Struni rad

DOSTUPNOST INFORMACIJA U ELEKTRONSKOM OBLIKU SLEPIM I SLABOVIDIM OSOBAMA

Svetlana Vista
Biblioteka Saveza slepih Srbije Dr Milan Budimir Beograd, evrejska !" sssbiblio#gmail$%om

D&'&MB(), !*+,

Sa-etak )ad govori o aspektima dostupnosti, pravnoj regulativi i me.unarodnim standardima koji se tiu tehnolo/ke dostupnosti elektronskih in0orma%ija slepim i slabovidim osobama, tehnolo/kim dostignuim koja to omoguavaju, vrstama pomagala, nainu rada i mogunostima koja pru-aju$ 1ekst se bazira na linom iskustvu u radu sa slepim i slabovidim osobama, razgovoru sa njima i poda%ima sa interneta$ 2loga bibliotekara biblioteka za slepe, ali i drugih biblioteka se menja i trebaju biti upoznati sa nainima da se in0orma%ije i publika%ije uine dostupnim svima$

3ljune rei4 5S6, slepi, slabovidi, pristupanost, dostupnost, biblioteke, standardi, pomagala$

1. E pristupa !st i OSI

Dostupnost je termin koji, uop/teno, opisuje st"p" #! $!%"& %" "$a us'u&a( pr!i)*!# i s'. pristupaa $!ris i+i,a$ 3a#a &!*!ri,! ! !s!-a,a sa i *a'i#it"t!, .OSI/ $a! $!ris i+i,a i 0!r,a+i%a u "'"$tr! s$!, !-'i$u i i 0!r,a+i! i1 i $!,u i$a+i! i1 t"1 !'!&i%a .IKT/( *a2 a %" pristupa !st u !-'i$u $!%i !,!&u3a*a $!ri43" %" i ra)u,"*a %" 2"'%" !& sa#r2a%a( p!,!3u t"1 !'!4$i1 p!,a&a'a( $a! i podruje za/tite ljudskih prava, pravne okvire kojima se dostupnost in0orma%ijama garantuje zakonom$ &7pristupanost s" !# !si a #i)a% *"- stra i+a i s!0t*"ra $!%i !-")-"5u%" "s,"ta pristup

"'"$tr! s$i, i 0!r,a+i%a,a. Ra)*!% pristupa !sti s" #a as !s'a %a i !) aa*a #a %"

a univerzalni dizajn $!%i a t! #a 'i i,a%u "$i

"$i pr!i)*!# i'i us'u&a pristupa a s*i, '%u#i,a -") !-)ira

st"p" i *a'i#it"ta i'i ". &7pristupanost i'i pristupa !st "'"$t! s$i1 i 0!r,a+i%a ." &. "6a++"ssi-i'it78 uzima u obzir sve vrste invalidnosti koje utiu na pristup 9eb strani%ama$ 2 ovom radu, opisau e7pristupanost slepim i slabovidim osobama, iako biblioteke za slepe, generalno, pa i na/a biblioteka, uslu-uju sve osobe sa invaliditetom koje ne mogu koristiti standardne publika%ije ili tzv$ %rni tisak, kao /to su k!& iti* " 6 #is'"$si%a( i'i ,!t!ri$" p!t"4$!3" 6 s,a %" %" i'i &u-ita$ $! tr!'" ,!t!ri$" ru$u i para'i)a. 8"!r& K"4"r .8"!r&" K"s+1"r/ %" $ra%", 9:i1 u*"! t"r,i print disabled persons $!%i, %" de0inisao /iru popula%iju koja nije u

mogunosti da koristi /tampane sadr-aje$

&7pristupanost %" p!'a) a !s !*a "6u$'%u" !sti !# !s ! "6i $'u)i%" i !# p!s"- !& ) aa%a %" upra*! !s!-a,a s i *a'i#it"t!,( %"r !,!&u3a*a s!+i%a' " i t"ra$+i%"( 4iri sp"$tar "#u$a+i%"(

!sp!s!-'%a*a %a )a 2"'%" a )a i,a %a( u$rat$!( p!,a2" #a s" pr"*a)i5u #ru4t*" " i -ari%"r" !$ru2" %a $!%" i *a'i# !st ",i !* ! a,"3"( a $!%" su ra i%" -i'" "pr",!sti*". Is$ust*! %"

p!$a)a'! #a !s!-" $!%" " ,!&u #a ita%u 4ta,pa " pu-'i$a+i%" )a!sta%u )a #ru&i,a u !-ra)!*a %u i #ru&i, !-'i+i,a u"st*!*a %a u #ru4t*u. Ia$! 4ta,pa %" Bra%!*!, a)-u$!, ) aa% ! p!,!&'! !s-a,a $!%" " *i#"( #a as su p!tr"-" )a pristup!, i 0!r,a+i%a,a i ) a %u #a'"$! *"3". Me.utim #a as( ar!it! $!# as( p!st!%" "$! !,s$" i #ru4t*" " -ari%"r" $a! 4t! su ")ap!s'" !st i ,a'a pri,a %a( $!%" su ,"5u &'a* i, pr!-'",i,a )a OSI u!p4t" ( i $!%" ! ",!&u3a*a%u $!ri43" %" rau ara i pristupa I t"r "tu( a !pisu%u s" t"r,i !, ;#i&ita' i %a);. P!%,!, ;i 0!r,a+i! a -ari%"ra; s" !pisu%" "#!stup !st i 0!r,a+i%a )-!& %i1!*!& !-'i$a i'i up!tr"-" "pristupa i1 t"1 !'!&i%a. 1ako.e, kako je razvoj in0orma%ijskih tehnologija je doveo do sve vee svakodnevne ekonomske, intelektualne, pravne, komunika%ione i dr$ potrebe, pravo na pristup in0orma%ijama postalo je univerzalno i osnovno ljudsko pravo, ukluujui tu naroito osobe sa invaliditetom$

Me.unarodna tela, konzor%ijumi, kompanije, ustanove i organiza%ije, de0ini/u standarde koji reguli/u spe%i0ika%ije koje omoguavaju osobama sa invaliditetom razne aspekte upotrebe elektronskih in0orma%ija$

