SOCIOLOGIJA

VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: SOCIOLOGIJA

TEMA: NARKOMANIJA

Sadraj:

1. 1.1. 1.2. 2. 2.1. 2.2. *. *.1. *.2. *.*. *.4. *.4. *. . 4. 4.1. 4.2. 4.*. 4. 4.1. 4.2. 4.*. . ).

OSNOVNI POJMOVI .............................................................. Pojam droge .......................................................................... ta je narkomanija ................................................................. ISTORIJAT ............................................................................. I!torijat narkomanije " !#et" ............................................... Po$e%i narkomanije " na&oj 'em(ji ..................................... T+ORIJ+ O ,-RO.IMA NAR/OMANIJ+ ............................ So%ija(ne teorije .................................................................... Interak%ione teorije ............................................................... Teorije (i$no!ti ...................................................................... P!i2o3ato(o&ki i 3!i2o(o&ki 3ri!t"3 .................................... So%ija(ni 5aktor ...................................................................... /rimino(o&ki 3ri!t"3 .............................................................. /7ASI8I/A.IJA 9RO:+ I NJI;OVI +8+/TI ....................... 9e3re!ori %entra(nog ner#nog !i!tema .............................. 9roge !a !tim"(ati#nim e5ektima na %n! ............................ 9roge !a 2a("%inogenim dej!t#ima .................................... SO.IJA7NI PRO<7+MI I POS7+9I.+ NAR/OMANIJ+ ....... Pojam narkoman!kog krimina(iteta .................................... /rimina(itet narkomana 'a#i!nika ....................................... Narkomanija i organi'o#an krimina(itet .............................. -A/7J,=A/ .......................................................................... 7IT+RAT,RA .........................................................................

4. 4. 4. . . ). 0. 0. 0. 1. 1. 16. 16. 11. 11. 12. 1*. 14. 14. 14. 1 . 1). 10.

UVOD

Narkomanija se u prolosti provlaila kroz mnoga drutva i civilizacije, da bi u modernom drutvu dostigla kulminaciju. Ozbiljno je ugroeno i narueno zdravlje velikog broja mladih ljudi, a starosne granice konzumenata, koji prerastaju u zavisnike, svakim danom se sve vie pomeraju, kako nanie, tako i navie. Narkomanije ima pozitivan trend rasta u svetu, a i raznovrsnost droga, usled tehnolokog progresa je vea. Posledice, zdravstvene, psiholoke i socijalne prirode obuhvataju iroke razmere, kreui se od pogoranja induvidualnog psiho izikog stanja zavisnika, preko uticajana unkcionisanje porodice, do pojava razliitih oblika kriminaliteta. Neretko se deavaju smrtni sluajevi prouzrokovani ovim oblikom toksikomanije. !loupotreba droga je pre svega socijalni, pa zatim medicinski problem. "roga je proizvod do kojeg se danas relativno lako dolazi. Naini na koji mladi dolaze do droge su najee preprodajom droge za dnevne potrebe, prostitucijom, kra#om ili obijanjem apoteka.Ovo sve ukazuje na poveanje broja maloletnih delinkvenata. "roga se danas moe nai ak i u dvoritima osnovnih kola. $loga socijalnog radnika u budunosti mora biti velikog delovanja na ovaj drutveni enomen, koji se kod nas svakim danom iri. Pored socijalnih sluzbi moramo pomenuti porodicu koja jedan od najvaznijih aktora.$vodeci odredjene programe edukacije u osnovne skole roditelji bi se dodatno in ormisali i znali da prepoznaju razorno dejstvo droga pre nego sto vec bude kasno. %dukovati i decu u niim razredima osnovnih kola, radi upoznavanja tetnih dejstava opojnih droga, ukazati im da one za krajnji rezultat imaju smrt.

1. OSNOVNI POJMOVI
1.1. POJAM DROGE

"roga se koristi u kontekstu bolesti zavisnosti, da oznai supstancu, koja kad se unese u organizam, dovodi do izmene svesti, opaanja, ponaanja i doivljaja realnosti. Pojam droga moemo de inisati kao &prirodnu ili sintetiku supstancu koja utie na promene iziolokim i psihickim 'intelektualnim, emocionalnim i motivacionim( unkcijama, bitno menja ponaanje. )iekratna upotreba dovodi do navikavanja ili stvaranja 'psihicke i*ili izike( zavisnosti.+ 1.2. TA JE NARKOMANIJA !a termin narkomanija, vezan je naziv drug addiction 'sklonost, uivanje( ili drug dependence 'podlonost,zavisnost (. Pri ,vetskoj zdravstvenoj organizaciji '-.O(, poslednjih godina, vie se pre erira izraz drag dependense ili zavisnost od psihoaktivnih supstanci. Neki autori povremeno konzumiranje psihoaktivnih supstancija bez razvoja sindroma zavisnosti nazivaju narko ilijom. /e#u adolescentima znatno vie ima narko ila nego narkomana, tj. osoba koje se samo povremeno intoksiciraju i zloupotrebljavaju drogu.0o su uglavnom osobe koje koriste marihuanu ili neke druge sinteticke droge. -.O u okviru narkomanije, kao bolesti zavisnosti , razlikuje stanja adikcije i habituacije. Adikciju ili uivanje sa zavisnou karakteriu1 2snana elja ili neodoljiva potreba ' kompulzija ( da se nastavi uzimanje droge, kao i da se ista nabavi po svaku cenu 2 tendencija da se tokom primene poveava doza 2 psihika i izika zavisnost od e ekata droge Habituaciju ili uzvanje bez zavisnosti karakterise1 2 elja ' ali ne i kompulzija (, da se nastavi uzimanje droge radi njenih e ekata na poboljanje raspoloenja3 2mala ili nikakva tendencija poveanja doze3
- izve !"# !e$e# $ i%i&'e z"vi #( !i #" e)e'!e *+(,e- ".i (* / !v( )izi&'e z"vi #( !i- $" $+e0" !(0e i (* / !v( "$ !i#e#1i2".#(, i#*+(0"

