ANDRAGOGIJA

Vid Funkcija vida osjetno slabi u odraslom dobu.Taj proces postepeno traje od 18 do 40 godine,da bi posle tog perioda nastupilo intenzivnije slabljenje vida koje traje do 55 godine. Inteligencija Torndjakova istraivanja pokazuju da inteligencija raste do 25-26 godine,a onda postepeno opada do 42 godine u prosjeku 1% godinje. Slu -optimalna otrina sa 15 god. ustalnom opadanju do 65.Sposobnost u!enja raste do 16 g. a zakonitost uenja ista od15 do50g. "#d #d$a%li& u!eni'#& podrazumjeva se socijalno, psiholoki i profesionalno manje ili vie zrela osoba koja ui i obrazuje se radi sticanja ili usavravanja i obogaivanja znanja i vjetina. ($i )$%te #%#*en#%ti #d$a%li u!eni'a S#cijalne !status odraslih uenika,odnosno njihovu ukljuenost u praktini ivot drutva S#cijaln#-+%i #l#,'e,koje se iskazuju tako to odrasli uenici razliite pojave u ivotu posmatraju kroz prizmu svog sopstvenog iskustva "%i #l#,'e!uopte povezane sa formiranjem psihikih mehanizama,opaanja,panje,pamenja i miljenja. O%n#)na +#d$u!ja i %ad$-aji #*$a.#)anja #d$a%li %u/ podruje funkcionalne pismenosti i osn obr. podruje profesionalnog obrazovanja podruje drutveno ekonomskog obrazovanja podruje obrazovanja za ivot porodice podruje kulturno estetskog obrazovanja podruje ekolokog obrazovanja In0#$&aln# uenje je ono gdje institucija kontrolira ciljeve,ali uenik kontrolie sredstva. Ne0#$&aln#!uenik kontrolie ciljeve ,ali institucija kontrolie sredstva uenja. Sa&#u%&je$en#!uenik kontrolie i ciljeve uenja i sredstva uenja O$gani.aci#n# u!enje je uenje koje se deava u grupi "organizacija#,pomo$u grupe i zbog njenih namjera i ciljeva.%enje na organizacionom nivou mnogo je kompleksnije od uenja na individualnom nivou. 1#l*#) &#del u!enja &.'onkretno iskustvo(uenje zapoinje kada se linost ili tim suoi sa novim konk iskustvom,udubljuje se u njegovo razumjevanje kroz proces posmatranja. ).*efleksivna opservacija(traganje za odgovorom na pitanje sta je primjeeno,uinjenoili doivljeno. +.'onceptualizacija(analiziranje podataka i njihovo osmiljavanje. ,.-ktivno ekspermentisanje(razmatranje implikacija i modifikovanje ponaanja odnosno znanja. 2a%l#3lje)a te#$ija on je zakljuio da kad se jedna skupina potreba zadovolji ona prestaje biti motivator.Tako.e smatra da su potrebe nie razine uvjet za potrebe vie razine. Sa)$e&en# % )atanje #*$a.#)ni +#t$e*e St)a$ne +#t$e*e!sutin se ne razlikuju od potreba u perspektivnom smislu O*$a.#)ne +#t$e*e!razlik. se od dr. samo po tome to moe biti zadovoljna uenjem.

Realna #*$a.#)na +#t$e*a!najva. karika koja se moe zadovoljiti u procesu uenja kroz sticanje znanja i vjetina i izgra.ivanje stavova. D#-i)ljena +#t$e*a! moe biti,ali i ne mora biti obrazovna potreba,ali je tjesno povezana sa interesima i sutinski je svjesna elja ili /spojni indikator0. Si&+t#&ati!na +#t$*a!asocira na doivljenu potrebu i u sutini je njena manifestacija