3ao ilustra%ija se mo-e navesti i Sensus kompanija koja je posveena razvoju /irokog spektra servisa za konsulta%ije u %ilju obezbe.ivanja dostupnosti, i to kroz sve 0aze -ivotnog veka veb sajta, od ini%ijalne ideje i kon%epta do implementa%ije, a kasnije i odr-avanja i administriranja veb sajta$ :snovana je +;<=$ godine, i spe%ijalizovana za pristu/anost, inkluziju, 631 i 5S6$ >romovi/ui pristupaan dizajn, pru-ajui pomo drugim organiza%ijama u ostvarivanju re/enja koja obezbe.uju pristupanost i razvojem usluga koje omoguavaju pristu inae nedostupnim in0orma%ijama, Sensus radi na razvijanju pristupanog i inkluzivnog in0orma%ionog dru/tva$ >osluje u tri oblasti4 >ristupanost i inkluzija? )azvoj tehnologije pristupanosti i razvoj, 0inansiranje i upravljanje projektima$ @lani%a je nekoliko organiza%ija koje se bave istm tematikom, kao /to su4 "A++"ss< 7 organiza%ija koja za %ilj ima postavljanje i sistematino razvijanje kooperativne plat0orme za koordina%iju, podr/ku i pobolj/anje implementa%ije e>ristupanosti u %eloj &vropi$ Aokusira se naroito na brigu o implementa%iji veb pristupanosti, dostupnosti razliitih komunika%ionih tehnologija i digitalnih audiovizuelnih sistema, kao terminala za samouslu-ivanje Beng$ Sel07servi%e terminals SS18 u oblasti bankarskih i drugih 0inansijskih usluga, javnog prevoza, turizma i kulturnog i umetnikog nasle.a i e7vlade Beng$ &7government8. D"si& 0!r A''".#$ 7 visokompetetntna nezavisna na%ionalna mre-a Danske koja ima za %ilj da podr-i i utie na razvijanje univerzalnog dizajna Beng$ Design for All8 i motivi/e organiza%ije lani%e da strate/ki inkorporiraju univerzalni dizajn u pro%es planiranja i dizajniranja korporativnog, poslovnog okru-enja$ DAIS= $! )!r+i%u, BDigital (%%essible 6n0ormation SCstem 7 sistem digitalno dostupnih in0orma%ija8 D me.unarodna aso%ija%ijakoja razvija, odr-ava i promovi/e me.unarpdne D(6SE standarde$ 3onstituisana je kao nepro0inta aso%ija%ija, potpada pod zakonski sistem Fvaj%arske i regulisana je Statutom$

>. Pra* ! #"0i isa %" pra*a a pristup "6i 0!r,a+i%a,a OSI
>ristup in0orma%ijama je u )epubli%i Srbiji zakonski relativno dobro regulisano, ali u praksi postoji dosta nepravilnosti i neprimenjivanja zakonskog okvira$ 3ljuni problemi koji se tiu 5S6 su nepristupanost medija, nein0ormisanost o pravima i dostupnim servisima, nedostatak eduka%ije i, samim tim, nedovoljno kori/enje novih in0orma%ionih tehnologija, iako postoje brojna so0tverska re/enja, kojima se in0orma%ije mogu uiniti dostupnim osobama sa invaliditetom, kao /to je tzv$ ozvuavanja sajtova koje ve neko vreme primenjuju D )adio televizija Srbije i )adio televizija Vojvodine$ 5va tehnologija omoguava osobama sa invaliditetom da klikom na dugme itaj mi u zvunom 0ormatu preslu/aju in0ormativni sadr-aj na internet strani%ama ovih radio televizijskih stani%a$ Gakon o spreavanju diskrimina%ije osoba sa invaliditetom u l$ ,H$ garantuje posebne mere za obezbe.ivanje prava na pristup in0orma%ijama$ 5rganima dr-avne uprave, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave nala-e se obezbe.ivanje odre.enih mera, kako bi se osobama sa invaliditetom uinile pristupanim in0orma%ije i komunika%ije uz upotrebu odgovarajuih tehnologija$ 5ve mere se pre svega odnose na dnevno saop/tavanje in0orma%ija, koje moraju biti dostupne osobama sa invaliditetom$ Gakon o elektronskim komunika%ijama u lanu ,, st$ "$ me.u %iljevima i naelima regulisanja u oblasti elektronskih komunika%ija navodi obezbe.ivanje dostupnosti usluga univerzalnog servisa svim gra.anima u )epubli%i Srbiji, pri emu se posebno mora voditi rauna o spe%i0inim dru/tvenim grupama, ukljuujui osobe sa invaliditetom$

Srbija je ukljuena u 6ni%ijativu za elektronsku jugoistonu &vropu 7 eS&& 6ni%ijative >akta stabilnosti za jugoistonu &vropu$ 2 skladu sa eS&& (gendom za razvoj in0orma%ionog dru/tva koju su potpisale vlade dr-ava lani%a eS&& 6ni%ijative u Beogradu oktobra !**!$ ohrabruje se razvoj in0orma%ionog dru/tva u dr-avama lani%ama u periodu !**=7!*+!$ >osebno se izdvaja nastojanje da se izgradi inkluzivno in0orma%iono dru/tvo, ija je prioritetna oblast4 jednake mogunosti pristupa tehnologiji koje trebaju biti osigurane na isti nain za razliite so%io7demogra0ske grupe u koje spadaju 5S6$

)epublika Srbija je potpisala i rati0ikovala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol koji de0ini/e pro%edure i uslove pravne za/tite 5S6$ 3onven%ija o pravima osoba sa invaliditetom u lanu ;$ obavezuje dr-ave potpisni%e da u svojim zakonodavstvima omogue da se promovi/u 631 koje primenjuju standarde pristupanosti u najranijoj 0azi primene tehnologija, promovi/u i podstiu razvoj, proizvodnju i distribu%iju pristupanih in0orma%ijskih i komunika%ijskih tehnologija i sistema, ukljuujui i internet$

@lan !+$ 3onven%ije o pravima osoba sa invaliditetom obavezuje dr-ave potpisni%e da pru-aju in0orma%ije /iroj javnosti u 0ormatima i obli%ima prikladnim raznim obli%ima invaliditeta i da se koriste znakovni jezi%i, Brajova azbuka i drugi obli%i alternativnih tehnologija u slu-benim interak%ijama, kao i da davao%e raznih usluga putem interneta podstie da usluge daju u 0ormatima pristupanim za osobe sa invaliditetom$ 5vaj pro%ed iziskuje napor, vreme, spremnosti bibliotekara da se obrazuju i dosledno sprovode nauene tehnike, ve/tine i znanja u primeni standarda pristupanosti$

