AZOT

Biljka ivi u dve sredine korenom u zemljitu i nadzemnim delovima u vazduhu. Otuda ona hranjive materije uzima iz: Zemljita (korenovim sistemom i to mineralne materije i vodu) Vazduha (preko lista i to ugljen dioksid i kiseonik za disanje) Uz pomo suneve energije biljke iz prostih neorganskih jedinjenja sintetiu sloena organska jedinjenja. Analitikim putem utvreno je da se biljno tkivo sastoji iz: Organskih i mineralnih jedinjenja.

 Organska jedinjenja ine 95% suve materije i tu spadaju ugljeni hidrati, belanevine, vitamini, masti, organske kiseline, biljni pigmenti, enzimi i hormoni. Ova grupa jedinjenja je vana zbog svoje rasprostranjenosti i znaaja za ishranu. Mineralna jedinjenja ine 5% od suve materije. Ova jedinjenja se nalaze u manjim koliinama ali u fiziolokom pogledu imaju istu vanost kao i organska jedinjenja.

PODELA HRANLJIVIH ELEMENATA Prema elementarnom sastavu Pod elementarnim sastavom podrazumeva se sadraj pojedinih hemijskih elemenata (N,P,K,Ca...) u biljci. Svea biljna supstanca suenjem na 105C Voda (od 45 do 95% proseno 80%) Suva biljna supstanca (sagorevanjem) Odlazi u vazduh organske materije 95% od suve materije Ostaje u pepelu mineralne materije 5% od suve materije

 Sastav

C=45% O=42% Ukupno 95% H=6,5% N=1,5% Sastav >50 elemenata 5 metala 4 metaloida K P Na S Ca Si Mg Cl Fe

Fizioloka podela elemenata sa stanovita ishrane biljaka

Biogeni elementi se dele: a) MAKROELEMENTI > 1 u suvoj biljnoj supstanci C,O,H,N,P,K,Ca,Mg,S,Fe b) MIKROELEMENTI < 1 u suvoj biljnoj supstanci B,Cu,Zn,Mn,Mo,Cl,Ni Neophodne hranljive elemente da imaju odreenu fizioloku ulogu da se u nedostatku javljaju simptomi nema reprodukcije u odsusutvu ne mogu se zameniti drugim elementima

Zn
Cl B Cu S Ca

Mg

Mn O

Mo Co

H Ni

Bilans N
Azot dospeva u zemljite: Azotofiksacijom Unoenjem organskih i mineralnih ubriva Procesima: truljenja, sagorevanja Razlaganjem u zemljitu otpadaka biljnog i ivotinjskog porekla Razlaganjem tela mikroorganizama

Gubici N
a) b)

c) d) a) b)

Gasoviti gubici Volatizacija Denitrifikacija Migracija i ispiranje Erozija Eolska Hidro Odnoenje prinosom Merkantilnim delom Vegetativnim delom (etveni ostaci)

Azot u hranljivim sredinama i biljkama

Mesto N meu ostalim elementima Azot spada u grupu neophodnih, makrohranljivih elemenata a zajedno sa C,O i H u organogene elemente. Pored toga on spada i u uu grupu deficitarnih elemenata (sa P i K). Neophodni hranljivi elementi U suvoj biljnoj supstanci Makro > 1 Mikro < 1

1.

Makroelementi: C,O,H,N,P,K,Ca,Mg,S,Fe (45;42;6,5;1,5) Mikroelementi: B,Cu,Zn,Mn,Mo,Co,Cl,Ni,Al 2. Korisni elementi Na,Si

N2 je otkriven 1772.g. uisto vreme otkrili su ga : kotski naunik Danijel Redford, engleski hemiari Pristli i Kavendi, i veanin ele.

1.

Obino se istie da je N najvaniji meu neophodnim hranljivim elementima, da je sinonim plodnosti zemljita i poveanja prinosa, i elemenat u prvom minimumu. Opravdanje za ovo je sledee: Azot je sastavni deo raznih jedinjenja u biljkama od kojih neka (belanevine, hlorofil) imaju esencijalne fizioloke uloge. Bit ivota je povezana sa belanevinama i nukleinskim kiselinama te se moe smatrati da je azot elemenat ivota.

2. Na osnovu relativnog broja atoma potrebnih za biljke AZOT je na vrhu liste onih elemenata koji dolaze iz zemljita ili ubriva (3x>)
3. Iznoenje N etvama je najee vee od ostalih deficitarnih elemenata (merkantilnim delom prinosa) udaljava se sa parcele.

Iznoenje biogenih elemenata (N,P2O5,K2O) najvanijim ratarskim kulturama pri razliitom ubrenju-prosek za 15 godina (veiti ogled Sari et all) Varijanta ubrenja

N
kukuruz 44.5 veg.organi

P2O5
kukuruz 14.7 veg.organi

K2O
kukuruz 110.6 veg.organi

N100

66.5

zrno,seme,koren

37.7 51.6 38.8 38.2 56.4

zrno,seme,koren

31.4 46.6 31.7 30.6 43.0

zrno,seme,koren

57.7 veg.organi

15.9 veg.organi
zrno,seme,koren

116.1 veg.organi
zrno,seme,koren

112.1 70.7 70.3

zrno,seme,koren

P2O5 100
K2O 100
Prosek N100 P2O5 100K2O 100

45.2 veg.organi
zrno,seme,koren

19.6 veg.organi
zrno,seme,koren

110.0 veg.organi
zrno,seme,koren

43.2 veg.organi
zrno,seme,koren

18.4 veg.organi
zrno,seme,koren

133.5 veg.organi
zrno,seme,koren

56.8 veg.organi

22.2 veg.organi
zrno,seme,koren

111.6 veg.organi
zrno,seme,koren

114.1

zrno,seme,koren

Iznoenje biogenih elemenata (N,P2O5,K2O) najvanijim ratarskim kulturama pri razliitom ubrenju-prosek za 15 godina (veiti ogled Sari et all) Varijanta ubrenja

N
penica 12.7 veg.organi

P2O5
penica 6.2 veg.organi

K2O
penica 34.2 veg.organi

N100

40.5 70.5

zrno,seme,koren

20.0 20.9 21.5 20.3 34.6

zrno,seme,koren

12.9 20.0 13.4 12.4 23.5

zrno,seme,koren

22.4 veg.organi
zrno,seme,koren

8.3 veg.organi
zrno,seme,koren

63.3 veg.organi
zrno,seme,koren

P2O5 100
K2O 100
Prosek N100 P2O5 100K2O 100

14.5 veg.organi

7.7 veg.organi
zrno,seme,koren

34.7 veg.organi
zrno,seme,koren

43.7 41.6 82.8

zrno,seme,koren

13.0 veg.organi
zrno,seme,koren

6.6 veg.organi
zrno,seme,koren

33.9 veg.organi
zrno,seme,koren

26.3 veg.organi
zrno,seme,koren

9.9 veg.organi
zrno,seme,koren

62.0 veg.organi
zrno,seme,koren

Iznoenje biogenih elemenata (N,P2O5,K2O) najvanijim ratarskim kulturama pri razliitom ubrenju-prosek za 15 godina (veiti ogled Sari et all) Varijanta ubrenja