$ vezi narkomanije potrebno je pomenuti jos neke relevantne pojmove, od kojih emo ovde de inisati psihiku zavisnost, iziku zavisnost, toleranciju i ukrtenu toleranciju.

Psihicka zavisnost 2 je odre#eni vid odnosa izme#u droge i linosti. 4ntenzitet psihike zavisnosti zavisi od speci inog e ekta droge, kao i od potrebe linosti koje zadovoljava ta droga. $ uslovima razvijene psihike zavisnosti, droga postaje jedan od uslova normalnog mentalnog unkcionisanja linosti. Potreba za drogom moe postati u tolikoj meri neodoljiva da osoba zanemaruje svoje svakodnevne aktivnosti, porodicu i prijatelje. Fizicka zavisnost je 2+adaptivno stanje koje se mani estuje intenzivnim iziolokim poremeajima kada se unoenje droge prekine ili njihov e ekat ukine davanjem speci inih antagonista5. 4ntenzitet izicke zavisnosti nije uvek isti, odnosno zavisi od vrste droge kao od licnosti konzumenta. 4sta droga kod razliitih osoba moe izazvati razliito izraenu iziku zavisnost ili kod iste osobe, ali u razliitim okolnostima izazvati e ekte razliitog intenziteta. 6lasian znak izike zavisnosti je pojava apstinencijalnog sindroma. Apstinencjalni sindrom karakterie niz simptoma i znakova psihike i izike prirode, u zavisnosti od vrste droge koja se zloupotrebljava. Ovo stanje nestaje ponovnim uzimanjem iste ili sline droge. 7izika zavisnost potkrepljuje psihiku zavisnost. Na razvijane zavisnosti kod neke osobe utiu osobine linosti i iskustva onoga ko uzima drogu, prirode socijalnog okruenja, kao i e ekata, koliine, uestalosti i naina korienja iste. Tolerancija2 predstavlja adaptivno stanje koje odlikuje smanjena reakcija na istu koliinu droge, odnosno potreba poveanja doze da bi se postigao e ekat, kao i sa ranijim manjim koliinama. Prema nekim drogama, kao sto su opijati, tolerancija se brzo razvija, ali se brzo i gubi. 0ako da se moe dogoditi, da pojedinac, posle apstinencijalnog perioda, uzme istu koliinu droge, neznajui da u se tolerancija smanjila, to moe biti uzrok predoziranja. Ukrtena tolerancija2 je pojava kada se uzimanjem jedne vrste droge dovodi do stvaranja tolerancije, ne samo na tu drogu, ve i na droge srodnog tipa. Na primer, heroin stvara toleranciju na mor in i obrnuto.