?. Sta #ar#i pristupa !sti

>ristupanost elektronskih in0orma%ija je pitanje kojim se mnogobrojna me.unarodna tela, konzor%ijumi, univerziteti, instituti i dr-avni organi mnogih dr-ava bave vi/e od petnaest godina$ )ezultat su standardi o pristupanosti koji se se odnose na pristupanost4 ure.aja? kompjuterskih programa, ukljuujui i programe koji se izvr/avaju u veb inter0ejsu? 6nterneta i drugih oblika mre-nih komunika%ija? 0ormata datoteka$ Va-no je imati na umu da se potpuna dostupost mo-e realizovati iskluivo doslednom primenom svih navedenih oblika, koji se me.usobno prepliu$ 1elo I, 3onzor%ijuma BI,'JIorld Iide Ieb 'onsortium8 pod nazivom I i+i%ati*a *"- pristupa !sti .Ieb (%%essibilitC 6nitiative( @AI/ razvija strategije, uputstva i resurse kojima veb postaje pristupaniji za osobe sa invaliditetom B5S68$ Deo 6ni%ijative je i Uputst*! ! pristupa !sti sa#r2a%a a A"-u .@"-

C! t" t A++"ssi-i'it7 8ui#"'i "s( @CA8/, koji de0ini/e seriju kontrolnih taaka Bgrupisanih po prioritetima8 kojima se mo-e evaluirati pristupanost sadr-aja sajta$ @CA8 >.:B su s,"r i+"

pristupa !sti *"- sa#r2a%a $!%" #"0i i4u stru$tur " asp"$t" i t"r0"%sa i0ormatiranja in0orma%ija u veb inter0ejsu kako bi korisni%i mogli da obavljaju naviga%iju, itanje objavljenih sadr-aja, instala%iju i pokretanje programa koji se izvr/avaju u veb okru-enju$ (1(K !$*L B(uthoring 1ool (%%essibilitC Kuidelines8 su smerni%e koje odre.uju pristupanost alata za kreiranje sadr-aja kojima 5S6 mogu da kreiraju, autorizuju i objave sadr-aje$ 2((K !$*= su smerni%e koje odre.uju kako razni programi za kori/enje interneta ili prikaz multimedijalnih in0orma%ija omoguavaju interak%iju korisnika sa njima$ 6MS (%%essAor(ll !$*< 7 standard koji de0ini/e pristupanost metapodataka u prenosu i de0inisanju izvora in0orma%ija$ 5vaj standard je prihvaen od strane 6S5J6&';$ 6S5 AD6S !"=H+ 7 standard koji odre.uje individualiza%iju korisnikog inter0ejsa kojima se korisni%ima

omoguava da de0ini/u oblike komunika%ije koji im odgovaraju Bzvuni, vizualni ili t"$stua' i/. S(D i druge dr-ave su zakonima de0inisale su kriterijume 0unk%ionalne pristupanosti kompjuterskih programa, koji su sumirani su u standardu 6S5 ;!"+7+=+4!**<, koji je nastao revizijom standarda 6S5J1S

+L*=+4!**, i odnosi se na ergonomske aspekte upotrebe kompjuterskih programa za upotrebu u kan%elarijama ili u veb inter0ejsu, ukljuujui i biblioteke sisteme$ 3ontrolna lista pristupanosti je veoma va-an dokument kod razvoja ili nabavke programa za biblioteke , spe%ijalno u bibliote%i kao /to je na/a, u kojoj trenutno rade dve slepe osobe, i u kojoj je rad slepe osobe je vi/estruko znaajan$ &lementi 3ontrolne lista kriterijuma pristupanosti kompjuterskih programa, sa primerima kriterijuma 4 +$ 2potreba tastature4 Da li je omoguen pristup svim komandama dodeljenim upotrebi mi/aM Da li postoje jasne instruk%ije o upotrebi tastature u korisnikom prirunikuM Da li su instruk%ije za upotrebu tastature dostupne svimaM !$ Vreme4 Da li program omoguava da korisnik modi0ikuje izvr/avanje 0unk%ija u vremenskom intervaluM ,$ &lementi ekrana4 Da li program ima logian prelaz tab tasterom u druge elemente interak%ijeM Da li 0okus naviga%ije u dijalozima i ekranima sledi logian redosled prelaza tab tasteromM Da li je mogue upotrebom streli%a, razmakni%e ili &nter tastera 0okusirati i odabrati deo programaM "$ 6kone4 Da li program omoguava da korisnik odabere op%ije za prikaz teksta na ikonama ili bez ikona ili tekstualnih obja/njenja ikonaM Da li je upotreba ikona konzistentna u %elom programuM H$ Gvukovi4 Da li postoje alternativna vizuelna upozorenja za svako zvuno upozorenjeM Da li program podr-ava mogunost pristupa zvukovima kad su zvukovi ugra.eni u operativni sistemM Da li korisnik mo-e da onemogui ili kontroli/e glasnost zvukovaM Da li se in0orma%ije predstavljene u zvunom 0ormatu mogu prikazati u vizuelnom 0ormatuM L$ >rikaz4 Da li postoje prei%e na tastaturi za sve elemente padajuih menijaM Da li program podr-ava postojee ugra.ene kriterije pristupanosti u operativnom sistemuM =$ Boja4 Da li so0tver izbegava prenos in0orma%ija iskljuivo bojomM Da li program podr-ava upotrebu boja prede0inisanih od strane korisnika u %elom sistemuM Da li je mogue nagla/avanje bojom i kod invertovanih boja namenjenih za postizanje visokog kontrastaM <$ Veliina4 Da li program ima veliinu prozora de0inisanu od strane korisnika u kontrolnom paneluM ;$ Dokumenti4 Da li su svi priruni%i i dokumenti ponu.eni u pristupanim 0ormatimaM +*$ 5buka4 Da li je obezbe.ena obuka korisnika na pristupaan nain za upotrebu asistivnih tehnologijaM 2 %ilju zadovoljenja pristupanosti veb inter0ejsa, programa koji se izvr/avaju u njemu i objavljenih in0orma%ija, I,' je de0inisao tehnike spe%i0ika%ije pristupanosti veb inter0ejsa, koje se odnose na4 a8 situa%ionu pristupanost koja podrazumeva da se veb strani%ama i sadr-ajima mo-e pristupiti upotrebom mobilnih tehnologija kao /to su mobilni tele0oni$

b8 so%io7kulturna pristupanost podrazumeva da smo u toku kreiranja i objavljivanja sadr-aja u uzeli u obzir rodne i etnike karakteristike moguih korisnika$ %8 0unk%ionalna pristupanost podrazumeva primenu standarda, smerni%a i tehnikih spe%i0ika%ija koje omoguavaju 5S6 da uspe/no koriste veb sadr-aje$ >rovera pristupanosti se vr/i tako /to struno li%e pregledava kod i sadr-aj i utvr.uje u kojoj meri podle-e standardima$ 3ako je ovaj pro%es dugotrajan sve e/e se zamenjuje programima koji automatski vr/e analizu da li su veb strane izra.ene u skladu sa standardima pristupanosti$ >ostoji *i4" a'ata )a t"stira %" pristupa !sti CTML stra a( $a! 4t! suD B!--7( LIFT( @?C Va'i#at!r( A+1"+$"rE@"- A++"ssi-i'it7 C1"+$"r. M"5uti,( !*a$*a pr!*"ra ne proverava smisao,logiku povezanost, so%io7kulturne aspekte i logiku strukturu sadr-aja$ Gato je potrebno potrebno kontinuirano ih proveravati u saradnji sa osobama sa invaliditetom$

