Asinhroni motor Skoi na - : navigacija- , pretraga -

Asinhroni motori Asinhrona (indukciona) maina je vrsta elektrine maine za naizmeninu struju. Kod asinhronih maina, brzina obrtanja rotora i brzina obrtanja obrtnog magnetnog polja nisu sihnronizovane, pa otuda ime. Asinhrone maine za razliku od sinhrone maine ne mogu da proizvode reaktivnu snagu, pa se u glavnom koriste kao elektromotori. Sadraj/

1 Princip rada 2 Konstrukcija

o

2.1 Jednofazni (monofazni) asinhroni motor

3 Regulacija brzine 4 Literatura 5 Vanjske veze

Princip rada

Rastavljeni kavezni kratkospojeni motor snage 250 W maine za pranje vea. Statorski namotaj od 12 sekcija je u kuditu levo. Do njega je kavezni rotor. Neka je stator maine prikljuen na sistem naizmeninih trofaznih napona. Kada kroz namotaje statora protiu trofazne naizmenine struje koje stvaraju obrtno magnetno polje, koje obrde rotor brzinom . Obrtno polje rotira u zazoru i zatvara se kroz stator i rotor, zbog ega se u provodnicima indukuju odgovarajude elektromotorne sile. U namotu statora javlja se kontraelektromotorna sila Es koja dri ravnoteu prikljuenom naponu statora U i iji se moduo razlikuje za nekoliko procenata od dovedenog napona za pad napona na omskoj otpornosti i reaktansi rasipanja. U namotu rotora se takoe indukuje elektromotorna sila. Ako je elektrino kolo rotora zatvoreno, kroz njega de proticati struja Ir, ija je aktivna komponenta istog smera kao i indukovana elektromotorna sila. Poto se provodnik sa strujom Ir nalazi u magnetnom polju, na njega de delovati elektromagnenta sila F koja de obrtati rotor u smeru obrtanja obrtnog magnetnog polja. Zbir svih proizvoda pojedinanih sila u provodnicima rotora i poluprenika predstavlja obrtni momenat elektromagnetnih sila maine. Kako se energija sa statora na rotor prenosi putem elektromagnetne indukcije, asinhrone maine se esto nazivaju i indukcione maine. Rotor ne moe nikada postidi sinhronu brzinu, odnosno brzinu obrtanja magnetnog polja. Ako bi se rotor okretao sinhronom brzinom, onda ne bi bilo relativne brzine izmeu obrtnog polja i rotora, zbog ega magnetni fluks ne bi presecao provodnike rotora i ne bi postojala indukovana elektromotorna sila u namotajima rotora, a bez nje ni struja, elektromagnetna sila i obrtni momenat. Zbog toga bi rotor poeo da zaostaje, zbog ega bi provodnici ponovo presecali magnetni fluks i pojavio bi se obrtni momenat. Kada rotor nije optereden radnom mainom (asinhroni motor u praznom hodu), tada rotor mora da savlada samo mehanike gubitke usled trenja u leajevima i trenja rotora o vazduh. Kako su gubici usled trenja i ventilacije mali, tada se rotor okrede brzinom koja je bliska sinhronoj brzini. Namoti su po svojoj prirodi omsko-induktivnog karaktera. Za magnedenje magnetnog materijala i vazdunog zazora izmeu statora i rotora potrebna je reaktivna energija. Kako asinhrona maina ne moe da proizvodi reaktivnu energiju, pa je ona mora uzimati iz mree. Struja koju napon mree tera kroz namot de uvek biti induktivna. Zbog toga je asinhrona maina u i motorskom i u generatorskom reimu

potroa reaktivne energije, to je jedan od osnovnih razloga zato se asinhrona maina koristi preteno kao motor. U generatorskom reimu asinhrona maina se koristi u okviru autonomnih elektroenergetskih sistema i tada se reaktivna energija obezbeuje iz kondenzatorske baterije. U velikim industrijskim potroaima sa puno asinhronih motora velikih snaga, esto se postavljaju statiki kompenzator (uglavnom kondenzatorska baterija) za popravku faktora snage, da se reaktivna energija ne povlai iz mree, sa obzirom da se plada. Razlika izmeu brzine obrtanja rotora i brzine obrtnog polja opisuje se veliinom koja se naziva klizanje. Klizanje se izraunava po formuli:

gde je:

- sinhrona mehanika brzina obrtanja - asinhrona (stvarna) mehanika obrtanja rotora

Sinhrona mehanika brzina obrtanja zavisi od broj pari polova i iznosi

Broj polova Broj pari polova nsin 50 Hz nsin 60 Hz 2 4 6 8 1 2 3 4 3000 min-1 3600 min-1 1500 min-1 1800 min-1 1000 min-1 1200 min-1 750 min-1 900 min-1

Klizanje pri nazivnom opteredenju Sn iznosi od 10 % do 2 % za motore nominalnih snaga. Kako je ,

dobija se da je frekvencija struje u rotoru .

