljudskoj prolosti. Ufolozi veruju u sasvim logino" objanjenje: i proroci su, u stvari, samo prerueni putnici kroz vreme, ali iz drugih svetova. Zbog toga to vrlo malo znamo o fizici kosmosa ili eventualnom postojanju paralelnih univerzuma, posetioci" su, kau, prinueni da lau odakle dolaze. Moda bi, otuda, bilo preciznije ako se pitamo iz kog vremena, a ne iz kog dela kosmosa dolaze. Moda ih zanimaju promenljiva vremena u kojima su iveli njihovi preci i da li jo uvek verujemo ljudima kao to je Bielek?
SMRT BESMRTNIKA I KADA SE TO DOGODILO (pijuni ubili Teslu!)

Kada ponovo doe 7. januar i kada se jo jednom podsetimo Tesline smrti i dalje neemo biti sasvim sigurni da li je Tesla zaista umro 7. januara 1943. i kako zvanina verzija kae od posledica srane tromboze. Nezvanino, Tesla je moda umro 8. ili ak 10. januara, a u naunofantastinim" krugovima, Tesla je, zapravo, ubijen 5. januara. Za naunike, taj podatak ne znai nita, jer nikako ne bi mogao da uti e na odnos prema 49

Teslinom delti - osim ako uzrok njegove smrti nije bilo ba njegovo nauno delo. Njujork tajms" od 8. januara 1943. zaista je doneo vest o Teslinoj smrti sa njegovom kratkom biografijom. Ovo je moda i presudan dokaz da Tesla nije mogao umreti tog istog dana - kao to se kae u nekim memorandumima FBI. Pored loeg izbora informacija o Tesli, jo se navodi da je bio Amerikanac grkog porekla"! Drugi dokaz da je najizvesniji datum Tesline smrti 7. januar je i kopija lanka Usamljeni genije" (The Genius who Walked Alone"), objavljenog u magazinu Coronet", juna 1955. Na strani 115, autor pie: Tokovi kontrapijunae poeli su da se okre u ve od rane zore 8. januara, 1943. Nestrpljivi agenti FBI uleteli su u sobu hotela Njujorker", u kojoj je kasno te noi sobarica otkrila beivotno telo Nikole Tesle - preminulog u 87. godini - koga su mnogi smatrali najve im

50

Spomenik Nikoli Tesli, rad Ivana Metrovia, ispred Elektrotehnikog fakulteta u Beogradu

naunim genijem svog vremena". Da bi zbrka bila jo vea pojavio se jo jedan ,,novootkriveni" datum njegove smrti. U pismu Memorijalnog drutva Tesla" (Tesla Memorial Societv) iz Njujorka, upuenom gradonaelniku Njujorka - u kome se trai da se na hotelu Njujorker" postavi
51

spomen ploa - pie: ,,u tom hotelu je iveo poslednjih deset godina i tu je i umro 10. (!) januara 1943." Peti januar kao datum Tesline smrti, izgleda, prema svedoanstvu arlote Mjuzar, dugogodinje sekretarice Save Kosanovia, najmanje verovatan. Ipak, ostala je zabeleena pria, koju, uverili smo se, podravaju i neki ozbiljni istraivai, da su te noi trojica ljudi upala u njegovu sobu i ubili ga hladnim orujem, a zatim odneli svu dokumentaciju koja se u sobi zatekla (ak se tvrdi da je Njujork tajms" 6. januara objavio vest o tome, ali da je taj broj ubrzo povuen iz prodaje). Kao razlozi njegovog navodnog ubistva navode se pijunaa, nemake ili sovjetske obavetajne slube ili da je Tesla suvie znao o tzv. Filadelfijskom eksperimentu", u kome je teleportacijom" nestao brod amerike mornarice St. Eldrid! Bez obzira ta se stvarno dogodilo, Tesla je vero-

Vestinghaus i lord Kelvin (u sredini) u Teslinoj Laboratoriji 189:

52

vao da 1943. nikako nije trebalo da bude godina njegove smrti. Da su mu i sve zvezde bile naklonjene kao to je bio ostatak kosmosa, Tesla bi umro tek julskih dana (roen je u noi izmeu 9. i 10. jula 1856.) 1996. godine! Govorio je da e iveti 140 godina i paljivo se pripremao za naredne decenije, ali jedna saobraajna nezgoda (1939. godine) bila je ozbiljna fizika trauma za oveka njegovih godina i verovatno mu je drastino skratila ivot. Da je ostao iv, svet bi verovatno izgledao drugaije, kao to se naglo izmenilo i njegovo doba, kada je na ovu planetu uveo" struju. Posle Tesline smrti razmenjeno je nekoliko telegrama izmeu agenata FBIa, Foksvorta, i direktora njujorkog biroa. Sledeeg dana poto je utvrena Teslina smrt, Foksvort je izvetavao: Nikola Tesla, istaknuti naunik u oblasti elektronike, umro je sedmog januara 1943. u hotelu Njujorker" u Njujorku. Tokom ivota obavio je mnoge eksperimente u vezi sa beinim prenosom elektrine energije i... sa tzv. zracima smrti. Prema izvetaju koji je sainio iz Njujorka, beleke i objanjenja Teslinih eksperimenata i formula, zajedno sa nacrtima ureaja, nalaze se sa ostalom Teslinom svojinom i do sada nije nita uinjeno da se sklone i sauvaju od ljudi - koji su neprijateljski raspoloeni prema ratnim naporima Ujedinjenih naroda..." (FBI je u to vreme primio poruku potpredsednika SAD Henrija Valasa, u kojoj se kae da je vlada
53 NA VEST O TESLINOJ SMRTI "*"""^

Patentni zavod u Vaingtonu, 1900. godine

vitalno zainteresovana za Tesline radove"). FBI je raspolagao informacijama da je Tesla ve bio sasvim zavrio sve eksperimente sa beinim prenosom elektrine energije i jednom revolucionarno novom vrstom torpeda". Smatralo se da je uspeo da napravi i neke funkcionalne modele, ija izrada ga je kotala deset hiljada dolara", koji se uvaju u hotelu Guverner Klinton" i imaju veze sa zracima smrti ili beinim prenosom elektrine energije. O tome je u arhivama Agencije sauvana i sledea beleka: ...Prema naem saradniku Fitcderaldu, u sefu hotela Guverner Klinton", u Njujorku, nalazi se radni model jednog Teslinog pronalaska. Model je zaloio Tesla kao garanciju hotelu da e izmiriti dugovanje u visini od 400 dolara. Uprava hotela je voljna da ustupi model svakome ko je spreman da izmiri Teslino dugovanje. Ukoliko neko pokua da otkupi model, biete o tome blagovremeno obaveteni..." Posle toga, ne postoji nijedan trag ta se dogodilo sa ovim modelom i drugim materijalima.
54

55

Posmrtni ostaci Nikole Tesle izloeni u crkvi Svetog Jovana u Njujorku

I Kosanovi je, kau, u Birou za imovinu stranaca ispriao tamonjem slubeniku Volteru Gorsau ta je prvo uinio kada je saznao za Teslinu smrt. Prema njegovom svedoenju, u Teslinu sobu je doao sa G. Klarkom, Kenetom Svizijem i predstavnikom ,,Shaw Walker co", nadajui se da e pronai Teslinu oporuku. Pretraivanju su prisustvovala i tri pomonika direktora hotela Njujorker". Meu prisutnima je bio i predstavnik FBI-a, pa se ve sutradan na Huverovom stolu nalazio detaljan izvetaj o svemu to se te veeri dogaalo u Teslinoj sobi. Potoje sef otvoren, Svizi je uzeo knjigu sa posvetom koju je poslao Tesli na njegov sedamdeset peti roendan. Kosanovi je poneo iz sobe tri Tesline fotografije, od kojih su dve bile uveane fotografije iz novina. Prema predstavnicima hotela i Kosama vievoj izjavi, nita drugo nije odneto. Sef je zatvo56

ren, a Kosanovi je postavio novu kombinaciju za koju je samo on znao. Devetog januara, Gorsa i Bojs Ficderald, elektroinenjer i Teslin blizak prijatelj, zapeatili su svu njegovu imovinu i sa dva kamiona prevezli je u skladite na Menhetnu, gde se ve nalazilo, od 1934, trideset paketa sa Teslinim stvarima. I oni su tada zapeaeni po nareenju OAR Radi potpunije slike o tih kljunih nekoliko dana po Teslinoj smrti, navodimo i svedoenje jo jednog znaajnog uesnika ovog dogaaja. Kada sam stigla, u sobi sam zatekla Kosanovia, Keneta Svizija, bravara (za koga e kasnije utvrditi da ne zna koga je pozvao) i jednu drugu osobu, mislim da je to bio Dord Klark, ali on nije ostao due. Saznala sam da su predstavnici policije i razni vladi-

Vizija odbrambenog sistema sa tornja Vorderklajf na Long Ajiendu

57

ni inovnici" bili tu ranije...Bravar je ponovo nametao prekidae za novu kombinaciju koju je napisao i predao Nikoli Kosanoviu. Ova kombinacija mi je data, ubrzo kasnije, na uvanje i nije bila koriena do 12. jula 1952. godine kada je Kosanovi ponovo otvorio sef u zgradi, u Beogradu, koja e postati Teslin muzej... Sef je prvi put otvoren kombinacijom koju sam sada predala komitetu preko Save Kosanovia, budui da se pretpostavljalo da sadri kljueve koji bi bili potrebni za otvaranje raznih drugih kutija, sanduka itd. Meutim, sveanj kljueva nije bio u fi-

Teslina hidroelektrana otvorena 1896. godine na Nijagarinim vodopadima

58

Teslini generatori u hidroelekrani na Nijagarinim vodopadima

oci u koju je odloen 8. januara 1943. Kljuevi nisu naeni nigde u sefu. Nakon pretraivanja, naeni su u jednom od brojnih sanduka sa dokumentima. Zlatne medalje (Edisonova medalja dodeljena Tesli 1917.) takoe nije bilo u odeljku. Medalja je nestala i nikada nije naena." (FBI dok. br. 168-169)
NIJE VANO, ALI PREPISUJTE"

Prema arloti Mjuzar, sekretarici Save Kosanovia, pre nego to je napustio SAD, 25 jula 1945, Kosanovi je jo jednom eleo da se uveri da je sve u redu sa Teslinom imovinom koja se nalazila u Menhetn skladitu. Isto je uinio i sa Teslinom urnom (sainjena od oniksa, a kasnije u Beogradu zamenjena loptastom, srebno-metalnom urnom) u krematorijumu u Fernklifu. Dok je bio u skladitu (po arloti Mjuzar, to je bila i njegova jedina pose59

Markoni sa svojim sistemom beine telegrafije

ta skladitu), zatraio je da vidi Teslinu imovinu. Radnici u skladitu su mu rekli: Nekoliko ljudi iz FBI je dolo nou i napravili su mnogo snimaka." Tih januarskih dana 1943. vaingtonski biro FBI-a iao je ak tako daleko da je njujorkom birou savetovao da diskretno preduzme korake sa javnim tuiocem da se Kosanovi pritvori zbog navodne provale i da se doe do razliitih dokumenata koje je, pretpostavljali su, Kosanovi uzeo iz Teslinog sefa. Meutim, u centrali u Vaingtonu uskoro je doneta neobina odluka. Edvard Tam iz FBI-a u Vaingtonu, javio je D. M. Ledu iz njujorkog biroa da je itav predmet predat u nadletvo OAP-a i zbog toga, pisao je Tam, nema vie razloga da se petlja oko toga". Uskoro je poznati ameriki inenjer dr Don Tramp, koji je tada radio u istraivakom komitetu Biroa za nauna istraivanja i razvoj pri Ministarstvu za nacionalnu odbranu, pozvan da uestvuje ispitivanju Teslinih naunih radova. Zajedno s njim ispitivanju su prisustvovali i drugi strunjaci: V, 60

Dord, Edvard Palmer i Don Korbet. Dr Tramp je ispriao da su tada pregledali samo one materijale koji su se zatekli kod Tesle u trenutku smrti. Svi su oni tada bili zauzeti sa zadacima koje je nalagalo ratno stanje, pa su verovali da e uvidom u poslednje Tesline radove moi da donesu valjanu procenu za eventualne druge mere. Posle pomnog ispitivanja", pisao je Tramp, moje je miljenje da u naunoj zaostavtini dr Tesle ne postoji nita vredno za dalja istraivanja ili to bi moglo da se upotrebi protiv nas ako bi dopalo u ruke neprijatelja... Teslina najznaajnija dostignua potiu s poetka ovog veka. U poslednjih, najmanje petnaest godina, svi njegovi nauni napori bili su spekulativnog, filozofskog i na izvestan nain promotivnog karaktera najee u vezi sa proizvodnjom i beinim prenosom energije - ali nisu sadravali neke nove elemente, radne principe ili metode za ostvarivanje takvih mogunosti." Veoma opirnom dosijeu dr Trampa priloene su i fotografije i mikrofilmovi ispitivanog materijala. Originalni dokumenti koje je Tramp tada pregledao danas se nalaze u Muzeju Nikola Tesla u Beogradu. Posle toga, ostatak Tesline zaostavtine, februara 1943. godine, stavljen je na raspolaganje Savi Kosanoviu.(FBI dok. Br. 174-181) Slino Trampu, ni Svizi, Teslin veliki prijatelj i moda jedan od najboljih poznavalaca njegove linosti i dela, nije tih godina verovao da je Tesla zaista ostavio radove koji bi mogli da donesu neto revolucionarno novo: Tesla je bio izuzetno produktivan desetak godina 61

pre kraja prolog i isto toliko posle poetka novog veka. Ono to je kasnije radio moda je nosilo klice ranog stvaralatva, ali nikada nije dovedeno do praktinog ostvarenja..." Moda je to donekle tano. Naime, Tesla je zaista 62

Teslin patent za proizvodnju hrane za pilie iz 1905 godine, prihvaen u jednoj fabrici ivinske hrane 1938.