2. ISTORIJAT
2.1. ISTORIJAT NARKOMANIJE U SVETU

Neki peinski crtei govore da je ovek veoma davno, kroz magijske obrede, pokuavao da izazove izmenjena stanja svesti. ,a pojavom organizovanih ljudskih zajednica sa ure#enim drutvenim ivotom, javljaju se i osobe koje imaju veliki uticaj na ivot zajednice, kao sto su plemenske poglavice, vrai, amani, prvosvetenici, tako da na droge koje izazivaju izmenjena stanja svesti imaju pravo samoodabrani, i to u odre#eno vreme i u odre#ene svrhe. Ovakva verovanja su pomogla da mnogi narodi ostanu sauvani od tetnog dejstva droga. /ak se spominje kao biljka sa psihoaktivnim svojstvima i ,umeri su je koristili za pripremu opijuma. !vali su ga & gil+ , sto znai radost. Poznato je da su opijum u medicini upotrebljavali 8rci i 9rapi. 9rapi su proirili znanja o opijumu do 4ndije i 6ine. !a konoplju su verovali da oni koji je uzimaju prolaze kroz vrata raja. .ai se u ,taroj 6ini koristio kao sredstvo za ublaavanje bolova prilikom hirurkih zahvata, a istoriskim izvorima se spominje kao lek protiv kalja i dijareje. /arko Polo po povratku iz Persije doneo priu o poreklu rei hai. Pria govori o vojnicima kneza .asana, koji su bili poznati po svojoj hrabrosti i svireposti prema neprijatelju. Prema jednoj verziji prie, ti vojnici, haiani su svoja ubistva inili pod dejstvom haia. ,tare kulture koristile su i halucinogene peurke u religiozne svrhe. /eksiku peurku, Psiloc:be me;icana, 9steci su koristili u verskim obredima. )rsta meksikog kaktusa, koji je poznat pod nazivom pejotl, spada u biljke koje menjaju stanje svesti i uzrokuju izmenjenu percepciju, i za njega se vekovima veruje da poseduje magina svojstva. ,a nestankom 9steka, nestaje i interes za ovaj kaktus, ali se ponovo javlja poetkom prolog veka okupljanjem nekolika desetina indijanskih grupa u "omorodaku ameriku crkvu. ,matra se da %vropa nije poznavala veinu opojnih droga sve do<=. veka, odnosno do povratka krstaa sa >liskog istoka. Poetkom <?. veka, nemaki apotekar je izolovao mor in i dao mu ime po /or eju, grkom bogu sna. /asovna upotreba droga u %vropi poinjeu <?. veku, i to me#u intelektualcima koji su eksperimentisali sa svojom sveu pomou droga. $ Parizu je osnovan klub pod nazivom 6lub haiara, iji lanovi su se redovno sakupljali i jeli hai. /e#u njima su bili i poznati umetnici, poput >odlera i 8otjea, koji su svoja iskustva sa haiom i opijumom pretoili u umetnika dela. 4z lia koke, donete iz Perua, sredinom <?. veka, izdvojen je kokain, koji je korien kao lokalni anestetik u medicini. 7rojd je kao mlad lekar, koristio kokain i hvalio ga u otklanjanju bolova, ali je kasnije napustio takva shvatanja i protivio se upotrebi kokaina u psihijatriji. 8odina <?=@. rancuski hemiar 9lbert .o man je prvi put sintetizovao lizerginu kiselinu, poznatu kao A,". On je sam bio prvi konzument nekoliko godina kasnije, i tako je nakon otkria meskalina injegovog izolovanja iz kaktusa pejotl, otkrivena jo jedna halucinogena droga. !a moderni narkomanski pokret znaajna je <?BC2ta godina, jer od tada harvadski psiholog 0imoti Airi poinje da se interesuje za halucinogene droge, koristei ih u svojim eksperimentima, kao i za sebe.
5

/ladi ljudi, kojima se obraao, vezuju se za njega i njegovu misao. Poslednjih godina svog ivota tvrdio je da psihodeline droge nisu za mlade i da se ne smeju nekontrolisano uzimati. Predlagao je, kao zamenu za drogu , jogu, psihodelinu muziku, meditaciju i vene psihike relaksacije, ali u to vreme je droga ve ostavila tragine posledice i postala masovno upotreblavana medju, naroito, mladim ljudima. 2.2. PO E!I NARKOMANIJE U NAOJ "EM#JI !loupotreba droge u veim razmerama, u naoj zemlji poinje ezdesetih godina dvadesetog veka, dok je ranije bilo pojedinanih sluajeva uzimanja droge. Prvi donosioci droge kod nas su deca gradjana, koji su iveli ili radili u zapadnim dravama, posebno u )elikoj >ritaniji i ,9"2u. Prvi narkomani u >eogradu pojavljuju se <?BD. godine, i to su bili uenici i studenti. 6oristili su preludin, koji je bio poznat u medicini kao sredstvo za smanjenje apetita i mogao se slobodno kupiti u apotekama. Nekoliko tableta izazivalo je kod konzumenta utisak lebdenja i slobodniju komunikaciju sa drugima. Poetkom <?BB. godine i >eogradu poinje da se pui hai, a sledee godine iz 0urske stie opijum. $ poetku se opijum uzima intravenskim putem, ali ne redovno i u malim dozama, me#utim kasnije poinje masovno iksanje opijumom po mnogim gradovima. "roga jednim delom stie iz inostranstva, jer je prenose stranci koji dolaze ili prolaze kroz Eugoslaviju. 0ako su donoeni hai, turski opijum, heroin, kokain i A,". Eedan broj narkomana odlazi na "aleki istok, uglavnom u Nepal i 4ndiju, odakle oni koji se vrate priaju prie obavijene velom mistinosti, to privlai i druge da otputuju na ista mesta. ,edamdesetih godina broj narkomana se naglo poveava i dolazi do prvih smrtnih sluajeva usled predoziranja. Postojala je ogromna nesrazmernost izme#u lekara koji su se bavili leenjem narkomana i broja osoba kojima je leenje bilo potrebno. Organizovana rehabilitacija bivih narkomana nije postojala, a ni centri za socijalni rad jo uvek nisu bili obueni za ovaj oblik zavisnosti. $ >eogradu se <?@F. godine otvara Gentar za bolesti zavisnosti, a pored ove ustanove narkomanijom se bavi i 4nstitut za mentalno zdravlje. ,redinom osamdesetih godina javljaju se intravenski narkomani oboleli od ,4"%, dok je broj .4) pozitivnih bio jo vei, a rapidno je rastao broj > i G hepatita me#u istim delom populacije. $ toku rata, <??<2<??D, i posle, usled tekog ivota i problema, veliki deo ljudi, svih uzrasta, kree da trai izlaz iz realnosti, beei u narkomaniju i sve vee stradanje.