N
54.8 veg.organi

P2O5
25.5 veg.organi

K2O
eerna repa 51.1 veg.organi
115.2
zrno,seme,koren

eerna repa eerna repa

N100

55.1

zrno,seme,koren

16.5 26.5 24.2 18.3 34.3

zrno,seme,koren

92.8 veg.organi

26.3 veg.organi
zrno,seme,koren

71.9 veg.organi
182.2
zrno,seme,koren

131.6 64.8 63.0

zrno,seme,koren

P2O5 100
K2O 100
Prosek N100 P2O5 100K2O 100

59.5 veg.organi
zrno,seme,koren

39.1 veg.organi
zrno,seme,koren

56.7 veg.organi

135.

zrno,seme,koren

53.2 veg.organi
zrno,seme,koren

26.1 veg.organi
zrno,seme,koren

141.9 202.9

65.2 veg.organi
zrno,seme,koren

101.4 veg.organi

47.2 veg.organi
zrno,seme,koren

80.3 veg.organi
zrno,seme,koren

133.0

zrno,seme,koren

Iznoenje biogenih elemenata (N,P2O5,K2O) najvanijim ratarskim kulturama pri razliitom ubrenju-prosek za 15 godina (veiti ogled Sari et all) Varijanta ubrenja

N
suncokret 28.0 veg.organi

P2O5
suncokret 13.0 veg.organi

K2O
suncokret 134.4 veg.organi

N100

39.8 44.6

zrno,seme,koren

24.5 27.0 26.7 26.7 31.3

zrno,seme,koren

21.8 23.7 21.2 24.1 25.9

zrno,seme,koren

45.0 veg.organi
zrno,seme,koren

14.6 veg.organi
zrno,seme,koren

146.0 veg.organi
zrno,seme,koren

P2O5 100
K2O 100
Prosek N100 P2O5 100K2O 100

27.6 veg.organi

15.9 veg.organi
zrno,seme,koren

128.2 veg.organi
zrno,seme,koren

43.3 43.5 61.9

zrno,seme,koren

27.9 veg.organi
zrno,seme,koren

13.9 veg.organi
zrno,seme,koren

135.8 veg.organi
zrno,seme,koren

42.4 veg.organi
zrno,seme,koren

16.7 veg.organi
zrno,seme,koren

146.3 veg.organi
zrno,seme,koren

Poveanje prinosa za 1kg upotrebljene aktivne materije hranjiva (N,P2O5,K2O) tokom izvoenja ogleda (kg)
Biljna vrsta 1966-1970 1971-1975 1976-1980 1981-1985 1986-1990 Za 25 godina

AZOT
Penica Kukuruz e,.repa Suncokret 9.6 10.0 57.0 2.1 30.9 34.1 127.0 4.4 31.4 42.3 172.0 3.6 34.9 36.2 210.0 7.0 29.1 32.9 129.0 / 27.2 31.9 139 4.3

FOSFOR
Penica Kukuruz e,.repa Suncokret 2.5 0.2 30.0 0 4.8 0.4 40.0 0.1 10.4 - 0.3 70.0 1.3 15.4 -1.1 142.0 2.7 10.7 0 137.0 / 8.8 0 84.0 1.1

KALIJUM
Penica Kukuruz e,.repa Suncokret 1.1 -1.4 8.0 - 0.4 0.7 - 2.6 3.0 - 0.3 1.0 3.9 15.0 0.6 2.7 4.1 36.0 1.6 -1.6 0.4 11.0 / 0.8 1.0 15.0 0.4

Uticaj opadanja prirodne plodnosti zemljita, doprinos ubriva i pojedinih elemenata mineralne ishrane na prinos (%) (Veiti ogled, Sari,M. Joci,B. 1993.prosek za 25 godina)
Period Doprinos zemljita Doprinos ubriva Doprinos N Doprinos P2O5 Doprinos K2O

PENICA
1966-1970 1971-1975 1976-1980 1981-1985 1986-1990 1966-1990 76.5 49.4 45.1 37.0 40.1 48.3 23.5 50.6 54.9 63.0 59.9 51.7 72.7 84.1 73.4 65.8 73.1 74.1 19.0 13.5 24.3 29.1 26.9 23.7 8.3 2.4 2.3 5.1 0 2.2

KUKURUZ
1966-1970 1971-1975 1976-1980 1981-1985 1986-1990 1966-1990 91.1 68.2 60.3 69.3 63.4 69.5 8.9 31.8 39.7 30.7 36.4 30.4 98.0 100.0 91.6 90.0 99.0 99.7 2.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 8.4 10.0 1.0 0.3

Uticaj opadanja prirodne plodnosti zemljita, doprinos ubriva i pojedinih elemenata mineralne ishrane na prinos (%) (Veiti ogled, Sari,M. Joci,B. 1993.prosek za 25 godina)
Period Doprinos zemljita Doprinos ubriva Doprinos N Doprinos P2O5 Doprinos K2O

EERNA REPA
1966-1970 1971-1975 1976-1980 1981-1985 1986-1990 1966-1990 84.7 73.6 62.3 55.1 60.3 67.7 15.3 26.3 37.7 44.9 39.7 32.3 59.2 74.0 66.9 54.1 46.5 58.4 31.6 23.7 27.3 36.6 49.5 35.3 9.2 2.3 5.8 9.3 4.0 6.3

SUNCOKRET
1966-1970 1971-1975 1976-1980 1981-1985 1986-1990 1966-1990 90.3 82.5 84.0 73.6 / 84.0 9.7 17.5 16.0 26.4 / 16.0 100.0 100.0 65.4 61.9 / 74.1 0.0 0.0 23.7 23.9 / 19.0 0.0 0.0 10.9 14.2 / 6.9

Dejstvo jedinice N iz ubriva je znatno vee od fosfora i kalijuma a) (ogledi iz Nemake)

Elemenat
Penica Krompir

KULTURA
eerna repa Seno

N
P K

17.5
6.2 2.8

121.2
60.0 30.0

106.5
64.5 33.0

21.0
18.0 9.5

b) Ogledi na Rimskim anevima Penica. Dr Joci B. N 19 kg P 5 kg K 3 kg Maksimovi L. (1992/95) 17 kg N bez navodnjavanja 1 t prinos 14-15 kg N u navodnjavanju 1 t prinos 5. Specifino je za N da se u zemljitu ne mogu stvarati trajne rezerve pristupanog N, to je mogue za fosfor i kalijum.