1928. podneo poslednju patentnu prijavu, 112. u SAD, od ukupno oko 800 patenata na Teslino ime. Meutim, izmeu 1945. i 1947. Komanda Vazduno-tehnike slube (ATSC) u Rajt Fildu. u Ohaju, u kojoj su obavljana neka najstroe uvana
63

Pismo kojim uprava hotela Ijubazno moli Teslu da napusti sobu u kojoj je do tada iveo, septembar 1918.

ispitivanja, Vojna obavetajna sluba (MI) u Vaingtonu i Biro za imovinu stranaca (OAP) razmenili su nekoliko zanimljivih pisama i telegrama iz kojih je jasno da nisu delili Svizijevo miljenje. Avgusta 21. 1945, ATSC je i zatraila dozvolu od komande u Vaingtonu da na sedam dana uputi u Vaington Blojsa Ficderalda (Blovce Fitzgerald) da obezbedi neka dokumenta za koje strane sile pokazuju interesovanje". Petog septembra 1945, pukovnik Holidej iz ATSCa pisao je Lojdu aulisu iz OAP-a, da potvruje do64

govor sa Ficderaldom i moli za fotografije iz Trampovog dosijea, ,jer su potrebne u jednom projektu za nacionalnu odbranu", i obeava da e ih vratiti u dogledno vreme. Prema navodima iz dosijea FBI-a o Tesli, bio je to poslednji put da OAP ili bilo koja druga savezna agencija SAD priznaje da poseduje Tesline dokumente o zracima smrti". aulis je odgovorio Holideju 11. septembra 1945: Materijal koji ste traili upuen je pukovniku Robertu Houliju iz ATSC-a. Ova dokumenta stavljena su na raspolaganje Vojnim vazdunim snagama radi odreenih eksperimenata; molimo da ih vratite". Nisu nikada vraena.(FBI dok. Br. 170-173) Neobino je, meutim, da etiri meseca poto su fotografije dokumenata poslate u Rajt Fild, Ralf Doti, ef Vojne obavetajne slube u Vaingtonu, obavetava Dejmsa Markama iz OAP-a, da nikada nisu stigle u odredite i zbog izuzetnog znaaja za ovu slubu molimo da se poalju i zahtevamo da nas obavestite ukoliko se bilo koja druga sluba bude interesovala za ove materijale". I OAP je kasnije imao dosta muke da objasni svoju ulogu u vezi sa ovom dokumentacijom. Izmeu 1948. i 1978. na mnoga pitanja OAP je odgovarao na slian nain: ...Dok je ova sluba uestvovala u ispitivanju odreenih dokumenata pokojnog dr Tesle, obavetavamo vas da ovde nita od tog materijala nije u naoj nadlenosti..." Ovaj biro nikada nije imao mogunost uvida u bilo ta od svojine Nikole Tesle..." ...Dok smo mi imali uvid u Teslina dokumenta..." ... Fotografske kopije odreenih dokumenata 65

sainjene dok smo bili nadleni za njih..." itd. itd. Laboratoriju u Rajt Fildu kasnije je nasledila Uprava odeljenja za aeronautike sisteme. Kada su od njih zatraeni Teslini radovi, obavestili su da, ,,s obzirom da u nasleenoj dokumentaciji nije pronaen nijedan od Teslinih radova, su pretpostavljamo da uniteni u vreme zatvaranja laboratorije" . EDISON UBIJAO * h TESLINOM STRUJOM Ni potonja ni novija istraivanja nisu pomogla da se definitivno ue u trag svim Teslinim dokumentima i drugim delima, ureajima. U poslednjih desetak godina jedan za drugim su dospevali rokovi kada je, prema amerikom ustavnom amandmanu o slobodi informisanja (FOIA - Freedom Of Information Act), poelo skidanje embarga sa veine dokumenata FBI-aja o uvenom srpskom nauniku. Ta arhiva o Tesli do sada nije bila ire poznata ni jugoslovenskoj ni svetskoj javnosti. Nastavljajui idejom koju sam postavio jo pre dvadesetak godina publikacijom Teslina neostvarena otkria", jo u to vreme sam se prvi put susreo sa nekim dokumentima iz tzv. Tesline arhive" FBI: Prouavanje ovih dokumenata uinilo mi se kao zanimljiv poduhvat bar iz dva razloga. Osnovni razlog je bilo oekivanje da e najzad biti reene nedoumice oko vanijih Teslinih projekata ili da e biti rasvetljena sudbina svih njegovih dokumenata. Drugi razlog - otkrivanje naina rada i ponaanja jedne ovakve institucije - je u odnosu na Teslin rad manje bitan, ali je zna ajan kada se posmatra u 66

kontekstu opteg odnosa prema Teslinom delu. Naime, trebalo bi imati na umu da je Tesla godinama paljivo i s namerom pomeran sa glavnih tokova interesovanja amerikog, a dobrim delom i svetskog javnog mnenja, da bi konano, ako bude moglo, bio preputen zaboravu. Tesla nikada nije zauzimao mesto koje mu objektivno pripada. Uporno, na primer, opstaje uverenje da je Edison dao najvei doprinos razvoju elektronike u dvadesetom veku. U Smitsonien muzeju i njegovim naunim institutima, u Vaingtonu, Edison je u toj oblasti smeten u sam vrh. Meutim, ba iz dosijea FBI na indirektan nain se bolje razaznaje i pravi Edisonov doprinos nauci. Mada je prijavio preko hiljadu (!) patenata, kao njegova najvanija otkria mogu se smatrati generator istosmerne struje, mikrofon, sijalica i gramofon! Edison je pomno pratio Teslina istraivanja - Tesla se po dolasku u Pariz, 1882, zaposlio u filijali Edisonove kompanije i prvih godinu dana boravka u Americi radio je kod Edisona - a od vremena kada je na Nijagarinim vodopadima postavljena prva centrala sa Teslinim generatorom naizmenine struje (1895), preao je u estok napad na Teslu. Javno je protiv njega drao predavanja, govorio za tampu i tvrdio da je Teslina struja opasna po ivot. U knjizi Pola Ostera, ,,Meseeva palata", ta epizoda je, a potpuno osnovana na injenicama, ovako opisana:
"Teslu sam prvi put video 1893. godine. Tada sam jo bio deak, ali godine se dobro seam. Odravala se Kolumbova izloba u ikagu, i otac me je tamo poveo vozom. To je bio moj prvi odlazak od ku e. Bilo je za67

miljeno da se povodom etiristote godinjice Kolumbovog otkria Amerike izloe sve sprave i izumi, da se pokae kako su i nai naunici jako mudri. Izlobu je posetilo dvadeset pet miliona ljudi, liilo je to na cirkus. Tamo je prikazan prvi rajsferlus, prvi vaarskii toak, sva uda novog doba. Tesla je bio zaduen za Vestmghausov deo koji je nosio naziv Kolumbovo jaje". Seam se da sam uao salu i video visokog oveka obuenog u beli smoking kako stoji na podijumu i obraa se publici sa nekim udnim akcentom - srpskim, kako se kasnije ispostavilo - i beskrajno tunim glasom. Izvodio je trikove sa elektricitetom, mala metalna jaja vrtela su se po stolu, s vrhova prstiju sevale su mu varnice. Gledali smo ga bez daha, nikada tako neto nismo videli. To su bili dani borbe izmeu jednosmerne i naizmenine struje, izmeu Edisona i Vestinghausa, tako da je Teslina predstava imala i propagandnu svrhu. Tesla je otkrio naizmeninu struju nekih desetak godina pre toga - obrtno magnetno polje

- i to je bio veliki napredak u odnosu na jedno-smernu koju je Edison koristio. Ta struja je bila mnogo monija. Za jednosmernu struju bile su potrebne elektrine centrale na gotovo svaka dva kilometra, za naizmeni nu je bila
PrviTeslin indukcioni motor, 1891. godina

68

dovoljna samo jedna iz koje se napaja ceo grad. Kada je Tesla stigao u Ameriku, pokuao je da proda svoj izum Edisonu, ali ga je taj magarac iz Menlo Parka odbio. Montaa Teslinog generatora za elektranu na Nijagari Mislio je da e zbog toga njegova sijalica postati suvina. Onda je Tesla svoju naizmeninu struju prodao Vestinghausu i poeli su da grade hidroelektranu na Nijagarinim vodopadima, najveu elektrinu centralu u zemlji. Edison je krenuo u napad. Naizmenina struja je suvie opasna, rekao je, moe da ubije ako joj se prie suvie blizu. Da bi potkrepio te tvrdnje, razaslaoje svoje ljude po itavoj zemlji da izvode oglede po vaarima. I sam sam prisustvovao jednom dok sam jo bio sasvim mali, upikio sam se od straha. Na scenu su izvodili ivotinje i ubijali ih strujom. Pse, svinje, ak i krave. Ubijali su ih naoigled svih. Tako je izmiljena elektrina stolica. Edison je sve to smislio da bi dokazao koliko je naizmenina struja opasna, a onda je izum prodao Sing Singu gde se i danas kori69

sti. Ljupko, zar ne? Da ovaj svet nije tako divan, mogli bismo bez po muke svi postati cinici." Odnos prema Tesli bitno se menja posle njegove smrti. Ve samo povrnim pregledom lako je uoiti nagli porast interesovanja Huverove administracije. Dokumenti do kojih sam doao, direktno od FBI-a potvruju navode iz moje prethodne dve knjige ,,Teslino tajno oruje" i Tesla pronalaza za trei milenijum". Fotokopije filmovanih dokumenata koji su uvani dugo godina, posle Tesline smrti, a koji su delimino maskirani potvruju i to da su njegovi pisani tragovi o eksperimentima sa orujem dospeli nekako u ruke vojnih eksperata Amerike, Kanade i SSSR. Najbolji dokaz za to su patentne prijave iz Pentagona u kojima se otvoreno pozivaju na Teslina istraivanja.
TESLIN RAZVOJ AMERIKE ARMIJE

U AMERICI je 2000.godine objavljena knjiga Dan posle Rouzvela", Vilijama Birnsa i pokojnog pukovnika Filipa Korsa, koja se bavi uvenim sluajem NLO-a koji je navodno pao u blizini gradia Rouzvel. Birns se u jednom nedavnom razgovoru o knjizi prisea ta su njih dvojica tada mislili i znali o Teslinom doprinosu vojnim istraivanjima. Korso je smatrao da je Tesla verovatno najvie od svih naunika uticao na posleratna istraivanja u amerikoj vojsci. Bio je fasciniran Teslom. Mi smo znali da je jo tokom Drugog svetskog rata general Natan Tvining uvao u svojoj dokumentaciji Tesline beleke o usmerenom estinom snopu, koje su, po 70

Prema jednoj teoriji ovako bi trebalo da izgleda Teslino tajno oruje sa primenom skalarnih talasa (interferentnih)

uputstvima FBI, iz Tesline sobe uzeli agenti slube za imovinu stranaca, dan posle njegove smrti. Ta dokumenta su paljivo uvali, ukljuujui i Teslinu uvenu monografiju Nov nain slanja energije kroz prirodne medije bez gubitaka".

SVETLOST JE BRA OD AJNTAJNA

U vreme kada je javnost, u leto . 2000. godine, obavetena da je u akceleratorima u Prinstonu i Firenci, gotovo istovremeno, ostvarena brzina vea od svetlosti, u australijskoamerikom magazinu ,,Nexus" objavljeno je moje pismo-podsetnik da je Tesla jo 1900. tvrdio da su talasi koje je poslao
71

iz svog odailjaa obili Zemlju brzinom od 475.000 km/sec. Izmeu mnogih pisama koje sam tada dobio posebno je zanimljivapri a Brajana Selara ema Tesline vizije aparata za snimanje misli (Brian Sallur), direktora Mount Gungin Radio opservatorije i tehnikog direktora SETI (Search for Extraterestrial Inteligence) programa za Zapadnu Australiju: Godinama se ve bavim Teslinim istraivanjima o kojima govorite jer sam se i sam uverio da je potpuno bio u pravu. U svojim radovima sam uporno zagovarao ideju da fotoni sa brzinom ,,C" predstavljaju samo osnovnu brzinu u kosmikim razmerama, ali to jo uvek niko u naunom svetu ne eli da ozbiljno razmotri ili zapone eksperimentalna istraivanja. Trenutno se pripremam da ovog leta postavim solarnu osmatracku stanicu da bih dokazao da neke estice ili fotoni elektromagnetskog zraenja u vreme intenzivnih erupcija na Suncu dostiu brzine vee od svetlosne. Polazim od sopstvene teorije da se jonosfera ponaa kao ogroman balon koji pod udarima super brzih fotona menja svoja elektrina svojstva. Naravno, jo ne postoje instrumenti kojima bi mogla da se meri nadsvetlosna brzina pa u biti prinuen da se pomognem posrednim dokazom: merenjem zvunog intenziteta na Suncu i u jonosferi." Teslina tvrdnja je verovatno zasnovana na nekom
72

od bezbrojnih podataka dobijenih tokom eksperimenata u Kolorado Springsu, 1899. godine. Tesla tada nije imao vremena da sam nastavi rad na ovoj teoriji, ali se nadao da e neko preduzeti dalja istraivanja. Od tada je proteklo itavih sto godina i da nije dokaza kao to su ovi iz Firence i Prinstona ili pojedinanih ispada" kao to je ovaj gospodina Selara, Teslinih radova se vie niko ne bi ni seao."
SMEHOTRES" I ANTENA" ZA NAFTU

Poznato je da se Tesla u prvoj deceniji prolog veka najvei deo vremena bavio istraivanjima u oblasti elektroterapije. Verovao je da bi tek na pragu

Mark Tven u jednom Teslinom eksperimentu

73

svog novog otkria, struja visoke frekvencije, mogao da stvori ureaje uz pomo kojih bi bilo mogue uspostaviti kontakt sa frekventnim poljem ljudskog organizma, a zatim leiti, tako to bi se novim aparatima uspostavila poremeena energetska ravnotea. Jedan od takvih ureaja je vibrirajua mehanika platforma. Glas o ovom zapanjujuem" otkriu prvi je rairio uveni ameriki pisac Mark Tven, poto se jednom prilikom lino uverio u blagotvornost novog izuma njegovog velikog prijatelja. Blage vibracije izazivaju vrlo prijatno oseanje i izazivaju poboljanje cirkulacije i protoka energije u organizmu. Takve, izmenjene platforme se i danas mogu videti na ulicama Pariza, Londona, jer umorni prolaznici rado koriste usluge rezonatora kako bi osveenih nogu mogli da nastave svoj peaki pohod. Nekoli-

Tesla u drutvu sa tada uvenim srpskim bokserima braom ivic

74

ematski prikaz malog Teslinog pojaala snage

ko velikih fudbalskih klubova italijanske i engleske lige na ovaj nain pripremaju igrae neposredno pred poetak utakmice. Malo je, meutim, poznato daje slinim rezonatorom, 1898, Tesla izazvao nekoliko zemljotresa u blizini svoje laboratorije u Njujorku. U strahu od posledica, to je priznao tek 1935, na promociji svog drugog izuma na bazi rezonatora, telegeodinamikog odailjaa - ureaja za otkrivanje vodenih i naftnih podzemnih izvora, koji je te godine patentirao i prava prodao Teksaku (savrenija verzija je i danas u upotrebi). Malo je poznato da je verna kopija rezonatora napravljena i kod nas i ako se steknu svi uslovi nai e se u stalnoj postavci Muzeja Nikole Tesle u Beogradu. ovek koji je, na osnovu originalnih Teslinih nacrta, resio sve tehnike probleme i dovrio prvi funkcionalni model je Slobodan Milevski, pronala75

za iz Jabuke, kraj Paneva. Teslin originalan ocilator je pre vie od etiri decenije pozajmljen jednoj porodici u Beu radi leenja deaka sa tekim oblikom reumatizma i kone bolesti. Kako i zato, nije nam poznato, a dokumenti o pozajmici bili su zagubljeni u Muzeju u Beogradu. Tek 2002. godine, oscilator je iz Bea stigao u Beograd! Milevski se nada da e uskoro dovriti i rad na Teslinom mehanikom rezonatoru, sa duplim klipom, ba onim sa kojim je Tesla na Menhetnu izazivao zemljotrese. U meuvremenu, prvi put je pustio u rad model telegeodinamikog odailjaa. Takav ureaj bi domaoj naftnoj industriji pomogao u pretrazi novih izvorita, ali je zanimljiv i za raznovrsna geoloka istraivanja jer deluje do dubine od 10 kilometara i razlikuje materijale prema gustini sastava.
POSLEDNJI POTOMCI: LELA VANDAVJIE

On je bio moj ukun ujak. Moj deda, Maksimilijan, bio je njegov brat, a moja tetka je njegova pra-neaka, pa sam ja tako njegova ukun-neaka. Moj deda i baka i njene sestre doli su u Ameriku iz Jugoslavije, ali ne znam kada je to bilo. Znam da je moj ujak Nik dobio ime po njemu." ON" je Nikola Tesla, a devojka koja se s naporom sea svog velikog roaka je Lela Vandavjie. Koliko imaju slinosti? Ve na prvi pogled: Tesla nije bio takve lepote. Ni struja ih ne povezuje: Ljudi oekuju da u meni otkriju neto od Tesline 76

genijalnosti. Moda moje interesovanje za NLO-e ima neke veze, ali pre bih rekla da sam to nasledila od majke, koja je vie puta videla letee tanjire". Moj ukun-ujak je verovao da postoji vanzemaljski ivot, ak je tvrdio da je sa njima uspostavio radioLela Vandavjie, Teslina ukununuka vezu. Neka ena pisac je tvrdila da je i on lino vanzemaljac, da potie sa Venere, a itala sam i priu da neki spiritisti sa njim redovno odravaju veze. Nisam verovala kada sam proitala da su objavili petnaest knjiga razgovora sa Teslom i drugim naunicima kojima Tesla navodno predsedava na planeti Parhelion, u sazvedu Plejada! Moram da priznam da sam poela da se interesujem za ivot mog velikog roaka tek od pre nekoliko godina. Znam da je uinio velike stvari za oveanstvo. Poznat mi je i njegov veiti sukob sa Edisonom. Taj odnos me podsea na film Amadeus". Majka mi je priala da je najvei deo njegovih dokumenata prenet u muzej u Beogradu, ali su neki vani papiri pokradeni, oni koji se odnose na antigravitaciju i elktromagnetske talase. Ti dokumenti su jo 1948. preneti u vazduhoplovnu bazu RajtPeterson. Naravno, esto me pitaju da li znam neku pikant77

nu priu o Tesli. Obian svet najvie interesuju sva ta uda vezana za njegovo ime, a posebno taj oreol vanzemaljca. I mene su pitali da li sam sa neke druge planete. Nisam svesna toga, ali ne bih iskljuila takvu mogunost."
TESLIN AUTO NA BEOGRADSKIM ULICAMA