$. TEORIJE O U"RO!IMA NARKOMANIJE

6

$.1. SO!IJA#NE TEORIJE

,a stanovista socijalnih teorija osobe koje pribegavaju uzimanju droga su pod pritiskom okruzenja odn.to je njihov odgovor na socijalno okruzenje i promene u drustvu kojima se ne mogu prilagoditi. 4 nekih istorijskih podataka se moze zakljuciti da su i ranije postojale periodicne krize ,koje su bile povezane sa ekonomskim i socijalnim razvojem drustvene zajednice.0ako se masovna upotreba droga povezuje sa vremenima nemira ,nestabilnosti. $.2. INTERAK!IONA TEORIJA Ova teorija smatra da je glavni uzrok uzimanja droge u druenju sa osobama koje ve koriste drogu. 6ada osoba ima nedoumice da li da pone sa uzimanjem droge, oko nje su ljudi, ve iskusni narkomani, koji e je podrati na tom putu. Na taj nain i ova osoba postaje lan grupe i razvija oseanje pripadnosti istoj grupi. Podrka od grupe istomiljenika je deo oekivanog ponaanja, jer su oni slini i po pitanju nekih drugih odlika, poput muzikog ukusa, odevanja i naina provo#enja slobodnog vremena. 0okom procesa prilago#avanja, prvobitan otpor prema drogi prerasta u ambivalentan stav, kad ve poinje da osea prijatne e ekte iste, da bi se na kraju oseaj krivice zbog konzmiranja droge smanjio na minimum ili iezao. Narkoman izdvaja samo pozitivne e ekte, dok one negativne zanemaruje. 6asnije se taj isti zavisnik moe izolovati iz grupe i unkcionisati u svom svetu nezavisno od osoba sa kojima se druio u inicijalnom periodu. >itno je da je on na poetku imao tu vrstu podrke i nain da stekne iskustvo i ormira odgovarajui sistem vrednosti o drogama.

$.$. TEORIJE #I NOSTI 0eorije linosti polaze od psiholokoh potreba osoba koje kreu sa korienjem psihoaktivnih supstanci. $ pitanju su, obino, ljudi sa oseajem intenzivne nesigurnosti, gde se u osnovi nalaze emocionalni problemi i neurotski kon likti koji ih okreu ka drogi. ,vesno se trai
7

HHzadovoljstvoHH bekstvom iz spoljnog sveta, iz realnosti , ili nesvesno se tei ka samounitenju koje nekada i uspe da se ostvari. 0o je put da se uzme heroin ili neki drugi opijat, da bi se izbegla anksioznost, napustilo drutvo ili zadovoljili samo destruktivne elje. 6ada se na ovaj nain gleda, ova teorija je opozitna interakcionoj, jer se u njoj ovakav oblik ponaanja ui od drugih ljudi. /e#utim, kad se sve teorije posmatraju odvojeno, nijedna nije dovoljno iroka da bi obuhvatila sve uzroke nastanka narkomanije, jer ne postoji jedinstveni uzrok ili jedinstveni niz stanja koji, jasno vode u zavisnost prema drogama, jer se narkomanija sree svim socijalnim i ekonomskim klasama i me#u svim tipovima linosti, od normalnih do abnormalnih.

$.%. PSIHOPATO#OKI I PSIHO#OKI PRISTUP Pojedini autori uzroke narkomanije nalaze iskljuivo u linosti narkomana, drugi u samoj drogi i njenim svojstvima, trei u uslovima socijalne sredine. /edicinsko2psihijatrijski pristup je veoma razvijen kako u izuavanju uzronosti, tako i u vezi sa potrebom preduzimanja mera prevencije irehabilitacije. $ psihijatriji se smatra da se narkomani regrutuju iskljuivo iz redova psihiki ve izmenjenih linosti svih vrsta i kategorija, ukljuujui i sluajeve latentne psihoze., obzirom na to da je narkomanija u osnovi bolest mladih, u traganju za uzrocima neke etioloke teze vide inioci nastanka u kompleksu sloenih psiholokih komponenti takve linosti. Pri tom se u obzir uzimaju razni aktori.)rlo esto se pominju motiv radoznalosti, potreba mlade osobe da se doivi neto novo, nestvarno, izvan svesti. Iesto se misli da mladi ljudi koriste droge kada imaju problema kod kue ili u koli. /e#utim postoje i mnogi drugi razlozi1 pristupanost droga i tolerantan stav ili pozicija ignorisanja prema njima. "rugi autori, me#utim, u prvi plan stavljaju problem neprilago#enosti, odnosno socijalne i emocionalne adaptacije. "ruenje s narkomanima, elja za pripadanjem grupi i da se bude prihvaen u njoj, identi ikacija s poznatim linostima, uenje po modelu, imitacija dovode prvo do iskuenja, a vrlo brzo i do navike i zavisnosti, to oni smatraju jednim od bitnih aktora uzronosti narkomanije. $.&. SO!IJA#NI 'AKTORI ,ocijalnim aktorima u etiologiji narkomanije pridaje se ozbiljan znaaj u strunoj literaturi. 6ao neposredni aktori uzronosti posebno se istiu1 tradicija, uticaj savremenih drutvenih procesa na razbijanje homogene porodice. /nogi istraivai ukazuju na neposrednu vezu gradske sredine,
8