"%i #0i.i#l#,'a .$el#%t znai zrelost ovjekova organizma i njegovih funkcija. "%i #l#,'a .$el#%t podrazumjeva optimalno funkcionisanje motorike i psihomotorike,sposobnost za kontrolu emocija i usaglaenost emocija sa situaciom S#cijalna .$el#%t prvenstveno se odnosi na sposobnost odrasle osobe da uskladi svoje potrebe i postupke sa potrebama i postupcima drugih ljudi "$#0e%i#nalna .$el#%t sposobnost odraslog da kvalifikovano obavlja svoj posao i samostalno zara.uje za ivot da bi obezbjedio svoju egzistenciju i izdravanje lanova svoje porodice 4un'cije #*$a.#)anja #d$a%li &. 1#&+en.aci#na 0un'cija povezuje se sa potrebama eliminisanja nepismenosti ali i svih drugih deficita nastalih u mladosti ).St$u!na 0un'cija usmjerena je na to da odrasli steknu i usavre svoja profesionalna i druga znanja potrebna na poslu ali i u ivotu +.1ultu$na 0un'cija sagledava se kroz potrebu da se odraslim omogu$i razumjevanje prirode svijesti,kulturnog naslje.a,drutva u kojem ivi kako bi mogli ivjeti bogatije i sadrajnije. ,."#liti!'a 0un'cija je u tome da draslim osiguraju bolje osnove za ue$e u javnom ivotu,odnos. da im omogu$i bolje razumjevanje spoljne politike. "$e&a Onu,'inu i Oga$e)u #*$a.#)anje i&a %lede5e 0un'cije/ Kompenzacionu ,koja popunjava ranije nezadovoljene obrazovne mogu$nosti,Adaptacionu koja podrazumjeva prilago.avanje novim zahtijevima ivota i Razvijajuu .koja ima za cilj postepeno oboga$ivanje stvaralakih sposobnosti ovjeka i njegovog duhovnog svijeta. ($i +#j&a d$u,t)a '#je u!i! 1brazovano drutvo Trite uenja 2ree uenja Ganje je razvio informaciono procesni &#del u!enja i defin. kao seriju koraka! selektivna percepcija stimulansa skladitenje u kratkotrajno pamenje dekodiranje skladitenje u dugorono pamenje pozivanje informacija iz dugoronog pamenja odgovor , uinak , feedback

1#nce+cija &#ti)aci#ne #$jentacije &. motivisan na cilj ). orjentisan na aktivnost +.orjentisan na proces uenja O$gani.acija na%ta)e .a #d$a%le! redovna "klasina#nastava dopisno konsultativna nastava multimedijska nastava 6ul#)a ti+#l#gija +a$tici+acije #d$a%li Socijalni kontakt!odrasli ele da sklope prijateljstva,da budu prihva$eni od drugih Socijalna stimulacija!odrasli ele da pobjegnu od dosade,izbjeg. intelekt. tjeskob. Profesionalno unapreenje!odrasli ele osigu profesionalno unapre.enje,vii status u profesiji Sluenje zajednici!osobe ele da budu efikasniji gra.ani,da se pripreme za sluenje zajednici Spoljna oekivanja!pojedine osobe participiraju u obrazovanju odraslih sa instrukcijama nekog drugog Kongitivni interes!osobe uivaju u uenju i zbog uenja 7u$-e ovi faktori koji opredjeljuju ue$e odraslih u obrazovnim aktivnostima! 3 faktor elja za znanjem 33faktor4elja da se postigne individualni cilj 333 faktor da se postignu socijalni ciljevi 35 faktor elja da se postignu religiozni cilj. 5 faktor elja da se uestvuje u socij aktivn. 53 faktor elja za isticanjem 533 faktor da se zadovolji formalni zahtijev And$ag#gija je %+#j d)ije $ije5i/ -ndros to zna$i ovjek -gein to zna$i voditi -ndragogija je nauka o obrazovanju odraslih

Ra.)#jni +ut And$ag#gije 8Sa&#l#)!e)9 &.Faza univerzalne i jedinstvene pedagoke misli ). Faza istoriskog oblikovanja prvih pojava andragokog vaspitnog rada +.Faza dedukcije i aplikacije optih pedagokih saznanja na andragoko podruj ,. Faza relativne samostalnosti andragogije kao nauke. And$ag#gija &#$a na%t#jati da/ &.smanji uenikovu zavisnost od nastavnika ).pomogne uenicima da shvate kako se koriste resursi uenja,posebno iskustvo drugih a posebno nastavnika +.pomo$i odraslima da definiu svoje potrebe uenja i kao neposrednu svjesnost i kao kulturne i psiholoke predpostavke koje utiu na njihovu percepciju potreba. 1#l*-#)i %til#)i u!enja Konverger,apstraktna konceptualizacija i aktivno eksperimentisanje. Diverger, konkretno iskustvo irefleksivna opservacija Asimilator, astraktna konceptualizacija i refleksivna opservacija Akomodator, konkretno iskustvo i aktivno eksperimentisanje. :!enje 8Rad#nji59 ono je svjesna,namjerna,cilju usmjerena aktivnost cilj te aktivnosti je sticanje znanja i vjetina uenje je naje$e vezano za ponavljanje