Malo je poznato da je Tesla koristio svoj elektrini motor za pokretanje automobila. Prvo probno vozilo koje je Tesla koristio bio je uveni Fordov model ,,T". Njegov koncept ovih vozila realizuje se tek danas. Da li e se uskoro nai i na beogradskim ulicama? Ozo", elektrino vozilo sa Teslinim asinhronim motorom koji su konstruisali Miodrag ivanovi, Rastislav Kragi i Bojan Kragi, a proizvodi se i prodaje u beogradskoj firmi Raskovnik", ve je dobio desetinu novih vlasnika. U zavisnosti od baterije, automobil moe da pree od 150 do 300 kilometara. Ima dva sedita i proizvodi se sa tri i etiri toka. Po naem zakonu, ovakvi automobili ne smeju da se voze bre od 60 kilometara na sat, a njegove stvarne mogunosti su i do 400 kilometara na sat! U brzinskim trkama u svojoj kategoriji, ve je vie puta osvajao prva mesta.
VIZIJE

* Za 79. roendan, New York Times, 11.07.1935: Tesla planira da poalje energetski snop s jednog na drugi kraj sveta. Tvrdi da je merenjem ustanovio da su kosmiki talasi 50 puta bri od svetlosti, ime
78

Umetnika vizija Teslinog odbrambenog tita

osporava teoriju relativiteta. Tvrdi da je otkrio tajnu kosmikih zraka u pozitivnom elektirnom naboju Sunca. * Na prijemu za svoj 81. ro endan, novinaru New York Herald Tribune, 11.07.1937: Tesla obeava da e osvetliti tamnu taku na Mesecu. To je deo njegovog projekta za izgradnju interplanetarnog radija. * Za svoj 85. roendan Tesla je tvrdio novinarima lista New York Sun, 11.07.1941, da bi za dva miliona dolara i u roku od tri meseca, mogao da sagradi ureaj kojim bi istopio motor aviona na hiljadama kilometara daleko. * Septembra 10.1933. u asopisu Philadelphia
79

Public Ledger, Tesla objavljuje da u okviru svog energetskog projekta sada radi na procesu fotografisanja misli. Postupak je zasnovan na njegovom irem konceptu za izdvajanje kosmike energije koja upravlja univerzumom: Energija je svuda oko nas, u neogranienim koliinama." * Gigantsko oko za pogled u svaki deo sveta". Pod ovim naslovom list Albanv Telegram, 25.febru ara 1933, objavljuje Teslin rad kojim e omoguiti svakom oveku da vidi bilo koji deo sveta. Projekat je zasnovan na mehanizmu ljudskog oka. * U knjizi More energije", Henrija Moreja, navodi se kako je Morej, na osnovu Teslinih radova i sopstvenog ureaja za proizvodnju besplatne energije, uspeo da napravi poseban radio koji je koristio da uspostavi kontakt sa admiralom Birdom, na Junom polu. S ob-

Tesla u razgovoru sa novinarima

80

Tesla je verovao da e se u naem veku ratovi voditi samo robotima

zirom da nije registrovan ni trag statikog elektriciteta, Morej oigledno nije koristio uobiajene elektromagnetske talase. Morej je takoe napravio ureaj kojim je mogao da slua razgovor ljudi nekoliko kilometara daleko, kao da govore u njegovoj sobi.
KAPITEN VANZEMALJSKOG TIMA

Ovo nije ala, niti uvod u novi Spilbergov film - ovo je pria i za suze i za smeh". Te davne" 1973. godine, u udesnoj zemlji Americi, pojavila se knjiga sa neobino zanimljivom serijom intervjua. Sa daleke planete, sredita kosmike konfederacije Unarijusa, poruke su stizale do glavnog centra na Zemlji, u El Kajon, predgrae San Dijega. Tamo se sve odvija pod nadzorom parova vrhovnih arhangela Urijela i Rafaela i Mihaila i
81

Gavrila, a u zemajskom centru upravljali su, sada ve poivi (1971. i 1993.) Ernest i Rut Norman - arhangelski par reinkarniran kao Nikola Tesla. Direktno u mikrofon, bez svih onih svetleih, bunih i monih skalamerija, jedan za drugim, za samo nedelju dana, pred medijumima su prodefilovali gotovo svi najvei umovi ovog veka i sveta: od Tesle i Ajntajna do Nilsa Bora, Mendeljejeva, Fermija, Maksvela i drugih. Prvi se javio Tesla. Sagovornicima sa Zemlje, autorima knjige, Tesla je prvo opisao, ili tanije, vizuelno preneo sliku svoje kue. Podignuta je u obliku sedmostepene piramide, od materijala koji je podseao na staklo, sa osnovom od oko 1.500 metara. Svaki sledei sprat je bio manji za oko 300 metara. Na vrhu zgrade, slino teleskopu, nalazio se ureaj koji je Tesla opisao kao veliki projektor, odnosno odailja sa mogunou da alje informacije i slike na 33 razliita frekventna podruja ili vremensko-prostorne dimenzije. Ovde okuplja mo ljude iz drugih svetova, na razliitom razvojnom nivou, i pomaemo im da ovladaju naim Radio antena na Long Ajlendu Znanjem. Naravno, 82

uenje se odvija u astralnom stanju svesti, tako da posle povratka na svoju matinu planetu, nisu svesni svog putovanja. Nedavno je nekoliko naunika sa Zemlje gotovo istovremeno i nezavisno jedan od drugog objavilo otkrie laserskog zraka. Oni su i sada ovde i rade na razvoju buduih instrumenata. Slino se dogodilo i sa radovima na otkriu jedinstvene teorije polja (Glaov-Salam-Vajnberg, prim. aut.), a u poslednje vreme, na sasvim suprotnim krajevima Zemlje, nau nici dolaze do istih otkria u genetskom inenjeringu. Niko od njih ne zna da su sve i zajedno istraivali ba u ovim laboratorijama." Tesla otkriva autorima i postojanje svetova o kojima nikada nismo slutili: Tesla - transformer! Za vrlo kratko vreme, moda dve ili tri godine, teleskop e vam pomoi da upoznate i neke sasvim neobine zvezdane sisteme - duhovne planete, koje se ne mogu videti. To je ono to vi na Zemlji nazivate paralelnim svetovima". Tesla je oigledno duboko fascinirao svoje sagovornike, jer ga nazivaju najveim umom koji je ikada iveo na planeti Zemlji." Danas ne ivi ovde, odnosno jo se nije reinkarnirao u neko novo ljudsko bie. Pre tano 350 godina iveo je kao Nikola Kopernik. Moda je to razlog to se Tesla danas, u miru Parheliona, vratio svojoj staroj ljubavi: astronomiji. Poseban cilj mojih istraivanja je razvoj tehnike za inter-galaktike kontakte. I vi na Zemlji danas moete da posmatrate stvaranje galaksija, ali ne moete da vidite nijednu zvezdu posebno.
83

Teslin fotoportret snimljen u njegovoj labaratoriji metodom fosforescentnog svetla

Kljuno je da stanovnici svih planeta koje to jo ne znaju shvate da ivot u kosmosu postoji u izobilju i u svom bogatsvu oblika. Zar to nije udno: treba da odete van svog zvezdanog sistema da bi dokazali da neto postoji na vaoj vlastitoj planeti. Slino vam se ve jednom dogodilo kada ste utvrdili da helijum postoji na Suncu, a tek potom i na Zemlji." eleo bih da naunicima na Zemlji posebno skrenem panju na kvazare i plave zvezde. Ova dva nebeska tela kriju jednu od najveih tajni kosmosa pravu strukturu ivota. Kvazari su, u stvari, galaksije unutranjih ili duhovnih svetova. Ono to najvie fascinira zemaljske naunike su oigledno inteligentne promene pulsiranja koje, svaka pojedinano, traju po jednu se84

kundu, u jednom zaokruenom ciklusu od 60 sekundi, koji se zatim ponavlja. Naunici pretpostavljaju da je to neka poruka nepoznate civilizacije, ali ne mogu ni da naslute o kako monoj inteligenciji se radi. Plave zvezde, za koje su vai naunici u poetku verovali da su deo vae galaksije, Mle nog puta, a zatim su shvatili da one ne emituju svetlost, ve da je to svetlost koja dopire sa same granice vidljivog kosmosa - takoe su duhovne, a ne atomske prirode. Drugo, one nisu galaksije, ve univerzumi sa stotinama miliona galaksija. U svetovima u ovim galaksijama postoje visokofrekventnio izvori energije, usmereni ka Zemlji i drugim nesvesnim" svetovima, sa namerom da im se omogui otkrie" da postoje i svetovi unutar svetova, dimenzije unutar dimenzija i da su takvih razmera da, u odnosu na ono to vai nau nici danas znaju, deluju zastrauju e. Izvor

2Oc

2Oc

Jubilarne marke sa likovima najpoznatijih amerikih naunika

85

njihovog stalnog straha je tvrdoglavo odbijanje bilo kakvog istraivanja koje ima veze sa psihikim razvojem." Znamo ve da Tesli nikada nije bilo dosadno dok je bio meu nama, ali tek u Parhelionu je naao drutvo i prijatelje kakvi mu i pripadaju. Redovno se sastaje sa Galilejom, Keplerom, Leonardom da Vinijem, Openhajmerom, a sa Ajntajnom ivi u istoj ku i. Svako od njih, po nekim vekovima utvrenim planovima radi na nekom projektu, esto i sasvim razliitom od njihovih, nama poznatih, ovozemaljskih projekata. Ajntajnov vanzemaljski opus Izgleda da se Ajntajn trenutno bavi mnogo sloenijim istraivanjima jer o svojim teorijama govori samo usput: Sada razumem zato sam imao problema da stvorim sistem zasnovan na optoj teoriji relativiteta. Da bi se nauka dalje razvijala, neophodan je potpuno novi matematiki koncept. Pod novom matematikom mislim na razumevanje i novo tumaenje odnosa izmeu fizikog atoma i njegovog dvojnika" izotopa - duhovnog atoma. Tu se nalazi klju razvoja nauke." Teslin beini prenos energije Moda na Teslin nagovor ili zbog nekih viih" kosmikih ciljeva, Ajntajn se potpuno posvetio razvoju ureaja za beini prenos ebergije, za koji smo svi do sada verovali da je Teslino originalno dostignue. Meutim: Na tzv. kosmikoj centrifugi radi se ve nekoliko hiljada hiljada godina, prema vaem zemaljskom sistemu merenja vremena. Mada je ovde priroda nje86

gove funkcije odavno poznata, istrauje se na tome da se on preradi za rad na materijalnom planu, u ogranienim usovima sa samo 101. atomskim elementom. Centrifugalna akcija je klju funkcionisanja ureaja. Bie potrebno da se za centrifugu ili, bolje reeno, generator podigne posebna zgrada koninog oblika i od materijala, jedne nove vrste plastike, koju emo, u meuvremenu preneti" na Zemlju. Frekvencija energije stvorene u generatoru bie izmenjena da bi mogla dalje da se prenosi putem laserskih zraka. Na vrhu graevine bie postavljene neke vrste antena od kristala za prijem i emitovanje energije. Energija e putovati du trajektorija do nekoliko podstanica" razmetenih irom svakog kontinenta. Kue, fabrike, automobili, avioni i svi drugi potroai energije e biti snabdeveni malim demodulatorima - ne veim od tranzistora - za prevoenje energije na niu, upotrebljivu frekvencu.

8 West40'' NEWYORK

87

Dakle, spolja e generator delovati ba onako kako je Tesla govorio dok je boravio na Zemlji." Openhajmerova intervencija itav razgovor je pratio i Robert Openhajmer, jedan od indirektnih tvoraca atomske bombe. On e Ajntajnovom tumaenju dodati i sledee: Ureaj koji vam je opisao Ajntajn funkcionie na slinim principima kao veliki generator kakav je nekada postojao u Atlantidi i Lemuriji. Mi ovde imamo minijaturni generator - i zovemo ga malo sunce" - umesto velike piramide, kao u Atlantidi. Proizvedena ista energija je na frekvenciji koja trenutno nije poznata na Zemlji, niti na Zemlji moe da postoji. Kosmiki sat Ovaj mehanizam se moe objasniti kao neka vrsta sata-kalendara, a koristie se na slian nain kao dananje enciklopedije. Ali, umesto da listate enciklopediju i traite ono to vas zanima, moj aparat e omoguiti da informaciju dobijete istog trena i da informacije koje elite dobijete uivo - slino dananjim TV aparatima. Pre upotrebe korisnik e jedino morati da zna vremenski period, zemlju ili ime linosti ili dogaaja o kome trai podatke. Uzmite, na primer, godinu 1435. pre nae ere, vreme vladavine kraljice Hatepsut u Egiptu. Mesto: palata. ruak, tog i tog dana. Na ekranu se pojavljuje slika i teku stvarni dogaaji na ruku iz tog vremena. Tesla me je inspirisao da razvijem ovaj ureaj. Sat nije ogranien samo na prolost. Zapravo, treba da znate, prolost, sadanjost i budunost su tvorevine vaeg materijalnog uma i ovekove svesti. Ovaj ureaj ne poznaje takve prepreke. Njegova jedina 88

granica je znanje onoga ko je koristi. Sat, kao i mnogi drugi pronalasci, poee da se koriste na Zemlji pred kraj devedesetih godina." ,,I ta na kraju rei?" Tesla se pred kraj ivota zaista bavio stvarima kojima se nijedan naunik ni tada ni danas nije usuivao ni da priblii. Veina naunika koji se danas bave Teslom, zapravo, sada ve sa imbecilnom radou, samo opisuju Teslina oigledna i ve uveliko ostvarena dostignua. Mnoge naune idiote dananjice jo uvek ekstatino uzbuuju Teslini rani radovi", kada je na leima svog maka prvi put otkrio magiju elektriciteta ili kada je u potoiu kraj roditeljske kue otkrio da se ipak okree". Oni koji su otili korak dalje i dalje nas ue da je Teslin beini prenos energije, prenos energije bez - ice. A u sutini misle da je ovek u ivotu, najblae reeno, imao i svojih loih trenutaka. Sve je to neko, verovatno, otkucao Tesli. I evo ta se dogodilo.
BOG ILI ENERGIJA DUHA