F. T"1 i$a p!,a&a'a )a !s!-" sa i *a'i#it"t!,

1ehnika p!,a&a'a )a !s!-" sa i *a'i#it"t!, Beng$ assistive te%hnologC AT/ i'i p!,a&a'a( !) aa*a%u s*" ur"5a%" $!%i !,!&u3a*a%u *"3u sa,!sta' !st i i t"ra$+i%u s #ru&i, t"1 i$i, ur"5a%i,a $!%i isu pri'a&!5" i ,!&u3 !sti,a !s!-a sa i *a'i#it"t!,( a "!p1!# i su )a !-a*'%a %" !#r"5" i1 )a#ata$a$ 2niverzalni #i)a% t"1 i$i1 r"4" %a ) ai *"3u up!tr"-'%i*!st ." &. usabilitC/( p!s"- ! )a OSI. Da as &a $!rist" ,!-i' i t"'"0! i( !p"rati* i sist",i PC6%a .U i*"rsa' a++"ss/( s!0t*"r )a pr"p!) a*a %" &!*!ra .sp""+1 r"+!& iti! /, 11S Btekst to spee%h8 so0tveri$ Slepe osobe koriste dve vrste raunara4 spe%ijalizovane raunare za slepe 7 prenosne raunare koji se koriste pomou standardne ili Brajeve tastature i sintetizatora govora ili Brajevog reda D displeja Bili njihove kombina%ije8, i raunare op/te namene sa spe%ijalnim so0tverom 7 itaem ekrana Beng$ s%reen reader8$

SOFTVER

8!*!r i pr!&ra,i

5vi programi daju slepoj osobi potpunu samostalnost u radu na raunaru$ @ine ga dve komponente4 ita "$ra a ." &. s+r"" r"a#"ra/ i sintetizator govora iEi'i Brajevo red D displeja, koji zamenjuju monitor$ Ga mnoge svetske jezike je u ita ekrana ugra.en i sintetizator govora$ itaa "$ra a

@ita ekrana je aplika%ija koja sadr-aj ekrana pretvara u tekst, a potom u govor ili Brajevo pismo Bukoliko je raunar opremljen Brajevim redom8$ Najpopularniji i najkori/eniji programi su (IS B (IS 7 ob (%%ess Iith Spee%h8, i Iindo97&Ces$ >ostoje i jednostavnije verzije ugra.ene u operativne sisteme$ (IS je kod nas najpopularniji, a distribuira se /irom sveta u vi/e od H* zemalja i preveden je na !, jezika$ >odr-ava sve Mi%roso0t7ove aplika%ije, (dobeO (%robat )eader i mnoge druge, sa#r2i *i4"%")i$" si t"ti)at!r" -r)!6!#)i* i *i4"%")i$i sintetizator govora E'!Gu" +"H i R"a'Sp"a$H S!'! Dir"+t sa veoma prirodnim glasovima, p!#r4$a )a Brajev red je jedna od najboljih me.u postojeim itaima ekrana, a potpuno je kompatibilan sa Magi% uveliavaem ekrana$ >ostoje tri dostupna naina rada koja su u vezi sa radom (IS7a na vebu$ 1o su4 >' 'ursor, (IS 'ursor i Virtual >' 'ursor$ Ga veb strani%e koristi se Virtual >' 'ursor i njegova namjena je da opona/a >' kursor i omogui korisniku da upravlja kroz P1MQ dokumente koristei iste tastere i komande koje bi koristio za rad u programu za obradu teksta$

Iindo97&Ces je ita ekrana kompanije KI Mi%ro koji radi pod operativnim sistemom Mi%roso0t Iindo9s$ 2 potpunosti je lokalizovan na jezike regiona, ali se u Srbiji malo koristi$

NVD( BNonVisual Desktop (%%ess8 je besplatan ita ekrana otvorenog koda za Mi%roso0t Iindo9s i za rad koristi Mi%roso0t (%tive (%%essibilitC, 6a%%essible! i ava (%%ess Bridge$ NVD( koristi eSpeak kao

integrisani sintetizator govora koji podr-ava mnoge jezika Bizme.u ostaloga i srpski8, mo-e koristiti i (n)eader i Iin1alker Voi%e, ali ovi sintetizatori nisu besplatni$ >ored op/te Iindo9s 0unk%ionalnosti NVD( radi sa Iord>adom, Notepadom i 6nternet &Rplorerom$ 1ako.e podr-ava osnovne 0unk%ionalnosti 5utlook &Rpress7a, Mi%roso0t Iord7a i Mi%roso0t &R%el7a$

Kovorni QinuR za slepe BKQS8 je operativni sistem sa nekoliko aplika%ija4 pretra-iva datoteka, audio plejer s podr/kom za mp, i I(V, tekst pro%esor, kalkulator i 6nternet pretra-iva$ 6sporuuje se na 'D7u, sa kojeg se pokree, /to omoguava slijepima i slabovidima da rade na bilo kojem raunaru i potpuno je besplatan za korisnike$ 5snova KQS7a je zvuni inter0ejs, za sintezu govora KQS koristi vlastiti zvuni sintetizator koji je posebno razvijen za hrvatski jezik, a osnova je baza di0ona razvijena na 5dsjeku za 0onetiku Ailozo0skog

0akulteta u Gagrebu$ KQS je dio projekta 6>S6S 7I t"r "t p!,!3 s'i%"pi, I t"r "t sur0"ri,a$ Nisam upoznata da se koristi u Srbiji$

Iitai "$ra a ,!-i' i1 t"'"0! a 1renutno p!st!%" ? pr!i)*!#%aa itaa "$ra a )a ,!-i' " t"'"0! "4 'ode Aa%torC, Nuan%e, i Dolphin$ 2 osnovi, oni rade kao i itai ekrana za raunare$ 1ele0on treba da ima kompatibilni operativni sistem i da tehniki mo-e da podr-i rad itaa$