odnosno migracija, urbanizacije i narkomanije to se naruito odnosi na siromana gradska podruja i prenaseljenost, gde su na delu ozbiljniji poremeaji porodinih odnosa i izraena socijalna nesigurnost. 6ao opti socijalni uzroci narkomanije pominju se1 brzi protok ideja i porast standarda, promene u sistemu vrednosti, anomina stanja, strukturalne promene i drugi inioci. ,ocijalnim aktorima se mogu dodati i injenice opte nein ormisanosti o svojstvima narkotika i mani estnim znacima u ponaanju mlade osobe. Naime, prisustvo narkomanije i njena rairenost me#u omladinom opte poznata je injenica, ali nisu i konkretne tetne posledice. Aanac in ormisanosti se odvija po principu da mladi o drogi saznaju vrlo brzo, a ne i na vreme, o njenim tetnim svojstvima9 $.(. KRIMINO#OKI PRISTUP 6riminoloka orijentacija dovodi u vezu uzronost sa nedozvoljenom proizvodnjom, prometom, ilegalnom trgovinom i drugim oblicima zloupotrebe narkotika. $ vezi s tim neki, naruito ameriki, autori smatraju da je uzrok narkomanije rasni, poto je preneta u ameriko drutvo od strane kineskih radnika. "rugi pak misle da je to uzrok iskljuivo vezan za asocijalne i delikventne sredine uivanja droge, jer prenose naviku i na druge osobe, itd. Pitanje zato neko postaje zavisnik, a drugi ne, uvek je aktuelno, posebno ako su osobe odrasle u istim ili slinim socijallnim okolnostima, porodice, kole ili neke druge mikro sredine. Ono uvek potencira i loginu hipotezu ili pretpostavku da postoji predispozicija sklonosti za ovu vrstu bolesti. 4ako N%/9 pouzdanih istraivanja koja ukazuju na postojanje speci ine psihike strukture linosti koja bi odgovarala predispozicijama sklonosti narkomanije, ipak se me#u zavisnicima ee susreu osobe s izraenim pojedinim osobinama2crtama linosti1 povuenost, pasivnost, prkosnost, agresivnost. 4ndetitet, kao jezgro linosti, ali i kao potencijalna sila njenog razvoja, individuacije, kljuni je putokaz u praenju i razumevanju puta kojim se mladi ovek kree, izloen, ini se, veim iskuenjima nego ikad ranije, ali i vie nego pre stavljen pred lice slobode i odgovornosti zasvoj ivot i ivot svojih blinjih.

%. K#ASI'IKA!IJA DROGA I NJIHOVI E'EKTI

"roge ili psihoaktivne supstance, na osnovu e ekata na centralni nervni sistem, mogu se grubo podeliti na1 9. "roge sa depresivnim e ektima na centralni nervni sistem >. "roge sa stimulativnim e ektima na centralni nervni sistem
:;

G. "roge sa halucinogenim svojstvima.

%.1. DEPRESORI !ENTRA#NOG NERVNOG SISTEMA 9lkohol, opijum i njegovi derivati i lekovi iz grupe barbiturata, uneti u organizam ispoljavaju depresivne e ekte. !ajednike karakteristike pometnutih materija su da smanjuju anksioznost i napetost, i smrti. Opijum ' od grke rei opos to znai sok ( je psihoaktivna supstanca sa dugom istorijom. 6od mnogih naroda se upotrebljavao kao lek ili sredstvo za uivanje, a zbog njega su ak i vo#eni ratovi izme#u velikih sila. 0o je mleni sok koji se dobija iz aure opijumskog maka, koji se prera#uje da bi se upotrebio. $ organizam se unosi oralnim putem, puenjem i intravenski. Opijum je na poetku pojave narkomanije u naoj zemlji bio najpopularnija i esto koriena droga. "eavalo se da je prvi put uzimanje opijuma imalo negativne e ekte, dok sa sticanjem iskustva ne krenu da dominiraju prijatni e ekti, kao to su oputenost, dobro raspoloenje i poveana socijabilnost. )remenom ti prijatni e ekti blede, a uzimanje se nastavlja zbog izike zavisnosti i izbegavanja apstinencijalnog sindroma. /or in je najpoznatiji alkaloid opijuma i masovno je korien kod vojnika koji su bili ranjeni zbog nemogunosti da svi budu hirurki zbrinuti. Oni su zbog ogromnih bolova svakodnevno dobijali mor in i tako postali zavisni, pa je mor inizam dobio ime vojnicka bolest .$ivaoci mor ina ga unose u organizam putem gutanja, intravenski ili udisanjem nakon zagrevanja. 6ada se uzme u umerenim dozama mor in izaziva eu oriju i prijatnu sanjivost i oputenost, oseanje sigurnosti i bezbednosti. 0oksine doze mogu da izazovu komu i smrt usled paralize disajnog centra u produenoj modini. )e nakon nekoliko dana dovodi do stvaranja zavisnosti, jer je to psihoaktivna supstanca koja vrlo brzo razvija psihiku i iziku zavisnost. "anas najee koriena droga iz grupe opijata jeste heroin, derivat mor ina koji je prvi put u Nemakoj komercijalno proizveden <@?@.kao lek za odvikavanje od mor ina. .eroin je droga za koju se nikad ne zna koliko sadri procenata iste supstance tako da je ulina nabavka vrsta rizika. .eroin se nikada ne prodaje u hemijski istom obliku, ve pomean sa raznim materijama od kojih su mnoge opasne za organizam. Osoba koja je konzumirala niskoprocentni heroin nakon nabavke jaeg, po njegovoj primeni moe doi u stanje predoziranosti
::