Vrednost frekvencije struje u rotoru u nominalnom reimu iznosi nekoliko herca, pa su gubici u rotoru usled histerezisa i vrtlonih struja zanemarljivi u odnosu na gubitke u statoru. Konstrukcija

Rotor asinhrone maine sa poluzatvorenim ljebovima Stator asinhrone maine se izrauje od feromagnetnog materijala u obliku limova, koji se slau u pakete potrebne duine, pri emu se izmeu limova postavlja izolacija. Ovakvo lameliranje se vri kako bi se smanjili gubici usled histerezisa i vrtlonih struja. Magnetni limovi od kojih se pravi jezgro su legirani silicijumom radi suzbijanja gubitaka zbog histerezisa, poto dodatak silicijuma suava histerezisnu petlju, a legiranjem se povedava elektrina otpornost limova zbog ega se smanjuju vrtlone struje i gubici usled njih. lebovi u koje se smetaju namotaji statora mogu biti poluzatvoreni za snage do 200 kW, a iznad 200 kW se koriste otvoreni. Otvoreni lebovi se koriste i u niskonaponskim, a naroito u visokonaponskim asinhronim mainama. Podela na oblik leba (utora) u zavisnosti od zatvorenosti nije striktno vezana za snagu maine, ved se vie vezuje za veliinu maine i za napon na koji se prikljuuje maina. Rotor maine takoe se pravi od feromagnetnog materijala poto u namotaju rotora protie naizmenina struja. Namotaji se smetaju na rotor na dva naina, zbog ega se razlikuju dve podgrupe asinhronih maina. U zavisnosti od naina smetanja namotaja postoje maine sa namotanim rotorom (maine sa kliznim prstenovima) i kavezni asinhroni motori (motori sa kratkospojenim rotorom).

Kavezni kratkospojeni rotor Kod maina sa kliznim prstenovima rotor ima trofazni namotaj iji se poeci izvode na tri klizna prstena, dok se krajevi vezuju, recimo, u zvezdite. Svrha kliznih prstenova je mogudnost spoljnog pristupa namotaju rotora. Po prstenovima klize etkice koje su privrdene za stator i iji se izvodi nalaze na prikljunoj ploici maine. Na ovaj nain je omogudeno dovoenje i odvoenje elektrine energije i razne druge intervencije (povezivanje preko promenljivih otpornika itd.). Klizni prstenovi se mogu kratko spojiti ime trofazni rotorski namotaj postaje kratkospojeni namotaj, pri emu se etkice podiu. Kod kaveznih kratkospojenih motora rotor ine masivni provodnici koji su sa obe strane spojeni kratkospojnim prstenovima. Namotaj moe biti od bakra ili od aluminijuma. Kavezni namotaj je potpuno kratko spojen, to znai da ne postoji elektrini pristup rotorskom namotaju, a time nema ni potrebe za etkicama, koje su najedi uzrok otkazivanja maine. Aluminijumski rotorski kavez se pravi tako to se teni aluminijum uliva pod pritiskom u paket oblikovanih limova koji je tesno navuen na vratilo rotora. Bakarni kavezni namotaj pravi se od bakarnih ipki koje se polau u lebove i na krajevima se zavaruju meumetalom za kratkospojni prsten. Jednofazni (monofazni) asinhroni motor Indukcioni motor moe da radi i samo sa jednom fazom (bez obrtnog magnetskog polja), ali u tom sluaju ne moe se sam pokrenuti (nema polazni moment), a smer obrtanja zavisi od smera spoljanjeg poetnog momenta. Uslov razvijanja vremenski nepromenljivog polja za ovu mainu ne moe se zadovoljiti zbog pulsirajudeg polja. Ovi problemi se reavaju dodavanjem polova sa kratkospojenim namotom ili pomodnom fazom u kojoj se postie vetaki fazni pomak struje - obino serijskim spajanjem kondenzatora (koji se nakon zaleta motora moe i iskljuiti). Ovakvi motori iroko se koriste u kudnim aparatima. Regulacija brzine Kako je brzina obrtanja maine data formulom:

sledi da se na brzinu maine moe uticati promenom broja pari polova ili menjanjem frekvencije. Pre razvoja jevtinih ureaja energetske elektronike bilo je teko menjati frekvenciju struje motora, pa je upotreba ovakvih maina bila ograniena. Za kontrolu brzine obrtanja asinhorne maine koriste se invertori. Najkoridenija tehnika za regulaciju frekvencije je impulsno-irinska modulacija (eng. Pulse Width Modulation, PWM). Poto invertor pretvara jednosmerni napon u naizmenini, pogodnim izborom perioda dozvole provoenja jednosmernog napona dobijaju se pravougaoni impulsi odreene irine i uestanosti. Ovom metodom je mogude

regulisati i vrednost napona koji de se dovesti na motor, jer maina zahteva konstantan obrtni moment koji zavisi od odnosa kvadrata napona i frekvencije. Upotrebom filtera moe se izdvojiti sinusoidni napon potreban za ispravan rad asinhrone maine. Literatura

Osnovi elektroenergetike - elektroenergetski pretvarai - Emil Levi, Vladan Vukovid, Vladimir Strezoski

Vanjske veze http://sh.wikipedia.org/wiki/Asinhroni_motor