Si t"ti)at!ri &!*!ra 6 TTS 5vi so0tveri prevode tekst u ugovor, i obrnuto$ Nazivaju se4 sintetizator govora, sinteza, 1eRt 1o Spee%h B11S8$ 11S sistemi se koriste za konvertovanje razliitih tekstova u audio zapis koji je zatim mogue preslu/avati u putem razliitih ure.aja$ Sinteza ili sintetizator govora ve/taki proizvodi ljudski govor, pr"t*ara%u3i pisa i t"$st u &!*!r$ Mo-e biti realizovan so0tverski i hardverski$ Si t")!*a Sintetizator govora za srpski jezik &!*!r se stvara spajanjem delova snimljenog govora$

je (n)eader, proizvod preduzea (l0aNum iz Beograda$ Me.utim, na/im

korisni%ima je te/ko da ga nabave nabaviti, zbog pravnih i birokratskih komplika%ija$ 1ako.e, nije kompatibilan sa novijim verzijama 5S, kao ni sa novim verzijama programa (IS, koji se kod nas naje/e koristi$ &7speak je open source kompjuterska sinteza koja ima dobar odziv Bbrzo reaguje8, ali je glas previ/e ve/taki$ 3orisni%ima je bitno da glas koji uju bude /to prirodniji, i sinteze dobijaju imena po osobama koje su glas snimile$ Na/i korisni%i naje/e koriste sintezu Sneana koja zvui veoma prirodno$ 5na je sinteza (l0aNuma za (n)eader "$*$ 2 razvijenim zemljama postoje sinteze koje mogu, po izboru korisnika, da imitiraju udah i izdahm ka/ljanje i slino, /to doprinosi oseaju prirodnosti glasa$ Sinteza Iin1alker, e/ke kompanije )osaso0t, na e/kom jeziku se prilago.ava srpskom, i mo-e se koristiti zbog slinog izgovora , naroito prednjenepanih Bjotovanih4 , , . itd$8 0onema$

Pr!&ra,i )a pr"p!) a*a %" t"$sta OCR >rogrami za optiko prepoznavanje znakova Beng$ 5pti%al 'hara%ter )e%ognition8 pretvaraju /tampani tekst u digitalni, kao i tekst u 0ormatu slike, koji ne mo-e da se koristi putem govrnih programa i sinteze glasa, u tekst u itljivom 0ormatu$

1renutno se u Srbiji koristi so0tver Aine)eader kao naje0ikasniji program za prepoznavanje tekstova na na/em jeziku$ 2 na/oj bibliote%i koristimo (BBEE Aine)eader, naje/e za pretvaranje skeniranih tekstova na %rnom tisku u elektronski itljiva dokumenta, naje/e u $do% 0ormatu$

Bra%"*i pr"*!#i!+i i'i Ba%"*i "#it!ri Brajev prevodila% konvertuje digitalni tekst u Brajevo pismo$ Bra%"*a a)-u$a s" sast!%i !# 4"st taa$a, koje su raspore.ene u dve kolone po tri take$ 3ombina%ijom ispupenih taaka, kojih ukupno ima L,, dobijaju se pojedinana slova, zna%i interpunk%ije, note, matematike 0ormule, ukratko, sve /to se mo-e napisati i standardnim pismom$ 3ada je standardni tekst preveden od strane Brajevog editora, mo-e se /tampati na Brajevom /tampau Bemboseru8 ili se slati elektronskim putem i koristiti pomou Brajevog reda$ Ga sada sam se susrela samo sa programom IinBraille, koji je kompatibilan sa Iindo9s 5S, ali je potrebno dosta obrade i prilago.avanja programa, neposredno posle instaliranja, da bi se koristio za srpski jezik$ AutoBraille je program za /tampanje na Brajevom pismu, koju koristi Danska biblioteka za slepe BN51(8 koji koristi iste tipove 0ajlova kao i elektronske knjige Bknjige u elektronski itljivom 0ormatu, eng$ e7books8, tako da je kreiranje /tampanih dokumenata lak/e i br-e$ Norve/ka biblioteka za slepe BNQB8 koristi program sa istom plat0ormom pod nazivom NorBraille$ 5ba programa mogu koristiti i zvune knjige u DaisC 0ormatu$ Ga potrebe Saveza slepih Srbije i biblioteke za slepe, izra.en je s!0t*"r )a 4ta,pa %" a Bra%"*!, pis,u )a Bra%"* 4ta,pa ;I,pa+t!; p!# a)i*!, 8!rLa$ .8!ra u 'a$4"/( !# stra " $!,pa i%" A'0aNu,$

U*"3a*ai !-%"$ata a "$ra u 5vi programi, na eng$ s%reen magni0iers, se koriste za uvelianje teksta, menija, ikoni%a i ostalih objekata na ekranu, kao i za prilago.avanje kontrasta, boje itd$ 3oriste ih slabovidi korisni%i, odnosno kategorija korisnika koja ima ostatke vida$

Au#i!#"s$rip+i%a )a s'"p" !s!-" sistem koji omoguava da slepe osobe prate pozori/ne doga.aje preko be-inih slu/ali%a$>reko jednog zvunog kanala korisni%i mogu da slu/aju osobu koja obja/njava /ta se de/ava na bini, a drugim kanalom dolazi zvuk sa bine$ Narator priajui kroz prezenta%iju,opisuje de/avanja i prevodi vizuelnu sliku govorom$

R!-!Brai''" D automatizovano prevo.enje na Brajevu azbuku, putem &7Mail )obot7a je %entralizovan servis zasnovan elektronskoj po/ti, koja prevodi sa i na Brajebo pismo, ukljuujui i pripremanje za obradu i naknadno editovanje, za konvertovanje razliitih tipova dokumenata, 0ormata i grupa karaktera$ Na taj nain poku/ava da prevazi.e univerzalni problem nedostupnosti tekstualnih in0orma%ija 5S6$ Nastao je u danskoj, ali panevropski konzor%ijumi u /est evropskih zemalja ga trenutno 0inansijski podr-avaju putem &vropske komisije$ 3oristi se jednostavno4 e7mail sa atamentom se po/alje na odre.enu )oboBraille e7mail adresu ili se 0ajl uploaduje koristei )oboBraille veb7inter0ejs Bna internet strani )oboBraill7a8, i u oba sluaja se u povratnoj poru%i dobija poslati 0ajl, ali u 0ormatu koji vam odgovara npr$ audio 0ormatu$ Nema potrebe za instaliranjem komplikovaih so0tvera, a besplatan je za nekomer%ijalnu upotrebu$