P2O5 = 600 kg/ha K2O = 900 kg/ha (NO3 + NH4)-N = 0-300 kg/ha

Koliina NO3+NH4

zima.prolee.leto.jesen

god.doba

AZOT U BILJKAMA Fizioloke uloge N je komponenta mnogih biljnih organskih materija, koje imaju mnogostruke fizioloke uloge: Sastavni deo je belanevina a ove a) plazme b) enzima koji uestvuju u svim ivotnim zbivanjima biljke hlorofila koji je c) nosilac fundamentalnog procesa fotosinteze a ova ima kapitalnu ulogu u izgradnji organske materije a C32H30O5N4Mg ili C55H72O5N4Mg b C32H28O2N4Mg ili C55H70O6N4Mg

DEJSTVO AZOTA NA BILJKE

Prema obimnosti ishrane: I potpuno odsustvo prestaje ivot biljaka po iscrpljivanju azota iz semena, sadnice, rasada ukoliko je seme krupnije due je u ivotu biljka II nedovoljna ishrana (simptomi su esto slini: nedovoljnoj vlanosti; starenju; bolestima) nedovoljno stvaranje hlorofila biljka zakrljava umanjen rast skraena vegetacija umanjena fotosinteza list mali, hlorotian, rano otpada prinos umanjen

a) b) c) d) e)

 a)

III normalna obezbeenost azotom obilno stvaranje hlorofila lepa zatvoreno zelena boja porast biljke brz razvijeno stablo i list prinos visok IV preobilna ishrana vegetativni organi soni i bujni rast biljaka znatno povean vegetacija produena

 opadanje lia usporeno i kasno zrenje produeno belanevine se stvaraju i nagomilavaju to b) pogorava kvalitet proizvoda c) nedostaju ugljeni hidrati d) poveava se hidrofilnost (sukulentnost) - napad gljivinih bolesti
Luksuszna potronja optimum prinos

PK

koliina N

 a)

a) b)

c)

Dejstvo azota na kvalitet proizvoda moe da se ispolji: pozitivno poveanje sadraja belanevina kod ita, krmnog bilja i povra negativno Pri prekomernoj i jednostranoj upotrebi N, naroito bez P javlja se poleganje useva a otklanja se: selekcijom prihranjivanjem sporodelujuim N-ubrivima eerna repa tetni azot (lo odnos list koren; % eera smanjen)

Povre (nepovoljan ukus, uvanje tee) Pivski jeam (umanjen slad) Voe i povre (slab kvalitet, loe uvanje) tetan azot a-amino azot koji ini grupa azotnih jedinjenja (slobodne aminokiseline, purin, pirimidin, NO3-N i dr.) tetan N je nepoeljan sastojak u . repi poto jedan njegov deo spreava kristalizaciju 25-40 delova eera i poveava gubitak eera pri preradi repe. Amino-azot predstavlja znaajan udeo tetnog azota

BIOGEOHEMIJSKA RASPODELA AZOTA NA ZEMLJI Iako je procentualni sadraj azota u litosferi mali, zbog njene enormne mase, najvee rezerve azota nalaze se u litosferi, 98% ukupne koliine azota na Zemlji. U magmatskim stenama Zemljine kore nalazi se 97,8% azota litosfere, a samo 0,2% u sedimentnim stenama (Chalk i Keeney, 1971). Bez obzira na to to litosfera sadri najvee rezerve azota na Zemlji (11023 g) (tab.1) ona nije znaajniji izvor azota za biosferu.

Tabela 1. Biogeohemijska raspodela azota u Zemlji (Paul i Clark, 1996)

Rezerve azota Litosfera Atmosfera Hidrosfera Ugalj Organski azot zemljita Fiksirani amonijak u zemljitu Azot ivog sveta (bez mikroorganizama) Mikrobni azot Koliina (g) 11023 3,91021 2,31019 11017 11017 21016 3,51015 1,51015

Rosswall (1976) procenjuje da je raspodela azota na kopnu sledea: u biljkama 4%, biljnim ostacima 1%, mikroorganizmima 0,2% i organskoj materiji zemljita 94%, pri emu je manje od 1% prisutno u mineralnim oblicima koji su prostupani biljkama.

IZVORI AZOTA U ZEMLJITU N2; NN 78,1% volumni 75,5% teinski, 712 J za (NN) Osnovni i primarni izvor N u pedosferi je iz atmosfere 140106 t/god. U zemljite dospeva Iz organskog materijala; ubriva; mineralni 92106 t/god. Ukupno 232106 t/god. Proces vezivanja N sa O2 i H2 u atmosferi i njegovo dospevanje u pedosferu naziva se AZOTOFIKSACIJA Vre je azotofiksatori koji ive u vodi i zemljitu

1.

1. 2.

Tu spadaju: plavo-zelene alge Neke vrste bakterija Neki liajevi Azotofiksacija: Abiotska Biotska T=3000-3300C Pritisak=500 atmosfera=50662,5 KPa=506,6 bara 1At=101,325 KPa 1 bar= 105 Pa 1 Cal=4,1808J

Mesto Crkvica u Krivoijama iznad Boke Kotorske ima godinje proseno 5407 mm koliine N koje dospevaju u zemljite ovom azotofiksacijom su od 5-15 kg/ha Abiotska azotofiksacija je fiziko-hemijski proces (atmosferska nitrifikacija) (N2 + O2) = 2 NO + O2 = 2 NO2 2 NO2 + H2O = HNO3 + HNO2 N2 + 3H2 = 2 NH3 NH3 + HNO3 = NH4NO3 NH3 + HNO2 = NH4NO2

1. 2. 1.

Biotsku azotofiksaciju vre mikroorganizmi koji poseduju enzime u prvom redu enzim nitrogenazu. Biotska azotofiksacija Slobodna (azotobakter) Simbiozna (rizobijum radicikola) Slobodna Aerobna Azotobakter Azotobakter croococum Azotomonas Azotobacter agile Neke plavo-zelene alge (oko 40 vrsta do danas poznato)

2. Anaerobna Clostridium pasterianum; (pseudomonas) U anaerobnim uslovima u prisustvu dosta ugljenih hidrata iz kojih se izdvaja buterna kiselina i izdvaja CO2 i vodonik, koji redukuju N2 (vazduni) do NH3. C6H12O6 CH3-CH2-CH2-COOH + 2 H2+CO2 N2 + 3 H2 2 NH3 + 22 Cal Azotobakter je zastupljen u svim zemljitima ali mu aktivnost zavisi od uslova koji vladaju u zemljitu: Prisustvo kiseonika; pH zemljita~ neutralna; t-zemljita (oko 25C); vlanosti (60-70% P.V.K.); i prisustva hraniva (Ca; P; Mo)

pH<5 aktivnost azotobaktera je smanjena na minimum unoenjem organske materije sa puno ugljenika poveava se azotofiksacija
ema mikrobioloke redukcije N (N2) NN molekularni N 2e-N=NN2-anjon 2H+ NH=NH diimid 2e-NH=NHdiimid anjon 2H+