Teslina istraivanja slobodne energije" tridesetih godina, kada je doao do nekih otkria zbog koji e dobiti nadimak udak iz Menlo parka", dovela su ga na trag i nekih neobinih pojava. Jedna od njih je i takozvana X energija. Rudolf tajner je pokuao da tu tajanstvenu energiju, ijim su opisima i tumaenjima krcati drevni okultni i spiritualni dokumenti, opie jezikom koji se ve znatno pribliio jeziku i delu njegovog savremenika Nikole Tesle. On je, ne znajui za Tesline radove, tvrdio da postoje etiri eterske stvaralake sile, kao razliiti oblici 89

tajanstvene energije - ivotni eter, hemijski eter, svetlosni eter i toplotni eter. Uopteno govorei, meutim, svi razliiti nazivi nepoznate energije (i, prana, mana, baraka, jesod, orenda, mgebe, sveti duh, orgonska energija, ivotinjski magnetizam, bioplazma, odijska sila...) ukazuju da postoji i jedan drugi princip u prirodi - duhovni - sa kojim moderna nauka i danas nerado pristaje da se suoi, ali koji, izgleda, zaista jeste kreativna ivotna sila. Pretpostavlja se da je to peta sila u prirodi, pored ve poznatih: elektromagnetizma, gravitacije, slabe sile jezgra i jake sile jezgra. Prema svim opisima, to je sila koja direktno utie na razliite aspekte superulnih sposobnosti i glavna i verovatno jedina sila u polju psihikih aktivnosti. Na njeno delovanje nema uticaja nijedna od ostale etiri sile; i, mada nesumnjivo univerzalna u prirodi, ona se moe posmatrati, meriti i istraivati samo u biolokom polju. Zanimljiva je i teorija kretanja ove energije. U ljudskom telu, jo pre pet hiljada godina, u drevnom kineskom medicinskom kodeksu, opisana je
90

kao fenomen koji mi danas nazivamo akupunktura. Ona protie ljudskim telom du takozvanih meridijana. Isti proces se odvija i na planu itave planete. U tokovima akupunkturnih linija Zemlje, od praistorije do danas, nalaze se stecita drevnih idolopoklonika, gde su obavljali svoje rituale, rtvovanja ili molili za dobru godinu i plodnost. I Druidi i vetice pohodili su ista mesta, i cigani i gnostici i hriani i sledbenici Novog doba. Mnoga su mesta irom sveta od pamtiveka poznata kao naroito vana i mona. Nazivaju ih svetim mestima. Ima ih u svakoj zemlji i svuda im se pridaje neko magijsko znaenje. Izmeu njih, pretrpane zemljom i zarasle korovom, prostiru se kilometrima duge linije koje ih povezuju. U centrima i du linija vladaju snane prirodne sile - toliko snane da mogu da utiu na ljudski um, duu i svest. Kako su ljudi pre nekoliko hiljada godina i u svim moguim kutovima sveta mogli da znaju za tajne sile prirode? I zato su na odreenim mestima postavljali gomile kamenja, megalita, dolmena, piramide, crkve i katedrale? Bezbrojna iskustva i ispitivanja potvruju da linije zaista prate energetske tokove Zemlje.
PRIKRADANJE NLO-A

Sva energija je elektromagnetske prirode; sva vrsta materija u naoj okolini sastavljena je od energije; nae oi registruju samo deli elektromagnetskog spektra; a elektromagnetski talasi na bezbroj razli itih frekvencija postoje na naoj planeti i irom kosmosa. Don Kil, jedan od najpoznatijih 91

3D Ilustracija Savo Katalina

istraivaa NLO-a, veruje daje ba tu tajna leteih tanjira". Njihov je trik u tome da se prikradaju" na nama nevidljivom frekventnom podruju, u nevidljivom delu spektra. ak i ono to vidimo moda je samo trag, senka, propratna manifestacija dok menjaju oblike kretanja. Koliko drugih paralelnih svetova postoje i ije sudbine nismo svesni? Jer, istina je da vidimo i mnoge stvari koje ne postoje - mnoge od vidljivih zvezda na nonom nebu odavno su odbrojale svoje poslednuje dane. Ultima Tula, Atlantida, Avalon, Hiperboreja, Podzemni svet, Valhala svi svetovi iz naih legendi - moda su samo trenutni bljesak ljudske sveti koji je omoguio da bar provirimo u druge dimenzije ivota. Tesla je nesumnjivo poznavao i potovao ove tajne moi prirode. Ako se uzme u obzir da je poznavao i tajne slobodne energije i da je vie puta nagovetavao da zna kako je treba ukrotiti, pretpostavka
92

da je ove energije koristio i za ouvanje vlastite vitalnosti je vrlo realna. Pre desetinu godina, ovek koji je eleo da ostane anoniman, koji je lino poznavao Teslu i verovatno na delu video i njegove lekovite" izume, stvorio je i to pravo malo udo koje e milionima ljudi irom sveta postati poznato kao Teslina purpurna ploa". Ploa, rekonstruisana i poboljanih karakteristika, koja se sada koristi u zemljama irom sveta, a nekoliko godina i kod nas, rezultat je dodatnih istraivanja i novog projekta.
TESLA LEI STRUJOM

Tesla je svoje visokofrekventne elek-, trine struje primenio u medicini dvojako. Pre svega, prvi je, poetkom 1891. god, objavio da VFE struje, ak i visokog napona, mogu da budu bezopasne i lekovite za oveka. Dao je niz elektrinih oscilatora za potrebe leenja. Zatim, saznanjem o iznenadnom otkriu Rentgenovih zraka, Tesla je poeo da ih proizvodi, poetkom januara 1896. god, na svoj originalan nain svojim VFE strujama najviih napona u to vreme. Prvi je otkrio reflektovane X-zrake. Zapazio je tetno delovanje X-zraka na oveka. Prvi je dao metalni zaklon za zatitu lekara od X-zraka. Eksperimentalno je dokazao da svako intenzivno elektrino zraenje u prirodi proizvodi X-zrake. Dao je 1896. god. svoje tumaenje prirode X-zraka. To je nalo svoje opravdanje, oko 1923. godine, tek posle usvajanja shvatanja o dualnoj prirodi zraenja, da je i korpuskularno i talasno. Naglo opredeljenje da se pone baviti VFE strujama, dotle sasvim nepoznatim, Tesla objanjava na 93

sledei nain: Stimulativan uticaj Hercovog (H. Herz) dela, kao i neka moja teorijska i eksperimentalna zapaanja, opredila su me tokom 1889. god. da uem u sistematsko prouavanje pojava visokih frekvencija ...Ovo se pokazalo veoma plodonosno". Tesla odmah poinje da gradi generatore VFE struja od 10, 20 i vie hiljada perioda u sekundi. Kako navodi, rad je bio teak, prolazio je izmeu Scile i Haribde" (2) dok ih nije zavrio. Prve eksperimentalne rezultate objavio je 21. februara 1891. godine pod nazivom Pojave naizmeni nih struja vrlo visokih frekvencija". To je ujedno i prvi rad u svetu o VF strujama. Pored ostalog, zapaa, ako se na izlaz VF generatora vee induktivni namotaj, tj. transformator sa visokonaponskim sekundarom, tada na izlazu sekundarnog namotaja dobija elektrina pranjenja, tj. v.f. luk sa uobiajen94

im ritminim zvukom kao sa naizmeninom strujom. Zatim navodi: ...pri tome je udno da taj zvuk moe da se uje i sa brojem promena znatno veim od 10000 u sekundi, to mnogi smatraju granicom ujnosti." Ovo je bila prva novost! Dalje nastavlja: ...Kao posledica sopstvene induktivnosti namotaja i visoke frekvencije, struja je mala a odgovarajui porast napona je znatan... Struja je tako mala da, po miljenju i nehotino steenom iskustvu pisca, pranjenje ak i vrlo velikog namotaja ne moe da izazove ozbiljnije povrede." Ovo je ve bilo zapanjujue otkrie! U to vreme, pri elektroterapiji sa jednosmernom strujom, deavale su se bolna grenja miia, pa ak i smrtni sluajevi pacijenata. Takode, 6. aprila 1890, izvrena je prva smrtna kazna na elektrinoj stolici sa naizmeninom strujom. A Tesla nalazi da pri mnogo viem naponu sa VF strujama nema opasnosti! Tesla dalje nastavlja. Iskustvo koje ima sam pisac pokazuje, to je via frekvencija, to je vea i koliina el. energije koja se moe propustiti kroz telo bez ozbiljne nelagodnosti" . Ovako delovanje VFE struja zaista niko nije mogao da predvidi! Tesla se trudi da pronikne u prirodu ovih zbivanja i objanjenje trai u ponaanju tela (!): ...iz tog bi se moglo zakljuiti da tkiva ljudskog tela deluju kao kondenzatori". Ovo, naravno, zna i Tesla i u svom radu od 18. marta 1891 (4) dalje navodi: Traio sam dokaz daje nain prostiranja struje kroz telo razlog slabijih fiziolokih efekata". Tesla navodi dosta ekeperimenata i daje 95

jedno objanjenje: No postoje razlika potencijala pri prolazu date struje kroz telo vrlo mala, efekti se ne mogu sasvim potpuno pripisati prostiranju struje pri povrini,...". Ovde prvi put Tesla pominje mogunost prostiranja struje po povrini tela! Osamnaestog aprila daje i trei rad o VF strujama, gde ne daje nita novo o fiziolokom dejstvu struja . Dvadesetoga maja 1891. god, na Kolumbija Koledu u Njujorku dri predavanje: Eksperimenti sa naizmeninim strujama vrlo visokih frekvencija i njihova primena u metodama vetakog osvetljenja". Ovo predavanje je, pored ostalog, bazirano na njegova navedena tri lanka i prvi put se javno, eksperimentalno, prikazuje nekodljivost VFE struja. Profesor S.H. Monel (Monell), lekar, u svojoj knjizi Visokofrekventne elektrine struje u medicini i zubarstvu" izdatoj 1910. god. iznosi svoje utiske sa tog predavanja, poto mu je prisustvovao kao mlad elektroterapeut: Jedne nezaboravne noi maja 1891. god, Nikola Tesla, Slaven, mlad i entuzijasta, sa poetskim nadahnuem i izgledom jednog genija, stajao je ispred Amerikog instituta elektrinih inenjera, palei sijalice sa strujom koja je nekodljivo prolazila kroz njegovo telo i grejala do usijanja ice dodirom njegove ruke ... Sa veselim dranjem i bez fizikog naprezanja Tesla se ukljuio u elektrino kolo struje koja bi. po svim zakonima jednosmerne i naizmenine struje, dovela predavanje do kraja jer bi dragi predava bio mrtav! Ipak, on se izvukao, zapanjujui gledaoce, prikazujui sve vie i vie razna neuobiajena elektrina pranjenja, novoroena u nauci o elektricite96

tu i krtena imenom 'Visoke frekvencije'. Ovo predavanje je proslavilo Teslu u svetu". Osam svetskih asopisa je objavilo u julu iste godine ovo predavanje, i nalazi se u 4 knjige, dve na engleskom i dve na srpskom jeziku. Posle ovog predavanja, Tesli se obratilo vie poznatih lekara u Americi traei objanjenje fizikog dejstva ovih struja. Zbog toga je Tesla napisao kratak lanak 'Masaa' sa strujama visoke frekvencije" koji je izaao 23. decembra iste godine. Tesla pie: ...ja sam prikazao u svom predavanju, da telo potpuno izolovano u vazduhu, moe biti zagrejano jednostavno svojim spajanjem sa izvorom visokog elektrinog potencijala i visoke frekvencije". Grejanje e biti, naravno, po povrini, tj. po koi". Sa ovakvim ureajem, pravilno uzemljenim, zar ne bi bilo mogue za jednog vetog lekara da u ovakvom ureaju nae sredstvo za uspeno leenje raznih vrsta bolesti". Izvod iz rukopisa za knjigu Teslin doprinos medicini", pokojnog Dejana Bajia, profesora Tehnolokometalurkog fakulteta u Beogradu
PURPURNA PLO A

Teslina istraivanja slobodne energije" dovela su i do otkria tzv. ,,purpurne ploe" - uda u kome su jo njegovi savremenici naslutili eliksir ivota. Pokojna Linda Gudman, jedan od najveih savremenih astrologa, koristila je plou itavog ivota. Na osnovu svojih i iskustava prijatelja, napisala je tekst koji je uvrstila u knjigu Zvezdani Znaci": Postoji niz naina da se i obian smrtnik pridrui
97

Razliiti oblici Teslinih purpurnih ploa

harmoniji univerzuma. Jedan od njih je otkrie inspirisano Teslinim radovima - purpurna ploa". Nastala je na osnovu kosmikih iskustava i saznanja" jednog oveka koji je dobro poznavao i temeljno prouio Teslino delo - Teslu je i lino poznavao - ali je eleo da ostane anoniman (tipino za roene u znaku Raka). Prave se kao mala i velika ploa. Ve mala je u stanju da napravi gomilu uda, ali ja koristim obe i za razliite namene. Purpurne ploe emituju energiju koja je u stanju da prodre u bilo 98

koje ivo bie - biljku, ivotinju ili oveka. ivotna energija ili Prana, moe se meriti na nekoliko naina. Ako se za to koriste standardni radiestezijski elektrini instrumenti, prosean mukarac ili ena pokazae vrednost od 20 jedinica. Sa purpurnom plo om u rukama, vrednost e odmah skoiti na itavih 90 do 95 jedinica. Stalnim korienjem ploe, energetski nivo trajno dostie 100 jedinica. Takva energija je moda i vea, ali ne postoje instrumenti kojima se moe izmeriti. Time se postiu najmanje dve stvari: ubrzava se duhovni razvoj i oivljava proces regeneracije elija. Prvo i najvanije, ploa e polako, ali sasvim sigurno podii vibracionu frekvenciju onoga koje koristi, a to je veoma bitno. Poznato je da svaki ovek vibrira na individualnoj frekvenciji svetlosnih talasa, to je metafizika injenica koja je osnov ogromnog broja neoekivanih uda". Stanovnici civilizovanih delova dungle esto ne doputaju istraivaima ili drugim posetiocima da ih fotografiu jer im tako odnose deli due". To nije tano. Meutim, fotografi im zaista podkradaju lini frekventni nivo. Na neki nain, fotografisanjem se frekvencija svake linosti utiskuje na negativ i pozitiv fotografije. Ba Teslina ruka. Prva fotografija zbog toga, purpurna snimljena vetakim svetlom
99

ploa deluje samo ako negativ snimka nije uniten ili je sigurno da negde postoji. Recimo, na primer, da se dete, voljena osoba, prijatelj, ponaa neprijatno, kao to svi inimo s vremena na vreme. Njihovo se ponaanje uz pomo ploe moe pretvoriti u pozitivno - ne trajno, ali bar do sledeeg puta - na sledei nain. (Ali onome sa kime vrite proveru delovanja ploe nikako nemojte rei o emu se radi). Fotografiju linosti, ako ste sigurni da negativ postoji, postavite na malu purpurnu plou, licem okrenutim na dole. Ostavite je najvie jedan sat (neki ljudi su preosetljivi na energetske emisije, pa bi prekomerna doza mogla izazvati nervozu ili prenapregnutost). Obino, ve posle 15-20 minuta, ovek koji je do malopre izgledao sebian, tvrdoglav, ljutit i odbojan, postaje veseo, armantan, drueljubiv. Kada vam se to dogodi u prvih nekoliko pokuaja, biete skamenjeni od uda. Do tada sam uverena da mi neete verovati ni jednu jedinu re. Ovu tehniku nikada ne bi trebalo koristiti za neke trivijalne razloge ili kao crnu magiju" sa namerom da se utie na slobodnu volju oveka, jer ploa to ne ini. Kada bi se tako neto i pokualo, zakoni univerzuma koji nadziru" ivotnu energiju automatski bi zaustavili proces, a viak stvorene energije bi se kao bumerang vratio ka crnomagijksom umu." Bilo bi neozbiljno rei da je Linda Gudman u ovoj prii bila sasvim u pravu. Njena fascinacija ploom moda je bila preterana, ali je sasvim jasno da nekoliko miliona kupaca ploe u svetu teko da toliko puta moe da napravi istu greku. Moda je sve to uvrnuto, ali svima pomae". 100

Teslin lik na inflacionoj" novanici od 5 miliona dinara, 1993.