menjaju

emocionalnu

reakciju

na

bol,

usporavaju

vreme

reakcije,

remete

koordinaciju pokreta i oteuju rasudjivanje. )ee doze izazivaju san, a mogu dovesti i do kome, ak

ili overdose koje moze imati atalan ishod. 0renutno je najrairenija i najopasnija droga koju koriste zavisnici u naoj zemlji. Pojavio se krajem sedamdesetih godina, a za njegovu nabavku neophodna su znatna materijalna sredstva, to navodi zavisnike na ponaanje, npr. nasilno, kakvom nisu bili skloni ranije. .eroin se moe uzimati putem umrkavanja praka, udisanjem heroinske pare i intravenskim putem. >ez obzira na koji nain se unosi u organizam, ima depresivan e ekat na mozak i kimenu modinu i izaziva oseanje oputenosti i oslobadjanja od izikog i psihikog bola.

%.2. DROGE SA STIMU#ATIVNIM E'EKTIMA NA !ENTRA#NI NERVNI SISTEM Jazliita psihostimulativna sredstva bila su koriena u mnogim drutvima i kulturama zbog svojih svojstava da podstiu i odravaju budnost i koncentraciju, odlau i smanjuju zamor i popravljaju raspoloenje. Ove supstance smanjuju potrebu za hranom i stvaraju oseaj prijatnosti do intezivnog oseanja ushienja i eu orije. /e#u ovim sredstvima am etamini predstavljaju najbrojniju grupu, ali i kokain ima snaan stimulativan e ekat na centralni nervni sistem. 6okain se dobija iz biljke koke koja raste u Eunoj 9merici. 4 danas uro#enici u Peruu i >oliviji vau lie koke, delom za ublaavanje gladi, a delom za poveanje izdrljivosti. $ medicini je prvi put upotrebljen kao anestetiko sredstvo prilikom operacije <@@K. godine, a danas je zbog svoje toksinosti zamenjen drugim anesteticima. 6okain je beli prah gorkog ukusa bez mirisa, koji se u organizam unosi umrkavanjem ili intravenskim putem. !avisnost od kokaina L kokainizam L ima i psihiku i iziku dimenziju. 0o je jedna od najsnanijih supstanci sa stimulativnim dejstvom na centralni nervni sistem. "eluje na koru velikog mozga, izaziva poveanu uznemirenost i uzbu#enost, udruenu sa poveanjem odvanosti i smanjenim oseanjem zamora. /anje doze kokaina izazivaju usporeni rad srca, dok srednje i visoke izazivaju njegov ubrzani rad. %.$. DROGE SA HA#U!INOGENIM SVOJSTVIMA .alucinogene droge, kada se unesu u organizam, dovode do dejstva na centralni nervni sistem, koje se mani astuje ulnim obmanama. Obmane ula mogu biti razliite, a najee su optike, taktilne i slune. %kstatino stanje izazvano pomou halucinogenih droga naziva se psihodelino iskustvo. )ei interes za psihoaktivne supstance sa haluciogenim svojstvima poinje od kada je .o man izolovao A,"2MD i nakon Airijevih eksperimenata i otvorenog poziva mladima na
:2

konzumiranje droga radi svoglinog preobraaja, koji je bio i pogreno interpretiran mle#u mladim ljudima. "anas se ove droge koriste kao bekstvo iz nepodnoljive realnosti, u religiozne svrhe i u eksperimentisanju sa ciljem proirenja duhovnih vidika. /oemo ih podeliti na male i velike psihodelike, i izdvojiti posebnu podvrstu , deliriante, odnosno isparljive rastvarae i neke vrste lepka. /arihuana je droga biljnog porekla koja se dobija iz indijske konoplje,odnosno iz njenog suvog lia i cvetova, a hai je jai od marihuane, jer sadri vie smole. Pui se u vidu cigarete, lule ili nargile, a moe i da se jede ili umrkava, to je i najre#i nain korienja. Ove supstancije izazivaju eu oriju, perceptivne obmane i doivljaj izmene vremenskog toka. "ovode dorazvoja psihike zavisnosti i tolerancije, ali ne uzrokuju iziku zavisnost i apstinencijalni sindrom. Jadi se, inae, o najrasprostranjenijim drogama me#u omladinom. Amotivacioni sindrom je posebna posledica stalne upotrebe marihuane, 6arakterie ge usporeno miljene, gubitak koncentracije, pasivnost, opta nezainteresovanost za spoljni svet i apatinost. 0akve osobe su intelektualno lenje i i usresre#ene skljuivo na uzimanje droge. LSD spada u velike psihodelike i 9lbert .o man <?=@. godine ju je prvi put sintetizovao. On je <?K=. sluajno uzeo jednu malu koliinu ove supstance i napisao o tom dogadjaju1 HH 0og poslepodneva, radei u laboratoriji, odjednom sam osetio vrtiglavicu i udan nemir. ,aradnici i predmeti u laboratoriji poeli su se optiki menjati. Nisam se mogao skoncentrisati na posao. $ napola omamljenom stanju otiao sam kui, gde, me je obuzela silna elja za leanjem. $tonuo sam u udno stanje slino pijanstvu sa veoma neprijatnim vizijama. Iim bih zatvorio oi, kretale su se prema meni antastine igure, izvanredno plastine i intenzivno obojene. "va sata kasnijeovo stanje je polako prolo. 0ako je sam .o man opisao svoje prvo iskustvo sa najpoznatijom, najprouavanijom i esto upotrebljavanom psihodelinom supstancom, dietalimidom lizergine kiseline ili, skraeno, A,"2MD. Ova droga je bez boje, ukusa i mirisa, pa ju je teko prepoznati. Najee se koristi u obliku tablete, natopljena u kocku eera ili na papir. % ekti poinju jako brzo nakon unoenja i prvi utisci su esto neprijatni i prolaze u oekivenju neega to teba da se desi. ,tanje svesti je izmenjeno i bogate halucinacije se doivljavaju. Delirianti su sredstva poput1 lepka, benzina, etra, laka za nokte, plinova za punjenje upaljaa, rastvaraa koji se upotrebljavaju u industriji ili hemijskoj laboratoriji i lakova. 6onzumiraju se udisanjem i umrkavanjem. Ne izazivaju iziku zavisnost. Psihika zavisnost je minimalna. /e#utim, pri redovnoj upotrebi dolazi do razvoja tolerancije i potrebe za povienjem doza. ,imptomi jednokratnog uzimanja su1 gubitak miine koordinacije, nejasan govor,zamuen vid, zujanje u uima, mogue su ak i halucinacije, munina, koma. 6od hroninih uivaoca dolazi do
:3

