Ateizam (grki: - odrini prefiks, grki: - Bog; bez boga u doslovnom prevodu) je odbijanje verovanja u postojanje boanstava.

a. Kroz istoriju se esto pojavljuje i kao odrean stav prema zvaninoj religiji. Ateizam je opozicija teizmu, koji je u svom najoptijem obliku verovanje da postoji barem jedno boanstvo Termin ateizam je u poetku imao negativno znaenje kojim su oznaavane osobe koje su odbijale da veruju u ono u ta su tada verovali iri slojevi drutva. irenjem slobodoumlja, naunog skepticizma i potonje kritike religije, znaenje rei je primilo ue znaenje. Prve osobe koje su se izjanjavale kao ateisti pojavile su se u 18. veku. Ateisti su skeptini prema tvrdnjama o natprirodnim pojavama, obrazlaui svoj stav nedostatkom empirijskih dokaza. Takoe, ateisti su ponudili brojne razloge za neverovanje u bilo koje boanstvo. Meu njima su problem zla(U filozofiji religije, problem zla je pitanje kako da se objasni zlo ako postoji neko boanstvo koje je sveblagonaklono, svemogue i sveznajue U pitanju je klasini teoloki problem za svaku monoteistiku religiju, koja tvrdi da je sve stvorio jedan svemogui i beskrajno dobri bog. Problem glasi: Kako postojanje svemogueg i beskrajno dobrog boga pomiriti sa injenicom postojanja zla u svetu.)

, argument protivrenih otkrivenja( otkrivenje u religiji i teologiji to predstavlja djelovanje kojim Bog otkriva sebe svijetu, ne nuno u materijalnom obliku ve moe biti i preko nekih djela, uda etc ; argument proturjenih otkrivenja moemo jako jednostavno matematiki predstaviti . Kreemo od pretpostavke da postoji Bog, promjenjivom n oznaimo broj interpretacija boanstava( Allah, Jahve etc) onda je mogunost da smo odabrali pravu religiju 1/n , ako uzmemo u obzir da postoji stotine religija , ansa da ste uboli ba pravu je jako mala+ u obzir moramo uzeti i drevne religije ) i argument neverovanja( je jedan od najeih filozofskih argumenata protiv postojanja Boga. Tu se najee postavlja pitanja Ako ima Boga, zato nam se ne pokae. Bog koji je svemogu i voli sve , ne bi li on elio da njegova djeca znaju da on postoji i ako je Bog tako milostiv to ne ukae nevjernke na pravi put) . Drugi razlozi za ateizam spadaju u spektar od filozofskih do drutvenih i istorijskih. Iako su neki ateisti prihvatili sekularne filozofije, ne postoji jedna ideologija ili skup pravila o ponaanju koji svi ateisti potuju. U zapadnom svetu, ateisti se smatraju isljuivo nereligioznim i nespiritualnim osobama. Meutim, ateizam postoji u nekim verskim ili duhovnim sistemima verovanja, kao to su ainizam, budizam i hinduizam. ainizam i neki vidovi budizma ne propovedaju verovanje u bogove.

Istorija
Iako izraz ateizam potie iz Francuske iz 16. vijeka ideje koje bi danas bile priznate za ateistike su zabeleene od vedskog perioda i antike.

Rana indijska religija

Ateistike ideje su zabeleene u ranim indijskim kolama i postojale su u vreme vedizma. Od est pravovernih kola indijske filozofije, samkhja, najstariji filozofski sistem, ne prihvata postojanje bogova, dok rana mimansa takoe odbija pojam Boga.Rana mimansa ne samo da ne prihvata boga, ve tvrdi da su ljudske akcije dovoljne da stvore potrebne okolnosti da bi se uivalo [ u plodovima svoga rada. Potpuno materijalistika i antiteistika kola arvaka (poznata i pod imenom nastika ili lokajta) koja je nastala u Indiji oko 6. veka p. n. e. je verovatno najizraenija
[27]

ateistika kola filozofije u Indiji, slina grkoj kirenskoj koli. Ova grana indijske filozofije je klasifikovana kao heterodoksna zbog svog negiranja autoriteta veda i zbog toga se ne smatra delom est pravovernih kola hinduizma, ali je vana pomena kao dokaz materijalistikog pokreta u hinduizmu. Negiranje boga kao tvorca se takoe vidi u ainizmu i budizmu