TESLA MEU SRBIMA

Ruku na srce, nisu se Teslini neprijatelji" kod nas uvek doekivali tako sputenog garda. Kada se i ovde pre nekoliko godina pojavila Teslina purpurna ploa ak pet-est akademika i profesora fakulteta diglo je svoj glas u zatitu Teslinog imena i objavilo svoje ogorenje na mestu dostojnom" jednog Tesle, u uvenoj Politicinoj rubrici Medu nama" . Pogreno bi, ipak, bilo pomisliti da je nama sasvim svejedno ta e u svetu misliti o Tesli. Nai stalni emisari, na primer, svakim veim Teslinim jubilejom, a i inae, trudie se da bar na nekoliko da101

na obiu sva teslijanska udruenja u svetu, poglavito u Americi, koja broje vie od dva lana, i podstaknu iu Teslinog svetla. Ta praksa je uvedena jo od jeseni 1957, kada je Kenet Svizi posetio Jugoslaviju. U znak potovanja, a na Svizijevo oduevljenje, i jo vie njegovih pratilaca, poveli su ga, kako svedoi arlota Mjuzar, na dugo putovanje irom zemlje. Valja ipak priznati da su za osvetljavanje" Tesle, a u uslovima opte neprosveenosti, za iole ozbiljniji prosvetiteljski poduhvat potrebni daleko vei napori. Tako je anketa meu uenicima petog razreda jedne beogradske kole pokazala da preko 60 odsto uenika uopte ne zna ko je bio Tesla, a ak 80 odsto nije znalo da odgovori zato je Tesla slavljen kao jedan od najveih u istoriji nauke. Jedan od, verovatno, osnovnih razloga su uveliko zastarele i dosadne nastavne jedinice o njegovom radu, iz kojih se jedino i najlake pamte veite i idiline prie o njegovom detinjstu u rodnom Smiljanu. U srpskim naunim krugovima, sa asnim izuzecima, pre svega eksperata iz Vine, zasienost Teslom moda najbolje ilustruje objanjenje koje je ovom piscu dao jedan od uglednih profesora Elektrotehnikog fakulteta u Beogradu. On i njegove kolege smatraju da je Teslino nauno delo okonano jo u prolom veku, eksperimentima u Kolorado Spring102

su. Tada je Tesla uredno beleio sve to je radio. Njegov dnevnik iz tog perioda je jedina prava nauna graa koju je za sobom ostavio. Gotovo sve to je kasnije inio mora se uzeti sa ozbiljnim rezervama..." I jo jedan karakteristian primer. Politika" je, na primer, 5. jula 1999, objavila lanak pod naslovom Dosijei FBI dostupni javnosti". Vest inae stara bar 15 godina - sadri i pasus od 16 redova o dosijeu Nikole Tesle, a malo dalje i pasus o izvesnom Rejmondu Mielu, potvrenom seksualnom manijaku, sa neto vie - 22 reda! To je atmosfera koja ostavlja irom otvorena vrata za sve mogue spekulacije o Teslinim "postdnevnikim" radovima. Sa takvom idejom i vrata Tesline arhive u Beogradu i bukvalno su bila otvorena koliko ozbiljnim istraivaima toliko i svim belosvetskim spekulantima koji su tamo hteli da zavire. Svako, zapravo, ko poeli da nekom svom projektu obezbedi teslijanski oreol moe to da uini bez straha da e ikada biti uhvaen u lai, jer ako ni posle nekoliko decenija jo najmanje etvrtina Tesline grae nije nauno obraena, kome moete zameriti ako ustvrdi da je ba u tom delu naiao na epohalnu" Teslinu ideju ili novu istinu" iz njegove neistraene biografske dokumentacije?
UVAR KOSMIKOG PEATA

Autor knjige o H. G. ameriki pisac Ronald pominje i neobinu vezu izvesne Tanje erenkove vrsta mentora.

Velsu (H. G. Wells), Rajt (Ronald Wright) izmeu Velsa, Tesle i kojoj je Tesla bio neka
103

Navodno, erenkova je po Teslinoj preporuci po magala Velsu da razume princip funkcionisanja vremeplova. Eventualno, uspela je da stvori jednu vremensku mainu, da otputuje i da se pri samom kraju milenijuma - po Velsovom testamentu - vrati! Vels je, pie u knjizi, jo 1946. ostavio oporuku, otvorenu 21. decembra 1999, navodei udesne dogaaje kojima je prisustvovao i udo kome smo mi trebalo da budemo svedoci kada se erenkova vrati! Prema Rajtu, tekst, potpisan Velsovom rukom izazvao je izuzetnu panju jer se odnosi na njegova istraivanja o mogunostima putovanja kroz vreme, pre nego to e objaviti rukopis Vremeplova" (Time Machine), 1895.godine, i na neobine dogaaje sa Teslinom uenicom. U to vreme je u vie navrata kontaktirao sa Teslom koji e ga uputiti da se sa njegovom preporukom obrati mladoj ruskoj naunici u Londonu, gde je i Vels iveo. Vels je pomno pratio njena istraivanja, zaljubio se u devojku i konano prisustvovao trenutku kada je uspela da dovri mainu i otputuje u neko drugo vreme! Pred poetak putovanja, Velsu je vrsto obeala da e po povratku ispriati svoje doivljaje, pa je on odluio da ostavi pismo-testament i tako devojci stvori dokaz o istinitosti dogaaja, ukoliko zaista odlui da se bilo kome poveri. Svog prijatelja, kome je pismo posebno upueno, zamolio je da kontrolie mesto odakle je erenkova krenula na put. Pismo poinje preporukom: OTVORITI 21. DECEMBRA 1999. Svima kojih se to tie: Ne znam na koji nain e se ljudi meusobno oslovljavati 1999. godine, zato u poeti pismo bez 104

uobiajenih formalnosti. eleo bih da ovaj dokument doe u ruke nekog ko je poznavao moje delo. U najboljem sluaju, dovoljno sam neskroman da verujem da e moje ime i knjige u to vreme jo biti poznati, nadam se da e pismo doi do nekog talen105

tovanog studenta koji se opredelio za podruje 'Vel sologije'. Ako ne to, verujem da je u prolaznom zanimanju za moje delo ostala nekolicina onih u ijim umovima jo gori plami ak interesovanja za knjievne ostatke iz prolog veka. U svakom sluaju, molim te da ozbiljno shvati priu koja sledi i da uprkos neverici, koju svakako razumem, ipak uini ono to u te na kraju zamoliti (a nije ni opasno, ni skupo, ni teko). Ako to ne moe, nema potrebe da ita dalje ali te molim da pismo ustupi nekom drugom. Tebi je poznata moja nauna i romantina pria Vremeplov", u kojoj putnik uspeva da napravi ureaj i otputuje u budunost. Ali, ukoliko se moj putnik jo nije vratio (a molim se Bogu, u koga ne verujem, da jeste) i ako vremeplov ve nije postao stvarnost, siguran sam da niko stariji od 12 godina nee verovati da je tako neto uopte mogue. Kada sam poeo da razmiljam o vremeplovu malo su me zanimali nauni detalji za ostvarenje takvog ureaja; za mene je to bila samo jedna elina armatura noena vetrom ljudskih elja. Meutim, mislio sam da je ipak dobro da priu opremim i nekim novijim naunim dostignu ima i da tako na svoj nain u nekoliko pomognem i usponu opteg znanja. Pisao sam gospodinu Nikoli Tesli u Americi, vrlo poznatom zbog svog otkria rotacionog magnetnog polja, naizmenine struje i drugih pronalazaka u oblasti elektriciteta i radijacije. Tesla je bio genije i vizionar kome nita nije bilo nemogue i neostvarivo. Planirao je, na primer, beini prenos energije na ogromne razdaljine, a jednom je govorio kako bi 106

mogao da osvetli itavu planetu i ostvari komunikaciju sa stanovnicima Marsa, za koje je verovao da postoje i da su izvor signala koje su primali njegovi ureaji. Pretpostavljao sam da e ga moja ideja zainteresovati. Veliki ovek mi je sa kurtoaznim potovanjem odgovorio ali me je za dalja istraivanja uputio na svoju tienicu, mladu enu, Tatjanu erenkovu, za koju me je uveravao da je briljantan um, predodreena da jednog dana prevazie i njega samog. Ve sada", pisao mi je svojim ekstravagntnim engleskim, zala je u teritorije u koje ni ja jo nisam stupio, ve vidim kako njena svetlost baca senku na moj nejaki um. Predviam da e ova mlada ena zapanjiti civilizaciju svojim otkriima." Tada sam mislio da je ovo samo uobiajeno preterivanje, tipino za jugo-evropljane, i nain da se oslobodi jednog od mnotva dosadnih tipova kakvi su mu nesumnjivo esto traili svakakve usluge (a ja sam u to doba bio poznat samo uskom krugu londonskih prijatelja). Ipak, erenkova i ja smo poeli da se dopisujemo. Ispriala mi je mnogo vie nego to sam ja eleo da znam o teorijama o vremenu, elektrinom polju, gravitaciji, elektromagnetskim talasima, i slinim stvarima. Za moju fantastinu priu to su bili isuvini detalji, tako da na kraju nisam smatrao da je potrebno ak ni da pomenem njenu pomo u pripremanju rukopisa. Meutim, kada je knjiga objavljena, poslao sam joj potpisan primerak knjige, a jadna devojka - tada je imala samo dvadeset tri godine - odgovorila mi je sa najdubljim potovanjem i divljenjem. 107

Kada je Tesla doputovao u London, 1897, dve godine poto je Vremeplov" objavljen, sa sobom je doveo i Tatjanu. Sa Tatjanom sam se dogovorio da se naemo. Ja sam se tada venao svojom drugom enom, Ami Ketrin Robins i jo uvek do uiju" zaljubljen, ali ipak nisam mogao da odolim Tatjaninim

108

arima. Tako je postala i moja ljubavnica. Iznajmio sam joj malu kuu u Bromton roudu i na svaki nain joj pomagao da nastavi istraivanja koja su krenula ka novom i neeljenom pravcu. Opsednuta mojim fantastinim predstavama o putovanju kroz vreme, sve dublje je zalazila u teorijske i praktine pretpostavke takvog poduhvata. Pretpostavljam da je esto konsultovala Teslu ali mislim da mu nije objasnila ta zaista smera. Jednog dana me je obavestila da je uverena da je ideja o vremenskoj maini ostvariva. Govorila je da je to mnogo jednostavnije nego to se moe zamisliti. Bila je ak toliko uverena da je strahovala da bi neko mogao da je pretekne. U poetku mi se inilo da je projekat ista ludost - vie posledica njene vezanosti za mene i odsustva Tesline podrke i oslonca. Nije me, dakle, posebno interesovao ali ona lino me je i dalje zanimala pa sa joj pomagao i davao novac. Tesla joj omoguio podrku lorda Rejleja (Ravleigh) i drugih u Kraljevskom drutvu, priajui o njoj kao o novoj Mariji Kiri, to je, uistinu, i izgledalo da jeste. Dali su joj laboratoriju i omoguili usluge mainista i tehniara. Na izvestan nain i neprimetno sam i ja bio uvuen u projekat. Dok sve ovo piem ovek je ve pustio sa lanca sile atoma i usmerio ih prema sopstvenoj rasi. Izgleda da jo niko nije bio svestan da postoji i drugi put do energije atoma, vrlo jednostavan put sa samo nekoliko namotaja ice, upova i elektrolita sa dodatkom jednog retkog elementa.Ona je pronala taj jednostavan energetski izvor koji e iskoristiti za pokretanje ureaja kome je dala ime generator polja za vremensko izmetanje" - njen vremeplov. 109

S obzirom da sam znao gde vodi takav pronalazak, sve do sada sam o tome utao, ali sada, u nadi da je ona jo iva, moram da preikinem zavet. Naravno, ja nisam naroito verovao u njen uspeh. Moj jedini motiv je bio da sa njom provedem to vie vremena. Ova idila me je okupirala jednom ili dva puta nedeljno, vie od godinu dana. Ali, posle vie od petnaest meseci neminovno se dogodilo: umorio sam se sa Tanjom i njenim generatorima.

110

Poeo sam da se povlaim i glavom i srcem. Ipak, povremeno smo se viali, a poslednji put to je bilo pred novu godinu, 1899. Bilo je rano popodne. Tanja me je telefonom pozvala da hitno doem. Kada sam stigao, bila je vidno uzbuena, oi su joj blistale, gotovo je drhtala. Uspela sam", rekla je. Generator polja je zavren. Danas e se otisnuti na svoj medeni mesec. Sa ovom mainom moe se otputovati u raniju fazu postojanja. Danas te naputam HG. Vraam se u svoju mladost i nevinost." Znao sam da je pomutila umom. Sama mi je vie puta govorila da je putovanje u prolost nemogue i da bi se moglo ostvariti samo kretanjem unapred. Jedan od razloga, koji sada svaki sf pisac besomuno ponavlja, je injenica da bi tako svaki putnik u prolost mogao da ode i ubije svog oca i time sprei svoje roenje ili da uini bilo kakvu drugu glupost koja bi uticala na tokove budunosti. Tog udnog popodneva rekla mi je da polazak planira 31. decembra 1900. Ako uspe, vratila bi se za trenutak za poslednji pozdrav, a onda bi otputovala u 31. decembar 1897, njenu prvu zimu u Londonu, kada smo bili samo kolege. Zatim je nameravala da uniti vremeplov i time okona projekat. Kasnije bi sa Teslom, u Njujorku, pokuala da sve detaljno nauno analizira. Podsetio sam je da je sama govorila da je nemogua regresija u vremenu. Nasmeila se, kao neko ko zna veliku tajnu. Vie ne verujem u to. Vreme nije konstanta kao to sam nekada verovala. Njegovo kretanje nije linearno. Putovanje prostorom utie na zakrivljenost 111

vremena. Vreme zavisi od brzine i putanje. Mogue je, ak, da stigne negde i pre nego to si zavrio odlazak (to su 2000. godine, i potvrdili naunici u Firenci i Prinstonu, a Tesla jo 1900. - prim. aut.)". Tek sada vidim da je ona predvidela neke od zakljuaka koje e Ajntajn objaviti tek 1905. Ali u to doba tako neto se smatralo budalastim. Mislio sam da joj je potreban odmor, ali ona nije htela ni da uje. Nagovarao sam je da poalje praznu mainu ili da u nju stavi psa. Rekla mi je da bi pre dozvolila da je odmah ubijem. Uveravala me je da ne treba da brinem. Maina je imala i autonomni sistem koji je garantovao sigurnost u sluaju da operator unese pogrene podatke o pravcu kretanja. Ona sama ga je podesila da se u bilo kom sluaju vrati na polazno mesto, tano za sto godina. Verovala je da e do tog vremena nauka ve toliko napredovati da e ljudi bez uenja i panike moi da prihvate njen povratak. Ipak, i dalje su mi kroz glavu prolazile svakojake ideje kako da je spreim da otputuje. Na kraju, shvatio sam da ne mogu nita da uinim. Neu ni pokuavati da opiem samu mainu. Rei u samo da je izgledala kao udovite, masivno, grubo, nezgrapno. Ako veruje u ono to piem, uskoro bi trebalo i sam da ga vidi. Maina je radila ili, da tako kaem, uspela je da nestane ali se nije vratila iako sam ekao do ranog jutra. Ni posle godinu dana nita se nije dogodilo. Pisao sam i gospodinu Tesli i obavestio ga da je erenkova nestala bez traga. Zamolio sam ga da mi javi ako stupi u vezu sa njim, ali ni to se nije dogodilo. 112

Sada ve pola veka nosim taj teret odgovornosti za njenu sudbinu. Znam da u uskoro umreti. Kada bih objavio itavu priu rekli bi da je to siguran znak potonua mog zdravog razuma. Zbog toga sam odluio da ovako postupim. Otii u ulicu Midnapore Mews, broj 26, SVV3, ili to je mogue blie tom mestu, ukoliko vie zgrada ne postoji (znam samo daje preivela rat). Budi tamo najkasnije do 6 sati popodne i budi spreman da ostane do zore. S obzirom da 1900. godina nije bila prestupna, izraunao sam da bi trebalo da se vrati prvih meseci 21 veka. Moda e pomisliti da sam lud, ali te molim da uini to to ti traim i da spase devojku koju sam tako runo zloupotrebio. H. G. W., 13 Hanover Terrace, potpis" RS. Ne treba da govorim koliko bi se tvoj napor isplatio ukoliko se devojka vrati. Pa ak i ako 113

vremeplovi vie nisu tajna, maina bi predstavljala dragocen eksponat u muzeju istorije nauke. U zaglavlju pisma, u formi testamenta, stoji logotip advokatske kancelarije Riddle and Barclav, Solicitors and Commissioners for Oaths, St John's Wood. Pismo ima potpis Herberta Dorda Velsa i nosi datum: maj, 2, 1946. Njegova autentinost do danas nije potvrena.
DEDIN PARADOKS

ta bi se stvarno dogodilo kada bi ovek mogao da putujete u prolost? : Naunicima se ova ideja unapred ne dopada, jer strahuju da bi tako mogli da se narue zakoni uzroka i posledice (zakon ,,uzronosti"). Usput, taj problem je ve dugo vremena predmet i rasprave i zabave meu naunicima i poznat je kao tzv. dedin paradoks". Problem se moe postaviti ovako: putnik kroz vreme odlazi u prolost i spletom okolnosti ili sa pogrenom namerom, ubija svog dedu, u doba kada je jo bio mladi i kada nije imao decu. To znai da jedan od roditelja putnika nikada nije mogao biti roen - pa, dakle, ni sam putnik. Ako nikada nije postojao, onda nije ni mogao da ubije svog dedu. Najlaki je nain da se odgovori da, na osnovu ovog paradoksa, putovanje u prolost nije mogue. Meutim, s obzirom da vremenske rupe omoguavaju prolaz u oba smera, ova opcija otpada. Realnije je objanjenje po kome je bilo kakva intervencija u prolosti nemogu a, pa putnik u prolost nee moi da ubije dedu - jer e se ispreiti neki dogaaji koji e dedi spasiti ivot od nasrtaja 114

nekog nepoznatog oveka", to e putnik moi da proveri u porodinim analima. Nije, ipak, nemogua ni verzija po kojoj bi i deda stradao i putnik preiveo. Ve sam ulazak putnika u prolost automatski izaziva promenu istorije koja se odvija paralelno sa originalnim vremenskim tokom. Dakle, postojae stvarna istorija i nova istorijskovremenska linija, koja se otvara ulaskom uljeza". Iz svoje vremenske dimenzije putnik bi mogao da izvri bilo kakve promene - ak i sebe da ukloni iz prolosti - a da to nema uticaja, na njegovu linu prolost. U treoj varijanti - ako bi i ubio dedu, pa time i sebe uklonio iz postojanja - zakoni koji vladaju univerzumom spreili bi paradoks, tako to bi putnika automatski vratili u jednu raniju taku u vremenu na primer u trenutak kada se prvi put pojavio u prolosti. Prema teoriji haosa nijedna akcija putnika kroz vreme, nikada se ne moe ponoviti na potpuno isti nain i putnik ne bi mogao da ubije dedu. Sam in povratka u raniju fazu izazvao bi i resetovanje" seanja putnika, tako da on moe da se seti pokuaja da ukloni" dedu, ali nikada ne bi saznao da li je u tome uspeo. Sve ove teorije imaju jednu zajedniku nit: doputaju mogunost putovanja kroz vreme, ali ne i meanje u zakone uzronosti. TESLINI MALI" PROJEKTI
Svedoanstvo Artura Metjusa (Arthur Mathews), poslednjeg Teslinog asistenta, u periodu 1933. do 1943. Zabeleeno u Kvebeku, Kanada.