gubitka apetita, mravljenje, razdraljivost, i gubitaka svesti, a u nekim sluajevima dolazi i do opasnih po ivot krvarenja u mozgu, pluima ili bubrezima. Ova toksikomanija je veoma esta me#u decom i omladinom, iz razloga to su isparljivi rastvarai vrlo dostupne supstancije.

&. SO!IJA#NI PRO)#EMI I POS#EDI!E NARKOMANIJE

Posledice narkomanije su veoma brojne i mogu se u osnovi podeliti na urgoavanje izikog zdravlja, poremeaje psihikih unkcija i socijalnog ponaanja linosti. "roge imaju veoma nepovoljan uticaj na zdravlje oveka. Posledice na organizam mogu se podeliti na1 psihijatrijskoneuroloke, telesne i mentalne. !avisnici od droge umiru veoma mladi, prema podacima prosean vek narkomana je MB godina. Posledice upotrebe droge po zdravlje su1 gubitak teine, preterano znojenje, trajno oteenje mozga i gubitak pamenja, drhtanje ruku. Psihike posledice ispoljavaju se u raznim vidovima poremeaja volje,opaanja, percepcije, miljenja, emocija i karaktera, koje od narkomana stvaraju linost posebne psihostrukture. Ozbilje posledice mani estuju se u pojavama poremeaja socijalnih relacija1u sposobnostima vezanim za produktivno Lradnu aktivnost, u oteanoj komunikaciji, socijalnoj neprilagodljivosti i nezainteresovanosti. Narkomani su po svim elementima, posebna socijalna grupa. Oni se udruuju, od ostalih vrnjaka razlikuju se na prvi pogled i vizualno. 4maju slinu ,, ilozoviju ivota,, pogled na svet i njegove perspektive. Poseduju izuzetnu sposobnost me#usobnog indeti ikovanja u nepoznatoj sredini, po pravilu se oslovljavaju nadimcima i govore speci inim narkomanskim argonom

&.1. POJAM NARKOMANSKOG KRIMINA#ITETA Od svih socijalnopatolokih pojava narkomanija je u najtenjoj vezi s kriminalitetom. 0a veza je objektivne prirode i etioloki uslovljena, jer gde god postoji zloupotreba droge,tamo je na delu i neki od vidova delikventnog ponaanja. Problem odnosa narkomanije i kriminaliteta moe se tumaiti s nekoliko stanovita, prvenstveno kao nedozvoljena proizvodnja i promet opojnih droga, iz ega proizlaze ostala znaajna pitanja. $ vezi s tim kriminalitet narkomana moemo posmatrati kao direktni i indirektni kriminalitet. "irektni se ogleda u raznim ormama delikventnog ponaanja da bi se pribavila droga, dok se indirektni odnosi na kriminalne radnje kojima se pokuava doi do
:3

srestava pomou kojih bi se kupila droga. $ optem smislu, kriminalitet narkomana2 delikventa moe se posmatrati dvojako1kao kriminalna radnja i vrsta delikta narkomana da bi doli do droge i kao kriminal narkomana pod uticajem droge.$ krivino pravnoj i kriminolokoj literaturi navode se K vrste najeih delikata koje ine narkomani1 <.krivina dela zavisnika, uzrokovana neodoljivom potrebom za pribavljanjem droge3 M.krivina dela nastala usled poremeaja linosti nastalih zloupotrebom narkotinih sredstava3 =.krivina dela ilegalne trgovine u vezi s proizvodnjom, prometom, krijumarenjem i K.krivina dela pomaganja pri zloupotrebe droge