Antika
U ranoj antikoj Grkoj, pridev ( (od odrinog prefiksa - i bog) je znaio bezboan. Prvim put se koristio kao cenzorski izraz koji je otprilike znaio sraman ili grean.
Zapadnjaki ateizam ima svoje korene u presokratovskoj grkoj filozofiji, ali se nije pojavio kao [32] poseban pogled na svet sve do kraja doba prosveenosti. Grki filozof iz 5. veka p. n. e. Dijagora je poznat kao prvi ateista. Anaksagora je tvrdio da je Sunce usijan kamen, a ne boanstvo otelotvoreno u bogu Heliosu. Kritija je opisao religiju kao ljudski izum koji se koristi da zastrai ljude kako bi pratili moralni red. Atomisti kao to je Demokrit su pokuali da objasne svet na isto materijalistiki nain, bez pozivanja na duhovno ili mistino. Drugi presokratovci koji su verovatno imali ateistike poglede na svet su Prodik i Protagora. U 3. veku p. n. e. grki filozofi Teodor Bezbonik i Straton nisu verovali u postojanje bogova. Teodor Bezbonik je bio proteran iz svog grada zbog neverovanja u bilo koje boanstvo. Sokrat je bio optuen za bezbonost na osnovu toga to je inspirisao ljude da sumnjaju u dravne bogove. Iako je osporio optubu da je potpuni ateista,kazavi da ne moe da bude ateista jer veruje u duhove, Sokrat je na kraju osuen na smrt. Rimski pesnik Lukrecije kae da ako postoje bogovi, da su oni nezaiteresovani za oveanstvo i nesposobni da utiu na prirodu i svet. Zbog ovoga je verovao da se oveanstvo ne mora plaiti natprirodnog. Rimski filozof Sekst Empirik je zastupao jednu formu skepticizma poznatu kao pironizam po kojoj bi ljudsko bie trebalo da prestane da donosi sud o bukvalno svim verovanjima jer nita na ovom svetu nije nasledno zlo, i da je ataraksija (duevni mir) mogua ukoliko se suzdri od osuivanja. Veliki deo njegovih dela koja su uspela da se odre do danas, izvrila su jak uticaj na kasnije filozofe. Znaenje rei ateist se menjalo tokom antike. Nehriani su nazivali prvobitne hriane ateistima zbog neverovanja u paganske bogove. Za vreme Rimskog carstva, hriani su bili pogubljivani zbog negiranja rimskih bogova i posebno zbog neoboavanja careva. Kada je hrianstvo postalo dravna religija u Rimskom carstvu hereza je bila strogo kanjavana.

Od ranog srednjeg veka do renesanse

Izraavanje ateistikih ideja je bilo retko u Evropi tokom srednjeg veka; metafizika, religija i teologija su bile od dominantnog interesa. Panteisti su esto bili svrstavani u istu grupu sa ateistima zbog udnovatosti njihovog pogleda na boansko. Nikola Kuzinski je sastavio fideizam koji je nazvao O uenom neznanju, tvrdei da je bog izvan ljudske kategorizacije i da je ljudsko znanje o bogu ogranieno pretpost avkama. Vilijam Okamski je inspirisao antimetafizike tendencije sa svojim nominalistikim ogranienjem ljudskog znanja samo na objekte, i tvrdio je da je boanska sutina intuitivno ili racionalno neshvatljiva za ljudski razum.

Renesansa je mnogo uticala na proirivanje obima slobodnog miljenja i skeptinog istraivanja. Pojedinci, kao to su Leonardo da Vini i Galileo Galilej, su zagovarali eksperimentisanje kao nain objanjavanja i suprotstavili su se argumentima od verskih autoriteta. Drugi kritiari religije i Crkve u ovom periodu bili su Nikolo Makijaveli, Bonavantur de Perie i Fransoa Rable.