Car#*"r
E'"$tr! s$" 'up" 7 Aiksirane ili prenosive elektronske lupe sa mogunostima velikog uveanja, pojaavanja kontrasta, invertovanja boja ili povezivanja sa raunarom$ Ka,"ra u*"3a*a #! 1:: puta izvornu veliinu i pru-a razliite mogunosti gledanja4 udaljene predmete, dokumenta, bliske predmete sa moguno/u da daju slike u ogledalu$ 15>(G Desktop Video Magni0ier je vrlo rasprostranjen desktop video uveliava 7 stona elektronska lupa$ Novi widescreen modeli od !*, !! ili !" ina, pru-aju istu, jasnu sliku$ CCTV Beng$ %losed %ir%uit television8 6 zatvoreni 1V sist",i$ Gatvoreni sistem obuhvata monitor velikih dimenzija, posebnu povr/inu na koju se stavlja /tampani materijal na kome slabovida osoba radi, i kamere koja snima objekat na podlozi, i sliku prenosi na monitoru uveanu po -elji, i do vi/e desetina puta$ Nisu prenosivi, ali postoji ako prenosivi ''1V sistem 0irme Qo9 Vision, koj je kombina%ija mobilne kamere i so0tvera koji se instalira na laptop$ >osebno je znaajan slabovidim .a%ima i studentima$

M!#i0i$!*a i $as"t!0!

D reproduktor za slu/anje zvunih knjiga na etvorokanalnim magneto0onskim

kasetama, na kojima se nalazi, na primer, veina 0onda Biblioteke Saveza slepih Srbije, iako ovi ure.ajui vi/e nisu u proizvodnji, i vi/e se ne dobijaju se preko slu-be so%ijalne pomoi, >65 0onda, kao neophodno pomagalo slepima$

Jta,pa )a i)ra#u ta$ti' i1 +rt"2a Beng$ 0user8 proizvodi relje0ne, taktilne prikaze gra0ikona, relje0nih geometrijskih 0igura, geogra0skih karata, %rte-a iz anatomije i slino, na posebnom papiru osetljivom na toplotu$

S$" "r koji se koristi zajedno sa so0tverom za optiko prepoznavanje znakova Bengl$ opti%al %hara%ter re%ognition 7 5')8 Ftampani tekst se skenira i konvertuje u digitalni koji se prikazuje na ekranu kao tekst koji ita ekrana mo-e prepoznati$ >roizvode se ure.aji koji su samostalno pomagalo za itanje koje integri/u skener, optiki prepoznava znakova i govorni so0tver i mo-e da 0unk%ioni/e autonomno, bez raunara$

Bra%"* r"# Beng$ Braille displaC8, naziva se i displej ili monitor za slepe$ 1o je elektronski taktilni ure.aj koji sadr-aj sa ekrana prikazuju se na Brajevom pismu$ 2 su/tini je t"$stua' i ,! it!r sa ,",!ri%!, i kao i standardni monitori mo-e da prika-e samo tekst koji je sauvan u memoriji ili tekst koji prima od itaa ekrana Bs%reen readera8, koji vr/i pretvaranje sadr-aja raunarskog monitora u niz slova i znakova, Brajevo pismo sa L ili < taaka$ Sadr-i niz od !*, "* ili <* elija$ Svaka elija sadr-i L ili < igli%a koje se pomeraju u gornji ili donji polo-aj i tako 0ormiraju slovo ili znak Brajevog pisma$ 2 Srbiji se koristi /estotakasto Brajevo pismo, pa se upotrebljavaju samo gornjih L taaka na Brajevom redu$ >ored elija sa igli%ama Brajevi redovi sadr-e i niz kontrolnih tastera koji slu-e za naviga%iju po sadr-aju, ili ekranu$ Brajevi redovi su sastavni deo prenosnih 7 mobilnih raunara za slepe, na kojima slu-e kao izlazna jedini%a zajedno sa sintetizatorom govora$ Modeli u prodaji su na primer Aokus "* i <*$

Bra%"* 4ta,pa Beng$ Braille embosser8 tekst sa raunara /tampe kao Brajevo pismo tako /to utiskuje take na papir$ Spadaju u grupu /tampaa ",-!s"ra( /tampaa koji !sta*'%a%u !tisa$ ta$! 4t! #"0!r,i4u papir$ Brajevi /tampai otiskuju taki%e na +H*7+L* gramskom papiru$ 2 Savezu slepih Srbije se koristi /vedski &verest i "S" >ro i /panski 6mpa%to$ >ored tekstova, oni mogu da relje0no predstave i gra0iku ili sliku$ 1akav otisak mo-e predstaviti do-iveti barelje0ni utisak i jasno stei predstava o obli%ima gra0ike ili slike$

Brai''"*a pisa3a ,a4i a Beng$ Brailler8 je pisaa ma/ina kojom se ku%anjem, ispisuje tekst na Brajevo pismo$ Sastoji se tastatur" sa 4"st tast"ra$ Svaki taster odgovara jednoj taki$ 5tisak ostavlja tako /to de0ormi/e papir po kome pi/e$ Pisa3" ,a4i " )a s'"p" se esto zovu P"r$i s! !*" ,a4i ", po najpoznatijem proizvo.au ovih ma/ina$ 2 Srbiji se koriste i Bra%"*" pisa3" ,a4i " drugih proizvo.aa, kao Tatrap!i t, slovakog proizvo.aa$

Sp"+i%a' " tastatur" kao /to su4 tastature sa obojenim i uveanim tasterima ili tastature sa uveanim znakovima

V"'i$i ,! it!ri Pri'a&!5" " %a$" 'a,p" )a ita %"

K*u a $ %i&a
Gvune knjige su publika%ije u audio 0ormatu, proitane od strane spikera$ Digitalna zvuna knjiga je multimedijalno izdanje /tampanog naslova BTknjige /tampane na %rnom tiskuT8$

D(6SE .Di&ita' A++"ssi-'" I 0!r,ati!