H2N-NH2 hidrazin 2e2H+ H3N-NH3 (2 NH3) amonijak Za redukciju 1 molekula N2 potrebno je 16 molekula ATP, 3 para vodonikovih atoma i 3 para elektrona koji potiu iz Krepsovog ciklusa. Skraeno: Ferment nitrogenaza katalizuje redukciju molekularnog N2 do 2NH3 prema sledeem: N2 + 6e- + 6H+ 2 NH3 reaguje sa: ketokiselinama, oksikiselinama, nezasienim kiselinama i produktima oksidacije ugljenih hidrata i sintetiu se aminokiseline.

(sa 15N utvreno da najvei deo N2 prelazi u NH3 a manji deo u asparaginu i glutam.) Primer: 2 NH3 + 2 CH3-C-COOH CH3-CH-COOH + O2 O NH2 pirogroana kis. alaninbelanevine

ema mogui putevi redukcije

NITROGENAZA Redukcija molekularnog N2 do NH3 odvija se u prisustvu fermenta nitrogenaze, koji je do sada izolovan iz: Clostridiuma Azotobactera Clebsielle i Rhizobiuma Nitrogenaza se sastoji od: gvoe-protein kompleksa i molibden-gvoe-protein kompleksa. Gvoe-protein kompleks sadri etiri atoma gvoa i etiri atoma sumpora.

Molibden-gvoe protein kompleks sadri 24 do 32 atoma gvoa, isto toliko sumpora i dva atoma molibdena. Molibden-gvoe-protein kompleks ima 3,7 puta veu molekulsku masu od gvoe-protein kompleksa i pojedinano ne mogu da kataliziraju redukciju N2 ve samo zajedno. U kvricama leguminoza utvreno je prisustvo leghemoglobina, koji ima ulogu prenosioca O2. Leghemoglobin regulie ulaenje O2 u kvricu. Purpurno crvena boja kvrica, koja potie od leghemoglobina pokazuje da je rhizobium jo aktivan, a ukoliko su kvrice mrke boje rhizobium je umro.

Slobodna azotofiksacija ima njavei znaaj jer se odvija na svim suvim delovima zemljie, i moe se poveati mikrobiolokim ubrivima (azotobakterin). SIMBIOTSKA AZOTOFIKSACIJA Vri se izmeu: Viih biljaka (leguminoza) Rizobijuma Rizobijum u zemljitu moe da ivi slobodno i bez biljke domaina, ali ne moe fiksirati N iz vazduha. U zemljitu ivi i do 50 godina u latentnom stanju. Ima ih vie varijeteta i svaki je prilagoen za odreenu biljnu vrstu (do sada utvreno 7).

Rizobijum inficira korenovu dlaicu i ta infekcija se naziva virulentnost to izaziva deobu elije i stvaraju se kvrice.

Jo za vreme vegetacije biljka jedan deo izluuje iz kvrica za druge biljke

. Do sada poznati rizobijumi za leguminoze: Rizobium japonicum.............soja Rizobium tripholy..................crvena i bela detelina Rizobium lupiny....................lupine Rizobium meliloti..................lucerka, bela i uta detelina Rizobium phaseoly, pisum...pasulj Rizobium .......................kikiriki Rizobium leguminosarum.....graak

Da bi se ovo odvijalo potrebni su sledei uslovi: O2 pH neutralna 60-70% od P.V.K. t= 25-30C Prisustvo odreenih hranjiva (Ca,P,Mo,Fe)

Uticaj nitratnog azota na rastenje kvrica kod lucerke inokulisane sa R. Meliloti (.Popovi, 1970)
Dodate koliine NaN03 u mg
Broj stvorenih kvrica u % Na 10 biljaka Po gramu suve materije

Prosena duina kvrica u %

0
165 330 600 900 1,650

100
102,3 67,1 41,2 13,9 13,7

100
81,5 85,4 56,2 24,2 16,3

100
63,6 45,5 39,9 30,9 33,1

1. 2.

Pitanja: Kako pristupani N zemljita deluje na fiksaciju? Kako ubriti leguminozne biljke N-ubrivima? Koliine N vezane simbioznom azotofiksacijom Od 50-300 kg N/ha Pasulj oko 45-50 kgN/ha Soja 60-70 kgN/ha Crvena detelina 100-120 kgN/ha Lucerka oko 300 kgN/ha Od ove koliine 173 ostaje u zemljitu za narednu kulturu a 273 se odnosi nadzemnim delovima.

Rezultati istraivanja (iz literature)

Biljka Lucerka Slatka detelina Crvena detelina Soja Pasulj Grahorica Poljski graak kg N/ha 284 190 170 119 65 77 54

OBLICI N U ZEMLJITU N u zemljitu 0,1 0,3% Skoro sav azot je u raznim organskim jedinjenjima 97-98% organski N 2-3% mineralni N Od toga 24-37% proteini 3-4% nukleinske kiseline 5-10% amino eeri 30-45% aminokiseline 20-30% NH4-N u kiselom hidrolizatu (Stewenson 1982)

1. 2. 3.
4.

Ostalih 50% su stabilna kondenzovana ili polimerizovana komleksna jedinjenja humusnih materija a time i azota. Organski N je veoma stabilan i sporo se mineralizuje (jer po raznim teorijama gradi): proteinsko-ligninski kompleks Taninsko-proteinski kompleks Sorpcija organske materije a time i azota mineralima gline Inaktiviranje fermenata usled sorpcije organske materije (N) mineralima gline.