115

...Pored veih otkria, koja su nala primenu irom sveta, Tesla je izumeo i itav niz manjih ureaja. Jedno od takvih, vrlo znaajnih otkria, je sistem za startovanje automobila koji se danas nalazi u svim motornim vozilima. Ovo otkrie je s po etka 20. veka i do danas niko nije pronaao bolji sistem. Brzinometar je takoe njegov izum. Izmeu ostalog, neko vreme se ozbiljno bavio primenom visokofrekventnih struja u leenju i spreavanju bola, posebno kod iijasa, reumatizma i slinih poremeaja. Tako je nastao njegov mali elektrini vibrator (primerak je izloen u Teslinom muzeju u Beogradu). Drugi od njegovih pronalazaka je elektrini automobil. Prvi je konstruisao 1897. i testirao ga na putovanju od Njujorka do Bafala i nazad. Mogao je da se kree brzinom od 160 km na as. Ovakav automobil, kada bi se konstruisao danas, ne bi troio vie od 10 dinara po kilometru, a za odravanje ne bi bilo nikakvih trokova, jer osim tokova i mehanizma za upravljanje nisu mu bili potrebni drugi delovi kakve koristi obian automobil. Pokretao ga je njegov elektrini motor na alternativnu struju (danas ugraen u gotovo sve ku ne elektri ne aparate) sa neverovatnih 30.000 obrtaja u minutu koji se smanjuju na 1.800 obrtaja, a uz pomo tenog sistema za transmisiju koji je taoe izumeo Tesla. Posebna karakteristika automobila je da ne koristi akumulator. Motor je skladitio struju u tzv. primarnu bateriju. Poznato je da jedini deo baterije koji se vremenom potroi je negativna plo a. U obi nim baterijama, kakve koristimo za bateri116

kola Tesla i Artur Metjus (umro 1986)

jske lampe, na primer, ta ploa je od cinka i kada se ploa istroi i itava baterija se isprazni. Tesla je, meutim, izumeo sasvim novu vrstu primarne baterije kod koje istroenu negatinu plou moe za par minuta da zameni i dete. Sa takvom baterijom automobil moe da pree itavih 800 kilometara, a tada je potrebno desetak minuta da se sa prirunim rezervnim delovima baterija vrati u ivot. Tesla je bio svestan da njegov automobil jo dugo vremena nee izai na puteve. S jedne strane je zakasnio, jer se ve uveliko, irom sveta, razvijala automobilska industrija zasnovana na motorima sa unutranjim sagorevanjem (SUS motori). Prerano, jer se jo ne nazire kraj rezervama tenog goriva. Vrlo efikasan i zanimljiv Teslin ureaj je i tzv. lokator". Sa njim smo bili u mogunosti da pronalazimo metalne predmete ili naslage metala i 117

vode pod zemljom. U nekim probama smo na velikim dubinama nailazili i na itave reke i jezera. Njegov sjajan izum je i ureaj koji je nazvao prevodilac". Nije bio ve i od obi nog kasetofona, a na sebi je imao mnogo dugmi a od kojih je svaki predstavljao neki jezik. Ako bi, na primer, razgovarali sa nekim Japancem, sagovornik je mogao da koristi maternji jezik. Pritiskom na dugme Japan" pred vama bi se odmah pojavio prevod izgovorenog teksta. Tesla je otkrio i radar koji otkriva kada u vonji prekoraite brzinu. Sve ove ure aje sam imao priliku da proverim, a neke, kao na primer ureaj za analizu i prepoznavanje metala, Tesla mi je poklonio i danas se nalaze kod mene. Neke od njegovih ureaja koje nam je prikazao, moram da priznam da u to vreme nisam sasvim razumeo. Imao je, na primer, neku malu kutiju kojom nas je slikao dok smo radili, a zatim nam

Naslovna strane knjige Daga Jareja u kojoj tvrdi da je Artur Met|iis Teslin sin, tajna koju je Tesla navodno uvao do smrti

118

uvee prikazivao te slike na zidu. Tek kasnije sam razumeo da su to bile pretee televizora i televizijske kamere. Ipak, ureaj koji me je posebno fascinirao je bio tzv. gravitacioni motor". Ureaj smo izgradili u umi na imanju majora Henrija Senforda, daleko u brdima iznad Kvebeka. Bio je to, zapravo, vrlo jednostavan sistem utega razvijen izmeu tri visoka i meusobno povezana stabla. Teg je predstavljao obian kamen koji se kretao od vrha ka tlu i tako pokretao sistem koji je proizvodio struju. Znao sam da je i Leonardo da Vini napravio slian sistem za proizvodnju energije. Problem ovog jednostavnog motora bio je to je stalno, runo, trebalo da se navija. Imali smo ponekad vremena da pri amo sa Teslom. Jednom prilikom sam ga pitao odakle crpi sve te ideje za svoje izume. Pretpostavljao sam da je to neka posebna i malo poznata struna literature koju bih i sam voleo da upoznam. Meutim, dobio sam potpuno neoekivan odgovor. Biblija", rekao mi je. Tako je, na primer, mikrotalase otkrio itaju i etvrto poglavlje otkrovenja. Na mnogim mestima u svojim radovima, Tesla zaista navodi da je do mnogih zamisli doao proavanjem Biblije. Ideju o naizmeninim strujama dobio je itajui jevanelje po Mateju. Drugim recima, u svetom trojstvu. Rekao mi je takoe da mikrotalasi nisu ono to mnogi misle da jesu. To nisu talasi, ve dimenzija. Stvarna dimenzija snopa. Dakle, mikrotalas je snop koji postaje sve manji tako da dostie prenik koji je manji od prenika dlake iz kose...." 119

Tesla, grafika Emanuele Bulatovi

120

TESLA U UMETNOSTI Tesla je kao inspiracija ostavio dubok trag u naoj umetnikoj, a posebno u knjievnoj batini. Ve godinama, na primer, u beogradskom Narodnom pozoritu izvodi se drama Stevana Peia Tesla ili upokojenje anela, a pre petnaestak godina SANU je organizovala sjajnu izlobu sa temom Tesla kao inspiracija likovnih umetnika. Milica Novkovi, dramski pisac, posvetila je Tesli posebno delo, Na Nikola Tesla. Manje je poznato da je i Milo Crnjanski napisao dramu o Tesli, pod imenom Tesla koja, kao i drama Milice Novkovi, nikada nije izvedena. Od Zmaja do Desanke Maksimovi i nebrojenih narodnih pesnika i guslara, o Tesli je napisano na stotine pesama i poema. Tesla je i sam bio opinjen narodnom poezijom. Naa epska i lirska poezija prvi put se ula u Americi zahvaljujui Teslinim prevodima. MILO CRNJANSKI Izvodi iz drame Tesla: Lica u ovom inu NIKOLA TESLA. Pronalaza elektriar star 44 godine. Visok est stopa i dva ina. ovek suh, kotunjav, snaan, lepe glave, s profilom grkih skulptura. Ima crnu, valovitu, meku kosu, s onovremenim razdeljkom na temenu; meke, guste, raeljane, nevezivane brke; krupne oi, s pogledom kao u hipnotizera. Tesla je bio skroman, ali ponosit. A katkad i plahovit. Prema Amerikancima ponaa se vrlo uljudno, ali kao stranac. Glas mu je bio otar. Sve to ne znai da Tesla i na pozornici 121

mora biti ovakav... ELLEN (Sprema se da ide. Tesla joj pridrav; veernji ogrta. Ona mu, u tom trenutku, oigledno, nudi sebe). Vi ste, Tesla, moj aneo uvar, dok mi se ne vrati brat. Jako smean aneo. Kau da ste sin jednog popa. Nije udo. (Ona seda jo jednom na fotelju i govori Tesli, koji se uplaio i naslonio na sto, odgurnuvi neku pepeljaru i butelju). Mi Amerikanke, meutim, kad hoemo da neto proslavimo, to ne krijemo. Ja sam sluala da ste udan ovek, Tesla, da ivite udnovato, ali nisam mogla da zamislim, da ovek, kao to ste vi, moe znati o enama, o eni, tako malo. ene nerado pristaju da izgube - da im uzmu - ak i igraku, a kamoli sen - moram rei vrlo efikasnu sen - (smeje se) koju iza sebe u pozorinoj loi, dve godine verno, imaju. Neu da vas izgubim, Tesla. To ste valjda, ak i vi, mogli razumeti, posle mog dolaska u ovu runu kuu. Tesla, poelo je prolee, napolju. TESLA (Pobegao do transformatora i govori otuda, tuno). Znam. Bili ste prolee, Ellen, koje je kod mene ulo. Nisam ja slep. Imam toliko briga. Nemam vremena. Moje je mesto ovde. A ba ovaj va dolazak me je probudio. Ja vidim dva-tri trenutka, kad se probudim, u mraku. Vae dobro ime, va dobar glas je, Ellen, u pitanju. Vi ste veliko dete. Kad se va brat vrati, mo i emo da proslavimo. ELLEN ega ste se uplaili, Tesla? Meni je sasvim svejedno ta o meni brbljaju, ili novine piu. Mi se. Amerikanke, nieg ne bojimo. A sentimentalne smo. To, da ste izostali, da niste doli po mene, do suza me je dovelo. (Smeje se.) Westinghouse kae da ste u 122

neke finansijske tekoe zapali, i da, kao doseljenik, imate tekoa, mnogo. George, meutim, kae i to, da ste vi najvei naunik, najvei pronalaza, u naem stoleu. udo. Pre ste imali uvek vremena za mene. Dolazili ste ak da mi itate i pesme, onog vaeg zeml123

Princeza Parlagi, autor Teslinog portreta (ulje na platnu) koji do danas nije pronaen

jaka, koga hvalite, a kome je ena rano umrla i ostavila mu samo uspomenu i malu decu. Uzalud je pokuao da zadri kazaljku na satu. To nije mogue u ljudskom ivotu. Ja 124

Naslovna strana Time-a sa Teslinim izgubljenim portretom, 1931.

sam se pitala, otkud nalazite vremena, da mi prevodite te stihove, s tog vaeg nemogueg jezika. Pitala sam se, zar ste zato doli u Ameriku? Zar ste zato preli okean? Ne u da te seanse, kod mene, prekinemo. Resila sam, da priredim igranku, i da vas predstavim svojoj baki. Ona vlada u naoj kui i upravlja familijom. Nemate vi ta da odgovarate mom bratu. Ja nisam dete. Uostalom vi znate da nismo puritanci. Portugalci smo po poreklu. Kad se moja baka razljuti, vie na Ameriku, kao da je kraljica u Portugalu. Svi Amerikanci do avola. Todos al fuoco. 125

DESANKA MAKSIMOVI Nikoli Tesli

Kakoje mogue, tvorce zemnih sunaca i meseina, roae Peruna i gromovnik-Ilije, koji si iao od ljudskog nesna do nesna, svetlei dok se formula sazveda ne srauna, dok se ne zabelei tek roena pesma, kako je mogue da i tebe tama skrije! Zar je i tebe koji si krao oganj vasiona, koji si osvetljavao po bespuu lae, punio bleskom koncertne dvorane, gnjurao ruke u matice ozona, morala sudbina drugih ljudi da snae! Ti koji si u svakome kraj nas plamu, svakoj arulji, munje obasjanju, zar nisi mogao pomrini utei? Zar i ti koji si oko nas razgorio tamu morade u nju lei? Zato te ne sahranismo u sante polarne gde su i noi svetle i bele, pa bi kad ti zrak meseine i sunaca biljurni koveg darne, munje se oko tebe razletele! Pa bi mrtav leao u sjaju, povezan s nama u svakome asku, i pratei svetlosne oluje i mrtav prisustvovao sunevu rodaju i meseevom za gore zalasku! 126

MILICA NOVKOVI odlomak iz drame Na Nikola Tesla Slika dvanaesta

Mesec obasjava svet. Nikola Tesla se sprema za odlazak. Dolazi Gospodin Mrana Jedna Sila GOSPODIN: Gospodine Tesla, vidim da odlazite sami i sasvim zaboravljeni od sveta? Mogu li da vas ispratim? NIKOLA: To je vrlo ljubazno od vas! GOSPODIN: Dozvolite da vam se pribliim! Hteo bih da porazgovaram s vama. NIKOLA: Recite! GOSPODIN: Ceo ivot posvetili ste nauci. Radili ste danonono da biste omoguili bolji ivot oveanstvu. Ja sam vas vie puta upozoravao da to ne inite, jer e oni kad-tad to zloupotrebiti, i protiv sebe, i protiv prirode, ali me vi niste posluali. Poslednje godine ivota provoeli ste u prilinom siromatvu, bez novca, slave, prijatelja. (Iz dubine sveta javi se glas oveanstva.) OVEANSTVO: Ne sluaj ga, Nikola! To nije istina! NIKOLA: Nastavite! GOSPODIN: Skupo ste platili svoju neposlunost! Da li i posle svega to ste preiveli mislite da ja ne postojim? NIKOLA: Moda vi i postojite, Gospodine?! Ali kakva vajda od vas kad nita niste razumeli, te ja ne mogu da podelim s vama ogromnu radost koja je ispunila moj ivot? NIKOLA: Ja nikad nisam lagao, Gospodine! Jo kao deak shvatio sam veliku mo istine i ljubavi. 127
GOSPODIN: To je la!