S7st",/ je najnoviji, u svetu prihvaeni0!r,at )a s i,a %"

)*u i1 $ %i&a )a s'"p"$ D(6SE ima mogunost izbora delova sadr-aja i prelaska sa jednog dela na drugi /to zamenjuje uobiajen prelazak sa jednog poglavlja na drugo ili sa jedne strane na drugu u /tampanim publika%ijama$ 5vaj 0ormat u sebi ima datoteke koje sadr-e in0orma%ije vezane za interak%iju sa asistivnim tehnologijama, sinhroniza%iju, kontrolu naviga%ije i razne oblike predstavljanja podataka i naine upravljanja poda%ima$ D(6SE je prihvaen kao standard (NS6JN6S5+H G,;$<L7!**H, a Dejzi konzor%ijum je imenovan kao ovla/ena institu%ija za tehniko odr-avanje tog standarda$ D(6SE 0ormat se korist upotrebom kompjuterskih programa za slu/anje i upravljanje D(6SE datotekama ili prenosivim ure.ajima koje osobe mogu nositi i slu/ati biblioteke sadr-aje$

&>2B+! je 0ormat kojeg je usvojio D>A+,$ &>2B se sastoji od tri tehnike spe%i0ika%ije koje de0ini/u 0ormatiranje sadr-aja, strukturu &>2B datoteke i arhiviranje svih datoteka koje ine &>2B publika%iju u jednu komprimovanu G6> arhivu$ &>2B tako.e koristi 'SS datoteke za oblikovanje izgleda i odre.ene spe%i0ika%ije koje je prethodno usvojio Dejzi konzor%ijum$ Novije verzije &>2B 0ormata e imati u sebi tehnike spe%i0ika%ije za sinhroniza%iju audio i video podataka$ Brojni kompjuterski programi i ure.aji mogu itati &>2B datoteke$ Slobodan program epubcheck slu-i za proveru pravilne primene strukture &>2B datoteke /to omoguava njen integritet i pristupanost$ >rogrami za obradu teksta 5peno0is, Qibro0is, (bi9ord B(bi9ord8 i drugi e imati podr/ku za izvoz svojih datoteka u &>2B 0ormat /to znaajno olak/ava izvoz postojeih datoteka u pristupaan &>2B 0ormat$ 'elokupna pristupanost mo-e se uspe/no ostvariti ako su 0ormati datoteka pored ostalih aspekata pristupanosti kreirani tako da omoguavaju uspe/nu upotrebu in0orma%ija sadr-anih u njima$ 3ompanije, individue i druge institu%ije koje se bave razvojem kompjuterskih programa naje/e 0ormate datoteka za/tiuju patentima i drugim restriktivnim nainima onemoguavanja uvida korisnika u nain 0ormatiranja

in0orma%ija i podataka u datotekama$ Slobodan so0tver svojom li%en%om daje potpunu slobodu korisni%ima da imaju uvid u 0ormat datoteka$ 6ako to nije dovoljan uslov pristupanosti on omoguava analizu, prouavanje, modi0ika%iju i predlaganje unapre.enja 0ormata datoteka radi postizanja bolje pristupanosti$

P1MQ+* 0ormat dominira veb strani%ama$ 1ehnike spe%i0ika%ije pristupanosti P1MQ datoteka su de0inisane tehnikim spe%i0ika%ijama i standardima veb pristupanosti$ Verzija H P1MQ jezika omoguava ostvarenje mnogo vee pristupanosti tako da mo-e zadovoljiti i najzahtevnije potrebe pristupanosti$ 6zgled i oblikovanje strane vr/i se pomou 'SS++ datoteke koja se mo-e lako kreirati kao vrsta pristupanog /ablona i lako primeniti na razne vrste P1MQ datoteka /to omoguava lak/u implementa%iju standarda pristupanosti u institu%ionalnim sredinama$

E'"$tr! s$a $ %i&a ."B!!$/ Mo-e se itati direktno na raunaru, tabletu ili itau elektronskih knjiga$ Ga razliku od audio, zvune knjige, ini je samo obian tekstualni 0ajl, bez zvuka i mora biti proitana putem sintetizatora glasa ili itaa kao /to su4 i>ad, (mazon 3indle i tele0oni novije genera%ije ili smartphones$

Ur"5a%i
DAIS= ur"5a%i @ine ih ure.aju koji koriste D(6SE 0ormat zapisa4 D(6SE 'D plaCer7i, reproduktori? D(6SE 'D re%order7i, snimai? D(6SE Alash plaCer7i, snimai i reproduktori$ 3ao primer mogu poslu-iti4 FS eader DA!S" #la$er %a #A& 'ate( i #& koji koristi (IS, a publika%ije 'D D(6SE !$* i D(6SE ,$* e7 books Bpo (NS6JN6S5 standardu8 se mogu snimiti na raunar ili kupiti na sajtovima kao /to je Bookshare$org$ DA!S" Flashpla$err #le)talk #ocket D(6SE7reproduktor #2"p "6*"'ii "( )a s'u4a %" ,u)i$"( &!*!ra( i $ %i&a. 5n je i reproduktor i snima koji sadr-i osnovne aplika%ije i kupuje se sa paketom karakteristika koje podr-avaju laku as'!*i,a( stra a,a( r"i,a i s'i !/ *O'BO" + Dais$+Flash+#la$er 6ntegri/e reproduktor, 11S program, snima i radio ure.aj$ a*i&a+%u .p!

M!-i' i E pr" !s i rau ari )a s'"p"

Najnovija genera%ija donosi korisni%ima grupu a'ata $!%i i, !,!&u3a*a%u #a 'a$! *itu"' ! pristup" sa#r2a%i,a $!%i,a *i#"3i $!ris i+i pristupa%u pr"$! PDA ur"5a%a. Pri,"r %" PAC Mat", kpoji proizvodi kompanija Areedom S%ienti0i%$ >(' Mate 5mni pokree TmobilneT verzije Mi%roso0t 500i%eO aplika%ija i koristi (%tiveSCn%O za sinhroniza%iju sa >'7jem$ >utem njega se mo-e koristiti ektronska po/ta, !-ra#a t"$sta i ,!-i' i pristup i t"r "tu. P!s"#u%" ugra.en kontekstni sistem pomoi za pre7installirane Mobilne verzije Mi%roso0t7ovih aplika%ija$ Mo-e biti sa,! sa sintetizatorom govora ili sa s >: 3"'i%s$i, i'i F: 3"'i%s$i, Bra%"*i, r"#!,( sa Bra%"*!, i'i L@ERT= tastatur!,.