Azot u zemljitu se nalazi u :

1. a) Organskim oblicima Visokomolekularna jedinjenja: Belanevine 24-37% Nukleinske kiseline 3-4% Stabilna kondenzovana ili polimerizovana kompleksna jedinjenja~50% Niskomolekularna jedinjenja aminoeeri 5-10% amino kiseline 10-15% amidi amini asparagin urea

b)

a)

2. Mineralnim oblicima Amonijum i amonijak u zemljinom rastvoru adsorbovani fiksiran usvojen biljkama i mikroorganizmima oksidovan

Mineralizacija Organskih Jedinjenja

Amonifikacija
aminizacija Protein R-NH2+CO2+ +energija+drugi prod. aminokiseline + amini amonizacija R-NH2+HOH NH4+R-OH+ +energija

Nitrifikacija
nitritacija 2NH4++3O2 2NO2-+2H2O +4H++661,5j nitratacija 2NO2-+02 2NO3+175,8j

NH4+
heterotrofni mikoroorganizmi+proto litiki enzimi SPORO 1.hemizimi 2.produkti 3. inioci 4. brzina C/N 100:1 50:1 Proces spor 20-25:1 ovoljan izvor energije je organska materija heterotrofni mikoroorganizmi+enzi mi dezaminaza BRZO

NO2autotrofna bakterija nitrozomonas VRLO BRZO

NO3autotrofna bakterija nitrobacter

- kiseonik -t (25-30 c) - vlanost vazduha 60-70% PVK - pH-oko neutralne - mineralizacija - imobilizacija Autotrofni organizmi energiju dobijaju oksidacijom neorganskih jedinjenja a CO2 iz atmosfere

b) Nitrit toksian u veim koliinama c) Nitrat Mobilan Usvojen biljkama i mikroorganizmima U kiseloj sredini biljke vie usvajaju NO3-, u baznoj NH4+. Mlade biljke vie usvajaju NO3-, verovatno zato to nemaju dovoljno ugljenih hidrata za sintezu organskih kiselina za koje se NH4+ vezuje. Vezivanje NH4+ za organske kiseline je vano jer on predstavlja otrov za protoplazmu, posebno ako se nagomila u slobodnom stanju u biljci.

N-min ogled
100 50 150 25 100 150 50 100 50 200 50 25 100 100 25 100 0 150 200

50
100 25 50 150 50 100 200 150 100

150
0 100 100 50 150 25 100 100 25

150 100 50 100 150 200 150 50 50

100
50 50 150 25 100 50 100 100 150 50

50

100

25

Ogled za procenu mineralizujue sposobnosti

+.o.

Podela sorata prema zahtevima u azotu (1,2,3 grupa)

126-175 (1) evropa 146-205 (2) balkan 166-230 (3) Duga

francuska
jugoslavija italija lasta Kragujevaga 56 skopljanka Pkb krupna srbijanka Novosadska 7 pelisterka valjevka partizanka Partizanka niska tritikale

Novosadska rana 2
Novosadska rana 5 zvezda rodna jelica danica itnica kosovka studena sremka marija sana pobeda Simonida Rusija Pesma Sofija Dragana ljiljana

Crvenkapa
Jednota Nova rana Somborka Rana niska Agrounija Vukovarka Proteinka itarka Ana Pkb-111 Rumenka Rapsodija

Podela sorata prema zahtevima u azotu

I
146-(15-20) kgN/ha Evropa 90 Fakultativne penice Nevesinka Venera Durum penice Tritikale Novosadski tritikale Ozimi jeam Novosadski 313

II
146 kgN/ha Pobeda Novosadska rana 5 Renesansa Pesma Rusija Sofija Anastazija Dragana Ljiljana Novosadski 519 Novosadski 529 Novosadski 525

III
146+(15+20) kgN/ha Zlatka Prima Sonata

Durumko

Odnos novosadskih sorti strnih ita prema azotu (N)-osnovno ubrenje i prihranjivanje
-15 do -20 kg N/ha Ozima penica 100% potreba u azotu N (146 kg N/ha) +15 do +20 kg N/ha

Evropa 90

Pobeda
Novosadska rana 5 Renesansa Pesma Rusija Sofija

Zlatka
Prima Sonata

Fakultativna penica Nevesinjka Venera

Anastazija Dragana Ljiljana

Durum penica

Durumko

Tritikale Novosadski tritikale Ozimi jeam Novosadski 313 Novosadski 519 Novosadski 529 Novosadski 525

Fiziko-hemijska imobilizacija ili fiksacija NH4+ (nebioloka imobilizacija)

Prema klasinim shvatanjima smatralo se da je sav mineralni N pristupaan biljkama. Meutim, novim metodama (tehnikom obeleenog izotopa azota 15N) dokazano je da ima i mineralnog N koji nije direktno pristupaan a to je nebioloki fiksiran NH4-N. Fiziko-hemijska imobilizacija ili fiksacija NH4-N je vezivanje NH4+ u meuslojne razmake minerala gline u neizmenjivo stanje. Sekundarni minerali gline hidratisani alumosilikati imaju kristalnu i slojevitu grau.

Od ukupne koliine Ntot u fiksiranom obliku moe da bude od 8% u povrinskom sloju do 40% u dubljim slojevima (to zavisi od % zastupljenosti i kvaliteta gline). Fiksirani NH4+ ne moe se istisnuti sredstvima za katjonsku izmenu. Fiksacija NH4+ zavisi od: Vrste i koliine gline Pedogenetskih procesa Zastupljenosti drugih katjona (npr.K+; NH4+) Koncentracije dodatog NH4+ Mehanikog sastava i svojstava zemljita Vremena unoenja NH4+ kroz ubriva

Smatra se da je fiksacija NH4+ jona samo privremena redukcija (kojom se smanjuje pristupanost N biljkama) posle defiksacije NH4+ postaje pristupaan biljkama. ak se smatra da je fiksacija NH4+ koristan proces za bilans N u zemljitu jer spreava gubitke NH3gasovite i migraciju NO3-. Sa gledita biljaka fiksacija NH4+ je pozitivan proces jer se NH4+ postepeno oslobaa kao sporotekui izvor azota za biljke, jer biljke vole ravnomernu ishranu a ne stresove pa bili oni i u hrani.

inioci koji utiu na sadraj azota u zemljitu

Klima Obrada Mikroorganizmi ZEMLJITE-AZOT JE DINAMIAN SISTEM

N
Vegetacija Fiziko-Hemijske Osobine Zemljita

U prirodnom neporemeenom ekosistemu koliina N se odrava na jednom stalnom nivou i pribliava se ravnotenom nivou.

Klima utie na: Posednutost zemljita vegetacijom Proizvedenu koliinu biljne mase Na aktivnost mikrobiolokih procesa Ima vanu ulogu u odreivanju vegetacije Vlanost vea vie N u zemljitu (nagomilava se organska materija, slabija aeracija i slabije razlaganje organske materije) Temperatura vea bra mikrobioloka aktivnost i bre razlaganje (Van Hofovo t pravilo. Snienje srednje godinje t za 10 C poveala bi se koliina N 2-3 puta). Tip vegetacije pod travama vie N od umske vegetacije Nivo N ne moe se odrati bez uvoenja busenastih trava Slabija aeracija u livadskom zemljitu, visok stepen zasienosti bazama

1. 2. 3. 4. a)

b)

a) b)

c) d)

Korenske izluevine inhibiraju nitrifikaciju Nain meanja biljnih ostataka sa zemljitem

a) b) c)