Moderno doba
Renesansa i doba refomacije su period u kome je dolo do oivljavanja verske revnosti, to se vidi iz irenja novih verskih redova, bratstava i masovne pobonosti u katolikom svetu, kao i pojave strogih protestantskih grupa, kao to su kalvinisti. Ovaj period meuverskog rivalstva dozvolio je ak i iri obim teolokog i filozofskog razmatranja, od kojih e se mnogi kasnije koristiti da unaprede skeptini religijski pogled na svet. Kritika hrianstva je sve ea u 17. i 18. veku, naroito u Francuskoj i Engleskoj. Neki protestantski mislioci, kao to je Tomas Hobs, zastupali su materijalistiku filozofiju i skepticizam prema natprirodnim pojavama, dok je jevrejsko-holandski filozof Baruh Spinoza odbacio boansko provienje u korist panenteistikog naturalizma. Do kraja 17. veka, za deizam se otvoreno zalau intelektualci kao to je Don Toland koji je skovao termin panteista. Francuska revolucija je izvela ateizam i antiklerikalni deizam iz salona u javnu sferu. Jedan od glavnih ciljeva Francuske revolucije bio je reorganizacija i podreivanje svetenstva dravi kroz Graanski ustav svetenstva. Ovaj pokuaj je doveo do antiklerikalnog nasilja i proterivanja mnogih svetenika iz Francuske. Haotina politika deavanja u revolucionarnom Parizu na kraju su omoguila jo radikalnijim jakobincima da preuzmu vlast 1793. godine, nakon ega je nastupila Vladavina terora. Jakobinci su bili deisti i uveli su Kult vrhovnog bia, kao novu francusku dravnu religiju. Neki ateisti okupljeni oko aka Heberta su umesto toga nastojali da uspostave kult razuma, oblik pseudo-ateistike religije sa boginjom k oja personifikuje razum. Oba pokreta su delimino doprinela pokuajima da se nasilno dehrianizuje Francuska. Kult razuma okonao se posle tri godine kada su jakobinci giljotinirali njegovo vostvo, ukljuujui i aka Heberta. Antiklerikalni progoni okonani su Termidorskom reakcijom. U drugoj polovini 19. veka, ateizam se proirio pod uticajem racionalistikih i slobodoumnih filozofa. Mnogi ugledni nemaki filozofi tog vremena negirali su postojanje boanstava i bili su kritiari religije, a meu njima su se nalazili Ludvig Fojerbah, Artur openhauer, Maks tirner, Karl Marks i Fridrih Nie. Karl Marks je religiju nazivao opijumom za narod.

Od 1900.
Ateizam je u 20. veku, naroito u vidu praktinog ateizma, napredovao u mnogim drutvima. Ateistika misao je priznata u irokom spektru drugih, irih filozofija, kao to su egzistencijalizam, objektivizam, sekularni humanizam, nihilizam, anarhizam, logiki pozitivizam, marksizam, feminizam i opti nauni i racionalistiki pokret.

U 20. veku se dogodio i proboj ateizma u politici, rairen tumaenjem dela Marksa i Engelsa. Nakon Oktobarske revolucije, poveanje stepena verskih sloboda za manjinske religije je trajalo nekoliko godina, pre nego to je politika staljinizma pokrenula progon religije. Nekoliko komunistikih drava se usprotivilo religiji i uvelo dravni ateizam, meu njima su bivi Sovjetski Savez, Albanija, a jo uvek i Kina, Severna Koreja i Kuba. Godine 1966, asopis Tajm je postavio pitanje: Je li Bog mrtav? kao odgovor na teoloki pokret Smrt boga, navodei tadanje procene da skoro polovina svih ljudi u svetu ivi u dravama na ijem elu su antireligiozni reimi, dok milioni ljudi u Africi, Aziji i Junoj Americi nemaju znanje o jednom Bogu. Godine 1967. albanska vlada Envera Hode je najavila zatvaranje svih verskih institucija u zemlji, izjavivi da je Albanija prva zvanino ateistika drava na svetu., mada je potovanje religije u Albaniji obnovljeno 1991. Ovi reimi su ojaali negativne asocijacije na ateizam, posebno tamo gde su antikomunistika oseanja bila jaka kao u SAD, uprkos injenici da su neki istaknuti ateisti bili i antikomunisti. Od pada Berlinskog zida, broj aktivnih antireligioznih reima je znatno smanjen. Timoti ah je 2006. napisao da je primetio globalni trend u svim veim verskim grupama, u kojima pokreti zasnovani na Bogu i uopte na veri doivljavaju porast poverenja i uticaja u odnosu na sekularne pokrete i ideologije

Istraivanje iz 2010. je pokazalo da osobe koje sebe identifikuju kao ateisti ili agnostici u proseku imaju vie znanja o religiji od sledbenika velikih vera. Osobe koje ne veruju su bolje odgovorile na pitanja o centralnim naelima protestantizma i katolianstva. Samo su mormonii jevreji postigli isti rezultat kao ateisti i agnostici. Ateizam 3.0 je pokret u okviru ateizma koji ne veruje u postojanje boga, ali tvrdi da je od religije bilo koristi za pojedince ili drutvo, i da je njeno eliminisanje od manjeg znaaja od drugih stvari koje bi trebalo da se urade.