GOSPODIN: Da li je istina da ste uspostavili vezu sa drugim svetovima u kosmosu? NIKOLA: Istina je. GOSPODIN: I da ste otkrili zrake smrti kojima moete da ostavite vidljiv trag na mesecu?
NIKOLA: Mogu

GOSPODIN: Koliko vidljiv. NIKOLA: Moete ga videti sa zemlje golim okom. GOSPODIN: Gospodine Tesla, priznajem da sam vas muio i da sam vam mnogo zla naneo, ali zaboravimo sve to je bilo! Ako mi otkrijete tu tajnu, produiu vam ivot. NIKOLA: ao mi je, ali moje vreme je isteklo! GOSPODIN: oveanstvu ste ostavili tolika dobra! Dajte i men. ~v.a.o za uspomenu! Neku sitnicu. NIKOLA: Ja se nisam bavio sitnicama, Gospodine! GOSPODIN: Bar jedan zrai. NIKOLA: Da imate bolju narav, uinio bih vam to rado. Ovako! Za uspomenu i seanje potpisau vam se na mesecu. (Nikola ode, a u potpunoj tami jedna munja prede rjreko neba. Kad se ponovo pojavi messc stie Coveanstvo s buketom cvea.) OVEANSTVO: Nikoia, gde si? (Iz dubine kosmosn uo se njegov glas)
NIKOLA: Tu sam1

(Upali se mala sijalica. Gospodin Mrana Jedna Sila pokuava da je ugasi, ali ne uspvva u tome.) OVEANSTVO: Nikola, zato si nas ostavio? Na< nikad vie niko nee voleti kao ti! NIKOLA: To nije istina! Mnogi e vas jo voleti! OVEANSTVO: Oprosti za sve runo to smo uinili, ak i ako smo ponekad b i l i nezahvalni. 128

Potrudiemo se da budemo bolji, i uvek emo pamtiti tvoje reci. NIKOLA: Koje moje reci? (Svetio se pali i gasi. oveanstvo otvara Knjigu i ita.) OVEANSTVO: Veliki je onaj ovek koji svojim umnim darovima i sposobnostima natkriljuje ostale ljude, koji kao pela prikuplja med, sabira znanje i otkriva nove istine, ali sve to krunie ljubavlju prema oveanstvu, da mu pomogne da to pre izae iz nevolja koje ga pritiskaju - straha, gladi, neznanja i bolesti. Nisu veliki oni koji poniavaju oveka, ve oni koji ga uzdiu, koji obogauju njegovo duhovno nasledstvo i time pomau njegovoj srei! NIKOLA: To su lepe reci i treba ih slediti, ali ne preterujte! OVEANSTVO: Nema tih reci kojima bismo mogli da ti zahvalimo za sve to si uinio za nas. (Svi se zahvaljuju.) Hvala ti! NIKOLA: Laku no i lepo spavajte! OVEANSTVO: Laku no, dragi na Nikola! NIKOLA: ta vi ekate, Gospodine? GOSPODIN: Ja ekam da ispunite obeanje koje ste mi dali. NIKOLA: To, svakako! Obeanja se moraju ispuniti? (Sijalica se ugasi, a na mesecu se polako ispisuje ime Nikole Tesle.) GOSPODIN: Zaboravio je da i meni kae laku no. A da nije bilo mene, Gospodina Mrane Jedne Sile, da ga muim i proganjam, on moda i ne bi uradio sve to je uradio. Ljudi su nezahvalni. Svejedno, bio je to Nikola Tesla, ovek za sva vremena! Mnogo e 129

mi nedostajati! (Gospodin Mra na Jedna Sila gorko zaplaka. S meseca se javi stari maak.) MAAK: Mjauuu!
GOSPODIN: ic!

(U Smiljanu odjeknue crkvena zvona.)

POGLED U NAE DOBA

Kako je Tesla zamiljao nae vreme, 2.010, 2.035. godinu. lanak objavljen u asopisu Li- ' berry", februara 1937.

ini mi se da sam oduvek bio ispred svog vremena", pria Tesla. Nikola Tesla danas ima sedamdeset i osam godina i za njega kau da je otac radija, televizije, prenosa energije, indukcionog motora i otkria kosmikih zraka. Nedavno je obelodanio postojanje do sada nepoznatog izvora energije, prisutnog svuda oko nas i u neogranienim koliinama, a sada radi na razvoju ureaja za koji veruje da e budue ratove uiniti beskorisnim. Tesla i Edison su esto predstavljani kao suparnici. Oni jesu bili suparnici, do odreene granice, u borbi za premo naizmenine i jednosmerne struje iz koje je Tesla izaao kao pobednik. On je dobio bitku; velika elektrana na Nijagarinim vodopadima i mnogim drugim mestima, zasnovane su na njegovom sistemu. U svakom pogledu njih dvojica su bili razliiti. Edison je bio genije za praktine i odmah primenljive pronalaske. Tesla, iji su pronalasci bili daleko ispred njegovog vremena, izazivao je oprena miljenja pa su njegovi pronalasci esto godinama ekali na priznanje i primenu. 130

Meutim, veliki fiziari, kao to su Kelvin (Kelvin) i Kruks (Crookes), govore o njegovim pronalascima kao o udima. Tesla je", govorio je profesor Keneli (A. E. Kennellv), sa uiverziteta u Harvardu, prilikom dodele Edisonove medalje Tesli, postavio osnove za nova dostignua irom sveta...Ono to je on prikazao predstavljalo je otkrovenje za nauku i umetnost svih vremena." Kada bi", primeuje Behrend (B. A. Behrend), uveni pisac i inenjer, trebalo da se odreknemo rezultata rada gospodina Tesle, tokovi industrije bi prestali da se okreu, stali bi elektrini automobili i vozovi, nai gradovi bi se nali u mraku, mlinovi bi utihnuli i zamrli." Tesline vizije: Predvianje je nezahvalno. Nijedan ovek ne moe da vidi suvie daleko u budunost. Napredak i pronalasci se razvijaju u drugaijim pravcima od onih koje smo predviali. Takvo je bilo moje iskustvo,

mada sebi laskam da su dogaaji potvrdili mnoge razvojne pravce koje sam predviao u prvoj treini dvadesetog veka. Izgleda da sam uvek bio ispred svog vremena. Trebalo je da ekam devetnaest godina da proradi elektrana na Nijagari zasnovana na mom sistemu, prolo je petnaest godina pre nego stoje moj patent za beini prenos signala, objavljen jo 1893, naao univerzalnu primenu. Najavio sam kosmike zrake i moju teoriju radioaktivnosti 1896. Jedno od najznaajnijih otkria - rezonantnost Zemlje - kao osnovu beinog prenosa energije, a koje sam objavio 1899. mnogi ne razumeju ni danas. Gotovo dve godine poto sam obavio prenos elektrine energije oko itave planete, Edison, Stajnmec (Steinmetz), Markoni i drugi, tvrdili su da je nemogue beinim putem preneti preko Atlantika ak ni obian signal. S obzirom da sam nagovestio toliko mnogo znaajnih otkria, mislim da neu mnogo pogreiti ako pokuam da predvidim kako e izgledati ivot u dvadeset i prvom veku. ivot jeste i uvek e biti jednaina ije je reenje neuhvatljivo, ali ona ipak sadri odreene poznate injenice. Sa sigurnou moemo da kaemo da je ivot kretanje, iako nedovoljno poznajemo njegovu prirodu. Za kretanje je neophodno telo koje se pomera i sila koja ga potiskuje i pomae da savlada otpor. ovek, uopteno, je masa koju potiskuje sila. Otuda se i opti zakoni u carstvu mehanike koji vae za kretanje, mogu primeniti i na oveanstvo. Postoje tri naina kako se moe poveati energija koja odreuje ljudski progres: prvo, moemo poveati masu. To bi, u sluaju oveanstva, znailo pobolj132

anje uslova ivota, zdravlja, razvoja vrste i slino. Drugo, moemo da smanjimo sile otpora koje usporavaju napredak, kao to su neznanje, glupost, i religiozni fanatizam. Tree, moemo da umnoimo energiju ljudske mase ovladavanjem silama univerzuma, 133

kao to je sila sunca, okeana, vetrova i plime i oseke. Prvim metodom ostvarujemo vie hrane i opte blagostanje. Drugim se stvaraju uslovi za mir. Treim se poveava naa sposobnost da radimo i stvaramo. Napredak, bilo kakav, je nemogu ukoliko nai napori nisu usmereni ka poveanju blagostanja, ka miru i ka stvaralatvu. Po tome je mehanicistiko shvatanje ivota jedinstveno sa uenjima Bude i Isusa. Mada nisam vernik u ortodoksnom smisli, oslanjam se na religiju, prvo, jer svaki ovek mora da ima neki ideal - religiozni, umetniki, nauni ili humanitarni - da bi njegov ivot imao nekog smisla. Drugo, jer sve velike religije sadre mudre preporuke za dobar ivot, a koje vae danas kao i u doba kada su nastale. Ne postoji sukob izmeu ideala nauke i ideala religije, ali je nauka suprotstavljena teolokim dogmama jer se nauka zasniva na injenicama. Za mene. univerzum je jednostavno velika maina koja nikada nije postala i nikada nee nestati. Ljudsko bie nije izuzetak u prirodnom poretku stvari. ovek je, kao i univerzum, maina. Nita ne dopire do naeg uma niti utie na nae delovanje, posredno ili neposredno, a da nije odgovor na poruke koje ulima primamo iz spoljanje sredine. Zbog slinosti nae konstrukcije i nae okoline, svi slino odgovaramo na sline uticaje, a kao rezultat naih reakcija, dolazimo do razumevanja. Toko svih ovih vekova, razvijali su se beskonano sloeni mehanizmi, meutim, ono to mi zovemo dua" ili duh", nije nita vie od zbira svih funkcija tela. Kada ove funkcije nestanu, takode nestaju i dua" ili duh". Ja sam ove ideje izneo daleko pre nego to su bi134

hejvioristi, predvoeni Pavlovom u Rusiji i Votsonom (Watson) u Sjedinjenim dravama, objavili koncept svoje nove psihologije. Ovo, oigledno mehanicisti ko shvatanje nije u suprotnosti sa etikim shvatanjima ivota. Opte prihvatanje ovih postavki ne bi razorilo religiozne ideale. Danas su budizam i hrianstvo najvee religije, i po broju vernika i po znaaju. Verujem da e njihova sutinska shvatanja izgraditi novu religiju ljudske rase u dvadeset prvom veku. Godine 2.100. razvoj ivota e biti pod potpunom kontrolom nauke. U prolosti, zakonom borbe za opstanak, uglavnom su nestale manje podobne osobine. ovekovo novo oseanje saaljenja suprotstavlja se neumoljivom delovanju prirode. Kao rezultat, nastavie se ouvanje ivota i razvoj i neprilagoenih pripadnika vrste. Jedini metod koji bi odgovarao naem oseanju civilizovanog ponaanja je sterilizacija i potiskivanje seksualnog instinkta kod neprilagoenih jedinki. Nekoliko evropskih i neke lanice unije Sjedinjenih drava odluuju se da sterilizuju kriminalce i 135

Akteri rata struja", Edison, Vestinghaus i Tesla (odozgo na dole). Naslovna strana knjige Carstvo svetla"

mentalno poremeene osobe. To nije dovoljno. Naunici stalno vre pritisak da se osnivanje brane zajednice uini to teim. Svakome ko nije pouzdan roditelj nee biti doputeno da stvara potomstvo. Za je136

dan vek od danas, normalnoj osobi bie jednako neprihvatljivo da opti sa neprilagoenim pripadnicima drutva koliko i sa obinim kriminalcima. Higijena i fizika kultura bie priznati delovi obrazovnog sistema i dravnog aparata. Ministar za higijenu i fiziku kulturu, 2.035. godine, u vladi tadanjeg predsednika SAD bie znaajniji od ministra odbrane. Zagaenost naih obala, kao to je danas oko Njujorka, za nau decu i unuke bie nezamislivi kao to je nama nezamisliv ivot bez vodovoda i kanalizacije. Snabdevanje vodom e se strogo nadzirati, a samo lud ovek koristie vodu koja nije sterilizovana. Vie ljudi umire ili oboljeva od zagaene vode nego od kafe, aja, duvana i drugih stimulanata. Ja lino sam se odrekao svih stimulanata. Takoe, praktino ne jedem meso. Uveren sam da za sto godina kafa, aj i duvan nee biti toliko primamljivi. Alkohol e se, ipak, i dalje koristiti, jer on nije stimulant ve provereni eliksir ivota. Stimulanti nee nestajati pod prisilom. Jednostavno vie nee biti u modi da se organizam truje tetnim sastojcima. Prirodna hrana, kao to su mleko, med, itarice bie osnova epikurejskih veera i u vrhunskim restoranima dvadeset prvog veka. Bie dovoljno ita i proizvoda od ita da se ishrani itav svet, ukljuujui i milione gladnih u Kini i Indiji. Naa planeta je prebogata, a tamo gde neto nedostane, azot dobijen iz vazduha e obnoviti tkivo Zemlje. Ja sam 1.900. razvio proces za ovu namenu. Kasnije, posle etrnaest godina, pred ratnim potrebama, usvrili su ga nemaki hemiari. Znatno pre kraja sledeeg veka, sistematsko poumljavanje i nauno upravljanje prirodnim resursima. 137

uini e kraj suama, umskim poarima i poplavama. Univerzalna primena vodene energije i njen prenos na velike razdaljine, omoguie da svako domainstvo doe do jeftine energije pa e prestati potreba za sagorevanjem tenosti. Smanjenjem napora za goli opstanak, oveanstvo e vie biti usmereno ka razvoju ideala nego materijalnih vrednosti. Danas i najcivilizovanije zemlje sveta maksimum svojih prihoda troe na ratove, a minimum na obrazovanje. U dvadeset prvom veku taj odnos e se izmeniti. Postae slavniji oni koji dobijaju bitke protiv neznanja nego oni koji umiru na bojnim poljima. Otkrie nove naune istine privlaie veu panju od diplomatskih dogaaja. ak su i novine naih dana poele da prihvataju nauna otkria ili novo filozofsko shvatanje kao i svaku drugu vest. Novine dvadeset prvog veka e jo pisati o kriminalnim i politikim kontroverzama, ali e glavni naslovi na naslovnim stranama biti objave novih naunih hipoteza. Napredak e biti nemogu ukoliko ljudi nastave sa divljakom praksom meusobnog ubijanja. Od svog oca, erudite i upornog borca za mir, nasledio sam duboku mrnju prema ratu. Kao i drugi pronalazai, neko vreme sam verovao da se ratovi mogu zaustaviti ukoliko se uine jo razornijim. Ali, shvatio sam da je to pogreno. Potcenio sam ovekov borilaki instink, za koji e trebati vie od jednog veka da bi sasvim izbledeo. Rat se ne moe ukinuti tako to emo ga staviti van zakona. Neemo ga spreiti ako razoruamo najmonije. Ratovi e se spreiti, ne tako to emo oslabiti jake, ve tako to e svaki narod, slab ili jak, biti u stanju da sam sebe odbrani. Otuda, svako sredstvo koje se koristi za odbranu mo138

e da slui i agresivnim namerama. Time se obezvreuju dobre namere za ostvarenje mira. Ja sam, meutim, uspeo da doem do ideje kako da usavrim sredstva koja bi posluila uglavnom za odbranu. Ako bi se prihvatila, to bi potpuno izmenilo odnose meu narodima. Time bi se svaka zemlja, velika ili mala, uinila sposobnom da prui otpor neprijateljskim vojskama, avionima ili drugim sredstvima napada. Moj pronalazak zahteva izgradnju velikog generatora, koji bi, kada se stavi u pogon, bio u stanju da uniti sve, od neprijateljske vojske do ratnih maina, u krugu od oko 400 kilometara. On bi, da tako kaem, predstavljao snaan zid i nepremostivu prepreku pred bilo kakvim oblikom agresije. Ako nijednu zemlju ne moete uspeno da napadnete, tada prestaje svaki smisao za ratnu opciju. Moje otkrie razoruava zlokobnu snagu aviona ili podmornica, ali ostaje nadmo bojnih brodova, jer se brodovi mogu opremiti nekim od neophodnih ureaja. Moda e i dalje biti ratova na moru, ali nijedan ratni brod nee moi da prodre kroz kopnenu liniju odbrane, jer e ureaji na obali biti nadmoniji od bilo kog naoruanja bojnih brodova. elim da izriito podvuem da se ovaj moj pronalazak ne oslanja na tzv. zrake smrti". Zraci nisu primenljivi jer se ne mogu proizvesti u potrebnoj 139

koliini i jer na veim razdaljinama gube neophodnu snagu. Sva energija Njujorka (priblino dva miliona konjskih snaga) pretvorena u zrake i projektovana na razdaljinu od etrdeset kilometara, ne bi mogla da ubije oveka, jer bi se, prema poznatim zakonima fizike, toliko rasprila da ne bi imala nikakvog efekta. Moj aparat projektuje estice koje mogu biti relativno velike ili mikroskopskih dimenzija, i omoguava da se na mali prostor i na veliku razdaljinu prenese trilione puta vie energije nego to je mogue sa zracima bilo koje vrste. Hiljade konjskih snaga mogu se preneti snopom tanjim od dlake u kosi, a da ih, pritom, nita ne moe zaustaviti. Ova izuzetna osbina zraka omoguie, izmeu ostalih stvari, nezamislive rezultate u televiziji, jer gotovo da nee biti ogranienja za intenzitet osvetljavanja, veliinu slike, ili razdaljine na kojoj je mogua projekcija slike. Ne kaem da nee biti jo razarajuih ratova pre nego to svet prihvati moj izum. Ja verovatno neu doiveti njegovu primenu. Ali, uveren sam da e za jedan vek od danas sve zemlje obezbediti da ovim ili nekim slinim sredstvom postanu imune od napada. Bezbrojne poslove koji se danas jo uvek obavljaju ljudskom rukom zamenie ruke" automata. Ba u ovom trenutku, naunici u laboratorijama amerikih univerziteta nastoje da stvore neto to se opisuje kao maina koja misli". Takav razvoj sam ranije predviao. Ja sam, u stvari, konstruisao robote". Danas su roboti nesporna injenica, ali same principe jo treba otkrivati. U dvadeset prvom veku roboti e zauzeti mesto koje su imali robovi u drevnim civilizacijama. 140

Uopte ne postoji razlog zbog koga se sve to ne bi dogodilo i za manje od jednog veka. A ako panja oveanstva ne bude previe zaokupljena spoljanjim ratovima i unutranjim revolucijama, nema razloga da milenijum elektronike ne zapone ve za nekoliko decenija."
TAKO JE GOVORIO...