Topografija (reljef) indirektno utie Vii rejoni poveavaju se padavine, sniava se t i vie organske materije U mikrodepresijama vie N zbog slivanja padavina i bujnije vegetacije Na severnim ekspocijama terena vie N Fiziko-hemijske osobine zemljita Tekstura tee zemljite vie gline vei sadraj N, na lakim peskovitim zemljitima manje N pH u neutralnim zemljitima bogatim u Ca stvara se stabilan humus Nizak pH nema razlaganja organske materije i nagomilava se N

a) b) c)

Obrada nain iskoriavanja zemljita Sa poetkom obrade poinje i smanjenje koliine N u zemljitu. Prevoenjem devianskih u obradiva zemljita smanjuje se koliina N

Gubici N iz zemljita
Zavise od 1 Klime 2 Tipa zemljita 3 Biljne vrste 4 Prinosa 1. 2. etvama (100-300 kg Nha prinos, slama, krtole) Erozija eolska, krenje vetrozatitnih pojaseva-Vojvodina Hidro, snoenje zemljita sa nagnutih povrina vodama a sa njima i hranljivih materija (brdsko podruje) gubici mogu 0 a mogu i 100%

3. Gasoviti gubici Denitrifikacija Volatizacija Denitrifikacija je redukcija NO3- do isparljivih gasova (N2O;N2), obavljaju je denitrifikatori, bakterije koje u odsustvu O2 koriste O2 iz NO3 i nastaje AZOTNA RESPIRACIJA pseudomonas, microccocus bacilus +O2 npr: C6H12O6 + 6 O2 6 CO2 + 6 H2O (u aerisanim zem.) glukoza Denitrifikacione bakterije oksidiu do CO2 -O2 nitratna respiracija C6H12O6 + 4 NO3- 6 CO2 + 6 H2O + 2 N2od autotrofa thiobacilus denit. Denitrifikatori koriste O2 iz NO3- umesto atmosferskog O2 kao akceptora H2

Uslovi nastajanja: Depovi u zemljitu, do kojih ne dolazi O2; Unoenjem dosta etvenih ostataka (slame) stvara se anaerobna sredina; Posle jakih kia i nekontrolisanog navodnjavanja istiskuje se O2 i aktiviraju se denitrifikatori. Nema direktnih mera za otklanjanje ve pravilno navodnjavanje, obrada i primena sporodelujuih ubriva. Gubici 15;25-30% u bilansu N Hemijska denitrifikacija 1. R-NH2 + HNO2 = R-CH2COOH + H2O + N2 2. NH3 + HNO2 NH4NO2 + 2 H2O + N2 3. NH2OH + HNO3 5 H2O + 2 N2

Volatizacija
Je gubljenje NH3 sa povrine zemlje Uslovi za nastajanje: Razlaganjem organske materije do NH4 i NH3, primenom NH4 ubriva ili amidnih po povrini zemljita, na karbonatnim zemljitima, na vlanom zemljitu pri poveanju t gubi se NH3. Mere za spreavanje gubitaka: Uneti NH4 ubrivo bar na 4-5 cm dubine, ne NH4; NH2-oblik ubriva na krena zemljita; Unositi N-ubriva u vie navrata ne na zemljite bez vegetacije Gubici volatizacijom 10-20% Gasoviti gubici u bilansu azota do 30-35%

Percentual N loss upon addition of four different fertilisers at a rate of 200 kg Nha-1 to a clayey soil at three different depths at 10C (11)
Fertilisation Depth (cm) 0 2 4 0 2 4 0 2 4 0 2 4 % N loss of the applied fertilizer (200 kg ha-1 ) 37.3 3.8 0.5 12.3 1.3 0.7 30.8 6.1 0.6 20.4 3.9 0.5

Amminium sulphate

Ammonium nitrate (AN)

Urea (U) Liquid fertilizer (50%U+50%AN)

Influence of pH, CaCO3 content, moisture content and temperature on NH3 volatilisation of various NH4+ containing fertilisers (11)
pH CaCO3 content
L L L L L L L L H H H H

Moisture content
L L H H L L H H L L H H

Temp.

Ammonium sulphate
+ ++ + ++ ++ + ++

Ammonium nitrate
+ + +

Urea

Liquid fertiliser *
+ ++ + + + + +

L L L L H H H H H H H H

L H L H L H L H L H L H

+ ++ + + ++ + ++ ++ + ++

Liquid fertiliser: urea + NH4NO3 L: low H: high Volatilisation: - low; moderate, + high and ++ very high

Migracija i ispiranje N iz zemljita

Od ovih procesa zavisi: Dejstvo N iz ubriva i zemljinih rezervi Stepen njegovog iskoritavanja Odreivanje doza, vremena i naina primene ubriva Bilans N na gazdinstvu Pokretljivost pojedinih oblika N je razliita Organska N-jedinjenja su nepokretna (izuzetak su zemljita gde vladaju destrukcioni procesi) Amonijani jon (NH4+) i amonijak (NH3) se takoe dobro veu u zemljitu Karbamid (CO(NH2)2) je pokretan ali kratko do hidrolize odnosno prelaska u NH4 oblik. Nitratni jon (NO3-) je jedino pokretan u zemljitu

1. 2. 3. 4.

1.

2.

a) b) c)

Kretanje NO3 moe biti zajedno sa kretanjem vode (Mass Flow) koji je posledica razlike hidrikog pritiska. Znai da se nitrati koji se nalaze u rastvoru kreu zajedno sa njim i to: ASCEDENTNO DESCEDENTNO i LATERALNO Kretanje NO3 moe biti i difuzijom koja je rezultat razlika u koncentraciji i to u svim pravcima Kretanje zavisi od: Koliine N u zemljitu (prirodan, dodat ubrivima) Koliine i rasporeda padavina Intenziteta perkolacije i infiltracije a on zavisi od: sastava zemljita, teksture, dubine profila i nain povrinskog tretiranja zemljita.

d) Kapaciteta zemljita da dri vodu e) Prisustva i vrste useva f) Evapotranspiracije NO3 se ne ispiraju do nivoa vlanosti P.V.K.