&.2. KRIMINA#ITET NARKOMANA "AVISNIKA Narkomanija i kriminalitet su u tesnoj uzronoj vezi, jer svakog narkomana zavisnost ini potecijalnim delikventom, zbog ega je narkomanija sa pravom smatra iznu#enim oblikom delikvencije. 6riminalitet narkomana obino poinje u drugoj ili treoj godini narkomanskog staa, a oblici kriminalne aktivnosti zavise od vie aktora1 vrste droge koju koristi, stepena steene zavisnosti, linosti narkomana. Prema nekim tipologijama, me#u zavisnicima droge razlikuju se tri tipa kriminalaca1 <.zavisnik, veinom mor ijskitip, socijalno zaputen3 M.manji zavisnici, veinom potroai heroina koji gamru i =.ist trgovac, bez posebnog odnosa prema drogi. 6riminalitet narkomana pored svoje objektivne ima i svoju subjektivnu stranu jer se izvrilac kriminalnih radnji pod uticajem droge osea sigurnijim i manje odgovornim za posledice dela, dok su neke vrste droge stimulativno2agresivne prirode.)ezu nasilja i droge neki autori dovode u mogua tri modela1 <.sistemski2nasilje je posledica stavljanja droge u promet M.ekonomsko2kompulzivni L veza izme#u droge i nasilja jeste imovinska.. =.psi o armakoloka L nasilniko ponaanje je neposredno prouzrokovano konzumiranjem narkotika.

&.$. NARKOMANIJA I ORGANI"OVANI KRIMINA#ITET

:4

8de god je proizvodnja neke skupocene robe ograniena,tamo su prisutne pojave njenog krijumarenja, ilegalnog trita i kriminalnog pro ita. $ ovom sluaju, sluaju droga, nije u pitanju obina kupoprodaja ve ceo piramidalni sistem i itav lanac organizacije, to prestavlja jedan tipian primer jednog od oblika organizovanog ili pro esionalnog kriminaliteta. "a je droga jedan odnaj pro itabilnijih proizvoda u strukturi organizovanog kriminaliteta, upozorava se i u najviim telima me#unarodne zajednice. 4legalna trgovina drogom svuda se odvija po sistemu ure#ene organizacije i mree koja unkcionie po principu hijerarhije od proizvo#aa droge, nakupca i vlasnika skladita, trasportne mree i organizacije za preraspodelu u potroakim podrujima. )eze narkoma ije i vlasti pojedinih zemalja evidentne su. "ejvid"ordan, autor knjiga Politika i droga1prljavi novac i demokratske drave, smatra da se proizvodnjom i trgovinom ne bave samo razne me#unarodne ma ijake grupe ve i da se tim poslom sve ee bave i drava i politika vo#stva velikog broja zemalja.

(. ZAKLJUAK

!loupotreba droge je osobito karakteristina za moderno drutvo. "roga se vie ne doga#a negde drugde i nekima drugima, ona je ovde me#u nama. Naglo raste broj uivalaca droga, naroito me#u mladima, me#u srednjokolcima, pa i starijim osnovcima. 6od izrazito mladih osoba, najbitnije je preventivno delovati i pomoi im u izgradnji sopstvenih stavova prema ivotu, i svim raspoloivim sredstvima uticati na ormiranje odgovarajueg sistema vednosti, pogotovo u periodu adolescencije. Nto se tie pomoi ve ormiranim zavisnicima, vidovi leenja su u dananje vreme
:5

brojni. Njihova psiholoka zavisnost, nesigurnost i nesposobnost da se prihvati realnost su centralni problemi. Put leenja narkomana je nepredvidiv i krajnje neizvestan, jer apsolutna potvrda da se vraanje drogi nee ponoviti ne postoji. Ono to je najvanije, je da narkoman jeste ovek koji ima problem i treba mu pruiti ruku radi pomoi. 4ntegracija bivih narkomana u drutvo i njihovo ponovno osposobljavanje za ivot je bitan proces, za koji nije dovoljn samo on, ve je potrebno i uee porodice, prijatelja i nekih strunih slubi. $ drutvu, me#u ljudima je jo uvek prisutan vei broj zabluda i predrasuda koje se odnose na narkomaniju. Postoji dosta primera bivih zavisnika od heroina koji su uspeli da prevazi#u svoju zavisnost, a po naem miljenu, koje se slae sa miljenjem iz prethodne prie, anse za oporavak su vee, ako je u pitanju leenje izolovanog tipa, bilo u medicinskom ili verskom centru. Na osnovu danas, postojeih istraivanja, moe se sa sigurnou zakljuiti da narkomani u svojoj linosti imaju dosta neurotinih pa i psihotinih crta, to ih negde ini devijantnim linostima kojima je pre svega potreba pomo lekara. $ odnosu na delikvente, narkomani predstavljaju ozbiljnije poremeene i oteene linosti. Narkomanija jeste jedan opasan put, koji moe dovesti do propasti, ali i do novog ivota sa novim perspektivama.

*. LITERATURA http1** www.scri d.com!doc!"#$%$$%&!'arkomanija(seminarski http1** www.scri d.com!doc!...!Socijalni(pro lemi(i(posledice(narkomanije http1**OOO.stetoskop.in o*'arkomanija(kod(mladih()&*(c"(content.htm http1**OOO.drajzerova.org.rs*inde;.phpPoptionQcomRcontent http1**OOO.narkomanija.in.rs* /omilo 0odorovi /oa, "roge i ovekova psiha, >eograd <?FC. http1**OOO.anima.autentik.net*psihoaktivneRsupstanceRstavoviRadolescenata.php

:6