Povezanost sa pogledima na svet i drutvenim ponaanjem

Sociolog Fil Zakerman je analizirao prethodna istraivanja o sekularnosti i neverovanju, i zakljuio da je blagostanje drutva u pozitivnoj korelaciji sa nereligioznou. Njegovi zakljuci koji se posebno odnose na ateizam su: u poreenju prema religioznim ljudima, ateisti i sekularne osobe su manje nacionalistike, antisemitske, rasistike, dogmatske, etnocentrike, autoritativne i sa manje predrasuda i zatvorenog uma. u SAD u dravama sa najveim procentom ateista, stopa ubistava je manja od proseka. U najreligioznijim amerikim saveznim dravama, stopa ubistava je vea od prosene.

Broj ateista
Teko je odrediti broj ateista u svetu. Osobe koje odgovaraju na ankete o veri mogu drugaije definisati ateizam ili praviti drugaije razlike izmeu ateizma, nereligioznih verovanja i neteistikih religioznih i duhovnih verovanja Hindus ateista bi mogao sebe da predstavi kao hindusa, iako je u isto vreme ateista. Istraivanje iz

2010. koje je objavljno u Enciklopediji Britanika pokazalo je da nereligiozne osobe ine oko 9,6% svetskog stanovnitva, a ateisti 2,0%. Ove brojke ne ubrajaju one koji slede ateistike religije, kao to su neki budisti. U anketi iz 2006. objavljenoj u Fajnenl tajmsu daju se procenti za Sjedinjene Drave i pet evropskih drava. Najmanji procenat ateizma je bio u SAD, samo 4%, dok se procenat ateizma u evropskim dravama pokazao znatno viim: Italija (7%), panija (11%), Ujedinjeno Kraljevstvo (17%), Nemaka(20%) i Francuska (32%). Procenti u ovoj anketi za evropske drave su slini onima u zvaninom istraivanju Evropske unije, koje je pokazalo da 18% stanovnitva EU ne veruje u nekog boga. Druga istraivanja su procenila procenat ateista, agnostika i drugih nevernika u nekog boga na manje od 10% u Poljskoj, Rumuniji, Kipru i nekim drugim evropskim [140] dravama, i do 85% u vedskoj, 80% u Danskoj, 72% [141] u Norvekoj i 60% uFinskoj. Prema Australijskom statistikom birou, 19% Australijanaca nema religiju, a u ovu kategoriju su [138] ukljueni i ateisti. Izmeu 64% i 65%Japanaca su ateisti, agnostici ili ne veruju u boga. Meunarodno istraivanje je pokazalo pozitivnu korelaciju izmeu [105] nivoa obrazovanja i neverovanja u neko boanstvo, a istraivanje Evropske unije je pokazalo pozitivnu korelaciju izmeu [139] ranog naputanja kole i verovanja u nekog boga. U lanku objavljenom u asopisu Nejer 1998. godine, spomenuto je istraivanje koje je sugerisalo da je verovanje u linog boga ili zagrobni ivot na najniem nivou ikada meu lanovima amerike Nacionalne akademije nauka, gde je 7,0% verovalo u [142] boga u poreenju sa 85% ukupnog stanovnitva SAD. Nasuprot tome, u lanku koji je objavio Univerzitet u ikagu koji je razmatrao gore navedeno istraivanje, objavljeno je da je 76% lekara verovalo u boga, to je vie od 7% meu naunicima, ali manje od 85% [143] meu ukupnim stanovnitvom. Iste godine, Frenk Selovej sa Masausetskog tehnolokog instituta i Majkl ermer sa Kalifornijskog dravnog univerziteta su sproveli anketu prema kojoj je u odabranom uzorku odraslih visokoobrazovanih osoba (12% osoba je imalo doktorat, a 62% su imali zavreni fakultet) 64% verovalo u boga, te je postojala veza koja je pokazivala da verska ubeenja opadaju sa viim nivoom [144] obrazovanja. Inverzna korelacija izmeu religioznosti i inteligencije/obrazovanosti je pronaena u 39 istraivanja [145] sprovedenih izmeu 1927. i 2002. Ovi nalazi se uglavnom podudaraju sa meta-analizom koju je 1958. sproveo profesor Majkl Argajl sa univerziteta Oksford. On je analizirao sedam istraivanja koja su istraivala korelaciju izmeu stava prema religiji i izmerene inteligencije meu acima i studentima iz SAD. Iako je utvrena jasna negativna korelacija, ova analiza nije otkrila uzrok, ali je

napomenuto da su ivot u autoritativnoj porodici i drutveni poloaj mogli uticati.