Bilans hranjiva na obradivom zemljitu Jugoslavije 1997.g. Nutrient balance for arable land of Yugoslavia in 1997 (uvardi, Bogdanovi, Ubavi, 1999) N
Iznoenje hranjiva glavnim proizvodom Removal of nutrients by the main product Pristupana hranjiva iz stajnjaka Available nutrients from manure

P2O5
129678 t 26.7 kg/ha 19448 t 4.0 kg/ha

K 2O
197980 t 40.8 kg/ha 93351 t 19.3 kg/ha

266586 t 55.0 kg/ha 38896 t 8.0 kg/ha 25479 t 5.25 kg/ha 89000 t 18.4 kg/ha 153325 t 31.6 kg/ha -113261 t - 23.4kg/ha

Pristupana hranjiva iz leguminoza Available nutrients from legumes Unoenje mineralnim ubrivima Incorporation of nutrients by mineral fertilizer

26000 t 5.4 kg/ha 45448 t 9.4 kg/ha -84230 t -17.4 kg/ha

27000 t 5.6 kg/ha 120351 t 24.8 kg/ha -77629 t -16.0 kg/ha

Unoenje Incorporation Bilans Balance

Predlog bilansa hranjiva na obradivom zemljitu Jugoslavije pri uzgoju 1 uslovnog grla/ha i proizvodnji leguminoza na 30% povrina Nutrient balance for arable land of Yugoslavia at one 500 kg head of cattle/ha and legume production on 30% of the acreage (uvardi, Bogdanovi, Ubavi, 1999)

N
Iznoenje hranjiva Removal of nutrients t

P2O5
129678 t 26.7 kg/ha 36352 t 7.5 kg/ha

K 2O
197980 t 40.8 kg/ha 174492 t 36.0 kg/ha

266586 t 55.0 kg/ha 72705 t 15.0 kg/ha 81625 t 16.8 kg/ha 339290 t 70 kg/ha 493620 t 101.8 kg/ha + 227034 t + 46.8 kg/ha

Pristupana hranjiva iz stajnjaka Available nutrients from manure

Pristupana hranjiva iz leguminoza Available nutrients from legumes Unoenje mineralnim ubrivima Incorporation of nutrients by mineral fertilizer

242350 t 50 kg/ha 278702 t 57.5 kg/ha + 149024 t + 30.8 kg/ha

242350 t 50 kg/ha 416842 t 86.0 kg/ha + 218862 t + 45.2 kg/ha

Unoenje Incorporation Bilans Balance

Bilans azota na poljoprivrednim zemljitima u nekim zapadno-evropskim zemljama (kg/ha), (Mehlhorn, 1991)
Zemlja Godina Holandija 1986 Danska 1980 vajcarska 1987 Nemaka 1986 Engleska 1985 vadska 1976/80

Milion ha Izneto iz zemljita biljnim proizvodima ivotinjskim proizvo.

Ukupno Izvori povraaja mineralna ubriva Uveena stona hra. Iz vazduha Bioloka N-fiksacija Otpadni mulj Ukupno Viak

2.3

2.9

1.1

12.0

18.1

3.7

84 14 98

20 10 30

10 35 45

28 23 51

/ / 17

11 10 21

244 173 41 5 2 465 367

130 62 15 10 / 217 187

70 25 53 65 5 218 173

126 47 30 12 3 218 167

88 5 17 17 / 127 110

78 8 10 25 3 124 103

Bilans hranjiva u zemljitu na dugotrajnom poljskom ogledu (25-god. proseka)-etveni ostaci se odnose Soil nutrient balance in the long-term field trial (25-year average) when harvest residues are removed. (uvardi, Bogdanovi, Ubavi, 1999)
Tretman-Variant
Penica-wheat Kukuruz-maize .repa-sugar beet Suncokret-sunflower Prosek kg/ha/god.

N50P50K50 N

N100P100K100

N150P100K100

-53.2 -108.0 -109.9 -67.8 -84.7

-37.3 -94.3 -120.1 -42.1 -73.6

11.2 -75.4 -136.3 -15.5 -54.0

21.0 -43.0 -147.1 34.3 -33.7

P2O5
Penica-wheat Kukuruz-maize .repa-sugar beet Suncokret-sunflower Prosek kg/ha/god -26.2 -52.4 -42.0 -28.5 -37.3 11.4 -19.4 -12.4 4.3 -4.0 54.4 16.7 15.4 51.6 34.5 100.6 66.6 52.4 49.9 67.4

K2O
Penica-wheat Kukuruz-maize .repa-sugar beet Suncokret-sunflower Prosek kg/ha/god -47.1 -142.0 -166.0 -156.2 -127.9 -22.0 -101.3 -179.9 -116.1 -104.8 11.8 -56.1 -204.0 -73.1 -80.3 53.5 -6.5 -165.9 -33.9 -38.2

Bilans hranjiva u zemljitu na dugotrajnom poljskom ogledu (25-god. proseka)-ukoliko bi se etveni ostaci zaoravali Soil nutrient balance in the long-term field trial (25-year average) if harvested residues were to be plowed under (uvardi, Bogdanovi, Ubavi, 1999)
Tretman-Variant
Penica-wheat Kukuruz-maize .repa-sugar beet Suncokret-sunflower Prosek kg/ha/god. N50P50K50 N100P100K100 N150P100K100

N
-40.5 -66.5 -55.1 -39.8 -50.5 -16.5 -46.9 -43.4 -5.4 -28.0 14.9 -18.2 -33.8 37.5 0.4 53.1 22.7 -22.0 88.0 35.4

P2O5
Penica-wheat Kukuruz-maize .repa-sugar beet Suncokret-sunflower Prosek kg/ha/god -20.0 -37.7 -16.5 -25.5 -24.9 19.4 -1.6 25.5 20.2 16.1 90.1 40.5 64.9 68.6 66.0 112.5 90.8 106.6 117.1 106.7

K2O
Penica-wheat Kukuruz-maize .repa-sugar beet Suncokret-sunflower -12.9 -31.4 -115.2 -21.8 29.5 8.9 -109.9 25.5 85.5 55.6 -119.9 73.6 124.1 106.3 -79.1 123.0

Prosek kg/ha/god

-45.3

-11.5

23.8

68.6

Uticaj razliitih doza azota na prinos gajenih biljnih vrsta po rotacijama (ISDV ogled) Effect of different doses N of yield growing plants species in rotation
kg Nha-1 Prinos-yield tha-1
Izraun.max. Calculate max. Penica-wheat I II III IV Prosek-average 0 0 0 0 9 60 60 60 60 60 87 123 121 130 119 Kukuruz-maize I II III IV Prosek-average 0 0 0 0 9 50 50 50 50 50 140 146 168 208 165 Jari jeamspring barley I II III IV Prosek-average 0 0 0 0 9 20 20 20 20 20 40 51 55 80 60 3.77 3.47 2.45 1.94 2.91 3.80 4.40 3.50 3.09 3.70 3.80 4.44 3.84 3.92 3.94 9.04 8.54 8.29 8.18 8.49 8.97 9.05 9.79 9.02 9.21 9.24 10.24 11.10 10.24 10.19 4.00 3.10 3.28 2.93 3.35 4.47 4.65 4.79 4.37 4.57 4.47 5.38 4.99 4.93 4.92 0 Niska doza Low rate Izraun.max. Calculate max.