Deli venosti Kada se jedna ideja pojavi, ona je po pravilu sirova i nesavrena. Roenje, rast i razvitak su normalne i prirodne faze. No sa mojim pronalaskom (Tesla misli na otkrie rotacionog magnetnog polja) je bilo drugaije. Ja sam postao svestan toga u jednom trenutku. Zatim, teorija, ma koliko verovatna, mora obino da bude potvrena eksperimentom. Za onu koju sam ja formulisao, to, meutim, nije vailo. Praktini uspeh neke ideje, nezavisno od njene prave vrednosti, zavisi od naklonosti savremenika. Ako se pojavljuje ba u pravo vreme, brzo je prihvaena; ako ne, onda e proi kao pupoljak upravo iznikao iz zemlje ohrabren toplim suncem, da bi nakon toga bio povreen i usporen u rastu mrazom koji dolazi. Put do istine Moje ideje su uvek racionalne jer je moje telo jedan izvanredno taan prijemni instrument. Sve njegove reakcije su samo odgovori na podsticaje spolja i pravilno tumaenje tih uticaja dovodi, neizbeno, do istine. 141
Prerana otkria

Ideje Nije mi ao to drugi kradu moje ideje, nego mi je ao to nemaju svoje. Svet je nedovren ... Nijedna stvar na svetu nije potpuna i ni jedna ideja nije potpuno ostvarljiva. Izum je kruna uma Napredak i razvitak oveka bitno ovise o invenciji. Najvaniji produkt stvaralakog uma je izum. Njegov je krajnji cilj potpuno ovladavanje uma prirodom i iskoritavanje njezinih sila za potrebe ovjeanstva. Zmaj Jovan Jovanovi Pesme Zmajeve su u tolikoj meri srpske, da gotovo izgleda nemogue prevesti ih na kakav tu jezik. One se odlikuju otrom satirom, koja je slobodna od volterovske zajedljivosti, dobrosrdanou i neprekidnim humorom, kao i dubinom i jainom izraza.
KosmiM zraci

Jo pre nego to je razvijena teorija elektrona ja sam utvrdio da se radioaktivni zraci sastoje od delia prvobitne materije koja se ne moe dalje rastvarati, i prvo je pitanje na koje trebalo dati odgovora bilo je, da li je sunce napunjeno sa dovoljno visokim naponom da bi moglo izbacivati ovakve deli e i da proizvede zapaena dejstva. Ovo je iziskivalo dalja istraivanja koja su dovela do injenice da je napon na suncu 216 biliona volti i da sva tako velika topla nebeska tela eniituju kosmike zrake. 142

Zdrav ivot ... etajte se mnogo, jedite najbolju 'ranu i to polagano. Dobro bi bilo da itate to je lako i aljivo. Planeta je lopta ... Ova planeta, pored sve svoje ogromne veliine, ne pretstavlja za elektrinu struju nita vie doli metalnu loptu... Veliki mozak Jednoga dana ela zemljina kugla pretvorie se u jedan ogroman mozak. Cuemo i videemo jedan drugoga kao da smo lice u lice iako nas budu hiljade milja razdvajale. (1934) Mali" provodnik Koliko god daje to izgledalo nemogue, ova se planeta uprkos svojim ogromnim dimenzijama, ponaa kao provodnik ograniene veliine. Svetio iz oblaka Proricanje dovoljne koliine elektriciteta u podesnom obliku, kroz gornje slojeve atmosfere, uinilo bi da vazduh svetli. ela bi Zemlja bila pretvorena u dinovsku sijalicu, a nebo bi nou bilo potpuno osvetljeno. Carstvo energije Razvoj i bogatstvo, uspeh naroda, napredak ele ljudske vrste, odreeni su raspoloivom energijom. ovek uvek ostaje Jedinka je efemerna, rase i nacije dolaze i odlaze ali ovek ostaje. Tu je ogromna razlika izmeu jedinke i 143

celine. Tu se isto tako moe nai delimino objanjenje za mnoge od onih izvanrednih pojava naslea, koje su rezultat bezbrojnih vekova slabog ali stalnog uticaja. Brak bez rauna A nauka? Ja sam se oenio naukom. Matematika Da se nauka moe ostvariti upranjavanjem same matematike je novost za mene, jer ja sam oduvek smatrao da su injenice koje se mogu demonstrirati simbolikim procesima malobrojnije i od manje vanosti u odnosu na velike istine dosegnute iskustvom. Najvee zlo sveta Nema sumnje da od svih otpora trenja onaj koji najvie usporava ljudsko kretanje je neznanje. Nije bez razloga rekao Buda, ovek mudrosti: Neznanje je najvee zlo sveta". Trenje koje rezultira iz neznanja i koje se znatno poveava zbog brojnih jezika i nacionalnosti, moe da se smanji samo irenjem znanja i unifikacijom heterogenih elemenata oveanstva. Videti je znati Mnogo vei broj ljudi nije svestan ta se dogaa oko njih i u njima i milioni postaju rtve bolesti i umiru pre vremena upravo zbog toga. Nepotpuno zapaanje je samo oblik neznanja i odgovorno je za mnoga bolesna shvatanja i pobede ludih ideja. 144

Neprijatelji Nemojte se svetiti neprijateljima zlom, niti se protiv njih borite neasnim sredstvima. Starajte se da ih asnim sredstvima i dobrom pobedite. (1926) Mozak Nije istina, kako Dekart misli, daje mozak akumulator. Nema stalnog zapisa u mozgu, nema pohranjenog znanja. Znanje je slino odjeku koji trai pobudu da bi nastao. Mojsije - elektriar! Mojsije je nesumnjivo praktian i vest elektriar, daleko ispred svoga vremena. Biblija tano i detaljno opisuje mainu kojom se elektricitet stvara pomou trenja vazduha o svilenu zavesu i skuplja u kutiju napravljenu kao kondenzator. Mogue je pretpostaviti daje sinove Aronove ubilo pranjenje visokog napona i da su vestalske vatre u Rimljana bile izazvane elektricitetom. S boijom pomoi ... Jo od mladosti, pre spavanja, kleei na golim kolenima, molio (sam se) Bogu. ... tako sam se molio sve do svoje pedesete godine. Od toga se doba molim drugaije, no to je svejedno, sutina je ista, i ja se molim Bogu svakoga dana. Treptaji vaseljene Nema mrtve materije, jer po celoj beskrajnoj vaseljeni sve se kree, sve treperi, sve ivi. 145

Da li je priroda maka Osetio sam potrebu da pomilujem Maka po leima. Ono to sam video bilo je udo od kojeg sam zanemeo... Makova leda bila su pokrivena svetlou, a moja je ruka proizvela pljusak pucketavih iskri dovoljno glasnih da bi se uli po celoj kui. Da li je priroda divovska maka? Ako je tako ko nju miluje po leima? To moe biti samo Bog, zakljuio sam. Razumne maine ... napraviti mainu koja bi radila kao daje deo ljudskog bia ne samo mehanika ema, koja se sastoji od ruki, rafova, tokova, kvaila i nieg vie, ve mainu koja otelotvoruje jedan vii princip, koji e joj omoguiti da izvodi svoje dunosti kao da poseduje inteligenciju, iskustvo, razum, rasuivanje, duu! Ovaj zakljuak je rezultat mojih razmiljanja i posmatranja tokom itavog mog ivota. Video sam itavu planetu U detinjstvu... I danju i nou sam putovao u mati .*' video sam nova mesta, gradove, zemlje i sve vreme sam se trudio da te zamiljene stvari vidim jasno i razgovetno u svom duhu. Zamislio sam da sam iveo u raznim zemljama, koje nikada nisam video, pa sam pravio i zamiljena poznanstva, koja su mi bila vrlo draga i izgledala kao potpuno istinita. Tako sam stalno radio do sedamnaeste godine, kada sam poeo ozbiljno da razmiljam o pronalascima. Onda sam se, na svoju radost, uverio da vrlo lako mogu da predstavljam stvari vizuelno. Nisu mi bili 146

potrebni modeli, crtei ili ogledi. Sve sam ih mogao videti u svome duhu... Matovito Pustite matu da radi za vas. Mesec Mesec rotira, ali ne oko sopstvene ose, ve oko ose koja prolazi kroz centar tee sistema Zemlja-Mesec, na daljini 4.600 kilometara od centra Zemlje. Moj nain rada Ima ljudi koji onog trenutka kad hoe da konstruiu neto ili da urade neki posao, zalete se bez dovoljne pripreme i odmah uu u pojedinosti, umesto da se dre sredine ideje. Oni mogu postii rezultat, ali rtvuju kvalitet. Evo, ukratko, moje metode. Kad zaelim da pronaem neku stvar, ja se u duhu bavim svojom idejom mesecima ili godinama. Kad god to osetim, ja se upustim u matanje i razmiljam o problemu bez namernog udubljivanja. To je vreme inkubacije. Zatim dolazi period neposrednog napora. Vrlo paljivo traim reenja koja mi izgledaju moguna. Razmiljam, i postepeno usredsreujem svoje misli na ue polje ispitivanja. A kada namerno razmiljam o problemu u njegovim specifinim oblicima, onda poinjem-oseati da u moda nai reenje. I udna je stvar da, im ponem tako da oseam, ja odmah znam da sam zaista resio iroblem, i da u postii ono za im teim.. Pre nego to ita stavim na hartiju, ela je misao ve razraena mentalno. U duhu ja menjam kon147

Tesla je po izboru magazina Life svrstan meu sto najznaajnijih stvaralaca u isoriji oveanstva

148

strukciju, vrim ispravke na bolje, pa ak i radim sa tim izumom. Iako nikada ne pravim crte, ipak mogu da dam radnicima potrebne mere svih delova, a kada budu gotovi, onda svi delovi odgovaraju jedan drugom tako tano kao da sam izradio stvarne crtee. Menije svejedno da li radim sa mainom samo u duhu ili je zaista ispitujem u radionici. Projekti u mislima Ne urim se da zaponem s praktinim poslom. Kad mi se javi ideja, odmah je u svojoj mati poinjem graditi. Mijenjam konstrukciju, usavravam je i ve je u mislima pokreem. Sasvim mije nevano pokreem li svoju turbinu u mislima, ili je ispitujem u laboratoriju. ak primjeujem kad neto nije u redu. Nema nikakve razlike, tavie, rezultati su isti. Tako mogu brzo razviti i usavriti zamisao, a da nita ne dodirnem. Kad sam toliko odmakao u pronalasku da mogu sve usavriti i kad ne otkrijem nikakvu greku, uobliavam taj konani proizvod uma. Moj pronalazak radi upravo kako sam i zamislio, a provere teku tano kako sam planirao.

149

VANIJI DATUMI IZ IVOTA I RADA 1856. (10. jula) Rodio se Nikola Tesla u Smiljanu (Lika, Jugoslavija) 18621866. Poha a osnovnu kolu u Smiljanu i Gospiu 1866-1870. Pohaa niu gimnaziju u Gospiu 1870-1873. Pohaa viu gimnaziju u Karlovcu 1875-1878. Studira na Vioj tehnikoj koli u Gracu 1879. Prekida studije i radi neko vreme u jednom teh ni kom preduze u u Mariboru 1880. Nastavlja studije u Pragu 1881-1882. Radi u Budimpeti u Telefonskom drutvu 1882. Otkriva u Budimpeti obrtno magnetno polje i polifazne struje 1882. Dolazi u Pariz, gde se zapoljava u Edisonovoj evropskoj organizaciji, koja ga alje u Strazburg gde radi oko dve godine 1884. Odlazi u Ameriku, i u Njujorku prve godine radi kod Edisona. Usavrava lu ne lampe i dinamo maine 1887. Patentira asinhrone motore i prenos elektri ne energije, kao i generatore i transformatore viefaznih struja 1890. Radi na generatorima visokih uestanosti, otkriva struje visokih u estanosti i njihovo fizioloko i svetlosno dejstvo 1891. Patentira transformator za visoke u estanosti 1892. Boravi u domovini, Gospiu, Zagrebu i Beogradu 1894. Eksperimentie sa radio-prenosom 1895. Poeo je rad prvi agregat na hidrocentrali na Nijagari po Teslinom sistemu 1896. Zavrena elektrana na Nijagari i proradio prvi da lekovod do Bafala

150

1897. Prijavljuje patent beinog upravljanja na daljinu 1899-1900. alje radio-signale na daljinu u Kolorado Springsu 1900-1905. Gradi veliku radio-stanicu sa visokim antenskim tornjem na Long Ajlendu kraj Njujorka 1909-1922. Pronalazi turbinu i razne druge izume u oblasti mainstva u Njujorku 1943. (7. januara) Umire Nikola Tesla NAJVANIJI DAN U IVOTU Istorijski trenutak elektrotehnike

Duboko u pozadini moga mozga nalazilo se reenje koje, meutim, jo ni-: sam bio u stanju potpuno da izrazim. Jedno poslepodne, to mi je sada ivo u uspomeni, etao sam sa prijateljem u gradskom parku pa sam mu deklamovao razne stihove. U to vreme znao sam napamet itave knjige. Jedna od njih bila je Geteov Faust". Sunce je zalazilo i ja se setih slavnog mesta: Sunce uzmie i dan umire, A ono dalje novi ivot stvara Ah to nemam krila pa da se raire, Da za tobom letim iznad zemnog ara! Lep je to sanak dok Sunce odmie Al telesno krilo lako ne nie Uz laka, ila duhovna krila. Kad sam te reci u inspiraciji izgovorio, pojavila mi se ideja kao blesak munje, i dugo traena istina bila je u momentu otkrivena. Jednim tapom crtao sam u pesku planove koje sam est godina kasnije pokazao u svom predavanju pred Amerikim institutom elektroinenjera, i moj prijatelj razumeo ih je 151

potpuno. Slike koje sam video bile su naro ito otre, jasne i imale su vrstinu kamena ili metala u tolikoj meri da sam mu rekao: Pogledajte ovde moj motor, gledajte kako e ga pustiti da se okree u suprotnom pravcu". Svoje uzbuenje ne mogu poblie opisati. Pigmalion nije mogao biti jae uzbuen kada je primetio da njegova statua poinje da ivi. Hiljadu tajni prirode koje bih sluajno otkrio dao bih za ovu jednu koju sam od nje otrgao".

152