"#)e.an#%t And$ag#gije i Ant#+#l#gije 6a andragog. su naroito vani rezultati istraivanja pedagoke antropologije koja istrauje stvarna zbivanja u

sistemu funkcionalnog obrazovanja,primjenjuju$i metod opservacije kad god je to mogu$e.Sve je to u funkciji potpunijeg rjeavanja izvjesnih problema iz oblasti obrazovanja odraslih u savremenom svijetu. And$ag#gija-"edag#gija 3z raznih shvatanja da je andrag. proizila iz pedagog. ili iz sukoba sa pedagog .,neosporna je njihova me.. povezanost i upuenost jedne na drugu.*azlog za tu povezanost nalazi se u bliskosti njihovog predmeta prouavanja. And$ag#gija ; "%i #l#gija 7ez poznavanja rezultata istrivanja iz oblasti psihologije nije mogu$e sagledati sutinu obrazovno vaspitnog rada sa odraslim,organizaciju nastave i uenja,osobenosti razliitih stilova uenja,motivacionu osnovu obrazovanja odraslih i mnoga druga znaajna pitanja i probleme. And$ag#gija -S#ci#l#gija 2jesto i funkcije kolskih institucija u drutvu,odnose kole i /globalnog drutva0,ukljuuju$i prouavanje organizacije ili sistema koji se u cjelini,brine za kolu,odnose izme.u nastavnika i odraslih uenika ($i cilja #*$a.#)anja #d$a%li a96u&ani%ti!'i cilje)i!obrazovni i odgojni ideal sastoji se u viestranom razvoju linosti ovjeka.8uman. i obrazovni odgoj uslovno bi mogli nazvati unutranjim ciljem obrazovne djelatnosti. "#ticanje e'#n#&%'#g i +$i)$edn#g $a%ta , tj. razvoj proizvodnih snaga odre.. drutva ali i unapre.enje ekonom. poloaja pojedinaca koji se obrazuju. S#cijalni cilje)i obrazovanja se sastoje u napre.enju soc. poloaja pojedinca,idejnoj komercijalizaciji drutva i razvoju dominantnog drutvenog odnosa. <a%3el#)a +a$adig&a '#&uni'acija 5= 981 4poiljatelj poruke,98-T poruka, T1 9812: primatelj poruke,3; 93T8 <8-;-= kanal za prevoz,93T8 981T :F:'T uinak D$ugi na.i)i .a ne0#$&aln# #*$a.#)anje Slobodno obrazovanje,liberalno obrazovanje,netradicionalno,vankolsko 1a$a'te$i%ti'e #$gani.acije '#ja *$.# u!i! %posobnost za adaptaciju na spoljne okoln. %talno prisutno i njegovano osjeanje line i kolektivne odgovornosti za uspjeh organizacije i njeno funkcionisanje %hvatanje da je promjena jedino stabilno organicaciono stanje usmjerenost na organizacione pre nego na individualne procese uenja )rednovanje sposobnosti samouenja kao kljunih personalnih vjetina %posobnost lanova organizacije da identifikuju i analiziraju probleme sa kojima se suoavaju i produkuju relevantna rjeenja. Sa&#l#)!e),7 1brazovanje odraslih u prolosti i danas,6nanje,6agreb Sa)i5e)i5,>.1brazovanje za ivot i porodicu "a%tu#)i5,;.1brazovni ciklus "ata'i,S.1p$a pedagogija -1uli5,*.Sadraj rada i obrazovanje De%+#t#)i5,2.6nanje i kritiko miljenje u odraslom dobu