Rotacijarotation

Niska doza Low rate

Koncentracija N, P2O5 i K2O u zrnu i vegetativnim organima pri razliitom ubrenju, prosek za 15 godina trajanja ogleda (Sari et all) Varijanta ubrenja

N
kukuruz 0.461 veg.organi
0.954
rno,seme,koren

P2O5
kukuruz 0.19 veg.organi

K2O
kukuruz 1.24 veg.organi

N100

0.56 0.56 0.58 0.58 0.61

zrno,seme,koren

0.43 0.43 0.43 0.43 0.42

zrno,seme,koren

0.560 veg.organi

0.17 veg.organi
zrno,seme,koren

1.20 veg.organi
zrno,seme,koren

1.152 0.988
1.001

zrno,seme,koren

P2O5 100
K2O 100
Prosek N100 P2O5 100K2O 100

0.455 veg.organi
zrno,seme,koren

0.26 veg.organi
zrno,seme,koren

1.05 veg.organi
zrno,seme,koren

0.435 veg.organi
zrno,seme,koren

0.20 veg.organi
zrno,seme,koren

1.42 veg.organi
zrno,seme,koren

0.552 veg.organi

0.22 veg.organi
zrno,seme,koren

1.06 veg.organi
zrno,seme,koren

1.200

zrno,seme,koren

Koncentracija N, P2O5 i K2O u zrnu i vegetativnim organima pri razliitom ubrenju, prosek za 15 godina trajanja ogleda (Sari et all) Varijanta ubrenja

N
penica 0.335 veg.organi
1.524
rno,seme,koren

P2O5
penica 0.17 veg.organi

K2O
penica 0.81 veg.organi

N100

0.74 0.68 0.74 0.75 0.72

zrno,seme,koren

0.47 0.48 0.49 0.50 0.46

zrno,seme,koren

0.428 veg.organi

0.16 veg.organi
zrno,seme,koren

0.98 veg.organi
zrno,seme,koren

1.805 1.541
1.571

zrno,seme,koren

P2O5 100
K2O 100
Prosek N100 P2O5 100K2O 100

0.330 veg.organi
zrno,seme,koren

0.19 veg.organi
zrno,seme,koren

0.87 veg.organi
zrno,seme,koren

0.326 veg.organi
zrno,seme,koren

0.17 veg.organi
zrno,seme,koren

0.87 veg.organi
zrno,seme,koren

0.430 veg.organi

0.16 veg.organi
zrno,seme,koren

0.91 veg.organi
zrno,seme,koren

1.77

zrno,seme,koren

Koncentracija N, P2O5 i K2O u zrnu i vegetativnim organima pri razliitom ubrenju, prosek za 15 godina trajanja ogleda (Sari et all) Varijanta ubrenja

N
1.763 veg.organi

P2O5
0.510 veg.organi

K2O
eerna repa 4.01 veg.organi

eerna repa eerna repa

N100 P2O5 100 K2O 100

Prosek N100 P2O5 100K2O 100

0.575

zrno,seme,koren

0.29 0.24 0.40 0.28 0.38

zrno,seme,koren

0.73 0.86 0.76 0.89 0.88

zrno,seme,koren

2.403 veg.organi

0.47 veg.organi
zrno,seme,koren

4.05 veg.organi
zrno,seme,koren

0.839 0.557
0.528

zrno,seme,koren

1.839 veg.organi
zrno,seme,koren

0.67 veg.organi
zrno,seme,koren

4.02 veg.organi
zrno,seme,koren

1.760 veg.organi
zrno,seme,koren

0.53 veg.organi
zrno,seme,koren

4.11 veg.organi
zrno,seme,koren

2.32 veg.organi

0.60 veg.organi
zrno,seme,koren

4.08 veg.organi
zrno,seme,koren

0.75

zrno,seme,koren

Koncentracija N, P2O5 i K2O u zrnu i vegetativnim organima pri razliitom ubrenju, prosek za 15 godina trajanja ogleda (Sari et all) Varijanta ubrenja

N
suncokret 0.617 veg.organi
1.994
rno,seme,koren

P2O5
suncokret 0.29 veg.organi

K2O
suncokret 3.02 veg.organi

1.22 1.15 1.32 1.27 1.31

zrno,seme,koren

1.04 1.00 1.04 1.15 1.07

zrno,seme,koren

N100
P2O5 100 K2O 100
Prosek N100 P2O5 100K2O 100

0.856 veg.organi

0.29 veg.organi
zrno,seme,koren

2.84 veg.organi
zrno,seme,koren

2.417 2.947
2.060

zrno,seme,koren

0.589 veg.organi
zrno,seme,koren

0.36 veg.organi
zrno,seme,koren

2.79 veg.organi
zrno,seme,koren

0.616 veg.organi
zrno,seme,koren

0.32 veg.organi
zrno,seme,koren

2.83 veg.organi
zrno,seme,koren

0.812 veg.organi

0.33 veg.organi
zrno,seme,koren

2.75 veg.organi
zrno,seme,koren

2.54

zrno,seme,koren

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Danas je poznato oko 16 razliitih sojeva zemljinih bakterija, koje su svrstane u 7 grupa, prema tome na kojim biljkama ive u zajednici i vre fiksiranje atmosferskog azota: Rhizobium meliloti (ivi na lucerki, beloj i utoj detelini) Rhizobium trifolii (crvena i b4ela detelina) Rhizobium leguminosarum (graak) Rhizobium phaseoli (pasulj) Rhizobium lupini (lupina, seradela) Rhizobium jaronicum (soja) i Rhizobium koji ivi u simbiozi sa kikirikijem i bagremom. Koren leguminoznih biljaka i mikroorganizmi lue hormon rastenja (indol siretnu kiselinu-heteroauksin) koji aktivira proces azotofiksacije.

Hemizam fiksacije atmosferskog azota od strane bakterija koje ive u simbiozi sa leguminozama moe se predstaviti na sledei nain: N=N + H2 = NH = NH (diamid) NH=NH + H2= NH2NH2 (hidrazin) ili NH=NH + 2H2O = 2 NH2OH (hidroksilamin) NH2NH2 + H2 = 2 NH3 (amonijak) 2 NH2OH + H2 = 2 NH3 + H2O Nastali NH3 i NH2OH (hidroksilamin) mogu reagovati sa ketokiselinama, oksikiselinama i nezasienim kiselinama, produktima oksidacije ugljenih hidrata i tako se sintetiu aminokiseline.

2 CH3CCOOH + NH2OH CH3CHCOOH + O2 O NH2 pirogro.kis. Alanin 2 CH3CCOOH + 2 NH3 2 CH3CH COOH + O2 O NH2 pirogro.kis. Alanin Stvorene aminokiseline uestvuju dalje u sintezi belanevina. Odnos izmeu kvrinih bakterija i biljke domaina je takav da se bakterije javljaju kao paraziti, posle ega dolazi jedan stadijum ravnotee, da bi?????????