E'"$tr! s$a -"'"2 i+a je prenosivi raunar s Brajevom ili klasinom UI&)1E tastaturom i sintezom govora$ Neki modeli imaju i integrisan Brajev red, kao /to je ,ot a Dot 7 lako prenosiv, d-epni ure.aj, koji koristi obian papir umesto papira za Brajeve ma/ine BBrajevog papira8$

Fa+"T!Fa+" PC C!,,u i+at!r 6 r"4" %" )a &'u*!6s'"p" Aa%e1oAa%eV Bli%em u li%e8 parovi se sa Bluetooth V povezivanjem i prenosnim raunarom za slepe 7 >(' Mate 5mni, omoguava gluvo7slepim osobama da se ukljue u realnom vremenu u razgovor sa drugima 7 bez potrebe za spe%ijalno obuenim prevodio%em$ Aa%e1oAa%e radi poput teleprinterskog poziva bez tele0onske linije$ Dve osobe komuni%iraju be-ino na rastojanju do ,* metara$ Kluvo7slepe osobe koriste UI&)1E ili >erkins, Brajevu tastaturu za pisanje poruka, a osobe koje vide koriste raunar sa Bluetooth7om$ 'eo razgovor se prikazuje na oba ure.aja 7 vizuelno na >' i na Brajevom pismu$

Pri,"ri #!-r" pra$s"

S'i$!, 6 Virtu"' a !a)a )a s'i%"p" !s!-" Kradimir 3ragi, predsjednik op/tinske 5rganiza%ije slijepih i slabovidih u 1esliu je osniva je portala Sli3om, koji je !<$ juna obilje-io +* godina postojanja$ Sli3om je skraeni%a od rei TslijepiT i TkompjuteriT, a %ilj postojanja ovog portala je da okuplja zainteresovane slijepe i slabovide osobe koje govore neki od ju-noslovenskih jezika, a koje koriste pomagala za kori/enje elektronskih in0orma%ija$

>ortal je pokrenuo na dobrovoljnoj osnovi, a 0unk%ioni/e na tri polja$ >rvo polje je mejling lista, koja je najaktivniji dio portala i trenutno okuplja !,* slepih ili slabovidih korisnika uglavnom sa podruja biv/e ugoslavije$ Drugi deo ine veb sadr-aji kao uputstva ili obja/njenja i razni linkovi koji vode do drugih sadr-aja na internetu$ >osljednje polje je onlajn eduka%ija na daljinu$ 5rganizovana je serija predavanja ili obuka kori/tenjem metoda obuke na daljinu, koji je od posebnog znaaja za slijepe i slabovide imajui u vidu da im na ovaj nain postaje dostupna eduka%ija koja na drugi nain ne bi bila$ Sli3om predstavlja najuestaliji i najintenzivniji oblik virtuelne saradnje me.u slijepim i slabovidim osobama u regionu i prednjai na polju eduka%ije u oblasti in0ormatikih znanja za slepe i slabovide$

N!ta je danska na%ionalna biblioteka za osobe koje ne mogu da koriste standardne publika%ije$ @lanovi mogu da narue zvune knjige, Brajeve knjige i Brajeve muzikalije, kao i periodiku$ 5bjavljuje elektronske publika%ije na vi/e 0ormata, kako bi odgovarale aplika%ijama i itaima koji su komer%ijalno dostupni$ !**;$ godine 0ond je inilo oko !,$*** naslova$ Sve knjige se mogu snimiti direktno sa online biblioteke &+=$ >utem online biblioteke mogu se snimati knjige, slu/ati audio knjige u realnom vremenu, direktno sa sajta Bstream8, dobiti in0orma%ije o najboljim naslovima, pronai -eljeni naslovi$ 1ako.e, daje pristup svim danskim bibliotekim 0ondovima$

R"0"r" +"D
Vedran Vui4 Veb pristupanost i elektronski 0ormati za pristup 6n0orma%ijama za osobe sa invaliditetom, QinuR %entar, Beograd Monitoring zakona i politika u oblasti invalidnosti, 'entar za orijenta%iju dru/tva )epublika Srbija, Beograd !*+,$ D&5 666 D Sloboda izra-avanja i pristup in0orma%ija http4JJ999$m%$rsJuploadJdo%umentsJistrazivanjeJ!*+,J*;+=+,7'5DJ'5D7Monitoring7zakona7i7politika7u7 oblasti7invalidnosti7)epublika7Srbija7!*+,$pd0 >(31 S1(B6QN5S16 7 6N6'6 (16V( G( &Q&31)5NS32 2K56S15@N2 &V)5>2 TeS&&T eS&& (K&ND( G( )(GV5 6NA5)M('65N5K D)2F1V( 2 2K56S15@N5 &V)5>6 !**=7!*+! Manko00, enni0er? Aait, PollC? and 1ran, 1u, T6s Eour Ieb >age (%%essibleM ( 'omparitive StudC o0 Methods 0or (ssessing Ieb >age (%%essibilitC 0or the BlindT B!**H8$ Puman7'omputer 6ntera%tion 6nstitute$ >aper +!!$ http4JJrepositorC$%mu$eduJh%iiJ+!!

Pisashi MiCashita, Daisuke Sato, Pironobu 1akagi, 'hieko (saka9a Making Multimedia 'ontent (%%essible 0or S%reen )eader 2sers 6BM )esear%h, 1okCo )esear%h QaboratorC http4JJa%he%ker$%aJ%he%kerJindeR$php Vr-ina, -evena. Slikom 7 Virtuelna oaza za slijepe osobe, Nezavisne novine/ http.66www2ne%avisne2com6%ivot+stil6%ivot67irtuelna+oa%a+%a+slijepe+osobe+589:;<2html http4JJ999$gloria70errari$%om http4JJ999$9,$org http4JJ999$jevrosimovi%$%omJit7industrijaJuklju%ivanje7u7digitalni7svetJ http4JJ999$0reedoms%ienti0i%$%om http4JJ999$daisC$org http4JJ999$nota$nu http4JJrtv$rsJsrW%iJ%itaj7miJ http4JJ999$digitalnaagenda$gov$rsJAileSCstemJSiteDo%umentsJpublika%ijeJ>reporukeX!*v$!$*$pd0 0121324154

999$e+=$dk http4JJ0inereader$abbCC$%omJ

http4JJ999$punktskri0t$dk http4JJ999$sensus$dk
http4JJ999$ea%%essplus$euJ http4JJ999$design70or7alle$dkJ http4JJ999$roal$dkJ 'hristensen, Qars Ballieu4 R!-!Brai''" D (utomated Braille 1ranslation bC Means o0 an &7Mail )obot, Sensus (pS, 999$sensus$dk oksimovi Barbat, Quka4 (sistivne tehnologije i pomagala u primeni za slepe i slabovide -ene, 6zlaganje na savetovanju slepih i slabovidih -ena4 Beograd, +<$ april !*+,$